Tabele

Tabela1. . Pregled usklaenosti Zakona o potanskim uslugama sa direktivom 2002/39/ES

Tabela 2. Pregled primene potanske regulative u praksi
Tabela 3. Podela potanskih usluga na tritu Republike Srbije

Slike
Slika1. Samousluni potanski bankomati
Slika 2. Paketska stanica
Slika3. Automatizovani terminal za poiljke
Slika4. Automatizovani terminal za poiljke sa 64 elije

1.Uvod
Kako trenutno stvari stoje, Evropska unija nee primati nove lanice narednih pet godina ali se u
pregovorima sa Evropskm unijom, koji se tiu potanskog segmenta, traiti da prelazni rok za
snienje limita rezervisanog servisa u potanskom saobraaju na 50 grama do 2016. godine.
Potpuna liberalizacija (odnosno ukidanje iskljuivog prava Pote) vezuje se za kraj pristupnih
pregovora.Srbija e od Evropske unije traiti da Pota Srbije zadri iskljuivo pravo na slanje
pisama do 50 grama sve do kraja pregovora.
Dodatna liberalizacija potanskih usluga, ukidanje privilegija Poti Srbije u preostalim
segmentima trita i uvoenje jasnih pravila finansiranja takozvanog univerzalnog servisa ono je
to Srbiju eka na putu ka Evropskoj uniji u oblasti potanskih usluga, odnosno oekuje se
primena direktiva. Usvajanje evropskih standarda, kao i u drugim oblastima, treba da omogui
slobodno trite uz garanciju visokog nivoa kvaliteta za potroae, troenje javnog novca
iskljuivo po strogim pravilima i procedurama, a u potanskoj oblasti univerzalni servis, odnosno
osnovne usluge za sve, po pristupanim cenama, bez obzira na mesto ivljenja i isplativost
poslovanja.
Veliki deo zahteva odnosi se na uspostavljanje fer uslova na tritu. Meu osnovnim elementima
su ukidanje trinih barijera, jasne procedure za izdavanje dozvola, trokovno orijentisane cene,
odvojeni rauni za razliite delatnosti, uvoenje tehnikih standarda, obezbeivanje pristupa
mrei javnog potanskog operatera i elementima potanske strukture za druge uesnike na

tritu. Pored toga, potrebna je i stalna analiza potreba korisnika, kao i potovanje standarda
kvaliteta koji se primenjuju u lanicama Evropske unije.
Uloga nacionalnih regulatornih agencija je posebno istaknuta. One kao glavni akteri primene
evropskih direktiva, moraju biti nezavisne, sa dovoljnim administrativnim kapacitetom i
finansijama.
Nakon potpune primene direktiva, koje nas, verovatno oekuju tek po ulasku u Evropsku uniju,
doi e do potpune liberalizacije trita. Liberalizovano trite, gledano sa aspekta javnog
operatora, donee dosta posledica. Kao najznaajnija je gubitak velikog udela u velikim
korisnicima a to e biti praeno gubitkom prihoda naravno. Gubitak prihoda direktno e uticati
na rast cena ali i na redukciju pokrivenosti kao i na kvalitet usluga, posebno u ruralnim delovima.
U ovakvoj situaciji dovodi se u pitanje opstanak univerzalne potanske usluge, s' obzirom na
isplativost univerzalne usluge u ruralnom podruju, jer se sa liberalizacijom trista ukida i sektor
rezervisanih usluga koji je sluio kao pokrie za obavljanje univerzalne usluge. Meutim, mislilo
se i o tome, pa su ponuena reenja za kompenzaciju trokova obavljanja univerzalne usluge. A
kao najpogodnije reenje predlae se osnivanje kompenzacijskog fonda, koji ce kroz razne
naine oporezivanja drugih uesnika na tritu potanskih usluga, ili kroz unapred odreene
kotezacije doprinositi kompenzacionom fondu.
Druga reenja koja je mogue primeniti su da se neprofitabilni segmenti trista postanu
primamljiva za privatni sektor. Vlada ili regulaciono telo bi dalo licencu operatoru koji e na tom
segmentu trita poslovati po principu manjih trokova, a pri tom ispunjavati obavezu koja mu je
poverena.
Prvo poglavlje govori o direktivama Evropske unije, odnosno obavezama koje one nameu.
Prevashodno se misli na postepeno smanjivanje ogranienja u segmentu rezervisanih potanskih
usluga, koje e kasnije dovesti do potpunog ukidanja rezervisanih usluga i potpune liberaliacije
trita potanskim uslugama. Jedan deo ovog poglavlja posveen je i primeni ovih direktiva u
naoj zemlji.
Drugo poglavlje sadri koncept univerzalne potanske usluge, odnosno ideju njenog postojanja:
jeftin sistem za masovno komuniciranje pod jednakim uslovima za sve. Obuhvata takoe
univerzalnu potansku uslugu kod nas, njene limite u ceni i masi, kao i izazove koji oekuju
operatore na liberalizovanom tritu potanskim uslugama.
Poglavlje tri odnosi se na finansiranje univerzalne potanske usluge u uslovima potpuno
liberalizovanog trita potanskim uslugama, potekoama pruanja univerzalne potanske
usluge u takvim uslovima zbog svojih karakteristika. Ali govori se i o mehanizmima za
finansiranje univerzalne usluge u takvim uslovima.
Primena ABC metode, o kojoj se govori u etvrtom poglavlju, prua mogunosti kvalitetnijeg i
objektivnijeg razvrstavanja trokova. Omoguava razvrstavanje trokova prema aktivnostima,
koje se kod obrauna trokova u poti vezuju za neke od faza u prenosu poiljaka.

Poslednje poglavlje Obraun trokova javnog potanskog operatora, prua informacije o

alokaciji trokova na usluge, parametrima alokacije, kao i njihovoj klasifikaciji.

2. Potanske direktive Evropske Unije

Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina prolog veka dolo je do brojnih promena na
tritima potanskim uslugama irom Evrope, a u susret ukidanju brojnih barijera u pogledu
slobodnog kretanja kapitala, dobara i radne snage zapoeta je i refoma potanskog sektora.
Evropska Komisija je analizirala ovaj sektor i kao rezultat te analize doneta je Zelena knjiga
juna 1992. godine. Zelena knjiga" je podrazumevala odravanje univerzalne potanske usluge i
njene zatite, a i izloen je model liberalizovanog potanskog trrista. 1997. godine ciljevi iz
Zelene knjige su postali konkretne direktive koje su zemljama lanicama predstavile
konkretne korake u ostvarenju cilja. Cilj je bio postepeno otvaranje potanskog trita, takoe
diretiva je sadrala set mera koje su trebale da budu implementirane u nacionalana
zakonodavstva. Potanska Direktiva Evropskog Parlamenta i Saveta (Direktiva 97/67/EC)
sadrala je mere garantovanja univerzalne usluge i postavljala je limite za rezervisane usluge. Na
ovaj nain zapoeo je proces liberalizacije trita i ulaska konkurencije. Poeo je proces
stvaranja jedinstvenog potanskog trita.
Implementacija prve potanske direktive je relativno brzo zavrena, preciznije od 1998. do 2002.
godine. U to vreme Finska i vedska su ve ukinule rezervisane potanske usluge, dok su neke
zemlje otile i dalje u smanjivanju limita za podruje rezervisanih usluga. To su Nemaka (200
gr) i Holandija (100 gr) . Dok su se ostalih 15 lanica ( u to vreme) pridrale direktive, u smislu
ogranienja, podruje rezervisanih potanskih usluga na pisma do 350 gr teine. [2]
Prva potanska direktiva je od strane Evropskog parlamenta i Saveta prvi put izmenjena 2002.
godine, i tada je doneta Druga potanska direktiva (Direktiva 2002/39/EC). Druga potanska
direktiva je sa sobom donela nove smernice u pogledu smanjenja podruja rervisanih usluga,
time i korak napred u pogledu liberalizacije trita potanskim uslugama. Dolo je do jaanja
zdrave konkurencije na tritu. Prema ovoj direktivi podruje rezervisanih usluga je od 1. januara
2003. godine bilo ogranieno na pisma do 100 grama teine i po ceni koja nije vea od
trostrukog iznosa osnovne tarife, a od 1. januara 2006. godine na pisma do 50 grama teine i po
ceni koja ne prelazi iznos koji je 2,5 puta vei od osnovne tarife. Zemlje koje su se 2004. i 2007.
godine pridruile Evropskoj uniji uglavnom su imale implemntranu prvu potansku direktivu.
One koje su se prikljuile 2004. godine odmah su zapoele sa implementacijom druge, a lanice
koje su ule u sastav Evropske unije 2007. godine, sa implementacijom tree faze procesa
liberalizacije potanskog trista. Jedini izuzetak bila je drava Poljska kojoj je dozvoljeno da
zadri prag rezervisanih potanskih usluga na 350 grama teine, i sve tako do 2006. godine.
Nakon 2006. godine i Poljska je morala da krene sa sproveoenjem tree faze trine
liberalizacije, a trea faza je podrazumevala smanjenje podruja rezervisanih potanskih usluga
na 50 grama teine.

est godina nakon prve izmene direktive iz 1997. godine usledila je druga izmena, tako je 2008.
godine Evropski parlament i Savet usvojio Treu potansku diretivu (2008/6/EC). Trea
direktiva odreuje krajnje korake ka stvaranju jedinstvenog potanskog trita, odnosno ona e
dovesti do ostvarivanja ciljeva iz Prve potanske direktive donete 1997. godine, zahtevajui od
svih lanica ukidanje monopola u potanskom sektoru i implementaciju ostalih promena koje su
u skladu sa otvaranjem potanskog trita. Veini zemalja je bila nametnuta obaveza otvaranja
trista potanskih usluga za sve konkurente najkasnije do 31. decembra 2010. godine. Dok su
ostale zemlje mogle da odloe otvaranje svojih potanskih trita do kraja 2012. godine. To se
odnosi na nove lanice ( eku Republiku, Slovaku, Maarsku, Poljsku, Litvaniju, Letoniju,
Maltu, Kipar i Rumuniju), jer su one ule u Evropsku uniju posle stupanja na snagu Druge
direktive, i zbog toga nisu bile potpuno spremnne da sprovedu krajnji korak koji se odnosi na
potpuno otvaranje potanskg trita za konkurenciju. Pored gore navedenih drava jo neke
drave su se odluile da prolongiraju otvaranje svojih trita potanskih usluga zbog svojih
karakteristika koje se odnose na veliinu, broj stanovnika, veliki broja ostrva i slino. Pa je to
uinio Luksemburg, ali i Grka koja zbog velikog broja ostrva nije to mogla uiniti u kratkom
roku.
Drave lanice (7) koje su otvorile svoja trita potanskim uslugama za konkurenciju pre
formalnog roka : [11]

Finska (1991)
vedska (1993)
Velika Britanija (2006)
Nemaka (2008)
Holandija (2009)
Estonija (2009)

Drave lanice koje su otvorile svoja trita na dan 01.01.2011 :

panija
Austrija
Francuska
Belgija
Danska
Slovenija
Bugarska
Italija

Drave lanice koje formalno jos nisu otvorile svoja trita potanskim uslugama prema direktivi
2008/6/EC:

(15) Irska
(16) Portugal

Drave lanice koje imaju odstupanje u otvaranju trita potanskim uslugama do 31. decembra
2012., prema direktivi 2008/6/EC:

Grka
Luksemburg
Poljska
Letonija
Litvanija
eska Republika
Slovaka
Maarska
Rumunija
Kipar
Malta

2.1 Direktiva iz 1997. godine

Direktiva 97/67/EC je doneta 15. decembra 1997. godine i bazira se na razvoju unutranjeg
trita zemalja lanica i na poboljanju kvaliteta usluga. Posebna panja posveena je definisanju
univerzalne potanske usluge kao seta potanskih usluga koji se garantuje svim korisnicima i pri
emu su osnovne karakteristike ove usluge dostupnost, kvalitet i prihvatljive cene.
Univerzalna potanska usluga je usluga koja obuhvata prijem, prenos i uruenje pismonosnih
poiljaka mase do 2 kg , kao i potanskih paketa mase do 10 kg u unutranjem saobraaju i
uruenje paketa mase do 20 kg u meunarodnom potanskom saobraaju.
Regulativa iz 1997. godine detaljno sadri :

definie minimalne karakteristike univerzalne usluge koje moraju biti obezbeene u svakoj
dravi lanici (na njenoj teritoriji)
postavlja zajednike granice za rezervisane usluge
definie tarifne principe koji vae za univerzalne usluge kao i za transparentnost servisa
univerzalnih usluga
regulie postavljanje standarda kvaliteta usluga za nacionalne usluge, usluge izmeu zemalja
lanica i van granica zemalja lanica
potvruje mehanizme za podsticanje tehnike harmonizacije u potanskom sektoru
zahteva stvaranje nacionalnih regulatornih tela nezavisno od potanskih operatera.

2.2 Direktiva iz 2002. godine

Ova regulativa je zvanino usvojena 10. juna 2002. godine a na snagu je stupila od 1. januara
naredne godine. Direktiva iz 2002. , ili direktiva 2002/39/EC , je revidirana regulativa iz 1997.
Izmene se odnose na to da zemlje lanice moraju prihvatiti sledee uslove:

Amandmanima se definie rezervisano podruje:

Do 2003.godine ispod 100 grama
Do 2006 godine ispod 50 grama
Definie se minimalni nivo rezervisanih usluga;
Preporuuje se kompezacijski fond;
Sadri odredbe vezane za cene i voenje odvojenog raunovodstva;
Definie zadatke regulatornog tela.

Evropski parlament i Savet je predviao izvetaje svake dve godine koji e ukljuivati
informacije o razvoju sektora kao i primeni pravila ove direktive u svim lanicama osim vedske
i Finske koje su u potpunosti ukinule monopol na tritu potanskih usluga, sve ostale zemlje
lanice su snizile limite po masi i ceni u skladu sa ovom regulativom.
Direktiva 2002/39/EC predstavlja novi zakonodavni okvir i pravni osnov za sve obaveze u vezi
obavljanja univerzalne potanske usluge i ona prihvata standarde Komiteta za standardizaciju
Evropske Unije - CEN-a koji su u domenu kvaliteta mandatorni za sve zemlje lanice i moraju
biti inkorporarni u nacionalna zakonodavstva zemalja lanica Evropske Unije.
CEN - Evropski komitet za standardizaciju predstavlja meunarodnu neprofitnu organizaciju
osnovanu sa ciljem promovisanja harmonizacije i ujednaavanja tehnikih standarda u razliitim
oblastima unutar Evropske Unije. lanovi CEN-a su organi ili tela koja se bave pitanjima
standardizacije u Evropskoj uniji. Odluka koja se odnosi na potu nosi naziv CEN - TC331 i
formulie mnoge standarde u oblasti potanskih usluga. Radne grupe tehnikog komiteta CENTC331 bave se kvalitetom potanskih usluga, hibridnom potom, translacijom adrese,
kontejnerima i potanskim sanduiima.

2.3 Direktiva iz 2008. godine

Poslednja direktiv Evropske Unije koja se odnosi na potanske usluge nosi oznaku 2008/06/EC.
Ona je doneta 20. februara 2008. godine. Trea potanska direktiva Evropske Unije odnosi se
preteno na potpuno otvaranje trita do 31. decembra 2010. godine, odnosno za neke drave
lanice to e biti 2012. godina.
Izmenama i dopunama ranijih direktiva kao poslednji korak se istie potpuno otvaranje trita i
to do 31. decembra ali sa mogunou za neke drave ovo produe za 2 godine iz razloga
prilagoavanja novim odredbama, ali priblino 95% lanica je trebalo ispotovati nove direktive
do kraja 2010. godine.
Izvetaj Evropske komisije koji je se odnosio na period od 2006. do 2008. godine pokazao je da
je napredak bio meovit. U Finskoj, Nemakoj, vedskoj i Velikoj Britaniji potanska trita su

ve tada bila potpuno liberalizovana dok je u Holandiji liberalizacija bila odloena za 2008.
godinu bez preciznog datuma.
Uprkos trima direktivama otvaranje potanskih trita Evropske Unije i danas ostaje nejednako.
Direktive garantuju graanima univerzalne usluge uz postepeno smanjenje rezervisanog
podruja na kojem drave lanice mogu da ogranie pristup ekonomskim operaterima.
Regulativa iz 2008. godine sadri:

Amandmani Komisije na Direktivu 97/67/EC, koji se odnose na sledee:

Pristup potanskoj mrei
Metode pruanja univerzalne usluge
Bazu za odreivanje cena univerzalne usluge
Mogua sredstva finansiranja univerzalne usluge
Produen rok za liberalizaciju na 1.januar 2011.godine.
Finska, Velika Britanija, vedska i Nemaka zvanino su izvrile potpunu
liberalizaciju.
Grka, eka, Kipar, Letonija, Litvanija, Luksemburg, Maarska, Malta, Poljska,
Rumunija i Slovaka, odloile su liberalizaciju do 1.januara 2013.

2.4 Zakonodavni i regulatorni plan za proces otvaranja trita Evropske unije

1992. Zelena knjiga o razvoju jedinstvenog trita potanskih usluga
1994. Rezolucija saveta za razvoj zajednice potanskih usluga (COM/93/247)
1997. Prva potanska direktiva (97/67/EC)
1999. Smanjenje rezervisane oblasti
2002. Druga potanska direktiva (2002/39/EC).
2003. 2. smanjenje rezervisane oblasti
2004. Izvetaj komisije Evropskog parlamenta i Saveta o primeni Direktive
2006. 3. smanjenje rezervisane oblasti
2006. Novi izvetaj komisije Evropskog parlamenta i Saveta o primeni Direktive
2006. Predlog Tree potanske direktive
2008. Trea potanska direktiva (2008/06/EC)
2008. etvrti izvetaj Evropskog parlamenta i Saveta o primeni Tree direktive

2010. Potpuno otvaranje trita za 16 zemalja lanica, to predstavlja 95% unutranjeg

potanskog trita
2012. Potpuno otvaranje trita za preostale drave lanice koje mogu da koriste
mogunost prelaznog perioda.

2.5 Regulativa u oblasti potanskog saobraaja u Srbiji

JP PTT saobraaja Srbija, odnosno PTT, ili Pota je javno preduzee kome je osnovna
delatnost prijem, prenos i dostava potanskih poiljki. Takoe obavlja poslove platnog prometa,
a za raun Potanske tedionice obavlja i poslove tednje graana. Registrovano je za vrenje i
drugih usluga (prodaja raznih artikala, na primer).
JP PTT saobraaja Srbija je glavni potanski operator u Srbiji.
Regulativa koja je snazi u oblasti potanskog saobraaja u Srbiji je Zakon o potanskim
uslugama iz 2005. godine i oslanja se na Evropsku konvenciju iz 1997. godine. Godine 2010. su
unete izmene i dopune u ovaj zakon, a te izmene kako su istakli u ministarstvu, su vane za
ispunjavanje uslova Svetske trgovinske organizacije kojoj Srbija eli da se prikljui.
Neki od zakona koji su prethodili aktuelnom zakonu su :
1843. - "Ustrojenije potanskog zavedenija"
1855. - prvi Telegrafieski zakon Knjaestva Srpskog.
1866. - Prvi Zakon o potama Knjaestva Srbije
1919. - Ustrojstvo dravne pote.
1921. - Uredba o organizaciji Ministarstva pota i telegrafa.
1931. - Zakon o poti, telegrafu i telefonu.
1960. - Zakon o organizaciji JPTT i izvrena je dalja reorganizacija PTT Jugoslavije
1974. - Zakon o sistemima veza SFRJ.
1974. - Zakon o Zajednici JPTT.
2005. - Zakon o potanskim uslugama.
Zakon o potanskim uslugama se oslanja na Evropsku konvenciju iz 1997. godine. Zakon se
zasniva na ureivanju odnosa u obavljanju potanskih usluga, pre svega obavljanja univerzalnih
potanskih usluga pod jednakim uslovima za sve korisnike, zatim postoje lanovi o zatiti
interesa korisnika, obezbeivanju standarda kvaliteta u obavljanju potanskih usluga,

nepovredivosti potanskih poiljaka i tajnosti podataka, podsticanja konkurencije i razvoja

potanskih usluga, savesnosti i potenju, kao i o harmonizaciji sa evropskom i meunarodnom
regulativom.Zakon ima 108 lanova koji su podeljeni u dvanaest glava, a to su :
I OSNOVNE ODREDBE
II UNIVERZALNA POTANSKA USLUGA
III REZERVISANE POTANSKE USLUGE
IV POTARINA
V POTANSKE POILJKE
VI ODGOVORNOST I NAKNADA TETE
VII REKLAMACIJE I POTRAIVANJA KORISNIKA
VIII ORGANI I NADLENOSTI
IX DOZVOLE
X NADZOR
XI KAZNENE ODREDBE
XII PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

2.6 Usklaenost Zakona o potanskim uslugama sa direktivama

Tabela 1. Pregled usklaenosti Zakona o potanskim uslugama sa direktivom 2002/39/ES [10]
Preporuke
Direktive Usaglaenost regulative
Odstupanje u harmonizaciji
2002/39/ES
Univerzalna usluga
Potpuno usklaeno
Ne postoji
Rezervisane usluge
Delimino usklaeno
Poiljke do 100 gr
Nerezervisane usluge
Potpuno usklaeno
Ne postoji
Pristup mrei
Delimino usklaeno
Ne postoji akt o pristupu
Tarifni stavovi
Potpuno usklaeno
Ne postoji
Standardi kvaliteta
Potpuno usklaeno
Ne postoji
Regulatorno telo
Delimino usklaeno
RAPUS preduzima mere u
cilju unapreenja konkurencije

Tabela 1. prikazuje usklaenost Zakona o potanskim uslugama sa drugom potanskom

direktivom Evropske unije. Iz priloenog se moe zakljuiti da je regulativa delimino usklaena
sa navedenim preporukama:
1) Nije ispunjen uslov smanjenja limita po masi i ceni rezervisanih usluga do 50 grama ili do
cene jednake 2,5-struke cene prve stope mase i najbreg stepena prenosa do 2006. godine, koji
nije obavezujui za Republiku Srbiju, s obzirom da jo uvek nije drava lanica Evropske unije;
2) Nije definisan zakonski okvir za donoenje akta o pristupu niti postoji akt o pristupu.
Zakonski okvir e biti definisan donoenjem novog Zakona o potanskim uslugama, a rok za
donoenje istog definisan je Akcionim planom za sprovoenje ovog stratekog dokumenta;
3) Potanske direktive obavezuju drave lanice Evropske unije da obezbede postojanje
efikasnih mehanizama na dravnom nivou pod kojima bilo koji davalac potanskih usluga na
kojeg se primenjuje odluka nacionalnog regulatornog tela ima pravo albe protiv date odluke
organu nadlenom za albe koji je nezavisan u odnosu na strane u sporu. Nacionalno regulatorno
telo preduzima mere u cilju spreavanja nelojalne konkurencije i oduzima dozvole u sluaju
neobavljanja potanskih usluga u skladu sa zakonom. Imajui u vidu da Republika Srbija
trenutno ima status kandidata za pristupanje Evropskoj uniji i da direktive u tom smislu nisu
obavezujue, potrebne promene sprovee se postupno, nakon harmonizacije sistemskih zakona
sa regulativom Evropske unije, u narednom periodu.
Detaljno usklaivanje potanske regulative sa aktima Evropske unije usledie nakon dobijanja
datuma otpoinjanja pregovora, odnosno shodno dinamici pregovora o pristupanju Evropskoj
uniji.
Tabela 2. Pregled primene potanske regulative u praksi [10]
Zakon o potanskim Primena u praksi
uslugama i pravilnici
Univerzalna usluga
Potpuna primena
Rezervisane usluge
Potpuna primena
Pristup mrei
Delimina primena
Voenje
raunovodstva
Kvalitet usluga

Potpuna primena
Delimina primena

Odsustvo primene u praksi

Ne postoji
Ne postoji
Ne postoji akt o pristupu
mrei JPO
Ne postoji
Implementirani standardi UPU
u MPS

Nezavisnost
regulatornog tela

Potpuna primena

Ne postoji

Iz priloenog se moe zakljuiti da su potanskom regulativom u Republici Srbiji obuhvaeni svi

neophodni segmenti znaajni za obavljanje univerzalne potanske usluge i drugih potanskih
usluga. Javni potanski operator obezbeuje vei obim univerzalne potanske usluge od
minimalnog obima utvrenog direktivama Evropske unije .
Potansko trite je jo uvek rezervisano u obimu koji je vei od mogunosti koje je propisala
druga direktiva (Direktiva 2002/39/ES). Takoe se moe zakljuiti i da je regulativa, osim kada
je u pitanju pristup mrei javnog potanskog operatora, usklaena sa regulatornim okvirom
Evropske unije.

3. Univerzalna potanska usluga

Univerzalna potanska usluga je centralna taka, zbog koje i oko koje je tradicionalna Pota
formirana i do sada sprovodila sve svoje aktivnosti. Kompletan dosadanji razvoj Pote bio je
podreen zadatku obezbeenja koncepta univerzalne potanske usluge i shodno tome sve
poslovne aktivnosti imaju kao konani cilj realizaciju iste. Odmah treba istai da je ceo koncept
nekomercijalan, tj. efekti od poslovnih aktivnosti se ne oekuju u organizaciji koja uslugu prua,
ve kroz ubrzani drutveni razvoj. U tom kontekstu Pota ima funkciju drutvene infrastrukture,
preko koje se univerzalna usluga prua.
Koncept univerzalne potanske usluge izveden je iz univerzalne ljudske potrebe za
komunikacijom i dugi niz godina bio je zadovoljavajue reenje koje je moderna drava imala za
komuniciranje na daljinu. U osnovi lei elja drave da svim svojim graanima stavi na
raspolaganje jeftin sistem za masovno komuniciranje, kojim e biti povezane sve take na njenoj
teritoriji i na taj nain intenziviran razvoj drutva. Istorijski se, uvoenje ovog koncepta
poklopilo sa masovnim opismenjavanjem stanovnitva i stvaranjem trine privrede i kao takvo
predstavljao izuzetno progresivno reenje.
Obzirom na stepen drutvenog razvoja u trenutku njenog definisanja, sasvim je razumljivo da je
pismonosna poiljka dobila kljunu ulogu. Koncept je podrazumevao da se mora obezbediti da
svako moe poslati poiljku na bilo koju adresu pod istim uslovima na celoj teritoriji i da za to
plati jedinstvenu tarifu. Odmah treba primetiti da ovako koncipirana univerzalna potanska
usluga vie pretstavlja pravo dato graanima, a manje uslugu u trinom smislu.
Za potrebe praktine realizacije koncepta, osnovana je Pota, Pota - od drave osnovana
organizacija sa osnovnim zadatkom da obezbedi pruanje univerzalne potanske usluge. Odavde
potie i shvatanje o Poti kao organizaciji od posebnog znaaja za drutvo, organizovanoj u vidu
javne slube (na poetku deo dravne administracije) i blisko povezanoj sa dravom (regulator i
operator).

Iako vrlo progresivno u trenutku svog nastanka, ovo reenje polako postaje istorijski
"prevazieno". Naime, osnovni problem se sastoji u tome da je ovaj koncept definisan pre vie
od sto godina i da se do danas nije mnogo promenio. Istovremeno u drutvu je dolo do
mnogobrojnih promena, posebno u oblasti komunikacija, tako da je Pota odavno prestala da
bude osnovni sistem za prenos informacija. Najnoviji razvoj u oblasti telekomunikacija, kroz
svoju integraciju sa informacionim tehnologijama, u potpunosti marginalizuje znaaj univerzalne
potanske usluge kao sredstva za komuniciranje.
Istrajavanje na konceptu univerzalne potanske usluge u sadanjem trenutku, predstavlja lou
uslugu organizaciji koja je u tu svrhu osnovana, obzirom da usluga sve vie postaje
neodgovarajua. Sa druge strane, iako osnovana za potrebe realizacije ovog koncepta, savremena
Pota svoju perspektivu ne moe graditi na ovoj osnovi, ve se mora okrenuti tritu i
komercijalizaciji svog poslovanja. Ovo istovremeno znai da se mora raskrstiti sa potanskim
monopolom i "posebnim drutvenim interesom", i da se za sopstvenu egzistenciju treba izboriti
na tritu.
Koncept univerzalne potanske usluge u sebi sadri pretpostavku o postojanju "univerzalnog
korisnika". Naime, ono na emu koncept univerzalne usluge insistira je da se ne smeju praviti
razlike izmeu korisnika, tj. svima se mora pruiti usluga pod istim uslovima svuda i na svakom
mestu. Ove uslove definie drava (Opti uslovi za vrenje potanskih usluga).
Problem nepromenljivosti koncepta i u pogledu tretiranja korisnika se pokazao kao veliki
problem. Naime, u trenutku definisanja koncepta pod korisnikom se podrazumeva pojedinac
odnosno graanin, a univerzalna usluga je prvenstveno stvarana za njega. Promene u drutvu
dovele su do toga da se struktura korisnika vremenom drastino promenila, tj. savremena Pota
uglavnom prua usluge pravnim licima. Ova injenica nije izazvala bitnije promene, ve je
koncept samo proiren i na preduzea, tj. isto se tretiraju graani i firme. Sasvim je razumljivo da
se po inerciji ne pravi razlika ni meu pravnim licima - pretpostavlja se da su svi isti.
Sa druge strane, evidentno je da se ljudi meusobno razlikuju u pogledu potreba, da postoji
ogromna razlika u potrebama fizikih i pravnih lica, odnosno priroda delatnosti pravnih lica u
mnogome utie na njihovu potrebu za komuniciranjem. Neminovno se postavlja pitanje kome je
univerzalna potanska usluga namenjena, odnosno namee se odgovor da se svi korisnici moraju
njoj prilagoditi. Ovakav koncept u potpunosti iskljuuje razvoj potreba kod korisnika, ve se svi
oni posmatraju kao nepromeljiva kategorija.
Karkteristike univerzalne potanske usluge predstavljaju operacionalizaciju samog koncepta, koji
insistira da se jedinstvena usluga propisanih karakteristika mora pruiti svima koji to zatrae na
celoj teritoriji pod unapred predvienim uslovima i po jedinstvenoj ceni. Elementi iz kojih se
sastoji univerzalna potanska usluga: [1]

prenos pisanog saoptenja,

prenos se obavlja do prostorno (adresa) i personalno (primalac) definisane take u
prostoru,
predviena je mogunost redirekcije pod odreenim uslovima,

garantuje se nepovredivost poiljke,

prenos poiljke se mora obaviti u okviru propisanih rokova,
za sve vreme prenosa poiljka je vlasnitvo poiljaoca,
poiljka mora ispunjavati propisane uslove kako u pogledu fizikih karakteristika
(spoljne dimenzije i teina), tako i u pogledu sadraja (spisak zabranjenih predmeta),
korisnik je duan da poiljku propisno opremi i oznai,
usluga poinje sa preuzimanjem poiljke od strane potanskog sistema,
usluga se smatra izvrenom uruenjem (dostava na domu ili isporuka u poti)
poiljke primaocu (personalno ili prostorno/kuni kovei).
Ovako definisana univerzalna potanska usluga se, sa neznatnim izmenama, prua ve stotinak
godina i pritom niko ne postavlja pitanje opravdanosti koncepta.

3.1 Univerzalna potanska usluga u Srbiji

Univerzalna potanska usluga
Rezervisane usluge
Komercijalne usluge
Nerezervisane usluge u
Nerezervisane usluge van
domenu univerzalne
domena univezalne
potanske usluge
potanske usluge
Usluge prijema i/ili prenosa
Usluge prijema, prenosa i
Usluge prijema, prenosa i
i/ili uruenja pismonosnih
uruenja pismonosnih
uruenja potanskih
poiljaka do 100 grama,
poiljaka mase preko 100
poiljaka mase preko 2 kg u
ako je cena nia ili jednaka grama do 2 kg u UPS i MPS
UPS i MPS i cene preko
trostrukom iznosu potarine
i cene preko trostrukog
trostrukog iznosa potarine
za pismo prve stope mase i
iznosa potarine za pismo
za pismo prve stope mase i
najbreg stepena prenosa;
prve stope mase i najbreg
najbreg stepena prenosa
stepena prenosa
Usluge prijema i/ili prenosa
Usluge prijema, prenosa i
i/ili isplate uputnica u
uruenja paketa mase do 10
klasinoj i elektronskoj
kg u UPS, usluge prijema i
formi
prenosa paketa do 10 kg i
uruenje paketa mase do 20
kg u MPS
Usluge prijema i/ili prenosa
Usluge prijema, prenosa i
Usluge dodatne vrednosti
i/ili uruenja pismena u
uruenja sekograma do 7 kg
(kurirske, ekspresne,
sudskom,, upravnom i
ubrzane i sl.)
prekrajnom postupku, bez
obzira na limite
Tabela 3. Podela potanskih usluga na tritu Republike Srbije [10]
Limite po masi i ceni za rezervisanu potansku uslugu utvruje RAPUS uz saglasnost Vlade, a
usluge van domena rezervisane potanske usluge (Tabela3.) su otvorene za konkurenciju. Tarifne
stavove utvruje regulator. Davalac univerzalne potanske usluge odreuje potarine, na osnovu
Metodologije formiranja cena za univerzalnu potansku uslugu, polazei od realnih trokova,
uvaavajui princip da potarina treba da bude pristupana za korisnike, osim u sluaju potarina

rezervisane potanske usluge, na koje saglasnost daje Vlada. Zakonodavstvo koje regulie oblast
potanskih usluga je prilagoeno regulativi Evropske unije, a u toku su i pripreme za dalje
prilagoavanje. Proces harmonizacije se trenutno sprovodi putem izmena i dopuna vaeih
propisa. Sledei posebno znaajan korak u pravcu dalje harmonizacije regulative sa vaeim
direktivama Evropske unije, a u cilju redefinisanja rezervisane potanske usluge, vee promocije
poslovnog okruenja i liberalizacije trita, bie donoenje novog Zakona o potanskim
uslugama do kraja 2014. godine ili donoenje odluke od strane RAPUS-a.

3.2 Izazovi u procesu liberalizacije

U dananje vreme potanski sektor se konstantno razvija, a jedan od osnovnih ciljeva rada na
tom putu razvoja predstavlja prepoznavanje izazova i okvira razvoja ovog segmenta. Sve to treba
obaviti u interesu svih uesnika na tritu. Od davnina potanska deltnost je pripadala
nacionalnoj poti, kasnije javnom potanskom operatoru, meutim dananje trite potanskim
uslugama polako postaje otvoreno za sve zainteresovane. Pa tako u skladu sa obavezama koje
propisuje zakonodavstvo Evropske unije, mora se omoguiti postojanje privatnih operatora u
procesu evropske integracije. Evrpska unija kao reenje za novonastalu situaciju predvia
povezivanje potanskog sektora sa drugim vidovima komunikacija, kako bi se na taj nain:

poveala konkurentnost;
poboljako kvalitet;
pruala integrisana potanska usluga.

Neki od izazova u procesu liberalizacije trista, odnosno u procesu pribliavanja standardima

Evropske unije su: [3]

smanjenje limita rezervisanog servisa,

finansiranje univerzalne potanske usluge,
usaglaavanje zakonodavstva sa smernicama koje diktira Evropska unija,
stvaranje pozitivne klime za restrukturiranje Javnog potanskog preduzea.

3.3 Smanjenje limita rezervisanog servisa

Nastojanjem da se u to veoj meri priblii onome navedenom u direktivama Evropske unije,
dolo je do smanjenja limita rezervisanog sektora. Prvi korak je bio smanjenje sa 350 gr i
petostruki iznos potarine za pismo prve stope teine i najbreg stepena prenosa, na 100 gr a
potom i na 50 gr. Ovako definisan limit za rezervisanu uslugu i danas predstavlja oblik
finansiranja univerzalne potanske usluge kod nas.

4. Finansiranje univerzalne potanske usluge

Postepeno smanjenje limita za rezervisanu uslugu vodi ka ukidanju monopola i potpunog
otvaranja trita i na taj nain e doi do potpunog ukidanja rezervisane usluge, pa rezervisana

usluga vie nee biti oblik finansiranja univerzalne potanske usluge. Preporuka je da se pruanje
univerzalne usluge moe obezbediti putem javne nabavke, ali u sluaju da pruanje univerzalne
potanske usluge za operatora predstavlja nepravedan finansijski teret , naknada za ove
trokove moe se potraiti u mehanizmima koje odreuje regulatorno telo, kao to je
kompenzacijski fond. Univerzalnu potansku uslugu moe obavljati vie provajdera, kao deo
univerzalne usluge ili univerzalnu uslugu na odreenom delu teritorije. Za ovakav model
pruanja univerzalne potanske usluge potrebno je obezbediti nepovredivost univerzalne
potanske usluge.
Direktiva pominje i supstitute univerzalne usluge odnosno usluge potanskih operatora koje se sa
stanovita korisnika mogu smatrati u velikoj meri zamenljivim sa univerzalnom uslugom,
uzimajui u obzir elemente usluge, a ukljuujui i njihovu eventualnu dodatnu vrednost, njihovu
upotrebu i cenu. Nuno je da te usluge pokrivaju sve osobine univerzalne, kao to su
svakodnevna dostava ili potpuna pokrivenost drave. Potanski operatori koji bi na ovaj nain
obavljali deo univerzalne usluge, u principu bi bili u obavezi da uestvuju u kompenzacionom
fondu za pokrivanje eventualnih gubitaka ovlaenog davaoca univerzalne usluge.

4.1 Stvaranje pozitivne klime za restrukturriranje Javnog potanskog

operatora
Javni potanski operator se susree sa velikim izazovom u postupku predstojeeg
restrukturiranja. Ukoliko se ovaj proces zavri uspeno, javni potanski operator ima velike anse
da postane moderno, efikasno, tehniko-tehnoloko efektivno preduzee, koje e znati da
odgovori potrebama sve zahtevnijeg trita. Postojei rezervisani servis ,,uljuljkuje javno
potansko preduzee u monopolskom reimu, u kome ve dugi niz godina zapostavlja tehnoloki
proces, koji je imperativ za pruanje vieg nivoa kvaliteta, ali i otvaranja mogunosti za
definisanje novih usluga koje zahteva globalno, savremeno, odnosno moderno trite. Javni
potanski operator koji je do sada imao monopolski status, mora da se trino pozicionira, u
najkraem roku, da ulae u kvalitet svojih usluga prvenstveno modernizaciojom poslovanja, i
stvaranjem novih usluga pruajui adekvatan izbor savremenom korisniku koji je voljan da plati
vie za ciljanu uslugu. Restrukturiranje je multidisciplinarni proces, koji zahteva promene na
stratekom, organizacionom, i tehnolokom planu i ukljuuje sve zaposlene u preduzeu. Strana
iskustva su pokazala, da ukoliko se javni potanski operator na vreme i na pravi nain pripremi
za trinu utakmicu u postupku liberalizacije, ostaje lider na tritu potanskih usluga, jo vie
uvrujui svoje pozicije.

4.2 Univerzalna potansaka usluga u uslovima potpuno liberalizovanog trista

Svetski potanski savez kao osnovni cilj ima zadovoljavanje potreba korisnika, a to postie
davanjem mogunosti potanskim operatorima da se postave u poziciju koja im omoguava
maksimalno razvijanje radi ostvarivanja ciljeva. Kako bi obezbedio ostvarivanje ciljeva Svetski
potanski savez je morao doneti odgovarajui zakonski okvir, koji u sebi sadri i niz standarda,
ije bi prihvatanje od strane drave lanica dovelo do sinhronizacije delovanja nacionalnih
uprava.

Do znaajnih promena u potanskom sektoru Evrope dolo je osnivanjem Evropske unije.

Evropska unija je kao osnovni cilj postavila kreiranje jedinstvenog unutranjeg trita
potanskim uslugama u nameri da potanski sektor ima kljunu ulogu u evropskoj ekonomiji.
Ostvarivanje ovako zacrtanih ciljeva zahteva proces usvajanja zakonske regulative koja treba da
omogui funkcionisanje jedinstvenog trita i odredi pravila ponaanja na njemu.
Prvi akt Evropske komisje - Zelena knjiga donet je 1992. godine a odnosio se na formiranje i
razvoj jedinstvenog trita potanskim uslugama. Zelena knjiga je u sebi sadrala podatke koji
se odnose na razvoj pojedinanih (nacionalnih) trita potanskim uslugama. Godinu dana
kasnije u ovaj akt su unete smernice i okviri za dalji razvoj potanske delatnosti na evropskom
tristu. Kao nastavak ovog procesa formiranja jednistvenog trita potanskim uslugama,
Evropski savet je 1994. godine doneo Odluku o formiranju potanskih usluga Zajednice
(COM/91/476).
Regulatorne promene koje su se potom donosile uglavnom su se odnosile na sprovoenje reformi
na evropskom potanskom tritu, a te reforme su se uglavnom odnosile na postepenu
liberalizaciju trita potanskim uslugama sa ciljem konanog ukidanja svih vrsta monopola na
tritu, sve to je bilo podrano od strane Svetskog potanskog saveza. Ovako definisanje cilja
dovelo je do pokretanja pitanja naruavanja socijalne i teritorijalne uloge potanskih usluga i
njihove prirode koja ih ini uslugama od opteg ekonomskog interesa, pa je kao reenje usvojeno
da se trite potanskim uslugama Evropske unije postepeno liberalizuje, uporedo sa razvojem
koncepta univerzalne potanske usluge. Proces je zapoeo objavljivanjem Zelena knjiga i
trajao je narednih pet godina. Kao krajnji rezultat procesa usledilo je usvajanje Direktive
97/67/EC, od strane Evropskog parlamenta i Saveta 1997. godine, a ova direktiva je bila poznata
pod nazivom Prva potanska direktiva. Prva potanska direktiva odnosila se na pravila razvoja
unutranjeg evropskog trita potanskim uslugama i unapreenje kvaliteta samog servisa.
Direktiva 97/67/EC prua mogunost ulaska na triste potanskim uslugama svim
zainteresovanim konkurentima, iskljuujui trite usluga koje su rezervisane za nacionalne
potanske operatere sa ciljem obezbeivanja sredstva za finansiranje trokova univerzalne
potanske usluge. Isti organ doneo je Drugu (2002/39/EC) i Treu (2008/06/EC) potansku
Direktivu kao aneks predhodnim. Ovo je najbitniji regulatorni akt Evropske unije, koji se odnosi
na reformu potanskog sektora. Donoenjem Direktive 2008/06/EC, odnosno prihvatanjem,
liberalizacija evropskog potanskog trita postala je neminovnost. Direktive su predviale
redukovanje rezervisanog sektora, pa su prema tome sve drave lanice izvrile redukovanje
rezervisanog sektora do 1999. godine, odnosno od prvobitnog limita po masi od 350 grama i
limita po ceni u visini petostrukog iznosa potarine za pisma prve stope teine i najbreg
prenosa, u skaldu sa Drugom Direktivom 2003. godine usledilo je redukovanje limita po masi na
100 grama i limita po ceni u visini po ceni na trostruki iznos potarine. Kasnije 2006. godine
rezervisana oblast je ponovo redukovana na poiljke teine do 50 grama cija je tarifa manja od
dvoipostruke osnovne tarife, da bi se od 2008. godine predvidelo ukidanje rezervisane oblasti.
Potpuna liberalizacija trista odnosno njegovo otvaranje za sve zainteresovane konkurente
planirano je za 2010. godinu prema Treoj Direktivi, a na taj nain bi bilo ukinuto bilo koje
ekskluzivno ili specijalno pravo za ustanovu koja prua potanske usluge. To dalje implicira da
davaoci univerzalne potanske usluge nee moi da raunaju na to da e trokovi obavljanja
univerzalne potanske usluge biti finansirane iz monopola rezervisanog sektora.

Prva i Druga Direktiva podrazumevaju postojanje rezervisanog sektora, pa shodno tome

garantuju i daju mehanizme za obezbeivanje finansiranja univerzalne usluge, dok Trea
Direktiva ne prua bilo kakvu sigurnost kada je re o finansiranju. Evropska komisija samo
navodi finansijske mehanizme koji se mogu koristiti u svrhu finansiranja univerzalne usluge.
Drave i njihovi nacionalni operatori su na ovaj nain izloeni velikom riziku da im ni jedan od
navedenih mehanizama nee odgovarati. Dok e univerzalna usluga biti najproblematinija,
odnosno njeno finansiranje, jer e u tako nastaloj situaciji rezervisana oblast biti ukinuta a
poznato je da je ba rezervisana oblast sluila kao kompenzacija za pruanje univerzalne usluge.
Usled svega navedenog provajder univerzalne usluge bi mogao imati dosta finansijskih
potekoa, zbog samih karakteristika univerzalne usluge, a sve to bi moglo i da utie na pruanje
univerzalne usluge.

4.3 Finansiranje univerzalne usluge u uslovima potpuno liberalizovanog

trista
Univerzalna potanska usluga je propisana u skladu sa odredbama Svetskog potanskog Saveza i
podrazumeva skup potanskih usluga koje se pruaju u kontinuitetu na teritoriji cele drave, u
okviru propisanog kvaliteta po pristupanim cenama, bez diskriminacije. Rezervisana potanska
usluga je deo univerzalne potanske usluge, limitirane po masi i ceni, koju obavlja univerzalni
potanski operator. Nerezervisana potanska usluga obuhvata potansku uslugu iz domena
univerzalne potanske usluge, koja prevazilazi utvrene limite po masi i/ili ceni, za rezervisanu
uslugu kao i komercijalna potanska usluga. Komercijalna potanska usluga je usluga izvan
domena univerzalne potanske usluge. Finansiranje univerzalne potanske usluge predstavlja
jednu od najaktuelnijih tema u potanskom sektoru, a kojom se na meunarodnom nivou bavi
Svetski potanski savez, savez je definisao osnovne ciljeve programa finansiranja univerzalne
potanske usluge i obaveze koje se stavljaju pred svaku Vladu, potanskog operatora, potanske
saveze i stalne organe samog Saveza. [7]
Kao to je Svetski potanski savez propisao, univerzalna potanska usluga se mora pruati na
teritoriji cele zemlje tj. mora biti obezbeena totalna teritorijalna pokrivenost jedne zemlje a to
dodatno zahteva korienje znaajnih materijalnih resursa ail i angaovanje velikih ljudskih
resursa. Kako se univerzalna usluga mora pruati na nivou cele jedne zemlje tokovi koji nastaju
pruanjem usluge najee nisu pokrivene od strane prihoda od same usluge, jer je poznato da
poslovanje u ruralnim delovima, uglavnom, nije profitabilno. Zbog toga se pribegava
redefinisanju nivoa univerzalne usluge, kako bi se uspostavila ravnotea izmeu trokova i
prihoda. Postupak redefinisanja nije jednostavan jer otvara pitanje uspostavljanja odgovarajueg
nivoa univerzalne usluge koji e biti kompatibilan sa konkurencijom, a nee ugroavati
finansijsku sposobnost javnog operatora.
Na podruiju Evropske unije Direktivom 2008/6/EC dati su mehanizmi za finansijsku odrivost
univerzalne usluge koji sadre predloge reenja za pitanja finansiranja univerzalne usluge u
uslovima potpuno liberalizovanog trita i to su: [7]

Mehanizmi za kompenzaciju neto trokova univerzalne potanske usluge iz javnih

fondova

Mehanizmi za finansiranje neto trokova univerzalne potanske usluge putem distribucije

trokova na provajdere usluga i/ili njihove korisnike, uz mogucnost primene
kompenzacionog fonda:

Kompenzacioni fond finansiran porezom na prihod pojedinih operatora

Kompenzacioni fond finansiran porezom na dobit pojedinih opratora
Kompenzacioni fond finansiran porezom od svake realizovane usluge
Kompenzacioni fond finansiran paualnim plaanjem od strane pojedinih
operatora

Mehanizmi za kompenzaciju neto trokova univerzalne potanske usluge iz javnih

fondova: putem ovog mehanizma provajder univerzalne usluge je finansiran direktnim ili
indirektnim transferima iz dravnog budeta. Dravne subvencije potanskom sektoru su
prisutne, na primer, u Italiji (dodavanje kompenzacionog fonda), u vedskoj (subvencije za
pruanje potanskih usluga starim, nemonim i slepim stanovnicima u ruralnim podrujima) ili u
Velikoj Britaniji (subvencije za jedinice potanske mree u ruralnim podrujima). U praksi ovaj
model se koristi u dravama u kojima se univerzalna usluga finansira iz fondova koji se
uglavnom pune oporezivanjem operatora ili korisnika. U situaciji kada je drava i finansijer i
nadzorni organ, ovaj model postaje visoko transparentan u zavisnosti od naina obrauna
trokova i uspostavljanja fonda. Dvostruka uloga drave omoguava da se svaki transfer
sredstava iz fonda ili u fond odvija po strogo administrovanim procedurama, a svaka
nepravilnost se lako moe uoiti i ispitati putem javne istrage. Sve dok drava kontrolie
trokove i procenjuje koje operatore i korisnike treba opteretiti davanjima za fond i kolika ta
davanja iznose, finansiranje univerzalne potanske usluge moe postati isto politika odluka;

Mehanizmi za finansiranje neto trokova univerzalne potanske usluge putem distribucije

trokova po provajderu usluga i/ili njihove korisnike, uz
mogunost primene
kompenzacionog fonda: finansiranje stvarnih trokova univerzalne usluge kroz razliite vidove
kompenzacionog fonda predstavlja jedan od najrasprostranjenijih vidova finansiranja koji se
primenjuje u nekoliko drava i sektora nacionalne ekonomije (telekomunikacije, energetika i
slino). Sredstva za fond se mogu obezbediti kroz takse nametnute operatorima ili korisnicima
direktno. Fondovi bazirani na taksama operatora imaju vie formi: nivo doprinosa moe biti
odreen u odnosu na prihod, profit, obim pruenih usluga i slino, ili se odreuje fiksna suma
koju e operator uplatiti u fond. Uprkos mnotvu razliitih naina finansiranja fondova, u praksi
je dominantan princip oporezivanja prihoda operatora, pre svega zbog jednostavnosti primene i
lake implementacije.
Neki od pomenutih oblika kompenzacionog fonda primenjenih u
predsavljeni su detaljnije:

potanskom sektoru

Kompenzacioni fond finansiran porezom na prihod pojedinih operatora: najea koncepcija

kompenzacionog fonda ogleda se u prikupljanju poreza od svih potanskih operatora u iznosu
koji odgvara procentu njihovog prihoda. Fond se administrira od strane treeg lica, obino
nadlenog regulatornog tela. Ovaj model moe se suoiti sa problemom praktine primene u
smislu da nije jednostavno odrediti operatore koji treba da doprinesu fondu, naroito ako
postoji vie njih koji pruaju razliite obime manje profitabilnih usluga. Takoe, moe se

desiti da porezi usmereni na prihode od pojedinih servisa ne mogu biti lako obraunati,
posebno u dravama gde regulatorni organ nema veliku snagu i gde su trokovi praenja rada
operatora i prikupljanja poreza visoki;

Kompenzacioni fond finansiran porezom na dobit pojedinih operatora: ovakav koncept

kompenzacionog fonda jo uvek nije primenjen u praksi, ali se u studijama pominje kao
mogue reenje za problem finansiranja univerzalne usluge. Slino predhodnom konceptu, i
u ovom konceptu oblast koja se odnosi na plaanje poreza u svrhu kompenzacionog fonda se
definie u irem opsegu (porezi su plaeni od profita svih usluga, to znai u opsegu i van
opsega univerzalne usluge) i uem opsegu (porezi su plaeni samo od profita odreenih
usluga, na primer samo usluge van opsega univerzalne usluge). Problem koji je presudan za
ovaj vid finansiranja kompenzacionog fonda se ogleda u kontekstu gubitka sredstava ukoliko
nekom od inostranih operatora istekne licenca ili on odlui da se povue sa trita. U tom
slucaju ovim modelom je nemogue nai nove izvore finansiranja;

Kompenzacioni fond finansiran porezom od svake realizovane usluge: kao i u sluaju

finansiranja javnih obaveza porezom na svaki pojedinani proizvod, koje je iroko
rasprostranjeno u svim delatnostima, i u potanskom sektoru ovaj model daje dobre rezultate
sve dok je nivo poreza procentualno mnogo manji od osnovne cene usluga i ukupna cena
odraava konkurentsko takmienje operatora. Model moe imati formu direktnih doprinosa u
vidu plaanja dodatnog jedininog poreza na svaku korienu uslugu od strane krajnjih
korisnika ili poreza od strane operatora koji se postepeno prebacuje na krajnje korisnike.
Posmatrano iz ugla korisnika ovaj model moe biti nepopularan jer su korisnici direkto
optereeni dodatnim trokovima. Kod ostalih vidova oporezivanja korisnici nemaju
predstavu da plaaju dodatne trokove jer su usluge indirektno oporezivane. Reakcija
korisnika, njihov stav i budui odos prema uslugama bio bi nepredvidiv, i moe se
predpostaviti da bi doveo do ozbiljnog poremeaja tranje na tristu potanskih usluga.
Meutim, ukoliko operatori ele trini uspeh preostaje im da smanje cene svojih usluga,
tako da uvoenje jedininog poreza ne dovede do velikog uticaja na korisnike. Ukoliko je
broj razvijenih operatora na tristu zadovoljavajui, ovaj model se moe primeniti jer nee
izazvati monopolizaciju trita usled rasta cena usluga i povlaenja manje efikasnih
operatora;

Kompenzacioni fond finansiran paualnim plaanjem od strane pojedinih operatora: plaanje

paualnih poreza operatora. Paualni porez je fiksni iznos ispostavljen obino na godinjem
nivou operatorima koji vre univerzalnu uslugu bez obzira na udeo na tritu i obimu usluga.
Unapred se odredi koliina sredstava koja je potrebna za nadoknadu trokova univerzalne
usluge i od svakog operatora se naplati deo te sume. Deo koji svaki operator plaa je
uglavnom proporcionalan proceni nihovog trinog poloaja. Problem koji se obino javlja je
problem odreivanja operatora koji e davati doprinos fondu, kao i proceniti koliki e deo
ukupne sume platiti, naroito ako se radi o novim operatorima i operatorima koji u
odreenom obimu pruaju neke od manje profitabilnih usluga i svako dodatno optereenje
moe dovesti u pitanje njihovu profitabilnost i odvratiti ih od ulaska na triste. Suprotno
predhodnim modelima oporezivanja, gde je nivo davanja proporcionalan aktivnostima na
tritu, princip proporcionalnosti ovde nije zagarantovan, ve se svodi na predpostavke
regulatornog organa. Zbog navedenih nedostataka ovaj model je ostao samo teorijski.

Od gore navedennih varijanti kao najpogodnija se smatra kompenzacioni fond koji se finansira
porezima na prihod operatora ili fond koji se finansira porezima od svake realizovane usluge.
Jedan od najveih problema moe biti taj to je identifikovanje operatora koji treba da doprinose
kompenzacionom fondu nije ni malo lako. Pored toga, moe biti teko pratiti i verifikovati
prihode od usluga koje spadaju u oblast koja podlee plaanju poreza ili dobiti detaljne podatke o
obimu poslatih poiljaka, posebno u zemljama u kojima regulatorna tela nemaju dovoljno jak
uticaj u smislu dobijanja navedenih informacija i gde su trokovi monitoringa visoki. Jedina
zemlja u kojoj je kompenzacioni fond zapravo uspostavljen i funkcionise je Italija, mada ni
njihov cilj nije do kraja ispunjen sredstva fonda, za sada, nisu pokrila finansijski teret
provajdera univerzalne usluge. [7]
Pored do sada navedenih mehanizama za finansiranje univerzalne potanske usluge postoje i
mehanizmi odnosno varijante mehanizama koje se mogu barem teorijski razmotriti kao neka od
mogunosti finansiranja univerzalne usluge:

Mehanizam plati ili igraj: najjednostavnije reeno, sutina ovog mehanizma je u principu
da operatori koji se bave isporukom poiljaka samo u oblastima sa niskim trokovima moraju
da uplate u kompenzacioni fond odreeni iznos zarad toga to ne isporuuju poiljke u
oblastima sa visokim trokovima ovaj prilaz ima istu startnu poziciju kao i modeli
kompenzacionih fondova: u skadu sa potrebama finansiranja i obezbeivanja univerzalne
usluge u sektorima sa visokim fiksnim trokovima i prosenim cenama, operatori koji
posluju u iskljuivo visoko profitabilnim sektorima (niski trokovi/veliki obim usluga) u
obavezi su da uplate dodatna davanja u kompenzacioni fond. Razlikuje se od standardnog
kompenzacionog fonda, gde je odreen samo jedan operator koji prua univerzalnu uslugu i
tako stie pravo raspolaganja celim fondom, po tome to se ovim modelom daje pravo
svakom operatoru na tritu da odlui hoe li pruati univerzalnu uslugu (play) ili puniti
fond (pay). Drugim reima, provajder ima mogunost da bira izmeu deliminog pruanja
usluga koje podleu oblasti univerzalne ili finansijski doprinosi kompenzaciji za druge
provajdere koji pruaju univerzalnu uslugu. U zavisnosti od obima pruanja univerzalne
usluge davanja za fond mogu biti umanjena ili potpuno otpisana operatoru. Ovaj mehanizam
se moe uspostaviti u dve verzije:

-otrija verzija ovog mehanizma podrazumeva da je izbor plati ili igraj striktan. Ukoliko
operator pristane da prua univerzalnu uslugu, on to mora da ini u potpunosti, mora da pokrije
sve profitabilne i neprofitabilne sektore trita. Pruanjem usluga operator dobija pravo da koristi
deo sredstava iz fonda i osloboen je svih davanja fondu;
-slabija verzija mehanizma doputa operatoru da odlui u kom e obimu pruati uslugu u
neprofitabilnom sektoru. U zavisnosti od toga operator uplauje vei ili manji iznos u fond i
dobija pravo na deo sredstava iz fonda.
Najvei praktian problem ovog modela su visine davanja za fond i iz fonda. Pravilna procena
trita i pozicije operatora bitna je ne samo za odreivanje nivoa sredstava ve je i od bitnog
znaaja za odluke operatora da li da prihvati uee u pruanje univerzalne usluge u
neprofitabilnom sektoru. Ukoliko su zahtevi suvie otri mogu predstavljati prepreku za ulazak

novim operatorima. Previe blagi zahtevi dovee u neravnopravan poloaj operatore pruaoce
univerzalne usluge;

Poveanje zaduenja za pristup mrei javnog potanskog operatora: ovaj mehanizam

finansiranja univerzalne potanske usluge funkcionie na principu zaduenja operatora koja
plaa u ime pristupa mrei javnog operatora u segmentu dostave. Ova plaanja zaduenja se
zatim koriste kao izvor finansiranja univerzalne potanske usluge odnosno za pokrivanje
njenih trokova. Teorijski se razlikuju dve varijante ovog mehanizma. Razlika je po pitanju
postojanja ili nepostojanja dozvole koja se izdaje drugim operatorima na ime vrenja dostave
preko sopstvene mree. U sluaju da ovakva dostava nije dozvoljena odnosno da ta dozvola
nije data, ostali potanski operatori moraju da obavljaju kompletan proces dostave poiljaka
preko mree javnog operatora. U sluaju postojanja dozvole, operatori su u mogunosti da
uporede cene usluga i trokova dostave koje bi imali korienjem sopstvene mree. Operatori
se opredeljuju za realizovanje kompletnog tehnolokog procesa (ukljuujui dostavu do
krajnjih korisnika) u pojedinim oblastima ili na pojedinim rutama, ili se opredeljuju za
korienje mree javnog potanskog operatora.

Poveanje zaduenja za pristup mrei javnog potanskog operatora kao mehanizam moe biti
relativno jednostavan i transparentan, ali samo u zemljama u kojima je naplativost pristupa mrei
javnog operatora ve funkcionalna.
Varijanta u kojoj se operatorima ne daju dozvole za vrenje dostave preko sopstvene mree je u
sutini slina konceptu rezervisane oblasti. Njome se mogu obezbediti dovoljna sredsta za
finansiranje univerzalne usluge i posebno je pogodan za zemlje sa ogranienim potencijalnim
ulascima konkurencije u oblast dostave. Nasuprot rezervisanoj oblasti, ova varijanta omoguuje
konkurenciju u upstream aktivnostima (aktivnosti koje predhode samoj dostavi)
Varijanta u kojoj se operatorima daje dozvola za vrenje dostave preko sopstvene mree
obezbeuje bolju efikasnost i konkurentno okruenje, ali je u ovom sluaju prisutan rizik od
nedovoljnih sredstava za finansiranje univerzalne usluge kao posledica prekomernog razvoja
sopstvenog sistema dostave od strane operatora.

4.3 Predlog novog koncepta

U cilju pruanja univerzalne potanske usluge na teritoriji cele drave javni potanski operator u
Srbiji angauje razliite resurse kao to su 1507 pota, 3890 altera, 3551 dostavna reona, 2062
potanska sanduia, 3 regionalna potansko logistika centra, 17 potansko logistikih centara,
1 meunarodni potansko logistiki centar, 3 pote carinjenja, 2 inostrana odeljka, 1508 vozila,
od kojih je 412 putnikih, 728 dostavnih i 368 teretnih vozila, kao i jedan od najvanijih resursa
oko 15000 zaposlenih. Ovi podaci ukazuju na injenicu da se radi o jednom od najveih
infrastrukturnih i logistikih mrea u dravi. [9]
Imajui u vidu da se univerzalna potanska usluga razvija u skladu sa tehnolokim i ekonomskim
razvojem i potrebama korisnika, glavni cilj novog predloga bio bi da se redefinie koncept
potanske usluge koji prua javni potanski operator na nain da se izvri reorganizacija dostave.

Imajui u vidu da se radi o fazi koja podrazumeva najvee trokove za jednog operatora
potanskih usluga u odnosu na sve druge faze, jasno je da je optimizacija resursa u toj fazi od
izuzetnog znaaja za potanske organizacije.
Dve su glavne stavke u definisanju troka dostave: pokrivenost i frekventnost, pa se stoga i
razmatra redukovanje stepena pokrivenosti univerzalnom uslugom i redukovanje frekvencije
dostave. Ukoliko ne bi postojala obaveza pruanja univerzalne usluge, za provajdera bi
verovatno bilo optimalno da ne servisira pojedine segmente ili da bar izabere druge take
dostave, kao to su potanski sanduii ili velike raskrsnice i sl. Redukovanje stepena
pokrivenosti dostavom - stepen pokrivenosti dostavom moe biti adaptiran putem raznih
strategija. Neke od moguih opcija su: [5]

zatvaranje jedinica potanske mree: kompletne rute, oblasti ili segmenti vie ne sadre
dostavu na kunu adresu

adaptiranje dostavnih taaka: na teritoriji drave dostavne take su adaptirane prema

domainstvima, prema odreenim kriterijumima.

Redukovanje frekvencije dostave - sa jedne strane, redukovanje broja dostavnih dana direktno
smanjuje trokove rute. Sa druge strane, to e uzrokovati pad obima poiljaka, brzinu dostave i
kvalitet same usluge. Ukoliko doe do pada obima poiljaka, nastupaju dva razliita efekta te
pojave: vreme obilaska rute po poiljci raste u sluaju pada obima (direktan efekat); vreme
obilaska rute samo po sebi opada zbog smanjenog broja domainstava koja je potrebno opsluiti
dnevno jer je manji broj (obim) poiljaka (indirektan efekat).
Analiziranje redukovanja stepena pokrivenosti univerzalnom uslugom i redukovanja frekvencije
dostave pokazuje da je redukovanje frekvencije dostave u veoma gusto naseljenim podrujima
neatraktivno. Sprovoenjem ove tendencije u gusto naseljenim podrujima ispostavlja se da je
gubitak prihoda mnogo vei u poreenju sa uteenim vremenom obilaska rute i varijabilnim
trokovima. U slabije naseljenim podrujima redukcija ferkvencije dostave moe biti profitabilna
jer se ispostavlja da su utede u trokovima obilaska rute dovoljno velike kao kompenzatori
izgubljenog prihoda. Utede u trokovima rastu sa padom gustine stanovnika.
Jo neka reenja koja se mogu sprovesti da bi se smanjili trokovi dostave su uvoenje novih
tehnologija u fazi dostave. Na primer to mogu biti:

Samousluni potanski bankomati

Paketske stanice
Automatizovani terminal za poiljke

bankomat

4.3.1 Samousluni potanski

Ovaj ureaj omoguava:

Merenje teine pisama i paketa;

Slanje poiljaka: obinih ili registrovanih u domaem ili meunarodnom saobraaju;

Slanje paketa: tampanje adrese u vidu nalepnice, koje su prilagoene za domae ili
meunarodne destinacije;

Kupovina markica: samolepljive markice razliitih apoena

Plaanje karticama: debitna ili

kartica sa ipom;

Slika1. Samousluni potanski bankomati [23]

tampanje priznanice.

Kada su u pitanju potanske markice ovaj automat nudi:

1500 markica se nalazi na rolni

Samolepljive markice

Razliite apoene na markicama

Sopstveni dizajn markice

Markice sa fluorescentim tenostima

Kao i kod potanskih markica, automat za pakete nudi:

950 barkod nalepnica na rolni

Samolepljive nalepnice

Mora se uneti adresa primaoca kao i poiljaoca, to je omogueno kroz

odgovarajui interfejs
Barkod etiketa generisana iz centralnog servera

4.3.2 Paketska stanica

Paketske stanice se uglavnom postavljaju na prometnijim mestima, ukoliko je to mogue, kako
bi bile to pristupanije njenim korisnicima. Ovakve stanice svojim korisnicima pruaju niz
pogodnosti poevi od celodnevne dostupnosti, preko mogunosti slanja i prijema paketa i sve to
na jednostavan nain.

Slika 2. Paketska stanica [22]

Preko ovih stanica mogue je slati pakete koji su predhodno frankirani i imaju minimalne
dimenzije 15x11x1 cm, a maksimalne dimenzije paketa moraju biti u granicama 60x35x35 cm,
ali preko ovih stanica se ne mogu slati ekspres poiljke i nefrankirane poiljke.
Poiljke koje se mogu isporuivati preko ovih stanica su daleko brojnije nego one koje se mogu
slati. Preko ovakvih stanica mogu se primati knjige, razglednice, ekspres poiljke, paketi, pisma i

sl. Prilikom prijema paketa koji imaju otkupnu vrednost ona se moe platiti na licu mesta,
platnom katicom koju ova stanica prihvata.
Prilikom slanja registrovanih poiljaka dobija se priznanica koja sadri podatke poiljaoca kao i
podatke o poiljci. Za neregistrovane poiljke se ne dobija priznanica, i ove poiljke se ne prate.
Ako korisnik eli da poiljke prima na jednoj ovakvoj stanici mora da se registruje za ovu
uslugu. Odnosno ako stie neto to je porueno dovoljno je uneti samo adresu neke od stanica i
broj koji se dobija prilikom registracije za ovu uslugu.
Ako neki paket koji je adresiran na neku ovakvu stanicu ne stigne na tu adresu to je zbog toga to
je paket nepogodan za isporuku preko paketske stanice, zbog toga to je prevelik ili
preglomazan. Paketi mogu biti preusmereni na potu ukoliko je paketska stanica prepuna, ili ako
je vrednost vea od dozvoljenog limita.
Prilikom registrovanja za ovu uslugu ostavljaju se lini podaci, kao i broj telefona i mail adresa.
Prilikom prispea neke poiljke korisnik se putem SMS-a i/ili mail-a obavetava o prispeu.
Ovakav vid pruanja usluga koristi drava Nemaka, poevi sa time jo davne 2002. godine, a
meseca novembra 2010. godine za korienje ove usluge bilo je registrovano 1.5 miliona
korisnika. A istog meseca i godine na teritoriji Nemake postojalo je 2500 ovakvih stanica i na
taj nain je omogueno da oko 90 procenata stanovnitva ima mogunost da ih koristi na samo
deset minuta od svojih domova.

4.3.3 Automatizovani terminal za poiljke

Slika3. Automatizovani terminal za poiljke [24]

Automatizovani paketski terminal predstavlja alternativu tradicionalnim nainima isporuke
poiljaka, pogodan je i za poiljaoca i za primaoca. Ovi automatizovani terminali takoe
omoguavaju porudbine preko interneta kao i plaanje naruenog, takoe omoguava slanje i
primanje poiljaka na mestima koja odgovaraju poiljaocu ali i u vreme koje odgovara
poiljaocu. Poiljke mogu biti upuene i iz drugih ovakvih terminala.
Instalacija ovih automatizovanih terminala za poiljke treba da se obavi na mestima gde se
okuplja vei broj ljudi, to su uglavnom trni centri, u blizini glavnih autobuskih stanica i drugim
mestima pored kojih prolazi vei broj ljudi pri odlasku na posao i na povratku kuama. A sve to
kako bi u to kraem roku poslali poiljke ili ih primili od poiljalaca ili paketa naruenih preko
interneta.
Ovakvi terminali su dostupni 24 sata dnevno i potpuno iskljuuju ljudski faktor. Interfejs
ovakvih ureaja su veoma jednostavni i laki za korienje, i na taj nain su pristupani svima.

Postoje razliite veliine ovih automata, a karakerie ih i poseban dizajn i modularnost. Dostupni
su u vie razliitih veliina:

Osnovna, sa 56 elija;

Osnovna +, sa 64 elije;

Optimalna, sa 68 elija;

Univerzalana, sa 76 elija.

Slika4. Automatizovani terminal za poiljke sa 64 elije [24]

Ovakvi automatizovani terminali se koriste u Rusiji, i omoguavaju:

Primanje poiljaka, naruennih preko interneta (online prodavnici);

Slanje i primanje poiljaka od jedne take do druge na teritoriji Rusije;

Iznajmljivanje elija za uvanje linih stvari;

Slanje i primanje prepiski (potanski pretenac za pravna lica)

Plaanje razliitih vrsta rauna: za mobilne usluge, bankarskih rauna i sl.;

Prilagoeni su potrebama Ruskog trita, od strane kompanije koja ih proizvodi, i razlikujemo:

Za ugradnju u zatvorenim prostorijama;

Za montau na ulici;

Za prodaju maloprodajnih namirnica opremljeni sa regulacionim termostatom, za

skladitenje kvarljive robe.

Ovakvu vrstu terminala takoe koriste, na dan novembar 2010. godine: [20]

Norveka

Austrija

Belgija

Finska

Danska

Francuska

Turska

vajcarska

Holandija

Velika Britanija

U Norvekoj je instalirano 42 automatizovana terminala za poiljke. I oni su instalirani u sedam

najveih gradova, a automati su instalirani unutra ali i napolju.
Austrija je sa primenom automatizovanih terminala poela u novembru 2006. godine i na
teritoriji svoje zemlje ima instalirana 24 automata.
Belgija je planirala da uvede ove automate 2011. godine a u naredne tri godine je bilo u planu da
se instalira od 150 do 200 automata.
2008. godine Finska je poela da instalira ove terminale, a jula 2010. godine imala je 38
instaliranih u oping centrima irom zemlje.

Drava Danska je svoj prvi automatizovani terminal instalirala u Kopenhagenu meseca aprila
2008. godine, a u svim veim gradovima kasnije. U 2009 oj godini broj automatizovanih
termnala je dostigao brojku od 102.
Francuska je svoje terminale instalirala unutar sigurnih lokacija, a poseduje 27 ovakvih u Parizu i
jo 27 irom svoje zemlje.
Turksa je u Instambulu i Ankari imala 3 automatizovana terminala, a u bliskoj budunosti je
planirana izgradnja jo sedam.
vajcarska ima 350 automatizovanih terminala irom svoje zemlje, koji su locirani na
eleznikim stanicama, na benzinskim pumpama, potama.
Holandija ima 2000 taaka koje su povezane sa internet prodavnicama, i preko kojih se mogu
poruiti poiljke do 31.5kg koje e biti isporuene u toku narednih 24 asa. A oni se mogu podii
dan posle ali ne ranije od 4h ujutru.
Velika Britanija ima oko 400 rasporeenih po svojoj teritoriji, ali u planu je da se do kraja 2014.
godine taj broj povea na 1500.

5.ABC (Activity Based Costing) metoda

Savremeni uslovi poslovanja, primena novih tehnologija, vei zahtevi potroaa i velika
konkurencija doveli su do toga da tradicionalna metoda obrauna trokova postaje nepouzdana
metoda u pruanju informacije o trokovima i ceni kotanja. Tradicionalna metoda obrauna
trokova pokazuje veliki nedostatak u razvrstavanju optih trokova na nosioce trokova.
Tradicionalni metod obrauna trokova veliku panju poklanja direktnim trokovima koji u
dananjim uslovima poslovanja predstavljaju mali procenat ukupnih trokova, zbog toga nije
mogue realno razvrstavanje optih trokova na objekte troenja primenom tradicionalne metode
obrauna trokova. Razvrstavanje optih trokova na objekte troenja vri se na osnovu kljueva
vezanih za obim proizvodnje. Obraun trokova po aktivnostima (ABC) obezbeuje
menadmentu informacije za donoenje kratkoronih i dugoronih odluka o poslovanju.
Primenom ovog metoda obrauna trokova prevazilaze se slabosti tradicionalnog metoda
obrauna trokova u pogledu razvrstavanja optih trokova.

5.1 Osnovne karakteristike

ABC metoda temelji se na pretpostavkama da nosioci trokova koriste odreene aktivnosti, a
aktivnosti ili poslovni procesi upotrebljavaju odreene resurse. Zavisno od cilja, ABC metoda e
ponuditi reenja ukoliko postoji adekvatna informacijska podloga. ABC metoda analizira procese
i utroke, i na taj nain ih rasporeuje na nosioce. Indirektni trokovi i direktni trokovi na taj
nain postaju vezani uz proizvode i usluge koje se vrednuju s obzirom na opravdanost njihovog

odranja, razvoja ili naputanja. Primenom ABC metode u proizvodnom preduzeu postie se
kvalitetnije i objektivnije razvrstavanje optih trokova proizvodnje u poreenju s tradicionalnom
metodom razvrstavanja trokova.

5.2 Razlozi uvoenja

ABC metoda, kao savremeni sistem obrauna trokova, ima za cilj prevazilaenje slabosti
tradicionalnog metoda obrauna trokova u pogledu rasporeivanja trokova i: [13]

zbog sve vee sloenosti proizvodnog programa preduzea;

zbog sve veeg udela optih trokova u sastavu ukupnih trokova proizvoda;
zbog sve vee odgovornosti u pogledu donoenja bitnih, stratekih odluka o cenama
proizvoda i trokovima, procesnim tehnologijama itd., a kod ega iskrivljene informacije
o trokovima mogu voditi i esto vode u neeljenom smeru.

5.3 Faze primene ABC metode

Primena ABC metode usmerena je na trokovnu hijerarhiju, a to su etiri sledee kategorije: [13]

trokove jedinice autputa

trokove serije proizvoda
trokove podrke proizvoda i
trokove podrke pogona.

U prvu kategoriju trokova jedinica autputa ulaze trokovi aktivnosti proizvodnje kao npr.
energija, amortizacija i trokovi odravanja. Najee se ovi trokovi rasporeuju na nosioce na
bazi asova rada ili koliine outputa kao faktora troenja.
Trokovi serije su trokovi aktivnosti i odnose se na grupu proizvoda pre nego to je proizvod
nastao. To su trokovi pripreme serije za proizvodnju. Takoe ovde su i trokovi aktivnosti
nabavke sirovina i materijala koji mogu biti znaajni.
Trokovi podrke proizvoda su najee trokovi aktivnosti dizajniranja proizvoda koji se teko
mogu povezati s jedinicom proizvoda ili njihovom serijom. Tu su trokovi i ostalih aktivnosti
koje su povezane s aktivnostima dizajniranja kao npr. aktivnosti inenjeringa i sl. Faktori
troenja za ove aktivnosti mogu biti sati rada i sl.
Kategorija trokova podrke pogona obuhvata aktivnosti koje proizvode trokove koje je teko
direktno rasporediti na nosioce troka. Najee su to opti administrativni trokovi pogona,
trokovi osiguranja i sl.

5.4 Prednosti i nedostaci ABC metode

Prednosti. Ovaj model ima za cilj razvrstavanje trokova, trokovi se primenom raznih kljueva
vezuju za aktivnosti, a zatim se razvrstavaju na objekte troenja. Ovaj model daje preciznije

informacije za utvrivanje trokova proizvodnje, ali daje i druge informacije koje se mogu
koristiti za utvrivanje profitabilnosti proizvoda, informacije o asortimanu proizvoda, o ceni
proizvoda. Omoguava povezivanje procesa razvrstavanjem trokova sa procesima koji se
odvijaju u preduzeu, uspostavlja vezu izmeu obrauna trokova po aktivnostima i
menadmenta kao i instrumente koji su neophodni za analizu unapreenja u preduzeu.
Nedostaci. Ovaj model ne prua informacije o internom poboljanju proizvodnje. Informacije
nisu sistematizovane da bi se mogle koristiti za analizu trokova i drugih aktivnosti. ABC
metoda koristi jedinstvenu osnovu za rasporeivanje trokova za svaku aktivnost, a u praksi se
deava da aktivnosti mogu imati vie osnova za rasporeivanje trokova. Obraun trokova
esto ne moe biti primenjivan u poslovanju u celom preduzeu. Ispitivanje zaposlenih, u cilju
dobijanja informacija neophodnih za funkcionisanje ABC metode zahteva dosta vremena i
visoke trokove.

6.Obraun trokova javnog potanskog operatora

Evropki javni potanski operatori i dalje najvei deo svoje aktivnosti usmeravaju na univerzalnu
potansku uslugu. Tako i, javni potanski operator Nemake - Deutsche Post kao pionir i lider
ulaska u nepotanske sektore, moe posluiti kao najbolji primer pokazatelja da je i dalje
prisutan veliki znaaj univerzalnog sektora. Tek 2010. godine profit ostvaren u segmentu Pote
Nemake koji obuhvata ekspres poiljke i terete, prevaziao je onaj ostvaren u potanskom
segmentu iji pretean deo ine univerzalne potanske usluge, iji opet najprofitabilniji deo ine
rezervisane usluge.
Dobro je poznato da univerzalna potanska usluga posluje negativno i da trokovi moraju biti
pokriveni prihodima ostvarenim u segmentu rezervisanih usluga. Prema tome, javni potanski
operator i regulatorno telo imaju zadatak da utvrde nivo trokova univerzalne potanske usluge
kao i cenu, sa posebnim naglaskom na rezervisane usluge. Najbolji izvor prihoda kojim se
pokriva funkcionisanje univerzalne potanske usluge, nalazi se u uslugama nad kojima Javni
potanski operator ima monopol, odnosno rezervisanim uslugama, to zapravo znai da e nivo
trokova univerzale usluge direktno uticati na nivo cene rezervisanih potanskih usluga. Logino,
vii nivo trokova u univerzalnom potanskom segmentu imao bi za posledicu rast cena
rezervisanih usluga. Ovakav razvoj dogaaja imao bi pozitivan uticaj na javnog potanskog
operatora, ali bi imao i negativan uticaj na nacionalno trite potanskih usluga. U sluaju
ovakvog scenarija Javni potanski operator nee biti stimulisan, na primer kroz ulaganja u
tehnologiju, da povea produktivnost. Jer u tom sluaju i bez stimulisanja belei zadovoljavajue
rezultate. Meutim, visoke cene rezervisanih usluga e dodatno podii lestvicu eventualnog
ulaska na trite potanskim uslugama novim uesnicima.
Cene usluga javnog potanskog operatora bazirane na trokovima preventivno deluju na pojavu
unakrsnog subvencionisanja. Alocirajui trokove komercijalnih usluga na univerzalnu uslugu,
vetaki se umanjuje cena kotanja usluga sa kojima javni potanski operator nastupa na tritu
kao samo jedan od vie operatora. Time javni potanski operator formira cene komercijalnih
usluga na nivou niem i od njihovih stvarnih trokova ugroavajui konkurenciju. Ovakav sluaj
zabeleen je na potanskom tritu Nemake 2001. godine. Privatni operator UPS se alio na

postupanje Pote Nemake, ukazujui da Pota koristi profit ostvaren u rezervisanom sektoru da
bi subvencionisao komercijalne paketska usluge. Odlukom Evropske komisije, Poti je izreena
kazna u visini od 24 miliona EUR zbog uvoenja instituta popusta na lojalnost, kojim je cena za
paketske usluge formirana na nivou ispod nivoa trokova.
Cenei sloenost alokacije trokova za potrebe formiranja cene univerzalne potanske usluge,
Direktiva Evropske unije 97/67/EC detaljno opisuje tretman trokova, delei ih na direktne i
zajednike, kao i nain njihovog alociranja na usluge.
Aktuelna praksa javnih potanskih operatora zemalja lanica Evropske unije, ukazuje na obraun
trokova po aktivnostima Activity Based Costing (ABC) kao na pristup, koji nalazi primenu u
postupku obrauna i upravljanja trokovima univerzalne potanske usluge.
Kada se za proizvodnju razliitih proizvoda ili usluga koriste isti resursi, direktna alokacija
trokova nije mogua. Neophodno je ralaniti svaki od objekata trokova na sastavne delove, da
bi se formirao proizvod ili usluga nuno je angaovanje odreenih resursa, meutim u
proizvodnom lancu realizuju se brojne aktivnosti. Tek kombinacija delova od vie razliitih
aktivnosti dovodi do jednog proizvoda ili usluge, to znai da bi sve trokove trebalo dodeliti
konkretnim aktivnostima, a nakon toga aktivnosti povezati sa finalnim proizvodom ili uslugom.
Kljuni preduslov primene ABC pristupa predstavlja paljiva klasifikacija svih trokova u etiri
grupe, imajui u vidu uzronike njihovog nastanka i mogunosti alokacije na nosioce trokova.

6.1 Alokacija trokova JPO Pota Srbije

Finansijsko raunovodstvo predstavlja osnovni izvor podataka o trokovima i prihodima, kao
elementima neophodnim za obraun cene univerzalne usluge. Meutim, podaci o trokovima i
prihodima nisu dovoljno ralanjeni za potrebe alokacije trokova, jer se za razliite usluge esto
koriste isti resursi. Nedovoljna preciznost podataka finansijskog raunovodstva upotpunjuje
interno rauvodstvo javnih potanskih operatora, koje prikazuje detaljne podatke, pre svega o
trokovima. Kada je u pitanju obraun trokova univerzalne potanske usluge, objektivnost i
preciznost alokacije trokova obezbeena je sagledavanjem svih trokova po organizacionim
jedinicama odnosno mestima trokova. Interno raunovodstvo Pote Srbije ima zadatak da prati
trokove na preko 1.700 mesta trokova. Svako mesto trokova razlikuje se po tome to moe
biti proizvodno i neproizvodno, u zavisnosti od prirode procesa koji obavljaju. Nisu sva
proizvodna mesta trokova homogena. Deo proizvodnih mesta posluje u osovnoj deltnosti, a deo
u ostalim delatnostima. Samo trokovi nastali u poslovanju u osnovnoj delatnosti alociraju se na
univerzalnu potansku uslugu. U obraun ukljuuju se, naravno, i trokovi neproizvodnih mesta
trokova u onoj meri u kojoj ona uestvuju u proizvodnom lancu univerzalne potanske usluge.
[6]

6.2 Klasifikacija trokova

Prvi korak, u procesu alokacije trokova, zapravo predstavlja globalnu analizu trokova pomou
koje treba prepoznati direktne trokove. Direktni trokovi nastaju u proizvodnom lancu ili nekom
delu proizvodnog lanca, a koji se odnosi na samo jednu uslugu ili grupu usluga, zbog ega se oni

alociraju neposredno. Direktni proizvodni trokovi, nastaju na mestima trokova ije aktivnosti
neposredno uestvuju u formiranju jednog ili vie razliitih proizvoda (usluga). Kada govorimo o
trokovima javnog potanskog operatora Srbije, ovde se radi o trokovima jedinica potanske
mree koje istoremeno proizvode razliite usluge. Direktni proizvodni trokovi se alociraju
primenom ABC pristupa, zbog svojih karakteristika.
Indirektni (zajedniki) trokovi, obuhvataju trokove organizacionih celina koje nisu na direktan
nain ukljuene u proizvodni lanac javnog potanskog operatora, ve se njihove aktivnosti
opisuju kao podrka procesu formiranja univerzalne potanske usluge.
Indirektne trokove moemo podeliti u dve podgrupe:

Indirektni proizvodni trokovi

Indirektni centralni trokovi

Podgrupa, indirektni proizvodni trokovi, obuhvata trokove Uprava (28) teritorijalno

struktuiranih potanskih radnih jedinica. Po pravilu njihovi trokovi bi trebalo da se alocraju
primenom pristupa troak prema troku, to znai da se alokacija vri na nosioce tako to se
alociraju istovrsni trokovi pripadajuim jedinicama potanske mree. [6]
Podgrupa, indirektni centralni trokovi,su trokovi koji takoe nastaju kao posledica aktivnosti
podrke osnovnoj delatnosti. To su trokovi Direkcije. Svaku od direkcija trebalo bi posmatrati
kao pojedinanu, kako bi se identifikovale one koje pruaju podrku potanskoj delatanosti. Za
ostale direkcije koje imaju viefunkcionalnu nadlenost, izdvajaju se samo trokovi koji su
posledica poslovanja u potanskoj deltnosti. Kada je re o krajnjoj fazi alokacije trokova
direkcije na univerzalnu potansku uslugu nije mogua direktna alokacija, ve se primenjuje
princip alokacije troak prema troku.
Trokovi jedinica potanske mree koje su neposredno ukljuene u proizvodni lanac univerzale
potanske usluge mogu biti proizvodni i neproizvodni. Kao direktna posledica obavljanja radnih
procesa u jedinicama potanske mree nastaju proizvodni trokovi, dok su neproizvodni trokovi
samo posredno povezani sa aktivnostima koje se obavljaju unutar jedinica potanske mree.
Kada je re o proizvodnim trokovima, radi lakeg praenja istih razlikujemo:

Trokovi zaposlenih
Trokovi amortizacije
Trokovi objekata
Trokovi opreme
Trokovi vozila
Ostali proizvodni trokovi

Ovakva podela proizvodnih trokova je uslovljena procesom da alokacije trokova bude na

nosiocima u skladu sa naelom uzronosti.

Kategorija trokovi zaposlenih (preko 60% ukupnih trokova javnog potanskog operatora
Srbije). [6]
Trokovi amortizacije svakog od etiri oblika imovine (objekti, oprema, vozila i ostalo) tretiraju
se kao deo ukupnih trokova objekata, opreme, vozila odnosno ostalih proizvodnih trokova.
Svaka od navedenih etiri oblika imovine ima specifinu ulogu u lancu univerzalne potanske
usluge, to zahteva specifine kriterijume za alokaciju trokova na krajnje nosioce.
Trokovi objekata obuhvataju trokove koji nastaju kao posledica korienja objekata (trokovi
odravanja i materijala za odravanje objekata, obezbeenja, osiguranja, trokovi komunalnih
usluga i sl.).
Trokovi opreme obuhvataju utroeni materijal i rezervne delove za redovno ili investiciono
odravanje, pa ine grupu specifinih trokova (npr. odravanje korporativne telefonije i sistema
tehnike zatite).
Posebno iskazivanje trokova vozila javnog potanskog operatora posledica je injenice da oni
mogu biti deo trokova razliitih faza proizvodnje univerzalne potanske usluge. Ova grupa
obuhvata trokove goriva, registracije, odravanja, putarine, osiguranja i pripadajue poreze.
Grupa ostalih proizvodnih trokova. Nivo ovih trokova pod uticajem je brojnih faktora, pa se
alokacija na nosioce vri uz korienje tradicionalnih naina za alokaciju.
Neproizvodni trokovi obuhvataju trokove knjiene na kontu:

finansijskih rashoda
ostalih rashoda
rashoda po osnovu obezvreenja imovine
gubitaka iz poslovanja koji se obustavlja

Radi se o trokovima koji nastaju pod uticajem razliitih uzroka i veoma ih je teko
identifikovati, pa se alokacija trokova vri na osnovu predhodno alociranih trokova.

6.3 Kriterijumi za alokaciju trokova

Alokacija trokova oznaenih kao direktni proizvodni trokovi (najvei deo trokova javnog
potanskog operatora), vri se, prema ABC pristupu kroz dva koraka: alokacija trokova mesta
trokova na aktivnosti i alokacija trokova aktivnosti na univerzalnu potansku uslugu. Alokacija
je zasnovana na identifikovanju i paljivoj analizi uzronika resursa (Resource Drivers) i
uzronika aktivnosti (Activity Drivers). Radi se o specifinim parametrima kojima sa opisuje
meuodnos trokova i konkretne aktivnosti ili usluge. [6]

6.4 Parametri alokacije resursa

Prema ABC modelu, trokovi se rasporeuju i dodeljuju svakoj pojedinanoj fazi procesa
proizvodnje univerzalne potanske usluge. U javnom potanskom operatoru Srbije postoje etiri

faze procesa proizvodnje univerzalne potanske usluge: prijem, prerada, transport i uruenje.
Trokovi zaposlenih se alociraju na faze proizvodnog procesa univerzalne potanske usluge, tako
to se alokacija vri na bazi ostvarenih normi minuta kao pokazatelja radnog angaovanja
zaposlenih u jedinicama potanske mree.
Kod trokova amortizacije mora se imati u vidu struktura sredstava javnog potanskog operatora.
Utvruje se procentualno uee svake od etiri grupe sredstava u ukupnim trokovima
amortizacije (objekti, oprema, vozila i ostalo). Iznos amortizacije bie prikazan kao deo ukupnih
trokova objekata, opreme, vozila odnosno ostalih proizvodnih trokova.
Trokovi objekata alociraju se prema nameni, tako to se u ukupnoj povrini svake jedinice
potanske mree prepoznaje deo za alter, preradu, uruenje, transport i ostale poslove. Utvrena
procentualna struktura ukupne povrine objekta predstavlja parametar za podelu svih trokova
obuhvaenih ovom kategorijom trokova.
Trokovi opreme takoe se alociraju prema nameni, s time to se utvruje tana struktura opreme
svake jedinice potanske mree kako bi se izdvojile sledee grupe: za alter, preradu, uruenje i
ostale aktivnosti. U procesu alokacije, trokovi opreme za ostale aktivnosti dodeljuju se grupi
Ostali proizvodni trokovi. Oprema angaovana na alteru posmatra se prema tome da li je
namenjena univerzalnoj potanskoj usluzi ili ostalim uslugama. Trokovi opreme, koja se koristi
za pruanje univerzalne potanske usluge, predmet su dalje segmentacije na deo trokova faze
prijema i faze uruenja.
Trokovi vozila alociraju se na bazi broja vozila i strukture prema nameni. Prema unapred
utvrenim parametrima prepoznaju se trokovi vozila koja se koriste za prijem, za transport, za
dostavu, odnosno trokovi vozila specifinih usluga.
Ostali proizvodni trokovi obuhvataju one trokove koji nastaju na nivou jedinica potanske
mree za koje nije mogue odrediti parametar alokacije. Sve usluge, odnosno procesi rada
podeljeni su na dve grupe: univerzalna potanska usluga i ostale usluge.
Kod neproizvodnih trokova alokacija trokova nastalih na nivou jedninice potanske mree vri
se na osnovu iznosa predhodno alociranih trokova. Nakon izvrene alokacije neproizvodnih
trokova, utvruju se trokovi svake faze koje uestvuju u lancu univerzalne potanske usluge, u
ukupnim trokovima jedinice potanske mree, to predstavlja klju za alokaciju neproizvodnih
trokova.

6.5 Parametri aktivnosti

Utvrivanje trokova univerzalne potanske usluge je postupak koji zahteva pokazatelje koji
opisuju usluge i u kom obimu te usluge zahtevaju izvoenje odreene aktivnosti. Prijem kao
faza, zahteva da se pri alokaciji njenih trokova izvri grupisanje trokova u dve grupe: prva
obuhvata trokove zaposlenih koji uestvuju u fazi prijema, trokove objekata, trokove opreme i
ostale proizvodne trokove, a druga faza obuhvata trokove vozila koja se koriste u ovoj fazi.
Prva grupa trokova e se na univerzalnu potansku uslugu alocirati prema ostvarenim normama
minuta u fazi prijema. Podaci o ostvarenim normama minuta prikazuju se na nivou svake

pojedinane usluge koja pripada univerzalnom segmentu potanskih usluga. Trokovi vozila se
alociraju prema parametru koji je rezultat broja i strukture poiljaka (prema teini) iz grupe
univerzalnih potanskih usluga, primljenim svakim pojedinanim vozilom.
Kod prerade kao faze, trokovi se alociraju na univerzalnu potansku uslugu prema vremenu
koje je utroeno za preradu svake pojedinane usluge, naravno, iz palete univerzalnih usluga.
Ostvarene norme minuta u aktivnostima prerade je parametar koji se primenjuje za njihovu
alokaciju.
Svi trokovi faze Transporta alociraju na univerzalnu potansku uslugu saglasno parametru
alokacije definisanom na bazi strukture ukupno transportovanih univerzalnih potanskih usluga
(prema teini).
U okviru faze uruenja trokovi se grupiu veoma slino kao kod faze prijema, a to znai da
postoje dve grupe trokova. Prva grupa trokova e se na univerzalnu potansku uslugu alocirati
prema normi minuta u fazi uruenja, iskazanih na nivou svake pojedinane usluge koja pripada
setu univerzalnih usluga. Trokovi vozila se alociraju na osnovu podataka o strukturi ukupno
uruenih univerzalnih potanskih usluga (prema teini).

7.Zakljuak
Liberalizacija na tritu potanskih usluga, prihvatanje evropskih direktiva iz ove oblasti koje
podstiu konkurenciju te postepeno ukidanje svih vrsta prepreka jaanju konkurencije su
meusobno povezani procesi koji e se nastaviti i kojima se pridruuju i druge evropske zemlje
koje su na pragu ulaska u Evropsku uniju.
Do sada se na potanskom tristu Srbije nisu pojavili potanski operatori koji bi u veoj meri
ugrozili poslovanje nacionalnog potanskog operatora, a kao glavna posledica trenutno takvog
stanja jeste to to je rezervisana oblast, kod nas, poprilino iroka. Zapravo kod nas e javni
potanski operator verovatno zadrati ovaj poloaj s' obzirom da se ne oekuje ukidanje
rezervisanog sektora do ulaska Srbije u Evropsku uniju.
Drave koje su ve liberalizovale svoje trite moraju same da trae put ka obezbeivanju
univerzalne potanske usluge, dok im direktive predstavljaju neke smernice. Te smernice
zapravo predstavljaju metode za finansiranje univerzalne potanske usluge u vidu formiranja
kompenzacionih fondova ili kompenzaciju trokova univerzalne usluge iz javnih fondova.
U Republici Srbiji potanski sektor posluje profitabilno, a ima potencijala da i ubudue bude
bitan faktor ekonomskog razvoja zemlje. Iako su klasine potanske usluge u padu, menjaju se
novim, odnosno novi svetski trendovi donose niz alternativnih naina ostvarivanja prihoda. Ipak,
da bi se potanskom sektoru omoguilo uspeno posovanje, potrebno je otkloniti prepreke ka fer
tritu liberalizovanom tritu. Na taj nain omoguava se ulazak konkurencije na trite
potanskim uslugama i stvara zdrava konkurencija.

Na primeru drugih zemalja moemo pronai naine kako jo vie poveati prihod od potanskih
usluga, a kao jedno od reenja namee se smanjenje trokova u fazi uruenja. Na trokove u fazi
uruenja moe se uticati uvoenjem automatizovnih terminala, koji pored smanjenja trokova u
dostavi pruaju dosta drugih usluga koje utiu na poveanje prihoda od potanskih usluga.
injenica da u zemljama Evropske unije prihodi od potanskih usluga ine oko
0,7% GDP, uz indirektna dejstva na ekonomiju koji ovaj procenat podiu na 1,5% (u
Srbiji se ovaj prvi procenat procenjuje na oko 0,32%) ine da je ovaj segment vredan
razmatranja. [10]

8.Literatura
[1] Vukoti, M., Evolucija univerzalne potanske usluge, XXIII Simpozijum o novim
tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom saobraaju, Zbornik radova, PosTel 2005,
Saobraajni fakultet u Beogradu, Beograd, 2005., str. 353-362
[2] Petrovi Vujai, J., Kaplanovi S., Konkurencija na evropskom tritu potanskih usluga podsticaji i prepreke, Zbornik radova, PosTel 2009, XXVII Simpozijum o novim tehnologijama
u potanskom i telekomunikacionom saobraaju, Saobraajni fakultet u Beogradu, Beograd,
2009., str. 57-64
[3] Trubint, N., Gligori, L., Gezovi, S., Regulativa u uslovima liberalizacije trita potanskih
usluga stanje i perspektive, Zbornik radova, PosTel 2010, XXVIII Simpozijum o novim
tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom saobraaju, Saobraajni fakultet u Beogradu,
Beograd,
2010.,
str.
15-24
[4] Markovi, D., Blagojevi, M., Popovi, DJ., Activity based cost management kao tehnika za
obraun trokova u procesu reforme potanskog sektora, Zbornik radova, PosTel 2010, XXVIII
Simpozijum o novim tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom saobraaju,
Saobraajni fakultet u Beogradu, Beograd, 2010., str. 109-118
[5] Markovi, D., Blagojevi, M., upi, A., Teorijski pristup izraunavanju neto troka
univerzalne potanske usluge, Zbornik radova, PosTel 2013, XXXI Simpozijum o novim
tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom saobraaju, Saobraajni fakultet u Beogradu,
Beograd, 2013., str. 193-202
[6] Kneevi, V., ekovi, Z., Obraun trokova univerzalne potanske usluge u svetlu
direktive EU, Zbornik radova, Spin 11, VIII Skup privrednika i naunika: Operacioni
menadment u funkciji odrivog ekonomskog rasta i razvoja Srbije 2011- 2020., Fakultet
organizacionih nauka, Beograd, 2014., str. 512-519
[7] Blagojevi, M., Metodologija za obraun i upravljanje trokovima univerzalne potanske
usluge: doktorska disertacija, Beograd, 2014., str. 24-35; str.72-83

[8] Prof. Dr Kujaic, M., Potanske usluge i mrea, FTN izdavatvo, Novi Sad, 2010., str. 4556
[9] Dobrodolac, M., Ralevi, P., Stanivukovi, B., Predlog novog koncepta univerzalne
potanske usluge u Republici Srbiji, Zbornik radova, PosTel 2013, XXXI Simpozijum o novim
tehnologijama u potanskom i telekomunikacionom saobraaju, Saobraajni fakultet u Beogradu,
Beograd, 2013., str.203-212
[10] Gligori, l., Elementi netrinog poslovnog okruenja na tritu potanskih usluga u
Srbiji , Zbornik radova, PosTel 2013, XXXI Simpozijum o novim tehnologijama u potanskom
i telekomunikacionom saobraaju, Saobraajni fakultet u Beogradu, Beograd, 2013., str.171-182
[11] http://www.rapus.rs/download/RAPUS-Pravilnik_o_metodologiji.pdf
[12] http://www.slglasnik.info/sr/43-17-05-2013/9841-strategija-razvoja-potanskih-usluga-usrbiji-za-period-20132016-godine.html
[13] http://www.cept.org/files/1049/documents/Plenaries%20history/Dublin_EC.pdf
[14] http://www.euinfo.rs/plac/wp-content/uploads/2014/05/postanske-usluge-predlog-modelaza-srbiju.pdf
[15] http://www.meste.org/fbim/fbim_srpski/FBIM_najava/III_Jelic.pdf
[16] http://www.rapus.rs
[17] http://www.euractiv.rs
[18] Direktive Evropske unije 97/67/EC
[19] Direktive Evropske unije 2002/39/EC
[20] Direktive Evropske unije 2008/6/EC
[21] http://www.ipc.be/~/media/Documents/PUBLIC/Markets/e-lockers.ashx
[22] http://www.postaltechnologyinternational.com/
[23] http://www.dhl.de/en/paket/pakete-empfangen/packstation.html
[24] http://www.ateeme.net/anglesw/anl_08acon.htm
[25] http://www.en.en-gy.ru/automated-parcel-terminal/