Eksponiranje foto osetliivih emulzija Jecina problema u sito Stampi povezana je sa osvetljava- jem emulzija. Najvecu pret- nju onom ko pravi matricu, predstavija nedovolina ekspozi- cija, koja moze dovesti do mno- Stva drugih poteskoca tokom Stampanja i posle kada sito tre- ba osusiti i ponovo upotrebiti Qdgovornost: nije uvek na onom koji pravi sito, veé uzrok moze bi- ti i oprema radionice koja diktira kvalitet Stampe. Ovaj ¢lanak ¢e rasvetliti neka pitanja o odredi- vanju vremena ekspozicije i opre- me koja je najpodesnija za taj po- sao, Svrha osvetiiivanja emulzije je pravilno preslikana slika grafickog filma na matricu, tj. reproduko- vanje nekog umetniékog rada na Stamparsku podlogu. To je samo jedan od zadataka koji se mora izvriti. Vrlo je bitna transfor- macija emulzijine hemije od ma terijala koji je rastvorljiv u vodi do materijala koji je otporan na vodu i druge razredivaée posle ekspo- zicije. Emulzija postaje ispravna matrica ako posle osvetljivania moze da izdr2i sve torture tokom Stampanja. Matrica je jedino jaka, ako je njeno hemijsko spaja- nje spona, kao lanéana. Nedovolj- no osvetijena matrica je sliéna testeri na sponi lanca. Moderni matriéni sistemi od svih vrsta emulzija i svih metoda ob- laganja sita, mogu zadovoljiti sve moguée zahteve, bez obzira koje vrste boja koristite. Problem po Ginje sa nepravilnim eksponira: njem emulzije. Sve Sto Zelite od emulzije je da reprodukcija ispad- ne 8to veradostojnije. Ipak nisu svi sistemi za eksponiranje u mo- guénosti da u potpunosti izvrse polimerizaciju emulzije. U_zavis: nosti od dizajna lampe za ekspo- niranje, sito mozete osvetliti ta- ko da i najfiniji detalji se odStam- paju kako treba. Zbog rasipania svetlosti uzrokovane dizajnom lampe, fini detalji ¢e se zatvoriti kada se dugo osvetljava. Ali suvi- Se dugo za lampu, ne mora biti dugo za emulziju. Kao posledica tome, emulzija nije dovolino osvetijena, Sto dovodi do stvara- nja rupica i prevremenom troge nju matrice. Veoma je vazno ko- ristiti lampu dizajniranu tako da omoguéava kolonisanje svetlos- nog snopa, tj. propustanje samo paralelnih zraka to minimalizuje svetlosno rasipanje kroz lampu jer usmerava svetlost tatno na sito, Pitajte za razvoinu moé lampe i napravite nekoliko proba pre nego Sto skupo platite opre- mu koja abeGava visoko razvija- nje, ane uspe da emulziju uévrsti do pravog nivoa. Razumevanju osnovnih principa kolorimetrije, omoguéiée korisni ku lakSe razumevanje spektraine karakteristike svetiosnih izvora i njihov bolji izbor: Volfram lampa je normalna obié- na sijalica koja se koristi u do- maéinstvu, Njena spektraina emisija je neprekidna u emitova- nju svetia preko celog vidliivog spektra ali u nejednakoj koli¢ini 1 sa vise crvenih nego plavih zraka Fluoroscentna lampa je cev za elektriéno pragnjenje. Unutraé: nja povrsina cevi je oblozena sa supstancom koja, kada je bila u dodiru sa UV zraéenjem proizvodi se gas i postaje fluoroscentno emitovanje vidlive svetlosti, ali u nejednakim proporcijama i sa neprekidnim emisionim spek- trom, Zivina tampa je sijalica naprav- Ijena od staklene cevi za elektrié- no pragnjenje punjena Zivinom pa- rom. Emituje u povezanim forma- ma u glavnom regionu UV i plavo talasno zratenije. Ksenon lampa je sijalica za elek- triéno zraéenje koja sadr2i gas ksenon i to pod visokim pritis- kom. Ovo je tip lampe sa nepre- kidnom krivom emisije u skoro jednakoj proporciji kroz vidijivi spektar Ugliena lampa je svetiosna emi- sija koja dolazi iz luka i iz Zivih bo- ja. Bazirana je na principu dve karbonove elektrode izmedu kojih se javija elektriéno praznjenie u formi malog Iuka. Njihova spek- tralna emisija je neprekidna ali sa maksimumom u UV i plavom re- gionu spektra. Metal-halogena tampa radi na istom principu kao i Zivina lampa Poboljganje _u metal-halogenim lampama omoguéuje podesavanie spektralnog izlaza. U isto vreme ove dve vrste lampi daju i najbolje rezultate. Prednost je ipak na strani metal-halogene lampe jer mogu biti snazne i do 10 KW to u odnosu na Zivine koje su do 1 KW ima velike razlike iako se obe _ :PROCES RAZVIJANJA DEFINICIJA OTVORENOSTI SITA 1 oSTRINE IVICA Lobe otvoreno i lofa oftrina nalaze sa talasnim duzinama u opsegu od 385-420 nm. Kada ste pravilno odabrali lam- bu, ostaje vam da odredite pravo vreme ekspozicije koje se moze opisati kao nivo stvrdnjavanja ti formiranja strukture koji je do- voljan za zahtevnu otpornost matrice. Dobre emulzije imaju Si- rok opseg ekspozicije. a vi u st- varnosti treba da birate izmedu iowa ato! krajnosti tj. optimalnu ta¢ku eksponiranja koja najvise od- govara. Postoje dva nacina kako odrediti vreme ekspozicije koji vaze za ‘sve sisteme. To su: stepen eks- pozicije i izracunavanje ekspo- Oba su u su8tini ista ali sa jednom razikom. Stepen eks- | pozicije vam dozvoljava da name- stite stupanj po vasoj Zelii i mo- Ze se namestiti toliko blizu da je moguée vise preciznosti u éita- nju. Kalkulisana ekspozicija ima | veé nameStene stupnieve koji Su odredeni prirodnom gustinam fil- tera iza slike | nudi prednost da samo jedno vreme ekspozicije moze da bude namesteno. U oba sluéaja vreme ekspozicije pokriva Gitav opseg ekspozicije i to od nedovoline do prekomerne osvet- lienosti. Kada koristite kalkula- ciju ekspozicije sito treba da osvetlite na priblizno dva proce- njena vremena ekspozicije. U sluéaju stupnja ekspozicije to zavisi od broja stupnieva prema- Zivanja i od test filma. Razligiti sistemi emulzija zahte- vaju razliéite natine preodrediva- ja vremena ekspozicije. Glavni sistemi su Diazo senzibilizovane emulzije i _presenzibilizovane emulzije kao &to su SBQ Photo- polimeri Diazo ima veliku prednost u pri- kazivanju smene boja od Zute do | neutralne boje emulzije. Zuta po- tiée od senzibilizatora i nestaje jednom kada Diazo reaguje na kompletno uévrS¢avanje-formira- nje. Stupanj koji ne prikazuje bilo koju razli¢itost u sledecim stup- njevima je tipiéna pravo vreme ekspozicije. Razvijanje ili koli¢ina detalja koja je vidliva u ovom stupniu zavisi od raziititih para- metara. Kao prvo kvalitet lampe, boja svile, zatim debliine prema- ivanja, boje emulzije, max. raz- vijanja emulzije, god. proizvodnje emulzije i opsega ekspozicije emulzije, U svakom sluéaju pro- mena boje je najbolji natin da se adredi praviino vreme formiranja strukture Diazo senzibilizovane emulzije, Prekomernu ekspoziciju je malo teze prepoznati posto postoji razlika izmedu bele i Zute svile i lo8 sistem lampe moze pokazati prekomerne ekspozicije uprkos nedovoljnoj ekspoziciji, jer bilo kakva difuzija svetiosti de- formige donju stranu ivice cr- teza (filma) i pravi znake preve- like ekspozicije. Da bi se izbegla zbunjenost 0 tome da li je emul- zija previge osvetliena ili je lampa lo8a, proverite prvi stupanj bez | promene boje. Ako je taj stupanj premazivanja pravilnog izgleda prekomerno osvetljen, verovatno je u pitanju lampa. Na beloj svili | videcete da emulzija poéinje ué- | vesGavanie oko niti koji beze od | ivica emulzije stvarajuéi évrste testeraste zube. Na Zutoj svili prekomerna ekspozicija jedno- stavno potinje da zatvara fine | detalje bez znaéajne promene u | kvalitetu ivice. Presenzibilizovane SBQ Photo- | polimerne emulzije ne menjaju svoju boju tokom osvetljavania One imaju veoma brze ekspo zicije i kratak opseg ekspozicife Umesto trazenja promena u boji posle razvijanja sita i susenja ov- de se trazi razlika boja izmedu stupnjeva premazivanja za vre- me razvijanja. Vecina emulzija ce promeniti boju u mleénu senku PROCES RAZVIJANJA UTICAJ VREMENA EKSPOZICIE NA KWALITET RAZVIJANJA Premalo eksponirano Optimaina ekspozicija Previse eksponirano i1.0} FOTOMATRICN! SISTEM ELA PROKA RMN REPT A RALEINTORIAR MI, ftsponoye PROCES RAZVIJANJA _ SPEKTRALNA EMISIJA RAZLIEITM LAMPI ZA ExSPOZICLIU etsponeie APSORPCIJA SVETLOSTI USLED STAKLA qeueteegen 2) Industnisko steklo 1 Optitke staklo ce Kvarcno staklo AAZLGITI SUETLOSNI SPEKTRI 1A Fe/Ga SVETLOSNE BRENERE Coc tancc Pens aviecy Noles kada dodu u dodir sa vodom tokom razvijania, Nedovolino eksponirani prostor biée mleéniji i belji posto se stupnievi iznad optimalnog stvrdnjavania vise ne menjaju. Ovu nijansu boje treba proveriti u prvom kontaktu vode i emulzije i to na gornjoj st- rani sita gde se Stampa sa rakelom. Drugi metod Proveravanja emulzija je posmatranje razvijanja i suéenja sita. Mozete staviti sito ispred izvora svetlosti i pogledati iz veoma malog ugla. Ako svet- lost pada pravo na gornju strenu, videce se razlike u_povrsinskom sjaju izmedu stupnjeva. Ublazeni stupnievi su oni gde emulzija nije o¢vrsnula pa je nedovolino osvetljena emulzija ispravna unutar si- ta. Stupnievi koji ne pokazuju promenu su dobro osvetleni Kori8¢enje pravilnog vremena ekspozicije za emul- zije je najveznije da bi se izbegli mnogi problemi, Rupice, testerasti zubi, loSa rezistentnost, tesko- Ge u sudenju i prekomerna magli¢asta emulzija su tipiéni znaci nedovolinog osvetijivanja. Ovo se moze izbeci ako se emulzija pravilno osvetli. Nazalost, raspoloziva oprema moze ogranititi moguénosti zahteve nedovolinom ekspozicijom. Nadoknadujuci nedostatke od stare ili neadekvatne opreme za eksponiranje, emulzije nude sirok opseg ekspozici- je. veoma precizno razvijanje. odliénu rezistent- nost i relativo tamnu boju kao &to je KIWO Azocol Poly Plus-S emulzija, &to bi bila moja preporuka (Ova emulzija nudi visok nivo tolerancije i zbog toga obezbeduje proizvodniu sa minimalnim greskama, Dejan Markovic