UNIVERZITET U NOVOM SADU

FAKULTET TEHNIKIH NAUKA

SEMINARSKI RAD IZ PREDMETA:

UPRAVLJANJE RIZIKOM I ODRIVI RAZVOJ NASELJA

TEMA: KLIZITA NA FRUKOJ GORI

Student: Sava Pani ZK 1/2011

1

Sadraj
1. UVOD.....................................................................................................................................3
1.1.
TA SU KLIZITA ?......................................................................................................3
1.2. TIPOVI KLIZITA..........................................................................................................3
1.2.1. Podela prema dubini klizne povrine:.......................................................................3
1.2.2. Podela prema koliini pokretne mase:......................................................................3
1.2.3. Podela prema mestu nastanka na padini:..................................................................3
1.2.4. Podela prema vremenu nastanka:.............................................................................3
1.2.5. Podela prema strukturi i sastavu padine:..................................................................3
1.2.6. Podela prema strukturi i veliini:..............................................................................4
1.2.7. Podela prema mehanizmu:........................................................................................4
1.2.8. Podela prema obliku klizne povrine, reljefu i nainu kretanja:..............................4
1.2.9. Po mestu pojavljivanja:.............................................................................................4
2. VRSTE I OSOBINE KLIZITA.............................................................................................5
2.1. NAINI NASTANKA KLIZITA.....................................................................................5
2.2. MORFOLOKI ELEMENTI KLIZITA............................................................................5
2.3. ODRONI..............................................................................................................................6
3.1. KLIZITE NA FRUKOJ GORI........................................................................................7
3.2. KLIZITA IROM SVETA.................................................................................................8
4. REAKCIJE..............................................................................................................................9
4.1. SANACIJA I PREVENCIJA...............................................................................................9
5. ZAKLJUAK.......................................................................................................................10
6. LITERATURA......................................................................................................................11

1. UVOD
1.1.

TA SU KLIZITA?
Klizita su termin za stenovitu ili rastresitu stensku masu odvojenu od podloge koja pod

uticajem gravitacije klizi niz padinu. Klienje ne mora da se kree po jasno definisanoj
povrini. Sredina po kojoj se odvija kretanje tela klizita naziva klizna zona. Klizite je jedan
od geomorfolokih oblika koluvijalnog procesa i geodinamiki proces u ininjerskog
geologiji. Klienje se moe odvijati veoma razliitim brzinama, od najsporijih kada se
kretanje tla ne primeuje, do veoma brzog kada je mogu nastanak velikih teta i mogu biti
ugroeni ivoti ljudi. Klizita su odraz neravnotee u tlu.
1.2.

TIPOVI KLIZITA

1.2.1. Podela prema dubine klizne povriine:

povinska (<1m)

plitka (1-5m)

duboka (5-20m)

vrlo duboka (>20m)

1.2.2. Podela prema koliine pokretne mase:

mala (do nekoliko hiljada m3)

srednja (do nekoliko desetina hiljada m3)

velika (do nekoliko stotina hiljada m3)

vrlo velika (do nekoliko miliona m3)

1.2.3. Podela prema mestu nastanka na padini:

delapsivna - klizite nastaje u noici padine usled podsecanja i razvija seuz padinu

detruzivna - klizite nastaje u viim delovima padine, vri pritisak na nie slojeve
optereujui ih i razvija se nanie

1.2.4. Podela prema vremenu nastanka:

primarna - na terenima koji nisu ranije bili zahvaeni klizitima

sekundarna - u okviru terena koji je ranije bio zahvaen klizanjem

1.2.5. Podela prema strukturi i sastavu padine:

3

asekventna - u jednorodnim i neslojevitim stenama

konsekventna - pojava klizanja je predisponirana nagibom slojeva ili sistema

pukotina prema nagibu padine

insekventna - klizna ravan preseca slojeve razliitog sastava bez obzira na

predisponiranost u sklopu terena

1.2.6. Podela prema strukturi i veliini:

klizita smee vrstih stena

klizajui blokovi

klizni potoci

povrinska teenja male dubine pod uticajem padavina i podzemnih voda

povrinsko teenje male dubine pod uticajem samo atmosferskih padavina

manja otkidanja po zahvatu i dubini - blago zatalasane povrine padina

1.2.7. Podela prema mehanizmu:

klizanje

teenje

sloeno kretanje

1.2.8. Podela prema obliku klizne povrine, reljefu i nainu kretanja:

Slojna

Vieslojna

Rotaciona

Stepeniasta (kaskadna)

Blokovska

Potoasta

1.2.9. Po mestu pojavljivanja:

Nadvodna

podvodna klizita

2. VRSTE I OSOBINE KLIZITA

2.1. NAINI NASTANKA KLIZITA
Klizita su uvek posledica neke neravnotee ( nestabilnosti ) unutar tla. Ona predstavljaju
"pokuaj" tla da doe u ravnoteno (stabilno) stanje. Obino se aktiviraju posle velikih kia ili
naglih otapanja snega. Da bi nastalo klizite neophodna su 2 elementa:

Padina

Voda

Meutim, i ako postoji padina natopljena vodom, ne znai da e obavezno doi do nastanka
klizita. Na nastanak klizita utiu brojni faktori kao to su: sastav tla, nagib padine, nivo
podzemnih voda, stepen oteenja tla tektonskim kretanjima ili ljudskim aktivnostima,
zemljotresi, vulkani, optereenost padine vetakim objektima (putevi, zgrade, itd.).
U sastavu tla, gline zauzimaju izuzetno znaajno mesto u nastanku klizita. Gline imaju
sposobnost da upijaju vodu i bubre ( mogu da uveaju zapreminu 3 - 4 puta ). Klizita mogu da
nastanu i na relativno blagim padinama, a rizik raste sa nagibom terena. Po pravilu, do pojave
klizita dovodi podizanje podzemnih voda koje natapaju glinu u zemljitu.
Na pojavu klizita takoe moe da ima znaajan uticaj i tektonika terena. Recimo, ako
slojevitost prati padinu, ravni slojevitosti lako mogu da postanu i povrine klizanja. Tektonska
kretanja mogu da dovedu do poremeaja tla i do naruavanja ravnotee, to moe da dovede do
pojave klizita.
Do naruavanja ravnotee terena veoma esto moe da dovede i ljudska aktivnost. Izgradnja
objekata na neodgovarajuim mestima moe da dovede do preoptereenja padine, to moe da
inicira nastanak klizita. Izgradnjom pojedinih objekata na neadekvatnom nestu moe doi do
zapreavanja podzemnih vodotokova, to moe da dovede do nakupljanja prevelike koliine vode
u tlu padine. Raskopavanje kao i nagomilavanje vee koliine tla na odreenim mestima moe da
dovede do naruavanja ravnotee na padini, i do pojave klizita.
Zemljotresi mogu da poremete ravnoteu padine i da dovedu do pojave klizita. Zemljotresi sa
magnitudom veom od 4, se nazivaju "inicijatori klizita.

2.2. MORFOLOKI ELEMENTI KLIZITA

5

Telo klizita: je celokupna pokrenuta masa i moe biti jedinstven ili izdeljeno

Klizna povrina: je donja, bazna, jasno izdvojena granina ploha izmeu tela i
nepokretne podloge

Povrina klizita: je vidljiva povrina u horizontalnoj projekciji ograniena

nepravilnom konturom kliznog tela

Osa klizita: je zamiljeni pravac od celog oiljka do kraja noica

Krila klizita: su levo i desno od ose klizita

Sekundarni oiljci: su pukotine koje se javjaju na povriini klizita ispod celog oijka,
sub-paralelno s njim

Granica klizita: je nepravilna crta kojom se

okonturiti klizite

Slika 2.1. : Klizite

2.3. ODRONI
Odroni su koluvijalni procesi otkidanja i padanja delova stena sa strmih padina ili
visokih kosina, ili u obalama reka, jezera ili mora. Uzroci mogu biti dikontinuiteti nagnuti niz
kosinu, strmo podseene ili podlokane kosine, zamrzavanje, bubrenje, hidrauliki pritisak, rast
korenja, zemjotresi i slino (Slika 2.2.).

Slika 2.2. : Odron

3.1. KLIZITE NA FRUKOJ GORI

Klizanje zemljita je najizraeniji na severnim padinama Fruke gore, gde su I najvea klizita
( podruje desne dolinske strane Dunava od Netina do Suseka; od Banotora do erevia;
zapadni deo Sr. Kamenice; u Sremskim Karlovcima podruje Rovina I istoni deo Sremskih
Karlovaca u irem podruju Lipovca; od ciglane u Sremskim Karlovcima do Beke; Stari
Slankamen prema otu. Deo terena u Sremskoj Kamenici, odnosno podruje Ribnjaka I
Kamenikog parka, koje spada u graevinsko podruje grada Novog Sada, predstavlja
klizite, koje moe da se aktivira ukoliko doe do nove izgradnje veeg obima I veeg
optereenja zemljita. Pored Dunavskog tipa klizita, pojedinana klizita u irem podruju
Fruke gore ali su ona znatno manja po povrini, plia su I tim klizitima su najee ugroeni
pojedinani objekti.
Saobraajna infrastruktura je takoe ugroena klizitima I odronjavanjem zemljita I to,
putevi: -M-22/1, Novi Sad Beograd, klizita u duini od 955m; M-21, Novi Sad Ruma,
odron na delu puta Paragovo Iriki Venac u duini od 1000m; R-107, Novi Sad Beoin,
klizite na delu puta u podnoju Trandamenta u duini od 50m, kod sruene zgrade TV Novi
Sad u duini od 100m I na delu puta Banotor erevi u duini od 2000m), kao I delovi
eleznikih pravaca ( pruga Beograd Subotica, klizite na delu ortanovci Karlovaki
Vinogradi u duini od 4200m).

3.2. KLIZITE IROM SVETA

Klizite u Filipini: U klizitu u gradu Pantukan, na junom filipinskom ostrvu

Mindanao, poginulo je najmanje 25 osoba, a vie desetina ljudi je nestalo vie desetina
ljudi je nestalo, saoptili su danas zvaninici za vanredne situacije i bezbednost.

Klizite u Peruu: u klizitu u Peru istonim planinama kod sela El Porvenir poginuo
11 ljudi od njih 5 deca, 10 osoba nestao. Uzrok je bila kia.

Klizite u Pakistanu: U klizitima nakon obilnih snenih padavina, u planinskom delu

Kamira koji kontrolie Pakistan poginuo je 12 ljudi, a 9 je nestalo.

Klizite u Kini: 5 ljudi je nestao u klizitima u jugo-zapadnoj kiniu selu Kujou, zbog
kie koja je pala bez prestanka.

Klizite u Maarskoj: Kod autoputa M0 nekoliko hijadu metara kubnih zemlja pala na
autoput (slika 3.2.).

Slika 3.2.: Klizite kod autoputa M0

Klizite u Gvatemali: Usled klizita putove su bile pokopane, klizite su nastale kao
poslednice zemjotresa. Oko 48 osoba je poginulo, i 20 osoba je nestalo.

Klizite u Indoneziji: U klizitima na ostrvu Flores u Indoneziji umrlo je oko 34 osoba,

kue je odnelo, putove su postali neprohodni.

Klizite u Bangdadesu: Vie od 100 mrtvih. Uzrok klizita

je bila kia koja je

padalatri dana.

4. REAKCIJE
4.1. SANACIJA I PREVENCIJA
Pokazalo se da je mnogo jeftinije i efikasnije preduprediti klizita nego ih kasnije
sanirati. Glavna mera prevencije je eliminisanje faktora nastanka klizita. Poto je voda jedan
od glavnih faktora klizita, treba posvetiti posebnu panju odvodnjavanju terena sklonih ovoj
pojavi. U tom cilju, u urbanim sredinama se mora voditi rauna o izgradnji odgovarajueg
kanalizacionog sistema. Septike jame i neispravne kanalizacije,takoe destabilizuju teren.
Tamo gde je to mogue treba saditi vegetaciju koja ima veliku sposobnost apsorpcije suvine
vlage iz tla .
ume imaju sposobnost da stabilizuju tlo svojim korenjem. Meutim, vegetacija nije
od prevelike pomoi kod velikih klizita, jer klizna povrina klizita moe da bude na dubini
veoj od dubine korenja. Tada dolazi do pokretanja celih uma. Klizita u umama su praena
nakrivljivanjem drvea i ta pojava se naziva "pijana uma".
9

Kad doe do pokretanja klizita, u nekim sluajevima nije mogue izvriti sanaciju dok
se klizita ne zaustave ( Takav je sluaj u mestu Bogdanje, pored Trstenika. Zbog klizita
duine oko 2 km, moralo je da bude raseljeno gotovo celo naselje ). U borbi protiv klizita,
najee se vre raskopavanja, pobadaju se ipovi, grade potporni zidovi i vri se drenaa
( odvodnjavanje ) terena. Nedavno je patentirana i nova metoda sanacije zasnovana na zameni
jona natrijuma u glinama, pomou struje, tkz. "jonska metoda".

5. ZAKLJUAK
U praksi, esti su sluajevi da je vrlo teko utvrditi poloaj klizne povri i zone smicanja. Tada
se vri struna procena dubine pomeranja a pouzdanost zavisi od kvaliteta jezgra buotina i
iskustva istraivaa. Nedovoljno pouzdana informacija o dubini i uzroku pomeranja klizita
dovode do pogrenih odluka pri izboru i dimenzionisanju sanacionih mera, odnosno do
njihovog precenjivanja i potcenjivanja.
Sredstva uloena u monitoring garantuju bezbednu eksploataciju objekta. Nakon poetnih
ulaganja u postavljanje opreme, monitoring predstavlja najjeftiniji vid istraivanja.
10

6. LITERATURA
Fakultet tehnikih nauka u Novom Sadu
Geologija.org
11

 doc. dr Milinko Vasi, dipl. ing. geol Klienje stenskih masa

Veernje novosti online
Press online
Metropol.hu
Transindex.ro
Barikad online
Wikipedia slobodna enciklopedija
Zavod za urbanizam Vojvodine

12