IVOT U OAZI MLADOSTI: Oni se skoro

nikada ne razboljevaju i ive 110 do 120

godina
Pop kultura 16:38, 29.12.2014.
Autor: Foto: Profimedia

Poalji e-mail
Odtampaj tekst

A
kotski doktor Mak Harison, koji je prvi opisao "srenu dolinu", naglaavao je da je upotreba
proteina kod njih na najniem normalnom nivou, ako se uoe on moe nazvati normalnim

Dolinu reke Hunza, na granici Indije i Pakistana, zovu "oaza mladosti". ivotni vek
stanovnika ove doline je 110 120 godina. Oni se skoro nikada ne razboljevaju i izgledaju
mladoliko.
Znai, postoji neki nain ivota, priblian idealnom, kada se ljudi oseaju zdravi, sreni, ne
stare, kao u drugim zemljama ve od 40-50 godina starosti. Zanimljivo je da stanovnici
doline reke Hunza, za razliku od susednih naroda, izgledaju slino Europljanima.

Prema legendi, ovu malenu planinsku dravu, osnovala je grupa vojnika Aleksandra
Velikog tokom indijskog pohoda. Oni su naravno, uspostavili tu strogu vojnu disciplinu
takvu da su stanovnici s maevima i titovima morali da spavaju i jedu, pa ak i da se i igraju.
Hunze ive u blizini uvenog planina mesta gde se spajaju tri najvea planinska lanca u
svetu: Himalaje, Karakorum i Hindu Kush. Od 14 vrhova na planeti, koji su preko osam
hiljada metara, pet ih se nalazi u blizini. U svetu ovaj "Izgubljeni svet" je malo poznat, ne
samo zbog geografskog razloga, ve i politikog: Hunze, zajedno sa nekim drugim narodima
u dolini Himalaja, nalaze se na teritoriji na kojem se skoro 60 godina vodi spor izmeu Indije
i Pakistana.
Majke od 65 godina Hunze se kupaju u ledenoj vodi, ak i na temperaturi 15 stepeni ispod
nule, sa sto godina pleu, a 40-godinje ene izgledaju kao devojke, sa 60 godina imaju
skladnu i savrenu figuru, sa 65 godina raaju decu. Leti jedu sirovo voe i povre, a u
zimskom razdoblju na suncu suene marelice, proklijale itarice i ovji sir.
Razdoblje kada voe jo nije zrelo Hunze zovu "gladno prolee", ono traje od dva do etiri
meseca. U ovim mesecima, oni skoro nita ne jedu, samo jednom dnevno piju napitak od suve
kajsije. Ovaj post je kod njih uzdignut do kulta i strogo se potuje.
kotski doktor Mak Harison, koji je prvi opisao "srenu dolinu", naglaavao je da je
upotreba proteina kod njih na najniem normalnom nivou, ako se uoe on moe nazvati
normalnim. Dnevno Hunze unose u proseku 1933 kalorije koje sadre 50 g proteina, 36 g
masti, 365 g ugljenih hidrata.
kot koji je ivio u neposrednoj blizini doline Hunza 14 godina, doao je do zakljuka da je
ishrana glavni faktor dugovenosti ovog naroda. Stoga ne iznenauje da komije Hunza
koji ive u istim klimatskim uslovima, stradaju od najrazliitijih bolesti. Njihov ivotni vek je
dva puta krai.
Presudan nain ishrane "U knjizi Hunza" ljudi koji ne znaju za bolesti, R. Birher je otkrio
tajne dugovenosti Hunza. Ishrana je klju svega. Ukljuuje veliku koliinu sirovih
namirnica, prirodne proizvode, u prvom redu voe i povre. So koriste minimalno, kao i
alkohol i slatkie, a tokom godine imaju period gladovanja.
Za svoju tajnu dugovenosti metani kau jednostavno: budi vegetarijanac, stalno radi fiziki,
uvek se krei i ne menjaj ritam ivota, tada e iveti od 120 do 150 godina. Visoka radna
sposobnost u najirem smislu rei, kod Hunza se manifestuje kako pri radu, tako i tokom
plesova i igara. Za njih je proi 100 200 kilometara, isto to i za nas proetati oko kue. Oni
se izuzetno lako penju uz strmu planinu da bi preneli neku vest, i vraaju se kui svei i
veseli.
Hunze se stalno smeju, oni su uvek dobro raspoloeni, ak i ako su gladni i ako im je hladno.
Nikada se ne ljute, ne ale se, nisu nervozni, ne svaaju se meusobno i s potpunim duevnim
spokojom nadilaze fiziku bol, nevolje, buku, navodi se u literaturi o ovom vrlo zanimljivom
plemenu.
(Danas.hr/scena.ba)