Ivanov Sergej

K R AJ

SVETA

ZAVRAVA SE JO JEDAN CIKLUS IVOTA NA ZEMLJI

TREI DEO

Drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje

SADRAJ
26. OVEE UPOZNAJ SE SA SVOJIM PRAVIM NEPRIJATELJEM I NE SVAAJ SE
VIE SA LJUDIMA!
27. POJAVLJIVANJA DEMONA U LJUDSKOM OBLIJU
28. PREVARA ZVANA TELEPORTACIJA
29. PREVARA ZVANA NAUKA
30. PREVARA ZVANA NAUKA (DRUGI DEO)
31. PREVARA ZVANA RELIGIJE
32. PREVARA ZVANA DRUGI HRISTOV DOLAZAK SE NEE DESITI
33. PREVARA ZVANA RAT
34. OPSEDNUTOST
35. PREVARA ZVANA VANZEMALJCI
36. KAKO IZGLEDAJU I KAKO SE PONAAJU PRAVI VANZEMALJCI?
37. PREVARA ZVANA VANZEMALJCI PROUAVAJU IVOT NA ZEMLJI
38. PREVARA ZVANA PAKT SA VANZEMALJCIMA
39. PREVARA ZVANA RAT PROTIV VANZEMALJACA
40. PREVARA ZVANA UBISTVA VANZEMALJACA
41. JO NEKI OBLICI U KOJIMA E SE DEMONI POJAVLJIVATI POSLEDNJIH
DANA
42. PRAKTINA UPUTSTVA

26. POGLAVLJE
OVEE UPOZNAJ SE SA SVOJIM PRAVIM NEPRIJATELJEM I NE SVAAJ
SE VIE SA LJUDIMA!
* ...Ja se zovem Satana, jevrejski Hassanatan. Pridev mom imenu je Velijar (zloa).
Jo se zovem Veelzevul, tj. gospodar ubreta, neistoe i greha. Zato je moj element
smrad, sumpor, prljavtina, raspadanje. Ja sam Diavolos - opada, avo!
Po ideji i naznaenju svog bia ja sam aneo koji se udaljio od ideje i znaenja ove
rei, dakle pali aneo! Pripadam duhovnom svetu kao linost, ali po etikim svojstvima
protivan sam dobrim anelima. Ja sam neprijatelj u apsolutnom smislu ove rei, tj. sa svih
moguih taaka gledita. Bio sam aneo, a sada sam pali aneo. Pao sam iz zavisti,
gordosti i drskog bunta protiv Boga i istine i tako sam postao zao duh, demon, uzrok zla i
greha, kua ljudi na zlo, klevetnik i tuilac.
Pre svog pada ja sam bio peat savrenstva, punoa mudrosti i venac, kruna lepote.
Ja sam bio savren u svojim putevima od dana mog stvorenja dok se ne nae u meni
bezakonje. Ja sam bio jutarnja zvezda neba, sin sunevog zraka. Kada sam padao sa neba u
najdonji ad - on je, mene radi, zadrhtao da bi se otvorio i sreo me da uem.
Meni se ini nepravda to se sva krivica i zlo kod ljudi baca na mene! Jeste, ja,
nadzemaljska sila neprijateljska Bogu i ljudima, ja sam uzronik sveg zla na svetu, ali
nisam izvrilac! Izvrilac je ovek. Da li ljudi mogu ukazati makar samo na jedan zloin,
od najmanjeg do najveeg - tj. ubistva - da sam ga ja uinio? Da li su kod kojeg zloina
naeni otisci mojih prstiju? Za svaki zloin ja imam odlian alibi! Da li ja imam
laboratoriju u kojoj se izrauje no, revolver, puka, bomba, raketa, atomska ili kakva
druga bomba, ue za davljenje, veala, giljotina?! Ne, nita od toga ja ne izraujem i
nemam! To sve ima samo ovek! Moja laboratorija je pustinja bez sprava i fabrika, bez
maina i alata, bez ivota, travke, kapi vode - samo golo kamenje. Tu ja smiljam u miru,
samoi i tiini. Iz pustinje. Ja sam sufler zlih misli a glumci na pozornici oveanstva su
ljudi.
Moju vojsku, sastavljenu od ljudi, predvodi Antihrist. On se jednom zove ovako,
jednom onako. On je smrtno bie, ali ni jedna epoha nije bez njega. On se predstavlja kao
princ mira, spasitelj, kralj sveta. On ini uda da bi opsenio svet. U velikoj meri je uspeo u
svojim namerama, jedino mu smetaju jo pravoslavi. Oni znaju ko je on i zato mu se
odupiru i ne prihvataju njegovo pogubno uenje. On zna sve o svakom oveku na ovoj
planeti. Moe da vam se uvue u san, moe da stvara materiju ni iz ega, moe da ukloni
prepreke na duhovnom putu ljudi. On je vidljiv, jer ljudi veruju samo u vidljivo.
Bog, koga ja najvie mrzim, ne moe se videti. A poto je nevidljiv, niko mu se ne
moe klanjati i graditi njegove kipove. Njemu se ne mogu graditi kipovi koje bi ljudi
oboavali. Kipovi se mogu graditi samo vidljivom. Zato sam ja vidljiv preko mojih slugu i
meni se mogu graditi kipovi. Moe mi se klanjati i diviti.
Bog, koji je moj najvei neprijatelj, kad da oveku ivot, on ga i uva. Lei ga
svojom nevidljivom rukom i ne daje mu vlast na zemlji. Ja radim suprotno: moje sluge
isceljuju ljude, dajem im mo. Uz mo ide i bogatstvo, a uz bogatstvo i vlast. Tako ja, uz
pomo vas ljudi, irim svoje carstvo i jo malo mi je ostalo neosvojenih prostora. Kad i te
prostore budem osvojio, kad ovladam svime to se mie na Zemlji, onda u vas unititi i
krenuu u nova osvajanja. Moj cilj je nebo, sam vrh Neba sa kojeg sam zbaen, i zato ste
mi potrebni vi, ljudi, iji e um stvoriti ubojito oruje kojim u unititi Nebo. (Zapis
jednog Srbina, Bojeg oveka)
Ne postoji nikakva mogunost da se demoni vrate na nebo, jer pakao nema
izlazna vrata. Njihovo carstvo je na Zemlji, i tu ine ono to im je Bog dopustio, a to je:

pokuavaju prevarama i laima da navedu ljude da, greei, i oni stignu na mesto venih
muka.
Pa, zato onda govore o svom povratku na nebo?
Zato da bi od ljudi sakrili svoj glavni cilj, a to je: da prevare i ometu, ako je mogue,
sve ljude na svetu, da stignu na nebo.
Dok Bog oveka ui kako da dobije veni ivot, demoni mu dokazuju da veni
ivot ne postoji, ili da svaki ovek posle svoje smrti odlazi u raj, ili da se reinkarnira i
slino. Sav njihov trud usmeren je na to da laima i prevarama navedu oveka na
promaaj venog ivota, ali da li e u tome uspeti, to ne zavisi od njih ve od oveka, jer
onoga koji zaista voli istinu nije mogue prevariti.
Zato demoni nagovaraju oveka da veruje samo u ono to se vidi? Zato to su se i
oni sami, jednom davno, verujui samo u ono to se videlo, prevarili i stigli u pakao!
Naime, oni su videli da imaju slobodu da ive kako ele, ali nisu videli da e nastradati
zbog toga to tu svoju slobodu zloupotrebljavaju. Pakao su videli tek kad su u njega
stigli. Zato ue oveka da veruje samo u ono to se moe videti, da bi i on greio i da bi,
tako, dospeo u pakao.
Demoni se ne vide. Zar to znai da ne postoje?
Koliko demoni zavide oveku na njegovoj prilici da dobije veni ivot u raju?
Onoliko koliko vredi taj ivot, to znai: beskonano mnogo. Kada bi ovek to
shvatio, znao bi u kolikoj opasnosti se na zemlji nalazi.
Ljudi misle da razne stvari u koje veruju, a koje nemaju oigledne (vidljive) veze sa
njihovim spasenjem, ne mogu da im naprave tetu, ali to je greka. Svaka, pa i najmanja
sitnica, ako predstavlja neistinu, moe menjati ovekovu predstavu o ivotu, odnosno,
initi da ona bude pogrena i voditi ovekovom (po)grenom ponaanju, pogrenom ivotu
i, na kraju, promaaju ivota.
Pogledajte emu jednog automobilskog motora. Svaki od njegovih delova ima svoju
funkciju, tako da ak i jedan, jedini deo, ako nije ispravan ili ispravno montiran, moe da
ga uini nefunkcionalnim. Koliko mnogo o motoru ovek treba da zna, da bi uvek, u
sluaju bilo kakvog kvara, mogao da ga popravi?
Znanje o motoru, dakle, potrebno je oveku radi otklanjanja eventualnih kvarova na
njemu. Na isti nain, znanje o Bogu potrebno mu je da bi mogao da se spase demonskih
zamki ili da ih izbegne. ovekova vera, odnosno njegovo znanje i pouzdanje u Boga,
predstavlja njegovo vozilo kojim treba da se odveze do Bojeg carstva, a demonske
prevare, ukoliko im ovek nasedne, predstavljaju kvarove na tom vozilu. Svaka lana
injenica o ivotu, ukoliko ovek u nju poveruje, moe da uini da njegova vera ne bude
vera u Boga ve u ko zna koga.
Verovanje u makar ta, predstavlja dokaz protiv oveka: da ga istina, odnosno
Bog (a samim tim i njegov sopstveni ivot), ne interesuju mnogo. Proverite, i uveriete se
da gotovo nema oveka koji zaista veruje u Boga, odnosno, koji je spreman da se, u
svakom trenutku i po bilo koju cenu, bori za svoj veni ivot. Jer kraj sveta, odnosno,
prelazak pravednika u raj je pred vratima, a nema nikoga ko se za taj dogaaj priprema,
iako je Bog kroz hiljade svojih proroanstava najavio, i ta se sprema, i kada (priblino) e
se Velika nevolja desiti, i kako se ona moe preiveti. Ljudi, u svojoj oholosti i neznanju,
samo uobraavaju da veruju u Boga, veina njih uopte i ne zna da postoji veni ivot, a
kamoli kako bi mogla da ga dobije!
I, dok ljudi veruju da nema nikakvog razloga da ne dobiju veni ivot (ako on
postoji!), dotle se demoni, koji znaju sve naine na koje se veni ivot moe izgubiti,
koriste svim svojim lukavstvom da bi ljude, sve do poslednjeg, naveli na promaaj ivota.
Njihov cilj je da u pakao gurnu sve ljude, i taj njihov cilj je skoro potpuno ostvariv,
obzirom da vie od 99% ljudi ne pazi gotovo uopte na svoj (veni) ivot!
Ne interesujui se za Boga, ljudi se ne interesuju ni za avola. A on nije neko ko se
pored njih nalazi sluajno, ili ko ih vara zato da bi ih otetio za neku sitnicu, ili im dokazao

da je od njih pametniji, ve zato da bi ih gurnuo u pakao. A poto mu je za uspeno

obavljanje tog posla potrebno njihovo neznanje (ili pogreno znanje), on se na bezbroj
naina potrudio da ih navede na pogreno verovanje kad su u pitanju ivotno vane stvari.
Ali, zato se on trudi da prevari i u pakao otpravi sve ljude sveta, kada zna da to
nee uspeti da uini sa onima iji su se dvojnici, koji su iveli u ranijim ciklusima ivota
na zemlji, spasli?
Zato da bi ti ljudi imali to manje istinitog znanja, te da bi mogli to manje da
pomognu nekim drugim ljudima, da se i oni spasu.
Evo ta su o demonskim prevarama zapisali neki stari pisci:
* Demoni nisu gospodari dua mrtvih; oni se sami pojavljuju pod tuim imenima i
odgovaraju na pitanja, da bi odrali jednu kobnu zabludu.
Ti gnusni i izgubljeni duhovi, pie Laktancije, tumaraju irom sveta, traei
utehu za svoju propast, upropaujui ljude... Suptilni i neuhvatljivi duhovi, oni se uvlae
u ljudska tela...
Laktancije objanjava lana proroanstva i izleenja, koja se ukazuju kao udesna,
ali koja ne dolaze od Boga. Tertulijan, u Apologetici, opisuje delovanje duhova: U istom
trenutku duhovi su posvuda. Zemaljska kugla je za njih jedno jedino mesto; oni s istom
lakoom upoznaju i objavljuju ono to se zbiva... Upueni u neke tajne budunosti, oni
majmunski oponaaju Boga, iji su kradljivci... to se tie isceljenja bolesti, oni najpre
izazivaju povrede, a onda prepisuju udotvorne lekove, neverovatne pa i kodljive; potom
obustavljaju zlo koje su zapoeli, kako bi se poverovalo da lee. (asopis
Nostradamus)
Da bismo tanije shvatili kakva nam opasnost preti od demona, trebalo bi da se
podsetimo da bi savren nain da se oveku uini odreeno (veliko) zlo bio: 1) ili da on
uopte ne zna da takvo zlo postoji, 2) ili da ne zna da postoji onaj koji bi mogao (i eleo)
da mu takvo zlo uini.
U avoljem delovanju ispunjena su oba ova uslova, jer veina ljudi uopte ne zna
da veni ivot, odnosno, njegov promaaj - pakao postoji, niti da postoji avo, kao realno,
ivo stvorenje koje aktivno deluje protiv svakog oveka na zemlji.
Ve je reeno da demoni koriste razne ljudske organizacije verske, politike,
vojne, ekonomske, prosvetne itd, da bi varali ljude. Meutim, postoji i jedan drugi nain
na koji oni pokuavaju da ih prevare, a to je: pojavljujui se u oblijima pokojnih ljudi,
raznoraznih udovita, vanzemaljaca itd. Zato, umesto da izvetaje o takvim vienjima
posmatramo kao neije izmiljotine, bolje bi bilo da (to pre) shvatimo da se tako udne
stvari ne dogaaju bez jakog razloga, i da se itekako tiu svakog oveka na zemlji. Jer, sva
ta uda, sa kojima se ljudi svakodnevno susreu, slue samo zato da bi kod njih stvorila
pogrenu (lanu) predstavu o ivotu, tj. o Bogu, na osnovu koje sledi ne vera u Boga, nego
vera u avola!
Kod demonskih pojavljivanja (materijalizacija) neto je specijalno interesantno, a to
je da se oni, najpre, pojavljuju u obliju, recimo, vampira, vukodlaka, vanzemaljaca itd,
i o tome izvetavaju javnost kroz tampu i druge medije, a zatim te iste vesti demantuju
posredstvom drugih medija i nekih svojih ljudi, kojih ima svuda!
Zato to ine? Evo objanjenja za taj, naizgled neverovatan manevar, koji se pred
oima milijardi ljudi odigrava, maltene, svakog dana, od postanka sveta do danas:
Izvetavajui o udnim pojavama, demoni postiu da ljudi za njih uju i da ih
zapamte. Ali, da oni u svom znanju ne bi otili dalje nego to to njihov neprijatelj eli, tj.
da se za te pojave ne bi ozbiljno zainteresovali i, tako, stigli do istine, demoni (koji se
nalaze u naunicima, urednicima medija, novinarima, prosvetnim radnicima, policijskim i
vojnim slubenicima i mnogim drugim, obinim ljudima) ove pojave, istovremeno, buno
demantuju (ili objanjavaju pogreno), govorei da su to gluposti i ludosti, znajui da
ljudi, radi svog mira, brzo naputaju svaku stvar na koju se die vika ili kojoj se mnogi
podsmevaju. Tako postiu da se ljudi istini o udnim pojavama ni ne priblie (podsetite se

da je, do danas, vie od 500 miliona ljudi irom sveta svedoilo da je videlo letee
tanjire, pa ak, u nekim sluajevima, i njihove posade, ali da 99,99% ljudi na svetu i dalje
ne zna zbog ega se letei tanjiri pojavljuju, niti ume da razlikuje demonski letei
tanjir od aneoskog).
Kada, pak, ljudi ne znaju istinu, ta onda predstavlja ono to znaju, i kako e od
udnih pojava da se zatite kada one, uskoro, budu postale njihova jeziva svakodnevica?
Kada udna stvorenja budu poela svakodnevno da ih prestrauju, povreuju i ubijaju,
ruei im i poslednju trunku vere u Boga, da li e se oni setiti da pomo trae od Boga, ili
e (bezuspeno) pokuavati da se od tih udovita odbrane orujem, ili da od njih
pobegnu?! Upravo zbog toga, da ljudi ne bi stigli do istine i pripremili se za odbranu od
njihovih napada (te da bi tako nastradali), demoni ih danas ubeuju da takve stvari ne
postoje.
A zbog ega im ta uda ipak pokazuju?
Zbog toga da bi ljudi, kasnije, kada ih udovita budu poela svakodnevno
napadati i ubijati, znali da je takvih uda bilo oduvek, ali ne i kako se ovek moe
odbraniti, ako ga neko od tih udovita napadne.
Iz Biblije se vidi da se i sam Isus Hrist, nakon svog vaskrsenja, pojavljivao u
oblijima drugih ljudi, da bi ljudima pokazao kakve sve mogunosti imaju oni koji imaju
sposobnost materijalizacije (to znai i demoni).
* I gle, dvojica od njih iahu u onaj dan u selo koje bijae daleko od Jerusalima
eset potrkalita i zvae se Emaus. I oni govorahu meu sobom o svima ovijem
dogaajima. I kad se oni razgovarahu i zapitivahu jedan drugoga, sam Isus se priblii i
iae s njima. Ali njihovim oima nije bilo dano da ga prepoznaju...
...I pribliie se k selu u koje su ili, a on se pravio kao da hoe da ide dalje. I oni ga
ustavljahu govorei: ostani s nama, jer je vee blizu, a dan je ve izmakao. I ue s njima
da noi. I kad sjeae s njima za trpezom, uze hljeb i blagoslovivi prelomi ga i dade im.
Tada im se otvorie oi i prepoznae ga; ali njega nestade. (Po Luki 24.13-16, 28-31)
Iz proroanstava se vidi da e na kraju sveta, borba sa demonima biti isto toliko
strana, koliko je bio straan i atomski rat.
* Zlo dolazi u obliku ljudi-senki. Pripremite ratnike za bitku. Bia iz spiritualnog
sveta uskoro e izvriti invaziju na Zemlju. Bie to neto najstranije to je svet doiveo.
Malo nas e preiveti. (Proroanstvo indijanskog plemena Klakamas)
* Aneli i demoni ukazivae se u ogromnom broju, do tada nezabeleenom u
istoriji, i nagovestie skoranju bitku izmeu dobra i zla - Armagedon. (Nostradamus)
U sledeih nekoliko poglavlja izneti su razni primeri demonskih pokuaja prevare.
U svim tim sluajevima, osim u sluajevima opsednutosti, demoni su se sluili jednim te
istim trikom: materijalizacijom i dematerijalizacijom. Dok budete itali ove izvetaje,
obratite panju na sledee: u svim sluajevima kada je ovek koga je napao demon
zatraio Boju pomo, Bog mu je pomogao da se spase!

27. POGLAVLJE
POJAVLJIVANJA DEMONA U LJUDSKOM OBLIJU
* None stoperke. To su njih dve, sasvim sam siguran, rekao je bradati ovek u
crnoj konoj jakni, promukla glasa i nervoznih pokreta ruku. Inspektor samo klimnu
glavom. Deurni milicionar izae, a onda tiinu prostorije ispuni sugestivni bariton
inspektora:
- Hoe li u bolnicu, to jest ludnicu, ili e kui, sve ovo zaboraviti i gledati svoja
posla? Niti mogu, niti elim davati dalja obavetenja. Ti si dvadeset i osmi koji doivljava
istu avanturu sa ovim devojkama ili ve kako da ih nazovem...
- Ma, ekaj ovee, ima njihove fotografije, to znai da ima i ostale generalije,
savetuje mi da utim i pravim se lud ili da idem u ludnicu. Zato? - pitao se bradonja
gledajui sagovornika pravo u oi.
- Zato? Zato to ti tek tada nita ne bi bilo jasno i zato to sva ta zajebancija nije u
domenu mog posla. Pokuao sam ti neto objasniti, ali ako ne ide, onda je ovaj razgovor
zavren.
U kancelariju ue milicionar, pokaza mu vrata, a inspektor spusti pogled na
otvorenu fasciklu ispred sebe. Bradonja neto promrmlja, izae na dug i hladan hodnik,
traei stepenice. Otiao je u najbliu kafanu i poruio duplu votku.
Pred oi mu ponovo izaoe dve lepe izazovne devojke. Zapali cigaretu i zatvori
oi. Seao se noanjeg dogaaja. Vraao se sa ruleta, olakan za nekoliko stotina maraka.
Sasvim obino kockarsko vee. Negde na pola puta do grada uoi dve figure kako lagano,
drei se za ruke, idu magistralom u njegovom pravcu. Tek u trenutku obilaenja one
pogledae ka automobilu i nekako nemarno podigoe paleve. Odmah je stao i kavaljerski
se vratio unazad. Dva atraktivna stvorenja uoe u veliku limuzinu, unosei svu lepotu i
arm rascvetale mladosti. Gledao ih je sa divljenjem. Kratke kone minie, izazovno
dekoltovane bluze sa obaveznim nita ispod, moderne frizure i napadnu minku nosile
su te lepotice koje on sa do tada nepoznatim mu zadovoljstvom poveze ka gradu zaspalom
u ovoj noi punoj meseine.
- Prija li ponona etnja?
- Naravno - odgovorie kestenjaste oi saputnice pored njega.
- E, ba vam zavidim - govorio je podstaknut njihovim prisustvom i svojim
preanjim razmiljanjima. Dalji razgovor iao je sam od sebe. Pokazalo se da stoperke
osim lepote imaju arma i stila. Smejali su se, alili i sluali muziku koja je upotpunjavala
raspoloenje. Pitao se kako do sada nije primetio u svom gradu ta dva mlada i pametna
stvorenja. Sve je na njima bilo idealno, osim... Neto je ipak nedostajalo, samo on toga
neeg nije mogao da se seti. Razmiljanja mu prekide koketno mazni glas mlade stoperke
sa zadnjeg sedita.
- Indeksi, oboavam ih, pustite malo jae...
Dok se kaseta zavravala, grad se pojavljivao u svojoj neonskoj auri. Zaustavio je
automobil, jer su to one traile. Traile su i Indekse, vratie mu. Dao je bez rei. Htede
da uz kasetu da i kutiju, kad umesto stoperki na seditima - sumorna tiina. Zbuni se. Vrata
nisu otvorena, ak ni prozori, a njih nema!? Izlete iz kola, obie ih, nita. Ni ive due.
Ma nisam lud, eao se po gustoj crnoj bradi, ne shvatajui. Opet zaviri u kola, nita.
Da li sam ipak lud, ili sanjam? Ne i ne! Pogleda prema brdu to se nadnelo nad
magistralu i vide loptu punoga meseca kako zamie iznad grabove ume dok je huk sove
odjekivao priguenom izmaglicom. Najei se i ue u topla kola. Indeksi, proe mu kroz
glavu, omot kasete sa koje ga je naivno gledao Davorin Popovi stajao je na praznom
prednjem seditu saputnika. Nestalo je i kasete, ree glasno i polako krete u grad.

Ostatak noi proveo je u kuhinji, ispijajui kafe i votke. Pospana ena navratila je u
zadimljenu kuhinju i upitala ga kada je doao. utao je. Prvi zraci sunca odveli su ga u
stanicu milicije. Kada je sve ispriao, onaj naduveni inspektor odmah mu je pokazao
njihove fotografije kao da ih je imao spremne.
U tom trenutku konobar donese jo jednu votku. To prisustvo i naklon mladog
oveka probudi ga iz razmiljanja. Tada se seti da je moda sve to i bio san, gotovo
radosno istrese u grlo pie, kad se na vratima kafane pojavi lice onog deurnog milicionara
sa kojim se malopre sreo kod inspektora. Neto hladno ispuni mu utrobu, definitivno je
znao da nije u pitanju san. Pozvao ga je za sto, poruili su po duplu i zapalili. ovek je
poeo da pria neto neobavezno o vremenu i fudbalu. U vazduhu je lebdelo glavno
pitanje, kao da su ga se obojica plaila te ga ostavljali za kasnije. Onda je njegovom
glavom ponovo neto prostrujalo. Setio se neeg veoma vanog, setio se ta im je u svoj
onoj lepoti i armu nedostajalo.
- Miris! Da, miris! Tako namazane i obuene devojke - a nita od parfema! One su,
ovee, mirisale na zemlju, razume, na zemlju! - govorio je kao u transu. Milicionar ga
uze za ruku, i ree mu da se smiri, da ne vie.
Kada je navee doao kui, ena je ve bila ljuta jer je trebalo da idu u posetu
prijateljima. Nije znao ta da kae, zakljuao se u sobu i obuen legao pokuavajui da
zaspi. One dve neprekidno su mu bile pred oima. Kako je saznao od milicionara, one su
pre nekoliko meseci poginule kao suvozai u saobraajnoj nesrei. Tela su im danima
leala daleko od domaaja oiju prolaznika, jer se auto survao u provaliju. Nekim udom
voza je preiveo. Njih dve se, kako je ve i SUP registrovao, pojavljuju ponekad i na
voleban nain nestaju.
Najzad je zaspao. Kad je mesec onako ut i pun uao u njegovu sobu i osvetlio je, u
ruci oseti neto hladno. Rasani se i protrlja oi. U aci je stajala kaseta Indeksa. Oseti
jezu, poe da mu se vrti u glavi, a onda ulete kod ene, lee u njen krevet i drhtei grevito
je zagrli. Ne daj me, neu u ludnicu, hou ovde kod tebe, hou kui, neu u ludnicu...
(Tree oko)
* Avet na putu. Pria Momilo Prijovi iz Valjeva:
Jedne noi u jesen 1990, oko dva sata posle ponoi, vraao sam se kolima iz
Mionice za Valjevo. Negde na pola puta izmeu Divaca i Valjeva kola iznenada stadoe.
Pokuavao sam da ih upalim, zagledao pod haubu, sve je bilo uzalud. Golf benzinac, star
samo dve godine, na kojem nikakvu popravku nisam imao, odjednom je sasvim otkazao.
Gluvo doba, nigde nikoga. Samo vetar uti kroz kronje borova, a kia pada, sitna i
ledena. Brzim hodom krenuo sam ka Valjevu, raunajui da u za sat vremena stii kui.
Ne seam se tano koliko sam puta preao, kada mi se uini da me neko prati. Zastanem,
okrenem se, ali ne vidim nikoga. Pomislio sam da mi se uinilo. I poto nisam straljiv
nastavio sam put mirno. Ali nisam preao ni sto koraka kada sam jasno zauo ljapkanje
izama iza sebe. Opet se okrenem i opet nigde nikoga. Mrkli mrak, izlokani put pun bara i
vetar koji mi dosadnu kiu baca u lice. Osetio sam kako me podilazi jeza pa sam jo dublje
zavukao glavu u kabanicu i ubrzao korak.
Nije prolo pet minuta, a ugledao sam nepoznatog oveka kako koraa pored mene.
Trgao sam se, nazvao mu dobro vee, ali ovaj nije nita odgovorio. ak se i ne okrenu, ve
samo nastavi da hoda. Bio je visok, mrav, u dugakom crnom kaputu. Lice mu se nije
videlo od podignutog okovratnika, ve samo gusta seda kosa. Zapitao sam se odakle li je
ovaj iskrsnuo, ba kao da je iznikao iz same zemlje. Nisam nita rekao ve sam samo
ubrzao korak. Ali to sam bre koraao, bre je koraao i neznanac. I dalje smo hodali
uporedo. Pokuao sam ponovo da zapodenem razgovor, ali je onaj uporno utao. Ili smo
tako dobar deo puta. Nelagodnost, jeza i prvi put strah su me obuzeli. Po naravi sam malo
prek, naglo sam stao, okrenuo se i rekao: Aman, ovee, ta hoe? Idi svojim putem, ta
si se za mene prilepio! Neznanac se odjednom izmae, kao da odskoi, i stade desetak
koraka od mene. Tada sam sa zaprepaenjem video da ovek nema lica, ve da iz kaputa

viri samo lobanja, obrasla gustom sedom kosom. Spodoba poe da se cereka nekakvim
hrapavim i dubokim glasom, koji je na pustom putu odjekivao jo stranije. Prilika se
zatim nae na suprotnoj strani, ba kao da me je preskoila. Unezvereno sam se okrenuo, a
avet nastavi da se kikoe, jezivo i zastraujue. Potrao sam putem koliko me noge nose,
ali je avet uvek bila ili pored mene ili ispred mene. Ne prestajui da se cereka. Obuzet
uasom i sam sam poeo da vritim. Ne mogu da kaem koliko je ono proganjanje trajalo,
koliko dugo sam pokuavao da pobegnem. ini mi se kao da je trajalo beskonano, jer
sam bio izbezumljen od straha i nisam imao oseaj za vreme. Dok sam trao sapleo sam se
i pao. Odrao sam dlan i podlakticu, pocepao kabanicu, izgubio al. Nisam primetio ni da
mi krv curi, niti sam od uasnog straha i panike oseao bol. Avet je bila as blizu, as
daleko, as ovde, as onde... U jednom trenutku snano sam je gurnuo, a ona se veto
izvila i odskoila, kikoui se jo glasnije. U neko doba ugledao sam farove. Ne znajui da
li sanjam pojurio sam pravo ka automobilu koji mi je iao u susret, i bacio sam se na
haubu. okirani voza i jo dvojica saputnika su me jedva primili u kola onako
izbezumljenog i krvavog, dok sam govorio nepovezano preklinjui da me spasu. Verujui
da se radi o obraunu kriminalaca, ljudi su me sa strahom ubacili u auto i odvezli u
valjevsku bolnicu. Tamo sam se jedva setio svoga imena pa su mi suprugu pozvali tek oko
pet ujutru. Kada je stigla nije me prepoznala. Njen mu, koji je prethodnog dana iz kue
otiao zdrav, crne kose i veselog lica, sada je liio na starca i bio potpuno sed. U bolnici su
me zadrali nekoliko dana. Na pitanja lekara uglavnom sam utao i lekare molio da me
puste kui. Na njihovo pitanje ta mi se desilo ponavljao sam da se ne seam. Odluio sam
da utim, jer da sam im ispriao ta mi se desilo, strpali bi me u ludnicu. Moj kum je
otiao po auto jo istog dana. Golf je radio kao sat, a moja supruga pronala je moj al
nekoliko kilometara odatle zakaen za bunje. Siguran sam da mi se nita nije priinilo.
Spodoba je bila stvarna, jer sam je nekoliko puta dodirnuo. Ali, ko je to bio, ili bolje, ta je
to bilo - ni danas, posle toliko godina, ne mogu da odgonetnem. I to to mi se dogodilo ne
mogu da zaboravim. Moja seda glava podsea me svakodnevno na strani susret i jezivu
no, krajem oktobra 1990. godine.
Komentar: Zato neki ljudi, kada neko pria o udu koje je video, tvrde da on
izmilja? Zato, obavezno, ubeuju one koji su neto videli, da im se to priinilo?
Odnosno, zato ih uutkuju, da o tome ne bi priali?
Zato to, kad bi se ljudi masovno sloili oko toga da uda postoje, i kada bi o
njima stalno govorili, nauka bi na to morala da reaguje dajui svoje objanjenje o njima,
to znai da bi tada postojala realna opasnost da istina bude otkrivena. Ako bi svako ko
je demonsku utvaru video, o njoj priao, avo bi na kraju bio raskrinkan, a tada bi njegova
zastraivanja - varanja imala sasvim suprotan efekat od onog koji imaju danas (i koji su
imala oduvek), jer bi ljudi shvatili ko ih to plai i zato, posle ega bi njihova vera jaala,
umesto da se rui. Zbog toga, na onoga ko o udnim pojavama smisleno pria, demoni
bacaju drvlje i kamenje da bi ga uutkali. Oni znaju da nikoga ko je demonsku pojavu
video, ne mogu ubediti da je nije video, ali da e, rugajui i podsmevajui mu se,
najverovatnije, uspeti da ga uutkaju.
* Nezgodna stoperka. 4. novembra 1998. uvee, dvadesetogodinji Novosaanin
Oskar Vidovi vraao se iz Bake Palanke kui u Novi Sad.
Kad sam ukljuio radio u kolima, uo sam da je upravo petnaest minuta do
jedanaest, pria Oskar. Nekoliko kilometara po izlasku iz Palanke, u svetlosti farova,
ugledao je priliku sa podignutim palcem.
Kada sam se pribliio, video sam da je u pitanju devojka duge tamne kose koja joj
je leprala na vetru. Nije bila ba najbolje obuena za ovo doba godine, i za trenutak, dok
sam razmiljao da li da stanem, uinilo mi se da drhti od hladnoe. To me je prelomilo, pa
sam stao. Naime, svi znamo kakva su vremena i da ovek mora biti oprezan.
Nije bila ba mnogo razgovorljiva, uopte mi nije rekla svoje ime, ali se smekala i
delovala mi je simpatino. Objasnila mi je kako je bila sa prijateljem na veeri u oblinjem

motelu, ali nastali su neki problemi, pa je krenula kui sama. Nisam hteo da je mnogo
ispitujem. Kad je odluila da se u jedanaest nou zaputi stopom kui, mora da je postojao
dobar razlog za to.
Na putu je bilo malo saobraaja pa su Oskar i njegova stoperka brzo i u tiini
prelazili kilometre do Novog Sada.
Kad smo se pribliili ulazu u Bege, moja stoperka odjednom vrisnu iz sveg grla i
uhvati se za stomak. Pitao sam je ta joj je, ta je boli, ali ona je samo jecala, presavijena u
struku, tako da joj vie nisam ni video lice, jer ga je zaklanjala njena duga kosa. Zaustavio
sam kola kraj puta i pokuao da joj pomognem.
Tek to je Oskar zaustavio vozilo, devojka iskoi napolje i kleknu na travu kraj puta.
Oskar je izaao i stao kraj nje, ali nije znao ta zapravo da preduzme, pa je samo zbunjeno
hodao naokolo.
Pitao sam se da li da idem po doktora - tu je blizu selo, ali nisam smeo da je
ostavim samu. Samo sam nemono stajao kraj nje dok se borila sa tim napadom. A onda,
nakon moda dva minuta, iznenada kao to joj je pozlilo, dola je sebi. Polako se uspravila
i vratila u kola kao da se nita nije desilo. Ali, tih nekoliko koraka koje je napravila bila mi
je okrenuta leima, tako da nisam mogao da vidim stravinu promenu koja ju je snala. Jer
da jesam, verujte mi, ostavio bih kola makar da su i od zlata napravljena i pobegao glavom
bez obzira. Ovako, pomislio sam da je sada sve u redu i vratio se za svoje vozako mesto.
I - tada je poelo.
Oskar pravi malu pauzu a zatim, vidno uzbuen, nastavlja:
Tek to sam ponovo pokrenuo kola, shvatio sam da neto nije u redu. Trebalo mi je
par sekundi da shvatim kako su se u meuvremenu desile dve stvari: radio vie nije
funkcionisao, a osim toga ni svetla Begea vie nisu bila tamo gde je trebalo da budu.
Ispred auta video sam samo tanku traku puta i tamne njive svud okolo. Sasvim sam se
zbunio: pa gde je nestalo selo? Okrenuo sam se prema mojoj stoperki, valjda da je pitam
zna li ona ta se zbiva - i imao sam ta da vidim...
Umesto lepog devojinog lica Oskara je doekala najgora nona mora. Devojka je
doivela stravinu transformaciju i tokom onih nekoliko minuta koliko je proivljavala
svoj napad postala je pravo udovite. Na osnovu Oskarevog opisa, napravili smo
ilustraciju monstruoznog bia (slika br. 59).
Bilo je to apsolutno stravino i isprva uopte nisam mogao da se kontroliem. Auto
je poeo da luduje po putu, i srea to nije bilo saobraaja, inae bi sigurno neko
nastradao. Ono udovite je spustilo ruku na moje ruke, kojima sam pridravao volan, i taj
dodir je bio pria za sebe. Odjednom vie nisam oseao pojedine delove svog tela, a tamo
gde me je uhvatila imao sam utisak kao da mi je stavila uarenu narukvicu. Mislim i da
sam vritao, ali njen dodir je ipak imao svoje dobre strane, jer od tog trenutka kao da je
ona upravljala autom umesto mene. Kao da me je na neki nain kontrolisala dok se nisam
malo pribrao.
Nakon izvesnog vremena, Oskara je proao prvi napad panike te je pokuao da
komunicira sa udovitem.
Mislim da sam promucao: Pusti me, ili tako neto, a onda je usledio novi ok.
Kreatura je progovorila! Sasvim sleen, sluao sam taj uasavajui glas nalik na grleno
reanje. Budi miran, rekla mi je, i ja sam se zaista smirio. Pravo da vam kaem, u tim
trenucima nisam uopte razmiljao o posledicama. Reio sam da inim ta mi kae, dok mi
se ne povrati kontrola nad telom i ukae mogunost za bekstvo. Ionako ne moe nita
promeniti ako se odupire!, dodala je.
Golf je nastavio put u neznanom smeru. Oskar je napokon doao u dovoljnoj meri
sebi da postavi pitanje koje ga je najvie zanimalo.
Pitao sam to bie kuda idemo i ta hoe od mene. Ispustilo je jo jedan dubok zvuk
iz grla, kao da mora na neki nain da pripremi glasne ice da bi progovorilo. Hou da ti
kaem da e umreti, reklo je, i za mene je to bio kraj sveta. Noge su mi se odsekle,

stomak zaledio, i vie nisam imao ni snage ni volje da bilo ta preduzmem. Kao u nekom
snu, video sam sopstvene ruke kako skreu volan na stranu i kako kola idu u susret
umarku kraj puta. To je trebalo da bude moj kraj, i bio bi, siguran sam, da nije upravo u
tom trenutku iz suprotnog pravca nailo neko vozilo iji su me dugi farovi pogodili pravo
u oi, i na neki nain osvestili. Trgnuo sam se, pritisnuo konicu, zavrteo volan natrag
prema putu, i nekako uspeo da zakoim pre nego to sam stigao do drvea. Ipak, inercija
me je povukla u stranu tako da sam odleteo na suvozaevo sedite, tamo gde je trebalo da
bude ono udovite. Ali, pre nego to sam shvatio ta mi se deava, suvozaeva vrata su
ve bila irom otvorena, a ja sam leao preko dva sedita.
ok od koenja i manjih povreda koje je Oskar pri tom doiveo minuo je u trenutku
kada je shvatio da je monstrum netragom nestao.
Jo deset sekundi pre toga za mene je sve bilo gotovo, a zatim se sve izokrenulo.
Dobio sam novu priliku i nisam ekao ni sekunde da je iskoristim. Vratio sam se za volan i
udaljio se odande to sam bre mogao. I dalje mi nije bilo jasno gde sam, sve dok se iz
tame nije pojavila tabla sa natpisom Gloan. Tako mi je bar pravac kojim sam iao bio
poznat.
Gloan je selo na putu Baka Palanka - Novi Sad, ali selo koje lei pre Begea, i
kroz koje je Oskar ve jednom proao te veeri, dok mu je u autu jo bila simpatina
stoperka. Drugim reima, nakon dogaaja ispred Begea Oskarova kola je bie na neki
nain, a da on to nije primetio, okrenulo za 180 stepeni i usmerilo unatrag putem kojim su
i doli. Zato i kako, ostaje pitanje.
Neprestane none more, koje ga prate od tog kobnog 4. novembra, bukvalno su
naterale Oskara da podeli uas sa itaocima, i da ga tako, moda, umanji. Inae, nije hteo
da o tome govori bilo kome, a kamoli za novine. (Zona sumraka)
* Ko je devojka koju sam voleo? Kao odlian student francuskog jezika, Bogoljub
M. je poetkom devedesetih godina iz Novog Sada otiao u Francusku, jer je dobio
jednogodinju stipendiju od jedne visokokolske institucije u Nantu.
Iako su ga Francuzi lepo doekali, u prvo vreme je Bogoljub bio prilino povuen, i
osim nekoliko kolega sa fakulteta i ene kod koje je stanovao, nije poznavao nikoga
drugog. Bio je sasvim posveen nauci, zbog ega se i obreo u Francuskoj. Prolazile su
godine, Bogoljub je vredno radio, a onda je dolo vee proslave magistrature.
Iako presrean zbog uspeno odbranjenog magistarskog rada na temu Anujci na
dvoru Stefana Nemanje, Bogoljub je mislio da e mala intimna urka za nekolicinu
prijatelja biti dovoljna. Ali, njegovi francuski prijatelji su mislili drugaije. Bez njegovog
znanja, organizovali su pravu, veliku proslavu u jednoj vili na periferiji Nanta. Tamo je
Bogoljub upoznao Mari-Kler, erku vlasnika vile, armantnu smeokosu devojku krupnih
crnih oiju i zanosnog osmeha. Ljubav se rodila na prvi pogled i od tada su Bogoljub i
Mari-Kler postali nerazdvojni.
Mladi magistar je dobio posao u Nantu i iznajmio stan u kojem je sa svojom
devojkom iveo opijen sreom i ljubavlju. Sve je izgledalo kao nekakva filmska pria sa
hepiendom.
Ipak, iako je imao sve udobnosti, a dobio je i francusko dravljanstvo, Bogoljuba je
poela da mui nostalgija, sve ee je pomiljao na Jugoslaviju u kojoj se situacija
pogoravala. Pred kraj 1998. Bogoljub je odluio da se vrati. Naravno, Mari-Kler ga je u
tome podrala. Doek Nove 1999. godine na Kopaoniku trebalo je da oznai poetak nove
etape njihovog zajednikog ivota, daleko od Nanta, na balkanskom buretu baruta
Desetodnevni aranman u hotelu Grand na Kopaoniku poeo je 24. decembra,
uoi katolikog Boia, a trebalo je da se zavri dva dana posle doeka Nove godine.
Proslava pravoslavnog Boia trebalo je da bude u Bogoljubovoj rodnoj kui, na
novosadskoj Detelinari.

Meutim, ispostavilo se da ti planovi nisu mogli biti ostvareni jer ih je omela

sudbina Ili su to ipak bile neke neastive sile? Bogoljub jo nije naao odgovor na to
pitanje, ni posle dve godine upornog traganja.
Poto je te godine na Kopaoniku bilo izuzetno malo snega, Bogoljub je
svakodnevno, iznajmljenim automobilom, vozio Mari-Kler i upoznavao je sa prirodnim,
istorijskim i kulturnim znamenitostima kopaonikog kraja. Paniev vrh, arheoloki
lokalitet Crkvine, lekovita reka Joanica i Joanika banja A onda, jednog dana,
Bogoljub je isplanirao izlet do varoice Ue, gde se u Ibar uliva reica Studenica.
Naravno, nije eleo da propusti priliku da Mari-Kler pokae kompleks manastira
Studenica. Osim to je taj dragulj iz 12. veka i u spisima UNESKO-a zabeleen kao
svetska kulturna batina, za njega ga je vezivala i tema magistarskog rada. Sve je Bogoljub
hteo da pokae svojoj devojci. Ali, izlet se zavrio tragino.
Kada su od Ua, putem uz dolinu reice krenuli prema manastiru, Mari-Kler je
upitala: Kuda me sada vodi? Bogoljub je hteo da joj priredi iznenaenje i samo je
kratko odgovorio: Videe!
Ugledavi iz daleka zidine kojima je opasan manastirski kompleks, Mari-Kler, inae
istoriarka po obrazovanju, obradovala se mislei da je re o nekoj srednjovekovnoj
tvravi. Kada su se zaustavili nadomak kapije, veselo je iskoila iz automobila, uzela svoj
fotoaparat i nainila nekoliko snimaka. Zatim ju je Bogoljub uzeo za ruku i poveo kroz
kapiju.
Tek to su zakoraili u manastirsko dvorite, pred njima se, u svoj svojoj lepoti,
ukazala crkva Uspenija presvete Bogorodice, prva koja je izgraena kao zadubina Stefana
Nemanje. Bogoljub je bio oduevljen ponovnim susretom sa graevinom podignutom u
vizantijskom stilu i radosno je pogledao Mari-Kler, oekujui njenu reakciju na ovu
neimarsku lepoticu koja je nadivela vekove.
Ali, kad je ugledala crkvu, Mari-Kler je duboko uzdahnula, prebledela, tiho kriknula
i poela da drhti celim telom. Mislei da joj je pozlilo od truckanja izlokanim drumom,
Bogoljub joj je priao i zagrlio je, ali je istog trenutka odskoio unazad, jer je Mari-Kler
bila vrela kao da se sva pretvorila u ivu vatru Nekoliko trenutaka kasnije sasvim je
nestala u plamenu! Na mestu na kojem je stajala ostala je samo gomilica sivkastosrebrnastog praha.
Bogoljub je bio okiran. Pomislio je da je siao s uma. Lica oblivenog suzama, kao
u bunilu, pokupio je prah koji je ostao od Mari-Kler, stavio ga u praznu kutijicu od filma,
vratio se u automobil i pojurio ka hotelu Grand. Hteo je da zatrai pomo, ne shvatajui
da misterija tek poinje.
U hotelu je od recepcionara zatraio da hitno razgovara sa efom hotelskog
obezbeenja da bi prijavio nestanak Mari-Kler. Ljudi su ga paljivo sasluali, ali su
pozvali i hotelskog lekara da mu da neko sredstvo za smirenje, poto niko nije shvatao o
emu govori. Svi su se udili prii o devojci koju niko nije video, a i njeno ime nije bilo
zapisano u hotelskim knjigama Bogoljub je uzalud pokuavao da slubenike podseti na
smeokosu lepoticu sa kojom je doputovao, s kojom je provodio veeri u hotelskom
restoranu i s kojom je svakodnevno odlazio na izlete Konano, setio se pasoa koje je
prilikom dolaska ostavio na recepciji. Meutim, ljubazni recepcionar mu je pokazao samo
jedan paso, uporno tvrdei da drugog nikad nije ni bilo. I od tog dana je poeo
Bogoljubov hod po mukama.
Napustio je hotel i otputovao u Beograd, u ambasadu Francuske. Iako je tamo
vladala uurbanost zbog predstojee seobe diplomatskog osoblja, ljubazno su ga sasluali,
uz pomo kompjutera dugo proveravali i konano pokuali da ga ubede kako je on iz
Francuske u Jugoslaviju doputovao sasvim sam.
Posle toga Bogoljub odlazi na granini prelaz Kelebija, u nadi da tamo postoji
nekakav trag. Naalost, odgovor je bio negativan: nikakva Francuskinja pod imenom
Mari-Kler nije u toku decembra 1998. ula u Jugoslaviju.

Povratak u Nant je nesrenom mladiu napravio jo vei haos u glavi. Njegovi

francuski prijatelji su se obradovali to ga ponovo vide i to je odluio da se vrati pre nego
to pone pakao, kako su kazali (misli se na NATO-bombardovanje - p.a.). Bogoljub im
je uporno priao o tome kako je njegova Mari-Kler misteriozno nestala, a oni su ga u udu
gledali i pitali: Koja Mari-Kler?
Oajan, otiao je do kue njenih roditelja, mislei da e tamo nai bar deo odgovora
za enigmu u kojoj se naao. Njegovi tast i tata su ga ljubazno doekali, raspitivali se o
Jugoslaviji i putovanju, ali erku nisu pominjali. Kada ih je Bogoljub upitao gde im je
erka, oni su se zgledali, nasmejali i odgovorili: Dragi mladiu, zar ste zaboravili da mi
nemamo dece? Upravo zato smo vama i vaim prijateljima otvorili vrata svog doma, poto
ste nam vi svojom mladou nadoknaivali ono to nam Bog nije dao!
Sasvim skrhan, Bogoljub se vratio u stan u kojem su on i Mari-Kler iveli do
polaska u Jugoslaviju. Hteo je da uz pomo stvari koje su pripadale njegovoj voljenoj
devojci ublai bol verujui da e mu neka sitnica ukazati na mogue reenje misterije. Ali,
tu je doiveo poslednji ok: u stanu su bile samo njegove stvari. Sva odea koja je
pripadala Mari-Kler, njene knjige, parfemi i porcelanske figurice koje je s ljubavlju
skupljala godinama, netragom su nestale, kao da ih nikada nije bilo!
Bogoljubu je trebalo nekoliko meseci da se vrati u normalu. Nastavio je da radi,
nastavio je i da se via s prijateljima, ali jo uvek pokuava da odgovori na pitanje ko je
devojka koju je godinama voleo.
Bogoljub ipak veruje da e kad-tad nai odgovor na svoje pitanje. Ne odvaja se od
kutijice za film u kojoj se nalazi sivkasto-srebrnasti prah sakupljen ispred Bogorodiine
crkve u Studenici, a nadu mu daje i fotografija (slika br. 60), jedina na kojoj su on i MariKler snimljeni zajedno. A zna se da duhovi ne mogu biti snimljeni foto-aparatom. (Zona
sumraka)
Komentar: emu slui ova demonska prevara? Kao i obino, ruenju vere u Boga,
jer dokazuje da ivot nije ono to jeste.
* Ljubav sa duhom. Vlasnik jedne knjiare iz Nju Orleansa tvrdi da je njegov ivot
postao neviena zbrka od kada se u njega umeao duh jedne ene. Monti Prelis kae da ga
seksi-duh neprekidno zavodi ve due vreme i da je zbog toga njegov brak doiveo krah.
Iako priznaje da je nedeljama odolevao nezemaljskim enskim arima kunog duha, ipak
je na kraju podlegao i prepustio se natprirodnoj sili.
Jednostavno, nisam mogao da odolim. Privlaila me je kao to svetlost privlai
insekte, kae Prelis (41) koji se razveo od svoje ene nakon deset godina braka.
Strunjaci za paranormalne pojave ozbiljno su prihvatili Prelisovu tvrdnju, pogotovo zato
to je ovaj Amerikanac uspeo da uhvati obrise zanosne enske prilike svojim
fotografskim aparatom (slika br. 61).
Za mnoge udna pria, poela je ubrzo nakon preseljavanja branog para Prelis,
poetkom 1998. godine, u jednu kuu izgraenu jo u 19. veku. Ve prve nedelje Kaja i
Monti mogli su svake noi da uju udne zvuke, korake i tiho ensko kikotanje.
Ponekada se ulo i pevanje, kae Prelis.
Vreme je prolazilo, a Monti vie nije mogao da izdri i budio se svake noi da bi
pratio zvuke. Jedna takva potraga odvela ga je do kupatila. Kada je otvorio vrata, ugledao
je utvarastu figuru mlade ene kako stoji u tu-kadi i kupa se.
Bila je neverovatno lepa. Dok sam stajao tamo sa otvorenim ustima, ona je naglo
okrenula glavu i uputila mi najizazovniji pogled koji sam ikada doiveo, pria Prelis.
Monti je, uplaen, brzo zatvorio vrata i vratio se u postelju pored svoje supruge Kaje.
Meutim, ve naredne noi nije mogao da odoli, a da ne ode do kupatila. Poeo je da
ponavlja ovaj ritual iz noi u no. Svaki put kada bi se pojavio, duh devojke je izgledao
stvarniji i ivotniji. Monti je ak mogao da oseti miris lavande sa njenog sapuna.

Konano, ne mogavi vie da odoli elji da dodirne zavodljivog duha, Monti se

pribliio i... Umesto da pri dodiru avet nestane, ona ga je zagrlila, a potom su strasno
vodili ljubav.
Bilo je boanstveno. Koa mi se najeila i osetio sam kako toplota i milina struje
mojim telom, kae Prelis. Noni izlivi nenosti nastavili su se u naredna etiri meseca.
Ova romansa me je toliko okupirala da nisam mogao ni da radim, ni da se koncentriem
na bilo ta u toku dana. Moj ivot se, u tom periodu, svodio na iekivanje noi.
Jednog jutra Kaja je pronala svog mua kako spava u kupatilu. Zahtevala je da joj
objasni o emu se radi. Kako nije imao snage da se opire, Monti je priznao ta mu se
deava ve etiri meseca.
Kaja je prvo pomislila da sam lud. Kada sam je ipak ubedio da je sve istina, onda
je ona poludela, ali od besa. Zahtevala je da se preselimo iz kue ali kada sam ja to odbio,
zatraila je razvod, kae Monti Prelis.
Kada je Kaja poela da iri vesti o muevljevom ludilu meu prijateljima i
roacima, Prelis je odluio da dokae istinitost svoje prie. Fotografisao je zavodljivog
enskog duha i odneo snimke jednom strunjaku za paranormalne pojave. On je ustanovio
da se radi o autentinim fotografijama i krenuo je u istraivanje udne kue. Rezultati
istraivanja pokazali su da Montijeva pria ima osnova. U toj kui se krajem prolog veka
nalazio bordel i tu je prostitutka Meri oduzela sebi ivot u kupatilu. (Zona sumraka)
* avolovi klonovi. Savreno je mogue da avo ima telesni odnos sa ovekovom
enom, jer moe da poprimi izgled njenog mua, izjavio je pred sudom Sirija (malezijski
sud koji radi po erijatskom zakonu) muslimanski verski voa Datuk Abu Hasan. U ovom
sluaju, mu je svakodnevno zahtevao od ene seks 10 puta dnevno, to mi govori da je taj
ovek u bliskim odnosima sa silama zla i da se bavi crnom magijom. Normalno je ako
mukarac eli seks dva ili tri puta dnevno, ali kada se od ene oekuje da ga upranjava
vie od tri puta, onda taj mukarac verovatno nije njen mu ve avo, zakljuio je Abu
Hasan.
Ove njegove rei koje je krajem leta prole godine preneo i malezijski list Zvezda,
ule su se na sasluanju pred sudom gde je ena traila fasah (razvod) zbog muevljevog
neobino estog seksualnog nagona.
Sve je poelo kada je tokom prve brane noi imao sa nevestom seks 17 puta,
ispriao je sudu enin zastupnik Nazri Md Isa. ena nije posumnjala da je to neobino,
jer je mislila da mu jednostavno obavlja svoje brane dunosti. Ali kada je ista situacija
poela da se ponavlja svakodnevno dan za danom, ona se poalila majci koja je takoe
pomislila da se dogaa neto udno. Jednog jutra, enina porodica je dola u dom njenog
mua da ispita o emu se radi i u kupatilu pronala dva mukarca koji se kriju. Obojica su
do detalja likom i telom izgledali kao njen mu. To im je bilo krajnje neobino, s obzirom
da su svi lanovi porodice neposredno pre toga videli kako mu odlazi na posao.
Epilog ove prie je nepoznat, ali se moe pretpostaviti da je, posle svedoenja
verskog voe, ena najverovatnije dobila razvod. (Tree oko, 1. jun 2010)
* Istraiva paranormalnih pojava, Robert Sternig, u toku svog
etrnaestogodinjeg istraivanja otkrio je nekoliko stotina sluajeva u kojima su ene
doivljavale ljubavna iskustva sa duhovima. U svojoj knjizi Duhovi ljubavnici, Sternig
iznosi prilino smelu tvrdnju da svaka 25. ena u toku svog ivota doivi seksualna
iskustva sa duhom. Samo stid ili strah ih spreava da to i javno priznaju, kae on.
Naravno, postoji i odreen procenat mukaraca koji su imali ovakva iskustva.
* Mnoge mlade ene hvale se da im u san dolaze lepi mukarci koji hoe da spavaju
s njima. avo ne miruje. On tako i duu moe da uzme. A ena koja na to pristane, posle
teko moe da se toga oslobodi. Njoj bude mnogo lepo, jer avo je lukav, i posle ne moe
da gleda svog mua ili momka. Ona hoe samo s avolom da spava. Sve to ima u naoj
zemlji. Ali narod ne moe da prepozna ta je ta. (Vidovita Vida Bosiokovi)

* Keti King. U viktorijanskoj Engleskoj ivela je proslavljena Florans Kuk, ena

medijum, erka jednog tamparskog radnika, koja je uz mnoge rtve uspela da sebi tom
delatnou obezbedi udoban ivot. Florans je rano otkrila svoj neverovatni medijumski
dar. Sa jedva 14 godina poela je da materijalizuje lica duhova. Posle vie meseci rada i
nastojanja uspela je da materijalizuje prvog duha koji se ikada pojavio u Engleskoj. On se
zvao Keti King i predstavljao se kao erka uvenog gusara iz 17. veka, ser Henrija
Morgana. Evo ta o tome pie Aleks Oven:
Florans se, da bi se zatitila od opasnosti i loeg uticaja zlih duhova, zatvarala u
tamnu kabinu koja je stajala u centru jedne velike prostorije i tu bi se ispruila na
otomanu. Duh Keti King pojavljivao se, naprotiv, van kabine, na pristojnoj udaljenosti.
Florans je elela da joj vidi lice, ali su lekari odbili da joj to dozvole, bojei se da joj se iz
nekih razloga ne poremeti zdravlje.
Na poetku se od Keti videlo samo lice, onda su se ni od kuda pojavljivale ruke,
noge i ostatak tela. Kada je bio lepo raspoloen, duh bi se odvaivao i na neku vrstu
konverzacije sa publikom. Ponekad se ak i alio. Jednog dana Keti je podelila prisutnima
komade svoje odee koje je na licu mesta cepala. tof je bio pravi, ali se haljina pokretom
duhove ruke obnavljala - iako je publika i dalje u rukama imala komadie.
Florans i Keti King postale su zaista slavne, ali nisu dugo ostale jedine. Prva
konkurencija pojavila se u liku Floransine tri godine mlae sestre Kejt, a zatim je poela
da radi i neverovatna Meri Rozina auers, njena vrnjakinja i medijum koji bi sigurno
unitio jadnu Florans da na kraju nisu poele da rade zajedno. Meri Rozina auers mogla
je odjednom da dozove po tri i etiri duha. Nekoliko godina Meri Rozina i Florans pravile
su zajednike predstave koje su zapanjivale hladne Engleze. Kejt Kuk i Meri Rozina
auers zavrile su kao alkoholiarke sa po neto vie od 20 godina.
Veoma je indikativan jedan dijalog izmeu medijuma i duha, zabeleen prilikom
jedne seanse, u kome Florans moli Keti King da je ostavi na miru jer osea bol i vie ne
eli da uestvuje u tim stranim stvarima, a ova joj neljudskim glasom odgovara: Ti si
moj medijum, a medijum je samo obino sredstvo koje duhovi koriste.
Na slici br. 62: lekar pregleda materijalizovanu Keti King.
uveni engleski naunik Vilijam Kruks, predsednik Kraljevskog uenog drutva,
godinama je prouavao Florans Kuk, u ijem se prisustvu pojavljivao duh Keti King. Iz
knjige dr Vilijama Abramika (autorsko izdanje) prenosimo deo rukopisa u kojem ser
Vilijam Kruks opisuje poslednji susret sa Keti King.
Poslednji susret sa duhom. Poto sam uestvovao u poslednjim seansama
gospoice Kuk i uspeo da napravim brojne fotografije Keti King uz pomo elektrine
svetlosti, smatrao sam da bi objavljivanje nekih detalja bilo interesantno za spiritualiste.
Tokom nedelje koja je prethodila odlasku Keti, seanse su odravane kod mene,
skoro svake veeri, kako bih je fotografisao pod vetakim osvetljenjem. Pet kompleta
fotografskih aparata pripremljeno je za ovaj efekat. Oni su se sastojali od pet crnih kutija i
od dva stereoskopska binokulara, koji su svi istovremeno bili upravljeni na Keti svaki put
kada bi pozirala, kako bismo dobili njen portret. Upotrebljeno je pet senzibilizatorskih
kada (kade u kojima su hemikalije za stabilizaciju zrna emulzije) i fiksira, brojna stakla su
oiena i unapred pripremljena, kako ni trenutka ne bismo oklevali pri fotografisanju.
Snimao sam sam uz pomo jednog asistenta.
Moja biblioteka je posluila kao mrana komora: na njoj su bila dvokrilna vrata koja
su vodila u laboratoriju, jedno krilo smo skinuli sa arki i na njegovo mesto postavili
zavesu kako bismo omoguili Keti da nesmetano ulazi i izlazi. Prisutni prijatelji su sedeli
u laboratoriji ispred zavese i aparati su smeteni neto malo iza njih kako bi bili spremni
da je fotografiu dok izlazi, a da istovremeno uhvate i deo kabineta kadgod se podigne
zavesa. Svake veeri su bila tri ili etiri snimka u svih pet aparata, to je inilo najmanje
15 fotografija o seansi. Neki su bili zadueni za razvijanje, a drugi za nametanje svetla.
Tako sam dobio 44 negativa, od kojih su neki neuspeli, neki ni dobri ni loi, a neki odlini.

Keti je uputila sve asistente da ostanu sedei i da posmatraju, ja jedini nisam imao
ovu obavezu, jer mi je ona sama, od pre izvesnog vremena, dopustila da inim ta hou, da
je dodirujem, da ulazim u kabinet i da izlazim iz njega, skoro uvek kada to poelim. esto
sam je pratio u kabinet i pokatkad sam je video zajedno sa medijumom, najee sam
medijuma nalazio u stanju letargije, kako lei na podu. Uvek bi tada Keti i njena bela
haljina nestali momentalno.
Tokom ovih poslednjih est meseci, gospoica Kuk me je posetila nebrojeno puta, a
koji put ostajala bi i po itavih nedelju dana. Sa sobom nije donosila nita drugo do mali
noni neseser, koji se nije mogao zakljuati. Tokom dana uvek je bila u drutvu gospoe
Kruks, sa mnom ili sa nekim drugim iz nae porodice. Nije spavala sama i nije imala ni
najmanje mogunosti da neto pripremi, ak ni za mnogo manju ulogu nego to je
predstavljanje linosti Keti King. Lino sam pripremio i uredio biblioteku, kao i mrani
kabinet i po obiaju, poto bi veerala i razgovarala sa nama, gospoica Kuk bi odlazila u
kabinet i, na njen zahtev, ja bih zakljuavao druga vrata, uvajui klju uz sebe tokom
itave seanse, tada bi priguili gasnu lampu i ostavljali gospoicu Kuk u tami.
Po ulasku u kabinet, gospoica Kuk bi legla na pod sa glavom na jastuku. Tokom
fotografskih seansi Keti je obmotala glavu svog medijuma alom, kako bi spreila da joj
svetlo padne na lice. esto sam odizao jedan kraj zavese dok je Keti stajala ispred i nije
bilo tako retko da sedam ili osam ljudi, koliko ih je bilo u laboratoriji, vide gospoicu Kuk
i Keti, pod punim elektrinim svetlom. Dakle, zbog ala nismo mogli videti lice medijuma,
ali smo videli njene ruke i stopala, videli smo je kako se uvija pod dejstvom jakog svetla, a
s vremena na vreme uli smo i jeanje. Pokuao sam da fotografiem Keti sa njenim
medijumom, ali Keti je zaklanjala glavu gospoice Kuk.
Dok sam uestvovao u seansama, postepeno se poveavalo poverenje Keti u mene,
sve dok nije dolo do toga da ona nije elela prireivanje seansi ukoliko joj ja nisam na
raspolaganju. Govorila je da uvek eli da me vidi pored kabineta i pored nje same. Poto je
ovo poverenje uvreno i uverila se da u odrati ona obeanja koja sam joj mogao
pruiti, fenomeni su umnogome dobili na snazi i tako sam doao do dokaza koje nikada ne
bih dobio da sam itavoj stvari priao na neki drugi nain.
esto me je ispitivala o osobama koje su prisustvovale seansama, o mestima na
kojima sede, jer je u poslednje vreme postala vrlo nervozna zbog izvesnih zlonamernih
predloga da se u svrhu naunih istraivanja upotrebi sila.
Jedna od najinteresantnijih fotografija je ona na kojoj stojim pored Keti, ona je
bosonoga stajala na odreenoj taki na podu. Zatim sam gospoicu Kuk obukao kao Keti,
oboje smo stali u istovetnu pozu i fotografisali se istim aparatom postavljenim na istom
mestu i osvetljenom istim svetlom. Poto su ova dva snimka stavljena jedan pored drugog,
videlo se da sam ja isti, ali Keti je bila za pola glave via od gospoice Kuk, i prema ovoj
ona je izgledala kao neka debela ena. U mnogim situacijama irina njenog lica i veliina
njenog tela u osnovi su se razlikovali od ovih delova kod njenog medijuma, fotografije
pokazuju i neke druge razlike.
Ali fotografija (slika br. 63) je isto tako nemona da doara savrenu lepotu njenog
lica, kao to su rei nedovoljne da opiu ljupkost njenih pokreta. Fotografija moe, to je
tano, da prikae njen stav, ali kako doarati isti sjaj njene koe ili neprekidnu ivost u
izrazu, koprene tuge dok opisuje nesrene dogaaje iz njenog biveg ivota ili smeh
nevine devojke kada bi okupila oko sebe moju decu i zabavljala ih priajui im epizode
svojih avantura u Indiji.
Pripovedajui stvarala je dah ivota oko sebe, a njene oi kao da su vazduh inile
sjajnim. Njeno prisustvo u izvesnim momentima sve nas je potinjavalo i oaravalo.
Tako sam dobro video Keti nedavno, dok je bila osvetljena elektrinim svetlom, da
sam u mogunosti da dodam neto vie o razlikama koje postoje izmeu nje i njenog
medijuma. Apsolutno sam uveren da su gospoice Kuk i Keti dve zasebne osobe, u
najmanju ruku to se tela tie. Nekoliko sitnih mrlja na licu gospoice Kuk nedostaju kod

Keti. Kosa gospoice Kuk je tamnosmea, skoro crna; jedna kovrda koju imam pred
sobom i koju mi je Keti dozvolila da odseem iz njene vitice, poto mi je sama odvela
ruku do samog temena kako bih se uverio da je prava, ta kovrda je kestenjastozlatna.
Jedne veeri sam izmerio puls kod Keti: njen puls je bio uobiajen (75), dok je neto
malo kasnije kod gospoice Kuk bio bri (90), to je za nju inae normalno. Prislonivi
uvo na Ketine grudi mogao sam uti srce koje kuca, a njegovi otkucaji su bili ak
pravilniji nego kod gospoice Kuk, koja mi je posle seanse dozvolila isti eksperiment.
Ispitana na isti nain, plua kod Keti su se pokazala zdravija nego kod gospoice Kuk,
koja je u trenutku eksperimenta bila pod medicinskom negom zbog jake prehlade.
Poto je doao trenutak da se oprostimo od Keti, zamolio sam je za uslugu da
budem poslednji koji e je videti. Poto je svakog iz drutva pozvala i svakome rekla
nekoliko posebnih rei, dala nam je generalna uputstva za budunost i zamolila za zatitu
gospoice Kuk. Od ovih poruka, koje su stenografisane, navodim sledee: Gospodin
Kruks se veoma dobro drao sve vreme i sa najveim poverenjem ostavljam Florans u
njegovim rukama, savreno sigurna da on nee izneveriti moje poverenje. U svim
nepredvienim situacijama on moe uiniti vie i od mene same, jer ima veu snagu.
Poto je zavrila sa instrukcijama, Keti mi je rekla da uem s njom u kabinet i
dozvolila mi je da tamo ostanem do kraja. Poto je zatvorila zavesu, razgovarala je sa
mnom neko vreme, zatim je prela u sobu da bi otila do gospoice Kuk koja je bez svesti
leala na podu. Naginjui se nad nju, Keti ju je dodirnula i rekla: Probudite se Florans,
probudite se! Sada vas moram napustiti!
Gospoica Kuk se probudila i sva u suzama je preklinjala Keti da ostane jo malo.
Draga moja, ne mogu, moja misija je zavrena. Neka vas Bog blagoslovi!, odgovorila je
Keti i nastavila da razgovara sa gospoicom Kuk. Nekoliko minuta su razgovarale, sve
dok suze nisu spreile gospoicu Kuk da govori. Sledei uputstva koja mi je dala Keti,
priao sam da zadrim gospoicu Kuk koja je padala po podu i stravino jecala. Pogledao
sam oko sebe, ali Keti je nestala u svojoj beloj haljini. Poto se gospoica Kuk malo
primirila, doneto je svetlo i ja sam je odveo iz kabineta.
Skoro svakodnevne seanse kojima me je poastvovala gospoica Kuk mnogo su
doprinele poznavanju njenih moi i ja moram glasno izraziti zahvalnost koju joj dugujem
to se velikoduno podvrgla mojim istraivanjima. Neke opite koje sam predloio,
prihvatila je sa svom svojom dobrom voljom, njena re je iskrena, ide pravo do kraja i
nikada nisam uoio ni najmanju elju za prevarom. Zaista, ja ne verujem da bi ona bila
sposobna za podvalu ak i kada bi pokuala; da je i probala tako neto, veoma brzo bi bila
raskrinkana, a po mom miljenju bilo bi to i sasvim suprotno njenoj prirodi.
Kako pretpostaviti da bi jedna uenica stara petnaest godina, tokom tri godine, sa
punim uspehom mogla da uestvuje u ovako gigantskoj prevari, a da se sve to vreme
povinuje strogim uslovima koji se pred nju stavljaju, da izdri sva najdetaljnija
istraivanja, da eli da bude pregledana u ma kom trenutku, pre ili posle seansi, kako
objasniti da je imala vie uspeha u mojoj kui nego kod vlastitih roditelja, znajui da je
ovde dola posebno da bi bila izloena rigoroznim naunim pokusima - kako onda, kaem,
poverovati da je Keti King plod prevare? To bi bilo vee nasilje nad razumom nego
verovati da je zaista ono za ta se predstavlja, to jest materijalizovani duh. (esto ulo)
Komentar: Ako ljudi ive posle svoje smrti, onda Boja re, koja govori da umrli
spavaju do svog vaskrsenja, nije istinita. Jer, ako ljudi nastavljaju da ive i posle svoje
smrti, onda vaskrsenje ne samo to im nije potrebno, ve nije ni mogue, jer kako bi
mogao da vaskrsne onaj ko je iv? Dakle, pojavljivanje pokojnika predstavlja lani
dokaz da je uenje o vaskrsenju besmislica.
Ako umrli zaista odnekuda dolaze u na svet, onda oni dolaze ili iz raja, ili iz pakla,
obzirom da nikakvo tree mesto ne postoji. Ako dolaze iz raja, to znai da je ivot na
zemlji interesantniji i lepi od rajskog ivota, obzirom da Keti King svojom pojavom
nije donela nikakvu naroitu poruku, kako to aneli, kada se pojave meu ljudima, obino

ine. A znai i to da nema razloga da se istina krije od ljudi. Zato su, onda, ovaj svet i
raj razdvojeni?
Ako, pak, to grenici dolaze iz pakla, to znai da njima nisu oduzeta tela niti
sloboda odluivanja, kako Biblija o tome govori, im mogu da se pojavljuju u telima i da
etkaju tamo-vamo, tj. iz pakla na zemlju, i nazad. A znai i da u paklu nije tako strano,
im se oni u njega svojevoljno vraaju!
Mnogi pravdaju svoje neverovanje u Boga time to ga nisu videli. Zato bi sada bilo
interesantno uti od njih: da li veruju da ljudi ive i posle svoje smrti, obzirom da su ih
mnogi videli, pa ak i fotografisali?!
to se tie naunika Vilijama Kruksa, treba objasniti kakav je to naunik bio, kada
je dozvolio demonu zvanom Keti King, da ga tako jeftino prevari svojom priom, uei ga
sasvim suprotno od onog to je do tada saznao iz Biblije?
A odgovor na to pitanje bi bio: naunik Vilijam Kruks bio je opsednut demonom.
* Dvojnici. Amerikanac Andrijan Braun, koji radi kao voza u jednoj privatnoj
agenciji za obezbeenje, doiveo je pravi horor. Za vreme redovnog nonog obilaska
objekata koje uva, Braun je jedne veeri ugledao isti automobil kao to je njegov i zastao
da ga osmotri.
I kad je osmotrio, prvo je protrljao oi, a onda nije mogao da veruje: u automobilu
je sedeo on sam! Dvojnik je bio identino obuen, neko vreme je pravio iste pokrete koje
je pravio original, a ubrzo zatim je nestao i vie nikada se nije pojavio.
Slikarka Ketrin Rejhard iz Kalifornije tvrdi da redovno sree enu koja je njen
dvojnik, samo to je oko pet godina starija od nje. Kada je prvi put srela, primetila je da
dvojnica malo hramlje. etiri godine kasnije, Ketrin je doivela saobraajku i sada ona
takoe hramlje.
Komentar: Kako je demon znao da e ova ena kasnije hramati?
Tako to je znao (odnosno to zna) da su sve njene dvojnice, koje su ivele u
prolim ciklusima ivota na zemlji, doivele saobraajku u istom ivotnom dobu kad i
ona, i, posle toga, hramale!
* Ruski pesnik, knez P. A. Vjazemski susreo se sa nepoznatim fenomenom koji
nije ostao bez posledica. Tu neobinu epozodu dokumentovao je petrogradski episkop
Porfirije (Uspenski) koji je jednostavno prepriao ono to je uo od Vjazemskog.
Jednom sam se, kae Vjazemski, nou vraao u svoj stan na Nevskom prospektu,
pored Anikovljevog mosta, i video jako svetlo u prozorima svog kabineta. Ne znajui
otkud to, uao sam u stan i upitao slugu: Ko je to u mom kabinetu?. Sluga mi je
odgovorio da tamo nema nikoga i dao mi klju od sobe. Otvorio sam kabinet, uao i video
da u dubini sobe sedi nekakav ovek, okrenut leima i pie. Priao sam mu i proitavi iza
njegovih lea ono to je napisao viknuo sam svom snagom, uhvatio se za grudi i sruio se
izgubivi svest. Kada sam posle ponovo doao sebi, u sobi vie nije bilo nikoga. Uzeo sam
ono to je ta spodoba napisala, sakrio i uvam sve do sada, a pred smrt u narediti da tu
moju tajnu sahrane zajedno sa mnom. ini mi se da sam u licu onog neznanca video
samog sebe.
Iznenadni susret sa dvojnikom imao je, bar to se Vjazemskog tie, srean epilog.
Taj njegov sablasni dvojnik nestao je i nikad se vie nije pojavljivao. Meutim, jedan drugi
susret te vrste zavrio se tragino. Dogodilo se to u nekom gardijskom puku, a ceo sluaj
ispriao je jedan oficir - oevidac:
U puku smo oekivali dolazak novog, tek imenovanog komandanta. Jedne veeri
primetili smo da je stan, koji je bio pripremljen za njega, osvetljen. Pukovski autant koji
je svojim drugovima dao znak da novi naelnik stie, pourio mu je u susret. To su uinili i
drugi oficiri. Kada su se svi okupili u dvorani, komandant puka izaao je iz svog kabineta,
porazgovarao sa oficirima i, izdavi nekoliko nareenja, otpustio ih sve kuama. Drugog
dana ujutro, reeno je da komandant stie a iznenaeni oficiri ponovo su se, kao i jue,
iskupili u dvorani. Komandant je i ovog puta izaao iz susedne sobe, rekao isto to i jue,

izdao ista nareenja, i u pratnji autanta, produivi razgovor, uputio se u svoj kabinet.
Priavi vratima, on se trgnuo i upitao autanta: Da li to i vi vidite! A kada je dobio
potvrdan odgovor, dao je ostalim oficirima znak da priu. Kada su se svi pribliili, videli
su kako u kabinetu sedi drugi komandant puka, dvojnik onog sa kojim su upravo
razgovarali. Tada je onaj pravi komandant priao svom dvojniku, a kada je ovaj sam od
sebe ieznuo, novi komandant se sruio. Bio je mrtav.
Koliko ovakvi susreti mogu biti pogubni, potvruju i mnogi drugi sluajevi.
Posebno je zanimljiv sluaj ruske carice Ane Ivanovne kada je, sedei na prestolu, videla
samu sebe. Posle toga carica je umrla.
Videli su Lenjinovog dvojnika u Kremlju, i to u vreme kada se pravi Vladimir Ilji
nalazio u Gorkom. Da bi se zamaskirala ova iznenadna pojava Lenjinovog dvojnika, bilo
je izdato zvanino saoptenje kako se voa ruske revolucije iznenadno i bez posebnog cilja
pojavio u Moskvi.
Postoje i drugi srodni fenomeni, kao to je sposobnost pojedinaca da po elji stvore
svog dvojnika. Time su se koristili vraevi i magovi u drevnom Egiptu i nekim drugim
zemljama afrikog kontinenta. Za tako neto bio je sposoban i poznati grof Kaljostro koji
je bio ak u stanju da alje svog dvojnika sa raznim porukama. O tome svedoe i neke
njegove beleke koje su se sauvale posle njegove smrti.
Najzagonetnija linost, ije je ime sve do danas obavijeno raznim legendama, bio je
izvesni Pineti koji je iveo priblino u isto vreme kad i Kaljostro. On je bio na dvorovima
pruskih kraljeva, vedskog kralja, francuskog kralja Luja XVII. Savremenici su ga smatrali
iluzionistom, ovekom koji je maijama izazivao zaprepaenje kod svih koji su bili u
prilici da prisustvuju njegovim seansama. Ni do danas niko nije bio u stanju da objasni
neponovljivu vetinu njegovih ruku.
Godine 1800. Pineti je doputovao u Petrograd i dao predstavu u prisustvu samog
ruskog cara. Naime, imperator je hteo da se sam uveri u vetinu tog uvenog maioniara i
pozvao ga da sutradan u tano odreeno vreme doe u dvor. Meutim, preduzeo je stroge
mere kako bi spreio Pinetija da ue u dvorac. Uprkos itavom tom obezbeenju Pineti se
tano u minut pojavio ba na onom mestu gde su ga oekivali. Reakcija cara Pavla bila je
neoekivana. Naredio je da Pineti odmah napusti Petrograd (oigledno, car je bio vernik, i
uinio je tano ono to je trebalo - p.a.).
Vek i po kasnije, Staljin je uinio isto, ali sa Volfom Mesingom (proterao ga je). Kao
i Pineti, i Mesing se uprkos merama koje su, s obzirom na boljeviku praksu, bile takve
da ni muva nije mogla proi, pojavio tano u zakazano vreme na zakazanom mestu.
Ali, da se vratimo Pinetiju. Pre nego to je trebalo da napusti Petrograd, zamolio je
da obaveste cara da e sutra napustiti prestonicu i da e tano u podne proi kroz svih 15
gradskih kapija istovremeno. Vest o tome munjevito se pronela po itavom gradu.
Sledeeg dana kraj svih 15 kapija bile su postavljene jake strae, a iskupio se i silan narod.
I zaista, tano u podne, kroz svaku od kapija prola je koija u kojoj se nalazio lino
Pineti. Upravnik policije uvee je o svemu tome obavestio cara. U izvetaju pie da
Pinetijev paso ima oznaku strae na svakoj od kapija, to znai da je zaista izaao iz grada
u isto vreme na 15 izlaznih mesta. Tek tada car je potpuno shvatio da je najbolje to je
mogao da uini bilo proterivanje Pinetija. (Tree oko)
Komentar: Verujem da nije potrebno objanjavati da su se demoni, njih etrnaest,
pojavili u obliju Pinetija. Meutim, tom broju treba dodati i odgovarajui broj koijaa i,
eventualno, posluge koja je pratila lane Pinetije, kao i broj konja koji su vukli njihova
kola, jer to nisu bili pravi konji.
* Kompjuterski programer iz ikaga Harold Domeson vraao se jedne noi
kui sa posla kada mu je priao duh, izgledom njegova identina kopija. Ovaj 32-godinji
neenja kae da je pobegao glavom bez obzira, uasnut jer je bio potpuno sam, oi u oi sa
stranom pojavom. No, pokazae se da Harold nije bio jedini sluaj ove vrste: hiljade ljudi
irom sveta susreu se sa duhovima - svojim kopijama i to svakog dana!

Nae istraivanje pokazuje da su se posete ovih duplikata znatno poveale u

poslednje dve godine. tavie, te posete donose sve vie i vie opasnosti kae dr Edvard
Meten iz Edinburga, strunjak za paranormalne pojave. Ove prilike se zovu
dopelgangersi i, za razliku od obinih duhova, nisu inkarnacije umrlih: one su dvojnici
ivih ljudi koji mogu da se materijalizuju u svako doba. Dopelgangersi se ne
zadovoljavaju samim pojavljivanjem pred svojim rtvama - oni mogu biti zaista agresivni i
zli. Dobili smo na stotine izvetaja o ovim dvojnicima koji su napali svoje rtve. Jednu
enu iz Sijetla zadavio je njen dvojnik dok je drugoj eni iz istog grada dopelgangers
odsekao jezik. Pronaena je bez svesti u svojoj sobi u velikoj lokvi krvi, kae dr Meten.
U 25-godinjem istraivakom projektu, koji je obuhvatio milione sluajeva susreta
sa duhovima, dr Meten i jo sedam eksperata za paranormalne pojave pratili su pojavu
dvojnika i podrobno ispitali svaki pojedinani sluaj. Oni procenjuju da je samo prole
godine vie od 5.000 duhova ivih ljudi etalo Zemljom. Ovi strunjaci kau da je taj
broj uvean za 42% u odnosu na period od pre dve godine (broj 42, koji oznaava
poslednje iskuavanje oveanstva, ukazuje na vreme kada e se dopelgengersi
pojavljivati u velikom broju - p.a.). Najvei broj rtava ovih poseta doiveo je emotivnu i
psiholoku traumu, kae dr Meten, a 805 osoba sa kojima je razgovarao imale su i fizike
povrede. Harold Domeson je jedna od tih rtava.
Pokuao sam da pobegnem od mog duha-dvojnika zato to sam se zaista prepao.
Iskustvo je bilo zaista nezemaljsko. Ta stvar je izgledala identino kao i ja, ak je nosila i
istu odeu i nije htela da me pusti. Kada sam potrao, ona je potrala za mnom, uhvatila
me i poela da me grize za vrat, ramena, da mi upa kosu. Ipak, uspeo sam da utrim u
svoj stan. Lice mi je krvarilo, odea mi je bila iscepana i na njoj su se nalazili ostaci kose
koje mi je to iupalo. Spasao sam se ovog puta, ali se zato u mene uvukao jeziv strah od
novih susreta, kae Harold.
Dr Meten savetuje svima koji su doiveli ovako neprijatne susrete da uine isto to i
Harold.
Pokuajte da pobegnete. To je jedini nain za spaavanje (ovo je gadna la, jer se
od demona ne moe pobei; jedina uspena odbrana od njih je vera u Boga, koja
podrazumeva da ovek trai pomo od Boga kada ga demon napadne - p.a.). Nikada ne
moete predvideti ta je dopelganger spreman da uradi i zato ne rizikujte da ostanete oi u
oi sa njim!, upozorava dr Meten. (Zona sumraka, decembar 2000)
Komentar: Na kraju sveta, poslednja tri dana, na celoj zemlji e vladati potpuni
mrak i danju, i iz tog mraka pojavljivae se dopelgengersi i ubijati preivele nevernike,
svaki svog oveka.
* Putovanje kroz vreme. U vojnoj bazi Amerike ratne mornarice Fort Loderdejl,
izmeu 10. i 17. marta ove godine (1991 - p.a.), iznenada se pojavio pilot Roder Tejlor. U
tome ne bi bilo nita udno da Tejlor sa svojim avionom nije nestao nad Bermudskim
trouglom jo 5. decembra 1945. godine! A da misterija bude vea, sleteo je na pistu u
onom istom avionu, potpuno nesvestan da je u meuvremenu proteklo 46 godina! ta se to
dogodilo 5. decembra 1945?
U vojnoj bazi ratne mornarice Fort Loderdejl, posade eskadrile od pet amerikih
torpedo-bombardera tipa osvetnik spremale su se na rutinski let: istono 160 milja,
severno 40 milja, zatim jugozapadno, i da se vrate u bazu Loderdejl. Ovim letom
zapovedao je veteran kapetan arls Vejlor. U 14 sati porunik Roder Tejlor uzleteo je na
hidroavionu, a deset minuta kasnije zagrmelo je pet tekih bombardera i uzletelo pratei
avion porunika Tejlora. Leteli su nad Atlantikom preko Bermudskog trougla, prema
istoku, ka jednoj olupini broda koji je sluio za vebu. Piloti su javljali da je vreme idealno
za let, da je sve u redu, bez problema.
Javljao se i Tejlor i saoptio da je ve proao cilj i da ide na kruni let oekujui
ostale avione, da mu se pridrue. Poslednji put javio se u 15,35 sati:

- Zovem toranj... ovo je hitno... ini mi se da sam izvan kursa... ne vidim zemlju...
ponavljam, ne vidim zemlju...
Na dunosti u kontrolnom tornju bili su Don Pul i Volt Vinel.
- Koji je va poloaj? - pitao je Don Pul.
- Ne znam... nisam siguran... Nisam siguran gde se nalazim, ini mi se da sam
izgubljen...
- Porunie Tejlor, uzmite pravac prema zapadu!
- Ne znam... ne mogu odrediti gde je zapad! Nisam siguran ni u jedan pravac... sve
se iskrivilo... Okean je udan... To nije normalno...!
- Na kojoj ste visini?
- Ne znam, ureaji su poludeli... ne rade... Ne vidim ostale avione...
Don i Volt su pokuali da uspostave vezu sa nekim od pilota bombardera, ali uzalud,
niko nije odgovarao na pozive. U 15,35 sati poslednji put javio se porunik Tejlor. Njegov
glas bio je pun straha. Oajno je vikao u mikrofon.
- Zovem toranj... zovem toranj... Oko mene se deava neto udno... Neka svetla,
sve se iskrivljuje, ini mi se da se vrtim u krug... Sve bljeti... Ne vidim nita, ne vidim
zemlju i okean...
- Porunie, pokuajte usmeriti avion na zapad, poveajte visinu.
- Ne vredi... Ureaji ne rade... stojim u mestu... Ova svetla... Auh, bogamu, pa ovo
je... ovo je...
To je bilo sve. Tejlor se vie nikada nije javio. Nestao je sa avionom, a nestalo je i
pet tekih bombardera sa 14 lanova posade. Organizovana je detaljna potraga za nestalim
avionima, ali bez rezultata. Nikakav trag nije pronaen.
Riard Adams bio je zaduen 1945. godine za potragu za nestalim avionima. O
ovom sluaju je izjavio: Hidroavion mariner, kojim je pilotirao porunik Roder Tejlor,
bio je snabdeven velikom koliinom goriva koje mu je omoguavalo da vie asova ostane
u vazduhu. Zvali smo ga letei rezervoar. Gasovi, koji su se skupljali u njemu, od njega
su stvarali potencijalnu leteu bombu. Verovatno zbog nedovoljno preduzetih sigurnosnih
mera mariner je eksplodirao.
Don Pul i Volt Viner, koji su onog dana bili na dunosti u tornju, izjavili su: Radar
je sve vreme pratio svih est aviona. Na trenutak su nestali, ali bi se opet pojavili. Vezu
smo redovno odravali, sve je bilo u redu. Kad se poslednji put javio porunik Tejlor, i kad
je prekinuta veza, radar je njegov avion pratio jo 10 minuta, a onda je nestao. Vest da je
primeena velika eksplozija na mestu aviona nije tana. Nije bilo nikakve eksplozije. Nisu
se vie javljali ni piloti pet bombardera, i oni su nestali sa radara.
Riard Adams je dodao: Nikakvi tragovi nisu pronaeni, mada je detaljno ispitan
svaki deo mora. Nemogue je da svih pet aviona u istom trenutku ostane bez goriva. Imali
su savremenu opremu za spasavanje. Zato se nijedan pilot nije javio, ukoliko je dolo do
neke tragedije? Zato je Tejlor vikao da se sve menja, da ne zna gde se nalazi? U pitanju je
neto drugo, jer da je dolo do katastrofe, eksplozije i slino, ostalo bi bezbroj tragova.
Avioni su, jednostavno, nestali bez traga. Na slici br. 64: eskadrila osvetnika, iezla
1945. godine.
Dord Rouz o ovom fenomenu kae:
- Razgovarao sam sa jednim iskusnim pilotom, koji ne eli javno da govori jer se
plai da e izgubiti posao. On je bio svedok neshvatljivog fenomena. Radi se o teko
objanjivim anomalijama u atmosferi i vremenu. Moda o nekoj rupi u nebu, o nekoj sili
koja avione baca u drugu vremensku dimenziju.
Osim to se navodi da se pilot Roder Tejlor opet pojavio izmeu 10. i 17. marta,
drugih podataka nema. Novinarima nije dozvoljeno da naine snimke i da intervjuiu
oveka iz prolosti. Roder Tejlor je trenutno na medicinskom i naunom posmatranju
pod kontrolom NASA-e. A kako se vratio? Evo prie sainjene od iskaza njenih aktera i
svedoka.

U jutarnjim asovima oko 8,25 na radaru je primeen avion. Radista je pozvao

kontrolora i saoptio mu:
- Na radaru imam neki avion, ini mi se da je stranac.
- Kada si ga uhvatio?
- Pre nekoliko trenutaka - pojavio se iznenada.
- Uspostavi vezu, saznaj ko je.
Tada je u kontrolnom tornju aerodroma Fort Loderdejl na dunosti bio Smit Klifton.
Ubrzo je uspostavio vezu sa avionom koji se pribliavao.
- Govori porunik Tejlor - javio se nepoznati - za nekoliko trenutaka sleem...
Klifton je pozvao efa.
- Ko ste vi i odakle dolazite, porunie Tejlor?
Iz zvunika je dopirao smeh.
- Ha, ha, dobar ti je tos, Done... Izvukao sam se... Daj mi dozvolu za sletanje.
Radista i kontrolor su se zagledali ne shvatajui.
- Odakle dolazite?
- Done, ne zezaj, dobro zna da sam pre sat i po uzleteo sa piste... Jedva sam
uspostavio vezu sa vama...
Na tornju nisu znali da li je pilot lud ili se pretvara. Ali, glas mu je bio odluan,
nekako suvie siguran, to je razbilo pretpostavku da se radi o avionu uljezu.
- Uputi ga i vodi na pistu broj pet - rekao je kontrolor.
- Govori toranj, spremite se za sletanje na pistu broj pet. Ponavljam, pistu broj pet,
istono.
- Done, ne zezaj, kakvu pistu pet, ne ali se, iscrpljen sam i umoran.
- U redu je, ja u te voditi - rekao je radista i preuzeo komande za usmeravanje
aviona.
Posle 10 minuta na pisti broj pet zagrmeo je teki avion. Svi prisutni bili su okirani
dok su posmatrali kako avion, koji je bio u upotrebi od 1941. do 1952. godine u ratnom
vazduhoplovstvu, rula pistom (na slici br. 65: hidroavion Mariner kojim je pilotirao
porunik Roder Tejlor). Bilo je jasno da neto nije u redu. Otkuda se pojavio?
Odgovorni su prili avionu iz kojeg je izlazio pilot u opremi kakva se ve odavno ne
nosi. Stajao je i unezvereno gledao oko sebe. Trljao je oi i uplaeno posmatrao pridolice.
- Ko ste vi? Odakle dolazite? - upitao je pilota kapetan Dimi Stjuart.
- Ja, ja sam porunik Roder Tejlor, ali gde se ja nalazim? ta je ovo, ta ovo treba
da znai? - mucao je pilot.
- Vi ste, porunie, upravo sleteli na aerodrom Fort Loderdejl, u bazu ratnog
vazduhoplovstva.
- Nemogue! Nemogue, ja sam iz Fort Loderdejla uzleteo pre nepuna dva sata! Vi
mora da se alite?
Pilot je priveden kod najodgovornijih ljudi i ispitivan. Kada je objasnio ta se desilo
sa njim, kapetan je rekao zapanjenom pilotu:
- Porunie, vi se pojavljujete nakon 46 godina! Ovo jeste baza Fort Loderdejl, kao
to i sami vidite, ali nije onakva sa kakve ste uzleteli. Ovo je godina 1991.
Pilot je bio okiran. Uzeli su mu podatke, i ubrzo proverili njegov identitet i njegove
iskaze. Sve je bilo tano, sve se sloilo do sitnice. Napokon je Tejlor shvatio da se sa njim
desilo neto to se ne moe objasniti. Sve prisutne, a potom i naunike bez daha je
ostavljala injenica da se porunik Tejlor fiziki uopte nije promenio! Kada je 5.
decembra 1945. godine uzleteo, imao je 34 godine. Znai on bi sada trebalo da ima nita
manje nego 80 godina, a izgledao je kao ovek od 34 godine. Gde je bio sve ovo vreme i
kako je ostao mlad? Kako je mogue da su rezervni rezervoari bili puni goriva, a u
glavnom je bilo benzina za jo dva sata leta?
Pilota su upoznali sa svim promenama za proteklih 46 godina. udio se tehnici,
napretku, izgradnji, modernizaciji. To je za njega - rekao je - san bez snova. Ni njemu nije

jasno ta se sa njim desilo. Kada se pojavio bilo je oko 8,30 u jutarnjim asovima, a
njegov sat pokazivao je 15,56. Kako to objasniti?
- Porunie Tejlor, moete li se setiti ta se desilo sa vama, gde ste bili sve ovo
vreme? - pokuavali su da saznaju lekari u prisustvu najuglednijih naunika.
- Ne znam, zaista. Kada sam se javio tornju i bazi da sam proao cilj i da oekujem
ostalih pet bombardera, bilo je sve u redu. More je bilo mirno, ak je i sunce sijalo.
Razgovarao sam sa jednim od pilota, i on mi je potvrdio da je sve u redu kod njih. Posle
nekoliko minuta, oko mene sve se poelo menjati. Vreme, more, sve se nekako krivilo i
istezalo. Poeo sam gubiti visinu, a onda bih se naglo penjao. Kada sam shvatio da sam
izgubio kontrolu nad avionom, javio sam se tornju za intervencije. Nisam znao gde se
nalazim. Ureaji su poludeli, kompas je podrhtavao, a onda me je zaslepila neka jaka
svetlost. Sve oko mene bilo je udno. Shvatio sam da sam se izgubio. Odjednom je avion
poeo da ponire, a ja sam upravo bio u vezi sa tornjem. Posle nekoliko trenutaka veza se
prekinula, radio je otkazao.
- Jeste li pokuavali da ponovo uspostavite vezu i podignete avion?
- Da, sve vreme sam se borio sa avionom, da bih se podigao, a uzalud sam
pokuavao i da uspostavim vezu. Na moje pozive niko nije odgovarao.
- ta se dalje deavalo sa vama?
- Ne znam. Avion bi as ponirao, as se vrtoglavo dizao, vrteo se u krug, stajao u
mestu. Uzalud sam pokuavao da ga smirim i preuzmem komande.
- Rekli ste da je oko vas bila udna svetlost?
- Da, jaka zaslepljujua svetlost. as bi bila jaa, a as slabija, ini mi se da se
menjala u vie boja.
- Niste li moda primetili neke nepoznate letilice udnog oblika, da one emituju
svetlost?
- Ne, nije bilo nikakvih letilica, a ne znam odakle je svetlost izvirala i ta ju je
proizvodilo.
Pokazali su mu fotografije sa snimcima NLO-a, raznih oblika. Ali pilot je tvrdio da
nita slino nije video.
- Moete li se setiti da li ste uli neke zvuke, glasove i slino?
- Ne. Radio nije funkcionisao, mada sam se trudio da uhvatim neki signal. Uzalud
sam vikao u mikrofon, niko me nije uo, niti sam ja hvatao neke signale.
- Kako ste se oseali? Jeste li osetili neku telesnu promenu, bolove u telu, muninu,
vrtoglavicu?
- Na momente, da. inilo mi se da se isteem i skupljam, zajedno sa avionom.
Osetio bih vrtoglavicu, ali zakratko. Bolove nisam oseao.
- Kako ste uspeli da se izvuete i oslobodite?
- Ne znam. Odjednom, sve se ponovo poelo menjati i poprimati normalan oblik.
Izronio sam iz tog komara i naao se na istini neba, obasjan suncem. Bio sam na velikoj
visini. Ispod mene prostirala se mirna povrina okeana. Instrumenti su normalno
funkcionisali, pa sam tako preuzeo komande i doveo avion na odreenu visinu. Upravo
kada sam hteo da ukljuim radio, uo sam glas sa tornja. Mislio sam da se to Don Pul sa
mnom ali, znam da je on tada bio u tornju. Pogledao sam na sat i video da se nisam ba
puno zadrao. Mislio sam da su se ostalih pet aviona vratili.
- ta mislite, ta se desilo sa njima?
- Ko to zna? Moda preivljavaju isto to sam ja preivljavao.
- Mislite li da e se i oni jednog dana pojaviti?
- Ne znam ta da kaem. To je sve udno, nita ne mogu da shvatim, niti da naem
neku re objanjenja.
- ta mislite ta se desilo sa Vama? Gde ste bili svih ovih 46 godina?

- Ne znam. Zaista ne znam. To je sve meni trajalo samo nekoliko minuta i nije mi
jasno otkud tolika razlika u vremenu. Kako se nisam promenio? Trebalo bi da sam starac
od 80 godina...
Eksperti raznih struka pod kontrolom NASA-e, ispituju sluaj pilota Rodera
Tejlora. Rano je za zakljuke, ali se polarizuju dva tipa miljenja. Jedna grupa naunika
pretpostavlja da su umeani vanzemaljci, da su izvrili eksperiment nad pilotom, a zatim
mu izbrisali pamenje. A na pitanje kako je pobegao, sleu ramenima.
Druga grupa (neto ozbiljnijih i uglednijih) odbacuje ovu pretpostavku. Oni tvrde da
je pilot nagazio taku ukrtanja dimenzija, crnu rupu, i propao izmeu vremena i prostora.
Tamo vreme i prostor ne postoje. Zatim, sasvim sluajno propao je na drugi kraj te crne
rupe, u budunost, ispred svog vremena. To to se nije promenio objanjavaju injenicom
da u tom meuprostoru ne postoji materija. Njegovo telo i avion bili su razloeni u
nemateriju, ali je on zadrao svest.
U tom meuprostoru vladaju neobjanjivi zakoni. Zato pilotu izgleda da je sve
trajalo nekoliko trenutaka. Sat na njegovoj ruci je stao i poeo da funkcionie tek kada je
ponovo uao u vreme. Na pitanje postoje li neke dimenzije koje se na odreenim mestima
na naoj planeti ukrtaju sa naim vremenom, naunici odgovaraju potvrdno. Kau da je
Bermudski trougao jedna od tih taaka.
Ko zna, moda emo u skorijoj budunosti znati mnogo vie o tim dimenzijama i
crnim rupama. Moda e se jednog dana pojaviti svi nestali avioni, brodovi i ljudi, ako
budu imali sreu pilota Rodera Tejlora.
Meu uglednim naunicima koji su prisustvovali posmatranju i ispitivanju pilota
nalazio se i Robert Horn, ovek koji je napisao nekoliko bestselera od kojih su najpoznatiji
Gde su nestali preci i Venera - majka NLO. On je izjavio: Moj dugogodinji san se
najzad ostvario. Ostvarilo se ono to sam godinama istraivao i tvrdio da je mogue.
Sluaj pilota Tejlora najbolje je potvrdio koliko sam bio u pravu. Sada bi svima trebalo biti
jasno da je dugogodinji san o putovanju kroz vreme realan. Pitanje je samo kako to
izvesti. To je polo za rukom Roderu Tejloru. Preskoio je toak istorije, a da toga nije
bio ni svestan. Razgovarao sam sa njim, pokuao doznati neto vie o zakonima koji
vladaju u tim dimenzijama, ako oni postoje. Ako i postoje neki zakoni, onda nisu ni blizu
zakonima koji vladaju na naoj planeti, u naem vremenu. Prirodni zakoni - smrt, starost,
vreme i materija - oigledno ne postoje u nekim dimenzijama, kojih, verujem, ima vie.
Ako je Tejlor iz prolosti skoio u budunost, zato ne bi bilo mogue i iz budunosti u
prolost? Tejlor mi je rekao: Jo ne mogu shvatiti ta se sa mnom desilo. Zbunjen sam,
verujem da bi bio bilo ko da je na mom mestu. Strana je tolika razlika u vremenu. Zar je
mogue da sam za nekoliko minuta preskoio 46 godina istorije?
Postoje dokumenti da su se i u dalekoj prolosti deavale sline stvari i beleene u
hronike i legende. Moda e nam ovaj sluaj pomoi da se na tren pribliimo reenju
misterije crnih rupa, ukrtanja dimenzija, kae Horn i dodaje: Crne rupe, koje usisavaju
materiju, brodove, avione i itave posade, imaju ulogu bacaa diska kroz vreme i prostor.
One svoje rtve na drugom kraju izbacuju u neko drugo vreme, svemir i galaksiju, sa
ogromnom razlikom, gledano po naem raunanju vremena, po nekoliko hiljada i miliona
godina, mada se sve to deava trenutno. U tim dimenzijama vreme i materija nemaju
znaaj.
Toni Mors, ovek koji vie od dve i po decenije istrauje Bermudski trougao, o
sluaju Tejlor kae: Vidite, on je neprestano pokuavao da umiri avion, da pronae pravi
put, da uspostavi radio-vezu. On je to inio 46 godina, mada mu se inilo da je proteklo
nekoliko minuta. ta se tada deavalo sa njim teko je rei. Da li je bio dematerijalizovan
zadravajui svest, misli, ili je bio blokiran ovom svetlou, a imao oseaj pokreta i svesti?
Da li e dolaziti postepeno do nekih promena, mutacija - a toga se svi plaimo - teko je
rei. Za sad je sve u redu i zato se ispitivanja obavljaju u strogoj tajnosti i u posebnim
uslovima. Bermudski trougao je zasigurno najzagonetnije podruje dananjice. To je taka

ukrtanja dimenzija i crnih rupa. Verujem da su upravo tu svi avioni i brodovi naprosto
usisani i moda sada lete i plove kroz neke druge svetove i dimenzije.
Moli Roman, amerika novinarka, uspela je da naini intervju sa pilotom Tejlorom.
Uslov je bio: bez fotoaparata, kamera, papira i olovke.
- Roder je zaista divan - kae Moli - normalan kao svaki ovek. Dobrog je zdravlja
i brzo se oporavlja od pretrpljenog oka. Posmatrajui ga, dugo sam se pitala ta taj ovek
osea, nosi na dui i srcu. Po crtama lica stekla sam utisak kao da pokuava da se neega
krupnog seti. Na svako pitanje odgovarao je smireno i iskreno. Deluje umorno, ali ipak je
vesele naravi. Nije ba priljiv. Razgovor sa njim vodila sam u prisustvu tri lana NASA-e
koji su sve posmatrali utei i nisu se meali.
- Kako se oseate sada, posle pretrpljenog oka, pod okriljem svih tih ljudi koji vas
paze i ispituju? - bilo je prvo pitanje.
- Dobro se oseam, ali pomalo kao zamori. Shvatam da je to potrebno. Pored
svakodnevnih razgovora sa mnogim doktorima i naunicima, imam dovoljno slobodnog
vremena za sebe i druge aktivnosti.
- Kako provodite slobodno vreme? Smete li da se normalno kreete i razgovarate?
- Po malo igram tenis, plivam, uim ah. Gledam televiziju, filmove, sluam
muziku, a povremeno se druim sa ljudima u svemirskim opservatorijama. Posmatram
zvezde, mesec. Slobodno se kreem, nita mi nije zabranjeno.
- Kako ste prihvatili injenicu da ste nainili veliki skok kroz vreme i istoriju?
- Mada sam jo zbunjen, ipak sam shvatio to tako to se moralo desiti. Nisam odmah
mogao da poverujem ta se sa mnom desilo. Sve je bilo kao neki san. Sad sam sve shvatio,
ali jo sam zbunjen. Neobjanjiv je taj moj ogromni skok kroz vreme. Naunici su mi sve
objasnili. Ja sam preskoio svoju sudbinu. Moda bih ve odavno bio mrtav, a ako ne to,
onda bih sada bio sedi iica sa puno unuia oko sebe. Nije lako prihvatiti injenicu da
ste bili izgubljeni u vremenu, izvan svog sveta, u koji se vraate posle dugih 46 godina, da
ste preskoili istoriju i da toj istoriji i svetu ne pripadate. Oseate se kao stranac, uljez.
- Zato kao stranac, pa vi ste ponovo u svom svetu?
- Ne, ovo nije moj svet. Ja sam tuinac, a moj svet je unazad 46 godina. Mene za
proteklih 46 godina nema u istoriji. Ovaj svet i istorija pripadaju onima koji su ostali u njoj
i gradili ovu budunost koju sam preskoio.
- Vas ovaj svet i istorija prihvataju, zato vas to brine?
- To je tano. Lepo su me prihvatili i razumeli i ja u nastaviti ivot iznova, kao da
se nita nije desilo, ali u meni e veno ostati duboki oiljci.
- Kako sve prihvatate sada kada ste naisto sa tim ta se sa vama desilo? Imate li
nekih zapaanja i miljenja?
- Oseam se kao dete kojem odjednom u krilo strpate hrpu igraaka kakve pre nikad
nije videlo. Sve je ovo za mene novo i strano. Sva ova tehnika i nauna dostignua,
kompjuteri, avioni, vasionske letilice, brodovi, mostovi, gradovi, trgovi, bulevari,
automobili, centri, elektrini ureaji... Kad sve to posmatram, poelim da se iz tog sna
nikad ne probudim. Svet je zaista puno napredovao. Sada shvatam, to pre verovatno ne
bih mogao, da se imalo za ta boriti. Nije mi jasno zato se u svetu na pojedinim mestima
danas vode ratovi, osvajaki, rekao bih. Zato to i kome treba pored sve ove lepote i
tehnike? To mi je udno.
- Mislite li da e se svi do sad nestali brodovi, avioni i ljudstvo jednog dana
pojaviti?
- To je teko rei. Moda sam ja sluajno izbegao njihovu sudbinu. Pa, moda se
moe desiti da se ipak pojave nekad u budunosti. Moda e zauvek lutati u tim
dimenzijama, kako ih strunjaci zovu.
- Da li je neko meu vama pilotima nekad pominjao tajnu Trougla i nestanke?
- Ne, verovatno se veto krilo od nas i utalo o tome, a verujem da su te pojave tada
bile poznate.

- ta mislite, da li e na vama doi do nekih telesnih i psihikih promena, kao

posledica doivljaja?
- To jo niko ne zna. Svi su zabrinuti zbog toga, pa me zato i podvrgavaju
svakodnevnoj kontroli i posmatranju. Ja se nadam da se nita grozno sa mnom nee desiti.
- Imate li neke elje?
- Imam puno prijatelja koji su spremni da mi pomognu da ponem normalan i
srean ivot. Najvea mi je elja da obiem svet, da vidim sve to je postignuto.
- Kako e vas prihvatiti javnost kad se jednog dana pojavite?
- U poetku e biti teko, svestan sam toga. Bie zagledanja, pipkanja, pitanja, svi
e eleti da vide oveka koji je doao iz prolosti, ali i to e se stiati i opet e biti sve
normalno.
- Imate li moda neku poruku za javnost?
- Da. elim da pozdravim itav svet, sve narode. Neka se strpe jo izvesno vreme do
mog pojavljivanja, kad u im lino uruiti svoje elje i pozdrave. Tamo gde se vode ratovi
i proliva krv elim da ti ratovi to pre prestanu, neka svi ive u miru.
Neki tvrde da e Tejlor zasigurno jednog dana ponovo iznenada nestati, kao to se i
pojavio. Na pitanje zato bi moralo biti tako, kau: Ovo je njemu samo trenutna usputna
stanica u kojoj ne moe dugo ostati. Njega e ponovo poneti vrtlog, jer on je sada negde
izmeu. Samo na kratko on je probio vremensku barijeru. Svoju teoriju potkrepljuju
injenicom da je zabeleeno dosta slinih sluajeva u svetu kad se niotkuda pojavi osoba i
nestane posle nekoliko dana, meseci ili godina.
Komentar: Pilot Roder Tejlor je dematerijalizovan (itaj: ubijen) 5. decembra
1945. godine, a isto to desilo se i sa svim lanovima posada ostalih pet aviona. Zatim se
pojavio Tejlorov dopelgengers, demon po ijoj slici i prilici je Tejlor stvoren, kao
materijalni dokaz teorije po kojoj je mogu prelaz (putovanje) iz jednog vremena u
drugo, i razraivao tu teoriju u drutvu novinara onoliko, koliko su mu ljudi svojom
glupou i nesavesnou dopustili!
Ako ovek moe da putuje kroz vreme, onda e, jednom, verovatno, moi i da bira u
koje e vreme, tano, otii, zar ne? I ako pritom ne bude stario, ta bi drugo jo mogao da
poeli?
Darvinova teorija evolucije, po kojoj je ovek postao od majmuna, moda i nije
toliko pogrena, jer demoni ve hiljadama godina, na sve mogue naine od ljudi prave
majmune: vode ih iz rata u rat, diu im standard toliko visoko, da im je sve vie potreban
psihijatar, ue ih kako da se to pravilnije hrane, zbog ega zdravih ljudi, danas, gotovo i
da nema, kako da budu to obrazovaniji, zbog ega su oni potpuno zaboravili zbog ega
se, ustvari, nalaze na zemlji, itd.
I, kao to svinje gledaju samo ta e da proderu i kako e da se valjaju po blatu, ne
znajui da im je dan klanja unapred odreen, tako i ljudi, zijajui za raznim budalatinama
i trudei se da u glupostima ne zaostanu za drugim bezumnicima, trae vreme svog ivota,
ne znajui da su, svakim danom, za korak blii paklu. Zaista, osim istine, ovek je
spreman da prihvati bilo ta drugo.
Putovanje kroz vreme! Kako se moe putovati u neto to je bilo i prolo i vie ne
postoji, ili to jo nije nastalo? Ali, demoni se u jednoj stvari ne varaju: ovek je zaista
dovoljno velika budala, da proguta svaku udicu o koju su oni okaili neko primamljivo,
naravno, lano, obeanje. Jer, ako se moe putovati kroz vreme, onda se pakao moe
izbei, to je poenta teorije o putovanju kroz vreme!
to se mene tie, ako nam nauka uskoro bude omoguila da putujemo kroz vreme,
otii u u vreme pre dvadesetak godina i pronai sebe kad sam bio mlai, a zatim emo
nas dvojica otii jo nekoliko godina nazad u prolost, i pronai sebe kad smo bili jo
mlai, pa emo svi zajedno otii na neko lepo mesto i zabavljati se - poto veoma volim da
se druim sa istomiljenicima! Do neba se zahvaljujem nauci za njene neverovatne i divne
pronalaske!

* Oko godinu dana kasnije...

Nedavno je jedan ovek iz NASA-e, u vrlo sluanoj radio-emisiji, izjavio da je
sluaj pilota iz prolosti veta i neukusna prevara novinara. Po njegovim reima, NASA
demantuje sve dosadanje izjave o navodnom povratku pilota Rodera Tejlora i nema
pojma o sluaju koji je uzbudio javnost. Na pitanje voditelja emisije kako objanjava
novinske lanke i izjave naunika koji tvrde da su razgovarali sa pilotom, on je rekao: Mi
u NASA zaista nemamo pojma ni o kakvom pilotu, i nas je vest iznenadila. Neko se,
oigledno, grubo naalio sa javnou. Netaan je izvetaj gospoice Moli Roman da je bila
u NASA-i i intervjuisala pilota. Uvaenog gospodina Horna dobro poznajem. Poznato mi
je ta je taj ovek postigao u nauci i zato sumnjam da je uopte dao bilo kakvu izjavu. Sve
to je neukusna ala novinara.
Ova izjava izazvala je jo burniju reakciju (naravno da je izazvala takvu reakciju, jer
su demoni eleli da to vei broj ljudi sazna za neverovatan dogaaj, a to su znali da e
najlake postii demantovanjem prvoobjavljene vesti, odnosno, skrivanjem istine - p.a.).
Novinarka Moli Roman ostala je pri ranijoj tvrdnji da je videla Tejlora i razgovarala sa
njim, a dokaz je magnetofonski zapis itavog razgovora. Ona pie da e dati detaljan opis
R. Tejlora, kako bi se nainio foto-robot, poto ga NASA skriva i ne dozvoljava
fotografisanje. Tvrdi da ovo nije prvi sluaj da NASA uzmie pred istinom i da javnost
ubeuje kako su za sve krivi novinari.
Na svu sreu, kae Moli, sada ima vie oevidaca i svedoka nego obino. Neto
se sigurno Tejloru desilo, a to potvruje nagli preokret u stavu NASA. (Treba razumeti da
su se strunjaci NASA-e nali u nebranom grou i da su morali da nau neki uverljiv
izgovor za ono to se desilo. Jer, Roder Tejlor je dematerijalizovao svoje telo i otiao
bez pozdrava. Zato? Zato to demoni nemaju doputenje da fiziki ive meu ljudima,
ve samo da uine ono to im je Bog dopustio. Da je Roder Tejlor ostao meu ljudima,
o njemu bi strunjaci mogli nagaati svata, ali poto je nestao, stvar je postala jasnija.
p.a.)
Ogoren izjavom oveka iz NASA-e, Robert Horn dao je izjavu novinaru nedeljnog
lista Neenel pres u kojoj kae: Imao sam nekoliko prilika da se lino uverim u
nekorektnost NASA-e, ali ovo je, svakako, isuvie. Ja jesam rekao da sam pilota video i
razgovarao sa njim, to ne poriem ni sad, a i neu nikada. Verujem da je neto krupno u
pitanju, to ele sakriti od javnosti, kojoj su koliko jue obeavali da e obelodaniti istinu.
Pokuao sam intervenisati kod odgovornih u NASA-i, ali nisam primljen. Reeno mi je da
se javim drugom prilikom. Sad je i onima koji su do jue mogli slobodno da uu, pristup
zabranjen. Zato? Pa, desilo se neto to po svaku cenu ele sakriti. Razmenio sam
miljenja sa kolegama koji su zajedno sa mnom bili u NASA-i, i onima koji tu rade na
sluaju Rodera Tejlora. Neki od njih su mi priznali da su od nadlenih dobili strogu
naredbu o utanju. Ni po koju cenu ne smeju ono to znaju dati u javnost. Ja takav nalog
nisam dobio, a i da jesam, za mene je nevaan.
(Sluaj nestanka pilota nije prikrivan. Naprotiv, on je iznet u javnost kao jo jedan
dokaz teorije po kojoj je putovanje kroz vreme mogue. Da su eleli da stvar ostane u
tajnosti, zar bi nadleni dozvolili novinaru da razgovara sa pilotom? U pitanju je
prevara, a ona ne bi mogla da uspe ako bi dogaaj ostao tajna. avo ima sluge upravo
meu onima koji kriju tajne ili otkrivaju istinu - zavisno od toga ta im je u
konkretnom sluaju potrebno. - p.a.).
Znatielja je ogromna. Trae se objanjenja. Gde su dokazi? Postoje li uopte? Ko ih
skriva i zato? Gde je traka sa snimkom? Novinarka Moli Roman na pravim je mukama.
Kako objasniti da je u pitanju nesporazum? Zato snimak, za koji tvrdi da ga poseduje, ni
do danas nije objavljen u celosti? Ili je novinarka na osnovu vesti sve veto izmislila, ili
pod pretnjom NASA-e mora da uti. Treeg nema. U svom poslednjem lanku ona je
izjavila da snimak poseduje, ali iz opravdanih razloga on ne moe biti javno emitovan.

Naeg dopisnika pitali smo: Da li se zna ta je sa avionom u kojem je Tejlor

doleteo? Veto je uklonjen i detaljno se ispituje pod okriljem NASA-e (ustvari, i avion je
otputovao u neko drugo vreme, jer demoni uvek uklanjaju materijalne dokaze svojih
aktivnosti - p.a.). Svi sa kojima sam razgovarao tvrde da je sve istina, ak pojedini od
nadlenih u NASA-i dobijaju i pretnje. Sagovornik nas je obavestio i da neki novinari, pa i
naunici, dobijaju anonimna pisma i telefonske pozive u kojima im se preti da bez
odobrenja ne piu o pilotu. NASA porie da stoji iza toga. Pa ko, onda, stoji? Moda
obavetajne slube?
Teoretiari i fanatici, kao i obino, imaju razna objanjenja. Tvrde da je pilot
ponovo nestao, ili pak umro. Piter Veler je, prosto, moglo bi se rei, trijumfovao:
Pretpostavljao sam da bi se moglo desiti da ponovo nestane. Mogunosti
komuniciranja sa drugim dimenzijama, prodor kroz vreme i prostor - za nas su jo
nedostupni. U tom meuprostoru enzimi ne postoje. Ne postoje enzimi i protoplazma.
Ako je Tejlor u tom prostoru bio dematerijalizovan, kad se ponovo materijalizovao,
zadravajui svest, to se verovatno na njega nekako moralo odraziti. On je stekao
protoplazmu ivota i javili su se enzimi. Oni su podstakli nagle reakcije koje dovode do
starenja elija i na kraju do njihove smrti. A moda je u tom meuprostoru lien enzima
da bi nakratko dospeo u vreme i prostor, pa zatim ponovo iezao kao to se i pojavio. To
ne mora da bude tako, ali moe. To potvruju i do sada zabeleeni sluajevi. Moda se,
jednostavno, istopio u eteru, ili u onaj isti meuprostor gde je proveo 46 godina. Taj proces
naa nauka jo nije definisala. Ako u nekim drugim dimenzijama vlada klima, ona je
verovatno drugaija od nae, a kad ovek doe u dodir sa njom, moda je zaraen nekim
virusom koji reaguje prilikom dodira sa materijom. Moda je taj virus uao u Tejloru i
naglo buknuo, to je izazvalo promene u telu i psihi. (Moda je ovo, moda je ono, a istina
po fijokama i policama skuplja prainu - p.a.). uo sam da je mogao hodati po zidovima,
lebdeti u vazduhu po nekoliko minuta, podizati ogromne terete, ali ne uvek. Znai, to bi se
ispoljavalo s vremena na vreme, to je, rekao bih, posledica nekih virusa, ili ko zna ega
drugog iz tog meuprostora. To je neto naoj nauci jo nedostupno, pa je zato NASA
zbunjena.
Neki ovu pretpostavku prihvataju kao moguu. Izgleda da je NASA vrsto odluila
da istinu sakrije. Pitanja i pretpostavki zaista je puno, ali izgleda, malo je odgovora.
Preostaje nam da ekamo. (Ili nam preostaje da prouimo knjigu, kojom je Bog pokuao
da nam objasni od koga da se pazimo, kako i zato! - p.a.). (Tree oko)
* Gde se krila Amelija Erhart vie od pola veka? Glavno pitanje koje postavljaju
stanovnici Fidija jeste: Da li je misteriozna ena koja je nedavno sletela na udaljeno
pacifiko ostrvo zaista uvena letaica koja je nestala bez traga i glasa pre vie od pedeset
godina?
Radnici na aerodromu potpuno su zbunjeni pojavom udne starice koja se pre
nekoliko dana spustila na pistu u 60 godina staroj letilici Lockheed Electra. Vremena
dama tvrdi da se zove Amelija i da je stekla popularnost kao iskusan leta. Istorijski podaci
potvruju da je pod imenom Amelija Erhart zaista bila poznata letaica i da je nestala bez
traga 1937. godine. Prve rei koje je izgovorila posle izlaska iz aviona bile su: Moje ime
je Amelija. Jako sam gladna i umorna, molim vas da mi pomognete.
Iako zbunjen, kontrolor leta je odveo damu do aerodromske zgrade, ispunio njene
zahteve i pozvao nadlene organe da ispitaju ovaj, krajnje udan sluaj. Strunjaci za
avionautiku su potvrdili da je avion identian onom u kome je nestala Amelija Erhart, kao
i da odea koju je imala na sebi misteriozna letaica datira jo iz 1930. godine. Dama je
pokazala zavidno znanje iz oblasti avijatiarstva i objasnila do detalja princip rada letilice
Lockheed Electra.
ak da ova ena nije Amelija Erhart, ona apsolutno vlada znanjem iz prvih dana
avijatiarstva, sposobna je da detaljno opie princip rada mehanizma za zatitu koji se ne
proizvodi ve decenijama. Njena vetina za upravljaem aviona je zaista fascinantna i sve

to za sada mogu da kaem jeste da je ova starica prava enigma, rekao je policijski
inspektor Stiven Lautoka.
Misteriozna dama (slika br. 66) nije mogla da objasni ta se deavalo u poslednjih
ezdeset godina i, bez obzira to insistira da se zove Amelija, i to vlada vetinom
pilotiranja, deluje krajnje zbunjena dananjim prilikama. Za nju je jo uvek 1937. godina i
sebe doivljava kao glamuroznu 39-godinjakinju koja je zapalila matu miliona
Amerikanaca svojim letakim sposobnostima. Kada su je lekari upitali o aktuelnim
dogaajima, starica je odgovorila da je predsednik Amerike Frenklin Ruzvelt i da najveu
pretnju itavom svetu predstavlja zli, mali Hun, Adolf Hitler!
Inae, Amelija Erhart je roena u Kanzasu i postala je prva ena pilot koja je
preletela Atlantik. Potom je u julu 1937. godine, zajedno sa kolegom Fredom Nunanom,
pokuala da napravi let oko sveta. Pokuaj je propao, a dvoje letaa su nestali bez traga, u
podruju izmeu Nove Gvineje i Haulend ostrva u Pacifiku. Sudbina Amelije Erhart ostala
je nereena misterija sve do dananjih dana, tanije, do pojavljivanja starice - pilota na
ostrvu Fidi. Na slici br. 67: snimci Amelije Erhart iz 1937. godine, neposredno pred
poletanje.
Prolog meseca, dvojica kontrolora leta primili su radio-poruku od strane malog
aviona u kojoj je traena dozvola za sletanje.
Kada se ta staromodna letilica pojavila iza oblaka, jednostavno nisam mogao da
poverujem svojim oima. Jo vei ok je usledio kada je nakon sletanja iz nje izala starica
u odei iz 30-tih i poela nesigurnim korakom da hoda pistom, kae jedan od kontrolora
leta, Ratu Suva.
Lekarski pregled je pokazao da se radi o eni izmeu 80 i 100 godina i da je ona u
mnogo boljoj kondiciji nego to je to uobiajeno za ovu starosnu grupu. to se tie same
letilice, na njoj nema nikakvih tragova proteklog vremena. Prema tvrenju strunjaka,
avion je u takvom stanju u kakvom je bio i u vreme kada je proizveden. Eksperti takoe
kau da je prosto neverovatno da je Amelija Erhart, ostavi bez goriva u vreme
neobjanjivog nestanka, mogla da se zadri u vazduhu i lebdi svih 60 godina. Ponudili
su i jedino za njih mogue reenje - otmicu i dugo zarobljenitvo od strane bia iz svemira.
Da bi dobili potvrdu za svoju teoriju, istraivai planiraju da staricu podvrgnu
hipnozi. Verujemo da je memorija gospoe namerno izbrisana. Hipnoza moe da
pomogne da se regresoterapijom povrate sve uspomene i da na taj nain saznamo
najbitnije detalje. U velikom broju sluajeva otmice od strane bia iz svemira ova metoda
je dala pozitivne rezultate. Ako se zaista dokae da je ova ena Amelija Erhart, onda smo
na pragu najveih saznanja ovoga veka, kae psihoterapeut Mark Heto. (Zona sumraka,
2. decembar 1997)
Komentar: to se tie hipnoze, treba rei da je ona iskljuivo demonski posao, jer
kada je ovek hipnotisan, on je, ustvari, doveden u stanje dubokog sna, u toku kojeg kroz
njegova usta govori demon. Do kakve istine se dolazi na taj nain, verujem da nije teko
pogoditi. Ne postoji nikakva pozitivna upotreba hipnoze.
* Ljudi nestali pre 40 godina u Bermudskom trouglu, ovih dana se vraaju.
Opet se neto udno deava u Bermudskom trouglu - brodovi, avioni i amci za
spaavanje se materijalizuju zajedno sa ljudima koji su godinama vaili za nestale!
Podruje od 140.000 kvadratnih milja, smeteno izmeu obale Floride, Bermudskih ostrva
i june obale Virdinije, odavno nosi epitet misterioznog. Vie od 1.000 osoba iezlo je u
Bermudskom trouglu bez ikakvog traga. Sada, na jo misteriozniji nain, nestali poinju
da se vraaju. Jedan slubenik iz amerike mornarike baze na ostrvima Grejt Saund
obelodanio je dokument od 74 stranice, kompletiran fotografijama i detaljnim opisom
iznenadnog pojavljivanja 31 osobe koje su proglaene nestalim.
Povratak britanskog pilota, koji je nestao pre 57 godina, desio se decembra 1997.
godine. Pilot, njegov avion i pet lanova posade nestali su jo 1941. godine tokom leta na

liniji Karakas-London. Devet dana nakon nestanka obustavljena je potraga za avionom, a

putnici su proglaeni mrtvim.
Pilot je pronaen kako pluta na olupini aviona, rekao je slubenik iz baze.
Primetio ga je pilot jednog putnikog aviona. Radio-vezom nas je obavestio da se ovek
nalazi na moru, udaljen 17 milja od nae obale. Poslali smo nau spasilaku ekipu i, na
njihovo veliko zaprepaenje, lanovi ekipe ugledali su mukarca obuenog u uniformu
britanske kraljevske avijacije iz 40-tih godina. U depu je imao vojne isprave koje su
nedvosmisleno pokazivale da se radi o oveku koji je nestao pre 57 godina. Od njegove
posade nije bilo traga, kae ovaj slubenik, koji je na svoju ruku izneo detalje tajnog
dokumenta.
Najskoriji sluaj povratka u zoni Bermudskog trougla jeste pojavljivanje jedne
Amerikanke koja je nestala 1958. godine zajedno sa svojim muem na porodinoj jahti.
ena je pronaena petog juna ove godine, na jahti ali bez mua. Izvori kau da ovi ljudi
deluju potpuno dezorijentisano i da ne mogu da objasne gde su se nalazili tokom proteklih
godina. Ipak, na njima se ne vide tragovi starenja, svi izgledaju kao u momentu nestanka.
Amerika vojska istrauje ove sluajeve, ali za sada ne eli da daje nikakve izjave. To je i
razumljivo jer su zabrinuti zbog mogue reakcije javnosti. Ali, ja verujem da e do
septembra (1998. - p.a.) biti dostupan kompletan izvetaj. (Zona sumraka)
* Jo jedan pilot se vratio iz prolosti. Ove godine desilo se neto neverovatno.
Pukovnik koji je netragom nestao pre 28 godina, pojavio se sa svojim migom na
aerodromu Pleso u Zagrebu. Za njega je to bio samo jedan rutinski let, za sve nas ostale pola jednog ivotnog veka. Hrvatske vlasti su to ocenile kao gadnu provokaciju, i
pukovnik JNA je odmah prebaen u zatvor. Identifikacija je bila brzo zavrena - mada
erka nije elela da uje za oca (tu je, naalost, igrala ulogu i nacionalnost), a supruga je
davno umrla - zet je prepoznao tasta tvrdei kako se uopte nije promenio. Kada su
islednici objasnili pukovniku kako nigde nije bio skoro trideset godina, on je doiveo
takav ok da je sada, i to kao neizleivi bolesnik, u jednoj bolnici za umobolne. (Tree
oko, septembar 1998)
* Radovan doleteo iz prolosti. S vremena na vreme, da me elja mine, svratim u
hidrobazu (to je mesto na Dunavu gde se plavci opijaju i igraju karte). Obino nema
nikoga iz starog drutva, ali navike su jae od nas. Ustvari, ilju ponekad i vidim. To je
jedan od onih rafciger-majstora, relikt zastarele tehnike i dua svake eskadrile. Kao svaki
zastavnik, cementirao se i ne misli da stari. Tog dana sa njim je sedeo Mitke, i ja sam,
klimnuvi im glavom, seo za sto i odmah naruio turu pia. Mitke se, takoe, nije mnogo
promenio - nabacio je koje kilo i pomalo oelavio, ali je isti onaj tvrdoglavi policajac sa
Banije. Seam ga se dok je radio na aerodromu Pleso, a posle ga vie nisam viao.
- Vratio se Radovan. - ilja je napravio takav izraz lica kao da mi obznanjuje da je
Tito ustao iz mrtvih, a ja nisam imao pojma o emu i o kome se radi.
- Ma, pukovnik Mihajlovi, kako moe da ga se ne sea!
Priznao sam, bez stida, da sam moda malo posenilio, ali da stvarno ne znam o
kome se radi.
- Da li se sea sejbrova?
- Da.
- Kada si bio u Zagrebu, da li su jo leteli?
- Mislim da je bilo nekoliko komada.
- Poslednji komandir eskadrile sejbrova bio je pukovnik Radovan Mihajlovi. U
toku rata borio se za RAF, a 1945. vratio se u zemlju i bio je jedan od najboljih pilota. Bio
je visok i veito namrgoen, mora da ga se sea.
Klimnuo sam glavom, neodreeno se priseajui da je dolo do nekog nesrenog
sluaja u kojem je taj pilot stradao.

- Na jednom rutinskom letu Radovan je sa svojim sejbrom navodno pao pred

samim pragom piste, kod prilaznih svetala. O tome se mnogo raspravljalo - nervozno ree
ilja.
- Proeljali smo, zajedno sa vojskom, sve - umea se Mitke - ali nita nismo
pronali. Da stvar bude gora, imali smo dva svedoka koja su tvrdila da su avion videli pred
samo sletanje na aerodrom Pleso i da je on, odjednom, na njihove oi, doslovce nestao.
- Takvih je pria u vazduhoplovstvu oduvek bilo, ali bi kasnije bivao pronaen
kakav mali deo unitenog aviona i piloti bi, u tiini, bili sahranjivani u prazne grobove.
Pukovnik o kome je bilo rei smatran je nestalim punih pet godina i tek tada mu je supruga
dobila zasluenu penziju. Niko o njoj nije vodio rauna, jer se pronela vest da je pukovnik
Radovan Mihajlovi prebegao, u briuem letu, u Maarsku, i da se tamo stavio na
raspolaganje Rusima. injenica da ni najmanji deli aviona nikad nije pronaen samo je
pothranjivala tezu o veto izvedenom bekstvu. Vremenom, bio je zaboravljen...
- Moe zamisliti kako se hrvatsko zrakoplovstvo zaprepastilo kada je, ni iz ega,
sejbr sleteo na zagrebaki aerodrom i dorulao do kaponira. Poto je, visok i potpuno
neizmenjen, u uniformi JNA, pukovnik izaao iz nekada tako popularnog ratnog aviona,
zenge su ga odmah uhapsile. Jarnjak me je pozvao u pomo jer im nita nije bilo jasno,
pogotovo to je pukovnik bio pred potpunim ludilom. Tus je smatrao da je u pitanju
provokacija - mirno je priao Mitke - ali je provera dokumentacije dokazala da se radi o
autentinoj linosti. Problem je bio samo u tome to je zlosreni Radovan proveo u svom
sejbru punih 28 godina. to se njega tie, on je obavio zadatak i vratio se. Nije doiveo
nikakve astralne susrete, nije video druge svetove, nije bio u prolosti ili u budunosti - on
je, naprosto, nekako izgubio 28 godina. To to je ostao mlad, situaciju je samo inilo
dodatno traginom. Supruga mu je odavno bila mrtva, a i erka (nastradala u
automobilskoj nesrei), pa je slika pokazana zetu i unuci. Zet ga je prepoznao, ali je unuka
odbila i samu pomisao da joj se deda vratio iz mrtvih. Pomonik ministra MUP Hrvatske
Jarnjak ponudio mi je da se pukovnik, kao izbeglica, poalje u Jugoslaviju i da ja to
organizujem.
- Eh, Radovane, Radovane - uzdahnuo je ilja. Ja sam utao.
Kada sam pukovniku rekao koji je datum, koliko je vremena prolo i ta se sve
promenilo, hteo je da zna kako se to desilo. Bio je udno miran i ja sam znao da ga samo
nit deli od konanog otkainjanja. Pokuao sam da mu objasnim vremenske skokove,
rupe i sline teoretske nebuloze, a on me je onda upitao zato se to ba njemu desilo.
Pitanje je bilo izgleda isto teoretsko, jer je delovao kao da, kada je konano shvatio da se
ustvari nigde ne nalazi, vie nema nikakvih briga. Pitao me je da li bi mogao jo jedanput
da obleti kolski krug svojim sejbrom, ali je general Tus to kategoriki odbio. Taj Srbin
e opet neto izmajmunisati i ostaemo bez sejbra. Treba nam taj aparat za budui muzej
zrakoplovstva, hladno je rekao. Stoka!
utali smo i pili. Hrvatima je taj sejbr stvarno pao sa neba kao dar, ispravan i
skoro nov. Pretpostavljam da e jednoga dana to zaista biti vredan eksponat u njihovom
muzeju zrakoplovstva. Nisam smeo da pitam u kakvom je muzeju Radovan. U
najboljem sluaju, leao je u kakvoj klinici. Da je uspeo da ga prebaci u Jugoslaviju, Mitke
bi se ve debelo pohvalio. Iako, ruku na srce, ni ovde ne bi mimoiao psihijatre. Ponekad
je zaista bolje ne vraati se meu ive... (Ratomir Vukovi)
Komentar: Da li je potrebno rei da bi na ovaj nain mogli da se vrate i svi ljudi
koji su poginuli u dva svetska rata? Pa, zato se ne vraaju? Zato to bi u tom sluaju
postojala realna opasnost da ljudi ponu da misle i prouavaju Boju nauku, a tada bi
mogli da se spasu i oni, iji se dvojnici u prolim ciklusima ivota na Zemlji nisu spasli.
Drugi razlog to se oni ne vraaju je to je njihov povratak, odnosno, povratak svih koji su
umrli ili nestali u toku ovog ciklusa ivota na zemlji (odnosno njihovo vaskrsenje)
predvien za neko drugo vreme (vaskrsenje pravednih je na kraju sveta, a vaskrsenje
grenih hiljadu godina kasnije).

* ivela 20 godina u svemiru. Rita meling (slika br. 68), skromna 23-godinja
sekretarica u okrunom sudu u Liverpulu, Britanija, jula 1977. otputovala je na odmor u
malo turistiko selo u Nemakoj. Jednog dana, dok je sakupljala bilje po planini, primetila
je neobino svetlee telo na nebu. Od uzbuenja, Rita se onesvestila. Kada se povratila,
shvatila je da se nalazi u kosmikom brodu. Posle nekoliko sati leta, brod se spustio na
planetu slinu Zemlji. Tamo su joj dobrodolicu pruila bia uasnog izgleda. Liili su pre
na gmizavce nego na ljude. Njihov izgled i njihov nain ishrane jo su vie isprepadali
Ritu.
Ova bia su imala odvratne duge jezike i kou od ljuspica, kao u krokodila. Riti je
trebalo mnogo vremena da se privikne na njihov uasan izgled. Na sreu, vanzemaljci su
prema njoj bili dobri, ukazivali su joj posebnu panju i bili spremni da ispune svaku njenu
elju. U oktobru prole godine, posle punih 20 godina koje je provela na toj dalekoj i
nepoznatoj planeti, Rita meling vratila se na isto mesto odakle su je odvukli.
Za to vreme, u Britaniji su je vodili kao nestalu bez traga. U policijskom arhivu
uvali su njenu sliku iz 1977. Sada, kad se vratila, injenica da se za dve decenije nije
promenila zaprepastila je sve koji je pamte od pre 23 godine ili gledaju njenu sliku od
onda, pa to porede s njenim izgledom danas; Rita izgleda potpuno neizmenjeno.
Najvei medicinski autoriteti u Britaniji i Nemakoj mesec dana su ispitivali
povratnicu. Analize su pokazale unutranje promene u organizmu - na mozgu, elucu,
srcu. Otkriveno je i da joj je ugraen vetaki srani zalisak. Rita tvrdi da je na nepoznatoj
planeti rodila etvoro dece koja lie na ljude sa Zemlje. Pregledima nisu potvreni nikakvi
znaci poroaja.
I dok lekari mudruju nad neobinom pacijentkinjom, dotle Rita meling o onome
to je preivela na dalekoj planeti pie knjigu za koju se nada da e postati bestseler.
(udo)
Komentar: Naravno, ovo nije Rita meling, ve njen demon dopelgengers, koji
ima savreno nevin izgled, tako da e mnogi poverovati u njenu priu o odvratnim
vanzemaljcima.
I poto e guteroliki vanzemaljci, uskoro (tj. posle zavretka opteg rata),
svakodnevno poseivati ljude dolazei u svojim leteim tanjirima, i prestraivati ih,
povreivati pa i ubijati, ovi e, kasnije, beati i od spasilake letilice. Ispovest ove
ene ima za cilj da pripremi ljude za susrete sa guterolikim i drugim oblicima
vanzemaljaca, u vreme nakon naputanja svih gradova.
Povratak ljudi iz prolosti najavljen je i u proroanstvima:
* Deca koja su nestala iz nemakog grada Hamelina u srednjem veku, voena
misterioznim Pajd Pajperom, pojavie se sasvim iznenada u Velikom kanjonu u Americi.
Ljudi e zapanjeno sluati njihove prie o ivotu na drugim planetama. (Nostradamus Edgar Morsk)
* Misteriozni zeleni oblak, irok vie stotina milja, pojavie se niotkuda i zaustaviti
se iznad ravniarskih drava Amerike. Potom e se pomeriti iznad glavnih gradova u
SAD. Kada se ovo desi, prolost, sadanjost i budunost e se spojiti, a ljudi i ivotinje,
koji nisu odavno meu ivima, ponovo e slobodno etati ulicama. (Elizabeta En Siton,
legendarna amerika kaluerica, umrla 1821. godine)
* Doi e vreme kada emo sa duama naih umrlih moi razgovarati. (Kremansko
proroanstvo)
* Velike linosti iz prolosti stupie u kontakt sa dravnicima irom sveta pruajui
tako apsolutni dokaz da dua preivljava fiziku smrt. Britanski veliki voa iz Drugog
svetskog rata Vinston eril, bivi predsednik SAD Riard Nikson, naunik i pronalaza
Nikola Tesla i poljoprivredni genije Dord Vaington Karver bie meu prvima koji e
ponuditi svoju pomo da bi naa planeta postala bolje mesto za ivot. (Edgar Kejs)

* Glasine o Isusovom povratku na Zemlju pae u zasenak pred veu da se

nacistiki lider Adolf Hitler digao iz mrtvih i vratio meu ljude. On e, u obliju satane,
iriti mrnju i strah. (Edgar Kejs)
* Pojavljivae se NLO-i, i iz njih e izlaziti bia visoka, lepa, koja e tvrditi da su
oni duhovi umrlih ljudi sa zemlje koji se tamo u svemiru pretvaraju u anele i transformiu
u nove oblike uivajui u prouavanju Svemira. Naunicima e se predstaviti kao
predstavnici svemirske civilizacije, svemirski istraivai i naunici. Jer Sotona svoje
lai prilagoava svim staleima da bi bile prihvatljivije. (Tajne)
* Kapetan ribarskog brodia Barni Spuner (slika br. 69), umro je tokom plovidbe
i sahranjen je, po mornarskim obiajima, u moru. Ali, njegovo telo su zgrabile tajanstvene
sile Bermudskog trougla i vratile ga u svet ivih!
Vie od 72 sata ovaj 40-godinji ribar sa Bermuda lebdeo je u prostoru izmeu
svetova ivih i mrtvih, i to na groblju u Atlantiku, u Bermudskom trouglu u kojem su
stotine aviona, brodova i ljudi do sada nestali bez traga.
Sve sam ih video, njihove oi koje vie ne gledaju, njihova beivotna tela,
naputene brodove i fantomske letilice, kae kapetan Spuner, koji se vratio svom
ribarskom zanatu. Bilo je to kao najgora nona mora, ali seam se da se nisam plaio. Svi
su oni bili mrtvi, a znao sam da sam i ja mrtav koliko i oni. Ipak, istovremeno sam znao i
da nisam ba potpuno kao oni... kao da sam bio neka vrsta posmatraa. inilo mi se da
sam u svetu kojem ne pripadam u potpunosti.
Putovanje kapetana Spunera u svet mrtvih poelo je kada je na svom ribarskom
brodiu doiveo srani udar. Na brodu su tada bili njegova ena Lilijan i njihovi sinovi
Donatan i Bart, kao i trolana posada.
Nismo sumnjali da je tata mrtav, kae 18-godinji Donatan. Svi smo se saginjali
iznad njega. Nije disao, nije imao puls, bio je mrtav. Hteli smo da ga odnesemo na obalu i
prijavimo vlastima njegovu smrt, ali majka nije htela ni da uje. Rekla je: Oduvek je
insistirao da bude sahranjen u moru i tako e i biti. Ovde i sada. To smo i uradili. Umotali
smo ga u arav, zavezali i zakaili za staro sidro i bacili ga u more koje je toliko voleo.
Niko ne zna tano ta se zatim dogodilo. Kapetan Spuner se sea da se probudio u
udnom i stranom svetu, kao da se probudio iz obinog sna samo da bi se naao u pravoj
nonoj mori.
Sve sam ih video. Sve te avione i brodove koji su izgubljeni u avoljem trouglu.
Bili su svuda oko mene. Video sam i lica ljudi koji su ovde nestajali tokom mnogo vekova.
Bilo ih je mnogo. Lebdeli su oko mene, kao u nekom usporenom filmu. Nisu imali
nikakav izraz na licu. Bili su kao neke slike zamrznute u vremenu, pria kapetan Spuner.
On danas ne moe ni da pretpostavi koliko dugo je trajala njegova poseta drugom svetu.
Sea se samo da je u jednom trenutku osetio neobino peckanje svuda po telu i tada je
video svoje vlastito telo kako se, okrueno mehuriima, podie ka povrini vode.
Sve sam to savreno jasno video. Znao sam da sam to u vodi ba ja. Video sam i
moj brod kako mi se pribliava. A onda je usporio. Bart je uskoio u mali amac i
doveslao do mene. Oi su mi bile irom otvorene, a Bart me je posmatrao kao da je video
duha. Podigao me je u amac i vratili smo se do broda, pria Spuner.
Kapetan Spuner je izgubio oseaj za vreme, ali njegova ena i sinovi tvrde da je
prolo 72 sata od kada su u more bacili njegovo telo, do trenutka kada su ga ponovo videli
u vodi, ali ovog puta ivog. I bez arava u kome je njegovo telo sahranjeno u moru.
On je umro i mi to znamo. Mi smo uradili ono to je on eleo, sahranili smo ga u
moru. Zato je njegov duh zalutao na pogreno mesto, to ne moemo znati. Ali, tamo
oigledno nije mogao da ostane i verovatno jedini nain da utekne bio je da se opet vrati
nama, u svet ivih, kae Spunerova ena Lilijan. (Dosije X)
Komentar: Kada ovek umire, on ne umire zbog svoje bolesti, starosti, povrede ili
iz nekog drugog razumljivog razloga, ve zato to je aneo uvar njegov duh, poto ga

je najpre doveo u stanje sna, izneo iz njegovog tela. A kada ga je izneo, on ga u telo vie
ne vraa, jer za to nema razloga - to znai da ovek koji je umro ne moe oiveti.
Sledee spajanje ovekovog duha sa njegovim (novim) telom, aneo vri prilikom
njegovog vaskrsenja. Prie o tome kako oveiji duh moe svojom voljom da napusti telo i
da se, kasnije, u njega vrati (to se, navodno, deava za vreme klinike smrti i astralnog
putovanja), predstavljaju avolje pokuaje prevare, jer ono to je ovek doiveo za
vreme klinike smrti je film koji mu je u glavu ubacio avo, a ne realan dogaaj.
Dakle, ovu priu nije ispriao kapetan Spuner, ve njegov demon dopelgengers, koji
je to uinio u okviru demonskih priprema za povratak u svet i mnogih drugih ljudi
koji su umrli, a ne samo onih koji su nestali u Bermudskom trouglu! Tako e, uskoro,
svakodnevni dogaaji dokazivati da istina o ivotu nije onakva, kakvom je opisana u
Bibliji, jer ako se umrli mogu vratiti u ovaj svet, onda su Hristov drugi dolazak i
vaskrsenje umrlih besmislice! Ovakvi dogaaji e se masovno deavati po zavretku
opteg rata, odnosno, samo nekoliko nedelja pre Hristovog dolaska!
* Vanzemaljci su oteli mrtvog Hektora Morilja u Argentini i odmah ga oiveli i to pred oima njegove preneraene porodice!
To je udo koje nam je nebo priredilo. Lekari su utvrdili da je Hektor mrtav i da
oni vie nita ne mogu da uine, pria Marta Moriljo, Hektorova supruga. Drama se
odigrala tri dana posle sranog udara koji je doiveo Hektor Moriljo. Svetenik Selar
Rodrigez je vrio slubu na Hektorovom pogrebu kada se niotkuda pojavio sivkasti,
metalni letei tanjir i usisao mrtvaca, njegovu suprugu, sina i erku (obratite panju na
reklamiranje levitacionog zraka - p.a.).
Svo troje smo odjednom poleteli u vazduh, zatim je poleteo i koveg sa Hektorom.
Vritali smo od straha, ali niko nita nije bio u stanju da uini, sea se Marta.
Ja i ostali koji su doli da isprate Hektora bili smo zapanjeni i samo smo eleli da
se sve dobro zavri i da se ne desi jo nekome od nas, kae svetenik.
Za samo nekoliko sekundi porodica se nala u unutranjosti svemirskog broda, a
brod je nestao sa horizonta. Svetenik i prisutni odmah su o tome obavestili lokalne vlasti.
Ali, naili su samo na podrugljive osmehe. Meutim, posle est dana vie se niko nije
smejao. Hektor se sa svim lanovima svoje porodice vratio u selo, iv i zdrav. Zanimljivo
je da je Hektor potpuno izgubio seanje na svoj prethodni ivot i da pamti samo
vanzemaljce koji, po njegovim reima, imaju oblik ljudskog mozga i lebde u vazduhu
kao da su od dima. Ovakav nejasan opis daju i ostalo troje Moriljovih koji su bili sa
vanzemaljcima, ili tanije, u njihovoj vlasti. A i supruga i dvoje dece takoe su pogoeni
nekom vrstom amnezije.
Kada smo se nali na ivici sela bilo je to kao da smo se probudili iz dubokog sna.
Znali smo da se nalazimo u naem selu, ali tek sada poinjemo da se priseamo kako smo
u njemu iveli. Odmah nakon buenja iz tog sna, prvo smo otili do svetenika i ispriali
mu ta nam se desilo. A on nam je rekao da je video kada smo usisani, ali tvrdi da je
zbunjen koliko i mi onim to se desilo. Posebno time to je Hektor oiveo, pria Marta.
Sam Hektor sada se osea zdravije i ilije nego pre sranog udara.
Podmlaen sam, kae Hektor. Ali, ako me pitate da vam objasnim ta se
dogodilo, to ne mogu da uinim. Iz nekog razloga ja sam vraen u ivot. Iz sveg srca sam
zahvalan tim udnim biima. Sada je na meni da na najbolji mogui nain iskoristim ovaj
ivot koji mi je poklonjen.
Lekar Hernando Hualde, koji je Hektora proglasio mrtvim, odbija da komentarie
ovaj neobian dogaaj. Za sada, posle najnovijih detaljnih pregleda i obavljenih analiza,
nepobitno je da je Hektor doiveo infarkt srca i da je neto vie od 24 sata, koliko je
proteklo od sranog udara do poetka sahrane, bio mrtav. Na Hektorovom srcu koje nije
radilo vie od jednog dana i noi, vidljiv je oiljak od infarkta, ali i dalje je nejasno kako je
ono ponovo poelo da normalno radi. Tajna je i kako je mogue da Hektorov mozak nije
oteen, mada je 24 sata bio bez kiseonika. Otpala je i prvobitna sumnja da se 24. jula ove

godine (2000. - p.a.), nad grobljem u Huarezu stvarno pojavio letei tanjir, jer je dokazano
da ga je videlo, kao i trenutak usisavanja pokojnika i njegove porodice, 130 mukaraca i
ena koji su bili na Hektorovoj sahrani. Jasno je da toliko ljudi nije moglo da ima istu
halucinaciju. (Dosije X)
Komentar: Svakim danom, u svetu je sve vie zamenjenih ljudi. Tako e u vreme
nakon naputanja svih gradova, kada ljudi budu stanovali po peinama i rupama u zemlji,
doi do situacije da e demona u ljudskom obliju biti na svakom koraku. Kako e se tada
oseati ljudi koji se budu sreli sa svojim davno umrlim roditeljima ili prijateljima, ili
poznatim linostima iz istorije, koji su doli iz paralelnog sveta u kome sada ive? Ili
kada budu posumnjali da ta stvorenja nisu ljudi? Koliko e njih, tada, moi da sauva
svoju veru u Boga? Ali, za one koji misle svojom glavom, svi ovi pokuaji prevare
predstavljae samo jo jedan dokaz da e se Hristov Drugi dolazak i vaskrsenje umrlih,
uskoro, zaista desiti, odnosno, da je njihovo spasenje blizu. Jer da nije, zar bi se ovakvi
pokuaji prevare danas deavali?
U ovom sluaju imamo jo i pojavu demona u obliju vanzemaljaca, koji
reklamiraju levitacioni zrak i vaskrsenje umrlih. Kako e proi oni koji nakon
atomskog rata budu imali poverenja u ovakve vanzemaljce, nije teko pogoditi.
Ovakvi sluajevi vaskrsenja umrlih specijalno su interesantni danas, pred kraj
sveta, zbog toga to se, poev od 1988. godine, po raznim mestima u svetu poeo
pojavljivati demon koji je najavljen kao poslednji antihrist (predstavlja se kao Hristos
Majtreja), i koji pokuava da navede ljude (koji nemaju vrstu veru) da poveruju kako se
Drugi Hristov dolazak nee desiti, jer je doao neko drugi ko moe pomoi oveanstvu
da ivi bolje (o ovome e biti vie rei u 32. poglavlju). On e uskoro, tj. posle velikog
rata, na sve strane vaskrsavati umrle, a kada ga budu pitali zato se vaskrsli ljudi
ponaaju tako nenormalno, tj. zato maltretiraju i ubijaju druge, od gladi izbezumljene i
oajne ljude, pa ak i svoje prijatelje i decu, on e im odgovarati da e oni, jednog dana, za
to odgovarati pred Bogom!
A kada ga budu pitali: Zato je situacija na zemlji tako strana, kada ti moe da
uini da ona bude dobra? (jer nigde nee biti ni hrane, ni vode, i svi gradovi e biti
naputeni, a temperatura vazduha e prelaziti 500 C), on e im odgovarati da on ne
popravlja zlo koje su ljudi namerno napravili, i da bi im sada bilo najbolje da se
svakodnevno, svim srcem mole Bogu da to pre ugasi zapaljene naftne izvore na Bliskom
istoku (jer e znati da im ta molba nee biti usliena)!
A na njihovo pitanje: Kakvi su to vanzemaljci, koji imaju oblik mozga i koji su
ranije vaskrsavali umrle?, on e im odgovarati da tako izgledaju svi vanzemaljci, i da
samo na Zemlji ive ljudi!
ta je potrebno demonu da bi se pojavio u obliju umrlog oveka koji se vratio sa
onog sveta, ili vanzemaljca (ili vukodlaka)?!
Samo doputenje od Boga, to znai da ovi koji se danas pojavljuju u raznim
sablanjujuim oblicima, imaju za to doputenje od Boga.
Zar im je Bog zaista dopustio da na ovakav nain varaju i sablanjuju ljude?
Ne, on im je dopustio samo da pokuaju da ih prevare i sablazne, a da li e u tome
uspeti to zavisi od svakog oveka ponaosob, tj. od njegove vere u Boga. Zar bi demon
smeo da se pojavi pred ovekom koji ima jaku veru, koja podrazumeva poprilino znanje
o demonima, to znai i znanje kako da se od njih odbrani? Ni hiljadu vukodlaka,
vanzemaljaca ili umrlih ljudi koji su doli iz prolosti, ne bi smelo da se pojavi pred
takvim ovekom, jer bi on mogao odmah, sa dve tri rei, da ih otera od sebe.
Kroz svoja proroanstva Bog je ljudima objavio da je ovo poslednje vreme, kada se
oni moraju nai na mnogim iskuenjima, ali i vreme kada bi svi ljudi mogli, bez umiranja,
da preu u raj. Dakle, ljudi su dobili dovoljno obavetenja da bi mogli na odgovarajui
nain da se pripreme za nastupajue zle dogaaje, odnosno, da se sa njima izbore.
Demonima su, pak, ovakvi pokuaji prevare doputeni zato da se ne bi provukao nijedan

ovek koji nema vrstu veru u Boga, to znai da e se oni, uskoro, na ovakav nain
pojavljivati u daleko veem broju nego to se pojavljuju danas!
Da li se moe znati koliko e se demona u ljudskom obliju pojaviti do poslednjeg
dana?
Moe. Pojavie ih se ukupno 96.666 (do sada ih se pojavilo samo etrdesetak).
Zato ba toliko?
Zato to im je Bog toliko dopustio.
Meu njima e biti onih koji su se vratili iz prolosti, onih koje su vaskrsli
vanzemaljci ili Hristos Majtreja, onih koji su stvoreni kao klonovi, ali i onih koji su
doli iz paralelnih dimenzija.
Najinteresantniji od njih bie, svakako, oni koje e vaskrsnuti Majtreja u
pokuaju da ljudima doara Drugi Hristov dolazak i vaskrsenje pravednika, s tim to e on
rei da e pravednici sada osnovati Boje carstvo na Zemlji i iveti sreno, naravno,
kada se prilike na Zemlji budu malo popravile. On e odjednom vaskrsnuti oko 37
hiljada pravednika, koji e zatim, zbog toga to nigde nee biti ni hrane ni vode za pie,
napadati, ubijati i jesti ljude! U svakom od dosadanjih ciklusa ivota na Zemlji, ovakvi
pravednici su na teritoriji vedske, gde se njihovo vaskrsenje desilo, u jednom danu
ubili i pojeli 18.289 ljudi koji su se obradovali Drugom Hristovom dolasku, a zatim su
se razili na sve strane i nestali, i vie se nigde nisu pojavili.
* U noi 13. marta 2003. godine, na desetine hiljada pokojnika podii e se iz svojih
grobova irom sveta i hodae Zemljom poput zombija 24 sata. (Edgar Kejs)
Kako e ljudi, kada budu sreli nekog od vaskrslih ili onih koji su se vratili iz
prolosti, znati da li je to demon ili ovek koga je Bog vaskrsao o nenadanom vaskrsu
6.666 pravednika (obzirom da e se mnogi od njih predstavljati kao ljudi koje je Bog tada
vaskrsao)?
Jednostavno, pitajui Boga (pomou ceduljica ili preko drugog oveka).
* Na pragu novog milenijuma, kada vie ne bude bilo mesta u paklu, pokojnici e
izai iz svojih grobova. (Nostradamus)
A evo i jednog sluaja iz koga se jasno vidi kako demoni mogu (kada im Bog
dopusti) da unite kompletnu ekonomiju neke drave, mada oni, verovatno, imaju i mnogo
drugih naina, manje vidljivih od ovog, da to uine. Ovaj sluaj je interesantan zato to
vie proroanstava govori o skoroj propasti amerike ekonomije i o velikom siromatvu
koje e tada zadesiti stanovnitvo SAD, kao i o tome da je svetska ekonomska kriza,
ustvari, prevara monika koji vladaju svetom.
* Ameriki federalni agenti uhapsili su zagonetnog berzanskog meetara na Vol
Stritu, pod optubom da je varao na berzi. On je u svoju odbranu rekao da je putnik kroz
vreme i da je doao iz 2256. godine. Izvori iz Komisije za nadzor berzanskih poslova kau
da je etrdesetetvorogodinji Adrev Karlsin (broj 44 predstavlja astronumeroloku
oznaku za pakao p.a.) dao veoma udno objanjenje za svoj nesvakidanji uspeh na berzi
dok su ga privodili organi reda.
Mi mu ne verujemo ni re. On ili je lud ili je patoloki laov, kae slubenik
komisije. No pored svega toga, injenica je da je on svoje poslove zapoeo sa svega 800
dolara pre dve nedelje i da trenutno na raunu ima preko 350 miliona dolara (broj 350
predstavlja proirenu verziju broja 3,5, koliko je godina, prema Bibliji, dato avolu za
poslednje iskuavanje oveanstva, to znai da taj broj u ovom sluaju predstavlja znak
da e na kraju sveta, za upropaivanje ljudi biti koriene i finansijske malverzacije
p.a.). Svaki posao koji je napravio viestruko i neoekivano se isplatio, to nikako ne moe
biti ista srea. Kada su ga inspektori priveli, od njega su dobili etvorosatno priznanje.
Karlsin je izjavio da je doao iz budunosti, gde je opte poznato da je nae doba imalo
najneobinije fluktuacije na berzi. Svako od njegovih savremenika iz budunosti ko bi
imao znanje o moguem kretanju akcija na berzi i znao kada bi koja akcija mogla da
dostigne astronomsku vrednost, lako bi mogao da se obogati. On je u svoju odbranu

ponudio da bi mogao da otkrije gde je Osama bin Laden ili da sazna koji je lek protiv
raka. Sve to trai je da mu se dopusti da se vrati u budunost uz pomo svoje vremenske
maine. Ali, naravno, odbio je da da podatke o lokaciji navodne maine ili da objasni
princip njenog funkcionisanja, sa obrazloenjem da se plai da bi ona mogla dospeti u
pogrene ruke. Zvaninici su ubeeni da su Karlsinove izjave u vezi sa putovanjem kroz
vreme budalatine.
Karlsinovi bankarski rauni su zamrznuti, a novopeeni milioner je pritvoren.
Ispitivali su ga povremeno u nadi da e se slomiti i rei pravu verziju prie. No,
Karlsin je uporno tvrdio da je doao iz budunosti. I, tek kada je anonimni dobroinitelj
platio poveu kauciju, berzanski arobnjak izaao je iz pritvora. Od tada nije vien, uprkos
intenzivnim pretragama FBI. Uzgred, dok je dran pod straom, Karlsin je pokuavao da
dokae da dolazi iz budunosti predskazivanjem nekih dogaaja. Na primer, dao je taan
datum ulaska SAD u Irak.
Izvor iz komisije tvrdi da i pored velikih napora koje ulau, jo uvek nigde nisu
nali nikakve tragove postojanja nekog Adreva Karlsina pre decembra 2002. godine...
(Zona sumraka, 5. avgust 2003)
U sledeem tekstu izneto je jo nekoliko dokaza da je putovanje kroz vreme
mogue, koji ne mogu prevariti one koji znaju kakve mogunosti imaju demoni.
* Izali iz jame nakon 63 godine! Petorica rudara zarobljenih u oknu nakon
eksplozije jo 1935. godine, ovih dana su izali iz jame. Slabi, bledi, ali ivi oni su
odmah postali najvea misterija ovog veka, bar u Pensilvaniji gde se sve ovo dogodilo.
Petorica rudara od kojih su svi digli ruke i odavno ih proglasili mrtvima, uspeli su
da preive hranei se ribom iz podzemnog jezera. Primitivnim rudarskim alatkama
decenijama su se probijali do slobode i na kraju u tome uspeli!
Ovo je vie od uda, kae lekar koji je pregledao petoricu rudara. Kako su ovi
ljudi preiveli est decenija ispod zemlje, mislim da nikada neemo u potpunosti razumeti.
Jedino to znamo jeste da ovi hrabri ljudi nikada nisu odustajali niti su gubili nadu.
Rudari, koji su u trenutku nesree imali po tek neto vie od 20 godina, danas imaju
izmeu 80 i 90 godina. Ipak, svi oni izgledaju kao da imaju najvie 60 godina. Rudari
nisu proli kroz uobiajen proces starenja. Verujemo da su podzemni gasovi na neki nain
usporili ovaj proces. To svakako zahteva dalje izuavanje, kae lekar.
Veina dananjih Amerikanaca se ne sea rudarske nesree koja se desila u
Pensilvaniji 1935. godine. U njoj je 26 rudara ostalo zakopano u jami. Razumljivo, vest o
nesrei proirila se celom Amerikom. Danas se preostali ivi lanovi porodica nastradalih
seaju svoje patnje i tuge kada su vlasnici rudnika objavili da ne postoji nain da se doe
do povreenih.
Na dubini od 1,6 km pod zemljom, rudar Erl Grivens (slika br. 70) i sedmorica
njegovih kolega (slika br. 71) su za dlaku izbegli smrt pod obruenim stenama. Ostali su
zarobljeni u vazdunom depu.
Sedeli smo u krugu i molili se da nam stigne pomo, prisea se Grivens koji sada
ima 85 godina.
Ipak, sati i dani su prolazili, lampe na njihovim kacigama su se odavno ugasile i
rudari su ve bili spremni da prihvate neumitnu injenicu da e umreti.
Onda je iznenada jedan od mojih drugara, Veliki Don, ustao i rekao: Bog pomae
samo onima koji sebi pomau. Zgrabio je lopatu i poeo da kopa. Mi smo se pogledali i
ubrzo poeli da sledimo njegov primer.
Na kraju tog dana rudari su uspeli da prodru do podzemnog jezera u kome je bilo
ribe. To im je, razumljivo, pruilo neophodnu hranu za odravanje golog ivota.
Svakodnevno smo kopali po 3 ili 4 metra. Znali smo da kiseonik stie iz jedne
male pukotine na zidu i da emo, ako nastavimo da kopamo na tom mestu, izai napolje,
kae Grivens.

Tokom godina trojica rudara su umrla zbog bolesti plua, ukljuujui i najveeg
optimistu meu njima, Velikog Dona. Ostali su ipak nastavili da kopaju i slede put za koji
su verovali da e ih na kraju izvesti na svetlost dana.
Naravno, bez dnevne svetlosti izgubili smo pojam o vremenu. Svakodnevni rad,
jelo i spavanje postalo nam je nain ivota i verovatno zato nismo poludeli. Kada smo ipak
uspeli da izaemo napolje, i kada smo saznali da je 1999. godina, tek tada smo doiveli
najvei ok.
Grivensu je u meuvremenu ena umrla, ali su ga doekala dva sina, sedmoro
unuadi i esnaestoro praunuadi. Pridruio im se u porodinoj kui u Harisburgu gde se,
koliko mu to preostalo vreme doputa, uivljava u ulogu pradede. (Zona sumraka, 14.
decembar 1999)
Komentar: Ako su ovo ljudi, onda treba objasniti kako su mogli, kada su kopajui
tunel stigli do pred samu povrinu, svakoga dana da se vraaju na dubinu od kilometar i
po, da bi hvatali ribe?!
Jo jedan oblik, u kojem se demoni uestalo pojavljuju od Drugog svetskog rata
naovamo, predstavljaju tzv. ljudi u crnom, koji na razne naine pokuavaju da kod ljudi
izazovu strah od vanzemaljaca.
* Ljudi u crnom su meu nama. istai tragova vanzemaljaca.
Smatra se da je izraz ljudi u crnom prvi upotrebio Albert K. Bender (1921 - 2002).
Bilo je to negde pedesetih godina 20. veka kad je ovaj Amerikanac, preko noi, zatvorio
svoj biro koji se bavio istraivanjem NLO, a zatim ugasio i svoj asopis Kosmika
revija koji se bavio istom tematikom.
Naime, u oktobru 1953. godine, asopis je izaao poslednji put uz Benderovo
objanjenje da je urednik iz pouzdanih izvora obaveten da je reenje fenomena NLO
ulo u zavrnu fazu i da mu je isti izvor, od koga je i dobio odgovarajui materijal,
sugerirao da nije ni vreme ni mesto da se ti podaci objave.
Bender dalje obavetava svoje itaoce da misterija leteih tanjira vie ne postoji jer
je njihovo poreklo poznato, ali je sa viih instanci dobio nareenje da informacije o
tome ne objavljuje.
Uz objanjenje da je morao da odustane, Bender na kraju upozorava sve one koji se
bave ovim fenomenom da budu veoma oprezni.
Ubrzo posle toga Bender je jednim lokalnim novinama dao intervju u kome je ipak
obelodanio da su ga posetila tri oveka u tamnim odelima i naredila mu da prestane da
tampa materijale o NLO. Tada je priznao i da su ga ti ljudi na smrt isprepadali i da posle
toga nekoliko dana nije mogao ni da jede.
Mnogi od onih koji su se bavili istraivanjem NLO-fenomena bili su u to vreme vrlo
skeptini povodom ove Benderove prie, pa se tako moglo uti i da je izmislio celu priu
da bi izbegao bankrot, jer su i biro i list finansijski bili na ivici.
Meutim, kako je vreme prolazilo, njegova pria je dobijala sve vie kredibiliteta, a
neki od Benderovih prijatelja su smatrali da su ona tri oveka, ustvari, bili agenti CIA ili
neke tajne Vladine organizacije.
Kasnije je ve poelo da se veruje da je ipak re o natprirodnim entitetima
vanzemaljskog porekla, jer su iste situacije poele da se dogaaju i drugima koji su se
bavili ovom problematikom.
Neto vie o misterioznim posetiocima Bender je otkrio tek deset godina kasnije
(1963) kad je, pod naslovom Letei tanjiri i tri oveka u crnom, objavio knjigu koja je
ovom fenomenu dala mnogo vie kredibiliteta.
Bender je tu lansirao i jo jednu misteriju tvrdei da, nasuprot ljudima u crnom,
postoje ene u belom koje su veoma lepe ene, nose bele kostime vrsto pripijene uz
telo i imaju svetlee oi koje su razlog to ova stvorenja uvek nose naoari.
Prema opisima u Benderovoj knjizi, veina ljudi u crnom imala je sivomaslinastu
boju koe i crnu ravnu kosu. U veini sluajeva bili su u trojkama koje su se obino

vozile u novim, dobro uglancanim automobilima, najee marke kadilak. Svedoci, koji
su imali priliku da se priblie tim automobilima, tvrdili su da su imali miris specifian za
nova kola.
Ljudi u crnom su se esto predstavljali kao agenti CIA ili neke druge Vladine
organizacije. I pri tom bi samo mahnuli nekom slubenom ispravom ne dozvoljavajui
nikome da proveri podatke na tim karticama. Ponekad su nosili nekakve bedeve sa
nepoznatim amblemima, a i na njihovim automobilima su se mogli videti odreeni
simboli.
Razlog njihovih poseta bio je da uutkaju ljude koji su videli NLO ili su bili u bilo
kakvoj vezi sa vanzemaljcima. To su uglavnom radili tako to su kod svedoka izazivali
stanje opte konfuzije ili su im, jednostavno, uterivali strah u kosti.
Posle takvih iskustava, ljudi su poinjali da pate od neke vrste paranoje, jer bi sve
nepoznate osobe iz svoje neposredne okoline smatrali ljudima u crnom, ak i ako ovi
nisu nosili crna odela i nisu imali svetlee oi.
Njihove glavne karakteristike su nepoznato poreklo i ponaanje koje nije
karakteristino za stanovnike Zemlje, jer kod ljudi ostavlja i neku vrstu utiska neposredne
pretnje, odnosno, oseanja da su u ivotnoj opasnosti. Kao da su bili dizajnirani tako da
zaplae svedoka i zaplene sve materijalne dokaze o postojanju vanzemaljaca i NLO.
U prilog Benderovoj prii svedoi i sluaj Reksa Heflina, nadzornika autoputeva iz
Kalifornije, koji je tvrdio da je 3. avgusta 1965, nekoliko puta svojim polaroidom snimio
nepoznati letei objekat dok je lebdeo iznad zemlje.
Malo zatim Heflina su, kako je ispriao, posetile neke osobe koje su se predstavile
kao slubenici Komande Severnoamerikih vazduhoplovnih snaga (North American Air
Defense Command NORAD) i koje su ga ubedile da im preda fotografije radi daljeg
ispitivanja.
NORAD je demantovao da je kod Heflina slao bilo kakve slubenike. U svakom
sluaju, Heflin je tom prilikom dao tri od etiri fotografije koje je imao. Na onoj, koju je
uspeo da sauva za sebe, lepo se vidi letei tanjir. Meutim, poto je re o polaroidu,
autentinost nije mogla da se dokae, jer nije bilo negativa.
Heflin je 1967. prijavio jo jedan sluaj misteriozne posete. Ovoga puta osoba mu se
predstavila kao kapetan amerikih vazduhoplovnih snaga Edmonds, koji je tvrdio da je bio
ukljuen u istragu onih fotografija, pa je sada samo doao da pita da li ih Heflin eli
natrag.
Heflin je ispriao da je za to vreme ispred njegove kue stajala limuzina u kojoj je
sedela jo jedna osoba koja kao da je zraila nekom ljubiastom svetlou (ljubiasta
svetlost se pojavljuje prilikom dematerijalizacije p.a.). Takoe, u vreme dok je
razgovarao s kapetanom, radio u sobi poeo je da kri. Heflin je pretpostavljao da su ga
snimali, jer su ove smetnje trajale koliko i poseta.
Misteriozni posetilac je otiao sa znakovima olakanja na licu, kad mu je Heflin
rekao da mu fotografije nisu potrebne, a kad je ovu posetu prijavio, istraga je pokazala da
kapetan Edmonds nikada nije radio za NORAD!
U knjizi Nezvani gosti, Ivan Sanderson opisuje sluaj porodice koja je jedne noi,
opet posle vienja NLO, imala bliski susret sa mukarcem koji je bio vii od dva metra,
relativno male glave, razvijenog grudnog koa, tankih ekstremiteta i koe bele boje.
Posetilac se predstavio kao agent osiguravajue kompanije i rekao da, zbog
nasledstva navodno, prilino velike sume novca trai osobu veoma slinu ocu ove
porodice.
Stranac im je postavio nekoliko pitanja koja nisu imala nikakve veze sa NLO, a kad
je odlazio, uao je u veliku crnu limuzinu u kojoj su bile jo dve osobe i koja je, ne palei
svetla, nestala u mraku na putu koji je vodio prema umi.

Posle ovakvih poseta, osim na oseanje straha i opasnosti po ivot, mnogi

domaini su se alili i na mnoge neprijatne fizike simptome, najee jake glavobolje i
gubitak memorije, ali i udan neprijatni miris.
Ljudi u crnom, prema mnogim svedoenjima, imaju i sposobnost da se pretvore u
koga ele. Don Kil, poznati istraiva NLO-fenomena, koji je o njima napisao mnogo
knjiga, tvrdi da su se, nekoliko puta, pretvarali u njega samog.
To se dogaalo u vreme kad je odlazio da poseti pojedine svedoke koji, kad im je
zakucao na vrata, prvo nisu mogli da dou sebi od iznenaenja, a onda mu nisu verovali da
je to on, jer je bio malopre!
Ljudi su kroz istoriju pokuavali da objasne odreene fenomene jezikom, odnosno
pojmovima baziranim na verovanjima koja su za neko odreeno vreme bila
karakteristina.
Ako se uzmu u obzir srednjevekovne prie o bliskim susretima ljudi sa kojekakvim
demonima, moe se videti da su avoli esto takoe bili ljudi obueni u crno, a imali su
i sposobnost da promene oblik, da izgledaju kao neko ko je veoma blizak rtvi, ali i da
uzmu izgled anela i svetaca.
Osim toga, mnogi od onih koji su tvrdili da su sreli avola, alili su se i na itav niz
drugih propratnih simptoma, veoma slinih onima koje su imali ljudi posle susreta sa
ljudima u crnom.
Na Haitiju, recimo, domoroci veruju u postojanje jedne grupe veoma zlih
arobnjaka, koje oni nazivaju zobops. A ako ikada vidi novu limuzinu kako se bez
vozaa kree putem, kau, ona je sigurno pod kontrolom zobopsa i najbolje da se dri
to dalje od nje.
Na drugom kraju sveta, Kredo Mutva, uveni aman junoafrikog plemena Zulu, u
jednom intervjuu tvrdi da su ljudi u crnom u Africi poznati od davnina, s tim to se tek
odnedavno oblae neto modernije.
Ranije su, kae on, nosili mantije sa kapuljaama, a oko pojasa je bilo vezano neto
slino konopcu, upravo onako kako su katoliki svetenici imali obiaj da se oblae.
aman navodi i sluaj svog roaka koji je, dok je uvao jedan objekat u selu, imao
priliku da se sukobi i nesrenim sluajem ubije greja (vrsta vanzemaljca) koga je
zatekao u pokuaju da se uvue unutra.
Tom prilikom, uzeo je zaveljaj koji je rtva nosila sa sobom i kasnije ga odneo
kui. Nije, meutim, stigao ni da doe sebi, a ve su se pojavili ljudi u crnom. Poto su
ga na smrt isprepadali, kae Mutva, oduzeli su mu sav dokazni materijal.
Jedan od incidenata koji je dobio neto vie publiciteta bio je sluaj kidnapovanja
Beti i Barnija Hila. Ovaj brani par vraao se kui u Portsmut, Nju Hempir, autom, iz
Kanade, u noi 19. septembra 1961. godine. Kad su se nali na jednom izolovanom delu
puta, videli su iznad sebe neto to je liilo na letei tanjir.
Posle toga usledila su dva prazna sata u njihovom ivotu, jer nisu imali pojma ta
se s njima deavalo od trenutka kad su videli NLO do trenutka kad su se opet nali u svom
automobilu, na istom putu.
Poto su mesecima posle toga patili od raznih psihikih tegoba, Hilovi su se obratili
psihijatru koji ih je hipnotisao. Pod hipnozom, opisali su u detalje kako su ih vanzemaljci
oteli i prebacili na svoj brod (za hipnozu je ve reeno da je ona isto demonski posao
p.a.).
Mada Beti i Barni nisu nameravali da o svom iskustvu javno svedoe, za njihov
sluaj zainteresovao se Don Fuler koji je o tome objavio knjigu pod naslovom Prekinuto
putovanje.
Ovde je najzanimljivije to to autor na nekoliko mesta u knjizi sugerira da su Hilovi
mogli da budu rtve halucinacija ili sna, ali je veini italaca ipak ostao utisak da je u
pitanju stvaran dogaaj.

Entiteti koji su kontrolisali taj svemirski brod teko da su bili ljudi u crnom, mada
su Beti i Barni jednog od otimaa opisali kao Irca sa crvenom glavom, a za drugog su
tvrdili da je nosio crni mantil i da je oko vrata imao crnu maramu. Ostali entiteti na brodu,
po njihovom opisu, uglavnom su odgovarali izgledu ve pomenutog greja.
Za razliku od mnogih knjiga na temu bliskog kontakta vanzemaljaca sa ljudskim
biima, Prekinuto putovanje je veoma ubedljiva i, u novijoj istoriji, svakako prva po
kojoj je apsolutno mogue da NLO sleu na zemlju i da vanzemaljci kidnapuju ljude,
podvrgavaju ih poniavajuim i brutalnim laboratorijskim pretragama, a onda im briu
seanje na sve to, to kod rtava ostavlja niz psihikih posledica.
Klasian sluaj intervencije ljudi u crnom, odnosno ienja tragova, izgleda
otprilike ovako: ubrzo poto ovek bilo kao sluajni svedok, bilo kao istraiva vidi ili
ima neku vrstu susreta sa NLO ili vanzemaljcima, sledi poseta. I to najee neposredno
posle takvog susreta, dok se o tome jo nita javno nije ulo.
Pri tom, dakle, ne postoji ni najmanja ansa da su istai prethodno mogli da uju
o tom incidentu posredstvom poznatih sredstava informisanja. Ovo je utoliko
zanimljivije to posetioci, po pravilu, imaju sve podatke o svojim domainima,
ukljuujui imena i adrese svih onih koji su imali bilo kakvog uea u tom bliskom
susretu.
Dalje, dok traje poseta, osoba kojoj je bila namenjena po pravilu je bila sama kod
kue. Posetioci, obino trojica, stiu u velikom crnom automobilu, u Americi najee
kadilakom, koji je, meutim, retko kad najnoviji model.
Kad je re o automobilima, upada u oi da su, iako starijeg tipa po datumu
proizvodnje, izgledali kao da su upravo sili sa fabrike trake, ak su imali i onaj miris
karakteristian za nove automobile.
I jo jedan detalj: ako je neko sluajno i uspevao da zapie broj tablica jednog od
takvih automobila, kasnije se redovno ispostavljalo da taj broj ne postoji u policijskoj
evidenciji.
Posetioci su gotovo uvek bili mukarci, samo u retkim sluajevima meu ljudima u
crnom bila bi i jedna ena. Po izgledu se najee uklapaju u stereotip agenata CIA ili
neke druge tajne obavetajne slube.
Nose tamna odela i sve ostalo je tamno: eiri, kravate, cipele, arape... S druge
strane, na sebi uvek imaju bele koulje. Svi svedoci tvrde da njihova odela izgledaju kao
da su tek kupljena.
Njihova lica su veinom opisivana kao orijentalnog izgleda sa kosim oima. U
jednom sluaju, ovek u crnom je, po opisu svedoka, imao na usnama i karmin svetle
nijanse!
Generalno, ljudi u crnom su po pravilu opisivani kao bezizraajni, nesposobni da
pokau bilo kakvu emociju, dok su im pokreti bili ukoeni, odnosno, trapavi. I svi su
odavali utisak hladnoe, formalnosti ili, ak, pretnje. Ni minimalnu toplinu ili srdanost
nisu ispoljili nikada, pa ni onda kad se nisu ponaali neprijateljski.
Svi svedoci se slau da njihovi iznenadni i neprijatni posetioci, osim po izgledu,
nisu imali nikakve druge karakteristike ljudskih bia, to je za veinu njih bilo dovoljno da
zakljue da i nisu bili ljudi.
Mnogi od njih pokazivali su, odmah na poetku posete, nekakve kartice koje je
trebalo da ih identifikuju, to za njihove domaine i nije bilo od nekog znaaja, jer veina
ljudi ni ne zna kako izgledaju originalne legitimacije CIA ili neke druge tajne organizacije.
Oigledno je da je svrha tih kartica bila da se postigne utisak o poseti agenata neke
zvanine slube.
Posetioci su ispitivali, upozoravali, a esto, kao to je ve reeno, i pretili. Pri tom
su ve sve znali o susretu osobe, kojoj su zakucali na vrata, sa NLO ili vanzemaljcima.

I sve to se dogaalo na perfektnom engleskom jeziku, kad je re o tom govornom

podruju. Suvie perfektnom, kako su ocenili mnogi svedoci, bez ikakvih gramatikih
greaka i sa savrenom dikcijom i intonacijom.
Posete ljudi u crnom najee su se zavravale upozorenjem svedoku ili rtvi
vanzemaljskog incidenta, a ne retko i pretnjom da e se, ukoliko bude javno govorio o
tome, njemu, ili nekome iz njegove ue porodice, desiti neto strano.
Sline posete i pretnje upuivane su i onima koji istrauju ovu tematiku iako
prethodno nisu lino imali priliku da se sretnu sa vanzemaljcima, kao to je sluaj sa
Albertom Benderom.
Ima i mnogo sluajeva koji nisu toliko stereotipni. Jedan od njih dogodio se doktoru
Herbertu Hopkinsu iz drave Mejn, SAD, u septembru 1976. godine kad je, uz pomo
takozvane regresivne hipnoze, pokuavao da rei jedan sluaj vanzemaljske otmice.
Naime, jedne veeri, poto su njegova ena i deca izali a on ostao sam u kui,
pozvala ga je telefonom osoba koja se predstavila kao potpredsednik organizacije za
istraivanje NLO-fenomena iz Nju Derzija, i pitala ga da li moe da ga poseti da bi
porazgovarali o nekim detaljima vezanim za sluaj koji je on upravo istraivao.
Dr Hopkins je pristao da ga primi iste veeri, a onda je, poto je spustio slualicu,
krenuo do ulaznih vrata da upali spoljanje svetlo kako bi njegov posetilac lake pronaao
kuu. Meutim, kad je stigao do vrata, ovaj je ve bio tu.
Nisam video, niti sam uo bilo kakav automobil, ispriao je kasnije dr Hopkins,
a da ga je ovaj i imao, nije bilo ni teoretske anse da bi njime uspeo tako brzo da stigne
od telefona do moje kue.
Lik koji se pojavio na njegovim vratima bio je sam, obuen u crno odelo (novo,
perfektno ispeglano, bez ijednog nabora) sa crnim eirom, crnom kravatom i cipelama, a
nosio je i belu koulju. Kasnije je dr Hopkins izjavio da je njegov prvi utisak bio da je
izgledao kao pogrebnik.
Kad je ovaj skinuo eir, dr Hopkins je primetio da njegov posetilac ne samo to je
bio skroz elav, ve nije imao ni obrve i trepavice. Primetio je jo da je
pogrebnikova koa bila bela kao kod mrtvaca, dok su mu usne bile jako crvene.
Za vreme razgovora, neobini posetilac je sluajno obrisao svoje usne akom na
kojoj je imao rukavicu sive boje. Ovaj pokret imao je na doktora zapanjujui efekat jer je
jasno video da je njegov posetilac razmazao karmin na usnama, koje su postale skroz
blede dok je na rukavici ostala mrlja od karmina.
Govorei kasnije o ovom udnom posetiocu, dr Hopkins je naveo i podatak da mu je
tajanstveni gost u jednom trenutku dao na znanje da mu je poznato da on ima dva novia
u depu.
Kad se ispostavilo da je to tano, zamolio je doktora da jedan od njih izvadi iz depa
i da se, dok ga dri u ruci, koncentrie na njega. Kako je doktor gledao u novi, tako je
novi polako iezavao dok na kraju nije potpuno nestao. Ni vi, ni bilo ko drugi na
ovom svetu, vie ga nikada nee videti, prokomentarisao je posetilac udo koje je upravo
izveo.
Posle nekog vremena, koje su proveli u razgovoru o NLO, posetilac je poeo da
govori sve sporije i sporije. Ostajem bez energije, moram odmah da idem. Dovienja,
rekao je, oteturao se do vrata i jedva se nekako spustio niz stepenice.
Dr Hopkins je zatim, kae, video neku plaviastu svetlost ispred svoje kue. U
prvom trenutku je pomislio da su u pitanju farovi automobila kojim se dovezao njegov
posetilac, ali je onda shvatio da je ovaj jednostavno nestao, a da opet nije uo zvuk
motora.
Kad su se doktorova ena i deca vratili kui, zatekli su ga kako, oigledno na ivici
rastrojstva, sedi za stolom na kome je leao pitolj. Istovremeno, sve sijalice u kui su
treperile, palile se i gasile.

Kad su kasnije izali napolje, na mestu na kome je posetioev automobil trebalo da

bude parkiran, pronali su par udnih otisaka. To nisu bili tragovi guma, a ve sutradan
iezli su misteriozno kao i posetilac dr Hopkinsa.
Neko vreme posle ove posete, u kui su se dogaali neobini incidenti, a na dr
Hopkinsa je ova poseta delovala tako da je uradio upravo ono to mu je pogrebnik
rekao: izbrisao je sve trake sa materijalom koji je snimio za vreme svog istraivanja
sluaja otmice i obustavio svaku dalju istragu o onome to se dogodilo njegovom
pacijentu.
Ovaj dogaaj potvruje da ljudi u crnom imaju sposobnost da se materijalizuju u
zemaljskoj ravni postojanja i da je tu re o vetakim stvorenjima koja je poslao
kontrolni sistem iz druge ravni postojanja.
To je, naravno, uraeno iz razloga veoma dobro poznatih i na ovoj planeti: da bi se
zatakali sluajevi koji bi mogli da dokau postojanje tog kontrolnog sistema i njegovu
manipulaciju ljudskim biima. Ili, ak, da samo navedu na pomisao o njegovom
postojanju.
I, za kraj, dobra vest: sudei po broju prijava, izgleda da je u poslednje vreme broj
iznenadnih poseta ljudi u crnom mnogo manji nego pre. Da li se kontrolni sistem sada
vie oslanja na elektronsku kontrolu uma ljudi ili su kontrolori zadovoljni stanjem svesti
ljudske populacije na zemlji u ovoj taki vremena i prostora, videe se u budunosti. I to
veoma bliskoj.
Ipak, kad sretnete nekog oveka u crnom, diskretno obratite panju na njega. Za
svaki sluaj. (udo, 22. decembar 2006)

28. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA TELEPORTACIJA
* Jednog vrueg letnjeg podneva, naoigled stotinak Meksikanaca, dva brata
blizanca uhvativi se za ruke skoili su sa krova oblakodera. Na zemlju je, meutim, pao
samo jedan, a telo drugog isparilo je u vazduhu. Zagonetka tajanstvenog samoubistva u
samom centru Meksiko Sitija, uzbudila je gradske vlasti, ali sasvim sigurno ne i meksike
parapsihologe, za koje je ieznue devetnaestogodinjeg Rafaela Fernandesa samo jo
jedan dokaz postojanja teleportacije - prenosa ljudi, ivotinja ili predmeta, esto i na
ogromna rastojanja, u deliu sekunde i bez vidnog uea neke fizike sile; takoe takvog
prenosa u neko drugo vreme. Moda bi se moglo rei da se za teleportaciju, bar prema
pisanim dokumentima, zna nekoliko stotina godina. Naime, neka tajanstvena sila iznenada
bi zahvatila ljude koji nisu ni sanjali da im se tako neto moe dogoditi, i u tren oka
prenosila ih hiljade kilometara daleko.
O jednom primeru teleportacije u pretprolom veku svedoe i dokumenti, koji su
sauvani u arhivi sicilijanskog grada Takone. U 18. veku u tom gradu iveo je uvaeni
zanatlija Alberto Gordoni. 3. maja 1753. godine on je iznenada iezao, kako je opisano,
iz ista mira iz kue koja se nalazila unutar zamka. Ispario je naoigled prisutnih.
Zapanjeni ljudi pretraili su svu okolinu, ali nisu nali nikakvu rupu kroz koju bi jadnik
mogao da propadne. Istog datuma, samo 22 godine kasnije, Alberto Gordoni se opet
pojavio, i to na istom mestu sa kojeg je iezao. Naao je svoj dom prazan i naputen.
Radionica je bila razruena, a on neprijatno iznenaen, ne shvatajui ta se dogaa.
Meutim, gospodarica zamka ga je prepoznala. Alberto Gordoni izgledao je potpuno isto
kao onog dana kad je nestao. Uporno je tvrdio, da nije nestao ni na trenutak. Zbog te izjave
uhapsili su ga i potom smestili u ludnicu.
Lekar, otac Mario, posle sedam godina, iznenada je reio da popria sa Albertom.
Zanatlija mu je ispriao da se prve tri godine boravka u ludnici niega nije mogao setiti, a
zatim su mu se pojavile nejasne slike. Kao da je propadao u nekakav tunel, sa belom i
nejasnom svetlou. Na samom poetku bilo je neko nejasno bie, kao izdueno, sa
dugakom kosom. Ono mu je reklo da je uao u vremenski procep i da e se vrlo teko
iz njega izvui. Alberto se alio da je dosta toga zaboravio i ne moe nikako da se seti.
Otac Mario mu je poverovao. Kroz tri dana zajedno su doli u Takonu. Alberto se radosno
nasmeio, napravio jedan korak i - opet iezao. Ovoga puta zauvek! I ovo njegovo
ieznue desilo se na oigled velikog broja prisutnih. Otac Mario je naredio da se to
mesto obzida, nazvavi ga avolja zamka.
Izvetaj o ieznuu Dejmsa Vorsona iz Limingtona, u Engleskoj, 3. septembra
1873. godine, potpisala su dva svedoka dogaaja. Vorson, obuzet sportskim duhom,
prihvatio je izazov da obori rekord u tranju na trideset dva kilometra izmeu Limingtona i
Koventrija. Dvojica njegovih prijatelja, Hamerson Barns i Barham Vajs, pratili su ga u
koiji. Dan nije mogao biti lepi. Trkaa u sportskoj opremi ni za trenutak nisu isputali iz
vida i on bi se povremeno okretao prema njima, razmenjujui poneku reenicu sa svojim
pratiocima.
Dok je trao sredinom puta, Dejms Vorson iznenada je, kako se uinilo, posrnuo,
kao da je zapeo za neku prepreku, i pri tom je ispustio samo jedan kratak, prodoran krik.
Vajs je kasnije rekao: Bio je to najjeziviji zvuk koji je iko od nas bilo kada uo. Ali, kad
se spotakao, Vorson je, umesto da padne na zemlju, kako bi se to moglo oekivati, na pola
puta prema tlu jednostavno nestao! Svedoanstvo o tome nalazilo se na samom drumu koji
je Vajs fotografisao radi dokaza. Na slici se u praini vide stope njegovog prijatelja do
mesta na kojem se, oigledno, spotakao, a zatim ih dalje nema.

Kada su se dva oveka vratila u Limington sa neverovatnom priom, sastavljene su

ekipe da istrae itav teren od Limingtona do Koventrija, ali ni trunka dokaza o tome ta
se desilo sa Dejmsom Vorsonom ni tada, a ni narednih godina nije pronaena. Psi tragai
koji su korieni u potrazi uporno su odbijali ak i da priu mestu na kojem je on nestao.
Iako njegovi telesni ostaci nikada nisu otkriveni, neverovatna i tragina Vorsonova sudbina
ostavila je svedoanstva po kojima, od tada pa sve do dananjeg dana, u mranim noima
na usamljenom putu od Limingtona do Koventrija moe da se susretne prilika trkaa u
starinskoj odei oko kojeg se vidi sablasno, zelenkasto svetlucanje.
Neverovatna pria o nestanku farmera Dejvida Langa iz Galina, u Tenesiju, koju je
potvrdilo vie svedoka, nosi datum 23. septembar 1880. godine. Tog dana, njegovo dvoje
dece igralo se u dvoritu, gde je neki posao obavljala i Langova supruga. Farmi je prilazila
koija u kojoj su bili sudija Avgust Pek i njegov urak. Dejvid Lang se nasmeio, mahnuo
posetiocima u znak pozdrava i zakoraio u pravcu koije. Ali do nje nikada nije stigao.
Posle nekoliko koraka, naoigled petoro prisutnih, on je bukvalno ispario pred njihovim
oima! Njegova supruga je vrisnula i potrala prema mestu gde ga je poslednji put videla,
a za njom i sudija sa svojim pratiocem. Meutim, od Dejvida Langa nije bilo ni traga ni
glasa. Potraga za rupom kroz koju je mogao propasti, produila se duboko u no, ali ni
tamo, niti bilo gde u okolini, nije bilo nikakvih skrivenih otvora, peina i slino. Samo
ravna zemlja i trava.
Sledeeg jutra stigao je i geometar koji je pretraio itavu okolinu, ali nita nije
pronaao. Prema njegovom nalazu, podloga je bila vrsta i sastojala se od debelog sloja
krenjakih stena. Gospoa Lang uporno je odbijala da se odri crkveni obred i simbolina
sahrana njenog mua, a jedino je zahtevala od stanovnika Galina da nastave da se mole za
povratak Dejvida Langa. Pokuaji da se nestali farmer pronae nastavljeni su mesecima.
Jedne aprilske veeri 1881. godine, Langova erka Sara utrala je zadihana u kuu i rekla
kako se pojavio krug na mestu oevog nestanka! Kada je gospoa Lang otila da se
uveri, Sara je rekla kako je jasno mogla da uje njegov glas koji je muenikim tonom
molio za pomo, ali je postajao sve slabiji i najzad se izgubio. Supruga Dejvida Langa,
dodue, nije ula glas, ali je zatekla savren krug od osuene trave, tri i po metra u
preniku, na mestu gde ga je poslednji put videla. To je za nju bilo previe; ubrzo je
spakovala stvari i sa dvoje dece napustila farmu. Langov nestanak ostao je nerazjanjena
misterija do dananjih dana.
Prvi dokumentovani izvetaj o nestanku neke osobe naoigled drugih, bez ikakvog
racionalnog objanjenja, datira iz 1815. godine. To se dogodilo u pruskom zatvoru
Vajhselmunde. Ime zatvorenika bilo je Diderii i on je robijao jer je, kao sluga, nakon
smrti svog gospodara preuzeo njegov identitet. Bilo je popodne i Diderii je bio samo
jedan od zatvorenika koji su, u dugakom redu i u parovima, bili vezani lancima i hodali
zatvorskim dvoritem. I dok se ulo samo zveckanje lanaca, na iznenaenje njegovog
zatvorskog kolege, Dideriijev lik poeo je da bledi, a telo mu je postajalo providno, sve
dok nije potpuno iezlo, a njegov noni okov sa lancem ostao prazan na zemlji!
Zatvorenik je prosto nestao u vazduhu i vie nikada nije vien, zabeleio je u svojoj
Istoriji nestalih osoba od 1800. godine do danas autor knjige Dej Robert Ne.
Nestanci ljudi bez traga deavaju se ee nego to se moe zamisliti. Samo u
Americi, kau statistike, godinje nestane oko deset miliona osoba oba pola i svih uzrasta!
Oko 95 odsto njih se vrati ili se ispostavi da su bili rtve kriminalaca, neki iz razliitih
razloga svojom voljom promene mesto boravka, sakriju za sobom sve tragove i pod
drugim imenom ponu novi ivot, dok se za priblino pet odsto nikada ne sazna ne samo
gde su otili, nego ni kako su takorei naoigled svojih najbliih isparili a da za to ne
postoji nijedno racionalno objanjenje!
Ali, jo veu misteriju predstavljaju masovni nestanci itavih sela i grupa ljudi, a
nekima od njih prethodila je pojava - plavog svetla na nebu!

Sve se dogodilo 13. oktobra 2010. godine, oko etiri sata ujutro. Po nekim
tvrdnjama, podruje planine Kvin Ling, u oblasti angsi, prethodnih dana u vie navrata su
nadletali neidentifikovani letei objekti, a onda je selo obasjala neobina, plaviasta
svetlost jakog intenziteta. Stanovnici okolnih naselja sa strahom su posmatrali dogaaj,
ija posledica je bila, kako su izvestili pojedini kineski mediji, ieznue svih dve hiljade
stanovnika sela nad kojim se svetlo pojavilo!
Reporteri lista Vuhan Ivning preneli su izjave zabrinutih seljana te oblasti, a na
Internetu se pojavio video snimak plave svetlosti za koji se veruje da je napravljen u
blizini nestalog sela. Video je nainjen nou, a u daljini se vidi udno, plavo svetlo. uo
sam da je jue celo selo nestalo preko noi. Sada je to mesto zauzela vojska i nadzire ga,
rekao je neimenovani kineski reporter.
Ovaj incident demantovan je kao glasina, meutim, nije opovrgnuto da je armija
preuzela kontrolu, ali dok neki veruju da je NLO usisao sve stanovnike sela, drugi
smatraju da ceo dogaaj ima veze sa nuklearnim postrojenjem koje se nalazi u blizini
naselja i da zbog toga vojska neto skriva. Naime, u jednoj radio-emisiji sutradan, 14.
oktobra, pomenuto je da je selo evakuisano, a da je onda potpuno nestalo nakon to se
ogromni plavi objekat pojavio iz crnog dima. Svi veliki putevi prema ovoj oblasti su
blokirani, ali osim to je policija provincije angsi dala saoptenje da se od svega toga
nita nije dogodilo, kao i da je u pitanju najobinija glasina bez osnova, nikakve
informacije o sudbini stanovnika tog planinskog sela do danas, posle vie od tri meseca,
nisu pruene. Video snimak plave svetlosti (slika br. 72) u trajanju od nekoliko minuta
moe se pogledati na Ju-tjubu, pod nazivom Chinese Village Disappearing (Nestanak
kineskog sela).
Neverovatan dogaaj zbio se i 1930. godine u severnoj Kanadi, gde su u eskimskom
selu Andukuniju (slika br. 73) nestali svi itelji. U pustom selu ostala je odea, hrana u
ohlaenim ognjitima, ak i puke, bez kojih Eskimi nikada ne izlaze iz kue.
U novembru te godine, Do Label, kanadski traper, uao je u ovo ribarsko selo
smeteno na obali jezera Andukuni, ali ga je tamo doekala grobna tiina. Pomislio je da
je to veoma udno, jer je u naselju ivelo dve hiljade Eskima, i uvek su negde ili ili stizali
u svojim kajacima. Iao je od jednog do drugog kuerka, obilazio ribarnice, ali nikoga od
stanovnika nije susreo. U daljini je ugledao treperavo svetlo vatre i poao prema njemu,
nasluujui da se pod sjajem meseine dogaa neto zaista udno. Iznad tinjajue eravice
visio je lonac u kojem je zagorevao paprika.
Traper je otrao do prve telegrafske stanice i informaciju o neobinom praznom selu
poslao kanadskoj planinskoj policiji. Oni su stigli nekoliko sati kasnije i takoe bili
zabezeknuti masovnim ieznuem do poslednjeg stanovnika naselja! Pretraena je itava
okolina, i to je bilo veoma udno i neobjanjivo, jedino su svi psi koji su pripadali
Eskimima i bez kojih oni nikuda nisu kretali na svojim sankama, pronaeni sahranjeni
ispod etiri metra visokog nanosa snega. Zakljueno je da su prethodno svi uginuli od
izgladnelosti! U kuama, meutim, sve zalihe hrane su bile na svom mestu, tako da je
pretpostavka o odlasku stanovnika bilo kuda bez pasa i bez hrane u startu zvuala
besmisleno.
Ono to je istraitelje dodatno zapanjilo i ispunilo ih jezom bili su raskopani i
prazni eskimski grobovi! U to doba godine zemlja je bila smrznuta i bilo je gotovo
nemogue kopati, ali oigledno je bilo da je nestanak Eskima bio povezan sa vaenjem i
odnoenjem zemnih ostataka njihovih predaka. itavo groblje je iskopano i paljivo
ispranjeno, do poslednjeg pokojnika!
U toku te nezemaljski tihe noi, zabeleeno je, pripadnici Kraljevske planinske
policije Kanade na horizontu su zapazili isijavanje plaviaste svetlosti! Ona je sablasno
pulsirala izvesno vreme u daljini, bila je nepokretna i, kako su ocenili, vetakog porekla,
da bi vremenom izbledela i nestala!

Gotovo da nije potrebno posebno naglaavati da nestanak dve hiljade ljudi nikada
nije razjanjen, iako su mnogi godinama pokuavali da pronau bilo kakvo racionalno
objanjenje za ovo masovno ieznue o kojem je pisala sva svetska tampa. Utoliko pre,
to se slian sluaj dogodio sedam godina ranije u Brazilu, gde je itav jedan gradi od
est stotina stanovnika, Hoer Verde, opusteo i postao avetinjsko mesto!
Prvi putnici koji su stigli u Hoer Verde zatekli su prazne ulice bez ive due, a
pogled kroz prozor opustelih kua govorio je da se neto neobino dogodilo. Nikoga nije
bilo u njima. Policija je pretraila gradi, i u lokalnoj koli pronala puku koja je zatim
bila forenziki ispitana. Na kolskoj tabli bile su ispisane rei: Ne postoji spasenje i to
je bilo sve do ega su doli. Ispitivanjem je utvreno da je iz puke pucano dan ranije, ali
nije bilo mogue ustanoviti ko ju je upotrebio.
Dogaaj je povezivan sa politikom klimom u Brazilu u to vreme i sumnjalo se na
konflikt sa lokalnom gerilom, ali ko je mogao i gde evakuisati sve stanovnike Hoer Verdea
i sa kojim ciljem, ostala je tajna.
Dakle, teleportacija moe biti individualna i masovna.
Francuz ak Vale na stranicama svoje knjige Paso za Magoniju, govori o veoma
zauujuoj pustolovini koja se dogodila poetkom veka jednom od britanskih pukova.
Ne elei da ga smatraju zanesenjakom ili sanjarem, on navodi poreklo informacija
- novozelandski list Spejsvju broj 45, za septembar i oktobar 1965. godine. Vale paljivo
iznosi tok dogaaja: u toj prii neverovatna sudbina zadesila je odjednom nekoliko stotina
ljudi! Dramatini dogaaj dogodio se 28. avgusta 1915. godine, na koti 60, na obali zaliva
Suvla, u Turskoj. Ne slutei nita, kolona britanskih vojnika penjala se na tu kotu. Oni su
tamo bili poslati kao potpora britanskoj vojsci pred odluujuu bitku. To je bio prvi puk
etvrte norfolke divizije, koji je brojao oko 800 ljudi. Tada se ova kolona pribliila
neobinom i nepoznatom oblaku koji je nestvarno stajao ispred njih na zemlji. Oevici su
prijavili da je ovaj neobini oblak bio nepomian, iako je duvao jak vetar. Neoprezno i sa
puno poleta, kolona je ipak ula u ovaj misteriozni oblak. Iz ovog oblaka niko od njih
nikada nije iziao! Posle sat vremena, negde oko podneva, tajanstveni oblak je jednostavno
nestao uzdiui se prema nebu. Ujutro 29. avgusta 1915, dakle, dan nakon nestanka
engleskog puka, pre no to su se britanske trupe povukle, izvren je pregled terena na
kome su vojnici nestali. Na toj lokaciji nije pronaeno nijedno beivotno telo engleskih
vojnika, to je samo doprinelo bujanju legende o njihovom prelasku u paralelni svet.
Posle kapitulacije Turske, 1918. godine, britanska komanda zatraila je oslobaanje
prvog puka etvrte norfolke divizije, jer se smatralo da su oni zarobljeni od strane
protivnika. Ali, Turci su kategorino izjavili da ne samo da nisu zarobili engleske vojnike,
nego da ih nisu ni videli blizu kote 60. Tu izjavu potvrdili su i neutralni svedoci.
Ova pria zabeleena je i u knjizi Izvan zemlje, Ralfa Bluma: O tom dogaaju
prvi put sam uo u Engleskoj kada sam bio gost generala ser Alena Konighama, poznatog i
kao komandanta Britanske Osme armije na poetku Drugog svetskog rata. Tada mi je
general ispriao ovu neverovatnu priu.
Ser Alen se seao da se to zbilo 1915. godine i da su se u ministarstvu odbrane silno
uzbudili. O ieznuu puka svedoila su 22 novozelandska vojnika, a tri oevica potpisala
su izjavu pod zakletvom iz koje se moe razabrati da je: Dan bio vedar i bez oblaka na
vidiku. Meutim, bilo je 7-8 oblaka u obliku hlebova, potpuno jednakih, koji su stajali
iznad kote 60. Duvao je jugo brzinom od oko 5 milja na sat, ali oblaci se nisu pomakli niti
su menjali oblik. Bili su pod uglom od 60 stepeni, na visini od oko 170 metara. Ispod tih
oblaka, na tlu, nepomino je stajao jo jedan oblak, dug oko 250 i visok i irok oko 70
metara. Taj oblak je bio neobino gust, kao da je bio nainjen od nekog kompaktnog
materijala. Od britanskih linija je bio udaljen oko 300 metara. Tada je naiao Prvi norfolki
puk marirajui uz breg, da bi pojaao trupe na koti 60. Kada su doli do tog oblaka,
umarirali su u njega, ali niko od njih nije vie izaao da bi se prikljuio ostalima na koti
60. Kad je i poslednji iz kolone nestao u oblaku, ovaj je poeo lagano da se die, ba kao

pravi oblak ili magla, sve dok se nije prikljuio ostalim oblacima koji su lebdeli iznad
pomenute kote, sve vreme na istom mestu. im je ovaj sa tla dostigao njihovu visinu, svi
zajedno krenuli su ka severu, prema Trakiji. Posle 45 minuta nestali su sa vidika.
Nikada nije naeno ni objanjenje za nestanak 4.000 austrijskih vojnika kojima se
izgubio svaki trag 1707. dok su se nalazili na maru preko Pirineja. Nisu napadnuti, dakle
nisu poginuli. A od njih nije ostao makar jedan jedini komad opreme, uniformi, oruja...
Isto se 1946. desilo i sa 650 francuskih vojnika koji su u Vijetnamu, tadanjoj
Indokini, marirali prema Sajgonu. Istragom je dokazano da ih niko nije napao i poubijao i
da nisu bili rtve divljih ivotinja. Ceo put, dug 160 kilometara, kojim su se kretali,
temeljno je ispitan, kao i kilometri okolne dungle, ali nigde nije pronaeno nita to bi
uputilo na mesto na kome su isparili. I zato se to desilo i kako.
Jedna eta italijanske peadije takoe je nestala 1917. godine tokom borbi na
Solferinu, i od 107 njenih pripadnika nije pronaen nijedan. Ni mrtav ni iv. Neto pre
toga, u istorijskim zapisima stoji da je tokom francusko-pruskog rata na prilazima Parizu
takoe netragom nestala grupa od 57 pruskih vojnika kojima se trag potpuno izgubio. Ovo
je samo nekoliko od vie stotina do danas registrovanih sluajeva neobjanjivih nestanaka
pojedinaca i grupa ljudi. (Tree oko)
U jednom drugom dogaaju, iji opis sledi, nestalo je odjednom tri hiljade ljudi!
* U toku napada Japana na Kinu 1939. godine, pukovnik Li Fu Sien dobio je
zadatak da japanske napadae po svaku cenu zadri u okolini grada Nankinga, koji su
Japanci ve osvojili. Cilj je bio da se ve poprilino razbijene kineske armije reorganizuju
i pokuaju da zaustave invaziju.
U tom cilju, pukovnik je organizovao jedinicu od tri hiljade sto ljudi, koji su,
ukopavi se u rovove, zauzeli poloaje du glavnog puta, kako bi spreili prodor Japanaca
na sever. Oko etiri ujutru, jednog decembarskog dana, pukovnik je izvrio obilazak svojih
trupa, rasporeenih na duini neto veoj od tri kilometra. Posle toga, otiao je da odspava.
No, u sedam ujutru probudio ga je deurni oficir. Bio je veoma uznemiren, jer nikako nije
mogao da uspostavi telefonsku vezu sa linijom fronta, mada su do pre pola sata telefoni
radili besprekorno, a na liniji fronta nije se dogaalo nita neobino.
U prvi mah, pomislio je da je re o iznenadnom napadu neprijatelja, ali je odmah
shvatio da je to nemogue jer bi se na tako malom odstojanju morala uti pucnjava.
Pukovnik Li Fu Sien spremio se na brzinu i, u pratnji nekolicine oficira, krenuo ka
svojim ukopanim trupama. Kad su stigli na liniju fronta, doiveli su pravi ok: celom
duinom od preko tri kilometra rovovi su bili prazni! Tu jednostavno nije bilo nikoga! U
rovovima su ostali naslagano oruje, ostaci vatri i zalihe hrane.
Najzad su stigli do mosta, na kraju linije fronta, koji je uvala jedna eta vojnika.
Njih su zatekli ive i na broju. Vojnici, meutim, nisu primetili nita neobino i nisu imali
nikakvog pojma ta se desilo sa njihovim drugovima.
Tako je otpala pretpostavka da su se trupe predale Japancima, jer je pomenuta eta
kontrolisala most - jedini mogui prelaz preko reke. S druge strane, u oblinje planine
takoe nisu mogli da se povuku neopaeno, jer bi, zbog konfiguracije terena, morala da ih
primeti vojska iz pozadine.
Osim toga, sigurno bi se naao bar neko od oficira da se suprotstavi takvom
masovnom bekstvu sa fronta. Najzad, to ni tehniki nisu mogli da izvedu za samo pola
sata, koliko je trajao prekid telefonske veze. Ni kasnije, posle rata, u zaplenjenim
japanskim arhivama, nije bilo nikakvog traga nekoj predaji na tom delu fronta.
to je najudnije, niko od tih 2.900 vojnika, koliko ih je tog jutra nestalo, nikada se
vie nigde nije pojavio! Misterija je ostala potpuna, zapanjujua preko svake mere: za
samo pola sata, na potpuno neobjanjiv nain, netragom je nestala vojska od gotovo tri
hiljade ljudi!

Poseban znaaj ovog sluaja je njegova visoka uverljivost. Naime, skeptici, kad su u
pitanju pojedinani nestanci, esto prigovaraju da podaci nisu dovoljno ubedljivi i tvrde da
ovek moe da nestane pred oima svojih blinjih i na vrlo ovozemaljski nain.
Sva ovakva natezanja nevernih Toma, meutim, padaju u vodu pred nestankom
ovako velikog broja ljudi. Zato su ovakvi dogaaji podobni da i one najskeptinije nateraju
da stave prst na elo i da se zamisle. (udo, 27. decembar 2002)
Slinih dogaaja bilo je i ranije u istoriji. Evo opisa jednog od njih, koji se dogodio
pre oko dve hiljade godina:
* Rimska imperija je, 54. godine pre n.e, poslala vojsku na Parane (teritorija
dananje Sirije). Sedam rimskih legija je prelo Eufrat i ostvarilo sjajnu pobedu. Meutim,
u maju 53. godine, Rimljani su potueni do nogu. Trideset tri godine kasnije, nakon
uspostavljanja mira, preiveli zarobljeni legionari vratili su se u Rim. Meutim, po
dolasku kui, shvatili su da se niko iz Prve legije (koja je imala minimalne gubitke) nije
vratio, niti je iko znao ta se desilo sa est hiljada vojnika. Kompletna legija je, kako su
zabeleili hroniari, isparila u vazduhu prilikom puta iz Sirije za Italiju, a da niko od oko
15.000 legionara nije primetio da se njihov broj smanjuje sa svakim preenim kilometrom!
Zaista misterija nad misterijama! (Tree oko, 16. decembar 2008)
Komentar: ta se desilo sa svim ovim ljudima koji su nestali?
Oni su ubijeni, prema Bojoj rei: Ko se maa laa, od maa e i da strada (ovo se
odnosi samo na one koji su nestali dok su se, kao vojnici, borili u ratu), ali ne mecima,
bombama ili na neki drugi nain, na koji se obino gubi ivot u ratu, ve
dematerijalizacijom.
Zato tako, kada su mogli biti ubijeni i na neki normalan nain?
Zato to je Bog, poto je od njih digao ruke, hteo da pomogne ostalim ljudima da
vide gde se nalazi njihov pravi neprijatelj.
Ipak, glavni razlog za ovakvo, masovno ubijanje ljudi je: da bi ostali bili obaveteni
na koji e nain, na kraju drugog vaskrsenja, biti odjedanput ubijeno 84 milijardi ljudi.
Onima koji su poginuli, svejedno je na koji su nain izgubili ivot, ali onima koji su
jo ivi i koji ele da se spasu (pakla), ne bi trebalo da bude svejedno da li su ti ljudi
poginuli od metka ili su dematerijalizovani, obzirom da bi na primerima njihovih pogibija
mogli neto da naue.
Da su ovi ljudi poginuli od metka, ko bi ih ubio? Pa, opet demoni (koji se nalaze u
ljudima), jer se normalan ovek teko odluuje da puca u drugog oveka. Dakle,
doputajui ubistvo jednog (malog) broja ljudi na ovakav nain, Bog je ostalim ljudima
pruio mogunost da ojaaju svoju veru u Boga.
Sledei primer pokazuje kako se vri teleportacija kada je vre aneli. Jer, re
teleportacija znai premetanje predmeta (ili ivog stvorenja) s jednog mesta na drugo, a
u do sada opisanim sluajevima se radilo o smrti ljudi, a ne o njihovom premetanju.
* Neverovatan sluaj kolskog autobusa. Nestao, pa se pojavio!
FRANCUSKA. Sluaj jednog kolskog autobusa koji je nestao sekundu pre nego
to e ga udariti voz u punoj brzini, jo uvek niko ne moe da objasni.
Svedoci kau da je autobus, koji se zatekao na inama prilikom nailaska voza,
nestao na tridesetak sekundi i ponovo se pojavio nakon prolaska voza.
Voza i deca, uzrasta od 8 do 14 godina, kau da su se zatekli na mestu
osvetljenom jarkom svetlou u toku misterioznog nestanka. (Zona sumraka, 8. avgust
2000)
Komentar: U ovom sluaju, aneo je, da bi spasao decu i vozaa, dematerijalizovao
njihova tela i uspavao njihove duhove za kratko vreme (to je odgovaralo stanju kao da su
umrli), a zatim im je ponovo stvorio tela i probudio njihove duhove, i u seanje im ubacio
film o tome kako su bili na mestu osvetljenom jarkom svetlou. Dogaaj koji im se
desio predstavlja isto to i vaskrsenje umrlih.

Inae, demoni teleportaciju (ljudi) koriste najee zato da bi ljude naveli na

pogreno verovanje kako na zemlji postoje i druge dimenzije, a ne samo one koje su
njima poznate, a ono to se tom prilikom odigrava je sledee: demoni ljudima
dematerijalizuju tela (a sa njima, po potrebi, dematerijalizuju i neke predmete), ubacuju im
u glavu film koji im pokazuje ono to demoni ele da oni zapamte, a zatim im ponovo
materijalizuju tela, naravno, na nekom drugom mestu. Evo nekoliko takvih primera, koji
su na ljude delovali krajnje zbunjujue:
* Neto udno mi se desilo 19. avgusta 2011. godine, pie T. B. Vozio sam tog
popodneva iz Brendona za Vinipeg u Manitobi, i taj put traje oko dva sata. Bio je vedar,
sunani dan i bilo je dosta vozila na putu, tako da sam vodio rauna da se pridravam
propisane brzine i paljivo vozim. Na desetine, ako ne i stotine puta sam proao ovim
pravcem i bio mi je poznat svaki detalj ili objekat u okolini po kojem sam mogao da se
orijentiem gde se nalazim i koliko mi je jo preostalo da vozim. Jedan od takvih bila je i
benzinska pumpa na oko 45 minuta vonje udaljena od Brendona. Kada sam stigao do nje,
bacio sam pogled na sat da izraunam kada u stii kui. Brendon sam napustio u 4:25, a
sada je bilo 5:09.
Sledea oznaka bila je veliko drvo pored puta, popularno zvano Drvo na pola puta.
Od benzinske pumpe do njega potrebno je 15 minuta vonje. Meutim, stigao sam do
njega za dva minuta i pomislio: Oho! ta se to deava? Ovo ne moe biti! Ali, na satu je
bilo 5:11!
To jednostavno nije bilo mogue, znao sam, meutim, ne samo da je asovnik bio
ispravan, nego sam i ja bio siguran da je prolo svega par minuta od kada sam napustio
benzinsku pumpu. Najudnije je bilo to to sam kui stigao u 6:30, tano u vreme kada
obino dolazim, ni deset ni petnaest minuta ranije! Kada razmislim, seam se da sam, dok
sam se pribliavao benzinskoj stanici, imao utisak da se vozim due od uobiajenih 45
minuta. Onda se iznenada desilo neto to me je prosto poguralo kroz vreme, kao da je
trebalo da ga sustignem na neki nain. Nita slino mi se do sada nije desilo, pomalo
zastraujue a opet zanimljivo, ispriao je svoj doivljaj B. T.
Bil iz Saline, u Kanzasu, imao je neobino iskustvo sa vremenom jo davne 1962.
godine, kada je put na koji je krenuo prevalio za neverovatno kratak period.
U Salini, u Kanzasu, u julu 1962. godine, doiveo sam neto zaista udno, sea se
Bil. Bio je veoma topao letnji dan i upravo sam pozvao telefonom svoju devojku (sada je
moja supruga ve 43 godine). Dogovorili smo se da u proetati do njene kue da bismo se
videli. Upozorila me je da je jako toplo, ali sam rekao da mi to nee smetati. Za tu
razdaljinu potrebno mi je inae od 30 do 45 minuta hoda.
Meutim, kako sam zakoraio iz svoje kue i zatvorio vrata za sobom, istog
trenutka naao sam se pred njenom kuom! Zakucao sam joj na vrata i ona je otvorila.
Pitala me je zato se alim sa njom, jer je upravo spustila slualicu i ula u dnevnu sobu
kada je ula zvono na vratima.
Pokuao sam da je uverim da ne poznajem nikoga od njenih suseda da bih se odatle
javio, to mi je teko poverovala. Naravno, u to vreme jo nisu postojali mobilni telefoni,
tako da ni danas nemam objanjenje ta se, ustvari, dogodilo i kako sam razdaljinu od pola
sata peaenja preao gotovo u jednom jedinom trenutku, to je i ona potvrdila, kae Bil
seajui se neoekivanog dobitka u vremenu tog dalekog julskog dana.
U avgustu 1983. godine vraala sam se iz Talahase, na Floridi, za Panama Siti,
navodi slino iskustvo Dijana O. Moj prijatelj Dejson i ja posetili smo Roki horor
piker ou, kao to to inimo redovno. Vozila sam folksvagen iz 1969. godine, koji je
mogao da razvije brzinu najvie do 60 ili 65 milja na sat, i to nizbrdo ako nam vetar duva u
lea. Krenuli smo nazad odmah posle filma i zaustavili se samo da natoimo benzin pre
ulaska na Autoput 20.
Dejson je rekao da ga je na mranom putu za nogu dotakla mala bela ruka koja se
pruila kroz vrata ne kroz prozor i skoro da mi je skoio u krilo kako bi je izbegao!

Zatim smo uli u maglu i videli autostopera koji je nestao! Umesto njega, na tom
mestu bilo je potansko sandue. Moram da napomenem da nijedno od nas ne pije alkohol,
niti uzima droge. Sledea stvar je bila da je kod Blontstaun Brida otkazao menja na
kolima. Znala sam to, ali mu nisam rekla dok se nismo zaustavili, da se ne bi uspaniio.
Kada smo preli most, stali smo kod jedne prodavnice. Na asovniku u prodavnici
videla sam vreme za koje sam pomislila da nije tano, ali se poklapalo sa onim na
Dejsonovom i mom satu. Ispalo je da smo 50 milja preli za sedamnaest i po minuta, to
je vie nego neverovatno! Imam utisak da se neto sa vremenom dogaa upravo na
mostu, smatra Dijana.
Bila je 1992. i ja sam pohaala kolu u Dejviju, na Floridi, poinje svoju priu o
dobijenom vremenu Keti. Put od Dejvija do Lantane, gde sam ivela, traje jedan sat.
Jednog jutra, asovi su bili otkazani i krenula sam kui po lepom, sunanom danu
uobiajenom rutom, koju sam prela ve stotinu puta, prema izlazu na Sempl Roudu, a
zatim putem I-95 na sever do Lantane. Sluala sam radio u kolima. Sve je bilo normalno
dok nisam ugledala znak za Sempl Roud, ali i sat u kolima i moj asovnik pokazivali su da
sam krenula na put pre samo deset minuta! Za onu razdaljinu, meutim, potrebno je
najmanje pola sata vonje. Bila sam zapanjena, jer sam usput morala platiti drumarinu, a
novac je i dalje bio u mom depu. Ako sam pogreila u raunanju vremena, a nisam, kako
sam izbegla naplatnu rampu, kada za to nema naina?, i danas se pita Keti.
eri Lou iz Seskatuna u Kanadi opisuje doivljaj iz 1986. godine, kada su ona i njen
saputnik Majkl, na putu za Mineapolis u Sjedinjenim Dravama, preli 250 kilometara za
manje od jednog sata!
Moj mladi bio je Amerikanac koji je doao u Kanadu da bi iveo sa svojim sinom
iz prvog braka, ali nije dobio radnu vizu i morao je da se vrati. To mi je slomilo srce i
odluila sam da uzmem mesec dana godinjeg odmora i odvezem ga u Mineapolis.
Planirali smo da od Seskatuna vozimo do Redine Seskaevan, koja je udaljena 160 milja
(250 kilometara), tamo se snabdemo gorivom i nastavimo do Minota, u Severnoj Dakoti,
gde bi prespavali, a zatim nastavili za Mineapolis. Bili smo oboje iscrpljeni zbog nekoliko
meseci bezuspene borbe da Majkl izbegne deportaciju, a verovatno usled stresa on je
dobio i upalu plua, pa je spavao za vreme vonje.
Savreno dobro se seam da sam proverila vreme kada smo poli, jer je to za mene
bilo kasno, poto ne volim da vozim nou. Raunali smo da emo izmeu 6 i 6:30 sati
popodne stii do Redine. Meutim, na oko 30 milja od Seskatuna, na transkanadskom
autoputu, poelo je da se dogaa neto udno. Moja fizika percepcija unutar kola naglo se
promenila. Sve se umirilo i utialo, ak se i radio odjednom uo kao kroz pamune epove
za ui. Pogledala sam prema Majklu, ali on je vrsto spavao. Tada sam primetila da je buka
od saobraaja na autoputu nestala. Oseala sam kao da naa kola lebde nekoliko ina iznad
puta, i prosto plove kroz vazduh! Na inae prometnoj saobraajnici nisam videla druge
automobile, to mi je takoe bilo veoma udno. Oseanje iscrpljenosti koje sam imala
najbolje se moe uporediti sa onim posle plivanja od itave milje ili dugog tranja, kada
sve zuji u uima a kretnje izgledaju kao na usporenom filmu.
Kada smo stigli u Redinu i kada sam pola da natoim gorivo, prvo to me je
okiralo bilo je da smo gotovo ostali bez njega. Drugi ok je bio kada sam pitala radnika
na pumpi koliko je sati. Bilo je pet popodne! Mada sam ve unapred znala odgovor, moje
sledee pitanje bilo je da li se vreme u Redini rauna po standardnom sistemu koji vai i
za Seskatun. Pogledao me je kao da sam najgluplja plavua na svetu koju je do tada video,
a u to se i Majkl probudio i bio isto tako zauen i zbunjen to se ve nalazimo u Redini.
Fiziki je bilo nemogue da 160 milja prevalimo za jedan sat! ak i da sam ne znam
kako brzo vozila. Oseala sam da se neto veoma udno dogodilo, i da je to bilo stvarno.
Ostatak puta proao je normalno, ali to iskustvo nikada nisam zaboravila. Ponekad se
pitam da li su emocionalno stanje i moja usmerenost da stignem dok jo ne padne mrak

proizveli neku vrstu teleportacije, kojom je nae putovanje skraeno za sat vremena, kae
eri Lou o svom neobinom iskustvu iz 1986. godine. (Tree oko, 4. oktobar 2011)
* Stepenice za nebo. Vie od sto ljudi, posetilaca drevnog hrama Maja, nestalo je
poslednjih godina. Krenuli bi stepenicama ka vrhu hrama i ne bi se nikad vratili, kao da su
isparili u vazduhu. Predstavnici meksikog drutva za zatitu istorijskih spomenika koji
izuavaju hramove-piramide, odbijaju da komentariu te vesti. Ameriki antropolog Tejlor
Dimplin, koji due od 20 godina istrauje tajanstvene ruevine u okolini grada Umal,
izjavio je da je lino video dva potresna sluaja nestanka ljudi, i to je opisao ovako:
Bio je maj. Vrili smo iskopavanja u podnoju piramida, kad nam je priao Englez
iz Manestera i upitao nas koliko metara ima do vrha hrama. Potom je krenuo da se penje
stepenicama, i kad je stigao do vrha, bukvalno je pred naim oima iezao. Tri nedelje
kasnije, posmatrao sam brani par iz Bostona koji je zavrio potpuno isto kao Englez.
Jo 1990. gradske vlasti Umala primile su prvi izvetaj o nestanku ljudi - oko 107
posetilaca. Meu Indijancima ima svedoka koji su videli da se turisti penju u nebo. Dr
Dimpling primeuje da policija ne uzima u obzir izjave oevidaca.
Oni se ne postavljaju ozbiljno prema tim izjavama, ve ih tretiraju kao najobinije
religiozne predrasude lokalnog stanovnitva, kae naunik. Ni meni ne veruju,
smatrajui da sam, poto sam ve dugo vremena meu ovim ljudima, potpao pod njihovo
sujeverje. Najlepe godine svog ivota posvetio sam izuavanju ovih ruina, i s mnogo
odgovornosti izjavljujem da su one pune zagonetki i tajni. Tu se pojavljuju stvari i
dogaaji koje nauka uopte nije u stanju da objasni. Jedno od takvih je upravo to iezavanje ljudi sa stepenica poznatih pod imenom stepenice za nebo. Drevni stanovnici
su verovali da stepenice vode na onaj svet. Indijanci smatraju da, dok se ovek penje ka
vrhu, bogovi reavaju da li je dostojan da postane besmrtan. Ako je dostojan, omoguavaju
mu da stigne do neba i da im se pridrui.
Zvanine vlasti ne daju nikakva objanjenja povodom iezavanja ljudi, ali policija
belei: Priznajemo da 107 ljudi moe da zvui kao veliki broj. Ali, ne treba zaboraviti da
godinje hiljade turista poseti istorijske spomenike Maja u Umalu. I ako uporedimo broj
nestalih s brojem posetilaca, videemo da 107 ljudi i nije neki veliki broj. (udo)
* Progutao ih javni WC! Misteriozni nestanak etiri stanovnika ikaga.
Stanovnici ikaga zahtevaju od vlasti objanjenje za nestanak etvoro ljudi koji su
koristili javni toalet u parku, a nisu iz njega nikada izali.
Izvetaji kau da je WC na misteriozan nain progutao Gasa Korklanda, Lu En
Mintoven, Eli Virton i Dastina Kortviloua (slika br. 74) u periodu izmeu 28. marta i 2.
aprila ove godine.
S druge strane, stotine ljudi je u istom periodu koristilo ovaj javni toalet (slika br.
75), ali bez ozbiljnih posledica.
Zaposleni u parku kategorino poriu da su dve ene i dva mukarca zaista nestali u
javnom WC-u koji se nalazi na teritoriji parka. A roaci i prijatelji nestalih osoba tvrde da
vlasti samo ele da zatakaju stvar.
Neu im dozvoliti da ovaj dogaaj zatakaju, kae suprug Lu En Mintoven, druge
osobe koja je nestala u toaletu.
Zaista ne znam ta se desilo mojoj supruzi, ali mi je jasno da vlasti neto kriju. Sve
to znam jeste da je Lu En ula u taj prokleti toalet i da nikada nije iz njega izala. Zato
zahtevam precizan odgovor, jer su ljudi koji dre park odgovorni za nestanak moje
supruge.
Supruga druge rtve, Gasa Korklanda, koji je nestao samo dva dana pre Lu En,
kae: Ba smo hteli da napustimo park kada je Gas rekao da mora da ode do toaleta. U
pitanju je toalet koji u jednom trenutku moe da koristi samo jedna osoba, bez obzira na
pol. Posle nekoliko minuta poela sam da se pitam zato je Gasu potrebno toliko vremena.
Posmatrala sam vrata ali se ona ni posle 15 minuta nisu otvorila. Tada me je uhvatila
panika, poela sam da dozivam. Pokucala sam na vrata i pitala da li je sve u redu. Poto

nisam dobila nikakav odgovor, pozvala sam slubenike parka da otvore vrata. Bila sam
potpuno okirana kad sam videla da nikog nema unutra, pria supruga Gasa Korklanda.
Prie roaka i prijatelja drugih nestalih osoba su gotovo identine. U svakom
pojedinanom sluaju pozvani su slubenici parka da otvore toalet. Nijedna od nestalih
osoba jo nije pronaena.
Policija za sada nije dola ni do kakvih rezultata, ali su roaci nestalih osoba,
neposredno nakon obavetavanja organa istrage, dobili pretnje od vlasnika parka. Iako je
misteriozni toalet uklonjen iz parka, mnogi nisu zadovoljni preduzetim merama. Za
supruga Lu En, ovaj postupak je nedovoljan.
Oni ele da poreknu itavu aferu i ne preuzimaju nikakvu odgovornost, kae on.
No, nee se na ovom zavriti. Svi mi koji smo izgubili svoje najdrae na ovaj bizaran
nain, neemo odustati dok ne otkrijemo pravu istinu, pa makar nam to bila poslednja
stvar koju emo uiniti.
Eksperti za paranormalne pojave nedavno su se ukljuili u istragu, ali jo nema
pouzdanih rezultata. (Zona sumraka, 30. maj 2000)
* Strogo uvana informacija najzad je procurila: esnaestogodinji Novosaanin
Milan. P. iezao je pre vie od mesec dana u vidu magle! Alarmantna vest je drana u
tajnosti zbog potreba istrage koju je porodica poverila privatnoj detektivskoj agenciji, a
sve je poelo i zavrilo se krajem prole, 2000. godine, u vreme odravanja NS koncerta
godine.
Tri veeri zaredom, u sportskom centru SPENS nastupale su nae najpoznatije
grupe. Polutama, dim, reski ubitani zvuci gitare i bubnjevi koji frenetinim ritmom
pozivaju na utku Milan je u prvim redovima, tik do podijuma, a na sceni su
Goblini. Svetlosni efekti, zvuni udari, zanos i - pramen vetake magle koji treba da
pojaa utisak
Poput kontrolisanog oblaka, vetaki izazvana magla prvo se podie iznad
Goblina u akciji, a zatim, kao voena nekom monom rukom, kree, koncentrisana,
prema tinejderskoj publici. Ba kao da je iva, lebdi nad glavama Milana i njegovog
drutva Zatim se odjednom, posle kratkotrajnog kolebanja, sputa dole i obavija Milana.
Goblini prae, svi skau i pevaju, a zatim postaju svesni, onog trenutka kada prestaje
svirka, da se magla razila i da je Milan jednostavno - iezao!
Milanovom drutvu je, naravno, bilo potrebno izvesno vreme da se suoi sa
evidentnom injenicom da je nestao jedan od njih. Bilo je to dovoljno da se pravi tragovi
zagube, ali stvar je ve bila okonana: Milana nije bilo, definitivno! Brza potraga nije
urodila plodom. Rasuli su se u strelce, obilazili kompletnu halu puna dva sata, ali od
Milana ni traga.
Ja mogu, sa punom odgovornou, da vam potvrdim da se zaista zbila neverovatna
stvar, pria nam Milanova prijateljica Vesna. Magla je krenula sa scene, sjurila se na
Milana, a zatim, zajedno s njim, isparila!
No, vlasnik detektivske agencije, stari i iskusni vuk istrage, vrlo je skeptian:
Verujte mi, misterija koja se krije u ovom sluaju nikako nije natprirodna. Siguran
sam da je u pitanju sasvim obina ovozemaljska stvar. Proveli smo sveobuhvatnu istragu i
sigurni smo da mali nije iezao. Isto tako, sigurni smo, nikakav zloin nije u pitanju.
Verujte mi, da se desilo ubistvo ili kidnapovanje, ja bih to znao - iza zloina uvek ostaju
tragovi! A da je nekakva magla pokupila klinca - pa hajte, molim vas, nemojmo da
priamo bajke! Ili ste moda, svi vi, zamislili da ste u romanu Stivena Kinga
Razgovarali smo i sa profesorom Tartaljom, strunjakom za svetsku knjievnost.
Zato? Usputna i ironina opaska privatnog detektiva o romanu Stivena Kinga posluila
nam je kao varnica. Zaista, postoji pria, koja je poznata samo uskim literarnim
krugovima, da je uveni horor roman jo uvenijeg horor pisca Kinga zasnovan na
istinitim dogaajima?!

Uboli ste pravu stvar, rekao nam je Tartalja. Sluaj magle obraen u romanu
Magla Stivena Kinga nije samo obian literarni motiv. Magla, koja u tom romanu donosi
zlo gutajui ljude i itavu jednu oblast, uopte nije izmiljena. U Americi je taj sluaj
poznat ba kao i sluaj Rozvela, znate ono sa leteim tanjirima Dakle, magla se zaista
pojavila, i to u dravi Oregon, i napravila pomor meu ljudima. Tada je, zauvek, iezlo
vie od pet hiljada ljudi i nikada im niko vie nije uao u trag! (Zona sumraka, mart
2001)
Komentar: 4. jula 1776. godine, u Oregonu se pojavila tajanstvena magla, u kojoj
je za osam dana nestalo vie od devet hiljada ljudi.
Zato su ti ljudi nestali? Zato da bi ostalim ljudima bio dat znak ko (zaista) vlada
Amerikom! Jer, 4. jula 1776. godine, u Filadelfiji su roene Sjedinjene Amerike
Drave, a ve 21. oktobra 1778. godine, vodei ameriki politiari napravili su tajni,
pismeni sporazum sa vanzemaljcima (demonima) o meusobnoj saradnji, posle ega su
demoni, polako, ali sigurno, preuzeli od ljudi svu vlast u Americi.
* Voz. Za najzagonetniji i najmisteriozniji sluaj masovne teleportacije strunjaci
smatraju, ipak, priu o izletnikom vozu sa bogatim Italijanima, koji je krenuo na kruno
putovanje sa eleznike stanice u Rimu, 14. jula 1911. godine.
Ukupno 106 putnika sa zanimanjem je posmatralo znamenitosti kroz koje je
prolazio novi odeljak eleznice koji je izgradila firma Saneti. Voz se pribliavao veoma
dugom tunelu. Najednom se neto sablasno poelo deavati. Prema svedoenju dvojice
putnika koji su uspeli u hodu voza da iskoe, kad je voz stigao na otprilike kilometar
udaljenosti od jednog tunela, mogla se videti mleno bela magla koja se sve vie
zgunjavala to se voz vie pribliavao tunelu, da bi se na kraju sve pretvorilo u neku
lepljivu itkost. Meutim, mainovoa nije obratio panju na neobinu atmosfersku
pojavu i, proavi kroz nju, uao je u tunel. I, gle! Voz sa svim putnicima nikada nije iziao
iz tunela!
Vlasti su se postarale da se o tom dogaaju ne pria. Tunelom se vie nije putovalo.
Bio je zazidan, a za vreme Drugog svetskog rata je razruen. Postepeno je iezli voz pao
u zaborav. Kao da ga nikad nije ni bilo, odnevi u neistraeno prostranstvo 104 putnika.
Voz su zaboravili i on je otputovao - u prolost!
Iz seanja poznatog meksikog psihijatra, koji je iveo sredinom prolog veka, sledi
nastavak ove prie!
16. maja 1816. godine, na elezniku stanicu u Meksiko Sitiju dola je kompozicija
sa sumanutima. Putnici, odnosno 104 oveka, tvrdili su da su upravo doputovali iz Rima! Tada su sve Italijane poslali na trajno leenje u psihijatrijsku bolnicu.
A voz? On je neko vreme stajao na sporednom koloseku a potom je, opet, na
tajanstven nain ispario. No, ne zauvek. Do dana dananjeg fantomska kompozicija,
ovog puta bez putnika, via se as u Americi, as u Evropi, as u Rusiji. Naruavajui
opte poznate zakone prirode, prelazio je iz prolosti u sadanjost i iz sadanjosti,
verovatno, u budunost.
Ovaj sablasni voz sa tri vagona poeo se pojavljivati nedaleko od sela Zavalii, u
Poltavskoj oblasti (Ukrajina), na eleznikom prelazu gde radi Jelena Spiridonovna
ebrec! Voz, sa vrsto zatvorenim roletnama, otvorenim vratacima i praznom kabinom
mainovoe, kretao se potpuno beumno, gazei kokoi koje su se slobodno etale po
pruzi.
Da ispita ovaj fenomen doao je predsednik Komisije za izuavanje anomalnih
pojava pri Akademiji nauka Ukrajine, V. P. Ljeatij. U njegovom izvetaju od septembra
1991. godine izneta je hipoteza da je voz na neki nain proao kroz vreme. Ljeatij
pominje i zapis poznatog meksikog psihijatra iz etrdesetih godina 19. veka, Hosea
Saksina, o sluaju neoekivane pojave 104 Italijana koji su dospeli u psihijatrijsku
bolnicu, poto su tvrdili da su u Meksiko stigli vozom - iz Rima!?

Ljeatij je proanalizirao spoljni sloj zidova i prozora vagona i pokazalo se da je to

materija po svojstvima nalik barutu. Nadalje, u listu Forum, tvrdi se da je 25. septembra
1991. Vasilij Petrovi Ljeatij saekao jedno pojavljivanje zagonetnog voza na prelazu u
selu Zavalii. On je uspeo da stane na viseu stepenicu jednog od vagona fantomskog voza
i... od tada se o njemu nita ne zna. Voz i dalje produava da povremeno saobraa kroz
raskrsnicu koju kontrolie Jelena Spiridonovna ebrec. Ali, niko se jo nije javio da dalje
ispituje ovaj fenomen.
Komentar: U ovom sluaju moe se postaviti pitanje: kako su Italijani dospeli u
ludnicu, kad je vlast bila duna da, najpre, temeljno ispita ovu stvar? Jer, voz i putnici su
bili tu, to znai da su morali odnekuda da dou, zbog ega je neko od nadlenih morao da
da odgovor na pitanje: odakle su oni stigli u Meksiko, bez obzira to je dogaaj, na prvi
pogled, izgledao nemogu i neverovatan.
I odgovor bi bio: oni su u ludnicu dospeli (istog dana kada su vozom stigli u
Meksiko Siti) zahvaljujui demonima koji su vladali psihijatrima i dravnim slubenicima
koji su ovaj sluaj pokuali da zatakaju! To jest, demoni su sklonili demone od radoznalih
oiju javnosti, poto je neverovatni sluaj, najpre, evidentiran.
Da ljudi iz meksike policije koji su se bavili ovim sluajem nisu bili opsednuti
demonima, oni bi Italijane smestili u hotel, obzirom da ovi nisu uinili nikakvo
kriminalno delo, a zatim bi im pomogli, koliko je to bilo u njihovoj moi, da nau reenje
problema u kome su se nali.
Kao i u svim slinim sluajevima, i ovoga puta su demoni, poto su se najpre
pojavili (u obliju Italijana) i isprepadali ljude, odmah zatim zatakali sluaj, da ljudi,
istraujui ga, ne bi otili dalje u razumevanju ove i mnogih drugih, slinih pojava, i stigli
do istine koja bi im mogla pomoi da se spasu.
to se mene, autora ove knjige tie, poto me je jako interesovalo ta se desilo sa
zatvorenim Italijanima, pitao sam o tome Onoga koji zna, i dobio sledei odgovor:
Novinar lokalnog radija, koji se interesovao za ovaj sluaj i koji je, istraujui ga,
vie puta razgovarao sa jednim generalom koji je sa sluajem bio upoznat, i sa psihijatrom
bolnice u koju su putnici smeteni, Hose Saksinom, dobio je od njih sledee informacije:
General je rekao da su svi putnici govorili italijanski i da su kod nekih od njih
pronaeni lini dokumenti i fotografije lanova familije, ali i da je proverom preko
italijanske ambasade utvreno da ljudi sa takvim imenima i datumima roenja u Italiji ne
postoje. Neki od putnika su rekli i da u Italiji poseduju fabrike i radnje, ali je proverom
utvreno da ni neke od tih fabrika i radnji ne postoje.
Kod putnika je pronaen italijanski novac, rekao je general, ali koji nikad i nigde
nije bio u upotrebi. Rekao je i da su ih tukli i pretili im da e ih streljati kao pijune, da bi
ih primorali da priznaju odakle su doli, ali da od njih nisu dobili nikakvu drugu
informaciju osim da su turisti koji su krenuli na izlet iz Rima.
U njihovom prtljagu pronaena su italijanska jela i prehrambeni proizvodi sa
etiketama na italijanskom jeziku, za koje je ustanovljeno da se u Italiji ne proizvode i da se
nikada nisu ni proizvodili. Krajnje je udno, rekao je general, to se za njih niko ne
interesuje, pa ak ni italijanska Vlada i policija. Jedino to nije rekao novinaru bilo je da su
kod etrdesetak putnika, u linim dokumentima, datumi roenja bili u budunosti.
Mainovou voza nisu pronali, rekao je, a putnici koje su o njemu pitali su rekli da
ne znaju gde je otiao (ustvari, mainovoe nije ni bilo u tom vozu). Voz je imao
italijanske oznake i bio je najsavremenije proizvodnje, kakva u svetu ne postoji. Posle
nekoliko dana je nestao, a da ga niko nije video kad je krenuo, posle ega vie nije vien,
kao da je propao u zemlju. A pre nego to je stigao u Meksiko Siti, vien je kako prolazi
kroz nekoliko stanica, tridesetak kilometara od grada, ali se ni na jednoj od njih nije
zaustavio, niti je dao bilo kakav signal.
to se tie psihijatra Saksina, on je novinaru ispriao da Italijani veoma pate zbog
toga to su zatvoreni, i neprestano ponavljaju da su doputovali iz Rima. Rekao mu je i da

su neki od njih pisali svojoj rodbini u Italiji, ali da im niko nije odgovorio. Ali nije
dozvolio novinaru da ih vidi i da sa njima razgovara.
Kada ga je novinar posetio drugi put, saoptio mu je da su Italijani poeli da umiru,
kao i da su neki od njih razvalili reetke na prozorima svojih soba i pobegli. Meutim, nije
mu rekao ta se zaista desilo, a to je da su oni jednostavno nestali iz svojih soba, kao da su
isparili. To se desilo manje od godinu dana od kako su ih vlasti zatvorile u psihijatrijsku
bolnicu. Sve ovo novinar je objavio na radiju i u tampi.
Ovaj pokuaj prevare predstavlja lani dokaz da je putovanje kroz vreme mogue.
Jer, Italijani su se u Meksiku pojavili ne samo pre nego to su u Italiji nestali, ve i pre
nego to su se rodili! Da je putovanje kroz vreme mogue, zar bi demoni pokuavali
ovakvu prevaru?
* Sablasni brod. vedski brod Kirina potonuo je 1864. godine. Ali od tada, posle
vie od stolea, najmanje pedeset pomoraca sa svih strana sveta videlo je taj jedrenjak
tokom prole godine u severnom Atlantiku bar prema zvaninim izvetajima. ak je
jedan mornar amerike vojne flote uspeo i da snimi sablasni brod dok je straario na brodu
koji plovi izmeu Islanda i Grenlanda.
Autor te jedinstvene fotografije (slika br. 76) izjavio je da je to neto najudnije to
je video.
Vee je bilo mrano, dodao je. Iznenada se horizont zasvetleo i brod se stvorio
niotkuda. Drao je kurs tano u naem pravcu. Iao je pravo na nas. Imao sam jo jedan
snimak u aparatu i uslikao sam brod kad je bokom bio okrenut prema naem brodu, tako
da su se videle i siluete lanova njegove posade.
Poto se dranje aparata dok je mornar na strai smatra ozbiljnim prekrajem,
posednik zanimljive fotografije odbio je da kae svoje ime.
Specijalista za istoriju pomorstva u Vaingtonu, Ben Singlton, paljivo je ispitao
snimak. Doao je do zakljuka da je to nesumnjivo Kirina brod koji je kriom prevozio
oruje i viski na Grenland.
Posada Kirine sastojala se od najozloglaenijih razbojnika, rekao je poznati
istoriar Singlton. Dana 7. aprila 1864. brod se sudario sa ledenom santom i potonuo je.
Od tada su pomorci i ribari iz Amerike, Norveke, Engleske i Grenlanda viali taj
jedrenjak, ali jo nikom nije uspelo i da ga snimi. (Tree oko, 29. jun 1999)
* Mogue je da je Majkl Rokfeler, sin bogatog Nelsona, 1961. poginuo u pokuaju
da svojom jedrilicom plovi oko ostrva Martini vinogradi. Meutim, da je Majkl nastradao
nikada nije dokazano, jer nikada nisu pronaeni ni njegovo telo ni jedrilica, ili makar neki
njen ostatak. Uz to, utvreno je da je, dok se nalazio na moru, vreme bilo lepo, da nije bilo
talasa, tako da je, sudei po svemu, prevrtanje plovila iskljueno. Pa ipak, Majkl nikada
nije pronaen. Nekoliko osoba koje su gledale s ostrva kako prolazi jedrilicom, nisu uspele
da objasne u kom trenutku i kako je postala nevidljiva, kako su izjavili.
Pomorci i danas povremeno na puinama okeana uoavaju pojedina fantomska
plovila - poevi od jedrenjaka od pre 200, 300 godina do savremenih brodova - koja su,
dokazano je, nestala bez traga. Dodue, najvei broj tih fantomskih plovila, ubrzo nakon
to bivaju viena, ponovo netragom nestaju. Ali zabeleena su i dva sasvim suprotna
sluaja. Jedan jedrenjak, koji je Atlantikom plovio krajem 18. veka i koji je izgubljen,
vien je 1987. na pola puta izmeu Evrope i Amerike. Posada teretnog broda koja je taj
jedrenjak uoila, po nareenju kapetana, ne samo da mu je prila, ve se i na njega ukrcala.
Otkrili su da je potpuno neoteen, da je sav tovar - bale pamuka - nedirnut, ali i da nema
ni traga od posade. Jedrenjak je dotegljen do amerike obale. Detaljnom policijskom
istragom nepobitno je dokazano da posadu jedrenjaka niko nije napao i likvidirao i da se
mornari i oficiri nisu meusobno poubijali. Nisu ni napustili plovilo, jer su na njemu
pronaeni svi amci za spasavanje.
Isti je sluaj i sa parobrodom-teretnjakom Kiklop (slika br. 77) izgraenim 1932.
On je, natovaren bakarnom rudom i kafom, krenuo iz Brazila godinu dana kasnije, ali

nikada nije stigao do odredita u Evropi. Njega su u martu 1989. otkrili avioni amerike
Obalske strae kako, pojavivi se neznano odakle, pluta na oko 200 milja od ulaska u
Meksiki zaliv. Dotegljen je do obale. Utvreno je da je neoteen i da mu od tereta nita
ne nedostaje. No ta se desilo sa njegovih 15 mornara i oficira nije bilo mogue utvrditi,
kao to ni sada nema odgovora na pitanje gde se nalazio izmeu 1933. i 1989.
Mogue je i da legenda o leteem Holananinu, koji luta okeanskim prostorima, u
sutini ima sasvim realnu osnovu. udan dogaaj zbio se u Atlanskom okeanu, u ranim
jutarnjim satima 11. jula 1881. godine, kada se britanski vojni brod zamalo sudario sa
drevnom fregatom. Pokuaji kontaktiranja sa posadom bili su bezuspeni. Fregata je
projurila, kao da nije primetila britanski brod. Taj sluaj je postao poznat zahvaljujui
srenoj okolnosti to je jedan od oevidaca zagonetnog susreta bio i princ od Velsa, budui
kralj Dord V, koji je tada sluio vojni rok kao mladi oficir. Jedan od aktivnih lanova
Kraljevskog drutva psihologa, ser Deremi Blekstaf, prisustvujui prijemu u
Bakingemskoj palati povodom dodeljivanja ordena, bio je udostojen da porazgovara sa
Njegovim Velianstvom. I, nije propustio priliku da kralju postavi pitanje o davnanjem
susretu u Atlanskom okeanu. Pokazalo se da kralj Dord ne samo da se sea susreta, ve
ga je veoma detaljno i opisao. Zagonetni brod je potseao na jedrenjake i imao je bogato
ukraene drvene katarke. U to vreme takvi brodovi su prestali da plove. Ali, vie od svega
mornare je zaudilo to je tajanstveni brod imao sopstveni vetar: njegova jedra su bila
naduvana u sasvim suprotnom pravcu od vetra koji je tada duvao. Uz dozvolu britanskog
monarha, ovi novi detalji su uneti u izvetaj Kraljevskog drutva psihologa. Tokom
istraivanja novinari su uspeli da pronau jo nekolicinu mornara, davnanjih svedoka
susreta sa leteim Holananinom. Oni su seanja kralja Dorda dopunili interesantnim
detaljem, koji se odnosio na udno kretanje tajanstvenog broda. Naime, iako je toga dana
besnela bura, brod se kretao pravolinijski i neverovatno mirno. Zagonetan susret pominje
se i u dnevniku monarha, to je posle njegove smrti i objavljeno. I ovaj sluaj svrstan je u
neobjanjive...
ta se tano desilo sa jo 54 jedrenjaka, 48 motornih brodova, 23 razna aviona i 960
ljudi, lanova njihovih posada, koji su do sada nestali bez traga, ne zna se. Nestalo je i na
hiljade ljudi na ulicama i putevima i drugim mestima. Hipoteza naunika je da je njih neka
tajanstvena energija usisala i odvela u neki od paralelnih svetova.
Hipoteza je i miljenje grupe fiziara i drugih strunjaka kao i onih koji se bave
istraivanjem poruka iz drugih dimenzija, koje na nau planetu stiu telefonima,
faksovima, kompjuterima, TV ekranima, da je najvei broj - upravo oglaavanje nestalih.
Oni koji zastupaju tu tezu tvrde da je to jedino mogue objanjenje fenomena da pojedini
ljudi, na svojim ureajima, neznano odakle, kako, a esto i od koga, nalaze najrazliitije
poruke. Tajna je, meutim, razlog zbog koga se najvei broj tih autora ne identifikuje. Ili
ako to ipak ini, onda se predstavljaju kao linosti koje su ivele pre stotinu i vie godina.
Za neke od njih bilo je mogue nesporno utvrditi da su odista ivele, dok za ostale i dalje
ostaje nerazjanjeno ko su. Takoe, za stotinak onih koji se oglaavaju iz drugih
dimenzija, utvreno je da su nestali, to za druge jo nije mogue dokazati.
Najzad, bez objanjenja je i zbog ega je najvei broj tih poruka - neke su
zabeleene na magnetofonskim trakama a neke i na tampaima - uglavnom preteeg
sadraja! (Zona sumraka)

29. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA NAUKA
* Filadelfijski eksperiment. Karlos Miguel Aljende, svedok Filadelfijskog
eksperimenta, govorio je o tome da je Albert Ajntajn, u toku 1925-1927. godine, stvorio
Jedinstvenu teoriju polja, ali da ju je kasnije povukao izjavivi da bi jo nedovoljno zrelom
oveanstvu mogla naneti zlo. Sutina Jedinstvene teorije polja bila je u tome to se
pomou jedne jednaine matematikim putem mogao iskazati uzajamni odnos tri
fundamentalne i univerzalne sile: elektromagnetizma, gravitacije i atomske energije.
Godine 1943, u vreme kada je izveden Filadelfijski eksperiment, Albert Ajntajn je
zaista bio nauni saradnik amerike mornarice. Po svemu sudei, Ajntajn je radio ne
samo na matematikim proraunima ovog eksperimenta, nego i na njegovoj praktinoj
razradi (Ajntajn je bio opsednut demonom p.a.).
U julu 1943. godine, Ajntajn je pisao svom prijatelju Gustavu Bakliju: Dok traje
rat i dok radim za mornaricu, ne bih hteo da se bavim ni sa im drugim. U avgustu je
ponovo pisao Bakliju i ispriao mu o tesnim kontaktima koje je uspostavio sa Naunoistraivakim biroom mornarice. Istog tog meseca doktor Vonevar Bu (inae roak
Dorda Bua, biveg predsednika SAD) ga je uputio na rad u jedan komitet, gde njegova
znanja mogu biti od velike koristi. Ni vrsta delatnosti tog komiteta, ni karakter znanja
koja su bila potrebna za rad u njemu, nikad nisu otkriveni!
Doktor Moris Keum Desap, koji je 1956. godine dovrio svoju knjigu Argumenti
u korist NLO, navodi u njoj deo pisma u kojem Karlos Aljende tvrdi da je sluio u
mornarici, na brodu koji je kao pomoni brod uestvovao u Filadelfijskom eksperimentu
(to je kasnije utvreno kao tano). Evo kako on glasi:
Doktor Bertran Rasel tvrdi da je Ajntajnova teorija jedinstvenog polja potpuno
dovrena. Meutim, ovek jo nije dorastao da je prihvati, i nee to biti do zavretka
Treeg svetskog rata. No, i pored toga, bili su iskorieni prorauni doktora Frenklina
Renoa, izvreni na osnovu te teorije, koji su se mogli odmah primeniti u praksi. Rezultat
je bila potpuna nevidljivost broda tipa torpednog razaraa D-173, na puini, i cele
njegove posade, u oktobru 1943. godine. Magnetsko polje imalo je oblik rotirajueg
elipsoida i prostiralo se sto metara sa obe strane broda. Svi koji su se nalazili u tom polju
imali su nejasne konture, ali videli su one koji su se nalazili na Eldridu (kako se zvao
torpedni razara). Poto se sam razara nije video, imali su utisak kao da posada Eldrida
koraa ili stoji u vazduhu. Oni koji su se nalazili van magnetskog polja nisu videli
apsolutno nita, osim jasnog traga broda na vodi, pod uslovom da su se nalazili van
magnetskog polja, ali ipak dosta blizu njega.
Polovina oficira i lanova posade Eldrida danas su potpuno ludi. Neki se jo i
danas nalaze u psihijatrijskim klinikama, gde imaju kvalifikovanu pomo u trenucima kad
- kako oni kau - ispare. To isparavanje je posledica suvie dugog boravka u
magnetnom polju. Tada oni nisu u stanju da se kreu po svojoj volji, osim ako jedan ili
dvojica kolega koji se nalaze u magnetnom polju ne priu i dotaknu ga. U protivnom,
ovek ima oseaj kao da je zaleen. Ponekad odmrzavanje traje po sat ili neto vie,
ponekad ceo dan i no, a jednom je bilo potrebno ak celih est meseci da bi se ovek
odmrzao. Ja govorim o vremenu, ali... zaleeni doivljavaju proticanje vremena
drukije nego mi. Oni lie na ljude koji se nalaze u komatoznom stanju, koji ive, diu,
uju i oseaju, ali do njih ne dopire mnogo toga to postoji na ovom svetu.
Ostalo je vrlo malo lanova posade koji su uestvovali u eksperimentu... Kako sam
ve rekao, veina je poludela, a neki su na oigled svoje porodice jednostavno nestali
kroz zidove svojih stanova. Dvojica mornara, koji su kod sebe imali kompase, prvo su se
zaledili, a zatim planuli kao buktinje. No, to je gotovo neverovatno, goreli su punih

osamnaest dana (broj 18 se sastoji od tri estice i u ovom sluaju predstavlja znak da
mornari nisu bili ljudi p.a.)!
Dakle, Filadelfijski eksperiment je kao takav bio veoma uspean. No, na posadu je
delovao tragino. Kao rezultat hladne i trezvene analize, hteo bih da vas, takoe,
obavestim o sledeem:
1. Vojnopomorske snage nisu znale da i ljudi mogu postati nevidljivi, iako se ne
nalaze na brodu, ali su pod uticajem polja;
2. Nije se znalo da ljudi mogu umreti od sporednog dejstva superpolja, unutar ili
izvan polja; oni ni danas ne znaju zato se to dogodilo.
3. to je jo gore, a o emu se dugo nije smelo govoriti: dogaalo se da ljudi, koji su
bili vidljivi za druge ljude unutar polja, jednostavno nestanu i od njih nije ostajalo nita
materijalno, ni dok je polje bilo ukljueno, ni kasnije, kad je iskljueno.
4. Sve je obuzeo jo vei strah kad je jedan od lanova posade, kasnije, u svojoj
kui, jednostavno, nestao kroz zid svoje sobe. itava okolina je bila detaljno pregledana
pomou generatora polja, ali nisu pronaeni apsolutno nikakvi tragovi.
Hou, takoe, da vam kaem da je eksperimentalni brod nestao iz svoga doka u
Filadelfiji, da bi se, nekoliko minuta kasnije, pojavio u doku u Norfolku, Njuport Njusu,
Portsmutu. U tim lukama Eldrid je bio jasno identifikovan, ali je zatim opet nestao i,
nekoliko sekundi kasnije, vratio se u svoj dok u Filadelfiji.
Iz razgovora koji je mornarica kasnije obavila sa Aljendeom, saznalo se da je on od
avgusta 1943. do januara 1944. godine sluio na brodu Endrju Fjureset koji je kao
pomoni brod uestvovao u eksperimentu. Rekao je da o eksperimentu zna onoliko koliko
je o tome pisao u svojim pismima doktoru Desapu. Treba imati u vidu, dodao je, da on
nije naunik, ni profesionalno pripremljen posmatra, nego obian mornar, koji je igrom
sluaja posmatrao fenomen kome, ni tada, ni sada, nije u stanju da nae objanjenje. Da li
je zaista video da je nestao Eldrid? On tvrdi da je video. Kako je to bilo uinjeno? Ne
moe da da taan odgovor, ali zna da su bila stavljena u dejstvo neka snana polja.
Proizvedena je ogromna koliina statikog elektriciteta. Moe li navesti ime broda? Da,
moe, bio je to D-173. Da li je vie puta posmatrao nestanak tog broda? Ne, ali je brod
nestajao vie puta. Aljende takoe tvrdi da je lino video kako je u doku za istovar jedan
ovek odjednom postao nevidljiv. Ne sea se ni datuma, ni tanog mesta na kome se to
dogodilo.
Video sam kako je vazduh oko broda... veoma polako i postepeno... postajao
tamniji nego ostali vazduh... Posle nekoliko minuta video sam kako se podie gusta
zelenkasta magla. Mislim da je to bila magla od elementarnih estica. Video sam kako je
posle toga D-173 brzo postao nevidljiv za ljudsko oko. Pri tom je ostao trag broda na
vodi. Da, danas mogu da govorim o tome, ali koga to jo interesuje? Ako bih pokuao da
opiem zvuk koji je pratio to snano polje, kad je ono poelo da se stvara oko D-173... u
poetku je bio nalik na zujanje, koje se brzo pretvorilo u zvuk nalik na um vodopada.
O Filadelfijskom eksperimentu govorio je i doktor Menson Valentajn, okeanograf,
zoolog i arheolog. On je bio blizak prijatelj doktora Desapa dok je ovaj iveo u Floridi.
Desap je, inae, neto kasnije, umro pod veoma misterioznim okolnostima. Valentajn se
sea da mu je doktor Desap priao o nekim zauujuim stvarima koje je saznao u vezi s
tim neverovatnim projektom. Eksperiment je, po njegovim reima, izvren uz pomo
magnetskih generatora, koji su radili na rezonansnim frekvencijama i na taj nain su
stvorili udovino magnetsko polje oko broda koji je stajao u doku. Iznenauje da se
izjava doktora Valentajna, dobijena neposredno od doktora Desapa, gotovo potpuno
podudara sa podacima koje je izneo Aljende, prema kome je eksperiment doveo do
neverovatnih rezultata, ali je imao teke posledice za posadu.
Kad je eksperiment poeo, nastavlja doktor Valentajn, prvo se pojavio
neprovidan zelenkasti oblak. Uzgred reeno, i oni koji su preiveli katastrofe u
Bermudskom trouglu govore o slinom zelenkastom oblaku. Uskoro je ceo brod bio

prekriven tim oblakom i poeo je da nestaje iz vidokruga ljudi koji su se nalazili u blizini.
Od nestalog broda se video samo trag na vodi.
Jo jedno svedoanstvo u vezi Filadelfijskog eksperimenta dao je konstruktorelektroniar Patrik Mejsi. On je svedoio o onom to mu je 1977. godine ispriao jedan od
njegovih kolega koga pamti samo kao Dima. Evo ta je Dim ispriao:
Jednom mi se dogodio izuzetno neobian sluaj kad sam, za vreme rata, sluio u
mornarici SAD. Radio sam tada na kontroli audio-videomaterijala, i jednom sam u
Vaingtonu dobio mogunost da vidim deo filma o eksperimentu izvrenom na moru, koji
je prikazivan samo najviim oficirima mornarice. Seam se samo pojedinih delova filma,
jer sam obavljao svoje slubene poslove, pa nisam mogao kao drugi sedeti i gledati film.
Nisam znao o emu se radi u filmu, jer nije bilo komentara uz njega. No, seam se da se
govorilo o nekakva tri broda. Bilo je prikazano kako dva broda pune nekakvom energijom
trei brod, koji je stajao izmeu njih. Tada sam pomislio da su to zvuni talasi, ali ne mogu
nita odreeno da kaem, jer u to vreme nisam bio upoznat sa tajnim eksperimentima
mornarice. Posle izvesnog vremena brod koji se nalazio u sredini poeo je polako da se
gubi u nekoj prozranoj magli, dok od njega nije ostao samo trag na vodi. Zatim, kada su
polje, ili ma o emu se radilo, iskljuili, brod je postepeno poeo da se pojavljuje iz magle.
Oigledno, bio je to kraj filma, i ja sam sluajno uo kako su neki od onih koji su ga
posmatrali, sve to komentarisali. Neki su tvrdili da je polje bilo suvie dugo ukljueno i da
se time objanjavaju problemi koje su imali neki lanovi posade. Jedan od prisutnih je
pomenuo da je uo da je jedan od mornara iznenada nestao, kao da se dematerijalizovao,
dok je sedeo u jednom baru i mirno pio svoju aicu ruma. Drugi je dodao da je nekoliko
mornara poludelo, i mala je verovatnoa da e ikada ozdraviti. Trei je dodao da je
zauvek iezlo nekoliko mornara. Ostali deo razgovora voen je prilino daleko od mene,
tako da ga nisam mogao uti. (Tajne)
* Zato je Nikola Tesla sabotirao, pa napustio ostvarenje sopstvenog izuma.
Pokuavajui da smanji sliku broda na radaru, to je bila sutina tajnog projekta
Rejnbou (Duga), amerika mornarica je u leto 1943. godine teleportovala ratni brod
USS Eldrid D-173 iz luke Pensilvanija u Norfolk, i natrag.
Posledice ove operacije, u javnosti poznatije kao Filadelfijski eksperiment koga
bez Nikole Tesle ne bi bilo kretale su se od veoma tekih do okantnih: opekotine,
dezorijentacija i ludilo, delovi tela zarobljeni u eliku broda, ali i poveanje
parapsiholokih sposobnosti meu preivelima.
Prvi izvor prie o ovom dogaaju je knjiga Dokazi u prilog NLO, koju je
astronom Moris K. Desap objavio 1955. Autor se u knjizi poziva na pismo Karlosa
Miguela Aljendea, koji je tvrdio da je sve to lino video kao mornar trgovakog broda
Endrju Fjureset.
Meutim, ta god da se tada dogodilo, Biro za mornarika istraivanja to nikada nije
priznao. Za javnost je jedino saopteno da je obavljan eksperiment s ciljem da se neutralie
magnetno polje broda kako bi se zatitio od podvodnih magnetnih mina i da su tom
prilikom korieni generatori vrlo visokih frekvencija.
U tom saoptenju, priznaje se nestanak broda, ali samo na ekranu radara, a ne i
njegov fiziki nestanak o kome su svedoili mnogi mornari-oevici i o kome govori
dokumentarni film napravljen tim povodom.
Pria je dobila nove dimenzije 1979. objavljivanjem knjige Filadelfijski
eksperiment (Berlic i Mur), a pet godina kasnije snimljen je i istoimeni film. Od tada, na
svetlo dana izali su mnogi novi podaci o ovom problematinom eksperimentu, a za sve je,
kao to je poznato, kriv Tesla...
Juna 1942, u Mornarikom istraivakom centru, tada 86-godinji Tesla upozorio je
zamenika efa projekta Dona fon Nojmana da e, prilikom izvoenja eksperimenta, imati
problema sa posadom. Nojman, meutim, nije imao naroitih simpatija za Teslu, pa se nije
obazirao na njegovo upozorenje.

Toga dana, u zatvorenom doku, Tesla prvi put nije uspeno demonstrirao jedan svoj
izum: patrolni amac obalske strae nije postao nevidljiv za radar iako mu je to uspevalo u
svim eksperimentima prethodnih meseci. Ovo mi se nikada nije dogodilo, vreme je da
odstupim, rekao je Tesla prisutnima, a zatim je napustio institut.
Samo dvojica mladih fiziara, koji e neto kasnije, kao uesnici u eksperimentu,
bez traga ieznuti u vremenu, znali su da je Nikola Tesla sabotirao sopstveni izum tako
to je pogreno prespojio opremu, ali je pri tom vodio rauna da se nita ne oteti.
Tesla se, naime, nije slagao s Mornaricom po pitanju uestvovanja posade u
eksperimentu jer je smatrao da je izlaganje snanom elektromagnetnom polju veoma
opasno. Mornarica, pak, poto se u to vreme na Pacifiku masovno ginulo, nije imala sluha
ni vremena za takve sitnice...
Sve je poelo krajem prvog svetskog rata kad se Tesli obratio sekretar za mornaricu
Frenklin D. Ruzvelt s ponudom da radi za ameriku Vladu. Velikom nauniku to je dolo
kao porueno poto je bio ostao bez para za svoja istraivanja.
U to vreme, naime, amerika Vlada je ve apsorbovala Markonijevu kompaniju
koja je postala centar obavetajne slube, a na jednom doku u Njujorku, u skladitu za
izvoz, nalazio se Mornariki istraivaki centar. Tesla je radio na pokretnim antenskim
sistemima za vozila.
Iz jezgra pomenute kompanije 1919. formirana je korporacija (RCA) u kojoj je
Tesla bio prvi inenjer. Ruzvelt je 1933. postao predsednik SAD, a dve godine kasnije
pozvao je svog starog prijatelja Teslu u Vaington i ponudio mu mesto direktora za
slobodan razvoj centra koji je istraivao za ratnu mornaricu SAD.
Zbog nedostatka para, ovaj centar je prestao da radi 1937, ali je, uvidevi da je rat
neizbean, amerika Vlada 1939. osnovala novi mornariki istraivaki centar. Ruzvelt je
vratio Teslu na posao, ovoga puta na mesto glavnog savetnika.
Te godine radar je jo bio novost i ubrzano se proizvodio i montirao na brodove svih
nosivosti. Prvi radarski efekat dobijen je u Laboratoriji za mornarika istraivanja u
Vaingtonu 1922. godine, a prvi takozvani radarski eho sistem za posmatranje sa zemlje
razvijen je poetkom tridesetih godina. U to vreme, ovu tehnologiju osvojili su i Britanci i
Rusi, a neto kasnije (1936) i Nemci.
Tesla je dobio zadatak da napravi ureaj koji e ponititi takozvanu refleksiju,
odnosno, smanjiti radarski odraz broda. Pokazalo se, meutim, da je izumeo mnogo vie
od toga...
Posle putanja u pogon prve hidrocentrale sa generatorima naizmenine struje
(1895), Nikola Tesla se posvetio beinom prenosu energije. Toranj Voldenklif na Long
Ajlendu nikada nije dovren da bi slao energiju na velike daljine, ali je Tesla jo u
Kolorado Springsu uspeo da upali dvesta sijalica na udaljenosti od 40 kilometara i da
stvori munju dugaku 41 metar.
To se ne bi dogodilo da 3. jula 1899. u Koloradu Tesla nije prepoznao postojane
longitudinalne (uzdune) talase. Ustanovio je da Zemlja poseduje prirodnu rezonancu i
odluio da rezonantnim talasima planete, koji se ire kroz tle i atmosferu, prenese
elektrini potencijal ime je doao u vezu sa neim nepoznatim takozvanom zonom
nultog vremena koju dananji naunici tek pokuavaju da razumeju.
Tek pred kraj ivota, Tesli se u amerikoj mornarici pruila prilika da se bavi
beinim prenosom energije. Dodue, u obrnutom smeru jer je trebalo da sprei beinu
elektromagnetnu energiju neprijateljskih radara da se odbije natrag. Na to je utroio dve
godine, a izum, koji u junu 1942. godine nije eleo da prikae pred mornarikom
komisijom, bio je sutina projekta Duga. Istovremeno, FBI ga je onemoguio da se
obrati predsedniku Ruzveltu koji je jedini mogao da sprei da se eksperiment izvede sa
posadom.

Tim povodom, poeo je da pie pisma Ruzveltovoj supruzi Eleonor koja je sredinom
januara 1943. trebalo da ga poseti u Njujorku, ali je umro 7. januara, a projekat Duga je
nastavljen bez njega.
Mornarica je odluila da eksperiment izvede pred komisijom na otvorenom moru, u
filadelfijskoj luci, koja je bila dobro zatiena od nemakih podmornica.
Tesla je elektronsku opremu napravio za manji ratni brod i ona nije bila na onom
odreenom za eksperiment, ve na dva broda usidrena levo i desno, a sve se dogaalo u
zatvorenoj hali za remont.
Krstarica Eldrid USS - 173 se, naime, u prolee 1943. vratila s Pacifika u
filadelfijsku luku na remont, pa je komisija Mornarice odluila da njoj poveri specijalnu
ulogu.
Opremu je trebalo prilagoditi novim dimenzijama. Na krstaricu su montirane tone
elektronskih ureaja, ukljuujui i dva snana generatora od 75 kilovata povezana serijski.
Ovi generatori postavljeni su na prednje topovske tornjeve, a njihova snaga bila je
rasporeena na etiri magnetna namotaja postavljena na palubi. Za stvaranje polja dva
generatora koriena su tri predajnika snage dva megavata i tri hiljade elektronskih lampi
6L6.
Cilj je bio proizvesti veliko elektrino i elektromagnetno polje koje bi savilo
radio-talase oko broda, a apsorbovala bi ih antena u sreditu broda. Tako se radio-talasi ne
bi odbijali i brod bi bio nevidljiv za radar.
Fiziari Mornarikog instituta dva meseca su sinhronizovali primopredaju talasa
Teslinih struja. Krugovi prijemnika i predajnika precizno su sinhronizovani tako da dva
generatora budu potpuno usklaena jer, u suprotnom, stvar ne bi funkcionisala.
Specijalni generatorski sistem inili su i drugi neobini Teslini ureaji. Na primer,
kondenzator u vidu gvozdenog sanduka sa kuhinjskom solju u koji se pod pritiskom
putala vodena para.
Tako je izmeu generatora uspostavljen odnos koji je svojim vibracijama stvorio
takozvano nulto vreme, odnosno otvorio vrata prostora i vremena, a te vibracije su svojim
telima oseali svi lanovi posade.
Posada je posebno birana, a brodom je komandovao kapetan Hengl. U devet sati
ujutru 22. jula 1943. godine dva generatora su ukljuena. Putanjem radiofrekvencije na
punu snagu, oko broda je poelo da se stvara snano energetsko polje, a brod je postepeno
obavila zelena magla koja ga je sakrila od pogleda.
Posle nekog vremena, magla je nestala, ali broda vie nije bilo. S njom je nestao i
Eldrid. Pred komisijom sastavljenom od elitnih mornarikih oficira i naunika, brod i
posada postali su nevidljivi ne samo za radar ve i za oi.
Posle 15 minuta, fiziari na brodu su iskljuili generatore, kako je i bilo planirano.
Opet se pojavila zelena izmaglica i brod je poeo da se materijalizuje. Meutim, odmah je
bilo jasno da je neto krenulo u pogrenom pravcu.
Posada Eldrida je delovala potpuno dezorijentisano, mornari su praznih
pogleda izgubljeno gledali preda se. Mornarica je saoptila da je brod bio nevidljiv samo
za radar i da opremu treba delimino prepraviti, a zatim se bacila u poteru za novom
posadom.
Fon Nojman se tada setio Teslinog upozorenja (Imaete problema sa posadom), pa
je zatraio vie vremena ne bi li otkrio ta se dogodilo. Mornarica, meutim, nije bila
raspoloena ni za kakva odlaganja: po principu uzmi ili ostavi odreen je datum
sledeeg eksperimenta 12. avgust 1943.
Pri tom je dr Nojmanu saopteno da Mornaricu ne zanimaju vrata u druge svetove i
trikovi tipa sad me vidi sad me ne vidi jer bi brod, nevidljiv za radar, nou bio
praktino neuhvatljiv, dok bi za brod nevidljiv i fiziki, postojala opasnost da se sa njim
sudari neki od brodova u njegovoj blizini. Nojmanovi efovi su bili neumoljivi: Ne
elimo optiku nevidljivost!

I doao je 12. avgust 1943. Eldrid je isplovio u luku na sidrite. Uzgred, est
dana ranije, prema tvrdnjama u izvorima navedenim na poetku teksta, iznad njega su
primeena tri neidentifikovana letea objekta (NLO). U vreme kad je izvoen
eksperiment i kad je brod iezao u hiper-prostoru, jedan NLO je nestao zajedno s njim.
Prvog minuta se nita nije dogaalo. A zatim se, u trenutku kad je brod postao
nevidljiv za radar, zapalila oprema. Onda je bljesnulo plavo svetlo i Eldrid je nestao.
etiri sata kasnije, brod se opet pojavio na svom mestu. Oko njega je vladala
potpuna tiina. Sa posmatrakog broda pokuavali su da sa krstaricom uspostave kontakt
svetlima i radio-vezom, ali nikakvog odgovora nije bilo.
Na palubi Eldrida posmatrae je doekao stravian prizor. Dva lana posade bila
su uzidana u elik neprobojne pregrade u brodu gde su zavrile i ruke jo petorice kojima
e kasnije biti napravljene vetake.
Mornari u posadi broda hodali su potpuno izgubljeno, mnogo ih je nestalo
netragom, a nekoliko njih je bilo potpuno spaljeno. Deo posade koji je ostao ispod palube
nije bio dezorijentisan, ali su svi zadobili opekotine.
I tu nije bio kraj. Mornarica je odluila da izvede jo jedan pokuaj, ovoga puta bez
posade. Za svaki sluaj, oprema na brodu kablovima je povezana sa komandnim centrom u
hali na obali.
Tano u 17,15 asova 28. oktobra iste godine, ukljueno je elektromagnetno polje
generatora. Brod je nestao, ali se na trenutak ukazala njegova silueta. Posle samo nekoliko
sekundi, plava svetlost zaslepila je sve posmatrae i Eldrid je opet potpuno nestao.
Pojavio se, za manje od jedne sekunde, ali u luci u Norfolku, udaljenoj 600
kilometara! Mnogo oevidaca je potvrdilo da je tamo plutao petnaestak minuta, a onda je i
odatle nestao da bi se opet pojavio u filadelfijskoj bazi.
Eksperiment je prekinut iskljuivanjem ureaja na obali. Ovoga puta je ustanovljeno
da su sa broda nestala dva predajnika i jedan generator, dok je kontrolna soba bila sruena
i spaljena. Ovo je bilo previe i za Mornaricu. Besni zbog nemoi da shvate ta se
dogodilo, nadleni su odluili da prekinu eksperiment.
S Eldrida je skinuta sva oprema, pa je opet postao obian ratni brod. U penziju
je otiao 1946, zatim je prefarban da bi ga predsednik Truman, sa drugim ratnim
brodovima, poklonio Grkoj. Sada se zvao Lajon (Lav). Grka mornarica je traila
brodski dnevnik, a kad ga je dobila, ustanovljeno je da nedostaju sve stranice pre 1.
januara 1944.
Projekat Duga je zatvoren 1943, a fon Nojman je prekomandovan na projekat
atomske bombe. Posle toga je navodno bio lan ekipe zaduene za razgovore sa
vanzemaljcem iz NLO koji se 1947. sruio u Rozvelu, u amerikoj dravi Novi Meksiko.
Po toj verziji, koja neodoljivo lii na filmsku, vanzemaljac je fon Nojmanu dao
mnogo materijala za razmiljanje, ali mu nije do kraja otkrio ta se dogodilo za vreme
izvoenja projekta Duga. Dr Nojmanu je tek 1953. postalo jasno ta se dogodilo deset
godina ranije.
Naime, dvojica fiziara (pomenuta na poetku ovog teksta) iz kontrolne sobe na
krstarici Eldrid su 12. avgusta 1943. preskoila ogradu broda, ali su se, umesto da
padnu u vodu, nala na poligonu naputene vojne baze na Long Ajlendu, usred projekta
Feniks, u bazi Montok u 1983. godini.
Na petom nivou ispod zemlje predstavljeni su efu projekta ostarelom fon
Nojmanu. On im je tada ispriao da je ostatak posade jo (dakle, ve 40 godina) na
krstarici, zarobljen unutar energetskog mehura koji okruuje brod.
Zatim im je objasnio da su se tom prilikom spojila dva eksperimenta, da se hipersvemirski mehur proirio i da bi mogao da napravi ozbiljne probleme Zemlji, moda ak i
da proguta deo planete.

Zato je dr Nojman 1983. dao zadatak dvojici fiziara, koji su etiri decenije ranije
preskoili ogradu Eldrida, da na brodu unite generator polja, odnosno onaj njegov deo
koji je napravio rascep u vremenu.
Prema istoj verziji, dvojica fiziara su kroz vremenski tunel otvoren u bazi
Montok vraena u 1943. i na Eldrid, na kome su vatrogasnim sekirama unitili
elektronsku opremu u kontrolnoj sobi. A zatim su opet skoili s palube, ovoga puta u neko
nepoznato vreme i ko zna koji prostor, jer 1943, posle povratka krstarice, nisu bili na njoj.
Projekat Feniks, prema ovoj verziji, bio je dodirna taka bez koje ne bi bilo
mogue iskljuiti opremu na Eldridu. Kako bilo da bilo, ali ostaje injenica da je u 50
godina dokumentovanih istraivanja na podruju dodira s nultim vremenom, ogroman
broj eksperimenata imao lo ishod.
Ostaje i injenica da se projekat Duga zasnivao na otkriima i izumima Nikole
Tesle, to mu, s obzirom na ishod Filadelfijskog eksperimenta, donosi epitet ne samo
oveka van vremena, ve i van prostora. (udo, 24. februar 2006)
* Filadelfijski eksperiment zamka za Nikolu Teslu.
Tragovi greaka i propusta mogu se nai, ma kako to paradoksalno zvualo, na
samom poetku projekata koji su imali za cilj dobijanje kljueva sudbine, to je konana
elja svih crnomagijskih drutava opijenih snom zadobijanja neograniene moi nad
ivotima ljudi. Lanac dogaaja, koji na svom kraju ima invaziju na Kosovo, u svom
poetku ima Filadelfijski eksperiment.
Famozni Filadelfijski eksperiment i misterija oko njega, onako kako su prikazani
u filmovima i opisani u literaturi, navode na nejasan zakljuak o tome ta se zapravo
dogodilo i u emu je bila sutina eksperimenta. Jedno je, meutim, sigurno: napori da se
on zataka, minimalizuje, pa i ismeje, pokazuju upravo suprotno bio je vrlo vaan,
rezultati su bili neoekivani i otvorili su novo polje istraivanja i eksperimentisanja, to
traje do dananjih dana. Ukratko emo preneti opis ovog dogaaja, onako kako ga je
zapisao Al Bilelek, koji je u kritinom trenutku bio na amerikom razarau Eldrid,
odabranom za eksperiment.
Eksperiment je izveden 12. avgusta 1943. u vojnoj luci u Filadelfiji. Imao je za cilj
da smanji radarsku vidljivost broda, da ga uini nevidljivim za neprijateljske radare, uz
pomo pulsirajueg magnetnog polja koje je trebalo da stvori elektromagnetni mehur od
kojeg e se odbijati radarski talasi.
Meutim, ovaj neverovatni eksperiment koji je, uzgred reeno, finansiran iz crnog
budeta, od prvog trenutka krenuo je naopako. Umesto da uini Eldrid ujno
nevidljivim, elektromagnetno polje ga je, zajedno sa posadom, uinilo optiki nevidljivim
i poslalo ga negde kroz vreme! Kada su generatori na palubi eksplodirali i prestali da
rade, brod se ponovo pojavio, ali su posledice bile strane. Deo posade je fiziki nestao,
deo je poludeo i zavrio na psihijatriji, tek mali broj je bio nepovreen, dok je deo posade,
zbog promene atomske strukture broda i njihovih tela, kada se ponovo pojavio u naoj
dimenziji, bio stopljen sa metalom broda! Uas je bio u tome to su ti ljudi u metalnim
delovima jo bili ivi!
okirane ishodom, amerike vojne vlasti su naredile totalnu tajnost projekta, to se,
pre svega, odnosilo na najvee naune umove koji su uestvovali u eksperimentu, pre i
posle 12. avgusta. Po svedoenju Bileleka, na elu Projekta Duga, kako je eksperiment
zvanino bio kodiran, bio je lino Nikola Tesla, iji su kalemovi korieni u eksperimentu.
O Nikoli Tesli, naroito u poslednjih dvadeset godina njegovog ivota, vie se
nagaalo nego to se znalo. I to su uglavnom prie iz itanke, o tome kako je Tesla bio
siromani, ekscentrini naunik koga okolina nije shvatala. Istina je sasvim drugaija.
Tesla je radio na tajnim projektima za ameriku armiju o kojima se nije znalo u javnosti,
pa Teslina ekscentrinost nije bila samo njegov izbor.
Na elu Projekta Duga Tesla je bio do marta meseca 1942. kada je, po Bileleku,
poeo da ga sabotira da bi se iz njega povukao, zbog brige za ljude zamorie umeane u

projekat, jer je armija traila da se eksperiment izvede sa ivim ljudima. Nekoliko meseci
kasnije, 7. januara 1943, Tesla je ubijen, otrovan oljom tople okolade koju je pio svakog
jutra. FBI, iji su agenti, kakve li sluajnosti, tog jutra ve bili u hotelu i vojne obavetajne
slube zapeatile su i odnele Teslinu dokumentaciju u 80 velikih sanduka. Desetak godina
kasnije, Jugoslaviji je vraena zaostavtina Nikole Tesle, uglavnom cilindri, bele
rukavice i ostale vane stvari koje su sve stale u jedan metalni sanduk. (Zona sumraka,
22. januar 2002)
Komentar: U ovoj prii izneto je nekoliko neistinitosti. Prvo, Nikola Tesla nije
uestvovao u Filadelfijskom eksperimentu, niti je ikad radio za ameriku Vladu, ali je, dok
je eksperiment trajao, tajno uhapen i doveden u vojnu bazu u Filadelfiji, u kojoj je
eksperiment vren. Tom prilikom, CIA je od njega otela sve ureaje koje je do tada
konstruisao, i jedan deo njih korien je u Filadelfijskom eksperimentu.
U bazi u koju je doveden, od njega su traili naunu dokumentaciju o
eksperimentima koje je vrio sa elektricitetom i elektromagnetizmom, i on je odgovorio da
mu se ta dokumentacija nalazi na tri mesta: u hotelu u kojem je stanovao, u laboratoriji u
kojoj je vrio eksperimente i u Kanadi, u jednoj banci koju je vodio njegov poznanik,
Srbin. U bazi su ga drali zatvorenog dok nije stigao nalog za njegovu likvidaciju, tj. do
10. decembra 1944. godine, a onda su ga vezali (vezali su mu ruke i noge), oko vrata su
mu vezali konopac, a zatim su ga obesili.
Inae, nalog za njegovo ubistvo dao je general Dvajt Ajzenhauer, kome je taj nalog
dala tajna grupa MJ-12, iji je direktor u to vreme bio Dord Bu Stariji, a nalog je glasio
da on mora biti ubijen na takav nain da se njegova smrt, kasnije, moe predstaviti kao
prirodna.
Razlog to je Tesla ubijen na tako podmukao nain bio je to je inio veliko dobro
oveanstvu, a plan za njegovo ubistvo napravljen je pre nego to je poeo Filadelfijski
eksperiment. O tom planu blagovremeno je obaveten predsednik SAD, Frenklin Ruzvelt,
a zatim je Ajzenhaueru doputeno da da nalog da se Tesla ubije. Posle toga je FBI odneo
njegovo telo u hotel u kome je stanovao, i otkrio da je on umro u svojoj sobi.
to se tie svedoka Bileleka, treba rei da je Al Bilelek ubijen (dematerijalizovan)
zajedno sa svim ostalim ljudima koji su se nalazili na razarau Eldrid kada je on
dematerijalizovan, i da osoba koja se pojavila kada je (novi) brod materijalizovan nije bila
ljudsko bie ve demon. Naravno, demoni su bili i svi ostali lanovi posade koji su se
pojavili nakon pojavljivanja (novog) broda, ukljuujui tu i svedoka Karlosa Aljendea.
* U zoni 51 nalazi se US-vremeplov. Beleka urednika: Pre vie od nedelju dana
dopisnik Nedeljnih svetskih vesti Dord Sanford nestao je posle odlaska u Oblast 51,
tajnu vazduhoplovnu bazu u kojoj se, po miljenju mnogih poklonika teorije zavere,
uvaju prizemljeni NLO. Sanfordova porodica i prijatelji su posumnjali u najgore, ali se
on nedavno pojavio u Las Vegasu. Bio je zbunjen, dehidrirao i - po nalazu lekara - na silu
drogiran. Iako mu se pamenje nije potpuno povratilo, on se sea dovoljno stvari koje
bacaju potpuno novo svetlo na misteriju Zone 51. Evo njegove prie:
U ultra-tajnoj vojnoj bazi Zona 51 se ne uvaju NLO-i, ve vremenska maina.
Znam, jer sam video!
Ovo su rei dopisnika Nedeljnih svetskih vesti Dorda Sanforda, koji se oporavlja
u bolnici, poto je izveo jedan od najveih novinarskih podviga svih vremena. Pre nego to
ga je vojna policija u bazi uhapsila, Sanford je uao u veliku zgradu i video prizor koji je
liio na scenu iz filma Zvezdana kapija.
Na desetine tehniara se muvalo oko ogromnog cilindra koji je liio na tunel,
iznutra obloen neim to je liilo na talasaste ploe (slika br. 78). Mislim da je dugaak
oko 600 metara. Poeo sam brzo da fotografiem minijaturnim pijunskim fotoaparatom,
koji mi je bio sakriven u kopi od kaia. Dok je fotografisao, ploe su poele da se kreu,
tunel da se brzo okree, a u centru je poela da se formira plava svetlost. Zatim sam,

zapanjen, video kako ovek, obuen u nekakvo specijalno odelo, ulazi u tunel, polazi
prema svetlosti i - nestaje.
Na osnovu Sanfordovih fotografija, strunjaci su identifikovali ovaj ureaj. Bez
sumnje je da se ovaj ureaj koristi za eksperimentisanje sa putovanjem kroz vreme,
izjavio je dr Mel Vudhim, profesor teorijske fizike na univerzitetu u Kembridu,
Masausets.
Sanford i njegov kolega Vins Sardi su, preuzimajui ogroman rizik, uspeli da se
uunjaju u Zonu 51, u noi 21. decembra 1998, iako je u nju pristup civilima najstroe
zabranjen. Sardi je uspeo da se vrati sa fotografijama, ali Sanforda je uhvatila vojna
policija - i bojali smo se da ga vie neemo videti. Ali, u spletu neverovatnih okolnosti,
Sanforda su ipak pustili. Pronaen je 30. decembra i to sa uglavnom sauvanim
pamenjem, uprkos trudu vojnih vlasti. Ono to siledije iz vazduhoplovstva ne znaju je da
su i Sanford i Sardi, pre nego to su krenuli na zadatak, bili na tretmanu kod hipnotizera
koga je unajmila redakcija Nedeljnih svetskih vesti, upravo zbog ovakvih stvari, rekao
je urednik novina.
Pre nego to su me pustili, vojni policajci su me napumpali drogama. Na osnovu
tragova u krvi doktori su ustanovili da su mi dali koktel natrijum-pentotala i neke droge
od koje ovek postaje podloniji hipnozi. Seam se nekog starijeg uniformisanog oveka
kako me ubada iglom, gleda u oi i nareuje da zaboravim to to sam video.
Na urednik Ed Klonc je insistirao na tome da nam se da post-hipnotiko nareenje
da ignoriemo sva budua nareenja koja bi nam neko dao pod hipnozom. Tada smo Vins i
ja smatrali da je to gubljenje vremena, ali sada mi je drago to smo to uradili, kae
Sanford. Ubrzo poto sam puten, pamenje je poelo da mi se vraa.
Kad je dr Vudhim video fotografije, odmah je znao o emu se radi. Ureaj koji je
video Sanford neverovatno lii na Tiplerov cilindar, mainu za koju se dosad smatralo da
postoji samo na papiru, i koja je projektovana da omogui putovanje kroz vreme, kae
on. Naunici su je zamislili jo tokom sedamdesetih, ali nikome nije padalo na pamet da
bi to moglo da se napravi u ovom veku, zbog mnogih tehnikih problema. Teoretski, kad
se velika cilindrina masa dovoljno brzo okree oko lunog oblika, stvara se vremenska
rupa. Smatra se da taj luk tada postaje vremenska kapija.
Dr Vudhim priznaje da nema pojma za ta Vlada koristi vremensku kapiju. To
ete morati da pitate Vazduhoplovstvo, poruio je on. (udo)
Komentar: U poslednje vreme, na svetlost dana svakodnevno izlaze mnoge
najvee tajne ovog sveta. To se, naravno, ini namerno, a namera je dezinformisanje,
odnosno, temeljno ruenje vere u Boga to veeg broja ljudi, jer se vreme Drugog
Hristovog dolaska primaklo!
U prevaru sa vremeplovom uvuen je, najverovatnije, i novinar Sanford, odnosno
njegova redakcija, jer tunel koji rotira napravljen je samo zato da bi bio fotografisan i da bi
se o njemu pisalo i prialo obzirom da putovanje kroz vreme nije mogue!
Ako Amerika i druge razvijene drave ulau ogromne sume novca u ovako
neverovatne prevare, podrazumeva se da jo vie novca ulau u prevare koje se ine
putem obrazovnih institucija (kola i fakulteta) i verskih organizacija. Koliko, dakle,
dravnog novca svakodnevno troe rukovodstva najnaprednijih zemalja sveta, da bi
ljudima ruila veru u Boga? I, ako ovakva zla ine u miru, ta e tek initi kada budu
izazvala svetski rat?
* Kameleon. Ameriki vojni strunjaci stvorili su novo mono oruje za borbu na
kopnu - tenk koji se ne uje i ne vidi! Kameleon, kako je popularno nazvan, opremljen
je fiber-optikim kablovima koji kamufliraju naoruano vozilo verno preslikavajui boje
iz okruenja. Za manje od pet sekundi tenk moe da se stopi sa okruenjem tako da ga je
apsolutno nemogue uoiti (slika br. 79). Takoe, nijedan radar ne moe da ga registruje.
Napravljen je od specijalnog materijala koji apsorbuje radarske signale umesto da ih
reflektuje. Poto ni ovo nije bilo dovoljno ekspertima koji su ga konstruisali, u tenk su

ugraeni posebni propeleri, tako tihi da niko ne moe da ih uje. Izvori u Pentagonu kau
da e Kameleon biti spreman za upotrebu do jula 1999. godine. Iz istih izvora takoe
stie vest da e novi tenk doiveti promociju u Iraku ili Iranu, zemljama gde je
nevidljivost najvea prednost.
Ovi tenkovi mogu da se uklope u bilo kakvo okruenje. Ipak, njihova osnovna
namena jeste za borbena dejstva u pustinji, kae vodei strunjak u oblasti naoruanja
Endrju Mekdoner. Najvea prednost Kameleona je u njegovoj nevidljivosti. Neprijatelj
nee moi da zna kada mu se nae trupe pribliavaju, sve do momenta naeg napada. Onda
e, razumljivo, biti kasno da bilo ta preduzmu (ovaj strunjak nije objasnio ta bi neko
uopte mogao da preduzme ako ne vidi napadaa - p.a). Posmatrao sam Kameleon na
delu i, iako je to bila samo proba, zadivljen sam njegovim mogunostima, kae
Mekdoner. Najimpresivnija je brzina kojom ova grdosija od 60 tona moe da nestane
ispred vaih oiju. Kameleon je vidljiv sve dok operater ne pritisne prekida na
kontrolnoj tabli. Istog momenta tenk poinje da nestaje. Za tren oka je potpuno nevidljiv.
Vesti o Kameleonu procurile su u javnost, pa su tako stigle i do Sadama Huseina,
a obaveteni ljudi kau da je iraki voa vrlo zabrinut.
Husein vrlo dobro zna da sa tehnologijom koju posedujemo moemo lako da ga
unitimo, ovoga puta potpuno, za razliku od 1991. godine. Znajui za to, on okleva da
preduzme nove napade na Kuvajt i zato je u poslednjem trenutku ipak prihvatio da dozvoli
pristup amerikim inspektorima za oruje. (Zona sumraka)
Komentar: Tenk nije kamufliran ve je dematerijalizovan. Sa nestankom tenka,
naravno, nestaje i njegova posada, a sa njegovim ponovnim pojavljivanjem pojavljuje se i
nova posada - demoni. A ta sve demoni mogu da uine u toku rata, sa tenkom koji nestaje
i ponovo se pojavljuje, verujem da nije potrebno posebno objanjavati.

30. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA NAUKA (DRUGI DEO)
* Reenje iznutra. uveni antiki filozof Sokrat jednom je prilikom rekao: Pesnici
nisu stvorili svoja dela zahvaljujui svojoj mudrosti, ve jednoj posebnoj prirodnoj sili i
inspiraciji. esto, ono to izgovaraju ni sami u potpunosti ne razumeju.
Gotovo svi vodei ljudi ljudskog drutva spominjali su tu nekakvu neshvatljivu
prirodnu silu, pokuavajui da dopru do njenog izvora. Neki su smatrali da bi zatim sa
tog izvora mogli piti po svojoj elji i volji. Takav cilj do dana dananjeg niko nije
ostvario. I Izvor i Sila, i njeni razlozi delovanja u materiji, oveku e, dok god bude
ovek, moda ostati nedokuivi.
to se tie pesnika, filozofa, proroka, mistika, vojskovoa, umetnika, naunika... svi
su oni priznavali da su na dela koja ine podsticani od nekakve neizrecive sile u sebi, od
nekakvog unutranjeg glasa, udnog nagona, intuicije, to moe da znai da su oni
bili to to su bili ne svojom voljom, ve voljom Onoga koji ih je na ovu zemlju i poslao i
za takvu ulogu odabrao. Bili su onoliko vei od drugih ljudi koliko je bio vei pritisak
te sile, glasa, nagona... u njima. Oni su primeivali i da, ukoliko taj glas u sebi paljivije
oslukuju, ukoliko ga vie prihvataju i vernije prate, da su utoliko sreniji, ispunjeniji,
uspeniji. Ali, ne samo veliki ljudi, ve i svaki drugi koji igra i najmanju ulogu, moe
iskusiti to oseanje sree, ako veruje unutranjem glasu i ako ga savreno prati. U
suprotnom, njegovo ignorisanje, potiskivanje i sumnja dovee do straha, nervoze, patnje i
bolesti.
Brojni su primeri naunika koji su priznavali da su danima bezuspeno lupali
glavom, muei sebe, kako da svojom voljom ubrzaju reenje nekog zamiljenog
problema. A da se, kad su se tome najmanje nadali, reenje samo od sebe pojavljivalo u
njihovim glavama, uvek praeno neobinim oseanjem sree, obuzimanjem itavog tela
nekakvim blaenstvom. Kad su bili najoputeniji, mozak je kao antena primao i deifrovao
poruke.
Albert Ajntajn je izjavio da je do svojih otkria najmanje dolazio logikim putem,
ve esto leei bolestan u postelji i ne mislei intenzivno o problemu. Sebe je shvatao
mnogo vie kao antenu nego kao svojevoljnog mislioca.
Donatan Svift, pisac Guliverovih putovanja, jo 1726. godine video je dva
Marsova meseca. itavih 150 godina bio je smatran neznalicom na podruju astronomije,
sve do 1877, kad je utvreno da Mars zaista ima dva meseca.
Francuski pisac il Vern je u romanu Put na Mesec opisao skoro do detalja
putovanje koje se dogodilo posle vie od sto godina. On je video trolanu posadu letilice
koja polee sa Floride, boravi na Mesecu i vraa se na Zemlju sputajui se na okean,
navodei ak i brzinu leta od 40.000 km/h.
Gete je govorio da je svoje najbolje pesme pisao u snu. Pronalaza helikoptera, Igor
Sikorski, u mladosti je sanjao ureaj koji e kasnije konstruisati. Tvorac prve ivae
maine, Elijas Hovi, najpre je sanjao njen princip rada.
Mnoge vojskovoe i proroci su u snu ili u zanosu (transu) videli svoj budui put
i budue dogaaje. I, mogli su ih sreno pratiti samo kad su iskljuivali svoju volju i svoje
logino razmiljanje.
Ova iskustva prisiljavaju nas da razmiljamo o nepoznatoj i neizrecivoj Sili koja
stvara arite u nama koje zatim isijava svetlost zvanu intuicija. Sreni su i uspeni samo
oni koji imaju dovoljno poverenja (vere) u tu svetlost. Ako bi svi ljudi pratili tu
svetlost, radili bi samo ono za ta su i obdareni (nadareni, predvieni) od svog Tvorca, a
kao nagradu primili bi uspeh, sreu i zdravlje.

Od svoje uloge (sudbine) ne treba da beimo, jer pobei ne moemo, ve treba da je

prihvatimo i da je odigramo (proivimo) punom snagom, bez straha, bez suprotstavljanja i
zabrinutosti za ono to dolazi. (Tree oko)
Komentar: Veina poruka koje su dobili ljudi koji se pominju u gornjem tekstu,
potie od Boga. Meutim, postoje i poruke koje ne potiu od Boga.
Kako razlikovati poruku od Boga, od one koja potie od avola?
Prema njenoj korisnosti, uzimajui u obzir svrhu i cilj ovekovog ivota na Zemlji.
Ako poruka na bilo koji nain pomae oveku da se spase, to znai da potie od Boga. I
obratno.
* Dok jo nije znao ta e biti u ivotu, francuski filozof Rene Dekart je, kao
mladi, u toku jedne noi sanjao ak tri sna koja su mu otkrila osnove filozofije. Kasnije
e nastati uvena Kartezijanska kola.
Filozof i matematiar Gotfrid Lajbnic smatrao je da ovek ima sposobnost da misli i
u snu. U toku sna je i sam dolazio do reenja pojedinih problema o emu je pisao: Da i ne
spominjemo udesna dela snova u kojima osmiljavamo pronalaske, bez napora.
Nobelovac Oto Levi dugo je tragao za dokazom hemijske prirode prenosa nervnih
impulsa. Jedne noi probudio se iz sna u kome je bio nacrt eksperimenta. Brzo je zapisao
san i nastavio da spava. Ujutro, meutim, nije uspeo da deifruje zapis, niti da se priseti
sna. Sledee noi isti san mu se ponovio. Uredno ga je zapisao, proverio i dobio najvee
svetsko priznanje iz oblasti medicine i fiziologije.
Ideja o konstruisanju amerikog borbenog aviona M-9, njegovom pronalazau A. D.
B. Parkinsonu, javila se u snu.
Zaetnik organske hemije Fridrih Avgust Kekule u polusnu je otkrio proces
stvaranja lanca ugljenika i krunu strukturu bezolovnog prstena.
Vizije gotovo svih svojih velikih patenata Nikola Tesla imao je u trenucima dok je
tonuo u san.
Osam godina nakon to je napisao prvi deo bestselera Galeb Donatana
Livingstona, Riard Bah je sasvim iznenada odsanjao ostatak prie.
U svom dnevniku, italijanski filmski reditelj Frederiko Felini je opisao san u kome
se pojavljuje lik direktora aerodroma, koga e bioskopska publika videti u filmu
Doavola s Tobijem. Svi moji filmovi poinjali su likovima iz mate, koji su mi se
javljali u snovima ili seanju, govorio je Felini.
Ceo jedan svoj autentini san Luis Bunjuel preneo je u film Diskretni arm
burzoazije.
Francuski reditelj Klod Lelu tvrdi: Pre nego to snimim film, ja ga sanjam. Neko
je morao da sanja avion ili televizor pre nego to ga je izumeo. (Veernje novosti)
* Po svedoenju P. V. Anjenkova, Aleksandar Pukin je usnio san u kojem je
napisao pesmu Prorok i neke stihove poeme Poltava. Dostojevski je pak esto sanjao
likove iz svojih dela. Jedan od snova naveo ga je na ideju da napie roman Mladi.
Tolstoj je sanjao sie prie Otac Sergej.
Francuski matematiar Anri Poenkare je tokom jedne veeri bezuspeno pokuavao
da rei neku sloenu jednainu. Odloio je rad do ujutru i legao da spava. Pred zoru je
usnio san u kojem studentima predaje lekciju i sa lakoom reava ba taj problem. Kada se
probudio, ostalo mu je samo da zapie postupak rada iz sna.
Tri dana i noi bez odmora radio je slavni D. I. Mendeljejev. Svi pokuaji da pokae
ogromni materijal u obliku tablice bili su bezuspeni. U stanju krajnje iscrpljenosti on je
zaspao. Kasnije svoj san ispriao je drugu, profesoru A. I. Inostrancevu: Vidim u snu
tabelu u kojoj su elementi rasporeeni kako treba. Probudio sam se i odmah to zapisao na
paretu papira. Samo je na jednom mestu kasnije bila potrebna popravka. (Tree oko)
Prva radio-emisija na svetu emitovana je na kratkim talasima od 666 m. Da li je Bog
mogao da da jasniji znak od koga potie ovaj korisni pronalazak?

Proklamovana svrha radija je da istinito obavetava javnost o svemu i svaemu, ali

poto se ovo sredstvo javnog informisanja (kao, uostalom, i sva druga) ne nalazi u rukama
ljudi nego u rukama demona, deava se da istinite ivotno vane informacije ine jedva
2% od ukupnog broja informacija koje se ovim putem alju ljudima.
Internet je, takoe, oznaen brojem 666, samo to je znak 666 u ovom sluaju
kamufliran - pojavljuje se u obliku tri slova w.
Zato je Internet obeleen ovim brojem? Zato to je u svakom od dosadanjih
ciklusa ivota na Zemlji, 80% ljudi koji su provodili mnogo vremena surfujui po
Internetu, izgubilo svoj ivot na kraju sveta samo zbog toga (to znai da bi tako moglo
biti i ovog puta).
* Internet nam krade memoriju! Vie ne pamtimo informacije, ve mesto na
globalnoj mrei gde se one nalaze.
Ljudi koji su godinama prikopani na Internet nisu isti kao oni koji su odoleli
iskuenjima novih tehnologija. Po reima strunjaka, kod aktivnih korisnika globalne
mree koji provode po 12 sati dnevno za kompjuterom, menja se ne samo ponaanje, ve i
ono najvanije mozak. Oni tre sa jedne na drugu stranicu, raspravljaju na forumima,
odgovaraju na imejlove, itaju novosti, etuju i sve to istovremeno. Pri ovakvom nainu
eksploatacije modanih vijuga, ovek ne moe da se ne promeni.
Dr Gari Smol, direktor Centra za istraivanje pamenja i starenja na Kalifornijskom
univerzitetu, u svojoj novoj knjizi Kako preiveti tehnoloko menjanje mozga pie:
Internet umanjuje sposobnost koncentrisanja i razmiljanja, pa mozak vremenom poinje
da oekuje protok informacija u onom obliku u kojem ih distribuira Mrea u obliku
brzog protoka estica. Miljenje postaje fragmentarno, a itanje povrno. Delovi mozga
odgovorni za apstraktno miljenje i empatiju, praktino atrofiraju. (Tree oko, 9. avgust
2011)
Bog nije preporuio ljudima da trae vreme svog ivota bavei se naukom. Ono
to Bog eli da ljudi ine objavio im je kroz Sveto pismo. Ljudi misle da to, to naunici,
umetnici i razni drugi strunjaci dobijaju razne informacije u snu, obavezno mora biti
dobro, ali, ako ih je Bog ve upozorio da te informacije mogu da potiu i od avola, zar
oni ne bi trebalo da, za svaku od njih, najpre provere od koga je dola, a tek zatim da je,
eventualno, koriste (ili, kao tetnu, odbace)?
* Poznati ruski pisac A. S. Gribojedov jednom je usnio san u kojem je video plan
komedije Tekoe zbog pameti i neke njene delove. Probudivi se, iste noi zapisao je
plan tog pozorinog komada i nekoliko scena iz prvog ina.
Sauvana je pria i o poznatom italijanskom kompozitoru uzepu Tartiniju. Nije mu
polazilo za rukom da zavri jednu od svojih sonata. U snu se javio avo, uhvatio violinu i
gudalo i odsvirao kraj sonate, neviene lepote. Tartini se probudio, uzeo svoj instrument i
ponovio melodiju iz sna. Tako je bila zavrena jedna od sonata tog kompozitora. Kakva je
veza njegove muzike sa avolom - nije otkriveno. (Tree oko)
Komentar: Jo jedanput isto pitanje: kako razlikovati Boju poruku, kada ona doe
u snu, od avolje koja je dola na isti nain?
Prema njenoj korisnosti, uzimajui u obzir svrhu i cilj ovekovog ivota na Zemlji.
Zar Bog ljudima, koje je na Zemlju poslao da bi se ikolovali za ivot u raju, i kojima je za
obavljanje tog posla ograniio vreme, alje pesme, romane, pozorine komade, hemijske
formule, filozofske doktrine itd, koji im ne mogu pomoi u njihovom duhovnom
uzdizanju? Zar matematike jednaine alje Onaj koji ljude ui kako da se odbrane od
demona i dobiju veni ivot, i koji ih opominje da pametno iskoriavaju svoje vreme jer
su dani zli?!
Sve to je potrebno da bi ovek na zemlji iveo dobro, ve postoji, Bog je stvorio.
Jedino zaista vredno, to ovek moe da stvori sam, jeste njegova ljubav prema Bogu i
ljudima. Zato je tzv. nauka, pre svega, tetna rabota. Tanije, ona predstavlja iskuenje,
avolji pokuaj da oveka odvrati ne samo od spasenja, nego i od razmiljanja o njemu.

Na razvoj nauke, njeno upoznavanje putem kola i njenu praktinu primenu ljudi
troe veliki deo svog vremena, odnosno ivota, a na taj nain se ni za milimetar ne
pribliavaju glavnom cilju svog ivota dobijanju venog ivota. Po tome se moe
poznati od koga potiu tzv. nauke, odnosno, poruke koje neki naunici dobijaju u snu.
Zato u Bibliji nema nijedne matematike ili hemijske formule, ako su one oveku
zaista potrebne? Zato u njoj nema ni jednog tehnikog ili naunog podatka, kao to su,
recimo, udaljenosti izmeu zvezda ili broj sazvea i planeta u vasioni, obzirom da su to
za nauku itekako vane stvari i obzirom da Bog o tim stvarima zna sve? Zato u Bibliji
nema ni rei o dinosaurusima, obzirom da je nauka dokazala da su oni predstavljali
vanu kariku u lancu evolucije na Zemlji? Zato u njoj nema ni rei o neandertalcima,
kromanjoncima i ostalim ovekovim precima, obzirom da su naunici pronali njihove
kosti i utvrdili kada su oni iveli? Zato, umesto o njima, Biblija govori o demonima i
Bojem carstvu, za koje nauka ve hiljadama godina ne moe da utvrdi da postoje?
Zato nauka ne govori nita o Drugom Hristovom dolasku i kraju sveta, obzirom da
je Bog kroz svoja proroanstva ve bezbroj puta upozorio ljude da je vreme tog dogaaja
blizu? Zato nauka ve vie od sto godina uti o dokazima da je Bibliju pisao Bog,
obzirom da je nagrada venog ivota, koja je kroz ovu knjigu obeana ljudima, za njih
vrednija od bilo ega drugog?
Oni koji govore da ljudi bez nauke ne bi mogli da napreduju, tj. da ive bolje, prvo,
govore gluposti, jer ljudi, svakim danom, ive sve gore i gore, jer su reke, mora, vazduh i
zemlja sve zagaeniji, za ta je najzaslunija upravo nauka, odnosno, njena praktina
primena; a i ljubavi meu ljudima je sve manje, za ta su, takoe, najzasluniji razni
produkti nauke i tehnike (kao to su, recimo, televizori, kompjuteri, Internet, mobilni
telefoni i sl.). A drugo, oni koji tako govore trebalo bi da se podsete da se ivot na Zemlji
odvija u ciklusima i da demoni, u svakom od njih, daju ljudima ista nauna otkria, u
isto vreme, tj. kada im Bog dopusti, to znai da to nisu nauna otkria ve iskuenja!
Da je tzv. nauka ljudima zaista potrebna, zar im Bog kroz Bibliju ne bi skrenuo
panju na nju, govorei: ovee, pazi na razne nauke i razvijaj ih beskonano? Zato,
umesto toga, Bog govori upravo suprotno:
* Rei su mudrih ljudi kao alci i kao klini udareni; rei onih koji ih sloie dao je
jedan pastir. I tako, sine moj, uvaj se onoga to je preko ovoga, jer nema kraja
sastavljanju mnogih knjiga, i mnogo itanje umor je telu. Glavno je svemu to si uo:
Boga se boj, i zapovesti njegove dri, jer to je sve oveku. (Propovednik 12.11-13)
A ta o nauci govore proroanstva, dakle, opet Bog?
* Mnogo se svet opoganio i ogreio mislei da sve ume i da sve zna, i rugae se
nova pokoljenja starima, nalazei nove ljudske istine da bi stara glupost pala u zaborav i
bila ruglo narodima, da bi to isto za 50 ili 100 godina bilo ruglo novom narataju. I uvek
nove istine, nova epohalna otkria, da bi opet dola nova, i sve vie tonemo u ljudsku,
zabludu uma oveijeg, ne videi i ne shvatajui da nova otkria ne bi ni postojala da su
ona za koja smo mislili da su dobra stvarno bila u istini. Jer, istina je jedna, tana i
nepromenljiva i nema vie istina. A samo oni koji ne vide trae je pipajui kao slepci u
mraku, beei sve dalje u mrak naunog neznanja. I vode slepci slepce. Udaljismo se od
Boga i istine. (iv ovek: Branko)
* to se god vie bude znalo, manje e se ljudi meu sobom voleti i paziti. Nastae
taka omraza da e im razna sokoala (aparati - p.a.) biti prea od svojih najbliih. ovek
e vie verovati svome sokoalu nego svom prvom komiji... Oni koji budu itali i pisali
razne knjige s numerama, smatrae se da najvie znaju. Ti ljudski mudraci e sve prepustiti
ovim nizovima, te nako kako im numera ree, tako e iveti i raditi. Meu tim mudracima
bie dobrih i zlih. Oni zli inie razne marifetluke. Trovae vazduh i vodu i putati
kijamete po morima sinjim, rekama i zemlji, te e ljudi naglo umirati od nekakvih
boletina. Oni dobri i mudri videe da sav taj njihov trud i argatluk ne vredi ni po lule
duvana i da vodi propasti sveta, te e umesto numeracije potraiti svoju pamet u

zamiljajima. Kada se stanu vie baviti zamiljajima, bie blii Bojoj mudrosti, ali e sve
dockan biti, jer e oni zli ve svu zemlju upropastiti i nastae pravi pomor. Ondak e ljudi
beati iz varoi u sela i opet traiti planine i tri krstate gore da tamo, u njima, diu i piju
vodu... (Kremansko proroanstvo)
* ovek je odmakao daleko na putu samounitenja i nije vie mogue nastaviti istim
putem i preiveti. Dananja nauka u potpunosti se stavila u slubu egoizma i dostigla je
takav stepen savrenstva da masakr moe da se izvede bez i jedne greke! ovekov duh je
toliko nezreo da vie nije u stanju da kontrolie nauku, ona mu se otrgla bez nade da e je
ponovo zauzdati. (Edgar Kejs)
* Geniji. Ko moe da se smatra genijem? Javno mnjenje smatra da zvanje genije
moe da ponese samo 400 linosti iz cele istorije oveanstva. To je miljenje nekoliko
amerikih naunika na univerzitetu u Pitsburgu, koji se godinama bave vezom izmeu
psihikog zdravlja i genijalnosti. Prema njihovim istraivanjima, genijalnost ponekad
moe da pree u ludost, a ponekad ludost moe da se prihvati kao genijalnost. Isti naunici
su empirijskim putem stigli do sledeih zakljuaka o velikim ljudima:
- 37% njih je imalo teke duevne bolesti;
- 47% su bili psihopate;
- 10% su imali lake psihike bolesti;
- Samo 7% genija su bili normalni ljudi.
U dokumentima koja su ostavili neki od genija ima na stotine svedoanstava o
njihovim munim pokuajima da opiu ta se to dogaa sa njihovom duom u trenutku
nadahnua. itave stranice u Kuranu posveene su duhovnom diktatu koji je vodio
Muhamedovu ruku. Martin Luter pie da se veoma esto budio nou i da je vodio
beskrajne rasprave sa satanom. vedski filozof Svedenborg tvrdi da je dane i noi
provodio u besedama sa duhovima koji su ga opsedali. Besmrtni Gete je tvrdio da je Jade
mladog Vertera napisao po nonom diktatu svog junaka koji je bio plod njegove mate. O
svojim senkama-dvojnicima piu Dek London, Aleksandar Blok, Ljermontov, Fojerbah.
(udo)
* Knjiga Cena veliine, profesora psihijatrije dr Arnolda Ludviga, statistiki je
prikaz mentalnih bolesti vie od hiljadu slavnih umetnika i naunika. Da li su ti ludaci
pokretai svetske misli?
ta je ono to povezuje Anrija Matisa, Vinsenta Van Goga, Aleksandra Grahama
Bela, Teslu, Kafku, umana, Oldosa Hakslija, Ajntajna? Slava? Odgovor je: da, ali i zrnce
ludila za koje su bili bogatiji od ljudi u ijem su okruenju iveli. Svi oni (i ne samo oni)
bili su bliski sa neim to se karakterie kao duevni poremeaj ili, kako bi to prost narod
nazvao - ludilo! Psihijatri i ostali naunici due i telesne hemije karakterisali su to malo
blae i ustanovili su da je meu istaknutim umetnicima stopa manijanih i slinih psihoza i
do trideset puta uestalija nego kod stanovnitva u celini. Manijana depresija bila je, ma
kako to udno zvualo, spiritus movens lorda Bajrona, Virdinije Vulf, Tiodora Retkea,
elija, Roberta umana...
Naunici koji na psihozu gledaju sa evolucione take gledita, dokazuju da
manijana depresija nije bolest - ve lina crta karaktera. U doba ovekove predistorije
bila je pravo blago za one koji su je nasleivali, a zvali su ih amani, vidari, arobnjaci.
Napori da se taj gen (geni) izdvoji, za sada su jo bezuspeni (jer, kako bi ljudi mogli da
izdvoje demona ili anela uvara iz oveka?! - p.a.), ali naunici su sigurni da je
predispozicija za manijanu psihozu nasledna (nekakve istine u ovome ima, jer kada
demon ima u svojoj vlasti nekog oveka, drugi demon moe da opsedne njegovo dete, ali
samo ako ono, po svom karakteru, lii na opsednutog roditelja. - p.a.)
Dr Daniel Vilson, profesor psihijatrije sa Harvarda, antropolog, to ovako obrazlae:
Da je u pitanju pogrena, sluajna mutacija, moda bi jedan na 3.000 ljudi patio od ovog
poremeaja. Ovako, srazmera je 1:100 bilo da ste u Njujorku ili u pustinji Kalahari, dakle,
re je o sistemu gena trideset do sto puta rasprostranjenijem od oekivanog. Slino je i sa

epilepsijom. Tako je ona, u psiholokom smislu, drugaija od manije ili depresije;

elektrina hiperaktivnost mozga koja se u tom trenutku deava, izaziva slian oseaj
veliine i moi. Njeni napadi izazivaju snane halucinacije, strah, religiozni zanos, i kod
umetnikih i naunikih dua pravu pomamu, neodoljivu elju za stvaranjem koja traje jo
neko vreme dok napad traje. (Tajne)
Komentar: Oni koji slue Bogu ne ponaaju se kao ludaci. Takvim ponaanjem
Bog je obeleio one koji su opsednuti demonima. Ali je svojim znakom obeleio i one koji
slue njemu: njih je meu genijima tano 7 procenata. A to znai da 93% genija slue
avolu, odnosno, da njihova otkria ne slue ljudskom dobru nego zlu!
Ako je, radi popularisanja nauke i umetnosti, avo opseo 1,5% od ukupnog broja
ljudi na Zemlji, koliko opsednutih ima meu:
1. politiarima - radi izazivanja, najpre, zategnutih odnosa izmeu drava, a zatim i
ratova meu njima;
2. komandujuim vojnim licima - radi ubijanja u ratu, prvenstveno svojih vojnika,
putem raznih greki u komandovanju;
3. strunjacima raznih profesija (inenjerima, tehniarima, profesorima, itd) - radi
tetnog funkcionisanja privrede, industrije, poljoprivrede (tj. radi zagaivanja ovekove
okoline), pogrenog obrazovanja mladih itd;
4. slubenicima verskih organizacija - radi varanja ljudi putem lanih uenja o
Bogu;
5. lekarima - radi pogrenog leenja, odnosno, trajnog odravanja bolesti kod
obolelih a, ponekad, i radi ubijanja ljudi;
6. i ostalima: lanim prorocima, maioniarima, duevnim bolesnicima itd, kao i
meu mnogim obinim ljudima, koji nesvesno lau o ivotno vanim stvarima lanove
svoje porodice, i tako ih upropauju?
Poto opsednuti ovek nije gospodar svojih rei i postupaka, to znai da avo ima
najbrojniju i najmoniju vojsku na Zemlji. A najmonija je ne zato to poseduje oruje od
kojeg se ljudi ne mogu odbraniti, ve zato to se ne moe videti i to ljudi (koji ne paze
dovoljno na svoj ivot) ne znaju za njene namere.
Ono to e ta vojska konkretno uiniti u budunosti - a to je vie od namere - Bog
je, dodue, objavio preko svojih proroka, ali ljudi za te opomene, oigledno, slabo mare, i
zato stradaju. Opredeljujui se da o Bogu ne ue i ne znaju gotovo nita, ljudi se
opredeljuju da budu najverniji pomagai svog ubice.
avolova vojska funkcionie nepogreivo - kao da je u pitanju jedna osoba, jer je
vodi jedna ruka. rtve te vojske nisu Amerikanci, Rusi, Nemci, Srbi ili neki drugi narod,
ve svi ljudi sveta. Gledano iz tog, istinitog ugla, kada izbije rat, dezerter je,
prvenstveno, pametan ovek.
* Vantelesno iskustvo. Istraivai iz jedanaest zemalja, ukljuujui Veliku
Britaniju, Francusku, Nemaku, vedsku, Rusiju, Indiju, Japan, Brazil i SAD, tvrde:
Posedujemo dokaze da postoji ivot nakon smrti. Oni su, konano, dugo prisutno
verovanje pretvorili u injenicu. Ovde vie nema mesta sumnji! Eksperti jo kau, na
opte olakanje oveanstva, bez obzira na naa ovozemaljska dela, svi odlazimo u raj.
Na osnovu razgovora sa hiljadama ljudi koji su doiveli kliniku smrt, kao i
istorijskoj dokumentaciji slinih sluajeva, nakon smrti sve nas eka raj, i to ne samo
ljudski rod, ve i sve ivotne forme na zemlji, kae dr Riard Merlanet, voa tima koji se
osam godina bavio istraivanjem ovog fenomena. Sigurni smo da su prie naih
ispitanika apsolutno tane. Dobili smo ih od velikog broja ljudi sa raznih strana sveta. Svi
oni su doiveli kliniku smrt i ispitani su individualno. Njihove izjave se poklapaju gotovo
u svim detaljima i imaju isti smisao. Bilo bi zaista neodgovorno i neozbiljno da ih
dovodimo u pitanje.

ak su i do sada uvek obazrivi religiozni uenjaci stavili svoje Amin na ovu

studiju i kau da je ona potvrda, pre svega za nevernike, Boije milosrdnosti za sve na
Zemlji. (Zona sumraka)
Komentar: Na ovom primeru se odlino vidi kome zaista slui nauka, obzirom da
se ovde radi o strunjacima, a ne o amaterima - poetnicima. Kako to da se nijedan od
ovih naunika nije zapitao: koji je razlog postojanja zemaljskog ivota, ako svi ljudi idu u
raj? Ako su renomirani istraivai utroili toliko vremena samo zato da bi uli od svojih
ispitanika ta su doiveli za vreme klinike smrti, zar oni nisu mogli da odvoje i malo
vremena da proitaju Bibliju, pa da zatim malo opreznije pristupe njihovim iskustvima?
Ili, zar nisu mogli da se dosete da Bog, koji kroz Bibliju govori da su uska vrata koja vode
u raj, zna neto vie od njihovih ispitanika, te da ne bi trebalo da se istravaju sa tako
sumnjivim otkriem? Kakvi su to, uopte, naunici, kad nisu preduzeli najosnovnije
mere opreza, to se jo vie odnosi na religiozne uenjake koji su njihovo otkrie
potvrdili. Zar Biblija nedovoljno opominje na ogromne mogunosti za varanje koje ima
avo, i na njegovu lukavost?
Ovo nauno otkrie predstavlja dokaz da Bog nije govorio istinu kada je rekao
da se spasava jako mali broj ljudi, odnosno, da veina zavrava u paklu. Svrha ovog
otkria je, dakle, da ljude ohrabri: da ne paze kako ive i da, tako, promae cilj svog
zemaljskog ivota!
* Uite na uska vrata; jer su iroka vrata i prostran put koji vodi u propast, i mnogo
ih je koji njime ulaze. Kako su uska vrata i stenjen put koji vodi u ivot, i malo ih je koji
ga nalaze. (Po Mateju 7.13, 14)
* Pronaen zapis pisan rukom Isusa Hrista. Sve brojnija i uestalija otkria,
arheoloke iskopine ostataka biblijskih linosti i drevnih dokumenata u Izraelu, potvruju
da ova drava s pravom nosi naziv Sveta zemlja. Pre dva meseca u planinama istono od
Jerusalima otkriven je drevni zapis star 2.000 godina napisan rukom samog Isusa Hrista.
Da se ne radi samo o elji za senzacijom i opravdavanju imida ove drave govori i
injenica da je vie od etrnaestoro religioznih naunika potvrdilo autentinost drevne
poslanice. Hristovo pismo su otkrili radnici u toku pripremanja terena za graevinske
radove, a nalazilo se u kovegu napravljenom od empresovog drveta, savreno ouvanom
i nedirnutom jo od Hristovog doba.
Razumljivo je da smo uzbueni zbog ovog otkria. Naunici koji se bave
prouavanjem religije ve su izrekli svoje miljenje i njime dali potporu naoj naunoj
strani. Starost zapisa se u potpunosti poklapa sa vremenom u kome je iveo Isus. Pismo je
pronaeno u okolini planine Olives, i to na mestu gde je Isus Hristos proveo poslednje
dane svoga ivota. Na zapisu postoji i potpis - Isus Hrist, Sin oveka, upravo onako kako
je obiavao da sebe naziva. Najubedljiviji dokaz predstavlja injenica da je njegov potpis
identian onom koji se nalazi na jednom od spiskova iz hrama, kae istoriar i arheolog
dr Joel Abu-Zuluf.
Spiskovi iz hrama se odnose na stare dokumente pronaene pre 49 godina takoe
u blizini najnovijeg otkria. U Isusovo vreme ljudi koji su propovedali u lokalnim
hebrejskim hramovima zapisivali su svoja imena na samom ulasku u svetu kuu. Dva
spiska sa Isusovim imenom su pronaena 1948. godine i ve pet decenija se uvaju u
muzeju Harakevet u Dimoni.
Potpuno sam ubeen da je pismo napisao Isus Hristos. Bez obzira na to to izmeu
rukopisa na spiskovima iz hrama i tek otkrivenog pisma postoje odreena odstupanja, stil,
sklop reenica i sadraj poruke su identini Isusovim reima citiranim u Novom Zavetu,
kae religiozni naunik Nahman Mozes.
Na osnovu sadraja poslanice, eksperti zakljuuju da je pisana neposredno pred
raspee i da predstavlja zbir Hristovog uenja iz trogodinjeg propovednikog perioda.
Upueno je enskoj osobi, Marti za koju strunjaci veruju da je bila Lazareva sestra.
Istorijska je injenica da je Isus bio vrlo blizak ovoj porodici i da je esto boravio u

njihovom domu. Dr Abu-Zuluf takoe veruje da je Isusa zatekla smrt pre nego to je imao
ansu da poalje pismo.
Za javnost su odabrana samo neka najubedljivija Isusova razmiljanja o
univerzalnim ivotnim temama i prezentovana su putem tampe:
Raj je dar od mog Oca. Niko nije i ne treba da bude savren, bezgrean. Najvanije
je da gajite nepomuenu iskrenu ljubav prema Bogu i da se trudite da mu ugodite. Ljudi
moraju da shvate da se raj nalazi ovde i sada i da eka sve one koji potuju Boga i svoje
blinje.
Marta, tvoj ivot e biti dug i srean. Do kraja sveta je ostalo jo dve hiljade
godina. Tek tada e svet postati nepodnoljivo mesto za ivot, i ljudi e prolaziti kroz
velike patnje i uase. U danima bolesti, rata i razbojnitva moj Otac e biti milostiv i
povee svoj narod u raj.
Kako se bude pribliavao kraj, pribojavam se da e ljudi iskoristiti moja uenja
da... (rei su ovde neitke) i odvojiti se od nevernika. Ovo ne donosi nikome dobro. Svako
zasluuje ljubav, ak i oni koji ne poznaju ili ne potuju Boga. Kako je mogue da
pokaemo ljudima da je Bog milostiv i pun ljubavi prema svima ako mi, koji tvrdimo da
posedujemo njegov duh, tretiramo nevernike na grub nain?
Bez obzira koliko je osoba talentovana ili koliko poseduje materijalnih dobara,
najvaniji kvalitet jeste njena ljubaznost i naklonost prema blinjem, i spremnost da
udovolji zahtevima naeg nebeskog Oca. (Zona sumraka, 1. jul 1997)
Komentar: Panja! Ova poslanica je lana! Ona predstavlja veoma vet pokuaj
prevare, i zato sam je ovde izneo, da bi itaoc mogao da sagleda koliko bi trebalo biti
paljiv pri prouavanju Boje nauke. Evo nekih elemenata koji ukazuju na to da se radi o
pokuaju prevare:
1. U Novom zavetu, koji je pisan kratko posle Hristovog odlaska sa Zemlje, kroz
jednu zagonetku (Druga Petrova 3.8) reeno je da e Drugi Hristov dolazak, odnosno kraj
sveta, biti kada se navre dve hiljade godina nove ere. Da je gore pomenutu poslanicu
zaista pisao Isus, odnosno, da je on, jo dok je kao ovek iveo na zemlji, jasno rekao
kada e biti kraj sveta, zar bi Novi Zavet, posle toga, o istoj stvari govorio u zagonetki? Da
je poslanica zaista Isusova, zar proroanstvo o kraju sveta, koje se u njoj nalazi, ne bi
bilo uneto u Novi Zavet? Odnosno, zar to ne bi bilo uinjeno sa celom poslanicom?
2. Da je poslanica zaista Isusova, zar bi u njoj mogla da se nalazi reenica:
Marta, tvoj ivot e biti dug i srean? Jer, takvo proricanje sudbine je posao vraara i
gatara, a ne gospodara vasione.
Isus sigurno nije pisao pisma ljudima. Ako nije pisao ni Novi zavet, zar je mogao da
pie Marti (o stvarima koje se tiu ivota itavog oveanstva)? Za one koji paze,
navedena reenica bi trebalo da predstavlja znak da je poslanicu pisao avo.
3. U gornjem izvetaju se kae da postoje neka neitka mesta u poslanici, to
nikako ne bi moglo da se desi sa Bojom porukom. Nikada nije postojalo ni jedno neitko
mesto u biblijskim tekstovima, koje su, po Bojem diktatu, pisali proroci, pa kako bi to
mogao da bude sluaj sa rukopisom, navodno, samog Hrista? Neitko mesto predstavlja
jo jedan znak da je poslanicu pisao avo.
4. Na jednom mestu u poslanici (iskorieno je upravo neitko mesto), kae se da
e se, kako se kraj sveta bude pribliavao, vernici odvajati od nevernika i da to nikome
nee doneti dobro, to predstavlja opasan pokuaj prevare, obzirom da e vernicima
upravo odvajanje od nevernika doneti spas. O tome govore i Biblija i vanbiblijska
proroanstva, koji objanjavaju da dananje vreme predstavlja vreme odvajanja ita od
kukolja, tj. vernika od nevernika! Zar bi vernik trebalo da ne poslua Boju zapovest koja
se odnosi na kraj sveta, a koja glasi: Sklonite se na visoke planine!, i da ostane tamo gde
bi sigurno umro od gladi ili bio ubijen - samo zato da bi se solidarisao sa bezbonicima,
opsednutim demonima, koji e govoriti da je odlazak na planine ludost? Ako je dobro da
izginu i pravednici, emu onda slui Boja zapovest verujuima - da Hristov dolazak

doekaju spremni (Po Luki 21.36), to znai: ivi? Ili je moda nejasno ta o toj stvari
govori Novi Zavet:
* Zato otidite od njih i odvojte se, govori Gospod, i ne dotiite ono to je neisto, pa
u vas primiti, i biu vam otac, a vi ete biti moji sinovi i keri, govori Gospod svedritelj.
(Druga Korinanima 6.17, 18)
* A vama nalaemo, brao, u ime Gospoda naega Isusa Hrista, da se odvojite od
svakoga brata koji ivi neuredno, a ne po predanju koje su primili od nas. (Druga
Solunjanima 3.6)
6. Reenica Niko nije i ne treba da bude savren je, sama po sebi, idiotska, jer
nagovara ljude da se ne trude da budu bolji. Ako ljudi ne treba da budu, svakim danom,
sve bolji, emu onda slui reenica koja se nalazi u Novom Zavetu, i glasi: Budite dakle
savreni kao to je savren Otac va nebeski (Po Mateju 5.48)? Zar je mogue da Bog
jednom kae jedno, a drugi put drugo?
7. Prema Bibliji, najvii ovekov kvalitet je njegova ljubav prema Bogu i blinjima,
s tim to treba rei da Bog pod reju ljubav ne podrazumeva sentimentalnu ljubav, ve
posao injenja dobra drugim ljudima u skladu sa Bojim zakonom. U tobonjoj poslanici,
meutim, ljubav prema blinjem je perfidno zamenjena ljubaznou, osobinom koja ne
vredi ni priblino koliko ljubav, i koja se, ak, ne moe ni porediti sa njom.
8. Utvreno je da poslanica potie iz vremena kada je Isus Hrist iveo na
zemlji, to bi takoe moglo da bude prevara. Naime, treba imati u vidu da je avo
sposoban da prevari ljude (koji ne paze) u pogledu starosti pronaenog predmeta, obzirom
da je u stanju da stvara predmete iju e starost ljudska nauka sasvim pogreno proceniti.
Jer, i naune metode kojima ljudi procenjuju starost pronaenih drevnih predmeta je
stvorio avo. Nita lake za njega, nego da prevari strunjake koji se nalaze u njegovoj
vlasti i koji su ve pronali kosti neandertalca, kromanjonca i dinosaura i mnoge druge
njegove tvorevine koje im je podmetnuo!
Za kosti dinosaura nauka je utvrdila da su stare nekoliko desetina, pa, ak, i
nekoliko stotina miliona godina, dok je za kosti ovekovih predaka utvrdila da su stare
samo milion godina. Da je to tano, to bi znailo da je Zemlja bez ljudi postojala veoma
dugo, iz ega bi, neminovno, proistekao zakljuak:
a) da Bog ne postoji i da je ivot nastao evolucijom;
ili
b) da Bog postoji, ali da je Zemlju i ivot na njoj stvorio, prvenstveno, radi razvoja
praistorijskih ivotinja!
Otkrie kostiju dinosaurusa predstavlja dokaz da ono to govori Biblija (a to je:
da je Bog, pre est hiljada godina, stvorio ovaj svet za est dana) - nije istina. Jer, ako su
dinosaurusi postojali pre mnogo miliona godina, onda se ivot na zemlji ne odvija u
ciklusima od po sedam i po hiljada godina, niti ljudski ivot ima smisao o kome govori
Biblija.
Verovanjem u Boga dobija se veni ivot. Verovanjem u razne izmiljotine i
materijalne dokaze koje je stvorio avo, veni ivot se promauje. Iz tog razloga avo je
stvorio i lanu poslanicu. avo je dovoljno lukav da protiv Boje rei ne iznosi samo lane
optube, ve i materijalne dokaze, jer je u njih lake verovati.
* MATEMATIKA POTOPA. Dananja svetska populacija razvila se, ako se meri
minimalnom savremenom stopom rasta, za samo nekoliko hiljada godina. Taj rezultat se
slae sa biblijskom istorijom. Genetika prouavanja mitohondrija (citoplazmatikih
organela koje snabdevaju energijom elijske procese) kod ljudi ukazuju da sve ljudske rase
imaju poreklo u istoj eni. I to se poklapa sa Biblijom. S druge strane, prema teoriji
evolucije, homo sapiens postoji milion godina ili vie. Meutim, pri skromnoj stopi rasta
od 1% godinje, dananja populacija postigla bi se za manje od pet hiljada godina,
ostavljajui 995 milenijuma sa prosenim priratajem nula, kakav nikad nije bio
zabeleen.

Prema izvetaju Ujedinjenih Nacija iz 1991, na svetu je tada bilo pet milijardi i 385
miliona ljudi. Isti izvor kae i da je stopa rasta populacije izmeu 1985. i 1995. iznosila
1,7%.
Kako su stvari stajale ranije? Prema knjizi Evropska istorijska statistika 1750 1975. B. R. Miela, Nemaka je 1816. imala oko 23.377.000 ljudi. Godine 1971. bilo ih
je 77.709.000. To ukazuje na stopu rasta od 0,812% u tom periodu od 154 godine, i pored
tekih gubitaka u dva svetska rata.
Sada se malo pozabavimo matematikom. Ispada da bi dananji broj stanovnika, od
jednog jedinog para, uz prosenu stopu rasta od 0,812%, Nemaka dostigla za samo 2.161
godinu!
U Velikoj Britaniji se pre uvoenja pilule za kontracepciju najnii rast populacije,
od poetka 19. veka do danas, javio izmeu 1931. i 1951, i iznosio je 0,43% godinje, a
bio je posledica rata. Pri toj stopi bi dananja tamonja populacija nastala od jednog para
za 3.989 godina!
to se tie bolesti, najvea zabeleena katastrofa bila je srednjevekovna kuga
izmeu 1347. i 1351, koja je odnela ivote od jedne osmine do dve treine stanovnitva u
raznim krajevima, kako gde. Ipak je raniji broj stanovnika bio dostignut ve poetkom 16.
veka.
Rast populacije od samo 0,377% godinje, najnii u Evropi, doveo bi za samo
50.000 godina do nezamislivo velike populacije. Izraunato je da bi bilo vie ljudi nego to
ima estica u univerzumu. A 50 hiljada godina je tek dvadeseti deo vremena u kojem,
navodno, ovek hoda zemljom. Neto tu, oito, nije u redu.
Da bismo izraunali za koliko bi se vremena dananji svet razvio od jednog para,
uzeemo minimalnu zabeleenu stopu rasta, recimo, Velike Britanije, pre pronalaenja
sredstava za kontracepciju. Ona daje 4.738 godina, to se otprilike slae sa biblijskim
izvetajem o vremenu Potopa (pre nekih 4.400 godina). Dakle, uz mnoge druge indicije i
dokaze, i ovaj statistiko-antropoloki pristup ukazuje na relativno skori nastanak oveka
kao kompletnog bia, nasuprot teorijama o stotinama hiljada godina razvoja. Da je taj
razvoj postojao, Zemlja bi, kako pokazuje matematika, odavno bila i prenaseljena i puna
posmrtnih ostataka biliona ljudi. A od tih naih navodnih predaka nalazimo malo ta; pa i
to, izgleda, pogreno i datiramo i tumaimo. (Tree oko)
Navedena raunica predstavlja dokaz da ovek na zemlji ne postoji oko milion
godina, kako tvrdi ljudska nauka, ve samo pet-est hiljada, to znai da je ono to
govori Biblija istina, a ono to govori nauka neistina, odnosno, prevara. Dakle, nije bilo ni
evolucije, ni neandertalaca, ni dinosaura i drugih praistorijskih ivotinja.
Odakle onda potiu kosti neandertalaca i dinosaura?
Stvorio ih je avo, isto kao to je stvorio i Isusovu poslanicu.
ta onda rei o etrnaestoro religioznih naunika koji su potvrdili autentinost te
poslanice? Koliko su oni religiozni, a koliko naunici, kada su im promakle sve
injenice koje ukazuju da je poslanica avolje delo? U koga, dakle, treba da imamo
poverenja, ako ne moemo da verujemo ni tzv. ekspertima i naunicima? I ta to, onda, u
kolama ue naa deca?
ovek, sa svojim znanjem i mogunostima, nije u stanju da razlikuje original od
falsifikata koji je stvorio avo. Ali bi zato mogao da ne kopa po zemlji i ne vara druge
ljude svojim pronalascima.
Lana poslanica se pojavila upravo sada, kratko pred Hristov Drugi dolazak, da bi ako je mogue pokvarila raun i onima koji ine sve kako bi taj dogaaj doekali
spremni.
* Ishrana i leenje.
Nijednoj ivotinji nije potrebno da se pokazuje ta je za jelo, a ta nije. ovek je
jedino stvorenje kome je to moralo da se kae:

* I jo ree Bog: evo, dao sam vam sve bilje to nosi seme po svoj zemlji, i sva
drveta rodna koja nose seme; to e vam biti za hranu. (Prva Mojsijeva 1.29)
I pored toga, ovek se, gotovo u potpunosti, hrani pogreno. Posledica krenja ove
Boje zapovesti zove se bolest.
* U tekstu iz Prve Mojsijeve 1.29 nalazi se jedan prirodni zakon. Zbog stalnog
krenja tog zakona Bog mora da dopusti bolest, poto su zakoni prirode ujedno i njegovi
zakoni. Jedino tako moemo objasniti to su mnogi posveeni Boji ljudi prerano umrli od
raka, infarkta ili bilo ega drugog. Nain ishrane u dananjem civilizovanom svetu donosi
ljudima sve bolesti, jer se suproti zakonu prirode koji je Bog postavio. (Ernst Ginter:
iveti bez bolesti)
Bolest nije najvanija posledica pogrene ishrane, ali prerana smrt jeste. Preranom
smru se od oveka krade vreme koje mu je dato da bi se osposobio za ivot u raju, na
osnovu ega prepoznajemo idejnog tvorca pogrene ishrane.
Pogrenom ishranom jako je skraen ljudski ivot. Do Potopa, ljudi su iveli,
proseno, neto due od devet stotina godina, a posle Potopa, kada su poeli da jedu meso
i da kuvaju hranu (pre Potopa, to je inio samo 1% ljudi), njihov ivotni vek se poeo
naglo skraivati. Tako je, recimo, Noje iveo 950 godina, a ve njegovi sinovi su iveli
oko 600 godina. Za samo nekoliko generacija posle Potopa, oveanstvo je stiglo do
prosenog ljudskog veka od stotinak godina, tako da tvrdnja savremene nauke - da je
svojim dostignuima produila ovekov ivotni vek na sadanjih, proseno, sedamdesetak
godina - predstavlja poseban biser.
Iz Biblije se vidi da je duinu ljudskog ivota skratio Bog, zbog toga to su se ljudi,
kada su se (jako) namnoili, i jako pokvarili. Tada im je Bog rekao: Neu se ja veito
prepirati sa vama (u vezi toga kako treba da ivite), ve u vam skratiti ivotni vek na
jednu desetinu od njegove sadanje duine, tako to ete od sada jesti meso! Evo
biblijskog citata koji o tome govori:
* A Gospod ree: Nee se duh moj doveka prepirati s ljudima, jer su telo, neka im
vek ivota bude sto i dvadeset godina... ... to god gmie i ivi, neka vam bude za jelo, sve
vam to dadoh kao zelenu travu. (Prva Mojsijeva 6.3; 9.3)
Poto su Noje i njegova porodica, nakon nekoliko meseci provedenih na brodu (za
vreme Potopa), ostali bez hrane, poeli su da jedu ribe i druge morske ivotinje, i tako su
posluali upravo navedenu Boju zapovest (iako je nisu uli).
Ali, nije samo prerana smrt ta koja oveku krade vreme, to ini i bolest, jer mu,
dokle god traje, oduzima energiju neophodnu za obavljanje bilo kog posla. I ne samo
bolest, ve i samo varenje hrane (koja nije prirodno predviena za ljudsku ishranu)
oduzima oveku energiju.
Nauna ispitivanja, vrena na ljudima koji se bave tekim fizikim poslovima,
pokazala su da najvie energije oveku ne oduzima bavljenje fudbalom, boksom ili nekim
drugim sportom, kopanje zemlje ili neki drugi teak fiziki posao, ve varenje (kuvane)
hrane! Sa ispravnom (sirovom) hranom to nije sluaj.
Onaj demon, koji je prvi prevario ljude da hranu, koju im je dao Bog, upropauju
kuvanjem, zasluio je Nobelovu nagradu za prevaru. Jer, nije bitno to to se kuvanjem
unitava 50, 60, pa i 98 posto hranljivih (zdravstveno korisnih) sastojaka koji se nalaze u
hrani, ve to ono to je uniteno, zatim, izaziva bolest, jer ta bi drugo moglo da ini, kad
nije za jelo?!
Pravo pitanje ovde nije: Pa, zato, onda, ljudi kuvaju hranu?, jer je jasno da je
kuvaju zato to su prevareni, ve: Zato ja ne razmiljam, iako imam ime, nego inim
onako kako ine drugi ljudi (koji, takoe, ne razmiljaju svojom glavom), ne proveravajui
ta je za mene dobro, a ta nije, kako mi je Bog kroz Bibliju (Prva Solunjanima 5.21)
zapovedio da inim?
Poznato je da sportisti vode rauna da ne jedu, bar, dva-tri sata pre treninga, da bi
mogli uspeno da vebaju, a slino stoje stvari i sa radnicima koji obavljaju teke fizike

poslove. A ako oni koji rade teke fizike poslove moraju da paze da se ne opterete
hranom, da bi mogli uspeno da obavljaju svoj posao, kako tek stoje stvari sa onima koji
se bave umnim radom, obzirom da je umni rad tei od fizikog?
Tako stiemo do zakljuka da je pogrena ishrana oveku podmetnuta da ne bi
doao do istine i spasao se, jer traenje istine, njeno proveravanje i njena primena u praksi
predstavljaju itekakav umni posao. Nama moe izgledati neverovatno da je neko
izmislio kuvanu hranu samo zato da bi ljudima krao energiju i vreme koji su im
potrebni za razumevanje duhovnih stvari, odnosno za izgraivanje vere u Boga, ali avo
odlino zna koliko vremena e ovek, u proseku, izgubiti za sedamdeset godina, ako mu
on, posredstvom pogrene ishrane, svakog dana bude ukrao dva-tri sata! Naravno, ova
teta je nevidljiva, jer oveku ni na pamet ne pada da mu je neko podmetnuo pogrenu
ishranu samo zato da bi ga omeo da se spase! Sa sirovom hranom nijedna bolest nije
mogua, a nije mogua ni kraa energije, odnosno vremena, jer se organi za varenje ne
mue preraujui je.
Ako ovek, posle kuvanog obroka, mora da se odmori da bi mogao normalno da
funkcionie, to znai da ga je kuvana hrana dovela u stanje bolesti u malom. Ali zato to
to stanje traje kratko, ovek ga ne shvata kao bolest. Treba razumeti da nije prirodno da
hrana oveku krade energiju, obzirom da bi upravo ona trebalo da mu je daje. Naalost,
ljudi preko ove injenice prelaze kao da ona ne postoji (ili kao da nije ni najmanje vana)!
Odvojeno od toga to pogrena ishrana izaziva sve bolesti, postoji jo jedan razlog
zbog kojeg avo nagovara ljude da se hrane pogreno, a to je: jer je njegov savet
potpuno razliit od Boje rei, tako da ovek koji se neispravno hrani, zapravo, pokazuje
da ne veruje u Boga (zbog ega je demonima i doputeno da u njegovom telu izazivaju
bolesti).
U Bibliji pie da je Bog ljudima zapovedio da prave i jedu presan hleb, na osnovu
ega je trebalo da oni izvuku zakljuak da bi i svu ostalu hranu trebalo da jedu sirovu. U
svojoj knjizi iveti bez bolesti, autor Ernst Ginter kae: Da je Bog predvideo da ovek
jede kuvanu hranu, budite sigurni da bi na drveu rasli lonci i erpe sa gotovim jelima!
Na drugom mestu, Ginter kae: Upotrebom ive (sirove) hrane mogu se leiti
doslovno sve bolesti. iva (sirova) hrana najbolje je sredstvo za negovanje lepote. Njom se
ubrzava obnavljanje elija, pa koa ostaje elastina i koi se formiranje bora. Ona osim
toga lei lezde naeg organizma, a time i gojaznost i mravost. Najfiniji krvni sudovi u
koi stalno su isti, pa time i pravilno snabdeveni krvlju. To je objanjenje za sve,
mladalaki izgled. Na isti nain sirova hrana lei visok pritisak, anginu pektoris i spreava
nastajanje infarkta. Osoba koja se hrani sirovom hranom postepeno se podmlauje, to
moe da bude i 20 godina u odnosu na stvarnu starost, takoe i u pogledu polnih organa.
Sve to je uinjeno u smislu da ovekova ishrana bude pogrena, uinjeno je
planski. Jer, pogrena ishrana ne uzrokuje samo bolesti i preranu smrt, ona konstantno
smanjuje ovekovu vitalnost i radne sposobnosti, a time i njegove mogunosti da se
duhovno razvija.
Beli hleb je osmiljen tako da izaziva zaepljenja krvnih sudova i tkiva; ulje za jelo
se rafinie, takoe, zato da bi izazivalo zaepljenja krvnih sudova; beli eer je izum koji
je stvoren da bi izazivao kvarenje zuba, osteoporozu kostiju i oteenje nerava; mleko se
pasterizuje da bi u njemu bio uniten kalcijum, koji predstavlja zatitu zuba od karijesa,
kostiju od osteoporoze, i nerava od njihovog kidanja. Ako ne verujete da stvari stoje ba
ovako, kako je upravo reeno, moete to da proverite pomou Boga, na nain koji je
objanjen u 5. poglavlju ove knjige!
Evo koliko zaista vrede osnovni prehrambeni artikli, za koje ovek veruje da bez
njih ne bi mogao da ivi:
BELI HLEB je prvi put napravljen u Francuskoj, pre oko 200 godina. U vie puta
ponovljenom eksperimentu, francuski biolog Fransoa Maandi, imao je sledee rezultate:
pas hranjen iskljuivo belim hlebom i vodom, polako je propadao i umirao u roku od

pedeset dana, dok je onaj koji je bio hranjen crnim hlebom ostajao u najboljem zdravlju
dokle god je tako hranjen. Isti eksperiment, izveden sa pacovima, dovodio je do njihove
smrti ve posle dvadesetak dana.
* Svi vredni sastojci peninog zrna nalaze se u mekinjama i klici. Unutranji deo,
od kojeg se dobija belo brano, sadri takorei samo skrob. Taj skrob bi mogao posluiti za
spravljanje dobrog lepka, ali ako se uzima kao hrana, telo je opljakano i obmanuto, krv
postaje kisela a organi optereeni lajmom i otpadnim materijama. Nije, dakle, udno da u
to mogu dobro da se uhvate klice bolesti!
Belo brano se jo najee beli. Otrovnoj supstanci koja se za to upotrebljava
pridruuju se i razliiti otrovi za konzerviranje. Kad se ono ispee, za ta je potrebna
prilina koliina kuhinjske soli, a visoka temperatura uniti i poslednje tragove prirodnih
hranljivih vrednosti, takav proizvod nazivamo belim hlebom, prioritetnom hranom za
ljude, nasuprot mekinjama i klicama, koje se najveim delom koriste kao hrana za stoku.
Ko redovno kupuje takav hleb ili pecivo od belog brana, trebalo bi uz to odmah da
ukalkulie i trokove za stomatologa i lekara. Nema ta - skup hleb i skup uitak, prava
pravcata prevara. (E. Ginter: iveti bez bolesti)
Ako stvari zaista stoje tako, rei ete, zato je, onda, ovek izumeo beli hleb?
Stvar je u tome to ga nije izumeo on, ovek nije ba tolika budala, da na tako
glup nain sebi ini zlo. Ali je zato dovoljno neoprezan, da prihvati svaku prevaru koju mu
avo lukavo poturi!
PASTERIZOVANO MLEKO. Eksperimenti vreni na ivotinjama pokazali su da
pasterizovano mleko, kao iskljuiva ishrana, vodi u smrt ili, bar, do tekih bolesti.
Upotreba sirovog mleka kao iskljuive hrane, naprotiv, rezultirala je savrenim zdravljem
eksperimentalnih ivotinja. Oni koji su naseli naunom objanjenju - da se mleko mora
prokuvati, inae moe biti opasno po zdravlje (zbog bakterija koje se u njemu nalaze),
trebalo bi da se podsete da se vapski (sremski) sir svakodnevno prodaje na naim
pijacama u velikim koliinama, i da nema obolelih, a on se pravi iskljuivo od nekuvanog
mleka. Isti je sluaj i sa sirom koji se pravi od (nekuvanog) ovijeg mleka.
Kada bi na medicinske fakultete irom sveta, bio uveden predmet koji bi se ozbiljno
bavio prouavanjem veze izmeu ishrane i bolesti, gotovo sve bolnice bi za vrlo kratko
vreme morale da zatvore svoja vrata - jer bolesnih vie ne bi bilo. Naravno, tada bi
medicina morala i da javnosti saopti sledee: 1) da beli hleb, kao iskljuiva hrana,
neminovno dovodi do smrti, a da presan penini (raani, jemeni) hleb, kao iskljuiva
hrana, vodi do savrenog zdravlja; 2) da pasterizovano mleko, kao iskljuiva hrana, vodi u
smrt, a da sirovo mleko, kao iskljuiva hrana, vodi do savrenog zdravlja, itd. Zatim bi se
nametnuo logian zakljuak da tako mora biti i sa svim ostalim namirnicama, pa bi ljudi,
polako, ali sigurno, potpuno prestali da kuvaju hranu.
Ako biste hteli samo malo da proveravate, lako biste utvrdili da tzv. normalna
ishrana jako oteuje nerve. To je interesantno zbog toga to su slabi nervi glavni
uzronik nervoze i agresivnosti kod ljudi, a ta sve iz nervoze i agresivnosti moe da
proizae, odnosno ta se sve zbog njih svakodnevno deava, verujem da nije potrebno
posebno objanjavati. Ljudi uopte ne znaju kako se oseaju (i ponaaju) ljudi kojima
nervi nisu oteeni pogrenom ishranom, jer takvih gotovo da nema. Ali zato to odlino
znaju demoni, zbog ega se i brinu da i na taj nain spree ljude da ive i razvijaju se
normalno, jer normalan telesni razvoj omoguava i normalan duhovni razvoj. Da li znate
da je oveka koji se hrani ispravno, gotovo nemogue iznervirati (isprovocirati) i da on,
kada neko i pokua da sa njim uini neto u tom smislu, gotovo uopte ne mora da napree
svoju volju da bi se uzdrao od svae?
A evo ta o ishrani govori Bog kroz svoja proroanstva:
* Pravilna ishrana je vrlo vana za dalji razvoj, jer sve ono to se od loe hrane
uzme, to ubija telo i duu, jer telo postaje ono to je vaa hrana, a duh postaje ono to su
vae misli. Jedenjem ivotinjske hrane, tj. uzimanjem ivotinjskih belanevina zaepljuju

se sinapse - razvodna mesta (razvodne stanice u mozgu) - zbog ega ne moete da primate
najvie i najistije energije u onom za to predvienom volumenu. Osim toga, treba imati u
vidu da se vi ne sastojite samo iz materijalnog tela ve i iz jo finotvornijih, koja se usled
vae loe ishrane ne mogu razvijati. I kada biste bili svesni zavisnosti od ishrane u pogledu
vaeg fizikog tela i drugih, finotvornih tela, ne bi uopte bilo bolesti, a bila bi stvorena
mogunost da lake komunicirate sa svim ostalim postojeim ravnima i dimenzijama.
Zbog toga, kad doe vreme da ovek potpuno shvati smisao ishrane, kad to svesno bude
prihvatio, tek e onda nainiti prvi korak ka ivotu bez mesa i bez otrova kao to su duvan,
alkohol, kafa, medikamenti, droga i ostalo. (Ater eran)
Obratite panju da je Ater eran u grupu otrova stavio i tzv. lekove (koje proizvodi
farmaceutska industrija)!
* Sve dok se ovek hrani mrtvom hranom, tj. onom ivotinjskog porekla, nee
duhovno napredovati... A kada biste se zadovoljili hranom koju vam daruje zemlja uz
pomo Sunca i planeta (voe i povre), iscelila bi se kako vaa tela tako i due, jer bi oba
tela fiziko i duhovno, primala dovoljno duhovne snage...
Mi se hranimo ivotnim formama koje nam daruje Boji zakon, ali nikada mrtvom
hranom, tj. mesom i slinim proizvodima. Jer ubijanje je jedan od najveih prestupa i kad
je re o ivotinjskom carstvu... Hranu, naime, pripremamo od biljaka, uglavnom od voa.
Upravo kod biljaka veoma pazimo na izbor, kao i na vreme branja i stepen zrelosti biljke.
Jer i one su, kao i sve ivotne forme, nosioci duhovnog ivota. U odreeno vreme svetla
one rado daju svoje oivljavajue supstance viim svetlosnim formama, tj. Bojoj deci.
Tek kad vidimo da su biljke sazrele i da nam rado daju ono to mogu, mi iz toga
pripremamo nae jelo. Ali mi ih ne kuvamo i ne zagrevamo kao vi, ne oteujemo izdani
ivotni dar...
Plodove ostavljamo na stablu sve dok sami ne padnu s njega kao mana... Sadimo
vrlo malo vrsta povra. Nastojimo da se to vie hranimo voem koje raste na drvetu
ivota, jer stabla i itarice su vei davaoci energije...
Napominjemo da su nae biljke i voe sasvim drugaijih vibracija i strukture od
zemaljskih. Sve to primamo prilagoeno je naem stepenu vibracija. I oveanstvo ivi i
prima u skladu sa stepenom vibracija koji je samo stvorilo, a Bog Stvoritelj dopustio, jer
svako bie koje jo nije slobodno vodi se do spoznaje i ostvarivanja preko ivotnih oblika
koje samo stvori. Samo tim nainom se proiruje njegova svest, odnosno moe se uzdii u
vie oblike postojanja. (Objava svemiraca sa jedne finomaterijalne planete daleko od
Mlenog puta, koji su dostigli peti stepen duhovne svesti Tree oko br. 320)
Biblija ukazuje odakle potiu bolesti, to znai da leenje, kakvo praktikuje
savremena medicina, predstavlja prevaru.
* Posle toga nae ga Isus u hramu i ree mu: vidi, ozdravio si; ne grei vie da te
ne snae to gore. (Po Jovanu 5.14)
* I ree (Bog): ako dobro uzaslua glas Gospoda Boga svojega, i uini to je
pravo u oima njegovim, i ako prigne uho k zapovestima njegovim i uuva sve uredbe
njegove, nijedne bolesti koju sam pustio na Misir neu pustiti na tebe; jer sam ja Gospod,
lekar tvoj. (Druga Mojsijeva 15.26)
* I razbole se Asa trideset devete godine carovanja svoga od nogu, i bolest njegova
bi vrlo teka, ali ni u bolesti svojoj ne trai Gospoda nego lekare. I tako poinu Asa kod
otaca svojih, i umre etrdeset prve godine carovanja svoga. (Druga knjiga dnevnika 16.12,
13)
* Ali ako ne uzaslua glasa Gospoda Boga svojega da dri i tvori sve zapovesti
njegove i uredbe njegove, koje ti ja danas zapovedam, doi e na tebe sve ove kletve i
stignue te ... Uinie Gospod Bog tvoj da se prilepi za te pomor, dokle te ne istrebi sa
zemlje u koju ide da je nasledi. Udarie te Gospod suhom boleu i vruicom, i
groznicom i egom i maem, i suom i medljikom, koje e te goniti dokle ne propadne.

Udarie te Gospod pritevima Misirskim i uljevima i ugom i krastama, da se nee

moi isceliti. Udarie te Gospod ludilom i slepoom i besnilom... ... Ako ne uzdri i ne
ustvori sve rei ovoga zakona, koje su napisane u ovoj knjizi, ne bojei se slavnoga i
stranoga imena Gospoda Boga svojega, pustie Gospod na tebe i na seme tvoje zla
udesna, velika i duga, bolesti ljute i duge. I sve bolesti i sva zla, koja nisu zapisana u
knjizi ovoga zakona, pustie Gospod na tebe, dokle se ne istrebi. (Peta Mojsijeva 28.15,
21, 22, 27, 28, 58, 59, 61)
Da li je mogue da leenje, kakvo praktikuje savremena medicina, predstavlja
prevaru?
To ne samo da je mogue, ve je apsolutno sigurno, jer se medicina, kao i sve ostale
oblasti ovekovog ivota i rada, ne nalazi u rukama ljudi, ve u rukama demona. Da nije
tako, zar bi bilo mogue da svi tzv. lekovi imaju tetna sporedna dejstva?!
Da li je mogue da je Bog dopustio demonima da zloupotrebljavaju medicinu, da bi
ljudima inili zdravstvenu, a pomou nje i svaku drugu tetu?
To, takoe, ne samo da je mogue, ve je sasvim sigurno tako. Pa niste, valjda, ve
zaboravili gde se nalazite, i zbog ega?!
Kako bi, dakle, ovek trebalo da se lei, da bi se zaista izleio od neke bolesti?
Jedini nain na koji on to moe da postigne je da u vezi toga poslua Boga, odnosno
njegove sluge, proroke (vidovnjake), koji zbog takvih stvari i postoje.
A to znai: ako vam vidovnjak kae da uzmete ovaj ili onaj prirodni lek, uinite
tako, a ako vam kae da koristite neki proizvod farmaceutske industrije, uinite (opet)
tako, jer vam je to, ustvari, rekao Bog (koji e se zatim brinuti da od korienja tog leka
nemate tete, i koji e vas izleiti na neki drugi nain, obzirom da nije mogue svakog
oveka odmah ubediti da treba da se lei na prirodan nain).
* Lekovi zatvaraju vrata kroz koja moe da ue priroda preko biljaka i da izlei
bolesni organizam. Za svaku boljku postoji biljka. (Vanga)
Da li znate da nijedan tzv. lek (koji proizvode fabrike farmaceutske industrije) ne
lei, niti moe da lei? Kako to? Tako to bolesti, tj. tetne promene na ovekovom telu
nastaju iskljuivo tako to ih stvaraju demoni, koji ih mogu stvarati i dalje, bez obzira to
ovek koristi lekove (koje proizvode, takoe, demoni, posredstvom ljudi zaposlenih u
farmaceutskoj industriji). Telo nije ivo (jer materija nije iva), da bi moglo oboleti, iv je
samo duh, koji moe oboleti samo ako kri Boji zakon.
Sve promene na ljudskom telu, koje mi nazivamo bolestima, predstavljaju
materijalizacije tetnih tenosti ili tkiva, a te tenosti i tkiva se sastoje od atoma, koji ne
mogu nestati ni na koji nain osim dematerijalizacijom (koju moe izvriti samo onaj ko
ima sposobnost materijalizacije i dematerijalizacije, a u ovom sluaju to je aneo uvar).
To je razlog to se bolesti ne mogu izleiti tzv. lekovima.
Bolesti se ne mogu izleiti ni prirodnim lekovima, ali je Bog ljudima preporuio da
ih koriste, jer nije mogao otvoreno da im kae kako je nastala njihova bolest i da ih moe
izleiti samo aneo uvar, da oni ne bi naglo doli do previe informacija o situaciji u koju
su svojim roenjem planski stavljeni, i da se ne bi preplaili i izgubili volju za ivotom.
Evo jo jednom, ta o leenju tzv. lekovima govori Bog:
* to se tie isceljenja bolesti, demoni najpre izazivaju povrede, a onda prepisuju
udotvorne lekove, neverovatne pa i kodljive; potom obustavljaju zlo koje su zapoeli,
kako bi se poverovalo da lee. (Tertulijan)
Ako demoni, kada ovek pone da koristi lekove koje su mu oni prepisali,
obustavljaju zlo koje su zapoeli, da li to znai da se ovek tada moe izleiti?
Ne, jer oni zlo obustavljaju samo za neko vreme, dok se ovek definitivno ne
opredeli za leenje medikamentima, a potom ponovo stvaraju tetne tenosti ili izrasline
u njegovom telu, i tako ine sve do njegove (prerane) smrti. Jedini nain na koji se ovek
moe izleiti jeste da se seti Boga i otpone da se lei na ispravan nain.

* Bez razumevanja viih zakona, kojima se bavi religija, nema ni trajnog isceljenja
ili neutralisanja uzroka bolesti. (Astrolog Duan Velikovi)
Da li znate da su sve operacije, koje, navodno, imaju za cilj ovekovo izleenje od
neke bolesti, ne samo apsolutno nepotrebne, ve i apsolutno tetne. Operacije su
opravdane samo u sluajevima odreenih fizikih povreda, uroenih anomalija na telu, itd.
Kada se vri operacija, kojom se sa ovekovog tela uklanja maligno tkivo (koje je
stvorio demon), lekari, pritom, osim tog tkiva uklanjaju (odsecaju) i deo ovekovog tela,
navodno, da bi uklonili korenje koje je pustio tumor, i na taj nain oveka pretvaraju u
invalida. Ovakve tete na ovekovom telu ne mogu nastati pri leenju Brojsovom
terapijom, sirovom hranom, na Najdanovim krugovima ili na neki drugi, prirodan nain.
Leenje obolelih od raka zraenjem, moe imati, takoe, jedino tetne posledice.
A evo ta o leenju leukemije govori Rudolf Brojs, austrijski narodni lekar sa
velikim iskustvom:
Godine 1952, 1. oktobra, otkrio sam da leukemija ne moe biti rak krvi, ve
raspadanje elija krvi, izazvano obolenjem sistema portne vene. To obolenje je u mnogim
sluajevima izleivo, a time i leukemija Od tada mi vie nijedan oboleli od leukemije
nije umro, pod uslovom da je bolovao samo od leukemije.
Pre dve godine, u roku od 10 meseci, kod mene je na savetovanju bilo 28 bolesnih
od leukemije i svi su, u proseku, posle est dana mogli da rade. Zato se vie nemojte bojati
leukemije jer je ona, ustvari, samo obolenje sistema portne vene i po mome miljenju
nije rak. (Rudolf Brojs: Rak, leukemija i ostale prividno neizleive bolesti izleive
prirodnim putem)
Pa zato, onda, oboleli od leukemije svakodnevno umiru po bolnicama, ako je jo
pre pola veka pronaen lek protiv te bolesti, moda e neko pitati.
I odgovor bi bio: Zato to su demoni, u ijim rukama se nalazi zvanina medicina,
uveli pogrean nain leenja svake bolesti, pa i leukemije, jer kako bi oni mogli da lee
ljude ispravno, kada upravo oni izazivaju sve bolesti?! Demoni deluju kroz lekare,
profesore medicinskih fakulteta i one koji vode zdravstvenu politiku u zemlji.
A evo i jednog primera koji pokazuje kako funkcionie savremena medicina, na
osnovu kojeg se moe shvatiti da se ona ne nalazi u rukama ljudi, nego u rukama njihovih
neprijatelja:
* Vakcina prevara stolea. Penzionisani istraiva na polju vakcina odluio je da
izae u javnost s onim to farmaceutska industrija i zdravstveni autoriteti ne ele da se
zna: da su vakcine opasne, netestirane i da predstavljaju jednu od najveih prevara naeg
vremena.
Tako ameriki novinar-istraiva Don Rapaport najavljuje svoj intervju sa dr
Markom Rendalom, koji je deset godina radio u laboratorijama velikih farmaceutskih
kompanija i Nacionalnog instituta za zdravlje amerike Vlade.
Dr Rendal, kome to, naravno, nije pravo ime, s oklevanjem je pristao da
progovori na temu u koju je lino upuen, a koja obuhvata i unutranji rad i zatakavanja
Vlade i medicinskih i farmaceutskih kartela kad je re o tetnim posledicama koje mogu
da se pojave posle primanja vakcine.
Ve dugo upozoravam na opasnosti od vakcine, posebno kad su u pitanju bebe i
mala deca, iji imunoloki sistem jo nije u stanju da se nosi sa mnogim zagaivaima i
toksinim konzervansima u vakcinama. Postoje razlozi zbog kojih bi i odrasli trebalo da ih
izbegavaju, pie Rapaport u najavi intervjua sa bivim lanom unutranjeg kruga
industrije vakcine, prvim koji je pristao da govori o ovoj opasnoj temi.
PITANJE: Nekada ste bili sigurni da su vakcine simbol dobre medicine.
ODGOVOR: Da, bio sam. Pomogao sam u razvoju nekoliko vakcina. Neu vam
rei kojih zato to elim da sauvam svoju privatnost.
PITANJE: Mislite da biste mogli da imate problema kada biste se predstavili?

ODGOVOR: Verujem da bih mogao da izgubim penziju. Ti ljudi imaju naine da

vam stvore probleme ako ste nekada bili deo Kluba. Znam za par osoba koje su stavljene
pod nadzor, koje su uznemiravane. Uznemiravao ih je FBI, ali je koristio druge izgovore.
A i poreska inspekcija moe da pravi probleme.
Ja sam bio deo unutranjeg kruga i ako bih sada poeo da navodim imena i
iznosim optube protiv odreenih istraivaa, mogao bih da se naem u velikim
problemima.
PITANJE: Mislite li da bi ljudima trebalo dopustiti da sami odlue hoe li se
vakcinisati?
ODGOVOR: Na politikom nivou da. Na naunom nivou, ljudima su potrebne
prave informacije kako bi mogli ispravno da izaberu. Ali, ako je atmosfera puna lai, kako
moete da birate? Takoe, kad bi Upravu za hranu i lekove (FDA) vodili asni ljudi, ta
vakcina nikada ne bi dobila dozvolu. Ona bi bila ispitivana do besvesti.
PITANJE: Neki istoriari medicine tvrde da opte smanjenje bolesti nije posledica
vakcine.
ODGOVOR: Znam. Dugo sam ignorisao njihov rad zato to sam se bojao onoga to
u otkriti. Ja sam bio u biznisu razvijanja vakcine. Od nastavka tog rada zavisio je moj
hleb. A onda sam uradio sopstveno istraivanje i doao do zakljuka da za smanjenje
bolesti moemo zahvaliti poboljanim uslovima ivota: istijoj vodi, savremenijem
kanalizacionom sistemu, ishrani, sveijoj hrani, smanjenju siromatva. Klice mogu da
budu svuda, ali, kad ste zdravi, neete se tako lako zaraziti. U svakom sluaju, kad sam
zavrio istraivanje, oseao sam se oajno jer sam shvatio da radim u sektoru koji se
zasniva na pravoj zbirci lai.
PITANJE: Da li su neke vakcine opasnije od drugih?
ODGOVOR: Da. DTP (protiv difterije, tetanusa i velikog kalja) vakcina, na primer.
MMR protiv boginja, rubeola i zauki. Ali neke serije vakcina opasnije su od drugih serija
iste vakcine. to se mene tie, sve vakcine su opasne, i to iz vie razloga. One, ustvari,
mogu da izazovu bolesti koje bi trebalo da spree.
PITANJE: A statistike koje dokazuju da su vakcine bile izvanredno uspene?
ODGOVOR: To nam citiraju da bi se stvorila iluzija da su korisne. Ako vakcina
suzbija vidljive simptome bolesti kao to su boginje, svi pretpostavljaju da je uspena. Ali,
ispod povrine, vakcina moe da oteti i sam imunoloki sistem. A ako izazove, recimo,
meningitis, ta injenica je maskirana zato to niko ne veruje da je u pitanju posledica
vakcinisanja.
PITANJE: Radili ste u laboratorijama u kojima je istoa vana stvar?
ODGOVOR: Javnost veruje da su ti proizvodni pogoni najistija mesta na svetu. To
nije istina. Zagaenja se dogaaju sve vreme, a u vakcine ulaze svakakvi ostaci.
PITANJE: Recimo, majmunski virus SV40 moe da zaluta u vakcinu protiv deje
paralize?
ODGOVOR: I to se dogodilo, ali zato to je vakcina napravljena korienjem
majmunskih bubrega. Sada govorim o neem drugom, o uslovima u laboratorijama, o
grekama zbog nemara. SV40, koji je kasnije pronaen u tumorima, je pokazao da, ako
koristite majmunske bubrege, otvarate vrata klicama za koje ne znate da se nalaze u tim
bubrezima.
PITANJE: Koje ste sve nosioce zaraze vi otkrili godinama radei sa vakcinama?
ODGOVOR: Nabrojau neke koje smo nali moje kolege i ja. Evo nepotpune liste.
U rima-veks vakcini protiv boginja pronali smo razne kokoije viruse. U vakcini protiv
deije paralize pronali smo takozvanu amebu koja jede mozak (acanthamoeba). Zatim,
majmunski citomegalovirus u vakcini protiv deije paralize i majmunski penasti virus u
vakcini protiv rotavirusa, virus ptijeg raka u MMR vakcini Razne mikroorganizme u
vakcini protiv bedrenice (govea bolest slezine). Pronaao sam paije, pasje i zeije viruse
u vakcini protiv rubeole. Virus ptije leukoze u vakcini protiv gripa

PITANJE: Svemu tome nije mesto u vakcinama?

ODGOVOR: Da, i mi zapravo ne znamo kakvu tetu mogu da uzrokuju ti
kontaminanti (zagaivai), jer s tim u vezi nisu uraena nikakva testiranja ili ih je bilo vrlo
malo. To je kao rulet: iskuajte svoju sreu. Veina ljudi takoe ne zna da se neke vakcine
protiv deije paralize, adenovirusa (najee izaziva respiratorne infekcije), rubeole,
hepatitisa A i boginja rade s abortiranim ljudskim fetalnim tkivom. S vremena na vreme
sam u tim vakcinama pronalazio neto za to verujem da su fragmenti bakterija i virus
deije paralize, koji su mogli da potiu od tog fetalnog tkiva. Pronaao sam i neto za ta
sam verovao da je vrlo mali fragment ljudske dlake i ljudsku sluz, ali i neto to se moe
nazvati samo strana belanevina, to bi moglo da znai bilo ta, a mogla bi da bude i
belanevina iz virusa. I sav taj materijal odlazi u krvotok bez prolaska kroz uobiajene
imunoloke odbrane.
PITANJE: Kakve su bile reakcije na vaa otkria?
ODGOVOR: U osnovi, bile su: Ne brini, protiv toga se ne moe nita. Za
proizvodnju vakcine koriste se tkiva raznih ivotinja i tako ulaze ove vrste zagaenja. Da i
ne pominjem standardne hemikalije, kao to su formaldehid, iva i aluminijum, koje se
namerno stavljaju u vakcine kao konzervansi.
PITANJE: Ove informacije su zapanjujue
ODGOVOR: Da, a pominjem samo neke od biolokih kontaminanata. Ko zna kakvi
sve jo postoje, ali njih ne otkrivamo zato to i ne pomiljamo da ih traimo. Ako se u
izradi vakcine koristi tkivo, recimo, ptice, koliko moguih klica moe biti u tom tkivu?
Nemamo pojma. Nemamo pojma ni kakve bi one mogle da budu i kako bi mogle da deluju
na ljude.
PITANJE: A druga pitanja osim istoe?
ODGOVOR: Imate posla sa sutinski pogrenom predstavom o vakcinama: da one
kompleksno podstiu imunoloki sistem na stvaranje imuniteta protiv neke bolesti. To,
meutim, ne funkcionie na taj nain. Vakcina bi trebalo da stvara antitela koja, indirektno,
pruaju zatitu od bolesti. Meutim, imunoloki sistem je mnogo vei i sloeniji od
antitela i njima srodnih elija-ubica. Imunoloki sistem je, u osnovi, celo telo, plus um.
To je razlog to usred epidemije imate pojedince koji ostaju zdravi. Dakle, opti nivo
zdravlja je vie nego vaan.
PITANJE: Na koje se naine statistike o vakcinama lano prikazuju?
ODGOVOR: Pretpostavimo da vam 25 ljudi, koji su primili vakcinu, doe s
hepatitisom B. Ova bolest napada jetru, ali mnoge poremeaje moete zvati boleu jetre.
Moete, dakle, da promenite dijagnozu i sakrijete glavni uzrok problema.
PITANJE: A to se dogaa?
ODGOVOR: Sve vreme i mora da se dogaa ako lekari automatski pretpostavljaju
da ljudi koji prime vakcinu ne oboljevaju od bolesti od kojih bi trebalo da su zatieni. A
to je tano ono to lekari pretpostavljaju. To je zatvoreni sistem koji ne priznaje nikakvu
moguu greku. Ako osoba, koja je bila vakcinisana protiv hepatitisa, dobije hepatitis, ili
neku drugu bolest, automatski se pretpostavlja da to nema nikakve veze s vakcinom.
PITANJE: Koliko znate lekara koji su priznavali da su vakcine problem?
ODGOVOR: Nijednog. Bilo je par istraivaa koji su radili u farmaceutskim
kompanijama, koji su privatno dovodili u pitanje to to rade. Ali nikada to nisu javno
iznosili, ak ni unutar svojih kompanija.
PITANJE: ta je za vas bila prekretnica?
ODGOVOR: Imao sam prijatelja ije je dete umrlo poto je primilo DTP injekciju.
Malo sam neformalno istraivao i otkrio da je dete pre vakcinisanja bilo potpuno zdravo.
Nije bilo razloga za njegovu smrt, osim vakcine. To je podstaklo moje sumnje. Naravno,
eleo sam da verujem da je dete dobilo dozu iz loe serije, ali, kad sam to detaljnije
istraio, otkrio sam da to nije bio sluaj. Tako sam otkrio i da se vakcine ne testiraju
nauno. Opet se polazi od pretpostavke da vakcine ne izazivaju probleme i zato bi neko to

proveravao. Osim toga, smatra se da sve negativne reakcije na vakcine dolaze vrlo brzo
posle primanja, to nema smisla zato to je oigledno da deluje u telu dugo posle unoenja.
Reakcija, ali i pogoranje mogu da budu postupni. Najzad, ako imate 500 roditelja ija su
deca pretrpela neuroloka oteenja u godini posle vakcinisanja, to bi trebalo da bude
dovoljno za pokretanje istrage.
PITANJE: I da li je bilo dovoljno?
ODGOVOR: Ne, nikada. Ljude koji se bave istragom ne zanimaju injenice. Oni
pretpostavljaju da su vakcine bezopasne. Tako, i kad istrauju, oni, bez izuzetka, dolaze do
zakljuka da vakcine nisu krive i to temelje na definicijama i idejama koje automatski
odbacuju optube protiv vakcine.
PITANJE: Postoje mnogi sluajevi kada su ljudi oboleli od bolesti protiv koje su bili
vakcinisani.
ODGOVOR: Da, mnogo je takvih sluajeva. I tu se dokazi jednostavno ignoriu.
Odbacuju se. Strunjaci kau da su to pojedinani sluajevi i da se, ukupno gledano,
vakcina pokazala sigurnom.
PITANJE: Da li ste, dok ste jo radili u establimentu vakcine, ikada raspravljali s
kolegama o svemu ovome?
ODGOVOR: Jesam, i nekoliko puta su mi rekli da utim o tome. U nekoliko
sluajeva naiao sam na strah. Saradnici su pokuavali da me izbegavaju. Sve u svemu,
trudio sam se da sebi ne stvaram probleme.
PITANJE: Ako su vakcine tetne, zato se upotrebljavaju?
ODGOVOR: Pre svega, tu nema ako jer one prave tetu. A to se tie toga zato
se koriste, mogli bismo dva dana da raspravljamo o svim razlozima jer ljudi imaju svoje
motive na razliitim nivoima sistema: novac, strah od gubitka posla, ulizivanje, presti,
nagrade, napredovanje u karijeri, zabludeli idealizam, navika da se ne razmilja
PITANJE: Britanski lekar Endrju Vejkfild, koji je razotkrio vezu izmeu MMR
vakcine (protiv malih boginja) i autizma, dobio je otkaz u jednoj londonskoj bolnici.
ODGOVOR: Da. Vejkfild nam je uinio veliku uslugu. Njegova otkria veza
izmeu vakcine i autizma su zapanjujua.
PITANJE: Da li postoji nain da se utvrdi uestalost ovakvih ishoda?
ODGOVOR: Moemo samo da nagaamo. Ako pitate koliko e njih, od sto hiljada
dece koja su dobila vakcinu protiv boginja, dobiti boginje, a koliko e imati druge
probleme, pouzdanog odgovora nema. Vakcine su praznoverje, a kod praznoverja nemate
injenice koje moete da koristite. Imate samo prie od kojih je veina smiljena tako da
podstie praznoverje. Ljudima su, meutim, naudili, teta je stvarna, a moe da znai i
smrt. U SAD postoje grupe majki koje svedoe o autizmu i vakcinama primljenim u
detinjstvu. One pokuavaju da popune rupu koju su stvorili istraivai i lekari koji okreu
lea celoj stvari.
PITANJE: Kad biste podigli dete na dobroj hrani, svakodnevnim vebama,
roditeljskoj ljubavi i kad ne bi bilo vakcinisano protiv boginja, kakvo bi bilo njegovo
zdravlje u poreenju sa detetom koje se slabo hrani, gleda TV pet sati dnevno i prima istu
vakcinu?
ODGOVOR: Kladio bih se na bolji zdravstveni status prvog deteta. Ako i dobije
boginje s, recimo, devet godina, verovatno je da e biti mnogo blae od boginja koje bi
moglo dobiti drugo dete. Uvek bih se kladio na prvo dete. Kad bih sada dobio dete,
poslednja stvar koju bih dopustio, bilo bi vakcinisanje. Odselio bih se iz drave, ako bi to
bilo potrebno. Promenio bih prezime. Nestao bih zajedno sa porodicom ako ne bi bilo
drugog izbora.
PITANJE: Pa ipak, svuda ima dece koja primaju vakcine i naizgled su zdrava.
ODGOVOR: Kljuna re je naizgled. ta je sa svom onom decom koja ne
mogu da se koncentriu na uenje, sa decom koja povremeno doivljavaju napade
besa, sa onom koja nisu potpuno mentalno zdrava? ta je sa detetom o kome sam

govorio, koje je umrlo od DTP vakcine? Prema kojim informacijama su postupali njegovi
roditelji?
PITANJE: A kad imamo jesenju sezonu gripa.
ODGOVOR: Da. Kao da te klice samo u jesen stiu u SAD iz Azije. Javnost je
progutala tu premisu. Ako se dogodi u aprilu, onda je to teka prehlada. Ako se dogodi u
oktobru, onda je grip.
PITANJE: Kako o tome razmiljaju u Nacionalnom institutu za zdravlje?
ODGOVOR: Ljudi se meusobno nadmeu za novac za istraivanja. Poslednja stvar
o kojoj razmiljaju je osporavanje postojeeg stanja. Oni su ve u internom ratu za taj
novac. Nisu im potrebne dodatne nevolje. To je vrlo izolovan sistem koji poiva na ideji da
je moderna medicina vrlo uspena na svim podrujima. Priznati sistemske probleme u
nekom podruju, znailo bi baciti sumnju na ceo poduhvat.
PITANJE: Ljudi iz medicinskih odeljenja za odnose sa javnou, u saradnji sa
medijima, na smrt plae roditelje mranim scenarijima o tome ta e se dogoditi ako
njihova deca ne prime vakcine.
ODGOVOR: Kako oni to prikazuju, izgleda da je zloin odbiti vakcinu. Oni to
izjednauju sa loim roditeljstvom. Medicinski kartel voli tu igru. Oni igraju na to da e
strah pobediti.
PITANJE: Holivudska zvezda koja javno izjavi da odbija da se vakcinie, time
okonava svoju karijeru.
ODGOVOR: Holivud je snano povezan sa medicinskim kartelom i za to postoji
vie razloga. Jedan od njih je jednostavno to to poznati glumac moe da privue ogromnu
panju kad kae bilo ta. Prisustvovao sam 1992. demonstracijama protiv FDA (amerika
dravna Uprava za hranu i lekove) u centru Los Anelosa. Jedan ili dva glumca
progovorila su protiv FDA. Posle toga, bilo je veoma teko nai nekog glumca koji je na
bilo koji nain govorio protiv medicinskog kartela.
PITANJE: alite li to ste sve te godine radili na podruju vakcine?
ODGOVOR: Da. (udo, 23. mart 2007)
Komentar: Ni jedan, jedini lek, koji proizvodi farmaceutska industrija, ne lei,
ali zato svi prave zdravstevnu tetu onima koji ih koriste, a ako neko u ovo ne moe da
veruje, moe to da proveri pomou Boga, na nain koji je opisan u 5. poglavlju ove knjige.
* Kako (ne) dobiti ptiji grip? Sve je vie zagovornika teorije da je vakcina protiv
ptijeg gripa ustvari bioloko oruje. Kome odgovara da ponovo oivljava pansku
groznicu koja je 1918. pobila 30 miliona ljudi?
Sledbenici teorije zavere, ali i priznati naunici tvrde da su sakupili dokaze da je
amerika Vlada od ptijeg gripa napravila bioloko oruje ili da je, barem, na dobrom putu
da to uradi. Ako su navodi tani, svet je moda na pragu pandemije potencijalno pogubnije
od panske groznice koja je 1918. ubila oko 30 miliona ljudi. Pominje se da su glavni
igrai Pentagon i NIH (National Institutes of Health) i da je ideja putanje nove rasno
selektivne pandemije, a sve kroz obaveznu vakcinaciju protiv ptijeg gripa. Teorija je da
itave grupe meunarodne farmaceutske industrije deluju u dogovoru sa vladom SAD, u
cilju da se razvije genetski modifikovan H5N1 virus, koji bi bio osloboen ljudskom
rukom.
Rima E. Lejbou, doktor medicine, predsednik Natural Solutions Foundation i jedan
od glavnih protivnika globalne muke sa hranom i lekovima, komentarie: Naa
procena je da je pandemini ptiji grip ve stvoren i to genetikim inenjeringom u SAD,
spajanjem smrtonosnog genoma pandemije iz 1918. sa DNK po ljude nekodljivog H5N1
virusa, i da je mutant odgajan u ljudskom tkivu (istina je da je ovo uinjeno sa znanjem
amerike Vlade p.a.). Virusi koje je stvorio ovek prepoznaju ljudske elije i znaju kako
da ih napadnu. Lejbou tvrdi: injenica je da nije javno reeno da je nemogue stvoriti
vakcinu protiv virusa koji jo ne postoji. Umesto toga, servira se sledee: AKO je

napravljena vakcina protiv virusa ptijeg gripa, to znai da pandemijski virus ve postoji, i
to je kraj diskusije.
Dr Lejbou objanjava da je genom pandemije iz 1918. uzet iz zamrznutog tela jedne
od rtava. Ona tvrdi i da tzv. panski grip uopte nije panski, ve je stvoren u SAD, kao
deo ranog programa biolokog oruja. Tada je ubrizgan zdravim mladim mukarcima, kao
prva obavezna vakcinacija u vojsci tokom Prvog svetskog rata. panski grip, koji je
stvoren u vojnim bazama u Kanzasu je, smatra Rima Lejbou, jedno od najefikasnijih
biolokih oruja koje je ikada stvoreno.
Do danas je, po podacima Svetske zdravstvene organizacije, identifikovano blizu
400 sluajeva ptijeg gripa (meu ljudima), a umrlo je njih 250. (Meutim, vakcinom
protiv ptijeg gripa do sada je ubijeno vie od 160.000 ljudi u svetu, koji nisu bili zaraeni
ovom boleu p.a.).
Vilijam Endgal, autor zapaene knjige Seeds of Destruction: The Hidden Agenda of
Genetic Manipulation, podsea da je Donald H. Ramsfeld, kao predsednik i glavni
deoniar kalifornijske farmaceutske kompanije Gilead Sciences Inc., koja je razvila i
patentirala tamiflu 1996, na svojim funkcijama bio sve do 2001, kada je postao sekretar za
odbranu. Ne obazirui se na optube za sukob interesa, naruio je svoju robu, tamiflu, u
vrednosti od milijardu dolara, za vakcinisanje vojnog osoblja SAD. Kasnije je dokazano
da tamiflu nije protivotrov za H5N1 i da su njegovi sporedni efekti ponekad veoma tetni.
Lejbou dodaje da je realna opasnost od obinog H5N1 virusa zanemarljiva i da
nije jasno zato je Buova administracija potroila milijarde dolara pripremajui svaku od
50 drava SAD za ono to se zove neizbena pandemija ptijeg gripa.
Vlada SAD je finansirala brzometni razvoj vakcine protiv H5N1 tokom 2004.
Pensilvanijski ogranak Sanofi Pasteur, gigantske francuske farmaceutske firme, proizveo
je vakcinu na bazi H5N1 virusa izolovanog u jugoistonoj Aziji. Sanofi Pasteur, koja je
deo Sanofi Aventis Group, sklopila je, maja 2004, ugovor sa amerikim Vladinim
Institutom za alergiju i infektivne bolesti, da bi poradila na proizvodnji vakcine protiv
H5N1.
Inae, naoj javnosti Sanofi Aventis je poznat po dogaajima iz oktobra 2005, kada
je uvezena velika koliina vakcina protiv obinog gripa i uveliko prodavana bez
saglasnosti za stavljanje u promet Agencije za lekove, odnosno, bez atesta o ispravnosti
(tada je od te vakcine umrlo 24 ljudi u Srbiji p.a.).
Dr Rima Lejbou tvrdi da je pandemijska vakcina ptijeg gripa osmiljena da bude
isporuena u SAD iz kineske fabrike Sanofi Pasteura. U julu prole godine vlada SAD
iznela je svoj plan vakcinacije. Lejbou se plai da se radi o zabrinjavajuem scenariju, po
kojem bi se svesno primenili patogeni ptijeg gripa i to u obaveznoj vakcinaciji, tako to bi
prethodno bilo objavljeno ratno stanje (upravo ovo je plan amerikih obavetajnih
slubi, sa kojim je upoznata vlada SAD p.a.).
Virus H5N1 jo nije mutirao u formu koja se moe lako iriti sa oveka na
oveka, podsea Vilijam Endgal, autor knjige Seeds of Destruction: The Hidden Agenda
of Genetic Manipulation, i pita: da li je upravo stvaranje virusa koji moe da se prenosi sa
jednog ljudskog bia na drugo ono to bi trebalo da urade proizvoai vakcina koji su
pod ugovorom sa vladom SAD?
Endgal se pita da li se sve ovo ini u cilju priprema protiv pandemije, ili upravo da
bi se pripremila pandemija i zato vlada SAD troi stotine miliona dolara poreza da bi se
gomilale zalihe vakcine koja je sumnjive efikasnosti.
Pria se nastavlja... Jula 2008, londonski Daily Telegraph izvetava da su trojica
poljskih lekara i est sestara pod kriminalnim gonjenjem zbog smrti beskunika, kao
posledice medicinskih ispitivanja vakcine protiv H5N1.
Objanjava se da je medicinsko osoblje iz grada Grudiad izvelo ispitivanja na 350
beskunika i siromaha, i da se veruje da se radi o neispitanoj vakcini protiv
visokozaraznog virusa. Navodi se da su rtve dobile po itava tri evra da bi bile testirane

na ono to su smatrale da je vakcina protiv obinog gripa. Citirana je i izjava direktora

centra za beskunike u Grudiadu, Mieislava Vaclavskog, koji tvrdi da je osmoro ljudi
sasvim sigurno umrlo od posledica testiranja. Nigde se ne precizira da li je ova vakcina
pravljena u kooperaciji sa nekim od veih proizvoaa.
Jo 2003. pojavile su se tvrdnje da su naunici amerike vojske ponovo oiveli virus
panske groznice (te tvrdnje su istinite, ovim virusom do sada je ubijeno oko 200.000
ljudi u svetu p.a.). Prema izvetaju grupe The Sunshine Projekt, izolovano je nekoliko
gena smrtonosnog virusa iz 1918. i uvedeno u savremene nizove: panska groznica iz
1918. bila je visoko infektivna i u poreenju sa savremenim virusima gripa ubijala
veoma visok procenat zaraenih, meu njima mnogo mladih ljudi. Uprkos veoma opasnoj
prirodi virusa iz 1918, sredinom 90-tih poelo je da se radi na njegovoj rekonstrukciji. Dr
Defri Taubenger iz Vojnog instituta za patologiju uspeo je da ponovo otkrije i porea
fragmente RNK iz konzerviranih tkiva rtava iz 1918.
Grupa zakljuuje: Reanimacija panskog gripa nije neophodna operacija za javno
zdravlje. Jednostavno, nema nikakvog naunog smisla stvarati novu opasnost samo da bi
se razvile nove protivmere protiv toga, kae Jan van Aken, biolog iz Sunshine Projecta.
Profesor Stiven Blok, biofiziar sa univerziteta Stenford, godinama je radio za vladu
SAD i tvrdi: Niko pri istoj svesti ne bi nikada iskoristio ove stvari, ali nisu svi pri istoj
svesti...
Aprila 2007, FDA je odobrila prvu vakcinu protiv ptijeg gripa i to Sanofi
Pasteura. Dato je zeleno svetlo, imajui u vidu rezultate klinikog ispitivanja, i ve tada
su amerike vlasti najavile da ele da formiraju zalihu od 20 miliona doza Sanofijeve
vakcine protiv ptijeg gripa. Najavljeno je i da bi rezerve mogle da se poveaju i do 600
miliona doza vakcine (to bi bilo dovoljno za zatitu celokupnog stanovnitva u periodu od
est meseci nakon pojave eventualne epidemije).
Nagovetena je i saradnja sa Svetskom zdravstvenom organizacijom i donacija
najsiromanijima. Predsednik Sanofi Pasteura, Vejn Pisano, izjavio je: H5N1 virus ve
krui u nekim od siromanih regiona sveta i nalet pandemijskog gripa najvie e pogoditi
populaciju sa ogranienim pristupom vakcinama. Cilj ove donacije H5N1 jeste da stigne
do ove najranjivije populacije (itajte izmeu redova). (Tree oko, 24. februar 2009)
* Grip ili vakcina odluite sami! Iako je smrtnost od tzv. svinjskog gripa po
svetskim statistikama znatno manja nego od onog sezonskog, proglaena je pandemija
zato? ta se nalazi u vakcinama i da li su one uopte efikasne.
Teko je ostati hladne glave u trenutku kad mediji izvetavaju da od nove bolesti
svakim danom umire sve vie ljudi. Premda poneki slabaan glasi razuma podseti da je
obian grip smrtonosniji, panika se polako ali sigurno uvlai u kosti. Statistika je statistika,
a strah je strah.
Jo u januaru, Tree oko je pisalo o mogunosti da se pojavi novi, mutirani virus
gripa koji e, ipak, biti manje poguban nego vakcina protiv njega. Novi virus se pojavio,
a da li je to ba onaj koji je najavio Vilijam Endgal, autor knjige Seeds of Destruction: The
Hidden Agenda of Genetic Manipulation, i kojem e protivotrov (osim vakcine) biti i
kontroverzni tamiflu ne znamo... Ali evo nekih podataka, pa razmislite sami.
Amerikanac dr Rasel Blejlok, neurohirurg koji se u poslednje vreme posvetio
istraivanju o zdravoj ishrani, otpoetka je pratio tzv. pandemiju svinjskog gripa H1N1,
dakle od prvog sluaja, iz marta ove godine. Da bi doao do zakljuaka, kako kae,
trudio se da u istraivanju koristi visokokvalitetne, recenzirane asopise, podatke iz
Centra za kontrolu i prevenciju bolesti i prihvaene udbenike virologije i integrie
podatke iz prethodnih epidemija i pandemija. I evo do ega je doao. Pokazalo se da
roeni pre 1950. iz nekog razloga imaju visok stepen otpornosti na infekciju (a razlog za tu
otpornost, odnosno, Boju zatitu od demona [koji su izazivai svih bolesti pa i
svinjskog gripa], je to su ti ljudi, zbog svoje starosti, odnosno, iskustva, mnogo blie
spasenju od onih mlaih uzimajui u obzir da je do kraja sveta ostalo vrlo malo vremena

i da mlai nee imati dovoljno vremena da se pripreme za promenu koja dolazi, zbog ega
su i stavljeni na potencijalnu listu za odstrel - p.a.), dok su oni, starosti od 25 do 49
godina, podloniji virusu. Dakle, po neemu se H1N1 ipak razlikuje od drugih vrsta gripa.
Ali, koliko je on zaista opasan?
Kad je objavljena pandemija, ameriki virolozi radili su testove inficirajui jednu
vrstu lasice i utvrdili da H1N1 nije patogeniji od obinog sezonskog gripa, iako dublje
prodire u plua. Osim toga, ne inficira druga tkiva i, to je posebno vano, ne napada
mozak. Zatim je testirana sposobnost virusa da se iri dalje meu populacijom i ispostavilo
se da rezultati nisu alarmantni. Po jednoj studiji amerikog Centra za kontrolu i prevenciju
bolesti (CDC), ako bi jedan lan porodice pokupio H1N1 virus, ostatak familije bio bi
inficiran samo u 10 procenata sluajeva.
Bez obzira na ove rezultate, i dalje se radilo na irenju straha i tvrdilo se da e
posebno biti u opasnosti trudnice i mala deca, da e umirati mladi i zdravi ljudi, a ne samo
oni koji ve pate od sranih oboljenja, dijabetesa i drugih imunosupresivnih bolesti.
Ministar straha (CDC) radio je prekovremeno, jer je znao kako strah ini da ljudi ne
donose racionalne odluke nita ne prodaje vakcinu kao strah pie dr Blejlok.
Ista jeziva predvianja vaila su za Australiju i Novi Zeland, a s obzirom da je tamo
ve prola sezona gripa (tj. jesen i zima), moe se lepo videti ta se od toga zaista i desilo.
Blejlok se poziva na dve studije objavljene u New England Journal od Medicine, koje
analiziraju sluajeve novog gripa u SAD i na teritoriji Australija Novi Zeland. Evo ta se
dogodilo na Junoj hemisferi: od 25 miliona ljudi, samo 722 je stiglo do mera intenzivne
nege, sa potvrenom dijagnozom gripa H1N1. Zapravo, 856 je primljeno u bolnice sa
simptomima gripa, ali kasnije se ispostavilo da 15,6 procenata nije bilo zaraeno
svinjskim, ve nekim drugim gripom. Takoe, analiziran je broj ljudi koji su oboleli od
virusne upale plua (to je posledica komplikacija bilo kog gripa). Ispostavilo se da je iz
tog razloga hospitalizovano 37 ljudi, to je znatno manje u odnosu na 69, po koliko ih je
obolevalo 2007. i 2008. od obinog gripa. Kad se sve sabere i oduzme u australijskoj
studiji, ispostavilo se da je rizik prosene osobe da zavri na intenzivnoj nezi 1:35,714,
odnosno trihiljaditi deo procenta (0.00285).
Istraivanja pokazuju da je kod gojaznih osoba est puta vei rizik od komplikacija
izazvanih virusom H1N1, ali da kod veine ljudi (99.99 procenata) bolest ima blae
simptome i krae traje. Upravo je gojaznost znaajan faktor rizika i kod dece i trudnica
(ak 30 procenata trudnica je gojazno ili ekstremno gojazno), jer je asocirana sa visokom
uestalou insulinske rezistencije i metabolikim sindromom, a obe stvari poveavaju
mogunost ozbiljne infekcije, ak i kod virusa koji su blago patogeni. Ipak, od 250.000
trudnica u Australiji i na Novom Zelandu, samo 66 stiglo je do intenzivne nege. Drugaije
reeno, ispostavilo se da je rizik od ozbiljnijeg obolevanja kod ove populacije svega 0,03
procenta.
Konaan skor australijskih statistika pokazuje sledee: od onih koji su inficirani
H1N1 virusom, a bili su dovoljno bolesni da stignu na intenzivnu negu, 84,5 procenta se
oporavilo i 14,3 procenta je umrlo. Od onih koji su u istom periodu hospitalizovani zbog
komplikacija izazvanih sezonskim gripom 72,9 procenta je izleeno, a 16,2 procenta je
umrlo. Dakle, vei ubica bio je sezonski grip!
Studija objavljena u New England Journal od Medicine u oktobru rezimira
ameriko iskustvo sa irenjem svinjskog gripa. Obraeno je 13.217 sluajeva infekcije i
ispostavilo se da je 83 procenata onih koji su stigli u bolnicu imalo ve odgovarajue
medicinske preduslove za tako neto. Dakle, ozbiljnije komplikacije zadesile su samo 292
tzv. zdravih ljudi od desetina miliona stanovnika SAD. Osim toga, ameriki CDC
objavio je podatke po kojima 32,7 procenta onih koji stignu do intenzivne nege ima
astmu ili hronine bolesti plua (a H1N1 voli ba plua).
Naalost, umrlo je i 34 dece. Ali, podsea Blejlok, i sezonski grip je samo prole
godine ubio 116 dece! Primeena je i interesantna korelacija - otkako je uvedena vakcina

protiv sezonskog gripa smrtnost kod dece usled komplikacija bolesti uveana je ak
sedam puta! Godine 2002. na itavoj teritoriji SAD od komplikacija izazvanih sezonskim
gripom preminulo je dvanaestoro maliana, a ve naredne, 2003, kad je uvedena masovna
vakcinacija dece do pet godina, tragina brojka popela se na 90!
Poznato je da u SAD 36.000 ljudi umre svake godine od gripa, odnosno
komplikacija njime izazvanim. Ove godine je u zemlji Ujka Sema od posledica novog
gripa zabeleeno oko 1.500 smrtnih ishoda, dakle mnogo manje nego kod bilo kog
sezonskog gripa u istoriji.
A kako stvari stoje na globalnom nivou? Obian grip, odnosno komplikacije koje
izaziva, krivac je za smrt od 200.000 do 500.000 ljudi godinje na planeti. Svinjski grip do
sada je ubio oko sedam i po hiljada stanovnika Zemlje (obolelo je neto vie od 900.000),
dakle, smrtnost od njega iznosi 0,83 procenta (naravno, ukoliko vam se posrei da se
naete ba u tih 900.000 obolelih na oko est i po milijardi stanovnika Zemlje). U Srbiji je,
do zakljuenja ovog broja, registrovano oko 260 sluajeva (odnosno, za toliko je
potvreno analizama da se radi o svinjskom gripu), meutim, kako procenjuju
epidemiolozi, stvaran broj zaraenih iznosi oko 25 hiljada. Do zakljuenja ovog broja, od
posledica novog gripa umrlo je sedmoro. Dakle, grip je smrtonosan za 0,028 procenta
obolelih. Da podsetimo, smrtnost od posledica sezonskog gripa, u proseku iznosi oko 0,1
procenat. Jo jednom ispostavlja se da je obian grip smrtonosniji. Ovo potvruju i
najnovije izjave svetskih eksperata za infektivne bolesti: Nove procene sugeriu da je
procenat mortaliteta slian onome u umerenoj sezoni sezonskog gripa. Najblai je kod
dece. To je jedna od stvarno dobrih vesti o ovoj pandemiji - kae Mark Lipsi sa
Univerziteta Harvard. On smatra da je objektivna stopa smrtnosti od svinjskog gripa od
0,007 do 0,45 procenata.
Ne zaboravljamo da je svaka smrt tragedija, ali se postavlja pitanje: kome je i zato
u interesu da pravi globalnu paniku zbog bolesti koja je manje smrtonosna od
sezonskog gripa? Kontrola sopstvenih strahova vaan je faktor u preivljavanju, a
ameriki lekar, dr Dozef Merkola, koji na svom sajtu estoko kritikuje zablude oko
svinjskog gripa, navodi: Vie ljudi je umrlo donosei loe odluke obuzeto strahom nego
kao rezultat same situacije. Podseam da su siromani stariji ljudi umirali pre nekoliko
godina dok su ekali na sparini da dou na red za vakcinaciju protiv sezonskog gripa.
Stajali su, jer je CDC te godine najavio kako e sezona gripa biti posebno smrtonosna i da
e vakcina biti malo.
Koliko je vakcina protiv H1N1 efikasna? Neki zakljuci u vezi sa njenom
efikasnou mogu se izvui i iz reakcije na vakcinaciju protiv sezonskog gripa. Kako
navodi dr Blejlok, jedna od najveih studija koje su ikada raene u Americi pokazala je da
deca do dve godine uopte ne razvijaju imunitet na sezonski grip, kad dobiju odgovarajuu
vakcinu. Slino je i sa vakcinom protiv H1N1: nedavna studija efektivnosti nove H1N1
vakcine koju je objavio ameriki Nacionalni institut za alergijske i infektivne bolesti
(National Institute of Allergy and Infectious Disease) pokazuje da 75 procenata dece do 35
meseci uopte nema koristi od vakcine protiv H1N1, dok deca od 3 do 9 godina neto
bolje reaguju ako se vakciniu: otpornost e se razviti kod oko 65 procenata dece (to
znai da se nee razviti kod oko 35 procenata, to je interesantno zbog toga to broj 35
predstavlja proirenu verziju broja 3,5, kojim se obeleava poslednje iskuavanje
oveanstva! p.a.).
SLUAJ VEDSKA. Osiguravajua drutva u Australiji nee osigurati lekara koji
pacijentu bude dao vakcinu protiv svinjskog gripa, jer se smatra da je ona prebrzo
proizvedena i stoga eksperimentalna. Za razliku od njih, Amerikanci su se dosetili da
oslobode odgovornosti lekare zbog eventualnih posledica vakcinacije. U vedskoj je, do
sada, od posledica H1N1 umrlo troje ljudi, dok je posle primanja vakcine preminulo
etvoro. U toku je istraga.

A ta se krije u vakcinama vajcarskog proizvoaa Novartis koje e stii u

Srbiju? Postoje dve varijante prva je sa tzv. adjuvantima, odnosno materijama koje
pojaavaju imuni odgovor organizma: tu se, izmeu ostalog, u svojstvu adjuvanta nalazi
skvalin (materija dobijena iz ajkuline jetre), poznat po tome da moe pogodovati razvoju
autoimunih bolesti, zatim kalijum-hlorid (neurotoksin) i timerasol (koji sadri 50
procenata ive). Druga verzija ne sadri skvalin, ali zato je tu i dalje timerasol...
UDVOSTRUEN RIZIK. Rad kanadskih naunika, baziran na statistikim
podacima za 12 miliona ljudi koji su dobili vakcinu protiv sezonskog gripa, pokazao je da
ova vakcinacija udvostruuje rizik da se razvije infekcija H1N1! Stoga je u nekim
delovima Kanade privremeno obustavljena vakcinacija protiv sezonskog gripa.
ta je razlog ove pojave? Jedna hipoteza sugerie da sezonska vakcina preokupira
elije koje bi, u suprotnom, proizvodile antitela na H1N1. Po drugoj teoriji, antitela koja
stvara imuni sistem posle izlaganja jednoj bakteriji ili virusu mogu olakati ulaz drugom
soju virusa. Ovaj efekat je odavno primeen kod drugih vakcina, ali ne i kod one protiv
gripa kae dr Donald Lou, naelnik mikrobiologije u bolnici Mount Sinal u Torontu.
Vakcinacija ili grip? Odluite sami. (Tree oko, 17. novembar 2009)
* Poetkom poslednje decenije prolog veka, Nikaragva, Meksiko i Filipini bili su
zahvaeni stranom epidemijom, a naunicima je trebalo dosta vremena da demistifikuju
njen izvor. Savreno zdrave mlade ene pobacile bi u drugom ili treem mesecu trudnoe,
pri emu bi sledei pokuaji zaea imali iste rezultate, to se na kraju zavravalo
neplodnou. Jedina veza u svim sluajevima bilo je podvrgavanje masovnom
vakcinisanju protiv tetanusa koje je nadgledala Svetska zdravstvena organizacija, a
finansirala Rokfelerova fondacija. Katolika organizacija Comite Pro Vida sa seditem u
Meksiku, odluila je da testira vakcine i otkrila je neto neoekivano. Vakcine su, naime,
sadrale humani korionski gonadotropin to je hormon trudnoe koji proizvodi posteljica.
Meutim, kako se desilo da hormon bude deo vakcine? Dalje analize su okirale
naunike. Kombinacija odreenih agenasa stimulie stvaranje antitela koja kasnije
sabotiraju trudnou i enu ine neplodnom. Ispostavilo se da je, drugim reima, vakcina
bila prikriveni oblik abortusa. (Tree oko, 2. novembar 2010)
Komentar: Bolest (povreda) koju izaziva demon, ne nastaje delovanjem bilo kakve
fizike sile na ovekovo telo, bilo spolja ili iznutra, ve materijalizacijom neprirodnih
tenosti ili tkiva u ovekovom telu. A kada je demon te neprirodne tenosti ili tkiva
stvorio, obzirom da ih on moe stvarati neprestano, one iz tela ne mogu nestati same, niti
ih ovek moe trajno ukloniti, osim uz Boju pomo. A to znai da se lekovima koje
proizvodi farmaceutska industrija, a u koje spadaju i vakcine, ne moe leiti nijedna
bolest. Da medicina (nauka) nije (potpuno) u rukama demona, zar lekari do sada ne bi ovo
znali?
Ko je tvorac lekova i vakcina? Demoni, koji izazivaju bolesti, to znai da su lekove
i vakcine stvorili tako, da samo IZGLEDA kao da oni lee.
ta su virusi? Jedan od oblika u kojima se demoni mogu pojaviti. Kao to se mogu
pojavljivati u obliku ljudi, raznih udnih ivotinja, vanzemaljaca, leteih tanjira (!) itd,
demoni se mogu pojavljivati i u obliku virusa. Drugi demoni, koji se nalaze u naunicima i
profesorima medicinskih fakulteta, ue studente da su virusi primitivna jednoelijska
stvorenja (ali im ne objanjavaju kako ljudi, kao sloena, vieelijska i inteligentna
stvorenja, ne mogu s njima uspeno da se bore), a neki drugi, skriveni u farmakolozima,
proizvode lekove i vakcine za borbu protiv tih virusa, koji imaju dodatno tetno dejstvo
na ljudski organizam!
Zato se demoni pojavljuju u obliku virusa? Zato da bi ljudi poverovali da bolesti
izazivaju nekakva mikroskopski sitna, neinteligentna stvorenja, a ne demoni, to znai:
radi ruenja vere u Boga. Jer, kada ljudi poveruju da bolesti izazivaju nekakva siuna,
neinteligentna stvorenja, onda oni spas ne trae od Boga ve od lekara, zbog ega ne mogu

da se izlee. Kada bi, pak, znali da su virusi demoni, onda bi znali i da im lekar ne moe
pomoi, pa bi spas traili od Boga, posle ega bi bili izleeni.
A evo ta o gripu govore proroanstva:
* Pandemija svinjskog gripa je izmiljena stvar. Od obinog gripa umire vie ljudi
nego od ovog novog. Ipak, jo e kositi, a stradae oni najslabiji, oni gladni. Inae, strah
je taj koji prvi ubija imunitet ako se plaimo gripa, na organizam bie spreman da ga
dobije. Najbolja borba protiv epidemije jesu zdrava pamet i nalaenje radosti u ivotu i
kada je teko, kao i kvalitetne namirnice, sa dovoljno minerala i vitamina.
Za bolesti koje je neko vetaki stvorio, sigurno postoji i lek (tu mislim i na sidu i
razne vrste gripa). A to se tie raka, i za najstraniju bolest odavno postoji lek u
alternativnoj medicini. (Lav German, 29. decembar 2009)
* Vakcinu protiv gripa, koja se stalno preporuuje, treba izbegavati, jer e se tek
kasnije otkriti njeni pravi sastojci. (Astrolog Mia Kravcev, 20. decembar 2005)
* Teorija zavere. Novi virus H1N1 e i dalje biti prisutan, a prolee bi moglo da
donese povean broj zaraenih. Vakcina protiv ovog opasnog virusa nee naii na
dobrodolicu, pa e mnogi s pravom odbiti sumnjivu vakcinaciju. Inae, ovo je poetak
novog biolokog rata koji je ve dugo godina planiran. Za sada su ovo samo eksperimenti,
dok se ne smisli neto mnogo opasnije i smrtonosnije, kako bi se zbrisao veliki broj ljudi
sa lica zemlje. Na tome se intenzivno radi. Zbog toga e mnoge vakcine, one koje e se tek
pojaviti, biti obavezne, a onaj ko ih ne bude primio nee moi da se zaposli, da ide u
vojsku, upie fakultet, da dobije vozaku dozvolu i sl. Dakle, novi rat je ve poeo! On je
mnogo opasniji od oruanog, jer nemamo mogunosti da se branimo. Ljudi e biti
stavljeni pred svren in, s obzirom da e preko vakcina svi biti ipovani i zavisni, a
kontrola nad njima potpuna! To je ono to nam nosi savremena nauka i brojna
istraivanja i eksperimenti koji se u svetu rade ve dugi niz godina. (Astrolog Predrag
Petkovi, 29. decembar 2009)
* ISTINSKO ISCELJENJE PREDUPREUJE OBOLJENJE. Isceliteljstvo kao
svojevrstan fenomen injenja uda upisano je u osnove teorije i prakse hrianske religije.
Spas iz neizleive bolesti, zaceljivanje nezaceljivih rana, izbavljenje iz ludila ili
oivljavanje nakon smrti bile su pojave koje su vekovima u Ljudima-hrianima izazivale
razliite, esto oprene reakcije. Zahvalnici su udotvorce i njihove moi prihvatali kao
Boji dar ovaploen putem Svetog Duha, a zlobnici su im pripisivali sadejstvo sa
neistim silama ili ak sa samim Sotonom. Zato su veliani kao sveci ili mesije, ali i
spaljivani na lomai ili razapinjani na krst.
U 20. veku hrianstva isceliteljstvo, kao fenomen, delom je institucionalizovano
kao realna medicina koja je postizala svoja nauna uda, ili se odralo u priblino
izvornom obliku kao alternativna medicina, esto sposobna da ini svoja udesna
ozdravljenja. Ali, princip je ostao isti: uzrok teka, neizleiva bolest; posledica
udesno ozdravljenje.
SMISAO ISCELJIVANJA
U procesu saznavanja dometa mojih moi iza svesnosti razuma, jedan period
uenja posvetio sam isceliteljstvu. Sa velikim entuzijazmom prouavao sam razliite
tehnike isceljivanja kroz itanje adekvatne literature i primenu u praksi, ali i pored
veoma zanimljivih rezultata, nisam bio zadovoljan svojim napredovanjem u znanju
istinske najvetine tog udesnog zanata. Zato sam putem Kontrole snova od mojeg
SavetDatelja, Svevinjeg Gospodara UniverzUMA, zatraio informaciju ta da radim
da postanem najvei mogui iscelitelj svojega doba?
I usnio sam san:
U velikoj Palati isceliteljstva JA najvei iscelitelj u prostoru Planete Zemlje 3 u
Sunevom planetarnom sistemu 1 isceljujem u blistavoj Kristalnoj sobi. Prilaze mi
raznorazni stradalnici: Ljudi, ivotinje, Biljke, a JA samo poloim na njih svoj udesni

Isceliteljski znak i svaka nenormalnost prelazi u normalnost, a svako Zlo u Dobro, te

oni odlaze sreni i zadovoljni zahvaljujui mi se nekim Darom zahvalnosti.
I maem tako rukama, isceljujem levom, isceljujem desnom, ali Bia sa problemima
samo nadolaze. Umor me napada, ali JA, pun ljubavi i saoseanja sa patnjama svih
paenika koji veruju u moju isceliteljsku mo, nastavljam da isceljujem, isceljujem,
isceljujem... U jednom trenutku, u elji da predahnem, pogledam prema dugim kolonama
pridolih koji ekaju na moju pomo i vidim: svako Bie koje sam iscelio ponovo staje u
zaelje kolone da uhvati red, jer dok ponovo stigne do mene, nova e ga bolest ili zlo
spopasti.
Budim se sa oseanjem razoaranja i loe slutnje. Zato idem u svoju Mentalnu
laboratoriju da ujem savet svojega SavetDatelja. Nakon relaksacije koju mi daju moje
crnopute ili belopute asistentkinje, ulazim u veliku Kristalnu salu gde me ve ekaju moj
SavetDatelj, Veliki Majstor isceliteljstva i mnotvo radoznalih posmatraa. Moj
SavetDatelj mi govori nemutim govorom:
Sada emo se takmiiti JA i Veliki Majstor isceliteljstva. Ti budi Suditelj, a prisutni
posmatrai svedoci.
Prvi u Beleg iscelitelja staje Veliki majstor isceliteljstva. Ispred njega prolazi jedan
Ljud. Odjednom, pod njim se uruava tlo i Ljud propada u duboku jamu. uje se
oajniki krik, a zatim jauci i zapomaganje. Dotrae Ljudi i izvukoe nastradalog. On sav
krvav, izlomljen, u tekom psihikom oku. Prilazi mu Veliki majstor isceliteljstva, polae
na njega obe ruke, premazuje ga udotvornim biomelemom i poji eliksirom ivota iz
lekovitih trava spravljenim prema receptu iz egipatskih piramida. Nastradali Ljud
naoigled svih ozdravljuje, rane se zaceljuju i on ustaje zdrav i itav. Dogodilo se udo!
Sa svih strana dopiru aplauzi, uzvici divljenja i pohvala i stiu brojni Darovi zahvalnosti.
Zatim u Beleg iscelitelja staje moj SavetDatelj. Ispred njega prolazi jedan ovek. U
narodu se osea veliko iekivanje: kako udo nadvisiti jo veim udom? U trenutku
kad je nailazio na opasno mesto, oveku prilazi moj SavetDatelj, ukazuje mu na
predstojeu opasnost i savetuje da je zaobie. ovek ga poslua, zaobie opasnost i
nastavi svoj Put ivota pevajui. Meu prisutnima tajac. Nije se dogodilo nita. Nema
aplauza, nema uzvika divljenja i pohvala, ne pristiu Darovi zahvalnosti. ujem kako me
moj SavetDatelj pita:
Ko je vei iscelitelj?
Shvatio sam sutinu dileme u poimanju zdravlja i nainu ivota Ljudi: preventiva
ili kurativa spreiti ili leiti, pitanje je bilo tad.
SIZIFOVSKA CIVILIZACIJA.
Navikli da u Svetu preivljavanja prepoznaju samo velike energetske skokove u
indukovanju Zla ili Dobra, Ljudi su ceo sistem vrednosti u smislu i sadraju njihova
ivota podredili injenju problema ili reavanju problema. Tako su Ljudi izgradili
ogromnu industriju hrane koja uzrokuje ljudske bolesti, a zatim ogromnu industriju lekova
za njihovo leenje. Zagadili su i zatrovali tlo, vodu i vazduh da jedu, piju i udiu otrove, a
usavrili medicinu da se od toga lee. Troili su novac da se prejedaju i debljaju, a zatim su
ga troili da mrave. Traili su jaka uzbuenja, a zatim se leili po psihijatrijama. Gradili
su porodilita za raanje, kole za kolovanje, stanove za stanovanje, graevine za zabavu
i uivanje, ali i ogromnu ratnu industriju za ubijanje i razaranje.
Za svako Zlo pronali su Dobro, ali i za svako Dobro adekvatno Zlo.
Mudrom oveku sve to deluje apsurdno i besmisleno, ali ta bi Ljudi, takvi kakve ih
je Bog stvorio, radili na Planeti Zemlji da nisu troili svoj ivotni vek na stvaranje i
reavanje problema? Da li ste razmiljali ta bi uradio besmrtni Sizif da, nakon hiljada
godina guranja stene na vrh planine, ona jednog dana ostane tamo da stoji? Sam bi je
gurnuo dole.

Kad razmiljam o svemu tome dolazi mi u um pomisao da su Ljudi svojevremeno

razapeli na krst Isusa samo zato to je hteo da od njih sve grehe preuzme na sebe. (Miheon
HunKan)

31. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA RELIGIJE
injenica - da u svetu postoji skoro hiljadu tzv. verskih organizacija, koje zastupaju
svaka svoju istinu o ivotu, govori da one ne propovedaju istinu ve lai, odnosno, da
eventualno, samo jedna od njih zastupa istinu. A poto takvu vrstu lai ne bi mogao
uspeno da propagira nijedan ovek, jer bi mu za to bilo potrebno odgovarajue, tj.
struno znanje, to znai da te lai ne potiu od ljudi nego od demona, odnosno, da su sve
verske organizacije, ustvari, demonske organizacije.
ovek, sam, nema (dovoljno) strunog znanja da pomou nekog religijskog
uenja vara druge ljude, niti je to jednostavan nain za pribavljanje materijalne koristi, ima
puno unosnijih i manje komplikovanih prevara. Kad bi prevarno uenje o smislu
zemaljskog ivota stvarao ovek, zar on ne bi ubrzo bio ismejan od drugih (inteligentnijih)
ljudi, jer ne bi mogao da, pred njima, dokae njegovu istinitost, odnosno, verodostojnost?
Ili od njega ne bi imao konkretne koristi, to bi se svelo na isto - da njegovo uenje ne bi
moglo da opstane. A religijska uenja, kao to vidimo, ne samo to opstaju ve ih je
svakim danom sve vie.
Poto se pogrenim uenjem o Bogu, oveku moe uiniti apsolutno najvee zlo,
onog oveka koji bi izmislio neko religijsko uenje, ustvari, ne bi napadali i ismevali drugi
ljudi, nego demoni. Zato? Zato to bi im on svojim uenjem, sraunatim na pribavljanje
materijalne koristi, kvario posao, obzirom da oni religijska uenja stvaraju zato da bi
svoje vernike odveli na stranputicu koja vodi u pakao! Poto ovek ne zna kako bi
drugog oveka mogao, sa stoprocentnom sigurnou, odvesti na stranputicu koja vodi u
pakao, niti ga to interesuje, njegova prevara bi, ustvari, predstavljala spas (od demona) za
njegove vernike, i zato bi ga demoni napadali, da bi ga primorali da prestane sa takvim
poslom!
U prvom poglavlju ove knjige izneti su neoborivi dokazi da je Bibliju pisao Bog, a
ti dokazi su u javnost izneti pre vie od sto godina. ta, dakle, ine tzv. verske
organizacije, koje ove dokaze zaobilaze ve sto godina? Da li je njihova greka sluajna
ili namerna? Ako je namerna, a jeste, onda to nisu verske nego zloinake organizacije,
bez obzira koliko njihovi slubenici izgledali dobronamerni. Zar avo ljude vara na silu, ili
lukavo?
Kada bi vas neko uio pogreno, recimo, kako da izvedete neki udarac u tenisu, to
ne bi bilo u redu. Ali, uiti oveka pogreno o Bogu, to je zloin sa kojim se ne moe
porediti ni jedan drugi zloin, obzirom da iza takvog uenja stoji namera i plan da se
ovek navede na promaaj ivota.
Kada bi vas, dakle, neko uio kako da izvedete neki udarac u tenisu, jer ste reili da
se tim sportom ozbiljno bavite, ako biste shvatili da vas on namerno ui pogreno, zar ne
biste rekli: Vidi oloa, eli da mi napravi tetu uei me pogreno. Koliko mora da je
zloban, kada je odvojio deset dana (koje je mogao da provede i zabavljajui se na nekom
interesantnijem mestu), samo zato da bi me prevario? A kada vas neko decenijama ui
pogreno o Bogu, vi mu ljubite ruku, nazivate ga ocem, plaate mu da vam krsti dete,
opoje mrtvaca, osveta kuu, itd!
Da li slubenici verskih organizacija znaju da su uenja koja oni zastupaju lana?
Naravno da znaju, a ako i ne znaju to ih ne opravdava, obzirom da svako moe da
zna da je Bibliju pisao Bog i da se uenja svih verskih organizacija bitno razlikuju od
biblijskog. Kada bi oni znali i za avolov plan: da u pakao odvede sve svoje vernike, to
bi znailo da oni sebi svesno ine najvee zlo, jer bi tada morali znati da e u pakao stii,
najpre, oni sami!

Poto, oigledno, niko od njih ne zna za pakao, to znai da niko od njih ne veruje u
Boga, to znai da slubenici verskih organizacija zaista ne znaju ta ine. ta tek onda
eka njihove vernike?
Da li njihovi vernici mogu da utvrde da ih oni lau?
Naravno da mogu, ali im je lake da ute i lau i sebe, i svoje blinje, pravei se da
veruju u ono to im svetenici govore. Ustvari, veina iskrenih vernika je, takoe,
opsednuta demonima, jer da nije, zar bi verovala u uenje za koje se lako moe utvrditi
da nije istinito?
Zato je Bog dopustio demonima da ljude iskuavaju na ovako lukav nain?
Zato to zemaljski ivot predstavlja reprizu Luciferove pobune, i to ljudi moraju
da prou sve ono to su za vreme Pobune proli aneli. Jer, ako im je dopustio da
iskuavaju ljude posredstvom politike, ekonomije, sredstava javnog informisanja, kola i
fakulteta, kulture, sporta itd, zato bi im branio da to ine posredstvom tzv. religija? Zar
ljudima pamet nije data upravo zato da bi pazili u ta veruju, obzirom da svako zna da
postoje istina i la i da bi od lai mogao da ima tete?
Ako je demonima doputeno da opsedaju ljude, to znai da im je doputeno i sve
to, zatim, njihovim posredstvom mogu da uine. Ne opseda demon oveka koji je postao
svetenik, nego onoga koji nema savesti, a zatim ga vodi da postane svetenik, da bi,
zatim, njegovim posredstvom mogao da obavlja svoj zloinaki posao! Na isti nain
demoni su od mnogih ljudi napravili i svoje vernike.
injenica, da ogroman broj ljudi pripada raznim verskim organizacijama, za ija
uenja nije nimalo teko utvrditi da su lana, govori da je Bog potpuno opravdano
dopustio demonima da ljude iskuavaju putem tzv. religija.
Zato ima toliko mnogo vera, kada bi i jedna jedina bila dovoljna da prevari sve
ljude sveta?
Zato to cilj tzv. religija nije samo da prevare ljude ve i da ih meusobno zavaaju.
Jer, ako je jedna vera bolja od ostalih (a pripadnici svake verske organizacije veruju
da je njihova vera bolja od ostalih), to znai da su i njeni vernici bolji ljudi od
vernika ostalih religija, na osnovu ega proistie njihovo prirodno pravo da
napadaju i ubijaju pripadnike ostalih religija, odnosno nevernike, da zaposedaju
teritorije na kojima oni ive i da od njih otimaju ono to imaju.
Kad neko kae da verske organizacije veruju svaka na svoj nain, tj. da jedna
veruje u jedno a druga u drugo, trebalo bi da se seti da verovanje u neto to nije istinito
argumentovano - u situaciji kada istiniti argumenti postoje i mogu lako da se pronau nije verovanje ve pokuaj prevare.
Da li postoji makar jedna verska organizacija koja ui istinito o Bogu?
Ne, jer kad bi takva organizacija postojala, ostale ne bi postojale. Kao to je ve
reeno, doputenje da osnivaju verske organizacije, demoni su dobili 25. decembra
1654. godine pre nove ere.
Evo, u najkraem, kako izgledaju prevare nekih verskih organizacija:
HINDUIZAM ne uzima u obzir Isusa Hrista, i tu je ve kraj istini. Hinduizam
propoveda reinkarnaciju, koja ne postoji i koja iskljuuje vaskrsenje.
BUDIZAM takoe propoveda reinkarnaciju, a vrhovni svetenik, dalaj-lama je,
obavezno, od roenja opsednut demonom (inae ne bi mogao da bude pronaen i
postavljen na svoj poloaj). Naime, budisti tvrde da su svi dalaj-lame reinkarnacije
osnivaa budistike religije, Gautame Bude, a nain na koji se pronalazi novi dalaj-lama,
nakon smrti njegovog prethodnika, smatra se dokazom postojanja reinkarnacije. Evo kako
izgleda taj dokaz:
Posle smrti jednog dalaj-lame, svetenstvo se baca u potragu za novoroenim
detetom u koje se, navodno, uselio pokojnikov duh. Svetenici mesecima, pa i godinama
prate znake (koje im alje avo), na osnovu kojih pronalaze dete (u koje se, naravno,
uselio demon), a zatim ga podvrgavaju testovima kako bi utvrdili da li se zaista radi o

reinkarnaciji pokojnog dalaj-lame. I, poto se demon sea svih detalja iz pokojnikovog

ivota, izabrano dete biva proglaeno za novog dalaj-lamu.
U poslednjih nekoliko decenija dolo je do prave poplave svedoenja o prolim
ivotima, koja su proglaena za nepobitni dokaz postojanja reinkarnacije. Zato su se ta
svedoenja pojavila ba danas, i zato u tako velikom broju?
Zato to se Drugi Hristov dolazak pribliio i to avo eli da prevari to vei broj
onih koji bi, uskoro, mogli, na relativno lak nain, da uu u raj!
Uenje o reinkarnaciji, tj. seljenju due iz tela umrlog u telo novoroenog oveka,
predstavlja suprotnost biblijskom uenju o vaskrsenju. Ovo uenje su rado prihvatili
mnogi ljudi, jer, po njemu, nema kazne za zlodela poinjena u ivotu.
Kada bi postojala, reinkarnacija bi morala da ima smisla. Kod vaskrsenja je smisao
jasan - vaskrsli ovek nastavlja da ivi, kao da se probudio posle prospavane noi. Kod
reinkarnacije toga nema, ovek nema seanje na prethodni ivot, niti ranije steeno
iskustvo, to je, praktino, isto kao da pre toga nije ni iveo. Zato uenje - da se ovek
kroz mnoge reinkarnacije usavrava - predstavlja oiglednu nebulozu, jer usavravanja ne
moe biti tamo gde nema nadovezivanja jednog iskustva na drugo.
Cilj zabludnog uenja o reinkarnaciji je da ljude navede da ive kako im padne na
pamet (jer e ono to su zgreili u jednom ivotu, popraviti u sledeem), i da na osnovu
takvog ponaanja stignu u pakao! Zato nije udo to ovo uenje mnogi nazivaju
smrtonosnim.
* Sve dok potuje Boje zapovesti, ovek ima zatitu Svetog duha, a im svesno
grei on je gubi. Naroito je, po hrianskim teolozima, opasno uenje o reinkarnaciji,
ponovnom raanju due na ovoj Zemlji, jer ui da e svi na kraju otii u raj, kad se oiste
posle mnogo raanja ovde na Zemlji. Danas je to uenje, inae poreklom iz Indije, uzelo
uveliko maha u Evropi, iz vrlo jednostavnog razloga - iniu ta mi je volja, pa u to
odraditi u sledeoj reinkarnaciji. Jak motiv da se ivi bez obzira na Boju volju! (Ilija
Blagojevi, Novosti)
* Mnogo ljudi me pita: Kakav sam bio u mom prolom ivotu?. A ja odgovaram:
Ko ti je rekao da si imao proli ivot? Drugi me pitaju: Kakav u biti u mom sledeem
ivotu? A ja im kaem: Ko ti kae da e imati drugi ivot? Bolje misli na svoj sadanji
ivot - da bude bolji! (Vanga)
Pre dve hiljade godina, ranohrianski pisac Tertulijan je napisao neto to je kasnije
postalo standardni nauni argument protiv uenja o reinkarnaciji: Kako fiksni broj dua,
dostupnih iz prolih ivota, ide u korak sa stalnim poveanjem nataliteta? Ukratko, zbog
ega ne postoji nestaica dua?
Istini za volju, treba rei da reinkarnacija ipak postoji, ali da nije ljudska!
Reinkarniraju se demoni koji, posle smrti ljudi u kojima su se do tada nalazili, ulaze u
tela drugih ljudi! U njima se usavravaju da bi sledei put mogli bolje da varaju
ljude!
ISLAM ne priznaje Isusa Hrista kao Bojeg Sina, ve samo kao proroka, to
predstavlja apsurd, jer kakav je to prorok koji lae da je Boji Sin i da e da vaskrsne?!
to se tie proroka Muhameda, kojeg muslimani uzdiu i slave, maltene, kao Boga,
treba rei da je on bio samo jedan od mnogobrojnih proroka, kojih je bilo na milione, i da
je, kao i ostali, bio samo sluga drugog u hijerarhiji anela, Danijela, koji je od Isusa
zaduen da organizuje proroke.
Poto je Kuran, kao i Bibliju, pisao Bog (numerike zakonitosti koje su ugraene u
originalni tekst Kurana, a koje nisu mogli ugraditi ljudi, predstavljaju neoboriv dokaz da je
tu knjigu pisao Bog), i poto su uenja koja su ovim dvema knjigama data, u osnovi ista,
treba odgovoriti zato je nekim narodima data Biblija, a nekima Kuran? Da li je Boji cilj
bio da stvori drugu religiju, islam, odnosno, da li je Bog mogao da eli da postoje dve
religije (dve istine)?

I odgovor bi bio: Zato to su azijski narodi ve bili vrsto prigrlili avola kao svog
boga, pa im je Bog, kroz Kuran, poslao poruku: da treba najpre da se obraunaju sa
nevernicima u svojim redovima, da bi zatim mogli da se okrenu istini, prihvatajui Boju
nauku koja je data Biblijom. Ali su muslimani napravili greku, i nevernicima proglasili
druge narode (one koji nisu prihvatili Kuran kao svoju svetu knjigu), i tako otili jo dalje
od istine, tj. u fanatizam. Tako, na primer, kod nekih islamskih organizacija postoji
verovanje da oni koji izvre samoubistvo odlaze u raj, to predstavlja oiglednu prevaru,
obzirom da je Bog zemaljski ivot namenio kolovanju ljudi za ivot u raju, a
samoubistvom se to kolovanje prekida, odnosno, onemoguava. Kakvo je to uenje, po
kome unitavanje ivota moe dovesti do dobijanja (venog) ivota?
Da muslimani prave greku kada Kuran smatraju osnovnom svetom knjigom, dok
Bibliju odbacuju kao neto tue, vidi se i iz Biblije, u kojoj se jasno kae da Boje
zapovesti koje su u njoj objavljene treba da potuju svi ljudi sveta, to znai i muslimani:
* I ne s vama samima inim ovaj zavet i ovu kletvu, nego sa svakim koji danas stoji
ovde s nama pred Gospodom Bogom naim, i sa svakim koji nije danas ovde s nama. (Peta
Mojsijeva 29.14, 15)
Nema nijedne vane injenice koja je data u Kuranu, a koja (pre toga) nije data u
Bibliji. Osim toga, u Bibliji je dat apsolutno pouzdan nain utvrivanja istine o svakoj
ivotno vanoj injenici, koji nije dat u Kuranu.
KATOLIKA CRKVA.
* Znamo iz istorije koliko je Rimska crkva nanela zla oveanstvu, predstavljajui
sebe kao Bojeg namesnika, muei i ubijajui milione ljudi i mnoge svece - sve u ime
Boje - menjajui Boje zakone (u katolikom katehizisu je druga Boja zapovest, o
zabrani pravljenja likova i idola - izbaena, u etvrtoj je sedmi dan, abat - period izmeu
petka uvee i subote uvee - zamenjen prvim danom, nedeljom, dok je deseta zapovest
podeljena na dve - onu o imovini blinjeg i o njegovoj eni).
Papa je krunisan trostrukom krunom (tijarom) koja oznaava njegovu vlast na nebu,
zemlji i ak i u podzemlju. Na toj kruni je napisano VICARIVS FILII DEI, to znai
namesnik Sina Bojeg. Ako saberete rimske brojeve kao slova u tom natpisu, dobijate:
5+1+100+1+5+1+50+1+1+500+1 = 666 (u latinskom su U i V isto slovo)!
U Otkrivenju Jovanovom, glava 13, stih 17, pie da je broj oveka i zveri 666. Ako
mislite da je to sluajnost, evo jo dve papine titule:
DVX CLERIS (Voa svetenstva), odnosno 500+5+10+100+50+1 = 666, i
LATINVS REX SACERDOS (Latinski sveti car), odnosno 50+1+5+10+100+500 =
666.
Niija druga titula na latinskom ne daje taj zbir, a kod pape je to sluaj sa sve tri!
(Veernje novosti)
Katolika crkva je oduvek proganjala Boje ljude. Tako, na primer, kada se u njenim
redovima naao fratar Padre Pio, koji je isceljivao ljude od raznih bolesti i isterivao
demone iz opsednutih, ona ga je osudila na dugogodinju kaznu zatvora, zbog ega je on
proveo gotovo ceo svoj ivot zatvoren u samici.
Slina stvar danas se deava sa crnim biskupom Emanuelom Milingom, koji takoe
ima dar leenja i isterivanja demona iz ljudi. Zbog toga ga je Katolika crkva
ekskomunicirala, zatvarala i zabranila mu da isteruje demone. A kako mu to i ne bi
zabranila, kada se u gotovo svim njenim slubenicima nalaze demoni, koje bi on mogao iz
njih da istera, posle ega ona vie ne bi mogla da funkcionie po svojoj osnovnoj zamisli?!
Poznato je da Katolika crkva, vie nego sve ostale hrianske crkve, slavi
Bogorodicu. Meutim, ako se podsetimo da se ivot na Zemlji odvija u ciklusima i da je u
svakom ciklusu ivela jedna Marija koja je rodila Isusa Hrista, postavlja se pitanje: koju
od njih, tano, Katolika crkva slavi kao Bogorodicu? Slavljenje Bogorodice predstavlja
slavljenje jednog ljudskog stvorenja, to nije i to ne bi bilo u redu bez obzira na to to je
Marija bila pravednica.

Zato, zaista, Katolika crkva slavi Bogorodicu? Zato da bi napravila dokaz protiv
svojih vernika da ne veruju u Boga, obzirom da oni na taj nain Bogorodicu
izjednauju sa Isusom Hristom!
ADVENTISTIKA CRKVA tvrdi da se strogo dri Biblije, ali to uopte nije istina.
Ona se strogo dri Biblije samo zato da bi mogla da je krivo tumai!
Adventistika crkva kao istinitu nauku o Bogu priznaje samo Bibliju, to predstavlja
prevaru, obzirom da bez ostalih Bojih objava, vanbiblijskih proroanstava i Bojih
znakova, nijedan ovek ne moe doi do (cele) istine.
U 5. poglavlju ove knjige objanjen je nain na koji se sa apsolutnom sigurnou
moe utvrditi istinitost bilo koje injenice koja se tie ivota, ali i svakog proroanstva,
svake objave i svakog Bojeg znaka, a taj nain trebalo bi da bude poznat svakome ko se
ozbiljno interesuje za Boga, to znai da se Adventistika crkva ne interesuje ozbiljno za
Boga.
Adventistika crkva ne priznaje vanbiblijske proroke, to predstavlja nepriznavanje
Biblije. Naime, Biblija ui kako da razlikujemo prave proroke od lanih, to znai da ona
priznaje vanbiblijske proroke, jer se njeno upozorenje ne odnosi na biblijske ve na
vanbiblijske proroke:
* uvajte se lanih proroka. Po plodovima njihovim poznaete ih. Zar se groe
bere s trnja ili smokve sa kalja? Ne moe dobro drvo doneti rave plodove, niti ravo
drvo doneti dobre plodove. Po plodovima njihovim poznaete ih. (Po Mateju 7.15, 16; 18,
20)
Obzirom da Boja proroanstva predstavljaju upozorenja koja su, bez izuzetka,
uvek veoma vana, to znai da njihovo odbacivanje mora sa sobom nositi odgovarajue
(negativne) posledice: patnje, stradanja i smrt ljudi, kada dou nevolje koje su tim
proroanstvima najavljene. Mada biblijska proroanstva predstavljaju osnovu na koju se
nadovezuju ostala, tj. vanbiblijska proroanstva, ipak su vanbiblijska proroanstva veoma
vana jer donose detalje buduih dogaaja, o kojima biblijska proroanstva nisu govorila,
zbog ega se mogu praktino koristiti, a zato se i daju. Adventisti specijalno napadaju
Nostradamusa, ijim posredstvom je Bog dao izuzetno mnogo vrednih proroanstava!
Kada vernik prihvati lano uenje Adventistike crkve, po kome vanbiblijske
proroke ne treba priznavati, on ne moe pomou Boga, odnosno, proroka, da proveri
nijednu injenicu koja se tie ivota i smrti, to znai da ne moe ni doi do istine, i to je
pravi razlog to Adventistika i ostale hrianske crkve ne priznaju vanbiblijske proroke.
Osim toga, Adventistika crkva propoveda da pakao ne postoji i da e greni ljudi
biti uniteni odmah nakon svog vaskrsenja, jer, navodno, Bog ne mui veno grenike, to
predstavlja la, jer njih u paklu niko ne mui, ve njihove patnje potiu od njihove alosti
zbog promaenog ivota.
Nijedna drava nije bez zakona, za ije krenje je propisala odgovarajue sankcije,
pa kako bi, onda, bilo mogue da ne postoje sankcije za krenje Bojeg zakona, koji vai u
celoj vasioni? U ta bi se pretvorio ivot u Bojem carstvu, kada inteligentna stvorenja
koja u njemu ive ne bi potovala Boji zakon, kao to to ini veina ljudi na Zemlji? Zar
ogromna veina anela nije, upravo zbog svog nepotovanja Bojeg zakona, baena u
pakao nakon zavretka Luciferove pobune?
Ako pakao ne postoji, gde onda ive demoni? Jer, osim Bojeg carstva i pakla,
nikakvog treeg mesta u vasioni nema, a demoni su bivi aneli koji su proterani iz Bojeg
carstva. Ako nisu u paklu, zato onda ljudima ine zlo? Jer u Bojem carstvu nema zla.
Ni ljudi ne kanjavaju smru svakog oveka koji se ogreio o (ljudski) zakon, pa,
ako oni nalaze da je zatvor, u veini sluajeva, dovoljna kazna za uinjeni prestup, kako
Bog ne bi mogao da rei problem krenja svog zakona - kanjavanjem grenika zatvorom
u kome se ne ostaje veno?
* U uenju Isusa Hrista nita nije tako kategorino i nita nije ee spominjano
nego postojanje pakla. U Jevaneljima se nalaze petnaest razliitih aluzija na pakao - jedne

su direktne a druge u obliku parabola. Sumnjati u postojanje pakla znai sumnjati u

celokupno uenje Isusa Hrista o buduem ivotu. (asopis Nostradamus)
Biblija (Po Marku 12.40 i Otkrivenje 20.13) govori da e grenim ljudima (nakon
njihove smrti) biti sueno po njihovim delima. Kada pakao ne bi postojao, emu bi sluilo
to suenje?
Ako Bog unitava grene ljude nakon njihovog vaskrsenja, kako lano ui
Adventistika crkva, zar on nije trebalo, jo odavno, da uniti sve demone, koji su glavni
podstrekai ljudi na pogreno ponaanje? Zla koja se ljudima svakodnevno deavaju ratovi, glad, saobraajne nesree, bolesti, zemljotresi itd, - a koja predstavljaju Boje
odmazde za njihova svakodnevna krenja Bojeg zakona, trebalo bi da nam slue kao znak
da i kazna za promaaj venog ivota mora postojati.
Izmiljotinom - da e Bog grene ljude vaskrsnuti samo zato da bi ih, odmah zatim,
unitio (koja je, inae, i potpuno nelogina i besmislena, jer zato bi ih uopte vaskrsavao,
ako e ih odmah unititi?) slubenici Adventistike crkve pokuavaju da nagovore
svoje vernike da ni ne pokuavaju da se menjaju nabolje, jer mogunost da zbog
grenog ivota ispataju ne postoji. A verovanje u takvu la zna se kuda vodi.
Zato adventisti lau da e Bog grene ljude unititi odmah nakon njihovog
vaskrsenja? Zato da bi kasnije, kada se desi vaskrsenje grenih ljudi, mogli te iste ljude da
lau da su stigli u raj!
U 3. poglavlju ove knjige uinjen je pokuaj da se objasni ta e se sa grenim
ljudima deavati nakon njihovog vaskrsenja, i to objanjenje se moe uporediti sa ovim
adventistikim uenjem (a oba se mogu proveriti pomou Boga, na nain koji je objanjen
u 5. poglavlju). Vaskrsenje grenih ljudi, ili drugo vaskrsenje, predstavlja najznaajniji
dogaaj u ivotu ogromne veine ljudi (jer e ona uestvovati u tom dogaaju), i zato se
Adventistika crkva toliko trudi da prevari to vie ljudi, da bi avolja etva bila to
bogatija!
Adventistika crkva, kao i sve ostale hrianske crkve, ui lano da se vreme
Drugog Hristovog dolaska ne moe znati (ni priblino), ime svoje vernike gura u patnje
i smrt, obzirom da Hristovom dolasku neposredno prethodi Velika nevolja, za ije se
preivljavanje valja pripremiti. Mogunost da tu nevolju preive, sauvaju svoju veru i
uu u Boje carstvo oni koji se za nju nisu pripremili, ravna je nuli, a pripremiti se ne
moe onaj ko veruje da se vreme Hristovog dolaska ne moe znati ni priblino. Ne govore
adventisti uzalud protiv vanbiblijskih proroanstava.
Prouavanjem proroanstava koja se odnose na poslednje vreme moe se saznati
kakve e sve nevolje zadesiti svet neposredno pre Hristovog dolaska, kao i na koji nain bi
ih ljudi mogli preiveti. Za razliku od ovakvog, zdravog pristupa problemu, adventisti
svoje vernike ue da treba celog svog ivota da budni ekaju Drugi Hristov dolazak,
kao da vreme tog dogaaja nije oznaeno Velikom nevoljom koja se pominje u
hiljadama proroanstava! O nekim pripremama za tu nevolju, naravno, nema ni rei, kao
da je Boja nauka neto to je potpuno odvojeno od stvarnosti!
Iz proroanstava se vidi da e Velikoj nevolji neposredno prethoditi sledei
dogaaji: graanski rat u Rusiji (atomska bomba na Moskvu) i ponovni dolazak
Gorbaova na vlast, unitenje Izraela, nova snana aktivnost vulkana Vezuva i smrt
Slobodana Miloevia, a to nije isto kao kada se sve to ne bi znalo.
Prema proroanstvima, Velika nevolja e trajati ne due od tri meseca, a zavrie
se velikim zemljotresom i sa tri dana mraka, kada e se na nebu pojaviti veliki svetlosni
krst a zatim i spasilake letilice. Prema tome, vernik bi trebalo da bude budan nekoliko
dana i noi, a ne ceo svoj ivot, jer se priblino vreme Drugog Hristovog dolaska zna.
emu slui adventistika la i to se zna.
Za adventistiko uenje se moe rei da u njemu ima oko 20% istine. Zamislite sada
kako bi mogao da vas slui, recimo, automobil koji odlino izgleda, ali na ijem motoru je
pogreno montirano 80% delova! A da bi prevara bila kompletna, sama Adventistika

crkva upozorava svoje vernike na opasnost od uenja koja, osim lai, sadre i neke
istine, jer je tada daleko tee prozreti prevaru!
JEHOVINI SVEDOCI propovedaju da Isus Hrist nije Bog i da se Njegov Drugi
dolazak nee desiti nikad, jer je on, u duhu, doao na Zemlju jo 1814. godine. Iz tog
uenja proistie da nee biti ni Velike nevolje, te da se ovek nema zato paziti ni
pripremati. Na ovaj nain oni odriu i vaskrsenje.
Jehovini svedoci propovedaju da e osnovati Boje carstvo na Zemlji! Mnogi su
zakukali kada su shvatili da su ostali bez iega, jer su, pod demonskim uticajem njihovih
slubenika i na njihov nagovor, sve to su imali poklonili njihovoj verskoj organizaciji.
PRAVOSLAVNA CRKVA na naim prostorima ima najvie vernika i najvie
uticaja, i zato bi trebalo da najvie otvorimo oi. Ovde u navesti samo nekoliko njenih
uenja, koja su direktno suprotstavljena osnovnim biblijskim uenjima.
1) PC ui lano da ljudi odlaze u raj ili u pakao odmah posle svoje smrti, i da tamo
ive, kao due, do svog vaskrsenja! Time ona osnovu hrianskog verovanja, vaskrsenje,
pretvara u besmislicu - jer ta e vaskrsenje onima koji su u raju?
Oni koji su otili u raj, prema tom uenju, javljaju se odande svojim roacima i
prijateljima i pomau im. Biblija, meutim, govori neto sasvim drugo, a to je da
ovekovo telo, posle ovekove smrti propada, a njegov duh, u stanju sna, eka
vaskrsenje (Jov 3.13 i 14.10-12; Danilo 12.2). A to znai da umrli ne mogu poseivati
svoje roake, niti im se javljati i pomagati im.
* Kao to se oblak razilazi i nestaje ga, tako ko sie u grob nee izai, nee se vie
vratiti kui svojoj, niti e ga vie poznati mesto njegovo. (Jov 7.9,10)
* Kad umre ovek, hoe li oiveti? Sve dane vremena koje mi je odreeno ekau
dokle mi doe promena. (Jov 14.14)
* Eda li e na mrtvima initi udesa? Ili e mrtvi ustati i tebe slaviti? Eda li e se u
grobu pripovedati milost tvoja, i istina tvoja u truljenju? Eda li e u tami poznati udesa
tvoja, i pravdu tvoju gde se sve zaboravlja? (Psalmi 88.10-12)
Kada bi zagrobni ivot postojao, zar pokojnici ne bi otvoreno komunicirali sa ivim
ljudima? Jer, ako to mogu aneli i demoni, zato ne bi mogli i pokojni ljudi? Ovo se
naroito odnosi na tzv. pravoslavne svece koji, prema uenju Pravoslavne crkve, posle
svoje smrti pomau i tite dobre pravoslavce.
Ko se to onda javlja ljudima (obzirom da im se neko zaista javlja), ko ih
poseuje, ko im pomae i ko ih titi? Odgovor je u sledeoj taki.
2) PC je izmislila svece kao posrednike izmeu Boga i ljudi, koji ljudima,
navodno, pomau i tite ih. Povremeno pojavljivanje svetaca predstavlja dokaz ne
samo da ljudi nastavljaju da ive posle svoje smrti, ve i da aneli uvari ne mogu
dovoljno da im pomognu ili da ih zatite!
Nijedan ovek, a samim tim, ni jedna verska organizacija ne poseduje svo znanje
o bilo kom oveku, to znai da nema prava ni da ga proglasi svecem. Samo Bog moe da
kae da li je neki ovek svetac, jer poznaje sva njegova dela.
Drugo, poto nijedan ovek ne ivi posle svoje smrti, pa ni tzv. sveci (jer i oni
spavaju do vaskrsenja), to znai da pria o svecima predstavlja izmiljotinu sraunatu na
ruenje vere u Boga. Evo biblijskog teksta koji govori o pravednicima koji su umrli:
* Verom Noje bi obaveten o onome to se jo nije videlo, pa obuzet
strahopotovanjem naini koveg za spasenje svoga doma... Verom Avram poslua kad bi
pozvan da izie na mesto koje je imao da primi u nasledstvo, i izie ne znajui kuda ide...
Verom Mojsije, kad je odrastao, odbi da se naziva sinom faraonove keri, i hteo je radije
da strada zajedno sa narodom Bojim, nego da ima kratkotrajno uivanje greha, jer je
Hristovu porugu smatrao veim bogatstvom od blaga egipatskog; imao je, naime, u vidu
uzvraanje nagradom. Verom ostavi Egipat ne uplaivi se kraljeve jarosti; jer se vrsto
drao Nevidljivoga kao da ga gleda... I ta jo da kaem? Ne bi mi, naime, dostajalo
vremena kad bih stao priati o Gedeonu, Varaku, Samsonu, Jeftaju, Davidu i Samuilu i

prorocima, koji verom pobedie carstva, izvrie pravednost, postigoe obeanja, zatvorie
usta lavovima, ugasie silu ognjenu, izbegoe otricu maa, od slabosti se okrepie, u boju
ojaae, tuinske vojske nagnae u bekstvo... Drugi su bili udareni na muke i ne pristae
na izbavljenje - da bi dobili bolje vaskrsenje. Drugi doivee ruganja i batine, a uz to
okove i tamnicu; bili su kamenjem pobijeni, prestrugani, iskuenjima podvrgnuti, pomree
od maa, potucahu se u ovijim kousima, u kozjim koama, u oskudici, u nevolji, u
zlopaenju, oni, kojih svet ne bee dostojan, lutahu po pustinjama, i gorama, i peinama, i
jamama zemaljskim. I svi ovi, iako su posvedoeni za svoju veru, ne primie obeanja,
poto je Bog za nas predvideo neto bolje, da oni ne dou do savrenstva bez nas.
(Jevrejima 11.7, 8, 24-27, 32-40)
Dakle, ljudi koji su umrli sa verom u Boga, kao i svi drugi ljudi koji su umrli, ne
ive posle svoje smrti, ve spavaju do vaskrsenja. Demoni, meutim, uzimajui izgled
umrlih svetaca, pojavljuju se i pomau ljudima. A kako im i ne bi pomagali, kada na
taj nain dokazuju postojanje zagrobnog ivota, za koji Biblija govori da ne postoji!
U knjizi Dua posle smrti, jeromonah Serafim Rouz govori: Ne treba sumnjati da
se svetitelji zaista javljaju pravednicima na samrti... Obinim grenicima, s druge strane,
najee se javljaju roaci, prijatelji... Pravu prirodu ovih drugih javljanja teko je odrediti.
To svakako nisu prosto halucinacije, nego izgleda da su propratne pojave prilikom
umiranja, nekakav znak da umirui upravo ulazi u drugo carstvo, u kome zakoni obine
materijalne stvarnosti prestaju da vae.
Ovde nam ovaj pravoslavni svetenik namee ideju da ljudi posle svoje smrti ive
bez tela, a ta izmiljotina je lansirana da bi kod ljudi izazvala odbojnost prema raju.
Naime, demoni znaju da ljudi nemaju dovoljno znanja o raju, i da ne znaju da ljudi u raju
imaju tela, jednako kao to su ih imali i dok su iveli na zemlji, pa to koriste da bi raj
predstavljali kao neinteresantno mesto za ivot da bi ljude naveli da odustanu od
razmiljanja i borbe za veni ivot.
Arhiepiskop Jovan Maksimovi u istoj knjizi pie: Istinska priroda likova
pokojnika koji se pojavljuju poznata je, verovatno, samo Bogu, i mi nemamo potrebe da se
u to uputamo. Jasno je da Bog umiruem daje ovo iskustvo kako bi na najoigledniji
nain pokazao da onostrani svet nije sasvim nepoznato i strano mesto, nego da je i tamo
ispunjen ljubavlju koju ovek gaji prema bliskim osobama.
Dakle, arhiepiskop ne zna istinu o prirodi likova pokojnika koji se pojavljuju,
uprkos tome to Biblija upozorava na demonske prevare, ali zna da onostrani svet gaji
ljubav prema umrlima koji u njega ulaze, uprkos tome to Biblija jasno govori da umrli ne
ive do vaskrsenja.
I episkop Teofan Zatvornik ui da Biblija ne govori istinu:
Unutar ovog, vidljivog sveta, u njegovoj dubini, nalazi se skriven drugi svet, isto
tako realan kao i ovaj; da li je duhovan ili tanano materijalan, Bog zna, ali je nesumnjivo
da Aneli i Svetitelji prebivaju u njemu.
A evo i odlomka iz knjige ivot posle ivota - iskustva pravoslavnih hriana:
O stanju pravednih dua do sveopteg Suda, Sveto pismo govori da se one, posle
izlaska iz ovog ivota, nagrauju za ivotne podvige na zemlji (upravo smo videli da
Sveto pismo govori suprotno - p.a.). Pravedne due e se naslaivati pokojem, nalazei se
u optenju sa pravednicima i Angelima i sluei Bogu hvalebnim slavoslavljem i
molitvenim zauzimanjem za one koji ive na zemlji. Ali, to stanje jo nije konano. Puno
slave i blaenstvo svakoga, shodno njegovim zaslugama, po Milosti Bojoj, usledie tek
posle sveopteg vaskrsenja i sveopteg suda, kada Gospod bude doao u naznaeni dan i
obavio konani Sud, ije se presude nee nikada promeniti. O stanju grenih dua
otkriveno je da su one udaljene od Lica Bojeg, zatvorene u tamnicu palih duhova ili u ad,
mesto tame i muenja, bivajui svesne i oseajui gubitak blaenstva, oseajui prekore
savesti i uzalud nastojei da same poboljaju svoj nesreni poloaj. Ali, njihovo stanje
nee biti jednako, nego shodno moralno-duhovnom stanju svake pojedine due (ovo je

opasna la, jer je moralno-duhovno stanje svakog duha baenog u pakao, isto p.a.). A
opet, ni stanje ovih dua nije opredeljeno zanavek, nije konano, nego - prolazno, za jedne
u stanju ozlobljenosti i vene nepokajanosti, a za druge u nadi u pomilovanje od Boga i
ivot Veni (ovo je jo opasnija la, jer pokuava da nas uveri ne samo da se iz pakla moe
izai, to je prema Bibliji nemogue, ve i da u njemu nije tako loe, im ima i onih koji ne
ale to su u njega stigli i ne ele iz njega da izau - p.a.). Ove poslednje jesu due onih
grenika koji na zemlji nisu doneli plodove pokajanja, nego su umrli sa semenima vere i
blagoaa - zato one i ne trpe stradanja kakva trpe grenici pokajani, nego ostaju sa
mogunou da dobiju pomo od Crkve (iz ove reenice izlazi da je bolje ne pokajati se,
nego pokajati se, da i ne pominjem la da grenik koji se pokajao moe stii u pakao
p.a.).
Osim izmiljotine da umrli idu u raj ili u pakao odmah posle svoje smrti, ovde je
izneta i izmiljotina da Pravoslavna crkva moe pomoi umrlim grenicima da preu iz
pakla u raj, to bi trebalo da znai da Crkva, kao ljudska organizacija, moe ponititi Boju
presudu.
Na kraju, evo i jednog sveca koji nas dobro ui: sveti Jovan Damaskin, u besedi
O umrlima u pravoslavnoj veri:
Nijedan ovek koji je u sebi imao trunku kvasca hrianske vrline, ali koji nije
uspeo da je pretvori u hleb, poto, bez obzira na svoju elju, to nije mogao da uini, ili po
lenjosti ili po nemaru (ako je po lenjosti ili po nemaru, onda se kae: nije hteo, a ne: nije
mogao - p.a.), ili zbog toga to je to odlagao iz dana u dan i to je neoekivano bio
dostignut ili pokoen smru - nijedan takav nee biti zaboravljen od Pravednog Sudije i
Vladike (na osnovu ovog, proizlazi zakljuak da izgraivanje vere predstavlja neki
neprijatan posao, koji se moe otaljati za, recimo, jednu sedmicu ili mesec dana, posle
ega ovek, bez obzira ta inio, postaje nepromenljivo pravedan, a ne da ono
podrazumeva ljubav i trud da se doe do istine, a zatim i ivi ispravno [do kraja ivota],
to zahteva velika odricanja i traje, obino, ceo ivot - p.a.). Po smrti njegovoj, Gospod e
pobuditi njegove srodnike, blinje i prijatelje, upravie njihove misli, privui srca i uputiti
due njihove kako da mu pomognu.
Iz gornjeg teksta izlazi da Bog ne pomae ivom oveku, savetom ili opomenom, da
se opameti i promeni svoj nain ivota nabolje, nego eka da on umre, pa onda pokree,
nikog drugog, nego njegove roake, da ga izbave iz pakla i prebace u raj.
Istina je, meutim, sasvim drugaija: da bi oni koji su greili (a greili su svi) mogli
da dobiju veni ivot, Bog im je naloio da se pokaju, to svaki ovek moe da uini samo
u toku svog zemaljskog ivota, ili u toku vremena koje e imati nakon vaskrsenja grenih
ljudi, a koje e trajati sedam i po godina:
* Ne gledajui, dakle, na vremena neznanja, Bog sada nalae ljudima da se svi
svuda pokaju, jer je on postavio dan u koji e po pravdi suditi celom svetu preko oveka
koga je odredio, pruivi svima pouzdanje time to ga je vaskrsao iz mrtvih. (Dela 17.30,
31)
Pokajanje je in koji podrazumeva najvii stepen ovekove svesti, a pomenuta
pomo roaka iskljuuje uee svesti grenog oveka u njegovom spasavanju. Zar je Bog
oveku dao pamet zato da je on ne bi koristio, te da bi njegovi roaci, posle njegove smrti,
morali da ga spasavaju? Koliko moni i mudri bi morali biti ti roaci, da bi mogli, posle
njegovog pada u pakao, da ga odatle izbave? Ako su ve tako moni i mudri, zato oni tom
oveku nisu pomogli u toku njegovog ivota, da se popravi i spase, zato su ekali da ga
Bog baci u pakao? I, ako ovek stie u pakao tek poto ga je Bog osudio, kako bi to oni
mogli, posle te osude, da ga odatle izbave?
Zato je Bog ljudima naloio da se svi svuda pokaju? Zar zbog toga to i ako tako
ne uine, mogu da dobiju veni ivot? U paklu e se zaista svi kajati kad budu videli
kakvo su zlo sebi uinili, ali im to vie nee biti od koristi. Zar se demoni ne kaju zbog
onog to su sebi uinili ueem u Luciferovoj pobuni? Naravno da se kaju i to svi, bez

izuzetka! Pa, da li je ijedan od njih uspeo da izae iz pakla i da se vrati u Boje carstvo?
Kada bi ljudi mogli da izau iz pakla pre isteka kazne, Bog ne bi imao zato da ih
opominje zbog njihovog loeg ponaanja, muke u paklu bi za njih predstavljale najbolju
opomenu.
Zato su oveku dati razum, Boja nauka, sloboda izbora i mogunost pokajanja,
ako neko moe i posle njegovog prispea u pakao da ga odatle izbavi? I zar bi se ovek,
spaen na takav nain, u raju ponaao bolje nego to se ponaao tokom svog zemaljskog
ivota? Pa, on ni tamo ne bi hteo da ivi ispravno ako bi ve znao da je mogue da neko,
kad zatreba, posredstvom Pravoslavne crkve, ponovo sredi da on pree iz pakla u
raj. Na ta bi liilo Boje carstvo sa milijardama takvih bezumnika? Zar zbog slinih dela,
kakva ljudi ine danas (i kakva su inili oduvek), nisu iz raja zauvek izbaene milijarde
anela? Do venog ivota se dolazi razumnim ivotom i u datom roku, a ne uz pomo
roaka i Pravoslavne crkve posle tog roka. Oigledno, cilj ove pravoslavne lai je da
oveka navede da ivi kako hoe i da zbog toga zavri u paklu - iz kojeg nema izlaska.
Ako se iz pakla moe prei u raj, zato to ne uini Lucifer, on ima mnogo vee
mogunosti i znanja od ljudi, a nije nikad, ni ubio, ni ukrao?
Ako umrli zaista ive negde i pomau ivima, kako to tvrdi Pravoslavna crkva,
zato nam, onda, oni, kao prvo, ne pomognu da razumemo zbog ega Biblija govori da
zagrobni ivot ne postoji? Zato se umrli (tj. oni koji su, navodno, stigli u raj), ne
pojavljuju otvoreno po gradovima i ne organizuju, recimo, predavanja (po domovima
kulture, trgovima i slinim mestima) o tome kako bi ljudi trebalo da ive da ne bi dospeli u
pakao, njima bi ljudi verovali daleko vie nego Bibliji? Nije im, valjda, u raju zabranjeno
da nas poseuju?! Zato su pojavljivanja pokojnika (ukljuujui tu i svece) toliko
misteriozna, i zato svetenici PC svojim vernicima savetuju da ne treba da se interesuju
za istinu o prirodi njihovog pojavljivanja?
Pravoslavna crkva savreno dobro zna da su to demoni, koji svojim pojavljivanjima
u obliju pokojnika, dokazuju da je biblijsko uenje o vaskrsenju neistinito i
besmisleno. PC planski skriva ljudskog ubicu pod svoju mantiju, to i nije udo jer je on
njen tajni gospodar jo od kada ju je osnovao! Ona zna da niko ne ivi odmah posle svoje
smrti, i ba zbog toga - da bi svoje vernike odvela na stranputicu koja vodi u pakao propoveda svoju varijantu istine!
Zbog ega su, zaista, izmiljeni sveci?
Radi ruenja vere u Boga, naravno. Jer, ako sveci postoje, tj. ako ljudi nastavljaju
da ive i posle svoje smrti, onda vaskrsenje mrtvih predstavlja besmislicu! Dakle,
Pravoslavna crkva ne propoveda da vaskrsenje umrlih ne postoji, ve lukavo dokazuje
da ono ne moe postojati!
Zato nas avo nagovara da slavimo svece, za koje se, najblae reeno, ne zna da
li su iveli ivotom pravednika (barem to ljudi ne mogu sa sigurnou znati)?
Zato da ne bismo slavili, odnosno, potovali prave svece (odnosno Boga, koji ih je
poslao), a to su nai aneli uvari, koji zaista brinu o nama i pomau nam! Jer, aneli su
bivi ljudi koji su pobedili zlo i uli u veni ivot, to znai da su, sasvim sigurno, iveli
pravednim ivotom dok su bili na zemlji. Zato nas Pravoslavna crkva ne ui da potujemo
i slavimo njih i Onog koji ih je poslao, umesto to nas ui da potujemo i slavimo one koji
vie nisu ivi i ne mogu da pomognu ni sami sebi a kamoli nama?!
Drugi razlog to nas avo nagovara da slavimo svece jeste da bismo sami
napravili dokaz protiv sebe - da ne verujemo u Boga, nego u avola! Jer, ako pravoslavni
sveci ne postoje, onda njihovo slavljenje predstavlja slavljenje avola, zar ne?!
Kako je dolo do toga da PC slavi svece?
Tako to je Bog, najpre, kada se rodio Isus Hrist, odredio Srbima, Rusima i Grcima
da slave krsne slave, koje padaju u dane kada su umrli neki ljudi koje je Bog oznaio kao
pravednike. A te slave im je dao zato to su Srpska, Ruska i Grka crkva, kada se Hrist

rodio, odbacile mnogobotvo, kog su se drale do tada, i prihvatile Isusa Hrista kao
prvoroenog anela i Bojeg sina.
Od Hristovog roenja do 800-te godine, Bog je svakoj od te tri crkve dao po 63
slave, ali su njihovi svetenici na te slave, zatim, dodali i mnoge druge, tako da ih danas
ima vie od 225.
Zato su pravoslavni svetenici izmislili druge slave, i dodali ih na one koje im je
dao Bog? Zato to su ih na to nagovorili demoni, da bi ljudima pobrkali misli i odvratili ih
od vere u Boga. Jer, kada ljudi, ne pazei, slave slavu koju je izmislio avo, jednako kao
to slave slavu koju im je dao Bog, zar to nije dokaz da oni ne paze ta rade?
Zatim su polako, jednog po jednog od tih pravednika koje je Bog oznaio, poeli da
nazivaju svecima, a zatim su izmislili i da oni nevidljivo pomau ljudima i tite ih. To su
uinili zato da bi naveli ljude da prestanu da koriste pomo anela uvara, traei od njih
savete i istinu kojom bi mogli da se odbrane od demonskih lai.
Svaki ovek, koji to hoe, moe na nain koji je opisan u 5. poglavlju ove knjige
da proveri da li je odreenu slavu ljudima dao Bog, ili im je dao avo.
Najznaajnija slava koju je Bog dao ljudima bio je Dan Sina Bojeg, koji pada 4.
oktobra (Isus Hrist se rodio 4. septembra, 4. godine stare ere). Ovaj dan Bog je odredio da
se slavi zbog toga to je oveanstvo na taj dan, 2000. godine, trebalo da otpone najveu
bitku za svoje spasenje, obzirom da je demonski svet imao doputenje da, 5. oktobra 2000te godine, u Srbiji otpone najveu borbu protiv ljudi, sa ciljem da uniti itavo
oveanstvo i, tako, ga onemogui da, poslednjeg dana, kompletno, ue u raj.
Zato je demonski svet dobio doputenje da otpone najveu borbu protiv
oveanstva, ba 5. oktobra 2000. godine?
Zato to je, 9. oktobra 2000. godine, u Srbiji trebalo da se odri drugi krug
predsednikih izbora koji su poeli 24. septembra te godine, i od kojih je najdirektnije
zavisilo da li e oveanstvo izbei ienje na kraju 2000. godine, ili nee.
24. septembar 2000. godine, kao prelomni dan u ivotu itavog oveanstva,
odreen je od Boga jo u vreme kada je biblijski prorok Agej pisao svoju knjigu, 2270.
godine pre Hrista, ali da e Srbija biti zemlja koja e braniti oveanstvo od unitenja na
kraju sveta, Bog je odredio tek kad je Srpska pravoslavna crkva prihvatila Isusa Hrista kao
Bojeg sina.
Druge godine nove ere, Bog je obavestio Rusku, Grku i Srpsku pravoslavnu crkvu
da e spasitelj oveanstva na kraju sveta biti Srbin, i to zato to u srpskom narodu postoji
najvei procenat tzv. izabranih ljudi i to, prema tome, Srbi mogu najuspenije da se bore
protiv avola. O ovome je Grka pravoslavna crkva napravila zapis koji se i danas uva u
manastiru Hilandar, i iz kojeg proizlazi da e spasitelj oveanstva na kraju sveta biti
ovek koji e u poslednjoj deceniji 20. veka biti od naroda izabrani voa srpske drave.
Posle toga, demoni su se bacili na posao i promenili datum slavljenja ove slave i
njen naziv, da bi informacija koja se odnosila na datum 5. oktobar 2000. godine, pala u
zaborav. Za novi datum slave odredili su 7. januar, a njen naziv su promenili u Boi.
Tako su Dan Sina Bojeg, Grci slavili do 37. godine nove ere, a onda su datum slave
i njeno ime izmenili - preimenovali su je u Boi i poeli da je slave 7. januara.
Rusi su to isto uinili 78. godine, a Srbi 83. godine. Nijednoj drugoj slavi nisu
izmenili ime ni datum.
Osim Dana Sina Bojeg, najznaajnije slave kod ova tri naroda su: Aranelovdan
(21. novembar) to je dan kada je Bog bacio Lucifera i njegovu bandu u pakao; Mala
Gospojina (21. septembar) to je dan kada je Bog stvorio svoju enu, to je bio prvi duh
kojeg je stvorio, zato se na taj dan, u svakom ciklusu ivota na Zemlji, raa Marija, majka
Isusa Hrista; Velika Gospojina (28. avgust) to je dan Marijine smrti; Preobraenje (19.
avgust) to je dan kada se Isus Hrist preobrazio pred svojim apostolima; Veliki petak (28.
juli) - to je dan kada je Isus Hrist ubijen na krstu; Vaznesenje (1. avgust) - to je dan kada je
Hrist otiao na nebo, tj. vratio se kui (Uskrs Bog nije odredio da se slavi, zato to

Hristovo vaskrsenje podsea na veliki greh i veliku sramotu ljudsku ubistvo Spasitelja,
to je jedna od slava koju su izmislili demoni); Ilindan (2. avgust) to je dan kada je prorok
Ilija odnet na nebo; Dan proroka Jelisija (7. april) - to je dan kada je mrtvac, koji je
sputen u grob proroka Jelisija, oiveo; Sveti Vasilije (14. januar), slavi se kao Srpska
Nova godina; urevdan (6. maj) - to je dan kada je pogubljen rimski ustanik ore,
Nikoljdan (19. decembar) to je dan kada je umro Boji prorok Nikola, itd.
Da e 5. oktobra 2000. godine, demonski svet otpoeti najveu borbu protiv
oveanstva, znali su neki svetenici iz Hilandara i poetkom poslednje decenije 20. veka,
ali o tome nisu obavestili Srpsku pravoslavnu crkvu jer su im to zabranili vodei grki
politiari. Obavestili su je tek poto je izvren petooktobarski pu, kojim je predsednik
SRJ, Miloevi, nasilno uklonjen sa vlasti. Tanije, obavestili su samo igumana Gavrila iz
manastira Privina Glava, za koga su znali da je Boji prorok, i to 2004. godine, a Gavrilo
je o tome obavestio patrijarha Pavla i sve vladike SPC, ali tek 2008. godine. Meutim,
vladike nisu uinile nita da bi o tome obavestile narod i svetsku javnost.
3) PC kri drugu Boju zapovest - o zabrani idolopoklonstva, jer ui da ikone
predstavljaju nekakve svetinje.
* Ne gradi sebi lika rezanoga niti kakve slike od onoga to je gore na nebu, ili dole
na zemlji, ili u vodi ispod zemlje. Nemoj im se klanjati niti im sluiti, jer sam ja Gospod
Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otake na sinovima do treega i do etvrtoga
kolena, onih koji mrze na mene; a inim milost na tisuama onih koji me ljube i uvaju
zapovesti moje. (Druga Mojsijeva 20.4-6)
Ikona je grka re koja znai: lik, slika. Ikona predstavlja sliku nekog sveca (koji
ne postoji), a slavljenje tog sveca, slava, predstavlja sluenje ikoni. Kao to se vidi iz
gornjeg citata, Biblija govori da pravljenje ikone i sluenje njoj povlai za sobom gubitak
venog ivota, i to je pravi razlog to PC ui ljude da ikone smatraju svetinjama.
Potujui sliku, tj. predmet, ovek pokazuje da ne veruje u Boga, jer da veruje, zar
se ne bi obratio njemu za ono to eli, zar bi se obraao mrtvom predmetu koji ne moe
nikom da pomogne?
* uvajte dobro due svoje; jer ne videste nikakoga lika u onaj dan kad vam je
govorio Gospod na Horivu isred ognja, da se ne biste pokvarili i nainili sebi lik rezan ili
kaku god sliku od oveka ili ene... ... Kad izrodi sinove i unuke, i ostarite u onoj zemlji,
ako se pokvarite i nainite sliku rezanu od kake tvari i uinite to nije ugodno Gospodu
Bogu vaemu, draei ga, svedoim vam danas nebom i zemljom da e vas brzo nestati sa
zemlje u koju idete. (Peta Mojsijeva 4.15, 16, 25, 26)
Doputenje da slikaju ikone, demoni su dobili 1. septembra 177. godine pre nove
ere.
4) Pravoslavna crkva, kao i sve ostale hrianske crkve, kao simbol vere i predmet
oboavanja ima krst, to predstavlja veoma naopako uenje, obzirom da je krst sredstvo
kojim je ubijen Isus Hrist (u vezi iste stvari vidi proroanstvo br. 16, koje se nalazi u
predgovoru knjige).
U jednom lanku, objavljenom u asopisu Tree oko, govori se o tome kako su
istraivai na Islandu, razgovarajui sa anelima uvarima (koji se u toj zemlji pojavljuju
u obliju patuljaka), na svoje pitanje: Zato vi ne oboavate krst?, od njih dobili odgovor
koji je glasio: Zbog ega vi, ljudi, ne uzmete elektrinu stolicu ili ma, pa to proglasite
predmetima oboavanja, kao to ste uinili sa krstom?
5) PC kri etvrtu Boju zapovest - o slavljenju subote.
* Ako odvrati nogu svoju od subote da ne ini to je tebi drago na moj sveti dan, i
ako prozove subotu milinom, sveti dan Gospodnji slavnim, i bude ga slavio ne idui
svojim putevima i ne inei to je tebi drago, ni govorei rei, tada e se veseliti u
Gospodu, i izveu te na visine zemaljske, i dau ti da jede nasledstvo Jakova oca
svojega; jer usta Gospodnja rekoe. (Isaija 58.13, 14)

Namesto slavljenja subote, Pravoslavna crkva je uvela slavljenje nedelje i

pravoslavnih praznika, i zabranu rada tim danima. Ima sluajeva kada su ljudi nastradali
radei nedeljom i pravoslavnim praznicima, ili im je stradala imovina (grom udario u kuu
i slino).
Bog je svojom etvrtom zapoveu odredio da ljudi slave subotu i da tog dana ne
rade, ali iako veina ljudi ne potuje ovu zapovest, ne pamti se da je neko zbog takvog
svog ponaanja stradao. Biblijski primer, koji govori o oveku koga su njegovi
saplemenici, po Bojem nalogu, ubili zbog namernog krenja subote, samo govori da
subotu treba potovati, jer ju je Bog posvetio. Inae, Bog na takav nain ne kanjava
zavedene ljude.
Ko to, onda, ubija ljude i unitava im imovinu, zbog njihovog nepotovanja nedelje
i pravoslavnih praznika?
Odgovor je: avo, koji je te praznike i izmislio!
A da bi mogao da ih izmisli, avo je prethodno morao da izmisli svece. Na taj
nain, on kao da je rekao Bogu: Eto, vidi da gotovo svakog oveka mogu da okrenem
protiv tebe! Ako samo na lep nain ljudima podmetnem bilo kakvu budalatinu, oni e je
prihvatiti i zadrati za ceo svoj ivot. Zar ne vidi da o tebi ne eli da razmilja gotovo
nijedan ovek na svetu? Da sam ljudima rekao da slave i svaki drugi dan, oni bi i to
prihvatili!
Da je Bog ljudima zapovedio da slave pravoslavne praznike, onda bi to bila Boja
volja, i Bog bi to negde zapisao. Ali Bog to nije zapisao nigde!
Da je Bog ljudima zaista zapovedio da slave pravoslavne praznike (radi se o vie
od 280 praznika), onda bi ta zapovest morala da vai za sve ljude sveta, zar ne? Tako, po
uenju PC, ispada da, osim pravoslavaca, niko drugi u svetu ne potuje Boga.
Ako je samo pravoslavna vera ispravna, to znai da pametni ljudi ive samo na
teritoriji na kojoj je pravoslavna vera dominantna! Jer, ako vernici drugih konfesija nisu
doli do istine, do koje je dola samo Pravoslavna crkva, to znai da nisu mnogo pametni,
zar ne?!
Poto slavljenje pravoslavnih praznika nije Boja volja, a nije ni ljudska (jer kako
bi ljudi mogli, pre avola, da se dosete da izmisle bilo ta?), to znai da je avolja.
6) Mnogobrojnim obredima i praznicima koje je uvela, a kojima ljudi slave svoje
mrtve (slave, pomeni, zadunice, itd), PC ve vekovima navodi ljude na zabludno
verovanje u zagrobni ivot.
PC je uvela razne slube kojima navodi ljude da se mole za svoje umrle, da bi ih
odvukla od prave molitve, kojom se od Boga trai ono to se stvarno moe dobiti i kojom
se jaa vera. Osim toga, slubenici PC, svojim primerom, molei se neiskreno i javno, ue
ljude da se mole na pogrean nain, da ne bi dobili od Boga ono to ele.
Arhiepiskop Jovan Maksimovi, u knjizi Dua posle smrti kae: Ako neko eli
da pokae svoju ljubav prema umrlima i da im realno pomogne, to moe najbolje uiniti
tako to e se moliti za njih, a naroito davanjem njihovih imena da se pomenu na Liturgiji
kada se estice, izvaene za ive i umrle, sputaju u Krv Gospodnju uz rei: Omij,
Gospode, svetom Krvlju Tvojom grehe ovde pomenutih slugu Tvojih, po molitvama
Svetih Tvojih. Nita vee ni bolje ne moemo mi uiniti za preminule, od toga da se
molimo za njih, pominjui ih na Liturgiji.
Pominjanje umrlih na slubama u crkvama se plaa, a uzimanje para od neznalica
predstavlja prevaru.
Ali, nije samo pominjanje umrlih u crkvi prevara. I sve ostale slube koje se vre po
crkvama predstavljaju prevare, obzirom da je Bog jo pre dve hiljade godina objavio da
ne stanuje u crkvama i ne prima slube od ljudskih ruku. A to znai da ljudi nemaju
zato da odlaze u crkve - osim da bi bili prevareni! Ili mislite da sledei biblijski citat
znai neto drugo:

* Bog koji je stvorio svet i sve to je u njemu, kao gospodar neba i zemlje ne stanuje
u rukotvorenim hramovima, niti prima slube od ljudskih ruku - kao da ima potrebu za
im, poto sam daje ivot, i dah, i sve. (Dela 17.24, 25)
Ako Bog ne stanuje u rukotvorenim hramovima, kod koga, onda, idu ljudi koji
odlaze u crkve, i kome se klanjaju? Jer u crkvi neko, oigledno, stanuje! I ta zaista znae
rei: Bog ne stanuje u rukotvorenim hramovima? Da li one znae da ljudi u hramovima
mogu nai istinu, ili da je u njima ne mogu nai? I zato Bog govori da ne prima slube od
ljudskih ruku? Da li zato da bi verske organizacije i dalje vrile te slube, ili da ih vie ne
bi vrile? Ako je Bog (jo pre dve hiljade godina) rekao da ne prima slube od ljudskih
ruku, zato ih slubenici verskih organizacija i dalje uporno vre? Ako ve nekoliko stotina
godina znaju da Bog ne prima njihove slube, i ako ih nisu njemu namenili, kome su ih
onda namenili? I ta zaista predstavljaju rei: Bog ne prima slube od ljudskih ruku? Da
li one predstavljaju zapovest verskim organizacijama da ne varaju ljude vrei te slube, ili
predstavljaju neto drugo? Na ovo pitanje svaki iskreno zainteresovani itaoc moe da
dobije istinit odgovor od Boga, na nain koji je opisan u 5. poglavlju ove knjige.
* Kome je do obreda, neka ih i dalje vri ali neka zna: obred je obred i nita vie,
niti slui iemu osim samom sebi. (D. A. Teodor: Konana re Beskonanog)
* ... A ovo moje telo iznesite to pre iz sobe, jer je potpuno mrtvo. Ali nemojte ni
sluajno da pravite neke ceremonije, jer je to odvratno pred Bogom. Zato nikako i ne
smete platiti misu, jer Gospod Bog se gadi pred plaenom molitvom. (Izvod iz Velikog
jevanelja Jovanovog Jakoba Lorbera)
I jo neto: ako svetenici PC slue Bogu, kako govore, zato ne potuju Boju
zapovest koja im nalae da, to se Bojih stvari tie, ljudima pomau besplatno (Po Mateju
10.8)?
Sve to kao organizacija poseduje (zgrade, zemlju, automobile, itd), Srpska
pravoslavna crkva je stekla na kriminalan nain, uzimajui, na prevaru, pare za svoje
usluge od svojih vernika. Naravno, na kriminalan nain su i pojedini slubenici SPC
stekli, bar, 50% onog to poseduju.
Da li to znai da su slubenici SPC kriminalci?
Da, oni su kriminalci i to najgore vrste, obzirom da glavni cilj njihovih prevara nije
da od svojih pristalica izvuku to vie para, ve da ih navedu na stranputicu koja vodi u
pakao.
Da bi se bolje razumelo kakvi su ljudi slubenici SPC (ali i slubenici svih ostalih
verskih organizacija), treba rei da se tek jedan od 20 hiljada njih spasava pakla, dok
meu obinim ljudima, onih koji se spasavaju ima oko 1,5%.
Da li se pomou Boga moe utvrditi razlog zbog kojeg su se slubenici (svih)
verskih organizacija odluili da se bave poslom kojim se danas bave?
Da, to se moe utvrditi, a rezultat do kojeg moe da doe svaki iskren ovek, ako o
tome pita Boga, je sledei:
97% njih odluilo je da postane slubenik neke verske organizacije, zbog novca;
2,5% njih se za taj posao odluilo da bi ruili veru u Boga svojim pristalicama;
0,5% njih odluilo se za taj posao zato to su verovali da e se na taj nain pribliiti
Bogu i spasti.
7) PC ima titulu otac, sasvim sigurno, samo zato da bi navela svoje vernike da
ne potuju Boju zapovest koja glasi:
* I nikoga na zemlji ne nazivajte svojim ocem; jer je jedan Otac va nebeski. (Po
Mateju 23.9)
8) PC ui pogreno o krtenju, jer krtava decu. Naime, krtenje je in kojim ovek
objavljuje da prihvata Boga (poto je, najpre, u njega poverovao), to znai da se moe
krstiti samo odrastao ovek koji je doao do odreenog nivoa svesti.
* Ko poveruje i krsti se bie spasen, a ko ne poveruje bie osuen. (Marko
16.16)

Dete nije svesno ni samo sebe, a kamoli Boga, tako da njegovo krtenje predstavlja
podsmevanje njegovim roditeljima, koji su, nasevi na prevaru Pravoslavne (ili neke druge
hrianske) crkve, prihvatili da jedan od najsveanijih trenutaka u ivotu svog deteta
zamene praznoverjem, da ga pretvore u nita.
U Bibliji pie da su roditelji Isusa Hrista, Josif i Marija, bili pravedni i poboni
ljudi, ali ne pie da su krstili svog sina kada se rodio, pa ni dok je bio dete. Takoe pie da
se Isus sam krstio u svojoj tridesetoj godini, a poto to pie da bi ljudi znali je ispravno
samo ako se krsti odrastao ovek, to znai da SPC namerno radi naopako kada krtava
decu.
Zato, tano, hrianske crkve krtavaju decu?
Zato da bi odraslim ljudima oteale donoenje odluke o svom krtenju, jer je oveku
koji je krten kao dete, mnogo tee da se krsti, nego onome koji nije krten.
9) PC ne priznaje vanbiblijska proroanstva i na taj nain nagovara svoje
vernike da ne koriste ova Boja upozorenja (i uenja) od najvee ivotne vanosti.
Verovanje u Boga svodi se na potovanje Bojih zapovesti i proroanstava. Zato se
za onoga koji ne potuje proroanstva ne moe rei da veruje u Boga.
Zato hrianske crkve lau da posle Hrista nije bilo (pravih) proroka?
Zato da bi navele svoje vernike da se ne interesuju za proroanstva (ili da ne
veruju u njih), tj. da ih ne koriste da bi se spasli. Jer, kada ljudi ne znaju za nevolje koje su
tim proroanstvima najavljene, onda oni ne mogu da ih izbegnu niti da se sa njima izbore!
Tvrdnja, da posle Hrista nije bilo (pravih) proroka, predstavlja zloinaku la, jer se
njom Bog predstavlja kao zloinac koji dve hiljade godina nije hteo da pomogne ljudima,
savetima, opomenama i uenjima, da se spasu, iako ih je sve vreme nemilice tukao da bi
popravili svoje ponaanje (jer se nijedan rat, nijedna epidemija bolesti, ni inkvizicija,
siromatvo i glad nisu desili bez njegovog doputenja). Zbog toga, onaj ko zastupa ovu
tvrdnju moe biti samo zloinac ili bezumnik, obzirom da normalan ovek takvu tvrdnju
ne bi zastupao dok je prethodno ne bi proverio, a ako ne bi znao kako da je proveri ne bi o
njoj govorio, da se, kojim sluajem, ne bi ogreio o Boga. Poto je u Bibliji dat apsolutno
pouzdan nain na koji svaki ovek moe da utvrdi istinu o svakoj injenici koja se tie
ivota, to znai da su slubenici SPC, ali i slubenici svih ostalih verskih organizacija
koje zastupaju ovu tvrdnju, mogli lako da utvrde ne samo da li danas ima proroka, ve i
koliko ih, tano, ima u svetu. A da li su oni zloinci ili bezumnici, to ostavljam itaocu da
sam proceni.
10) PC ui lano da e pri katastrofi poslednjeg dana svi ljudi poumirati, jer to niko
iv ne moe izdrati (dr Lazar Milin: Drugi Hristov dolazak), to joj nimalo ne smeta
da, istovremeno, govori kako e se preiveli ljudi o Drugom Hristovom dolasku
preobraziti (citat koji o tome govori nalazi se malo dalje u ovom tekstu, pod takom 12).
Ako se katastrofa na kraju sveta ne moe preiveti, zato je, onda, Bog ljudima
zapovedio da se sklone na planine i da Hristov dolazak doekaju ivi, zdravi i u dobrom
raspoloenju? I zato ih je kroz Bibliju i mnotvo vanbiblijskih proroanstava upozorio u
koje vreme treba da paze na ono to se deava oko njih, i kako da izbegnu stradanja koja
e, kao zamka, doi na sav svet (Po Luki 21.34, 35)?
11) Pravoslavna crkva, kao i sve ostale hrianske crkve, ui lano da se vreme
Drugog Hristovog dolaska ne moe znati (ni priblino). U poslednje dve decenije,
najvaniji zadatak svih tzv. hrianskih crkvi bio je da u tom smislu prevare to vei broj
ljudi.
U Bibliji pie da su dan i as Hristovog dolaska nepoznati, ali su hrianske crkve
ovu Boju re planski izvrnule naopako, tvrdei da se to vreme ne moe znati uopte.
Odnosno, da se ne moe znati da li e Hrist doi sutra ili kroz hiljadu godina, kao da u
Bibliji (Druga Petrova 3.8) ne pie da e se Drugi Hristov dolazak desiti kada se navre
dve hiljade godina nove ere.

Ve je reeno zato hrianske crkve pokuavaju na ovakav nain da prevare

ljude, a to je: zato da se oni ne bi pripremali za preivljavanje Velike nevolje koja
neposredno prethodi Drugom Hristovom dolasku, te da je ne bi preiveli. Jer, kada ljudi
veruju da se vreme Hristovog dolaska, odnosno, Velike nevolje ne moe znati (ni
priblino), onda se oni ne mogu ni pripremati da bi je preiveli. Nepripremljeni, oni
moraju nastradati, ali se i grdno napatiti, tako da veru u Boga teko da e moi da sauvaju
(ako su je do tada uopte imali) obzirom da e neminovno morati da zakljue: Kakav je to
Bog, koji doputa da stradaju i vernici? Dakle, ruenje vere u Boga, i smrt ljudi, kratko
pre nego to bi oni mogli dobiti veni ivot, je pravi cilj ovakvog uenja hrianskih
crkava.
La - da se vreme Drugog Hristovog dolaska ne moe znati ni priblino predstavlja veoma lukav pokuaj prevare, obzirom da crkve na ovaj nain ne nagovaraju
ljude direktno, da se ne pripremaju za preivljavanje Velike nevolje, a svoj cilj njihove
patnje i smrt - postiu!
Upadljivo je da svetenici hrianskih crkava, ali i neki njihovi vernici reaguju,
najblae reeno, agresivno kada neko pokua da ukae da se (priblino) vreme Hristovog
dolaska moe znati. Zar bi se pravi vernik ponaao tako, ili bi, ukoliko bi zaista verovao da
se to vreme ne moe znati, o tome uvek govorio tiho i sa dozom potitenosti? Agresivno
ponaanje odaje demonske duhove.
Kada se desi da neko u najboljoj nameri potegne pitanje vremena Hristovog Drugog
dolaska, u prisustvu svetenika hrianskih crkvi, oni ga, obavezno, odmah uutkuju
viui da to vreme niko ne moe znati te da se o tome nema ta razgovarati! Zar bi
normalan ovek uutkivao drugog oveka koji se interesuje za Boga, pogotovu to je
Drugi Hristov dolazak, u poslednje dve decenije, za prave vernike postao tema broj jedan?
I zar vernik ne bi sa najveim interesovanjem sasluao drugog oveka koji govori neto
novo o ovoj velikoj stvari, pa makar se na kraju ispostavilo i da taj grei?
Kada bi ljudi verovali u Boga i prouavali proroanstva, oni bi lako saznali
priblino vreme Drugog Hristovog dolaska, i ne bi se mnogo uzbuivali zbog nevolje koja
e mu prethoditi, ve bi se, sa rezervom hrane, blagovremeno sklonili na oznaene
planine. Poto je u proroanstvima objavljeno i koliko e nevolja trajati, njih bi nada u
skoro spasenje odravala i oni bi ivi, zdravi i u dobrom raspoloenju spremno
doekali poslednji dan, upravo onako kako je Bog ljudima i zapovedio da uine. Zar je
vano to ljudi pre nekoliko decenija nisu mogli da znaju priblino vreme Drugog
Hristovog dolaska, ili je vano to to danas, prouavanjem proroanstava i pazei na
dogaaje koji se deavaju u svetu, svaki ovek moe da sazna kako bi taj dogaaj mogao
da doeka iv?
Kada bi se ljudi pripremali za preivljavanje Velike nevolje, bez obzira to ne znaju
taan dan i as Hristovog dolaska, oni bi se, kako bi se situacija na zemlji pogoravala, sve
vie i vie uveravali da proroanstva govore istinu, da i ne govorimo da bi, sklonivi se na
planine, sasvim sigurno izbegli smrt u ratu. Na taj nain njihova vera bi jaala, i oni bi, na
kraju, prepoznali i vreme koje neposredno prethodi dolasku spasilake letilice, i saekali bi
je u miru. Tako bi se spasli ne samo fizikog unitenja ve i strahota Drugog vaskrsenja, i
Suda, a prema tako neemu demoni ne mogu biti ravnoduni.
Boja zapovest vernima: da Hristov dolazak doekaju neoteena tela i duha (Prva
Solunjanima 5.19-24), kao i Boje obeanje da e im pomoi da u tome uspeju, pokazuju
da se (priblino) vreme Hristovog dolaska, itekako, moe znati. Jer, kada se to vreme ne bi
moglo znati, zar bi Bog ljudima zapovedio da poslednji dan doekaju zdravi i veseli,
uprkos najveoj nevolji koja e tada zadesiti svet?
Vreme koje neposredno prethodi Hristovom dolasku bie obeleeno velikim
zemljotresom i sa tri dana stranog mraka, kada e se na nebu pojaviti veliki svetlosni krst,
a zatim i spasilaka letilica, iji je crte dat u proroanstvu koje govori o prikupljanju
preivelih pravednika na kraju sveta.

Brojnim proroanstvima Bog je oznaio 4. maj 2000. kao poetak poslednjeg

iskuavanja oveanstva, za koje se zna da e prerasti u Veliku nevolju, tj. ienje,
onog dana kada predsednik SRJ, Slobodan Miloevi, bude na legalan nain izgubio svoj
predsedniki poloaj. A poto je proroanstvima najavljeno i da e Velika nevolja trajati
ne due od tri meseca, to znai da se (priblino) vreme Hristovog dolaska itekako moe
znati!
Dan i as Hristovog dolaska se ne mogu znati, to je tano, zbog toga to taj as
zavisi od onog to ljudi u to vreme budu inili, jer ljudi imaju slobodu odluivanja i mogu
da uine i ovako, i onako, to znai da bi Slobodan Miloevi mogao svoj poloaj da
izgubi i ranije, i kasnije. Ali se zato moe znati kada se Drugi Hristov dolazak desio u
svim prethodnim ciklusima ivota na Zemlji, a to je bilo neto manje od est meseci posle
Miloevievog vaskrsenja (koje se desilo 2014. godine), to znai da postoji visoka
verovatnoa da e tako biti i ovog puta. A to nije isto kao kada se sve to ne bi znalo.
Jako intenzivirani pokuaji hrianskih crkava u poslednjoj deceniji 20. veka, da
svoje vernike uvere kako se vreme Hristovog dolaska ne moe znati (uopte), upravo
pokazuju da crkve, tj. demoni, odlino znaju da je to vreme jako blizu!
12) Pravoslavna crkva lano propoveda sveopte vaskrsenje i sveopti sud, tj. da e
o Hristovom dolasku biti vaskrsnuti svi ljudi koji su na Zemlji iveli u ovom ivotnom
ciklusu, i da e im tada biti sueno.
* Toga dana bie sveopti sud Boiji nad svim ljudima koji su ikad iveli jer e svi
mrtvi vaskrsnuti, a ivi koji se budu zatekli na Zemlji takoe e se preobraziti. (Dr Lazar
Milin: Drugi Hristov dolazak)
Meutim, prema Bibliji, ne postoji sveopte vaskrsenje, ve vaskrsenje pravednih
(koje e se desiti o Hristovom dolasku) i vaskrsenje grenih ljudi (koje e se desiti hiljadu
godina kasnije):
* Jer e sam Gospod na zapovest, na glas arhanela i na trubu Boiju sii sa neba, te
e mrtvi u Hristu vaskrsnuti prvo. (Prva Solunjanima 4.16)
* Jer kao to u Adamu svi umiru, tako e i u Hristu svi oiveti. Ali svaki u svom
redu: kao prvenac Hristos, zatim oni koji Hristu pripadaju - prilikom njegovog dolaska,
onda dolazi kraj. (Prva Korinanima 15.22-24)
* I videh prestole, i onima to sedoe na njih bi dano da sude, i videh due
pogubljenih zbog svedoanstva za Isusa i za re Boju, koji se ne poklonie zveri ni
njenom liku, i koji ne primie ig na svoje elo i na svoju ruku, i poivee i zacarie se s
Hristom hiljadu godina. A ostali mrtvaci ne poivee - dok se ne navri hiljadu godina.
Ovo je prvi uskrs. Blaen je i svet onaj koji ima udela u prvom uskrsu; nad ovima druga
smrt nema vlasti, nego e oni biti Boji i Hristovi svetenici, i carevae s njim hiljadu
godina. (Otkrivenje 20.4-6)
* Ne divite se ovome, jer ide as u koji e svi koji su u grobovima uti glas sina
Boijega, i izii e koji su inili dobro u vaskrsenije ivota, a koji su inili zlo u
vaskrsenije suda. (Po Jovanu 5.28, 29)
Ni sveopti sud ne postoji, jer se pravednim ljudima ne sudi:
* Zaista, zaista, kaem vam: ko slua moju re i veruje onome koji me je poslao,
ima veni ivot i ne dolazi pred sud, nego je preao iz smrti u ivot. (Po Jovanu 5.24)
Sveopti sud je demonska prevara koja dokazuje, prvo, da Boja re koja
govori da postoje dva vaskrsenja nije istinita, i drugo, da je Bog nepravedan - im
pravednog izvodi pred sud, zajedno sa grenim. Jer, ta e pravednik na sudu?
Kada bi sveopte vaskrsenje i sveopti sud postojali, to bi, prema uenju
Pravoslavne crkve, znailo da neki ljudi moraju biti izvedeni iz pakla, a neki dovedeni iz
raja - da bi bili vaskrsnuti i da bi im se zatim sudilo, obzirom da, prema tom uenju, ljudi u
raj ili u pakao odlaze odmah posle svoje smrti.
Meutim, ako se onima koji se dovode iz pakla tada sudi, na osnovu ega su,
prethodno, baeni u pakao? Ako su u pakao baeni na osnovu presude, zato vaskrsavaju i

zato im se ponovo sudi o Hristovom Drugom dolasku? Nije, dakle, jasno zato bi trebalo
da se sudi onome ko je ve osuen i baen u pakao?!
to se tie onih koji moraju da budu dovedeni iz raja da bi im se sudilo (poto
pravoslavni sveci, prema tvrdnji PC, odlaze u raj odmah posle svoje smrti), znai da u raju
ne ive u telu - im vaskrsavaju o Hristovom Drugom dolasku, zar ne? Osim toga, ako iz
raja moraju da idu na sud, kakvi su to sveci? Jer, takvo je uenje Pravoslavne crkve.
Lano uenje o sveoptem vaskrsenju i sveoptem sudu, uz lano uenje da se
vreme Drugog Hristovog dolaska ne moe znati (ni priblino), ubedljivo je najvea
prevara svih tzv. hrianskih crkava.
Zato Pravoslavna crkva lae da postoji sveopte vaskrsenje? Kao i obino, radi
ruenja vere u Boga. Jer, ako je vaskrsenje sveopte, ako ne postoji vaskrsenje pravednih i
vaskrsenje grenih ljudi, to znai da Bog ne pravi razliku izmeu grenih i pravednih,
odnosno, da se neki ljudi uzalud trude da ive pravedno.
Biblija opominje ovakve lane uitelje:
* Teko vama zakonicima, to ste uzeli klju znanja; sami niste uli, a spreili ste
one koji ele da uu. (Po Luki 11.52)
13) Pravoslavna crkva svakodnevno kri sedmu i osmu Boju zapovest - o zabrani
preljube i krae. Naime, pravoslavni svetenici su poznati po svojoj seksualnoj
razularenosti i gramzivosti (ne kae se uzalud: Popovi-lopovi i Vezan pop - mirno
selo), pa ipak, nikada nijedan od njih nije zbog toga iskljuen iz crkve. Zato? Pa, valjda
zato da bi svakome bilo jasno da Pravoslavna crkva ne slui Bogu!
14) Srpska Pravoslavna crkva na najgori mogui nain kri estu Boju zapovest,
koja glasi: Ne ubij!, i devetu, koja glasi: Ne svedoi lano protiv blinjega svoga!
Naime, ona ve godinama klevee i lano optuuje predsednika SRJ, Slobodana
Miloevia, koji svojim predsednikim poloajem predstavlja jedinu prepreku za poetak
ubijanja ljudi na kraju sveta, i koji je tu, od Boga datu ulogu spasitelja oveanstva, dobio
jo pre nego to se rodio (tanije, dobio ju je kada se rodio Isus Hrist, i kada je Srpska
Pravoslavna crkva prihvatila Hrista kao Bojeg sina), ime u najveoj meri pomae da se
to ubijanje desi. Ovo klevetanje ona je otpoela istovremeno kada su i ostali zloinci
opsednuti demonima, irom sveta otpoeli klevetniku propagandu protiv predsednika
Miloevia, sa ciljem da pomognu pripadnicima politike opozicije u Srbiji, plaenim iz
inostranstva, da ga obore sa vlasti i, tako, omogue poetak tog ubijanja. Pritom je SPC
zahtevala ne samo Miloevievu smenu, ve i da na njegovo mesto dou lideri opozicije,
koje je Bog, sve do jednog, oznaio kao ljude kojima vladaju demoni!
Za ovaj posao, koji su mnogi slubenici Srpske Pravoslavne crkve radili po
nalozima Vojislava Kotunice, kriminalca kojeg je Bog oznaio kao najveeg zloinca
dananjice, i za kojeg su znali da je strani plaenik koji radi protiv srpskog naroda, dobili
su, od 1991. do 2000. godine: neki vladike - 4,65 miliona dolara, neki igumani - 1,14
miliona dolara, neki protojereji - 560 hiljada dolara, neki akoni - 2,59 miliona dolara,
neki ipoakoni - 580 hiljada dolara, neki jeromonasi 4,85 miliona dolara, neki monasi 30
hiljada dolara, neki popovi - 240 hiljada dolara, a sam patrijarh Pavle (koji je novac od
Kotunice poeo da prima 1991. godine) dobio je 2,65 miliona dolara.
Da se radilo o bilo kom drugom oveku, slubenici SPC bi moda mogli da kau da
im se potkrala greka u proceni predsednika SRJ. Ali, radilo se o oveku kojeg je, im se
pojavio na politikoj sceni, odmah zavoleo ceo srpski narod, obini, normalni ljudi koji u
Srbiji ine veinu; koji je na vlast doao u momentu kada je demonski svet - poto je od
Jugoslovena napravio gomilu neradnika, bezumnika i lopova - obustavio sve kredite
Jugoslaviji, da bi u njoj mogla da otpone nevolja kojom je bilo isplanirano da se potkopa
Miloevieva vlast; koji je uinio sve da bi na rukovodee poloaje u dravi doveo
pozitivne i inteligentne ljude, i pored toga to je, posle Titove smrti, u Jugoslaviji bilo
gotovo nemogue nai oveka koji je zaista hteo da se bori za popravljanje stanja u zemlji;
i koga je Bog kroz mnotvo svojih proroanstava, koja su objavljena u Srbiji i drugim

zemljama sveta (na primer: u Francuskoj, Nemakoj, Poljskoj, Rusiji, Ukrajini,

Maarskoj, Rumuniji, SAD, Bugarskoj, Danskoj, vedskoj, Finskoj, ekoj, Norvekoj,
Litvaniji, Letoniji, Turkmenistanu, Kirgistanu, Jermeniji i Gruziji; u Holandiji i Mongoliji
nisu objavljena jer su zabranjena), oznaio kao Bojeg oveka koga je na vlast doveo Bog
i uz koga je Bog, na osnovu ega je svaki ovek koji se ozbiljno interesovao za Boga
mogao da razume da je on spasitelj oveanstva o kome govori Novi zavet (Druga
Solunjanima 2.1-8).
U 5. poglavlju ove knjige pokazano je da je svaki ovek, ako je to samo hteo,
mogao jo 1987. godine da zna da je Miloevia na vlast doveo Bog, da bi svojim
predsednikim poloajem predstavljao jedinu zatitu oveanstva od ienja na kraju
sveta, to znai da je to mogla da zna i Srpska Pravoslavna crkva. Ako neki slubenici SPC
nisu zloinci najgore vrste, koji rade na tome da itavo oveanstvo uskoro skona u
najstranijim mukama, zato o ovoj Miloevievoj ulozi nisu obavestili, najpre, svoj narod,
a zatim i ceo svet, obzirom da su to, kao verska organizacija (kako se predstavljaju), mogli
da znaju prvi u svetu (jer Miloevi nije predsednik Japana, Australije ili neke druge
zemlje, ve Srbije, u kojoj oni ive)? Ako su mogli da pogree u vezi nekih teoretskih
stvari koje se tiu Boga (koje uopte nisu teoretske, ve od najveeg ivotnog znaaja za
svakog oveka), slubenici SPC se nisu mogli prevariti u pogledu predsednika Miloevia,
za koga je svaki ovek, pa ak i onaj koji nije imao nikakvog znanja o politici, mogao da
uoi da je izuzetno dobronameran, poten, estit, mudar, pravedan i hrabar ovek koji voli
svoj narod. Pogotovu to je pitanje oveka koji zadrava poetak ienja na kraju
sveta, danas, za sve ljude sveta ivotno pitanje broj jedan!
Zar visoki slubenici SPC nisu znali za proroanstva koja govore o Miloeviu i
njegovoj spasiteljskoj ulozi?
Naravno da su znali, i upravo zato su ga klevetali i lano optuivali traei njegovu
ostavku, to znai da je SPC namerno uinila najtei zloin protiv oveanstva, koji se
uopte moe uiniti.
Da stvar bude gora, meu visokim svetenicima SPC se nalo i nekoliko potenih,
pravdoljubivih i hrabrih ljudi, koji su, ne obazirui se na to to e se na taj nain zameriti
svojim potplaenim kolegama, podravali Miloevia istiui da on vodi zemlju pozitivno,
tako da je SPC i sa te strane bila upozorena da pazi kako se odnosi prema predsedniku
SRJ. Meu ovim svetenicima se posebno isticao episkop Filaret.
I ta je SPC uinila kada je on ocenio Miloevievu vlast kao pozitivnu? Napravila
je novi zloin, iskljuujui ga iz svojih redova i lano ga optuujui da je otpadnik od vere,
iako su upravo oni svetenici koji su ga napadali bili otpadnici od vere i kriminalci najgore
vrste!
I zato je ona to uinila? Zato da bi jo vie doprinela obaranju Miloevia, obzirom
da njenom gospodaru, demonskom svetu, Miloevievo obaranje danas predstavlja
prioritet broj jedan!
Umesto da su i Srbima, i itavom svetu ukazali na Miloevievu spasiteljsku ulogu
i, tako, ne samo pomogli oveanstvu da se spase tekih stradanja na kraju sveta, ve i
uinili da Srbija postane najslavnija i, po glavi stanovnika, najbogatija drava na svetu (jer
bi joj sve drave sveta pomogle finansijski kada bi saznale da su, zahvaljujui njoj, izbegle
najveu katastrofu u istoriji), svetenici SPC su, lano optuujui i blatei Miloevia,
uinili sve kako bi tu nesreu omoguili!
15) U uenju Pravoslavne crkve nema nikakvog, a kamoli detaljnog uputstva kako
ovek moe od Boga da dobije istinit odgovor na svako pitanje koje se tie ivota. Naime,
u Novom zavetu (Prva Solunjanima 5.20-21) pie da ljudi treba sve da proveravaju (da bi
doli do istine o ivotu), a u Starom zavetu (Isaija 8.19) da ljudi treba da pitaju Boga, a ne
nekog drugog, ako ele da dou do istine, to, samo po sebi, znai da se od Boga moe
dobiti istinit odgovor na svako pitanje, odnosno, da je negde u Bibliji dat nain na koji
svaki ovek to moe da ostvari:

* Duha ne gasite, prorotva ne prezirite. Sve ispitujte, dobra se drite. (Prva

Solunjanima 5.19-21, prevod Vuka Karadia, sa ispravkama vladike Nikolaja
Velimirovia)
to se tie sporne reenice, koja je odtampana zadebljanim slovima i koja u
originalu Novog zaveta glasi isto tako, treba rei da u prevodima Novog zaveta na
engleski, francuski, nemaki i jo neke jezike, kao i u njegovom savremenom prevodu na
srpski jezik, umesto rei ispitujte stoji, ili re proveravajte, ili re dokazujte, i da ti
prevodi potiu od Boga.
* Duha ne gasite, prorotva ne potcenjujte. Sve proveravajte, zadravajte to je
dobro. (Prva Solunjanima 5.19-21, prevod dr Emilijana M. arnia)
Kao to je ve reeno, nain na koji se pomou Boga moe sve proveriti (dokazati)
dat je u Bibliji, tanije, data su dva naina: prvi se nalazi u Prvoj knjizi Samuilovoj 9.9, i
Knjizi o Jovu 33.14, i odnosi se na odgovore koji se mogu dobiti preko proroka
(vidovnjaka), a drugi se nalazi u Drugoj knjizi Mojsijevoj 28.30, Prvoj knjizi Samuilovoj
28.6, i Knjizi Isusa Navina 7.14-23, i odnosi se na odgovore koji se mogu dobiti pomou
ceduljica, to je svaki ovek, itajui Bibliju i traei taj nain, mogao da otkrije a zatim i
da proveri na jedan od ta dva, ili na oba naina. Ako je Bog Jevrejima dao nain na koji su
mogli od Njega da dobiju istinit odgovor na svako pitanje koje se tie ivota, zato i danas,
svaki ovek koji iskreno trai istinu ne bi mogao od Boga da dobije istinit odgovor na
svako pitanje koje ga interesuje?
Ja, autor ove knjige, u momentu kada sam, 1995. godine, preko vidovite g-e Dane
Nikoli iz Paneva, dobio od Boga zapovest da napiem knjigu o kraju sveta, nisam o
Bogu znao gotovo nita, odnosno, jedva da sam bio svestan da Bog postoji i govori kroz
proroke (vidovnjake). Nisam znao, odnosno, nisam bio siguran (to je isto) ni da je Bibliju
napisao Bog, ali sam, interesujui se za proroanstva i druge duhovne stvari, posle nekog
vremena doao do pismenih, neoborivih dokaza da je tu knjigu napisao Bog, a samim tim,
i do dokaza da Bog postoji i ima odreen (iv) odnos prema ljudima (odnosno da je ono
to pie u Bibliji o zemaljskom ivotu, smislu ovekovog ivota i vezi koja postoji izmeu
Boga i ljudi tano). A ve posle deset godina doao sam do naina na koji se od Boga
moe dobiti istinit odgovor na svako pitanje koje se tie ivota.
Do ovog otkria ja sam doao kao pojedinac, bez pomoi bilo koje verske
organizacije, ali uz pomo vidovnjaka, odnosno Boga. Jer, Bog pomae svakom oveku
koji trai istinu, to je kroz Bibliju i objavio (Traite me i biete ivi - Amos 5.4, i
Traite, i nai ete. Jer svaki koji trai nalazi Po Mateju 7.7, 8), to znai da je i SPC,
koja u svojim redovima ima na hiljade slubenika koji se predstavljaju kao Boje sluge, i
od kojih bar tri stotine imaju zavren Bogoslovski fakultet, mogla jo bre nego ja, da
doe do ovih naina, a zatim i da o njima obavesti svoje vernike, ali i da ih sama koristi da
bi proverila sve znaajne (kao i manje znaajne) injenice koje se tiu ivota, da ne bi
pogreno uila svoje vernike i da bi ih blagovremeno obavetavala o tim injenicama. Na
primer:
- da li se na jasan i nepobitan nain (osim pomou Boga, odnosno, vidovnjaka ili
ceduljica) moe dokazati da ivot na zemlji nije nastao evolucijom nego da ga je stvorio
Bog, i ako moe, zato takav dokaz do danas nije iznet u javnost?
- zato ljudi ive smrtnim ivotom, obzirom da je Bog mogao, kad ih je stvorio, da
im da veni ivot?
- kada se desila Luciferova pobuna, koliko je trajala, kako se zavrila i kakve veze
ima sa ivotom (dananjih) ljudi?
- ta se, tano, deava sa ovekom posle njegove smrti?
- da li pravedan ovek prelazi u drugi ivot odmah posle svoje smrti?
- da li ljudima pomau sveci (tj. ljudi koji su umrli), ili im pomau samo aneli
uvari?
- gde se nalazi raj i kako on izgleda, a gde se nalazi pakao i kako on izgleda?

- da li vanzemaljci mogu izgledati drugaije, osim kao ljudi?

- da li su sve planete u vasioni nastanjene bivim ljudima, tj. anelima?
- da li na Zemlji mogu postojati tragovi ivota stariji od 7.559 godina?
- da li su kosti neandertalca, kromanjonca, pitekantropa i dinosaurusa
stvorili demoni?
- da li zemljotrese, vulkane i cunami talase izazivaju demoni?
- da li svaki aneo moe, za deset minuta, da stvori planetu kakva je, recimo,
Zemlja?
- kada ljudi prelaze u raj, a kada bivaju baeni u pakao?
- kada e se suditi grenim ljudima?
- da li e se suditi i pravednicima?
- da li postoji sveopte vaskrsenje, ili postoje tri vaskrsenja: vaskrsenje pravednika,
koje se deava na kraju sveta, tj. o Drugom Hristovom dolasku; vaskrsenje grenih ljudi,
koje se deava hiljadu godina posle vaskrsenja pravednika; i nenadano vaskrsenje, koje se
u svakom ciklusu ivota na Zemlji, deava odmah posle vaskrsenja predsednika SRJ,
Slobodana Miloevia, kada vaskrsavaju samo neki pravednici koji su umrli posle 1900.
godine?
- koliko e trajati ivot grenih ljudi nakon njihovog vaskrsenja?
- da li se smrtni ivot odvija u ciklusima od po 7.559 godina, i da li je ovo kraj
jednog takvog ciklusa?
- da li je kraj sveta bio predvien da bude na kraju 2000. godine, i ako jeste, zato se
nije tada desio; da li se u Knjizi proroka Ageja 2.10, govori o 24. 9. 2000. godine, tj. o
danu kada su u Srbiji odrani predsedniki izbori i o onom to e uslediti posle njih; i da li
se zbog rezultata tih izbora, kraj sveta nije desio 31. decembra 2000. godine?
- da li e, poslednjeg dana ovog sveta, preiveli i vaskrsli pravednici biti preneti
leteim tanjirima na drugu planetu, gde e nastaviti da ive veno, kao mladi i (veoma)
lepi?
- da li pria Dorda Adamskog ukazuje na nain na koji e, poslednjeg dana, biti
spaeni preiveli pravednici?
- da li fotografije leteeg tanjira koje je snimio Dord Adamski, predstavljaju
fotografije spasilake letilice?
- da li ovek moe putovati na druge planete, odnosno, da li su Amerikanci bili na
Mesecu, i da li su njihove svemirske sonde stigle do drugih planeta?
- na koji nain se putuje kroz vasionu, odnosno, da li uenje o svetlosnim godinama
predstavlja prevaru, sraunatu na ruenje vere u Boga?
- da li je pria Dorda Adamskog o njegovim putovanjima na druge planete istinita,
i da li je amerika tajna sluba ubila predsednika Kenedija zato da ne bi izneo dokaze da je
ta njegova pria istinita?
- da li su Amerikanci lairali let na Mesec samo zato da bi diskreditovali istinitu
priu Dorda Adamskog?
- da li su eksplozije atlova elinder i Kolumbija, u kojima je ivot izgubilo 14
astronauta, predstavljale Boju opomenu Amerikancima: da ne rue ljudima veru u
Boga, laui ih da su bili na Mesecu i da su njihove svemirske sonde stigle do drugih
planeta?
- da li je izvetaj amerikog admirala Riarda Berda o njegovom putovanju u uplju
unutranjost Zemlje, istinit; da li su fotografije koje je sa svojih satelita napravila NASA, i
na kojima se vide ogromni otvori na Severnom i Junom polu, koji vode u unutranjost
planete, u kojoj se nalazi unutranje sunce i u kojoj ivi jedna naprednija civilizacija
autentine?
- da li su sve planete u vasioni uplje, i da li se u centru svake od njih nalazi
unutranje sunce; da li u unutranjosti svake planete ive aneli, koji su nekada, kao ljudi,
iveli na Zemlji i spasli se?

- da li se demoni pojavljuju u obliku leteih tanjira zato da bi plaili ljude i, tako,

ih naveli da se plae svih leteih tanjira (to znai i spasilakih letilica), jer znaju da e se
prikupljanje preivelih pravednika na kraju sveta obaviti, takoe, leteim tanjirima, samo
malo drugaijeg izgleda?
- da li se Isus Hrist zaista muio na krstu?
- da li je ispravno to SPC i njeni vernici slave neke umrle ljude kao svece?
- da li je obiaj hrianskih vernika da dokazuju da su vernici, time to se krste
sa tri prsta doao od Boga, od ljudi, ili od demona?
- da li je ispravno to SPC krtava decu?
- da li je ispravno (da li je po Bojoj volji) vriti obrede i rituale, kakve
svakodnevno vre slubenici SPC?
- da li je ispravno koristiti izraze: sveti - za Arhijerejski sabor; sveta - za
liturgiju koju slue slubenici SPC; i njegova svetost - za patrijarha?
- da li grenom oveku, posle njegove smrti, neko (rodbina ili SPC, ili oboje) moe
pomoi da se spase pakla?
- da li je mogue da ovek koji je baen u pakao, izae iz njega bilo kada i pree u
raj?
- da li se i na koji nain svaki ovek moe spasti u nevolji na kraju sveta?
- da li je u svakom od dosadanjih ciklusa ivota na Zemlji, na kraju sveta poginulo
99,99% ljudi, i da li je svaki pojedinac koji je tada poginuo mogao, na relativno lak nain,
da izbegne smrt u toj nevolji?
- da li su prevodi Biblije na srpski jezik, koje imamo, potpuno tani; koji je razlog
to, do danas, nije uraen valjan prevod Biblije na srpski jezik?
- da li se, pitajui Boga na naine koji su objavljeni u Knjizi o Jovu 33.14 i Knjizi
Isusa Navina 7.14-23, moe dobiti istinito objanjenje znaenja svake reenice koja se
nalazi u Bibliji, ili u nekoj drugoj svetoj knjizi, ili u nekom vanbiblijskom proroanstvu?
- da li se medicina nalazi u rukama ljudi ili u rukama demona, odnosno, da li se za
stvarnu zdravstvenu pomo treba obraati lekarima ili Bojim slugama (vidovnjacima,
isceliteljima, bioenergetiarima i travarima)?
- da li vie od 90% onog to dolazi posredstvom kola, nauka, religija, medija,
narodnog predanja itd, postoji samo zato da bi ljudima bila ruena vera u Boga?
- da li su virusi demoni, i da li ih ima u telima svih ljudi koji boluju od bolesti koja
je, po nalazu medicinske nauke, njima izazvana?
- da li bilo koja vakcina, ili bilo koji lek, koje proizvodi farmaceutska industrija,
moe da lei ili preventivno zatiti ljude od bolesti?
- zato nijedna verska organizacija u svetu nije obavestila svoje vernike, jasno i
detaljno, kako se od Boga moe dobiti istinit odgovor na svako pitanje koje se tie ivota?
- da li se sve organizacije koje se predstavljaju kao verske, nalaze u rukama
demona?
- da li meu slubenicima SPC ima 65% onih kroz ija usta govore demoni?
- da li 95% uenja, koja danas zastupa SPC, potie od demona, a samo 5% od Boga?
- da li uenja ma koje verske organizacije u svetu sadre vie od 20% istine?
- da li je SPC, molbom Bogu, mogla da dobije svu zatitu i pomo, da joj ne bude
sruen ni oskrnavljen nijedan hram na Kosovu?
- da li je SPC, molbom Bogu, mogla da dobije zatitu i pomo za ceo srpski narod,
da mu nijedan neprijatelj ne moe nauditi ni na koji nain i da u zemlji ne bude poplava,
siromatva i nezaposlenosti?
- da li je patrijarh Pavle, od 1991. godine, znao da je Vojislav Kotunica strani
plaenik koji radi protiv srpskog naroda, i da li je od njega, od 1991. do 2000. godine,
dobio 2,65 miliona dolara da bi uzbunjivao narod protiv predsednika Miloevia?
- da li su neki vladike SPC, u istom tom periodu, dobili od Kotunice 4,65 miliona
dolara da bi agitovali protiv predsednika Miloevia, traei njegovu smenu; da li je

vladika niki Irinej za taj posao dobio 600 hiljada dolara, vladika Irinej Bulovi 300
hiljada, a vladika rako-prizrenski Artemije 200 hiljada dolara?
- da li je Bog oznaio patrijarha Pavla kao sveca koji hoda, ili kao zloinca?
- da li veina slubenika SPC voli istinu, ili ih ona ne interesuje?
- da li je predsednik SRJ, Slobodan Miloevi, spasitelj oveanstva, tj. onaj koji
zadrava poetak ienja na kraju sveta, o kome govori Novi zavet (Druga
Solunjanima 2.1-8)?
- da li su ljudi koji se ozbiljno interesuju za Boga mogli, jo 1989. godine, da znaju
da je Slobodan Miloevi spasitelj oveanstva?
- da li je u svakom od dosadanjih ciklusa ivota na Zemlji, ienje poelo 78
dana posle vaskrsenja Slobodana Miloevia?
- da li je Tito bio Austrijanac; da li se u njemu nalazio i da li je kroz njegova usta
govorio, celog njegovog ivota, demonski voa Lucifer; da li je na vlast u Jugoslaviji
doveden samo zato da bi od stanovnika Srbije i Crne Gore stvorio degenerike koji e, kada
za to bude kucnuo as, oboriti predsednika Miloevia sa vlasti i, tako, omoguiti
ienje na kraju sveta?
- da je srpski narod na izborima 24. septembra 2000. godine glasao veinski za
predsednika Miloevia, i da ga je sauvao na njegovom predsednikom poloaju do kraja
2000. godine, da li bi kraj sveta bio na kraju te godine i da li bi tada, svi ljudi sveta, do
poslednjeg, bili preneti na neku drugu planetu, tj. u raj?
- da li je, od 1945. do 1980. godine, po Titovom nalogu, u Srbiji ubijeno oko 770
hiljada Srba?
- da li je Vojislav Kotunica antihrist, tj. od demonskog sveta odabrani zloinac, iji
je zadatak da nasilnim obaranjem Miloevia i prevarom naroda - da se, i ne znajui,
izjasni za oduzimanje predsednikog poloaja od Miloevia - omogui ienje na
kraju sveta?
- Da li je Kotunica od Boga oznaen kao novi Tito i novi Hitler; da li ga je
NATO, jo 1969. godine, dok je, u okviru meunarodne razmene studenata, boravio u
Kanadi, odabrao za Titovog naslednika, tj. oveka koji e dovriti Titovo delo unitenje srpskog naroda; da li on, od 1972. godine do danas, tajno radi za NATO, i da li je
jo 1980. godine postao brigadni general NATO-ove tajne slube?
- da li su (i ako jesu, zato su) vodei hrvatski politiari, Franjo Tuman i Stipe
Mesi, 1991. godine, tajno dobili od vlade Nemake i njenog kancelara, Helmuta Kola i
Hansa Ditriha Genera, 100 milijardi maraka u zlatu; da li je Tuman tada dobio 4
milijarde, Mesi 3, Bobetko 3, ermak 3, Rahim Ademi 3, Gotovina 1,5, eks 1, Marka
1, pegelj 1 i Sanader 0,5 milijarde maraka?
- Da li je Vojislav Kotunica Hrvat (da li mu je otac Hrvat, a majka Bugarka, i da li
svi troje mrze srpski narod); da li je on, kao slubenik NATO-a, od 1980. godine bio u
kontaktu sa Franjom Tumanom; da li je, 1991. godine, dobio od Stipeta Mesia (sa
Tumanovim znanjem) 500 hiljada nemakih maraka u zlatu, da bi ih izvetavao o
situaciji u Srbiji i da bi korumpirao funkcionere SPS-a; da li je znao, jo 1990. godine, da
e Hrvati dobiti od Nemaca 100 milijardi maraka u zlatu, da bi izazvali dugi i krvavi rat sa
Srbijom, ali na takav nain da sumnja za njegovo izbijanje padne na Srbiju; da li je o tome
obavestio patrijarha Pavla, i da li je ovaj, odmah zatim, otiao u Hrvatsku i pokupio zlato
iz manastira Krke, ne govorei svetenicima u manastiru zbog ega to ini; da li su
hrvatski politiari, Tuman i Mesi, od 1985. do 1989. godine, pomagali Kotunici da
trguje drogom u Hrvatskoj; da li je Kotunica, 1992. godine, dogovorio sa Nenadom
ankom da radi na otcepljenju Vojvodine i njenom prisajedinjenju Hrvatskoj, a zatim i sa
Mesiem da anku za to daju pare (da li im je savetovao da mu daju, bar, 100 miliona
dolara, i da li su mu Hrvati dali 150 miliona dolara); da li je anak dobio i od Maara 150
miliona dolara, da bi radio na prisajedinjenju Vojvodine Maarskoj (da li je Kotunica
savetovao Maarima da mu daju te pare); da li je sredio i Bojanu Pajtiu da dobije od

Maara 40 miliona dolara za istu stvar; da li je dao ideju hrvatskim politiarima da tue
Srbiju za genocid; da li je, preko ambasadora, nagovorio Hrvate da priznaju nezavisnost
Kosova; da li Hrvati, u dogovoru sa Kotunicom, alju zatrovane (Plivine) lekove u
Srbiju, i da li su Kotunici platili 200 miliona dolara da bi to mogli da ine; da li oko 200
lekara i oko 510 apotekara u Srbiji, po Kotuniinom nalogu, ubija svoje pacijente i
muterije, i da li su, do danas, na taj nain ubili oko 9.000 ljudi; da li je Kotunica za taj
posao dobio od Evropske unije, 1996. godine, 400 miliona dolara, a 2000. godine jo
milijardu i 550 miliona dolara; da li je Kotunica, u decembru 2007. godine, dogovorio sa
Haimom Taijem, u Beu, da iptari proglase nezavisnost Kosova, i da li je za taj
dogovor dobio od njih 750 miliona dolara?
- da li je patrijarh Pavle, po Kotuniinom nalogu, nagovarao generala Lazarevia
da se preda Hakom tribunalu (iako je znao da na ovome nema nikakve krivice)?
- da li su Amerikanci dali muslimanskom rukovodstvu u Bosni, 1991. godine, 30
milijardi dolara u zlatu, da bi izazvali rat sa pravoslavnim Srbima, ali na takav nain da
krivica za izbijanje tog rata padne na pravoslavce?
- da li je Boris Tadi, od 1992. do 2007. godine, trgovao Kotuniinom drogom; da
li je on po nacionalnosti Turin (da li mu je otac Turin, a majka Hrvatica, i da li je majin
otac bio ustaa); da li je od turskih kriminalaca koji rade za vlade Turske i Avganistana,
2005. godine, dobio 250 miliona dolara da bi, posredstvom naih carinskih slubi i
lokalnih politiara, proputao turske i avganistanske kamione sa heroinom u Evropu; da li
je za vreme NATO bombardovanja SRJ, 1999. godine, postavio lokatore za avalski toranj,
varvarinski most i u voz koji je pogoen u Grdelikoj klisuri; da li je, po Kotuniinom
nalogu, zapalio poljoprivredni kombinat IMLEK u Padinskoj skeli; da li, po nalogu
turske Vlade, plaa kriminalce muslimane da prave nerede na fudbalskim utakmicama, i
da li im je za to, do sada, platio vie od 40.000 dolara; da li je, po Kotuniinom nalogu,
bonjakom rukovodstvu u Bosni tajno poklonio 7 srpskih tenkova i jedan top, a
Albancima sa Kosova 900 puaka sa snajperom; da li je tajno dobio 35 miliona dolara od
Hrvata, da bi omoguio vojvoanskim separatistima da otcepe Vojvodinu i pripoje je
Hrvatskoj; da li je od NATO-a dobio 100 miliona dolara kada je postao predsednik Srbije;
da li je dobio 400.000 dolara od Sulejmana Ugljanina, da bi favorizovao islam u Srbiji; da
li zna da su Kinezi ukrali vie od 30 ena u Srbiji, i da li im pomae da to ine?
- da li je Ban Ki Mun dobio od Amerike i Engleske 30 miliona dolara da bi radio
protiv Srbije?
- da li su amerikom predsedniku Klintonu kriom stavljali drogu pega palo u
hranu, da bi se neobuzdano ponaao i da bi oni, na osnovu takvog njegovog ponaanja,
mogli da mu nameste seks aferu, koju su zatim iskoristili da bi ga ucenili moguim
oduzimanjem predsednikog poloaja i, tako, ga naterali da potpie nalog za NATO
bombardovanje SRJ?
- da li je Slobodan Miloevi, u svakom od dosadanjih ciklusa smrtnog ivota, bio
najvei zemaljski svetac?
- da li je srpski narod Boji narod; da li mu je od Boga data uloga branitelja
oveanstva na kraju sveta; da li on, zbog te svoje uloge, moe da dobije od Boga svu
pomo, duhovnu i materijalnu, da se odbrani od svih svojih neprijatelja i da od njih, brzo i
lako, naplati svu ratnu i drugu odtetu za zlo koje su mu uinili u poslednjih sedamdesetak
godina?
- da li su ameriki vlastodrci ubili Nikolu Teslu zato to je bio Srbin i to je inio
dobro oveanstvu?
- da li su vodei ameriki politiari, 1778. godine, napravili tajni, pismeni sporazum
sa vanzemaljcima (demonima) o meusobnoj saradnji, i da li demoni ve odavno (tajno)
dre svu vlast u Americi; odnosno, da li se kompletna unutranja i spoljna politika SAD
odvija po nalozima vanzemaljaca?

- da li su kule Svetskog trgovinskog centra na Menhetnu sruili (miniranjem)

strunjaci Pentagona; da li su ih sruili samo zato da bi ameriki politiari imali
opravdanje za napad na Irak, Avganistan i neke druge zemlje, i da li je u ruevinama
STC-a, 11. septembra 2001. godine, poginulo oko 11.480 ljudi (ili oko 3.000, kako je
zvanino objavljeno)?
- da li su Amerikanci, 2004. godine, izazvali cunami talas u jugoistonoj Aziji, u
kome je poginulo oko 250 hiljada ljudi?
- da li je oko 99% politiara u svetu opsednuto demonima?
- da li sva dravna rukovodstva u svetu rade tajno na pripremama za unitenje
oveanstva na kraju sveta?
- da li su u julu 1995. godine, kod Srebrenice, pravoslavni Srbi zaista poinili
genocid nad Srbima muslimanima, odnosno, koliko je ljudi, sa obe strane, i na koji nain
tada izgubilo ivot?
Ovo su neka vana pitanja na koja su slubenici SPC mogli da dobiju istinite
odgovore od Boga, mada su oni takve odgovore mogli da dobiju na, bar, sto puta vie
takvih pitanja.
Ako je Bog ljudima savetovao da sve proveravaju, odnosno, da za sve u ta veruju
pribave dokaz (tako to e o tome pitati Boga; vidi Knjigu proroka Isaije 8.19, 20 i Prvu
knjigu Samuilovu 9.9), zar to ne znai da i slubenici SPC treba na isti nain da
pribavljaju dokaze za svaku injenicu koja se tie ivota, ako ele da dou do istine? A ta
oni ine? Prave svoje vernike budalama, uei ih da veruju u uenja SPC, a ne u Boje
dokaze (jer svaki Boji odgovor na postavljeno pitanje predstavlja dokaz, obzirom da Bog
ne lae niti moe da pogrei), kao da je u bilo ta mogue verovati bez, bar, nekih dokaza!
Ili, kao da je bolje verovati nego biti siguran, odnosno, imati dokaz.
A ako neko kae da se i bez dokaza moe biti siguran u ono u ta se veruje, trebalo
bi da objasni na emu se zasniva sigurnost onih koji samo veruju. Oni koji veruju na
osnovu dokaza (iju je istinitost nemogue osporiti), znaju na osnovu ega su sigurni u
svoje verovanje, dok oni koji samo veruju ne mogu da objasne na osnovu ega su
sigurni da im je verovanje ispravno.
Ako je Bog ljudima ponudio dokaze za sva vana (i manje vana) pitanja koja se
tiu ivota, dajui im naine na koje oni mogu da dobiju od njega istinit odgovor na svako
od tih pitanja, zar to ne znai da su njima ti dokazi potrebni da bi mogli da izgrade svoju
(vrstu) veru u Boga? Jer, ako im je dao dokaze za neke ivotno vane stvari, zato im ih
je dao? Zar zato to su im ti dokazi nepotrebni, ili zato to zna da oni do istine ne mogu da
stignu na neki drugi nain? Zar Bog ini besmislena dela, dajui ljudima dokaze koji im
nisu potrebni?
I mnogi vernici su prihvatili ovakvo, neinteligentno i nedobronamerno uenje
SPC, pa govore kako njima nisu potrebni dokazi (recimo, da je Bibliju, posredstvom ljudi,
pisao Bog; ili da e Bog na kraju sveta odneti pravednike u raj), jer oni u to veruju. Ali,
ako zaista veruju da e Bog, poslednjeg dana, odneti u raj ljude koji veruju u Njega, zato
se zbog toga danas ne raduju, zato o tome ak ni ne priaju, obzirom da je ovo vreme koje
neposredno prethodi kraju sveta?
Ovaj apsolutno pouzdani nain utvrivanja istine bili su duni da pronau i koriste
slubenici SPC, ako zaista veruju da se bave Bojom naukom (to se naroito odnosi na
one njihove slubenike koji su zavrili Bogoslovski fakultet), i da ga zatim objave svojim
vernicima, da bi ga, vremenom, prihvatili i nai politiari, naunici i mediji, te da bi srpski
narod, konano, iveo u zdravlju i blagostanju (obzirom da bi, kao Boji narod, mogao od
Boga da dobije svu pomo da se, brzo i lako, odbrani od svih svojih neprijatelja i da od
njih naplati [veliku] odtetu za zlo koje su mu uinili u poslednjih nekoliko decenija). Da
je srpski narod znao (da je imao dokaz) ko mu je stvarni neprijatelj i kako se od njega
mogao (jo odavno) odbraniti, zar bi stigao dotle da ivi u najveoj bedi, vri masovno
samoubistva i masovno umire od raka?

U veini evropskih zemalja objavljena su proroanstva o Slobodanu Miloeviu kao

Bojem oveku kojeg je na poloaj predsednika drave doveo Bog i uz kojeg je Bog, i to
kako proroanstva srpskih vidovnjaka i astrologa, tako i ona koja su dali vidovnjaci iz
drugih evropskih drava, na osnovu kojih je svaki ovek koji se ozbiljno interesovao za
Boga mogao da shvati da je Miloevi ovek koji zadrava poetak ubijanja ljudi na
kraju sveta, o kome govori Novi zavet, kao i da je srpski narod Boji narod, jer je
Miloevia birao za svog predsednika i nije ga se nikada odrekao, uprkos svim pritiscima
koje su na njega vrile zapadne zemlje da bi ga na to primorale, to znai da je to mogla da
utvrdi i Srpska pravoslavna crkva i da zatim o tome obavesti narod. A ta su uinili njeni
slubenici na elu sa svojim patrijarhom? Primili su milione dolara od kriminalaca za koje
su znali da su strani plaenici koji rade protiv srpskog naroda, da bi zatim, radei po
njihovim nalozima, traili Miloevievu smenu i, tako, radili protiv ivota ne samo svog
naroda ve i itavog oveanstva. Kakva je to verska organizacija, koju vodi zloinac (jer
je Bog oznaio patrijarha Pavla kao zloinca), i iji se najvii slubenici bore protiv svog
predsednika drave, kojeg je birao narod i kojeg je na taj poloaj doveo Bog, i primaju
novac od najgorih neprijatelja svog naroda, da bi zatim radili protiv naroda?
Da je SPC objavila 1990. godine (mada je to mogla da uini i 1987. godine), da je
Slobodan Miloevi spasitelj oveanstva i kako bi Srbi mogli (lako) da pobede sve svoje
neprijatelje, da li bi bila rasturena SFRJ; da li bi u njoj bilo graanskog rata i oko 50
hiljada poginulih; da li bi NATO bombardovao SRJ i Republiku Srpsku, odnosno, da li bi
u Srbiji poginulo oko tri hiljade ljudi, a u RS oko hiljadu, i da li bi mnoge fabrike i
mostovi bili porueni; da li bi bilo oko milion obolelih i oko 16 hiljada umrlih od raka,
nastalog zbog zraenja radioaktivnog otpada koji, u dogovoru sa Kotunicom, NATO, od
2003. godine, svakodnevno prosipa iz svojih aviona po teritoriji Srbije; da li bi vie od
deset hiljada ljudi u Srbiji bilo ubijeno po Kotuniinom nalogu; da li bi, takoe po
Kotuniinom nalogu, bilo ukradeno 1.052 beba iz beogradskih porodilita i prodato u
inostranstvu; da li bi u Srbiji bilo vie od milion zavisnika od droge; da li bi vie od deset
hiljada ljudi izvrilo samoubistvo zbog gladi izazvane Kotuniinom kraom vie od 85
milijarde dolara dravnih para; da li bi Albanci, u dogovoru sa Kotunicom, proglasili
nezavisnost Kosova, i da li bi tu nezavisnost priznalo vie od pedeset drava; da li bi vie
od 90% krava i oko 450 hiljada ljudi u Srbiji bilo zaraeno boleu ludih krava; da li bi
graani lupali u erpe traei Miloevievu ostavku, i da li bi glasali za Kotunicu 24.
septembra 2000. (i da li bi on pokuao pu 5. oktobra); da li bi lanice NATO pakta
optuivale Srbe za genocid nad muslimanima u Srebrenici; da li bi najbolji srpski sinovi
amili i umirali u eveningenskom zatvoru; da li bi bilo mogunosti da doe do ienja
na kraju sveta, a samim tim, i mogunosti da u tom ienju pogine oko 7 milijardi
ljudi? I tako dalje.
Ako pripadnici svih ostalih profesija nisu znali da je ovo kraj sveta i da predsedniki
poloaj Slobodana Miloevia predstavlja jedinu prepreku za poetak ienja,
slubenici Srpske pravoslavne crkve nemaju izgovor to to nisu saznali i objavili svetu.
Jer, ako sam ja, kao laik koji je pre 1995. godine jedva nasluivao da Bog postoji i utie na
ivot ljudi, uspeo da za petnaestak godina doem do nekoliko hiljada istinitih informacija
o ivotu, koliko vie takvih informacija je do sada mogla da pribavi Srpska pravoslavna
crkva, koja u svojim redovima ima nekoliko stotina slubenika koji su zavrili
Bogoslovski fakultet, i koja postoji znatno due od petnaestak godina?
Ako biste slubenicima SPC rekli da ljudi treba za sve u ta veruju da pribave
dokaz, od njih biste dobili ovakav odgovor: Ljudi ne treba da dokazuju Boje stvari nego
da veruju. Istina se nalazi u srcu, i svaki ovek treba da slua ono to mu govori njegovo
srce.
Ali, ta ako srce pogrei?, pitaete ih vi.

Na to pitanje vam slubenici SPC nee nita odgovoriti. Oni su rekli kakav je stav
SPC, a vae je hoete li prihvatiti njihov dobronamerni savet, ili neete. Ili ete ga
prihvatiti i biti pravoslavni vernik, ili neete, i u tom sluaju ete biti otpadnik od vere.
Ali, rei ete im vi, u Bibliji pie: Neki se put ini oveku prav, a kraj mu je put k
smrti (Prie 14.12). Ali e vam slubenici SPC na to odgovoriti: Oseaj iskren, koji
dolazi iz dubine srca, ne moe vas prevariti.
Ako im kaete: zar u Bibliji ne pie da o svemu treba da pitamo proroke
(vidovnjake), jer kroz njihova usta odgovara Bog, oni e vam rei da vie nema Bojih
proroka, odnosno, da ih posle Hrista vie nije bilo, iako u Bibliji (Prva knjiga Samuilova
9.9) jasno pie da su prorok i vidovnjak jedno isto.
Ako im kaete da su stari narodi utvrivali ta je istina koristei pravilo koje se
nalazi u Knjizi o Jovu 33.14, tako to su pitali proroke koje im je dao Bog, oni e vam rei
da je to bilo pre Hrista, a da nas je Hrist nauio da za svako pitanje koje se tie ivota
odgovor traimo u svom srcu. On sam, rei e vam, nikada nije iao kod proroka, iako ih
je tada bilo, ve se iskljuivo oslanjao na ono to mu je govorilo srce.
Ako im kaete da e, kod koga god vidovnjaka da odu i pitaju ga koliko proroka ima
danas u svetu, od svakog od njih dobiti, u skladu sa pravilima iz Knjige o Jovu 33.14, isti
odgovor, a to je da ih ima oko pet miliona, a da ih je od Hrista do danas bilo oko trideset
miliona, oni e ili pobesneti nazivajui vas sektaem, ili e od vas pobei i, nadalje,
izbegavati svaki razgovor pa ak i susret sa vama. Slino e se desiti i ako ih upitate: ako
posle Hrista vie nije bilo proroka, iji su to, onda, slubenici koji danas, na pitanja ljudi
odgovaraju u skladu sa upravo pomenutim biblijskim pravilom? Itd.
Ovaj apsolutno pouzdani nain utvrivanja istine, koji je ljudima dao Bog, Srpska
pravoslavna crkva je koristila vekovima, tj. do 15. veka, a onda ga je, polako, ali sigurno,
zaboravila. Jer, 14. juna 1389. godine, demoni, koji su osnovali sve verske
organizacije pa i SPC, dobili su doputenje da otponu zlostavljanje i duhovno unitavanje
srpskog naroda, radi njegove pripreme za obaranje Slobodana Miloevia sa vlasti, a u
tom gnusnom poslu, Srpskoj pravoslavnoj crkvi je data velika uloga, koju je ona igrala
uspeno do samog kraja, tj. i posle petooktobarskog pua kojim je Miloevi nasilno
svrgnut sa vlasti, primajui novac od samog antihrista i radei (dvadeset godina) po
njegovim nalozima.
16) Krei navedene zapovesti, Pravoslavna crkva kri, prvenstveno, prvu Boju
zapovest koja poziva oveka da, iznad svega, voli i potuje Boga. A kako bi ona i mogla da
voli Boga, kada voli avola?!
Najoigledniji primer koji pokazuje da PC prezire Boga je taj to priznaje slobodu
veroispovesti svim verskim konfesijama. Jer, ako je njeno uenje o Bogu ispravno,
kako sama tvrdi, onda uenja svih drugih verskih organizacija moraju biti neispravna, tj.
lana, zar ne? Zato se, dakle, ona zalae za slobodu ispovedanja lanih uenja - ako
potuje Boga?!
Zato PC tako otvoreno pokazuje da pripada avolu? Zato da bi to mogao lako da
uoi i najgluplji ovek, te da kasnije, na Sudu, ne bi mogao da se opravda neznanjem ili
glupou!
Da je pravoslavna vera istinita, zar PC ne bi vodila hrabru borbu da svim
vernicima sveta: muslimanima, budistima, katolicima, judaistima, ali i ateistima,
pomogne da razumeju da su u zabludi, i tako im napravi priliku da se izvuku iz avoljih
kandi? Da zastupa istinu, zar to ne bi bili njen prevashodni cilj i briga? Na to pitanje vam
nee odgovoriti nijedan slubenik PC.
Da su slubenici PC zaista Boje sluge, zar oni ne bi ljudima svakodnevno
pomagali, barem objavljivanjem brojnih proroanstava koja se odnose na dananje vreme,
da dou do istine o zlu koje se sprema, obzirom da su, kao organizacija, mogli do tih
proroanstava da dou lake od mnogih drugih pojedinaca? Zar danas nije pravo vreme za
to? Pa, Bog im za to nikako ne bi ostao duan! Kada ve mogu da podiu mnogobrojne

hramove, koji ne slue niemu zaista korisnom, zar nisu mogli da uloe malo novca i truda
da bi obavestili ljude kako da preive Veliku nevolju koja im se podmuklo prikrada? Ako
oni, jedini na svetu, ire ispravnu veru, kako tvrde, zato se gotovo niko od pravoslavnih
vernika ne priprema za preivljavanje kataklizme koja neposredno prethodi Drugom
Hristovom dolasku, obzirom da je Bog ljude na to pozvao? Ni na to vam nee odgovoriti
nijedan slubenik PC.
Zato PC, ako je ono to ona propoveda istina, ne obavetava uporno sve ljude
sveta: da mogu, preko nje, da interveniu za svoje umrle roake i prijatelje - one koji se,
navodno, nalaze u paklu - da budu prebaeni u raj, da bismo se, na kraju, svi zajedno nali
u raju? Zato PC ne ini bar tako malo, kada ljudima to znai tako mnogo (oni bi to rado i
platili, ako treba), ukoliko njeni svetenici zaista veruju u ono to propovedaju? Ni na to
vam nee odgovoriti nijedan slubenik PC.
Toliko o prevarama Pravoslavne crkve, mada ih ima jo.
*
*
*
Oigledno, opsednutost demonima nije privilegija rimskog pape i dalaj-lame,
odnosno, katolikih i budistikih svetenika, ve je karakteristina za slubenike svih
verskih organizacija, obzirom da bez demona, one uopte ne bi mogle funkcionisati
prema svojoj osnovnoj zamisli. Na koji nain bi, inae, avo zamlaivao ljude stotinama
razliitih uenja (o istom) ivotu, ako ne bi stanovao u slubenicima verskih
organizacija?
Rei religija i vera nisu odgovarajue rei za idiotska uenja koja, kao kugu,
ire verske organizacije irom sveta. Odgovarajua re je prevara, obzirom da se pod
reju vera podrazumeva verovanje u neto to ima smisla, a ova uenja nude ljudima
nelogina i nemogua, tj. lana reenja najvanijih ivotnih pitanja.
Verske organizacije govore da oveka pribliavaju Bogu. Od pribliavanja Bogu
ovek bi morao da ima koristi, a on je u ovom sluaju nema. On nema nita od toga to
pripada nekoj verskoj organizaciji - osim tete. Kad bi verske organizacije zaista
pribliavale ljude Bogu, one bi od toga prve morale imati koristi, ne bi morale da je
pribavljaju naplaujui svoje usluge vernicima.
Zapazite da nijedna verska organizacija ne ui detaljno, sveobuhvatno i istinito o
opasnostima koje ljudima prete od demona i njihovih pokuaja prevare, kako bismo morali
da budemo obaveteni o svom istinskom neprijatelju, ve jedino povrno i - pogreno!
Nijedna od njih ne ui o smislu i cilju, ne samo svih demonskih prevara, nego ni njihovog
hiljaditog dela. tavie, verske organizacije skrivaju prisustvo demona i njihove namere
od svojih vernika, koji naivno veruju da su kroz uenja svoje verske organizacije
obaveteni o istini! Jer da ne skrivaju, zar, bar jedan broj slubenika tih organizacija, ne bi
javno priznao da je opsednut demonom i da eli da ga se oslobodi, da ne bi inio tetu
svojim vernicima, obzirom da je primetio da mu se esto deava da govori i ini ono to ne
eli. Nijedna verska organizacija ne moe da se zaista bori protiv avola, jer kad bi to
inila, to bi znailo da se bori protiv same sebe, obzirom da su stvarni slubenici svih
verskih organizacija demoni, a ne ljudi!
Jo neto je ovde interesantno, a to je da verske organizacije nisu preputene
same sebi, jer najvei deo njihovog posla ne obavljaju njihovi slubenici (svetenici),
nego njihovi vernici (opsednuti demonima), koji u crkve dovode svoje porodice, roake
i prijatelje, da bi i oni postali vernici. Normalni, isti ljudi retko odlaze u crkve, jer ne
znaju ta bi tamo traili i jer ne vide ta drugi dobijaju time to u njih odlaze.
Prosean ovek ne zna mnogo, ni o Bogu, ni o avolu. Zato nije udo to veinu
vernika svake verske organizacije ine ljudi opsednuti demonima, koji se pretvaraju
da veruju u Boga! Ovi vernici predstavljaju najopasniji deo svake verske organizacije,
jer daju primer drugim ljudima kako se veruje u Boga, inei ono to im nalae njihova
verska organizacija. Da nema tih vernika, nijedna verska organizacija ne bi nikada
uspela da sebi privue nijednog istog oveka, obzirom da je oigledno da ovek od

vere nema nikakvu korist, niti inteligentnu poruku, o istini da i ne govorimo. Naravno,
vernici opsednuti demonima nisu toga sasvim svesni, jer demoni njima manipuliu
lukavo.
Vernici opsednuti demonima, dovode u crkve lanove svojih porodica koji nisu
opsednuti demonima i koji u crkve, najverovatnije, ne bi uli nikad. Ko bi u crkve doveo
milione ljudi koji nemaju demone, ako to ne bi uinili lanovi njihovih porodica koji su
opsednuti demonima? Normalan, ist ovek, kada bi mu neko nepoznat rekao da treba da
ide u crkvu, traio bi od njega inteligentno objanjenje za to, dok od lanova svoje
porodice ni ne pomilja da trai objanjenje, jer im veruje.
Ko nee posluati, recimo, svog oca kada mu kae: Svaki ispravan ovek treba da
ide u crkvu i da slavi slavu i druge pravoslavne praznike ne znajui da mu to, ustvari,
govori demon?! Vernici opsednuti demonima su najvea snaga svih verskih
organizacija, bez kojih one nikada ne bi mogle da prevare milione onih koji nemaju
demone, obzirom da one koji imaju demone nije potrebno da varaju, jer im oni dolaze
sami!
Demoni znaju da je odlazak u hramove, ustvari, odlazak od Boga, zato i vode ljude
u njih. Kad bi svi oni koji odlaze u hramove zaista bili vernici, Hristov dolazak bi u ivotu
doekalo bar dve-tri milijarde ljudi. A prema proroanstvima, taj dan e ivi doekati tek
neto vie od sedamnaest hiljada ljudi! Kakvi su to vernici, kad prelaze preko svih lai i
prevara svojih duhovnih voa?
Zato postoji toliko vera, kada bi i jedna jedina bila dovoljna da upropasti sve
ljude sveta? Zato to se pomou vera ljudi dele, a zatim meusobno zavaaju. Od svih
ratova najlake se pokree verski.
Poto verske organizacije predstavljaju mreu avoljih ekspozitura, iji je jedini
cilj da ljude odvedu to dalje od istine, besmisleno je raspravljati koja je vera ispravnija,
jer kad bi neka od njih bila ispravna, druge ne bi postojale.
Religijska uenja su samo naizgled meusobno suprotstavljena. avo se nee
mnogo uzbuivati ako ovek izbegne zamku jedne verske organizacije, ako pritom
upadne u zamku druge, ili ako ostane ateista. Kada verske organizacije govore jedna
protiv druge, one to ine samo u onoj meri, koliko je potrebno da bi se ljudi koji im
pripadaju podelili na tabore. Tako ljudi, branei svaki svoju veru, postaju neprijatelji
jedni drugima.
Razlike koje su, ustvari, samo spoljanje, izmeu velikih verskih organizacija i
tzv. satanistikih sekti, zbog toga su sutinski nebitne. Osude, koje velike verske
organizacije upuuju na raun satanistikih sekti, su farsa. Satanistike sekte postoje samo
zato da bi u tekim vremenima, kada se ljudi hvataju za slamku, priznate verske
organizacije, u poreenju sa njima, izgledale ispravne, te da bi im verovalo to vie ljudi! I
sam naziv - satanistika sekta - predstavlja prevaru, obzirom da su sve verske
organizacije, zapravo, satanistike organizacije!
Iz tog razloga mogue je samo pojedinano spasenje. Pravi vernik ne moe pripadati
nijednoj verskoj organizaciji, obzirom da nijedna organizacija nije, niti moe biti isto
ljudska, poto onih koji su opsednuti demonima i koji u gotovo svakoj stvari ovog sveta
vode glavnu re (jer, zahvaljujui demonima, imaju daleko vie znanja i iskustva od
drugih ljudi), meu ljudima ima oko 50 posto. Pravi vernik trai istinu i nalazi je, paljivo
proveravajui sve to je uo ili proitao, i ne prihvata istinu koju, u paketu (koji sadri
malo istine a vie lai), nude verske organizacije.
* Oni to su vas uili da je Bog mrtav, jo su bili kukavice i licemeri. Oni to su vas
uili da Boga nikad nije ni bilo, niim ne pokazae da imaju snage da istraju u svojoj
drskosti, niti ostvarie svoj naum. Oni to vas ue da Boga ima, najvei su licemeri jer
sagradie crkve, kao da se hramovi nalaze izvan due. Ti se narugae duhu, jer ga
predstavie kamenjem i ciglama od kojih se i nunici prave. Kome, dakle, da poverujete:

kukavicama i licemerima, slabim drznicima ili rugaima koji ruglo podiu do svetinje?
Birajte, premda je izbor vie nego jadan. (D. A. Teodor: Prvo pismo)
* Koji se ni u ta ne pouzda, vernik mi je najvei. Koji srcem rekne: ta mi je do
Boga i ljudskog prenemaganja, zar ne vidim gde sam - prvosvetenik mi je. A vi to
oijukate s crkvom i namigujete sotoni nad oltarom, vas u progutati kao neman, da vam
ni ime ne ostane, tvrdi Najtvri. (D. A. Teodor: Re Gospoda kojeg nazvaste: niko)
* Zar sam ikad rekao da sam u crkvi ili da sam crkva? Zar sam ikad rekao da sam u
vlasti ili da sam vlast? Ne traite me gde me nema, zidanje je osueno. (D. A. Teodor:
Nedavidovi psalmi)
* Nikom nita ne vredi govoriti. Jer ovek od oveka ne prima rei i pouke. A i
otkud bi? A pred Bogom, kae, da si se sunetio i krstio? Zar pred Bogom? to mu, dakle,
reima ne veruje? Ili si se pred crkvom krstio i pred damijom sunetio? A ta su crkva i
damija? Od ega su i ta je u njima? Podigoe zadubine, avolu da zahvale za vlast nad
neukima, a Boga da zavaraju, govorei: zbog tebe zidamo, tebi e se tamo slava dati. Ali
ko je Boga prevario? Zar svoje ne podie mimo hramova? (D. A. Teodor: Prvo pismo)
Mnotvo religijskih uenja, koja nisu stvorili ljudi, predstavlja svojevrsno (i
odlino) svedoanstvo da veni ivot postoji. Jer da ne postoji, zar bi demoni ulagali toliki
trud da prevare ljude u pogledu istine o tom ivotu?
* I zaista: gde vam je um, a kamoli ljubav, kad toliko vera oko jednog utvrdiste, pa
znakove i obrede jedni na druge okrenuste kao koplja? (D. A. Teodor: Drugo otkrivenje)
* Hoete li u crkve potrati, u damije, u hramove svekolike? Ali ko je tamo, zar
vidite? Kakav je uao, takav ga je i doekao. Hoe li mu, dakle, pomoi? Koliko lud
ludom i utvara utvari, pa i manje. Jednu crkvu priznah, tu poruiste, opijeni ludou. to
druge podigoste, vaa je a ne moja potreba, vae je a ne moje iskanje. Dadoh Isusa, mrtvim
ga uiniste. Dadoh Probuenog, nainiste pravila, cirkus i hramove, sprdnju sotoninu. Zato
vie ne dajem priliku za crkvu, aljem potiranje i kaem: potru sve to srcem nazvaste
vrednim od postanja. Ovo vam ree, obea i ispunie, koga srcem zvaste i nazvaste: niko,
a ustima: Bog. (D. A. Teodor: Poruke odozgo: o vremenu dolazeem)
* Ovo je bio posao crkve: da vas obavesti o meni. Sve drugo je viak. I zato rekoh
crkvama: za koga poslovaste, od tog i plata stie. Jer, ko ne uradi posao koji mu je dat, i
onako kako mu je dato, kako ga zovete, nego loim radnikom? I ko ono to je glavno,
zatrpa onim to je sporedno, i jo sporedno proglasi ravnim glavnom, kako ga zovete:
mudrim ili glupim, iskrenim ili neiskrenim, potenim ili nepotenim?
Kako ete, dakle, mene pitati u crkvama? Koji govori da veruje, zar ne zna kako se
mene pita? Eda li se mene pita preko drugih ili upravo? I zar se mene pita preko ikog ko
otvoreno ne svedoi da mu ja govorim? Pita li se mene preko onih koji tumae? Zar ne
ostavih i knjigu koju zovete Biblijom? Eto me i tu, i tako, pitajte. Odavno vam
odgovorih, ali ko prima odgovore?
Moete li, dakle, do mene stii ma kakvim pravilom i nainom, ma kakvim
savetom, ma od koga da dolazi? Ko je taj to vas savetuje? Neka otvoreno kae, da li ga ja
savetujem, da vas tako savetuje? Jer jedan dosad ree da sam u njemu, i on u meni, i otud,
i time i zato savetovae. Jeste li ga posluali? Sami promislite. Volite li me i volite li se,
ispuniste li taj savet i tu zapovest? I ree li vam jo iko, osim tog, da je istina, put i ivot?
Ako, dakle, za takvim ne pooste, za kim idete? I morate li, i ime morate? Strahom i
pritvorstvom? A zar vas je taj uio, da se straite i da budete pritvorni? I zar vas ovaj,
kojeg dadoh, ui da se straite i da budete pritvorni? Ne hrani li strah avola kao psa? A
pritvorstvo ta je, nego prevara? (D. A. Teodor: Dobra vest)

32. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA DRUGI HRISTOV DOLAZAK SE NEE DESITI
* Majtreja. Na jednoj verskoj svetkovini, odranoj 11. juna 1988. godine u
Najrobiju (Kenija), na kojoj se iskupilo oko 6.000 ljudi, odjednom se, kao da je pao s
neba, pojavio ovek u belom, koji je, poto se obratio iskupljenoj masi na istom jeziku
svahili, iznenada nestao, isto onako kao to se i pojavio. Prema pisanju tamonjeg
dnevnika Kenia Tajms koji izlazi na engleskom jeziku, u masi sveta bilo je dosta i
bolesnih, koji su tom prilikom neobjanjivo izleeni. Neko od prisutnih ak je uspeo i da
ga snimi (slike br. 80 i 81), a dobio je i ime - Majtreja - ili Hristos Majtreja, kako se sam
predstavio. Od tada se ta zagonetna linost redovno pojavljivala na mnogim verskim
skupovima irom sveta. Navodimo samo neke gradove: Diseldorf, eneva, Hanover, Be,
Lajpcig... Tvrdi se da, gde god bi se pojavio, ostavljao bi za sobom po neko udo, najee
izvore lekovite vode. Nemaki asopis Magazin 2000. pie kako su se na tim izvorima
mnogi izleili. asopis konkretno pominje jedan takav izvor u Zauerlandu kod Diseldorfa.
Majtreja se pojavljuje bilo kao fiziko lice, bilo kao vizija ili pak u snovima. Na
ovaj ili onaj nain videli su ga mnogi politiari i novinari. Mediji izvetavaju o njemu kao
o autostoperu. U kolima govori o prisustvu Hrista u svetu a onda najednom iezne.
Neretko se manifestuje i svetleim krstovima na ugaenim televizijskim ekranima. Takvi
svetlei krstovi pojavili su se po itavom svetu, npr. u Kaliforniji i na Filipinima. Bilo ih je
i u Evropi, u blizini Pariza. Ovi svetlei krstovi najee se ocrtavaju na zamuenim
oknima. Kalifornijska tampa pie o njima jo od 1989, a mnogi ljudi koji su ih videli
tvrde da su time bili izleeni. Kad god bi se Majtreja pojavio na nekom verskom
okupljanju, prvi oblinji izvor napunio bi se nekom, tvrdi se, lekovitom kosmikom
energijom. Prvi od takvih izvora, za koje se do sada zna, otkriven je u Tlakotu, selu
udaljenom 300 kilometara severno od Meksiko Sitija. Tamo se svakodnevno okupi po vie
hiljada ljudi i eka u redu da uzme vodu. Jedan od tih koji su, navodno, bili izleeni,
sluajno je fotografisao prazni ekran svog televizora, a kad je razvio film, na njemu se
pojavio lik Hrista sa trnovim vencem na glavi. Prema Bendaminu Kremu, i taj lik je
Majtrejin znak (naravno da je Majtrejin znak, jer predstavljanje Isusa Hrista sa trnovim
vencem na glavi predstavlja pokuaj stvaranja krive slike o Hristu, obzirom da on nije
muenik [niti je to ikad bio], ve gospodar vasione koji uskoro treba da se pojavi kao voa
ogromne svemirske flote, koja e zemaljske pravednike preneti na drugu planetu, tj. u
Boje carstvo. Ovakvo pogreno predstavljanje Hrista predstavlja podseanje na
poniavajue asove koje je on, pre dve hiljade godina, doiveo od ljudi koje je predvodio
Majtrejin prijatelj, Lucifer, o emu je bilo rei u 5. poglavlju ove knjige. - p.a.).
Informacije o dolasku Majtreje prenosi u svet, od 1974, Bendamin Krem, britanski
slikar koji od tada obilazi itav svet i dri predavanja o Majtrejinim aktivnostima i
planovima. Za ovaj zadatak Krema je, od 1959. godine, kolovao jedan uitelj iz
Duhovnog sveta. Krem je, inae, i jedan od urednika asopisa er Interneenel (ureuje
se u Londonu i Amsterdamu), mesenika koji informie o prisutnosti i delovanju Uitelja
sveta, Hrista-Majtreje. Krem je napisao nekoliko knjiga koje su prevedene i na mnoge
jezike. Meu njima su najinformativnije: Majtreja - Hristos ili majstor mudrosti i
Majtrejina misija. Po autoru, Majtreja hoe da uveri ljude u neophodnost vee
solidarnosti meu njima, kako bi se na taj nain prevladali glad i beda. Navodno je
poruio: Delite meusobno i spasite svet. (Rei: delite meusobno [hranu], odnose se
verovatno na vreme Velike nevolje, za koje je Bog ljudima zapovedio da tada ne dele
[hranu i ostale stvari potrebne za preivljavanje] sa onima koji ih, zbog svog neverovanja,
nisu blagovremeno pripremili - da ne bi pomrli od gladi pre nego to po njih doe
spasilaka letilica p.a.)

U mnogobrojnim predavanjima Krem naroito naglaava injenicu da bogati dre

sve, a da za siromane gotovo nita ne ostaje, i da je jedan od glavnih Majtrejinih ciljeva
da se ova nepravda ispravi. Krem, koji se predstavlja kao Majtrejin uenik, kae: Majtreja
nije roen kao ovek. Telo u kome se sad pojavljuje on je sam stvorio. Pet, est godina pre
jula 1977. on je postepeno sjedinjavao mentalnu, astralnu i fiziku materiju i formirao telo
koje mu omoguava da ivi na naem nivou s punom sveu kao Hrist. Na Zemlju se
spustio negde na Himalajima, a zatim (1977) nastanio u jednoj pakistansko-indijskoj
zajednici blizu Londona, i od tada deluje u svetu i priprema se da preuzme ulogu Uitelja
sveta.
A evo kako je poelo njegovo pojavljivanje:
14. maja 1982. na jednoj konferenciji za novinare u Los Anelesu, Krem daje do
znanja da Hristos-Majtreja ivi u Londonu, i poziva medije da ga pronau. Naalost,
mediji na to nisu reagovali.
31. jula 1985. godine 22 urnalista - reprezentanti za medije Istoka i Zapada sastaju se u Londonu sa nadom da e moi da uspostave kontakt sa Majtrejom.
1986. godine, vrhunski funkcioneri britanskih medija, nakon poetnih sumnji,
postaju uvereni da je Majtreja identitet za Hrista i to izjavljuju u jednim novinama. Sloni
su u formulaciji da u azijskoj zajednici u Londonu ivi ovek koji za sebe tvrdi da je Hrist.
No, zbog pritiska dravnih institucija ova je vest povuena.
Avgust 1987: Bendamin Krem objanjava: U naredna tri do etiri meseca Majtreja
e intenzivno raditi na tome da postigne jedan prelom u meunarodnim odnosima. Ve
nakon jednog meseca, u septembru, dolazi do velike promene u ameriko-sovjetskim
odnosima, iz ega sledi sporazum o razoruanju, u ta niko nije verovao. (U tekim
danima koji dolaze, ova injenica e biti koriena kao dokaz da je Majtreja mirotvorac,
iako on nije uinio nita da bi sporazum o razoruanju bio potpisan, ve je samo koristio
svoje znanje dogaaja iz prolih ciklusa ivota na zemlji, u kojima je isti takav sporazum
bio potpisan u isto vreme i izmeu istih drava. Istovremeno sa potpisivanjem tog
sporazuma, koji predstavlja samo papir koji trpi sve, nastavljene su intenzivne pripreme
za poetak Treeg svetskog rata. - p.a.).
22. i 23. aprila 1990. Majtreja je otvorio u Londonu jednu veliku konferenciju na
kojoj su uestvovali dostojanstvenici iz celog sveta - meu njima diplomati, pripadnici
vladajuih kraljevskih kua, predstavnici crkava, naunici. Njih je Majtreja za ovaj susret
telepatski pripremio. Novinari su bili pozvani kao posmatrai. Majtreja se vie puta
pojavio i iezao (vie puta je pred prisutnima materijalizovao, a zatim dematerijalizovao
svoje telo), i govorio je o svojoj misiji, svom uenju i planovima. Uesnici konferencije
zamoljeni su da nakon povratka u svoje zemlje izvetavaju u javnosti o svojim iskustvima
u vezi sa Majtrejom.
(Oni koji prate programe satelitske televizije, mogli su u jednoj emisiji da vide
Majtreju kako dri govor, a zatim se okree i odlazi prolazei kroz zid! Na usporenom
snimku, koji je prikazan odmah potom, moglo se videti kako se zid otvara ispred njega, a
zatim za njim zatvara. p.a.)
Sam Majtreja kae da donosi sa sobom jednu viu promisao i zadatak. Jedan doljak
iz Azije svojevremeno je u Londonu citirao poruku koju je navodno uo od samog
Majtreje: Kad me ugledate ne trite za mnom. Ne pokuavajte da me slavite, jer vas to
poniava. To ne elim. Vi ste samo iskra jednog vieg bitisanja. Majtreja kae da ne eli
da osniva nikakvu novu religiju (svako treba da se razvija unutar svoje religiozne
tradicije), ve da naui oveka kako da se duhovno ostvari, a prvi koraci u tom pravcu
su: iskrenost miljenja, istota duha i unutarnja oputenost.
Krem tvrdi da razne religije imaju i razna imena za Majtreju kao to su: Mesija,
Hristos, Buda Majtreja, Imam Hamdi i dr. A u njegovom asopisu er Interneenel za
1992, objavljeno je na 32 strane integralno Majtrejino uenje. asopis se ita u najirim
krugovima Engleske i SAD, a zapaena mesta prenose esto radio i televizija.

uda koja on ini, naroito njegovo iskrsavanje niotkuda i iezavanje, arobnjaka

su. A nain na koji je toboe siao na Zemlju upuuje na visoku magijsku operaciju. Krem
tvrdi da Majtreja sarauje sa od ljudi daleko duhovno razvijenijim biima iz svemira, koja
se zovu majstori mudrosti (ovim imenom su, ustvari, etiketirani najlukaviji i najopakiji
demoni - p.a.), i koja ele da pomognu oveanstvu u njegovom razvoju - tvrdi da su neki
od njih i na Zemlji, a vodi ih Majtreja.
Iz asopisa er Interneenel saznajemo da je Majtreja bio - Isusov uitelj i da je
Isus, nauen od njega, tek onda i sam postao uitelj! Iz toga proizilazi da bi sam Majtreja
bio Hristos, i to identitetom odvojen od identiteta svog uenika; ili ak nekakav
nadhristos! Ovome gotovo da ne treba komentar. Po svemu sudei, u sluaju Majtreje i
njemu slinim sluajevima uputno je imati na umu ono to je sam Isus Hrist najavio u
jevaneljima:
* Kada je pak sedeo na Maslinskoj gori, prioe mu uenici nasamo govorei: kai
nam kada e to biti, i ta je znak tvoga dolaska i svretka sveta? I odgovori Isus i ree im:
gledajte da vas ko ne zavede. Jer e mnogi doi u moje ime govorei: ja sam Hristos, i
mnoge e zavesti i pojavie se mnogi lani proroci i zavee mnoge. Ako vam tada ko
kae: evo Hristos je ovde, ili: onde, nemojte poverovati. Jer e se javiti lane mesije i lani
proroci, te e initi velike znake i uda, da zavedu - ako je mogue - i izabrane. Ako vam
dakle kau: evo ga u pustinji, nemojte ii, evo ga u sobama nemojte poverovati. Jer kao to
munja izlazi od istoka i seva do zapada, tako e biti i dolazak Sina oveijeg. (Po Mateju
24.3-5, 11, 23, 24, 26, 27)
U poslednjoj reenici ovog citata nagoveteno je da e pravednici, na kraju sveta,
pre nego to budu videli Hrista, najpre videti spasilaku letilicu!
Na kraju, evo teksta Majtrejine prve poruke od 06. 9. 1977:
Moji dragi prijatelji, nee jo dugo potrajati i vi ete ugledati moje lice. Kada doe
to vreme ja u vas uzeti za ruku i voditi vas Onome kome svi zajedno sluimo. Moja je
pojava zakljuena i dovrena. Ja sam zaista u svetu. Uskoro ete me prepoznati. Moda
slediti i ljubiti. Moja ljubav stalno proima sve vas. Ljubav koju oseam prema celom
oveanstvu i dovela me je ovde. Brao moja i sestre, moj povratak u svet jeste znak da je
zapoelo Novo doba, kako ga vi nazivate. U naredno vreme pokazau vam lepote i udesa
koja su s one strane vaih predstava, ali koja vam od roenja pripadaju, budui da ste
sinovi Boiji.
Deco moja, prijatelji moji, ja sam doao moda pre nego to ste oekivali (on ovde
misli na proroanstva koja su najavila njegovu pojavu kao Bude Majtreje, ali koja ne
govore otvoreno da se radi o antihristu - p.a.). Ali ima jo dosta da se uini, u svetu treba
mnogo toga da bude promenjeno. Mnogi gladuju i umiru. Mnogi besmisleno pate
(besmislene patnje ne postoje, jer kada bi postojale, to bi znailo ili da je Bog zloinac, ili
da on ne postoji - p.a.). Ja dolazim da ovo izmenim i da vam svima pokaem put napretka
u jedan jednostavniji, zdraviji i sretniji ivot. Uskoro, ovek se vie nee dizati protiv
oveka, nacija protiv nacije, nego emo zajedniki ii dalje, u novu zemlju, kao braa, i
oni koji su za to spremni videe lice Oevo. Neka Boansko svetlo, ljubav i snaga jednog
Boga rasvetli vaa srca i va razum. Neka vas ovo svetlo, ljubav i snaga usmere da traite
ono to oduvek ivi u centru vaih srca. Naite to i svedoite o tome.
A u svojoj Poruci svetu od 15. 9. 1977. kae:
Koristim priliku... da vam jasno stavim do znanja zato Ja ponovo dolazim... zato
sam siao i ponovo se pojavljujem meu vama... U celom svetu postoje mnogi ljudi koji
me zovu i koji mole za moj ponovni dolazak. Ja odgovaram njihovoj enji.
U asopisu er Internenel se izriito sugerie da je on pravi Boji Sin, tvrdnjom
da je upravo Majtreja onaj za koga je najavljeno pre dva milenijuma da e doi kad mu se
ne nadamo, slino kao lopov u noi, a to se odnosi na Drugi Hristov dolazak (Novi
Zavet i vanbiblijska proroanstva, meutim, govore da e Hrist doi tek posle velikog rata
- p.a.).

Bendamin Krem kae da je Majtreja uveren da emo prihvatiti njegove savete, i da

stojimo na pragu razdoblja mira i dobre volje (Bog, meutim, kroz proroanstva govori da
se svet nalazi na pragu najveeg rata u istoriji - p.a.). (Tree oko)
Jednom drugom prilikom Majtreja je rekao: Moja vojska je spremna za bitku, s
mojim Gospodarima mudrosti i sa mnom na elu. Bitka e se voditi za produetak trajanja
ljudi na ovoj zemlji. Ostale uveravam da e moja vojska trijumfovati. (On zna da je ovo
kraj sveta i da posle Hristovog dolaska, na Zemlji vie nee biti ljudi, i upravo zato, da bi
ljude prevario da se nadaju onom to ne moe biti, dao im je lano obeanje da e se boriti
za produetak trajanja ljudi na zemlji, koje e se, verovatno, dopasti mnogima. p.a.)
Urednik Kenija tajmsa, koji je bio na licu mesta i napravio nekoliko snimaka kada
se Majtreja, 11. juna 1988. godine, pojavio iznenada u Najrobiju u Keniji, pred velikom
masom ljudi koja se okupila da bi uestvovala u molitvi za ozdravljenje, napisao je u svom
listu sledee:
Oko 6.000 poklonika iz muslimanskog sela u blizini Najrobija veruje da je prole
nedelje usred bela dana videlo Isusa Hrista. Prizor se dogodio u Vitlejemskoj crkvi, gde
Meri Sinaida Akatsa vodi udotvorne molitve i moli za bolesne, slepe, obogaljene,
maloumne i jalove ljude. Dok su poklonici pevali popularnu religioznu svahili-pesmu,
Meri Akatsa ih je prekinula. Objavila je da joj se obratio Bog i da joj je rekao da oekuje
udo jer e se pojaviti veoma vaan gost koji e joj preneti veoma vanu poruku.
Pet minuta kasnije zamolila je masu da prestane da peva jer je glasnik stigao. Isus!
Isus! Isus iz Nazareta! proneo se glas meu ljudima, koji su digli ruke u znak boanske
dobrodolice.
Visoka, bosa, u belo obuena figura sa bradom (Isus Hrist nikada nije iao bos
p.a.), koja se pojavila niotkuda, stajala je usred gomile (slika br. 82). Zurio sam u stranca
netremice. Sa vrha njegove turbanom pokrivene glave, sa njegovih stopala, kao i iz itavog
tela, povremeno se pojavljivala udna svetlost. Na istom svahiliju, neobian ovek je
objavio da je blagosloven narod Kenije, a naroito oni koji su se tu skupili tog popodneva.
Bliimo se dobu vladavine neba. Ali, pre toga u se vratiti i svima vama doneti
vedro blagoslova, rekao je.
Masi je trebalo gotovo 20 minuta da se povrati poto je ovek otiao kolima Gumam
Singa, koji se ponudio da ga poveze. Ali e Singu verovatno biti potreban itav ivot da se
oporavi od iznenaenja koje je doiveo dva minuta kasnije: kad su stigli do autobuske
stanice, ovek ga je zamolio da zaustavi auto, izaao je, napravio par koraka i naprosto
nestao u vazduhu (ovde se moe postaviti pitanje: zato se Majtreja uopte vozio kolima,
kada je mogao i bez toga da nestane? p.a.)!
Komentar Bendamina Krema:
ovek iz Najrobija bio je Majtreja. Pojavio se u obliju koje je odgovaralo
oekivanju mase kada je Isus Hrist u pitanju - otuda njegovo lice sa bradom i biblijska
odora. Vedro puno blagoslova, kojim Majtreja obeava povratak, aluzija je na njega
samog kao vodonou, to je simbol doba Vodolije. udnu sporadinu svetlost koja je
zraila iz Majtrejine glave i nogu povremeno viaju i oni koji su sada oko njega.
PROROANSTVA KOJA JE DAO MAJTREJA
Jedan Majtrejin saradnik poeo je aprila 1988. redovne sastanke sa dvojicom
novinara, kojima je prenosio Majtrejina predvianja svetskih dogaaja. Informacije su
stavljane na raspolaganje svetskim medijima:
1. Krah berzanskih trita irom sveta.
- Kao to je objavljeno u decembru 1988, krah svetskih berzanskih trita otpoee
u Japanu. Majtreja dopunjava: krah svetskog berzanskog trita je neizbean. To je mehur
koji treba da pukne (maj 1989).
Ozbiljno klizanje japanskih deonica i trita nekretnina tokom devedesetih stvorilo
je situaciju u kojoj su profiti zadrali tek deli prethodne vrednosti (septembar 1995).

Japanske banke bore se sa ogromnim nepokrivenim dugovanjima. Berzansko trite

izgubilo je od 1990. godine 60 odsto vrednosti (novembar 1995).
Kraj komercijalizacije je nadohvat ruke. U novom drutvu nee biti mesta za
berzanska trita kakva sada postoje (maj 1989). Ovakav naslov, krupnim, crnim slovima
preko dve strane, pojavio se u britanskom Observeru 6. septembra 1998. List pie: Za
samo dva meseca zbrisano je etiri triliona dolara u vrednosti deonica... Trenutno je u
pitanju nita manje do odrivosti svetskog finansijskog i trinog poretka kakav je
izgraivan proteklih 20 godina....
2. Izrael/Palestina
- Palestinci e imati svoju zemlju (jun 1989)
- Uprkos svim oekivanjima, izraelska vojska e se povui sa Zapadne obale i Gaze
(jun 1989)
- Razgovori na Bliskom istoku donee ploda (januar 1992)
Jaser Arafat i izraelski premijer Jicak Rabin rukovali su se u jesen 1993. u
Vaingtonu povodom istorijskog sporazuma koji je podrazumevao meusobno priznanje.
3. Sovjetski savez
- Gorbaov je u delikatnoj situaciji i na kraju e biti smenjen (oktobar 1988)
Gorbaov je decembra 1991. dao ostavku na mesto predsednika Sovjetskog Saveza,
koji se ubrzano raspadao.
4. Velika Britanija
- Mnogi nee biti u stanju da plate porez po glavi u Velikoj Britaniji. Ova kriza
dovee do pada vlade Margaret Taer (septembar 1988)
Konzervativci su priznali da je porez po glavi stanovnika bio jedan od glavnih
razloga njihovom porazu (decembar 1990). Margaret Taer je 22. novembra 1990. podnela
ostavku na mesto britanskog premijera...
5. SAD
- Predsednik zna da su mu dani odbrojani i koristi Ujedinjene nacije i zalivsku krizu
da bi zadobio popularnost. Sledei predsednik bie demokrata (januar 1991)
Izbore je dobio demokrata Bil Klinton. Poraz Dorda Bua bio je utoliko
dramatiniji imajui u vidu njegov brz pad popularnosti u odnosu na 90-postotnu podrku
koju je uivao posle zalivskog rata.
UDA
- Preplaviu svet udima kakva um nikada nee moi da pojmi (jun 1988). (Isus
Hrist nije nikad na ovako omalovaavajui nain govorio o ljudima, a inio je mnogo vea
uda od Majtrejinih p.a.)
Lekoviti izvori, za koje se tvrdi da su u okolini mesta na kojima se pojavljivao (u
Meksiku, Nemakoj i Indiji), stvorio je Majtreja. Samo Tlakotu u Meksiku je posetilo vie
od tri miliona ljudi, od kojih mnogi tvrde da su izleeni od ozbiljnih bolesti. Sledei izvor
bie otkriven u blizini San Antonija u Teksasu.
Za svetlosne krstove, koji su prvi put otkriveni tokom 1988. na prozorima
domova u junoj Kaliforniji, sada postoje izvetaji iz Kanade, Francuske, Engleske,
Japana, Novog Zelanda, Slovenije, Filipina i crkve u Noksvilu (Tenesi). Izvetaji govore
da se onima koji vide te krstove deavaju mnoga isceljenja i lini preobraaji.
TEHNOLOGIJA SVETLOSTI
- Tehnologija budunosti nee biti nita drugo do tehnologija svetlosti. Tehnologija
e napredovati upoznavanjem i korienjem boja koje vidimo. Um, duh i telo bie
isceljeni. Hirurgija e nestati (april 1989).
Poto su izvreni testovi na vie od 100 pacijenata koji su patili od izvesnih oblika
raka koe, rezultati su pokazali izleenja u vie od 80 odsto sluajeva. Koristio se
intenzivni snop svetlosti koju emituje novootkrivena Patersonova lampa, zajedno sa
kremom osetljivom na svetlost, pa se rak unitava, a da pri tom zdrava koa ostaje
netaknuta (maj 1996).

- Ova tehnologija - korienje boje, zvuka i vibracije - je nauka 21. veka. Mnoge
bolesti leie se trenutno (januar 1990).
elije tumora i tkiva na usnama ili u ustima mogu ponekad da se izlee injekcijama
supstance osetljive na svetlost (decembar 1996).
U sve veem broju holandskih bolnica ljude koji pate od zimske depresije tretiraju
svetlosnom energijom. Najvei broj pacijenata, koji prime ovakvu terapiju, ostalih zimskih
meseci vie ne pati od depresije. Psiholozi zakljuuju da svetlosna terapija daje rezultate,
iako nema jasnog objanjenja kako deluje (decembar 1996).
* HRIST JE TITULA, A SIN BOIJI POSLEDICA EVOLUCIJE. MAJTREJA U
LIKU ISUSA.
Isus iz Nazareta i Hrist nisu jedna ista osoba, tvrdi Bendamin Krem u svojim
tekstovima o lordu Majtreji, i objanjava:
Re Hrist se ne odnosi na pojedinca, ve je naziv poloaja unutar hijerarhije
majstora mudrosti, one grupe bia koja nevidljivo vode evoluciju oveanstva. Onaj koji
zauzima poloaj glave ove hijerarhije, automatski postaje Uitelj sveta i ostaje to sve dok
je na tom poloaju. Majtreja, koji utelovljuje energiju koju nazivamo Hristovim naelom,
je na tom poloaju due od dva milenijuma.
Da bi inaugurisao doba Riba, koje je tada poinjalo, u Palestini se ispoljio kao Hrist,
kae Krem. Metod koji je koristio naziva se duhovno nadsenjivanje, to znai da je
njegova svest upuivala i vodila dela svog uenika Isusa. Zato je zapravo svest Hristova
bila ta koju su mogli videti i iskusiti oni oko Isusa.
Dogaaji iz Isusovog ivota i njegove rei su u velikoj meri pogreno tumaene
zbog toga to je ova veza izmeu njegovog delovanja i aktivnosti Majtreje-Hrista ostala
malo poznata. To je dalo povod vekovnoj teolokoj dilemi: da li je Isus bio Bog ili ovek,
ili i jedno i drugo.
Odgovor je, kae Krem, da je Isus bio ovek, koji je zbog procesa evolucije postao
Sin Boji - kao to e to svi postati u svoje vreme. Istim putem su proli mnogi pre i posle
njega.
Uenik Isus od pre 2.000 godina je dosad postao jedan od najstarijih majstora
Hijerarhije: majstor Isus. Najvei deo tog vremena iveo je uglavnom u Palestini. Od
1984, meutim, ivi u Rimu.
Postoji njegova namera da pokua da uzdigne hrianske crkve iznad njihovog
stanja kristalizacije i rivalstva i da, ukoliko bude pozvan, vodi novu ujedinjenu crkvu.
Nada se da e time reiti mnoge protivrenosti i nerazumevanja nastala tokom stolea u
vezi sa njegovom istorijskom ulogom i uenjima koja je tada irio kao Majtrejin nosilac.
Pojavom Majtreje, majstor Isus po drugi put ima glavnu ulogu. Ovom otvorenom,
svima vidljivom saradnjom okonae se sve postojee sumnje u vezi sa istinskim odnosom
izmeu Majtreje-Hrista i njegovog uenika majstora Isusa.
Tako je naizgled paradoksalna tvrdnja da Isus i Hrist, u doslovnom smislu rei, nisu
jedna te ista osoba, prihvatljivija nego to bi se inilo, zakljuuje Krem. Oni hriani
kojima je teko da prihvate da njihov uitelj nije najvii prvak oveanstva, meutim,
nalaze utehu u drugom paradoksu: Isus i Majtreja-Hrist su bili (i jesu) jedno, u smislu da
obojica, svako na svojoj ravni, u savrenom skladu zajedno deluju na unapreenju
Boanskog plana.
* SMRT I SAHRANA PRINCEZE DAJANE - PROBA ZA DOLAZAK
MAJTREJE. LEDI DI U VLASTI ANTIHRISTA.
oveanstvo treba upozoriti na ve postojee i ukazati na potencijalne oblike
psiholoke i spiritualne manipulacije u hrianskom svetu, pie britanski svetenik Alan
Morison u tekstu objavljenom na Internetu.
Upozorenje, pre svega, treba da skrene panju na injenicu da sledei veliki dogaaj
na prorokoj listi nije Drugi dolazak Gospoda Isusa Hrista, ni blaenost koja bi ila uz

ovo; to nije ni globalna obnova, koja je jedna od najveih izmiljotina na delu u

hrianskom svetu; a nije ni masovno odmetanje od Crkve, jer ono traje ve decenijama.
Sledea velika stavka na prorokoj listi je javna pojava oveka greha, Antihrista.
Mnogi trenutni spiritualni dogaaji u svetu su, zapravo, stavke koje treba da se ispune
kao uvod ovom zastraujuem momentu. Ovo vai i za dogaaje vezane za smrt princeze
Dajane. To tvrdim uz rizik da budem odbaen kao ekscentrina budala.
Koliko ima samo neznanja vezanog za ovu temu! Ako ljudi ne mogu da prepoznaju
okultni znaaj reakcije ljudi irom sveta na Dajaninu smrt, kako e da razumeju znake koji
najavljuju onog koji dolazi u svoje ime?
Ovo objanjava zato je grupa ljudi - koji, izgleda, odbacuju sve to se ne uklapa u
njihovo trenutno vienje sveta - tako glatko odbacila nae objave o Dajani. Ipak, ljudi koji
se time bave svesni su okultnog znaenja narodnog odgovora na narodnu princezu.
Na primer, Bendamin Krem, savremeni teozof koji u poslednjih 15 godina
priprema svet da doeka oekivanog Lorda Majtreju (koga svesni hriani s pravom
nazivaju Antihristom), o Dajaninoj smrti kae sledee:
- Dajana je sigurno ula za Majtreju i htela je da sazna celu priu. Tako bi sebi
objasnila i svoje iskustvo, viziju koju joj je Majtreja poslao 1989. godine. Ovaj dogaaj
preorijentisao je njen ivot na portvovanu pomo neprivilegovanima i bolesnima. Od tog
trenutka, Majtreja je magnetizovao energiju njene ljubavi koja je bila toliko snana tokom
njenog kasnijeg dobrotvornog rada...
Reakcije na njenu smrt dole su iz srca ljudi, iz njihove ljubavi prema Dajani koja je
toliko ljubavi dala zapostavljenima, kae Krem:
- Majtreja je potencirao tu ljubav ogromnim izlivom svoje energije, to je, inae,
Hristov princip, na ta su ljudi spontano reagovali, ne znajui, pri tom, zato tako reaguju.
Ustvari, bila je to proba onoga to treba da se dogodi irom sveta na Dan objave.
Prijatelji moji, obraa se Alan Morison vernicima, da li razumete znaaj ove izjave,
posebno poslednje dve reenice? Seate li se koliko je ljudi u Knjigu sauea zapisalo
da ne znaju zato tako oseaju i tako rade, ali su, jednostavno, morali da dou i odaju joj
poslednju potu? Kao da ih je na to naterala neka spoljanja sila.
Vidite li sada na ta mislim kad kaem okultno znaenje gotovo hipnotike
reakcije ljudi na njenu smrt? Ovaj vodei okultista je u pravu kada kae da je reakcija ljudi
bila jedna vrsta probe za trenutak kada e se Majtreja (to jest, Antihrist) otkriti ljudima to Krem naziva Danom objave - a koji ne moe biti daleko.
Kao to ljudi mogu da budu uljuljkani u snanu iluziju o tome da su bludni
vetac-plejboj zapadnog sveta i njegova barbi-devojka etaloni vrline i da, ak, vladaju u
Raju, tako e u trenutku pojave oveka greha poverovati u njegovo boanstvo, gledajui
njegovu mo, simbole i laljiva uda.
Britanska nacija, poto je uglavnom odbacila Boji zakon, postae sve podlonija
intenzivnim pripremnim zahvatima satanizma u nadolazeim godinama. I sline stvari e
se ponavljati irom sveta, sve dok se ne postigne globalna spremnost da ljudi prihvate
onog koji dolazi u svoje ime.
Naalost, bie i mnogo iskrenih hriana koji e mu poeleti dobrodolicu. Neki e,
ak, zbog neznanja koje su nasledili od svojih starih, misliti da je to pravi Hrist. (udo)
Komentar: Materijalizacija oveijeg tela, izvrena na nain na koji je izvrio
Majtreja, za one koji tu predstavu posmatraju mora izgledati fascinantno. Svako e se,
verujem, sloiti s tim da onaj ko je u stanju da na ovakav nain stvori telo, koje se ni po
emu ne moe razlikovati od ljudskog tela, mora imati znanja i mogunosti koji mnogo
nadmauju ljudska znanja i mogunosti. Ovo bi ljudima trebalo neto da znai.
Poto onaj ko takvo znanje ima ne postoji od jue (to znai da ni to znanje ne
postoji od jue), ta, onda, predstavlja dosadanji razvoj ljudske civilizacije, odnosno,
nauke i tehnike, obzirom da se Majtreja predstavlja kao prijatelj ljudi i obzirom da, osim
njega, sasvim sigurno postoji jo puno stvorenja koja znaju i mogu isto toliko mnogo,

koliko i on? Koji je razlog to su nam zabludna znanja, od postanka sveta do danas,
svakodnevno davana na kaiicu?
Poznato je da se ljudi ne interesuju za Boja proroanstva dok traju mir i
blagostanje, ve tek kada pone neka velika nevolja. Ali, tada i avo (koji je tvorac te
nevolje) ima povoljnu priliku za varanje, jer uplaeni i duhovno dezorijentisani ljudi lake
prihvataju njegova lepa (lana) obeanja i proroanstva, a mnogo tee neprijatnu istinu,
datu kroz Boja proroanstva. Danas su ljudi jo oprezni, mnogi od njih uopte ne
razmiljaju o Majtreji kao o svom spasiocu, ali, kada rat pone...
Zamislite situaciju koja obavezno nastupa sa ratom glad, siromatvo i bedu - i
Majtreju koji se iznenada pojavljuje i, recimo, materijalizuje izvesnu koliinu hrane,
usput uei ljude kako da ive u budunosti (oni e, naime, mogunost Drugog
Hristovog dolaska u potpunosti odbaciti jer je doao neko drugi, ko je u stanju da rei
svetske probleme). Zatim nestaje, iznenadno kao to se i pojavio, jer rat besni i na
mnogim drugim mestima u svetu, i on mora pomoi i drugim ljudima koji su u nevolji.
Ljudi ga, naravno, vole, jer veruju da im on pomae u tekoj situaciji (ne znajui da je
hrana koju im je ostavio genetski modifikovana), i spremni su da uine bilo ta, to on,
Uitelj, od njih trai, oekujui da e im on opet pomoi.
I zaista, on ponovo dolazi, ali tek poto je mnogo njih pomrlo od gladi (i bolesti
prouzrokovanih hranom koju im je dao), pria im kako je zauzet pomaganjem ljudima
po itavoj planeti, i opet im donosi izvesnu koliinu hrane. Ljudi ga jo vie vole i
slave (jer je situacija u kojoj se nalaze sada jo tea). Kolika e mogunost biti tada, da
onaj koji do tada nije spoznao istinu umre sa verom u Boga, odnosno, da se spase? Koliko
e tada biti lake nego sada, prevariti ljude!? I ta e oni, koji su poverovali da je Majtreja
njihov spasilac, misliti kada budu videli da svet nestaje pred njihovim oima, da milijarde
ljudi umiru u najveim patnjama, a da on ne moe da uini nita da bi to spreio?! I kako
e se oseati kada budu videli da on ne samo to materijalizuje hranu, ve i vaskrsava
umrle ljude (vidi 27. poglavlje), i to po elji njihovih potomaka ili roaka (da bi se
nevernici uverili da ovek moe, na osnovu svoje vere u Boga, da dobije to god
poeli). A kada ga budu pitali zato se vaskrsli ponaaju tako nenormalno, tj. zato biju i
ubijaju svoje izgladnele roake i prijatelje, ili zato im otimaju i poslednji zalogaj hrane
(jer e to biti demoni, a ne vaskrsli ljudi), on e im odgovarati: Pa, zar niste sami traili
da ih vaskrsnem, ta sad hoete od mene. A oni e za svoje ponaanje odgovarati pred
Bogom!
Zbog ovih, ali i svih drugih prevara koje bi ovaj zloinac uskoro mogao da uini, mi
emo ovde, umesto da blenemo u prevaranta i oduevljavamo se lanim udima koja je
pokazao, njegovo pojavljivanje da okrenemo u svoju korist, izvlaei sledee zakljuke:
- Da je duh iznad materije - jer moe sebi da stvori materijalno telo;
- da je duh ivo stvorenje, koje moe da ivi bez tela;
- da duh oveka ne umire kada mu telo propadne (jer ni Majtrejin duh nije umro
kada je njegovo telo nestalo), tj. da smrt, onakva kakvom je mi zamiljamo, ne postoji; i
- da su vaskrsenje i veni ivot mogui, obzirom da materijalizacija Majtrejinog tela
predstavlja istu pojavu kakva je vaskrsenje.
Ovakvim trikovima Majtreja se, oigledno, podsmeva ljudima koji ne koriste svoj
razum da bi razumeli ivot, i koji i pored tako oiglednog primera vaskrsenja, ne izvlae
odgovarajue zakljuke: da je vaskrsenje pravednika mogue i da e se, sasvim sigurno,
uskoro desiti, inae Majtreja ne bi pokuavao, ba danas, da ih prevari u vezi te stvari.
Pojava Majtreje predstavlja pokuaj prevare, jer se on predstavlja kao neko ko je
iznad Isusa Hrista, i ko je doao da, umesto njega, pomogne oveanstvu da ivi bolje.
Nama bi, meutim, ovaj drski pokuaj prevare trebalo da pomogne da jo vie verujemo da
je Drugi Hristov dolazak na pragu, jer da nije, zar bi Majtreja (koji je najavljen kao
poslednji antihrist) pokuavao da nas navede da poverujemo da tog dolaska uopte nee
biti?

A evo i proroanstava koja su najavila pojavu poslednjeg Antihrista, odnosno

Majtreje:
* Svetenici, sluge moga Sina, zbog loeg naina ivota, zbog netanog i pogrenog
bogosluenja i proizvoljnog tumaenja svetih tajni, zbog ljubavi prema novcu, zbog
ljubavi prema uivanjima i poastima, postali su klopka neistoe Voe naroda napustile
su molitvu i pokajanje i avo je zaposeo njihov um i time su postali plen avola koji e ih
unititi. Bog e dopustiti da raskol nastane meu voama naroda, unutar naroda i u
porodicama. Bog e napustiti ljude i poslae kazne koje e jedna drugu sustizati tokom 35
godina. Sve to trajae dok slubenici Boga i moga Sina ne prestanu da uivaju u novcu,
moi i lagodnom ivotu Tek kada se predstavnici crkve vrate pravoj veri, gnev Boiji e
prestati i nastupie vreme blagostanja koje e trajati 25 godina, jer onda e se, zbog
ponovnog zapostavljanja Boga, vere moga Sina i njegovih rei, pojaviti avo koji e za
sobom povui sve ljude, osim onih koji ostanu privreni pravoj veri. U to vreme, doi e
do promene vremena, klima e biti izmenjena a zemlja nee vie raati, zvezde e izgubiti
sjaj, nastupie snani zemljotresi koji e izazvati velike poplave i poare koji e unititi
mnoge gradove i zemlje. Ali i tada Bog e voditi rauna o vernicima i o ljudima dobre
volje koji nee poverovati u lanog Spasitelja koji se na Zemlji pojavio, kome e sluiti i
neki predstavnici crkve opsednuti bogatstvom, moi i grenim ivotom. Tada e Bog i moj
Sin stupiti u borbu sa neastivim i njegovim sledbenicima i porazie ih, i tada e milost
Boja, voda i vatra oistiti zemlju i nastupie vreme mira i blagostanja. (Tajna iz la Salete)
* Evo ga! Silazi niz ulicu Sunca u koijama koje vuku crni konji. Njegov ogrta je
boje snega, njegov glas ima snagu grmljavine. Njegova ruka je vrsta, njegov pokret je
komanda! (Crni pauk)
* Zli duhovi poslani po svetu, budie u ljudima opte oduevljenje i neodoljivu
privlanost ka njemu. On e doi u takvom obliku da bi prevario sve: doi e smiren,
krotak, kao neprijatelj nepravde (kako e sam govoriti o sebi), koji se gnua idola, revnitelj
pobonosti, dobar ljubitelj siromaha, veoma poboan, postojan, prema svima ljubazan.
Preduzee lukave mere da ugodi svima, da bi ga to pre zavoleo narod, nee primati
poklone, govorie gnevno, pokazivae setno lice, ali e uljudnom spoljanjou
obmanjivati svet dok se ne zacari. Licemerje njegovo u ovom periodu bie takvo, da on u
odnosu prema hrianima ne samo da se nee pokazivati kao njihov protivnik, nego e ak
da se pokae kao njihov pokrovitelj. U svojoj spoljanjoj strani ivota on e se starati da
podraava Hrista. Veina hriana nee primetiti njegovu obmanu i priznae ga za Hrista
koji je po drugi put doao na zemlju. (Sveti Jefrem Sirin, pre oko 300 godina)
* Pred kraj sveta nastupie moan zemljotres, a kao rezultat toga poginue stotine
hiljada ljudi. Zatim e poeti rat, a Mesec e se obojiti u crveno i nestae nebeski svod.
Doi e prorok i propovedae novo uenje. Za neke e postati mesija, a drugi e ga nazvati
antihristom. (Apaki aman Don Raning)
* Koristei optu pometnju, pojavie se jedan ovek, jedna prividno harizmatska
linost, i podjarmie itavu Zemlju - to e biti Antihrist. Postoji mogunost da se neka
snana satanska linost, u poetku veto preruena u spasitelja, meu preivelima
nametne onim duama meu kojima bi lako mogla da anje.
Kau da e Antihrist imati 33 godine u trenutku dolaska na vlast, to znai da je ve
meu nama. Tokom meditacija viao sam lice jednog mladog oveka koji ivi u Londonu i
najuglednije linosti iznenauje svojim prorokim darom. Ve iri svoj psihiki uticaj i
uveava svoje bogatstvo. Negativni talasi, koji se iz njega ire, najjai su koje sam ikada
osetio. Olienje Zveri iz Otkrivenja, koja vreba svaku priliku da pronosi Sataninu re,
dugo e predstavljati anela, zavodie mase koje e verovati da ga alje Provienje,
uinie kraj ratovima pretvarajui se da eli da spase Zemlju. Bie zbunjujue lep,
izvanredno inteligentan, svojom harizmom pridobie sve, i vernike, umee da se prikae
kao ovek Crkve i molitve, a inie i uda. Proroica iz Tivolija je u prvim vekovima
hrianstva govorila da e se initi da on stvara munju, grom, grad, da rui planine i skree

reke. A pravie se i da lei bolesne, da izgoni demone i, ponekad, vaskrsava mrtve. Na

kraju, kad njegovi oboavaoci odbace svaku duhovnost da bi se prepustili pokornoj
ugodnosti, Antihrist e nametnuti svoj politiki i drutveni zakon i, na opte zadovoljstvo,
prvi e sprovesti u delo zamisao o nadnici jednakoj za sve. I tek tada, kad uspostavi
apsolutnu vlast, otkrie svoju pokvarenost. (Pako Raban)
* Posle kratkog mira i velikih katastrofa, doi e vladavina Antihrista. Antihrist,
ludaki ubojica ljudi, sin propadanja, doi e kad dani budu odbrojani i kada Sunce zae.
To znai: kad svet izgubi uporite. Kad Antihrist bude dosegao punu zrelost, iznosie u
javnost svoje uenje s mnogo velikih rei i tako e se suprotstaviti meni i mojim
izabranicima. On e dosei veliku mo i u svojoj silnoj moi pokuae da zavede narode.
Jer, pre mog pravednog suda, ja u mu dozvoliti da razvije svu svoju mo i dosegne veliku
vlast. Jer, kako je avo govorio u poetku: Biu jednak najviima - da bi potom bio sruen
u pakao - tako e i sada doi vreme njegovog pada.
Antihrist e biti najgora betija, koja e ubiti sve koji ga ne priznaju, a za sebe e
vezati kraljeve, vojvode, knezove, bogate. Imae mo da izaziva katastrofe, menja prirodu,
pridobija ljude kojima e, na kraju, pokazati jedan spis za zdravlje due prepun stranih
kletvi i dae im jedan peat i zapovedie im da mu se mole, a ako neko zbog mog imena to
ne bude radio, bie uniten u stranim mukama. (Hristova objava data preko Svete
Hildegarde od Bingena, 12. vek)
* Masoni pripremaju dolazak antihrista, koji samo to nije zaseo, a od 1992. godine
vlada pomou pomagaa. Kada budete uli da je poela ekonomska kriza u celom svetu,
onda je njegov dolazak blizu.
Velika ekonomska kriza iz 30-tih godina prema ovoj bie kao malo dete. Novac e
postati bezvredan. Iz nevienog haosa koji e nastati propau svetskog monetarnog
sistema i ekonomije izronie Antihrist predstavljajui se kao spasilac oveanstva. (Starac
Tadej)
* I usred tog loma i haosa u svetu javie se antihrist. On e nastupiti kao tobonji
mirotvorac i uspokojitelj, kao dobar domain koji moe da zavede red u svetu, no ustvari
on e biti neprijatelj svima i mrzitelj svakoga dobra, a bie tiranin i zlotvor kakvoga
nikada nije bilo, niti e biti. Svaki e ovek biti nadgledan, ne samo svako njegovo delo,
nego i svaka re, ak i unutarnji pokret due bie pod neprestanim spoljnim nadzorom i
kaznom, tako da e se ovek odviknuti da misli iz bojazni da sluajno njegovo lice i
nehotice ne bi izrazilo neto to nije u skladu sa vlau svetskog vladara, antihrista. Svaki
rad i svaka ped zemlje bie u vlasti antihrista.
Nastupie uasne prirodne nepogode, strani vihori, vulkanske erupcije, zemljotresi,
bolesti, i samo onaj koji nosi na sebi znak zveri, tj. satane, imae pravo na ivot, mada i u
najgorim ropskim uslovima krajnjeg siromatva i zgaenosti ovejeg dostojanstva. Sve e
imati za cilj da ime Hristovo bude potpuno iskorenjeno iz srca ovekovog...
Nastupie carstvo ada na zemlji. Nevolje nee obuzeti samo zemlju nego i svemir,
jer sve mora da umre, da bi sve bilo obnovljeno vaskrsenjem. Ovaj svet upravljae se po
pravdi Boijoj, i zato e on biti vean i prekrasan. No, dok se to ne javi, Crkva Hristova
bie gonjena po celom svetu, do istrebljenja... Meu gonjenima bie veliki broj muenika,
ali bie i mnogo otpadnika, koji e primiti na sebe obeleje zveri. Te otpadnike, te
slabotinje, te nevaljalce ve odavno je pripremala zla sila... Ali znaj, da ni najmonije sile
ada ne mogu savladati crkvu s kojom Gospod Hristos prebiva do svretka veka. Uprkos
gonjenju, Bog nee dopustiti da satana uniti malobrojne vernike poslednjih dana.
Brao, pazite na znake nastupajueg kraja sveta, koje nam je otkrio Gospod na Isus
Hristos i njegovi proroci i apostoli i ne slabite u svojoj nadi na Boga! (Vizije jednog
Svetogorca iz 15. veka)
* Antihrist e se pojaviti na Zemlji kada Rusija bude imala 180 miliona stanovnika,
a do tada e ve biti odran VIII vaseljenski sabor, koji e anatemisati sve ono to se
naziva reformatorstvom sve one partije i udruenja ljudi koji ive kao da nema Boga i

Bojeg suda, koji tee ostvarenju zemaljskog, materijalnog raja u svetu bez Boga. Takve
partije i takva udruenja e dovesti do ruenja hrianstva i hrianskih vrednosti u svetu i
stvaranja jedne vaseljenske, bezbone drave, na ijem elu e biti Antihrist. On e biti
Antihrist za pravoslavne, ali za ostatak sveta on e biti lani mirotvorac. Govorie: Mir,
mir, mir, a svuda e sejati samo smrt. Rodie se u Rusiji, u gradu izmeu Moskve i
Petrograda, i bie roen iskustvenim sposobom, dakle vetakim nainom (misli se na
demonsku materijalizaciju p.a.).
Antihrist e zavladati celim svetom, ali e jedino zazirati od Rusije, jer e Rusija biti
najmonije obnovljeno pravoslavno carstvo u to vreme i pridruie joj se neke azijske
zemlje i deo junih Slovena. (Serafim Sarovski, roen 19. jula 1759)
Komentar: Ovo proroanstvo je izmenjeno u delu u kome se govori da e antihrist
biti roen u Rusiji. Ovo je uinjeno zato da bi panja ljudi bila skrenuta od Majtreje.
* Nekoliko sekti japanskog budizma i intoizma predvidelo je pojavu budistikog
Majtreje posle 8. avgusta 1988. (8/8/88).
Komentar: Osmice koje se pojavljuju u ovom proroanstvu su, verovatno, samo
znak da je u pitanju dolazak velikog zla, jer se Majtreja pojavio neto pre navedenog
datuma.
* Doi e jedanput jedan pseudoprorok; nemojte mu poverovati i nemojte mu se
radovati. Ponovo e otii i nee se vratiti. (Sveti Kozma)
* Prema budistikom uenju, sadanji svet bi morao da se zavri 2.500 godina
nakon roenja Gautame Sidharte Bude - osnivaa budizma, a nakon toga treba da se pojavi
Majtreja, Buda budunosti, koji e spasti svet.
Komentar: Ovo proroanstvo, oigledno, ne potie od Boga.
* Zanimljiva je priprema u oblasti religije: u svim glavnim religijama sveta oekuje
se uskoro nevieni prodor nekakve velike Boanske pojave. U Jevrejstvu oekuje se skoro
dolazak Mesije (Jevreji ne priznaju Isusa Hrista kao Mesiju). U hrianstvu iri se sektako
uenje hiliazma (uenje o bliskom dolasku Hrista, kao zemaljskog cara koji e osnovati
hiljadugodinje zemaljsko svetsko carstvo sa usreenim oveanstvom). U budizmu
oekuje se javljanje Bude (oveka u kome e se naroito vaplotiti boanstvo). Buja pokret
bahai koji se zauzima za ujedinjenje svih religija u jednu svetsku religiju. iiti oekuju
svog imama - osvajaa Mahdija, itd. (asopis Nostradamus)
* etvorica mukaraca, svaki za sebe, tvrdie da su oni Isus Hrist. Demonstrirae
neverovatne moi, ukljuujui i sposobnost da nestanu i ponovo se pojave snagom svoje
volje. (Fatimino proroanstvo)
* Da li je Jakob Katcan novi Mesija? Hiljade potpuno uraunljivih i normalnih
ljudi ostavljaju sva svoja materijalna dobra samo da bi sledili oveka koji isceljuje
bolesne, hoda po vodi i kune se da je on niko drugi do Isus! Za Jakoba Katcana (22) tvrdi
se da je napravio mnoga uda, istovetna onima koja se pominju u Novom Zavetu, kao na
primer oivljavanje mrtvih, pretvaranje vode u vino i druga. Njegove besede toliko su
ubedljive i nadahnute da je veliki broj ljudi irom sveta napustio svoje luksuzne kue i
dobro plaene poslove da bi se pridruio Katcanu. Svi oni odano slede novog Mesiju na
njegovim putovanjima kroz Svetu zemlju.
Problemi u svetu mogu da budu reeni jedino uz pomo ljubavi, rekao je Katcan
(slika br. 83) grupi od 4.000 ljudi koji su se okupili da ga uju.
Priznati ameriki istraiva i poznavalac Biblije Tomas Login prouavao je njegove
sposobnosti i harizmu. On kae da jo uvek nema pravi odgovor na pitanje ko je zapravo
Katcan.
Ne mogu da tvrdim da je u pitanju drugi Isus. To je previe smela tvrdnja. Ipak,
naao sam neke dokaze iz Biblije koji me navode na ovakvu pretpostavku. Na primer, niko
ne zna gde je ovaj ovek roen ili odakle dolazi. Prvi put se pojavio u javnosti 3.
novembra 1995. godine kada su neki ljudi primetili kako se lagano sputa sa neba, na
jednom oblaku. U jednom delu Biblije pie da e se Isus vratiti na oblacima Raja, ovenan

slavom. Nikada nisam video oveka koji ima snanu mo ljubavi kao on. To oseanje
dominira i proima sve koji ga sluaju, kae Login.
Naravno, ima i onih koji kritikuju Katcana. Luter Hagen, teolog iz Nemake, koji je
veliki broj tinejdera spasio od raznih sekti, smatra da je ovaj ovek opasan.
Katcan je poput ludaka Dejvida Korea, oveka koji je u smrt poveo veliki broj
lanova svoje sekte, kae Hagen.
Ipak, Login se ne slae sa ovom konstatacijom.
Voe sekti uzimaju veliki novac i to im je jedini cilj. Katcan ne trai nita od svojih
sledbenika. On ne zahteva da prekinu sve veze sa svetom. Sluao sam ga nebrojeno puta i
nikada u njegovim reima nisam osetio nameru da kontrolie tue ivote. U njegovom
glasu nema agresivnosti, naprotiv, on je blag i smiren. Video sam ga kako ini uda, ista
onakva kakva je inio Isus. Izleio je oveka bolesnog od raka, vratio vid jednoj slepoj
osobi. Katcan hoda po vodi, tanije, po Mrtvom moru, kae Login.
I drugi naunici takoe prouavaju Katcanove aktivnosti, ali niko jo nema
racionalno objanjenje. to se tie njegovih sledbenika, oni ne trae nikakvo objanjenje.
Jednostavno veruju u ono to vide i uju.
To je Isus koji se vratio na Zemlju, kae bivi milioner koji je prodao svoju
kompaniju i sav novac dao u dobrotvorne svrhe. Sve to elim jeste da od njega nauim
kako da budem spokojan i srean ovek.
Komentar: to se tie silaska ovog avoljeg sluge sa neba, na oblaku, treba rei
da je on, koristei se reenicom iz Novog Zaveta koja govori o Drugom dolasku Isusa
Hrista, a koja glasi: I tada e ugledati Sina oveijeg kako dolazi na oblaku s velikom
silom i slavom. (Po Luki 21.27), to uinio da bi naveo ljude da veruju da je on Isus.
U vreme kada je pisan Novi Zavet, niko nije znao za letee tanjire, ali danas,
neposredno pred Drugi Hristov dolazak, gotovo da nema oveka koji nije uo za njih (ili ih
ak i video), tako da vie niko ni ne pomilja da bi Hrist mogao doi na oblaku. Katcan je
svojim dolaskom na oblaku, dokazao da je novozavetno proroanstvo zaista govorilo
o oblaku, odnosno, da Boje objave koje govore da e prikupljanje preivelih pravednika
na kraju sveta biti obavljeno leteim tanjirima, nisu istinite!

33. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA RAT
* Kao dokaz da se demoni pojavljuju meu ljudima, naroito tamo gde se razara i
ratuje, naveemo svedoanstvo jednog naeg asnog i istinskog vidovnjaka, koje je on
ispriao jednom naem saradniku. Naime, taj vidovnjak, mobilisan u JNA u vreme
najeih sukoba u Hrvatskoj prole godine, video je na ratitu jedno naizgled ljudsko
bie, kako besno, zapenuano huka na borbu, osvetu i mrnju as zengovce, as
pripadnike JNA - lako se i uverljivo preobraavajui as u ekstremnog Hrvata i zengu, a
as u ekstremnog Srbina u uniformi JNA. (Tree oko, 30. jun 1992)
* Jednog divnog proletnjeg dana, sedei u bunju pod kronjom monog drveta,
skriven posve od oiju - a meni bee sve pregledno - posmatrao sam tako sa visine preko
bojnog polja, utonuvi u svoje unutarnje. U tren sam video demone. Ne ljude, ve demone.
Oni su, na priliku, kao ljudi, ali ja sam ih video i prepoznao, jer njih ne moe svako da vidi
i prepozna. Video sam, dakle, demone u ljudskom liku kako prelaze as na jednu, as na
drugu stranu, i podstiu ljude na zla. as su bili na naoj, srpskoj strani, a as opet na onoj
drugoj, hrvatskoj, izazivajui meu vojnicima nemir i zbrku, podstiui ih da ubijaju,
kolju, da sisaju krv... Vojnici su bili isprva prestraeni, unezvereni i pometeni, a potom bi
skoili iz rovova i kidisali - tako mahnito kidisali - jedni na druge. Video sam to, i tvrdim,
da je u ovom ratu dosta demona; a da mnogi od onih nesrenih vojnika ine ova ili ona zla
ne znajui da zla ine jer nisu sami; njih su zaposeli ti prljavi, zli dusi. (Milojko
Kremanac)
* U ratu sam prvi put uo aneoski glas, glas opomene koji me je spaavao i
upozoravao na opasnost, i video avola. Demona rata. Jasno kao dan. Nema rata bez
demona, vojske ne vode generali ve demoni. Ali, ljudi u to ne veruju i zato u ratu
dozvoljavaju sebi sve ono ega se inae uasavaju. Rat je demonsko iskuenje i u ratu je
najvanija pobeda protiv avola. Znam to jer sam doiveo, jer sam imao oi da to vidim.
Zato sam kasnije i otiao u monahe, da tako osnaen nastavim borbu protiv tame, u sebi i
oko sebe. (Monah Kalista iz manastira ia)
* Svedoanstvo Rudolfa Hesa.
Nemaki ljubitelji tajanstvenog, onostranog i nepoznatog bili su bukvalno zapanjeni
Otkriima doktora Hesa objavljenim u gotovo svim bulevarskim i utim listovima, ali
zato savreno neprimeenim od strane zvaninih izvora informacija. Ozloglaeni nacistiki
glaveina Rudolf Hes, poslednji zatoenik pandaua, u eliji je vodio dnevnik uspomena.
Na jednoj od njegovih stranica sveprisutni novinari otkrili su sledee:
Pohod Nemake na Istok u sutini je bio sankcionisan od strane Centra kosmikog
kontakta na Zemlji, tzv. ambale. Mahatme (duhovne voe ovog centra) ne samo to su
sugerisale Hitleru neophodnost unitavanja izvora proleterskog zla, koje je obuzelo
teritoriju Rusije, nego su i uputile svoje strunjake u generaltab Rajha. Ratnici ambale
su se nali kako u linom Hitlerovom obezbeenju, tako i u centru strategijskog planiranja.
Oni su i odredili dan, ak i as napada.
Mi smo vodili isti onakav rat kakav je u svoje vreme vodio veliki Ram protiv crne
rase u Indiji. Svaki na ratnik vredeo je za desetoricu. Nesrea je bila samo u tome to je
Adolf bio napola lud a napola genije, i prvo je nadvladalo; on je izdao naredbu da se
potpuno uniti sve ivo na prostorima protivnika. To je sasvim promenilo odnos mahatmi
prema njemu. I mada su poslanici ambale ostali uz Hitlera do njegovog poslednjeg asa,
a tek kasnije su bili pobunjeni od strane KGB-a, energetska podrka ambale je nestala.
Ranije su nai tenkovi prolazili tamo gde nije mogao da proe ni peak, avioni su bili bri i
sposobniji za manevrisanje od svih drugih, a ratnici neumorni, njihova energija i borbeni
duh neunitivi. Sada je sve postalo isto kao i kod protivnika, ali smo mi zbog neega gubili

ak i one operacije koje su po svim kanonima vojne vetine procenjivane kao pobednike.
Avaj, ve sredinom 1942. godine bili smo osueni na potpuni poraz. Kosmos nas je
ostavio, poto nas je uvukao u pogibeljnu avanturu.
Reklo bi se - pokuali su da prokomentariu citat neke novine - isto medicinski
sluaj, i svako ko zdravo rasuuje mogao bi samo da saosea to se jednom od Hitlerovih
saradnika nakrivio krov u tolikoj meri; ali, stvar je u tome da u dokumentima KGB-a
postoji napomena da je meu Hitlerovim obezbeenjem bilo ljudi oigledno istonjakog
porekla, a kako se otkrilo na sasluanjima - Tibetanaca po nacionalnosti, koji su tvrdili da
su oni vojnici svete vojske Majtreje, koji su krenuli iz ambale po svim grenim mestima
planete radi njenog oienja od sila tame. Ove prie ih nisu spasle streljanja, ali beleke u
protokolima su ostale. Uporeivanja Hesovih uspomena sa protokolima KGB-a govore
o tome da poslednjem zatoeniku pandaua krov nije skliznuo toliko daleko od veoma
zagonetnih injenica Drugog svetskog rata.
Inae, ambala (ili Agarta) je legendarno podzemno carstvo. U njemu, navodno,
ivi jedna visokorazvijena humanoidna rasa koja tajno upravlja istorijom zemaljskog
sveta. Majtreja je ime njihovog kralja, koji je istovremeno i skriveni kralj zemaljskog
sveta, uitelj sveta i gospodar Novog doba - kako ga sve nazivaju. Da ovo carstvo i
njegov kralj nisu puka legenda, upuuju svedoenja ne malog broja istraivaa i
avanturista, iz prolog i naeg veka, kao i prie nekih medijalnih ljudi koji su, navodno, sa
stanovnicima podzemnog carstva stupali u telepatsku vezu. (Tree oko)
Komentar: Sudbina koja je zadesila nemaku vojsku u Drugom svetskom ratu, a
koju je u svojim memoarima opisao Rudolf Hes, nipoto nije izuzetna. Takva je sudbina
svake vojske koja uestvuje u nekom ratu, izuzev one koja to ini po Bojem nalogu.
Iz proroanstava se vidi da e, kada pone poslednje ienje, prvi veliki oruani
sukob izazvati vojska ujedinjenih Arapa (napadom na Evropu), i da nijedan evropski
vojnik koji tom prilikom bude uestvovao u odbrani svoje zemlje nee preiveti. Zatim e
arapsku vojsku potpuno razbiti i unititi ruska vojska, koju e zatim potui kineska vojska.
Na kraju e nastradati i kineska vojska, kada se protiv nje budu udruile amerika i ruska
vojska. Pa, sada, vi vidite ko e se na kraju veseliti!
* ta o Hitleru kau ehoslovaci? ehoslovaci su prvi detaljno opisali intimnu
vezu nacistikog pokreta sa crnom magijom, koju je Hitler ne samo koristio i podsticao,
ve se i sam njome bavio. Hitler je bio medijum i vrlo vidovit ovek, tvrde oni. On je
roen u Braunauu na Inu u Austriji, gradu koji je dugo bio poznat po velikom broju medija
koje je stvorio, naroito po Rudiju i Viliju najderu, koji su zapanjili itavu Evropu svojim
psihikim pirovima. Hitler je imao istu dadilju kao i Vili najder, a za medija ga je
uvebao profesor Haushofer sa Univerziteta u Minhenu. Za profesora Haushofera se zna
da je za vreme jedne posete Japanu bio izdejstvovao da bude primljen u jedno od najjaih
budistikih drutava i ovlada mnogim njihovim zabranjenim moima.
Prema reima pisca Louisa Pauelsa i fiziara dr Jacquesa Bergiera u knjizi Jutro
arobnjaka, Hitler je imao vrlo detaljna i tana vidovnjaka proroanstva o toku rata i
Ruzveltovoj smrti. Hitler je govorio o Ultima Thule, sreditu magije jedne nestale
civilizacije, o ambalahu, legendarnom podzemnom gradu u Himalajima, ije sile nasilja i
moi kontroliu oveanstvo, i Agarti, jo jednom himalajskom podzemnom gradu dobrote
i meditacije. Sanjao je o biima - poluljudskim i poluduhovima - koja bi u ruke nacista
predala zalihe energije da bi ovladali svetom. Sve ove ideje potiu iz tibetanske magije.
Hitler je bio najvea inkarnacija Satane i crni mag ogromne moi, kau ehoslovaci.
Hitlerovi najintimniji prijatelji su, kasnije, opisivali njegova najjezivija stanja, kada
je izgledao kao da je opsednut mranim linostima izvana, i govorio je njihovim
glasovima. Hitlerov lini sekretar, Herman Rauning, zabeleio je kako se Hitler budio
usred noi ... vritei i grei se. Izgovara zbrkane i nerazumljive rei, izgleda kao da se
gui.

ovek se ne moe otrgnuti ubeenju da je Hitler medijum, i to medijum koji je

posednut. Bez ikakve sumnje, Hitlera su opsele sile koje prevazilaze sve njegove
sposobnosti. Sile, kojima je pojedinac po imenu Hitler bio tek privremeni instrument!,
napisao je na drugom mestu Rauning. (Tajne)
Komentar: Kao to se moe naslutiti iz gore iznetih tekstova, razlozi za ratove nisu
ljudski. Gnerali i politiari opsednuti demonima, izazivaju i vode ratove, gurajui narode u
njih.
Zato, zaista, demoni izazivaju ratove? ta oni imaju od toga to e ljudi izginuti?
Zar ljudi ne bi ionako umrli, samo neto malo kasnije? Treba, naime, uzeti u obzir da su
demoni stari ko zna koliko milijardi godina, tj. da je duina ljudskog ivota, u odnosu na
duinu njihovog ivota, nitavna i da zbog toga ne bi trebalo da zavide ljudima na ivotu
koji imaju.
Ovo pitanje ostaje bez valjanog odgovora sve dok se ne shvati da veni ivot,
namenjen ljudima, postoji i da ga oni koji su u ratu ubijali svoje neprijatelje ne mogu
dobiti. Dakle, rat je jedan od naina na koje avo brine da ovek ne stigne do venog
ivota!
Ko pokree neprijateljsku vojsku na nas? Demoni, ne ljudi. A ko pokree nas u
oslobodilaku borbu protiv neprijatelja, ko od nas pravi narodne heroje (naravno,
pokojne), a od nae dece siroad, i to od kako postoji svet? Takoe demoni. Ljudi, ak ni
oni najgori, nisu toliko ludi da sami krenu u rat, jer se boje da ne izgube ivot. Ni
najgluplji ljudi nisu toliko glupi, da ne mogu da shvate da se porueni gradovi mogu
ponovo izgraditi, a da se izgubljeni ivoti ne mogu ponovo dobiti.
avo se ne boji za ljudske ivote, ali se boji da bi ljudi svoje ivote mogli da
iskoriste mudro. Zato, im je sloboda na odreenoj teritoriji (i uz odreeni broj rtava)
odbranjena, on nam pronalazi novog neprijatelja, novog agresora, koji e je ponovo
ugroziti i u odbrani od kojeg e izginuti novi borci za slobodu.
Kako demoni uspevaju da opsednu generale?
Ne opsedaju oni generale, ve na generalske poloaje dovode ljude koje su opseli
im su se rodili. Generali opsednuti demonima su neophodni da bi se svrha rata, a to je
ubijanje ljudi, mogla ispuniti, i zato demoni poloaje vojnih komandanata, uglavnom, ne
preputaju istim ljudima. Sa stoprocentnom sigurnou se moe raunati da meu
oficirima (bilo koje) vojske nema ni 10% onih koji nisu opsednuti demonima.
Kada rat pone, i kada jedna strana pobeuje, generali koji se bore na toj strani
dobijaju odlikovanja. A kada njihova vojska gubi, onda oni razmiljaju, otprilike, ovako:
Ne znam zato sam naredio svojim vojnicima da krenu niz ovu padinu, kada je trebalo da
idu na suprotnu stranu, uz brdo! I, da stvar bude jo gora, dole ih je saekala neprijateljska
vojska, za koju smo znali da se tamo nalazi, i bez muke ih sve poubijala! Ali, to nije toliko
vano, vano je da me niko zbog toga nije optuio, a jo je vanije to sam dobio orden za
hrabrost, koju su pokazali vojnici moje armije (koji su izginuli), i to u sada dobiti dobru
penziju. Dakle, nema razloga da brinem.
Zaista, za najvei broj poginulih u ratovima nisu zasluni neprijateljski vojnici,
ve sopstveni generali i oficiri, koji prave greke tano tamo gde treba, i koji u smrt
guraju, najpre, svoje vojnike. Jer, ko e da juri i stigne neprijateljske vojnike?!
Iz istorije znamo da bez rata nije nikada postojao period dui od 30-40 godina. Za
kakvu se to slobodu, onda, ljudi stalno bore i ginu? I ko im garantuje da u upravo
osloboenoj zemlji, na vlast nee doi najgori tiranin i na njoj ostati, recimo, sledeih 40
godina? Kakva je, dakle, garancija oveku da e, borei se za slobodu, posle rata, zaista,
i iveti u slobodi?
Koliko je heroja bilo samo u II svetskom ratu: ruskih, francuskih, nemakih,
japanskih, amerikih, srpskih...? Pa, da li su njihovi narodi, posle rata, bili slobodniji i
sreniji? A rezultat je bio: milioni poginulih i razorene teritorije na obe strane. I tako je
bilo u svakom ratu. Oni koji govore da su razlozi za izbijanje ratova, uglavnom,

ekonomske prirode, takoe nisu u pravu, jer bi ljudi u bar 90% sluajeva mogli da se
nagode, odnosno, da izbegnu ratovanje.
Da li to znai da ne treba braniti slobodu svoje zemlje?
Ispravan odgovor na ovo pitanje moe se dobiti tek kada se zna da na Zemlji uopte
ne moe biti mira i slobode, jer planeta Zemlja ne slui da bi se na njoj ivelo ve da bi se
sa nje pobeglo! A to znai da je sloboda - magla koju nam prodaju demoni!
Ratove izazivaju demoni, ali ne zato da bi jedna, druga ili trea strana pobedila, ve
da bi na svim stranama izginuli ljudi. Drugo, demoni ratove izazivaju (i vode) po Bojem
doputenju, to znai da rat moe zahvatiti samo one teritorije na kojima ga je Bog
dopustio, i trajati samo onoliko vremena koliko je Bog dopustio. Kada to vreme proe,
demoni moraju prekinuti rat, ne mogu ga vie voditi, bez obzira kakva situacija bila na
terenu. Pa, vi, sada, sami odgovorite da li slobodu svoje zemlje treba braniti, ili treba
uiniti neto drugo.
oveku ivot nije dat da bi ga izgubio branei neku teritoriju. Ne zagovaram
dezerterstvo, ali treba se podsetiti da oveku zemaljski ivot nije dat da bi ga bacio prvom
pogodnom prilikom, ve da bi se osposobio za ivot u raju, to on moe postii samo
injenjem dobra drugim ljudima. Mrtav ovek ne moe nikome da ini dobro, a ratovi
postoje zato da bi ljudi izginuli.
Ako se ovaj svet smatra tuinom, a Boje carstvo venim stanom, ija je ideja da,
branei svoju domovinu, proigramo svoju jedinu priliku da dobijemo veni ivot? Svaki
ovek koji je mimo Boje volje pucao na neprijatelja, opredelio se, znajui ili ne
znajui, da svoj ivot poloi za - avola.
Zato se u Bibliji Bog naziva Gospodom nad vojskama? Zato to je on taj koji
doputa ratove kad hoe, i daje pobedu kome hoe. Motivi i razlozi koji, navodno, pokreu
ljude u ratove ne samo to nisu istiniti, ve nisu ni vredni ratovanja. Planeta Zemlja je
jedan veliki poligon za regrutovanje heroja, boraca za slobodu ili boraca za pravu
veru, bezumnika kojima e orden za hrabrost biti dodeljen na Bojem sudu!
Sloboda ne moe postojati tamo gde je demonima doputeno da ine sve kako bi
ljude naveli na promaaj ivota, i gde su ratovi samo jedan od naina na koji oni to
postiu. Ratove ne izazivaju ljudi ve demoni - kada im Bog to dopusti, zato je iluzorno
verovati da je bilo gde na zemlji mogue ostvariti trajan mir i slobodu. Oni na zemlji,
jednostavno, ne mogu postojati.
Mi potujemo svoje (poginule) narodne heroje, ali bi avo voleo kada bismo tako
mogli da potujemo sve ljude sveta. Zato bi svaki ovek trebalo itekako da uva svoj
ivot, i da vreme svog ivota koristi za ono za ta mu ga je Bog dao, da ne bi prekasno
shvatio da se - branei svoju zemlju od neprijatelja - preraunao. Ne gubi se samo ovaj
ivot, ve i veni.
Onaj ko je u ratu ubio, ubio je namerno, jer je znao da e kao vojnik ubijati. Borei
se protiv neprijatelja, odnosno, protiv drugih ljudi koji su, kao i on, prevareni i gurnuti u
rat, ovek puca u samoga sebe. Svako ko puca na neprijatelja avolov je sauesnik u
ubijanju ljudi, obzirom da bez njega i njemu slinih, avo taj posao nikada ne bi mogao
da obavi. Rat nema realne uzroke, rat je prevara, tanije, iskuenje, pa ko to ne shvati sada,
shvatie kada mu od ivota ostane samo seanje na ivot.
Boja zapovest za poslednje vreme glasi: Sklonite se na planine, to znai da bi
odbrana slobode, danas, bila naroito velika greka, obzirom da je Bojim programom
predvieno da ovaj svet uskoro prestane da postoji. Za iju e, dakle, slobodu sada
poginuti vie od est milijardi ljudi?!
ta dobija onaj ko pogine branei slobodu svoje zemlje, i ta na taj nain dobijaju
njegova deca, a ta dobija onaj koji se sa svojom porodicom preselio na neko bezbednije
mesto kada je shvatio da je rat blizu? Na to se jo moe dodati i mogunost koju je oveku
kroz proroanstva dao Bog, a to je da to uini blagovremeno, tj. da ne napusti svoj dom tek
tako, ve da kuu i drugu imovinu koju ne moe da ponese sa sobom, na vreme unovi, a

zatim da dobijeni novac iskoristi za nabavku onih stvari koje bi mu mogle biti od koristi za
vreme rata. Pogotovu kada se, kao to je to sluaj danas, iz proroanstava vidi da povratka
u gradove vie uopte nee biti. Dakle, Bog je oveku dao mogunost ne samo da preivi
dolazeu nevolju, ve i da, dok ona traje, ne pati.
Ako ratove izazivaju demoni, a ne ljudi, onda oni postoje samo zato da bi ljudi
izginuli, a ne da bi neko pobedio, zar ne? S druge strane, ako je Bog kroz proroanstva
upozorio ljude na dolazak nekog rata, zar to ne znai da on ne eli da oni u njemu izginu?
Zar savet: Sklonite se na visoke planine ne govori jasno da Bog ne eli da ljudi
uestvuju u ratovima?
Obavetenje o vremenu poetka Velike nevolje na kraju sveta, dato je pre vie od
dve hiljade godina. Rat u Hrvatskoj najavljen je, najmanje, osam godina pre nego to je on
poeo. Rat u Bosni najavljen je, takoe, osam godina pre nego to je poeo. Arapska
invazija na Evropu, u toku koje e Beograd biti sravnjen sa zemljom, najavljena je, bar,
dva veka ranije, a slina opomena data je i za sve ostale delove sveta, jer e ratom, uskoro,
biti zahvaen ceo svet.
Sveti Kozma Etolski je jo pre dve stotine godina oznaio planine u Grkoj, na
kojima e pravednici moi da preive nevolju poslednjih dana. Mitar Tarabi, Deda Miloje
i jo neki proroci oznaili su planine u Srbiji, na kojima e verujui, takoe, moi da
preive tu nevolju. Kada kraj sveta ne bi mogao da se preivi, zar bi Bog obavetavao
ljude gde i kada treba da se sklone? A ako se nevolja na kraju sveta moe preiveti, to
znai da se jo lake moe preiveti svaki drugi rat.
A evo ta o ratovima govore proroanstva:
* Svim monicima i odgovornim ekspertima za rat na ovoj planeti poznato je da su
probe atomskih bombi za dalji opstanak oveanstva vrlo opasne. Mi smo ponovo ukazali
na ovaj problem i opomenuli vas. Nae opomene nisu, dodue, ismejane, ali su shvaene
kao nemogu zahtev. Politiki nain rada na Zemlji uasan je, i strah od nadmoi
protivnika zaokuplja i nadvladava sve narode, jer na Zemlji postoje narodi, a ne izgraeno
oveanstvo. Rase i narodi odelili su se jedni od drugih. A ipak, pravog i nevidljivog
protivnika jo niste shvatili dovoljno ozbiljnim protivnikom.
Smisao postojanja naroda pravda se ugroenou od suseda. Nauka i tehnika
stvorile su mogunosti koje su dovoljne ne samo da ubiju ljude, ve i da sve narode
potpuno sliste sa Zemlje i da tako planetu pretvore u pepeo. Zemlja za oveanstvo nije
vie nikakva domovina, ve samo osuenika elija u kojoj svaki ovek eka na svoje
pogubljenje, ne znajui da li e biti izvreno danas ili sutra. Ova planeta nije vie Boja
institucija za popravak i napredovanje zaostalih dua, ve materijalni pakao u kojem
Lucifer ima odreene ruke i voljne pomagae. Na osnovu sopstvene istorije, moemo samo
da konstatujemo: Zabluda vlada.
Zemaljski monici uskoro e postati slabi, ako ne poloe ispit na Zemlji. Mnogo vas
hoe isto ono to i protivnik Boga hoe, a to je da oveka, brata, naine bolesnim i da mu
unite i telo i duu. Tog elementarnog zloduha zovete avo ili Lucifer. Kojim imenom
treba da nazovem one Zemljane i Zemljanke koji to isto ine? Prave istine ve su vam
poznate, no vi ste ih ismejali ili odbacili kao besmisao. Pogreni ljudi na znaajnim
pozicijama imaju uvek nove sumnjive izgovore. Sumnjivi izgovori mogu da budu vrlo
inteligentni, a la moe da bude primamljiva. Visoka inteligencija ne tei obavezno da
dosegne jezgro istine. Ona je kod vas na delu da bi oskrnavila najvie pojmove postojanja i
da bi dovela do neizbenog haosa, jer je zloupotrebljena od jakih negativnih snaga zloduha
iz Kosmosa.
Vi ste imali Bojeg izaslanika na Zemlji i sauvali ste njegove pouke i uenja.
Meutim, vi se rugate tim poukama i na taj nain poniavate Gospoda Boga kada u
njegovo ime istinu preobraate u la, i kada atomsku smrt smatrate od Boga odobrenim i
jedinim reenjem za vau samosteenu bedu i nevolju.

Aneo bez svetosti, odbaeni nosilac svetlosti i protivnik Boga, sa nagonom da se

istakne, ivi duhovno na ovoj planeti. To je njegovo poslednje prebivalite i ovde, na
Zemlji, mora se platiti veliki dug - velika krivica.
Zemlja je natopljena krvlju mnogih miliona ljudi. Ovde su se izbesneli najgadniji
instikti Lucifera. Ovde je on svoju pretnju ostvario. Oslobodite se od tog udovita i
Bojeg protivnika koji se grevito zalepio za vas i za svoje pripadnike na Zemlji, da bi
izveo veliko delo unitenja. Ako jo imate zdravog razuma, onda trebalo bi da vam bude
teko; spremni smo da vam pomognemo na svaki razumni i mogui nain. Pazite na nae
opomene i poruke! Nema vie vremena za gubljenje. Moemo vam samo malo takvih
poruka proslediti. Jo vrlo malo prilika imamo na raspolaganju. Brinite se vie za svoje
duhovno postojanje koje je od kosmikog znaaja i venosti.
Ne sledite Lucifera u tamu, iz koje vas ni Hristos vie nee moi spasti. Pazite na
nae letee objekte-brodove i manje letee tanjire. Oni vam pokazuju da neete biti
ostavljeni. Molite se da uspe teka borba sa zloduhom i udovitem nezamislivih moi i
zlobe. Ne jaajte vie njegovu mo svojom lakomislenou, jer ete tako svoje blinje i
sve ljude ukaljati i ubiti. Svaka kap krvi koja se prolije na Zemlji, pobeda je bezbonika!
Kada oveanstvo naini neku greku, pobeuje zloduh Lucifer na ovoj planeti svojom
nezamislivom koncentracijom. Njegova pobeda bi znaila: Vidi, Boe, ja sam ti namerno
uinio naao! Na ovoj planeti, koja je bila odabrana za kolovanje tvoje dece, ivee
ubudue samo jo ljudske nepodobe i ljudska udovita.
Ne znam ta stvarno treba jo da vam kaem. Sve lei u vaim rukama. (Ater
eran)
* Mnogi itaoci su reagovali na na komentar o moguim zbivanjima u Rusiji,
posebno na mogunost irenja sukoba i prerastanja u trei svetski rat. Na stav je da je
upravo to namera iluminata, kojima odgovara to vie sukoba i ratova jer tada njihove
fabrike oruja rade punom parom, broj ljudi na zemlji se smanjuje, a NATO dobija
opravdanje za svoje postojanje.
Sigurno ete se zapitati da li je mogue da ljudski um planira takve dogaaje. Stvar
je u tome to to ne planira ljudski, nego jedan uasan, neljudski um koji vekovima
pokuava (i delimino uspeva) da sebi potini ljude na ovoj planeti. U tom smislu njegovi
izvrioci nee se zadovoljiti koliinom raketa baenih na nau zemlju, ve pripremaju
dalje irenje sukoba na Balkanu. (Gari Zdravkovi, 2. jun 1999)
* Sve tamo do Uskrs e da ide ovako kako ide. Do tada avo nee da bude tolko
moan kolko e da bude posle. Ako ljudi private njegovu ponudu, onda mo da bude
svata...
- Shvatam ta hoe da kae! A... ako ljudi prihvate, kako ree, njegovu ponudu,
ta e se dogoditi?
- ta e se dogodi... El stalno treba da ponavljam? El mogue da su ljudi tolko
oravi da nita ne vide?
- Da vide?
- Da vide da on polako, al sigurno uzima deo po deo sveta. Da prua, ne mali prst,
nego nokat s mali prst a uzima sve... Ljudi glupi pa ne vide da su svi ratovi nameteni... Da
nijedan rat nije izbio zbog neki ozbiljni razlozi... Da iza sve teroriste stoje uvek jedni te
isti. Kako niki nee da svati da ti teroristi ubivaju samo obian narod, jo nikad nisu ubili
nekog od nji! To ljudi nee nikako da vide... (Deda Miloje, mart 1996)
Ako neko ne veruje da su svi ratovi nameteni, trebalo bi da odgovori na pitanje:
kako je jedna ena, proroica Sveta Odila, koja je ivela u Nemakoj pre 13 vekova,
mogla sa tolike vremenske distance da precizno opie Hitlera, njegove vojne uspehe,
njegova zlodela i njegov kraj? A ako su svi ratovi nameteni, ta onda (zaista)
predstavlja odbrana slobode svoje zemlje?

* O, posluaj, dragi brate, jer sam videla silan teror i nesreu koja zadesi naa polja,
ume i planine. Doi e vreme kada e Nemaka biti psovana i nazivana najomraenijom
nacijom sveta.
Nailazi period u kome e iz njenih nedara izrasti strani ratnik ije e se zlo i oruje
rairiti po itavom svetu. Ljudi e ga mnogi nazivati antihristom.
Bie proklinjan od hiljada majki, sestara i ena, od kojih e mnoge biti unitene
zajedno sa celim svojim porodicama i domainstvima.
Taj osvaja e se roditi na obali Dunava i vrlo e se razlikovati svojim poreklom i
izgledom od ostalih voa. Rat koji e on zapoeti, bie straniji od svih ratova do tada.
Oruje njegovih ratnika bie ubojito. U rukama e nositi baklje iz kojih e bljuvati
silna vatra, na glavama e imati gvozdene lemove. Zverstva i surovosti koje e ova vojska
poiniti bie nebrojeni. Za njima e ostati silne vatre.
Bie pobedonosan i na zemlji i na moru i u vazduhu, jer e imati i mnoge ratnike sa
gvozdenim krilima. Ovi e se ratnici penjati visoko do samog neba, odakle e se bacati na
sela i gradove palei ih i razarajui svojom vatrom iz paklenih usta.
Zemlja e se tresti, reke pocrveneti od krvi, a iz morskih e dubina izroniti strana
gvozdena udovita bljujui vatru iz svojih eljusti i potapajui silno brodovlje.
Njegove armije e u poetku biti nepobedive, a njegovi mnogobrojni neprijatelji
nemoni pred najezdama njegove vojske. Bie to dug, krvav i iscrpljujui rat.
Mnoge vojske e onda pregaziti Nemaku u svojim vatrenim kolima, a zlikovac e
u oaju sam podii ruku na sebe! Posle ovog najveeg rata u istoriji, jo dugo na zemlji
nee biti mira. Usledie mnogi manji ali krvavi ratovi, a zatim e nastupiti kraj. (Sveta
Odila, roena 660. godine)
* Mnogi ne ele da veruju da e kroz godinu-dve doi do velikog rata. Kau:
smirie se... Deda, kai mi: hoe li zaista doi vreme da e se ratovati po itavom svetu?
- Reko sam ti da oe. e da se zarati.
- Ali, na sve strane se potpisuju mirovni ugovori... Samo se pria o miru...
- To je varka! Tako je uvek bilo. I pred proli rat se potpisivali ugovori na sve strane,
pa izgibe silan narod.
- Sad je malo drugaije.
- Jok. Ista, bre, banda opet kuva orbu. Nisu ni lonac od prolu orbu oprali. U
isti kuvaju.
- Misli na Nemce?
- Zna ti dobro o kome se radi! Zna se koj kuva orbu ve dve iljade godina. Al
ovaj put e je sami pojedu (re je o demonima p.a.).
- Jel da napiem o kome se radi? Da kaem ko stoji iza svega.
- Jok. to da pravi sebi problemi. Ako sami ljudi ne mogu da svate koj ih unitava
dve iljade godina, nee da svate ni za sledei pet iljada. Kad sve proe, kad se
razredimo, onda e se ljudi probude. Onda e da svate to smo se tolko tamanili. (Deda
Miloje)
Jedini sluaj kada je opravdano ratovati, i ne samo opravdano ve i kada svakako
treba ratovati, jeste kada to Bog zapovedi. Jer, kada Bog zapovedi nekoj vojsci da ratuje
protiv druge, to znai da e ta vojska sigurno pobediti i to bez gubitaka, odnosno, da e
druga strana sigurno izgubiti, bez obzira na odnos njihovih oruanih snaga upotrebljenih u
tom sukobu. A da li Bog daje pobedu jednoj ili drugoj strani, svaki ovek moe da sazna
pitajui Boga (na nain koji je opisan u 5. poglavlju ove knjige).
Iz proroanstava koja se nalaze u predgovoru ove knjige, vidi se da e uloga velikog
pobednika na kraju sveta biti data srpskom narodu, otprilike, kao to je nekada bila data
Jevrejima.

34. POGLAVLJE
OPSEDNUTOST
* A kada su oni izlazili, gle, privedoe mu oveka nema i besomuna. I poto je
demon isteran, progovori nemi, i zadivi se narod. (Po Mateju 9.32, 33)
* A kada je vaskrsao rano u prvi dan nedelje, javi se prvo Mariji Magdalini, iz koje
bee izagnao sedam demona. (Po Marku 16.9)
* Pa i demoni su izlazili iz mnogih viui i govorei: ti si Sin Boiji. A on im je
pretio i nije im dozvoljavao da govore, jer su znali da je on Hristos. (Po Luki 4.41)
* I izlei mnoge koji su patili od razliitih bolesti, i izagna mnoge demone, i ne
dozvoljavae demonima da govore, jer su ga znali. (Po Marku 1.34)
Komentar: Iz navedenih primera se vidi da demoni dobro poznaju Isusa Hrista i da
ga se boje, to nije udno jer ih je on lino, jednom davno, osudio na pakao! A ako ga se
demoni, koji imaju mnogo vee mogunosti i znanja nego to ih imaju ljudi, boje, zar mi
ne bi trebalo iz toga da izvuemo zakljuak: da bi i mi trebalo malo vie da se bojimo
Boga, da ne bismo doli u situaciju da, kao demoni, u Isusu imamo protivnika, umesto
prijatelja?
Iz navedenih primera se vidi i to da u jednom oveku moe biti vie demona.
Naime, poto se svi demoni (a ima ih oko 84 milijardi) nalaze u ljudima, to znai da u
jednom (opsednutom) oveku mora biti vie njih.
Isterati demona - izazivaa bolesti iz oveka, daleko je lake (jer to eli i ovek
kojeg demon na taj nain mui), nego isterati demona koji ivi ovekovim ivotom. Ali,
ovek koji ima jaku veru u Boga, moe da uini i to. Evo jednog biblijskog primera koji o
tome govori:
* A kad smo jednom ili u bogomolju, srete nas jedna robinja, koja je imala
pogaaki duh i koja je gatajui donosila veliki dobitak svojim gospodarima. Ova je ila
za Pavlom i za nama viui: ovi ljudi su sluge svevinjeg Boga, koje nam objavljuju
spasonosni put. Ovo je ona inila mnogo dana. I kad Pavlu dosadi, on se okrenu i ree
duhu: nareujem ti u ime Isusa Hrista da izie iz nje; i izie u taj as. (Dela 16.16-18)
Ova ena, odnosno demon koji je njom upravljao, pokuavao je, preteranim
hvaljenjem Pavla i njegovih pomonika, da upropasti njihovu misiju, zato je Pavle
reagovao i oslobodio ga se, isteravi ga iz ene.
* Maja. Jedne noi, dok jo nije znala da je trudna, Jelena Radosavljevi iz
Kragujevca je sanjala udan san.
- Ono to sam sanjala nije bilo samo udno, ve i veoma stvarno. Nikada do tada
nisam sanjala tako stvaran san. Kada je poeo, prvo sam videla svetlo, ali ne svetlo iz
nekog mesta, ve svuda oko mene. Sve je sijalo kao stotinu zraka sunca, ali mi nije
smetalo. Onda je ta zaslepljujua svetlost poela da zamire, a ispred mene se, na
neodreenoj daljini, pojavila jedna figura. Ona mi se lagano pribliavala i, kada je prila
dovoljno blizu, videla sam prelepu devojku koja je vie izgledala kao devojica nego kao
ena. Bila je u odedi nalik indijanskoj nonji raznih boja i potpuno prekrivena nekim
sjajnim ukrasima. Izgledala je kao neka vana linost, ali ne u savremenom dobu ve u
prolosti. Onda mi je prila tako blizu da sam mogla da je dodirnem rukom. Shvatila sam
da je sav onaj sjaj na njoj poticao od istog zlata. Sve je bilo zlatno: narukvice, ogrlice,
pojas, veliki ukras na glavi koji je govorio da je zaista re o nekoj vanoj linosti. Crte lica
bile su joj kao kod Latinoamerikanaca. Izgledala je kao neka lepa Meksikanka. A onda mi
se obratila, mada nisam mogla da vidim da joj se usne pomeraju. Kao da mi je stavljala
rei direktno u um. Rekla je: Budi spokojna, donosim ti radosne vesti. Moje ime je Tolan
i ja sam bila princeza naroda koji vi zovete Maje. Bila sam najstarija erka vladara i
vrhovnog svetenika svih Maja. Moj otac, Tonatiuh, rtvovao me je bogovima posle tri

sune godine kako bi ih umilostivio i dozvao kiu. Bogovi su se smilovali mom narodu, ali
je moj otac ostao neutean i molio ih je da mi podare drugi ivot. On nije znao da u ovom
drugom svetu, svetu posle smrti, vreme nita ne znai i da e bogovi usliiti i tu njegovu
molbu tek posle mnogo stotina vaih, zemaljskih godina. Odluili su da vrate moj duh u
telo novoroenog deteta i dozvolili su mi da sama odaberem kuda elim da ode moj duh i
ije telo da naseli. Ja sam odabrala tvoju erku.
- Ja nemam erku! - odgovorila sam joj.
- Imae! Ona je ve sada iva i raste u tvojoj utrobi. Odabrala sam je jer je zaeta
na isti dan kada sam ja rtvovana. Ne treba da se boji. Budi srena, moj duh e iveti
zajedno sa njenim, oplemenjivae ga i razvijati (ova majka se nije upitala: ako se
princeza ve raa po drugi put, zato u jednom telu moraju biti dva duha, kada bi
princeza i sama mogla da bude njena erka? - p.a.). Ja neu smetati njenom duhu,
naprotiv, uiniu da spozna sve to sam ja spoznala tokom ivota u ovom drugom svetu.
Nemoj se plaiti svog deteta, ono nee biti isto kao druga deca. Bie mnogo pametnije i
naprednije. Vie ti se neu javljati do pred samo roenje deteta. Ne brini za dete, ja ga
uvam. - Naravno, odmah sam probudila svog supruga i sve mu ispriala.
- Drhtala je kao prut - ubacuje se u razgovor Jelenin suprug Miodrag. - Sve mi je
ispriala i ja sam sluao ne znajui ta da mislim.
- Posle nekoliko dana poela sam da dobijam jutarnju muninu koja je uobiajena za
trudnice, a uskoro mi je izostao i redovni ciklus. Jo uvek nismo zaboravili udan dogaaj
od pre neko vee i predskazanje u snu, pa smo istinski bili zaplaeni i iznenaeni. Doktor
je potvrdio ono to dotle niko nije mogao znati: bila sam u prvom mesecu trudnoe.
udnih snova vie nije bilo. Trudnoa se normalno odvijala i sreni par je uskoro
oekivao prinovu. Na ultrazvuku im je potvreno da je re o devojici. Ali onda, jedne
noi dok je Jelena bila u osmom mesecu trudnoe, u snu je opet poela da se pojavljuje
zagonetna jarka svetlost. Isto kao i kada je prvi put sanjala udan san, svetlost je polako
zamrla i iz nje se pojavila ista ona lepa devojka i obratila se buduoj majci:
- as roenja tvog deteta i mog ponovnog otelotvorenja se primakao. Budi srena
jer e uskoro naa dva duha biti zajedno. Ja u iveti u njoj i ona e iveti u meni. Detetu
daj ime nalik imenu kojim vi zovete moj narod. Nazovi je Maja. Neu ti vie dolaziti u
san. Maja e govoriti umesto mene.
ta je sve prolazilo kroz Jeleninu i Miodragovu glavu posle ovog sna, moemo da
zamislimo.
- Sada smo stvarno bili zabrinuti. Ovo vie nije mogla biti sluajnost niti igra
podsvesti,- pria Jelena. - Neko mi je stvarno dolazio u san i govorio mi ta da radim sa
svojim jo neroenim detetom! Odluila sam da potraim savet od nekog ko se bavi
ovakvim pojavama i to pre nego to se dete rodi. Ovo nije moglo biti objanjeno prostom
psihologijom i suprug i ja potraili smo, preko prijatelja, jednog strunjaka za spiritizam u
Beogradu i zakazali razgovor, a po potrebi i seansu.
- On nam je rekao da je, po svemu sudei, moja supruga stvarno imala kontakt sa
duhom koji trai utoite. Rekao nam je da verovatno nema razloga za brigu, jer se duh
pokazao kao prijateljski. Takoe nam je predloio da saekamo da se dete rodi i da onda
doemo opet do njega u sluaju da se neto natprirodno desi - objanjava otac male Maje.
Posle toga se sve odvijalo kako su i oekivali. Devojica se rodila bez ikakvih
komplikacija, kao savreno normalno dete. Ni po emu se nije moglo rei da je neto oko
nje specijalno. Onda je doao na red problem oko davanja imena detetu.
- Mi smo, naravno, razmiljali o mnogim imenima, pa i o imenu Maja, ali nismo
znali da li da popustimo pred tako udnim zahtevom jednog natprirodnog snovienja. ta
bi bilo kada bismo odbili, pitali smo se i odluili da se ne alimo sa stvarima koje ne
razumemo. erki smo dali ime Maja i nadali se da e sve biti u redu.
Dete je lepo napredovalo i nita nije ukazivalo na to da se iole razlikuje od drugih
beba njenog uzrasta. Dobila je prve zubie, dosta porasla, a potom i prohodala. Kako je

vreme prolazilo, poela je i da govori. Sa etiri godine, koliko sada ima, ve dosta pria i
njeni roditelji su bili spremni da potpuno zaborave udne dogaaje iz prolosti. Tako bi i
bilo da se pre nekoliko nedelja nije zbilo neto to ih je ponovo uznemirilo. Naime, jednog
dana majka je ula svoju erkicu kako, zaokupljena igrakama, pevui neke nerazumljive
rei. Kada je malo obratila panju na to, shvatila je da se radi o sasvim razgovetnim
zvucima, koji, meutim, nisu bili na naem jeziku. Ovog puta roditelji nisu bili iznenaeni
kao ranije.
- Odluili smo da snimimo na kasetu te udne rei koje je Maja povremeno
izgovarala i da se raspitamo o njihovom poreklu i znaenju. Jasno nam je bilo da to nije
nauila u naem okruenju - govori Majin otac - to je zvualo toliko strano da nije liilo ni
na jedan evropski jezik. Strunjaci koji su presluali kasetu rekli su nam da se radi o
nekom izumrlom jeziku. Poto smo mi znali pozadinu svega ovoga, raspitali smo se i
dobili adresu jednog od najboljih strunjaka za izumrle jezike latinoamerikih naroda,
profesora Miguela Enrika Kalavere iz Meksika. Uspostavili smo kontakt i poslali mu
kasetu. Posle nedelju dana nam je stigao pismeni odgovor u kome profesor Kalavera
izraava svoje zaprepaenje. Utvrdio je da se radi o starijoj verziji jezika lokalnih
Indijanaca. Uspeo je da prevede snimak i otkrio da su to rei jedne stare pesme koju
Indijanke i danas pevaju svojoj deci. To je bila deija pesma drevnih Maja! Pozvao nas je
da mu i dalje aljemo bilo ta to Maja izgovori - zavrava priu otac male Maje.
Jelena i Miodrag sada spokojno gledaju na dogaaje iz prolosti i prate razvoj svog
deteta. Jasno im je da nemaju razloga za strah jer neko zaista pazi na njihovu erku.
(Zona sumraka)
Komentar: Demon gotovo nikad ne najavljuje opsednutost oveka. U ovom
sluaju, meutim, on je to uinio da bi dokazao postojanje reinkarnacije!
Moda nekome nee odgovarati da ovo sazna, ali onaj Majin roditelj, na koga ona
po svom karakteru lii, takoe je opsednut demonom, jer da nije, drugi demon ne bi smeo
da opsedne dete.
* Sali. Sali Lajstam iz ikaga smatra se primerom deteta sa paranormalnim
sposobnostima. Salina mama se prisea:
Jednog dana, pre nekoliko meseci, moj mu i ja smo odluili da nauimo da
igramo ah. Sali nas je posmatrala. Kada sam pomerila jednog od mojih skakaa, Sali je
progovorila: Mama, Pol kae da to nije nain na koji se kreu skakai. Bili smo
zaprepaeni njenim odlinim poznavanjem aha. Ona nam je objasnila: Imam prijatelja u
mojoj glavi koji mi govori kako se kreu figure.
Potom je Sali objasnila roditeljima da je taj prijatelj iveo u Nju Orleansu u
prolom veku. Rekla je:
Njegovo ime je Pol Morfi. Niko u Americi nije mogao da ga pobedi pa je zato
otiao u Evropu i tamo pobeivao sve redom. Sada on ivi u mojoj glavi.
Salini roditelji su kontaktirali lokalni ahovski klub i zaista otkrili da je Pol Morfi
postojao. Ovaj ahista je iveo u Nju Orleansu izmeu 1837. i 1884. godine. Smatran je
najboljim amerikim ahistom svih vremena do pojave Bobija Fiera.
Odveli smo Sali u klub. Pobedila je est njihovih najboljih igraa bez posebnih
priprema. Opet nam je objasnila kako joj je Pol rekao koje poteze da vue. Koliko mi
znamo, Sali nikada nije videla ahovsku tablu, niti je ula za ovu igru. Niko iz njenog
okruenja nije uo za Pola Morfija, kae Salina majka. (Zona sumraka)
Komentar: I u ovom sluaju iznet je dokaz postojanja reinkarnacije. Meutim,
ovde se u dokazivanje umeao i Bog, koji je posredstvom male Sali podsetio ljude na
nerasvetljeni sluaj Pola Morfija.
* Pol Morfi. ak i Rusi, nacija za koju se kae da je izmislila ah, smatraju da su
najbolji igrai svih vremena bila dva Amerikanca: u ovom veku Bobi Fier, koji je i danas
legenda, a u prolom Pol Morfi (slika br. 84), za koga ira javnost teko da je i ula. On je,
kako je napisao kotlananin Jan Mekdirer, ponos aha jer je pobedio sve najbolje igrae

svog vremena, odigrao neke od najlepih partija za koje se zna i zasluio naziv najveeg, a
tuga zbog traginog kraja u etrdeset estoj godini, dvadeset pet godina posle poslednje
zvanino odigrane partije.
Pol arls Morfi rodio se u Nju Orleansu 1837. u porodici irskog porekla. Njegov
ukundeda, konjiki oficir, preselio se iz Irske u paniju 1753. a deda Diego preao je
okean i nastanio se u Nju Orelansu. Njegov sin Alonso, sudija vrhovnog suda u Luizijani,
oenio se talentovanom panskom muziarkom i iz tog braka roen je Pol. Deak je
odrastao u luksuznoj kui u Kraljevskoj ulici u francuskoj etvrti grada, u atmosferi oevih
pravnih nauka, majine muzike, knjievnosti i odabranog drutva.
ah ga je opinio jo dok je bio osnovac. Zadivljeno je pratio kako njegovi otac i
stric Ernest, obojica strastveni igrai, provode sate nad ahovskom tablom i iznenadio ih
kada je, jednom, zamolio da i on pokua makar malo da igra. Njegov talenat tada je prvi
put zasijao. Pobedio je i oca i strica i stric ga je odveo u ahovski klub Nju Orelansa da ga
ponosno prikae.
Pol je imao samo devet godina kada je seo preko puta generala Vinfilda Skota, u
zvaninoj poseti Nju Orleansu, da odigraju partiju. Kada je, posle samo deset poteza,
deak matirao generala, ovaj je prebledeo - sebe je smatrao strunjakom za ah - i
zahtevao da odigraju jo jednu partiju. Ali, i ona se po generala zavrila pogubno, mali nije
imao smisla za diplomatiju i nije mu palo na um da malo popusti uvaenom gostu.
Vinfild Skot je skoio sa stolice ceptei od besa i uda, a Ernest Morfi je odveo bratanca
pravo u poslastiarnicu.
Morfi je po drugi put zaprepastio ahovske krugove Nju Orelansa 1850. godine kada
je maarski majstor Johan Levental, jedan od tadanjih najboljih ahista, doao u posetu
gradu. Majstor je gunajui pristao da igra sa trinaestogodinjim balavcem, kako se
izrazio. Prvu partiju su remizirali, drugu i treu dobio je balavac. Levental se potom alio
na nazeb i nesnosnu klimu u Nju Orelansu.
Pol je bio i sjajan uenik i student i pre dvadesete diplomirao je pravo sa najviim
ocenama. Kako, po zakonu, pre punoletstva, odnosno, navrene dvadeset jedne godine nije
mogao da se bavi pravom, stric ga je nagovorio da svoje ahovsko umee prikae i van
Nju Orelansa. Da bi to postigao, Ernest Morfi je preko ahovskih klubova i tampe pozvao
svakog amerikog ahistu da se bori sa Polom. I - nijedan ahista nije prihvatio izazov!
Poto plan nije uspeo, stric je savetovao Polu da uestvuje na takozvanom Nacionalnom
ahovskom kongresu koji se odravao u Njujorku krajem 1857. godine. Pol Morfi je
pobedio sve igrae na Kongresu, ustvari prvom ahovskom turniru u Sjedinjenim
Amerikim Dravama, iji je cilj bio da okupi i organizuje amerike ahiste.
Godine 1858. Morfi je otputovao u Englesku i Francusku i tamo nadigrao najbolje
Evropljane: Johana Leventala (po drugi put), Ogistisa Mongredijana, Danijela Harvica i
zvanino najboljeg Adolfa Andersena, pobednika Prvog meunarodnog ahovskog turnira
u istoriji. I ne samo da ih je nadigrao ve nije izgubio ni jednu partiju! Samo nije uspeo da
se sastane sa poznatim Englezom Stountonom, organizatorom onog istorijskog Prvog
meunarodnog ahovskog turnira 1851. u Londonu. Mister Stounton je odbio da igra sa
Morfijem izgovarajui se drugim neodlonim poslovima. Svi ahisti su znali da se
uplaio poraza od dvadeset jednogodinjeg mladia koga niko, otkako je kao dete zaigrao
ah, nikada nije pobedio.
(Kako demon moe tako dobro da igra ah, moda e neko pitati? Jer, ovde se radilo
o demonu koji je stanovao u Morfiju, a taj demon ne samo to ve milijardama godina
igra ah, ve je, sasvim sigurno, i najbolji ahista meu demonima. I to bi bio odgovor na
pitanje kako demon moe tako dobro da igra ah.
Ne postoji nikakva mogunost da ovek pobedi demona u ahovskoj partiji. Treba
se, naime, podsetiti da su upravo demoni, pre nekoliko hiljada godina, izmislili ah i dali
ga ljudima. - p.a.).

Morfijev ahovski genije bio je neverovatan, a nain na koji je igrao jo

neverovatniji. Sedeo je mirno kao bubica, ljubazno se smekao i najsloenije poteze vukao
bez ikakvog napora. Ni za jedan potez nikada nije utroio vie od minut-dva razmiljanja,
dok su se drugi majstori esto satima preznojavali.
U to vreme igranje naslepo bilo je veoma popularno, pa je i Morfi, u pauzama
meeva u Parizu, odrao nekoliko takvih egzibicija pred oduevljenom publikom. Da bi
ljudima u dvorani priredio to lepe uivanje, Pol Morfi je naslepo, ne bacajui ni pogleda
na tablu, simultano odigrao osam partija od kojih je dve remizirao a est dobio.
Morfi se, poto je osvojio Evropu, s jedne strane okeana ispraen, a s druge doekan
kao heroj, vratio kui i zapanjio kada je u prodavnicama i na ljudima ugledao morfi
eire, morfi cipele i ostalo ime se sluio ili oblaio. To je znailo da je postao zvezda.
Ali, u tom trenutku na to nije obratio naroitu panju. Kada je, posle zavretka amerikog
graanskog rata, Morfi konano 1864. godine otvorio advokatsku kancelariju, to mu je
oduvek bila elja, iznenadio se to nema klijenata. Nije mu bilo potrebno mnogo vremena
da se seti o emu se radi.
Ljudi, i oni najpametniji, vide u meni samo ahistu, nesposobnog za bilo ta
drugo!, alio se prijateljima. Takmienja me vie uopte ne zanimaju, ja sam advokat,
ah mi je uvek bio i uvek e mi biti samo razonoda. Hou da budem advokat jer to odlino
znam i volim da radim.
Nije vredelo, ahovska slava, do koje mu nije bilo ni najmanje stalo, nije dozvolila
da postane advokat. Iz koe zvezde teko se iskae. Morao je da zatarabi advokatsku
kancelariju i vrati se u roditeljsku kuu u Kraljevskoj ulici gde je iveo razoarano ali
udobno zahvaljujui porodinom bogatstvu i nasleu.
Nekoliko godina kasnije, prijatelji, roaci i susedi primetili su da se Pol Morfi,
najblae reeno, neobino ponaa: neprekidno glasno razgovara sam sa sobom, ak i na
ulici gde prolaznicima nairoko raspreda jednu te istu priu o nekakvom svom nasledstvu.
Zatim je oboleo od manije gonjenja i ak poveo sudski spor protiv progonitelja. Do
duevne bolnice ipak nije stigao jer je umro od kapi 10. juna 1884. godine. I mada je svoju
poslednju ozbiljnu ahovsku partiju odigrao dvadeset pet godina ranije, oalili su ga
ljubitelji aha irom sveta. (Politikin zabavnik br. 1858)
Komentar: Zato Morfi nije mogao da uspe ni u emu drugom osim u ahu?
Zato to je avo imao plan da sa njim znatno uvea popularnost aha u svetu.
Morfi je poslednju takmiarsku partiju odigrao u svojoj 21. godini. Posle toga, avo
mu vie nije pomagao, jer da mu je pomagao, zar on ne bi i dalje igrao, obzirom da je,
zahvaljujui ahu, postao slavan?
Kada ga je demon ubedio da e mu u advokatskom poslu pomoi vie nego u
ahu, i da e to biti mnogo interesantniji deo njegovog ivota, Morfi je u to poverovao i
objavio da ga ah vie ne interesuje. Odnosno, to je umesto njega uinio demon.
Zato je demon odluio da Morfi vie ne igra ah?
Zato to, kada popularan ovek svojevoljno prekida svoju (uspenu) karijeru,
njegova popularnost postaje jo vea. avo je imao nameru da ispopularie ah, zato nije
pomogao Morfiju u advokatskom poslu da novi uspeh ne bi zasenio uspeh u ahu, i ah
bacio u drugi plan.
Posle velikog Morfijevog uspeha, ahom je inficirano mnogo vie ljudi, i mnogo
ozbiljnije nego to je to bio sluaj do tada. Ali, ni Bog nije sedeo skrtenih ruku, ve je
demona prisilio da se ponaa na takav nain, da svaki ovek moe da shvati da tu neto
nije u redu i da, ako se malo potrudi, moe da otkrije istinu. Nije Morfi razgovarao sam sa
sobom, ve je to inio demon, glumei ludilo. Pa ipak, i pored sve Boje pomoi, do
dananjeg dana, niko od ljudi nije obelodanio tajnu Morfijevog uspeha.
Zato je avo bio zainteresovan za popularisanje aha?
Evo zato. Kao igra sa bezbroj kombinacija, ah od igraa zahteva veliko znanje, to
znai i mnogo vremena uloenog u sticanje tog znanja. ah krade oveku vreme, i to

upravo slobodno vreme, koje bi on mogao da iskoristi za mnogo pametnije stvari. Sem
toga, igranje aha ne iziskuje fiziki napor, zbog ega se ovek moe njim baviti po ceo
dan i gotovo do kraja ivota, to znai da mu moe initi tetu vrlo dugo.
Moda e neko rei da ah ne moe da upropasti oveka? To je tano, sam ah ne
moe da upropasti oveka. Ali on jeste deo jednog velikog, sveobuhvatnog plana za
upropaavanje oveka - putem krae njegove energije i njegovog vremena. Svaka
pojedinana stvar koja oveku oduzima vreme i energiju (koje bi on mogao da iskoristi za
svoje duhovno uzdizanje), deo je tete koja vodi njegovoj kasnijoj propasti. Kada avo
ovekovu propast ne bi pripremao polako i postepeno, tako da ona za oveka bude
nevidljiva, ona se nikad ne bi desila. Nekome vreme krade ah, nekome poezija, a
nekome sedenje pred televizorom. Neko vie vremena provede uz kompjuter nego sa
voljenom osobom. Na taj nain, ovek za spoznavanje Boga, uglavnom, nema dovoljno
vremena.
* ovek si, dakle neprijatelj sotoni. I on zna da si mu neprijatelj. I gle koliko te je
poraavao, a ne porazi te. Jer nisi njegov, nego moj. A to govorite da je meni neprijatelj,
on vas je nauio. Ko meni moe biti neprijatelj, osim neznalice nad neznalicama? A on u te
ne spada. Zna me i drhti kad mi prilazi, kao pseto. I od vas e drhtati, kad mu delo
shvatite. (D. A. Teodor: Re Gospoda kojeg nazvaste: niko)
* iko Havijer je roen 1910. godine. kolu je napustio u trinaestoj, a u
sedamnaestoj je prvi put posetio predavanje Brazilske Spiritualne crkve - tada veoma
popularne sekte, koja je kombinovala uenje francuskog pisca iz 19. veka Alena Kardeka
sa praktinim ritualima afrike magije. Ubrzo, Havijer je doiveo svoj prvi spontani trans,
napisavi i prve redove na temu gospela, a po diktatu duhova umrlih. Tokom sledeih 50
godina napisao je preko 130 knjiga po diktatu duhova (Havijer je bio opsednut demonom
p.a.).
Mnogi od duhova koji su komunicirali sa Havijerom i diktirali mu pisanu re,
identifikovani su zaista kao preminule linosti, obino pisci. Meu njegovim
najpopularnijim delima je zbirka od 259 pesama, za koje tvrdi da su ih, njegovom rukom,
napisali duhovi 56 pokojnih brazilskih pesnika. Sve u svemu, ravno 400 mrtvih pisaca
odabralo je za medijuma ika Havijera ne bi li i posthumno nastavili sa svojim literarnim
aktivnostima.
Veina knjiga koje su duhovi napisali Havijerovom rukom obrauje tematiku za
koju bi se moglo pretpostaviti da e interesovati publiku. Na primer - sutina ljudske
egzistencuje, ili ivot posle smrti. Roman Na dom napisan u devet tomova, na 2459
stranica, opisuje upravo spiritualni svet. Za razliku od veine Havijerovih knjiga, Na
dom je nastao po diktatu neidentifikovane osobe koja je za ivota bila lekar, a sebe
imenovala kao - Andre Luiz. Zapanjuje injenica da osnovu romana ini impresivno i
veoma profesionalno poznavanje medicine - posebno anatomije - ba kao i vie od
obinog znanja iz oblasti hemije, biologije, embriologije, psihologije i istorije evolucije.
* Rozmari Braun. Devetogodinja Rozmari je, iz ista mira, poela da se ali
roditeljima na gospodina duge sede kose i velikog nosa. Roditelji, naravno, nisu obraali
panju na priu matovite devojice. Meutim, Rozmari je uporno govorila da je
gospodin stalno nagovara da pie note i svira klavir, neprestano joj priajui o klasinoj
muzici.
Rozmari Braun je oduvek bila antitalenat za muziku. Njeno muziko obrazovanje
bilo je ak ispod osnovnog nivoa. A klasika ju je privlaila najmanje od svega. Zaueni
roditelji otkrili su ubrzo da njihova ker zaista zapisuje note. Za devojicu, to je bio jedini
nain da se otarasi dosadnog gospodina. Posle nekoliko dana, Rozmari se vratila svojim
svakodnevnim igrarijama. Deset godina kasnije, ugledavi jednu fotografiju u knjizi o
istoriji muzike, konano je otkrila identitet sedokosog gospodina - bio je to Franc List.
Od tada je prolo tridesetak godina. Rozmari se udala, rodila dvoje dece, deca su
odrasla, a ona je ostala udovica. Negde krajem 1964. godine, domaica Rozmari Braun je

poelela da kupi klavir. elja je bila veoma udna, jer, Rozmari uopte nije znala da svira
(Rozmari Braun nije bila opsednuta demonom p.a.).
Neto me je jednostavno nateralo da ga kupim. Nekakva udna sila me je svakoga
dana odvlaila pred izlog prodavnice, sve dok nisam odluila da ga kupim. U poetku sam
sama uila osnovne vebe sviranja na klaviru. Sve je to zvualo izuzetno loe. Susedi su se
stalno alili da ih uznemiravam. Ali ja nisam mogla da se odvojim od klavira, ak i kada je
gospodin Tomaz, profesor muzike i moj prvi sused, izjavio da sam najnetalentovanije
stvorenje koje je u ivotu upoznao!
A onda, jednog februarskog popodneva 1965, Rozmari je potpuno izgubila kontrolu
nad svojim rukama. Prsti su leteli po dirkama izvodei prave muzike bravure. Pred
sobom, u polutami sobe, ugledala je dobro poznati lik kako se smeje - lik sedokosog
gospodina orlovskog nosa iz njenog detinjstva. Lik Franca Lista.
Susedi su prestali da se bune i poeli sa neskrivenom panjom i radoznalou da
oslukuju predivnu muziku Baha, Mocarta, opena, Betovena, Rahmanjinova i uberta,
kojom je odzvanjala Rozmarina kua. I sama zbunjena u poetku, ona se vrlo brzo navikla
na prisustvo duhova proslavljenih kompozitora u svom domu.
Mnogim spiritistima i medijalno obdarenim ljudima je dobro znano da muziari i
kompozitori godinama, ak i stoleima nakon smrti mogu i dalje da stvaraju remek-dela.
Rozmari Braun iz Londona, koja je postala jedan od najpoznatijih medijuma, tvrdi za vie
preminulih kompozitora da joj u pero diktiraju. Ve je primila kompozicije od Lista,
Betovena, Bramsa, Debisija, opena, uberta i, u najnovije vreme, od Stravinskog. Ova
skromna engleska domaica sebe vidi kao zapisivaa, poverljivu osobu umrlih genija, iji
je zadatak stavljanje u muziki promet njihovih posthumnih dela.
Godine 1964. stupili su u vezu sa Rozmari Braun i drugi slavni kompozitori izmeu ostalih Betoven i open - i ona je zadatak koji su joj dali shvatila ozbiljno:
nastavljanje nedovrenih dela velikih kompozitora. Kompozicije koje joj se dostavljaju
nisu samo nacrti, nego ve gotovo dovrene. Muziari su joj pritom diktirali toliko brzo da
je jedva stizala da ih zapisuje. Uistinu je brzina kojom su joj note iz pera tekle - kako su
svedoili oni koji su takvim sastancima prisustvovali - bila zapanjujua. Nijedan
muziar ne bi mogao tako brzo zapisati neko delo, a pogotovo ako ga upravo komponuje.
Dok zapisuje, gospoa Braun se zabavlja potpuno oputeno, sa svojim nevidljivim
gostima, tako da se posmatraima prisutnost velikih duhova ini sasvim prirodnom. Sa
pisaljkom na notnim listovima ona paljivo slua uputstva. Razumem, govori ona Listu,
oba takta dolaze ovamo... ne, jasno... oprostite, to je sada prebrzo za mene. Da li biste
mogli jo jednom ponoviti?
Ponekad prekida pisanje i svaa se sa Francom Listom, jer ovaj u preteranoj
revnosti poinje da zamuckuje na njemu poznatom nemakom ili francuskom. U takvim
prilikama i open se zaboravlja i pria sa njom na svom maternjem, poljskom jeziku.
Britanski muziki eksperti su utvrdili da dela koja je komponovala Rozmari Braun
nikada nisu zabeleena u muzikoj literaturi i da nose sva obeleja velikih kompozitora tanije, da su ih jedino oni i mogli napisati, ukoliko se ne radi o prevari nekog genijalnog
muziara. Testovi su pokazali da Rozmari nije u stanju da zapamti i zapie ni
najjednostavniju melodiju, pa je prevara potpuno iskljuena. Koncertna pijanistkinja H.
Menjuhin potpuno veruje u autentinost ovih manuskripata: Svaka pojedinost ovih dela
pokazuje karakteristian stil kompozitora, kae ona. Britanski komozitor R. R. Benet
takoe odaje priznanje gospoi Braun: Improvizovati mogu mnogi, ali jedna takva
muzika, bez viegodinjeg vebanja, ne moe se krivotvoriti. Ja lino ne bih mogao
komponovati njene Betovenove komade. Njena slava dostigla je takve razmere, da je
muzika kua Filips odluila da izda sedamnaest manjih kompozicija koje je napisala po
diktatu pokojnih muziara. A poznati dirigent i kompozitor Leonard Berntajn zamolio je
Rozmari da mu uprilii susret sa Verdijem.

Rozmari Braun kontaktira i sa umrlim slikarima, piscima, dramaturzima, filozofima

i naunicima. Vinsent van Gog naslikao je kroz nju nekoliko slika, najpre u ugljenu a posle
i u ulju (ovo je uinio Rozmarin demon, koji ne vlada njom ali je dobio kratkotrajno
doputenje da njenom rukom naslika te slike, jer aneli ne slikaju, poto slikarstvo ne
moe pomoi oveku u njegovom duhovnom razvoju p.a.). Debisi je odluio da kroz R.
Braun slika umesto da komponuje, jer su se njegovi umetniki interesi pomerili otkako je
otiao od nas. Filozof Bertrand Rasel, koji nikada nije verovao u ivot posle smrti, ini se
da je promenio svoj stav. Kako gospoa Braun opisuje, on je vrlo delatan i revnosno se
trudi da dostavlja poruke iz venog ivota. Poverava joj se i Albert Ajntajn, objanjava
strune izraze i komplikovane koncepte. Preminuli engleski profesor muzike i kompozitor
ser Donald Tovi u jednom posthumnom objanjenju Rozmari Braun izneo je zato oni
otada odravaju takvu komunikaciju.
Muziari, koji su va svet napustili, udruili su se u jednu grupu. Kroz muziku i
razgovor oni pokuavaju da stupe u kontakt sa oveanstvom i uvere ga da je fizika smrt
samo prelaz iz jednog stadijuma svesti ka drugom, pri emu se pojedinani individualitet
zadrava. Mi ne aljemo muziku gospoi Braun da bi sluaoci uivali. Nadamo se da emo
inteligentne, slobodne od predrasuda i prijemive ljude zainteresovati za ovaj fenomen,
tako da oni stupe u vezu sa onim nepoznatim u duhu i psihi oveka i temeljno ga istrae.
Ako ovek zaroni u tajne dubine svoje skrivene svesti, moe se vinuti do velikih visina.
Rozmari Braun nije jedini medijum kome se prenosi muzika kompozitora iz drugog
sveta. Britanski pijanista Don Lil smatra da inspiraciju prima iz carstva umrlih. Dobitniku
nagrade na slavnom klavirskom takmienju ajkovski, na poetku karijere nije bilo
lako: nastupajui u pabovima londonskog Ist enda zaraivao je vrlo bedno. O sebi kae:
Niti sam lud, niti uzvien. Ne padam iz jednog transa u drugi, ali ne znai da neto ne
postoji samo zato to je retko.
Ovo retko Neto stupilo je u njegov ivot kada se na Moskovskom
konzervatorijumu pripremao za pomenuto takmienje. Iznenada je osetio da ga neko
posmatra: nepoznato lice u neobinom odelu. Don Lil veruje da je to bio Betoven, sa
kojim je, potom, vodio mnotvo razgovora. Inae, sebe ne vidi kao izuzetan sluaj i veruje
da je ta umetnost inspiracije pristupana svakome ko je unutar sebe za to spreman. Nije
jednostavno sebi predstaviti takve inspiracije ako se to nije lino doivelo. Ne verujem da
to iz naeg sopstva dolazi, to je neto to se prima, kae Lil.
Georg Fridrih Hendl, kompozitor velianstvenog Mesije, komponuje i dalje divne
oratorijume preko svog medijuma Kliforda Entiknapa. Entiknap, Englez, oduevljen
Hendlom i njegovom muzikom, smatra da je u prethodnoj inkarnaciji bio Hendlov uenik.
Od maestra je sa onog sveta primio jedan etvoroiposatni oratorijum pod nazivom S one
strane koprene. Ovo delo izvodio je Londonski simfonijski orkestar, dokazujui da
Hendl ivi posle smrti i da stvara velianstvena dela. Snimak ovog oratorijuma moe se
kupiti.
Rezimirajmo. Ako ova muzika ne potie od preminulih muziara, odakle, onda,
dolazi? Zasigurno ne iz svesti jedne Rozmari Braun, koja, oigledno, sa velikom mukom
zapisuje te nedokuive diktate. Neki istraivai zastupaju miljenje da svi mi dublje
inspiracije crpemo iz akaa-hronike ili iz Knjige ivota u kojoj je sve znanje sadrano.
U odreenom stanju svesti moe to, za na um teko dostupno znanje, postati pristupano,
posebno za one sa ekstremnom osetljivou percepcije. Rozmari Braun verovatno spada
meu hipersenzibilne ljude. A muzika, za koju ona veruje da potie od opena ili
Betovena, moda dolazi iz neiscrpne riznice Svemogueg. Ili joj note diktiraju duhovi
bivih zemaljskih genija? Ili je posredi neto tree, to ne moemo shvatiti. (Tree oko)
Komentar: Medijumi o kojima je bilo rei u prethodnom tekstu nisu opsednuti
demonima, ali poto oni svoju muziku nisu stvarali sami, to znai da ta dela potiu od
Boga.

Zato je Bog ljudima dao tzv. klasinu muziku? Zato to ona, kod onih koji se njom
bave, izaziva pozitivne emocije i na taj nain im pomae u obavljanju njihovog glavnog
posla saznavanju istine koja oveku moe pomoi da se spase. Bavljenje klasinom
muzikom ima sasvim drugaije dejstvo na ljudsku duu od, recimo, bavljenja naukom,
sportom ili ahom, jer ne krade oveku vreme ve mu, time to na njega deluje
smirujue, omoguava da ga bolje iskoristi, to nije sluaj sa mnogim drugim ljudskim
aktivnostima.
Meu delima klasine muzike nema onih koja su stvorili ljudi. Zbog ivota kojim
ive, ljudi nisu sposobni da stvaraju takva dela. Prie o talentima starih majstora,
jednostavno, ne mogu da prou, jer bi takvih talenata moralo da bude u svim
vremenima, to nije sluaj. Oigledno je, dakle, da je Bog stvaranje dela tzv. klasine
muzike ograniio na jedan vremenski period, da bi oni koji hoe da misle mogli to da
primete, a zatim i da shvate ko je stvarni tvorac te muzike, odnosno, koji je razlog to je
ona data ljudima! Na isti nain ljudi su dobili i nauna otkria koja pozitivno utiu na
njihov ivot.
Dela klasine muzike data su ljudima i zato da bi mogli da naprave razliku izmeu
klasine i, recimo, fank ili neke druge muzike koju Bog nije stvorio da bi pomogao
ljudima, ve da bi je dao ljudima koji su opsednuti demonima, da je iznesu kao svoju.
Kao to muzika koja potie od Boga izaziva pozitivne emocije, tako muzika koju
stvaraju demoni izaziva negativne emocije. Demoni, naime, itekako koriste muziku za
ostvarenje svojih mranih ciljeva, to se moe zakljuiti i na osnovu sledeeg teksta.
Muzika hipnoza. Koliko muzika moe da utie na raspoloenje, jasno je svima.
Meutim, da li muzika moe bitno da utie na promenu naina miljenja i ivota, jo uvek
je otvoreno pitanje koje je dolo sa pojavom tehno muzike kao reakcija katolike elite na
prosatanistike rok-metal bendove koji su harali svetskom scenom tokom osamdesetih
godina, podstiui mlade ljude na agresiju, ateizam i slobodu od svega i svakoga.
Mada je osnovna poruka koju je prenosila rok-metal muzika bila, ustvari,
podsticanje na slobodu miljenja i govora, pomou ega je trebalo sruiti komunistiku
gvozdenu zavesu, sluaoci ove vrste muzike tu poruku su prepoznali kao poziv na opti
bunt i opiranje svim ograniavajuim institucijama, pogotovu crkvi i religiji uopte.
Kao poeljan odgovor na rok ateizam, u toku devedesetih godina prolog veka stie
tehno-rejv-haus-trens muzika, koja za kratko vreme osvaja celu planetu.
SKRIVENE PORUKE. Precizno odreeni kompjuterski zvuci koji direktno utiu na
nervni sistem, stvaraju oseaj ravnodunosti i bukvalnog pristajanja na sve zahteve novih
kompozitora. Formula za savrenu manipulaciju novom generacijom u novom svetskom
poretku je pronaena! Manipulie se sa 500 zvukova koji su u korespodenciji sa bar
kodovima i genetskim sistemom oveka. Tako se poruka mirno se izleavaj prenosi
kombinacijom kompjuterske meavine bas bubnja i rike lava, dok usporen zvuk
automobila u kombinaciji sa umom vodopada nosi jasnu poruku odustani i uivaj!.
Ovakvih kombinacija ima na hiljade, i svaka poruuje ne radi, odustani, uivaj! Zlo se
krije u stepenu jasnoe poruke onom koji slua. Suptilnosti u svakom sluaju ne nedostaje,
i ono to je nekome jasno, za druge je skriveno i samim tim mono oruje kojim se ubija i
unitava individualnost.
Kad se na to doda stalno ponavljanje jedne ili dveju rei, dobija se ema druidskog
transa ili amanske hipnoze koja upravlja voljom masa. Kompjuterski strunjaci su za
raun svojih nalogodavaca osmislili stotinak ritmova koji su gotovo savrena kombinacija
programa za pravljenje totalnog odsustva potrebe za razmiljanjem. Ako se na sve to doda
obavezno strob svetlo, pomou kojeg se stvaraju iluzije gubitka oseaja za prostor i
vreme, jer svojim efektom usporava i udaljava sliku, na instant nain se dobija hipnotisan,
bezvoljan i sluen slualac, koji svoje ponaanje iz disko klubova prenosi i u druge sfere
ivota. Rezultat je postignut. Namee se pitanje da li didejevi postaju svetenici novog,

dehumanizovanog doba, da li su miks-pultovi novi oltari, da li je areni ekstazi zamena za

hostiju, da li su takve diskoteke konstruisane sa namerom da postanu nova svetilita?
Ostaje nam da se nadamo da e ceo taj projekat ostati zabeleen kao jo jedan
neuspeli pokuaj manipulacije pomou muzike. Da itava stvar bude gora, u zaveru se
uplela projevrejska organizacija Bila Gejtsa W.W.W. iju poruku uzmi ekstazi
prenose svetenici nove religije, di dejevi. Nije teko zakljuiti koja organizacija vue
konce ovog unosnog posla. Dok besni sve jai rat izmeu manipulatora i trgovaca, moda
je bolje sluati rok. (Zona sumraka, 10. jun 2003)
Demoni ne moraju uvek biti konstruktivni - pisati pesme, romane i pozorine
komade, igrati ah, stvarati muzika dela ili dolaziti do velikih naunih otkria, oni se
mogu ponaati i sasvim drugaije. Ipak, njihov konani cilj je uvek jedan isti: da ljude
odvedu na stranputicu koja vodi u pakao, u kome se i sami nalaze. Evo par primera
takvog, drugaijeg ponaanja:
* Zloinac - dvostruka linost. Petolano krivino vee Okrunog suda u Sremskoj
Mitrovici ponovo je krajem prole sedmice prekinulo suenje Predragu Viniu (22) i
njegovom maloletnom bratu N. V, obojica iz Inije. Nastavak suenja zakazan je za
polovinu januara. Optueni odgovaraju za trostruko ubistvo - Radeta Marjanovia (21) i
branog para Tomislava (58) i Sofije (49) Paali, svi iz Inije.
Tokom pretresa Predrag Vini je priznao da je sam poinio sva tri zloina i da
njegov maloletni brat sa tim nema nita i da zato ne moe odgovarati za sauesnitvo.
Po priznanju Predraga, najpre je krajem decembra prole godine ubio komiju
Radeta Marjanovia, navodno zbog duga, zatim njegovo telo isekao sekirom i spalio u
pei, zadravi samo ake, koje je uvao u zamrzivau. Potanko je opisao i ubistvo
branog para Tomislava i Sofije Paali, krajem marta 1996, navodno zbog duga njihovog
sina. Ovaj zloin je poinio pucajui u nesrene ljude pitoljem, a samo zahvaljujui
beanju sigurnu smrt je izbegla i njihova kerka Mirjana (24).
U svojoj odbrani Predrag navodi da ga je na zloine navelo njegovo drugo JA,
izvesni Vob, koji mu se povremeno javlja u telu i komanduje njegovim postupcima.
Vob mi se prvi put javio u vojsci. Razgovarao sam sa lekarima, ali im nisam rekao
za Voba, jer smo Vob i ja bili tada u dobrim odnosima. Kasnije smo se posvaali. Sada
Voba ponovo due nema. Otiao je nekuda. Moda je to zbog prevelike doze lekova u
zatvoru, objasnio je sudijama navodnu dvostruku linost Predrag Vini. (Veernje
novosti)
* Zloin kakav ne pamte ni najstariji stanovnici Poarevca, ve nekoliko dana je
centralna tema svih razgovora u gradu na Moravi. Voen glasom iznutra, Branislav
Avramovi (30) ubio je, najverovatnije jo prolog vikenda, oca Blagoja (64) i majku
Nadedu (60), a zatim se, nekoliko dana posle zloina, prijavio poarevakoj policiji. Telo
Nadede Avramovi naeno je u kuhinji kue u kojoj su Avramovii iveli, a za Blagojem,
kojeg je sin-ubica bacio u Moravu, jo se traga.
Ne znam gde smo pogreili pa da Branko tako reaguje, kroz suze pria Zlata
Jovi, tetka Branislava Avramovia i sestra ubijenog Blagoja.
Njen suprug Cvetko pria: Branko je promenio ponaanje kad je poelo NATO
bombardovanje. Kao i mnogi njegovi vrnjaci oekivao je poziv za mobilizaciju, poeo je
da pokazuje nervozu, strah, pa je ak terao i oca Blagoja da se privremeno presele u selo
Dubravice, odakle je Nadeda. Ipak, potpuno je promenio ponaanje kad je bombardovan
Kostolac. Jednostavno je rekao da mora da ode kod lekara jer je dobio neke glasove koji
ga teraju da ubije oca i svoje kume. Ne znamo da li su ga Blagoje i Nadeda grdili i ne
znamo da li je to bio povod ubistva.
Nezvanine informacije kazuju da su Blagoje i Nadeda ubijeni iz pitolja. Posle
zloina Branislav Avramovi se ponaao kao da se nita nije dogodilo, obilazio je svoje
prijatelje i kolima esto odlazio u grad. Sada je na policiji i istranom sudiji da utvrde koji
su bili motivi svirepog zloina. (Politika ekspres, 28. februar 2000)

* okantne ispovesti. U postupku majke monstruma neke porodilje su prepoznale

svoje najcrnje misli o ubistvu dece i o tome pisale na forumu portala Jutarnji. Hr. Naime,
nezaposlena majka petoro dece, Hrvatica Milena Oroz (35), koja je sa suprugom
Tomislavom ivela u nemakom gradu Gerhofenu pored Augsburga, u petak je u kadi
punoj vode udavila dvogodinju Saru i petomesenog Luku. Ona je smetena na
psihijatrijsko odeljenje, a ostalo troje dece u dom.
Vest o tom zloinu podstakla je ene da ispriaju svoja iskustva.
erka je imala oko etiri godine, a sin nekoliko meseci. Bili smo podstanari na
estom spratu solitera, s minimalnim sredstvima za ivot, tako da sam petnaest dana posle
poroaja carskim rezom, sa sveom ranom, morala da ponem da radim. Moj sin se esto
nou budio, ustajala sam da ga uspavam. Jedne veeri, oko ponoi, dok sam ga
uspavljivala, neki glas mi je govorio da bacim dete kroz prozor. Nisam znala ta da radim.
Ne mogu da opiem koliko je to bilo snano, napisala je jedna Zagrepanka.
Psihijatri pokuavaju da otkriju ta je Milenu Oroz nateralo na tako straan in,
policijska istraga jo traje, a pretpostavlja se da je majka-ubica patila od depresije.
Strunjaci upozoravaju da postporoajna psihoza moe da bude izuzetno opasna ako se
pravovremeno ne lei. Zbog sramote veliki deo ena ne potrai strunu pomo.
Jo i danas osetim gr u utrobi zbog te none more kroz koju sam prola, a i oseaj
krivice to sam uopte to i doivela, nastavila je Hrvatica, dodajui da se plaila da prie
prozoru zbog tih uasnih saveta.
I druga itateljka koja je uestvovala u raspravi na forumu doivela je slino
iskustvo.
Imala sam supruga, esto je putovao, i veoma boleljivu, danas odraslu i zdravu
erku, roenu bez imuniteta, koja je, bez prestanka, najdue spavala po deset minuta to
znai da sam ja spavala najvie po pet minuta. Kad joj je bilo osam meseci, usred noi sam
ula glas koji mi je govorio da bi bilo dobro da nestane. Pozvala sam prijateljicu da hitno
doe da je uva da bih mogla malo da odspavam, jer sam bila luda od umora i svesna da
mogu da napravim neto strano. Prijateljica je dola i ja sam prvi put posle poroaja
odspavala. U takvim krizama je najbolje pozvati nekog u pomo, napisala je itateljka.
Meutim, psihijatri kau da je u takvim sluajevima neophodno potraiti strunu
pomo, jer ako neko uje glas koji mu govori da neto uini, re je o imperativnim
halucinacijama koje su gotovo uvek znak ozbiljne duevne bolesti, koju bi svakako trebalo
da lei. (Pravda, 11. februar 2008)
Komentar: Kad se ovek izvue iz kandi jednog demona, na scenu odmah stupaju
drugi (u ovom sluaju to su bili lekari), naturajui mu svoju pomo.
* Sveti Trifun. itija svetih govore da je vernik koji je iveo u 3. veku n. e.,
roen u frigijskom selu Kampsadi, poznat kasnije kao sveti Trifun, jo kao dete imao dar
iscelenja bolesnih, a imao je posebno veliki dar isterivanja zlih demona iz ljudi.
225. godine, posle ubistva cara Gaja Julija Vera, na elo rimske imperije je doao
Marko Antonije Gordijan Semporijan. Tada je, mada samo privremeno, prestalo gonjenje
hriana, jer car - iako idolopoklonik - nije bio pristalica njihovog gonjenja. Car Gordijan
je imao, pored sina Gordijana II, i ker Gordijanu, nadaleko poznatu po vanrednoj lepoti i
mudrosti. Kada je stasala za udaju, mnogi velikai i dostojanstvenici stadoe je prositi od
oca.
Da bi proslavio svoje sluge, Gospod Bog dopusti da u Gordijanu ue sotona, koji je
muae veoma, bacajui je i u vatru i u vodu (vatra i voda su ekstremna stanja duha veliki bes i potpuni spokoj - p.a.), ne bi li joj naudio. Oajni zbog njene bolesti, roditelji
dovoahu najuvenije lekare toga doba, ali joj oni ne mogahu pomoi. Nakon izvesnog
vremena, po samom Boijem nareenju, iz devojke povika avo: Odavde me niko ne
moe isterati ve jedino mladi po imenu Trifun! Car odmah posla glasnike po celom
carstvu da pronau i dovedu Trifuna. Preko dve stotine mladia sa tim imenom doe u
carski dvor, ali ni jedan ne mogae nita uiniti. Ubrzo u Frigiji dvorjani pronaoe, u selu

Kampsadi, sedamnaestogodinjeg mladia Trifuna, koji seae na obali jezera uvajui

guske. Kad ue, iz razgovora sa njim, da se zove Trifun, oni ga povedoe prema Rimu.
Poto se pribliio Rimu, oseti avo njegov dolazak, pa muei devojku poe da kroz nju
govori urlajuim glasom: Ne mogu vie da ivim ovde, jer se pribliava Trifun, i za tri
dana e doi! Ne mogu to da podnesem! Tako urlajui, zli duh izie iz devojke i ostavi je
na miru.
Treeg dana zaista stie u dvor mladi Trifun i bi ljubazno primljen od cara. elei da
se jo vre uveri da je to zaista traeni Trifun, kao i da se ostali dvorjani saglase sa
njegovim uverenjem, car zamoli svetitelja da im pokae avola, kako bi ga i oni mogli
videti svojim oima.
Povukavi se u posebnu odaju, Trifun je postio i molio se Bogu est dana, a sedmog,
izie pred cara i dvorjane, odmah po izlasku sunca. Kod cara se bee iskupio i ceo Senat.
Trifun, pun Svetog Duha, gledajui duhovnim oima nevidljivog avola ree: Tebi
govorim, due neisti, u ime Gospoda mog Isusa Hrista, javi se na oigledan nain
prisutnima, pokai svoj nakazni lik i ispovedi svoju nemo! Istog asa se pojavi avo
pred svima, u obliju crnog psa, plamenih oiju, vukui glavu po zemlji. Svetitelj ga upita:
Ko te, demone, posla ovamo da ue u devojku? Kako si se drznuo da ue u bogoliko
stvorenje, ti koji sam nema oblije, nemoan si i ispunjen svakom grozotom?
avo odgovori: Poslat sam od oca mog, Satane. On je poglavar svakom zlu. On
sedi u adu i naredi mi da muim ovu devojku. Svetitelj ga ponovo upita: Ko vam dade
vlast da istupate protiv stvorenja Boijeg? Demon, i ne elei, ve primoran nevidljivom
Boijom silom, kaza istinu glasno govorei: Mi nemamo vlasti nad onima koji znaju
Boga i veruju u njegovog Sina Isusa Hrista, za koga Petar i Pavle dadoe ovde svoje
ivote. Od njih mi beimo sa posebnim strahom, izuzev kad nam bude doputeno da nekog
napadnemo spolja, pomou lakih iskuenja. Oni pak koji ne veruju u Boga, niti u Sina
Boijeg, hode po svim svojim eljama, inei ona dela koja su nama prijatna - a dela koja
se nama sviaju su: psovke, idolopoklonstvo, bogohulstvo, preljube, vradbine, zavist,
ubistvo, gordost, ljubomora, jarost, krae, lai, nadmenost, oholost, neumerenost... - lak su
nam plen, jer mi nad njima imamo svaku vlast da ih muimo. Ovakvim i slinim delima,
zahvaeni kao mreama, ljudi se otuuju od Boga, svog Tvorca, i dobrovoljno postaju nai
prijatelji, da bi na kraju kao nagradu zajedno sa nama primili vene muke u neugasivom
ognju.
uvi ovo, car i sva njegova okolina prepadoe se i uasnue; a mnogi se odrekoe
neznabotva i poverovae u Hrista, dok vernici bejahu utvreni u veri te proslavie Boga.
Posle toga sveti Trifun naredi demonu da ide u oganj veni gde mu je i mesto, i ovaj
odmah ieze. (Tree oko)
Komentar: Ova nevolja se nije sluajno desila caru koji nije proganjao hriane.
Bog, zadovoljan njegovim ponaanjem i elei da mu uzvrati za njegovo dobro delo, na
drastian nain mu je ukazao na svoje postojanje, da bi ga podstakao da se (vie) interesuje
za duhovne stvari i, tako, spase.
Sluajevi, kakav je ovaj koji se desio carevoj erki Gordijani, u medicini se nazivaju
dvojna ili pocepana linost, i lee se medikamentima! ta mislite, ije je to
maslo?

35. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA VANZEMALJCI
* udni bogovi, oblika koji nije ni ljudski ali ni boanski, pojavie se na nebu u
srebrnim brodovima. Nebeski putnici e podeliti svoje veliko znanje sa ljudima na Zemlji i
uvesti ih u novu eru prosperiteta i bogatstva. (Julije Cezar, oko 80 godina pre n. e.)
* Anglikanski svetenik Erik Inglsbi ima neprijatne slutnje:
Ljudi oekuju da NLO budu dobronamerni. Meutim, nema nikakvih dokaza za
tako neto. Naprotiv! Kao psihiki fenomeni (a mnogi NLO to jesu), ovi predmeti su
zanimljivi i potencijalno opasni: budui da dovode u pitanje sudbine besmrtnih dua
lanim verovanjem, ili potpadanjem pod vlast avola, ili ak otmicom, neidentifikovani
letei objekti u svom duhovnom vidu nisu samo opasni, oni su smrtonosni. To su vidljive
manifestacije onih redova anela i sila za koje je sveti Pavle jasno utvrdio da su zle, ne
dobre.
Veleasni Erik je, dalje, izjavio da zna za mnoge sluajeve gde su ljudi veoma
uznemireni ili su pomerili pameu, to je nesumnjivo avolje delo. Dodao je i da su
mu poznati sluajevi da su ljudi pali u teku depresiju posle vienja NLO, pa su posle
morali da potrae pomo egzorciste (isterivaa avola, obino svetenika specijalizovanog
za ta pitanja)!
* Vanzemaljci su demoni iz pakla! Takozvani vanzemaljci ne dolaze, kako
mnogi veruju, iz svemira i sa nama nepoznatih planeta. Oni su zapravo demoni koje je
poslao satana iz samog pakla!
Ovu tvrdnju izneo je teolog Viktor Braunvajg iz Nemake, koji se godinama bavio
izuavanjem na stotine izvetaja o NLO otmicama iz ovog veka, kao i demonskim
napadima u srednjem veku.
Slinosti su toliko jasne i ima ih toliko mnogo da moramo da zakljuimo da su
vanzemaljci i demoni iz pakla jedno te isto, kae profesor Braunvajg koji ivi i radi u
Dizeldorfu.
Demoni, kako su ih opisali svedoci iz srednjeg veka, bia su sivo-zelene koe kakvu
imaju gmizavci, iljatih uiju i crnih, prodornih oiju. Takav opis daju i dananji svedoci
koji su imali susrete ili bili napadnuti od strane vanzemaljaca. Ljudi iz starih vremena
esto su tvrdili da su se ova bia pojavljivala u noi pored njihovog uzglavlja i da su ih
nasilno odvodila meu zvezde - ba kao to to tvrde i dananji ljudi koji su imali susret sa
biima iz NLO-a.
Vanzemaljci esto seksualno zlostavljaju svoje enske rtve kao to je to radio
demon poznat pod imenom Inkubus. Napadi potvruju da su misteriozna bia demoni, a
ne vanzemaljci, tvrdi nemaki ekspert.
Ideja da bia iz svemira siluju ene sa Zemlje nema uopte nikakvog naunog
smisla. Bia koja su evoluirala na drugoj planeti ne bi trebalo da imaju bilo kakvo
seksualno interesovanje za ene sa Zemlje. Uporediu to sa voenjem ljubavi izmeu
aligatora i pauka. To je apsolutno protiv svih zakona prirode i logike. S druge strane,
demoni koje je na Zemlju poslao satana poseduju kako poudu, tako i mrnju prema
ljudima, kae profesor Braunvajg.
Bia iz svemira, esto opisivana kao bia bez pravog pola, takoe su poznata po
svojim eksperimentima sa mukarcima sa Zemlje i ekstrahovanjem njihove sperme.
Ovo se odnosi na demona poznatog kao Sakubus, koji uvek mami mukarce u
svoju zamku. Prema legendi, Sakubus je Inkubus, samo u drugoj formi, kae nemaki
ekspert.
Veliki broj ena rtava prijavilo je trudnou i kao oca deteta navelo bie sa druge
planete.

Ovo se podudara sa izvetajima ljudi koji su se u srednjem veku bavili

izuavanjem demona. Ovi ljudi su ostavili pismene zapise o udnim biima koja su nastala
ukrtanjem oveka i demona, kae profesor Braunvajg. (Zona sumraka)
* Don Kil, jedan od najboljih pisaca o ufologiji, tvrdio je da udni fenomeni i
incidenti vrebaju pisce koji se specijalizuju za ufologiju i mogu da ih progone u privatnom
ivotu. To je iskusio on sam.
U roku od godine dana, neposredno poto sam 1966. sve svoje vreme posvetio
naporu istraivanja UFO, pisao je Kil, fenomen me je uzeo na nian. Prvo je poludeo
moj telefon, misteriozni stranci zvali su me danju i nou da mi predaju bizarne poruke
svemiraca. Zatim sam bio katapultiran u fantastini svet demonologije, slian snu. Imao
sam randevue sa crnim kadilacima na Long Ajlendu, a ako bih pokuao da ih pratim, oni
su neobjanjivo nestajali u slepim ulicama.
Izgledalo je da me sjajni vazduni objekti prate kao verni psi. inilo se da ti objekti
tano znaju kuda idem i gde sam bio. Prijavio bih se u sluajno odabranom motelu i
otkrivao da je neko ve rezervisao sobu u moje ime i ak ostavio niz besmislenih
telefonskih poruka za mene. Muile su me nemogue koincidencije, a neki od mojih
najbliih prijatelja u Njujorku, s kojima uopte nisam razgovarao o ovom fenomenu,
poeli su da me obavetavaju o sopstvenim udnim iskustvima - buni duhovi izbijali su
kao vulkan u njihovim stanovima, proganjao ih je neprijatan zadah sumporvodonika...
Vie nego jednom budio bih se usred noi i otkrivao da nisam u stanju da se pomerim, a da
iznad mene stoji ogromna mrana prikaza.
Kontakteri sa NLO dobijali su istu informaciju kao i medijum. Moe da se smatra
da je veza izmeu dva fenomena uspostavljena. Sada je ve sasvim jasno, i to ne samo
meni, da su sva ta saoptenja poticala iz jednog centralizovanog izvora. Ispostavilo se da
su moje pretpostavke tane - NLO i privienja su deo jednog gigantskog sistema, kae
Kil. Letei tanjiri su neto kao Trojanski konj. NLO su realna pretnja Zemlji, ali oni ne
dolaze iz dalekog, pa ak ni iz bliskog Kosmosa, ve su manifestacija naih, domaih
snaga, makar i neprijateljskih po oveanstvo. Nai vazduni prostori su uvek bili puni
trojanskih konja. Potinjavajui se tajanstvenom grafikonu, oni nose apsurd i nered na
svom putu. A fanatici i entuzujasti (po pitanju NLO) su oni koji gromoglasno navaljuju
da se otvori gradska kapija i da se pusti da ue zagonetni ufo-konj. (Tree oko)
* Kenet Arnold, trgovac iz Takome, leteo je u svom malom avionu iznad planine
Renije. Iznad Jakime je ugledao formaciju od devet NLO-a koji su se pribliavali planini.
Primetio sam u daljini, sa moje leve strane, formaciju od devet svetlih predmeta
kako se sa severa pribliavaju planini Bejker. Leteli su iznad samih otrih planinskih
vrhova ogromnom brzinom. Nisu imali uobiajene oblike aviona, bili su bez krila i repa, i
leteli su drugaije od letilica koje sam poznavao. Vie su mi liili na tanjire koji plove po
vodi, ispriao je kasnije. Tako je nastao izraz letei tanjir koji je odmah prihvaen u
celom svetu.
Arnold je zatim poeo da istrauje o kakvim je letilicama re. Kada se zapleo u
bezbroj udnih i nedokuivih injenica, a naroito nakon pogibije nekoliko istraivaa
ovog fenomena, Ted Morelo iz Junajted presa mu je rekao:
Umeani ste u neto to je izvan vae moi. elite da saznate neto to je izvan
vae moi i elite da u to prodrete. Moj savet vam je da tu stvar ostavite na miru i napustite
grad pre nego to vam to eksplodira u lice!
Arnold je posluao savet. Krenuo je kui svojim privatnim avionom, a u Oregonu je
sleteo da uzme gorivo. Ponovo je uzleteo i tada je motor njegovog aviona otkazao. Samo
velika vetina pomogla mu je da nekako sleti i spase glavu. (Tajne)
* ta su videli ruski kosmonauti? Georgij Beregovoj, rukovodilac programa
treninga za sovjetske kosmonaute, na jednoj tajnoj sednici odranoj u zgradi Dravnog
plana u Moskvi, u prisustvu oko dve stotine lica - to elnika partije, naunika i istraivaa
kosmosa a to lanova komisije zaduene za prouavanje NLO-a, ispriao je da su u

periodu od 14. do 18. maja 1981. godine kosmonauti Vladimir Kovaljenko i Viktor
Savinih posmatrali sa orbitalne stanice Saljut-6 nepoznati kosmiki brod koji se u
poetku kretao na udaljenosti od oko jednog kilometra. Ovo je objavio jedan estonski list
1990. godine.
Kovaljenko je odmah poeo da snima tu neobinu pojavu. Sutradan NLO se
pribliio orbitalnoj stanici na oko 100 m. Na takvom rastojanju kosmonauti su videli u
nepoznatom brodu tri spodobe, smee puti i plavih oiju. U jednom trenutku NLO se
pribliio kosmonautima na nekih 30 metara. Tada se sovjetskim kosmonautima uinilo kao
da su one tri spodobe neto nalik na obine robote, poto su im lica bila bez izraza, gotovo
bezlina. Jedan od kosmonauta je vanzemaljcima pokazao zvezdanu kartu. Srce mu je jae
zalupalo kada su doljaci pokazali svoju kartu na kojoj je bio odslikan itav Sunev
sistem. Posle toga je kosmonaut podigao palac svoje desne ruke. Nije se malo iznenadio
kada su to uinile i sve tri spodobe u vanzemaljskom brodu.
Da bi uspostavili kontakt sa posadom nepoznate letilice, kosmonauti su se posluili
Morzeovim pismom, odailjui svetlosne signale. U poetku nije bilo nikakvog odziva,
posle nekoliko minuta stigao je odgovor i to - Morzeovim kodiranim pismom. A kada su
kosmonauti poeli da transmituju pojedine brojke, vanzemaljci su im isto tako odgovorili
brojkama iz kojih su se kasnije sastavile razliite formule.
Treeg dana posada NLO-a izala je iz svog broda i to bez zatitne odee i aparata
za disanje. Jedno vreme etali su oko sovjetske orbitalne stanice, a onda se udaljili.
Kosmonauti su bili formalno izbezumljeni. A etvrtog dana sivkasti NLO poeo je da se
udaljava, da bi zatim iezao u beskraju bezvazdunog prostora. Sve to, do u detalje,
snimljeno je na filmsku traku, a film je prikazan uesnicima pomenutog tajnog sastanka u
moskovskoj palati Dravnog plana.
Komentar: Postupci inteligentnog stvorenja trebalo bi da budu svrsishodni (jer
ovde se, oigledno, radi o inteligentnim stvorenjima).
Inteligentno stvorenje, u odnosu na neko drugo ivo stvorenje, moe da bude
dobronamerno, zlonamerno ili ravnoduno. injenica da su stranci prili orbitalnoj
stanici i pored nje ostali tri dana, govori da prema njoj nisu bili ravnoduni. Oni su, prvog
dana, bili od nje udaljeni oko jedan kilometar, a ureajima su je, verovatno, mogli
detektovati i pre toga, tako da ako nisu imali neke namere, ne bi joj se ni pribliavali. A
obzirom da za tri dana nisu pokazali nikakve znake prijateljstva, to znai da nisu bili ni
dobronamerni. Jer, ako su ve komunicirali sa kosmonautima, onda to nije smelo da se
zavri na razgovoru svetlosnim signalima. Zna se kako se ponaa onaj ko ima dobre
namere. A opet, da su imali loe namere, oni bi ljudima uinili neko zlo. A oni ga nisu
uinili.
Ili, moda, jesu?
Ukoliko verujemo u Boga, onda znamo da u vasioni, van Zemlje, nema drugih
inteligentnih stvorenja osim anela. A aneli izgledaju isto kao ljudi, ne izgledaju kao
roboti, niti se pri susretu sa ljudima ponaaju drugaije osim kao prijatelji.
to se tie demona, oni se, po Bojem doputenju, mogu pojavljivati u raznim
oblijima da bi iskuavali ljude, to znai da viene spodobe mogu biti samo demoni.
Poto demoni ive kao duhovi, to znai da im materijalno telo nije neophodno da bi
iveli, i to je objanjenje kako su vanzemaljci mogli da izlaze u bezvazduni prostor bez
zatitne opreme.
Njihova letilica, koju su kosmonauti snimili, vie ne postoji. Ona je
materijalizovana samo zato da bi je kosmonauti videli, snimili i o njoj izvestili
pretpostavljene. Odmah potom je dematerijalizovana. Zato su besmisleni svi pokuaji ljudi
da proniknu u tehnologiju izrade leteih tanjira.
Film koji su kosmonauti doneli, i koji je tajno prikazan odreenom broju ljudi (iz
ega proizlazi da e za susret sa vanzemaljcima saznati jo neki, pa jo neki...),
predstavlja materijalni dokaz postojanja drugih civilizacija koje, eto, nisu prijateljski

raspoloene prema ljudima, jer kod njih prijateljstvo, kako ga mi shvatamo, moda i ne
postoji.
Njihovo ponaanje i izlazak bez zatitne opreme u bezvazduni prostor imali su za
cilj da sablazne ljude, tj. da ih uvere da su stanovnici drugih planeta sasvim drugaiji od
ljudi, odnosno neljudi. A njihov izgled i ponaanje trebalo bi da nas uvere da Biblija ne
govori istinu kada kae da je Bog stvorio celu vasionu i da je sva inteligentna stvorenja
stvorio po svom obliju - obzirom da neka od njih, oigledno, ili nije stvarao po svom
obliju, ili ih uopte nije on stvarao. Na ovaj nain nije mogue prevariti onoga ko poznaje
Boju nauku.
* ta su videli ruski kosmonauti? druga pria. Jedanaestog jula 1984. godine
(brojem 11 se oznaavaju izuzetno negativni dogaaji p.a.), kosmonauti ruske vasionske
stanice Saljut 7 izvestili su zemaljsku kontrolnu komandu o veoma neobinom
dogaaju, izuzetno neuobiajenom ak i za vasionske letove. Komandant stanice Oleg
Atkov i njegove kolege Vladimir Solovjov i Leonid Kizim, tokom svog 155-tog dana
boravka u Saljutu 7 javili su komandi da je vasionska stanica obavijena u potpunosti
izuzetno blistavom narandastom svetlou koja ih je nakratko zaslepela. Poto je svetlost
utihnula pourili su do prozoreta, mislei da je dolo do neke eksplozije ili poara na
stanici. Naime, Saljut 7 je prethodno imao nekoliko, donekle dramatinih, poara.
Meutim, to to su ruski kosmonauti videli bilo je mnogo neuobiajenije nego
prethodna narandasta svetlost. Naime, oni su javili kontrolnoj komandi da vide lica
sedam anela koji lebde u neposrednoj blizini stanice! Njihova lica i tela su bila slina
ljudskim, ali su imali krila i magliastu auru. Aneli su bili veliine boinga 747 i leteli
su paralelno sa stanicom negde oko desetak minuta, a onda su nestali brzo kako su se i
pojavili.
Diskutujui meusobno posle ovog vienja, kosmonauti su zakljuili da se
verovatno radi o grupnoj halucinaciji uzrokovanoj njihovim viemesenim boravkom u
vasionskom prostoru. Meutim, posle jedanaest dana (167-og dana) u stanici su im se
pridruila tri novodola kosmonauta, Svetlana Savitskaja, Igor Volk i Vladimir
Danibekov. Posle kratkog vremena, sada njih estoro kosmonauta, opet su javili kontroli
da su obavijeni jakom narandastom svetlou i da se kroz prozore stanice ponovo mogu
videti onih sedam anela. Na licu su imali zagonetan osmeh, onaj izraz kao kada sa nekim
delite neku tajnu. Kao i prvi put, desetak minuta su leteli paralelno sa stanicom, a potom
nestali kao to su se pojavili. Naravno, kosmonautima je bilo sada potpuno jasno da
prethodno objanjenje grupne halucinacije nema vie smisla, jer su sa njima bila tri
potpuno odmorna kosmonauta. (Tree oko, 28. maj 2013)
Komentar: Aneli nemaju krila i ne pojavljuju se u veliini u kakvoj su se pojavili
ovde opisani aneli, to znai da su to mogli biti samo demoni.
Zato su se, zaista, demoni pojavili u obliju vanzemaljaca i anela, i zato to
ine kontinuirano poslednjih pedesetak godina?
Da bismo to razumeli, trebalo bi da se podsetimo da e prikupljanje preivelih
pravednika na kraju sveta izvriti aneli, leteim tanjirima koji e po izgledu biti slini
onom koji su videli ruski kosmonauti. Takoe, treba se setiti da se spasilake letilice, tada,
zbog velike urbe nee sputati na zemlju (to znai da ljudi nee moi da vide njihove
posade), ve e na zemlju samo spustiti svoje levitacione zrakove kojima e pokupiti one
ljude koji budu stali pod njih.
avo zna za Boje objave o prikupljanju preivelih pravednika na kraju sveta. Za
razliku od ljudi, on paljivo prati sve Boje objave, proroanstva i znake (upuene
ljudima), da bi mogao da daje svoja lana proroanstva i lane znake. To mu je dopustio
Bog, zato da bi se pokazali oni koji veruju u Boga i oni koji ne veruju. Onaj ko se za Boju
nauku, proroanstva i znake nije interesovao, ne moe da zna za dolazak spasilakih
letilica, pa, prema tome, ni ta predstavlja pojavljivanje demonskih letilica, tj. da ono
predstavlja samo jedno iskuenje, odnosno, pokuaj prevare.

Do dana kada se na nebu budu pojavile spasilake letilice, demonske letilice e se

pojaviti ko zna koliko puta i ljudima uiniti ko zna sve kakva zla. Sada se jo treba
podsetiti da veina ljudi uopte ne zna da e se prikupljanje preivelih pravednika obaviti
leteim tanjirima, a jo manje kojeg e dana to biti. A to znai da e, kada spasilake
letilice budu dole, pod levitacioni zrak stati samo retki pojedinci, koji u tom momentu
budu znali ta se tano deava, i koji budu umeli da razlikuju demonsku letilicu od
spasilake. Tako e se i poslednjeg dana odvajati verni od nevernih.
* I poslae svoje anele sa glasovitom trubom, pa e skupiti njegove izabranike od
etiri vetra, od jednog kraja neba do drugog. Tada e biti dva na polju, jedan e biti
prihvaen, a drugi e biti ostavljen; dve e mleti u mlinu, jedna e biti prihvaena, a druga
e biti ostavljena. (Po Mateju 24.31, 40, 41)
Glasovita truba koja se spominje u ovom novozavetnom proroanstvu, je zvuk
kojim e spasilaka letilica najaviti svoj dolazak pre nego to na zemlju bude spustila
levitacioni zrak. Oni koji za dolazak spasilakih letilica ne budu znali, verovatno e se
uplaiti kada budu videli zrak, i nee izai iz svojih sklonita. Treba, naime, imati u vidu
da e oni do tog dana biti mnogo puta preplaeni pojavljivanjem demonskih letilica, ali i
drugim nevoljama, koje e ih jako prorediti.
* Do tog vremena e, meutim, proi jo hiljadu i ne sasvim hiljadu godina (ovo je
izreeno izmeu 26. i 29. godine nae ere - p.a.). Onda u meu jadne ljude poslati iste ove
anele koje ovde vidite, sa velikim trubama. Oni e probuditi iz grobova one ljude ije su
due bile umrtvljene. (Jakob Lorber: Veliko jevanelje Jovanovo)
* Evo kazujem vam tajnu: neemo svi pomreti, ali emo se svi izmeniti, u momentu,
u tren oka, kad zatrubi poslednja truba. Truba e, naime, zatrubiti, i mrtvi e biti vaskrsnuti
neraspadljivi, a mi emo se izmeniti. Jer ovo raspadljivo treba da se obue u
neraspadljivost, i ovo smrtno da se obue u besmrtnost. (Prva Korinanima 15.51-53)
Jo vie e se prepasti kad budu videli da ljudi koji su stali pod levitacioni zrak
lete navie kroz vazduh i nestaju u leteem tanjiru. Poto su, pre toga, danima gledali
kako demonski letei tanjiri nekakvim zracima podiu ljude uvis, a zatim ih isputaju sa
visine da bi se razbili, ili im prave opekotine po telu i slino, oni od straha nee smeti da
iziu iz svojih sklonita.
Naravno, spasilaka letilica e posle nekog vremena odleteti i vie se nee vraati.
Na taj nain (ne sputajui se na zemlju), posade spasilakih letilica e izbei raspravljanje
sa ljudima, koji bi verovali u Boga - kada bi videli da je sve u redu. Jer, to e biti
prikupljanje samo preivelih pravednika, onih koji su se interesovali za Boga, verovali u
Njega i oekivali bolji svet, a ne svih preivelih. Na taj nain ispunie se Boje obeanje
koje glasi: jedni e biti prihvaeni a drugi ostavljeni, i to je pravi razlog to vanzemaljci
danas pokuavaju da kod ljudi stvore strah od leteih tanjira. Ukoliko taj strah ne bi
postojao, to oni znaju, moglo bi da se desi da pod levitacioni zrak stanu svi preiveli ljudi
koji se u trenutku dolaska spasilake letilice budu nali na mestu njenog dolaska.
U momentu dolaska spasilake letilice, svi ljudi koji ne budu znali istinu bie
gotovo izbezumljeni od straha, jer, prvo, ve tri dana nee imati vode za pie, zatim tee
e moi da diu, jer ni kiseonika u vazduhu nee biti dovoljno, a na zemlji e vladati
potpuni mrak, iz kojeg e se pojavljivati demoni u obliju vanzemaljaca i raznih
udovita i prestraivati ih, a verovatno i ubijati. ta e tada raditi nevernik, kada se na
nebu bude pojavio ogromni letei tanjir, i kada se bude zaustavio iznad preivelih, na
visini od, recimo, 200 metara, uperivi prema zemlji nekakav svetlosni zrak? I ta e
misliti kada na nebu bude ugledao veliki svetlosni krst? Da li e pomisliti da taj krst znai
njegov spas (ali kakav?), ili e pomisliti da je poludeo, kad mu se privia svetlei krst na
mranom nebu?
Da bi ljude naveli da se, poslednjeg dana, plae i spasilake letilice i da od nje bee,
demoni se ve pedesetak godina, tj. od Drugog svetskog rata naovamo, pojavljuju u
oblijima vanzemaljaca sablanjujueg izgleda, stvarajui kod ljudi strah i od leteih

tanjira. Naravno, oni taj posao obavljaju lagano i postepeno, da kod ljudi ne bi izazvali
sumnju da se radi o prevari. Proverite, i videete da gotovo nijedan ovek ne zna da su
letei tanjiri, ustvari, demonske tvorevine, a kamoli zbog ega se pojavljuju.
Do dana kada se na nebu budu pojavile spasilake letilice, demoni e uiniti sve
kako bi ljude naveli da u odluujuem trenutku bee od levitacionog zraka, umesto da pod
njega stanu. Kako e, dakle, tada reagovati oni koji ne budu imali dovoljno znanja,
odnosno vere?
U proroanstvu o prikupljanju preivelih pravednika na kraju sveta, kae se da se
spasilake letilice zbog velike urbe nee sputati na zemlju, ali je oigledno da se tu ne
radi o urbi ve o odvajanju ita od kukolja, obzirom da se za nevolju poslednjih dana
zna ve jako dugo (sam Isus Hrist je dao ovo proroanstvo pre dve hiljade godina).
* Zanimljivo je da postojanje NLO-a i njihovih posada najee poriu vlasti, ali ih
tajno istrauju. Crkva ih, meutim, ne porie, videi u njima iskljuivo demonsku obmanu.
Prvima je teko da priznaju postojanje sila izvan dravne kontrole, a drugima postojanje
materijalnog ivota izvan zemaljskog. ta je istina?
Sigurno je da demoni koriste priliku koju im prua ovekova elja da prui ruku
kosmikoj brai, ali to ne otklanja verovatnou da humanoidi u svemiru postoje i da nas,
moda, nadgledaju. (Tree oko)
Verske organizacije, tvrdei da (svi) letei tanjiri predstavljaju demonske
obmane, ire jednu opasnu la, a to je da letei tanjiri ne mogu doi sa drugih planeta.
One to ine planski, jer znaju da e spas ljudima na kraju sveta doi upravo sa drugih
planeta i u vidu leteih tanjira!
* NLO su se pojavili u vreme kada su se ljudi psiholoki pripremali da i sami
zakorae u meuplanetarni prostor i eventualno se sretnu sa pripadnicima neke druge
civilizacije. Savremena nauna misao traga za razumnim biima iz dalekih galaksija.
Meutim, ima znakova da se taj tajanstveni drugi svet nalazi tu pored nas, na naoj planeti.
Uporedo sa fizikim svetom postoji i svet duhovnih, nematerijalnih bia koja imaju svoju
volju, svoj razum i, nadasve, ogromne mogunosti.
Sva ta bia iz duhovnog sveta imaju dobru ili zlu volju. Ona sa dobrom voljom zovu
se aneli, a ona sa zlom voljom avoli, demoni. Registrovani su i sluajevi kada su se ljudi
od humanoida odbranili molitvom, to je uzeto kao dokaz da su u humanoidima
ovaploene zle sile.
1990. godine pojavila se zanimljiva knjiga ruskog materijaliste Mihaila Sergejevia
Jeljcina 77 dana sa doljacima, u kojoj su reljefno opisani doivljaji lanova jedne
ekspedicije, koje je u toku istraivanja bukvalno na svakom koraku pratilo prisustvo
demona sa pogubnim uticajem. Pominje se i lekar A. A. Osipov koji je na svom telu otkrio
ozlede koje je kasnije nazvao peatom satane, poto nisu bile mehaniki izazvane.
lanovi te ekspedicije eleli su da u mestu Sakufon prikupe sve relevantne podatke
o NLO-u koji je svojevremeno boravio na tom terenu. Jeljcin i njegov tim na kraju
istraivanja doli su do zakljuka da su NLO-i proizvod zemlje, a ne bia sa drugih
planeta.
Potrebna im je veza sa ljudima da bi zavladali njihovom duom, tanije njihovom
sveu, kako bi od njih napravili nesvesne robove, osudivi ih da posluno vre njihovu
volju, a princip im je dobrovoljni pristanak njihovih rtava, kae Jeljcin. Pojava NLO i
humanoida potvruje jo jedanput da se duhovni svet infiltrira u na svakodnevni ivot,
to znai da i mi sami uestvujemo u duhovnom ratu izmeu anela i demona. Svakom
pojedincu Bog je dao slobodu da bira kome e sluiti.
Nil Andersen u knjizi Raskovani okovi (1992) navodi kao delo satane
staromodni okultizam, preobuen u modernu odeu parapsihologije, istoni misticizam i
mnoge druge kultove i uklapa ih u atribute Novog svetskog poretka. A tamo gde su
navodno uoeni NLO-i i humanoidi stvorila se abnormalna zona, to znai da su to mogli
biti samo demoni. (Tree oko)

* Proroanstvo za 2013. godinu (dato u decembru 2012): Ljudi postaju vrlo

prezasieni, polovinom godine, vanzemaljskom ujdurmom, pa vie nee znati da razlue
babe i abe, istinu i neistinu o svemu i svaemu. (Astronumerolog Irena Sjekloa Miler)
* Rozvelski sluaj. Do 1991. godine intervjuisano je oko 160 osoba u vezi ovog
sluaja i neverovatno visok procenat ovih ljudi je ispriao istraivaima uznemirujue
prie o svom linom angaovanju u ovom dogaaju.
Mada su vojne vlasti hitro reagovale i pokuale da spree da bilo kakva vest prodre
do javnosti, one nisu mogle da predvide postupke porunika Voltera Hota, referenta za
javno informisanje u vojnoj vazduhoplovnoj bazi u Rozvelu (Nju Meksiko, SAD). Ne
traei prethodno dozvolu od pretpostavljenih, on je izdao sledei izvetaj za tampu o
ovom incidentu, koji su primile novinske agencije Asoijeted pres i Njujork tajms.
Njegova izjava pojavila se u novinama irom SAD, kao i u inostranstvu, ukljuujui i
londonski Tajms:
Vojna vazduhoplovna baza Rozvel, Novi Meksiko, 8. jul 1947. pre podne. Mnoge
glasine o leteem tanjiru postale su jue stvarnost, kada je Obavetajna sluba 509.
bombake grupe 8. Vazduhoplovne jedinice, Vojni aerodrom Rozvel, imala tu sreu da u
saradnji sa lokalnim ranerima i erifom okruga avez preuzme jedan disk. Taj letei
objekat spustio se tokom prole nedelje na jedan ran pored Rozvela. Poto nije imao
telefon, raner je uskladitio disk sve dok nije bio u mogunosti da obavesti erifa, koji je
to javio majoru Desiju A. Marselu. Odmah je preduzeta akcija preuzimanja diska. Disk je
ispitan na Vojnom aerodromu u Rozvelu, a zatim ga je major Marsel prosledio Vioj
komandi.
Rozvel dejli rekord je 8. jula tampao vodei lanak na naslovnoj strani o ovom
senzacionalnom otkriu, pod naslovom:
Vojne vazduhoplovne snage u Rozvelu uhvatile letei tanjir u oblasti Rozvel.
Detalji o leteem disku nisu otkriveni.
Vojska je zatim demantovala tvrdnju da se radi o leteem disku i general Roder M.
Rami, komandant 8. Vojne vazduhoplovne oblasti u Fort Vortu izdao je izjavu s ciljem da
pokae da je za sve kriv meteoroloki balon. 9. jula 1947. novine su objavile sledee
naslove:
Dejli tajms herald (Dalas): Slube pokuavaju da zaustave govorkanja o disku.
Dalas moning njuz: Osumnjieni disk je samo letei meteoroloki vetrokaz!
Rozvel dejli rikord: General Rami je ispraznio rozvelski tanjir - disk je
meteoroloki balon.
Lokalni raner Vilijam Brejzel, koji je prvi naiao na olupinu koja je pala na
njegovo imanje, prema Dejli rekordu, je rekao: Ja sam siguran da ono to sam pronaao
nije bio meteoroloki balon... Ali, ako pronaem jo neto osim bombe, teko e saznati od
mene ita o tome.
Na slici br. 85: letilica slina onoj koja se sruila kod Rozvela 1947. godine.
Decenijama je ovaj dogaaj u Rozvelu bio preputen legendi, i tek 1980. godine,
objavljivanjem knjige Incident u Rozvelu, autori arls Berlic i Vilijam Mur oiveli su
ponovo interesovanje za ovaj sluaj u celom svetu (objavljivanje istine kasni zbog toga
to strah od vanzemaljaca treba stvoriti kod generacije koja e iveti u vreme Drugog
Hristovog dolaska, a ne kod one koja e sa lica zemlje nestati pre tog dogaaja - p.a.). Iz
knjige izdvajamo izjavu Desi Marsela, tada majora u penziji, i njegova tumaenja data
Vilijamu Muru i kanadskom nuklearnom fiziaru Stantonu T. Fridmanu tokom razgovora
1979. godine:
Video sam dosta krhotina, ali ne i kompletnu mainu. to god da je bilo, mora da je
eksplodiralo u vazduhu, iznad zemlje. Raspalo se pre nego to je udarilo u zemlju.
Krhotine su bile razbacane irom oblasti dugake oko 1.200 m i iroke oko 100 m. 7. jula
pozvali su me da razgovaram sa Brejzelom.

To nije bio balon. To definitivno nije bio ureaj ni za osmatranje, ni za praenje

radarom, niti je to bio bilo kakav avion ili projektil. ta je to bilo, to mi nismo znali. Mi
smo pokupili ostatke. To je bilo neto to nikada ranije, a ni kasnije, nisam video. To
sigurno nije bilo neto to smo mi izgradili. Bilo je svakakvih materijala: gredice veliine
oko 1-1,25 cm2 sa nekom vrstom hijeroglifa po sebi od materijala slinog onom od drveta
balze a bile su i sline teine, samo to nisu bile od drveta, uopte. Bile su veoma vrste,
ali ipak savitljive, i nisu htele da gore. Bilo je dosta neke neobine supstance nalik na
pergament, smee boje i izuzetne vrstine; zatim mnogo komadia metala poput
aluminijumske folije, samo to to nije bila folija. Mene je zanimala elektronika i
neprekidno sam traio neto to bi liilo na instrumente ili elektronsku opremu, ali nita
nisam naao.
Najdublji utisak na mene, to se krhotina tie, ostavilo je to to je vei deo liio na
pergament. Na njemu su se nalazili sitni brojevi i simboli koje smo morali da nazovemo
hijeroglifi jer su bili nerazumljivi. Zaudilo me je to to su komadi metala koje smo poneli
bili toliko tanki, upravo kao folija u kutiji od cigareta. U poetku nisam tome pridavao
posebnu panju, sve dok jedan od momaka nije priao i rekao: Sea se onog metala to je
bio unutra? Pokuao sam da ga savijem i nisam mogao. Probao sam ak i ekiem. Ne
moe se ulubiti...
Upravo taj komad metala bio je dug oko 60 cm i irok moda oko 30 cm. Bio je
toliko lak da praktino nije teio nita; to vai i za sve ostale metale koje smo doneli, nisu
teili praktino nita... Bio je tako tanak. Stoga sam probao da ga savijem. Uinili smo sve
kako bismo ga savili. Ali, nije mogao da se savije; a nije se mogao ni pocepati, niti presei.
ak smo pokuali da ga ulubimo ekiem od osam kila, ali ni tada se nije napravilo
udubljenje. Jedan momak je pokuao da sastavi neke delove, ali to nije bilo dovoljno da
nam prui bilo kakvu ideju o optem obliku samog objekta. to god da je bilo, bilo je
veliko...
Sakupili smo sve krhotine koje smo mogli. Natovarili smo ih. Istog popodneva smo
krenuli u Rozvel i stigli tamo predvee. Kada smo stigli, otkrili smo da je pria kako smo
pronali letei tanjir ve procurela. Sledeeg popodneva smo, po nareenju pukovnika
Blanarda, sve natovarili u jedan avion marke B-29 i prevezli do Fort Vorta. Bilo je
predvieno da ja letim sve do Rajt Filda (sada Rajt Paterson u Ohaju), ali, kada smo stigli
do Karsvela, kod Fort Vorta, general je ve sve bio organizovao. On je tada preuzeo
kontrolu, rekao je novinarima da je to bio meteoroloki balon i naredio mi da ni pod
kakvim okolnostima ne dajem izjavu za tampu. Mene su skinuli sa tog leta, a neko drugi
je odreen da preveze taj materijal do Rajt Filda. Kada smo stigli u Karsvel, reeno nam je
da ponesemo neke od tih materijala u generalovu kancelariju - on je eleo da ih pogleda.
To smo i uinili i rasprostrli smo ih po podu, po nekom smeem papiru. To to smo poneli
bio je samo mali deo olupine - bilo je toga mnogo vie. Napolju je bio pun B-29. General
Rami je dozvolio nekim novinarima da fotografiu ovaj materijal, ali nisu smeli da priu
blie i dodirnu materijal. Stvari koje su snimljene na toj jednoj slici su delovi stvarnog
materijala koji smo pronali. To nije bila nametena fotografija. Kasnije su sklonili nae
krhotine i zamenili ih nekim njihovim. Tada su dozvolili nove snimke (na slici br. 86 je
jedna od tih fotografija). Te fotografije su snimane dok su stvarne krhotine ve bile na
svom putu za Rajt Fild. Ja nisam bio sa njima. Video sam mnogo meteorolokih balona, ali
nikad ranije nisam video takav. A mislim da nisu ni oni.
Referent za javno informisanje, mislim da se zvao Hot, pozvao je AP i kasnije
napisao izvetaj za tampu. uo sam da nije imao dozvolu da to uradi i verujem da je bio
otro kanjen zbog toga, mislim ak i od strane Vaingtona. General Rami je smislio priu
o balonu kako bi zatakao stvar, kako bi skinuo novinare s vrata. Dobijali smo pozive sa
svih strana iz celog sveta. Nije mi bilo dozvoljeno ni da razgovaram sa novinarima, izuzev
da kaem ono to mi je general rekao da kaem. Novinari su videli veoma malo materijala
- i nita od vanih stvari sa hijeroglifima ili oznakama. Hteli su da im priam o tome, ali ja

nisam mogao nita da kaem. Kada je general uao, rekao mi je da ne govorim nita, da e
on to srediti. On je rekao novinarima: Da, bio je to meteoroloki balon.
Nakon objavljivanja knjige Incident u Rozvelu i kako je bilo sve vie lanaka u
NLO publikacijama i popularnoj tampi, tako se inilo da su svedoci koji su do tada
odbijali da govore bili spremni da dodaju nove detalje Marselovom svedoenju.
Kevin Rendl i Donald mit uz pomo Stantona T. Fridmana i Tomasa D. Karija i
drugih sastavili su neverovatan izvetaj i objavili nove detalje u knjizi Istina o padu NLOa kod Rozvela. Ona je zasnovana na izjavama brojnih svedoka od kojih su neki bili ne
samo svedoci pada letilice ve su kasnije videli i tela vanzemaljaca. Rozvelski pogrebnik
Glen Denis govorio je o neobinim telefonskim pozivima iz baze u kojima su se raspitivali
o mogunostima ouvanja tela u ledu. A njegova prijateljica u bazi, vojna bolniarka
Ruben Anaja, ispriala mu je o malim vanzemaljcima pri ijoj autopsiji je pomagala.
Denis je takoe video i krhotine u bazi, strau ispred ambulantnih kola u kojim su se
nalazili ostaci letilice, a rekao je i da su mu vojna lica vie puta pretila.
Tadanji zamenik guvernera Novog Meksika, Dozef Montoja, govori o stranim
prizorima koje je video u bazi. Bila su to tela malih vanzemaljaca. Anajini prijatelji su
takoe potkrepili Montojinu priu o malim telima koja je video, kao i o prikrivenim
pretnjama FBI-a.
Nove pojedinosti koje se pojavljuju u jednom dokumentovanom filmskom
materijalu, izmeu ostalog, ukazuju na to da je amerika vojska izvela obdukciju mrtvog
vanzemaljca. Nekoliko kutija sa dokumentarnim filmskim materijalom snimljenim
sredinom etrdesetih godina oigledno je presnimio jedan slubeni fotograf Ratnog
vazduhoplovstva SAD - i uskladitene ih sve do sada drao kod sebe. U kutijama se
nalazilo nekoliko koturova filmske trake koja navodno pokazuje mesto pada NLO-a.
Meutim, mnogo zanimljivija je obdukcija dvaju ovekolikih bia - visokih 169 cm i 91,6
cm. Jedna sekvenca prikazuje dva hirurga koji, izgleda, skidaju tanke trake koe sa
visoke ovekolike osobe koja ima veliku glavu ovalnog oblika i crne ovalne oi. Zajedno
sa ostalim trakama koe, i ove su stavljene u jedan zapeaen stakleni sud. Veruje se da
postoji preko 100 minuta ovog filma. Na slici br. 87: mrtvi vanzemaljci.
Veoma znaajne su sekvence ovog filma na kojima se jasno vidi tadanji predsednik
SAD, Hari S. Truman, kako tumara meu olupinama na mestu pada, to bi se moglo
povezati sa Rozvelom ili Koronom, Novi Meksiko, kraj kojih se veruje da su se sruila dva
NLO-a.
Brejzel, raner na iji travnjak se letilica sruila, nije samo sasluan u vojnoj bazi,
ve i zadran nekoliko dana. Osim komentara o meteorolokom balonu, Brejzel nikada
nije otkrio ta je tamo saznao, niti kako je mogao da kupi novi kamionet ubrzo nakon
incidenta.
Jula 1990. jedna amerika organizacija za istraivanje NLO, Fond za istraivanje
NLO, okupila je deset svedoka rozvelskog incidenta i prve istraivae Stantona T.
Fridmana, Kevina Rendla i Dona Smita u oblasti Vaingtona. Cilj ovog sastanka bilo je
snimanje njihovog svedoenja kamerom, a krajnji cilj predstavljanje svih dokaza
Kongresu. Svi njihovi dvogodinji pokuaji da ih neko od zvaninika saslua bili su
osujeeni. A onda je u julu 1992. Fred Vajting, jedan od istraivaa, konano naao nekoga
ko je hteo to da uje - republikanski kongresmen Stiv if pristao je na to da lanovi
njegove grupe razmotre taj problem i odrede da li je to sluaj koji treba reiti. Tokom
sledeih meseci Pentagon je odugovlaio sa odgovorom na zahteve ifove grupe, ak je i
tadanji sekretar Ministarstva odbrane, Les Aspin, odbio da odgovori na pitanja koja je
postavio if, lino. Napori republikanskog senatora Stivena H. ifa da od Vladinih tela
prikupi vie obavetenja o rozvelskom incidentu konano su izazvali zvanian odgovor
Ratnog vazduhoplovstva SAD. U izvetaju Ratnog vazduhoplovstva, javno izdatom 8.
septembra 1994, Pentagon insistira na tome da je tobonja vanzemaljska letilica otkrivena
pored Rozvela, Novi Meksiko, pre 47 godina, verovatno tajni balon Ratnog

vazduhoplovstva predvien za nadgledanje sovjetskih nuklearnih proba. Meutim, prva

sovjetska nuklearna proba desila se u avgustu 1949, 25 meseci nakon dogaaja u Rozvelu.
Volter Hot, volonter u muzeju NLO u Rozvelu, centru posveenom dobijanju
informacija o ovom i drugim NLO-dogaajima, ne prihvata zakljuak Ratnog
vazduhoplovstva.
Lokalni pogrebnik i dalje tvrdi da je dobio hitnu porudbinu za etiri kovega; a
svedoenje bolniarke koja tvrdi da je gledala autopsiju vanzemaljaca visokih neto vie
od jednog metra je izloeno u dva rozvelska muzeja. (Tree oko)
Komentar: Vanzemaljac ne moe izgledati drugaije osim kao ovek, ovo su,
naravno, demoni.
Demon ne moe da umre ili pogine, jer njegov ivot ne zavisi od onog to se deava
sa njegovim telom, koje je sebi stvorio za odreenu priliku.
Letei tanjir je, takoe, stvoren (materijalizovan), a ne konstruisan na nain na
koji ljudi konstruiu, recimo, svoje avione ili automobile. Njega ne pokree nikakva
maina, niti bilo ta to bismo mi, ljudi, mogli zamisliti, ve ko zna kakva sila (ustvari,
pravo pitanje je da li letei tanjir nosi svoju posadu, ili posada nosi letei tanjir, jer
letei tanjir je, ustvari, demon koji je sebi stvorio telo takvog oblika), zbog ega su
njegov kvar i pad nemogui.
Kvar i pad leteeg tanjira desili su se kao dokaz da ono to govori Biblija, a
to je da u Bojem carstvu nema zla (patnje, bola i smrti), nije istina (jer letei tanjiri,
toboe, dolaze sa drugih planeta, tj. iz Bojeg carstva).
Drugi razlog zbog ega su se kvar i pad leteeg tanjira desili jeste: da bi ljudi
poverovali da se on moe oboriti ljudskim orujem i da bi se, kada za to doe vreme,
oruano suprotstavili osvajaima iz svemira i, tako, - nastradali!
Nemojte verovati da su informacije o ovom i slinim sluajevima izale na svetlost
dana sluajno, tj. ljudskom grekom. Njih su izneli (i iznose ih i dalje) demoni koji se
nalaze u nadlenim licima, sa ciljem da ljudi poveruju da su to vanzemaljske letilice!
Znanje istine o leteim tanjirima bie od ivotne vanosti za preivele ljude na
kraju sveta. Jer, onaj koji bude verovao da su to letilice koje dolaze sa drugih planeta, nee
uiniti nita da bi se od njih zatitio (jer se od toliko nadmonijeg neprijatelja ovek ne
moe odbraniti), dok e se onaj koji bude znao da su to demoni (i koji se bude drao
Boga), od njih odbraniti jednostavno, traei od Boga pomo!
* I uiniu udesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i puenje dima. Sunce e se
pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego doe veliki i strani dan Gospodnji. I svaki koji
prizove ime Gospodnje spae se. (Joil 2.30-32)
Evo jednog primera, na osnovu kojeg se moe shvatiti da letei tanjiri nisu
letilice, u ljudskom smislu te rei, ve tela (tvorevine) demona, koji su ih stvorili da bi na
taj nain iskuavali, tj. varali i sablanjavali ljude:
* Dodirnuo sam ivu mainu! Kako je David Ader, inenjer koji je svoju prvu
raketu konstruisao u 11. godini ivota, doiveo susret sa organskom vanzemaljskom
tehnologijom koja osea, kada je tajno odveden u uvenu Oblast 51.
Pre nekoliko nedelja FBI je, navodno, objavio dosad uvana dokumenta o padu
leteeg tanjira u Rozvelu 1947. godine i telima vanzemaljaca koja su naena u letilici. Iako
lino mislim da je ova senzacionalna objava deo dimne zavese koja slui da se ili skrene
panja sa ovih tema opet u pogrenom pravcu, ili da se smanji napetost koja moe
nastati ako se pojave podaci Vikiliksa na ovu temu, koji su takoe dimna zavesa, ali to nije
tema ovog teksta.
udno je da je u proteklih desetak godina vie ozbiljnih naunika javno progovorilo
o svojim linim saznanjima i ueu u dravnim projektima. Jedan od njih je i David Ader,
koji je u intervjuu iz 2002. godine opisao svoj odlazak u uvenu Oblast 51 (Area 51).
Inae, Ader je udo od deteta: ve u 11. godini konstruisao je svoju prvu raketu, u 17.
dobio najprestiniju ameriku nagradu za inenjersku konstrukciju, a u 19. godini za

ameriku mornaricu konstruisao je mehaniki sistem za zamenu turbina brodova, koji je,
kako je opisano, pravo umetniko delo, neprevazieno do danas.
Ader je radio na konstrukciji fuzionog motora i imao podrku i vojske i raznih
naunih fondacija, pa se zato nije iznenadio kada je odveden u misterioznu misiju, na
misteriozno mesto. U jednoj vojnoj bazi je Ader, menader njegovog projekta i zatitnik,
general Lemej, i nekoliko pukovnika, ekalo na misterioznog posetioca. Doleteo je crni
avion, DC 9 bez oznaka i iz njega je izala grupa ljudi u crnim odelima. Meu njima je
samo jedan ovek, niskog rasta i neuglednog izgleda, bio u maskirnoj uniformi. Bio je to
dr Artur Rudolf, glavni konstruktor motora za rakete Sarurn 5, vrlo opasna i
kontroverzna linost. U Ameriku je doao iz nacistike Nemake u okviru operacije
Spajalica, zajedno sa Vernerom fon Braunom i drugim nacistikim naunicima. U
Penemindeu je radio na konstrukciji raketa V-2, a kao pukovnik Gestapoa bio je strah i
trepet za radnike i mnoge je lino ubio, nezadovoljan napretkom na projektu. Doao je da
se upozna sa konstruktorom, nekim klincem, i bio ljut, zavidan i nesrean. Traio je da
sledee probno lansiranje bude izvedeno tako da kapsula padne u oblast Grum Lejk u
Nevadi, koja je nosila ifrovano ime Area 51. Ader je uradio kako mu je nareeno.
Tako se posle uspenog probnog lansiranja naao u bazi za koju nije ni znao da
postoji. Sve je bilo ogromno. Dve piste dugake po deset kilometara, hangar veliine
fudbalskog igralita. U jedan su uli dipom, a onda se ceo pod hangara polako spustio kao
platforma, do dubine od 70 metara, do podzemnog hangara jo veih razmera. Dole su se
nalazile laboratorije, radionice i depoi, u kojima je video prototipove aviona koji e se tek
kasnije pojaviti u upotrebi. Zidovi hangara bili su prekriveni keramikim ploicama i
osvetljeni, iako nije bilo vidljivog izvora svetlosti.
Posle kratke vonje stigli su do posebnog dela podzemnog hangara. U njemu je bilo
vrlo hladno, svetlo je bilo vrlo jako, a u sredini ogromne prostorije, uzdignuto na
platformi, nalazilo se neto to je Ader odmah prepoznao. Bila je to elektromagnetna
fuziona maina, slina onoj kakvu je konstruisao on sam! Ono to ga je zaprepastilo, i o
emu u intervjuu govori sa blagom samoironijom bila je veliina maine. Bila je veliine
autobusa, dok su prototipovi koje je on konstruisao bili veliine lubenice. Sem toga,
video je odmah, njegov model bio je pravo kameno doba u odnosu na ono to je bilo
pred njim, iako je opti princip verovatno bio isti.
Upitao je ljude koji su bili s njim u pratnji ko su konstruktori ove maine i kad moe
da ih upozna, jer je kao svaki mladi od 17 godina bio ushien da vidi ovako neto. Nisu
mu odgovorili i u tom trenutku shvatio je da ljudi oko njega pojma nemaju ta ova maina
predstavlja i da oni od njega oekuju objanjenje. Priao joj je i primetio da njegova
sopstvena senka kasni jedno pola sekunde za njegovim kretanjem, ali u poetku mu to
nije izgledalo vano, samo udno. Popeo se na mainu, koja je na gornjoj strani imala
oteenje, rupu prenika 1,5 metara. Slikovito je koncept maine objasnio na primeru
osmice, gde je klju maine taka u kojoj se linije osmice ukrtaju i seku. Ta taka je
centar implozije, crna rupa u kojoj se stvara ogromna energija, koja ne guta svoju
okolinu, ve bezbrojnim uzastopnim eksplozijama stvara energiju koja se koristi za
pogon.
U toj taki ova maina je imala oteenje. Sama konstrukcija bila je zadivljujua,
nigde nije mogao da vidi nijedan spoj na metalu ili raf. Maina je bila iz jednog
komada, kao izlivena, a ne sastavljena. Ali ne izlivena u kalupu, ve u bezvazdunom
prostoru, u kome se teni metali mogu oblikovati sasvim drugaije nego na mestu na kome
postoji jaka gravitaciona sila. Ader je to uspeo dvadesetak godina kasnije, oblikujui teni
metal u bezvazdunom prostoru pomou zvunih talasa i njihove frekvencije, a ideju je
dobio upravo gledajui ovu mainu u podzemnoj vojnoj bazi.
Kad je dodirnuo prvi put mainu osetio je toplotu metala. Bio je iznenaen jer
hangar je bio veoma hladan, a na mainu nisu bili prikopani nikakvi izvori energije. Kako
kae u intervjuu, metal je bio topao, suv i gladak, kao bebina koa. Na metalu se mogla

videti mrea tankih linija, prenika dlake kose, a na odreenim razmacima postojala su
ispupenja, pa je to liilo na spoljanji skelet neke ivotinje. Kad je stavio obe ruke na zid
maine pojavili su se bledoplaviasti talasi koji su tekli du maine, a kad bi podigao ruke
i talasi bi nestali. U sekundi mu je palo na pamet da ta fina mrea, deo tela maine,
podsea na mreu neurona u ljudskom mozgu.
Kae da je poeo da postavlja gomilu neprijatnih pitanja okupljenim oficirima i
naunicima i sa svakim pitanjem njihova nelagodnost bivala je sve vea. Da li je ova
maina zemaljskog ili vanzemaljskog porekla? Da li je oborena, ili je sama pala na
Zemlju? Koliko je stara? Kad je pronaena i gde?
Nisu mogli da mu odgovore, a pravo natezanje je nastupilo kad je zatraio dozvolu
da ue u mainu. Posle mnogo nerviranja i unih rei, dozvolili su mu. Ader kae da se
uvukao kroz njen otvor i konstrukcija unutar maine bila je jo fascinantnija nego to se
moglo videti spolja!
Postojao je unutra zid koji ju je delio na dva dela, i postolje ispred zida. Kad je
spustio ruku na postolje, zid se otvorio kao objektiv na fotoaparatu. Ono to je radio za
svoju mainu, a neke delove je pravio bukvalno pod mikroskopom, sada je bilo oko njega,
u veliini o kojoj nije ni sanjao. Ono to nije imao u svojoj konstrukciji a video je ovde,
bili su veliki, prelepi kristali, potopljeni u neku vrstu plazme. A iz njih su izlazili ventili,
prorezi nalik na krge ajkule, kroz koje je verovatno izlazila plazma, pod nekim reimom
rada maine. Kae da je imao utisak da je maina spoj organskog i neorganskog u
savrenom skladu, da je to bila iva maina koja je prihvatila i njegovo prisustvo!
Iako je u njoj bio samo pet minuta, kae da je doivljaj bio nezaboravan i da je
obeleio njegov daljni rad i ivot. Kad je izaao iz utrobe maine, zid se sam zatvorio iza
njega. Ovaj detalj namerno nije spominjao kad je izaao iz maine. Ostavio sam ih u
uverenju, kae, da sam bio samo u onom delu u koji sam se spustio i da je to sve to
maina ima unutra. To sam uradio jer sam bio siguran da sam sa mainom uspostavio
vezu, kao da se pojavilo svojevrsno prisustvo i da mi je zato zid dozvolio da uem i
vidim sutinu.
Naravno, kae Ader, bio sam i razoaran na neki nain, jer sam shvatio da ovaj
koncept i konstrukcija nisu ostvarljivi na Zemlji. Bila je to tehnologija van naeg
poimanja. Dok je to ljutito i uzbueno objanjavao okupljenima, dodirnuo je mainu.
Sada svetlost koja se pojavila nije bila beloplava, ve crvenonarandasta. Maina nije
reagovala na dodir, ve na mentalne talase Davida Adera. Bila je simbiotika materija, u
interakciji sa biolokim biem, to znai da je ova maina imala sopstvenu, svojevrsnu
svest.
Opisani dogaaj desio se 1971. godine, a David Ader radi i dalje na projektima
modernih tehnologija kao predsednik kompanije Intersect.Inc. Ovu mainu o kojoj je
govorio u intervjuu nikada vie nije video. Gde je sada, ta se sa njom deava, pitanja su za
neki naunofantastini film. Ili za stvarnost o kojoj nita ne znamo. (Tree oko, 3. maj
2011)
Komentar: U ljudskoj nauci postoji podela materije na organsku i neorgansku, ali u
Bojoj nauci takve podele nema, u njoj postoji samo podela na duh i materiju. Materija
nije iva, a duh, ako ima sposobnost materijalizacije, moe od nje stvarati ta god eli, pa i
sebi telo, naravno, kakvog god izgleda i veliine eli, i od kakvog god hoe materijala.
emu slui maina o kojoj je bilo rei u gornjem tekstu? Verovali ili ne, ona slui
iskljuivo za iskuavanje ljudi, odnosno, za njihovo varanje i sablanjavanje, a istoj svrsi
slue i demonski letei tanjiri (obzirom da ih demoni dematerijalizuju im istekne vreme
koje im je Bog dao da bi, u odreenom sluaju, iskuavali ljude).
Letei tanjiri u kojima na Zemlju dolaze aneli, meutim, slue sasvim suprotnoj
svrsi, a to je: da aneli ne bi sablanjavali ljude dolazei na nain na koji putuju svuda po
vasioni, tj. dematerijalizujui svoja tela na mestu polaska, i ponovo ih materijalizujui na
mestu dolaska.

Ako bi demonski duh napustio ovu mainu, ona bi postala mrtvo telo, a kada on na
njoj pravi promene ili pokree njene delove, onda ona izgleda kao da je ivo stvorenje.
* NLO oslepeo krave. Jedan brazilski poljoprivrednik tvrdi da su letei tanjiri, koji
su se na njegove oi sudarili na nebu iznad njegovog sela i okoline, prouzrokovali slepilo
njegovih krava koje od tada ne vide nita i bauljaju kud koja.
Osim ovog ojaenog odgajivaa krava, o sudaru vanzemaljskih letilica svedoilo je
jo petoro njegovih komija. Eksplozija je bila tako snana, tvrde oni, da je spalila oblinje
drvee. Policija, meutim, uprkos tolikoj katastrofi, nije uspela da pronae ni jedan jedini
dokaz da se tu neto zaista dogodilo.
Istragu vode i lanovi lokalne agencije koja obezbeuje i nudi turistima vana
obavetenja o leteim tanjirima i vanzemaljcima, ali ni oni jo nisu imali uspeha jer se,
kau, eksplozija dogodila na nepristupanom terenu. Ipak, nadaju se da e uskoro pronai
olupinu i tako dokazati da seljaci nita nisu izmislili, pa ni ono za krave. (udo, 28.
decembar 2001)
Komentar: lanovi lokalne agencije, o kojima je upravo bilo rei, pronali su
ostatke leteeg tanjira (to svaki iskreno zainteresovani itaoc moe da proveri na nain
koji je opisan u 5. poglavlju ove knjige), ali o tome nisu obavestili medije jer im je policija
to zabranila.
* Fotografija vanzemaljca. Nedavno je dnevna tampa u Nemakoj donela
nekoliko napisa o fotografu Nikolasu fon Papenu koji je 1947. godine u Americi napravio
snimke nepoznatih bia, a zatim na misteriozan nain umro. Nakon njegove smrti jedna od
tih fotografija (slika br. 88) data je UFO-istraivaima. Jedan od njih, Johanes fon Butler,
u svojoj knjizi-bestesleru pod nazivom Zmajev put - strategija stvaranja, kae da su bia
sa fotografija putnici iz nepoznatih prostora. Fotografije su snimljene drugog jula 1947,
nakon udesa nepoznatog leteeg objekta u Nju Meksiku.
etvorica nepoznatih putnika koji su nastradali u tom udesu bili su izazov za fon
Papena i on ih je tajno fotografisao. U centru za naoruanje SAD jo se u velikoj tajnosti
uva istina o ovim tajanstvenim biima. Njihova letilica koja poseduje vlastitu pogonsku
snagu, pa odea od nepoznatog ali elastinog metala, kao i pismo koje ispunjava prostor
letilice a lii na hijeroglife, jo su tajna za sebe.
Tela etvorice postradalih balsamovana su i prouavaju se u strogoj tajnosti. Nemaju
na sebi malje. Visine su od 60 do 120 santimetara, aka na tankoj i dugoj ruci ima samo
etiri prsta, bez palca. Na nogama uopte nemaju prstiju! Boja koe je sivobraon, a nemaju
naglaenu muskulaturu niti ikakvih unutranjih lezda! Polni organi su jedva uoljivi,
organi za varenje ne postoje, a u telu umesto krvi je bezbojna tenost. Na licu se istiu
velike oi pomalo udnovatog izgleda i mali nos sa velikim nozdrvama. Usta su mala, bez
zuba i bez naglaenih usana. (Tree oko)
* Otkrivena tajna rozvelskog incidenta. Dosta posle 1947. godine, general Daglas
Mekartur je za rozvelski sluaj rekao da ga je amerika Vlada prikrila, detaljno prouila
ostatke letilice i potom ono to je otkrila iskoristila za razvoj revolucionarnih tehnologija.
Jednostavno reeno, biima sa druge planete moemo da zahvalimo za sve, od
kompjuterskog ipa do lasera i drugih savremenih dostignua.
U svojoj novoj knjizi Dan posle Rozvela, koju je pisao 37 godina, penzionisani
pukovnik Filip Korzo skida veo tajne sa jednog od najintrigantnijih dogaaja ovog veka.
Nakon etrnaest godina amerika Vlada je saoptila javnosti da je misteriozni objekat
zapravo bio vodeni balon. Korzo je tada radio u Pentagonu kao direktor odeljenja za stranu
tehnologiju. Povereni su mu tajni dokumenti sa pravim informacijama o tome ta se zaista
dogodilo u noi 4. jula 1947. godine.
Tokom svih ovih godina Korzo je razgovarao sa vie od stotinu ljudi koji su iz prve
ruke bili upoznati sa padom leteeg tanjira. Drugi Korzoovi sagovornici bili su Vladini
slubenici koji su pomogli da se dogaaj skriva od javnosti. Istovremeno, naunici su

razvijali nove tehnologije na osnovu onoga to je pronaeno u svemirskoj letilici. Korzo

otkriva:
- U toku noi 1. jula 1947. godine, tri dana pre nesree, radar u vojnoj bazi,
smetenoj u blizini Rozvela, registrovao je udne zvuke. Oni su se javljali sa takvom
uestalou i jainom da nisu mogli da potiu ni od jedne zemaljske letilice.
- 4. jula 1947. godine rozvelska policija primila je na stotine poziva graana koji su
prijavljivali da su videli udno svetlo na nebu. Kasnije, u veernjim satima, jedna vojna
jedinica upuena je u oblast Rozvela. Civilima je nareeno da hitno napuste tu oblast.
- Korzo je razgovarao sa mnogim ljudima, civilima i vojnim licima, koji su videli
pad svemirske letilice. Stiv Arnold, vojnik 509. divizije, stigao je meu prvima na mesto
udesa. Arnold je bio veteran Drugog svetskog rata i bio je svedok velikog broja avionskih
nesrea. Meutim, ono to je ugledao na mestu dogaaja nije liilo na avionsku nesreu.
On je video letilicu sa druge planete koja je ostala gotovo nedirnuta, pie Korzo.
Kada je vojska osvetlila oblast snanim reflektorima, Arnold je ugledao tela petorice
vanzemaljaca, visokih oko 145 cm, kako lee na zemlji. Jesu li ovo ljudi?, uo je kako
neko pita. Ekipa lekara i bolniara pohitala je prema letilici iz koje su jo uvek izlazili
vanzemaljci. Informaciju o minijaturnim biima nalik na ljude, od kojih su neki jo bili
ivi, Korzo je dobio od velikog broja svedoka. Oni su tada dobili stroga nareenja da se
udalje sa mesta udesa i da nikada i nikome ne priaju o onome to su videli. Dva dana
nakon nesree Korzo je sopstvenim oima video telo jednog vanzemaljca u vojnoj bazi.
Ono to e kasnije biti transportovano u Vaington.
- U svojoj knjizi Korzo navodi da je naredba o skrivanju injenica u vezi sa NLOom u Rozvelu potekla od strane najviih Vladinih krugova. On kae da su general Nejtan
Tvining i drugi visoki vojni zvaninici, kao i sam predsednik Truman, bili ukljueni u tu
akciju.
- Ameriki naunici su potom pristupili detaljnom analiziranju predmeta pronaenih
u svemirskoj letilici. To im je omoguilo da razviju takve tehnologije kakve se verovatno
nikada ne bi koristile na Zemlji da nije dolo do udesa svemirske letilice.
Korzoova knjiga Dan nakon Rozvela sadri jo mnogo drugih detalja koji
nedvosmisleno dokazuju da se 4. jula 1947. godine u blizini Rozvela zaista sruio
svemirski brod. (Zona sumraka)
Komentar: Pukovnik Korzo je izneo istinu koja potie od demonskog sveta.
Dobra namera, da je postojala, poticala bi zaista od usamljenog oveka, ali bi taj bio
likvidiran im bi pokuao da obelodani ono to vojska i Vlada njegove zemlje smatraju
svojom najstroe uvanom tajnom. A verovati da bi takav ovek mogao o tome da izda
knjigu, znailo bi verovanje u nemogue. Cilj iznoenja istine i u ovom sluaju je, dakle,
da ljudi poveruju da su viena stvorenja vanzemaljci.
Korzoova knjiga nije sluajno objavljena tek sada, kratko pred kraj sveta. Da je
istina objavljena ranije, neko bi moda stigao da razglasi ko su, ustvari, vanzemaljci, a
tada bi njegova knjiga imala sasvim suprotan efekat, jer bi ljudi spas poeli da trae na
pravom mestu, tj. od Boga, to znai da bi se spasli.
Ako su ljudi kalibra pukovnika Korzoa, amerikog mornarikog oficira i
obavetajca Viljema Kupera, biveg agenta amerike Vlade Dejvida Avelbaja, biveg
amerikog predsednika Dimija Kartera i mnogih drugih, koji su svedoili o svojim
vienjima leteih tanjira, pa i o saveznitvu amerike Vlade sa vanzemaljcima,
mogli da iznesu u javnost ove najstroe uvane dravne tajne, gde su onda ljudi koji
govore istinito, detaljno i konkretno o planovima i delovanju demonskog sveta? Ispada,
naime, kao da avo ne postoji! Zato je vie nego verovatno da je pukovnik Korzo opsednut
demonskim duhom, odnosno, da je istinu i ovog puta izneo demon.
* Tajna traka, koju poseduje CIA, dokazuje da se 1947. godine, kod mesta Rozvel
u Novom Meksiku, zaista sruio NLO. U njemu su tada bila najmanje tri vanzemaljca, i

ono to je zabeleeno na traci dokazuje da su oni, slino ljudima, doiveli strah, paniku,
tugu i da su u poslednjim trenucima dozivali Boga!
Ove tvrdnje potiu od penzionisanog Vladinog agenta Denisa Duvenira koji i
danas ima prijatelje na visokim poloajima u CIA. Duvenir kae da su ameriki vojnici 4.
jula 1947. godine iz olupina svemirskog broda uzeli neoteen ureaj za snimanje zvuka
kao i audio traku na kojoj je bilo snimljeno dva minuta razgovora u unutranjosti broda.
Ja sam bio prisutan kao predstavnik vojne obavetajne slube kada su oni izvadili
iz ostatka broda taj ureaj i uneli ga u helikopter, kae Duvenir. Za tu traku sam uo
nekoliko meseci kasnije, u septembru, i tada mi je moj izvor u CIA rekao da se to uva na
tajnom mestu u Vaingtonu.
Ali, tamo je ostalo i narednih 50 godina. Tek pre devet godina, 1988. godine,
Vladini strunjaci su uspeli da ovladaju tehnologijom koja je bila neophodna da bi moglo
da se uje ta je zabeleeno na traci. A zatim su bile potrebne jo tri godine da strunjaci za
lingvistiku prevedu ono to je izgovoreno. Sam zvuni zapis nije umnoavan i jo uvek se
nalazi u posedu amerike Vlade. Ali, uz pomo svojih veza u CIA, Duvenir je uspeo da
doe do deliminog transkripta neverovatnog razgovora koji se vodio pre pada svemirskog
broda.
Zauujue je to koliko ta bia lie na ljude, kae Duvenir. Uvek sam zamiljao
da bi superiorna rasa, koja tako moe da putuje kroz svemir, trebalo da bude hladna i
liena emocija. Ali ova bia su prola kroz sve ono to bi proao i ovek koji bi se naao na
njihovom mestu, oni su osetili sve to i ovek moe da oseti - strah, tugu, hrabrost i, na
kraju, pomirenje sa Bogom.
Na traci su zabeleeni glasovi trojice vanzemaljaca, od kojih se ini da je jedan
kapetan broda a dvojica lanovi posade. Neke rei nisu jasne, a neke jo uvek ne mogu da
se prevedu.
EKSKLUZIVNI PREVOD RAZGOVORA VANZEMALJACA NEPOSREDNO
PRED PAD LETEEG TANJIRA U ROZVELU:
Kapetan: Gubimo visinu. Kakvo je (neprevodivo) itanje?
1. lan posade: Devet ezdeset i dva, i pada.
2. lan posade: Suvie smo blizu. Suvie blizu. Skoro da smo udarili o tle.
Kapetan: Nema vremena za odgovor. Moramo se podii, mi...
2. lan posade: Pazi. Ovaj put isuvie blizu. Isuvie blizu.
1. lan posade: Moramo da usporimo.
2. lan posade: Ne moemo da usporimo, mi...
Kapetan: Odri tu visinu. Proveri (neprevodivo).
(Jo nekoliko sekundi kapetan i lanovi posade pokuavaju da utvrde ta nije u redu
sa kontrolom na brodu. Izgleda da nisu u stanju da se dovoljno podignu da bi izbegli
prepreke kao to su krovovi kua i kronje drvea. Kapetan nareuje da krenu ka pustinji, i
oni to ine. Ali i dalje im se smanjuje visina. Konano, im su izbili u pustinju kod
Rozvela, bilo je jasno da e se sruiti.)
2. lan posade: O, ne! Ne! Padamo!
1. lan posade: Ne!
Kapetan: Smirite se. Jo ne padamo, jo...
2. lan posade: Ne elim da...
1. lan posade: Moja ena, moja...
Kapetan: uti. Ne panii. Gledaj u tablu. Koncentriite se, obojica, mi...
2. lan posade: ... Ovako umreti, tako daleko od kue, sam. O, Boe, ne!
1. lan posade: (vriti od straha)
2. lan posade: Gotovo je. Gotovo.
Kapetan: Neka nam Bog pomogne.
1. lan posade: Boe, oprosti mi sve grehe. (zagluujui zvuk udara. Tiina.)

Duvenir kae da na traci ima jo zabeleenih zvukova, ali da je on uspeo da uje

samo ovo.
Vlasti se plae da bi objavljivanje ove trake izazvalo sveoptu paniku, kae on,
ali postoje i oni koji, kao ja, veruju da ljudi imaju pravo da znaju da su vanzemaljci zaista
poginuli u Rozvelu - i da su imali oseanja koja imamo i mi. (Dosije X)
Komentar: Traka na kojoj je zabeleen razgovor vanzemaljaca pred pad leteeg
tanjira u Rozvelu, zaista je pronaena meu ostacima letilice, a prevod tog razgovora
omoguili su vanzemaljci koji su napravili sporazum o meusobnoj saradnji sa
amerikom Vladom, to svaki iskren itaoc moe da proveri na nain koji je opisan u 5.
poglavlju ove knjige.
Ali, kako to da ovakvi, supertajni izvetaji stiu svakodnevno do iroke italake
publike? Zar se i mnogo manje tajne ne uvaju bolje?
Naravno da se uvaju, ali ako se zna da ovi izvetaji ne potiu od ljudi i da je cilj
njihovog objavljivanja ruenje vere u Boga, onda postaje jasno otkuda i kako oni stiu do
medija. Da vidimo, dakle, ta nam je ovde podmetnuto:
1) Iz razgovora vanzemaljaca izlazi da oni imaju ene. Biblija, meutim, govori
da se u Bojem carstvu niti ene niti udaju ve ive kao aneli (Po Mateju 22.30).
Aneli ive u parovima, to je istina, ali izraze ena i mu ne koriste, jer se ne
venavaju.
2) Jedan vanzemaljac govori: Boe, oprosti mi sve grehe, iz ega proizlazi da u
Bojem carstvu ima greha. Sem toga, zar je traenje oprotaja grehova, samo po sebi, bez
pokajanja i rodova dostojnih pokajanja, dovoljno da se oprotaj dobije? Ovaj pokuaj
prevare ima za cilj da nas uveri da se oprotaj grehova ne dobija na nain koji je Bog
propisao, ve automatski, samim traenjem.
3) Drugi vanzemaljac govori: Neka nam Bog pomogne, ali poto se letei
tanjir, kratko nakon toga, sruio, to bi trebalo da znai da Bog ne pomae svojima u
nevolji.
4) Na kraju su vanzemaljci poginuli, a Biblija govori da smrt u Bojem carstvu ne
postoji. Da i ne pominjemo da letei tanjir ne moe da padne, osim namerno.
Onaj ko veruje u Boga, ne moe verovati ovim vanzemaljcima. Pritom mi ne
sumnjamo da se opisani dogaaj dogodio ba ovako kako je ovde navedeno, ve samo
mislimo da ta stvorenja nisu vanzemaljci.
Ali, to jo nije svo zlo koje se krije iza ovog demonskog pokuaja prevare. Naime,
ako poverujemo da vanzemaljci na svojim planetama vode ivot slian naem, i da mogu
ovako da pate, onda moemo pretpostaviti da mogu i da se ljute, pa i da se svete, ako im
ljudi uine neko zlo. Zato je ovo vano shvatiemo kad budemo videli izvetaje koji
govore da su vojni avioni u vie navrata pucali na letee tanjire, i da su neke od njih,
ak, i oborili. U drugim izvetajima se govori da je vojska neke vanzemaljce i ubila, iako
se ovi, pre toga, nisu neprijateljski ponaali prema ljudima. Zato se, kao logian sled
dogaaja, moe oekivati da e se vanzemaljci, uskoro, svetiti ljudima.
Poto znamo da su ovi vanzemaljci, ustvari, demoni, onda bi njihovu osvetu
trebalo da oekujemo po zavretku velikog rata, tj. u vreme kada ljudi budu napustili sve
gradove. U to vreme vie nigde nee biti ni vojske, ni policije, koje bi ljude, eventualno,
mogle zatititi od njihovih napada, tako da e moi lako da im se svete. Ti napadi imae
za cilj ruenje njihove vere u Boga, jer oni koji budu poverovali da su to vanzemaljci, nee
moi, istovremeno, da veruju u skori dolazak vanzemaljskih spasilakih letilica. Oni, pak,
koji budu znali da su to demoni, odbranie se od njih na jedini nain na koji se ovek od
demona moe odbraniti, a to je verom u Boga.
injenica da se demoni spremaju za osvetu toliko unapred - prave predstave sa
vanzemaljcima danas, kada ljudi gotovo uopte ne obraaju panju na novinske i druge
izvetaje o njima - govori da oni savreno poznaju Boja proroanstva o prikupljanju
preivelih pravednika na kraju sveta, tako da bi te njihove pripreme, za one koji veruju u

Boga, trebalo da budu najbolji pokazatelj da su ta proroanstva istinita, odnosno, da se

oveanstvo zaista nalazi na pragu Velike nevolje koja neposredno prethodi Drugom
Hristovom dolasku!
* Sporazum. Krunov centar za testiranje, smeten oko 20 milja severno od Gizhige,
bio je, od kada je izgraen (sredinom 50-ih), pod stalnim nadzorom SAD. Ova tajna baza u
Sibiru oznaena je od NLO istraivaa kao Sovjetska baza 51. Njena svrha je ista kao i
ona koju ima tajna baza 51 u Nevadi - prikupljanje i izuavanje ostataka sruenih NLO-a.
Koristei reverzni inenjering, naunici iz obe baze uspeli su da rekreiraju mono lasersko
oruje, interdimenzionalnu mainu za putovanje kroz vreme, ak i letee tanjire.
Svemirska trka u 60-tim godinama ne moe da se uporedi sa ovom kroz koju
prolazimo danas. Svaki put kada bi neka svemirska letilica pala u bilo kome delu Zemlje, i
amerika i ruska strana slale su svoje elitne vojne jedinice da prikupe ostatke letilice.
Ponekad je dolazilo do krvavih okraja izmeu naih i njihovih snaga koje su pristizale na
mesto udesa u isto vreme i polagale pravo na vanzemaljsku letilicu, iznosi jedan ameriki
izvor.
Nakon velike prevare Rusa koji su namerno oborili letei tanjir iznad sovjetske
teritorije 1968. godine, strah od irenja meuzvezdanog rata naterao je supersile da sklope
tajni ugovor o podjednakom pristupu mestima udesa NLO-a i korienju njihovih ostataka.
U narednim decenijama naunici iz obe tajne baze potovali su ugovor i radili u tihoj
kompeticiji. (Zona sumraka)
* Vanzemaljac roen u Rusiji. Weekly World News su bile prve novine koje su
publikovale vest o pojavi vanzemaljca, posle reportae sa mesta nesree kosmikog broda,
180 km od Moskve. Od osam vanzemaljaca koji su pronaeni meu ostacima letilice bila
je i jedna ena, koja se porodila tokom laboratorijskih ispitivanja.
Fotografija zapanjujue izoblienog lika (slika br. 89) i sveanj dokumenata nalazili
su se donedavno u Bugarskoj. U dokumentima je opisano kako se bie razvijalo, od kada
je dolo na svet 16. januara 1997. Dokumenta je potpisao ruski lekar-akuer Sapar
Kuriljev, koji potvruje da je novoroene zdravo, ilo i dobrog raspoloenja.
Dete je veoma neobino, napisao je dr Kuriljev. Ne mogu da pretpostavim ta
sve od njega moemo da saznamo, kada bude u stanju da komunicira sa nama. Moe da
nam pomogne da shvatimo evoluciju i sposobnosti vanzemaljskih oblika ivota.
U dokumentima pie da su lekari bili iznenaeni izgledom novoroenog
vanzemaljca. Ali, jo vie ih je iznenadilo kada su primetili da vanzemaljac gura jezik u
utinicu, kada hoe da jede.
Telo novoroeneta je sive boje, tvrdo kao kamen pie dr Kuriljev. Oi su mu
crne, a u mraku kao da emituju svetlost.
Ovo je prva u istoriji fotografija novoroenog vanzemaljca. Fotografija je tajno
prebaena u SAD - na njoj je deformisana glava bia iz kosmosa, prekrivena modanim
tkivom! Glasovi o roenju vanzemaljca dosta su uzbudili krugove u Rusiji polovinom
januara, mada su zvanine vlasti na sve naine pokuale da sakriju informaciju od javnosti.
Samo se u moskovskim novinama Novosti NLO zvanino pomenulo da se pojavio
vanzemaljac. Ali, nastavka prie nije bilo. Ceo tira novina povuen je sa kioska. (Zona
sumraka)
Komentar: Vanzemaljci (aneli) se ne razmnoavaju. Do izbijanja Luciferove
pobune stvarao ih je Bog, a od tada nastaju od izabranih ljudi. Polno razmnoavanje je
privilegija ljudi i ivotinja.
Iz raznih izvetaja o vanzemaljcima proizlazi da oni na Zemlju dolaze ve
decenijama, pa i stoleima, ali da ne uspostavljaju prijateljske kontakte sa ljudima, te da je,
da bi ljudi saznali neto vie o njima, potrebno da im se letilica srui. A ako ni to nije
dovoljno, onda se meu ljudima - poraaju. Ispada, naime, kao da oni nisu znali da ih na
putu mogu snai i nepredviene nezgode. Ali, za one koji veruju samo u ono to se vidi,
demoni su podneli neoborive dokaze svog postojanja (i nenormalnog ponaanja):

letilicu, vanzemaljce i - bebu. Hristov dolazak je sve blii, a ima jo puno onih koje
treba prevariti.
* Doi e vreme kada e avo kruiti sa svojom tikvom. (Sveti Kozma)
* Ljudi-guteri. Poevi od jula 1986. do danas, iz Poljske, Kanade i iz vie mesta
du reka Poa i Pijave, u Italiji, oevici prijavljuju susrete sa vie nego neobinim biima.
Njihovi iskazi gotovo se u dlaku poklapaju: bia su donekle slina ljudima, ali visoka dva
metra i prekrivena krljutima. Hodaju uspravno, na dve noge, stopala su im nalik pajim i
imaju po tri prsta, a ake po etiri. Oi su im velike, crvene, sa vertikalnim beonjaama,
i pomalo orijentalno iskoene. Kad hodaju peanim obalama, gegaju se kao patke i za
sobom u pesku ostavljaju duboke otiske, duine oko 50 i irine do 15 cm. Prema dubini
otisaka, procenjuju se da tee oko 200 kg.
Iznenadno izranjaju iz reka, izlaze na obale, zalaze u okolnu vegetaciju i, posle
izvesnog zadravanja, ponovo se vraaju rekama u koje se ili bacaju, ili jednostavno
uetavaju, da bi nestala ispod povrine. Najzad, ova bia se uvek pojavljuju neposredno
nakon uoavanja NLO-a, ili pojave jo neidentifikovanih svetala u blizini reka, ili iznad
njih. Oevici su saglasni i kada je re o jo nekim detaljima: ova bia imaju zelene glave,
sa dugim, neto tanjim vratom, i kao da uopte ne obraaju panju na ljude koji ih sreu.
Ali ima izvetaja i da su - spazivi, ili na neki drugi nain detektujui da ih ljudi vide nastojala da se brzo uklone iz vidokruga.
Ovih dana, iz Poljske, javlja se da se ova stvorenja sada pojavljuju i iz nekoliko
velikih bara koje postoje u toj zemlji. A iz Italije stiu informacije o mrtvoj stoci, na kojoj
se ne vide tragovi bilo kakvih povreda, a biva pronalaena upravo u blizini mesta na
kojima se ve 11 godina pojavljuju ova bia. Na slici br. 90: deo statue oveka-gutera,
nainjene na osnovu iskaza oevidaca.
Ljudi-guteri, na svim mestima i na svim kontinentima na kojima se pojavljuju, za
sobom ostavljaju apsolutno identine otiske stopala i ruku. A njihovi skafanderi (ili neka
vrsta kombinezona) sa krljutima, jarko plave su, fosforescentne boje.
Najzad, svi oevici svedoe da, neposredno pre pojavljivanja ovih stvorenja, ostala
iva bia na obali, od ptica, preko aba, insekata i domaih ivotinja, iznenada prestaju da
se oglaavaju. Nastaje neto nalik na nestvarnu tiinu, koja traje sve dok se ova stvorenja
ne vrate u vodu.
Na osnovu svog do sada pronaenog dokaznog materijala, u gradiu Okjoberno
otvoren je muzej. U njemu su izloeni gipsani odlivci stopala i ruku (slika br. 91), i
fotografije tragova stopala snimljene na mestima na kojima su otkriveni.
Upravo ovih dana u muzej su stigli izvetaji o pojavi ljudi-gutera u Junoj
Karolini, SAD. Italijanski naunik Di enaro kae: Sudei po svemu, veza izmeu ovih
bia i NLO-a je van svake sumnje. A ta bia, najverovatnije, deo su projekta neke
vanzemaljske civilizacije koja nas, Zemljane, ali i ostale oblike ivota na naoj planeti,
ispituju. A to se tie mrtvih ivotinja, to to ih pronalazimo bez ijednog unutranjeg
organa, a da pri tome na njima nema ni traga bilo kakvih povreda koe i miia,
pretpostavljamo da ih ljudi-guteri prazne na neki njima znani nain. I da je to deo
nekog njihovog, da li genetskog, eksperimenta. (Tree oko, 22. jul l997)
Komentar: Ovaj pojavni oblik demona pominje se i u nekim izvetajima koji
govore o tajnom paktu amerike Vlade i vanzemaljaca, u kojima se kae da su
guteroliki viani u amerikim tajnim podzemnim bazama.
Iz drugih izvetaja se vidi da postoji vie vrsta vanzemaljaca, a da su najee
viani tzv. mali sivi, vanzemaljci humanoidnog izgleda. Strunjaci kau da su
Amerikanci, na neki nain, na strani sivih, mada su ovi izvrioci mnogih otmica ljudi i
stoke i eksperimenata na njima. Strunjaci to tvrde jer su prouavali reptiloide
(guterolike), gospodare sivih, i otkrili da reptiloidi imaju mnogo jae sposobnosti i
crnje namere prema oveanstvu. Nema govora da smo im dragi, ak ni na neki njihov
nain, kau oni.

Naravno, sve je ovo prevara, sve su to demoni. Oni igraju jednu veliku igru, u kojoj
e, uskoro, jedni vanzemaljci da napadaju ljude, a drugi da ih od njih brane, sa ciljem
da ih oni prihvate kao svoje jedine spasioce, pa kada se ljudi budu potpuno oslonili na
njih, pokazae se da vanzemaljci prijatelji ne mogu da ih odbrane od neprijatelja!
Naravno, cilj je ruenje njihove vere u Boga.
Izvetaji govore da se ljudi-guteri sklanjaju kada primete da ih ljudi posmatraju,
ali to je prevara, jer kako bi stvorenja koja raspolau tako naprednom tehnikom da mogu
da lete na druge planete, mogla biti nesposobna da blagovremeno izbegnu (neeljene)
susrete sa ljudima? Ostavljanje specijalno obraenih mrtvih ivotinja za sobom,
predstavlja pre njihovu elju da budu primeeni, nego nekakvu obazrivost, jer su uhvaene
ivotinje mogli i odneti sa sobom, pa ih tek onda isprazniti, a ne ostavljati kao dokaz
svojih aktivnosti. Za one koji hoe da misle, ovi njihovi propusti trebalo bi da
predstavljaju siguran znak da vanzemaljci oveanstvu spremaju veliko zlo!
Poto demoni znaju da ljudi gotovo uopte ne razmiljaju o pojavama od kojih
nemaju trenutne koristi, oni ih danas, pokazujui im ta su sve ljudi-guteri u stanju da
uine, polako pripremaju za situaciju u kojoj e se nai nakon naputanja svih gradova,
kada vie ne bude bilo ni vojske, ni policije, i kada ljudi-guteri svoje eksperimente
budu nastavili na gladnim i od straha izbezumljenim ljudima!
Zar ovaj primer ne pokazuje koliko ljudi ne ele da misle? Jer, oni e morati da
razmiljaju kada ljudi-guteri budu poeli svakodnevno da ih ubijaju i prazne, ali da li
e, tada, od razmiljanja moi da imaju koristi? Da li e se obratiti Bogu za pomo, sigurni
da e je i dobiti, ili e, uasnuti onim to im se bude deavalo, govoriti: Da Bog postoji,
ovakve strahote ne bi bile mogue?
A evo i jednog proroanstva i jednog izvetaja o ratu izmeu dve vanzemaljske
rase, koji pokazuju kako vanzemaljci pokuavaju da prevare ljude, da poveruju da i van
planete Zemlje, tj. u Bojem carstvu, ima zla:
* Ve narednog leta ameriki avioni poee masovno da padaju. Tu e prste umeati
vanzemaljci. I sami ljudi iz kosmosa zaratie meusobno. Oni koji su svojevremeno dali
tehnologiju Amerikancima stradae. (Milenko Bani, 3. mart 2000)
* Godine 1996, na nebu istone Afrike odvijao se neverovatan okraj izmeu dva
tipa sasvim razliitih kosmikih brodova, ispriao je nemaki penzionisani pukovnik Kurt
Forman. Jedna eskadrila sastojala se od tri kupolaste zvezdane letilice. U drugoj su bili
manji brodovi poput leteih tanjira. Oni su se ogromnom brzinom obruavali na kupolaste
letilice, gaajui ih ognjenim zracima. Na kraju su etiri broda bila unitena, a dva
preostala - po jedan sa svake neprijateljske strane - odletela su sa mesta okraja. Sukob je
trajao od 23.13 do 00.10 h, a posmatralo ga je oko 300 ljudi, itelja kenijskog mestaca
Rift-Vali. Bitku su na radaru pratili i u Kairu, kao i radiolokatori koji su to protumaili kao
kiu meteorita. Reiseru filma Ratovi zvezda Dordu Lukasu verovatno se ni u snu
nisu prikazali tako uasni vidovi naoruanja kakve su ljudi u stvarnosti videli na nebu.
(Tree oko, 16. maj 2000)
* Susret sa ovekom-guterom. ovek iz okoline Nia, lekar koji je eleo da
ostane anoniman, ovde emo ga zvati Doktor, ove zime otiao je sa porodicom i
prijateljima na jednodnevni izlet na brdo Selaicu, 30 km udaljeno od Nia.
Bio je suv, prohladan dan bez snega. Doktor je odluio da se malo proeta, a
prijatelje i decu je prepustio zabavi. Odetao se stotinak metara, razmiljajui neto
nepovezano. Zamiljen i nejasno svestan prirode oko sebe, verovatno bi se uskoro okrenuo
i vratio drutvu, da u jednom trenutku nije osetio toplotu kojoj nije video uzrok. Jasno je
osetio da je iz hladnog vazduha zakoraio u krug toplote. Zastao je zauen, jer je prelaz iz
hladnog u toplo bio oit, iako nije bilo izvora toplote. Osvrnuo se u udu, proplanak je bio
prazan, ali je toplota postala jo jaa. inilo se kao da je proplanak isijava.
Osvrnuo se jo par puta, iznenaen i zbunjen, i ve je bio spreman da se udalji, kad
su se pred njim, mada ne blizu, pojavila tri ili etiri bia, kasnije se nije tano seao koliko

ih je bilo. Bio je paralisan, u isto vreme iznenaen i uplaen, jer je par sekundi pre toga bio
sam na proplanku.
Hteo je da ode, pobegne u panici, ali u isto vreme nije mogao da odvoji oi od bia
koje je stajalo desetak metara udaljeno, a ostali neto dalje. Namerno je kasnije govorio
bie kad je priao o ovom dogaaju, a ne ovek, jer nije bilo ovek. Kao iz filmova
strave i uasa, bie je imalo glavu gutera, kou pokrivenu ploicama, braon ili mrke boje,
i velike crne oi postavljene sa strane glave. Bilo je visoko, i to je pojaavalo oseaj
straha, moda 2,20 metara, moda i vie. Nije mogao da se seti da li je imalo odeu, ili je u
pitanju bila koa, ali je sigurno bilo tamne boje.
Posmatrali su se nemo, bez gesta ili pokreta. Samo su stajali i gledali jedno u drugo.
Doktor nije mogao da opie koliko je to trajalo, par sekundi ili par minuta, iako se kasnije
inilo da su u pitanju bili minuti. Nejasno se sea kako je napustio mesto susreta i doao
do prijatelja, rekao da se osea slabo, to su videli i drugi.
Vratili su se u Ni, a pritom nije nikom ispriao ta je doiveo. U danima koji su
sporo proticali posle susreta na Selaici, oseao se slabo, iscrpljeno, kao da ga je neko
iscedio. Bio je konfuzan, dekoncentrisan, nije imao none more, nije sanjao udovita, ali
ga oseaj slabosti nije naputao.
Konano je potraio savet kolege lekara. Dogovorili su se da ovaj doivljaj ne
razglaavaju, pogotovo ne pod punim imenom i prezimenom, jer jednostavno nije mogao
da podnese ni pomisao da u medijima pria o svom susretu sa dinovskim guterom. Bilo
je ipak jasno da je ok bio jak, i da e odmor i vreme biti najbolji lek za njega. Koliko e
dugo i intenzivno iveti seanje na susret, Doktor ne moe da proceni. Sada je u fazi
negiranja, odbijanja da prihvati ono to je doiveo, i nije u stanju da nae objanjenje i
zadovolji pobuenu radoznalost.
Na slici br. 92: crte reptiloida skinut sa Interneta. (udo, mart 2001)
Sledea pria dolazi od jedne mlade ene, koja je nasela na demonsku prevaru
zvanu astralni seks, i upustila se u seks sa demonima. Ova pria predstavlja deo jednog
veeg teksta, koji govori o doivljajima koji se deavaju ljudima za vreme njihovih
astralnih putovanja, koja, ustvari, nisu nikakva putovanja ve filmovi o putovanjima,
koje im u glavu ubacuju demoni. Poto se u ovom tekstu govori o seksualnim odnosima
koje su astralni putnici imali sa vanzemaljcima za vreme tih putovanja, treba rei da
su se ta putovanja odigravala u polubudnom (polusvesnom) stanju, odnosno, da ti ljudi
nisu nigde putovali. A kako su izgledali njihovi ljubavnici moe se shvatiti iz prie koja
sledi.
* Zanimljiv primer je pismo mlade ene koja se obratila za savet jednom od
mnogobrojnih udruenja posveenih istraivanju i razmeni iskustava vanzemaljskih
otmica (Alien Abduction Experience and Research). Interesantno je da ona, za razliku od
mnogih drugih ljudi koji su bili oteti ili napastvovani od strane vanzemaljaca, svoja
iskustva opisuje kao dragovoljna. Ovo anonimno pismo, objavljeno na vebsajtu navedene
organizacije, zajedno sa odgovorom koji sledi, otkriva mnoge momente vane ne samo za
temu kojom se sada bavimo, nego i za priu o astralnom seksu uopte. itaoci e u njemu
prepoznati mnogo toga o emu je ve bilo rei u dosadanjim tekstovima.
Iako to jo nikome nisam rekla, poinje ova devojka svoju ispovest, dosad sam
imala brojne seksualne kontakte sa biima raznih vrsta. Isprva, kada je sve poelo, nisam
mogla nita da vidim. Samo sam doivljavala razliite senzacije: nejasno seksualno
uzbuenje, dodir neijih ruku, pritisak nevidljivog tela povrh mene, prisustvo nekoga ko
sedi na krevetu pored mene i tome slino. Uvek bi poinjalo kada bih zapala u san, a do
momenta kad bih se probudila, cela stvar je ve uveliko bila u toku.
Kasnije bih, s vremena na vreme, nakratko opazila neko od tih bia. Prvi put kad mi
je to polo za rukom, videla sam iza sebe neto to me je najvie podsetilo na mumiju.
Drugi put je to bio veoma zgodan mladi s plavom kosom. S njime sam ak razmenila
nekoliko rei. Pitala sam ga za ime i on mi je rekao, ali ga po buenju nisam zapisala i

posle sam ga zaboravila. Jednog stvorenja koje sam videla mrsko mi je i da se priseam, a
kamoli da ga opisujem, ali evo ipak i tog sluaja: tokom jedne ljubavne seanse osvrnula
sam se i ugledala iza sebe neto poput dinovskog gutera, reptila! Koliko god to zvualo
neverovatno i ludo, jo lue je bilo to je kontakt s tim stvorom bio potpuno normalan, kao
da je u pitanju ljudsko bie. Nisam osetila ni vlanu, hrapavu ljuturu ni kande
karakteristine za gmizavce, ve samo ugodno i nejasno trenje.
elim da naglasim da su, koliko god udna, sva ta iskustva bila ispunjena velikim
uivanjem. Iako sam u mnogim sluajevima bila u stanju magnovenja, nikad se nisam
osetila prisiljenom na bilo ta. tavie, kada sam se kasnije uznemirila zbog svega to se
deava, poelela sam da ta iskustva prestanu, i ona su zaista prestala (ili ih se barem vie
ne seam). Kontakt sa reptilom posebno me je uznemirio, jer nisam mogla da shvatim
odakle dolazi to udno bie. Meutim, jedan drugi incident zaista me je preplaio. Evo ta
se dogodilo.
Leala sam u krevetu, kada me iznenada dve snane, nevidljive ruke zgrabie za
glenjeve i estoko cimnue nagore. Ta strana sila toliko me je prepala da sam skoila iz
kreveta i pojurila ka vratima u nameri da se domognem ulice. Ali, kad sam stigla do vrata i
maila se kvake, osvrnuh se iza sebe i videh da u sobi nema nikoga. Ne znam kako to da
objasnim, ali ceo incident bio je ispunjen snanim seksualnim nabojem, kao da je neko
pokuao da me napastvuje. Ja se jesam, dodue, svojevoljno uputala u astralni seks sa
raznim biima, ali ovo mi se uinilo kao poetak seksa isuvie grubog za mene. Osim toga,
ba u to vreme ula sam za priu o eni koja je tvrdila da su je brutalno silovali i pretukli
vanzemaljci, duhovi ili ve nekakva bia iz drugih dimenzija, i ta pria mi je u momentu
dola u seanje.
Posle tog incidenta bilo mi je dosta svega. Uinila sam sve to sam mogla da stavim
tim biima do znanja da vie nisu dobrodola u mojoj spavaoj sobi: slala sam im
telepatske poruke, proiavala sobu tamjanom i bosiljkom, i na kraju je sve zaista i
prestalo. Moda sam bila preotra u svojoj nameri da oteram svoje astralne ljubavnike od
sebe, ali pomenuto iskustvo bilo je zaista strano. Sada znam da je to bio pokuaj otmice
od strane vanzemaljaca. Velika mi je elja da i od drugih ena ujem o njihovim
iskustvima, jer smatram da su mnoge od njih proivele isto ili slino to i ja. Jedino na taj
nain moi emo da ustanovimo koliko su takva iskustva opasna. (Tree oko, 30.
avgust 2005)
* ovek-guter ponovo hara Junom Karolinom. Leon Maral iz mesta Li u
Junoj Karolini je rano ujutru izaao iz kue, ugledao svoja kola, i pozvao policiju.
Automobil je bio sav izgreban neim to je izgledalo kao tragovi veoma otrih zuba, koji
su prolazili kroz karoseriju i branike kao kroz puter, a na mnogim mestima lim je bio
zguvan kao papirna maramica. Policija je pregledala kola, i niko nije umeo da kae ko ili
ta ga je napalo. Ipak, sve to je starijim metanima bilo neodoljivo poznato, pa tako i
bivem oblasnom erifu Listonu Trusdejlu. Isto ovako je poelo i 1988. godine, objasnio
je Trusdejl novinarima, i podsetio ih na niz incidenata iz te godine, kada su brojni graani
tvrdili da su videli stvorenje visoko preko dva metra, sa velikim crvenim oima i po tri
iljata prsta na svakoj ruci. udovite je tada nazvano ovek-guter (lizard-man). Iako su
tada mnogi bili prestravljeni i u oku, niko nije nastradao, a ako se stvari zaista ponove,
nadamo se da e tako biti i sada. (Tree oko, 26. juli 2011)

36. POGLAVLJE
KAKO IZGLEDAJU I KAKO SE PONAAJU PRAVI VANZEMALJCI?
* Najdivnije je upravo to - o tome sam ve govorio, a sad elim da pojasnim - to
gore postoji krasno saglasje izmeu svega onog to su u ovom zemaljskom svetu, tako da
reem, suprotnosti. Daklem, saglasje izmeu unutarnjeg i spoljnog, misli i oseanja, lepog
i runog Da, kad ve pomenuh lepo i runo, moram da naglasim i to da u Nebu nisam
video nita runo. U Nebu je sve lepo. Lepo je ak i ono to je u zemaljskom svetu runo.
Na priliku, sva bia svetlosna su lepa, lepe su sve tice, lepe su zveri, lepe su kue Zbilja
gore nieg runog nema Sve samo divota i krasota
U nebesnom svetu svako ima neki posao, svako je neim zaposlen Gore se radi
ak i kad se nita ne radi. Ja isprva nisam mogao da pojmim kako se to moe raditi kad se
nita ne radi, a onda su mi objasnili da se u zemaljskom svetu, na priliku, etnja ili sedenje
smatra neradom. U Nebu sam video i pojmio da ima onih koji sedenjem rade, opet ima
onih koji etajui rade Svi rade. Docnije sam razumeo, pa me vie ne zbunjuje.
Ona svetlosna bia koja sede - mi bismo ovde rekli da ona nita ne rade - rade tako
to stvaraju, na priliku, lepa oseanja, lepe misli Onda su mi objasnili da je ljubav, ista
ljubav, najvei, najvii vid rada I sad, koja zabluda u zemaljskom svetu, koja
predrasuda! Uzmimo, na priliku, sanjara to sedi negde pokraj reke i zuri u veernje
nebo ta on ini? On stvara divne slike, divna oseanja, divne misli on proiava
ovaj svet. I ta biva? Ljudi takvog proglaavaju za neradnika, za lenjivca. Na drugoj strani,
imamo onog koji vazda neto radi, ali radi u gru i teskobi. ta on ini? On proizvodi loa
oseanja, loe misli... on zagauje, truje ovaj svet. I ta biva? Ljudi takvog proglaavaju za
vrlog radnika, hvale ga, veliaju! Eto, tako se stvari gledaju u ovom zemaljskom svetu. I to
je upravo najvee zlo.
Jo mi je reeno, nekako tako, kao da je ovaj zemaljski svet izokrenuta projekcija
nebesnog sveta (jer su demoni istinu izvrnuli naopako i pretvorili je u neistinu, da bi ljude
naveli da veruju u neistinu p.a.). Jerbo, u to sam se uverio, sve to sam video gore postoji
i dole, i obrnuto, sve to ima na zemlji ima i u Nebu, samo je gore sve ipak drugojaije,
upravo zbog tog saglasja o kojemu sam govorio. (esta vizija Milojka Kremanca)
Sledea tri sluaja opisuju susrete ljudi sa svojim anelima uvarima.
* Ana Kenedi se sea dana u julu 1977. kada je trei test potvrdio da ima rak
materice u poodmaklom stadijumu. Da stvar bude stranija, njen mu Geri, penzionisani
podoficir amerikog vazduhoplovstva, je bio oenjen pre nje enom koja je takoe umrla
od raka materice.
Sledeih nekoliko nedelja smo proveli u strahu i molitvama, sea se Ana ovog
doivljaja. Neprekidno sam molila Boga da potedi muka mog jadnog mua, a da meni
podari brzu smrt.
Ana je ubeena da su njene molitve usliene. ak i mnogo godina posle tog
doivljaja utisci su svei kao da su se desili jue. Tri dana pred odlazak na operaciju, od
koje se nije mnogo oekivalo, neko je zazvonio na vratima. Njen mu je otvorio. Na
vratima je stajao mukarac visok oko dva metra. Bio je crnac sa najtamnijom koom koju
sam ikada videla, i sa najlepim plavim oima koje se mogu zamisliti. Predstavio se kao
Tomas i rekao mi da vie nemam rak.
Kako znate moje ime, i kako znate da imam rak? upitala je zbunjena Ana. Tomas
je uao u njihovu kuu i rekao joj da prestane da brine. Onda je iz Biblije citirao Isaiju,
53.5: Ali on bi ranjen za nae prestupe, izbijen za naa bezakonja; kar bee na njemu
naega mira radi, i ranom njegovom mi se iscelismo.
Ana, jo uvek zbunjena je upitala: Ko ste vi?
Ja sam Tomas. alje me Bog.

Sledee ega se Ana sea je da je podigao ruku dlanom okrenutu prema njoj.
Iz ruke je krenula strahovita toplota. Osetila sam kako mi noge klecaju i pala sam
na pod. Dok sam leala, jaka bela svetlost je krenula kroz moje telo, od nogu ka glavi.
Znala sam svakim delom mog tela, mog uma, mog srca, da se deava neto natprirodno.
Onesvestila se. Kada je dola k sebi, mu je kleao pored nje, Tomasa nije bilo.
Uzela je telefon i pozvala hirurga koji je trebalo da je operie. Rekla sam mu da se neto
desilo i da mi operacija nije potrebna. Odgovorio mi je da strah od operacije i stres esto
prouzrokuju takva stanja u kome sam ja.
Ana je otila u bolnicu i na dan operacije hirurg je pre operacije uradio jo jednu
biopsiju. Ana je bila na operacionom stolu, ekajui rezultat te zadnje biopsije i operaciju.
Kada se probudila iz narkoze bila je u svojoj bolnikoj sobi, i prvi koji joj se obratio bio je
zbunjeni hirurg koji je trebalo da je operie.
Ne razumem ta se desilo, ali va test je negativan. Poslali smo uzorak na super
ekspertizu, pa emo posle toga znati ta se deava.
Nije bilo ni traga kanceroznim elijama. Tek tada se Ana ohrabrila da o svom
iskustvu ispria svojoj deci i svom lekaru. Doktor je rekao da je zaista prisustvovao
medicinskom udu.
* Melisa Dil Fort iz Atlante, nikada nee zaboraviti dan kada je njen mu Kris
umro. Bilo je to tano godinu dana poto su mu dijagnosticirali izuzetno teko oboljenje,
limfocitnu leukemiju. Poslednji meseci njegovog ivota su bili izuzetno teki. Terapija nije
davala nikakve rezultate, trpeo je jake bolove, nije mogao da spava nou. Melisa je
spavala u stolici pored kreveta, da mu se nae pri ruci. etvrtog januara u tri sata ujutru,
njen mu je neopaeno ustao i izaao iz sobe, proao pored deurne medicinske sestre i
nestao. Poelo je panino traenje nestalog pacijenta. Njegova ena ga je nala u bolnikoj
kapeli. Sedeo je sa ovekom koga ranije nije videla. Uplaena i besna, prila je i upitala:
Gde si bio? Da li si dobro?
Kris se nasmeio: U redu je, dobro sam. Njegov sagovornik je sedeo miran,
gledajui pred sebe. Bio je visok, obuen u flanelsku koulju, nove farmerke i duboke
cipele na niranje koje kao da su skinute sa police. Melisa se dobro sea njegovog izgleda:
Nisam mogla da mu odredim godine. Nije imao bore. Koa mu je bila savreno glatka i
bela, sa plavim oima. Nikada nisam videla tako plave oi ni kod jednog oveka pre toga.
Nikada neu zaboraviti te oi.
Kris je eleo da ostane sam, i ona je teka srca na to pristala. Kada se vratio u sobu,
blistao je. Smeio se, i uopte nije odavao utisak smrtno bolesnog oveka.
Ko je to bio? upitala je.
Nee mi verovati. Bio je to moj aneo uvar.
Melisa mu je verovala. Bilo je dovoljno da ga pogleda pa da shvati da se desilo
neto neobino. Obila je celu bolnicu i pokuala da pronae oveka. Pitala je sve uvare
na spratovima i na ulazu da li su videli oveka iji opis im je dala. Niko nije video da
takav ovek ulazi ili izlazi iz bolnice.
Posle ovog dogaaja Kris mi je rekao da su njegove molitve bile usliene. Plaila
sam se da e poverovati da e biti moda izleen, ali sam shvatila da mom muu nije bilo
potrebno izleenje, ve blagoslov. Taj mir koji je oseao ne mogu da opiem. Strah i bol su
nestali. Dva dana kasnije Kris je umro.
* Da li aneli uvaju vatrogasce? U vatrogasni odsek u Majamiju, na Floridi, 12.
januara 1970. godine stiglo je obavetenje da je u oblinjem Hajleahu na Zapadnoj etvrtoj
aveniji izbio poar u zgradi lokalnog kluba, zvanoj Pandorina kutija. Ken Karter sa
svojim drugovima ubrzo se naao na licu mesta i sa jo jednim vatrogascem hrabro uao u
vatru. Usled vreline koju nije mogao da izdri, kolega je ubrzo izaao da bi doveo
pomonu ekipu, dok je Ken nastojao da u meuvremenu ugasi to vie.
Pomo nije stizala, a alarm na boci sa kiseonikom dao mu je do znanja da ima
vazduha za jo tano etiri minuta. uo sam signal koji je povezan sa rezervoarom za

kiseonik, rekao je Ken Karter. Bilo je vreme da izaem. Okrenuo sam se, uzeo crevo i
pokuao da ga pratim, ali je bilo zapetljano i okrenuto. Maska mi se prilepila za lice i tada
sam shvatio da vie nemam vazduha. Sklonio sam masku i zbunio se, izgubio sam se i bilo
mi je jasno da u morati da imam mnogo sree da izaem.
Dok je posrtao i kaljao, Ken je pomislio da je gotovo u svakom sluaju i da mu je
ovo poslednji poar. Pao je na kolena i zamolio Boga da mu pomogne. U tom trenutku,
krajikom oka video je neto u drugom delu sobe.
Bilo je to neko plavo svetlo, seao se Ken Karter. Postajalo je sve vee i dobijalo
lik mlade ene okupane plavom svetlou. Odea joj je bila poput traka od velova i imala
je smiren izraz lica. Bio sam u udu i pomislio da sam ve umro i da je ovo iskustvo nakon
smrti o kojem su mi ljudi tokom godina govorili. Pogledao sam je pravo u lice i rekao:
Ako me eli uzeti, spreman sam, ali ako mi eli pomoi, pokai mi izlaz. Molim te,
odmah! Bez promene izraza ili bilo ega na licu, podigla je ruku i pokazala prstom. Ustao
sam s kolena i krenuo tamo. Nisam znao kuda idem i nisam osetio nita osim zida, ali kada
sam gurnuo taj deo, otvorila su se vrata i ispao sam na parking.
Nakon to je poar ugaen, Ken je uao u tu prostoriju, nastojei da nae racionalno
objanjenje. Priao je stubu kod kojeg je stajala utvara ene i dotakao ga rukom. Dok je
sve okolo jo bilo vrelo, stub je bio hladan! Dok sam ga dirao, plava izmaglica mi je
okruila ruku. Tada sam znao da je ono to se dogodilo bilo stvarno i odluio sam da je
vreme da se nekome zahvalim.
Ken Karter je napustio vatrogasnu slubu i zaposlio se kao bolniar. To je sjajan
posao, moete da pomognete mnogim ljudima u raznim situacijama. Nita na svetu se ne
moe uporediti sa spasavanjem ivota
, zakljuio je Ken, koji je siguran da ga je udo sauvalo u ivotu.
* Tako je izgledao Isus Hrist. U vreme rimskog cara Oktavijana Avgusta,
upravitelji rimskih oblasti bili su duni da alju izvetaje Senatu o svim znamenitim
dogaajima u svom kraju. Upravitelj Publije Lentul, prokonzul judejski kod cara Iroda,
uputio je rimskom Senatu sledei izvetaj o Isusu Hristosu:
Velikom i slavnom Rimskom Senatu, Publije Lentul, upravitelj Judeje, elei
zdravlje: U dananje vreme pojavio se kod nas, i sad je iv, jedan ovek, ispunjen svima
vrlinama. Ime mu je Isus Hristos. Narod ga potuje kao velikog proroka, a njegovi uenici
nazivaju ga Sinom Bojim. On vaskrsava mrtve, isceljuje od raznovrsnih bolesti i telesnih
mana silom svojih rei. Ovaj ovek je visokog i temeljnog rasta. Sam oblik njegov pun je
ozbiljnosti i naroitom silom dejstvuje na sve, tako da koga pogleda osea odmah ljubav
prema njemu, a u isto vreme i naroiti strah.
Boja njegove kose slina je boji zreloga oraha, do uiju glatka, ali bez sjaja, a od
uiju i niz plea kosa mu je sjajna i grgurava, sredinom glave razdeljena je po obiaju
Nazareana. elo mu je glatko i vedro i nikakve pege nema na njegovom licu, koje je
ukraeno blagim rumenilom. Nos i usta su pravilni. Boja brade mu je ista kao boja kose na
glavi; gusta, srednje duine, pri kraju razdeljena. Njegov pogled je tih, velianstven i
prijatan. Njegove oi su nebeske boje i sjaja i proziru do dubine due.
On je prijatan i ljubazan kada priziva i pouava, ali je strog i straan kad izobliava
ije mane. Crte njegovog lica izraavaju jednu privlanost za divljenje i naroitu
velianstvenost. Niko ga nije video da se smeje, no esto su ga videli da plae.
Visokog je rasta, ruke su mu prave, i on ih esto uzdie. Plea su mu iroka.
Govori po malo, sa ozbiljnou, i svaka je njegova beseda puna smisla. Stvarnost da
priznam: ovaj ovek lepotom prevazilazi sve ljude. U njemu je istina oevidna, bez ikakve
obmane. (Izvod iz starog rimskog rukopisa)
*
*
*
KOME JE SMETALA ISTINITA PRIA DORDA ADAMSKOG?
Jedan od retkih susreta sa pravim vanzemaljcima (anelima) desio se 1952. godine
Dordu Adamskom, Amerikancu poljskog porekla.

Adamski je roen 1891. godine, a sa etrdeset godina se za stalno nastanio u Vali

Senteru, u blizini Palomar Mauntina. Interesovao se za ivot i u tom smislu veoma ga je
zanimalo zato ljudi ne ive bolje, obzirom da bi mogli kad bi imali vie razumevanja za
svet, kako je govorio. Posle Drugog svetskog rata otvorio je mali restoran, kupio teleskop i
oformio opservatoriju za posetioce. Za vreme kie meteora 1946. godine, naili su i prvi
NLO-i.
20. novembra 1952. godine, sa grupom prijatelja je krenuo u oblinju pustinju jer je,
kako je rekao, znao da e ga vanzemaljci kontaktirati. Tada je drutvo ugledalo veliki
letei tanjir, i Adamski je od njih traio da se udalje i da ga ostave samog, jer je ovaj brod
doao da potrai mene, to su oni i uinili.
Uskoro, poto je ostao sam, sa matinog broda je doleteo mali izviaki brod, iz
koga je izaao, kako se kasnije predstavio, Venerijanac po imenu Orton. Adamski i Orton
su razgovarali oko sat vremena, prvo znacima a onda telepatski, i izmenili veliki broj
informacija. Orton nije dozvolio Adamskom da ga fotografie, ali je ostavio poruku u
obliku simbola na otisku svog stopala u pesku. Pratioci Adamskog kasnije su napravili
otisak stopala u gipsu.
Svih est pratilaca su, nekoliko meseci kasnije, potpisali izjavu da su videli
svemirski brod.
(Zato Venerijanac nije dozvolio Adamskom da ga fotografie? Ovo nije lako
shvatiti upravo zato to nema fotografije. Naime, bez nje se ne moe zamisliti lepota
Venerijanca, koja svakako prevazilazi svaku ljudsku lepotu. Kada bi ljudi videli fotografiju
anela, njima bi postalo oigledno da neko neto krije od njih, odnosno, da su uskraeni za
neto veliko i lepo, a tada bi se njihov ivot pretvorio u ko zna ta. Moda bi se uznemirili
i ostatak ivota proveli u nekoj vrsti patnje, koja ih ne bi duhovno uzdizala nego obarala,
jer bi verovali da im je namenjena loa sudbina obzirom da im nije doputeno da ive na
tom, lepem mestu i slino. Tako bi bio postignut upravo suprotan efekat od onog koji je
Bog hteo da postigne susretom Adamskog sa anelima, i zbog toga verujem da mu nije
bilo dozvoljeno da napravi tu fotografiju. p.a.)
Alis Vels, prijateljica Adamskog, napravila je crte Ortona, koga je posmatrala
dvogledom, i izjavila da je Orton mladi sa dugom zlatnom kosom obuen u jednodelni
kostim nalik na trenerku, i vrlo zgodan.
O ovom dogaaju Adamski je kasnije ispriao:
I ja sam verovao, kao mnogi drugi, da su rastojanja izmeu planeta prevelika da bi
se prebrodila uz pomo mehanikih konstrukcija. Ali, za vreme meteorskog pljuska 9.
oktobra 1946, video sam golim okom ogromni svemirski brod kako lebdi visoko iznad
planinskih prevoja juno od Maunt Palomara, u pravcu San Dijega. Bio je naizgled
nepomian. Zapazio sam da nema kabinski deo, ni spoljne isturene delove, i pomislih da je
za vreme rata napravljen neki novi tip letilice. Vie o tome nisam razmiljao, mada sam se
udio to je letilica potpuno zamraena. Dok smo je posmatrali usmerila je pramac navie i
brzo odletela u svemir, ostavljajui za sobom plameni trag koji se mogao videti jo dobrih
pet minuta.
Uporno sam pokuavao da celu stvar odbacim, zbog poznatih rastojanja izmeu
Zemlje i drugih planeta, kao i zbog poznatih brzina.
U leto 1947. bilo je mnogo razgovora o leteim tanjirima, ali sve do avgusta nisam
bio nagraen za uporno posmatranje. Jednog petka uvee stajao sam u dvoritu i osmatrao
nebo u svim pravcima. Iznenada se pojavio svetao predmet, kretao se preko neba od istoka
ka zapadu (za Drugi dolazak Isusa Hrista se kae da e biti kao munja koja seva od istoka
do zapada p.a.) iznad junog planinskog prevoja. A zatim jo jedan. Pa jo jedan! Gledao
sam i udio se. Nije bilo vidljivog svetlosnog snopa, a ovi predmeti kretali su se bre od
bilo kakvih osvetljenih letilica. Odjednom se jedan zaustavio u prostoru i promenio
pravac. U sebi rekoh: Ovo mora da je ono to nazivaju leteim tanjirima. Kretali su se u
grupama od 32. Kao na kakvoj paradi. Poeli smo ih brojati. Na ukupni zbir je bio 184.

Na svoj teleskop namestio sam foto-kameru, a poto je bio lagan mogao sam ga lako
usmeriti kao kakvu lovaku puku. Fotografisanje ovih predmeta nije lak posao. Bez
obzira kako dobru kameru imamo i sa najbrim moguim filmom, na negativu neemo
dobiti ba nita ako letilica ne krui ili ne lebdi. Napravio sam nekoliko stotina snimaka tih
bleskova, naroito kada sam ih primeivao blizu Meseca, ili, kao to je esto bivalo, ba
ispred Meseca. Kad je bilo maglovito ili olujno vreme morali su da se priblie, i esto su
se, moda sluajno, pojavljivali ispod oblaka. Moda su tada ispitivali sastav oblaka,
analizirali pritisak i druge atmosferske prilike. Nainio sam tada oko 500 snimaka. Tek
jedno tuce snimaka pokazalo se dovoljno dobrim kao dokaz da su te letilice bile drugaije
od vienih zemaljskih letilica
Godine 1951. i 1952. poeo sam primati izvetaje o oiglednom sletanju leteih
tanjira u raznim pustinjskim oblastima nedaleko od Maunt Palomara. Uvek sam radio
nezavisno od bilo koje grupe ili organizacije, i tako, u nadi da u imati lini susret sa
ljudima iz svemira i saznati koja je svrha njihovog dolaska i kako izgledaju, preduzeo sam
nekoliko putovanja da naem zgodno mesto. Ali, nisam imao uspeha. Ipak, postoji izreka
da je upornost tajna uspeha. Najzad je doao dan kada je moja upornost bila nagraena.
Sa grupom prijatelja uputio se Adamski ovog puta u pustinjski predeo oko Dezert
Centra blizu auto-puta za Parker, u Arizoni.
Bio sam svestan radoznalosti koju je u pustinji izazvala naa grupa, ovde gde niko
ne bi normalno doao na izlet; nisam eleo da budem jo upadljiviji postavljajui teleskop
i kameru na ovako otvorenom mestu. Iznad svega, nisam hteo da napravim ni najmanju
greku koja bi mogla spreiti sputanje i lini kontakt, ako je takva mogunost postojala. A
sada sam oseao da postoji.
Prijatelji su ga autom odveli malo dalje u pustinju i tamo ga, po dogovoru, ostavili
samog.
Nije prolo ni pet minuta kako je auto otiao, a moju panju je privukao blesak na
nebu i, skoro istovremeno, lepa mala letilica prelazila je preko planinskog sedla izmeu
dva planinska vrha, i spustila se tiho u udubljenje na oko kilometar od mene.
Poto sam napravio tri snimka foto-aparatom, stajao sam jo koji minut gledajui
naokolo. Bio sam u udu to sam tako blizu leteeg tanjira i pitao se da li taj neko ili neto
u njemu zna da ga snimam. Imao sam oseaj da zna i prieljkivao sam da vidim toga koji
upravlja ovom lepom letilicom i da sa njim govorim Moda bi me pustio da pogledam
unutra.
Odjednom se moje matanje prekinulo, jer mi je panju privukao neki ovek koji je
stajao na ulazu u uvalu izmeu dva niska breuljka, na oko 400 metara udaljenosti. Mahao
je da mu priem, a ja sam se pitao ko li je i odakle je doao. Bio sam siguran da tu nije
ranije bio, a nije ni proao pored mene sa puta. udio sam se kako je mogao prei tamo a
da ga nisam primetio. Moda je neko ko trai rudu? Ili ko ivi u ovim brdima? Kada sam
odabrao ovaj predeo verovao sam da ovde nema nikog na kilometre. A moda je istraiva
i naao se ovde bespomoan? Zato je mahao osim ako mu treba pomo? Tako sam krenuo
k njemu, pomalo zbunjen i uzbuen zbog novog iskustva.
Kada sam mu se pribliio obuzelo me udno oseanje i postao sam oprezan. Osvrtao
sam se da se uverim da nas dvojicu vidi moje drutvo. Nekog vidljivog razloga za ovo
oseanje nije bilo, jer je ovek izgledao kao i svi drugi; video sam samo da je neto manji i
da je znatno mlai. Kad sam mu se pribliio primetio sam samo dve izrazite razlike:
1. Pantalone mu nisu bile kao moje. Po stilu su vie liile na skijake i za trenutak
sam se udio zato ih nosi ovde u pustinji.
2. Kosa mu je bila dugaka i dosezala do ramena, leprala na vetru kao i moja. Ali,
ovo nije naroito udno, jer sam viao ljude sa tako dugom kosom.
Ipak nisam razumeo udno oseanje koje me je obuzelo; znam da je to bilo
prijateljsko oseanje prema nasmejanom mladom oveku koji je stajao i ekao me. I ja
sam nastavio da idem ka njemu bez ikakvog straha.

Odjednom, kao da mi je sa uma skinut kakav veo, oseanje obazrivosti potpuno me

je napustilo, nisam vie mislio na svoje prijatelje i da li me posmatraju. Sada smo ve bili
sasvim blizu. On je napravio etiri koraka prema meni i bili smo jedan drugome nadohvat
ruke. Tada sam po prvi put shvatio da se nalazim u prisustvu oveka iz svemira - ljudskog
bia sa druge planete! Nisam video njegov brod dok sam hodao prema njemu, niti sam se
sada osvrtao da ga ugledam. Nisam ak ni mislio na njegov brod, bio sam tako oamuen
ovim iznenadnim saznanjem da sam zanemeo. I moj um je, izgleda, naas prestao da radi.
Njegova lepota je prevazilazila sve to sam ikada video, a prijatnost njegovog lica
me je bodrila.
U nastavku sastanka, Adamski i stranac vodili su telepatski dijalog uz pomo crtea
koje su obojica pravili u pesku. Najzad je svemirac obeao da e se ponovo sastati, pa je
otiao do letilice i odleteo.
Sledei sastanak desio se u holu hotela u Los Anelesu. Bila je no. Adamski je
povezen automobilom daleko van grada u drutvu dvojice svemiraca.
Kada smo stali, primetio sam da je kraj svetlucavog broda stajao ovek. Sva trojica
smo poli prema njemu, i sa radou prepoznao sam prijatelja sa prvog sastanka. Njegov
smeak je zraio i jasno pokazivao da je delio radost ponovnog susreta.
Odjednom me je zaudilo da govori engleski samo sa laganim tragom akcenta
Brod se vrsto oslanjao na tle i bio je potreban samo mali korak navie da se ue u
njega. Sad kad sam stvarno bio unutra, moja se radost moe zamisliti. im sam bacio prvi
brz pogled naokolo, zapitao sam se je li njihova namera bila da mi samo pokau kako
iznutra izgleda jedan brod, ili - jedva sam se usudio da mi nada poivi - moda me stvarno
povedu na putovanje kroz svemir
Mi smo uli direktno u jednosobno kabinsko odeljenje kroz vrata dovoljno visoka
da kroz njih bez saginjanja ue visok ovek. im smo svi uli, vrata su se tiho zatvorila.
Osetio sam vrlo lagani um koji kao da je dolazio ispod poda i iz tekog kalema koji je,
izgleda, bio ugraen u vrhu krunog zida. Setio sam se da sam prilikom prvog susreta
primetio na brodu ba takav jarki navoj, ali je tom prilikom isputao razne boje - crvenu,
plavu i zelenu - kao prizma na suncu.
Izgledalo je da se sve dogaa istovremeno - zatvaraju vrata, mekani um kao od roja
pela, sjaj gornjeg navoja i poveanje svetlosti u brodu. Sve je bilo tako uzbudljivo da sam
se morao dobro sabrati kako bih se usredsredio na bilo ta. Hteo sam, kad napustim ovaj
brod, da imam jasnu sliku svega, kako bih mogao dati pravi opis toga to sam video.
Raunao sam da je unutranji prenik kabine priblino pet i po metara. Od samog
vrha kupole pa nadole do centra poda protezao se stub debljine od oko ezdeset
santimetara. Kasnije mi je kazano da je to magnetni pol broda, pomou kojeg oni
sakupljaju prirodne sile koje im slue za pogon, ali nisu objasnili kako se to radi. Opazio
sam da se u centru poda nalazilo jasno, okruglo soivo kroz koje je bio centriran magnetni
pol.
Ovaj brod je graen za posadu od dva oveka, ili tri najvie. Ali, u sluaju potrebe,
mnogo ih se vie moe bezbedno unutra ukrcati. Obratio sam panju na grafikone i karte
koji su prekrivali zidove, a oko jedan metar sa obe strane vrata koja nisam mogao videti;
protezali su se od poda do stropa. Bili su zadivljujui, potpuno razliiti od bilo ega to
sam video na Zemlji i pokuavao sam da im pogodim namenu. Pilotov sto sa
instrumentima bio je drugaiji od bilo ega to sam mogao zamisliti. Najpriblinije
poreenje koje mogu zamisliti jeste da izgleda kao neke orgulje.
Centralni stub magnetnog pola ima dvostruku funkciju. Osim to obezbeuje veinu
snage za let, slui i kao moni teleskop iji je kraj usmeren gore kroz kupolu da se vidi
nebo, a drugi ide kroz pod da razgleda tle ispod sebe.
U meuvremenu je ovaj mali izviaki brod stigao nadomak velikog matinog.
Usledilo je sputanje i ulazak u matini brod. Posle razgledanja ove letilice, i prvog

pogleda u svemirski prostor i na Zemlju u daljini, uli smo u veliki salon za razgovore i
susret sa kapetanom.
Mi putujemo svemirom radi uenja, rekao je kapetan (izostavio je da kae: radi
uenja ljudi - p.a). U naim brodovima ima mnogo instrumenata, neke od njih si video i
mnoge nisi video. Premda ste vi na Zemlji sve nae letilice svrstali u kategoriju tanjira,
mi imamo mnoge vrste, raznih veliina, za mnoge svrhe. Najvei nisu nikada doli u
atmosferu vaeg sveta. Ustvari, oni nikada nisu doli ni na milione kilometara od Zemlje.
Mi ne moemo rizikovati hiljade ljudi koji putuju u tim ogromnim brodovima, jer kad bi
se bilo ta dogodilo to bi nalagalo sletanje na Zemlju, oni bi bili u opasnosti.
U vezi sa telepatijom, ree Adamski, mada sam u stanju da je upotrebljavam, ne
mogu tvrditi da razumem njenu prirodu. Moete li mi to malo rastumaiti?
Misli se primaju i prenose ba na isti nain kao i putem radija, preko odreenih
talasnih duina, ali bez ikakvog instrumenta. Mi radimo neposredno od mozga ka mozgu,
a daljina nije prepreka. Dakako, za uspeh je potreban otvoren i prijemiv um.
Jasno sam razumeo sve to je kapetan iz drugih svetova govorio, ali mi je na um
palo pitanje kako oni gledaju na ubijanje ivotinja za ishranu. Odgovor je kao uvek, doao
bez postavljanja pitanja.
Nema nieg neloginog u tome. Kada vi jedete list salate, on postaje va deo, zar
ne? Kao rezultat, od tada pa nadalje on poinje da sa vama zajedno stie iskustva. ta ste
vi stvarno uinili? Vi ste preobrazili jednu formu u svoju vlastitu. Da to nije bio sluaj, list
salate bi sazreo, onda izrastao u seme da bi opet proizveo svoju vrstu, i to bi bilo njegovo
celo iskustvo. Ali, sluei vama, on je bio kroz vas izdignut u viu slubu. U ovaj princip
ulazi takoe motiv. Da je va motiv bio da razorite ili ranite, ili izrabljujete, onda bi to bilo
pogreno. Ali, ako va motiv obuhvata slubu koju moete dati drugoj formi podigavi je
na svoj nivo kroz sebe, onda je to u redu. Jer vi zaista pretvarate mineral iz jednog stanja u
drugo da bi on mogao biti u jo vioj slubi. Radei to, delujete prema zakonu rasta ili
razvoja, nekada zvanom u vaem svetu evolucija. To je zakon vaeg Tvorca.
Ljudi u vaem svetu mnogo su zaokupljeni dezintegracijom forme - ne uoavajui
zakon uzdizanja, zato to su poeli da misle da je forma sve. Ali, forma je samo put kojim
se ivot, ili duh, ispoljava. Sveopti duh se ne moe ispoljiti kroz list salate. Zato list salate
mora biti postepenim stanjima pretvoren u viu formu kroz koju e ispoljiti viu slubu. To
je put kojim se on nagrauje.
Nizala su se pitanja i odgovori, pitanja i odgovori. Na kraju sam bio privilegovan da
ruam sa ljudima iz drugih svetova. Prirodno je da sam bio radoznao da vidim do koje je
mere njihova hrana slina naoj. Na svakom kraju, i na sredini stola, bili su lepi sudovi
puni voa. Jedna je vrsta izgledala tano kao nae rumene jabuke, svaka sa neoteenom
peteljkom. Kada sam se posluio jednom koja mi je ponuena, oekivao sam rskavu
sonost. Ali, kad sam je zagrizao, otkrio sam da je meso ovog voa imalo sastav vrste,
zrele breskve, a ukus je bio meavina trenje i jabuke. Druga je voka liila na veliku
malinu, i po izgledu i po ukusu.
Na stolu su u razmacima bili postavljeni veliki vrevi puni raznih vonih sokova i
drugih napitaka. Zato je ispred svakoga i stajalo nekoliko aa raznih veliina.
Bilo je tu mnogo povra koje nisam probao. Inae po prirodi malo jedem, a noas su
moje emocije bile tako nestalne da sam bio gotovo bez apetita. Ipak sam uzeo maleno
pare vrlo grubog i prilino crnog hleba i kriku neega za ta sam mislio da je meso. Hleb
je imao koru zlatne boje i ukus kao da je napravljen uglavnom od lenika, ali i od ita. Dok
sam vakao smeu kriku mesa i u pameti uporeivao njegov ukus sa dobro kuvanom
govedinom, zovnue me preko stola. To je sueni koren jedne nae biljke, objasnie.
Kod nas mi kuvamo sveu biljku, onda ima jo bolji ukus, ali je na putovanja nosimo
osuenu. Posebno je hranljiva jer sadri sve proteine koji se nalaze u mesu, a lake se
apsorbuje u ljudskom telu. Jedna krika ovog korena, kako je ovde posluena, jednaka je
po vrednosti jednoj funti bifteka. Slui i kao dobar zain drugoj hrani.

Za kraj obroka posluena je velika torta. Mada uglavnom bela, bila je proarana
utim crtama. Sastav je bio veoma fini i doslovce je izgledalo da se topi u ustima. Sve u
svemu, meni je bila veoma ukusna.
Posle banketa ostao sam sa oseanjem da bi ovo mogao biti rastanak, barem za neko
vreme, sa dvojicom prijatelja meu kojima sam sedeo dok smo se vozili izviakim
brodiem natrag na Zemlju i, potom, kolima u Los Aneles.
Emocije koje su podstakle moje duboko divljenje za sve stvari koje sam video,
stvorile su u mom srcu punou koju nikada ne mogu izraziti reima. Na rastanku jedan od
njih ree: Ti si na prijatelj i svaka razdaljina koja moe biti izmeu nas ne moe to
nikada promeniti. (Iz knjige U vasionskom brodu Dorda Adamskog)
* Prvi susret sa lepim Venerijancem odigrao se u kalifornijskoj pustinji Mohavi.
Tom prilikom, stranac je Adamskom stavio do znanja da veruje u boansko bie Tvorca
sveta. est ljudi je posvedoilo da je videlo Adamskog u razgovoru sa ovekom iz
svemira, a opis ovog sastanka, potkrepljen pismenim izjavama oevidaca, Adamski je dao
u knjizi Letei tanjiri su sleteli.
Adamski je ispriao da je posetio Mars, Veneru, Jupiter i Saturn, i da je tamo video
gradove i stekao prijatelje. Takoe, da se tim svojim prijateljima, ponekada, intimno
obraao sa brao (na svim planetama koje je posetio, on je sa vanzemaljcima razgovarao
na engleskom, to svaki iskreno zainteresovani itaoc moe da proveri na nain koji je
opisan u 5. poglavlju ove knjige; na osnovu ovoga sledi odreeni zakljuak, koji moete
da izvedete i sami! p.a.). Kada ih je upitao koliko dugo ive, pogledali su ga gotovo sa
nerazumevanjem, i odgovorili mu da oni ne umiru.
Adamski je i u drugim prilikama putovao leteim tanjirima (ukupno je na drugim
planetama proveo etiri dana), i saznao da svi ostali svetovi, osim Zemlje, meusobno
sarauju u cilju miroljubivog i konstruktivnog napretka.
Usledili su dalji susreti sa svemircima - prijateljima, koji su Adamskom preneli
mnoga svoja znanja i kosmiku filozofiju prema kojoj ive.
Adamski je rekao da je na tamnoj strani Meseca video gradove, planinske vrhove
pokrivene snegom i bujnu vegetaciju u dolinama.
Mnogi su mu verovali sve dok prvi rezultati istraivanja Meseca nisu pokazali da na
njegovoj povrini, osim sveopte pustoi, ne postoji nikakav grad. Amerike i sovjetske
svemirske sonde pokazale su da je ovo besmislica, a da su isto to i tvrdnje o postojanju
humanoidnih oblika ivota na bilo kom od susednih planetarnih sistema. Adamski je
proglaen laovom i prevarantom. Meutim, ostaje injenica da je on sahranjen na
Arlingtonu - groblju velikana u Vaingtonu, to je privilegija samo onih graana koji su na
neki nain zaduili SAD.
Ako se itava afera sa Adamskim svodi na prevaru, onda je u nju umeano i est
svedoka koji su prisustvovali sputanju letilice u kalifornijskoj pustinji (obratite panju da
je ukupan broj svedoka bio sedam, jer taj broj predstavlja Boji znak da je pria Adamskog
istinita - p.a.). Postoje jo i odreeni dokazi koji ukazuju da uvene fotografije izviakog
broda (slike br. 93), koje je Adamski nainio 20. novembra 1952, nisu lane. Naime,
prema analizama firme Kodak, snimci su autentini. Na slici br. 94 je fotografija
matinog broda, a na slici br. 95 je fotografija izviakog broda nainjena iz neposredne
blizine, dok se letilica nalazila na zemlji.
Dogaaj Adamskog opisao je njegov prijatelj Desmond Lesli u njihovoj zajednikoj
knjizi Letei tanjiri su sleteli. Lesli je bio jedan od tvoraca teorije da ovek uopte nije
odleteo na Mesec, ve da je sve samo vet filmski trik obraen u studijima Vorner brae
u Holivudu. Potvrdu ovih sumnji, kako je rekao, Adamski je dobio direktno od prijatelja
sa tamne strane Meseca. (Tajne)
Ovde treba rei da meu onima koji su do sada svedoili o vienjima leteih
tanjira i njihovih posada, gotovo da nije bilo onih koji su o vanzemaljcima govorili kao o
prijateljima, a uskoro emo videti i zato.

Fotografije koje je napravio Adamski smatraju se najboljim fotografijama leteeg

tanjira koje su ikada napravljene. Ko je dakle lagao: Adamski ili oni koji su ga optuivali
da je prevarant?
Da ovek zaista nije kroio na Mesec, definitivno je, tek 1997. godine, dokazala
grupa strunjaka za fotografiju, koja je analizirala snimke navodno nainjene na Mesecu,
koje je objavila NASA, i nesumnjivo utvrdila da oni nisu napravljeni na Mesecu.
Ako ljudi nisu putovali na Mesec, onda to nisu uinile ni amerike i sovjetske
svemirske sonde, to znai da Amerikanci i Rusi nisu mogli utvrditi da na tamnoj strani
Meseca ne postoji nita osim pustoi. Zato su, dakle, lagali, i zato su lano optuivali
Adamskog da je prevarant?
* Sputanja nije bilo. Neki strunjaci tvrde da ovek nikada nije kroio na Mesec i
da je sve prevara u reiji NASA-e. Uverenje da je ovek kroio na Zemljin satelit odnosno da su poduhvati misije Apolo bili uspeni - toliko je vrsto ukorenjeno u naoj
svesti, da tvrdnje da to nije istina deluju smene svakome. Pa ipak, ima mnogo ozbiljnih
dokaza u prilog teze da je celo oveanstvo rtva jedne velike podvale u reiji Sjedinjenih
Drava, odnosno NASA-e.
Putovanje, odnosno sputanje na Mesec, savren je primer dogaaja za koji ne
postoje dokazi osim snimaka i fotografija koje je za prikazivanje izabrala NASA
(Amerika agencija za svemirska istraivanja). Ali, kao da se nije oekivalo da e neko
paljivo prouiti taj materijal i otkriti da tu neto nije u redu.
Strunjaci su ustanovili nepodudarnost filmskih kadrova snimljenih, navodno, na
Mesecu, sa fotografijama koje su astronauti tamo napravili: na TV snimcima ak se
gotovo i ne vidi da oni prave fotografije - kao da je re o sasvim odvojenim deavanjima.
Zatim, i na tim kadrovima i na fotografijama, navodno napravljenim na Mesecu, vide se
nemogui svetlosni efekti. Iznosimo nekoliko fotografija nainjenih izmeu 1969. i 1972.
godine, na kojima postoje jaki dokazi da nisu pravljeni na Mesecu, kako to tvrdi NASA.
Dakle, ili je sputanja zaista bilo a ovo nisu snimci tamo napravljeni, ili ga uopte nije ni
bilo. (Tree oko br. 188)
Poto su se astronauti, prema izjavama ljudi iz NASA-e, spustili na svetlu stranu
Meseca (na fotografijama koje su oni snimili, navodno na Mesecu, snimljeni predmeti
imaju senke), izvor svetlosti je moglo biti samo Sunce. Pri sunevoj svetlosti, senke bi bile
paralelne, a na NASA-inim fotografijama one to nisu (slike br. 96 i 97). Senke koje idu u
razliitim pravcima nastaju kada je izvor svetlosti veoma blizu objekta, kakav je sluaj kod
upotrebe reflektora. Tako se i desilo da jedan predmet na slici uopte nema senku (slika br.
98).
Osim toga, na slici br. 97 vidi se crno nebo, umesto plavog, kakvo bi ono moralo da
bude ako su snimci napravljeni na svetloj strani Meseca, odnosno, po danu. Isti sluaj je i
sa fotografijom koja se nalazi na slici br. 99.
Dalje, na jednoj od fotografija (slika br. 100), dvojica astronauta imaju senke
razliite duine. Ako je Sunce bilo jedini izvor svetlosti koji je NASA imala, navodno, na
Mesecu, senka jednog astronauta ne bi smela biti toliko dua od senke drugog.
Na drugoj fotografiji, na strani koja je u potpunoj senci, neki delovi odee
astronauta su jasni i svetli iako nije jasno odakle ta svetlost moe da potie (slika br.
101). I opet se vidi crno nebo, to govori da je snimak napravljen nou, pri svetlosti
reflektora. Itd.
emu zaista slui ova prevara, obzirom da neem odreenom svakako slui? Evo
odgovora na to pitanje:
* Bog koji je stvorio svet i sve to je u njemu... uinio je da sav ljudski rod potie od
jednog oveka i da se nastani po svoj zemlji, postavio je odreena vremena i granice
njihovog nastanjivanja. (Dela 17.24, 26)

Iz poznatih razloga Bog je nastanjivanje ljudi ograniio na planetu Zemlju, a

NASA-ine fotografije predstavljaju dokaz da ova Boja re nije istinita, jer ako ljudi
mogu leteti na druge planete, onda na njima mogu i stanovati, tj. bar na nekima.
Izvetaji koji su, navodno, stigli sa svemirskih sondi poslatih na nekoliko planeta
naeg sunevog sistema, pokazuju, takoe, da Boja re, koja govori da je sve planete u
vasioni stvorio Bog, nije istinita, jer govore da su te planete nenastanjene i nepodobne za
ivot ljudi, to bi, da je istina, bilo krajnje nelogino, jer ako ih je stvorio Bog, zato ih je
stvorio? Zar zato da na njima ne bi moglo da se ivi?
Isti izvetaji pokazuju da ni re Bojeg oveka, Dorda Adamskog, koji je ispriao
kako su ga aneli vodili upravo na nekoliko planeta naeg sunevog sistema, i da je tamo
video gradove i druio se sa njihovim stanovnicima, takoe nije istinita.
* U domu moga Oca ima mnogo stanova. (Po Jovanu 14.2)
Dakle, cilj prevare zvane let na Mesec je ruenje vere u Boga, to znai da ta
prevara ne potie od ljudi ve od demona.
Kada bi ljudi mogli da putuju na druge planete i da kontaktiraju sa drugim
svetovima kad poele, oni bi na najdirektniji nain saznali zbog ega ive smrtnim
ivotom, odnosno, ta se desilo za vreme Luciferove pobune, i od tog momenta bi iveli u
neprestanom strahu - da se, jednog dana, i njima ne desi isto to se desilo demonima. Tako
bi postojanje ljudskog sveta prestalo da ima smisla, jer se u strahu ne moe izgraivati
ljubav prema Bogu, koju mora imati svaki ovek koji eli da ue u raj. Odnosno, tako bi
propao Boji plan da od ljudi (i dalje) stvara nove anele. Kada bi ljudi zaista mogli da
lete na druge planete, to bi znailo da su oni moniji od Boga - im su, na taj nain, mogli
da mu pokvare taj plan!
Da bi Amerikanci shvatili da ljudi na druge planete (tj. u raj) ne mogu leteti kada im
se prohte, Bog im je, 28. januara 1986. godine, dao znak: ameriki atl elender
(Izaziva), sa sedam lanova posade, eksplodirao je neposredno nakon poletanja!
Meutim, poto su oni nastavili da lete na Mesec, Bog ih je, 1. februara 2003.
godine, ponovo opomenuo da ga ne izazivaju: atl Kolumbija eksplodirao je neposredno
pred sletanje, i svi lanovi posade (opet njih sedam) su izginuli.
Povodom tog dogaaja, ameriki predsednik Bu je, po principu hiljadu puta
ponovljena la postaje istina, izjavio da dananji dan predstavlja dan velike tuge, ali da
e se osvajanje svemira nastaviti uprkos nesrei koja nas je zadesila.
Jednim drugim znakom Bog je pokazao ko stoji iza amerikog leta na Mesec: broj
telefonske linije, koja je povezivala amerikog predsednika Niksona sa Nilom
Armstrongom, prvim ovekom koji je kroio na Mesec, bio je 666-666!
A evo i jednog interesantnog proroanstva koje govori o istoj temi:
* Sovjeti e se prvi spustiti na Mesec. (Din Dikson, 1968)
Za ovo proroanstvo su rekli da predstavlja oigledan promaaj, ali ako se
podsetimo da e se prikupljanje preivelih pravednika na kraju sveta obaviti u Rusiji,
odakle e preiveli i vaskrsli pravednici leteim tanjirima biti odneti na druge planete
(pa i na Mesec, jer i on pripada Bojem carstvu), onda postaje jasno da to proroanstvo,
ustvari, govori da su Amerikanci lairali let na Mesec!
Otkuda na fotografijama koje su, navodno, napravili astronauti, toliko mnogo
propusta? Obzirom da one predstavljaju lani dokaz, zar jedini posao onih koji su ih
pravili nije bio da paze ta e se na njima videti? I zar oni nisu primetili, poto su
fotografije napravljene, da one odaju njihovu prevaru?
Naravno da jesu.
Pa, zato onda nisu uklonili one fotografije koje su ih odavale, i napravili nove,
bolje snimke (koje su mogli da naprave i pri sunevoj svetlosti, a tada propusta ne bi
bilo)?!
Zato to ih je, da naprave te propuste, naterao Bog! Demoni nemaju slobodu
odluivanja, i morali su prevaru da naprave onako kako im je Bog naloio, da bi ona,

kasnije, mogla biti dokazana. Kad bi demoni imali slobodu odluivanja, zar bi pravili
fotografije koje predstavljaju dokaz da je let na Mesec lairan, ili bi Amerikancima dali
tehniku koja bi im omoguila da zaista odu na Mesec?! Ovo je prvi dokaz da prevaru nisu
napravili ljudi.
Bog je demonima dopustio da pokuaju da prevare ljude, ali da li e u tome uspeti,
to je zavisilo od ljudi. Jer, ovek koji ima jaku veru u Boga morao je znati da putovanje na
druge planete nije mogue, i mogao je propuste na fotografijama da otkrije i sam.
injenica da to nije uinio niko, sve do 1997. godine (kada je to uinio Bog), govori
koliko se ljudi malo interesuju za istinu, a samim tim i za svoj ivot.
Zato nijedna astronomska opservatorija na svetu nije izvestila da su Amerikanci
lairali let na Mesec, obzirom da se Mesec moe lako videti teleskopom? Zato to su oni
lukavo odabrali da let na Mesec izvedu u vreme mladog Meseca, kada se svetla strana
Meseca ne moe videti sa Zemlje! Osim toga, svi teleskopi na Zemlji, tj. oko 160 njih
kojima je u tom momentu mogla da se gleda raketa, bili su u vreme njenog lansiranja
uzurpirani od strane demona, to znai da ih ljudi, iz najrazliitijih razloga, nisu mogli
koristiti.
injenica da nijedna dravna vlast nije izvestila da se Amerikanci nisu spustili na
Mesec, govori da u svetu postoji neto to se moe nazvati meunarodnom zaverom protiv
ljudi. Odnosno, govori da se u vlasti demona nalaze sva (ili gotovo sva) dravna
rukovodstva na svetu, a samim tim, i ekonomija, nauka, kolstvo, religije (jer su barem
hrianske crkve morale da objave da putovanje na druge planete nije mogue), mediji
(ispada, naime, kao da nijedan novinar ni urednik nije proitao Bibliju), itd. To je drugi
dokaz da prevaru nisu napravili ljudi, odnosno, da ona nije napravljena radi prestia.
U jednoj sekvenci filma vidi se kako jedan od astronauta pravi velike skokove po
Meseevom tlu. Poto nauka tvrdi da u Meseevoj atmosferi nema kiseonika, treba
shvatiti da bi onaj koji bi, skaui po kamenitom tlu Meseca, reskirao da padne, pocepa
zatitno odelo i, tako, sebi prekine dovod vazduha iz boce, morao biti mnogo lud. Ova
egzibicija sa skakanjem odaje prevaru utoliko vie, to se zna da je sila gravitacije na
svim planetama jednaka (o ovome e biti vie rei u drugom delu ovog poglavlja), to
znai da na Mesecu nije mogue praviti vee skokove nego na Zemlji.
Osim toga, na Mesecu ima vazduha, koji je potpuno istog sastava kao i vazduh na
Zemlji, to su spektografskom analizom utvrdili NASA-ini naunici jo pre nego to su
Oldrin i Armstrong, navodno, poleteli na Mesec, ali im je sa vie instance najstroe
zabranjeno da o tome javno govore. Vazduha ima i na svim drugim planetama u vasioni,
to se moe zakljuiti na osnovu istinite prie Dorda Adamskog, ali poto je cilj prevare
zvane let na Mesec bio ruenje vere u Boga (putem diskreditovanja njegove prie), onda
je razumljivo zato su Amerikanci svoje astronaute obukli u skafandre i natovarili ih
bocama sa vazduhom.
Pre nego to su Oldrin i Armstrong poleteli na Mesec, NASA-ini naunici su
saznali i da je Zemlja uplja i da u njenoj unutranjosti ivi civilizacija koja je daleko
naprednija od nae (o emu ima vie rei u drugom delu ovog poglavlja), na osnovu ega
su lako mogli da izvuku zakljuak da su i sve ostale planete u vasioni uplje i nastanjene
(odnosno da nisu nastale Velikim praskom), ali ni o tome nisu smeli javno da govore.
Da su Amerikanci zaista uspeli da odu na Mesec, zar oni ne bi nastavili da i dalje
odlaze na njega (obzirom da na njemu postoje svi uslovi za ivot), i zar ga ne bi proglasili
svojom teritorijom, obzirom da su na njega, navodno, stigli prvi? Umesto toga, oni su
potpuno prekinuli svemirske letove sa ljudskom posadom! Zato? Pa, zato to je cilj
prevare bio da se dokae da ljudi mogu putovati na druge planete i da na njima nema
uslova za ivot, a taj cilj je ve postignut!
Kada bi ljudi razmiljali svojom glavom, brzo bi shvatili da je Bog, ako nije eleo
da ljudi odlaze sa Zemlje (to se vidi iz Dela apostolskih 17.24, 26), uredio da oni to i ne
mogu da uine. Jer, ako je gravitacionu silu stvorio on, a jeste, mogao je da je stvori i kao

slabiju i kao jau. Dakle, gravitaciona sila bi na Zemlji mogla da bude i deset puta manja, i
deset puta vea, ali tolika, kolika je, sasvim je dovoljna da onemogui ljude da odu sa
Zemlje. Sa pogonom kakav imaju zemaljske letilice, nemogue je otii na drugu planetu.
Ili moda vie verujete nauci, koja ui da je gravitaciona sila utoliko vea, ukoliko je
planeta vea? Koja to nauka tako ui? Ona ista, koja uprkos svedoenja preko pet stotina
miliona ljudi o vienjima leteih tanjira, i dalje ne zna da li jo negde u svemiru ima
inteligentnog ivota; koja je dokazala da je ovek nastao od majmuna, a vasiona
Velikim praskom; koja zna da su dinosaurusi izumrli pre 65 miliona godina, a ne
zna da postoje Bog i avo.
* Blesava zamisao o ispaljivanju na Mesec primer je apsurdne granice do koje
pogubna specijalizacija moe dovesti naunike koji rade po modelima skuenog
vidokruga. Da bi se potpuno oslobodio Zemljine tee, projektil mora da ima brzinu od 11
km/s. Toplotna energija jednog grama pri toj brzini iznosi 16180 kalorija. Energija naeg
najjaeg eksploziva nitroglicerina manja je od 1500 kalorija po gramu. Prema tome, ak
kad ne bi morao da nosi nikakav teret, eksploziv ima samo jednu desetinu potrebne
energije da se otisne sa Zemlje. Dakle, predlog je u osnovi neostvariv! (Profesor Bikerton)
Ako letilice sa ljudskom posadom nisu mogle da odu u svemir, onda to nisu mogle
da uine ni svemirske sonde, to znai da Amerikanci nisu mogli da utvrde da na (celoj)
Meseevoj povrini nema nieg osim sveopte pustoi. Meutim, iako je njihova prevara
nepobitno dokazana, amerika Vlada je nastavila da lae svet o navodnim dogodovtinama
amerikih astronauta, njihovim vienjima vanzemaljaca na Mesecu, sondama koje su
ameriki naunici, navodno, poslali na Mars, Jupiter i druge planete, i slinim,
nepostojeim stvarima. Zato? Zato to demoni znaju da je veinu ljudi mogue prevariti
ako se la ponavlja dugo, i pored toga to ih Bog neprestano obavetava o demonskim
aktivnostima. Stvar je u upornosti. Kao to bi svaki ovek upornim traganjem mogao da
doe do istine, isto tako i demoni mogu upornim laganjem da prevare svakog oveka koji
ne pazi mnogo na svoj ivot.
Ko tvrdi da su svemirske sonde letele na Mesec, Mars, Jupiter, itd? Oni isti koji
tvrde da su ljudi leteli na Mesec. Snimci, koje su navodno napravile svemirske sonde,
mogli su biti napravljeni (i napravljeni su) posredstvom jakog teleskopa. A ako neko kae
da nisu samo amerike sonde letele u svemir, ve i sovjetske, trebalo bi da se podseti da
su njih poslali oni isti Sovjeti koji su podrali ameriku prevaru zvanu let na Mesec.
Odnosno, da sve prevare potiu od jednih te istih, tj. demona. U emu su to, dakle,
udruena sva dravna, to znai i sva vojna rukovodstva na svetu? U varanju ljudi,
oigledno. Pa, ta? Pa, nita. Teko ljudima!
Za one koji misle svojom glavom, ova prevara predstavlja svojevrsno svedoanstvo
o tome koliko demoni zavide ljudima na njihovoj prilici da dobiju veni ivot! Ljudi,
naime, nikad ne bi ulagali toliki novac i trud da bi prevarili druge ljude na ovakav nain,
obzirom da od takve prevare ne bi mogli imati nikakve koristi. Dakle, let na Mesec
predstavlja jo jedan dokaz da veni ivot postoji i da ga moe dobiti svaki ovek, jer da
ne postoji, ni ova prevara ne bi bila pokuana.
Da je prevara uspela, ona bi predstavljala dokaz da ljudski ivot nema smisao o
kome govore Biblija i druge svete knjige i proroanstva. Ovako, poto je otkrivena, ona
predstavlja svojevrsni dokaz da se Luciferova pobuna desila i da je, posle toga, Bog
Zemlju izolovao od ostalih svetova, da bi ljudi mogli da se koluju za ivot u raju.
injenica da su prevaru napravili demoni, govori da meu amerikim naunicima,
politiarima i vojnim licima, gotovo da nema onih koji nisu u njihovoj vlasti, inae bi ovu
stvar ve neko obelodanio, fotografije ne bi bile potrebne.
* Ko to eta bos po Mesecu? Istraivai NLO-a zatraili su od predsednika Bila
Klintona da otvori za javnost dokumenta o jednom od najveih svetskih zatakavanja - o
otkriu da su astronauti Apola 11 na Mesecu otkrili otiske golih ljudskih stopala! Tako

kae astrofiziar Kang Maopang koji je iznenadio itav svet kada je pokazao tajne
fotografije iz NASA-e na kojima se vide ti otisci stopala.
Neki zvaninici umeani su u tajne globalnog, a moda ak i kriminalnog
karaktera, izjavio je Kang, koji se nalazi na elu grupe vie od 400 naunika, koji od
predsednika Klintona zahtevaju da naloi NASA-i da istinu iznese u javnost.
Vlada SAD je odluila da ovu stvar dri u tajnosti dugih 28 godina, rekao je
doktor Kang novinarima u Vaingtonu. Neko je po Mesecu hodao pre nego to su na
njega stigli ameriki astronauti, i taj neko na sebi nije imao svemirsko odelo. Priznanje da
je neko i pre dolaska Amerikanaca hodao po Mesecu, i to bosonog, ne bi moglo da ugrozi
ameriku bezbednost. Zato onda to kriti?
Iz izvora bliskih Beloj kui saznajemo da je predsednik od NASA-e traio da mu se
predaju dokumenti, i on sam ih trenutno prouava. I drugi izvori su odbijali da bilo ta
komentariu, ak i kada su im predoene tvrdnje da je u pitanju originalna fotografija
lana posade Apola, koji se na Mesec spustio 1969. godine. Na njoj se vide ak 23 otiska
golog ljudskog stopala (slika br. 102).
Otisci su fotografisani aparatom koji se nalazio u letilici, a ja sam do toga doao
preko izvora u NASA-i koji ne smem da otkrijem, kae doktor Kang. Uz fotografije su
bili i nauni izvetaji u kojima se tvrdilo da su otisci ljudski i da su prilino svei.
Ti dokumenti NASA-e nose datum od 3. avgusta 1969, to je samo dve nedelje
posle okonanja misije Apola. Delovi teksta su uniteni internom cenzurom, ali oni koji su
ostali itljivi, dovoljni su da se zakljui kako naunici iz NASA-e sumnjaju da je re o
vanzemaljskim biima.
Zdrav razum e vam rei da bosonog ovek ne bi mogao sam da stigne na Mesec neko ili neto bi moralo da ga tamo odvede, objanjava doktor Kang. Isto tako, potpuno
je nemogue da ovi otisci potiu od astronauta poto su oni sve vreme bili u svemirskim
odelima. Zato je oigledan zakljuak da su vanzemaljci bosonogog oveka odveli na
Mesec i iz nepoznatog razloga ga naterali da hoda po Meseevoj povrini.
Sluaj je dobio novu dimenziju kada je dr Kang izjavio da raspolae sa preko 1.000
kopija razliitih fotografija stopala i skeleta (!) zateenih na Mesecu. Svi ti snimci bili su
vlasnitvo Uprave za kosmiku aeronautiku (NASA).
Dok se eka odluka predsednika Klintona, doktor Kang poziva sve naunike i
pojedince da vre pritisak na predsednika. (Dosije X)
Komentar: Doktor Kang se, oigledno, podsmeva NASA-i, iji su slubenici
napravili dve greke: prvo, prilikom snimanja astronauta, promakli su im otisci
bosih ljudskih stopala u pesku pustinje u Arizoni, u kojoj je film o letu na Mesec
sniman, a drugu greku su napravili kada te fotografije nisu unitili. Kako su nastale te
greke, kao i zbog ega su one napravljene, ve je objanjeno.
Doktor Kang, oigledno, zna odakle ovi otisci stopala potiu, ali to ne eli da kae
direktno, da ne bi izazivao prevarante koji su ove fotografije napravili, da mu se svete. Na
taj nain on NASA-u stavlja u jo tei poloaj, jer ona, sasvim sigurno, nee moi da se
ispetlja iz svojih lai.
Doktor Kang je dobro uinio kada je oko sebe okupio veliku grupu naunika koji
trae otkrivanje istine o otiscima bosih ljudskih stopala na Mesecu. Jer, da je nastupio
samostalno, moglo bi da mu se desi da ga pojede mrak.
Zato ga svemona amerika Vlada nije novcem potkupila da uuti?
Zato to se Bog ne moe uutkati!
Slika br. 103 predstavlja ponovljeni snimak situacije sa slike br. 102. Tragovi bosih
stopala su uklonjeni, ali je senka zastave opet zaboravljena.
I pored ovog otkria doktora Kanga Maopanga, i pored mnogih drugih dokaza da su
Amerikanci lairali let na Mesec, pa ak i pored naunih dokaza - da letilice sa pogonom
kakav imaju dananje ljudske letilice ne mogu leteti u svemir - ameriki politiari i

naunici nastavljaju da priaju o najnovijim letovima amerikih sondi na Mars, Jupiter i

druge planete!
Zbog ega je interesantna bezobzirnost ovih ljudi (i onih koji govore kroz njihova
usta)?
Zato to e ti isti prevaranti, uskoro, izazvati Trei svetski rat i sve nevolje koje e
zadesiti svet posle toga!
* Ima li na Mesecu vetra? Jo od onog istorijskog (?) dana - 20. jula 1969. godine
- kada je Nil Armstrong nainio prvi korak na Mesecu (Ovo je mali korak za mene a
veliki za oveanstvo), mnogo je onih koji ni jednog trenutka nisu poverovali u
Armstrongov istorijski (?) korak. Sumnje su posebno pojaane kad se saznalo da su
maltene svi kosmonauti koji su leteli na Mesec, po malo otkaili. Vrhunac je bio
nedavno pojavljivanje knjige Ralfa Renea udna stvar se dogodila na putu za Mesec. U
knjizi se iznosi tvrdnja da je Armstrongovo, Oldrinovo i Kolinsovo putovanje na Mesec
najobinija prevara, koja je poreske obveznike skupo kotala: ak 24 milijarde dolara!
Rene tvrdi da je u prevari uestvovala i poznata TV mrea Si-Bi-Es koja je uzela
veliki deo kolaa od one 24 milijarde. Jer, kako u knjizi navodi Rene, perfektno uraen
nauno-fantastini film mnogo kota.
I poznati ameriki TV komentator Volter Kronkajt je, posle gledanja izmontiranog
materijala o sputanju na Mesec, koji je snimila NASA, smatrao da nikakvog
putovanja na Mesec nije bilo i da je sve izvrsna montaa odreenih krugova.
Autor knjige Ralf Rene, dalje, tvrdi da su Rusi vrlo brzo otkrili podvalu, te da su im
Amerikanci debelo platili utanje. Razraujui tezu, Rene navodi da su Rusi oduvek bili
nezainteresovani za sletanje na Mesec iako su to mogli da ostvare daleko pre
Amerikanaca. Zbog ega su Rusi odustali od putovanja nema objanjenja, ali se
pretpostavlja da je takav spektakl Americi bio itekako potreban da bi se nekako skrenula
panja sa silnih zloina koje su inili irom nae planete (rat u Vijetnamu, na primer).
(asopis Nostradamus)
Autor ovog lanka je prevideo da prevara zvana let na Mesec predstavlja daleko
vei zloin od svih ratova koje je izazvala Amerika. Istina je da je to bio mali korak za
Armstronga a veliki za oveanstvo, ali to je bio korak - ka ponoru pakla!
Na kraju, kada je ve postalo oigledno da prevara nee moi vie da se skriva,
usledilo je priznanje Karla Forena, istraivaa iz Vaingtona, s tim to je on, iznosei
istinu, ustvari pokuao novu prevaru. Jer, on nije priznao da je prevara napravljena radi
ruenja vere u Boga, ve je naveo sasvim druge, lane razloge.
* Hladni rat je bio na vrhuncu, i pobeda u trci na Mesec trebalo je da bude znak
amerike superiornosti nad Sovjetskim savezom, kae Karl Foren. Mi smo bili daleko
iza Sovjeta. U januaru 1967, kada je Apolo I eksplodirao na lansirnoj rampi, ubivi sva tri
astronauta koja su bila u njemu, strunjaci su znali da ova katastrofa znai da smo u
tehnolokom smislu daleko iza Sovjeta i da e nam otklanjanje nedostataka oduzeti mnogo
vremena. Strunjaci NASA-e su znali da e biti potrebne godine dok se sve tekoe ne
otklone. Kada je ova organizacija shvatila da ne poseduje tehnologiju da poalje ljude na
Mesec, Vlada je naredila da se itava stvar laira. (asopis Nostradamus)
Evo jo nekoliko sluajeva koji ukazuju na to da ljudi ne mogu otii sa Zemlje:
* Kuda idete grenici? Oni koji su pratili radio-prenos sputanja Apola-15 na
Mesec, uli su, uz glas astronauta, i jedan muki glas koji je izgovorio neto na
nepoznatom jeziku. Radio-prenos je smesta prekinut, ali su neki sluaoci snimili
magnetofonom rei nepoznatog govornika. Reenica je glasila: Lam Arabi Alardi Dini
End Avur Esa Kunis Alim.
Bjelovarski profesor Franjo Fridl, koji za sebe kae da je medij preko koga
vanzemaljci tumae svoje poruke, preveo je tajanstvenu reenicu koju je astronautima,
Irvinu i Skotu, uputio nepoznati muki glas vanzemaljskog porekla. Po njegovom
kazivanju, Lam Arabi znai: Kuda idete grenici?

Vanzemaljci su nai srodnici i mi smo njihov zemaljski izdanak i nastavak. Zbog

toga nas oni kontroliu i nenametljivo vode. A da nas kontroliu, oni nam saoptavaju
direktno porukom Esa Kunis Alim, objanjava profesor Fridl. Po njegovom miljenju,
ljudsko drutvo ima veoma iskrivljenu predstavu o vanzemaljcima, stvorenu na osnovu
sumnjivih pretpostavki. Pun je aljenja to se u cilju ozbiljnijeg tumaenja tog problema
niko nije javio da, uz njega, uloi napor na pravom mestu a ne u kojekakvim nagaanjima
ove ili one vrste, senzacionalistiki i fragmentarno. To je teta oveanstvu u celini i
svakom pojedincu, a nipoto nije teta meni ili Ginima (vanzemaljcima p.a.), kae on.
(Tajne)
* Ispovest Radomana Mlaenovia, vojnog pilota iz Nia.
Moje prvo iskustvo bilo je na jednom letu 1962. godine dok sam jo bio u Mostaru.
Leteo sam na avionu 522 od 600 ks i osetio sam, dok sam bio nad morem, da naglo gubim
visinu.
To je bio avion velike snage. Instrumenti su pokazivali da je sve normalno. To
nikada neu zaboraviti. Od aerodroma sam bio udaljen oko 80 km, a od kopna oko 35.
Leteo sam na visini od 200 m. Odjednom sam video bljesak i to nepoznato lice, kako vi
kaete, vanzemaljsko. To lice je imalo kovrdavu kosu, bradu, krupne plave oi, nene
prste, blaen pogled...
Avion kojim sam upravljao bio je jednosed. U samom prostoru kabine osetio sam i
video osobu, oveka pored sebe. To se, jednostavno, dogodilo. Zatresli su se instrumenti i
pojavio se on, Nepoznati. Ne, nije me bilo strah. Ja ne mogu to lice uporediti ni sa
jednim drugim. On moda podsea na Sina Boijeg, kakvog znamo sa ikona i iz Biblije.
Nepoznati je nosio, takoe, sandale od plute, ali smatram da to nije bio Isus Hrist. Rekao
mi je doslovce: Tvoje nije da hoda nebom! Iz straha da ne uvredim bie koje mi je
pomoglo, nazvao sam ga Nepoznati.
Drugi put, kada sam leteo sa kolegom, radi se takoe o nonom letu, 1963. godine,
pri ateriranju aviona, kljun je iz neobjanjivih razloga zaparao pistu i avion se prevrnuo.
Postojala je opasnost da se letilica zapali i eksplodira i onda sam ugledao sandale od plute
i noge Nepoznatog. Kao to rekoh, avion je leao naopake. Nepoznati je razbio jako
debelo pleksiglas staklo i pomogao meni i mom kolegi da izaemo iz aviona. Ubrzo je
avion eksplodirao.
Trei put to se desilo 20. decembra 1963, oko 11 sati. Vreme tmurno, maglovito.
Vrh Velea opasan surim oblacima. Sa kapetanom kurijem, vrlo hrabrim i odlunim
pilotom, prvakom JNA u gaanju pitoljem, letim na borbeni zadatak, u paru. Letimo po
instrumentima kada dolazimo ka moru. Sputamo se na visinu do hiljadu metara, kako
bismo vizuelno mogli leteti i izviati podmornice. Kopno je daleko iza nas. Veza sa
aerodromom i kontrolnim tornjem radi besprekorno. Turbulencije su velike, letilica je
nemirna, upravljanje teko.
Po izvrenom zadatku, pravimo zaokret za 180 stepeni i po radio-kompasu
zauzimamo kurs prema aerodromu. Od kopna smo udaljeni jedno 35 km. Najednom se
veza sa kurijem prekida, a onda i sa tornjem. Ostajem sam u kabini. Visinomer
podrhtava. Dajem pun gas da bih pojaao snagu motora i popeo se na veu visinu. Ruica
je gurnuta do kraja, snaga motora je maksimalna, ali gubim visinu. Skazaljka visinomera
zadrhta, a onda pade na nulu. Po avio-horizontu vidim da ponirem. Intuitivno procenjujem
da sam oko 300 m nad ledenim i uzburkanim talasima Jadrana. Pogledam levo i desno od
pilotske kabine. More gore, more dole! Nebo dole, nebo gore... Po kompasu vidim da
drim dobar pravac. Avion je postao neupravljiv. Sva moja panja koncentrisana je na
avio-horizont. Uvek pokazuje poniranje pet metara u sekundi. Oseam hladan znoj ispod
kacige, na elu, leima, iako sam u zimskom potkombinezonu...
U deliu sekunde munjevito mi prolazi ceo ivot. Znam da u za nekoliko sekundi
dodirnuti more i nestati zauvek. Odjednom, jaka i neopisiva svetlost ulazi sa istone strane
u moju kabinu. Vidim lik Nepoznatog na visinomeru, a u slualicama pilotske kacige

jasno ujem Njegov smiren, topao i mio glas: Opomenuo sam te jednom. Nije tvoje da
hoda nebom, kada je zemlja tako draga! Gledaj sunce, koje e te dovesti domu tvome...
(od 2000. godine, po astrologiji, poinje vladavina Sunca, a kratko posle toga sledi Hristov
Drugi dolazak i prelazak pravednika na druge planete p.a.).
I, pogledam prema istoku. Tamo je doista sunce, veliko, belo, prekrasno! Aviohorizont se poklopi sa nulom, a visinomer pokaza visinu 100 metara! Pogledam dole.
Vidim uzburkane plavo-zelene talase. Povlaim palicu ka sebi. Dobijam na visini. Kopno
se ukazuje.
Neretva mi postaje orijentir. Uspeno se prizemljujem na pistu i rulam prema
stajanci. Vidim mehaniara kako mi pokazuje gde da zaustavim avion. Kia pljuti,
ogromne su lokve po stajanci. Komandir i kapetan kuri me saekuju. Gasim motor,
otvaram kabinu. Pljuti. Okrenem se ka Veleu: nigde ni oblaka a kamoli sunca! Komandir
Bali mi kae: Mi te ve prealili! Kako si pod ovim uslovima, kada su sve avio-veze u
prekidu, mogao da sleti? A kuri pita: Gde ode, ovee? Propao si kao tane! Kruio
sam na tom mestu ceo minut, a tebe nigde nema. (Tree oko)
* apat u kosmosu. Ako kosmonauti sa stanice Mir nita od neobinih zbivanja
(jo uvek) nisu izneli u javnost, njihove starije kolege imali su ta da kau o svojim
iskustvima i zapaanjima kada su u pitanju NLO-i, i ne samo oni, pa je tako jedno od
najudnovatijih svedoanstava ono o apatu koji se uje u kosmosu. Dodue, na pitanje
jedne poznate ruske novinarke postavljeno mnogim tamonjim kosmonautima: da li vam
se dogodilo da doete u kontakt sa bilo ime vanzemaljskim, na primer sa NLO-ima,
najee su strogo i smrknuto odgovarali: Ne! Kosmos je mrtav i neprijateljski
raspoloen prema Zemljanima! Neobian i kontradiktoran odgovor, jer neto to je mrtvo
ne moe biti neprijateljski raspoloeno. Jedan penzionisani kosmonaut ipak je odluio da
prekine lanac utanja. Tako je procurila pria o apatu kosmosa.
Sve je poelo kada smo leteli iznad june hemisfere Zemlje, rekao je. Kada se
ispred nas pojavilo sazvee Junog krsta, najlepe i najsjajnije, ja sam prvi put osetio da
nekoga ima u naoj blizini. Imao sam utisak da me pogledom probija kroz lea. Ubrzo
potom isto je osetio i moj kolega. Moram da napomenem da ni jedan ni drugi nismo bili
obuzeti nikakvom vrstom mistike pre toga! A oduzeli smo se i zastao nam je dah kada smo
uli isti apat i iste zvuke.
Poruka vanzemaljskog bia, kako je tvrdio ruski kosmonaut, bila je da su Zemljani
doli na pogreno mesto u pogreno vreme, i da time kre zakone Velikog Tvorca! Glas
nevidljivog bia savetovao im je da se vrate odakle su doli i gde im je predodreeno da
ive - na Zemlju.
Dogovorili su se da nikome ne priaju o tome ta im se dogodilo, da ne bi upali u
neprilike, ali anonimni kosmonaut je nakon mnogo godina ipak odluio da progovori. U
kosmosu je sve sloenije nego to to izgleda na prvi pogled, rekao je u pero novinarki.
Sve tamonje pojave su, za sada, neobjanjive za na zemaljski razum. ivot u kosmosu
je mnogo sloeniji ak i od sudbine jednog Zemljanina.
I ovaj, a i mnogi drugi astronauti, bili su gotovo jedinstveni u oceni da se u vasioni
neto deava - neto se mie i die, kako su se izrazili. Naunici su, naravno, sa skepsom
primili njihove izjave. Kao, uostalom, i u sluaju neidentifikovanih letilica koje
uznemiravaju orbitalnu stanicu Mir. A poruka je, moda, u oba sluaja ista: ne pripadate
ovde jo uvek, vratite se na Zemlju... (Tree oko)
*
*
*
Sva ova svedoenja idu u prilog Adamskom. Zato se demonski svet, skriven u
ljudima iz amerike administracije, vojske, nauke i medija, svom silinom obruio na njega
u nameri da ga diskredituje. Njegova pria ismevana je kao nijedna do tada. Zato
zapravo? Zato to je njegov susret sa vanzemaljcima predstavljao veliki Boji znak,
tanije, predstavljao je najvei Boji znak od vremena Isusa Hrista do danas, jer je njim,
ljudima pokazano na koji e se nain obaviti prikupljanje preivelih pravednika na

kraju sveta! Pria Adamskog predstavlja bitnu dopunu proroanstvima koja govore o tom
dogaaju, da i ne govorimo da ona otkriva gde se nalazi i kako izgleda raj!
Da su ameriki politiari, naunici, vojska i mediji zaista eleli da utvrde istinu o
onom to je govorio Adamski (jer je njegov susret sa vanzemaljcima mogao da se tretira i
kao pitanje bezbednosti zemlje), zar oni ne bi, kao prvo, paljivo ispitali est svedoka koji
su potpisali izjave da su videli Adamskog kako razgovara sa ovekom sa druge planete,
tim pre to su postojale i fotografije leteeg tanjira za koje su strunjaci utvrdili da su
autentine? Ako se istina moe utvrditi kada postoje samo dva svedoka ako se oni
ispituju odvojeno (moda i pomou detektora lai?) - koliko bi lake bilo utvrditi istinu u
ovom sluaju, kada je bilo est svedoka?! Ali su oni, umesto da utvrde istinu, ismevali
Adamskog i (kada su ljudi poeli masovno da veruju u njegovu priu) lairali let na Mesec
i ubili tadanjeg amerikog predsednika Kenedija, da bi Adamskog predstavili kao
prevaranta!
Demonima je moda najvie smetalo to to je Adamski o vanzemaljcima govorio
kao o prijateljima, to oni i jesu, dok su ih naunici, politiari, vojna lica i nezavisni
istraivai (itaj: demoni) uvek opisivali kao opasne i zle. Naime, poev od 1945. godine,
demoni su poeli da se pojavljuju irom sveta kao vanzemaljci sablanjujueg izgleda,
pokuavajui da kod ljudi stvore strah i od leteih tanjira.
arls Bauin, izdava Humanoida, tom prilikom je rekao: Siroti Adamski bio je
toliko ismevan zbog svog dugokosog Venerijanca, da se ovek stvarno mora zapitati
zbog ega... Oni izvetaji o ljudima obraslim dlakom u Latinskoj Americi i na drugim
mestima... izuzetno su vani (re je o demonima koji su se pojavljivali u obliju dlakavih
vanzemaljaca - p.a.). Da bi nam savest bila mirna, moramo istraiti ove pojave. Vidim
da to do sada nije uinjeno. Da li iz straha da bi se moglo pokazati da je Adamski bio u
pravu?
Demoni su Adamskog neprestano pratili u obliku poltergejsta i duhova-bukaa. On
je govorio da su vanzemaljci u ljudskom obliju svuda oko nas (jer nije znao za demone).
Tako je jednom prilikom, pred vratima svog stana naao paket sa nalogom da ga odnese
rimskom papi, i mislei da nalog potie od njegovih poznanika sa drugih planeta, uinio je
tako. Papa Jovan XXIII, koji je leao na samrti, uzeo je paket iz njegovih ruku i rekao: To
je ono to sam ekao. Dva dana posle toga je umro. Tako je pria Adamskog povezana sa
papom, to je ljude trebalo da navede na zakljuak da su vanzemaljci stvorenja sumnjivog
morala, jer kriom uruju sa monicima ovog sveta.
Zato je Bog dao ovako veliki znak preko oveka koji nije poznavao Boju nauku
(jer Adamski nije znao pravi razlog svog susreta sa vanzemaljcima)? Zato to su pred
ljudima morale da se nau i istina, i la! Naime, posredstvom Adamskog Bog je ljudima
objavio istinu, a demonima je, istovremeno, dopustio da ih u vezi te iste stvari lau.
Ljudima je, pak, ostavio da pokau koliko ih istina zaista zanima, tako to e stvar
istraivati ili ne istraivati!
Prema sopstvenim reima, Adamski je imao i drugu znaajnu posetu, i to Beloj kui.
Tamo je odneo poziv predsedniku Kenediju da odleti u jednu vazduhoplovnu bazu gde se
spustila svemirska letilica s miroljubivim namerama. Kenedi je, po toj prii, odjurio u bazu
i dugo razgovarao s posadom, ali se nije provozao leteim tanjirom.
Poto je ova pria o susretu Kenedija sa vanzemaljcima istinita (to svaki iskren
italac moe da proveri na nain koji je objanjen u 5. poglavlju ove knjige), treba rei da
se na osnovu nje mogu izvui, najmanje, tri dokaza da Kenedi nije bio opsednut
demonom, to je izuzetno vano jer je on, kao takav, predstavljao opasnost za demonski
posao laganja ljudi u vezi pomoi koju e oni dobiti na kraju sveta od vanzemaljaca:
Prvo, da je on imao demona, aneli mu ne bi, preko Adamskog, slali poruku da su
se spustili letilicom u vazduhoplovnu bazu i da ga tamo ekaju da bi sa njim razgovarali.

Drugo, da je imao demona, tada ga o vanzemaljskoj letilici ne bi obavetavao Boji

ovek Adamski, ve bi to, mnogo pre Adamskog, uinili visoki oficiri amerike vojske
koji su se nalazili u toj bazi.
Zato pomenuti oficiri nisu obavestili Kenedija da se vanzemaljska letilica spustila u
njihovu bazu?
Zato to im to nisu dopustili demoni koji njima vladaju, i koji nisu eleli da se ovek
kojim ne vlada demon, a nalazi se na samom vrhu dravne vlasti (i ima bezbroj
mogunosti da obelodani ono to eli, ali i autoritet i veliku popularnost meu graanima
svoje zemlje, potrebne da mu ogromna veina njih veruje), sastane i razgovara sa anelima
i vidi - istu onakvu letilicu kakvu je fotografisao Adamski (ali i istu onakvu, kakva je
prikazana na skici datoj uz proroanstvo o prikupljanju preivelih pravednika na
kraju sveta)!
Ova injenica da je letilica koju je Kenedi video u bazi bila istovetna kao
spasilaka letilica koja e poslednjeg dana sakupljati preivele pravednike - bila je, van
svake sumnje, presudan razlog to je Kenedi ubijen.
Trei dokaz da Kenedi nije imao demona je taj, to je odmah nakon susreta sa
vanzemaljcima ubijen. Jer, on je ubijen samo zato to je nameravao da u javnost iznese
istinu o tom neverovatnom dogaaju. Da je bio opsednut demonom, on o tome ne bi
mogao da govori, i u tom sluaju ne bi bilo potrebe da ga ubijaju, pa ga ne bi ni ubili.
Cilj demona je bio da Adamskog predstave kao varalicu, da bi ljudi prestali da
veruju u njegovu priu, a da je Kenedi uspeo da obavesti javnost o svom susretu sa
anelima, on bi na taj nain potvrdio njegovu priu, posle ega bi u nju verovao ceo svet.
Pogotovu to bi Kenedi, najverovatnije, rekao i da letilica koju je video u bazi izgleda isto
kao ona koju je fotografisao Adamski, posle ega bi u priu Adamskog verovao ceo svet, a
u priu da su Amerikanci leteli na Mesec vie niko.
Posledica takvog razvoja dogaaja bilo bi poveanje broja ljudi koji se spasavaju na
kraju sveta (u odnosu na broj takvih ljudi koji se nalaze u programu ivota na zemlji), to
znai da su demoni imali izuzetno jak razlog da ubiju Kenedija!
Da Kenedi tada nije ubijen, i da je potvrdio priu Adamskog, lairanje leta na Mesec
bi bilo unapred osueno na neuspeh, to znai da ne bi bilo ni pokuano! Ovako, ono je
uspeno izvedeno i to vie puta!
Da li je postojao neki specijalan razlog to se Kenedi, kao ovek koji nije bio
opsednut demonom, naao na poloaju predsednika SAD?
Odgovor na ovo pitanje bilo bi tee nai, da se Kenedijev mandat nije poklopio sa
vremenom kada se Adamski sreo sa vanzemaljcima. Ovako, poto je dogaaj Adamskog,
oigledno, predstavljao Boju intervenciju; i poto je i poruka koju je Adamski odneo
Kenediju predstavljala Boju intervenciju; i poto je i Kenedijev susret sa anelima
predstavljao Boju intervenciju, zbog toga je vie nego verovatno da je i njegov dolazak
na vlast predstavljao Boju intervenciju. Na taj nain, Bog je ljudima omoguio da dou
do jednog znaajnog komada istine, koji bi im mogao pomoi da se spasu na kraju sveta,
bez obzira to je Kenedi ubijen i to nije uspeo da iznese u javnost istinu o svom susretu sa
vanzemaljcima (ili, moda, ba zahvaljujui tome to je ubijen - obzirom da on nikako nije
mogao da iznese u javnost tu istinu, jer prethodno nije sebi obezbedio Boju zatitu da bi
to mogao da uini). Jer, ako je autor ove knjige, prouavanjem injenica vezanih za
dogaaj Adamskog i za ubistvo Kenedija, mogao da doe do tog komada istine, to znai
da je i svaki drugi ovek koji ozbiljno trai istinu, to mogao da uini.
*
*
*
26. februara 1965. godine, Adamski je bio gost Nelsona i Madlen Rodferer u
njihovoj kui u Silver Springu, u Merilendu. Adamski je obavestio Madlen da mu je jedan
od vanzemaljaca preporuio da ima uza se spreman fotografski aparat, jer e se pojaviti
jedna njihova letilica. Kako je Madlen za Boi dobila novu osmomilimetarsku kameru,
Adamski joj je pomogao da stavi film u nju. Tokom podneva oni su ugledali neki predmet

kako lebdi iznad oblinje ume. U isto vreme naiao je sivi automobil, i tri oveka, na
izgled vanzemaljca, izala su iz njega i povikala: Spremite svoje fotoaparate - oni su
ovde! Madlen se uspaniila i shvatila da nije u stanju da rukuje kamerom te je dodala
Adamskom koji je poeo da snima. Objekat je napravio seriju manevara, nekoliko puta
promenio boju, ak izmenio i svoj oblik! Sve ovo na izgled bilo je snimljeno, ali kada je
film vraen sa razvijanja, nedostajalo je nekoliko slika, a dodato je nekoliko lanih
sekvenci. Ovako dobijen kola bio je izloen estokoj kritici sa svih strana.
U pismu upuenom Timu Gudu, tadanji urednici asopisa Flying saucer review,
arls Bauin i Gordon Krejton kau: Mislim da ni arls ni ja nikada nismo pomislili da su
fotografije lane. Jednostavno, Bauin i ja smo smatrali da one izgledaju kao obini
preobraaji... falsifikati koje su oni pravili, a ne ljudi.
Vilijem ervud, strunjak za optiku i nekadanji konstruktor Istmen-Kodaka, utroio
je mnogo vremena da slike koje su napravili Madlen Rodferer i Adamski tog dana,
temeljito proanalizira. Izlagao ih je jakom svetlu da bi eventualno dobio i detalje sakrivene
u emulziji i tako pokazao da su slike raene dvostrukom ekspozicijom, ali nita od toga
nije naao. Procenio je jedino da je stvarna veliina snimljenog objekta - osam metara u
preniku. Ako je Adamski lairao snimke iz Silver Springa, morao je da bude ne samo
ekspert za specijalne efekte nego i odlian modelar, rekao je.
Eksperti NASA-e, meutim, doli su do zakljuka da se tu radi o modelu od oko
jednog metra, koji je bio postavljen pred sam objektiv. Kako i zato objekat menja oblik
od slike do slike na filmu, do danas niko nije umeo da objasni. Film koji je Adamski
snimio, kao i sve njegove kopije, kasnije su ukradene (jer demoni obavezno uklanjaju
materijalne dokaze svojih aktivnosti - p.a.).
Karol Hani, koja je jedno vreme bila sledbenik Adamskog, misli da je prvi kontakt
bio stvaran, ali da su Adamskog, kasnije, zavele psihike sile koje su glumile svemirce.
*
*
*
U poslednjih dvadesetak godina ljudi su dobili vie poruka Atera erana,
komandanta dela svemira kome pripada i naa planeta, u kojima se, izmeu ostalog, govori
i o spasilakoj misiji vanzemaljske flote u sluaju neke katastrofe na Zemlji. Ustvari, to su
proroanstva o nevolji poslednjih dana i nainu na koji e biti obavljeno prikupljanje
preivelih pravednika, a uz jednu od tih poruka data je i skica spasilake letilice (vidi sliku
br. 104). Zato? Zato da bi ljudi mogli da je prepoznaju kada se bude pojavila, jer e se u
vreme neposredno pre njenog dolaska, irom sveta pojavljivati i demonske letilice koje e
ljude prestraivati, povreivati pa i ubijati. Poto e demonske letilice biti razliitih
veliina, oblika i izgleda, za preivele e biti od najvee vanosti da znaju kako izgleda
spasilaka letilica.
avo zna da su Boje objave o prikupljanju preivelih pravednika na kraju sveta
istinite, kao i kako izgledaju spasilake letilice. Zato se demonski letei tanjiri ve
pedesetak godina, tj. od Drugog svetskog rata naovamo, svakodnevno pojavljuju u
najrazliitijim oblicima (vidi sliku br. 105). Za razliku od njih, letilica koju je snimio
Adamski izgleda isto kao spasilaka letilica (slika br. 106 predstavlja njen crte), to znai
da su ljudi, njegovim posredstvom, dobili ne samo obavetenje odakle e doi spasilake
letilice, ve i fotografiju jedne od njih! Na osnovu vere, jasno nam je da se demonska
letilica ne sme pojaviti u ovom obliku (barem ne na kraju sveta; jer, do pet dana pred kraj,
demoni e imati doputenje da se pojavljuju u obliju takve letilice, da bi kod ljudi koji
nemaju vere izazivali, jasno je kakve, nedoumice).
Verujem da nije sluajno to se stajni trap spasilake letilice sastoji od tri kugle,
koje simboliu Sveto Trojstvo i koje e preiveli moi da vide odozdo, kada se letilica
bude zaustavila u vazduhu, iznad njihovih glava. Na fotografijama letilice koje je napravio
Adamski, ove tri kugle se ne vide najbolje, ali na crteu koji se nalazi na naslovnoj stranici
njegove knjige, u oi padaju upravo one (slika br. 107).

Na kraju, poto sam bio uveren da je prevara zvana let na Mesec napravljena
samo zato da bi njom bila diskreditovana istinita pria Dorda Adamskog, pitao sam o
tome Onoga koji zna, i dobio sledei odgovor: Da, prevara zvana let na Mesec
napravljena je samo zato da bi ljudi odbacili istinitu priu Dorda Adamskog kao
izmiljotinu, a sa njom i pomisao da bi im pomo na kraju sveta mogla doi sa drugih
planeta!
Ali, radi diskreditovanja Adamskog i njegove prie nisu izvreni samo lairanje leta
na Mesec i ubistvo Kenedija, ve i jo nekoliko ubistava, na prvom mestu Kenedijevog
brata Roberta i glumice Merilin Monro, kojima je Kenedi priao o svom susretu sa
vanzemaljcima. A radi zatakavanja Kenedijevog ubistva izvreno je jo tridesetak
ubistava i to: Li Osvalda, tobonjeg Kenedijevog ubice, Deka Rubija, Osvaldovog ubice,
18 svedoka koji su na dan Kenedijevog ubistva bili na ulicama Dalasa, i koji su prijavili da
su videli da je Kenedija ubio voza automobila u kome se on nalazio, i ko zna koga sve
jo.
Ali, ni Bog nije sedeo skrtenih ruku ve je, da bi odbranio Adamskog i njegovo
svedoanstvo, ubio 17 astronauta koje NASA unajmila da bi snimila film o letu na
Mesec. Pa sada, vi vidite od kolikog je znaaja i koliko je vredna pria Adamskog kada
se oko nje vodi tako velika borba izmeu Boga i avola!
*
*
*
ak i oni koji uopte ne poznaju Boju nauku mogli su, na osnovu brojnih
novinskih izvetaja o NLO-ima, da zakljue da su se svi do sada vieni vanzemaljci
ponaali udno, tj. nelogino. Naime, vanzemaljci bi prema ljudima, teoretski, mogli da se
ponaaju samo na tri naina: dobronamerno, zlonamerno ili ravnoduno, a ovi se ne
ponaaju ni na jedan od ta tri naina.
Kada bi bili prijateljski nastrojeni, javili bi nam se pre sletanja i obavestili nas da
dolaze u miru. Takoe bi proverili da li su dobrodoli. Ako bi se tako ponaali, ljudi ne bi
imali razloga da ih doekuju neprijateljski, kontakt bi bio zaas uspostavljen, i ljudi bi od
tog susreta mogli da imaju samo koristi.
U drugom sluaju, ako bi dolazili sa neprijateljskim namerama, ne bi imali potrebe
da se od nas kriju, niti da bee, niti da nas kriom posmatraju i ispituju. Uputili bi nam
poziv da se predamo, usput nas obavestivi da su, to se naoruanja tie, mnogo jai od
nas, a ako bismo mi to odbili, uverili bi nas da na otpor nema smisla, otprilike kao to
su Amerikanci, 1945. godine, u isto uverili Japan. Njihov posao oko naeg
urazumljivanja ne bi bio teak. Brzo bi nas savladali, a zatim sa nama inili to su naumili.
U treem sluaju, ukoliko bi prema nama bili ravnoduni, pitanje je kako bi se
ponaali, ali, prema njihovom dosadanjem ponaanju, nikako se ne moe zakljuiti da su
prema nama ravnoduni.
U ponaanju nepoznatih humanoidnih stvorenja koja se po naem nebu i tlu
vrzmaju intenzivno od 1945. godine, nema nikakve logike ukoliko zaista verujemo da
su to vanzemaljci. Ali, ako znamo da vanzemaljci ne mogu izgledati drugaije osim kao
ljudi - a ovi neznanci ne izgledaju kao ljudi - onda shvatamo da to nisu vanzemaljci
nego demoni, i tada sve prie o leteim tanjirima dobijaju sasvim drugaiji smisao.
Zato postoje samo crtei vanzemaljaca, a ne i mnotvo njihovih fotografija, koje
bi predstavljale nepobitan dokaz da su oni tu, ako je ve bilo toliko mnogo susreta sa
njima?
Zato to za taj dokaz jo nije dolo vreme! Naime, poto ima ljudi koji znaju da
stvorenja ovakvog izgleda mogu biti samo demoni, takve fotografije bi za njih
predstavljale dokaz da se oveanstvu sprema neto gadno, pa bi, verovatno, alarmirali
druge ljude, od kojih bi se neki dosetili da pojavljivanje demona u obliju vanzemaljaca
mora imati neke veze sa Drugim Hristovim dolaskom, a ubrzo bi shvatili i kakve, i odreeni demonski plan bi propao, ili bi imao mnogo manje uspeha. Zato nema fotografija
lanih vanzemaljaca.

Dolasci pravih vanzemaljaca imali su za cilj jaanje vere ljudi u Boga - tako to bi
oni koji oekuju Hristov dolazak razumeli na koji e ih nain prijatelji sa drugih planeta
spasti na kraju sveta. Demoni imaju suprotan cilj, a to je: da, dolazei u leteim
tanjirima i ponaajui se neprijateljski, navedu (prevare) ljude da poveruju da su
stanovnici drugih planeta neprijatelji od kojih se treba paziti.
Od svih NLO-a i njihovih posada koji su vieni od 1945. godine do danas, vie od
90% ine pojavljivanja demona. Ovo je vano znati zbog toga to se spasilake letilice
nee sputati na zemlju, ve e na nju spustiti levitacioni zrak kojim e pokupiti samo one
ljude koji budu stali pod zrak. Tako e se, verovatno, u mnogim sluajevima desiti da
ovek, umesto da radosno ue pod levitacioni zrak, pobegne od njega i, ubrzo zatim, umre,
jer e ivotni uslovi na planeti u to vreme biti uasni.
Ve danas demoni mnogo rade na tome da kod ljudi stvore strah od levitacionog
zraka, koji izgleda kao snop svetlosti plaviaste boje (kod demonskih pojavljivanja zrak je,
esto, zelenkaste boje). Naime, oni ljudima svakodnevno pokazuju da zrak iz leteeg
tanjira moe da povredi ili ubije oveka, a ako tako ine danas, dok jo u svakoj dravi
ima policije i vojske, ta e tek initi posle velikog rata, kada ovih ne bude bilo vie
nigde?!
* Longendejl dolina, u Engleskoj, prva je NLO osmatranica na svetu i poligon za
prouavanje drugih neobinih fenomena koji su tu ve odavno odomaeni. Prema
kazivanju eksperata, Longendejl dolina u grofoviji Derbiir, zasluuje reputaciju
najsablasnijeg mesta na Zemlji.
U dolini je bilo raznih bizarnih zbivanja unatrag u vremenu dokle pamenje
dosee, kae dr Donald Kori. Imam na stotine dokumentovanih dogaaja koji se ne
mogu objasniti. Mnogi ljudi su izvetavali da su viali NLO-e, duhove i udovina
stvorenja ranije nepoznata oveku. Metani su povremeno bivali gotovo zaslepljeni
jednom monom plavom svetlou koja bi osvetljavala taj region u trajanju od po nekoliko
minuta. Oni koje bi zahvatio snop jarke svetlosti oseali su kako im hladni trnci prolaze
kroz telo. Isto tako, jedna garnitura krupnijih svetlosti esto biva opaena kako se kree u
okolnim planinama. Svetlosti izgledaju kao reflektorski snopovi - ali one se pojavljuju
samo kad se u tom kraju ne obavlja nikakvo traganje za sablasnim fenomenima.
* U Kosta Kauntiju, Kolorado, dva zapanjena pomonika erifa obavestila su svog
efa da su videla kravu kako lebdi u vazduhu u svetlosnom zraku. (Tree oko)
* 1897. godine u novinama je objavljeno da je izvesni Aleksandar Hamilton, iz
jednog gradia u Kanzasu, izjavio kako se jedan svemirski brod spustio na njegov panjak
na kome su pasle krave. Taj svemirski brod je, pisale su dalje novine, usisao jednu kravu
i potom uzleteo. Nekoliko dana kasnije neki farmer je na svojoj livadi pronaao kou, noge
i glavu nestale krave. (Tree oko)
* Seljani zaseoka Brznice, koji se nalazi nekoliko kilometara povrh Dragaa,
primetili su, u kasnu jesen 1997, udne oluje koje su dolazile sa ar-planine. Nebo bi se
natutilo, smrailo bi se kao uvee a veoma snaan vetar bi digao prainu koja je
onemoguavala da se vidi dalje od 10-20 metara. To sve se deavalo iznebuha, za
relativno toplih i vedrih dana. Jo udnije bilo je to to su oluje trajale uvek samo nekoliko
minuta a zatim bi se sve smirilo i to su posle toga uvek nedostajale poneka ovca ili
govedo, i to bez ikakvog traga.
Poto se to desilo ve 4-5 puta (nestalo je desetak ovaca i dve krave), seljaci su reili
da uhvate lopova, i pri sledeoj oluji postavili su se oko stada tako da vide jedan drugog
(vidljivost nije bila vea od 30-40 metara) i posmatrali su ta se deava. Tada su konano
uspeli da ugledaju otmiare. Imali su ta i da vide: iznad njihovih glava, u izmaglici na
nekoliko desetina metara visine ugledali su nekakvu letilicu, koja nije bila ni avion ni
helikopter, koja je letela potpuno neujno, ako se izuzme buka koju je stvarao vetar.
Zatim se iz letilice ka zemlji uputio zelenkasti zrak, veoma slabog intenziteta, oko koga su
povremeno sevale male varnice (slika br. 108). Putem tog zraka je suknulo neto, prilino

velikom brzinom. I jo jednom. obanima je bilo jasno ta se desilo tek kasnije kada su
prebrojali ovce. Nedostajale su dve. (Zona sumraka)
Komentar: Poto e demonske letilice, uskoro, otimati i ljude, usisavajai ih
brzinom metka, da li je potrebno rei da e ljude obuzimati panian strah svaki put kada na
nebu budu ugledali letei tanjir, o levitacionom zraku da i ne govorimo?
Spasilaka letilica e se pojaviti samo jedanput, i to posle mnogo pojavljivanja
demonskih letilica. Dizanje ljudi levitacionim zrakom do spasilake letilice nee se vriti
velikom brzinom, ali ko e to znati?
Plaenje ljudi levitacionim zrakom, za one koji hoe da misle, predstavlja najbolji
dokaz da e prikupljanje preivelih pravednika na kraju sveta biti obavljeno upravo na taj
nain. Jer da nije tako, zar bi demoni ulagali toliki trud da kod ljudi stvore strah od tog
zraka?
Zato se lani vanzemaljci ne pojavljuju danas, otvoreno i masovno, plaei ljude
irom planete?
Zato to bi strah od vanzemaljaca, danas, mogao da pokvari Trei svetski rat koji su pripremili ti isti vanzemaljci. Naime, uplaeni ljudi bi se pred zajednikim
neprijateljem, moda, ujedinili, umesto da se meusobno poubijaju u ratu, a to nije cilj
vanzemaljaca! Pravo vreme za njihovo masovno pojavljivanje nastupie posle velikog
rata, u vreme naputanja svih gradova.
Verujem da nije potrebno posebno naglaavati da e ljudi - preplaeni, izbezumljeni
od gladi i ei i tela prekrivenih opekotinama - potpuno odustati od vere u Boga, jer nee
moi da shvate kako takve spodobe sa drugih planeta mogu da ih zlostavljaju i ubijaju
bez ikakvog razloga - ako Bog postoji!
Vanzemaljci e njihov strah izazivati ne samo svojim izgledom ve i svojim
ponaanjem (otmicama, silovanjima i ubistvima ljudi i ena), to oni, pomalo, ine ve
pedesetak godina. Svojim dananjim neinteresovanjem za aktivnosti vanzemaljaca, ljudi
sebe osuuju da za njihove prave namere saznaju prekasno. Tako e nadanje u Hristov
drugi dolazak gotovo potpuno nestati, a zamenie ga bogohuljenje, to i jeste pravi cilj
vanzemaljaca.
* U Britaniji NLO oteo bivola. U selu Overton u Hejmpiru (Velika Britanija), 69godinji penzioner Derek Bridis je krenuo na spavanje kad je kroz prozor ugledao neto
neobino. Dve pulsirajue svetlee sfere lebdele su iznad susedne farme. Gospodin Bridis
je zgrabio kameru i snimio ih, a tek sutradan, poto je pogledao snimak na velikom ekranu,
spazio je u mraku neto to lii na bivola ili konja kako se klati u vazduhu ispod sfera.
NLO strunjaci su oduevljeni filmom koji deluje vrlo autentino, a ako jeste bio bi to
prvi snimak otmice ivotinja. (Tree oko, 17. novembar 2009)
* 8. jula 1999, oko 23,30 sati, Nikola Mutolo koji se sa devojkom, motociklom
vraao iz Venecije u mesto Stra, nekih 1.000 metara pre prvih kua gradia video je veliki
cilindrini predmet koji ih je nadleteo. U tom trenutku iz letilice bljesnuo je zrak
svetlosti i Nikola i devojka su usisani u njega. U 1,30 (tada je ve bio 9. juli), njih
dvoje obreli su se 4 kilometara daleko od Stra, ali na suprotnoj strani od one kojom su se
vraali u gradi. Policija je pronala motocikl na mestu za koje Nikola i devojka tvrde da
su na njemu bili obasjani. Na tri mesta, na elu i po rukama, mladi i devojka kao da su
opeeni. (Dosije X)
Komentar: ta e se desiti ako u vreme nakon naputanja svih gradova,
vanzemaljci, na svakom mestu gde jo bude bilo ljudi, opeku ponekog oveka
nekakvim zrakom iz leteeg tanjira, i to mnogo gadnije nego to je to bio sluaj sa ovo
dvoje mladih? Kada se spasilaka letilica bude pojavila, i kada na zemlju bude spustila
levitacioni zrak, ko e se tada, od onih koji su videli da zrak iz leteeg tanjira moe i da
opee, jo usuditi da pod njega stane?
* Izmeu 6 i 9 sati 4. aprila 2000, sve instalacije TV stanice u gradu Vaikanak, na
severozapadu Novog Zelanda, sedam puta po 90 sekundi bile su blokirane. U to vreme,

nad gradom je uoavana bljetea lopta koja je menjala boju od zelene do crvene. Na
desetine stanovnika grada videlo je kako lopta, neim to su opisivali kao svetloplavi
providni zrak, usmerenim ka tlu, bombarduje zgradu TV. Utvreno je da se vreme
bombardovanja poklapa sa vremenom kada su sve televizijske instalacije bile van
upotrebe. U to vreme bile su blokirane i kamere kojima su snimatelji pokuavali da
snime loptu, koju su inae videli golim okom.
Isto se ponovilo, ali izmeu 9,30 i 10,14 sati, nad gradom Paraparauma. Pola sata
kasnije, vie stotina stanovnika doline Vaokanak, oko 26 minuta pratilo je kretanje stotinak
bleteih lopti koje su takoe menjale boju od tamnozelene do vatreno crvene, a koje su
kruile iznad doline. Neke od tih lopti isijavale su svetloplavi zrak kojim su
pretraivale tlo. Ljudi i ivotinje koje je zrak osvetlio, na kratko su bili kao
paralizovani. (Dosije X)
* Stanovnici grada Portorika i vie bliih i udaljenijih okolnih naselja, kao i
radaristi na nekoliko brodova Portorikanske mornarice, predvee 3. novembra 1999.
prijavili su da nad njima, na visini od oko 3.000 metara, leti brzinom ne veom od 30
kilometara na sat neto to lii na veliku sablju. Bila je bljetavo bela, metalne boje,
kretala se bez uma i za sobom nije ostavljala nikakav trag. Na onom delu na kome se kod
sablji nalazi balak, ova letea isijavala je crvenu svetlost na 10 mesta. A na vrhu sablje
povremeno bi se pojavljivao zelenkasti zrak usmeren ka zemlji. Na mestima na kojima
je zrak dodirnuo zemlju, ljude i predmete, dolo je do znaajnog poveavanja
temperature, ali to je trajalo samo po nekoliko sekundi. Vegetacija zahvaena zrakom
sparuila se.
Sablja je bila vidljiva oko 30 minuta, da bi onda munjevito uzletela u visinu i
izgubila se. Prema opisu izgleda ove nepoznate letilice, strunjaci za aeronautiku
procenjuju da su oevici najverovatnije videli NLO koji najvie lii na nekadanje
zemaljske cepeline. (Dosije X)
* Posada dambo-deta kompanije Junajted erlajns koji je 12. juna 2000. leteo
na liniji San Francisko - Ontario, prijavila je kontroli leta u ovom kanadskom gradu da je u
trenutku kada je poela manevar sletanja na tamonji aerodrom napadnuta. U 9,23 sata
piloti su najpre uoili da se avionu, s repa, pribliava neto to bljetavo svetli i lii na
debeo disk. Tada su uoili da iz diska koji leti brzinom neto veom od brzine aviona
poinje da isijava svetlo-plava svetlost. Odmah zatim ta svetlost poela je da lii na zrak
koji se pribliava. Nekoliko sekundi kasnije, piloti su kontrolu leta obavestili da je disk
preleteo avion celom duinom i da se nalazi ispred njega, i da onaj zrak prelazi preko
pilotske kabine, a delom i ulazi u nju.
U 9,29 kontrola leta dobila je informaciju od kapetana dambo-deta da disk koji u
preniku ima najmanje 25 metara naglo poveava brzinu i nestaje iz vidokruga.
Avion je nekoliko minuta kasnije bezbedno sleteo na pistu. Temeljno je pregledan i
tada je utvreno da je na prednjoj strani, na mestu preko koga je, prema reima pilota,
preao plaviasti zrak, oplata kao neim nagriena u irini od 8 santimetara i u duini od
1,25 metara. Isto to otkriveno je i u repnom delu. Zakljueno je da su oteenja nastala
usled delovanja laserskog zraka.
Posada istog tipa aviona ali kompanije TWA, koji je takoe leteo na liniji San
Francisko - Ontario, 28. novembra 1999, prijavila je da je avion napadnut nekim
nepoznatim zrakom koji dolazi iz nepoznate letilice u obliku velikog diska. Ovaj avion
morao je prinudno da sleti i tada je znatno oteen. (Dosije X)
* Sluaj Tupoljev. Zanimljiv sluaj dogodio se posadi putnikog aviona TU-134A,
17. septembra 1984. godine, na liniji Lenjingrad Tbilisi, kada je u rejonu Minska dolo
do susreta sa NLO.
Dispeer minskog aerodroma sve vreme je na radaru pratio NLO i radiom je dao
nalog posadi da pogleda 20 stepeni levo od njihovog kursa. Piloti su okrenuli avion i
usmerili ga ka bletavoj sferi zlatne boje. Meutim, izgleda da su NLO-u prili preblizo pa

je postojala opasnost da vide neto to ne bi smeli da vide! Iz NLO-a je sevnuo tanak zrak,
nalik na laserski, koji je ozraio pilote V. V. Gotsiradzea i J. I. Kapanjikova.
Piloti su, i pored udnog oseanja nemoi uspeno aterirali, ali ve novembra iste
godine pilot Gotsiradze se iznenada razboleo i ubrzo umro. Zvanina dijagnoza je bila da
je oboleo od viestrukog mioma i da je smrt nastupila od gangrene.
Pilot Kapanjikov je neto bolje proao. Dobio je nesnosne glavobolje i otiao je u
invalidsku penziju. Nezvanino, i jedan i drugi pilot su ozraeni nekom nepoznatom
energijom koju njihov organizam nije mogao da podnese.
Opte je miljenje da je promena kursa aviona bila od strane posade NLO-a
protumaena kao agresivan akt i zato je dolo do intervencije. (Nostradamus, 2002)
* Stanovnici australijske oblasti Novi Juni Vels, udaljene oko 400 kilometara od
Sidneja, 13. decembra u 16,30 sati, bili su svedoci do tada nevienog fenomena. Oblaci
koji su do tog trenutka prekrivali celo nebo, odjednom su na jednom delu munjevito
nestali u duini od oko 500 i u irini od oko 150 metara, a na tom delu vedrog svoda
pojavio se veliki, crni, trouglasti letei predmet (slika br. 109). Izgledalo je kao da je on
pojeo oblake. Trougao je na tom mestu, na visini od oko 300 metara, lebdeo nepomian
skoro 30 minuta. Za to vreme, povremeno bi isijavao zelene zrake od kojih su neki bili
usmereni ka okolnim oblacima koji su se u sudaru s njima topili na oigled. A neki zraci
bili su upravljeni ka tlu. Na mestima na kojima su ga dodirnuli, sva vegetacija se
sparuila, da bi se povratila nakon oko jednog sata. Ustanovljeno je da su sve biljke
doivele neoekivane genetske mutacije. Nakon pola sata, trougao se pokrenuo,
zaronio je u okolne oblake i vie se nije pojavio. Do tada vedro nebo, ponovo se ubrzo
prekrilo oblacima. Ovu letilicu registrovali su i civilni i vojni radari. (Dosije X)
* Linda Napolitano, koja ivi na Menhetnu, tvrdi da su je 1989. godine iz njenog
apartmana oteli vanzemaljci. Za to su koristili levitacioni zrak kojim su je izvukli kroz
prozor i preneli u svemirski brod. Nad njom su potom izvrili detaljne analize i
eksperimente. Zvui neverovatno, ali dva svedoka dala su ubedljivu potvrdu njenoj prii.
Bili su to telohranitelji jednog diplomate koji ivi u njenom susedstvu. Nalazili su se van
zgrade i odjednom ugledali enu kako lebdi vazduhom, iznad njihovih glava, u drutvu
bia sivkaste koe i neljudskog izgleda. (Zona sumraka)
* Jorkir. Artur Tomilson, zemljoradnik u blizini lokacije Ilki, prijavio je da je
nedaleko od svog imanja 6. juna sreo tri bia, koja je opisao kao takozvane male zelene.
Ova bia pomno su pregledala tlo i sa njega uzimala uzorke zemljita, kamenja i biljaka.
Kada su spazila Tomilsona, brzo su se udaljila, da bi posle samo nekoliko metara, oevidac
ne zna kako, uspela vertikalno da krenu u visinu kada su se izgubila iz vidokruga.
Na istom tom mestu, decembra 1987. takoe je registrovan susret sa nekoliko malih
zelenih za koje se i dalje tvrdi da su vanzemaljci. (Dosije X, 5. jul 2001)
* Milo irovi iz Uica, koji kae da mu se u ivotu desilo puno udnih stvari,
opisuje jedan takav dogaaj: U okolini Bele Zemlje, 26. septembra 1974. godine,
pokvario nam se autobus. Sa Ilijom Ivanoviem, kolegom, otiao sam da telefoniram.
Autobus su popravili, pa smo krenuli peke da ga pripremimo za put. Preko jedne istine
nad nama se pojavio letei tanjir. Nekom silom, poput magneta, poeo je da podie mog
kolegu. On je vikao da mu pomognem. Uhvatio sam ga za pojas i uspeo da ga zadrim. Ta
sila, koja ga je usisavala, prestala je kada smo doli do velikoguevskih kua. Kukali smo i
vikali. Metani su izali i kasnije nas prebacili kolima do autobusa.
Svetlost je bila zelenkasta u preniku od 30 metara u obliku velikog toka. Iz njega,
neka sila, poput usisavanja, pokuala je da podigne mog druga, ali iz tog objekta niko nije
izlazio. (Zona sumraka)
Komentar: Da je letei tanjir zaista hteo da usisa ovog oveka, niko mu (osim
Boga) ne bi mogao pomoi da ostane na zemlji. A nije ga usisao, najverovatnije, zato da bi
ljudi, itajui ovaj izvetaj, poverovali kako se ovek od vanzemaljaca moe odbraniti i

sam i da kasnije, kada ih ovi budu poeli masovno loviti levitacionim zrakom, ne bi
traili spas od Boga (kao to to ne ine ni danas), i tako se spasli.
* Ujutro u 5 sati, 3. avgusta 2000, nekoliko stanovnika kua na periferiji Lime,
videlo je neto to je letelo, a imalo je oblik trougla koji je sa gornje strane imao kupolu
sa tri snana bela svetla. Taj predmet je sa donje strane izbacivao plameni jezik, ali ta
vatra nije otetila ni zgrade, ni ljude, ni bilo ta drugo to je zahvatila.
Kupolasti trougao bez ikakvog uma spustio se na dva-tri metra od tla i tada je
plameni jezik jednostavno usisao nekoliko kokoaka, psa i dve koze. Onda je brzo
vertikalno uzleteo i nestao je.
Jedan od oevidaca nacrtao je ovu udnu letilicu. Svi ostali koji su je videli tvrde da
je ba tako izgledala. Na slici br. 110: crte udne letilice. (Dosije X)
* Nekoliko desetina ribara koji su i pored hladnog vremena lovili na jezeru koje se
nalazi nedaleko od mesta Robozero, udaljenog oko hiljadu kilometara od Sent
Petersburga, ovih dana bili su oevici pojave velikog srebrnasto-bljeteeg diska koji se
iznenada pojavio, i koji je nekih desetak minuta nepomino lebdeo na visini od oko 300
metara iznad povrine jezera. Iz diska je prema jezeru za to vreme isijavao snani, takoe
srebrnasto-beli zrak (slika br. 111). Od trenutka kada se disk pojavio, ribe u jezeru su
panino poele da bee ka obalama na kojima su se na stotine njih nasukale i ubrzo
uginule. U starim zapisima od pre etiri veka postoji podatak da se neto slino desilo i 15.
avgusta 1663, a to se do ovog sadanjeg sluaja vie nije ponovilo. (Dosije X)
* Pol Daso (67) stanovnik Kvebeka, koji ivi na periferiji ovoga grada, 18.
januara, u sedam ujutro, na visini od 70 metara iznad krova svoje kue uoio je dve
nepoznate letilice u obliku diska koje su isijavale jarku utu svetlost. im je izaao pred
kuu, iz jednog od diskova bljesnuo je snop bele svetlosti koji je pogodio Dasoa. On je od
toga pao. U meuvremenu, nepoznati diskovi su nestali, a Daso je morao da potrai
lekarsku pomo.
Utvreno je da je preiveo i psiholoki ok, ali i da na nekim od unutranjih organa
ima odreene promene ija priroda nije jo do kraja utvrena. (Dosije X)
* Vilfredo Arevalo 30. januara 2001. na lokalitetu Lago Arhentina, na kome je kao
umarski inenjer oznaavao stabla koja je trebalo da budu poseena, doiveo je bliski
susret sa dve nepoznate letilice u obliku diska. Jedna od njih ostala je da lebdi na visini od
oko 30 metara od tla, dok se druga prizemljila na tridesetak metara od Arevala. To mu je
omoguilo da dobro razgleda ovu letilicu i da joj se priblii na svega nekoliko metara. U
tom trenutku iz prizemljenog diska bljesnuo je snop srebrno-bele svetlosti od ijeg je
udara Arevalo pao. U tom trenutku disk se vertikalno podigao uvis, pribliio onom drugom
koji je nepomino lebdeo, i zajedno su munjevito nestali u pravcu severa, odnosno, granice
sa ileom.
Pregledom u lokalnoj bolnici utvreno je da je Arevalo doiveo snaan udarac od
koga su mu dva rebra slomljena. (Dosije X)
* Nedaleko od poslednjih zgrada naselja Bonibrid kod istoimenog mosta nad
rekom Boni, u 7 sati ujutro 18. jula 2000. metani su punih 10 minuta pratili nepoznatu
letilicu koja je uestalo nadletala kue, most i okolna polja. Kretala se na visini od oko
1.300 metara tako da je oevicima bilo lako da uoe da je skoro pravilnog trouglastog
oblika. I da je bljetavo srebrnaste boje. Upravo ovo razlikuje ovaj trougao od do sada
na vie strana sve uestalije vianih slinih letilica, ali potpuno crne boje.
Nekoliko stanovnika Bonibrida pokualo je da fotoaparatom ili video kamerama
snimi letilicu. Ali, uvek kada bi se nala u objektivu, iz nje je ispaljivano neto nalik
tankom plaviastom zraku koji je pogaao aparate i kamere. Rezultat ovog je da su filmovi
i trake uniteni, jer su osvetljeni. Strunjaci koji su pregledali filmove i trake tvrde da je na
njih delovano nekom vrstom laserskog zraka koji, meutim, nije nimalo otetio ni
fotoaparate ni kamere. (Dosije X)

* Na desetine stanovnika naselja du morske obale Velsa, kao i tamonji lokalni

policijski organi, 25. maja 2000. u 7,30 sati pratilo je oko pola sata letei tanjir ruiaste
boje. Ova neobina letilica iznenada se pojavila na visini od oko 4 do 5 hiljada metara
dolazei sa mora, a onda je promenila pravac leta i brzinom od priblino 900 kilometara na
sat nastavila je kretanje paralelno sa obalom.
Nakon oko 30 minuta ovakvog leta tanjir je promenio boju. Postao je bljetavo beo i
tada je ponovo odleteo prema puini. U tom trenutku iz njega je bljesnuo snop
plaviaste svetlosti koji je preao preko morske povrine. Samo nekoliko sekundi kasnije,
na onom delu morske povrine preko koje je zrak preao isplivalo je na stotine riba,
ukljuujui i krupne primerke, koje su se ponaale kao da su oamuene, dok se najvei
deo njih, iz nejasnog razloga, velikom brzinom nasukao na obalu i tu je uginuo.
Analizom tih riba nije bilo mogue utvrditi ta im se desilo, a nisu pronaena ni bilo
kakva oteenja njihovih unutranjih organa. Pretpostavka je da je plaviasta svetlost bio
laserski zrak. (Dosije X)
Komentar: Mrtve ribe, opeeni ljudi, sprena trava, ubijena krava, otete ovce,
pojedeni oblaci, a sada jo i sumnja da je u pitanju laserski zrak, kod mnogih ljudi e,
verovatno, izazvati strah od levitacionog zraka. Meutim, za one koji oekuju Hristov
drugi dolazak, svi ovi sluajevi trebalo bi da budu najsigurniji znak da e prikupljanje
preivelih pravednika na kraju sveta biti obavljeno upravo uz pomo levitacionog zraka.
Oni znaju ko to danas, i zato, pokuava ljudima da dokae da zrak koji dolazi iz
leteeg tanjira moe da bude opasan po ivot!
* Ko to ubija krave u Kanadi? Kanadski farmer Verner Bok izgubio je ak 250
krava za poslednjih 10 godina. On sam je na Internet okaio niz snimaka svojih krava u
veoma loem stanju, mravih, slabih i sa vidljivim oboljenjima koe. Kanadske vlasti su
protiv njega podigle optunicu, smatrajui da su ivotinje na njegovoj farmi loe negovane
i nedovoljno hranjene, ali Bok se kune da to nije istina, i da mu krave unitavaju
vanzemaljci nekakvim zracima smrti sa neba. Dodao je i da lokalni renderi za sve to
dobro znaju, ali iz nekog razloga zatakavaju stvar. Bok je traio da tri nezavisna
veterinara utvrde da li je stoka hranjena ili ne, a suenje poinje u septembru. Ovo nas,
naravno, podsea na nedavne tvrdnje Osvalda Miranda iz Perua, da vanzemaljci napadaju i
ubijaju nae delfine. (Tree oko, 26. jun 2012)
* Letei tanjir pojavio se 6. avgusta 2000. iznad tipa. Naravno da struno ne
mogu da objasnim ta se stvarno dogodilo kada je u proli petak, uvee oko 21,15 asova,
letei tanjir lebdeo iznad tvrave Isar i gradske bolnice, ali verujem svojim oima, jer sam
jasno videla letilicu koja je bila obavijena udnim spektrom boja, tvrdi Cvetanka Kirova
iz tipa, jedan od oevidaca udnog dogaaja.
Gotovo identina pria, samo dva dana kasnije, ponovila se u selu Kosel, nadomak
Ohrida. I tamo je registrovan letei tanjir koji je, kao i onaj iznad tipa, snaan snop
svetlosti usmeravao prema tlu, uz udno prigueno utanje i neuobiajenu potmulu buku.
(Novosti, 11. avgust 2000)
* Roberto Briante, iz ardiana, kod Venecije 27. marta u 18 sati skuterom je
prolazio putem koji vodi prema Padovi. Odjednom obasjao ga je zrak svetlosti bele boje i
tada je izgubio kontrolu nad skuterom. U tom trenutku zrak ga je podigao sa tla i puni
sat ga je tako nosio. To su videli i vozai i putnici dvadeset automobila preko kojih je
Briante preleteo sedei na skuteru. Zrak je Briantea vukao uglavnom oko nekoliko
vojnih baza, meu njima je i jedna raketna italijanske vojske, koje su smetene u okolini
Padove. Ovo su videli i straari i alarmirali su pretpostavljene. No, pre no to je vojska
uspela da bilo ta preduzme, zrak je spustio Briantea na tlo i nestao. U tom trenutku
mladi se sa skuterom nalazio punih 10 kilometara dalje od mesta na kome ga je zrak
zarobio. Dok je bio u njegovoj vlasti preao je put od priblino 100 kilometara, a da nije
potroio ni gram goriva iz rezervoara. Vojni krugovi tvrde da je Briante bio u vlasti

vanzemaljaca. Ali ima i onih koji se sa ovim ne slau, jer smatraju da je on bio rtva
tajnih vojnih eksperimenata. (Dosije X)
Komentar: ta mislite, da li e pod levitacioni zrak hteti da stane onaj ko bude
verovao da ga letei tanjir moe na ovakav nain etati po vazduhu, a zatim negde
spustiti ili - ispustiti?!
* Jedan od oevidaca pojavljivanja NLO-a je i ribar Anhel Enkarnasion (46). On i
njegovih pet mornara, 19. decembra, isplovili su kao i obino navee da bi bacili mree.
Nalazili su se na puini u visini zapadnog dela amerike baze na ostrvu Viekes. Neto
posle jedan sat ujutro najpre su uoili veliki svetlei predmet koji se lagano sputa prema
povrini mora. Kada je stigao na oko 30 metara od povrine, zaustavio se i ostao je da
lebdi nepomino. Tada su ribari mogli da vide da se radi o predmetu u obliku diska,
prenika preko stotinu metara. im se zaustavio, s njegove donje strane prema moru
bljesnuo je zeleni zrak svetla i tada je more, bez ikakvog uma, kao da ga NLO usisava,
poelo da biva upumpavano u disk. To je trajalo desetak minuta. Tada je zeleni zrak
nestao, kada je i more prestalo da ulazi u disk, koji se odmah zatim pokrenuo i velikom
brzinom odleteo ka El Junkeu, umovitom delu Portorika gde je i nestao iz vidokruga.
(Tree oko, februar 2001)
* Nova Gvineja. Grupa od 35 inenjera i radnika, koja je radila na gradnji puta, 26.
jula 1999. primetila je kako na visini od nekoliko stotina metara nad njima krui neka
letilica. U prvi mah su pomislili da se radi o helikopteru i stoga na nju vie nisu obraali
panju. Otuda i ne znaju kada je letilica odletela. Ali tano mesec dana kasnije, 26.
avgusta, ponovo su videli slinu letilicu. Ali tada je ona krivudajui, kao da joj je motor
neispravan brzo poela da se sputa. Kad se nala na visini od stotinak metara, oevici su
shvatili da se ne radi o helikopteru, ve o okruglom leteem predmetu koji je ispustio, sa
donje strane, etiri noge na koje je odmah zatim sleteo na tlo. Sve vreme sletanja, iz
letilice, sa donje strane, povremeno bi bljesnuo svetloplavi zrak upravljen prema nebu.
Neposredno poto je ova letilica aterirala, i pre no to su oevici mogli da joj priu,
nad njima se pojavilo deset manjih, takoe tanjirastih leteih predmeta. Okruili su onaj
veliki i nekako su ga podigli uvis i sa njim odleteli.
Jedan od inenjera napravio je crte ove letilice i zraka svetlosti koji je isputala
(slika br. 112). (Dosije X)
* Kad je zapanjujuu scenu snimala mobilnim telefonom, Zoe Salthaus (20) je
uspela da jasno zabelei NLO kako iznad Alkringtona (Engleska) gaa metu na tlu
crvenim i belim zracima! Video snimak je prosledila redakciji britanskog lista San, a
moete ga i vi pogledati na Jutjubu, na adresi: http://www.youtube.com/watch?
v=S97JQt_LSY4&eurl=http://www.net.hr/planet-x/page/2008/11/10/0294006.html
Zanimljivo je da su iste nedelje, gotovo identinom dogaaju, ali iznad Bristola, 4.
novembra prisustvovale i 20-godinja eli Vilijams i njena majka Beti. (Tree oko, 2.
decembar 2008)
* Dragan M, iz Sremskih Karlovaca, u noi izmeu 11. i 12. avgusta 2000. godine,
doiveo je veoma neobian susret sa vanzemaljcima. Dok se iz kafane vraao svojoj kui u
selu Dudari, do koje je svakodnevno peaio pet kilometara, njega je, odjednom, zaslepeo
snaan bljesak.
Mahinalno sam zastao i stavio ruku preko oiju, pria Dragan. Istog trenutka
osetio sam kako me neka snana struja povlai uvis. Kao da je neko, tano iznad mene,
ukljuio snaan usisiva, ali ja nisam uo nikakav zvuk! Jednostavno, pod nogama vie
nisam oseao zemlju.
Sklonio sam ruku s oiju i shvatio da se nalazim u nekakvoj okrugloj prostoriji
okupanoj jarkom belom svetlou. Posle nekoliko trenutaka, kada su mi se oi malo
privikle, razabrao sam tri udnovate spodobe koje su se muvale oko mene, i jo dve koje
su stajale kraj nekog, rekao bih, komandnog pulta prekrivenog raznobojnim dugmiima,
tasterima i sijalicama.

U postoriji je vladala potpuna tiina, a bilo mi je veoma udno to se svi veoma

dobro razumemo Kasnije sam shvatio da smo komunicirali putem razmene misli, bez
ijedne izgovorene rei
Iako su spodobe bile prilino neobinog izgleda, nisam oseao nikakav otpor prema
njima. Naprotiv, bili su mi simpatini sa svojim dugim udovima i malim okruglim
glavama na dugim vratovima. U jednom trenutku shvatio sam da su mi smeni sa onim
svojim velikim okruglim oima. Izgledalo je kao da svi nose lenonke. Istog trenutka mi
je u mozak stigla njihova poruka da u i ja nositi tamne naoare kada budu obavili
zadatak. Kakav zadatak, pomislio sam i odmah zatim dobio odgovor: Prvo emo uzeti
tvoje performanse, a zatim emo ti instalirati program. Nee biti nikakvog bola kojeg se vi
Zemljani toliko plaite. Kada te vratimo, ivee novi ivot!
Zato ba ja?, upitao sam se, a spodobe su mi objasnile da sam ja sluajni uzorak.
Naime, te noi, tano godinu dana posle velikog pomraenja sunca, njihovi brodovi su se,
u isto vreme, spustili na dvadeset lokacija u naoj zemlji, po tano odreenom planu, na
kojima su sluajne uzorke uzeli u postupak.
Dok su mi svojim nezgrapnim prstima radili neto oko ela, potiljka i vratnog dela
kime, pokuao sam da razmiljam o tome da li i ostali sluajni uzorci preivljavaju isto
to i ja. Poslali su mi poruku da su programi razliiti, a da sam ja jedan od pet uzoraka
kojima e biti ugraena progresivna kreativna stimulacija sa produenim dejstvom.
Poto su mu u glavu i kimenu modinu ugradili odreeni program, stavili su ga u
neku kapsulu koja je Draganu liila na solarijum. Dok se kvarcovao, pred oima su mu
se reale slike nekih momaka i devojaka oko kojih su se muvale iste takve spodobe (na
isti nain demoni u ovekovoj glavi stvaraju i slike iz njegovih prolih ivota, koje
predstavljaju dokaz postojanja reinkarnacije. - p.a.). Tek kada je prepoznao Suboticu, u
kojoj ivi njegov stric, shvatio je da gleda ostale sluajne uzorke kojih su se te noi
doepali vanzemaljci.
Po izlasku iz solarijuma, Draganu su spodobe pokazale svoj svemirski brod i
objasnile nain funkcionisanja pogonskih i ostalih ureaja. Iako mu fizika nikada nije bila
jaa strana, Dragan je sve shvatio udei se kako ovdanji naunici to ve nisu otkrili
poto je sve veoma jednostavno.
Tada sam saznao da ljudi u mojoj zemlji nee napredovati sve dok ne prestanu da
se plae jednostavnosti. Objanjeno mi je da su prirodnost i jednostavnost klju sveopteg
napretka, a da mi sve jako iskomplikujemo i od svega pravimo nepotrebne zavrzlame. Cilj
akcije koju su spodobe iz svemira te noi izvele u Jugoslaviji je da, za poetak, osposobe
dvadeset ljudi da pokrenu zamajac na toku naeg napretka
Posle zavrenog postupka unosa informacija, Dragan je vraen na put ka Dudari, na
isto ono mesto na kojem ga je zaslepela bljetava svetlost. Ruka mu je ponovo bila na
oima. S obzirom na vreme koje je proveo u drutvu vanzemaljaca, oekivao je da e ga
doekati dnevna svetlost. Meutim, oko njega je bio mrak Kada je stigao kui, niko se
nije udio to ga dugo nije bilo (njemu je, naime, izgledalo kao da je u letilici proveo oko
dvanaest asova). Pogledao je na zidni sat, bilo je tano etiri, a na istoku je belela zora.
Dvoumio se da li da mlaem bratu pria o onome to mu se dogodilo, ali je odustao.
Legao je i brzo zaspao.
Da su spodobe bile u pravu, Dragan se uverio ve u toku prepodneva. Majka ga je
probudila oko deset rekavi da ga neko zove telefonom. Bio je to jedan poznanik njegovih
roditelja koji ima restoran u Novom Sadu. Nudio mu je posao i platu od osamdeset maraka
nedeljno. Dragan je ponudu oberuke prihvatio, spremio se i odmah krenuo u grad. Samo
to je izaao iz kue i poao prema autobuskoj stanici, naiao je jedan crveni audi i
zaustavio se pored njega. Voza ga je pitao da li hoe da ga preveze do Novog Sada.
Dragan je shvatio da program progresivne kreativne stimulacije deluje (jer nije znao da
kroz ljude koje je sreo deluju demoni! - p.a.), ali se pitao dokle e da traje ono produeno
dejstvo o kojem su govorili vanzemaljci.

U razgovoru sa vozaem audija Dragan je ispriao da je dobio posao u Novom

Sadu i da e morati da iznajmi nekakvu sobicu, a voza mu je ponudio da stanuje u
njegovoj garsonjeri koja je, trenutno, prazna. Nije traio nikakvu stanarinu, jedino je od
Dragana zahtevao da komunalije, struju i telefon plaa najkasnije do desetog u mesecu.
Objasnio je kako mora da otputuje na pola godine, a Dragan mu se uinio sasvim
pristojnim i potenim mladiem.
Samo dan ranije Dragan M. bi splet takvih dogaaja nazvao istom sreom. Sada
zna da je u pitanju neto drugo i eka dalji razvoj dogaaja, oseajui da e mu se uskoro,
na neki nain, javiti i ostali sluajni uzorci kako bi zajedno uinili neto jednostavno, ali
veliko za svoju zemlju
Na slici br. 113: crte jedne od spodoba iz svemirskog broda, prema opisu koji je
dao Dragan M. (Zona sumraka)
Komentar: Iz ove prie proizlazi da ljudima ne pomae Bog, ve spodobe sa
drugih planeta! I, ako Dragan M. nije opsednut demonom, odnosno, ako nije odabran
(od demonskog sveta) da reklamira levitacioni zrak i rui veru u Boga onih ljudi kod
kojih je ona slaba, zato stvorenja iz leteeg tanjira ne naziva prijateljima, obzirom da su
mu pomogla da bolje ivi, zato ih naziva spodobama?
* Mornarica Sjedinjenih Drava ima primarnu operativnu odgovornost kad je re
o aktivnostima NLO na Zemlji, pa sve prikupljene informacije moraju njoj da budu
predate na dalje prouavanje. Nik Redfern poseduje kopije novih, dosada neobjavljenih
izvetaja koji govore o vanzemaljskoj aktivnosti nad Rusijom. Najzanimljiviji su oni iz
ranih osamdesetih godina, a odnose se na dogaaje iznad grada Borisova.
Posade dva sovjetska ratna aviona javile su kontroli da su videle veliki NLO
krunog oblika kako leti u njihovom vazdunom prostoru. Letilica je projektovala tri zraka
na tle, a dva prema nebu. Jednom od aviona, prema tom izvetaju, NLO je naredio da se
predstavi. Meutim, NLO je iznenada promenio pravac jednom od onih zrakova svetlosti i
zaslepio ruskog pilota koji je to kasnije ovako opisao:
U tom trenutku, kopilot je bio na takozvanoj kontroli i posmatrao je manevar koji je
NLO izvodio. Zaslepljen, meutim, morao je rukama da zatiti oi od jake svetlosti. Kad
se to dogaalo, kapetan aviona se odmarao u svom seditu. Zrak je proao dvadesetak
santimetara od njegovog tela, ali su i on i kopilot osetili toplotu.
Ubrzo posle ovog susreta, navodi se dalje u dokumentu, oba pilota imala su
zdravstvenih problema. Kopilot je patio od dugih perioda nesanice, a komandant je umro
nekoliko meseci kasnije od unutranjih oteenja izazvanih radijacijom iz
neidentifikovanog leteeg objekta... (udo, 26. februar 1999)
* U jesen 1974. godine, veliki metalni disk prenika 100 metara pribliio se
protivavionskoj obalnoj strai u Severnoj Koreji. Kapetan je naredio lansiranje houk
projektila na navoenje. Istoga trenutka, beli laserski zrak iz NLO-a je oborio ovaj
projektil. Drugi laserski zrak je istopio preostale houk projektile, pretvorivi ih u
bezoblinu masu. (Zona sumraka, 16. septembar 2003)
* Usisan u letei tanjir. Boni Grinvel koji kao geolog radi u Paragvaju na
istraivanju rudnog bogatstva ove zemlje, tvrdi da je izmeu 25. maja i 6. juna bio gost
u leteem tanjiru u koji su ga njegovi putnici uveli plavim zrakom koji se isijavao iz ove
letilice. Tokom viednevnog boravka sa vanzemaljcima koje je opisao kao bia u
mnogome nalik ljudima, ali visoka oko metar i 90, sa neto veim glavama i krupnijim
oima, Grinvel je, prema sopstvenoj tvrdnji, obiao deo nae galaksije. Tom prilikom
vanzemaljci su ga upoznali sa desetak planeta za koje naa nauka jo uvek ne zna da
postoje.
Ovaj iskaz je jo uvek pod znakom pitanja, ali na mestu za koje Grinvel tvrdi da je
bilo lokacija sa koje su ga vanzemaljci uvukli u letei tanjir pronaene su odreene
morfoloke i druge promene na zemljitu i okolnom kamenju. (Dosije X, jul 2001)

Komentar: Ovde se radi o susretu sa pravim vanzemaljcima, tj. anelima, koji su

ovom oveku pokazali gde e biti odneti ljudi koji, na kraju sveta, budu pokupljeni
levitacionim zrakom.
* Zovem se Majkl. Imam 46 godina, po zanimanju sam vodoinstalater i ivim u
Kentu (Engleska). Nisam siguran kada je sve to u mom detinjstvu poelo, samo se seam
da su me jedne veeri vanzemaljci oteli iz moje spavae sobe. Trgnuo sam se iz sna i video
male prilike kako se pribliavaju mom krevetu. Pokuao sam da se otimam i vritim, ali
sam bio paralisan. Poeo sam da lebdim, tako su me izneli iz kue, i tada me je zrak
svetlosti usisao u njihovu letilicu. Znam koliko ovo zvui glupo, ali sve se zaista tako
dogodilo. Veina stvari kojih se seam vezane su za prostoriju u kojoj su me pregledali.
Pod je bio svetlucavo crn. Tada sam ugledao nekakav sto, vrlo hladan i u potpunosti od
metala. Priao sam sa svojom majkom o ovim stvarima, a ona mi je rekla da sam joj se u
detinjstvu alio na none more i ljude iz senke koji su bili u njima. Rekla je da se sea
kako sam jednom rekao: Skinuli su mi pidamu, mama, oni me povreuju. Nekoliko
puta me je ak i vodila psihologu. Bilo joj je lake da poveruje da sa mojom psihom neto
nije u redu, nego da su me oteli vanzemaljci. Sada ne znam da li e se ponovo vratiti po
mene. Jedno je sigurno: oni nisu dobroudni pomagai, oni rade samo za svoj interes.
Voleo bih da mi se sve to nikada nije desilo, ali ne alim zbog hipnotikih seansi. Dobio
sam neki duevni mir, koji ne mogu da objasnim. (Zona sumraka, 15. april 2003)
* Santa Monika, 7. mart 2001. Al Martin iz Santa Monike na jezeru Ontario bio je
sa enom u kupovini. Odjednom je ugledao tajanstveni zrak plave boje iznad parkiranog
automobila. Blistao je nekom ledeno plavom svetlou, a zatim se velikom brzinom
izgubio na horizontu. O tom dogaaju izvestili su svi lokalni mediji. Bilo je vie graana
koji su imali isti bliski susret. Letei plavi zrak vien je i iznad jugozapadnih delova
jezera. Portparol lokalnog aerodroma nije hteo da komentarie sluaj, ali je rekao da je
uprava aerodroma primila brojne pozive. Osim toga, priznao je da je nepoznata letilica
registrovana na radaru, ali da druge informacije o toj pojavi ne mogu biti date na uvid
javnosti. (Zona sumraka)
* Stanovnici sela iju iju, koje se nalazi na severu ilea, koji su bili okupljeni u
dvoritu lokalne kole, 18. februara u 17 sati doiveli su neto to tvrde da nee nikada
zaboraviti. Najpre su uli, kako tvrde, neobian piskutav zvuk, a onda se pred njima
prizemljio veliki nepoznati letei predmet u obliku diska koji je svetlucao crvenim, belim i
utim svetlima.
Iznenada iz diska je bljesnuo jarko zeleni zrak koji je oevicima liio na svetlost i
obuhvatio je Freziju Vega (38) i Valentinu Rohas Espinoza (8). Na oigled zapanjenih
stanovnika sela, njih dve su munjevito uvuene u disk koji se odmah zatim vertikalno
podigao uvis i nestao.
Dva sata kasnije, dok su seljani jo uvek uzbueno prepriavali dogaaj, negde sa
visine od preko hiljadu metara ponovo je bljesnuo zeleni zrak, a onda je na zemlju u
besvesnom stanju spustio malopre otete osobe. Kada su se povratile, niega se nisu
seale. (Dosije X, mart 2001)
* Brani par Vejn Dons i njegova supruga Brenda, kada su njoj poeli trudovi,
seli su u njihov automobil da bi stigli do porodilita u gradu Pejnu. Sa njima u automobilu
bilo je jo dvoje ljudi, Brendina majka i mlaa sestra.
Kada su se nali oko kilometar udaljeni od kue u naselju Grin, ispred automobila
iznenada se pojavio letei tanjir. U tom trenutku motor automobila je prestao da radi, a
iz nepoznate letilice prema Brendi usmerila su se tri svetlosna zraka, dva bela i jedan
plavi. Vie od jednog minuta ti zraci bili su koncentrisani na stomak porodilje, da bi se
zatim ugasili a letei tanjir odmah zatim nestao.
U porodilitu lekari su ustanovili da je neko laserski izvrio pregled deaka koji je
roen dva sata kasnije. Nisu pronaeni tragovi bilo kakvog oteenja deakovih vitalnih ili
bilo kojih drugih organa. (Dosije X, 23. novembar 2000)

* Hoze Verdun, poznat po nadimku Penumbra, proteklih meseci okupio je ekipu od

desetak ljudi koji su, kako on tvrdi, zajedno s njim ve tri puta bili gosti u interplanetarnim
letilicama civilizacije koja bazu ima u sazveu Ovna. Verdun i njegovi sledbenici
uveravaju da ih vanzemaljci, kada letilicom stignu do Zemlje, u nju uvode pomou neeg
to opisuju kao zrak koji ih lagano podie. Posle boravka od nekoliko dana u ovoj letilici
bivaju vraani na zemlju sa zadatkom da prenose vanzemaljske poruke. (Dosije X, 19.
jul 2001)
Komentar: Ovo su bili aneli. Obratite panju na to da su oni ljude do letilice
podizali lagano.
* Bermudski trougao usisao istraivae. U neslavnu istoriju Bermudskog
trougla upisano je ovih dana jo jedno misteriozno poglavlje. Naime, nautiki arheolog
Rajmond Sebastijan je, dok je stajao na palubi broda za istraivanje, usisan jakim
plavim svetlom.
Izvor iz amerike Obalske strae koji je obelodanio ovaj dogaaj, tvrdi da je
nestanku Sebastijana prethodio niz neobjanjivih dogaaja. Dr Sebastijan se prijavio u
novu misiju za istraivanje i pronalaenje Atlantide, za koju je i sam verovao da se nalazila
negde u avoljem trouglu.
Prema informacijama Obalske strae, kada se njihov brod pribliio Bermudima,
vetar se naglo smirio. U tom momentu, Sebastijan se nalazio na palubi sa asistentom.
Pogledao ga je i rekao da se osea udno. Ubrzo, zrak neobino plave i jake svetlosti je
obasjao Sebastijana, i on je, jednostavno, nestao.
Ovo nije prvi ovakav sluaj nestajanja - navode isti izvori. - U jednom od
izvetaja u naoj arhivi, porodica je prijavila da je prisustvovala nestanku itavog jata
gusaka u blizini Floride, koje je naprosto usisao zrak plave svetlosti. Prethodni izvetaji
Obalske strae koji su odnedavno dostupni javnosti, navode nestanak amerikog vojnog
broda u blizini Portorika, koji se desio pod nerazjanjenim okolnostima. (Dosije X, 1.
novembar 2001)
* Magistra socijalne fizike Nikolaja Volgina smatraju vodeim ruskim ekspertom
za iracionalno - mistine pojave. U krupne anomalije Volgin ubraja Sveto jezero,
udaljeno pedesetak kilometara od Moskve. Tamo je bio svedok kada se na visini od pola
kilometra pojavio NLO u obliku malog zelenog oblaka. Od njega prema zemlji pruala se
ukoso jedva vidljiva svetlosna nit koja je zakaila jednog od Volginovih saradnika, i
poela da ga lagano odvlai. Pri tome, dlanovi oveka bili su okrenuti navie. On se, teko
diui, suprotstavljao. Kada je sve prestalo ispriao je da je imao oseaj da neko iz
njegovog tela neto isisava. Na ovom mestu Volgin ne proputa da naglasi da je upravo
taj njegov saradnik bio i najuvereniji da NLO zaista postoje. (Tree oko, 9. jul 2002)
* U Indiji panika zbog neobjanjivih napada. U indijskoj dravi Utar Prade
poslednjih nedelja je od neobjanjivih povreda umrlo najmanje sedam osoba. Lokalno
stanovnitvo je u velikom strahu, jer se govori da su ove misteriozne smrti izazvali
vanzemaljci!
Oni dolaze nou i iz svetlee kugle isputaju crvenu i plavu svetlost kojom
napadaju ljude, tvrde seljaci u siromanim krajevima Indije. Mediji prenose izjavu
Raghuraja Pala, seljaka koji je bio oevidac jednog napada vanzemaljaca: Tajanstveni
letei objekat je u mraku napao mog komiju Pamjija. Zrak svetlosti mu je bukvalno
rasporio stomak zbog ega je umro dva dana kasnije.
Lekari, meutim, smatraju da je re o masovnoj histeriji. U ovim sluajevima,
rtve su oigledno umislile da su povreene, pa su im se rane onda zaista i pojavile, kae
dr Narotam Lal iz grada Luknoua. Da li je neko uopte razumeo ta je on eleo da kae?!?
Indijska policija ima drugo objanjenje: za pomenute povrede oni krive - insekte.
Re je o desetak santimetara dugom insektu koji izaziva osip i povrinske rane, izjavio
je vii policijski inspektor Kovindra P. Sing. Do tog zakljuka policija je dola nakon to
su stanovnici jednog sela pronali do tada nepoznate insekte.

Seljaci, naravno, ne veruju ni lekarima, a pogotovu ne policiji: u pitanju je NLO,

tvrde uporno. Stanovnici okruga Mirzapur, 700 kilometara jugoistono od Nju Delhija,
vie ne spavaju na otvorenom, uprkos nesnosnim vruinama. ak su osnovali i zatitne
odrede koji patroliraju ulicama i uz tutnjavu bubnjeva uzvikuju: Opta opasnost!
Svemirci napadaju!
Istovremeno, optuuju lokalne vlasti to ne preduzimaju nita da bi se vanzemaljci
pohvatali. Stvar je postala do te mere ozbiljna da je nedavno, u susednom Sitapuru, jedna
osoba poginula kada je policija pucala u desetak hiljada demonstranata koji su traili
policijsku zatitu od tajanstvenih napadaa. (Zona sumraka, 3. septembar 2002)
* 1. mart 2013. Neko pali travu u Tasmaniji, i to s neba?
Policija i vatrogasci iz Tasmanije ne umeju da objasne ta je napravilo savren krug
sprene trave kod grada Klermont. Prema oevicima, sa neba se spustio zrak svetla koji je
spalio tle. Skot Vinen, ef vatrogasne slube, objasnio je da je vatra brzo i lako ugaena, ali
da nikom nije jasno ta ju je izazvalo. Istraili smo mesto i nita nismo otkrili, rekao je
Vinen, i dodao da se time dalje nee baviti. Izjave oevidaca nije komentarisao. (Tree
oko, 19. mart 2013)
* 3 13. avgust. Nema odmora za letee tanjire. Tod Gibson i njegova ena Stejsi
snimili su nad mestom El Kajon u Kaliforniji dva NLO-a, narandastu i belu bletavu
kuglu. U isto vreme, etiri slina objekta su snimljena u Nici u Francuskoj i kod
Vankuvera u Kanadi, a nekoliko dana kasnije i u Stanstedu nedaleko od Londona. U Hong
Kongu je u etiri dana dva puta vien bletavi NLO. U meuvremenu se pojavio jo jedan
snimak koji je suvie dobar da bi bio istinit, ovoga puta iz Nemake, na kom se vidi
NLO koji zrakom svetla trai neto po tlu. (Tree oko, 23. avgust 2011)
Sledei sluaj ne pominje nikakav zrak, ali je interesantan iz drugog razloga.
* Jedan od devet radara kontrole leta aerodroma arl de Gol u Parizu, 3.
septembra u 7,30 sati registrovao je nepoznati letei predmet na visini od 5.000 metara,
udaljen 70 kilometara od francuskog glavnog grada. Pratio ga je samo 50 sekundi, a onda
ga je izgubio.
U isto vreme, posada francuskog putnikog aviona koji je iz Tulona leteo ka Parizu,
obavestila je kontrolu leta da pred sobom vidi nepoznatu letilicu u obliku diska koji leti
skoro paralelno sa avionom u kursu ka De Golu. Prema tvrdnjama pilota, ali i putnika
koji su sedeli na desnoj strani aviona - s te strane NLO je bio vidljiv - disk je u preniku
imao 1.000 metara i 100 metara je bio debeo! Za sobom je ostavljao beliasti trag.
Radaristi ove podatke nisu mogli da potvrde, ali na snimku odraza ove letilice jasno se vidi
da je bila dinovskih dimenzija.
Disk su videli i stanovnici predgraa Pariza, u okolini aerodroma, ali ni oni, kao ni
piloti, ni kontrola leta, nisu u stanju da kau ta se s njim desilo, jer je iznenada nestao.
Na slici br. 114: snimak dinovskog NLO-a vienog u blizini Pariza. (Dosije X)
Komentar: Sa fotografije se vidi da je NLO, po obliku, jako slian spasilakoj
letilici, a u proroanstvima koja govore o prikupljanju preivelih na kraju sveta se, izmeu
ostalog, kae i da e spasilake letilice biti ogromnih dimenzija. Meutim, spasilaka
letilica nema potrebe da se pojavljuje danas, pogotovu ne ako njeno pojavljivanje ne
donosi nikakvu poruku, a u ovom sluaju poruke nije bilo. Osim toga, viena letilica je
nestala, to je siguran znak da se radi o demonskoj tvorevini. Naa braa sa drugih
planeta nikada ne bi inila tako neto, da ne bi sablanjavala ljude. Jer, ko bi jo imao
hrabrosti da ue u letilicu, za koju je uo da moe i da - nestane? Dakle, poruka u ovom
sluaju ipak postoji, ali potie od demona i glasi: Ne ulazite u letei tanjir, da ne biste
nastradali!
Svaka demonska tvorevina nastaje i nestaje na pokazani nain, ali je u ovom sluaju
pokazano samo kako letei tanjir nestaje da bi se ljudi, kada za to doe vreme, bojali i
spasilake letilice!

Na osnovu proroanstava znamo da se spasilaka letilica moe pojaviti tek posle

velikog zemljotresa, grada teine talantove, pojave velikog svetlosnog krsta na nebu i tri
dana stranog mraka.
*
*
*
Pria Adamskog predstavljala je za demone prvorazrednu opasnost, jer je jasno
otkrivala najveu tajnu ovog sveta - vezu izmeu ljudskog sveta i ostatka vasione, tj.
Bojeg carstva, obzirom da je govorila da su sve planete naseljene ljudima. Ali su demoni
tu opasnost uspeno otklonili lano optuivi Adamskog za prevaru, podsmevajui se
njegovoj prii i navodei ljude iz vlasti, nauke i medija da ignoriu injenice koje su
dokazivale njenu istinitost, lairajui let na Mesec i ubijajui Kenedija, a moda i na neke
druge naine.
Za one koji paze, meutim, ima dovoljno znakova da je pria Adamskog istinita:
1. Ukupan broj ljudi koji su svedoili da su videli letilicu i susret Adamskog sa
Venerijancem bio je sedam (sedmica je Boji znak koji ukazuje da se radi o istinitom
dogaaju);
2. Fotografije izviakog broda koje je napravio Adamski, prema nalazima
Kodak-ovih strunjaka, autentine su;
3. Letei tanjir koji je Adamski fotografisao izgleda isto kao spasilaka letilica;
4. Prijatelj Adamskog, Desmond Lesli, jo 1970. godine je tvrdio da Amerikanci
nisu leteli na Mesec, to je, 27 godina kasnije, dokazano kao tano;
5. Adamski je imao specijalan paso, namenjen samo visokim Vladinim
funkcionerima (koji mu je izdat po nalogu ministra vojske SAD, zbog zasluga koje je imao
za bezbednost zemlje), i sahranjen je na Arlingtonu, groblju velikana u Vaingtonu,
nedaleko od Kenedijevog groba, za ta, osim dogaaja sa svemircima, nije postojao
nijedan drugi razlog.
6. Ljudi iz amerike vojske i policije, naunici i mediji (itaj: demoni), ismevali su
njegovu priu i pored toga to je bilo vie nego dovoljno elemenata da se utvrdi da je ona
istinita.
7. A da su je zaista napadali i ismevali demoni, a ne ljudi, Bog je pokazao tako to je
vanzemaljce prisilio da menjaju oblik letilice koju je Adamski snimio u Silver Springu
(jer aneli tako neto nikad ne bi inili, da ne bi sablanjavali ljude).
Ljudi koji su lino poznavali Adamskog (slika br. 115), bili su impresionirani
iskrenou i potenjem koje je odavao. U svojoj knjizi NLO - letei tanjiri nad
Britanijom, novinar Robert epmen, provereni skeptik kada su u pitanju tvrdnje
sedokosog Amerikanca poljskog porekla, opisuje svoj susret sa njim:
Adamski je na pitanja odgovarao sa lakoom i bez ikakvog oklevanja. To se desilo
i gotovo. Ako su mu ljudi verovali, bilo mu je drago, ako nisu, teta, ali on tu nita nije
mogao da uradi. Mnogo pre nego to sam otiao od njega znao sam da sam potuen,
utoliko to ga nisam mogao navesti na neko neoprezno priznanje. On je verovao da je
kontaktirao sa ovekom sa Venere i nije video razloga zbog koga mu se ne bi verovalo.
Rekao sam sebi da je on, i ako je bio obmanut, najlucidniji i najinteligentniji ovek koga
sam upoznao. (Tajne)
*
*
*
ZATO SE IZGUBIO DNEVNIK ADMIRALA BERDA?
Jedan, na prvi pogled neverovatan, dogaaj desio se 1947. godine amerikom
admiralu Riardu Berdu, sa istom svrhom kakvu je imao i susret Dorda Adamskog sa
vanzemaljcima, a to je: da pomogne onima koji veruju u Boga, da shvate odakle e im
doi spas na kraju sveta.
Ako se, itajui izvetaj admirala Berda, budete zapitali: kako u Zemljinoj
unutranjosti moe stajati sunce, evo vam odgovora na to pitanje, koji vam, inae, moe
dati svaki pravi vernik: isto onako kako stoje i sve zvezde i planete u kosmosu.

* 1829. godine, dvojica Skandinavaca, Jan i Olaf Jansen, otac i sin, poli su u
ribarenje malim jedrenjakom i, noeni vetrom i olujom, odjedrili su put Severnog mora iza
83. stepena severne irine. Proavi kroz neke uske prolaze izmeu ledenih santi, zaplovili
su po otvorenom moru predivne tople klime, bujne vegetacije i jarko crvenog sunca. Posle
dueg putovanja, stigli su do jednog velikog fjorda - iroke reke Hidekel - i zaplovili
njome, ne znajui kuda ih vodi taj vodeni put.
Usput ih je sustigao mamutski brod pun ljudi i ena visokog rasta, ak preko tri
metra. Bili su podignuti u brod i njim su stigli u unutranjost Zemlje. Doli su do grada
Jehu, gde su proveli godinu dana uei jezik domorodaca, koji je slian sanskritu. Posle
godinu dana, njihov uitelj Galdea poveo ih je u prestonicu ovog podzemnog carstva da bi
ih primio najvii svetenik. Taj glavni grad se zove Eden. Lei na visokom platou
unutarnjeg kontinenta, nekoliko hiljada metara iznad mora. Opkoljen je velikim vrtom
punim voaka, drvea i bilja. Tu izviru etiri velike reke: Eufrat, Pizon, Gihon i Hidekel.
Zvali su ga pupkom sveta, ili kolevkom oveanstva.
Po dolasku u Eden bili su odmah primljeni na razgovor kod najvieg svetenika i
vladara ovog podzemnog oveanstva. Na njegov poziv odluili su da ostanu jo godinu
dana da bi razgledali i ostale krajeve podzemlja, pa da se tek onda vrate u svoj rodni
Stokholm. Saznali su da tu ljudi ive 800-900 godina, da u kolu polaze sa 20 godina i da
se ene posle navrene stote. Tu se ui muzika, jer je narod vrlo muzikalan, a pored toga
agrokultura, hortikultura, stoarstvo, tehnika i medicina.
S obzirom na to da su ljudi tamo visoki preko tri metra, sve je za nae pojmove
predimenzionirano. Zrno groa je veliine narande, a jabuka veliine glave. Kornjae su
iroke 4,5-6, a dugake 7-9 metara. Slonovi su dugi 30, a visoki 23-25 metara.
Poto su u razgledanju unutranjosti Zemlje proveli vie od godinu dana, odluili su
da se vrate kui. Pred polazak dobili su dobre mape unutranjih povrina kopna i mora,
reka i gradova. Najpre su poli put severa rekom Hidekel, ali kako je na moru besnela jaka
bura, odluili su da se vrate, prou pored Delfa rekom Gihon i izau na Juni pol. Putovali
su veoma dugo. Izaavi, opet su se provlaili kroz ledena brda i u jednoj jakoj oluji
jedrenjak je bio razbijen i uvuen u vrtlog jednog velikog monolita od leda. Tom prilikom
poginuo je otac Jan, a sina Olafa Jansena opazio je kotski brod Arlington, i spasao ga
(obratite panju na ime Arlington, jer se ono u ovoj knjizi pominje u dva sluaja kada su
dravne vlasti [Amerike i vedske] pokuale da od oveanstva sakriju vane injenice
koje se tiu spasavanja ljudi na kraju sveta. U prvom sluaju, groblje na kome je sahranjen
Dord Adamski zove se Arlington.
Inae, Arlington je ime grada pored kojeg se odigrala velika bitka izmeu Severa i
Juga u amerikom graanskom ratu, tako da se korienje tog imena u ova dva sluaja
moe shvatiti kao simbolino oznaavanje borbe izmeu Boga i avola, koja se na zemlji
vodi za ljudske due, slino kao to se u nekim proroanstvima, za zavrnu bitku izmeu
snaga dobra i zla koristi ime Armagedon. - p.a.).
Kada je kapetanu ispriao da dolazi iz unutranjosti Zemlje, pomislili su da je
poludeo i zatvorili ga u jednu kajitu.
Kada je stigao u Stokholm i ispriao vlastima sve o oevom i svom putovanju u
unutranjost Zemlje, bacili su ga u tamnicu da nikome to ne bi preneo. Tamo je leao 28
godina. Kada je prevalio 50 godina, izaao je iz tamnice. Bavio se opet ribolovom, kupio
neki brod i preao u Ameriku. Pred smrt, u 95. godini, otkrio je svoju tajnu Dordu
Emersonu i predao mu karte i crtee da bi to ovaj mogao da objavi. Emerson je napisao
knjigu pod nazivom Dimni bog. Tako je spoljni svet nae planete saznao neto vie o
unutranjem svetu Zemlje. (Tree oko)
Komentar: Postoje dokumenti koji potvruju da su Jan i Olaf Jansen bili u
unutranjem svetu Zemlje. To su: zatvorski dnevnik (koji su vodili straari u zatvoru u
kojem je Olaf proveo 28 godina), i spisi koji govore o suenju na kome je on osuen na 40
godina zatvora, a koji se nalaze u istorijskom arhivu grada Stokholma.

U ovim spisima pie da je, 1831. godine, Olafu Jansenu sueno za ubistvo oca, i da
su suenju prisustvovali njegova majka, rodbina, prijatelji i mnogi zainteresovani graani
Stokholma i drugih gradova, kao i novinari raznih asopisa, koji su o njegovom sluaju
pisali i zahvaljujui kojima je svet saznao za boravak Jana i Olafa Jansena u unutranjem
svetu Zemlje. U spisima takoe pie da je suenje bilo udno.
Tokom suenja sasluani su kapetan i mornari sa broda Arlington, a sasluan je,
naravno, i Olaf Jansen. On je ispriao da je sa ocem proveo dve godine u unutranjem
svetu Zemlje, da su ljudi koji tamo ive ogromni, da su veoma lepi, da lepo sviraju i da
meu njima nikad nema svae, da su mu rekli da je njihov i ljudski Bog jedan isti i da su
ga vodili brodom na razna mesta. Takoe je ispriao da tamo postoji more i da su otac i on
lovili ribu, ali da ivotinje nisu klali i jeli; da su ili i na planine i da je tamo bilo snega, da
se tamonji ljudi bave voarstvom i da je i voe ogromno, kao i da su njemu i ocu na
rastanku dali mape unutranjeg sveta.
U istim spisima pie i da je Olaf Jansen na suenju izgledao kao sasvim normalan
ovek, i da je njegova pria na sve prisutne delovala uverljivo.
to se tie brodoloma koji su on i otac doiveli po izlasku iz unutranjeg sveta
Zemlje, ispriao je da su sa oteenim brodom pristali uz jednu obalu, i da su tu uzaludno
pokuavali da ga poprave. A kada se pojavio brod Arlington i ponudio im svoju pomo,
oni su zamolili posadu da odlepaju njihov brod do najblie luke, da bi mogli da ga
poprave. Ali je kapetan odbio da to uini. Onda su se, rekao je, ukrcali na taj brod, i kada
su stigli u prvu luku, otac je otiao da potrai nekog ko bi mogao da mu popravi brod, a on
je ostao na brodu. Meutim, oca su tom prilikom napali neki razbojnici da bi ga opljakali,
i ubili ga, a on je nastavio putovanje brodom.
Pet mornara je potvrdilo njegovu priu. Rekli su da su videli kada je otac napustio
brod, ali ne i da se vratio, ali je kapetan lagao, rekavi da se otac vratio na brod, ali da se,
kratko poto je Arlington isplovio iz luke, posvaao sa sinom i da ga je ovaj bacio u
more. Zatim je rekao da je okrenuo brod pokuavajui da nae i spase oca, ali da njega
vie nije bilo na povrini. Na kraju suenja, sudija je bio u nedoumici kome da veruje i
kakvu presudu da donese, ali je ipak osudio Olafa na 40 godina zatvora, zbog ubistva oca,
oigledno, kako su svi prisutni zakljuili, po nalogu nekog iz vrha vlasti.
U zatvorskom dnevniku zabeleeno je da je Olafa u zatvoru poseivala majka, koja
je neprestano govorila da je njen mu poginuo, a da je sud njenog sina osudio zato da ne bi
izneo u javnost istinu o unutranjem svetu koji je video. Takoe je rekla da su mornari
videli da je njen mu siao sa broda, ali ne i da se na njega vratio. Rekla je i da su ljudi iz
Parlamenta ubeivali njenog sina da prestane da pria o unutranjem svetu Zemlje, i da su
mu rekli da e ga pustiti iz zatvora ako vrsto obea da o tome vie nee priati.
Posle 28 godina postigli su sa njim taj dogovor, tako to je on obeao da e uutati.
Rekli su mu da veruju u njegovu priu, ali da je od njih zatraeno sa vie instance da ga
uutkaju. Znali su za mape unutranjeg sveta koje je dobio, ali mu ih nisu oduzeli. U
reenju o putanju iz zatvora napisano je da je pomilovan.
Olaf je izaao iz zatvora i utao, ali je pod pritiskom savesti otiao u Ameriku i
tamo, na radiju, ispriao sve o svom boravku u unutranjosti Zemlje. Tu njegovu priu
prenele su mnoge novine, posle ega su ga pozvali u policiju i naredili mu da uti. Rekli su
mu isto to su mu rekli i policijski i sudski slubenici u vedskoj: da veruju u njegovu
priu, ali da im je sa vie instance nareeno da ga uutkaju. Olaf je zatim ispriao novinaru
sa nekog drugog radija, da neko eli da ga uutka, i ovaj je to ubrzo objavio na radiju u
drugoj amerikoj dravi, posle ega su agenti FBI prebili urednika tog radija i zapretili mu
da o tome vie ne pria na svojoj stanici. Olaf Jansen je i posle toga nastavio da pria za
novine o svom doivljaju, ali niko vie nije hteo da objavi njegovu priu, jer su svi bili
zastraeni.
* Kada je pria o tajnom podzemnom svetu prodrla u javnost, ljudi onog doba
poeli su da sve vie istrauju Severni pol, Grenland i zemlju Eskima. Svi istraivai koji

su plovili put severa, posle prelaska 82. paralele susretali su se sa udnim fenomenima tj.
pojavama crvenog sunca, tople klime, ptica, insekata, ivotinja, itd. Novinar Karl Hol, koji
je pokuao da stigne do Severnog pola, pisao je: Sve je toplije nego to se moe
oekivati. Nema ni snega, ni leda. Kopno je puno ivota: divlje patke, bizami, zeevi,
vukovi, lisice, medvedi, pingvini i mnogo drugih vrsta. Hol je zapisao da je s jednog
visokog brda gledao u daljinu i da je zapazio gustu maglu, to je bio znak da je tamo voda.
Amerikanac Ken, koji je otkrio Humboltov gleer i koji je istraivao Severnu
polarnu oblast u periodu izmeu 1833. i 1855. godine, pisao je pre vek i po sledee: Neke
okolnosti pokazuju da tu postoji otvoreno Severno more i da esto ima gustih magli, koje
smo videli tokom zime.
Norveki istraiva Nansen u dnevniku je takoe zapisao da je, proavi kroz ledene
bregove, isplovio na otvoreno more uprkos iekivanju Severnog pola na kopnu. Mada je
bio kraj septembra, to more nije bilo zamrznuto. Nansen je 3. avgusta 1894. godine
zapisao u dnevniku: Danas smo videli tragove lisica na kopnu. Klima je vrlo blaga,
gotovo da je suvie toplo za spavanje. Oseamo se kao kod kue.
Poznato je takoe da je u Sibiru otkriveno mnogo zamrznutih kostiju mamuta,
naroito na obalama Lene. Otkrivene su i kosti drugih ivotinja toplog podneblja - lavova,
hijena, nilskih konja, itd. Naunici su ova otkria objanjavali pretpostavkom da je tu
nekada sigurno vladala suptropska klima i da je izmenom polova dolo do promene klime,
odnosno stradanja biljnog i ivotinjskog sveta. Ali, najvei fenomen jo niko nije objasnio,
a to je: otkud tamo sneg? Odakle dolaze ledeni bregovi i na Severnom i na Junom polu?
Nema odgovora ni u pogledu sledeih fenomena:
- Otvoreno more posle 83. paralele;
- slatka voda na povrini mora;
- crvenkasto sunce, pogotovo posle prelaska 90. paralele;
- nigde nema ledene kape kao znaka Severnog pola. Klima se menja i postaje sve
toplije;
- uveno severno svetlo Aurora Borealis (slika br. 116), do sada neobjanjeno;
- mnotvo ptica leti u pravcu severa, a i mnoge ivotinje kreu se kopnom u severne
predele;
- usput se vide nanosi drvea i bilja i nalaze se ostaci mamuta i drugih ivotinja;
- Severni ni Juni pol niko jo nije stvarno preleteo avionom, jer ve pri preletu 75.
paralele kompas prestaje da radi, a maine luduju, tj. otkazuju rad.
Meutim, desilo se udo kada je ameriki admiral Riard Berd, 19. februara 1947.
poao da preleti Severni pol. Kada se pribliio ve poznatoj magnetskoj granici u pravcu
polarnog mora, poeli su da luduju svi instrumenti. Takoe je i veza sa bazom bila
prekinuta. Tada je admiral preleteo brdski masiv koji nikada do tada nije video. Zatim je
izronila dolina po kojoj se - video je - kretala neka ivotinja. On je uzeo dogled i video da
je to - mamut!
Admiral Berd leteo je dalje sa udnim oseanjem da ga neto vue da leti i prolazi
kroz neki otvor u unutranjost Zemlje. Naravno, instrumenti u avionu nisu radili. Oseao
je kao da ga neko prati i prizemljuje. Onda se ukljuio radio, sam od sebe, i zauo se glas
koji je na ne ba dobrom engleskom jeziku rekao:
Dobro doli u nau oblast, admirale! Vi ete tano za sedam minuta da aterirate
(sedmica predstavlja znak Boje intervencije - p.a.). Opustite se, vi ste u dobrim rukama.
U svom dnevniku admiral Berd je sve to opisao ovako:
Avion je bio pod tuom kontrolom i kretao se sam od sebe. Poeli smo sa
sputanjem. Avion je lagano zadrhtao i utonuo u tle kao da se nalazi u nekom nevidljivom
vazduhu. Skoro lebdimo i kada smo tle stvarno dodirnuli, bio je to lagani udar.
U tom trenutku pribliava se nekoliko ljudi naem avionu. Oni su visoki i plavokosi.
U daljini se vidi svetlei grad, koji pulsira u svim duginim bojama. Jedan glas zove me po
imenu i nareuje mi da otvorim vrata aviona. Ja sledim tu zapovest. Od ovog momenta

prestajem da vodim dnevnik direktno. Kasnije sve unosim iz svog seanja. Sve lii na
neto udnovato i neverovatno. Moj radio-telegrafista i ja izlazimo iz aviona. Doekuju
nas vrlo prijateljski i prevoze nas malim transportnim ureajem - nekom vrstom platforme
bez tokova (u to vreme jo nije bio poznat naziv letei tanjir - p.a.). Velikom brzinom
kreemo se prema gradu koji bljeti. Kako se pribliavamo, grad nam izgleda kao da je
nainjen od neke kristalne mase. Uskoro stojimo pred zgradom ija mi je arhitektura
potpuno nepoznata. Sve kao da je iz naunofantastinih filmova.
U toj zgradi daju nam toplo pie koje izvrsno prija. Zatim dolaze po mene i vode
me. Penjemo se liftom, a potom idemo hodnicima osvetljenim roze svetlom. Svetlost
dolazi iz samih zidova. Stiemo do jednih vrata koja se automatski otvaraju. ujem glas
koji mi govori: Ne bojte se, admirale, vi idete u audijenciju kod naeg Majstora...
Ulazim u prostoriju. Moje oi najpre moraju da se naviknu na fascinantnu igru boja,
jer sve sija u bojama u toj prostoriji. To ovekovo oko ne moe odjednom da obuhvati. Sve
je udnovato i nemam rei da sve to opiem. U tom trenutku moje misli bile su prekinute
jednim melodinim glasom koji mi je govorio: Dobrodoli u nae arijevsko carstvo,
admirale! Tek tada sam opazio oveka divnog izgleda, sa znacima njegove dobi na licu
(kod anela ne postoje znakovi dobi, ali je Majstor, verovatno zbog niskog nivoa
znanja admirala Berda, da ga ne bi sablanjavao, uzeo na sebe izgled starijeg oveka
p.a.). Pozvao me je da sednem za sto i to sam uinio.
Poto sam seo, moj sagovornik se nasmeio i rekao: Mi smo vas pozvali ovamo jer
imate plemenit karakter a gore na povrini zemlje vrlo ste poznati. Vi se sada zapravo
nalazite u carstvu Ariani, u unutranjem svetu planete Zemlje. Neemo vas dugo
zadravati u ovoj misiji, jer treba da se vratite na povrinu Zemlje. A sada u vam,
admirale, rei zato smo dozvolili da doete ovamo.
Nae interesovanje za dogaaje na povrini Zemlje bilo je pobueno onda kada je
vaa rasa bacila atomsku bombu na Hiroimu i Nagasaki. U tom uznemirujuem asu
poslali smo napolje nae letee maine da bi ispitale ta je to zapravo vaa rasa uinila.
Naravno, sada je to ve istorija, dragi admirale! Vidite, nikada pre toga nismo bili uvueni
u ratove i varvarstva vae rase! A sada emo morati, jer ste poeli da se igrate izvesnim
silama koje nisu odreene za ljude (on govori o prikupljanju preivelih pravednika na
kraju sveta - p.a.). Tu podrazumevam atomsku - nuklearnu snagu. Nai poslanici - glasnici
ve su preneli poruke monicima vaeg sveta, a oni ipak nee nita da uju o tome. Zbog
toga ste izabrani da budete svedok da na svet ovde stvarno postoji. Pogledajte i shvatite
da je naa kultura i naa nauka mnogo hiljada godina ispred vae, admirale!
Posle tih izgovorenih rei, prekinuo sam ga i upitao: A kakve sve to veze ima sa
mnom, gospodine? Na to su oi moga sagovornika uprle otar pogled u mene koji me je
duboko proimao i onda je Majstor nastavio: Vaa rasa sada vie nema izgleda na
povratak. Meu vama ima nekoliko ljudi koji bi radije razorili ceo svet nego to bi
odstupili od svoje moi.
Na to sam klimnuo glavom, a Majstor je produio: Godine 1945, pa i posle tog
nesrenog dogaaja, pokuali smo da stupimo u kontakt sa vaom rasom. Na alost, na
trud naiao je na neprijateljstvo, a na nae letee objekte se pucalo. ak su ih gonili vai
ratni avioni-lovci.
A sada u vam rei, moj sinko, da se u vaem svetu priprema veliko zlo - veliki bes
koji e trajati vie godina. U vezi sa tim neete nai odgovor u svojoj armiji, niti ikakvu
sigurnost u svojoj nauci. Vi moete besneti na zemlji dokle god i poslednji cvet svoje
kulture ne unitite, a sva ljudska civilizacija nestae u jednom ogromnom haosu. Ovaj va
kratak rat bio je samo predigra za ono to jo eka vau rasu. Mi to ovde vidimo svakog
asa sve jasnije... a vi ste miljenja da nisam u pravu?
Ne, odgovorih. Ve se to deavalo u crnim vremenima nae istorije, kada je takvo
doba trajalo i po 500 godina.

Da, moj sinko, ree Majstor, crna vremena koja e sada stii vau rasu, pokrie
Zemlju kao mrtvaki pokrov (ovo je proroanstvo o paljenju naftnih izvora na Bliskom
istoku - p.a.). Ali, i pored toga verujem da e neko od vae rase sve to preiveti. O tome ne
mogu vie da govorim sada. U dalekoj budunosti vidimo mi ovde novi svet, koji se
podie iz ruina vae rase i koji e tragati za izgubljenim legendarnim blagom vae rase. A
to blago ostae sigurno u naim rukama, i to ovde, moj sinko! Kada se to vreme priblii,
mi emo ponovo izai u susret tim ljudima i pomoi da ponovo oive i vaa kultura i vaa
rasa. Moda ete do tada uvideti i besmisao ratovanja i voenja borbi... i moda e vam se
neto od vae kulture i nauke i vratiti radi novog poetka. A vi ete se, moj sinko, sada
vratiti na povrinu zemlje sa ovom porukom...
Posle ovih rei istekao je na prijateljski susret. U jednom momentu stajao sam kao
u nekom udnom snu i opet sam znao da to nije san ve java, i poklonih se Majstoru sa
nekim oseanjem potovanja i poniznosti, to ni sam sebi nisam mogao da objasnim.
Iznenada sam opet shvatio da je to sve stvarnost, a pored mene su stajala moja dva
pratioca. Pokazae mi put. A ja se jo jednom okretoh da vidim Majstora. Njegovo staro a
ipak profinjeno lice pratilo me je sa izrazom prijateljskog smeka. I ree mi: Srean vam
put, moj sinko!
Tada mi blagim pokretom ruke oznai izraz mira i na susret bee zavren. Brzo
smo svi ili natrag na vazduh. Jedan od pratilaca ree mi: Mi sada moramo pouriti,
admirale, jer Majstor ne eli da odgaa va vremenski plan, a i vi morate ovu poruku brzo
da prenesete svojoj rasi.
Nisam nita odgovorio. Sve se deavalo brzo i neverovatno. Ugledah zabrinutog
telegrafistu i on me odmah upita: Da li je sve u redu? Rekoh mu da jeste i ponovo
uosmo u mali transporter da bismo se prevezli do naeg aviona. Kada smo uli u avion,
motori su radili uprazno. Odmah smo pristupili komandama. Atmosfera je bila teka. im
smo zatvorili vrata, na avion se podigao noen nekom nevidljivom silom dok nismo
postigli visinu od 2.700 stopa (823 metra). Dve letilice su nas pratile na odreenom
odstojanju. Nai instrumenti uopte nisu radili. Ni mera brzine nije radio, iako smo se
vrlo brzo kretali. Tada je iz radio-aparata dola poslednja informacija: Mi vas sada,
admirale, naputamo. Vi moete ponovo da koristite svoje instrumente. Tada su oba naa
pratioca iezla velikom brzinom. Avion je bio ponovo pod naom kontrolom. Obojica
smo dugo utali.
Ponovo smo preletali oblasti koje su bile pokrivene snegom i ledom i bili smo oko
27 letakih minuta udaljeni od nae baze (broj 27 se u ovom sluaju moe razumeti i kao
drugi put sedam, tj. kao drugi znak da se radi o Bojoj intervenciji - p.a.). Stupili smo u
radio-vezu i javili da je sve normalno i u redu. Naim ljudima u bazi laknulo je kada smo
ponovo uspostavili izgubljenu radio-vezu.
Posle povratka u bazu, admiral Berd otiao je do Pentagona da prenese primljenu
poruku. Bio je dugo sasluavan, dnevnik mu je bio oduzet. Pored vojnog sasluanja, imao
je i lekarske preglede. A posle svih sasluanja bio je stavljen pod kontrolu Slube
bezbednosti i bilo mu je nareeno da o svemu uti za dobrobit celog oveanstva!
11. marta 1947, mesec dana posle njegove posete Unutranjem carstvu Zemlje,
ponovo mu je podvueno da o svojim otkriima uti kao zaliven, jer je u pitanju tajna od
meunarodnog znaaja i izuzetne politike osetljivosti. Ali verovanje da je Berd te godine
zaista naiao na toplu, suptropsku unutranjost Zemlje odralo se zahvaljujui naroito
injenici da je najvei broj Berdovih snimaka Severnog pola, napravljenih tokom novog
nadletanja 1947. godine, oznaen kao dravna tajna. Ljudi su se, logino, pitali zato se
neto taji ako ne otkriva nita senzacionalno i revolucionarno. Meutim, ovi snimci
odavno vie nisu supertajna, i danas je detaljan izvetaj o operaciji Visoki skok, kako je
nazvan njegov let iz 1947, na oko 1.800 strana, dostupan svima, a jedna neobina stvar na
fotografijama je tzv. Bungerova oaza, deo Obale kraljice Marije na kojoj nema leda.

Taj izvetaj ipak ne sadri sve to se skrivalo; amerika Vlada je u njemu

obelodanila samo u naznakama ono to je Berd tada otkrio i doiveo.
Admiral Berd je jo jednom leteo na Juni pol, januara i februara 1956. Tada je
letelo vie aviona. Leteli su 400 milja zapadno od Junog pola i opet im je polo za rukom
da 2.500 milja prodru duboko u zemlju iza njega. Tada je admiral preko radija dao opis
onoga to vidi: Vidim lepu zemlju, velike reke, predivne predele, puno ivotinja i meu
njima mamute. Takoe je uspeo da doda: Ova sadanja ekspedicija otvara mogunost
istraivanja ove ogromne teritorije - arobnog kontinenta - zemlje vene tajne.
Berd je umro 1957, a Pentagon je dugo drao pod kljuem njegov dnevnik. Ipak, on
je ugledao svetlost dana i objavljen pod nazivom Let prema Severnom polu - Izgubljeni
dnevnik admirala Berda.
Poznato je da je Raul Amundsen 1911. prvi stigao do Junog pola, a zatim je Skot
1912. postavio zastavu svoje zemlje. Pa gde su to oni zaboli nacionalne zastave? Na
gleerskoj ravni - zaleenoj povrini! A ta je ispod toga?
Takoe je znano da piloti registruju ludovanje kompasa im se pree 70-75.
paralela. Oni koji lete na linijama preko Severnog pola, uopte ne lete preko njega jer im
instrumenti ne rade, kao ni kompas, ija se igla jednostavno lepi za staklo. Avioni su
uglavnom automatski voeni i lete ivicom tog otvora na 83-85. paraleli.
Ljudi su u prolom veku pomno posmatrali nebo pomou jednostavnih aparatateleskopa i polazilo im je za rukom da naprave crtee posmatranih tela. Tako je prof. dr
Lonel posmatrao Mars 1895. i ostavio izvanredan crte na kojem se vide kanali i otvor
jednog pola (slika br. 117).
Ozonska rupa nastala je upravo na polovima i to bi trebalo da znai da je snimanje
lake izvodljivo. Meutim, ko trai te snimke, dobija uvek fotografije sa puno oblaka na
polovima ili sa nekom sivom mrljom. udno je da terra incognita poinje tano na 83.
paraleli. A gde poinje otvor polova? Ipak je verovatnije da polovi poinju negde na 83.
stepenu irine, gde se povrina naginje prema unutranjosti i gde zapravo postoji prolaz veza sa unutranjim delom nae planete. Novije mape su, dakle, pogreno uraene, ali one
stare, iz doba Pirija Rejsa, iz 12. ili 13. veka bile su tane. Ko ih je uradio? Mada je
Antarktik otkriven tek u 19. veku i mada njegovo kartografisanje jo traje, udesne stare
mape Pirija Rejsa iz 1513. i 1528. ili Oroncija Fineja iz 1532. pokazuju Antarktik bez leda
i ak daju podatke o visini brda koja su sada pod ledenim pokrivaem. I Zenonova mapa,
koja potie iz 1380. godine, predstavlja misteriju jer prikazuje Grenland bez leda.
Verodostojnost reka i planina oznaenih na toj mapi posvedoila su istraivanja francuske
polarne ekspedicije Pola-Emila Viktora u vremenu od 1947. do 1949. godine.
Otvor na polovima poinje od 83. paralele i njegova veliina prema unutranjosti
planete iznosi 2.250 km (1.400 milja). Taj podatak je izneo dr R. Bernard u knjizi uplja
Zemlja. Na slici br. 118 je fotografija Severnog pola koju je, 1949. godine, nainio
ameriki satelit ESSA 7.
Na slici br. 119 je snimak NASA-e, koji je dugo dran u tajnosti i koji pokazuje
Juni pol. Pola nema. Postoji samo ogroman otvor, koji vodi u unutranjost Zemlje. Na
slici br. 120 je snimak nainjen, takoe, 1949. godine, iz satelita ERS-1, koji pokazuje da
je vidljiv veliki svetlosni otvor bez detalja i da on poinje negde od 83. stepena severne
irine.
Na osnovu crtea mogue je da se vidi unutranje sunce od 86. paralele. O tom
crvenkastom suncu, koje nema nikakvu slinost sa naim, govorio je i istraiva Nansen.
Crte (slika br. 121) prikazuje oblik Zemlje sa upljinom.
Procenjuje se da debljina kore iznosi 800 milja. Centar gravitacije nalazi se u sredini
Zemljine kore.
(Dakle, nauna teorija, po kojoj je sila gravitacije utoliko vea, ukoliko je planeta
vea, je prevara. Jer, sve planete su uplje, i ako se centar gravitacije kod svake od njih
nalazi u sredini njene kore, onda i sila tee na svakoj od njih mora da bude ista.

Zato naunici nisu objavili ovo otkrie, iako imaju fotografije koje dokazuju da su
Zemlja, Mars i Venera uplji [to ukazuje na to da su i sve ostale planete, najverovatnije,
uplje]? Zato to je osnovni cilj ljudske nauke da prevari ljude, tj. da im porui veru u
Boga, kojom bi mogli da se spasu, a ne da ih istinito obavetava.
Ako bi naunici priznali da su sve planete uplje i da je sila gravitacije na svima
njima ista, oni bi na taj nain priznali i da je ivot na svima njima mogu, bar to se sile
gravitacije tie. Ovako, oni mogu slobodno da lau kako se ne zna da li na jo nekoj
planeti ima uslova za ivot, to za sobom povlai zakljuak da Bog ne postoji, obzirom da
niko normalan ne bi stvarao planete na kojima se ne moe iveti. - p.a.)
Pretpostavlja se da je prenik unutranjeg Sunca 600 milja. U taki D mogue je da
moreplovci opaze odblesak korone tog sunca. Istraiva Nansen stigao je do nje. A kada se
doe do take E, mogue je da se ovo unutranje sunce vidi u svoj veliini.
Prema objanjenjima amerikog istraivaa Zemlje, kosmosa i leteih objekata, dr
F. Strejndisa, planete su uglavnom uplje i u utrobi - tom majinom krilu - sadre ivot.
Po njemu, civilizacija se retko nalazi na povrini neke planete, zbog loih uslova ivota
(istina glasi da sve planete, osim Zemlje, pripadaju Bojem carstvu, a injenica - da se
ivot na Zemlji odvija na spoljanjoj povrini planete, najverovatnije predstavlja znak da
smo mi, Adamovo potomstvo, proterani iz raja - p.a.). O tome svedoe razni snimci,
poslati sa sondi. Tako je Pionir putem radara poslao snimke Venere (slika br. 122), koji u
regionima njenih polova ne daju nikakve podatke, sem odreenog udubljenja (ova dva
snimka prikazuju jedan isti pol Venere, a napravljeni su u razmaku od 10 minuta, to je
interesantno jer veliina otvora na njima nije ista; na taj nain, udubljenja pokazuju ne
samo kako otvori na polovima nastaju, ve i kako mogu, po potrebi, da se zatvore. Polarno
svetlo Aurora borealis se vidi samo kada otvori na polovima postoje. - p.a.).
Snimljene su i druge planete, iji snimci pokazuju isto. Mariner je snimio Mars, i
ovaj snimak (slika br. 123) pokazuje kako svetlost izbija iz mesta gde treba da je pol.
Moemo mirno zavriti ovo putovanje kroz lavirint nereenih pitanja tako to se
vie neemo pitati da li je Zemlja uplja, jer snimci NASA-e pokazuju da je ona otvorena
na Junom i Severnom polu i da su ti otvori iroki oko 2.250 km, ve emo postaviti
pitanje: Zato su ti snimci tako dugo skrivani od ljudi? Zato se krije da je Zemlja uplja?
Crte preseka Zemlje iz knjige Izgubljeni dnevnik admirala R. Berda tano
pokazuje otvore na polovima i prolaze, kao i kontinente, mora i gradove u unutranjosti
Zemlje, a u sreditu jedno centralno sunce (slika br. 124). Kada pogledamo ovu ematsku
predstavu unutranjosti Zemlje admirala R. Berda, kao i druge vrlo vane podatke i detalje
koje je izneo R. Bernard u knjizi Zemlja je uplja iz 1969, zbog koje je u to vreme
proglaen nenormalnim, moemo samo postaviti pitanje: ta rade naunici irom sveta? Za
koga istrauju? Zato nas dre u pogrenom ubeenju? Ko ivi u unutranjosti Zemlje?
Zar treba istraivati druge planete, a ne poznavati svoju matinu? (Tree oko)
Komentar: Autor ovog teksta se pita: zato naunici kriju da je Zemlja uplja, a
odgovor na to pitanje bi mogao da bude i sledei:
Ako bi nauka priznala da su Zemlja i sve ostale planete uplje, onda bi ljudima bilo
jasno da je sve planete stvorio Bog, a bilo bi im jasno i kako izgleda Boje carstvo,
odnosno, raj. A onda dravne vlasti i verske organizacije, odnosno, demoni u ijoj se
vlasti oni nalaze, vie ne bi mogli sa ljudima da rade ono to rade danas, tj. da ih lau i
varaju na sve mogue naine, odvodei ih, polako ali sigurno, sve dalje od Boga!
Da li znate kako funkcioniu vulkani? Tako to demoni stvaraju kamenje na povrini
zemlje, zagrevaju ga do take topljenja i bacaju visoko u vazduh, da bi izgledalo kao da
ono izlazi pod velikim pritiskom iz zemljine utrobe. Svaki demon moe u jednoj sekundi
da stvori 1.500 tona kamenja, da ih zagreje do temperature topljenja i baci uvis hiljadu
metara.
Zato oni to ine?

Zato da bi ljudi verovali u izmiljotinu koju su im oni objavili posredstvom nauke, a

to je da se Zemljina unutranjost sastoji od usijane lave, i da bi zatim, na osnovu tog
verovanja, izvukli zakljuak da Zemlja ne moe biti uplja!
Susret admirala Berda sa anelima desio se iz istog razloga, iz kojeg se desio i
susret Dorda Adamskog sa njima, a to je: da bi oni koji veruju u Boga znali odakle e im
doi spas na kraju sveta, kada bude izgledalo da im spasa vie nema niotkuda.
Sada je, verovatno, jasno i ko na povrinu zemlje, iz njene unutranjosti, alje
upozoravajue signale koje je NASA poela kontinuirano da hvata od 6. maja 1996!
* Na satelit, Mesec, jeste baza u kojoj su smeteni Sirijanci i Plejaani. Inae, kada
je neka planeta, kometa ili satelit baza, spolja nema zabeleenih aktivnosti, a u
unutranjosti vri kao u mravinjaku. (Irena Sjekloa Miler, 20. mart 2012)
* Idite i stii ete u dan koji ne prestaje, u ono to i ne slutite, niti ste slutili, u
radost koja ne sahne, jer to vam je stan. (D. A. Teodor: Re Gospoda kojeg nazvaste:
niko)
Ako je Zemlja uplja; ako u njenoj unutranjosti postoji unutranje sunce i ivi
jedna superiorna civilizacija; ako se centar gravitacije nalazi u sredini Zemljine kore; ako
je Zemlju neko stvorio, tj. ako ona nije nastala sluajno (Velikim praskom), odakle onda
potiu zemljotresi, obzirom da (neprestano) sleganje tla (koje, prema ljudskoj nauci,
predstavlja uzrok zemljotresa) ne bi smelo da postoji ako je planetu stvorio neko
(inteligentan)?
A ako zemljotrese izazivaju demoni, da bi ljudima, pravei im tetu i ubijajui ih,
ruili veru u Boga, kome onda zaista slui ljudska nauka, koja sve to zna a uti (jer su
fotografije otvora na polovima i izvetaj admirala Berda o njegovom putovanju u
unutranji svet planete Zemlje, koji predstavljaju dokaze da je Zemlju stvorio neko
inteligentan, odavno objavljeni javnosti)?
Ako postoje dokazi da je Zemlju stvorio Bog, koji su nauci itekako poznati, ta
onda predstavljaju nauna objanjenja, po kojima zemljotresi nastaju sleganjem tla,
tajfuni sudaranjem toplih i hladnih vazdunih struja, vulkani izbijanjem usijane lave iz
unutranjosti Zemlje, cunami talasi kao posledica zemljotresa koji se deavaju na dnu
okeana, itd?
Skrivajui da neko (inteligentan) stvara ogromne otvore na polovima, a zatim ih
zatvara (materijalizujui i dematerijalizujui pritom hiljade kubnih kilometara stena,
zemlje i leda), nauka skriva od ljudi dokaze koji su za njih od ivotne vanosti, a to je: da
postoji Bog i raj i pakao, ali i obaveza ljudi da urade posao koji im je Bog stvaranjem dao i
kroz Bibliju razjasnio - ako ne ele da zavre u paklu. Na taj nain, nauka pokazuje da je
glavni cilj njenog postojanja smrt, ako je mogue, svih ljudi na zemlji, odnosno njihov
svretak u paklu, obzirom da je korist koju ljudi imaju od nauke nitavna u odnosu na zlo
koje im ona ini laui ih u vezi ivotno najvanijih injenica.
Ako nauka skrivajui da je Zemlja uplja (jer NASA nije svojevoljno objavila
fotografije otvora na polovima, ve ju je na to naterao Bog; osim toga, ona je napravila
oko 250 tih fotografija, i na nekima od njih jasno se vidi unutranje sunce, ali je publici
prezentovala samo pet), i da se ivot ljudi odvija pod kontrolom druge, monije
civilizacije slui avolu, ta onda ine ljudi koji nauku smatraju korisnom za svoj ivot,
koji je uzdiu i potuju kao da ona vredi izuzetno mnogo?
Da nauka ne slui avolu, zar bi moglo da se desi da nauni asopisi i mediji,
decenijama ne objavljuju fotografije otvora na polovima, koje je, 1980. godine, napravila
NASA (otvori su postojali skoro dve godine, tokom 1980. i 1981. godine, a posle toga su
zatvoreni)? I zar bi moglo da se desi da naunici ne obaveste javnost, koja je videla
fotografije otvora na polovima (snimljene 1949. godine), kako su ti otvori nastali a zatim
nestali, i ko su ljudi koji ive u unutranjosti zemlje? Zato se naunici ponaaju kao da te
fotografije ne postoje, odnosno, zato iz injenice da su sve planete uplje nisu do sada
izvukli stotine zakljuaka, vanih za ovekov ivot, i objavili ih? Ostavljam iskrenom

itaocu da sam zakljui da li ljudi u nauci imaju prijatelja, ili monog i lukavog
neprijatelja.

37. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA VANZEMALJCI PROUAVAJU IVOT NA ZEMLJI
* Kraa stoke. 9. septembra 1967. godine, pored Alamosa, u junoj Kaliforniji,
naeno je mrtvo trogodinje drebe po imenu Lejdi. Glava ivotinje bila je bez mesa i
miia, nije bilo tragova njenog mozga, a organi i kima bili su odstranjeni. Jo
zagonetnije za umare bilo je potpuno odsustvo krvi ili tragova guma na tom mestu. Uspeli
su da otkriju samo 15 okruglih tragova blizu tela ivotinje.
Hiljadu dvesta metara od trupa nalazio se krug oko metar u preniku sa osam rupa u
zemlji, od kojih je svaka bila iroka 10 i duboka 12 santimetara. Upotrebom Gajgerovog
brojaa dokazano je postojanje radijacije oko tih tragova. Zbunjene, vlasti su pozvale
lekara specijalistu dr Dona Altulera da vodi sopstvenu istragu.
Mnogo godina kasnije, dok je sakupljala grau za knjigu Jedna vanzemaljska
etva, Linda Hau je pozvala dr Altulera da ispria ta je pronaao.
Kada sam se pribliio konju, mogao sam da vidim da je raseen od grla do
podnoja grudi vertikalnim, urednim rezom. Na rubovima reza boja je bila tamna kao da je
telo bilo otvoreno i podvrgnuto spaljivanju hirurkim kauterom. Spoljni rubovi zaseene
koe bili su kruti, gotovo kao da su bili spaljeni savremenim laserom. Uzeo sam uzorke
tkiva i kasnije ih pogledao pod mikroskopom. Na elijskom nivou javilo se gubljenje boje
i razaranje, promene sline onim koje izazivaju opekotine. Najvie zauuje odsustvo krvi.
Obavio sam stotine autopsija. Ne moete zasei telo a da ne istee krv. A krvi nije bilo ni
na koi ni na zemlji. Nije je bilo nigde. To je ostavilo najdublji utisak na mene. Zatim se
seam nedostatka organa u grudima tog konja. Ko god da je vrio rez, izvadio je srce,
plua i tiroidnu lezdu. Srednji deo grudnog koa bio je potpuno prazan - i suv. Kako da
izvadite srce bez krvi? (Biblija govori da krv predstavlja duu ivog stvora, a obzirom da
je avolov posao da oveku uzme duu, uzimanjem krvi ukazano je ko bi mogao da bude
izvritelj ovog dela - p.a.)
Ovaj sluaj privukao je panju irom sveta, a od tada su zabeleene hiljade slinih.
Konji i stoka bili su meta u veini sluajeva, ali i druge ivotinje. Satanistike sekte i razne
grabljivice moda su odgovorne za neke masakre, ali hirurka preciznost demonstrirana pri
vaenju, izmeu ostalog, reproduktivnih organa, ubedila je vlasti da je sluaj mnogo
zamreniji.
Sredinom osamdesetih uestali masakri ivotinja u Novom Meksiku doveli su do
istrage FBI, ali nita nije otkriveno. Onda je senator te drave, Harison Smit, konano
odluio da neto uini. Pisao je vrhovnom tuiocu Ministarstva pravde u Vaingtonu i
zahtevao da se istraga ponovo pokrene. Kompjuteri su korieni da se uskladite izvetaji,
nalazi autopsija i mogua objanjenja. Desetine izvetaja postale su stotine, a stotine
hiljade.
Bilo je to potpuno neobino vreme, to je uoila Linda Molton Hau, TV novinarka.
Ubeena da se razvija pria od ogromnog znaaja, prihvatila se gotovo nemogueg
zadatka - da same tu misteriju u dokumentarni film od 60 minuta. Pretraila je hiljade
novinskih iseaka, slubenih izvetaja, intervjuisala policajce i farmere. Lekari i veterinari
dodali su sopstvena svedoenja. Uspela je da pronae vrlo malo ljudi koji bi podrali
teoriju o grabljivicama ili satanistikim sektama, osim visokih inovnika FBI.
Prikladno nazvan udna etva, ovaj film prikazan je irom SAD zaprepaenoj
milionskoj publici. Lindine napore priznale su njene kolege i ona je dobila prestinu
nagradu Emi. Pokrenuta su ozbiljna pitanja, izmeu ostalih i da li bi tzv. kultisti mogli
da budu potpuno odgovorni za masakre. Oigledno ne bi. Bila bi im potrebna laserska
tehnologija, koja nije bila pronaena. A i da jeste, to bi zahtevalo masivne generatore,
komplikovanu transportnu opremu i dizalice, plus helikoptere u nekim sluajevima, kako

bi se objasnilo zato nikakvi tragovi guma, niti otisci stopala nisu ostavljeni na zemlji, ak
ni na snegu.
Svi pokuaji da se racionalizuju uzroci i posledice i da se u sve unese malo zdrave
logike nisu urodili plodom. Zvanina istraga pokuala je da celu stvar zataka, i do
dananjeg dana, uprkos injenici da se masakri nastavljaju, sve je ostalo misterija. Izvetaj
o udnim svetleim objektima u blizini mnogih mesta gde su se dogodili masakri nagnali
su ljude da se zapitaju nisu li posredi vojni helikopteri i nije li Vlada ukljuena u strogo
poverljiv i tajan istraivaki program. To je, meutim, odbaeno jer je jasno da bi se takav
program, ukoliko postoji, klonio javnih mesta i privatnih poseda. Neki farmeri nisu u to
poverovali i zaista su pucali u mnoge od ovih udnih svetlosnih oblika, a bdeli su do kasno
u no nad svojom stokom.
Linda je nastavila da misteriju istrauje i napravila je nastavak filma, sada pod
nazivom Strani oblici ivota. On je izneo skorije sluajeve, ali sadri i razgovore sa
uglednim lanovima lokalnog stanovnitva koji su bili svedoci pojave stvarnih NLO-a i
bia koja su uestvovala u otmici njihovih ivotinja. Najzapaeniji je razgovor sa parom
farmera iz Misurija, koji su jednog jutra kroz dvogled posmatrali dva neljudska bia sa
ogromnim belim glavama kako ispituju jednu njihovu kravu; inilo se da ona lei, neim
paralizovana. Pre nego to su nestala, ta bia su nekako uspela da podignu ivotinju u
vazduh ka letilici kupastog oblika.
U leto 1996. i iz Kolorada, Oregona i drugih amerikih saveznih drava, kao i iz
zemalja Latinske Amerike u kojima se neprestano registruje ubijena i iskasapljena stoka,
poele su da stiu informacije da mnogi od farmera, neposredno pre no to otkriju ubijenu
stoku, na nebu uoavaju nepoznate i neidentifikovane letilice. Ove izjave kasnije su
potvrene i radarskim osmatranjima. To, meutim, jo uvek nije sluaj i sa izjavama onih
oevidaca koji tvrde da su u neposrednoj blizini ubijene stoke viali letilice u obliku diska
i neka humanoidna bia koja lebdei nad tlom vre hirurke intervencije nad telima
goveda, ovaca i koza. Ovi oevici tvrde i to da ovi humanoidi, odmah po zavrenom poslu,
ulaze u letilice u obliku diska, koje zatim velikom brzinom naputaju tlo i gube se negde u
visinama neba.
Vodei britanski istraiva NLO-a Timoti Gud, koji je opisao Lindu Molton Hau
kao hrabru, ubeen je da su masakri manifestacija vanzemaljske aktivnosti. Ovakvo
gledite deli i dr Pjer Gerin, francuski astrofiziar, koji je nedvosmislen u osudi zvaninog
izvetaja FBI. On taj izvetaj smatra dokazom namere amerikih vlasti da obmanu javno
mnenje o NLO fenomenima.
Razmotrite ovo: 11. avgusta 1994. ameriki Kongres je zahtevao da sazna zato je
FBI uvao u tajnosti od njega, kao i od predsednika SAD, izgradnju nove zgrade u koju
treba da se smesti komanda Nacionalne slube izvianja (NRO), a iji su trokovi
izgradnje iznosili ak 400 miliona dolara. lanovi Kongresa bili su uvreeni to su
neobaveteni o novoj graevini, a nisu verovali da ni predsednik o tome nita nije znao.
Klinton nije imao drugog izbora, osim da naredi kongresnu istragu. I ko se pojavio da
odgovori na njihova pitanja? Niko drugi do sam direktor FBI, jer NRO potpada pod
njihovu jurisdikciju.
Linda Molton Hau nedavno je zavrila novi video-dokumentarac o masakru
ivotinja, udna etva 1993. On daje nove dokaze da se misterija nastavlja
nesmanjenom estinom. A zvaninih odgovora nema. (Tree oko)
Komentar: Masakriranje ivotinja, izvedeno na takav nain da se jasno vidi da ono
nije delo oveka, predstavlja dokaz da vanzemaljci prouavaju ivot na Zemlji, odnosno,
da im je on nepoznat.
Na osnovu tog dokaza trebalo bi da izvedemo sledee zakljuke:
1) da Boje carstvo, kome, osim Zemlje, pripadaju sve planete u vasioni, ne postoji;
i

2) da su vanzemaljci bezobzirni i zli, im mogu na takav nain da otimaju stoku i da

sa njom ine to im je volja.
Istina je, meutim, sasvim drugaija i glasi da pravi vanzemaljci, moralno, mogu
biti samo bolji od ljudi (jer kud bi mogli biti gori?!). Od ljudi su samo demoni na niem
duhovnom i moralnom nivou. Dakle, cilj ovakvih izvetaja je da ljude navedu da se
vanzemaljaca plae umesto da ih vole, a razlog za to je ve objanjen.
U gore navedenom izvetaju se kae da su svi sluajevi masakriranja ivotinja,
uprkos istragama, ostali misterija. Zato su ostali misterija? Zato to su se za to pobrinuli
visoki policijski i drugi dravni slubenici kojima vladaju demoni.
* NLO protiv britanskih farmera. Londonski Telegraf prenosi da stoari iz mesta
ropajer u Britaniji tvrde da im vanzemaljci otimaju ivotinje, i nekoliko njih ak navodi
da su lino videli kako im laserski zraci iz NLO-a seku ovce. Svoju stoku su zatekli sa
urednim rupama i nedostajuim organima, a nekim ovcama odstranjene su samo oi ili
im je meso vrlo uredno skinuto s kostiju. Sluajevi se deavaju na 80 kilometara dugom
koridoru gde ima mnogo farmi, a niti jedna nije prola bez misterioznih nestanaka ili
sakaenja ivotinja. (Tree oko, 20. april 2010)
* Implantati. Ameriki psihijatar dr Don E. Mek izazvao je pravu senzaciju
svojom knjigom Dosije o vanzemaljcima - otmiari i oteti. U njoj je detaljno izneo
potresna svedoenja mnogobrojnih pacijenata koja je sakupljao godinama i za koja tvrdi
da su istinita. Pacijenti dr Meka su ljudi, rtve otmice, a nasilno su ih odvodili
vanzemaljci. Zajedniko za sve otmice bilo je: ljudi su se odjednom nali u nekakvom
svetlosnom vrtlogu, zagluujui pisak parao im je ui i svi su osetili uasan strah. Odmah
potom, nali bi se u nekakvom zdanju nesagledivih razmera, ili u letilici. Zatim bi ugledali
njih, vanzemaljska bia.
Prema opisima iz bogate arhive dr Meka, vanzemaljci imaju veliku glavu, sa
izraenom i veoma razvijenom lobanjom. Oi su im tamne i ogromne, nos jedva vidljiv,
usne tanke, usta mala, ui sline ljudskim. Ruke su im tanke i duge, a na akama imaju tri
ili etiri izrazito duga prsta. Grudni deo tela je nerazvijen i mrav, noge opet duge i tanke,
obuvene u duboke cipele od nepoznatog sivog materijala, nalik na suner. Koa im je
izrazito bela ili svetlo siva i sjajna. Nemaju dlaka niti kose. Nemaju, bar po naim
merilima, vidljive oznake polnosti. Sa otetim ljudima su se esto ponaali nasilno,
brutalno, medicinski su ih ispitivali ne pokazujui ni malo razumevanja za strah,
negodovanje, pla i bolove svojih zamoraca. Od poprilinog broja ovakvih sluajeva
navodimo jedan:
Suzana G, dvadesetsedmogodinja studentkinja iz Njujorka, kod dr Meka je dola sa
tvrdnjom da joj je u glavu ugraen implantat. Pregled na skeneru pokazao je da devojka ne
fantazira.
Kada sam se nala na stolu prvo su me dugo posmatrali, a onda je jedan od
vanzemaljaca uzeo neto nalik na sondu i gurnuo mi u nozdrvu. Vrisnula sam, a onda mi je
u glavi neto puklo i vie se niega ne seam.
Hirurzi su uspeli, opet kroz nos, da izvuku implantat. Predmet nalik na deblju iglu,
duine 1,5 cm, napravljen od nepoznatog materijala. Ni pregledi elektronskim
mikroskopom, ni ispitivanja na Institutu za nuklearnu biologiju nisu uspeli da definiu
sastav implantata. Jo etiri ovakve naprave, od istog materijala, samo manjih dimenzija,
izvaene su iz glave i tela etvoro otete dece.
Komentar: Implantati pomou kojih nas vanzemaljci, navodno, prate i
prouavaju, trebalo bi da nas prevare da verujemo da nas oni ne poznaju, odnosno, da Bog
i Boje carstvo ne postoje.
* Derel Sims, vodei ameriki strunjak za vanzemaljske otmice, koji za sebe kae
da je, takoe, bio otet od strane vanzemaljaca kad je imao samo tri godine, a posle toga jo
nekoliko puta, posvetio se sasvim istraivanju tog fenomena, naroito prikupljanju
njegovih materijalnih dokaza. On uspeva da ih dobije od mnogih otetih, i kae da ih vrlo

savesno proverava kod strunjaka raznih profila. Sada ve poseduje itavu zbirku
implantata izvaenih iz tela ljudi, rtava vanzemaljskih otmica.
Prilikom operacija u toku kojih su izvaeni, primeeno je da su u tkivima oko
svakog implantata bili mnogi nervni zavreci koji tu nisu pripadali. Niko ne moe rei
zato su ti nervni zavreci tu, ali neki spekuliu da su oni mogli biti privreni na nervni
sistem kao neka vrsta sredstva za praenje. (Tree oko)
* Poevi od 1996, u nekoliko priznatih istraivakih laboratorija u toku su
ispitivanja, koliko je sada poznato, deset implantata. Svi su, poevi do 1989. do 1995,
najsavremenijim hirurkim metodama izvaeni iz tela 10 mukaraca i ena. Operacije su
snimane video i filmskim kamerama i fotografisane. Neki od pacijenata podvrgnutih
hirurkim intervencijama, godinama unazad su tvrdili da su im implantati ugraeni, dok ih
ima nekoliko koji, barem prema njihovom kazivanju, to nisu znali. Kod nekoliko njih, ova
strana tela bila su vidljiva na rendgenskim snimcima, dok kod ostalih to nije bio sluaj. A
implantati su im naeni na raznim delovima tela - poevi od zgloba na rukama, preko
ruku, prsiju do uveta...
Za sve do sada obraene pacijente zajedniko je to to ni kod jednog od njih, ak ni
najintenzivnijim pregledom, nije otkrivena ni najmanja povreda koe i tkiva na mestima
ispod kojih su implantati pronaeni (jer su oni materijalizovani u tkivu, a ne ugraeni p.a.). Svi do sada izvaeni predmeti, koji su i dalje na ispitivanju, veliine su od jednog do
tri milimetara i debljine od nekoliko mikrona do nekoliko milimetara. Mada je u njihovom
sastavu do sada utvreno postojanje sumpora do ak 24,42%, svi oni su providni, to
inae, barem prema nama znanim tehnologijama, nije mogue (broj 42 ukazuje da e
glavni napad vanzemaljaca na ljude biti izveden u vreme poslednjeg ienja. Broj 24
znai isto, jer je to, ustvari, broj 42 ijim su ciframa zamenjena mesta p.a.). Osim
sumpora, u implantatima su pronaeni i silicijum, magnezijum, krenjak, potaa, cink,
gvoe i aluminijum. Ovi sastavni delovi u implantate su uneti slojevito, s tim da su
slojevi pojedinih elemenata razliite debljine. Za sve ispitane implantate do sada je
ustanovljeno da su napravljeni posebnim tehnolokim procesima - spajanjem pod
pritiskom, ali i istezanjem, na temperaturama do ak minus 57,5 0 C. Do sada obavljena
spektroskopska i ispitivanja pod elektronskim mikroskopom implantata koji sadre
titanijum navela su inenjera Dorda Hataveja na procenu da su titan i aluminijum
korieni da bi se dobila jedna vrsta radio predajnika, ili prijemnika. Na osnovu najnovijih
informacija, neki od ovih 10 implantata sadre pojedine materijale koji su pronaeni i u
meteoritima. Zbog svih njihovih neobinih karakteristika, sada je preovlaujue uverenje
da su svih 10 implantata vanzemaljskog porekla.
Prvi od ovih implantata pronaen je 1989. u desnoj nozi, u visini zgloba, mukarca
starog tada 34 godine. On je godinama ranije uporno tvrdio da je etiri puta bio otiman od
strane vanzemaljaca i da je u njihovoj laboratoriji sluio kao priplodni mujak. Pod
regresivnom hipnozom objasnio je da je korien za oplodnju trideset bia nalik enama i
da je otac tridesetoro razliite dece. Tokom poslednje otmice, vanzemaljci su mu
ugradili implantat. Pomou njega, kako je tvrdio tokom seansi obavljenih pet puta od
januara do decembra 1996, vanzemaljci su u vezi s njim.
U drugom sluaju, jednoj eni je u levom uvetu, izmeu spoljnjeg i srednjeg uveta,
u aprilu 1996. otkriven predmet trouglastog oblika veliine 20 puta 30 milimetara, debljine
etiri milimetara. Plaviaste boje s ruiastim ivicama, radiopropusan. U njegovom
sastavu otkriven je titan. Ova ena je, od 1985, uporno tvrdila da je vie puta bila otimana
od vanzemaljaca, da je bila u njihovim laboratorijama na vasionskim brodovima i da su joj
neto ugradili. Dok implantat nije pronaen i hirurki izvaen, nije smatrana
verodostojnim svedokom. Bez obzira to je dokazivala da povremeno uje neke udne
zvuke, da nakon njih za krae ili due vreme gubi svest koja joj se vraa tek kada nad
sobom vidi vanzemaljska bia visoka oko 1,5 metara, s velikim krukolikim glavama, koja
nad njom vre razne eksperimente, a da pri tome meusobno ne komuniciraju bilo kakvim

glasom. Tek od poetka 1997, kada je njen implantat upuen na ispitivanje, stie se utisak
da joj je neko stvarno ugradio jednu vrstu radio prijemnika. Pojedinosti o implantatima
izvaenim iz tela preostalih pacijenata nisu poznate.
Ono to je, takoe, veoma interesantno je da ima i tvrdnji jo osmoro mukaraca i
ena, kao i njihovih lekara, da su i oni imali implantate vanzemaljskog porekla, ali su ovi
jednostavno isparili kada su izvaeni iz tela. (Kada bi radila u interesu ljudi, umesto to
radi na njihovu tetu, nauka bi zaas utvrdila da su implantati na obratan nain ugraeni
u tela ovih ljudi - p.a.) (Tree oko)
* Implantat beao od skalpela. Jedna 44-godinja ena, zvaemo je Brenda (jer
je elela da ostane anonimna), veoma je precizno opisala i nacrtala bie koje ju je jedne
noi probudilo iz dubokog sna, davei je. Liilo je na velikog insekta, bogomoljku. Na
njeno glasno pitanje: Zato to radi?, telepatski je dobila odgovor: Samo pokuavam da
te probudim!. Posle ovog dogaaja, Brendi su ostale udne oznake na telu, poela je da se
plai bradatih mukaraca i oseala je jaku odbojnost prema cirkusu i klovnovima. eznula
je za slanom hranom i imala averziju prema jakim svetlima, kao to je ono iznad zubarske
stolice. Upravo prilikom snimanja zuba, otkriveno je da u ustima ima strani metalni
predmet, ali i posle vie pokuaja, njen zubar nije uspeo da locira gde se on tano nalazi.
Doktor Riard Ler, koji je ve imao odreenog iskustva sa implantatima, traio je da
mu Brenda poalje sve filmove i zubarske nalaze, a na njegovo iznenaenje, i specijalisti
koje je konsultovao nisu bili sigurni gde se objekat nalazi. ena se zatim podvrgla
dodatnim snimanjima i, konano, posle CTA skeniranja, utvreno je da je re o implantatu
duine est i debljine jednog milimetra, smetenom u mekom tkivu desnog obraza, na
povrini jednog od facijalnih miia, takorei ispod same koe!
Kad je Brenda stigla u Kaliforniju, dva dana pred operaciju, uraeni su brojni
testovi, meu kojima i na elektromagnetno zraenje. Da bi bili sigurni kako je u pitanju
elektromagnetno polje iji je izvor u implantatu, odveli su je na udaljeni, otvoreni prostor,
daleko od svih moguih uzroka zraenja, i tu je izmereno elektromagnetno polje od 2,5
miligausa. Prilikom ispitivanja, kod Brende je prvi put korien i detektor
radiofrekvencije, i talasi iz njenog obraza registrovani su na 92,7 i 102,9 megaherca!
Doktor Ler, opisujui ovaj sluaj u specijalizovanom magazinu Mafon ornal,
priznao je kako ne moe konkretnije da odredi ta ovo otkrie predstavlja. Da budem
potpuno iskren, napisao je, o tome nemam nikakvu pretpostavku. To je podatak koji
mora da bude razmotren i prouen na kraju, a zatim uporeen sa sluajevima drugih
pacijenata. Postoji nekoliko sluajeva u kojima je elektromagnetno polje okruivalo
objekat, ali nikada nismo mogli da ispitamo radio-frekvenciju!
Iako je izgledalo da e u pitanju biti lak i rutinski zahvat, operacija na Brendinom
obrazu se pretvorila u skoro itav sat napornih pokuaja hirurke ekipe da doe do
tajanstvenog predmeta. Doktor Ler je o tome napisao:
Posle kontrole i procene laboratorijskih podataka, utvrdili smo da je Brenda u
zadovoljavajuoj fizikoj kondiciji i da se operacija moe obaviti. Petog decembra ona je i
uraena. Ali, da nismo koristili najmoderniju opremu, ne verujem da bismo ikada bili u
stanju da uklonimo predmet. Hirurg je stavio instrument u ranu i ugledali smo objekat
zajedno sa metalnim instrumentom na televizijskom monitoru. Svi smo zastali zapanjeni i
gledali kako se mali, metalni predmet okree i udaljava od skalpela! Usledio je skoro itav
sat veoma frustrirajueg i strpljivog rada hirurkog tima, vrlo paljivog traenja i pokuaja
da se zgrabi taj neuhvatljivi metalni tapi. Iznenada, naao se meu tipaljkama
instrumenta i izaao na povrinu lako, naizgled nepovezan sa bilo ime. Uklonio sam
predmet sa hirurkog sunera i stavio ga u krvni serum da bi ga sauvao za
transportovanje. Kada je to obavljeno, primetio sam da se nerajui metalni instrument
koji sam koristio da bih prebacio objekat namagnetisao! To je veoma udno, jer su
instrumenti tako napravljeni da do toga ne bi moglo da doe.

Doktor Ler bio je u nedoumici, kako sam kae, na koji nain da objasni nestvarno
kretanje implantata da li se to deavalo usled delovanja magnetnog polja objekta, ili je
postojao drugi razlog? Metalni predmet bio je ranije pretpostavljenih dimenzija, est
milimetara duine i jedan debljine, vrlo lagan i imao je bronzanu boju, kao i zadebljane i
konusne krajeve.
Iako podatak da postoje vrsti, fiziki dokazi o vanzemaljskoj tehnologiji koja je
sa nekim ciljem implementirana u ljudska tela da li zbog postizanja kontrole uma ili
eksperimentisanja iju svrhu nismo u stanju da dokuimo daje realnu nadu da e
naunici proniknuti u njenu sutinu, to se jo nije dogodilo, ili barem nije javno
obznanjeno. Ono to se zna o rezultatima laboratorijskih analiza odstranjenih implantata
jeste da postoje dve vrste metalni, i takozvani bioloki. Zatim, da pojedini emituju
radio-talase i ire oko sebe slabo elektromagnetno polje. Dok se o materijalima smatra da
ne moraju obavezno biti nezemaljskog porekla, sama tehnologija kojom su izraeni, u
odnosu na onu kojom danas raspolaemo, moe se uporediti, kau, sa onom koju smo
imali u kamenom dobu! (Tree oko, 3. novembar 2009)
Komentar: Na koji nain se kretao implantat kroz Brendin obraz? Tako to je
demon dematerijalizovao tkivo koje mu se nalazilo na putu kojim je hteo da ide, a iza
sebe materijalizovao novo tkivo.
Na slian nain se kroz zemlju kree i korenje biljaka. Naime, koren biljke nije
sposoban da sam sebi kri put kroz zemlju, ve to ini aneo koji stvara biljku,
dematerijalizujui zemljite koje se nalazi na mestu kojim eli da koren ide, i
materijalizujui na tom mestu novi deo korena.
* Beogradski sluaj. Od svoje tree godine, svake godine, od 1. do 20. decembra,
bukvalno prespavam. Roditelji su mi priali da tada dajem znake ivota, ali me niko ne
moe probuditi iz tog sna. Za tih dvadeset dana niti jedem, niti pijem, ve samo leim u
istoj pozi. Kad se probudim, niega se ne seam. I, da nije svedoenja roditelja i rodbine,
mislio bih da se ale kad mi to priaju, kae Mihajlo , ugledni beogradski biznismen.
Preko Meunarodnog instituta za tradicionalnu medicinu, iz Moskve, stigla je
Ruskinja Nataa Kuznjecova, da lei Jugoslovene. Kad je, pri pregledu Mihajla, pola
rukom prema njegovom levom uhu, on je zajaukao od bolova. Rekla je, na njegovo
iznenaenje, da vidi u njegovoj glavi, iznad levog uveta, malu metalnu ploicu veliine
oraha. Rendgenski snimak je potvrdio njene rei. Na jednoj poznatoj klinici potvrdili su da
u glavi zaista ima ugraenu ploicu iaranu nerazumljivim hijeroglifima! Ploica je od
neobinog ljubiastog materijala, udno isijava, i kad su hteli da je snime, na filmu nisu
dobili ba nita! (Tajne)
* Otkriven ip u Napoleonovoj lobanji. Francuski naunici su, ispitujui skeletne
ostatke Napoleona Bonaparte, otkrili mikroip od 1,5 cm, duboko ugraen u kost
lobanje (slika br. 125). Mada je poreklo ovog misterioznog objekta jo uvek nepoznato,
eksperti kau da bi on mogao biti iz svemira i da je Napoleon bio otet od strane NLO-a.
Sva mogua objanjenja za otkrie su zaista bezbrojna, ali najverovatnije je samo
ono koje su izneli francuski strunjaci. Mikroip je napravljen od materijala nepoznatog
dananjoj nauci i princip njegovog rada je jo uvek neispitan, kae dr Antoan Lefebre,
ekspert koji je izneo zapanjujue otkrie u medicinskom asopisu. Svi do sada
evidentirani sluajevi otmica od strane bia iz svemira su kao njihove rtve naveli obine
ljude koji nisu imali bitnu, presudnu ulogu u svetskim dogaajima. Ovo je prvi egzaktan
dokaz da su vanzemaljci u prolosti uticali na ljudsku istoriju i logina je pomisao da e to
i nadalje initi, kae dr Lefebre. Francuski strunjak je do zapanjujueg otkria doao
prilikom ispitivanja Napoleonovog ekshumiranog skeleta. Inae, ovo ispitivanje naloila je
i finansirala francuska Vlada.
Nadao sam se da u otkriti neke znake organskog poremeaja koji je uslovio
njegov nizak rast ili atipino ponaanje. No, naao sam neto to je od mnogo veeg
znaaja za nauku i ljudski rod, objanjava dr Lefebre. Prelazei rukom po unutranjosti

lobanje, Francuz je najpre pod prstima osetio malu izboinu. Pogled kroz lupu je pokazao
da se radi o mikroipu, toliko savrenom, unapreenom, da ni najrazvijenija svetska
tehnologija ne poseduje nita slino. Na osnovu naina na koji je implantat srastao sa
okolnim kostima, francuski strunjak je zakljuio da je on morao biti ugraen u
Bonapartinim mlaim godinama.
Kada je Napoleon imao 25 godina, 1794, on je nestao bez traga i niko nije znao
gde se stvarno nalazi. Sam je, kasnije, tvrdio da je bio zatoenik zatvora u vreme
Termidorijanskog perioda. Meutim, o tome ne postoje nikakvi pisani dokazi. Verujem da
je ba tada postao rtva otmice od strane svemirskih bia, objanjava dr Lefebre.
Od te epizode Napoleon je postigao meteorski uspon ka moi i vlasti. Naredne
godine je postao glavnokomandujui nad francuskim trupama u Italiji. Za mnoge vojne
strunjake nain na koji je uspeo da izgladnelu, razbijenu francusku vojsku pretvori u
monu vojnu silu i slomi Italijane, vie je nego zauujui. Nakon niza velikih vojnih
pobeda Napoleon je 1804. godine sam sebe krunisao i postao imperator Francuske. Ubrzo
se njegova imperija proirila i na teritorije koje danas pripadaju Nemakoj, Austriji,
vajcarskoj, Italiji i Danskoj.
Napoleon je koristio vojnu strategiju koja je po svojoj savrenosti bila sto godina
ispred njegovog vremena. Naravno, postoje prirodno obdareni ljudi, geniji, i Bonaparta je
sigurno bio jedan od njih. Meutim, ovaj implantat je svakako morao jo i vie pojaati
njegove sposobnosti, kae dr Lefebre. Sve do momenta kada je Napoleon doiveo teki
poraz od Engleza na Vaterlou 1815. godine, uspeo je da potpuno izmeni lice Evrope.
Kako bi izgledala istorija Zapada da nije bilo intervencije iz svemira, moemo
samo da nagaamo. Isto tako, stvar je pretpostavki da li su nam vanzemaljci zapravo
pomogli ili odmogli u tome. Mislim da je njihovo postojanje, kao i prisustvo na naoj
planeti i uticaj koji ovde vre neosporan i da nema mesta sumnji. Ljudski rod je, po svemu
sudei, samo mali deo i verovatno inferiorniji u odnosu na celu vasionu, zakljuuje dr
Antoan Lefebre. (Zona sumraka)
Komentar: Zato demoni, danas, u tela otetih ljudi ugrauju komadie metala
(mada specijalnog), a zato su u Napoleonovu lobanju ugradili lako prepoznatljiv
mikroip? Naime, ip u njegovu lobanju, sasvim sigurno, nije ugraen dok je on bio iv,
poto za tako neim nije postojala potreba.
I odgovor bi bio: Zato to se za dananje ljude zna da su bili rtve otmice, pa se i
postojanje implantata moe lako povezati sa njom. Da je implantat u Napoleonovoj lobanji
bio slian komadi metala, naunici moda ne bi istraivali njegov sastav, ve bi zakljuili
da je imperator strano telo zaradio u nekoj bici. Naravno, i javnost bi bila skeptina da
su mediji objavili da je u Napoleonovoj lobanji pronaen komadi metala verovatno
vanzemaljskog porekla. Ovako, pronalazak mikroipa, za koji je oigledno da ga
dananja nauka nije mogla proizvesti, izazvao je senzaciju.
Inae, implantati demonima nisu potrebni da bi upravljali ljudima, ve im slue da
bi prevaru spustili na nivo na kojem ovek moe lake da proguta udicu. Takoe je i
otmica nepotrebna, radi se o farsi koja se pravi da bi se napravilo pokrie za
ugraivanje implantata, ili, to je jo verovatnije, da bi se na njega ukazalo! Jer,
pronalazak implantata, za ljude koji ne znaju za Boga, predstavlja dokaz da su otmice ljudi
od strane stanovnika drugih planeta realnost.
Nemojte verovati da je francuska Vlada naloila iskopavanje Napoleonovih
posmrtnih ostataka zato da bi oni bili ispitivani, oni su izvaeni iz zemlje samo zato da bi
bio otkriven mikroip!
Zato je demonima bilo potrebno da u Napoleonovoj lobanji bude pronaen
mikroip?
Zato da bi prevara zvana neprijateljski raspoloeni vanzemaljci prouavaju i
kontroliu ljude mogla da bude proirena i na prolost - da bi ljudi u nju vie verovali.

* Otmice. U Londonu je, nakon skoro desetogodinjih istraivanja vrenih i u

Engleskoj, kao i u SAD i u jo 10 drugih zemalja - ispitivane su izjave ljudi koji tvrde da
su ih vanzemaljci otimali jednom ili vie puta - objavljen nalaz po kome je potvreno da
je od 1950. do 1998. irom sveta bilo od strane vanzemaljaca oteto pet hiljada mukaraca i
ena. Nad 76% njih utvreno je da su vanzemaljci vrili razne eksperimente. Od toga,
nad 53% eksperimenti su obavljeni na Zemlji, u letilicama vanzemaljaca, nad 38% to je
raeno u vanzemaljskim kosmikim laboratorijama, dok su ostali oteti odvoeni na
meuplanetarne stanice.
Kod pet hiljada ispitanih, kao posledice eksperimenata kojima su bili podvrgnuti,
utvreno je postojanje gubitka pojma o vremenu, paraliza pojedinih delova tela koja traje
od desetak minuta do nekoliko dana, oiljci po telu nepoznatog porekla, halucinacije i
neobjanjive promene na koi. Sve ovo uzima se kao neoborivi dokaz da su ti ljudi stvarno
neko vreme bili u vlasti vanzemaljaca.
Za oko 1% onih ije porodice tvrde da su oteti i da ih vanzemaljci nikada nisu
vratili, nije bilo mogue utvrditi gde su i ta im se desilo. (Dosije X)

38. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA PAKT SA VANZEMALJCIMA
* Dimi Gije. Jedna video-kaseta, izdata nedavno u Francuskoj, ako ve nije,
sigurno e uzdrmati mnoge koji ovom fenomenu poklanjaju ozbiljnu panju. Ali bi mogla
najvie uzbuniti obine smrtnike, jer kaseta, pre svega, razotkriva neverovatnu zaveru i
manipulaciju koja se vri upravo nad njima. O emu je zapravo re?
Dimi Gije, pionir u oblasti ufologije u Francuskoj, pisac i novinar, u toku svojih
dugogodinjih istraivanja, voen novinarskim instinktom, izgleda da je naiao i na neto
neverovatno a uasavajue, to je otpoelo jo 1945. godine, a to je, kako emo videti, s
razlogom dobro skriveno od svetske javnosti. Njegovo otkrie, u najkraem, glasi:
Vanzemaljci, iji je zvanian ifrovan naziv VBE (Vanzemaljski Bioloki Entiteti)
postavili su tajne baze na vie kontinenata! A postavili su ih u dogovoru i sa blagoslovom
12 najveih sila ovog veka!... Kako je sve poelo i kakvi su uslovi uglavljeni u taj
zemaljsko-vanzemaljski pakt?
Ubrzo nakon zavretka Drugog svetskog rata, Vanzemaljski Bioloki Entiteti,
odnosno predstavnici jedne od svemirskih civilizacija, ija je tehnologija nekoliko vekova
ispred ljudske, stupaju u kontakt sa tajnim slubama svetske dvanaestorice, i - potpisan je
tajni sporazum. Ubrzo, svetska dvanaestorica stvaraju tajnu organizaciju, pod nazivom
Maestik 12. Ona postavlja sledee ciljeve:
1) sakriti od javnosti istinu o vanzemaljcima (stotine hiljada svedoenja, nepobitni
snimci, kontakti prve, druge, tree i etvrte vrste - sve je klasifikovano pod strogo
poverljivo),
2) obrazovati tajnu Vladu koja e imati kontrolu nad Zemljom... i njenim
stanovnicima!
Kakve je, dakle, prirode taj sporazum? U zamenu za naprednu tehnologiju
vanzemaljaca, dvanaestorica im stavljaju na raspolaganje svoje najnovije podzemne baze.
Ali, ima jo neto, stranije: vanzemaljcima je dato pravo da skupljaju ljudske uzorke
svuda po Zemlji, kako bi na njima vrili genetske eksperimente! tavie, oni dobijaju i
dozvolu da vade ivotinjama (goveda, itd) razliite organe: genitalije, jezik, sluzokou. Od
tada tajanstveno nestaje na hiljade osoba. ene su podvrgnute vetakom oploenju.
Hiljadama i hiljadama ivotinja odstranjuju se genitalni organi na ivo...
Gije na kaseti nudi mnoge nepobitne dokaze, zvanine dokumente, svedoenja
oevidaca, strunjaka i naunika svetskog glasa. Tu su i potvrde istraivaa CNRS-a
(Nacionalni centar za nauna istraivanja), zatim bivih oficira tajnih slubi i amerikog
ratnog vazduhoplovstva. Tako, na primer, saznajemo da amerika armija poseduje NLO!
Tako se, dakle, razotkrivaju kako sadraj tako i ciljevi ovog paklenog pakta izmeu
jedne vanzemaljske rase i tajne organizacije Maestik 12. Istina, Gije je proniknuo u
samo neke od njih, i to moda ne one najbitnije, ali, ako je i deli onoga do ega je doao
tano, i to je sasvim dovoljno da nas upozori i opomene na jedan zemaljsko-vanzemaljski
demonski scenario, po kojem bi tzv. obina ljudska bia trebalo da budu svemirska
zamorad i posluni bioloki roboti. Ovaj plan neodoljivo podsea na plan tzv. iluminata,
jedne mone svetske elite koja tajno ve due vremena vue politike i ekonomske konce
na ljudskoj istorijskoj sceni. Da li su ove dve grupe tajnih monika u vezi, i u kakvoj; to
gotovo da je izvesno. Kako im se odupreti? Prvo, vano je da se razoblie i da javnost
sazna za njihove do sada dobro skrivane planove i zloine. Gije je to pokazao vlastitim
primerom hrabrosti i upornosti. Ni po cenu ivota nije ustuknuo pred pretnjama i
zastraivanjima koji su usledili kada su demonski reiseri uvideli da njegova istraga nije
uopte bezazlena. Tim zastraivanjima je jo izloen, treba pozdraviti i njegovu hrabrost

kao i hrabrost njegovih prijatelja (veinom naunika i eksperata) to su se usudili da na

videlo iznesu ovu, po svemu sudei, najveu svetsku zaveru svih vremena.
Gijeova video-kaseta otkriva i zato naunici ute o ovoj zaveri, ili zato bar ne
potvrde dokaze prema kojima Zemlju zaista poseuju, a sada ve i nastanjuju neke grupe
vanzemaljaca. Ona takoe objanjava zato je veina tzv. ozbiljnih listova izvrgla poruzi
fenomen NLO. Uzgred, iz njegovih istraivanja saznajemo, izmeu ostalog, da postoji vie
vrsta vanzemaljaca koji poseuju Zemlju, od kojih su neki i prijateljski raspoloeni prema
ljudima. To ohrabruje, jer se moe pretpostaviti da su ovi sigurno nadmoniji od onih
sebinih i nedobronamernih koji, evo, nastoje da od ljudi i Zemlje naprave svoju
demonsku laboratoriju. Jer, boanski zakon - da je ljubav najmonija sila - svakako vai i
u nezemaljskim svetovima i njena snaga je tamo jo oiglednija i delatnija.
S tim u vezi, kao sama od sebe se nudi ljudima mogunost da se od raznih
zemaljskih i svemirskih demonskih projekata (poput ovog koji razotkriva Gije), zatite
upravo ljubavlju, ivljenjem Bojih zakona i zapovesti, a da istovremeno sve one koji ih
napadaju i nastoje da manipuliu njima - u istoj molitvi predaju, prepuste Oevoj snazi i
sudu.
Komentar: Dimi Gije je ovek kojim vlada demon, to znai da su u njegovom
otkriu sigurno izmeane istina i la.
* Kada je pre nekoliko godina, tanije 1988, poznati svetski ufolog D. Endrjus
javno svedoio o postojanju tajnog dogovora izmeu CIA-e i malih sivih, njegovo je
svedoenje prvo doivljeno kao senzacija, a zatim preko noi povueno. On je proglaen
mentalno poremeenom osobom koju je ugledni Njujork tajms, navodno, zloupotrebio.
Ali, posle samo nekoliko meseci, u Vaington Postu objavljene su izjave nekoliko
poznatih ufologa, meu kojima i svedoenja an Fransoa ila i Dona Lira, koja su ila u
prilog Endrjusovoj izjavi.
Od 1947. godine primeen je veliki broj leteih tanjira oko mesta gde su
postavljene bojeve glave sa nuklearnim punjenjem. Endrjus navodi da su tada, po
njegovom saznanju, uspostavljeni prvi znaajniji kontakti izmeu CIA-e i vanzemaljaca.
Od 1953, CIA strogo zabranjuje svaki izvetaj o pojavi vanzemaljaca, proglaavajui ih
nepostojeim, a svi oni koji su se drznuli da o ovim pojavama dokumentovano govore
proglaeni su mentalno bolesnim ili su nestali. Ufolog Don Lir navodi sluaj Pola
Benevica, uglednog industrijalca iz Novog Meksika, koji je jednoga dana sluajno na
svom kompjuteru uhvatio dijalog malih sivih iz oblasti Dulce i vojne baze nedaleko
od Albukirka. Saznavi za vezu vlada SAD i vanzemaljske civilizacije, postao je opasan.
Uskoro je mentalno uniten i zatvoren u ludnicu.
U navodnom ugovoru koji postoji izmeu CIA-e i malih sivih, po svedoenju an
Fransoa ila i Dona Lira, dogovoreno je sledee: civilizacija malih sivih e davati
savete za usavravanje naoruanja SAD, a zauzvrat e pozajmljivati ljude i ivotinje radi
posmatranja. U poetku su pozajmljivane ivotinje. Nedozvoljeno su ukrtane i prenoene
sa jednog kontinenta na drugi. irom SAD, naroito poslednjih 15 godina, primeen je
veliki broj ivotinja sa neobinim mutacijama (nemojte verovati da su to ivotinje, jer Bog
ne stvara mutante. To su demoni - p.a.).
Na alost, od strane malih sivih prekren je dogovor i o pozajmljivanju ljudi.
Prvo, pozajmljivan je daleko vei broj ljudi nego to je to u poetku dogovoreno. Drugo,
ljudska bia nisu samo posmatrana, ve su nad njima i vreni najrazliitiji eksperimenti.
Veina pozajmljenih bile su ene, starosne dobi od 25-30 godina. Najvei broj tih ena je,
posle detaljnih ispitivanja, bio vetaki oploen. Jedan deo oploenih ena vraan je, a
odreeni broj je zadravan sve do raanja hibrida, koji su vanzemaljci ili preuzimali, ili
ubijali ukoliko nisu bili zadovoljni dobijenim kvalitetom. Po reima an Fransoa ila,
svedoenja nekih od vraenih ena vie su nego potresna. Kao dokaz, ovaj ufolog navodi i
svedoenja ena kojima je u treem ili etvrtom mesecu trudnoe izvren vetaki pobaaj.

Na alost, tek nekoliko lekara koji su vrili pobaaje kod pomenutih ena osmelilo se da
govori o neobinim fetusima, ali su i oni uskoro zastraeni i opovrgli su svoje izjave.
U maju 1988, Lili Osvald, profesor muzike iz Meksika, svedoio je o
eksperimentima koji su vreni nad njim i drugom njegovog sina koji je bio otet zajedno sa
njim u januaru 1987. Pri tom je dao i detaljan opis bia, po kojem je i nainjen fotorobot
malih sivih (slike br. 126 i 127). Ova bia su izuzetno niskog rasta, uske glave i velikih
crnih, izuzetno prodornih oiju. Potpuno isti opis dalo je jo tridesetak svedoka. Po
svedoenju Osvalda, kao i Lilijan Luis, nekim otetim ljudima ova bia su ugradila
implantate u mozak, kako bi nesmetano mogli pratiti njihovo kretanje i ponaanje.
Njihov je glavni cilj da Zemlju pretvore u laboratoriju, a ljude u zamorie, istie
Osvald. Po svedoenju Lilijan Luis, jedne od otetih i vraenih ena, kojoj je u etvrtom
mesecu trudnoe izvren vetaki pobaaj, a koja je prisustvovala raanju jednog od
hibrida, dobijeni hibrid je veoma liio na oveka samo to mu je boja koe bila neto
blea, tanije - plaviasta. Mislim da e ih usavravati sve dotle dok ne budu potpuno
liili na nas, a onda e ih, poput ivih robota, ubaciti meu ljude i tako zavladati naom
planetom, istie Lilian Luis.
* Visoravan Albion u Francuskoj poznata je po velikom broju podzemnih prolaza
i peina udesne lepote. Njena unutranjost podsea na upljikavi sir i meta je geologa i
speleologa iz itavog sveta. Uopte, ovo podruje gustih uma i sonih panjaka koji se
prostiru unedogled, ljudi s pravom nazivaju zemaljskim rajem. U ovoj oblasti nalazi se i
velika opservatorija, tj. Centar za astronomska posmatranja i istraivanja. Meutim, u
ovom podruju desilo se i nekoliko neobinih, gotovo neverovatnih dogaaja.
Gospodin Rene Varino, ufolog i glavni urednik lista Kontakti sa vanzemaljcima,
roen je u ovom kraju i svake godine u rodnom selu provodi deo godinjeg odmora.
Doavi jednog leta na odmor, uo je od seljaka da je stari Vilarden bolestan i da eli da ga
vidi. Sa umarom Vilardenom Varino je provodio dosta vremena. Mudri starac znao je
svaki puti, svako drvo, svaki kamen u ovom podruju. On je Varinou ispriao sledeu
priu.
Jo pre pet ili est godina, primetio je u podnoju visoravni neobina bia. Kako je
bilo vee, a on je tokom dana popio dosta jabukovae, prvo je pomislio da mu se stvari
priviaju. Posle nekoliko meseci ugledao je istovetno bie nedaleko od opservatorije. Po
dolasku kui, zapisao je kako bie izgleda i pokuao da ga nacrta. Opis i crte odgovarali
su izgledu malih sivih.
Prolo je otada nekoliko godina, a starac o svom neobinom susretu nikome nije
priao. Ali jednog poslepodneva ugledao je kako irokim umskim drumom nailaze tri
velika crna automobila. Imao je udno predoseanje da treba da se sakrije. Zbog umskog,
neasfaltiranog puta, automobili su se sporo kretali i starac je iz bunja jasno video da u
srednjoj limuzini sedi jedan poznati marsejski politiar, a do njega ono isto sivo bie zlih
oiju. Automobili su nestali u pravcu opservatorije.
* Poznati Centar za astronomska ispitivanja nalazi se u neposrednoj blizini
Albionske visoravni. Pristup tzv. opservatoriji strogo je zabranjen, a ak i zaposleni u njoj
imaju, zavisno od posla koji obavljaju, odreene zone kretanja.
Jedan od uvara, ovde emo ga zvati Marsel, sluajno se liftom spustio nie, tj.
dublje u zemlju ispod opservatorije. Naao se u spletu neobinih hodnika, osvetljenih
beliastom svetlou. Zainteresovan da vidi ta se tu nalazi, krenuo je kroz hodnike.
Naiao je na nekoliko vrata koja su bila blindirana. Hodnici su se irili kao mrea i inilo
se da im nema kraja. Vladala je savrena tiina. Nigde nikoga. Marsel se pitao gde su
zaposleni i ta se krije u prostorijama iza blindiranih vrata. Odjednom je zauo um
koraka. Okrenuo se i sledio od straha. Ugledao je grupu neobinih bia. Jedni su bili niski,
sivi, sa velikim crnim oima, dok su drugi podseali na ljude, ali im je boja koe bila
plava, a boja lica samrtniki bleda. Jedan od tih polu-ljudi priao je Marselu i poeo da ga
udara. uvar je bio visok i snaan, ali ovo nepoznato bie udaralo ga je tako jako da nije

uspevao da mu se suprotstavi i uskoro je izgubio svest. Teko pretueni Marsel osvestio se

tek u bolnici. Od zadobijenih povreda oporavljao se vie od dva meseca. U bolnici je
nesreni ovek saznao da se, po izjavi efa njegovog odeljenja, napio na radnom mestu i
pao sa jedne od terasa. Marsel, inae antialkoholiar, poznat kao vredan i dobar radnik, bio
je okiran i uvreen takvom izjavom svoga efa. Lekaru koji ga je leio, kao i dvojici
svojih prijatelja, detaljno je ispriao ta se zapravo dogodilo. Ali, tada su nastupili najvei
problemi nesrenog oveka. U opservatoriji su njegove izjave proglaene za smene i
sulude, a lekarima je preporueno da ga prebace na psihijatrijsko odeljenje. Marselova
supruga je tih dana dobila prvo anonimno upozorenje da e zbog izjava njenog mua
stradati cela porodica. ena se za pomo obratila Marselovom vernom prijatelju i kolegi.
On je takoe bio uvar u opservatoriji i verovao je Marselu. Zapisao je sve to mu je
pretueni prijatelj u bolnici ispriao i taj zapis odneo uredniku lokalnog lista. Posle
nekoliko nedelja Marsel i njegov prijatelj nestali su bez traga.
Nekoliko meseci posle ovog misterioznog dogaaja, poznati ufolog, publicista i
novinar svetskog glasa Dimi Gije, dobio je video-kasetu sa izjavom jednog od zaposlenih
naunika iz opservatorije. Bio je to modifikovani tonski zapis, tanije anonimna izjava
oveka koji je zbog line sigurnosti eleo da ostane nepoznat. On je potvrdio Marselove
izjave. Desetak spratova ispod opservatorije krije se pravi podzemni grad koji je
hodnicima spojen sa peinama Albiona. U njemu vladaju mali sivi. U laboratorijama,
iza blindiranih vrata, vre se genetski eksperimenti. Bledolika bia koja lie na ljude
dobijena su vetakim ukrtanjem gena oveka i malih sivih. Ta bia postoje, izuzetno
su snana i u svakoj novog generaciji sve vie lie na ljude. Vie od toga naunik nije hteo
da kae. Na kraju je Gijea upozorio da bude izuzetno oprezan.
Komentar: Da su demoni hteli da sakriju ovu tajnu od ljudi, oni Marsela ne bi tukli,
ve bi ga ili onemoguili da ue u prostor ispod opservatorije, ili bi ga, ukoliko bi ipak
uspeo to da uini, ubili kad su ga u njemu zatekli, dematerijalizujui njegovo telo, kao to
su to i uinili neto kasnije. A ako za to ne bi imali doputenje, ne bi se pojavljivali da ih
on vidi, i on ne bi imao o emu da pria. Dakle, Marsel je pretuen samo zato da bi
ispriao da ispod opservatorije ive (i rade ko zna ta) zli vanzemaljci.
* Nisu svi zli. Polovinom aprila 1954. godine, u kalifornijsku vojnu bazu Edvards,
spustilo se pet leteih tanjira. Njihov dolazak neobino se poklopio sa boravkom
predsednika Ajzenhauera u pomenutoj bazi. Iz ogromnih letilica izala su bia slina
ljudima i na razumljivom engleskom jeziku zatraila susret sa predsednikom.
Ovi neobini ljudi bili su visoki oko dva metra, izrazito blede puti, svetlo plave,
gotovo bele kose i svetlih oiju. Oi su im bile kose, one jabuice malo ispupene i nisu
imali obrve ni trepavice.
Istakli su da dolaze u miru i da mole da ih predsednik primi i saslua. U razgovoru
sa Ajzenhauerom izrazili su svoju zabrinutost za nau planetu, koju, po njihovim reima,
ve dugo posmatraju.
- U svemiru je malo planeta tako lepih i udesno sazdanih za ivot, kao to je
planeta Zemlja. Ali vaa civilizacija je na niskom stupnju razvoja. Okrenuti ste samo
materijalnom i nedostaje vam duhovnost. Stalni ratovi i upotreba primitivnog atomskog
oruja odvee ovu prelepu planetu u propast. Zato smo doli da vam ponudimo pomo
- rekao je, izmeu ostalog, jedan od posetilaca.
Ali visoki plavi postavili su uslov. Traili su dozvolu da odmah unite atomsko
naoruanje, a onda e ljudima pomoi u razvoju nauke i tehnike, koje e biti koritene
iskljuivo za dobrobit planete i civilizacije koja je naseljava.
Jedan od posetilaca dugo je govorio o beznaajnim bolestima od kojih bia na ovoj
planeti umiru, a naa civilizacija za njih nema leka. Istakao je da bi se ljudski vek znaajno
produio, tanije udvostruio.
Predsednik Ajzenhauer, koji je ve tada znao za dogovor CIA-e i malih sivih,
odbio je svaku saradnju sa novim posetiocima. Sasluao ih je nestrpljivo, a onda sa dozom

nipodatavanja, kao da se obraa deci a ne pripadnicima jedne vie civilizacije, istakao da

Zemlji, za sada, nije potrebna njihova pomo, ali ako ele neka se za svaki sluaj vrate
kroz dvadeset ili trideset godina.
Visoki plavi su ustali, poklonili se i povukli bez rei. Uli su u svoje letilice i
nestali. (Tree oko)
Komentar: Visoki plavi vanzemaljci koji su razgovarali sa Ajzenhauerom, bili su
aneli koji su na Zemlju doli malo prerueni, a preruili su se zato da se ljudi ne bi
odluili za saradnju sa njima samo zato to izgledaju isto kao ljudi, ve da bi najpre
razmislili o njihovoj ponudi, i prihvatili je samo ukoliko im ona zaista odgovara. Jer, kada
Bog dopusti demonima da iskuavaju ljude (recimo, pojavljujui se u obliju zlih
vanzemaljaca), on istovremeno daje ljudima i pomo kojom bi oni ta iskuenja mogli da
prevaziu (u ovom sluaju ta pomo je dola posredstvom dobrih vanzemaljaca, tj.
anela).
to se tie Ajzenhauera, on je, oigledno, bio opsednut demonom, obzirom da
nijedan normalan ovek ne bi odbio pomo jedne toliko superiorne i, prema ljudima,
prijateljski raspoloene rase.
Na kraju razgovora koji je vodio sa vanzemaljcima (anelima), on im je rekao da
Zemlji, za sada, nije potrebna njihova pomo, ali da, ako ba ele da pomognu ljudima,
mogu ponovo da navrate kroz dvadeset ili trideset godina. I oni su ga posluali, jer su
dvadesetak godina kasnije doli i razgovarali sa Kenedijem!
* Da li su amerike vlasti, jo davno, ustupile delove svoje teritorije jednoj
agresivnoj vanzemaljskoj rasi?
O navodnom postojanju tajnih podzemnih baza vanzemaljaca izgraenih na vie
mesta irom SAD, ve godinama se uporno govori. A sve upornije se govori i o postojanju
tajnog prokletog pakta sklopljenog izmeu amerike Vlade, tanije nekoliko njih i
vanzemaljaca zvanih Sivi, tako nazvanih zbog navodne sive boje njihove koe (prema
opisu onih koji tvrde da su se sa tim biima sretali).
U isto vreme, mnoe se i miljenja onih koji apriori odbacuju i mogunost da
vanzemaljci na naoj planeti imaju izgraene baze i da je bilo koja amerika administracija
ikada sa nezemaljskim biima postigla bilo kakav sporazum. Ukljuujui i onaj takozvani
pakleni pakt kojim je utvreno da e vanzemaljci Amerikancima, za ustupanje teritorija,
ustupati napredne tehnologije. Meutim, ovih dana, neka svedoenja koja stiu upravo iz
SAD, ponovo oivljavaju dosije vanzemaljskih baza irom Amerike. Uprkos tim novim
svedoenjima, dilema - da li postoji tzv. zastraujua istina po kojoj je Zemlja, tajno,
prodata Sivima - je ostala.
Prvo svedoenje daje Vilijam Hamilton, svojevremeno pripadnik slube bezbednosti
Amerikog ratnog vazduhoplovstva. Za njega se tvrdi da je jedan od trenutno
najupuenijih u tajne, podzemne, vanzemaljske baze. Po Hamiltonu, jedna od najveih
takvih baza nalazi se u neposrednoj blizini gradia Dulce, u Novom Meksiku, a udaljena
je, kako on tvrdi, 2.350 metara od rezervata indijanskog apakog plemena Jikarila (sve to
je smeteno na visoravni Arhuleta Mesa). Baza Dulce, prema Hamiltonu, jedna je od
najstarijih baza vanzemaljaca na naoj planeti. U toj podzemnoj bazi, daleko od ma ijih
radoznalih oiju, Sivi godinama vre genetske eksperimente i nad ljudima i nad
ivotinjama, i sve to uz saglasnost amerike Vlade, kategorian je Hamilton. On uporno
nastoji da uveri da je re o tajnoj saglasnosti.
To isto tvrdi i Milton Kuper, nekadanji oficir i pripadnik slube bezbednosti
Amerike ratne mornarice. On je znan po tome to se jo 1969. godine upustio u bitku iji
je cilj prekidanje vaenja pakta. On je tu bitku otpoeo u trenutku kada je tzv. komisija
Kondom zvanino obelodanila da NLO-i nisu iluzija onih koji tvrde da ih viaju. Ili, da
nisu iluzija veine oevidaca. I Kuper tvrdi da je Dulce vanzemaljska podzemna baza. Ali
on ide i dalje.

Vanzemaljci su, u poetku, drali u zarobljenitvu dosta naih naunika, a neki su

im sluili i kao taoci. Mi smo, da bismo taj problem reili, koristili specijalne vojne
jedinice, tzv. Delta fors, no nita nismo uspeli da uradimo jer su naa oruja bila nemona.
Imali smo brojne rtve i tako su Sivi tokom pune dve godine bili apsolutni gospodari
baze. Tada smo bili primorani da popustimo i da se s njima pomirimo. Od tada i traje to
neobino saveznitvo izmeu amerike Vlade i vanzemaljaca, tvrdi Kuper.
I po njemu, i po Hamiltonu, Dulce je genetska laboratorija vanzemaljaca. Ta njihova
baza je podzemnim tunelima povezana sa atomskim centrom u Los Alamosu, takoe u
Novom Meksiku. Saobraaj u tim tunelima obavlja se specijalnim vozilima, nekom vrstom
brodova, slinih onim vasionskim, ali znatno manjih dimenzija. U Dulci vanzemaljci
istrauju uticaj radijacije na ovekovo genetsko naslee, a pokuavaju i da stvore nova
bia - takoe na osnovu naeg genetskog potencijala. Istina, ni Kuper ni Hamilton ne
potvruju izriito, ali ni ne demantuju glasine koje se uju i na vie mesta irom Novog
Meksika, kao i na jo nekoliko mesta irom Amerike - da ono to se naziva pakleni pakt
nije novijeg datuma. Tanije, da nije staro tek nekoliko decenija. Naprotiv, uje se da je taj
sporazum Zemljana i vanzemaljaca star ak nekoliko stotina godina, a postignut je izmeu
pripadnika i danas tajanstvene sekte Prosveeni i vanzemaljaca. A da je prvi sporazum
izmeu amerike Vlade i Sivih sklopljen jo 1893. godine (istina glasi da je taj
sporazum potpisan jo 1778. godine p.a.)! Ukoliko je ovo tano, onda bi trebalo da je
tano i da se Vaington tada obavezao da e vanzemaljcima obezbeivati odreen broj
ljudi za eksperimente, a takoe i ivotinja, u istu svrhu. Za uzvrat, vanzemaljci e
amerikoj strani omoguiti pristup nizu naunih saznanja i vojnih tehnologija.
Prema Kuperu i Hamiltonu, kao i prema jo nekim izvorima, vanzemaljci Zemlju
smatraju svojom rodnom planetom, ali i da je njihova rasa znatno starija od ljudske. Sivi
tvrde da potiu od jednog humanoidnog gmizavca ukrtenog sa ljudskim biem. Ova
definicija nije ba sasvim jasna, jer za sada izostaje odgovor na pitanje koje je to ljudsko
bie moglo biti, jer prema vanzemaljcima, u vreme kad je stvorena njihova rasa, ljudi,
barem ne u obliku koji nam je poznat, na naoj planeti nije jo bilo. Prema nekim drugim
izvorima, deo eksperimenata koje obavljaju na Zemlji, motivisan je namerom da ponovo
preuzmu nau planetu - koju smatraju ne samo rodnom grudom ve i isturenim
poloajem za irenje i van Sunevog sistema. Naravno, sve ovo to je do sada reeno,
namee razumljivo pitanje - nije li ono to tvrde Kuper i Hamilton, kao i niz drugih, samo
fantazija? Odgovor na ovo i slina pitanja do daljeg je nemogue dati. A to je i jedan od
razloga zato i dalje traju rasprave izmeu onih koji su ubeeni da postoje vanzemaljske
baze (i to ne samo na prostoru SAD), i onih koji tako ta odluno odbacuju. Ostaje, takoe,
i da se - ako je mogue - neto vie i podrobnije sazna o sekti Prosveeni, njenim
korenima, verovanjima, ciljevima i, naravno, da se dokui da li ona i sada deluje, ko su joj
pripadnici, koliko je i gde rasprostranjena... Ostaje i da budu potvrene ili demantovane i
tvrdnje da baze sline onoj u Dulci postoje i u Koloradu, Nevadi, Arizoni i Kaliforniji - i
da su ak sve meusobno povezane.
Ono to je, meutim, izvesno, to je da je 1983. nauna revija Omni objavila niz
fotografija robota na nuklearni pogon ija je namena upravo prokopavanje podzemnih
tunela. Revija je tada tvrdila da je ovaj robot korien za prokopavanje ispod Los Alamosa.
Ali nita nije reeno u koje se svrhe to radi i ko tunele prokopava, odnosno iji je taj robot.
I da li ti podzemni tuneli odista postoje.
Da podzemni tuneli postoje i da su delo vanzemaljaca, uveren je ameriki fiziar
Paul Benevic. On takoe uporno dokazuje kako je ve due u vezi sa vanzemaljcima. I da
je, pomou kompjutera, uhvatio razgovore izmeu baze Dulce i vasionskog broda. Ne
samo zbog toga, vei broj Benevicevih kolega za njega tvrdi da je lud, no on se na to ne
obazire. Ne obaziru se ni brojni ufolozi koji ovih dana obelodanjuju fiziareva svedoenja
i rezultate njegovih istraivanja, uvereni da je sve to on kae istina.

Zahvaljujui takvom stavu ufologa, sada je obelodanjen i sluaj Mirne Hansen, koji
je Benevic ispitivao. Prema njenom iskazu, nju su u maju 1980. oteli vanzemaljci i odneli
je ne u svoju letilicu, ve u jednu od podzemnih baza. Isto tvrdi i Krista Tilton, koja
uverava da je oteta 1981. I njen sluaj je ispitivao Benevic i uveren je da i ona, kao i
Hansenova, govori apsolutnu istinu. I Hansenova i Tiltonova svedoe da su ih oteli mali
sivi (u oba sluaja dvojica otmiara). S tim da je Hansenova odmah odvedena u
podzemnu bazu u Dulci, dok je Tiltonova najpre odvedena u vanzemaljsku letilicu.
im su me uvukli u letilicu, ona je poletela i nakon nekog vremena, koliko joj je
trebalo da pree put od Oklahome do Novog Meksika, aterirala je. Moji otmiari tamo su
se sreli s jednim zemljaninom u vojnoj uniformi, a zatim su me sva trojica silom uvela u
neke podzemne tunele, svedoi Tiltonova. I ona i Hansenova (ova druga je iz Novog
Meksika, to po Benevicu objanjava zbog ega nije najpre odvedena u letilicu ve
direktno u podzemnu bazu), tvrde da su u podzemnoj bazi videle maine uveliko nalik na
nae kompjutere, ali i male letee tanjire, razne druge sprave, aparature i bazene sa
formalinom. Inae, utvreno je da se ove ene nikada nisu srele, niti su znale ta je ona
druga izjavila o otmici. O tim bazenima govori se i u tajnom vojnom dokumentu zvanom
Mapa iz Dulce. U njemu se tvrdi da su u tim bazama hibridi koje su stvorili
vanzemaljci. Ameriki naunik in Morton uverava da osim ovog dokumenta poseduje i
video kasetu baze Dulce, snimljenu u njenoj unutranjosti. Za sada, koliko je znano, jo
nije konano utvreno da li je ta kaseta originalna, ili je moda uspela montaa, dakle
prevara.
Ve smo pomenuli da, prema brojnim izvorima - koje tek treba proveriti, vanzemaljci podzemne baze u SAD imaju i na drugim mestima a ne samo u Dulci.
Konkretnije, u okolini Los Alamosa, Los Anelesa i gradova Taos, Sandija, Karlsbad,
Krid, Kolorado Springs... Sve te baze, tvrdi se, meusobno su povezane sistemom
podzemnih tunela i sve slue vanzemaljcima za obavljanje najrazliitijih eksperimenata. A
u njima radi ve 18.000 Sivih (broj 18 ine tri estice - p.a.). Dok im ukupan broj na
Zemlji nije poznat, jer - ponovimo - postoji iroko rasprostranjeno uverenje da oni
podzemne baze imaju ne samo u SAD, ve i u nekoliko zemalja Latinske Amerike, pa i na
drugim kontinentima.
Benevic, ali ne samo on, prihvata i tezu (a tvrdi se da je zastupaju samo Sivi) da
su oni u slubi Drevnih. Za sada za Drevne postoji teorija da su predstavnici izuzetno
stare vanzemaljske civilizacije, koji su stigli na nau planetu mnogo pre no to se na njoj
pojavio ovek. Delovanje Drevnih na Zemlji, nakon to su je oni napustili da bi preli na
neke druge planete u kosmosu, nastavili su Sivi. Prema informacijama o onome ta rade
u podzemnim bazama - ako su iole tane - Sivi izgleda istrauju tela ljudi i ivotinja,
kao i biljni svet, a veoma su zainteresovani i za vodu i za minerale na Zemlji. Naroito
istrauju Zemljin magnetizam i, navodno, ve raspolau tehnologijom koja im omoguava
da ga prikupljaju i koriste u brojne svrhe, i kao pogonsku energiju za nove generacije
vasionskih letilica. One im slue za ostvarivanje plana irenja i unutar nae galaksije i
unutar drugih irom kosmosa, uveren je Benevic.
Meutim, nemaju samo Sivi baze na Zemlji. Ve blizu etiri decenije govori se i o
tzv. Nordijcima (jer imaju baze u nordijskom podruju). Za razliku od Sivih, iji
izgled tek malo podsea na ljudski i koji su agresivni, Nordijci, navodno, umnogome
lie na nas Zemljane. Visoki su, dobro razvijeni i plavokosi. Uz to, prema ljudima, ali i
prema Zemlji, gaje prijateljska oseanja i spremni su da brane i nas i nau planetu. Jer,
tvrdi se, ljudska civilizacija je njihovo delo. Benevic je ubeen da je to istina. (Tree
oko)
Komentar: Nordijci su aneli.
* Podzemne baze. Javna je tajna da su vojne organizacije mnogih drava izgradile
specijalne podzemne baze irom sveta. Meutim, ta se zaista dogaa u ovim podzemnim
gradovima je verovatno najuvanija tajna naeg vremena, i tek nekoliko lanova svetskih

vlada je upoznato sa konkretnim injenicama. Od kakve su one vanosti govori i to da bilo

kakva informacija koja procuri u javnost znai potpisivanje sopstvene smrtne kazne.
Upravo to se i dogodilo Filu najderu, inenjeru koji je uestvovao u izgradnji dve
podzemne baze u SAD.
U maju 1995. godine najder je, sledei svoju savest i ignoriui pretnje vojnih
vlasti, odrao predavanja na kojima je obelodanio pravu svrhu tajnih baza. Sedam meseci
nakon toga pronaen je zadavljen icom u svom stanu. Motiv ubistva je nedvosmisleno
jasan i jo je vie naglasio vanost iznesenih podataka.
Prema najderu, Amerika poseduje tajni fond konspirativno nazvan Crni budet,
koji se puni iskljuivo od poreza graana. Suma od 1,25 triliona dolara se troi svake
godine za tajne projekte ukljuujui i izgradnju podzemnih baza. Prvi centar duboko pod
zemljom je napravljen jo 1940. godine i od tada je Amerika proarana uzdu i popreko sa
129 baza. Ovaj kompleks gradova pod zemljom je meusobno povezan eleznikom
mreom kojom lete specijalni magnetno-levitirajui vozovi brzinom od hiljadu milja na
sat. Za vreme aktivne slube na ovom tajnom projektu, 1954. godine, najder je bio
obaveten da je Ajzenhauerova administracija sklopila sporazum sa biima iz svemira. Po
tom dokumentu, nazvanom Greada Treaty, vanzemaljcima je omogueno da vre
eksperimente na odobrenim predstavnicima ljudske vrste, a za uzvrat da otkrivaju detalje
svoje visoko razvijene tehnologije.
Meutim, vremenom je strana iz svemira postala neposluna, prekrajala stavku po
stavku sporazuma, da bi 1974. godine potpuno prekinula saradnju (konani rezultat
ovakvog ponaanja vanzemaljaca je bio da su potpuno preuzeli vlast nad Sjedinjenim
Amerikim Dravama, naravno tajno, o emu govori proroanstvo Milenka Bania, koje
se nalazi u 16. poglavlju ove knjige, pod takom 6 p.a.). U toku iste godine najder je,
po slubenom zadatku, stigao u jednu od baza u Novom Meksiku. Gradnja je bila u punom
zamahu i njegove preporuke o vrsti eksploziva su omoguile da se formiraju etiri velike
elije izmeu podzemnih hodnika.
Kod otvaranja poslednje dolo je do nepredvienog susreta. najder je bio jedan od
trideset lanova ekipe koji su se, dospevi u ogromnu peinu, nali oi u oi sa biima iz
svemira, identifikovanim kao Veliki sivi. Neprijateljski raspoloeni Sivi su odgovorili
napadom, i podzemna bitka se rasplamsala. Iako je Zemljanima stiglo pojaanje, FBIjedinice i Crne Beretke, po tvrenju ovog Amerikanca, poginulo je 66 ljudi, dok je on sam
bio ranjen u grudi (brojem poginulih, Bog je ljudima dao dovoljno jasan znak ko su
vanzemaljci; nije valjda trebalo da pogine 666 ljudi, da bi oni shvatili sa kim imaju
posla? - p.a.). Hitac iz specijalnog svemirskog oruja je emitovao kobaltnu radijaciju i,
premda je rana zacelila, najder je kao posledicu dobio rak u predelu oiljka.
Kao to u svakoj konspiraciji postoje oportunistike struje, tako je i najder bio
ubeen da su ove podzemne operacije, kao deo Novog Svetskog Poretka, voene bez
odobrenja amerikog Kongresa.
Za vreme dranja predavanja 1995. godine, bolest je poela rapidno da se pogorava
i lekari su mu prognozirali jo est meseci ivota. Optereena savest i blizina smrti su
eliminisali strah od atentata i najder je konano javno progovorio. Lino, rizik mu se nije
isplatio. Uutkan je rukama plaenog ubice ali je svojim, ipak nesebinim gestom,
dovoljno zaduio javnost.
Jo jedan od bivih radnika u podzemnim bazama se, podstaknut hrabrou svog
kolege najdera, osmelio da skine veo sa dobro uvane tajne. najderova pria je time
obogaena novim fascinantnim detaljima, podupiruim dokazima, zbog ega je dobila i na
objektivnosti.
Tomas C., specijalno obuen fotograf visokog obezbeenja, zapoeo je rad u bazi
Dulce (Novi Meksiko) 1977. godine. Do tog vremena baza je ve bila savreno
organizovana i u njoj su se odigravale mnogobrojne aktivnosti. Po njegovom tvrenju,
ispod zemlje postoje brojni, meusobno razliiti nivoi u kojima se stepen obezbeenja, od

vrha ka dnu, pojaava. On sam je imao propusnicu za prvih sedam nivoa. Mere
obezbeenja nalau da se nakon drugog nivoa itav personal oslobaa odee, meri, a
potom oblai specijalnu uniformu. Svakog dana ovaj postupak se ponavlja i individualna
teina radnika belei u njegovu identifikacionu karticu. Vage su ugraene u pod i smetene
u svim osetljivim zonama ispred prolaza. Radnik stavlja svoju karticu u kontrolni panel na
vratima i upisuje svoj numeriki kod. Vrata se otvaraju samo pod uslovom da se lina
teina i kod poklapaju sa karticom. U sluaju nepodudaranja, snage obezbeenja su istog
momenta podignute na uzbunu. Svi instrumenti, postrojenja, oprema funkcioniu uz
pomo elektromagnetne sile, ukljuujui i liftove i osvetljenje.
Prvi nivo slui iskljuivo kao veza sa spoljnim svetom i stepen obezbeenja je ovde
najnii. Na drugom nivou nalaze se stovarita maina za probijanje tunela i oprema za
odravanje celokupnog podzemnog postrojenja. Ovde se nalazi i glavni elezniki vor,
centar odakle se uspostavlja veza sa ostalim bazama u SAD i, konano, ulazi u globalni
sistem podzemnog transporta.
Bia iz svemira nastanjuju etvrti i peti nivo. Na petom nivou ive reptiloidi. Tu
ljudi nemaju pristup i zapravo se ne zna kako izgleda njihov privatni ivot.
esti sloj, od strane zaposlenih nazvan Hodnik nonih mora, je mesto gde Vlada
sprovodi genetike eksperimente na ljudima, koristei tehnologiju bia iz svemira. Ovde
se izvode eksperimenti na ribama, fokama, pticama, mievima, i oni su toliko promenjeni
da ne lie na svoju originalnu vrstu. Isti eksperimenti se vre i na ljudima. Po Tomasovom
svedoenju, mesto s pravom nosi svoj nadimak i ljudi sa vie pari ruku i nogu, humanoidi
sa telesnim karakteristikama raznih ivotinja se briljivo uvaju u kavezima. Stvorenja,
koja su mnogi videli samo u najsmelijim filmskim fantazijama, ive duboko pod zemljom
i dokaz su da te fantazije imaju itekako realnog osnova.
Tomas kae da vanzemaljci znaju kako da odvoje bioplazmino telo od fizikog tela
i stave vanzemaljski entitet u ljudsko telo poto su uklonili duu, matricu ivotne sile
ljudskog bia. Jednostavnije reeno, ubijaju ljudsko bie i pretvaraju ga u nosioca koga e
koristiti drugo bie, vanzemaljsko ili parafiziko, koje onda moe da radi i funkcionie u
fizikom svetu. Ovo je kompleksna, hajtek verzija stare zombi tradicije.
Tomas je jo izneo podatak da se u bazi nalazi 18.000 vanzemaljaca, Sivih kao i
Reptilian-bia. Obe vrste poseduju visoko razvijen bio-inenjering i pokazuju potpuno
odsustvo emocija to im, razumljivo, omoguava da sa lakoom vre i najokrutnije
eksperimente.
Sedmi nivo je najstraniji. Tu se nalaze zamrznuti delovi ljudskih tela i cela tela.
Ova tela slue za ishranu Sivih. Oni nisu ljudoderi u klasinom smislu te rei, ve se
hrane tako to se od delova ljudskih tela pravi supa, u kojoj se kupaju Sivi koji kroz
kou, osmozom, upijaju hranljive materije, poto imaju nerazvijen digestivni trakt, pa ne
smeju da unose zemaljsku hranu.
Na ovom nivou, u specijalnim inkubatorima, nalaze se i embrioni humanoida i
hibrida nastalih ukrtanjem ljudi i vanzemaljaca. Sutina ovih istraivanja je otkrivanje
ljudskih genoma i ako ona daju eljene rezultate, ljudska vrsta e zaista biti ugroena. Kad
su zaposleni u Dulci jo 1987. godine otkrili ta se deava na sedmom nivou, izbila je
pobuna pod nazivom Dulce ratovi. Vanzemaljci su pobedili, bilo je mnogo poginulih u
podzemnim bazama i tunelima, ali su vanzemaljci sauvali svoju poziciju, i novim
ucenama osigurali dalju saradnju onih monika koji uz njihovu pomo ele da zavladaju
svetom.
Nakon godinu dana ivota i rada u paralelnom podzemnom svetu, Tomasova
ljudskost je prevagnula, psiholoki pritisak je bio suvie snaan i reio je da progovori.
Monstruozni dogaaji u Hodniku nonih mora, kojima je svedoio, odluili su da vie ne
bude deo podzemne radionice.
Prizori drogiranih i izmuenih ljudi u kavezima su bili svakodnevni. Ponekad su iz
njih dopirali oajniki vapaji za pomo. Reeno nam je da su to pacijenti sa visokim

stepenom mentalne poremeenosti i da prolaze kroz rizinu terapiju narkoticima. Bio nam
je zabranjen bilo kakav fiziki kontakt i razgovor sa njima. Neko vreme smo verovali u tu
priu. Meutim, oi tih ljudi koje su preklinjale za spas su me proganjale danima.
Konano, 1978. godine, nekoliko mojih kolega i ja smo otkrili pravu istinu, rekao je
Tomas.
Odluan u nameri da izloi Vladine tajne eksperimente i kolaboraciju sa
vanzemaljcima, Tomas je napravio 30 fotografskih snimaka unutranjosti baze u Novom
Meksiku. Takoe, uzeo je sigurnosnu traku sa detaljnim planom svih laboratorija i linim
podacima Vladinog personala. Demontirao je alarm na jednom od izlaza iz prvog nivoa i
napustio bazu zauvek. Isplanirao je da dokazni materijal ponudi tampi, poto svoju
porodicu skloni na sigurno i sebi utre svaki trag. No, Tomas je, iako je znao da e Vlada
poslati svoje ljude u potragu, potcenio njihovu brzinu. Na pragu kue doekali su ga
specijalni agenti i saoptili mu da su mu supruga i deca kidnapovani. Izbor je bio vrlo
jasan - dokazni materijal ili bioloki eksperimenti na porodici. Za razliku od najdera,
Tomas je stavljen pod psiholoki pritisak. Razumljivo, ovaj metod uvek donosi rezultat i
materijal je bio vraen (ali je obratite panju - njegova pria ipak stigla u novine, da bi
javnost saznala istinu o vanzemaljcima. Tomas C. je ovek koji je opsednut demonom,
to svaki iskreno zainteresovani itaoc moe lako da proveri - p.a.) (Zona sumraka)
A evo ta o saradnji ljudi i vanzemaljaca govori Bog kroz svoja proroanstva:
* U SAD i jo nekim naprednim zemljama e se u ovoj godini pojaviti prve
zvanine medicinske knjige u ijem e se sadraju nalaziti i podaci o postojanju
vanzemaljskog faktora u medicini oveka i njegovoj genetici. To e biti nove medicinske
biblije treeg milenijuma. A ljudi e biti zbunjeni, u neverici. Vrednosti e padati, brakovi
pucati, ubrzane stvari e se jo vie ubrzavati, svi e uriti i juriti nekoga ili neto, no,
nee znati koga jure i gde treba da stignu. Ljudski rod bie, vie nego ikada, totalno
sluen. Svet e izgledati kao ogroman toak i perpetuum mobile za veinu ljudi koji e se
oseati izgubljeno, usamljeno, uplaeno i dezorijentisano u prostoru i vremenu, vie nego
ikada. (Astronumerolog dr Irena Sjekloa Miler, 22. decembar 2008)
* okantno priznanje biveg Vladinog agenta Dejvida Avelbaja. Bia iz svemira
se nalaze na Zemlji i odravaju svakodnevni kontakt sa visokim Vladinim i vojnim
slubenicima u SAD. Razumljivo, amerika Vlada ulae napore da ovu injenicu dri u
najveoj tajnosti, jer prisustvo vanzemaljaca, veruju mnogi, moe da doprinese unitenju
Zemlje.
Ovako smelu tvrdnju izneo je bivi Vladin agent Dejvid Avelbaj, koji kae da bia
sa drugih planeta odravaju redovne kontakte sa najviim dravnim slubenicima, i to jo
od 1940. godine.
Vie od 55 godina, ljudi irom Amerike prijavljuju pojavljivanja NLO-a i bliske
susrete sa vanzemaljcima. No, kao to je poznato, Bela kua i Pentagon sve vreme
zvanino odbijaju da potvrde prisustvo vanzemaljaca na Zemlji. Nedavno, uprkos
oiglednim i neoborivim dokazima, Odeljenje za odbranu demantovalo je dugo prisutnu
injenicu o nesrei NLO-a u Rozvelu u Novom Meksiku 1947. godine.
Godinama veliki broj ljudi iz tampe, dravnih organa i naunih krugova pokuava
da prikae Vladu i njene ljude kao najvee prevarante ukljuene u zatakavanja najvanijih
podataka. Sada, prvi put, pouzdani izvori iz Vaingtona istiu da su Bela kua i Pentagon
zapravo heroji. Ljudi iz ovih kua nalaze se godinama pod strogim direktivama bia iz
svemira i osnovni zadatak im je da javnost dre u potpunom mraku o postojanju
vanzemaljaca i njihovim namerama.
Pravi razlog prisustva vanzemaljaca na naoj planeti toliko je velika tajna da jedino
predsednik Klinton i nekoliko najbliih saradnika zna o emu se ustvari radi. Na osnovu
znanja kojima vladam, ova bia su, bez sumnje, daleko razvijenija u svakom smislu od
ljudske vrste. Oigledno, oni se nalaze na Zemlji da bi rukovodili odreenim
eksperimentima koji se tiu naeg ekosistema, kae Dejvid Avelbaj koji je napustio

dravnu slubu 1993. godine. Oni nemaju nameru da nas povrede ili ugroze na bilo koji
nain. No, zabrinuti su da bi, ukoliko veliki broj ljudi sazna za njihovo prisustvo, misija
mogla da bude osujeena. Zbog nerazumevanja i velikog straha, ljudi e mobilisati sve
svoje snage u nameri da se suprotstave biima iz svemira. Naravno, vanzemaljci to nee
dozvoliti i uzvratie napadom pre nego to ljudski rod uini prvi napad.
Avelbaj (67) kae da je otkrio ovu briljivo uvanu tajnu jedino zato to veruje u
razum svojih sunarodnika. Verujem da informacije o postojanju ovih bia nee izazvati
paniku. Mislim da e Amerikanci, kada saznaju istinu, otvoriti svoja srca i poeleti
dobrodolicu posetiocima. Takoe, mislim da je bitno da ljudi shvate da Vlada ne radi
protiv svog naroda i da ne krije injenice iz zlih namera. Upravo je suprotno, sve ovo
vreme Vlada pokuava da nas zatiti. Razlog zbog koga su tako dugo utali, i jo ne daju
nijednu izjavu, jeste strah da obini ljudi nee shvatiti vest na pravi nain. Svestan sam
odgovornosti i teine ina koji sam preduzeo. Otkrivanje ovakve tajne moe da me kota
ivota, ali to je manja cena od koristi koju e imati moj narod, zavrava Dejvid Avelbaj.
(Zona sumraka)
* Milton Viljem Kuper, mornariki oficir u penziji, punih 20 godina prikupljao je i
beleio sve relevantne podatke koji su u direktnoj vezi sa NLO i umeanou amerike
Vlade u to. Posle 20 godina, na svoju odgovornost, reio je da objavi i upozna iroku
javnost sa prikupljenim materijalom. Informacije koje je prikupio do sada nisu nigde
publikovane (na tampanom mediju) osim na kompjuterskim mreama (to je zasad
najlaki nain da informacija stigne na drugi kraj sveta, a da se pritom izbegne cenzura u
SAD). Kuperov dosije prezentovan je pod naslovom Operation Majority - Final
realease. Evo izjave Viljema (Bila) Kupera i dela tog dosijea:
Ovaj dosije sadri apsolutno istinite informacije u vezi sa prisustvom vanzemaljaca
na zemlji i umeanou amerike Vlade u to. Ovaj dosije sadri samo informacije kako
sam ih ja video i jedino informacije koje sam ja prikupio. Nema nikakvih informacija iz
bilo kog drugog izvora. Bilo mi je neophodno da objavim informacije pre svih na nain
koji ne bi obmanjivao Vladu sve dok neko nezavisno ne potvrdi moj identitet, moje
zaposlenje, slubu, obavetajnu biografiju, identitet osobe kojoj sam dao informacije 1972,
njegovu potvrdu da je primio informacije i da je informacija bila tana kad sam mu je dao,
da ga nisam video do 1974, i da nisam kontaktirao s njim u bilo kom vidu do 1976. Ovo je
bilo neophodno zato to je ovaj dosije nalog za izvrenje smrtne kazne nadamnom, ako
MJ-12 nastavi da radi na nain dosledan njegovom istorijatu.
Sve u poslednjem paragrafu su nezavisno potvrdila dva oveka koji nemaju nikakve
veze jedan s drugim. Naveu samo jednog zbog oiglednih razloga: Tony Pelham,
urnalist, Las Vegas Bullet, 300 West Boston Las Vegas, Nevada 89102.
Originalna informacija, koju sam prvo pustio u opticaj, nije se mnogo razlikovala od
onog to ete ovde pronai. Jedino su neka imena bila drugaija, to je bilo sasvim
dovoljno (nadao sam se) da ubedi MJ-12 i MAJI da nisam dovoljno dugo bio pretnja da
bih dobio nezavisnu potvrdu injenica pre nego to bih preuzeo smrtni rizik. elim da
sasvim razjasnim da sebe ne smatram herojem. Verujem da bi veina vas uradila isto kad
bi znali istinu. Dao sam zakletvu da u podrati i tititi ustav SAD i smatram tu zakletvu
vrlo ozbiljnom. Sada ne inim nita vie nego to sam inio kad sam se borio u Vijetnamu
- obavljam svoju dunost.
Ja, Milton William Cooper, 1311 S. Highland 205 Fullerton, California, 92632 (714)
680-9537, sveano se zaklinjem da je informacija u ovom dosijeu istinita i tana prema
mom najboljem saznanju. Kunem se da sam naslutio ovu informaciju 1972. dok sam
obavljao svoje dunosti kao lan tima za obavetajnu obuku pri vrhovnoj komandi
pacifike flote, kao podoficir amerike mornarice.
Kunem se da sam bio podvrgnut hipnozi da bih uinio informaciju to preciznijom.
Kunem se da bih mogao i hou da se podvrgnem detektoru lai ili bilo kom drugom testu
koji odabere bilo koja uvaena linost da bih potvrdio ovu informaciju. Kunem se da bih

mogao i hou da se podvrgnem hipnozi pod rukovodstvom bilo kog uvaenog i

kvalifikovanog doktora da bih potvrdio ovu informaciju.
Neu se, meutim, izloiti bilo kom testu ili hipnozi od strane bilo koga ko je sada
ili ikada bio povezan sa Vladom u bilo kom smislu, zbog jasnih razloga. Ovo to sledi je
kratak spisak svega to sam lino video i saznao od 1972. i ne sadri nita iz bilo kog
drugog izvora.
Ovu supertajnu operaciju amerike Vlade ini nekoliko razliitih projekata i
komisija.
Majesty je ifra za predsednika SAD vezana za sve to ima bilo kakve veze sa
ovom informacijom.
Operation Majority je naziv operacije odgovorne za svaki vid, projekat i posledice
prisustva vanzemaljaca na zemlji.
Projekat Grudge sadri 16 tomova dokumentovanih informacija sakupljenih od
poetka amerikog istraivanja NLO i ISL (identifikovanih svemirskih letilica). Projekat je
bio finansiran iz poverljivih fondova CIA i novcem od ilegalne trgovine drogom. Cilj
projekta Grudge bio je da sakupi sve naune, tehnoloke, medicinske i obavetajne
informacije iz NLO/ISL vienja i kontakata sa vanzemaljskim oblicima ivota. Ovaj
uredan dosije sakupljenih informacija korien je da unapredi ameriki svemirski program.
MJ-12 je naziv tajne kontrolne grupe. Predsednik Dvajt Ajzenhauer ovlastio je
tajnu organizaciju poznatu kao Dejsonovo Drutvo (Dejsonovi naunici) da proeljaju
sve injenice, dokaze, tehnologiju, lai i prevare i pronau istinit odgovor na pitanja
vezana za postojanje vanzemaljaca. Organizaciju su inila 32 najistaknutija oveka u
zemlji 1972. godine. Prvih 12 lanova prozvani su MJ-12. Oni imaju potpunu kontrolu
nad svim organizacijama i projektima, a oznaeni su iframa J-1, J-2, J-3... itd. Od svih
lanova Dejsonovog drutva, direktor CIA, sa ifrom J-1, zapravo je i direktor grupe MJ12.
MJ-12 odgovara samo predsedniku. MJ-12 rukovodi veinom svetske ilegalne
trgovine drogom. Ovo se inilo da bi se sakrilo finansiranje iz fondova i tako sauvala
tajna od Kongresa i naroda SAD. Opravdano je tvrdnjom da e to otkriti i eliminisati
bolesne elemente drutva. Cena finansiranja projekata povezanih sa vanzemaljcima je vea
od bilo ega to moete da zamislite. MJ-12 je ubila predsednika Kenedija kada ih je
obavestio da e izneti u javnost sve injenice o prisustvu vanzemaljaca. Tajno mesto
sastanka za MJ-12 bilo je odreeno u Merilendu i opisano kao pristupano samo iz
vazduha. Sadri sve ono to je neophodno za ivot, rekreaciju. ifrovano ime mu je
seoski klub. Samo osobe koje su imale dozvolu za rad na poverljivim poslovima imale
su pristup ovom mestu.
MAJI je skraenica za agenciju za zajednika obavetavanja. Sve informacije,
dezinformacije i obavetenja sakupljaju se i procenjuju u ovoj agenciji. Ova agencija je
odgovorna za sve dezinformacije i u tesnoj je vezi sa CIA i obavetajnim agencijama
bezbednosti i odbrane. Ovo je vrlo mona organizacija i svi projekti sa vanzemaljcima su
pod njenom kontrolom. MAJI je odgovorna samo MJ-12.
Sigma je projekat koji prvi uspostavlja komunikacije sa vanzemaljcima i jo uvek
odgovara za komunikaciju sa njima.
Plato je projekat koji je odgovoran za diplomatske odnose sa vanzemaljcima.
Ovaj projekat je osigurao formalni sporazum (nelegalan po Ustavu) sa vanzemaljcima.
Uslovi su bili da nam vanzemaljci daju tehnologiju. Za uzvrat mi smo pristali da drimo
u tajnosti njihovo prisustvo na zemlji, da se ne meamo u njihove akcije ni na koji nain, i
da dopustimo da odnose ljude i ivotinje. Vanzemaljci su pristali da snabdevaju MJ-12
listom otetih s vremena na vreme.
Majic predstavlja sigurnosnu klasifikaciju i odobravanje svog materijala vezanog
za problem vanzemaljaca, projekte i informacije.

Aquarius je projekat koji prikuplja istorijat prisustva vanzemaljaca i njihovog

odnosa sa ovekom na ovoj planeti u poslednjih 25.000 godina.
Garnet je projekat odgovoran za procenu svih NLO/ISL informacija koje se tiu
svemirske tehnologije.
Pounce je projekat formiran sa ciljem da rekonstruie sve oborene/sruene letilice
i vanzemaljce.
Redlight je projekat za probne letove rekonstruisanih vanzemaljskih letilica.
Sprovodi se na podruju 51 (Dreamland) u Nevadi. Projekat je znatno napredovao kad su
nam vanzemaljci dali jednu letilicu i nauili nas da njome upravljamo. U poetku je
projekat bio uspean zato to smo leteli obnovljenom letilicom, ali je eksplodirala u
vazduhu i piloti su poginuli. Tada je ceo projekat obustavljen sve dok vanzemaljci nisu
pristali da pomognu.
Projekat Snowbird je bio ustanovljen kao maska za projekat Redlight. Sagraeno
je nekoliko leteih objekata tipa tanjira pomou konvencionalne tehnologije. Cilj je bio
stvaranje dimne zavese, ukoliko sluajni oevici ugledaju neku od originalnih letilica
projekta Redlight.
Luna je baza vanzemaljaca na udaljenoj strani Meseca. Videli su je i snimili
astronauti Apola. Tamo se nalazi njihov centar rudarskih operacija. Koriste se ogromne
maine i izuzetno velike vanzemaljske letilice koje su u raznim izvetajima o vienju
NLO-a opisane kao matini brodovi.
NRO je Nacionalna izviaka organizacija, smetena u Fort Karsonu, Kolorado.
Odgovorna je za sigurnost svih projekata vezanih za vanzemaljce ili njihove letilice.
Delta je oznaka za specifini rod NRO-a koji je posebno obuen i pripremljen za
obezbeivanje totalne sigurnosti ovih projekata (tzv. Delta Snage je, u medijima, Vlada
proglasila antiteroristikom specijalnom borbenom jedinicom. Ona oigledno ima druge,
prikrivene zadatke).
Joshua je projekat za razvoj oruja koje proizvodi niskofrekventan pulsirajui
zvuk. Smatralo se da e ovo oruje biti efikasno protiv letilica vanzemaljaca i laserskog
oruja.
Excalibur je oruje za unitavanje podzemnih baza vanzemaljaca. To je projektil
koji moe da prodre i do 1.000 metara dubine tvrdog, nabijenog tla kakvo se moe nai u
Novom Meksiku. Ureaj nosi nuklearnu glavu od 1 megatone.
U daljem tekstu Milton Viljem Kuper prikazuje jedan od razgovora koji je vodio sa
ovekom iz Delta Security odreda (specijalno trenirana i obuena jedinica amerike vojske
za uvanje objekata i podruja koji su pod prioritetom broj jedan za ameriku Vladu):
Prisustvovao sam Boinom prijemu koji je priredio moj dugogodinji prijatelj. U
jednom trenutku, prijatelj me je odveo u stranu i saoptio da je prisutan i jedan ovek
kojeg bi trebalo da upoznam. To mi je rekao zbog informacija koje sam nedavno objavio, i
da bi mi taj ovek mogao dati neke dodatne podatke o tome. Kada sam ga upitao zato
tako misli, rekao mi je da je taj ovek radio u vojsci 21 godinu i da je bio dodeljen Delta
Security odredu. Istog trenutka sam se zainteresovao i zamolio ga da nas upozna.
Prijatelj me je upoznao sa visokim, vitkim ovekom u kasnim ezdesetim godinama.
Bio sam impresioniran njegovom vitalnou. Poto smo se upoznali, rekao sam mu da sam
i sam proveo mnogo godina u vojnoj slubi, i to u mornarici. Na pitanje gde je bio
stacioniran, spomenuo je drave Kolorado, Novi Meksiko, Nevada i vazduhoplovnu bazu
Edvards. Zaudilo me je da je pripadnik kopnene vojske stacioniran u bazi Edvards.
Oh, ree on, bio sam u Delta Security i imali smo dosta posla oko projekata
unutar slube. Obezbeivali smo sigurnost pojedinih slubi.
Pitao sam ga da li je ikada uo za projekat Redlight. Oi su mu se suzile i izgledalo
je kao da mu je neprijatno. Ustvari, gledao je po sobi kao da trai neko drugo mesto gde bi
otiao. Moda i jesam, odgovorio je, ali vi dobro znate da ne mogu raspravljati o tome
ta sam radio. Rekao sam mu da sam i sam umean u sve to i da sam neko vreme radio u

obavetajnoj slubi mornarice. Tokom nezvaninog razgovora postalo mi je jasno da mu je

neprijatno od momenta kada sam pomenuo Redlight. Rastali smo se i ponovo sam naao
svog prijatelja. Zatraio sam da mi donese kopiju mog Majic teksta koju sam mu dao.
ekao sam dok bivi vojnik nije krenuo, a zatim sam mu se pridruio na putu do
kola. Pitao sam ga da li bi eleo da pogleda neto to u nacrtati. Rekao je da bi eleo, ali
da stvarno mora krenuti. Na poleini dokumenta sam nacrtao Trilateral znak. Nita
nisam rekao. Zgrabio je dosije i pitao me gde sam video taj znak. Rekao sam mu da sam to
video jo dok sam bio u obavetajnoj slubi mornarice i pitao sam ga da li zna ta je to.
Da, rekao je, to je deo opreme. Znate li kakva je to oprema? Samo sam mu
rekao da je beumna. Onda znate ta je ustvari Redlight. Rekao sam mu da znam i
saoptio mu da papir koji dri u ruci predstavlja dosije koji objanjava celu stvar i da ga
molim da to proita i pozove me ukoliko eli da mi kae neto o svojim iskustvima. Rekao
sam mu da nikada nisam obelodanjivao izvore svojih informacija i da nikada neu navesti
njega kao jednog od njih. Pogledao me je pravo u oi i rekao: Ako ikada ikome budete
spomenuli ovaj razgovor, u lice u vam rei da ste laov. Rekao sam mu da ga u
potpunosti razumem. Pitao sam ga koliko dugo poznaje mog prijatelja. Odgovorio je da ga
poznaje oko sedam godina. Predloio sam mu da se kod naeg zajednikog prijatelja
raspita o meni kako bi bio slobodniji sa mnom. Uzeo je dosije i otiao. Posle par dana me
je nazvao i pitao da li se moemo nai tokom tog dana u lokalnom parku. Bilo je Badnje
vee. Prvo to je rekao je da ne eli da se njegovo ime povee ni sa im to u ja ikada
napisati ili izjaviti i da posle ovog susreta ne eli vie nikada da me vidi. Prihvatio sam te
uslove. Tada mi je dao svoj telefonski broj i rekao da ga pozovem ako ikada posumnjam
da je njegov identitet na bilo koji nain ugroen. I na to sam pristao. Onda sam ga pitao
zato je pristao da razgovara sa mnom o svemu ovome. Iz istog razloga zbog kojeg i vi
razgovarate o tome, odgovorio je. Cela ova stvar je veoma mutna, a ne ide na bolje.
Pitao sam ga da li eli da mu ja postavljam pitanja ili e sam priati. Rekao mi je da ga
pitam, a kada sam izvadio diktafon rekao mi je da ga ne smem koristiti jer je identifikacija
preko glasa mogua. To sam i ja znao i zato sam ponovo pristao na njegove uslove. Pitao
sam ga da li mogu hvatati beleke, na ta je on pristao. Evo naeg razgovora:
Bil: Gde ste videli Trilateral znak koji sam vam nacrtao i koji ste videli u mom
dosijeu?
ovek: Na leteem tanjiru koji sam uvao u vazduhoplovnoj bazi Edvards. Kasnije
sam ga jo viao na nekim tanjirima dok sam bio u reonu 51 u Nevadi. Va dosije je
prilino taan, bar onoliko koliko ja znam. Bio sam zauen stvarima koje znate.
Bil: Moete li mi rei kako ste doli u priliku da vidite letei tanjir u Edvardsu?
ovek: Bio sam zaduen za uvanje tog hangara, ali tada jo nisam znao ta je u
njemu.
Bil: Kako se hangar zvao?
ovek: Nije imao ni imena ni broja. Mi smo ga zvali Delta hangar.
Bil: Moete li mi rei gde se nalazi?
ovek: Nalazi se u Severnoj bazi. To je jedini hangar koji je po strani od ostalih, a
niko ne sme da mu se pribliava bez specijalne propusnice ili znake.
Bil: Kako izgleda ta znaka?
ovek: To je crveni bed sa crnim trouglom a na poleini su lini podaci, kao i na
ostalim identifikacionim karticama.
Bil: Kako ste uspeli da vidite letei tanjir?
ovek: U hangar se ulazi samo kroz jedna vrata. Tu unutra se nalaze uvari.
Nasuprot uvarima se nalaze vrata koja vode u kancelariju. Na drugom kraju te kancelarije
se nalaze jo jedna vrata. Nama nije bilo dozvoljeno da naputamo prostoriju namenjenu
uvarima, ali me je jedne noi oficir pitao da li znam ta ja to, ustvari, uvam. Rekao sam
da ne znam i da to nije potrebno da znam. Pitao me je da li bih eleo da vidim. Mislio sam

da me samo proverava, pa sam mu rekao da nije potrebno. Rekao mi je da ga sledim i onda

me je poveo kroz kancelariju do hangara. Video sam tanjir kako stoji na svojim draima.
Bil: Moete li mi ga opisati?
ovek: Imao je 30 stopa u preniku, od metala, ali se nije caklio. Kao izgrebano
srebro.
Bil: Koliko je bio debeo?
ovek: Oko 15 do 18 stopa. Imao je Trilateral znak odozdo kao i odozgo.
Bil: Da li ste videli neke otvore?
ovek: Ne, ali sam ja video samo jednu stranu i to na samo tri-etiri minuta.
Bil: Da li je bio okrugao?
ovek: O, da... Ba kao u filmovima.
Bil: Da li su postojali prozori?
ovek: Bilo je neega to lii na prozore, ali nisam mogao videti unutra.
Bil: Da li su i oni bili okrugli?
ovek: Ne, bili su etvrtasti... Takoe sam video usek oko tanjira na oko etiri stope
od ivice i protezao se skroz okolo.
Bil: ta je oficir rekao?
ovek: Samo da mi on nije nita pokazao i onda smo se vratili u sobu za uvare,
onda je otiao.
Bil: Zar to nije bilo neobino?
ovek: Sve to sam video u Delti je bilo neobino. Viao sam ljude kako se bez
nekog razloga rasplau. Kada se tako neto dogodi, tu osobu vie niko nikada ne vidi.
Bil: ta se dogodi sa njima?
ovek: Ne znam i nisam pitao.
Bil: Kako ste postali lan Delta Security?
ovek: Bio sam regrutovan u National Recon Organization i otiao sam u Fort
Karson u Koloradu. Posle duge obuke sam primljen u Deltu.
Bil: Kako su vas regrutovali?
ovek: Reeno mi je da je to zato to sam siroe. Jer, ako bi se neto dogodilo
nekom ko je umean u neki strogo poverljivi projekat, a taj neko ima porodicu, projekat bi
bio ugroen eljom porodice da sazna ta se, ustvari, dogodilo njihovom lanu.
Bil: Da li su svi u Delti bez porodica?
ovek: Gotovo svi. Ili su siroad ili im je porodica poginula ili ubijena.
Bil: To vam nije smetalo? ta moe biti toliko tajno da bi za to morali koristiti
siroad?
ovek: Neke stvari koje sam video... I prie koje sam uo, pogotovu one koje se
odnose na Drimlend. Da li ste znali da su sa Drimlendom povezani i neki lovci na ucene?
Bil: Kako to mislite?
ovek: Ako radite za Drimlend i odete na odmor ili uzmete slobodne dane i ne
vratite se na vreme, oni poalju lovce na ucene po vas... Tamo ive posetioci, shvatate, u
podzemnim prostorijama... Mislim da ne bi trebalo vie nita da vam kaem... Veeg dela
se ne mogu ni setiti... Trebalo bi da razgovaramo o Redlajtu.
Bil: Ne seam se da smo se dogovorili da emo razgovarati samo o Redlajtu... Da li
je to neki novi uslov?
ovek: Da, ne elim da razgovaram ni o emu drugom. Samo u vam rei da su se u
Drimlendu dogaale jako udne stvari.
Bil: Kako to mislite, kad kaete da se ne seate?
ovek: I ne mogu da se setim... Stvarno ne elim da razgovaram o Drimlendu...
Neu da govorim o tome.
Bil: Nemojte me muiti, ili priajte o tome ili ne. ta mi jo moete rei o
Drimlendu? Moete li mi rei gde se nalazi?

ovek: Ne, ne mogu govoriti o tome. To je jako opasno, a ja sam sada oenjen
ovek... Jednostavno ne mogu toliko da rizikujem.
Bil: Dobro, kaite mi neto o reonu 51.
ovek: Reon 51 se nalazi na Grum jezeru u Nevadi. To je glavni centar Redlajta.
Tanjiri se odvoze tamo. To je deo poligona za testiranje. Nalazi se i na kartama. To je
jedno isueno jezero sa graevinama koje se strogo uvaju.
Bil: Da li ste videli nekad jedan od tanjira kako leti?
ovek: Da, jako su brzi i ne prave nikakvu buku.
Bil: Da li je onaj tanjir u Reonu 51 isti kao onaj iz Edvardsa?
ovek: Da, taj je bio isti... Onaj drugi koji sam video je bio dijamantskog oblika.
Kao u verenikom prstenu. I to kada bismo iz prstena izvadili dijamant i okrenuli ga
naopako. Bio je istog oblika. Jako se sjajio, ali samo dok leti. Na zemlji je bio od istog
materijala kao i onaj u Edvardsu... Kada je leteo sijao je kao sunce, mada je nekada
menjao boje.
Bil: Koliko ste mu bili blizu?
ovek: Ne tako blizu... Nikome nije bilo dozvoljeno da mu se jako priblii... Mislim
da je emitovao radijaciju, jer smo uvek morali da nosimo dozimetre koje su nam
kontrolisali svakog dana.
Bil: Mislite li da se kretao na atomski pogon?
ovek: Ne znam... Znam samo da je postojala opasnost od radijacije i da su nam
dozimetre kontrolisali.
Bil: Koliko dugo ste bili u reonu 51?
ovek: Prvo sam tamo bio tri meseca... Tamo niko ne ostaje vie od par meseci.
Drugi put sam tamo bio gotovo pet meseci. Bilo je kao u ratnom stanju, niko nije mogao
da dobije propusnicu da bi izaao iz reona 51. Zato smo tamo imali odlian rekreacioni
centar.
Bil: Ne bih eleo da vrim pritisak na vas, ali bih eleo vie da saznam o Drimlendu.
Neke moje informacije se ne slau sa vaim. Imam podatke da se baza vanzemaljaca
nalazi u Novom Meksiku. Da li se tamo nalazi i Drimlend?
ovek: Postoji vie od jedne baze, ali sada moram poi... Ne bi trebalo da vam sve
ovo govorim. Previe je opasno... Vie nego to vi mislite... Ne znam ja sve, ali dobro
znam da je ova stvar potpuno van kontrole i zato se bojim ta e se desiti ako vam kaem
istinu... Ne pitajte me ta e se desiti jer ne znam, ali... Znam da neto hoe... Grade se
velika sklonita ispod jezera Grum... A i na drugim mestima. itajte va dosije, vidim da
vi o tome vie znate nego ja... Sada stvarno moram poi. Badnje vee je, a ja ivim daleko.
ta ete uraditi sa belekama?
Bil: Napraviu od njih dosije i objaviti ga kao intervju sa neidentifikovanom
osobom.
ovek: Budite krajnje paljivi... Mislim zbog vas.
Bil: ta mislite da e se dogoditi?
ovek: Isto to se desilo i nekim drugim ljudima... Bolje da sve ovo jednostavno
napustite... Vi... A i niko drugi tu nita ne moe uiniti.
ovek je delovao veoma iskreno i zabrinuto zbog onog to mi je ispriao, za mene,
a i za sebe. Ovo je druga osoba koja je na ovaj nain opisala letei tanjir iz baze Edvards,
iste identifikacione oznake, a i kod obojice se stalno spominje Drimlend. Don Lir mi je
rekao da se Drimlend nalazi u bazi Edvards. Ja, lino, nisam upoznat sa njegovom
lokacijom. I samo ime Drimlend je daleko od vojne terminologije, pa i ono izaziva
mnogo pitanja. eleo bih jo naglasiti da su neki moji izvori prvo rekli da se u Drimlendu
nalazi baza vanzemaljaca, a kasnije su to opovrgli i rekli da nije istina.
to se tie samih vanzemaljaca, prema projektu Aliens, postoje etiri tipa
vanzemaljaca koji se spominju u dokumentima: Sivi Nosati, sa kojima mi imamo
sporazum, Sivi - koji se spominju u sluajevima otmica a koji rade za Sive Nosate,

plavokosi tip koji lii na oveka - opisan kao Nordijski, i crvenokosi ovekoliki tip
nazvan Narandasti. Matine planete vanzemaljaca su jedna zvezda u sazveu Oriona Barnardsova zvezda i Zeta Retikuli 1 i 2. Ne mogu ak ni pod hipnozom da se setim koji
vanzemaljci pripadaju kojoj zvezdi.
Ebe je ime, ili oznaka data ivom vanzemaljcu uhvaenom 1949. godine u mestu
Rozvel, kada se jedna vanzemaljska letilica sruila. Umro je u zarobljenitvu.
Kril je bio talac koji nam je ostavljen pri prvom Holomanovom sletanju, kao
zalog da e vanzemaljci ispuniti svoj deo osnovnog sporazuma postignutog za vreme tog
susreta. Kril nam je pruio osnovu za nastavak ute knjige koju su kasnije zavrili
posetioci. Kril se ubrzo razboleo, a negovao ga je dr G. Mendoza, koji je postao strunjak
za biologiju i medicinu vanzemaljaca. Kasnije, Kril je umro.
Guests su vanzemaljci zamenjeni za ljude.
Izvor materijala sadranog u dokumentima koja sam ja video, bila je ONI kontraobavetajna operacija usmerena protiv MJ-12, koju je mornarica preduzela da bi
otkrila istinu o onome to se stvarno deava. Mornarica nije uestvovala ni u jednom
projektu vezanom za vanzemaljce (u to vreme ili, bar, mornarica za koju sam ja radio).
Razne slube i Vlada rukovodili su ovom vrstom operacija, sve vreme jedni protiv drugih.
Ovaj dokument se samo malo razlikuje od mog prvobitnog dokumenta. Samo neka
imena su prethodno bila izokrenuta da bi Vlada ostala zbunjena dovoljno dugo, dok neko
ne potvrdi da je ovo to kaem istina. U ovom dokumentu dodate su informacije koje su
dovele moj ivot u apsolutnu opasnost. Poslao sam kopiju ovog dokumenta ljudima irom
zemlje i nastaviu to da radim. Molim vas poaljite ovaj dokument u to vie ruku i moda
e me to zatititi, ali sumnjam. Istorija e mi suditi, a ovi podaci, informacije i ja se ne
bojimo tog suda!
Konano, nema veze ko je u pravu a ko grei, ili da li je ime nekog projekta na
pogrenom mestu. Nije vano ko za koga radi, ili ta je stvarno ta. Dosad bi trebalo da je
jasno da se neto zlokobno i uasno loe deava, a vezano je za Vladu i NLO fenomen.
Moramo se svi udruiti i otkriti sve detalje. Svoj sam deo obavio na najbolji mogui nain.
Ne mogu dodati nita vie, osim mog svedoenja u Kongresu ili sudu da je ono to sam
video i napisao u ovom dokumentu istina. Milton William Cooper. (Tajne)
Komentar: Zato su vlade pojedinih zemalja napravile sporazum sa
vanzemaljcima? Zato da bi kasnije, kada za to doe vreme, moglo da doe do
nesporazuma, tj. do rata izmeu ljudi i vanzemaljaca, i pogibije svih ljudi koji ne budu
imali vrstu veru u Boga!
* Jo jedno svedoenje obavetajca amerike monarice. Ovo je stenogram
predavanja gospodina Miltona Vilijama Kupera, visokog oficira obavetajne slube
amerike mornarice, na seminaru Whole Life Expo. Kuperovo pozivanje na strogo
poverljive dravne dokumente ne ostavlja sumnju u postojanje NLO i vanzemaljaca, a
tvrdnje da amerika Vlada odavno sarauje sa njima, da vojna industrija primenjuje
vanzemaljsku tehnologiju, da letee tanjire voze ameriki piloti, da je i zbog nareenja
da se sa svim tim upozna javnost ubijen predsednik Kenedi... ostale bi u okvirima naune
fantastike da ih nije izrekao ovek koji je, kako tvrdi, mnogo toga i lino video, a imao je i
pristup najstroe uvanim dravnim tajnama. Evo ta je tom prilikom, pred zapanjenim
sluaocima u Los Anelesu, ispriao g. Kuper:
Odrastao sam u vojnikoj porodici. Moja porodica, moji preci su radili za dravu
od kad su doli u ovu zemlju. Sluili smo u vojsci, bili smo patrioti, borili smo se u svim
ratovima, brinemo se o ovoj zemlji i verujemo u Ustav Sjedinjenih Drava. I zato smo
uvek bili spremni da uradimo ono to je potrebno da bismo ih sauvali i zatitili.
Kada sam otiao iz porodinog doma, stupio sam u vazduhoplovstvo, tanije u
Strateku vazdunu komandu. Kao mali, od oca, koji je bio pilot, i njegovih kolega, uo
sam prie o NLO, neobinim letilicama koje nisu napravljene na ovoj planeti. A dok ste
mali, to ujete u prolazu, zabavno vam je, izaete i igrate se svemiraca, a onda sve

zaboravite. Dok sam sluio u Vazduhoplovstvu, sreo sam oveka koji je uestvovao u
sakupljanju ostataka sruenih vanzemaljskih letilica. To me je interesovalo, ali prie o
tome su obino izlazile na povrinu posle veih koliina piva, tako da mi se deavalo da se
sutra ujutro nisam seao o emu je taj ovek govorio. Kada sam napustio
vazduhoplovstvo, stupio sam u mornaricu i tamo je, zapravo, sve i poelo da mi se deava.
U poetku sam nameravao da idem od slube do slube i da radim neto to je malo
ljudi radilo pre mene. Bio sam avanturista i luckast, i mislio sam da e to biti prilino
uzbudljiv ivot. Dobrovoljno sam se prijavio za podmorniku slubu. Sluio sam na
podmornici U. S. S. Tajrut, SS-416. Bili smo ukotvljeni u bazi u Perl Harburu. Dok sam
bio na strai video sam letilicu tanjirastog oblika, veliine nosaa aviona klase Midvej.
Za vas koji ne znate koliki je - ogroman je. Letilica je izletela iz vode na otprilike 2,5
nautike milje od lukobrana, to je bilo oko 45 stepeni levo od nosa podmornice. Polako
se okrenula oko svoje ose, i nestala u oblacima. Sa te udaljenosti, izgledalo je kao da se
kree sporo, ali se, ustvari, kretala veoma brzo. Izala je iz vode, obrnula se i vrlo brzo
nestala sa vidika!
Raportirao sam deurnom oficiru. Nisam mu rekao ta je to to sam video, jer moj
otac nije odgajao budale. Nisam eleo da ispadnem jedini ludak na brodu, a to bi se desilo
u sluaju da niko drugi nije video letilicu. Zato sam zamolio deurnog oficira da mi
pomogne u osmatranju. Prihvatio je, to je bilo uobiajeno jer, dok su na smeni, oficiri i
straari se uzajamno pomau ako se neto dogodi.
Posle nekoliko sekundi osmatranja, ista letilica, ili, moda, neka druga identina,
spustila se iz oblaka, obrnula oko svoje ose i zaronila. Deurni oficir zastavnik Bol bio je
doslovce okiran! ta da kaem? Mornar Dederalimo, koji je straario na desnom boku,
video je to isto, pa je zastavnik Bol pozvao kapetana, a za njim je doao i glavni signalist i
doneo 35-milimetarsku kameru. Izmeu 7 i 10 minuta gledali smo kako ista letilica, ili
druge, identine, ulaze i izlaze iz vode. Bila je to neverovatna predstava. Ne znam da li su
znali da smo mi tamo, ni da li ih je to zanimalo; letilice nisu svetlele, bile su od metala.
Nema sumnje, bile su to maine, i to ogromne. Takoe je bilo oigledno da ih navodi ili
vozi neko ko poseduje inteligenciju. S obzirom na to da sam sluio u vazduhoplovstvu i
mornarici, i da znam kako lete avioni, ubeen sam da ta maina nije napravljena na ovoj
planeti. ovek ne moe da napravi neto to takvom brzinom moe da leti kroz vazduh,
okrene se oko svoje ose, ue u vodu i nastavi da uspeno leti pod vodom. Ako ste ikada
bili u avionu i podmornici - a znam da neki od vas jesu - znaete da je to nemogue, ak i
ako nemate pojma o tehnici. Gde bi se neto toliko veliko moglo napraviti? Bilo je to
potpuno neverovatno. To mi je promenilo ivot. Tada sam shvatio da su sve prie koje sam
uo bile istinite. Poeo sam da vidim svet u drugaijem svetlu.
Posle kraeg vremena poeo sam obavetajnu obuku u mornarikoj slubi
bezbednosti. Poslali su me u Vijetnam. Postavljen sam za kapetana patrolnog broda u luci
Da Nang. Dobio sam posadu i patrolni brod vredan nekoliko miliona dolara. Imali smo
zadatak da skupljamo informacije od ljudi koji su iveli oko luke i od ribara u prolazu, i da
se brinemo o bezbednosti luke i brodova. Posle, otprilike, pet meseci poslali su nas u
demilitarizovanu zonu na severu, u mesto po imenu Kua Vieaf, na reci Takan. Baza nam je
bila ue. Bili smo na samo tri milje od granice sa Severnim Vijetnamom. Zadatak nam je
bio da patroliramo rekom od ua do mesta Dang Ha, a zatim kroz kanal Kuang Tri do
istoimenog grada, da skupljamo informacije, patroliramo svake noi i brinemo o
bezbednosti reke i renog saobraaja.
Na tom mestu sam ustanovio da u Vijetnamu ima mnogo vanzemaljskih aktivnosti.
U zvaninim porukama NLO su prijavljivani kao neprijateljski helikopteri. Ali, bilo ko
od vas ko je imalo upuen u to ta se deavalo u Vijetnamu, znae da Severnovijetnamci
nisu imali helikoptere, posebno posle naih prvih vazdunih napada na njihovu teritoriju.
ak i da jesu, ne bi bili toliko glupi da ih poalju u demilitarizovanu zonu, jer bi ih
izgubili. Ti neprijateljski helikopteri su ponekad otvarali vatru i na nae i na protivnike

poloaje, a ponekad bi nestao i poneki ovek. Sigurno znam da je u toku jedne noi nestalo
najmanje jedno veliko selo. Termin neprijateljski helikopteri koristili smo zbog sledeeg
razloga: u Vijetnam nije doneta oprema, to jest, mainerija za kodiranje. Imali smo samo
tablice za ifrovanje, to znai da smo svaka 24 sata morali da menjamo sistem kodiranja.
Takoe nismo mogli da upotrebljavamo predajnike za kodiranje, pa smo morali da
izmiljamo ifrovane rei.
Poto sam u Vijetnamu proveo neko vreme, prikljuen sam tabu
glavnokomandujueg amerike Pacifike flote u Makalapi, na Havajima. Bio sam striktno
dodeljen obavetajnom timu glavnokomandujueg amerike Pacifike flote. Dok sam
obavljao ovu dunost, do mene su dospeli dokumenti koji su bili toliko neverovatni da mi
je trebalo vremena da se priviknem na injenicu da uopte postoje. Zbog vas koji ne
razumeju kako su dospeli u moje ruke, objasniu ukratko kako se, kome i zato prosleuju
tajni dokumenti.
Osnovno je da morate da imate ovlaenje, i to onog nivoa koji vam omoguava da
vidite dokumente koji su na tom, ili niem nivou tajnosti. Ovi dokumenti su bili
klasifikovani pod Strogo poverljivo, Magija, Nedostupno, za ta sam kasnije saznao da je
najvii nivo tajnosti u dravi. Da biste dobili takva ovlaenja, mora da vas proveri FBI,
to traje oko est meseci, tokom kojih vam alju agente kui, u vae bive kole, kod
profesora, prijatelja, kod svakoga koga navedete u formularima, na sve vae stare adrese,
kod komija, kod svakoga za koga ste radili. To je malo neprijatno, jer oni nikome ne kau
ta proveravaju. Samo pokau isprave i ponu da postavljaju pitanja. Kada ste provereni,
dobijate ovlaenje.
Ako neko ima kopiju mog dosijea o slubi, videe na prvoj strani, pod oznakom
DD-214, tamo gde je navedeno bezbednosno ovlaenje, da pie I. B. To je ovlaenje
Istranog Biroa. Kada to dobijete, imate mogunost da vidite sve dokumente, od strogo
poverljivih navie, a od vaeg zadatka zavisi ta treba da vidite.
Bio sam postavljen u obavetajni tim glavnokomandujueg Pacifike flote, koji
treba da zna sve o svojoj oblasti operacija, a to je polovina zemljine kugle: Indijski okean,
Tihi okean i kopnene mase izmeu njih. Vi nemate pojma o koliini infomacija koje treba
da zna komandant jedne takve oblasti. Svakog jutra izmeu osam i devet, sastajali smo se
sa njim da bismo ga obavestili ta se dogodilo u toku prethodna 24 sata i ta, po planu,
treba da se dogodi u naredna 24 sata, kao i o svim izvetajima koje smo primili od
poslednjeg sastanka, a koje je on i njegov tab trebalo da znaju. Povremeno smo dobijali
poruke klasifikovane pod Strogo poverljivo, Magija, Nedostupno, koje su obino
sadravale odgovor na pitanje koje vam nije poznato, tako da, ustvari, niste ni znali o
emu je re.
Posle odreenog vremena, do ruku su mi dola dva dokumenta. Jedan se zvao
Projekat Grad, a drugi Operacija Veina. Projekat Grad je sadrao istoriju
vanzemaljskih aktivnosti na Zemlji od 1936, a pomenuto je i da su Nemci nali jedan
srueni NLO i da su pokuali da kopiraju tehnologiju. Nisu uspeli, bez obzira na to to
priaju lovci na naciste. Da su uspeli, mi ne bismo dobili rat, jer ne moete pobediti takvo
oruje! Ne moete leteti bolje od tih letilica. O tome ne moete ni da razmiljate u
konvencionalnoj letilici. Da je Nemaka u tome uspela, sada bi pred ovim podijumom
stajala nemaka zastava. Napredovali su neto malo.
Kada smo otili u Punta Mundi, zaplenili smo neke dokumente, zarobili nekoliko
naunika i pokupili neke maine. Rusi su, takoe, zaplenili neke dokumente, nekoliko
naunika i neke maine. Tek smo 1947. uspeli da doemo u posed gotovo jedne cele takve
letilice. To se dogodilo blizu grada Rozvel, u Novom Meksiku. Iz letilice su izvueni mrtvi
vanzemaljci. U Projektu Grad video sam i njihove i fotografije letilice. Video sam i
fotografije ivih vanzemaljaca, autopsije, njihovih unutranjih organa. Video sam
fotografiju vanzemaljca koga su zvali Ibi, i drali ga u zarobljenitvu od 1949. do 2. juna
1952, kada je umro.

Video sam sve injenice o dogaajima u kojima su uestvovali vanzemaljci i

njihove letilice - koje su do tada uspeli da ustanove - od incidenata iz 1800. godine. Video
sam imena projekata. Jedan je, ak, imao za cilj da se pronaenom letilicom - celom i
neoteenom - izvede probni let! Neke od njih su pronaene u takvom stanju, ali ja nemam
pojma kako. Taj projekat se zvao Crveno svetlo. U poetku se sprovodio na poligonu
Tonopa u Nevadi, a kasnije je prebaen na poligon nazvan Oblast 51, specijalno izgraen
po nareenju predsednika Ajzenhauera, sa ifrovanim imenom Zemlja snova. To je isto u
Nevadi, u oblasti presuenog jezera Grum. Zvanino ne postoji. Ali, ako odete tamo i
pogledate ili ako piete Vladi, ili ako obletite oko zabranjene zone, videete da postoji.
Ovaj projekat je izvoen do 1962. godine kada je jedna letilica eksplodirala u
vazduhu, nedaleko od poligona. Eksplozija je viena u tri drave. Piloti su poginuli, a niko
ne zna zato se to dogodilo. Projekat je zamrznut dok nam vanzemaljci nisu dali tri letilice
i osoblje koje e nas obuiti da u njima letimo. Onda je nastavljen i sada ne samo da
imamo te letilice, ve smo i sami napravili nekoliko jer smo ovladali tehnologijom. Nekim
NLO koji su ljudi videli u SAD i drugde, upravlja ameriko osoblje. Ovo vam moda
zvui okantno. Mi imamo tehnologiju koja je daleko van poznatih granica. Posle Drugog
svetskog rata tehnologija je napravila nekoliko skokova upravo zbog razmene znanja sa
vanzemaljcima koja se neprestano odvija u Oblasti 51.
Mnogi od vas ne znaju ko je profesor Dejms Obert. On je verovatno jedan od
najveih raketnih strunjaka svih vremena. Kada je odlazio u penziju, Vlada mu je uruila
specijalnu nagradu, odrani su konferencija za novinare i prigodna sveanost, a on je tada,
citiram, rekao: Gospodo, ne moemo sebi pripisati sve zasluge za napredak tehnologije
tokom poslednje decenije. Imali smo pomo... i tu je stao. Jedan od novinara je podigao
ruku i upitao: Profesore Obert, koja nam je to drava pomogla? Obert je odgovorio: Oni
mali iz svemira. Tada je seo i vie nije hteo da govori. Ovo je bilo 1959. godine.
Otkad sam poeo da priam javno, mnogi su se pojavljivali sa delovima slagalice.
Mnogi od vas ne veruju da postoji Udruenje Dejson. Ta tajna grupa postoji. Nedavno
smo dobili pismo od Pentagona sa imenima Dejson-naunika, i potvrdom da svaki od
njih ima najvia bezbedonosna ovlaenja, koja vae u svakom vojnom postrojenju i
svakoj Vladinoj kancelariji. Na toj listi su i est nobelovaca. Oni su krem naunog drutva
i jedini znaju istinu o dananjoj tehnologiji i pravoj fizici. Ova koju su nas uili... Ako
poaljete vae dete u koled da ui fiziku, bacate novac, zato to e im tamo pokazivati
stvari koje ne funkcioniu, koje nisu istinite. Kaem vam da jedinstvena teorija postoji! Mi
znamo kako ona glasi. Na osnovu nje rade one letilice... Kada smo Don Lir i ja prvi put
rekli da idemo na jezero Grum, svi su govorili: Vi ste ludi, tamo nema niega! Sluaoci
Bilija Gudmena, voditelja na KVEG radiju, blizu Las Vegasa, koji nam je mnogo pomogao
u ovom raskrinkavanju, su jednom organizovali ekskurziju donde, i od tada, svake noi,
odlaze da gledaju kako se testiraju vanzemaljske letilice... Svake noi!!! Prve noi je dolo
100 ljudi, koji su videli etiri letilice kako rade neto to nijedan avion ili helikopter ne
mogu. Sada nam vie niko ne govori da u jezeru Grum nema niega. Priaju nam da
vanzemaljci ne postoje, ve da su to sve Vladini tajni projekti. Ako hoete da znate ta se
trenutno deava, gledajte filmove, reklame na televiziji, programe o vanzemaljcima,
proitajte knjigu Vitlija Stripera Kraljevski, koja je zapravo deo istoimenog probnog
plana - Kraljevski - ija je svrha da se proveri reakcija javnosti na prisustvo
vanzemaljaca na planeti. Upravo sam izuio tu knjigu i mogu da vam kaem da je veina
dokumenata za koje on tvrdi da su izmiljeni, zapravo iz Projekta Grad. To je deo
Vladinog plana da puta informacije na taj nain da uvek mogu da kau da su izmiljene.
Skreem vam panju na dokumente koje on prikazuje u knjizi. Kaem vam da su
stvarni. To su isti dokumenti koje sam video u Projektu Grad 1970. i 1973. godine. Ako
smo pre i sumnjali, sada znamo da Vitli Striper radi za Vladu. Ovo e izai na videlo, a
razlog zato Vlada radi ovako je taj to zna da e javnost kad-tad saznati istinu. Utiu na
javno mnenje, tako da se istina primi sa manjim okom, da se drutveno ureenje ne srui,

da ne propadne religiozna struktura i da berza ne poludi. To su bili njihovi strahovi. Jer,

uvek e postojati deo populacije koji e imati religiozna oseanja prema vanzemaljcima,
iako se oni ne razlikuju mnogo od nas. Jedino to potiu sa nekog drugog mesta i drugaije
izgledaju. Oni nisu bogovi. Postoje, meutim, ljudi koji oboavaju vanzemaljce, i to je
Vlada imala u vidu kada je dokumente proglasila tajnim.
Poenta je u tome to sve to Vlada radi ne bi bilo loe da nema dve stvari. Prvo:
Vladi je potreban novac da bi finansirala projekat, ali eli da ga dri u tajnosti. Zato za
novac ne moe da se obrati Kongresu. Odluila je da projekat finansira uvozom i
prodajom droge. Sudei po dokumentima koje sam itao o Operaciji Veina, dok je
Dord Bu bio izvrni direktor i predsednik naftne kompanije Sapata Oil, on je u saradnji
sa CIA organizovao prvi veliki uvoz droge ribarskim brodiima iz June i Centralne
Amerike u SAD i to tako to je drogu dovozio do naftnih platformi, a zatim na kopno,
zaobilazei bilo kakvu carinsku i policijsku proveru. Droga se na ovaj nain, dodue u
manjem obimu, jo uvozi.
Drugi kanal su avioni koje zakupljuje CIA. Jedan od aerodroma koje koriste za ovo
je vazduhoplovna baza Houmsted na Floridi. Imamo izjave date pod zakletvom kontrolora
leta u toj bazi koji kau da su navodili te avione i obezbeivali da u zemlju uu
neometano. Takoe imamo izjave osoblja u bazi, koje tvrdi da je avione doekivao Zeb
Bu, sin Dorda Bua, kao i izjave ljudi koji rade na naftnim platformama u Meksikom
zalivu koji takoe tvrde da droga, odnosno deo nje, ulazi u zemlju preko platformi.
Sledea stvar je ta to su ubili mnoge ljude koji su pokuali da iznesu informacije u
javnost. I da ja to nisam uradio na ovaj nain, ne bih vie hodao ovom zemljom. Ubili su
predsednika Kenedija. Pokazau vam, na filmu, ko je ubio predsednika i zato. U
dokumentima o Operaciji Veina, iz perioda izmeu 1970. i 1973. godine, doslovno pie
da je predsednik Kenedi naredio agentu MJ-12 da se zaustave uvoz i prodaja droge
amerikom narodu i da se u toku naredne godine sprovede plan izvetavanja javnosti o
prisustvu vanzemaljaca. Nareenje o njegovom ubistvu je stiglo iz politikog komiteta
Bilderbergerovih. MJ-12 je primenio njihov plan i izvrio ga u Dalasu. U njemu su
uestvovali agenti CIA, Petog odeljenja FBI, Tajne slube i Mornarike obavetajne
slube. Predsednika je ubio voza njegovog automobila, po imenu Vilijem Grir. Upotrebio
je elektrini bestrzajni gasni pitolj, koji je specijalno projektovala CIA za ubistvo sa
malog rastojanja. Ispalio je eksplozivni metak koji je u predsednikov mozak ubrizgao
veliku koliinu otrova jedne vrste koljke. Zato u dokumentima pie da je predsednikov
mozak uklonjen. Ako ste prouili sluaj, znate da je mozak zaista nestao, i to zbog toga da
ne bi bili otkriveni komadi eksplozivnog metka, kao ni otrov. Da je to neko otkrio, znalo bi
se da Li Harvi Osvald nije ubica. Ustvari, on nije ispalio nijedan metak. Iskorien je kao
rtveni jarac.
Zato je bio neophodan otrov iz koljke prilikom atentata na predsednika Kenedija?
Ja sam jednu stvar nauio dobro, i to posebno dobro dok sam bio u Vijetnamu. Ako nekoga
upucate, ne znai da je mrtav. A ako nije mrtav bie ljut. I ako ima pitolj, onda ste vi
mrtvi. Zato prvi pucanj treba da bude i poslednji. Ako nekoga stvarno hoete da ubijete,
ubijte ga. Budite sigurni da je mrtav. Tako vas ne moe povrediti.
Bilo je najmanje 18 ljudi koji su videli odakle je hitac ispaljen i koji su to prijavili
(broj 18 se sastoji od tri estice, to predstavlja znak da razlozi za Kenedijevo ubistvo nisu
bili ljudski nego demonski p.a.). Svi su bili ubijeni u roku od dve godine. Na
predsednika su ispaljena ukupno tri hica. Jedan ga je pogodio u vrat, ali ga nije ubio, a
druga dva su pogodila Dona Konelija, koji je u obavetajnim krugovima poznat kao
ovek koji moe sve, jer je primio dva metka, a nije progovorio. Zato Deki Kenedi nije
prijavila odakle je doao smrtonosni hitac? Kome da prijavi? Tajna sluba joj je upravo
ubila supruga, a njihov posao je da ga tite. Ko joj je u tom trenutku uvao decu? Ista ta
Tajna sluba.

Ja priam o tome sada. Bil Ingli je o tome priao pre osam godina i svi su mu se
smejali. Don Lir je o tome priao pune tri godine; i njemu su se smejali. Toliko je ljudi
prialo o tome da polako poinju da ih sluaju, a bilo je i vreme. Oni misle da smo budale,
a mi im to svakog dana potvrujemo. (udo)
Komentar: Ovaj izvetaj je istinit u onoj meri, u kojoj je Kuper saznao istinu. Tako,
na primer, on nije saznao da stvorenja sa kojima amerika Vlada sarauje nisu
vanzemaljci nego demoni, da njihove letilice ne pokree nikakav motor ili neto slino
motoru, ve demoni, kao i da one nisu eksplodirale sluajno, ve kada su ih demoni, po
Bojem doputenju, unitili, zato to su se ljudi, ne pazei sa kim imaju posla, upustili u
kriminalnu saradnju sa svojim najveim (i jedinim pravim) neprijateljima.
Zato je vano da ljudi saznaju da viene spodobe nisu vanzemaljci nego demoni?
Zato da bi umeli od njih da se brane kada ih oni, uskoro, budu poeli napadati i ubijati! Jer,
kada ljudi veruju da su to vanzemaljci, onda se ne pripremaju na odgovarajui, odnosno,
jedini mogui nain za odbranu od njih - izgraujui svoju veru u Boga, obzirom da se od
demona ljudi ne mogu odbraniti orujem ili nekim drugim fizikim sredstvom.
Sledei izvetaj sadri istu greku.
* Optunica erara van der Leuna. Ameriki novinar erar van der Leun optuio
je ameriku Vladu za tajnu i neprijateljsku zaveru protiv amerikog naroda i to izloio u
nekoliko taaka:
1. Vlada je odobrila i prihvatila tajni pakt sa vanzemaljskom nacijom.
2. Vlada je, ovim paktom, razmenila ljudske ivote i imovinu (u obliku stoke i
zemlje) za vanzemaljsku tehnologiju.
3. Vlada je ubijala, zatvarala, prisilno preseljavala, mentalno muila, drogirala,
maltretirala i na druge naine se nezakonito uplitala u ivot patriota, ukljuujui
predsednika Sjedinjenih Drava, koji je pokuao da razotkrije ovu izdaju.
4. U elji da sve odgovorne privedemo pravdi, sledee organizacije i pojedince
optuujem za zaveru, ubistvo i izdaju: Trilateralnu komisiju; predsednika; potpredsednika;
direktora CIA-e; pojedine lanove CIA-e; direktora Nacionalne agencije za bezbednost
(NSA); lanove kabineta i vrhovnog komandanta armije; direktora Visoke meuagencijske
grupe (SIG); predsednikovog savetnika za nacionalnu bezbednost; mornaricu, koja ima
operativnu kontrolu nad svim projektima vezanim sa vanzemaljcima.
Oekujemo da e i mnogi drugi koji su uzeli uee u zajednikoj zaveri Vlade i
vanzemaljaca takoe biti optueni za zaveru, ubistvo i izdaju. Na ovoj listi e se nai svi
oni koji su bili lanovi spomenutih organizacija od 1953. godine do danas, ukljuujui
sadanju administraciju.
5. Pozivamo da se optui bivi predsednik SAD, Dord Bu Stariji, vlasnik i
direktor naftne kompanije Zapata Oil zbog organizovanja i rukovoenja organizacijom
za krijumarenje droge. Of-or platforme Zapata Oila za buenje nafte su koriene da bi
se do njih dopremala droga, a odatle krijumarila u SAD, izbegavajui pritom kontrolu
amerike carine ili bilo kakvu drugu kontrolu. vrsto verujemo da je Dord Bu Stariji na
elu Vlade u senci koja kontrolie vanzemaljsku tehnologiju, vojno industrijski kompleks,
a na taj nain i naciju. injenica da je bio i predsednik Sjedinjenih Drava ini ga
najmonijim i najopasnijim kriminalcem u istoriji sveta.
Ovakva dramatina pisma i apeli nisu retkost u amerikoj tampi. Ono to je u ovom
pismu interesantno nije ukazivanje na klasine oblike kriminala, u ovom sluaju
krijumarenje droge preko platformi za buenje nafte, ve ukazivanje na veze amerike
Vlade i vanzemaljske civilizacije. Moda vam se ovo ini suludim, neobinim, ali kad
malo paljivije pogledate ovu materiju, tvrdnje i dokaze onih koji su bili na razliite
naine upleteni u udna dogaanja tokom proteklih decenija, ostaje oseaj blage jeze i
neverice koji emo podeliti sa vama u sledeim brojevima. (Zona sumraka)
* Vanzemaljci umeali prste u zemaljsku ekonomiju. Najnovije finansijske
nedae i kolaps najrazvijenijih zemalja sveta izazvala rasa Homo capensis koja je dola

na Zemlju iz svemira u osvit nae civilizacije, pritajila se i nala utoite u Vatikanu.

Protiv svetske ekonomije postoji globalna zavera koju vode ovekolika stvorenja
vanzemaljskog porekla, tvrdi Karen Hjuds, donedavno glavni savetnik predsednika
Svetske banke u Vaingtonu.
Za svetsku ekonomsku krizu koja ve nekoliko godina trese Planetu krivi su
vanzemaljci, doljaci iz svemira koji su prodrli u sve nae ekonomske tokove i na sve
naine pokuavaju da ih podriju i unite! Ovo okantno tvrenje iznela je pre nekoliko
dana u amerikom specijalizovanom asopisu Future Money Trends Karen Hjuds, do
nedavno glavni savetnik predsednika Svetske banke.
Karen u intervjuu tvrdi da postoji globalna zavera protiv svetske ekonomije koju
vode, kako je rekla, ovekolika stvorenja vanzemaljskog porekla. Ona kae da to, u sutini
nisu pravi vanzemaljci, ali nisu ni Homo sapijensi, odnosno zemaljska, ljudska stvorenja.
DNK te rase, kae, sutinski se razlikuje od nae, a postoje retki primeri raanja hibrida
dveju rasa ljudske i njihove, ali se one retko meaju, jer je potomstvo neplodno. A oni
su verovatno potomci neke vanzemaljske rase koja je dola nekada davno na Zemlju!
Karen Hjuds smatra da su Homo capensis, kako ona naziva tu udnu rasu pridolica,
vekovima bili u dubokoj ilegali, i da su stupili u kontakt sa ljudskom rasom tek kada su
procenili da je ona dostigla zadovoljavajui stepen razvoja. Ali, samo sa predstavnicima
vlasti duhovne ili civilne! Zato je najvei deo njih, kae Karen, od tada pa do danas
utoite naao u Vatikanu. Ona tvrdi da su praktino tokom cele nama poznate istorije
ljudima upravljali i njima manipulisali ovi doljaci pomou novanih sistema, politike i
religija i bili inicijatori verskih ratova, sukoba i ekonomskih kriza!
Karen Hjuds tvrdi u intervjuu da u Vatikanu odavno, pored zvaninog poglavara
Rimokatolike crkve Pape, postoji i crni papa, potomak Homo capensis, koji, u sutini,
upravlja katolikim svetom.
Vladari svih najveih zemalja sveta, kae ona, celokupna politika i finansijska elita
sveta dobro su i odavno upoznati sa postojanjem rase Homo capensis i ve vie vekova
odlino sarauju sa njima. ta vie, ovi doljaci uestvuju u svim najvanijim projektima
globalnog znaaja! Drugim reima, poto su u biolokom i svakom drugom smislu
razvijeniji od nas, predstavnici ove paralelne civilizacije odavno kontroliu sve
najznaajnije procese i dogaaje na Zemlji!
Karen Hjuds tvrdi da su gigantske lobanje, nalik ljudskim koje su nalaene po celoj
planeti upravo dokaz obitavanja na Zemlji od davnina skrivene rase. Pretpostavlja da se
tokom vekova, evolucijom, njihov gigantski rast sveo na ljudske mere da bi to vie bili
slini ljudima i bili neprimetni. Ona ih jo naziva i paralelnom rasom (Homo capensis)
i kae da ih je do Ledenog doba bilo veoma mnogo meu nama. Imali su visoko razvijenu
civilizaciju i tvrdi da su ba oni sastavili prve karte povrine Zemlje tog vremena za koje
se i dalje ne zna kako su nastale!
Naunicima (koji veruju u njihovo postojanje) i danas nije poznato poreklo ovih
karata. Iezli su (bar javno) gotovo u potpunosti, prema tvrenju Karen Hjuds, zbog
najezde lednika i poplava kada se nivo okeana podigao za vie od 400 metara i unitio
njihove naseobine na obalama mora gde su uglavnom iveli. Preiveli pripadnici
civilizacije, smatra ona, odluili su iz nepoznatih razloga da se skrivaju, najverovatnije jer
su bili mnogo drugaiji od naeg pretka Homo sapijensa koji je ve postajao
preovlaujua ljudska rasa na planeti...
Karen je iznela i najnovije dokaze: tvrdi da je jedan od njenih pouzdanih poznanika
sopstvenim oima video Homo capensis-a u Egiptu, a drugi, uvaeni bankar iz Portugalije,
da je bio na jednom sastanku kome je prisustvovao udan ovek sa izduenom lobanjom i
udnim plavim oima...
KAREN HJUDS. Do nedavno savetnica predsednika Svetske banke, Karen Hjuds,
zavrila je univerzitet Jejl i po profesiji je advokat. U Svetskoj banci radila je gotovo 20
godina na raznim zaduenjima. Nedavno je po zadatku za Amerike federalne rezerve i

Kongres sainila izvetaj o korupciji u najviim bankarskim strukturama SAD koji su svi
zvanini organi ignorisali. Odmah posle toga je podnela ostavku. (Tree oko, 15. april
2014)
* Jo jedna pria Viljema Kupera. U godinama koje su sledile nakon Drugog
svetskog rata, vlada SAD suoila se sa nizom dogaaja koji su promenili njene
pretpostavke o sopstvenoj budunosti i budunosti oveanstva. Predsednik Truman i
njegovi vojni zapovednici nali su se zbunjeni, u veoma udnoj situaciji, nakon to su
pobedili u najrazornijem i najskupljem ratu u istoriji.
SAD su bile jedina zemlja koja je imala i upotrebila atomsku bombu, kojom se
moe unititi bilo koji neprijatelj, pa i itava Zemlja. Osim toga, SAD su imale najbolju
ekonomiju, najnapredniju tehnologiju, najvii ivotni standard i najsnaniju vojsku svih
vremena. Ali, nita od svega toga nije moglo da sprei zbrku i zabrinutost dravnog vrha
kada je otkriveno da se svemirska letilica kojom je upravljalo bie slino insektu sruila u
pustinji Nju Meksika.
Izmeu januara 1947. i decembra 1952. otkriveno je najmanje 16 sruenih ili
prizemljenih vanzemaljskih letilica, 65 vanzemaljskih tela i jedan ivi vanzemaljac. Od
svih sluajeva, trinaest se dogodilo unutar granica Sjedinjenih Drava (Nju Meksiko,
Arizona, Nevada), ne ukljuujui jednu letilicu koja se raspala u vazduhu. Tri su se
dogodila u drugim zemljama - jedan u Norvekoj i dva u Meksiku. Pojave NLO-a su bile
tako este da su ozbiljne istrage svakog pojedinanog sluaja postale skoro nemogue.
Jedna vanzemaljska letilica je naena 13. januara 1948. na stenovitoj visoravni u
Novom Meksiku. Imala je preko pedeset metara u preniku. U te dve letilice pronaeno je
17 tela vanzemaljaca. Od jo vee vanosti je bilo otkrie velikog broja delova ljudskih
tela u obe letilice. Sva ova otkria postala su najstroe uvane tajne u istoriji sveta (pa
kako se, pobogu, onda te tajne naoe u novinama, koje se mogu kupiti na svakom
kiosku?! p.a.).
Specijalna grupa amerikih naunika angaovana je u decembru 1947. da bi
prouila taj fenomen. U narednim godinama, formacije i projekti zadueni za vanzemaljce
imali su razna imena. U svakom sluaju, amerika armija i CIA su imali potpunu kontrolu
nad vanzemaljskom tajnom. CIA je zapravo najpre i bila oformljena kao grupa za hitnu
upotrebu u sluajevima vezanim za vanzemaljsko prisustvo.
ivi vanzemaljac pronaen u letilici koja se sruila kod Rozvela bio je nazvan EBE.
Ime je predloio dr Vanevar Bu i to je bila skraenica za Extraterrestial Biological
Entity (vanzemaljska bioloka jedinka). Vie od godinu dana, EBE je lagao i davao samo
beskorisne odgovore na sva pitanja koja su mu postavljena. Pitanja koja su zahtevala
neprijatan odgovor jednostavno su ostala bez odgovora. U vreme druge godine
zatoenitva, EBE je postao otvoreniji i informacije dobijene od njega bile su zapanjujue.
Zbirka tih otkria bila je osnovni temelj za ono to e se kasnije nazvati uta knjiga.
Pri kraju 1951. godine EBE se razboleo (avo se razboleo! p.a.). Medicinsko
osoblje nije bilo u stanju da odstrani uzroke te bolesti. EBE-ov ivot je bio baziran na
hlorofilu i pretvarao je hranu u energiju gotovo kao i biljke. Otpadne materije su iz
njegovog organizma izbacivane na potpuno isti nain kao i kod biljaka. Zbog toga je u tim
lekara ukljuen i botaniar Giljermo Mendoza. Meutim, uprkos svim nastojanjima,
EBE je sredinom 1952. umro. A doktor Mendoza je postao prvi, dodue, ne ba uspeni
strunjak za vanzemaljsku biologiju. U bezuspenom pokuaju da se spasi EBE,
Sjedinjene Drave su u svemir poetkom 1952. poele da emituju poziv u pomo. Poziv je
ostao bez odgovora, ali je projekat nastavljen.
Predsednik Truman je 4. novembra 1952. izvrnom naredbom stvorio supertajnu
Agenciju nacionalne bezbednosti (NSA). Pored kontraobavetajne uloge, ona je imala i
funkciju deifrovanja vanzemaljskih komunikacija i uspostavljanje dijaloga sa njima. Taj
zadatak nosio je ifru Sigma. Kakva vanost mu je pridavana vidi se i po tome to je
NSA izuzeta od podlonosti svim zakonima u ijem tekstu se ne pominje njen naziv.

Danas NSA dobija 75% novca predvienog za obavetajne slube. Njen primarni zadatak
je i dalje komunikacija sa vanzemaljcima, ali sada postoje i drugi programi u vezi sa
njima.
Predsednik Truman je izvetavao saveznike, pa ak i SSSR, o razvoju dogaaja u
vezi sa vanzemaljcima, jo od sluaja Rozvel. Razlog za to je bila mogunost da
vanzemaljci postanu pretnja ljudskoj vrsti. Bio je potreban plan zatite Zemlje u sluaju
invazije. U tu svrhu osnovana je meunarodna organizacija pod nazivom Bilderburgers,
sa seditem u enevi. To telo je kasnije preraslo u neku vrstu tajne svetske Vlade.
Ujedinjene Nacije su tada, kao i sada, bile samo internacionalna ala.
Za vreme prvog mandata predsednika Dvajta Ajzenhauera, 1953. godine, otkriveno
je najmanje 10 sruenih vanzemaljskih letilica, sa 26 mrtvih i 4 iva vanzemaljca.
Ajzenhauer je znao da se mora izboriti sa problemom vanzemaljaca. Poetkom
1953. potraio je pomo od svog prijatelja i lana Sekretarijata za spoljne poslove Nelsona
Rokfelera. Njih dvojica su poeli da stvaraju novu tajnu organizaciju za nadziranje
deavanja u vezi s vanzemaljcima. Tako je roena MJ-12. Istovremeno, cela prebogata
Rokfelerova porodica stala je iza Ajzenhauera. Kasnije se ispostavilo da je traenje
pomoi od Rokfelera oko problema vanzemaljaca bila najvea greka koju je Ajzenhauer
poinio, ne samo zbog posledica po budunost SAD, ve i itavog oveanstva.
Godine 1953. astronomi su registrovali velike objekte koji su se kretali prema
Zemlji. U poetku se verovalo da su to asteroidi. Kasniji dokazi su potvrdili da to mogu
biti jedino svemirski brodovi. Projekat Sigma je uhvatio vanzemaljske komunikacione
signale. Stiglo je nekoliko velikih brodova i postavilo se u orbitu oko ekvatora. Projekat
Sigma, preko kompjuterskog binarnog jezika, uspeo je da ugovori sletanje, koje je
rezultiralo kontaktom lice u lice sa vanzemaljskim biima.
U meuvremenu je rasa vanzemaljaca slina ljudima kontaktirala sa vladom SAD
(Kuper nije znao da su to bili aneli - p.a.). Ta rasa nas je upozorila na vanzemaljce koji
krue oko ekvatora i ponudila nam pomo u naem duhovnom razvoju. Zahtevali su, kao
glavni uslov, da onesposobimo i unitimo nuklearno oruje. Odbili su tehnoloku razmenu,
navodei da duhovno nismo sposobni da se nosimo ni sa onom koju smo tada posedovali.
Ta rasa je tvrdila da smo tehnologijom na putu samounitenja i da moramo prestati da se
meusobno ubijamo, zagaujemo Zemlju, kao i da treba da zaustavimo bezobzirno
iskoriavanje Zemljinih prirodnih resursa, i nauimo da ivimo u harmoniji. Ovi uslovi su
doekani sa velikom sumnjom, a posebno glavni - nuklearno razoruanje. Smatrano je da
bi nas prihvatanje tog uslova ostavilo bespomonim u sluaju da se suoimo sa
vanzemaljskom pretnjom. Ponuda je zato odbijena.
Kasnije su se vanzemaljci koji su kruili oko Zemlje spustili u jednu ameriku
vazduhoplovnu bazu (ustvari, im su ljudi odbili Boju pomo, demoni su dobili
doputenje da nastave njihovo iskuavanje, koje su zapoeli dolaskom u orbitu p.a.).
Predstavili su se kao vrsta sa planete pokraj crvene zvezde u sazveu Oriona, koju ljudi
nazivaju Beltegez. Rekli su da njihova planeta umire, te da u nepoznatoj budunosti nee
moi iveti na njoj.
Predsednik Ajzenhauer se sreo sa vanzemaljcima i potpisan je formalni dogovor
svemirske rase i SAD. Bila je to prva poseta jednog vanzemaljskog ambasadora Zemlji.
Njegovo ime je bilo Highn-ess Krill. On je dva puta sletao na Zemlju. Oba sletanja i drugi
sastanak su snimljeni, i ti filmovi postoje i danas.
Dogovor je glasio: vanzemaljci se nee uplitati u nae odnose i mi se neemo
uplitati u njihove. Njihovo prisustvo na Zemlji drae se u tajnosti. Oni e nas snabdevati
naprednom tehnologijom i pomoi na tehnoloki razvoj. Nee ostvariti odnose ni sa
jednom drugom dravom na Zemlji. Dozvoljeno im je da otimaju ljude na odreeno
vreme, u svrhu medicinskih ispitivanja i praenja naeg razvoja, uz uslov da se tim ljudima
ne naudi, da se vrate na mesto sa kog su oteti i da se otmice ne seaju. Vanzemaljci imaju
obavezu da obavetavaju MJ-12 o svim kontaktima i otmicama.

Takoe je dogovoreno da e biti izgraene podzemne baze za vanzemaljce, kao i

one u kojima e saraivati vanzemaljci i strunjaci SAD. Sve te baze nalaze se danas ispod
indijanskih rezervata u podruju Taha, Novog Meksika, Arizone i Kolorada. Izgradnja
baza je odmah poela, ali je napredak bio slab dok 1957. godine nisu pribavljene velike
koliine novca. Rad na utoj knjizi je nastavljen. Poelo je i ozbiljno eksperimentisanje
sa vanzemaljskim letilicama.
Vojska je dobila zadatak da oformi organizaciju koja bi obezbedila tajnost
programima vezanim za vanzemaljce. Ta organizacija je smetena u Fort Karsonu u
Koloradu.
Osnovan je multimilionski fond za izgradnju podzemnih baza. Kasnijim
predsednicima koji bi pitali za ta su ta sredstva, govorilo se da je re o izgradnji dubokih
podzemnih sklonita za predsednika u sluaju rata. Potpuna tajnost ovog fonda znaila je
da postoji izuzetno mali broj ljudi koji u njega mogu imati uvid. Nikada nije bilo, a
verovatno nee ni biti slubene kontrole tajnog novca.
Tajnim memorandumom NSC 5410 Ajzenhauer je 1954. godine ustanovio
privremeni odbor poznat pod nazivom Majority Twelve (MJ-12), koji treba da nadgleda
i vodi sve tajne operacije vezane za vanzemaljce. Tu grupu sainjavali su Nelson Rokfeler,
direktor CIA-e Alen Vel Duls, dravni sekretar Don Foster, ministar odbrane arls E.
Vilson, direktor FBI-a D. Edgar Huver, kao i est ljudi iz izvrnog odbora za spoljne
odnose, poznatih pod nazivom Wise Men (Mudri ljudi).
Svi ti ljudi su bili lanovi tajnog drutva studenata koje se nazivalo The Jason
Society ili The Jason Scholars i sakupljalo je lanove iz poznatih drutava Skull and
Bones i Scrol and Key sa Harvarda i Jejla. MJ-12 postoji jo i danas.
Do 1955. godine je postalo jasno da su vanzemaljci izigrali Ajzenhauera. irom
Sjedinjenih Drava pronalaeni su osakaeni ljudi i stoka. Sumnjalo se da vanzemaljci ne
daju MJ-12 potpune liste kontakata i otmica, kao i da nisu svi oteti vraeni. Sovjetski
Savez je osumnjien za saradnju sa vanzemaljcima, to je kasnije i dokazano. Shvatilo se
da vanzemaljci manipuliu masama preko tajnih drutava, magije okultizma i religije.
Memorandumom NSC 5411 predsednik Ajzenhauer je osnovao Istraivaki odbor
za istraivanje svih injenica u vezi sa vanzemaljskim pitanjem. Prvi ef tog odbora bio
je Zbignjev Beinski, a nasledio ga je Henri Kisinder. Nelson Rokfeler je veoma esto
prisustvovao sastancima Odbora.
Grupa je rasputena krajem 1958, ali je zapravo nastavila rad u tajnosti. Njihov
glavni zakljuak je bio da javnost ne sme saznati za vanzemaljce, jer bi to dovelo do
opteg drutvenog kolapsa i anarhije. Drugi vaan zakljuak je bio da vanzemaljci koriste
ljude i ivotinje kao izvor enzima, hormona, krvi i genetskog materijala. Vanzemaljci su te
postupke objasnili kao potrebne za njihov opstanak. Rekli su da se njihova genetska
struktura pokvarila i da vie nisu u stanju da je reprodukuju. Navodno bi, ako ne unaprede
svoju genetsku strukturu, njihov opstanak bio doveden u pitanje.
Na takva objanjenja gledano je sa velikim podozrenjem. Poto je zemaljsko oruje
bilo neupotrebljivo protiv vanzemaljaca, MJ-12 je odluio da nastavi sa diplomatskim
pristupom sve dok se ne razvije vojna tehnologija koja e moi da se nosi sa njihovom.
Ponuda za saradnju u odbrani oveanstva upuena je SSSR-u i nekim drugim dravama.
Kao rezultat te saradnje nastala su oruja Doua i Ekskalibur. Doua moe da
probije elini oklop velike debljine sa udaljenosti od tri kilometra, koristei
niskofrekventne smrtonosne talase. Verovalo se da bi to oruje bilo efikasno protiv
vanzemaljskih letilica i njihovih oruja. Ekskalibur je oruje namenjeno unitavanju
vanzemaljskih podzemnih baza. Projektovana raketa koja nosi megatonsku bojevu glavu
sposobna je da prodre 1.000 metara u dubinu zemlje (ovo oruje funkcionie na principu
dematerijalizacije, to znai da moe da prodre u dubinu zemlje koliko hoe, a ne samo
1.000 metara p.a.). Odstupanje od cilja bilo bi maksimalno 50 metara. Meutim,
Ekskalibur jo nije dovoljno usavren.

Na simpozijumu odranom 1957. okupili su se najvei naunofantastini umovi tog

vremena. Doli su do zakljuka da e se planeta Zemlja samounititi bez ikakve pomoi
bogova ili vanzemaljaca nedugo nakon 2000, a sve zbog poveanja populacije i ljudskog
ugroavanja okoline.
Tajnim izvrnim memorandumom predsednika Ajzenhauera, Jason Scholars su
dobili zadatak da proue ovaj scenario i da daju predloge nazvane Alternativa 1, 2 i 3.
Alternativa 1 je bila da se iskoristi nuklearno oruje kako bi se izbuile rupe u
Zemljinoj stratosferi i kako bi kroz njih toplota i zagaenje otili u otvoreni svemir. Od tri
alternative, ova je bila najmanje verovatna zbog posledica nuklearnih eksplozija.
Alternativa 2 je bila da se sagradi beskrajna mrea podzemnih gradova i tunela u
kojima bi predstavnici svih kultura i zanimanja nastavili ljudsku vrstu. Ostali bi bili
ostavljeni na povrini zemlje da se sami bore za svoj opstanak.
Alternativa 3 bila je da se istrai vanzemaljska i konvencionalna tehnologija u svrhu
izgradnje kolonija u svemiru u kojima bi preivele odreene grupe ljudi.
Mesec, kodno ime Adam, objekat je od primarnog interesa, a nakon njega Mars,
kodnog imena Eva.
Kao usporavajue akcije, sve tri alternative ukljuuju kontrolu raanja,
sterilizaciju, i putanje smrtnih mikroba kako bi kontrolisali ili usporavali rast Zemljine
populacije. AIDS je samo jedan od rezultata ovih planova. Postoje i drugi. Odlueno je,
poto se populacija mora redukovati i kontrolisati, da je jedan od najveih interesa za nas
same da se reimo nepotrebnih elemenata naeg drutva. Ujedinjeno ameriko i rusko
vostvo je odbacilo Alternativu 1, ali i naredilo poetak radova na Alternativi 2 i 3
istovremeno.
Vodee sile dogovorile su da nain finansiranja veza sa vanzemaljcima i drugih
tajnih projekata bude trgovina drogom. Tu se iskazao mladi, ambiciozni lan Vea za
spoljne odnose. Njegovo ime je Dord Bu, a u to vreme bio je predsednik C. E. O.
Zapata oila-a smetenog u Teksasu.
Dord Bu je pristao da organizuje operaciju u sprezi sa CIA. Plan je funkcionisao
bolje nego to je iko mogao da pretpostavi i ubrzo se mrea narko-dilera proirila celim
svetom, a osmiljene su najrazliitije metode ilegalnog dovoenja droge u pojedinu
zemlju. Dakle, uvek moramo imati na umu da je Dord Bu Stariji prvi poeo da naoj
deci prodaje drogu. Danas CIA kontrolie svu svetsku trgovinu drogom.
Slubeni svemirski program je pokrenuo predsednik Kenedi u svojoj
inauguracijskoj poruci kada je spomenuo da e Sjedinjene Drave spustiti oveka na
Mesec do kraja decenije. Ta poruka je omoguila ljudima na vlasti da kroz razne kanale
dobiju ogromne koliine novca i da od Amerikanaca prikriju stvarni svemirski program. U
SSSR-u je isti program sluio istoj svrsi. Ustvari, zajednika baza Sjedinjenih Drava i
Sovjetskog Saveza ve je postojala na Mesecu u vreme Kenedijevog govora. U aprilu
1962. svemirska letilica se spustila na Mars i potvrdila postojanje uslova u kojima bi
mogao da se odrava ivot. Nedugo zatim, u velikoj tajnosti poela je konstrukcija
kolonije na Marsu. Danas na Marsu postoje gradovi naseljeni posebno ljudima iz razliitih
kultura i zanimanja, sakupljenim po itavoj Zemlji.
Tokom svih tih godina u javnosti su isticane suprotnosti izmeu Sovjetskog Saveza i
Sjedinjenih Drava, da bi se dobila to vea finansijska sredstva za nacionalnu odbranu,
iako su, ustvari, te dve zemlje bile najblii saveznici.
U odreenom trenutku predsednik Kenedi je otkrio neke injenice u vezi sa drogom
i vanzemaljcima. On je 1963. dao ultimatum MJ-12. Predsednik Kenedi je obeao da e,
ako se ne raisti problem sa drogom, on lino to uiniti. Obavestio je MJ-12 da namerava
da u sledeim godinama otkrije Amerikancima problem vanzemaljaca i naruio je izradu
plana kako bi ostvario tu nameru. Predsednik Kenedi nije bio lan Vea za spoljne odnose
i nije nita znao o Alternativi 2 i Alternativi 3. Internacionalnu operaciju vodili su MJ-12 i
njena sestrinska organizacija u Sovjetskom Savezu.

Odluka predsednika Kenedija je usadila strah u srca odgovornih ljudi. Zato je

nareeno njegovo ubistvo, a naredbu su izvrili agenti MJ-12 u Dalasu. Predsednika
Dona F. Kenedija ubio je agent tajne slube koji je vozio njegov automobil u pratnji
motocikala i in je jasno vidljiv. Gledajte vozaa, a ne Kenedija kada gledate film. Svi
svedoci koji su bili dovoljno blizu automobilu da vide Vilijama Grira kako ubija Kenedija
ubijeni su ubrzo nakon dogaaja.
Vorenova komisija je bila farsa i veinu porote inili su lanovi Vea za spoljne
odnose. Uspeli su u zavaravanju Amerikanaca. I mnoge druge patriote koji su pokuali da
razotkriju tajnu o vanzemaljcima su u sledeim godinama bili ubijeni.
Za vreme poetnih amerikih svemirskih istraivanja i sletanja na Mesec, svako
lansiranje su pratile vanzemaljske letilice. Meseevu bazu su videli i snimili astronauti
Apola: kupole, tornjeve, velike zaobljene strukture nalik na silose, rudarska vozila u
obliku velikog slova T koja za sobom na meseevoj povrini ostavljaju tragove poput
avova i jako velike kao i vrlo male vanzemaljske letilice koje se pojavljuju na
fotografijama. To je zajednika amerika, ruska i vanzemaljska baza. A svemirski program
je bio samo farsa i neverovatno troenje novca. Alternativa 3 je stvarnost, a ne nauna
fantastika. Veina astronauta Apola je bila potresena iskustvom i njihovi ivoti i budue
izjave odraavali su snagu otkria i naredbe o utanju koja je nakon toga sledila.
Otkako je poela saradnja sa vanzemaljcima, Amerikanci su doli u posed
tehnologije izvan naih najluih snova. Letilica nazvana Aurora postoji u Zoni 51 i
njome se redovno leti u svemir. To je jednostepena letilica i moe da poleti koristei se
sedam milja dugom pistom, da odleti u orbitu, vrati se i sleti na istu pistu.
Godine 1969. izbio je sukob izmeu ljudskih i vanzemaljskih naunika u Dole
podzemnoj laboratoriji. Vanzemaljci su uzeli mnoge nae naunike kao taoce. Delta
snage su poslate da ih oslobode, ali nisu puno toga mogle da uine protiv vanzemaljskog
oruja. ak 66 ljudi je ubijeno za vreme ove akcije. Amerikanci su se zbog tog sluaja
povukli na dve godine. Ali, ubrzo je nastupilo pomirenje i ponovo su poeli da sarauju, a
i danas se to saveznitvo nastavlja.
POZADINA AFERE VOTERGEJT. O aferi Votergejt Kuper u svom dokumentu
kae: Kada je otkrivena afera Votergejt, predsednik Nikson je nameravao sreno da
prebrodi tu oluju uveren da ga ne mogu optuiti. Meutim, MJ-12 je imao drugaiji dnevni
red. pijunska organizacija je blagovremeno zakljuila da bi sudska istraga otvorila
dosijee i predoila stranu istinu oima javnosti. Zato je Niksonu nareeno da da ostavku.
Odbio je i dogodio se prvi vojni pu u istoriji Sjedinjenih Drava. Joint Chefs of Staff su
poslali TOP SECRET poruku zapovednicima svih amerikih vojnih snaga po itavom
svetu. U njoj se kae: Nakon prijema ove poruke vie neete primati naredbe od Bele
kue. Potvrdite prijem. Ova poruka je poslata punih pet dana pre Niksonovog priznanja i
izjave za javnost da e podneti ostavku. Ja sam lino video tu poruku. Kada sam pitao
svog zapovednika ta e uiniti, jer se poruka oigledno sukobljavala sa Ustavom, rekao
mi je: Pretpostavljam da u ekati i videti da li e doi naredba iz Bele kue i onda u
odluiti. Nisam primetio nikakvu komunikaciju sa Belom kuom, ali to ne znai da je nije
bilo.
U vezi sa svim to je pomenuto je plan da se svi koji dou blizu istine skrenu sa
pravog puta, a on je delo MJ-12. Plan je poznat kao Majestic 12.
Zna se da su sve glavne organizacije za prouavanje NLO-a bile na nianu tajnih
slubi kako bi se infiltrirale i kontrolisale od strane tajne Vlade kao to je bio kontrolisan
NICAP. Smatra se da su ovi napori imali uspeh i da je vrlo mogue da su glavne
publikacije koje obrauju temu NLO-a bile kontrolisane.
Danas MJ-12 i dalje postoji i funkcionie kao i pre. Njegova struktura je ostala ista.
estorica sainjavaju Vladu, a druga estorica su izvrna vlast Vea za spoljne poslove i
Trilateralne komisije. Glavna pijunska sluba je javnosti poznata kao Senior Inteligence
(SIG).

Najvanije je razumeti da Vee za spoljne poslove i njihov ogranak Trilateral

Council ne samo da kontroliu, ve i poseduju celu dravu (SAD).
Svaka inostrana drava, koja je od bilo kakve vanosti, ima svoj ogranak Vea za
spoljne odnose i svi inostrani lanovi su u kontaktu preko Bilderbergera, zbog unapreenja
njihovih ciljeva. ak i povrna istraivanja od strane neiskusnog istraivaa e pokazati da
lanovi Trilateralne komisije i Vea za spoljne odnose kontroliu sve glavne tampane i
elektronske medije, najvee banke, sve glavne korporacije, Vladine organizacije i mnoge
druge politike i ekonomske faktore od vitalnih interesa. Njihovi lanovi su izabrani zbog
svog novca i posebnih interesa koje imaju. Ne ponaaju se demokratski i ni u kom pogledu
ne predstavljaju volju veine graana SAD. To su ljudi koji odluuju ko e preiveti
sledei holokaust, a ko ne.
Bilderbergeri, Vee za spoljne odnose i Trilateralna komisija vladaju SAD preko
MJ-12, naune grupe poznate kao Jason Scholars i najviih predstavnika u Vladi koja se,
uostalom, veinom i sastoji od njihovih lanova.
Kroz nau istoriju vanzemaljci su manipulisali i vladali ljudskom rasom preko
raznih tajnih drutava, religija, magije, vetica i okultnih stvari. Vee za spoljne odnose i
Trilateralna komisija imaju potpunu kontrolu nad vanzemaljskom tehnologijom i
ekonomijom drave. Ajzenhauer je bio poslednji predsednik koji je imao potpun uvid u
problem vanzemaljaca. Sledeim predsednicima je bilo reeno samo ono to su lanovi
MJ-12 eleli da oni znaju, a to je bilo daleko od istine.
Na primer, MJ-12 bi novom predsedniku pokazala sliku izgubljene vanzemaljske
kulture koja tei da se obnovi, da nae dom na naoj planeti i da nam daruje moderne
tehnologije i predsednik bi progutao tu priu. No, u nekim sluajevima predsedniku nije
nita reeno. U meuvremenu, nevini ljudi su trpeli neizrecive patnje u rukama
vanzemaljaca i ljudskih naunika koji su bili zadueni za takva varvarska istraivanja
prema kojima bi i nacisti izgledali kao deca.
Mnogi ljudi su zavrili kao hrana za nezasiti vanzemaljski apetit prema biolokim
enzimima, hormonalnim izluevinama i krvi. Meu dokumentima sam video da su ljudima
implantirani ureaji iju svrhu nisam otkrio. Vlada veruje da vanzemaljci grade vojsku
ljudskih implantata koji mogu biti aktivirani i okrenuti protiv nas kad god im se prohte.
Takoe treba da se zna da do danas nismo doli ni blizu jednakosti s vanzemaljcima. Da li
je tehnologija vredna toga?
Zakljuci su neizbeni:
1. Mona tajna organizacija veruje da e, zbog naeg nemara ili Boje volje, planeta
Zemlja biti samounitena u bliskoj budunosti. Ti ljudi iskreno veruju da rade pravu stvar
u svojim pokuajima spasavanja ljudske rase. Ironino je da su bili prisiljeni da za partnera
uzmu rasu vanzemaljaca koja je zaposlena borbom za preivljavanje. Napravljeni su
mnogi moralno ilegalni kompromisi i oni moraju biti ispravljeni, a ljudi koji su krivi za to
treba da odgovaraju za svoje postupke. Kroz istoriju su male, ali mone grupe ljudi
smatrale da su samo one sposobne da donose odluke koje su se ticale sudbine miliona
ljudi. Ali, ova velika nacija (amerika) svoje postojanje duguje principima slobode i
demokratije. Svim srcem verujem da SAD ne mogu i nee uspeti u bilo kakvom naumu
koji ignorie te principe. Trebalo bi zato sve obznaniti javnosti: sve pojedinosti, i trebalo
bi, svi zajedno, da nastavimo da spasavamo ljudsku rasu.
2. Organizovane ljudsko-vanzemaljske strukture su manipulisale nama, a to e
rezultirati potpunim ropstvom ili unitenjem ljudske rase. Moramo upotrebiti sve to je u
naoj moi da zaustavimo ostvarenje tog scenarija.
3. Amerika Vlada je obmanuta.
4. Trenutno se dogaa neto to je iznad nae mogunosti shvatanja. Moramo uticati
na razotkrivanje injenica i istine, ali i uticati na istinu, bez obzira ta se dogaalo. Za
situaciju u kojoj se nalazimo zasluno je i nae zanemarivanje koje traje ve vie od pola
veka. To je naa greka i mi smo jedini koji to mogu promeniti. Kroz nemar ili pogreno

poverenje odbacili smo ulogu psa uvara nae Vlade. Naa Vlada je sastavljena od ljudi,
izabrali su je ljudi, za ljude. Nikad nije pomenuta namera da odbacimo svoju ulogu i nae
poverenje stavimo u ruke aice ljudi koji se tajno sastaju i odluuju o naim sudbinama
umesto nas. U sutini, svrha nae Vlade je da pazi da se tako neto ne dogodi. A da smo
obavili na posao, kao graani, nikad ne bi dolo do toga. Veina nas je totalno
nezainteresovana i za najbanalnije funkcije nae Vlade. Zaista smo postali nacija ovaca, a
ovce uvek mirno odlaze na klanje. Sve vas podseam da su evropski Jevreji bili dovedeni
do krematorijuma, iako su znali ta im se sprema, ali su sve vreme verovali da te injenice
ne mogu biti istinite. Kad je spoljni svet saznao za holokaust koji je sprovoen u
Hitlerovoj Evropi, niko nije mogao verovati. Kaem vam da su Hitlerom manipulisali ti
isti vanzemaljci.
Doneo sam istinu kakvu poznajem. Uopte me ne interesuje ta mislite o meni.
Obavio sam svoju dunost ne marei kakva me sudbina eka, sad mogu stati pred
Stvoritelja iste savesti. Prvo verujem u Boga, istog Boga u koga su moji preci verovali.
Verujem u Isusa Hrista i da je on moj Spasitelj. Zatim verujem u Ustav SAD, onako kako
je napisan. Dao sam zakletvu da titim i branim Ustav SAD od svih neprijatelja, stranih ili
unutranjih, i nameravam da postupam u skladu sa tom zakletvom. Milton Vilijam Kuper.
(Zona sumraka, 23. jul 2000)
Komentar: U prethodnom izdanju ove knjige, u 40. i 41. poglavlju, izneo sam
pretpostavku da bi vanzemaljci u odreenom trenutku, a najverovatnije posle zavretka
velikog rata, mogli da dolaze na mesta gde jo bude bilo ljudi, da ih hvataju, seku na
komade i odnose svojim letilicama, pod izgovorom da su im delovi njihovih tela i organi
potrebni za transplatacije pripadnicima njihove rase. Sada, dve godine kasnije, nalazim
ovaj lanak, u kome se govori da je u dva letea tanjira pronaen veliki broj delova
ljudskih tela!
itajui ovu Kuperovu priu, interesovalo me je kako je on mogao da je iznese u
javnost, a da pritom ne nastrada ukoliko je pria istinita. Zato sam to pitanje postavio
Onome koji zna, i dobio sam sledei odgovor:
Vilijam Kuper ovu priu nije izneo samoinicijativno, ve po nalogu najviih oficira
mornarice SAD, koji su taj isti nalog dobili od ministra vojske SAD, koji ga je, opet, dobio
od predsednika SAD, Bila Klintona. Klinton je, pak, taj nalog dobio od tajne grupe MJ-12,
a ona (tj. demoni koji vladaju njenim lanovima) ga je dobila od Boga. Zbog toga, Kupera
do sada nisu ubili, a najverovatnije ga nee ubiti ni kasnije.
Inae, Kuper je ovek koji nije opsednut demonom, i koji zna da su ovi
vanzemaljci, ustvari, demoni, ali je svoju priu izneo onako kako mu je naloeno, za ta
je i debelo plaen. Njegova pria predstavlja Boju intervenciju, odnosno, pomo
ljudima da razumeju ko su vanzemaljci, da bi od njih mogli da se odbrane (verom u
Boga) kada pone ienje. Jer, od vanzemaljaca - ako bi se oni zaista ponaali kako je
Kuper ispriao - ljudi ne bi mogli da se odbrane, dok se od demona svaki ovek moe
odbraniti verom u Boga!
Na kraju, treba rei da je ova pria, ipak, izneta tako da moe da prevari svakog ko
se za Boga ne interesuje dovoljno ozbiljno.
* Vanzemaljci dolaze za dve godine?! Takve prie zaista nisu retke i nisu od jue.
Pa opet, ne dogaa se esto da ih emituju najpopularnije televizije u svojim najelitnijim
terminima. Verovatno je i to razlog to je kontroverzan razgovor, emitovan pre par nedelja
na jednoj od najgledanijih evropskih televizija Italia Uno (pripada Berluskonijevom
paketu Mediaset), izazvao brojne reakcije u Italiji, a zahvaljujui Internetu, detalji
emisije odmah su se pojavili na globalnim servisima tipa JuTjub, i ire.
Pred televizijskim kamerama, 41-godinja Italijanka ovana Poda (slika br. 128)
ispriala je kako je vanzemaljci otimaju jo od njene etvrte godine, kao i da vie ne eli
da uti o tome jer smatra da javnost mora da zna za ovakve stvari. Prema njenim reima,
vanzemaljcima su ljudi potrebni kako bi mogli da se reprodukuju (rezultat je hibridna rasa

kojom planiraju da preuzmu kontrolu nad ovim delom svemira!) ali i zato jer naa antitela
lee mnoge njihove bolesti.
Gledaoci su mogli da vide i neke okantne prizore kao to su fetusi sa kojima
vanzemaljci navodno eksperimentiu ili implantate koje ugrauju ljudima... Zanimljivo je
da su neposredno nakon ove, emitovane jo neke emisije u kojima su u studiju okupljeni
strunjaci iz raznih oblasti kako bi priali o ovakvim fenomenima.
ovana Poda je ispriala da je i sama ve osamnaest puta vetaki oploena. Ipak,
nijednom se nije porodila. U toj fazi im vie nismo potrebni. Kae kako vanzemaljci
vade fetus iz utrobe posle dva meseca i zatim nastavljaju da ga razvijaju izvan materice
(jedan je navodni fetus sauvala i pokazala ga TV gledaocima).
Uz mnogo detalja opisuje kako su je otimali, pomou kojih su rekvizita i kako
izvodili hirurke zahvate, a pokazala je i implant u mozgu.
- Naa rasa im je potrebna, jer smo bioloki kompatibilni, jer im naa antitela
pomau pri leenju raznih oboljenja, ali i zato to pomou nas stvaraju novu rasu rekla je
ovana.
Ona tvrdi da postoje dve vrste vanzemaljaca:
- Prvi su sivi, velikih oiju i nemaju oseanja. Ne razlikuju ta je dobro, a ta loe.
Ponaaju se kao roboti i u veini su njih je oko 80 odsto. Ali, postoje i humanoidi, koje
je lako zameniti za oveka.
ovana kae da vanzemaljci imaju baze na naoj planeti i tvrdi da su nam
preostale jo samo dve godine, kada su u pitanju ambicije vanzemaljaca da preuzmu
kontrolu nad Zemljom i ivotom na njoj.
- Pitaju me zato svi ne znamo za te njihove baze i eksperimente, ako ve postoje?
Pa zato to oni to ne ele, a imaju dovoljno visoko razvijenu tehnologiju da mogu ovako
neto da rade, kao to mi eksperimentiemo sa nekim ivotinjama u laboratorijama.
Verovatno je i vama poznato da nisam jedina sa ovakvim iskustvima; mnogi o tome ne
ele da priaju i, verujte, imaju svoje razloge za to. Najzad, ima i onih koji nisu svesni
manipulacija koje vanzemaljci izvode na njima, zahvaljujui visoko sofisticiranoj
tehnologiji kojom raspolau. Mnogi nee ni znati da su deo tih eksperimenata...
Za reakcije na ovu TV priu u Italiji malo je rei kako su kontroverzne. Dok jedni
sve smatraju neuverljivom priom kakve se na televizijama (pa i nagledanijim) emituju
zbog rejtinga i gledanosti, drugi podseaju da se ispovesti o otmicama vanzemaljaca
gomilaju i da tu verovatno ima neega.
Televizijski novinar Enriko Rueri, koji se pozabavio ovim fenomenom, podsea na
brojne ispovesti onih koji tvrde da su rtve otmice vanzemaljaca, a kao primer navodi i
sluaj pokojne dr Karle Tarner koja je, osim sopstvenih (poto je tvrdila da vanzemaljci
kontaktiraju i zlostavljaju nju i lanove njene porodice), istraivala i dokumentovala preko
400 sluajeva vanzemaljskih otmica.
- Ona je, u stvari, dala odgovor i na pitanje koje meni sada postavljaju: zato se o
ovome, ako fenomen zaista postoji, pria tek marginalno i bez oiglednijih materijalnih
dokaza. Podsetiu, ona je rekla kako vanzemaljci mogu da menjaju nau percepciju
okoline i da kontroliu ono to mi vidimo i mislimo. Istraivanja su pokazala da enske
rtve posle otmica esto pate od ginekolokih problema, koji znaju da uzrokuju ciste,
tumore, rak grudi i materice i vode i do hirurkog odstranjivanja materice, kao i da veliki
broj rtava posle otmica pati od bolesti koje nisu imale ranije i da se neke od njih
zavravaju smru. Neke od rtava ispriale su kako su bile odvedene u prostorije gde su
mogle da vide groteskne hibridne kreature, skladita hibridnih ljudskih fetusa i tankove
obojene tenosti u kojima su drani delovi ljudskih tela. U kojoj meri su to halucinacije ili
deo neke kolektivne histerije onih koji se usude da o ovome priaju ne mogu da kaem, ali
isto tako znam i da se mnogi ne usuuju da sa drugima podele ovakva iskustva da ih ne bi
smatrali otkaenim.

Tako ni pria 41-godinje Italijanke ovane nije ni prva ni poslednja u nizu ovakvih
ispovesti. Ako ih ima i ako zaista raspolau visokotehnolokim tehnologijama i znanjima,
ne bi bilo nimalo udno da vanzemaljci zaista nastoje da nas upoznaju i eventualno
iskoriste nae potencijale i na ovakve naine. Uostalom, nije li u osnovi svake nauke
eksperimentisanje? Mi to radimo sa pokusnim zeevima, a oni?! (Tree oko, 28. juli
2009)
* Vanzemaljci u Jugoslaviji. Ranko Stojanovi, rodom iz Podravske Slatine, a sada
kao izbeglica nastanjen u Banjaluci, u ekskluzivnoj ispovesti za na list otkriva okantnu
injenicu: vanzemaljci su, uz znanje i blagoslov jugoslovenskih vlasti, na elu sa drugom
Titom, formirali vie baza na podruju svih bivih i sadanjih jugoslovenskih republika! I
ne samo to, ve su i mnoge njihove aktivnosti blagonaklono posmatrane sa najvieg
dravnog vrha.
Ubrzo po zavretku Drugog svetskog rata poeo sam da radim u KOS-u, pretei
dananje Slube dravne bezbednosti, zapoinje Ranko svoju priu. Radio sam pri
Generaltabu Jugoslovenskog ratnog vazduhoplovstva koje je tada jo uvek bilo u
osnivanju. Moj zadatak je bio da proveravam pilote u svakom smislu te rei - razgovarao
sam sa njima, organizovao slubu nadzora, vodio zabeleke o svakom ponaosob i svoja
zapaanja referisao nadreenom oficiru koji je na osnovu tih i mnogih drugih podataka
odluivao o njihovoj sposobnosti da upravljaju avionom. Tadanja doktrina je izriito
propisivala da pilot mora biti u vrhunskom fizikom i psihikom stanju, bez i najsitnije
mane, sea se Ranko. Krajem juna 1950. godine dvojica test-pilota, koji su tog dana
leteli na prototipu novog lovakog aviona, dola su na raport potpuno bleda. Obojica su se
klela da je tokom leta ispred njih leteo crni disk, oko dva minuta, a onda je iznenada,
gotovo u trenu, pod pravim uglom, neverovatnom brzinom jurnuo ka zemlji. Izgledalo je
da je crni disk nestao u utrobi zemlje. Odmah sam ih skinuo sa dunosti i zatraio da mi o
itavom dogaaju podnesu pismeni izvetaj. Procedura je nalagala da piloti odmah posle
leta poloe raport kod oficira zaduenog za bezbednost. Kako bih osigurao da se ne
dogovaraju oko iskaza, stavio sam ih u dve posebne prostorije. Kada sam proitao njihove
iskaze, bio sam zapanjen. Podudarali su se do najsitnije pojedinosti!
Ranko se uzbueno prisea dana koji mu je u potpunosti promenio ivot, jer su
stvari ubrzo poele da se odvijaju loe po njega.
Njihova pria bila je veoma uverljiva. Poto sam znao da su oba momka piloti za
primer, njihova pria je umnogome dobijala na teini, nastavlja Ranko. Podneo sam
izvetaj direktno Generaltabu vojske u kojem sam iskazao svoje duboko uverenje u
istinitost iskaza i zatraio sprovoenje istrage. Ni posle tri nedelje nije stigao odgovor, a
onda su piloti opet videli crni disk na nebu. Tada sam ponovo poslao izvetaj Generaltabu
i izriito zahtevao odgovor na prethodni izvetaj po istom pitanju. Umesto odgovora,
dobio sam premetaj. Praktino, raalovanje, poto sam sa aerodroma prebaen u sektor
civilnih poslova. To me je jo vie uverilo da izjave pilota koje sam poslao zaista sadre
istinu. Ali, Generaltab iz nekog razloga nije eleo da se o tome govori. U to sam se uverio
nepuna tri meseca kasnije, kada sam sreo biveg kolegu koji je potvrdio moje sumnje. On
mi je ispriao da su iz Generaltaba, poto su mene premestili, zapretili i ostalima da e im
se isto desiti ukoliko budu priali o onome to su piloti videli. Bio sam okiran. Shvatio
sam da vojni vrh iz nekog razloga krije dokaze o vanzemaljskim letilicama. Odluio sam
da saznam zbog ega. Paljivo pazei na svaki svoj korak, od tada sam revnosno
prikupljao dokaze, uz pomo prijatelja koji su, kao i ja, smatrali da takva jedna injenica
ne sme ostati sakrivena od oiju javnosti. Posle svih ovih godina strpljivog rada na
prikupljanju dokaza, doao sam do neverovatnih i nepobitnih injenica. Imena ljudi od
kojih sam dobio dokaze za ono to u ispriati ne navodim, s obzirom da su mnogi od njih
jo uvek ivi i imaju visoke inove u vojskama svojih drava, a naroito u Sloveniji i
Hrvatskoj, te ne bih da zbog onoga to u izneti oni imaju neprijatnosti. Zavera utanja
protezala se do samog dravnog vrha. Danas jedini ivi svedok dogaaja tvrdi da je sam

Tito jednom prilikom zatraio da se susretne sa tuincima, kako ih je nazivao. Ovaj izvor
tvrdi da se Tito vie puta sretao sa predstavnicima vanzemaljske civilizacije, i da je SFRJ
aktivno saraivala sa njima!, potpuno hladnokrvno saoptava Ranko i nastavlja u dahu:
Evo ta je sve naa Vlada dozvolila vanzemaljcima da rade na teritoriji nae zemlje.
Odobrila im je formiranje podzemnih baza. Ovih baza ima po svim bivim jugoslovenskim
republikama, a najvie u Srbiji. O njima u kasnije, jer ima jo puno veoma interesantnih
vidova saradnje koju je Titova Jugoslavija ostvarila sa bratskom i prijateljskom
vanzemaljskom civilizacijom.
Gotovo nemo pratili smo Rankovo izlaganje, potkrepljeno mnogim dokumentima i
ponajvie pismima. Prikupljajui dokaze tokom svih ovih godina, Ranko je prilino
skromno iveo. Sve to je imao, ulagao je u dalja istraivanja i putovanja irom zemlje,
tako da danas prima samo socijalnu pomo, poto je, zbog poznatih dogaaja poslednjih
godina na ovim prostorima, ostao bez penzije i bilo kakvih drugih redovnih primanja. Bez
obzira na materijalnu situaciju u kojoj se nalazi, dok iznosi rezultate svojih dugogodinjih
istraivanja izgleda kao da na svetu nema srenijeg oveka od njega.
Kako je vreme prolazilo, i kako sam otkrivao sve vie i vie, saznao sam da
vanzemaljci nisu hteli da uine bilo ta kako bi pomogli razvoju oruja. Bili su veoma
miroljubivi i uvek su naglaavali da sve to rade na naoj planeti ima za cilj civilizacijski
razvoj. Posedujem kopije dokumenata iz jednog od najpoverljivijih arhiva bive SFRJ u
kojima se iznosi zapaanje jednog od malobrojnih oficira koji su bili zadueni za direktan
kontakt sa vanzemaljcima. Iz ovog dokumenta, ija je autentinost potvrena sa vie
strana, saznajemo da vanzemaljci dolaze iz jednog zvezdanog sistema veoma slinog
naem, ali je on toliko udaljen da ga zbog zakrivljenosti svemira ni najsavreniji teleskop
ne moe registrovati. Njihova civilizacija je stara 42.000 zemaljskih godina i nalazi se na
nepojmljivo viem tehnolokom nivou od nae (obratite panju na broj 42, jer on ukazuje
na to ko su ovi vanzemaljci p.a.). Tvrde da su na Zemlju doli posle hiljada godina
potrage za bilo kakvim inteligentnim ivotom u svemiru (iz ega proizlazi da Bog i Boje
carstvo ne postoje - p.a.). Po onome to je ovaj oficir za vezu zabeleio u svom izvetaju,
moe se saznati da je svemir pun ivota, ali je inteligentan ivot izuzetno redak. Tek posle
tolike potrage, vanzemaljska civilizacija je otkrila nau, i od tada intenzivno sarauje sa
mnogim vladama u svetu. Jedna od prvih zemalja, odmah posle Sjedinjenih Amerikih
Drava i Kine, bila je Jugoslavija. Zbog ega ba Jugoslavija, ne smem da tvrdim, poto
nemam pouzdane dokaze, mada preovlauje teorija da je to zbog toga to je Tito bio
spreman na saradnju sa svakim od koga bi drava i on lino mogli imati koristi, a zauzvrat
su traili vrlo malo. Oni su bili veoma pouzdani i efikasni, tako da kaem, poslovni
partneri, pria Ranko Stojanovi, bivi visoki oficir nekadanjeg KOS-a.
Po Rankovim reima, osnovni zahtev vanzemaljaca bio je da se njihovo prisustvo
dri u tajnosti. Javnost nije smela da zna za njihovo postojanje. Smatrali su da je naa
civilizacija jo uvek nespremna da prihvati injenicu da nije sama u svemiru i da svoju
planetu deli sa drugom inteligentnom rasom. Takoe su zahtevali da im se dopusti da vre
nauna istraivanja na ljudima. Pruali su garancije da se nikome nee desiti nita loe,
mada to nije uvek bivalo tako. Drugi, ne manje bitan zahtev bio je da im se omogui
nesmetana izgradnja podzemnih baza na teritoriji itave bive SFRJ. Bilo je jo uslova
koje su vlasti SFRJ morale da ispune, ali o tome neto vie kasnije. Evo ta je Ranko
ispriao o podzemnim bazama koje su vanzemaljci izgradili po bivim jugoslovenskim
republikama:
Nedugo poto je sporazum izmeu dve civilizacije sklopljen, vanzemaljci su poeli
da grade svoje podzemne baze. Gradili su ih brzo i efikasno, i to na itavoj teritoriji bive
SFRJ. Obavetajni podaci o napretku izgradnje baza pristizali su gotovo svakodnevno.
Veoma brzo, za manje od tri meseca, nije bilo nijedne jugoslovenske republike u kojoj se
nije nalazila makar jedna vanzemaljska podzemna baza. Najvei broj baza izgraen je u
Srbiji - ukupno sedam. Na teritoriji ue Srbije izgraene su tri baze i to podno Avale, kod

Uica i nedaleko od Smederevske Palanke. Na Kosovu su izgraene etiri baze - kod

Pritine, Uroevca, Pei i Podujeva. Interesantno je da jedino u Vojvodini nije bilo nijedne
vanzemaljske baze. Razlog za ovo nikada nisam uspeo da dokuim, mada sumnjam da ima
veze sa konfiguracijom terena, tj. da im vojvoanska ravnica nije bila pogodna za
neopaeno poletanje i sletanje. Tane lokacije baza, iako su mi dobro poznate, neu otkriti
iz razumljivih razloga. U Sloveniji su bile dve baze. Jedna u blizini Triglava, a jedna
nedaleko odatle, kod Bledskog jezera. U Hrvatskoj su bile tri baze i to jedna u centralnom
delu Istre, druga kod Knina, a trea na Kornatskim ostrvima. U Bosni i Hercegovini
izgraene su dve baze: jedna kod Velike Kladue i druga na planini Majevici. U Crnoj
Gori i Makedoniji vanzemaljci su izgradili samo po jednu podzemnu bazu - na obroncima
Prokletija i na planini Galiici kod Ohrida. Zaintrigiralo me je zbog ega je najvie baza
bilo u Srbiji, pogotovu na Kosovu, pa sam to posebno paljivo ispitao. Od svojih prijatelja
iz slube saznao sam da je jedan od razloga bio taj to je drug Tito insistirao da
vanzemaljci svoje aktivnosti skoncentriu na teritoriji Srbije. Iz kojih razloga je to eleo,
do dana dananjeg je za mene ostala nepoznanica. U svakom sluaju, i posle toga, kada su
sve baze koje su vanzemaljci eleli da naprave bile gotove, saradnja sa jugoslovenskim
vlastima se nastavila, pria Ranko. Vanzemaljci su baze koristili kako bi vrili raznovrsne
eksperimente, kao i za remont njihovih letilica. Ali, baze su im prvenstveno sluile kao
skrovita i mesto stalnog boravka. Vanzemaljci su ubrzo uspostavili svoju koloniju na
Zemlji. Postoje neke teorije da su sve baze na svetu bile povezane tunelima. Ovo je bilo
mogue poto su se nalazile na dubini od desetak kilometara ispod povrine zemlje.
Dokaza za ovu teoriju nema, poto Ranko jo uvek nije uspeo da pronae ivog svedoka
koji je posetio ove baze i svojim oima video kako sve to izgleda i ta se tamo zapravo
deava.
Postojala su svega dva oveka u bivoj Jugoslaviji koji su bili u vanzemaljskim
bazama. Bili su to Titovi najblii saradnici i savetnici, ljudi iz senke, ljudi ija imena nisu
bila poznata irokoj javnosti. Posedujem izvetaj koji datira iz 1973. godine, a koji je
podneo jedan od ove dvojice. U izvetaju se opisuje poseta vanzemaljskoj bazi, kae
Ranko i prua nam dokument. I zaista, u tom dokumentu, koji je podnet direktno Titu na
uvid, pie kako je dotini Titov savetnik posetio bazu. Evo najinteresantnijih delova tog
izvetaja:
Saekao sam posetioca (posetioci je bilo ifrovano ime za vanzemaljce) na
dogovorenom mestu. Iznenada se, potpuno beumno, iznad mene pojavila njihova letilica.
Spustila se na zemlju i iz nje su izala dva posetioca. Poveli su me u letilicu i posle dva
minuta leta obreli smo se u bazi. Nisam znao ni u kojoj smo bazi, niti u kom delu zemlje.
Let je trajao neverovatno kratko i uopte nisam imao oseaj da se kreemo. Izveli su me iz
letilice i proveli po bazi. Sve je bilo obasjano plaviastom svetlou. Baza je bila ogromna.
Kao da nije bilo kraja tim podzemnim instalacijama. Svuda su bili njihovi brodovi. Uspeo
sam da izbrojim oko ezdeset, mada verujem da ih ima mnogo vie. Sa mnom su
komunicirali putem prenoenja misli. Nisam im uo glas, ali sam jednostavno znao ta
ele da im kaem. Nisam morao da govorim, ve sam na pitanja odgovarao mislima i oni
su me sve razumeli. Pitali su da li smo zadovoljni onim to su uinili za nas i da li imamo
primedbi na njihovo ponaanje. Odgovorio sam da je sve u savrenom redu i da se
radujemo nastavku saradnje. Rekao sam sve ono to ste mi rekli da im prenesem. Proveli
su me kroz bazu, pokazali mi laboratorije, prostorije za boravak i jo neke stvari za koje
nisam uspeo da shvatim emu slue. Sve to je na toliko viem tehnolokom nivou od
naeg da smatram da mi ne bismo umeli nita od toga da koristimo kada bi nam ta
tehnologija dola u ruke. Mislim da je najbolje da i dalje nastavimo saradnju u
dogovorenom obliku, kae se, izmeu ostalog, u izvetaju koji je dotini oficir podneo
direktno drugu Titu.
Oigledno je bilo da je Tito eleo da sazna neto vie o tehnologiji koju poseduju
vanzemaljci, kao i o mogunosti da se ona iskoristi, nastavlja Ranko. Iako sam

godinama pokuavao da stupim u kontakt sa jednom od dve osobe koja je posetila baze, to
mi nije polo za rukom. U meuvremenu, obojica su umrla tako da ivih svedoka, bar po
mojim saznanjima, vie nema. Iako znam tane lokacije gde se baze nalaze, i iako sam ih
sve obiao, nisam uspeo da uem ni u jednu. Izgraene su tako da ulaz u svaku od njih
pokriva velika koliina zemlje ili kamenja, u zavisnosti od vrste terena. Kada se ulaz u
bazu otvara, pomera se na stotine tona tla. Jedino vanzemaljci mogu da aktiviraju
mehanizam za otvaranje. Kako bilo da bilo, nai nisu pokuavali da tajno uu u baze, to
im verovatno ne bi ni uspelo, a vanzemaljci su se svojim domainima za uinjene usluge
oduili. Tito je, dodue, traio tehnologiju, ali vanzemaljci su to uporno odbijali. Njihov
stav je bio da bi se na taj nain upleli u razvoj ljudskog drutva, a to nikako nisu eleli da
ine (veliki broj ljudi, koje su oteli i muili, verovatno nisu raunali u uplitanje! - p.a.).
Strogo su vodili rauna ne samo da se za njihovo prisustvo ne zna (pa, eto, ne zna se u
itavom svetu - p.a.), ve i da ne postoji nikakav trag o njihovom postojanju. Oduili su se
na drugi nain, i to uslugama koje su zaista bile dragocene, tvrdi Ranko.
Kakve su to usluge vanzemaljci uinili bivoj SFRJ? Prvenstveno inenjerske.
Naime, uz njihovu pomo izgraena je ogromna avio-baza u srcu planine eljava kod
Bihaa. Ova baza je izgraena za manje od dva meseca. Za tako kratko vreme, uz pomo
vanzemaljaca, vojni inenjeri su uspeli da izdube itavu planinu i da tu naprave aerodrom i
hangar za avione Ratnog vazduhoplovstva. Jo jedan od kapitalnih objekata bive JNA podzemno skladite goriva i municije, kao i hangar za tenkove, izgraen je uz njihovu
pomo u Istri, juno od Pule. Interesantno je da je oko 90 procenata nalazita nafte i
zemnog gasa u Vojvodini otkriveno upravo uz pomo vanzemaljaca i njihove napredne
tehnologije koja je utedela silne godine istraivanja terena i znaajna materijalna sredstva
koja su za to potrebna. Vanzemaljci su pomagali u otkrivanju ruda, posebno aluminijuma i
olova, a ak je i jedna deonica autoputa Bratstvo-jedinstvo izgraena uz njihovu pomo.
To je sve to su oni uinili za uzvrat, a za ta ja imam pisane dokaze. Verujem da je
bilo jo dosta pomaganja sa njihove strane i da je saradnja sa naom Vladom bila i
plodonosnija, ali materijalnih dokaza vie nemam. Pa ak i ovo to sam pomenuo je
izuzetno mnogo. Vrednost tih usluga, po mojim proraunima, iznosi vie od 25 milijardi
dolara! Ali, vanzemaljci od naih vlasti nisu traili samo da ih puste da grade baze i
njihovo prisustvo dre u tajnosti. Posedujem dokument u kome se navodi da je izdato
odobrenje da vanzemaljci mogu da otmu dva oveka - mukarca i enu - kako bi na njima
izvrili medicinske eksperimente. Da li je ovakvih sluajeva bilo vie, ne mogu sa
sigurnou da tvrdim, poto posedujem dokaz samo za ovaj jedan, ali verujem da je to bila
redovna praksa. Aktivnosti vanzemaljaca na ovim prostorima prestaju tano est meseci po
Titovoj smrti, od kada datira poslednji dokument u kojem se oni spominju. Posle toga se
navodi da su svi kontakti sa njima prestali. Izgleda kao da su se pokupili i otili, i napustili
sve baze koje su tokom godina izgradili na ovim prostorima.
Zbog ega se to desilo, nisam sasvim siguran, ali pretpostavljam da je to zbog toga
to su veoma blisko saraivali sa Titom, i to posle njegove smrti nisu nali nikoga u koga
bi imali dovoljno poverenja. U svakom sluaju, na ovim prostorima vanzemaljci vie ne
koriste svoje baze. Kompletna dokumentacija vezana za aktivnosti vanzemaljaca je
nedugo posle Titove smrti unitena. Ostale su samo kopije do kojih sam doao radei u
arhivi, i dokumenti koje su mi poslali moji prijatelji koji su takoe eleli da javnost jednog
dana sazna ove injenice. Ja nastavljam svoja istraivanja i nadam se da u jednog dana
uspeti da saznam kako se ulazi u podzemne baze. Tada e za to saznati i itav svet. Tako
u uspeti da pruim neoborive dokaze da vanzemaljci ne samo da postoje, ve i da aktivno
sarauju sa vladama zemalja iz itavog sveta, zavrava svoje svedoenje, potkrepljeno
zvaninim dokumentima bive SFRJ, Ranko Stojanovi. (Zona sumraka)
Komentar: Zato se demoni ovoliko trude da obaveste ljude o vezi izmeu
zemaljskih vlada i vanzemaljaca (jer, Ranko Stojanovi je ovek koji je opsednut
demonom)?

Zato da bi ljudi, kasnije, kada im politiari budu saoptili da je dolo do

nesporazuma izmeu njih i njihovih dojueranjih saveznika sa drugih planeta, mogli
lake da razumeju zato ih ovi napadaju i ubijaju!
A zato politiari, naunici, vojska i policija kriju istinu o vanzemaljcima i
susretima ljudi sa njima?
Zato da ljudi koji poznaju Boju nauku, i koji znaju da vanzemaljci ne mogu
izgledati drugaije osim kao ljudi, ne bi poeli, na sve strane i glasno, da govore da su
vieni vanzemaljci, ustvari, - demoni!
* Indija sklopila savez sa vanzemaljcima! Zato je poslednjih meseci uestala
NLO aktivnost na indijsko-kineskoj granici?
Ve nekoliko meseci neto se veoma udno deava na Himalajima, tanije u
graninoj oblasti izmeu Indije i Kine. itelji tamonjih naselja masovno viaju razne
NLO-fenomene, o emu izvetavaju i indijski listovi kao Indija dejli i Nju Delhi.
Sve je poelo krajem novembra prole godine, kad je na nebu iznad indijske
provincije Ladak viano nekoliko trouglastih i jedna veoma dugaka neidentifikovana
letilica neverovatnih manevarskih sposobnosti.
Novinari koji su odmah pohrlili u tu oblast, imali su ta i da uju od lokalnih
seljana. Ovi su detaljno svedoili o NLO-ima koji beumno klize nebom, ponekad se
sasvim zaustavljajui, da bi odjednom naprosto iezli. Ili bi se iz stanja mirovanja naglo
i neverovatnom brzinom izgubili na horizontu. Neki su svedoili i o poluprozirnim
objektima, drugi su na nonom nebu viali svetlosti koje izvode nemogu ou... Uoavano
je i kako se trouglasti NLO-i prizemljuju ili da citiramo jednog oevica prosto kao da
uranjaju u zemlju, tamo u onoj udolini. Metani kau da ti fenomeni nisu ba od jue, da
se povremeno javljaju ve punih pet godina, ali su poslednjih nekoliko meseci veoma
uestali.
Indikativno je da ovu oblast specijalno obezbeuju indijske vojne snage, i to
naroito intenzivno ba od novembra prole godine. Javna je tajna da su tu, u podzemnim
sklonitima, smeteni nuklearni arsenali, i ko zna ta jo (specijalne laboratorije i sl.). A
tako je, tvrdi se, i sa druge, kineske strane granice.
Nije onda udno to su te oblasti dobro obezbeivane, ali, zato tako intenzivno ba
sada? I otkud tamo ba sada tolika NLO aktivnost?
to se tie udnih objekata, postoji hipoteza da su to zemaljske letilice, preciznije
amerike. Prema nedavnom pisanju indijskih novina, a povodom misterije Ladak, SAD
sigurno ve konstruiu letilice zvezdanih karakteristika, sline onima koje se viaju nad
Himalajima, a pre svega one trouglastog oblika, koje mogu biti i veliine fudbalskog
igralita. I Amerikanci tim superletilicama tajno nadziru pomenutu oblast, koja je
svojevrsno nuklearno bure (izvedeno prema bure baruta).
Ali postoji hipoteza da je ipak re o vanzemaljskim letilicama, koje to podruje
nadleu takoe zbog tamonjih nuklearnih instalacija. Ovo ve samo po sebi izgleda
fantastino, ali je jo fantastinija pretpostavka da su vanzemaljci sklopili savez sa
indijskom Vladom! I da u Ladaku imaju ak svoju bazu!!
Ufolozi ak tvrde da je do takvog saveza ve dolo, i da su, tavie, u slinom
kontaktu sa biima iz svemira svih pet svetskih nuklearnih sila. Uz to se tvrdi da indijske
vojne snage ustvari pomno obezbeuju i samu bazu vanzemaljaca!
Da ovo nisu samo puke hipoteze, moda svedoe sledei sluajevi.
Sredinom decembra prole godine, reporter Nju Delhija Subhra Jain upoznala je u
jednom delhijskom nonom klubu izvesnog indijskog vojnog predstavnika, koji joj je
kako ona tvrdi otkrio neto to e sigurno uzbuditi itav svet. Ona je, najverovatnije
parafrazirajui njegove rei, ispriala sledee: Vanzemaljci poseuju Indiju i ostali svet ve
hiljadama godina. Ali poslednjih dana (decembar 2004) veina svetskih supersila je
uspostavila zvanian kontakt sa njima, a tu nije izuzetak ni Indija.

to se tie same Indije, kontakt je uspostavljen u Ladaku; a vanzemaljci su eleli

da Indiji otkriju zakone i principe multidimenzionalnog univerzuma.
Negde tih dana, jedan tek penzionisani pilot indijskog vazduhoplovstva pozvan je
da odri predavanje u koli svog sina u Bangaloru. Tom prilikom je otvoreno govorio i o
sletanju vanzemaljaca u Ladak, gde im je indijska Vlada odobrila bazu, kao i o transferu
vanzemaljske tehnologije indijskim naunicima.
A tu nedavno, na jednoj konferenciji, indijski ministar za naftu je izjavio kako Indija
sad poinje razvoj alternativnih izvora energije, uz pomo vrlo napredne tehnologije.
Upitan kakvi su to izvori i koja tehnologija, on je konferenciju urno zakljuio reima da
su to poverljive informacije...
Indikativno je kako piu novine i da Indija planira skoru ekspediciju na Mesec
bez ljudske posade, a kasnije i ekspedicije na Mars, takoe bez posade. Da li e, za ovako
inae enormno skupe projekte, siromana Indija koristiti i neto od tehnologije svojih
saveznika sa zvezda? (Tree oko, 1. februar 2005)

39. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA RAT PROTIV VANZEMALJACA
* Potom sam bia od svetlosti pitao za letee tanjire: da li postoje u Nebu; odakle
dolaze; ta im je svrha? Rekoe mi da letei tanjiri postoje u nekim prostorima Neba, ali za
putovanja izvan Neba; poto se u Nebu putuje vlastitom energijom, preko duhovnih slika.
Na priliku, u Nebu je dovoljno samo stvoriti u duhu sliku mesta gde eli biti - i ve si u
trenu tamo Na tom principu, otprilike, rade i letei tanjiri, samo u svetovima izvan Neba
(od svetova izvan Neba, postoji samo zemaljski svet - p.a.).
Ja sam ve jednom boravio u leteem tanjiru i tada sam video velike table sa
svetlosnim dugmetima, mnoge razliite instrumente i velike svetlee ekrane... Tada sam
imao oseaj da je sve to od nekakvog udnog materijala. Ali, to je bila varka; to sam tek
docnije razumeo. Reeno mi je tada u Nebu da letei tanjiri putuju na principu duhovnih
slika. Evo kako. Letei tanjir i jeste i nije od materijala, i jeste i nije vidljiv... Ona
svetlosna bia koja ele da izbliza pogledaju na zemaljski svet, zamisle sliku, ali ivu
sliku, kako su nad zemljom, ali zamisle i tu letilicu... Njima letilica ne treba u Nebu, jer su
gore takve vibracije, ali im letilica treba docnije kad se primaknu zemlji, zbog zemljinih
grubih vibracija... Dakle, letei tanjir biva vidljiv samo kad se pojavi nad zemljom, na
odreenoj udaljenosti od zemlje, i to samo, kako sam razumeo, pod odreenim uglom
posmatranja. Recimo, ako se dvojica nau u polju, jedan e videti a drugi nee videti...
Zato? Zato to jedan gleda pod jednim, a drugi pod drugim uglom... (Ovde se, ustvari,
govori o veri u Boga, jer vernik vidi i ono to nevernik ne vidi ili ne eli da vidi; zbog
toga e na kraju sveta biti pokupljeni samo verujui: Tada e biti dva na polju, jedan e
biti prihvaen, a drugi e biti ostavljen - Po Mateju 24.40 - p.a.)
Ve mi je reeno da letei tanjiri polaze iz Neba i prolaze kroz duhovni svet, da bi se
pojavili u zemaljskom svetu. Nevidljivi su, daklem, sve dok se ne primaknu zemlji, ali ak
i tu, u blizini zemlje, mogu da budu nevidljivi, ako ele. Onda mi je bilo jasno zato neki
ljudi vide, a neki, opet, ne vide letee tanjire, kao i to zato ih nijedan avion sa zemlje ne
moe da presretne. Prosto reeno, letei tanjiri su neuhvatljivi, neoborivi; ne mogu se
niim napasti sa zemlje, niim oboriti; jerbo su ti oni kao utvare, a nisu utvare. Stvarni su,
ali ne u naem zemaljskom smislu. Oni su ti kao i svetlosna bia.
Zatim mi rekoe da je svrha leteih tanjira isto to i svrha umetnosti. To ba nisam
razumeo, ali tako mi rekoe. (Svrha upotrebe leteih tanjira, na nain kako ih koriste
aneli, je da se izbegne sablanjavanje ljudi, a pogotovu preivelih pravednika prilikom
njihovog prikupljanja, poslednjeg dana. Jer, oni bi do sabirnog mesta u Rusiji, a zatim i na
drugu planetu, mogli biti preneti i na drugi nain, tj. teleportacijom, ali kako bi se oseao
ovek pored koga bi se u momentu katastrofe pojavio ovek sa druge planete, i upitao ga
da li eli da bude dematerijalizovan a zatim ponovo materijalizovan - u Rusiji?! - p.a.).
(Osma vizija Milojka Kremanca, 1992)
* Narednik Robert Din, koji je nekad bio u NATO, otkrio je sadraj jednog
izuzetno poverljivog dokumenta o NLO i vanzemaljcima, u kome se, izmeu ostalog, tvrdi
da su NLO stvarne vanzemaljske letilice, i da najmanje etiri, a moda i vie
vanzemaljskih rasa, poseuje Zemlju, da njihove namere ne lie na ratnike i da izgleda da
oni izuavaju nau planetu ve due.
Narednik Din je takoe otkrio da je 1961. letei disk, dugaak kao fudbalsko
igralite, pao u blizini Timensdorfa, Nemaka. U njemu je naeno 12 tela vanzemaljaca.
Njihova krv nije bila crvena ve gusta, zelenkasta tenost. Din je dodao da je 1989. jedan
NLO disk, irok oko 90 metara, lebdeo due od sata iznad taba Sovjetske komande za
vazdunu odbranu.

Godine 1993. primeena je cela serija neidentifikovanih objekata koji su padali u

Norveko more. Bili su veliine nosaa aviona, a kretali su se izuzetnom brzinom. Kao
odgovor na to, NATO je u tim prostorima organizovao pomorske vebe. Tokom tih vebi
ameriki nosa-razara nestao je sa radarskih ekrana drugih brodova i do danas se nije
pojavio.
Tokom 1995. est pomorskih lovaca F 14 presrelo je NLO nad Portorikom. Radio
poruke izmeu aviona i kontrolnog tornja uhvatili su i snimili civili na zemlji. Lovci F 14 i
njihova posada nikad se nisu vratili na nosa. Din je u izvetaju naveo da obaveteni ljudi
u Vladi misle da imamo posla sa stotinama vanzemaljskih civilizacija - nekim
meugalaktikim, a nekim meudimenzionalnim. (udo)
* Tajna udesa DC-9 nad Ustikom. U 20 asova 27. juna 1980. avion DC-9
kompanije ITAVIA polee sa piste aerodroma u Bolonji ka Palermu, na Siciliji. Poletanje
je kasnilo dva sata iz do sada nikada do kraja razjanjenih razloga. U avionu je bilo 77
putnika i etvoro lanova posade. Komandant letilice bio je kapetan Domeniko Gati, star
44 godine, sa 7.225 sati leta na avionima DC-9 i drugima. Nekih 50 minuta kasnije,
kontrola leta na rimskom aerodromu Campino imala je radio kontakt sa Gatijem. On je
zatraio dozvolu da se sa visine od oko 11.000 metara, zbog jakog vetra, spusti na 7.000
metara. Odobreno mu je da let nastavi na visini od 8.000 metara.
Od trenutka uzletanja u Bolonji, avion je neprekidno praen radarima kontrole leta,
kao i onim vojnim. Sve dok nije nadleteo ostrvo Ponca, ni radari, ni Gati i njegova posada,
ne uoavaju nita neobino. U koridoru koji koristi DC-9 nema drugih letilica.
A onda, kada se avion naao iznad Ponce, radari uoavaju u njegovoj blizini dve
nepoznate letilice koje se brzinom od oko 1250 km/h kreu uporedo sa avionom, od njega
udaljene nekih est kilometara. U istom trenutku kontrola leta u Rimu prima Gatijevu
radio poruku koja glasi: Gledajte, naili smo na dva NLO-a! Odmah zatim uje se i glas
kopilota koji takoe javlja da vidi dve nepoznate letilice. Uto u pilotsku kabinu ulazi i
navigator koji Gatija izvetava kako su putnici koji sede na desnoj strani aviona zbunjeni
jer vide dva NLO-a.
U meuvremenu, dok ovi razgovori u kabini traju (a zabeleeni su i u rimskoj
kontroli leta, i u crnim kutijama pronaenim pored ostataka aviona - sve je trajalo 3,5
minuta), radari hvataju ne samo dva NLO-a ve i desetak vojnih aviona koji se
maksimalnom brzinom upuuju ka mestu na kojem se nalazi DC-9 u pratnji NLO-a. U
20,59 asova DC-9 nestaje sa radara i s posadom nema vie radio veze. Radari belee
samo vojne avione koji se odmah zatim vraaju na polazne take. Ostaci DC-9 pronaeni
su dva dana kasnije na dnu Tirenskog mora, na dubini od 2.000 metara, razasuti na
prostoru od 900 m2, ali nije objanjeno kako su i zbog ega sa tog prostora pokupljeni i
koncentrisani na povrini od 300 m2.
Pregledom pronaenih ostataka, utvreno je da je DC-9 eksplodirao u vazduhu i da
su svi putnici i lanovi posade na mestu poginuli. Ovo su nepobitne injenice. Takoe,
nepobitna je i injenica da je istraga o ovoj katastrofi iznenada, barem za javnost,
prekinuta i to neposredno nakon to se istrani sudija Priore vratio iz Vaingtona, u
decembru 1982. Do tada, vaila je pretpostavka da su DC-9 oborili lovci ratnog
vazduhoplovstva Libije, ali to nikada nije nepobitno dokazano. U isto vreme postojala je
teza da je letilica eksplodirala usled nekog kvara ili zamora materijala, ali ovo je odbaeno
nakon ispitivanja olupine koje je obavio proizvoa aviona, amerika kompanija
Mekdonald Daglas. Zbog ega je od poetka 1983. zavesa utanja navuena na sluaj
Ustika, do sada nije razjanjeno, kao to se ne zna ni ko je i ta rekao sudiji Prioreu tokom
boravka u Vaingtonu.
Ovih dana, meutim, na osnovu pregleda sveg raspoloivog dokaznog materijala i
na osnovu iskaza strunjaka raznih specijalnosti, ukljuujui i Roberta O. Dina, u vreme
katastrofe agenta tajne slube NATO-a, pojavila se nova, po mnogima, verodostojna
verzija tragedije DC-9 nad Ustikom. Nepobitno je, naime, utvreno da su dva NLO-a osim

italijanskih radara uoili i radari sa amerikog nosaa aviona Saratoga, tada ukotvljenog
u Napuljskom zalivu. Uoili su ih i libijski radari, kao i neki francuski. im su NLO-i
vieni na ekranima, sa Saratoge su uzletela tri lovca F-14S, sa italijanskih aerodroma
uzletelo je etiri lovca istog tipa, Francuzi su uputili dva svoja lovca, a Libijci dva MIG-a.
Svi ovi avioni ostali su zabeleeni na trakama radara koji su ih pratili sa teritorije
Italije. Utvreno je da su se ovi lovci sreli nedaleko od DC-9. Jedan italijanski lovac uspeo
je da obori jednog libijskog, dok je drugi pobegao prema Libiji. U meuvremenu, ameriki
F-14S krenuli su u lov na NLO-e. U tu poteru bili su upueni i italijanski, francuski i
libijski lovci, s tim da je sada znano da su libijski imali zadatak da, ukoliko im to poe za
rukom, barem jedan NLO primoraju da krene prema libijskom vazdunom prostoru i da ga
tu obore.
Kada su NLO-i videli da su im ameriki F-14S prili sasvim blizu, jedan od njih,
onaj koji je bio blie DC-9, odjednom se dezintegrisao. Tanije, nestao je bez traga.
Onaj drugi, u trenutku kada su ameriki lovci ispalili rakete prema njemu, naglo je skrenuo
udesno, proletevi nekoliko stotina metara ispred putnikog aviona, da bi se odmah zatim i
on dezintegrisao. DC-9 je naleteo na elektromagnetski trag NLO-a koji je proleteo
pred njim i zbog toga je pilot izgubio kontrolu nad letilicom. Istovremeno, amerike rakete
vazduh-vazduh sa infracrvenim navoenjem na cilj (slede izvor toplote) izgubile su
prvobitni cilj (NLO) na koji su ispaljene i kreu ka novom izvoru toplote - jednom od
motora DC-9. Jedna od raketa putniku letilicu pogaa u levo krilo, a druga po sredini, u
trup. DC-9 eksplodira i kia velikih i malih olupina pada u Tirensko more. im je putnika
letilica eksplodirala, svi lovci, najveom brzinom, naputaju mesto dogaaja.
Na osnovu svih ovih podataka nainjena je kompjuterska animacija trenutaka koji
su prethodili katastrofi DC-9. Iako je od obelodanjivanja ove teze o katastrofi nad Ustikom
i objavljivanja u medijima kompjuterske animacije tragedije prolo skoro mesec dana, do
sada niko nije demantovao ni jedno ni drugo. To, ipak, ne mora biti nepobitni dokaz da je
ova najnovija teorija u potpunosti tana. Ali jeste konani dokaz da su u udesu imala udela
i dva NLO-a.
U prilog udelu NLO-a u katastrofi nad Ustikom govori jo jedan, tvrdi se,
materijalni dokaz. Uz podatke o toku dogaaja i uz ono to su registrovali radari, crne
kutije i rimska kontrola leta, izvor ovih informacija dostavio je i komad, veliine 6x8
centimetara nekog materijala koji je, navodno, pronaen uz ostatke DC-9 na dnu
Tirenskog mora. Laboratorijski je utvreno da je re o komadu neega nainjenog od
silicijuma ija atomska struktura, meutim, nije poznata naoj planeti. Istovremeno je
dokazano da je takvu strukturu nemogue postii bilo kojom javno poznatom tehnolokom
manipulacijom na Zemlji.
Slika br. 129 prikazuje kompjuterski prikaz deavanja neposredno pred katastrofu
DC-9:
1. dva NLO-a i DC-9 vieni na brojnim radarima.
2. tri amerika F-14S pribliavaju se NLO-ima i DC-9.
3. blii NLO se dezintegrie i nestaje.
4. drugi NLO naglo skree desno i prolee ispred putnikog aviona.
5. rakete vazduh-vazduh kreu ka NLO-u koji se u tom trenutku takoe
dezintegrie.
6. rakete koje vie nemaju NLO pred sobom, pogaaju DC-9. (Tree oko)
Komentar: Primoravi demone da dezintegriu svoja tela (letee tanjire), Bog
je ljudima pokazao ko stoji iza pojavljivanja leteih tanjira, kao i da oni ne mogu biti
fiziki uniteni (to znai da se ne mogu ni pokvariti i pasti). Jer, pravi vanzemaljci
(aneli) nikada ne bi na ovakav nain izazivali smrt ljudi, niti bi ih sablanjavali
dezintegriui svoje letilice.
Poto se letei tanjir ne moe pokvariti i pasti, niti biti oboren, to znai da su svi
padovi leteih tanjira, ustvari, pokuaji prevare. A ako su padovi leteih tanjira, otmice

stoke i ljudi i ubistva vanzemaljaca pokuaji prevare, onda se ljudima, oigledno,

sprema neto gadno. Dajui ljudima ovaj znak, Bog ih je obavestio ko im sprema zlo a,
samim tim, i kako se od tog zla mogu odbraniti.
* Letei tanjir oborio suhoj. Senzacionalna tvrdnja ruske TV mree NTV.
Svetske medije jue je protresla informacija ruske TV mree NTV, koja tvrdi da je
za udes ukrajinskog suhoja 27 na aeromitingu u Lavovu (slika br. 130), kada je poginulo
89 a ranjeno 199 ljudi, kriv letei tanjir (sabiranjem broja poginulih i broja ranjenih dobija
se broj 288, koji, kada se saberu cifre koje ga ine, daje broj 18 [koji se sastoji iz tri estice
i predstavlja znak da je nesreu izazvao demonski letei tanjir] p.a.).
Prema tvrdnjama ruske TV stanice, strunim pregledom video-zapisa, kadar po
kadar, moe se jasno videti da je u isto vreme kada je Su 27 poeo da odstupa od
marrute leta, odnosno, da pada, iz oblinje ume uzleteo nepoznati crni objekt koji je uao
u putanju ukrajinskog lovca.
U isto vreme predsednik Odbora za nacionalnu bezbednost Ukrajine Enhem Maruk
potvrdio je da je avion bio potpuno ispravan, i da nema govora da su ga oborile ptice
uavi u motore, kako se prvobitno verovalo.
Ovo je ve drugi put za dvadesetak dana da vesti o NLO okupiraju svetsku javnost.
U nedelju 23. jula portparol amerikog sistema za vazduno osmatranje i odbranu Norad
potvrdio je da su njihovi radari dan pre toga uoili nepoznati letei objekat kako se
pribliava Vaingtonu.
Poto nisu uspeli da sa leteim tanjirom stupe u kontakt iz baze Endrus, dignuta
su dva aviona F-16 koji su pokuali da ga presretnu, ali im je umakao na dvadesetak
kilometara od Vaingtona. Neobinu jutarnju jurnjavu na nebu gledalo je dosta svedoka.
(Novosti, 6. avgust 2002)
* Australija. Posada helikoptera VH-SL koji pripada specijalnoj spasilakoj
eskadrili, 4. avgusta 2000. u 10,46, na prilazu gradu Lizmor, na visini od 600 metara,
ugledala je strelasti, tamnoplavi letei predmet. Pribliavao im se velikom brzinom kao
da je nameravao da udari u helikopter. Pilot i kopilot izbegli su sudar zahvaljujui
naglom sputanju svoje letilice prema tlu. Plava strela za koju tvrde da je bila duga oko
15, a iroka, u najirem delu, do tri metra, proletela je nad helikopterom i odletela je prema
Brizbejnu.
Samo dva dana kasnije, ali tada nedaleko od Brizbejna, nepoznata plava strela
nasrnula je na dva helikoptera spasilake slube ija se baza nalazi u tom gradu. Napadnuti
su u trenutku kada su poleteli i bili na oko jedan metar od piste. Jednom helikopteru
strela je slomila repni rotor i ovaj je jedva uspeo da sleti, a drugi je ostao neoteen.
(Dosije X)
* Pilot amerikog borbenog aviona FA-51, koji se nalazio na probnom letu iznad
vazduhoplovne baze Laredo u Teksasu, za dlaku je izbegao sudar sa letilicom u obliku
diska koja je ak tri puta za redom pokuala da udari u avion. Kada je disk po etvrti put
pokuao napad, pilot je, rizikujui ivot, munjevito spustio avion na svega nekoliko metara
iznad tla, i tada je napadaka letilica nestala. Ceo ovaj dogaaj i vizuelno i radarima
praen je iz baze. (Dosije X)
* Obaranja leteih tanjira. Jo daleke 1952. godine, nakon nekoliko uzastopnih
preletanja glavnog grada SAD od strane itavih eskadrila NLO-a, glavnokomandujui
amerikih vojnih snaga, general O. N. Bredli, po nalogu predsednika Trumana, izdaje
nareenje da se obori svaki NLO koji odbije prethodno upueni zahtev za prizemljenje!
Iz jednog memoranduma CIA-e, takoe iz 1952. godine, nedvosmisleno se vidi da je za
potrebe vazdune odbrane SAD izgraen jedan rasprostranjen obavetajni sistem, a sve
vanije vazduhoplovne baze dobile su nareenja za privoenje NLO-a.
Vrlo zanimljiv govor pred pripadnicima NATO jedinica u Napulju 1955. godine,
odrao je general Daglas Mekartur, komandant Saveznikih snaga na Pacifiku u Drugom
svetskom ratu i osniva prve jedinice za istraivanje NLO-a pri amerikoj vojsci:

Sve nacije na Zemlji moraju se ujediniti, jer sledei rat mogao bi biti
interplanetarni rat... moramo obrazovati zajedniki front protiv invazije stanovnika sa
drugih planeta!
Znai, ve tada se uveliko znalo o aktivnostima vanzemaljske inteligencije. Neto
slino, a to nedvosmisleno upuuje na sve vee angaovanje amerikih vojnih struktura
za eventualni sukob sa nekom vanzemaljskom rasom, Mekartur je rekao i prilikom
obraanja kadetima poznate Westpoint-vojne akademije, 1962. godine: Svet oko nas
menja se velikom brzinom. Prodor naih satelita i raketa u dubinu svemira nagovetava
novu epohu u razvoju oveanstva. Naravno, pri tome slede i novi veliki izazovi... moda i
konflikt izmeu ujedinjenih zemaljskih rasa i vanzemaljskih neprijateljskih snaga.
(Ko su ljudi koji ve stoleima guraju oveanstvo iz rata u rat, pod najrazliitijim
izgovorima? Setite se Hitlera, Staljina, Napoleona, Homeinija, Tita... Svima su usta bila
puna neprijatelja koji ele da ugroze slobodu njihovih drava. Zato se sa velikom
sigurnou moe raunati da je Mekarturov govor, iji je jedini cilj bio da ljude psiholoki
pripremi za budui rat protiv vanzemaljaca, ustvari, odrao demon koji vlada
Mekarturom. Jer, ako general ve zna da je taj rat mogu, zato kadetima nije objasnio i
sledee: poto vanzemaljci nisu od jue sposobni da lete na druge planete, ta su radili do
sada? Da li su ekali da ljudi stvore mona oruja za odbranu od njih, da bi tek onda poeli
da istrauju nau planetu, ili su, moda, ekali vreme koje je u proroanstvima oznaeno
kao poslednje vreme? - p.a.).
Upozorenja o ugroenosti nae planete od strane vanzemaljskog agresora bivaju sve
ozbiljnija. Godine 1978, jedan visoki slubenik amerikog Ministarstva spoljnih poslova,
Mihael Mihaud, objanjava: Bia iz drugih zvezdanih sistema potencijalna su pretnja za
nau civilizaciju, ali smo i mi potencijalna pretnja za njih. I, ako su oni izmeu sebe
izgradili i odreene miroljubive odnose, mogu iz zabrinutosti zbog nekakvog naeg
(destruktivnog) ponaanja, da preduzmu mere radi sopstvene zatite. A to, naravno,
podrazumeva i mogue vojne akcije s njihove strane!
Ozbiljno shvativi upozorenja svojih ljudi iz vojno-politikih i bezbednosnih biroa,
ondanji predsednik SAD, Ronald Regan, 1984. godine, startuje Strateku odbrambenu
inicijativu - SDI, u okviru svog ozloglaenog programa Rat zvezda. Zvanino, ovaj
projekat je preduzet zbog eventualnog napada sa Istoka, ali e se ubrzo pokazati njegova
prava namena. Istoni blok se u meuvremenu raspao, gvozdena zavesa je pala, i bilo je
logino da projekat Rata zvezda padne na nivo lokalnih primedbi - a dogodilo se upravo
suprotno: stvoren je globalni kosmiki tit (sada udrueno sa Rusima), za odbranu
celokupne svetske zajednice. Upravo u Kemp Dejvidu, januara 1992. godine, jedna od
glavnih tema razgovora dve supersile bila je i upotreba visokotehnolokog oruja za
zatitu svetske zajednice. ta je nakon tog sastanka, na konferenciji za tampu, izjavio
predsednik Boris Jeljcin?
U ovom sluaju, Rusija i SAD, ne samo da su partneri - ve su i saveznici!
Saveznici protiv koga?
Nepunu godinu pre toga, 3. aprila 1991, Njujork tajms izvetava o novim
planovima Pentagona za stacioniranje ogromnih nuklearnih oruja u svemiru. Protiv
kakvog neprijatelja? Protiv asteroida-ubica, koji bi na svom kursu mogli da se sudare sa
Zemljom! Meutim, po proraunima naunika Amerike slube za vasionske letove
(NASA), takvo neto moe se dogoditi svakih sto hiljada godina! I pored toga, nauni
savetnik Vlade SAD, Edvard Teler, ponudio je planove kako da se Rat zvezda pretvori u
- Rat protiv zvezda! Glavni oslonac tih planova bili bi sateliti-ubice stacionirani u
Zemljinoj orbiti. Zadatak tih satelita bio bi da u vasioni blagovremeno otkrivaju velike
objekte a zatim ih atomskim ili laserskim naoruanjem unite. Meutim, prva dejstva tzv.
SDI naoruanja pokazala su nam ko je stvarni neprijatelj.
7. maja 1989. godine, oko 13,45 h, pomorska fregata SA Tafelberg je, krstarei
ispred obale June Afrike, otkrila da se kontinentu pribliava jedan nepoznati letei

objekat. Leteo je brzinom od oko 10.000 km/h. O tome su odmah obavestili Glavni tab
pomorskih snaga u Kejptaunu. Kada je nepoznati objekat uao u vazduni prostor June
Afrike, Protivvazduna odbrana je odmah startovala dva borbena aviona tipa mira. U
13,59 h, voa grupe, Gosen, javio je da ima NLO na vidiku. Njegov avion bio je naoruan
i jednim eksperimentalnim SDI laserskim topom, tipa thor-2 (kojim e kasnije biti
opremljeni i sateliti). Gosen je dobio nareenje da otvori vatru... Krajikom oka uspeo je
jo da vidi kako iz NLO-a izbijaju munje razliitih boja i kako se zanosi, jo drei svoj
kurs prema severoistoku. A onda se strahovitom brzinom usmerio ka Zemlji i sruio
nedaleko od junoafrike granice, u Bocvanu, u pustinju Kalahari. Ubrzo posle toga,
specijalna ekipa slube za obavetavanje Ratnog vazduhoplovstva pronala je oboreni
NLO u sredini jednog 150 m irokog i 12 m dubokog kratera. Pesak oko objekta, u irini
od 20 m, bio je istopljen zbog visoke temperature. NLO je prebaen u vojnu bazu u
Pretoriju.
Po prispeu u bazu, iz NLO-a su izala dva oamuena humanoidna bia. Bila su
niskog rasta - izmeu 1,25 i 1,35 m. Na sebi su imala tesne kombinezone sive boje, glave
su im bile upadljivo velike, sa krupnim, kosim bademastim oima, a ake sa po tri duga
prsta. Kada su lekari pokuali da im za analizu uzmu uzorak krvi i koe, mali su postali
agresivni.
Po zavretku ispitivanja, 23. juna 1989, olupina NLO-a i oba vanzemaljca prebaeni
su transportnim avionima u vazduhoplovnu bazu Rajt Peterson u Dejtonu (Ohajo, SAD).
Sluaj Kalahari temeljno je prouio britanski NLO-istraiva i policijski narednik u
penziji Toni Dod. On i njegov partner dr Henri Azadedel uspeli su ak da stupe u kontakt
sa pilotom-lovcem Gosenom, koji je ceo sluaj potvrdio. Meutim, zvaninici u Junoj
Africi, kao ni oni iz baze Rajt Peterson, nisu bili ba puno raspoloeni za konkretne
odgovore. Nisu ba mogli sakriti da je do ruenja NLO-a dolo, ali su negirali umeanost
vazduhoplovnih snaga (navodno, NLO se sruio zbog nekog kvara na maini), kao i da
je na mestu udesa bilo ikakvih vanzemaljskih oblika ivota...
28. septembra 1989, veliki broj svedoka posmatrao je nepoznati letei objekat du
obale Long Ajlend (SAD). Isti NLO pojavio se i u blizini internacionalnog aerodroma
Hartford, Konektikat, oko 20,00 h. Iz njega se tada, u snopu plave svetlosti, na zemlju
spustilo pet malih stvorenja da bi se nakon izvesnog vremena (verovatno po nekom
obavljenom zadatku) na isti nain podigli gore. NLO je zatim poleteo dalje - samo
ovoga puta u pratnji etiri velika helikoptera amerikog Ratnog vazduhoplovstva... To je
bio i poslednji let neopreznog NLO-a! Slubenici aerodroma opisali su ga kao veeg i
od fudbalskog igralita. U vezi sa ovim sluajem, jedan pukovnik Ratnog
vazduhoplovstva SAD ispriao je svom prijatelju antropologu Dordu Dikinsonu kako su
u toku noi uz pomo SDI-naoruanja oborili jedan veliki NLO. Letilica je pala u
podruje peanih dina, odakle je uspeno izvaena. Prisutne su bile i parapsiholoki
obdarene osobe za eventualni telepatski kontakt sa strancima.
Godinu dana kasnije, o istom sluaju, naunik Brukheven laboratorije dr Nik,
obavestio je svog poznanika, istraivaa Dona Forda iz Long Ajlend NLO-mree
(LIUFON), da je ruenje tog NLO-a usledilo odmah posle ponoi. Rekao mu je da je i on
lino bio lan istraivake ekipe. NLO je oboren, kae on, uz pomo jednog Dopler-radar
sistema koji je izgraen u saradnji I. I. I. Elektroniks i Brukheven laboratorije u okviru
SDI i Stelt-projekta. Radarski zrak je probio polje plazme koje se nalazi oko NLO-a pri
emu je neutralisan njegov pogon. Iz olupine su izvaeni leevi vanzemaljaca, jedan
antimaterijski reaktor i elektronski elementi. Objekat je izgraen od ekstremno tvrdog i
lakog metala. Teina objekta je neverovatno mala u odnosu na njegovu veliinu...
15. septembra 1991, NLO-entuzijasta Don Ra snimio je na videorikorderu direktan
prenos leta STS-48 amerike vasionske letilice Diskaveri (prenos je bio na PBS kanalu).
Tog trenutka Diskaveri se nalazio na 600 km visine iznad jugoistone Azije, upravo je
preleteo Burmu. Java je leala ispred njega, a na horizontu su se videla svetla severne

Australije. Iznenada, iz tame Aboridini-kontinenta pojavilo se neko svetlee telo koje kao
da je letelo du horizonta... Zatim je naglo, ogromnom brzinom, i takorei pod pravim
uglom, skrenulo napolje, u svemir. Istog trena, na tom mestu gde je trebalo da se nalazi
nepoznato svetlo da nije napravilo ovaj neverovatan manevar, kroz tamu je blesnuo jedan
zrak. itava scena trajala je nekoliko sekundi. Snimak je proanalizirao fiziar prof. Dek
Kaer sa Univerziteta Omaha (Nebraska) i strunjak za kompjutere dr Mark Karloto iz
TASC-a, jedne prodajne firme NASA-e. Rezultat: objekat je bio udaljen 2.900 km i leteo
je neverovatnom brzinom od 9.200 km/h, da bi u trenutku neshvatljivog manevra,
skrenuvi za 90 stepeni, poveao brzinu na preko 300.000 km/h - to je 272 puta bre od
brzine zvuka! Nepoznati zrak je ustvari bio projektil ispaljen prema NLO-u, a iz arsenala
SDI-naoruanja, pod imenom Briliant Pebles (svetlei belutak); to je elektromagnetski
ureaj sa potisnom snagom od 1.700 km/sek - prava tehnika Rata zvezda u akciji.
Ispaljen je iz jedne amerike supertajne baze u severnoj Australiji.
24. novembra 1992. godine, oko 19 h, po tvrenju Dona Forda, upravnika
LIUFON-a, oboren je jo jedan NLO. Bilo je to u podruju Saut Heven parka, nedaleko od
zgrada Brukheven laboratorije. Jedan od svedoka, Volter Novles, nalazio se u kolima na
autoputu i vozio prema svojoj kui. Odjednom je ispred sebe ugledao nepoznatu letilicu
ovalnog oblika, sa dva velika plava svetla na krajevima i jednim jarkim svetlom u sredini,
kako lebdi prema jugu iznad drvea.... Kad je bolje pogledao, primetio je kako se letilica
nekontrolisano povija na dole, kao da je pogoena, a zatim se kao kamen sunovratila
negde u umu. Na mestu gde je NLO pao, blesnula je jarka svetlost, kao da je na as
svanulo. Izlazei sa autoputa, Novles je ugledao dva velika crna helikoptera kako lete
prema mestu udesa. Drugi oevidac, Bon Haris, posmatrao je oko 19,15 h jedan ovalni
objekat kako leti u pravcu autoputa, iza sebe ostavljajui zelenkasti jonizirajui trag.
U januaru sledee godine, jedna ekipa LIUFON-a izvrila je ispitivanja na licu
mesta i ustanovila da su zaista u to vreme prilazni putevi prema Saut Heven parku bili
proirivani, a videli su se i ostaci irokih tragova od guseniarskih vozila. U ipraju su
pronali ostatke udnih, ekstremno lakih aluminijumskih otpadaka. U kronjama drvea
pronali su sline materijale. Jedan pouzdani izvor iz policije javio im je da je kritine
veeri bila uzbuna i da je u blizini Saut Heven parka stvarno pao jedan NLO.
Jedan lan protivpoarne ekipe Brukheven laboratorije uspeo je ak da LIUFONu dostavi i kopiju video-filma sa mesta intervencije. Zaista se vide ostaci nekog
nepoznatog objekta u plamenu - nekakve metalne folije sakupljene na gomilu od
specijalista raznih profila i tri tela humanoidnih bia sa velikim glavama i crnim,
bademastim oima. Sve je prebaeno na ispitivanje u Brukheven laboratoriju.
Naravno, nijedan od sluajeva koje smo opisali nije zvanino potvren. Za tri od
njih, ipak, postoje i filmski dokumenti, a Diskaveri-film je neosporno proverena
injenica. A to znai da su SAD zaista objavile svemirski rat vanzemaljcima, i da je on ve
odavno u toku! I to uprkos injenici da vanzemaljci niim nisu pokazali svoje
neprijateljstvo ili agresivnost - u svakom sluaju zvaninih dokaza za to nema. Nisu ak ni
uzvratili vatrom, a jo manje je dolo do neke odmazde. Kao da su reagovali u duhu
najvieg etikog ideala koji postuliraju budizam i hrianstvo - potpunim nenasiljem...
Na slici br. 131: fotografija vanzemaljske letilice, navodno oborene iznad pustinje
u Nevadi (Rozvel) (Tree oko)
* Od 1987, kada je prvi put objavljena fotografija na kojoj se vide sovjetski vojnici
pored neeg to mnogo lii na letei tanjir (slika br. 132), traje rasprava da li je ova
fotografija original ili se radi o falsifikatu. Prema nekim podacima, ova kontroverzna
fotografija snimljena je u zimu 1987. negde u Sibiru, a letei tanjir je oborila sovjetska
protivvazduna odbrana 13. oktobra negde oko 8,35 sati, nakon to su sovjetski lovci
bezuspeno pokuavali da nepoznati letei objekt primoraju da sleti.
Sa nekadanje sovjetske, a sada ruske strane, vest o ovome nikad nije potvrena, ali
nije ni demantovana. Kao to jo uvek nema demantija tvrdnje da su ostaci oborenog NLO

pokupljeni i odvezeni u tajno vojno skladite negde u blizini Moskve. Navodno, o celom
ovom dogaaju postoji i pisana dokumentacija na ak 250 gusto kucanih strana, ali ni ona
nije dostupna. (Dosije X)
Obaranja leteih tanjira bilo je i pre Drugog svetskog rata. Evo jednog takvog
izvetaja:
* Baron Manfred fon Rithofen, najuspeniji borbeni pilot u istoriji, poznat i pod
nadimkom Crveni baron, oborio je 80 neprijateljskih aviona borei se na strani Nemake
tokom Prvog svetskog rata - ali je u istoriju uao i kao prvi ovek koji je oborio NLO! To
tvrdi bivi nemaki pilotski as Peter Vajcik, koji kae da je sa zaprepaenjem posmatrao
kada je na nebu Belgije 1917. primitivni avion uspeo da se izbori sa vanzemaljskom
letilicom.
Baron i ja smo o tom incidentu podneli potpun izvetaj, a nai komandanti su nam
rekli da to vie nikada ne smemo da pomenemo, nedavno je novinarima rekao Vajcik,
koji danas ima 105 godina, ali se dobro dri.
Do sada sam to kazao samo mojoj eni i deci i vie nikom ivom. Sada kada je
prolo 80 godina od tog dogaaja, ne vidim ni jedan razlog da o tome i dalje utim.
Vajcik kae da su on i fon Rithofen, poznatiji pod nadimkom Crveni baron,
jednog jutra u prolee 1917. leteli u borbenoj misiji iznad Belgije. Odjednom se na istom,
vedrom nebu pojavio NLO, tano ispred njihovih aviona tipa Foker.
Bili smo prestravljeni poto nikada do tada nismo videli nita slino. SAD su ule u
rat i pretpostavili smo da je to neto to su oni poslali. Baron je odmah otvorio vatru i
pogodio. Ta stvar je poletela prema zemlji kao da je kamen, i kada je udarila u tle raspala
se na tri dela. Mogli smo iz vazduha da vidimo kako su iz ostatka letilice izala neka sitna
elava stvorenja i razbeala se na sve strane, pria Vajcik. Ta stvar je bila promera oko
40 metara i vrlo je liila na one okruglaste letilice koje se danas esto viaju i koje ljudi
nazivaju leteim tanjirima. Sada sam sasvim siguran da se tada baron u vazduhu nije borio
sa Amerikancima, ve sa vanzemaljcima. I ta sitna stvorenja koja su se razbeala po tlu,
takoe nisu bili Amerikanci, ve neki posetioci sa druge planete. Znate, esto se upitam ta
li se dogodilo sa tim biima, gde su zavrili, dodaje Vajcik. (Zona sumraka)
* Obarajui najsavremenije NATO lovce i bombardere, jugoslovenski vojnici
izazivali su nevericu u svetu. Ali, postoje i indikacije da je, pored svih tih aviona i raketa,
PVO Jugoslavije verovatno unitila i jedan vanzemaljski letei brod.
Naime, sofijski list ERA objavio je u svom novembarskom broju lanak poznatog
bugarskog vojnog analitiara Arara Gurkova, u kome se tvrdi da je na teritoriju Bugarske
u toku NATO agresije pao svemirski brod pogoen raketom SAM-8 od strane
jugoslovenske PVO. Gurkov navodi da je misteriozna letilica pala 14. 5. 1999. oko 19,30
asova u rejonu naselja Beli Mel. Gurkov je dao sledeu izjavu:
U trenutku pada letilice nalazio sam se u Mihailovgradu. im sam primio
informaciju o ruenju, zaputio sam se u Beli Mel, uveren da se radi o avionu bombarderu.
Mesto ruenja se nalazilo oko 20 kilometara istono od naselja, u jednoj umici. Kad sam
stigao, vojnici NATO-a su ve postavili barikade na putu. Nikome nisu dozvoljavali da se
priblii mestu nesree. Okrenuo sam automobil i krenuo nazad. im su vojnici nestali iz
vidokruga, skrenuo sam s puta i sakrio auto u bunju. Odatle sam put nastavio peke preko
njiva. Po celoj okolini bili su rasporeeni vojnici. Trebalo mi je 20 minuta da bih izbegao
sve strae i priao dovoljno blizu.
Naao sam se na brdacu iznad mesta pada. Tu sam se pritajio izmeu drvea i
posmatrao ta se deava. Slika koju sam video zbunila me je. Oko letilice se nalazilo 13
vojnika i est lica u civilnim odelima. Letilica je bila vrlo udna, nisam mogao da odredim
kojeg je tipa. Nisam mogao da zapazim krila ili motore. Sa strane je imala nesimetrino
rasporeene izboine. Na jednom kraju nalazio se veliki trougaoni otvor iz kojeg je izlazio
bledouti dim. Letilica je bila najveim delom ljubiaste boje, koja se kretala od tamne do
svetle nijanse.

Pomislio sam da se radi o nekoj eksperimentalnoj letilici i da zbog toga ele da

zadre sve u tajnosti i zatakaju ceo sluaj. Posle odreenog vremena stigao je dip sa
etvoricom ljudi u belim, hermetiki zatvorenim odelima i kacigama na glavama. Takva
odela nose doktori kada bolesnik boluje od neke zarazne bolesti. Uzeli su nosila i uli u
letilicu, da bi posle svega nekoliko minuta izali napolje, nosei dva tela. Na prvi pogled
sam shvatio da se ne radi o ljudskim telima. Bila su olovno crne boje. Glave su im bile
kupastog oblika, sa malim iljatim uima. Lice im je bilo bez nosa, a oi i velika usta
uspeo sam da razaznam. Imali su veoma duge ruke i noge, a uspeo sam da vidim i da na
ruci imaju samo po tri prsta. Shvatio sam da se radi o vanzemaljcima. Pokuao sam da im
priem blie, kako bih bolje video. Posle samo nekoliko koraka osetio sam udarac u
glavu.
Gurkov se tada onesvestio. Kad se probudio, nalazio se u svom automobilu, u mestu
udaljenom tri sata vonje od Belog Mela. Na glavi je imao dve posekotine koje su
potvrivale da je dobio udarce u glavu. Posle toga, jo jednom je pokuao da se domogne
mesta pada nepoznate letilice, ali je bio uhapen i predat bugarskoj policiji.
Tragom ovih dogaaja, ekipa Zone sumraka uputila se ka jugoslovenskobugarskoj granici da bi dola do jo detalja o ovom senzacionalnom sluaju. Obili smo
mnoga mesta i trud se na kraju isplatio. Treeg dana put nas je naveo u mestace Topli Do.
Parkirali smo se ispred tamonjeg Doma zdravlja i odmah poeli da se raspitujemo o
tajanstvenom dogaaju. Nakon otprilike pola sata pomalo bojaljivo priao nam je onii
crnomanjasti ovek od svojih 45 godina. Predstavio se kao Rajko Dulovi, zidar. Rekao je
da je uo ta nas zanima i da moe da nam pomogne. Razgovor smo nastavili u njegovoj
kui.
Ono to vas zanima desilo se negde sredinom maja, nisam zapamtio datum. Jo
nije bio ni pao mrak, a avioni su ve doletali iz Bugarske. Oko 19 sati oglasila se i naa
PVO. Nas petnaestak je, kao i prethodnih veeri, stajalo na ulici i pratilo okraj. Borba je
trajala svega 15 minuta i avioni su se povukli. Posle toga ljudi su se razili. Napolju smo
ostali samo ja, moj brat od tetke Milan Todorovi i komije Vujadin Lukovi i Neboja
Vuleti. Oko 20 asova na nebu se pojavilo neto to je reflektovalo plavo-crvenu svetlost.
Bilo je veoma visoko, pa je Milan rekao da je to verovatno pijunska letilica koja snima
poloaje nae vojske. Jedno vreme je stajala u mestu, a onda iznenada velikom brzinom
poela da se sputa ka zemlji. Tada su se ula tri pucnja dole iz pravca reke, gde su se krili
nai. Dva, pa onda jo jedan. Taj trei hitac je pogodio. Dolo je do eksplozije, ali letilica
nije pala. Ostala je nekoliko trenutaka u mestu, a onda se zauo piskav zvuk i ponovo su se
pojavila neka svetla. Videli smo kako se udaljava ka Bugarskoj. Gledali smo je dok nije
nestala u mraku.
Izjave ostalih oevidaca samo su potvrdile Rajkovu priu. Od nadlenih u vojsci
dobili smo potvrdu da je jedan avion 14. maja bio pogoen u tom rejonu, ali zbog toga to
je pao na teritoriju strane zemlje nisu mogli sa sigurnou da nam kau o kom tipu aviona
se radi. injenice govore u prilog pretpostavci da je letilica bila vanzemaljskog porekla.
Naravno, nije postojala namera naih vojnika da unite svemirska bia, jer su u tom
trenutku svi verovali da se radi o nekom NATO bombarderu.
Na slici br. 133: amaterski snimak NLO-a koji je pao na teritoriju Bugarske. (Zona
sumraka, 28. decembar 1999)
* Iznad vazduhoplovne baze Bel u Americi nedavno je dolo do sudara izmeu
najmodernijeg, takozvanog nevidljivog bombardera B-2 i nepoznate letilice. Faze ovog
neobinog dogaaja snimljene su video-kamerama od trenutka nailaska nepoznate letilice
do trenutka kada i bombarder i ona u plamenu padaju na tlo (slika br. 134). Pilot
bombardera uspeo je da se katapultira i ostao je iv.
Na osnovu ispitivanja ostataka nepoznate letilice utvreno je da je njen motor radio
na sistemu antigravitacije, to navodi na zakljuak da se radi o vanzemaljskoj letilici.
Dodatna istraivanja trebalo bi da daju odgovor na pitanje kako je mogue da se dve

najsavremenije letilice, kao to su ova vanzemaljska i bombarder B-2, sudare. Jedna od

hipoteza je da se to desilo jer je vanzemaljskoj letilici, ija posada nije pronaena,
najverovatnije izdato nareenje da se sudari sa amerikim bombarderom. (Dosije X, 27.
septembar 2001)
* Oboren letei tanjir. Ovih dana objavljena je i fotografija snimljena navodno
negde u Rusiji (slika br. 135), na kojoj se vidi nalet nekoliko leteih tanjira i eksplozija
jednog od njih. U propratnom tekstu tvrdi se da je fotografisan trenutak kada jedna od
ruskih protivvazdunih raketa pogaa nepoznatu letilicu, koja se odmah zatim raspala u
bezbroj komada. Mesto i vreme nisu objavljeni, kao to nema podataka ni o tome da li je
od pogoene letilice neto materijala ostalo, i ako jeste ta se s njim desilo. Za sada takoe
zvanino nije potvrena, ali ni demantovana autentinost ove fotografije. (Dosije X, 25.
oktobar 2001)
* Opet sudar. U iroj zoni grada Korone u Novom Meksiku, pre izvesnog vremena
ponovo je dolo do sudara izmeu jedne zemaljske i jedne vanzemaljske letilice. Za
razliku od niza drugih slinih sluajeva, ovaj je snimljen video kamerom tako da se u
dogaaj ne moe sumnjati.
Prema nezvaninim podacima, sudar se desio izmeu amerikog lovca F-16,
bombardera B-1 i, sudei po svemu, leteeg tanjira koji se iznenada pojavio u zoni i
doiveo dvostruki sudar - jedan sa bombarderom, drugi sa lovcem, tako da su se sve tri
letilice raspale u hiljade komada (slika br. 136).
Najvei deo ostataka tri letilice pokupile su specijalne slube, i prema prvim
informacijama, deo njih u potpunosti potvruje prvobitnu procenu da je jedan od uesnika
ovog udesa bio i vanzemaljski letei tanjir, s tim da jo uvek nije mogue utvrditi da li je
bio sa ili bez posade. (Dosije X, 15. novembar 2001)
Komentar: emu slue ove farse sa obaranjem NLO-a? Pravi vanzemaljci bi,
naime, zauvek napustili Zemlju da su im letilice zaista oborene, dok lanim
vanzemaljcima to, oigledno, ne pada na pamet.
I odgovor bi bio:
Ratovima, bolestima i glau, demoni e, uskoro, sa lica zemlje poistiti vei deo
oveanstva, a oni ljudi, koji posle opteg naputanja gradova budu ostali u ivotu, nai e
se na velikim mukama. Tu priliku iskoristie vanzemaljci da bi im se osvetili za
obaranja svojih letilica i ubistva svojih sunarodnika.
Letei tanjir ne moe biti oboren. On pada samo zato da bi napravio privid
ljudske krivice, da bi ljudi, kasnije, znali zbog ega ih vanzemaljci napadaju i ubijaju.
Obaranja vanzemaljskih letilica naredili su vojni komandanti koji u sebi imaju demone,
to znai: sami demoni.
Da bi prevarili i upropastili one ljude koji budu preiveli rat, a koji e se u to vreme
meusobno ubijati za aku penice ili au vode, vanzemaljci bi mogli, koristei se
njihovim neznanjem i njihovom, naizgled, bezizlaznom situacijom (jer za verujue, ona
nee biti bezizlazna), da im jasno i glasno objave poruku, recimo, sledee sadrine:
Izvravajui nareenja svojih suludih komandanata, vae specijalne vojne jedinice
oborile su nekoliko naih istraivakih brodova, i ubile vie naih sunarodnika koji
ljudima nisu uinili nikakvo zlo. Zbog toga, kao i zbog vae sveopte naklonjenosti
destrukciji, Kosmika zajednica na elu sa naim svetim Bogom, osudila je vau rasu na
unitenje, sa ciljem da se zaustavi irenje vaeg zla po vasioni, poto od vas, oigledno,
vie ni na koji nain ne moe izai nita dobro. Zadnja kap u ai gneva naeg svetog Boga
bila je kada ste izazvali ovaj krvavi rat i kada ste planetu i njenu okolinu zatrovali opasnim
radioaktivnim zraenjem.
Zbog upotrebe atomskog i drugog nedozvoljenog oruja, do sada je nastradalo
preko est milijardi ljudi, a katastrofa koju ste izazvali paljenjem naftnih izvora na
Bliskom istoku, sada preti da poremeti ivot i na ostalim planetama vaeg Sunevog
sistema.

Sledei zapovesti nae Vrhovne komande, mi vas, meutim, neemo besmisleno

poubijati, jer je nama strana svaka uzaludna smrt, osveta ili, ne daj Boe, mrnja. Mi smo
praktini, i uiniemo sa vama onako kako nas je na sveti Bog oduvek uio: iskoristiemo
preostale stanovnike vae planete, odnosno njihova tela, za dobrobit nae civilizacije,
poto smo utvrdili da nai organizmi ne odbacuju transplantirane delove tela i organe uzete
od ljudi, a eksperimentima (koje emo na vama obaviti) utvrdiemo da li od vas moemo
imati jo neke koristi.
Od tada bi vanzemaljci, iznenada se pojavljujui u svojim letilicama, mogli da,
naoigled od gladi izbezumljenih i preplaenih ljudi, recimo, uhvate ponekog od njih i da
ga iseku na komade, a zatim da neke delove njegovog tela i organe uzmu a ostatak tela
ostave, i zatim odlete. Obzirom da potrebno znanje o Bogu imaju tek retki pojedinci,
sasvim je sigurno da bi duhovno dezorijentisani ljudi masovno poverovali u ovakvu,
praksom potkrepljenu pretnju vanzemaljaca, i da bi ih spopao krajnji uas.
Iz Nostradamusovih proroanstava moe se naslutiti da e ljudi, predvoeni
dravnim liderima (kojima vladaju demoni), voditi rat protiv vanzemaljaca i da e u
njemu biti poraeni. ta e biti posle toga, vidi se iz proroanstava koja govore da e ljudi
masovno gubiti razum i vriti samoubistva.
* Bezrepe komete ispunjavaju nebo, pomiui se u tiini. Velika panika. Odbijena
ponuda, kometa sa repom klizi meu pelama, umire, a efovi drava zbunjeni. Niko ne
primeuje potpise u pesku. (Nostradamus)
* U svojim proroanstvima, Nostradamus predvia da e se narod dii na ustanak
protiv neprijatelja koji e doi s neba. On predvia strane sukobe krajem 20. i
poetkom 21. veka. Taj rat, koji e gotovo unititi Zemlju, nee liiti na dotada poznate jer
e to biti rat sa protivnicima koji dolaze iz nebesa. Inae, Nostradamus je na nekoliko
mesta napisao da e doi do velikih najezdi s neba, koje e desetkovati stanovnitvo
nae planete.
U svojim Centurijama Nostradamus je upozorio da e najezde, u poetku,
izgledati miroljubive, ali da je to varka, poto je u pitanju napad demonskih bia na ljudski
rod koji e biti nespreman da se odupre opasnosti, poto su ta bia ljudi do tada smatrali
bogovima.
Nebom e se oriti boja huka
dumanski bogovi tog e leta
smlaviti mnogo hrianskog puka. (Nostradamus)
Vanzemaljskim agresorima (demonima) komandovae bie koje je Nostradamus,
nedvosmisleno, nazvao imenom Antihrist!
Iz Biblije je poznato da e vladavina Antihrista trajati ukupno 3,5 godine. Takoe, u
Bibliji moemo da proitamo da e unitenjem Antihrista otii u smrt i gotovo celokupno
stanovnitvo Zemlje. To moe da se dogodi samo globalnim ratom uz upotrebu nuklearnog
(ili ko zna kakvog jo) oruja! (Nostradamusov magazin, 10. mart 2002)
Zato je Bog dopustio demonima da ljudima ine ovakva zla?
Nije im to dopustio Bog, ve su im to dopustili ljudi, svojim neinteresovanjem za
istinu. Jer, Bog je kroz svoja proroanstva objavio ta e se sve dogaati u budunosti, kao
i kako bi ljudi, gotovo bez muke, mogli da preive Veliku nevolju na kraju sveta, to znai
da e za sve nevolje koje ih tada budu snale biti krivi oni sami.
Sledeih nekoliko sluajeva desilo se upravo zato da bi ljudi mogli da poveruju u
mogunost takvih deavanja u bliskoj budunosti:
* Naoita eka domaica Magdalena Sabova ovih dana je ispriala gledaocima
prake TV Prima detalje - navodnog bliskog susreta sa vanzemaljcem. Posle
prethodne najave, to se dogodilo u njenom domu, u sredinjem delu zemlje. Domaica nije
krila lice, a ni posledice ovog susreta, koji je navodno bio vie nego blizak. Jer,
Magdalena Sabova je posle te posete, kako kae, ostala u drugom stanju. Da bi uverila TV
reportera da govori istinu, uputila ga je, ve na poetku snimanja neobine prie, na

njenog ginekologa. On je, na prvom pregledu posle posete vanzemaljca, ultrazvukom

konstatovao trudnou kakvu do sada nigde nije video!
Lekar je primio reportera, potvrdio mu navode iz prie domaice, ali je energino
odbio da svoje vienje iznese pred kamerama: Niko od kolega nee mi verovati. Svi e se
smejati. Proglasie me arlatanom, zavapio je doktor i odbio TV nastup.
Reporter je obeao da e razvoj ovog dogaaja biti praen u emisiji za specijalna
istraivanja prake TV Prima u nadi da e gledaocima moi prikazati i snimke sa
ultrazvuka, koji su zaprepastili pomenutog ginekologa.
On je bio toliko okiran da mu je bilo potrebno pet minuta kako bi se sabrao, pria
Sabova, navodei da je i ona bila van sebe kada je vanzemaljac stigao. Pod bljeskom
neobinog svetla u kontaktu sa ovom 35-godinjom gospoom koja je, kako kae,
neprekidno vikala ja to neu, vanzemaljac je na zemlji ostavio embrion prvog potomka
sa nekog drugog sveta!
Televizija je, ovim povodom, podsetila na neke Ajntajnove kovertirane tvrdnje o
ivotu na drugim planetama, kao i Denikenove dokaze o posetama iz svemira. (Veernje
novosti, 21. januar 1997)
* U selu Gatinju, podno planine Nerodimke, 29. marta 1997. godine, mlada
kosovska Albanka Drita Beljulji napasala je ovce na panjaku blizu sela. Njen mu Adem,
sa kojim je ve etiri godine bila u braku, farbao je ogradu i ekao da se Drita vrati i
pripremi veeru. Ali, ve je bio pao mrak, a Drita se nije vraala sa panjaka. Zabrinuti
Adem je poao pred nju, a kada je stigao do panjaka, od Drite nije bilo ni traga ni glasa.
Stado je bilo na broju.
Mislio sam da me je napustila i vratila se roditeljima, svedoi na loem srpskom
Adem. Bili smo u braku vie od etiri godine, ali za sve to vreme nismo imali dece. Zbog
toga smo se puno svaali, pa sam u prvom momentu pomislio da me je ostavila. Sutradan
sam otiao kod njenih roditelja u Kosovo Polje, ali Drite tamo nije bilo. Jednostavno je
nestala. Adem je sa svojim roacima pretraio itav podnerodimski kraj, ali od Drite nije
bilo ni traga ni glasa. Mislio sam da su moju Dritu pojeli vukovi, kae Adem.
Tano mesec dana kasnije, 29. aprila, rano ujutru, na vratima Ademove kue
pojavila se Drita. Bila je potpuno bleda i stajala je nema i nepomina na pragu. Adem nije
mogao da veruje svojim oima. Uveo je Dritu u kuu i smestio je na krevet. Drita je
odmah zaspala i naredna dva dana se nije budila. Kada se probudila, ispriala je
najneverovatniju priu koju je Adem ikada uo. Naime, tog dana, kada se Drita spremala
da okupi stado i vrati se kui, u umarku nadomak panjaka primetila je neobinu svetlost.
Kada sam prila, videla sam ogromni cilindar koji je svetleo narandastom
svetlou, prevodi nam Adem Dritino svedoenje. Odjednom me je obasjao bletavi beli
zrak, i sledee ega se seam je da sam se probudila u potpuno praznoj prostoriji obasjanoj
crvenom priguenom svetlou. Od straha nisam smela ni da se pomerim, pa sam tako
leala neko vreme. Nakon izvesnog vremena u sobu je ulo etvoro ljudi. Kada sam ih
malo bolje osmotrila, videla sam da to ustvari nisu ljudi, ve neka bia slina nama.
Postalo mi je jasno da se nalazim u svemirskom brodu, okruena vanzemaljcima. Jedine
bitne razlike izmeu njih i nas su u tome to su svi oni visoki preko 2,5 metra i imaju
udne ui koje su na vrhu picaste. Izneli su me iz ove prostorije i odneli u drugu koja je
bila puna neobinih ureaja i instrumenata. Tamo su me poloili na jedan veliki sto. Jedan
od vanzemaljaca mi je priao i na istom albanskom jeziku mi rekao da ne treba niega da
se plaim i da me nee povrediti. Toliko sam bila iznenaena to je govorio mojim jezikom
da sam tek kasnije primetila da se njegova usta uopte ne otvaraju. Jednostavno, njegov
glas mi je odzvanjao u glavi i uo se izuzetno jasno. Njegovo obeanje da me nee nita
boleti bilo je lano. Poeli su da mi zabadaju najrazliitije igle u telo, ne hajui pritom za
moje vapaje da prestanu. Na kraju su mi zaboli ogromnu iglu u stomak i kroz nju
upumpali tenost odvratne zelene boje. Onesvestila sam se od bolova, a kada sam se
probudila, ponovo sam se nalazila u sobi u kojoj sam se probudila kada sam dospela u

svemirski brod. Ovoga puta nisam leala, ve sam lebdela u vazduhu, ni sama ne znam
kako niti koliko dugo. Posle nekog vremena, koje mi se inilo dugo kao venost, u sobu je
uao onaj isti vanzemaljac i rekao mi da e me vratiti kui kao i da u uskoro roditi dete.
Bila sam okirana. Sa Ademom etiri godine nisam ostala u drugom stanju, a sada je
trebalo da rodim dete koje niti e biti Ademovo, niti e biti ljudsko.
Pre nego to sam bilo ta uspela da kaem, obasjao me je zrak bele svetlosti i obrela
sam se u umarku, na istom mestu na kome sam bila oteta. Bilo je rano jutro, i ja sam
pola kui mome Ademu, pria Drita a Adem nastavlja: Kada mi je Drita ispriala ta se
desilo, nisam hteo da joj poverujem. I da sam hteo, nisam mogao.
Posle samo mesec dana od povratka, Drita je ve imala stomak kao u treemetvrtom mesecu trudnoe. Seoski lekar Behljuim Ziberi pregledao je Dritu i bez sumnje
potvrdio da je u drugom stanju. Nije mogao da poveruje da je trudna svega mesec dana.
Dritina trudnoa napredovala je trostrukom brzinom u odnosu na normalne trudnoe, ali
ipak bez ikakvih posledica po njeno zdravlje. tavie, Dritino zdravlje i fizika kondicija,
kako je trudnoa odmicala, bivali su sve bolji i bolji.
Posle tri meseca od povratka, Drita je rodila zdravo muko dete. Dete je izgledalo
potpuno isto kao i ovozemaljska deca, jedino to je imalo ui veoma sline svojim
roacima iz svemira (slika br. 137). U vreme kada je fotografija napravljena, beba je
imala svega mesec dana, a kao to se sa slike moe videti, veoma je zdrava, jaka i
napredna. Osim uiju, zaista nema nikakve fizike razlike izmeu obine bebe i ove koja
je produkt interplanetarnog genetskog inenjeringa. Ali ono to odmah upada u oi, jeste
neobina maglovita aura koja obavija bebino telo, i koja je, po svemu sudei, titi od
spoljnih uticaja. Adem i Drita kau da e dete zadrati i podii kao svoje, s obzirom da
svoju decu nisu mogli da imaju. Dali su mu ime Ilir to znai Zvezdan.
Kao zagonetka ostaje motiv vanzemaljaca da svoju rasu ukrtaju sa naom. Poznati
ufolog iz Teksasa, Brendon Oukli, smatra da vanzemaljci na Zemlji sprovode
eksperimente ukrtanja rasa kako bi dobili najbolju i najkvalitetniju rasu u svemiru, rasu
koja bi mogla da pokori ostale civilizacije i tako ostvari konanu dominaciju u
Univerzumu.
Po teoriji japanskog egzoantropologa ini Amate, vanzemaljci su tokom itave
istorije ljudske vrste vrili genetske korekture nad nama, kako bi ojaali i unapredili
ljudski rod. Kako bilo da bilo, vanzemaljci su tu, meu nama, i sprovode svoje planove. Sa
kakvim motivima - dobronamernim ili zlonamernim - ostaje nam da vidimo. (Zona
sumraka)
Komentar: Beba se rodila posle samo etiri meseca trudnoe, da bi bilo jasno da
je nije stvorio Bog. Jer, za embrion u telu majke, Bog vezuje novostvoreni duh na
polovini petog meseca trudnoe. Dakle, dete je demon koji glumi dete.
ena koja se vratila kui nije Drita, nego, takoe, demon.
* Zastraujua je, morbidna i gotovo neverovatna pria koju je naem reporteru
ispriala Vukica Spasojevi (slika br. 138), mlada ena iz jednog zaseoka u okolini
Valjeva. Po svemu sudei, nesrena sudbina ove seljanke prua jo jednu potvrdu o
prisustvu vanzemaljskih bia na naoj planeti. Ali, to to su nedavno ta bia, po svoj
prilici, posetila umadiju, nije informacija koja treba da u nama izazove oduevljenje. Jer,
posle Vukiine stravine prie ovek moe samo da se zgrozi nad neuvenom okrutnou
vanzemaljaca, ali i da se zapita: zbog ega inteligentna stvorenja, stigavi ko zna otkud iz
svemira, postupaju tako zverski?
Kada smo, na poziv naeg starog saradnika Bobana Garevia, stigli u Valjevo, on
nam je ispriao sledee: Vukicu Spasojevi sam sreo na pijaci i sasvim sluajno uo
kako, prepirui se s jednim prodavcem, pominje nekakve vanzemaljce. Priao sam joj i
zapoeo razgovor. Odmah sam uvideo da je strano uplaena i gladna. Ispriala mi je sve o
otmici, ali vrlo nepovezano. Tek kasnije, poto sam je odveo svojoj kui i nahranio, smirila
se i potanko mi ponovila kakav je uas preivela. Samo, upozoravam vas da je ta trauma

na njoj ostavila traga. Zato ona i dalje deluje rastreseno, gotovo kao da je luda. Ali, ubeen
sam da govori istinu. I moja majka misli tako. Vukica je jo uvek kod nas u stanu i majka
brine o njoj.
U domu Bobana Garevia upoznali smo se sa Vukicom, omalenom, ali snanom
enom zdrave seljake grae. Njeno iroko, lepukasto lice, meutim, bilo je ispijeno i
bledo, a krupne crne oi, pod ubrzanim treptajima trepavica, izraavale su nemir i
preplaenost.
Ima ve dve nedelje otad, ini mi se, zapoela je Vukica nesigurnim glasom. Te
veeri sam se vraala od kume Radojke, koja ivi s onu stranu breevske ume. Kad sam
bila na pola puta, kod Vilinog izvora, ve je bilo sumrano, vidim - neto se zasvetlelo na
nebu. Neto svetlo kao da pade iza umarka na zemlju, a dole opet zasvetle, onako iroko,
kao proletos to je bilo - kad bomba padne pa se jako zasvetli pre nego to se zauje. Prvo
sam i pomislila da je neka bomba, al nije - nita se ne uje. Krenem dalje, a ba tuda treba
da proem, tim proplankom gde je s neba pala svetlost. Uplaila sam se, pa sve urim, a
ba mi se ne ide onuda.
Kad sam stigla, na poljani se ve skoro nita nije videlo. Idem, gledam oko sebe,
srce mi udara jako, sve mi se ini da me neko gleda. Okrenem se - nita. Krenem dalje, a
iza mene se zaue koraci. Htela sam od straha da poletim, ali dok sam se jo jednom
okrenula, ugledam u mraku dva para sitnih crvenih oiju. Seam se samo da su mi se te oi
jako brzo pribliile i - preda mnom se stvorie dve crne prilike, koje su isputale neke
udne, as piskutave, as duboke uzvike. Prestravila sam se i poela da viem, a jedna
prilika me snano, kao nekim maicama uhvati za rame. A onda me neto udari po glavi i
ja se onesvestih.
Dok se priseala doivljaja, Vukica se uzbudila i poela da die ubrzano i teko.
Poto je otpila gutljaj vode i malo se smirila, nastavila je: Kad sam dola sebi, videla sam
da sam sama i da leim u nekoj sobi sa zaobljenom tavanicom. Gorelo je neko jako
crvenkasto svetlo, a sve oko mene je bilo jako udno: neke maine, neke cevice, neka
uda. Prila sam oknu na zidu, pogledala napolje i ugledala, daleko ispod, ume i livade.
Jako sam se uplaila kad sam shvatila da letim. A onda, u sobicu je ulo ono udovite...
Ovde je Vukica zastala i s tekom mukom zadrala suze. Kad se malo pribrala, zamolili
smo je da nam to preciznije opie izgled otmiara.
Iz njenog opisa saznali smo da su u pitanju dvonona stvorenja, humanoidi velike
glave, sa rukama na ijim su zavrecima duguljasti pipci. Na licu imaju sitne svetlee oi i
neto kao isturen usni otvor, a koa im je prljavo zelene boje, meka i na dodir slina
ljudskoj. Vukiin opis najpribliniji je ve vie puta registrovanoj i opisanoj vrsti
vanzemaljaca. Vukica je priala vrlo teko, na preskoke, oigledno psihiki jako
uzdrmana.
U zarobljenitvu je provela tri duga i strana dana, iako je ona tek kasnije saznala
koliko je zapravo vremena provela u skuenoj prostoriji vanzemaljske letilice. Kako sama
kae, najpre su je povezali sa nekim instrumentima iju funkciju, naravno, nije mogla da
odgonetne. Izgleda da su na neki nain tim instrumentima uticali na stanje njene svesti.
Jer, Vukica se sea da je sve vreme oseala slabost, vrtoglavicu i opijenost. Svega se
seam kao kroz neki san, kae ona. Meutim, takvo stanje nije umanjilo bol koji su joj
tuinska bia nanela. A ne radi se samo o pretrpljenom strahu ili duevnom maltretiranju, u
pitanju je bio i isto telesni, fiziki bol visokog intenziteta. Zvui zapanjujue, ali je istina:
ova nesrena ena bila je izloena seksualnom zlostavljanju od strane vanzemaljaca. Zbog
same Vukice, kao i zbog morbidnosti onoga to joj se dogodilo, uzdraemo se od javnog
iznoenja svih detalja - dovoljno je rei da je ona pretrpela teka fizika maltretiranja, od
kojih su ostale trajne posledice po njen organizam. Zvanini medicinski nalazi samo e to
potvrditi. O posledicama po organizam ne govorimo na osnovu linog uvida, ve na
osnovu podrobnih objanjenja Vasilije Garevi i same Vukice. U svakom sluaju, ovde se
ne radi o seksualnom iskoriavanju u klasinom smislu. Ne moe se ak znati ni da li je

silovanje izvreno direktno od strane vanzemaljaca ili je to uinjeno nekim neorganskim,

vetakim instrumentima. Bilo kako bilo, posledice su teke i ogledaju se u vrlo neobinim
abdominalnim deformacijama. Istovremeno, ini se uzaludnim nagaati kakav je smisao
ovog zverskog postupka.
Vukica Spasojevi preivela je taj komar i ogroman bol, a nakon tri dana
vanzemaljci su je ostavili na istom proplanku sa kojeg su je nasilno odveli. Ali, njenoj
potresnoj prii tu nije kraj. Naprotiv, ona tek tada poprima zaista tragine akcente.
Zamore u nekakvom nerazumljivom monstruoznom eksperimentu, ili tek rtva
izopaenosti vanzemaljskih umova, Vukica se gladna, izmuena i preplaena ponovo
obrela nadomak svog sela. ta se sa njom deavalo nakon toga prepriao nam je Boban
Garevi, poto Vukica vie nije bila u stanju da govori.
Ona je ivela sa muem i svekrvom. Nikog vie od rodbine nema. Kad se pojavila
u kui, onako izgladnela i skoro u bunilu, mu ju je najpre prihvatio. Meutim, kad je
smogla snage da mu ispria ta joj se desilo, on nije mogao ili nije hteo da joj poveruje. Ni
svekrva nije imala razumevanja, pa su je posle nekih nedelju dana oterali iz kue. Priala
mi je da joj je mu rekao da je poludela, da se spetljala s neistim silama, da je najbolje da
se gubi jer e mu doneti zlu sreu, i sve u tom stilu.
Priu o vanzemaljcima ljubomorni mu razumeo je kao naivan pokuaj prikrivanja
branog neverstva, iako to sigurno nije moglo da objasni Vukiino teko psihofiziko
stanje. Tako je nesrena seljanka ostala preputena sama sebi, bez igde ikoga.
Kad sam je ugledao na valjevskoj pijaci, odmah sam osetio da je doivela neto
strano, rekao je Boban Garevi. Priala je nepovezano, kao da bunca, ali neto u
njenom pogledu i dranju uverilo me je da nije luda. Nakon to ju je mu oterao, pet dana
je lutala po okolnim selima, a zatim dospela u Valjevo. Prosila je, gladovala i spavala pod
vedrim nebom. Sve je to dovelo do pogoranja njenog zdravstvenog stanja. Zaista ne znam
kako e se ovo sve zavriti. Ova ena je rtva traginih okolnosti, nita nikom nije skrivila.
Pitanje je da li e uspeti da prebrodi sve to.
Boban je dan pre naeg dolaska u Valjevo otiao u Vukiino selo ne bi li razgovarao
sa orem Spasojeviem, njenim muem, ali ga je ovaj na vrlo grub nain oterao.
Vukiina pria, u svakom sluaju, je jo jedna potvrda da Zemlju poseuju (a moda
je ni ne naputaju) surova bia pristigla iz neznanih kosmikih daljina, vanzemaljski oblici
inteligentnog ivota koji ve dugo uspevaju da ostanu obavijeni velom tajne. Tek kada
uklonimo taj veo, moi emo da razumemo ta ele i koliku opasnost po ljudski rod
predstavljaju. Naalost, Vukica Spasojevi je tragian primer nezasluenog stradalnitva
koje e moda jo mnogi morati da iskuse dok sa humanoidima iz svemira ne doe do
potpunog upoznavanja ili konanog obrauna. (Zona sumraka, 4. april 2000)
* Samoubistva. Nova studija ekspertskog tima sa Univerziteta u Novom Meksiku
otkriva da 90% ljudi koji su bili kidnapovani od strane vanzemaljaca izvri samoubistvo!
Da bi se shvatilo ta znai ova cifra, dovoljno je da se uporedi sa stopom samoubistava u
SAD, koja iznosi 1,3%. Studiju je vodio dr Majkl Falidor, sociolog iz Novog Meksika. On
je ispitivao uzroke smrti 4.940 Amerikanaca koji su tvrdili da su bili oteti od strane bia sa
drugih planeta. ak 4.495 njih izvrilo je samoubistvo, to je, izraeno u procentima, tek
neto malo manje od 91%.
Nismo potpuno sigurni na koji nain da interpretiramo ovu informaciju, kae dr
Falidor. Ili bia sa drugih planeta biraju ba ljude koji su skloni samoubistvu, ili iskustvo
kroz koje rtve otmica prou izaziva depresiju i elju za samoubistvom.
Jedan drugi ekspert za NLO, doktorka Linda Rui, smatra da ima odgovor na ovo
pitanje. Ona je razgovarala sa mnogim ljudima koji su preiveli otmicu i tvrdi da njihova
iskustva imaju dramatine i dugotrajne posledice.
Postoji utvrena ema kod svih otmica, kae ona. Gotovo u svim sluajevima,
rtve su paralizovane nekom vrstom elektrinog zraka sa svemirskog broda, a potom
prenesene u njega. Zatim ih vanzemaljska bia, obino ne samo udnog nego i

zastraujueg izgleda, podvrgavaju eksperimentima. Retko kada rtva ovo iskustvo doivi
kao neto prijatno. Seanje na ono to su doiveli, kod svih ovih ljudi ostavlja trajne
posledice, pre svega veoma izraeno oseanje straha i bespomonosti. To jedino moe da
se uporedi sa iskustvom silovanja. Zapravo, ovo je jo gore, jer ne postoji nijedan zakon ili
ustanova koja moe da im prui zatitu i zadovolji pravdu.
Oigledno, koga se mali zeleni doepaju, tom se ne pie nita dobro. (Zona
sumraka)
* Sendi Anseno i njena erka Di doivele su neobino i zastraujue iskustvo u toku
turistikog boravka u Meksiku. Njih dve su na jednom sporednom putu u planinama Sijera
Madre kidnapovane od strane vampira sa druge planete!
Ta bia su imala etiri dugake ruke, neto nalik na pipke hobotnice, sa bezbroj
malih kvrica koje su im sluile za isisavanje krvi. Obmotali su te uasne pipke oko nas
dve, a kvrice su poput magneta prilepili za nau kou. Ostale smo skoro bez kapi krvi,
pria Sendi. Ni sama ne znam kako smo uspele da se izvuemo, ali smo ipak ostale ive,
mada su nam isisali skoro svu krv. Na slici br. 139: Sendi pokazuje mesto uboda na
erkinom vratu.
Sendi i njena 9-godinja erka Di, koje sa ocem porodice ive u Mineapolisu,
uputile su se u etnju planinskim putem u nameri da istrae taj predeo.
Kampovali smo ve nedelju dana i taj planinski predeo nas je zaista odmarao. Tog
dana smo ustali vrlo rano, neto pre zore, i dok je moj mu spremao doruak, Di i ja smo
krenule u etnju. Rekla sam joj da bude oprezna zbog medveda, ali mi nije palo na pamet
da moe neto mnogo stranije da se desi, pria Sendi.
Tek to su se majka i erka udaljile od kampa, ugledale su veliki, srebrni letei tanjir
iz kojeg su izale etiri prilike udnog izgleda. Na njima su posebno uoljive bile etiri
ruke-pipci. Paralisane od straha, Sendi i Di nisu mogle da se pomere s mesta.
Bile smo uasnute njihovim izgledom, i moja Di je uspela samo da ispusti jeziv
krik. udovita su, verovatno privuena ovim zvukom, krenula ka nama. Potom su nas
zgrabili svojim dugakim rukama i odvukli u njihovu letilicu.
Narednih sat vremena Sendi i Di su bile podvrgnute uasnoj torturi - bez odee,
vezane kaievima za metalne stolove, postale su dobrovoljni davaoci krvi.
Vanzemaljci su nam rekli da im je krv potrebna kako bi preiveli i da nas nee
ubiti. Naravno, nisam verovala da je to istina. Prilazili su nam jedan po jedan, obmotavali
svoje grozne pipke oko naih tela i isisavali krv. Mislila sam da se taj uas nikada nee
okonati, pria Sendi.
Sendi kae da ni ona ni erka nisu oseale nikakav bol, ali je doivljeno iskustvo
ionako bilo zastraujue. Kada su se nekako vratile u kamp, Sendin mu ih je prebacio u
najbliu bolnicu. Lekari ne znaju da li e ono to su doivele ostaviti neke permanentne
posledice.
Sendi i njena erka su definitivno bile napadnute od strane neke vrste vampira koji
ne dolaze sa nae planete. Ostale su bez velike koliine krvi koju smo im nadoknadili
transfuzijom, ali ne moemo da predvidimo kako e dalje tei njihov ivot, kae lekar
koji je majku i erku primio na kliniku. (Zona sumraka)
* Jo jedan sluaj otmice od strane bia iz svemira zavrio se za Amerikanca ona
Rilija veoma tragino. Starac je ostao bez noge. Tanije, vanzemaljci su, pokazujui
neverovatnu agresivnost, odsekli njegovu desnu nogu.
Ti mali, goljavi bednici uspeli su da me srue na zemlju i da mi ubrizgaju neko
sredstvo od koga sam postao omamljen. Zapravo, to je bila neka vrsta anestezije, jer nisam
osetio bol kada su mi sekli nogu. Mrmljali su neke rei koje nisam razumeo ali, zakratko,
kao da sam imao neku mainu za prevoenje u mozgu, pojavila se misao: elimo ovo da
ponesemo na nau planetu kao suvenir. Iako mi je donji deo tela obamro, jasno sam video
i osetio, kao kada se savija zglob, kako mi odlamaju desnu nogu. Poeo sam da vritim i

besno mlataram rukama. Savladali su me brzo, sprovodei svoj naum do kraja, kae
penzioner iz Teksasa.
Tragian dogaaj se desio pre etiri nedelje u blizini njegove kue. Dok je
pokuavao da raisti teren za postavljanje atora, uoio je srebrno-crnu letilicu kako se
prizemljuje. Neverovatnom brzinom malena bia iz svemira stvorila su se ispred njega i
savladala ga. Preneli su ga u svemirski brod i vezali za specijalni operacioni sto. Sprava
kojom su izveli zahvat, kako sam Rili tvrdi, podsetila ga je na minijaturnu giljotinu. Bez
obzira na jezivi in, Amerikanac je rekao da nije osetio bol i da krvarenja skoro nije ni
bilo. Prestalo je za samo nekoliko sekundi. Nakon to su sproveli svoj udan naum, bia iz
svemira su izbacila povreenog Rilija iz letilice i nestala bez traga. Malaksao i jo uvek u
oku, Rili se antajui uputio kui. Na pola puta ga je pronala zabrinuta supruga koja je
primetila udna dogaanja u vazduhu, bljetavu svetlost i neobjanjiv zvuk. Odmah joj je
bilo jasno da se neto neobino zbiva, i znajui da se Rili nalazi ba u tom podruju,
pozvala je policiju pre nego to je krenula da ga trai. Ipak, sama je prenela ona do
njihovog doma i kada su inspektori stigli mogli su samo da sasluaju udnu priu i vide
dokaz za nju. Rili je prebaen u bolnicu i zadran u njoj nekoliko dana.
Sem ove rane, nisam imao nikakvih drugih zdravstvenih problema. Nakon samo tri
dana pustili su me kui rekavi da nema potrebe za daljim tretmanom. Rana je zacelila
bre nego to su ikada imali sluaj u medicinskoj praksi, kae on Rili. Na slici br. 140:
on Rili sa suprugom. (Zona sumraka)
Komentar: Ovaj dogaaj, danas, moda nekome nee izgledati tragian, ali u
vreme posle atomskog rata, kada vie nigde ne bude bilo ni vojske, ni policije, ni gradova,
ni ozonskog omotaa i kada preiveli ljudi - gladni, edni i izgoreli od sunca - budu vodili
poslednju, oajniku borbu za ivot, jedan ovakav dogaaj e, sasvim sigurno, jako uticati
na ruenje (poslednjih ostataka) vere u Boga, onih ljudi koji takvom (ili slinom) dogaaju
budu prisustvovali.
* Ademar Gevare, pilot brazilskog medicinskog aviona, 6. jula 1999. leteo je nad
Amazonijom. U avionu je imao trojicu Indiosa, stanovnika sela iz tamonje tropske
dungle, iji su ivoti bili u opasnosti jer su im vanzemaljci koji su se spustili u selo, kao
i jo desetorici mukaraca i osam ena na silu uzeli krv. Osim trojice, koje je Gevare
prevozio u bolnicu u Sao Paolu, svi ostali su od toga umrli.
Nepunih 30 minuta nakon to je Gevare uzleteo sa pacijentima, dok se nalazio na
visini od 3.000 metara, odjednom je pred sobom video NLO trouglastog oblika, bez krila,
ruiaste boje, koji kao da je doao niotkuda. Nalazio se nepunih 200 metara od
aviona, kreui se brzinom kojom je leteo Gevare. U trenutku kada je pomislio da je
sudar sa trouglom neizbean, NLO je munjevito poveao brzinu. Uto, svi elektrini
ureaji u avionu, osim onih za koje su bili vezani aparati na koje su bili prikopani Indiosi,
prestali su da rade. Proradili su kada je NLO nestao iz vidokruga, tako da je Gevare sa
pacijentima bezbedno sleteo na aerodrom. Indiosi su preiveli. Za razliku od umrlih,
kojima su vanzemaljci uzeli svu krv, njima trojici ostavili su po jedan litar. (Dosije X)
* Australijski policajci, koji su vrili uviaj automobilske nesree, bili su okirani
scenom koju su zatekli - svim rtvama nesree, a bilo ih je sedam - nedostajao je mozak!
Zvanini organi priznaju da nemaju objanjenje kako je do ovoga moglo da doe.
Ve na prvi pogled bilo je jasno da je operacija uraena strunom rukom i
profesionalnim instrumentima.
Zaista nemamo nikakvu ideju ko bi i zato ovo uradio, kae inspektor Oliver
Grender iz policije grada Perta. U ovom momentu ak ne znamo da li su rtve
automobilske nesree bile ive ili mrtve kada im je mozak izvaen. Koliko je nama
poznato, ne postoji crno trite ljudskih mozgova. Proverili smo sve lokalne medicinske
kole i klinike i oni nisu primili nijedan nov organ od vremena kada se desila nesrea.
Verujemo da imamo posla sa poremeenom osobom, sa nekim ko skuplja ljudske

mozgove na vrlo profesionalan nain. Zato pretpostavljamo da taj bolesnik vlada makar
osnovnim znanjem iz hirurgije, kae Grender.
Grender pria da je policija dobila hitan poziv pre mesec dana zbog saobraajne
nesree u predgrau, u kojoj je stradalo troje kola. Ambulantna i dvoje policijskih kola
stigli su na mesto nesree u roku od nekoliko minuta i zatekli jezivu scenu. Tela dvoje
dece, tri ene i dva mukarca leala su na asfaltu. rtve su pretrpele teke povrede razliite
prirode, ali su imale jednu zajedniku karakteristiku - dugaak rez na elu od uha do uha.
Nai slubenici su prvo pomislili da se radi o tekim povredama glave izazvanim
saobraajnom nesreom. Ipak, ekipa Hitne pomoi odmah je shvatila o emu se radi. Prva
provera pokazala je da nijedna rtva vie nema mozak, odnosno da je on izvaen, kae
inspektor Grender.
Uraena je autopsija svih leeva. Pokuano je da se otkrije i mesto sa koga je
upuen poziv policiji i Hitnoj pomoi, ali bez uspeha. Na mestu nesree traeni su otisci
prstiju, stopala, tragovi automobilskih guma, meutim, nita nije otkriveno. Za sada, ova
nesrea ostaje najvea enigma u istoriji australijske policije. (Zona sumraka)
Komentar: Ako i dalje mislite da su najave skorih napada vanzemaljaca na ljude
samo fantazija besposlenih ljudi, sledea tri izvetaja e vas moda navesti da promenite to
miljenje:
* Inteligentna bia sa drugih planeta obrazovala su koloniju na Mesecu, obavljaju
vojne pripreme i nameravaju da izvre invaziju na Zemlju do kraja 1998. godine!
Fotografije koje je napravila NASA preko svog satelita u toku tajne misije na Mesec
dokazuju ono na ta su eksperti upozoravali godinama. Zemljin najblii komija, Mesec,
nije samo komad stene ve mesto vojnih aktivnosti bia sa drugih planeta. Dr Maks
Lonkirk, bivi slubenik NASA-e, prokrijumario je dokazni materijal, fotografije sa
Meseca, iz sedita ove organizacije. Prezentovao ih je javnosti zajedno sa kompletnom
dokumentacijom o aktivnostima vanzemaljaca jo od 1981. godine.
Zemlja je u najozbiljnijoj opasnosti od strane ovih svemirskih ratnika. Svi dokazi
upuuju na to da stanovnici Meseca ne potiu sa ove planete. Oni su napustili svoje
domove u drugim galaksijama i naselili Mesec kao deo plana za napad na Zemlju.
Oigledno, ova bia su daleko razvijenija od nas, sa respiratornim i digestivnim sistemom
koji ne lii ni na jedan koji mi znamo. Sposobni su da preive i bez vazduha i bez vode.
Na nain koji ne moemo da objasnimo, prilagodili su se izuzetno surovoj klimi i
temperaturi Meseca. Bojimo se da kolonizacija ove planete predstavlja samo prvu etapu
njihovog plana da zagospodare itavim Solarnim sistemom. Kompjuterski uveliane
fotografije pokazuju da su, pored kua i kola, vanzemaljci izgradili vojne baze napunjene
orujem koje je usmereno ka Zemlji. Sve upuuje na to da bi to oruje moglo biti
upotrebljeno do kraja 1998. godine, kae dr Lonkirk.
Ameriki strunjak tvrdi da poseduje dokaze da se ova bia sele i na druge
planete Solarnog sistema kao to su Venera i Mars.
Naunici ve godinama pokuavaju da objasne postojanje udnih kanala na Marsu.
Posle detaljne analize fotografija sa Meseca, konano su u mogunosti da postave teoriju
prema kojoj stanovnici ove planete koriste kanale za transport oruja iz baze u bazu,
kae dr Lonkirk.
NASA je, naravno, odbila da zvanino potvrdi postojanje stanovnika na Mesecu i
porekla da je satelit ikada upuen na Mesec. No, nezvanine organizacije koje se bave
svemirskim deavanjima, kao i nezavisni istraivai sa vezama u zvaninim institucijama,
shvataju ovu opasnost kao realnu. (Zona sumraka)
* Vanzemaljac, koji je zarobljen prilikom sputanja leteeg tanjira u Novom
Meksiku, otkrio je slubenicima CIA-e uasavajuu prognozu - Zemlja e biti unitena 11.
januara 2000. godine!
Bie sa druge planete tvrdi da je razaranje univerzuma ve poelo. Do sada je
uniteno najmanje 4.000 planeta, a Zemlja je sledea na redu. Bivi Vladin agent Mark

Peder, koji jo uvek ima nekoliko prijatelja u CIA, kae da je zatoeni vanzemaljac
ustvari izbeglica sa unitene planete, udaljene 200 svetlosnih godina od Zemlje. Amerika
vojska izvukla je bie visoke inteligencije iz olupine svemirskog broda koji se sruio
prolog juna (1997 - p.a.) u pustinji u Novom Meksiku. Ono je zatim prebaeno u tajno
skrovite u Vaingtonu i podvrgnuto seriji ispitivanja.
Ovo bie sa druge planete dalo nam je obilje informacija. Na alost, nijedna od
njih nije ohrabrujua, rekao je Mark Peder. Vlada se jo uvek ne izjanjava o ovom
sluaju jer ne eli da izazove paniku. Meutim, moji prijatelji iz CIA-e i ja mislimo da
javnost ima pravo da sazna sve o onome to nas eka.
Peder kae da vanzemaljac (slika br. 141) dolazi iz visoko razvijene civilizacije.
Ako bi se ona uporedila sa naom, bilo bi to kao kad bismo uporeivali inteligenciju
oveka i ribe. Pomou specijalnog programa za uenje, vanzemaljac je savladao engleski
jezik za samo jedno poslepodne. U roku od 24 sata govorio je engleski podjednako dobro
kao i najobrazovaniji ljudi. Ipak, onima koji su mu pomogli da savlada jeziku vetinu nije
se dopalo ono to su uli. Peder kae:
Bia iz njihovog sveta su ne samo hiljadu puta inteligentnija od nas, ve su i
duhovno mnogo razvijenija. Ona su ak sposobna da komuniciraju sa Bogom. Molitva je
za njih obina, rutinska stvar. ine to kao to mi razgovaramo meusobno. Ali, bez obzira
na sve, molitve nisu uspele da ih zatite od unitenja. Uprkos njihovoj otvorenoj
komunikaciji sa Bogom, oni nisu iveli u skladu sa njegovom voljom - eleli su mo,
bogatstvo, zadovoljstva i telesna uivanja. Na Boije upozorenje nisu reagovali i nastavili
su da ga ignoriu. Njihova planeta je zato unitena, a na vanzemaljac je uspeo da
pobegne na vreme. Zapravo, on je bio svestan ta eka njegov narod pa je oteo jedan mali
letei tanjir.
Religiozno nastrojen zatoenik sa druge planete tvrdi da je Bog nezadovoljan
svojim kreacijama ma gde da se one nalaze. Zbog toga se Svevinji polako kree kroz
vasionu i unitava jednu po jednu planetu. Vanzemaljac je nacrtao detaljnu mapu
univerzuma oznaavajui planete koje su ve unitene kao i one koje tek eka sudnji dan.
Kad pogledate mapu, odmah vam se zaledi krv u ilama. Pratei niz unitenih
planeta, jasno se vidi da je sledea na redu Zemlja (pa kako, onda, da vanzemaljac
izbegne ba na nju? - p.a.). Ona e se zapaliti i eksplodirati 11. januara 2000. godine,
kae Peder (oigledno, demoni znaju da e uskoro goreti naftni izvori na Bliskom istoku,
pa ve sada pripremaju ljude za naputanje vere u Boga! - p.a.)
Bela kua ne potvruje postojanje vanzemaljca, ali i ne porie da ga Vladini
slubenici dre zatoenog. Na osnovu nekih informacija, koje su procurele iz CIA-e,
predsednik Klinton je ve kontaktirao veliki broj svetskih dravnika ovim povodom.
Planira se i tajna konferencija posveena ovom pitanju sa namerom da se donese globalni
plan kako bi oveanstvo pokualo da izbegne unitenje. (Zona sumraka)
Komentar: Kao to vidimo, sve prevara do prevare, to bi za one koji misle svojom
glavom i paze na ono to se danas deava u svetu, trebalo da bude siguran znak da e
napadi vanzemaljaca na ljude uskoro postati surova stvarnost!
A evo i proroanstava koja govore o ratu koji e se uskoro voditi izmeu ljudi i
vanzemaljaca:
* 2004. godine jedan zloudni ivotni oblik iz svemira e napasti Zemlju. Tada e
ljudski rod poeti beskonanu bitku sa monstruoznim biima i ivot e biti iskljuivo
ispunjen patnjom, strahom i konstantnim bitkama. (Doner grupa)
* oveanstvo e biti usmereno na stvaranje nove drave koja e se zvati drava
Zemlja. Vojska e postojati da bi branila eventualne upade neprijateljski raspoloenih
posetilaca iz svemira. Nee biti ni vladara. Nee postojati posebne drave, niti granice.
Postojae samo Savet planete Zemlje, ali bez predsednika. Svi e biti ravnopravni i
odgovarati za odreeni nivo razvoja planete: za nauku, medicinu To e biti ljudi

odabrani na osnovu svog znanja, umea i autoriteta. Rad e biti najbolja reklama, a mesto
u tom savetu imae samo vrhunski strunjaci. (Lav German)
* Vanzemaljci e izvriti invaziju na Zemlju. Druga rasa, koja dolazi iz svemira,
ue poruke i videe slike koje se odailju sa nae planete. To e iskoristiti da nas pronau
i da 16. januara 2000. godine stignu leteim tanjirima na nau planetu. (Bendamin
Frenklin)
* Flota NLO-a sletee u ameriku dravu Alabamu nosei ultimatum celom
oveanstvu: Ili ete iveti u miru ili ete umreti! Vanzemaljci, koji su pratili aktivnost
ljudskog roda iz svoje baze u unutranjosti Zemlje, dae rok od est meseci da se to
ostvari. (Edgar Kejs)
* Bia sa 32 planete izvrie invaziju na Zemlju 2001. godine. (Rut Norman)
* Bia sa udaljenih planeta naselie se u velikom broju na Zemlji 2003. godine.
(Edgar Kejs)
* Inteligentna bia iz dve ili tri vanzemaljske civilizacije pojavie se u javnosti
putem svetske TV mree. Iako e vanzemaljci tvrditi da su nam prijatelji i da nemaju
agresorske namere, saznanje da oveanstvo nije samo u univerzumu i da nije jedinstvena
Boja tvorevina, izazvae kod stotine miliona ljudi duevnu krizu. (Majanska
proroanstva)
Komentar: Zato e saznanje da oveanstvo nije jedinstvena Boja tvorevina,
izazvati duevnu krizu kod mnogih ljudi?
Zato to e vanzemaljci biti zastraujueg izgleda i to e se ponaati tako zverski
prema ljudima, da e njihova vera u Boga, ako ne bude bila dovoljno jaka, potpuno
nestati!
* Ploa leti i sputa se u Novi Grad. Mrnja je jaka protiv tog bia u njoj. Zacrtane
su crte bitke. Strah od bolesti prikriva istinu, a tri efa se tajno ujedinjuju protiv lane
opasnosti.
Revolucija bez krvi i bitke. Ljudi u stranom neredu pokuavaju dosei savrenstvo
iznad svojih mogunosti. Poraz. A onda egzaltiranost. Zemaljske sile pokleknule su pred
novom silom pod oblacima.
Pele grizu sred gromova i munja. Zbrka. Strah. Riba drhti, vlade ute dok sa neba
stiu uznemirujue poruke stanovnitvu. Istok i Zapad u mraku.
Nova rasa pada puna zahvalnosti. Poar na nebu donosi novi sjaj pariskoj dami.
Jedan kralj nareuje da se otvori put kroz umu i da se odredi pregovara sa propalim
vladarima. Zapad je gostoprimljiv.
Strana glad zbog talasa kuge iri se oko arktikog pola. Samarobin lebdi na visini
od 100 milja. Oni ive bez zakona i politike. (Nostradamus)
* Bia iz svemira e zapretiti invazijom na Zemlju, ali e potedeti ivote onim
ljudima koji budu obeali da e iveti u svojevrsnim zoo-vrtovima. (Edgar Kejs)
Kao to je ve reeno, napadi vanzemaljaca na ljude deavae se svakodnevno,
izgledae kao da zla stvorenja iz svemira ele da osvoje i porobe planetu Zemlju, bie
mrtvih i ranjenih, o onima koji e skrenuti s uma da i ne govorimo.
Poto e se prevara sastojati u tome to napadai nee biti vanzemaljci ve demoni,
razlika izmeu znanja i neznanja ove injenice bie od ivotne vanosti za one koji se u to
vreme budu borili za goli ivot, jer se od demona, svaki ovek moe odbraniti verom u
Boga.
A evo i tree prevare na istu temu, koja potie od CIA-e:
* Vanzemaljci upozoravaju! Bia sa drugih planeta su meu nama! tavie, ona su
vrlo esto, jo od praistorijskih vremena, navraala na nau planetu i budno motrila na
ljudsko ponaanje i delovanje. Na osnovu onoga to je ljudski rod napravio do sada,
vanzemaljci upuuju sledee upozorenje: Ukoliko ne promenimo nain na koji tretiramo
jedni druge i uopte prirodu u kojoj ivimo, suoiemo se sa potpunim unitenjem!

Zastraujui zakljuak nalazi se na poslednjoj stranici iscrpnog izvetaja CIA-e o

rezultatima petnaestogodinjeg istraivanja NLO fenomena.
Vanzemaljci doivljavaju ljudsku rasu kao izuzetno surovu i ratobornu i zbog toga
kao veliku pretnju za itavu galaksiju, rekao je jedan slubenik CIA-e koji je imao priliku
da vidi pomenuti izvetaj. Ukoliko se pokae potrebnim, bia sa drugih planeta spremna
su da unite na svet pre nego to se otmemo kontroli.
Istraga je pokrenuta 1986. godine na naredbu tadanjeg direktora CIA-e Vilijema
Kejsija.
Godinama smo znali da nekoliko visoko rangiranih osoba iz Vazduhoplovnih snaga
imaju pristup informacijama o NLO, onim koje je agencija zvanino poricala. Poto se
ostatak personala nalazio van tokova, direktor Kejsi je reio da to ispravi.
Interna istraga urodila je plodom, pa su tajna dokumentacija i fotografije
vazduhoplovnog odeljenja dospele do ruku ireg kruga iz CIA-e.
Na osnovu ove dugo uvane dokumentacije, i drugima iz nae agencije postalo je
jasno da vojni odsek ima vrste dokaze o posetama vanzemaljaca jo od 1947. godine. To
je inae godina kada se NLO sruio u blizini Rozvela, Novi Meksiko, rekao je isti
slubenik CIA-e. U prvoj vesti o ovoj nesrei, Vazduhoplovne snage su navele da je
pronaena olupina leteeg tanjira. Meutim, ubrzo je stigla ispravka. Vojne snage su
demantovale prvu vest, nazivajui je grubom grekom i tvrdei da se zapravo radilo o
velikom vazdunom balonu. Nedavno su Vazduhoplovne snage ponovo pokuale da
zametnu pravi trag, objanjavajui da su tela, pronaena pored olupine, ustvari bile
obine gumene lutke isputene iz vazduha kao deo redovnih vojnih vebi.
Ovo objanjenje bilo je jo manje ubedljivo poto je takva vrsta eksperimenta
zaivela tek 1954. godine. Zapravo, agencija je otkrila da su amerike vazduhoplovne
snage disekcirale tela etiri vanzemaljca.
Najvee otkrie usledilo je 1992. godine kada su istrani organi CIA-e pronali
kompjutersku disketu iz letilice za koju se pretpostavlja da je brod za spasavanje poslat
sa matinog svemirskog broda. Eksperti su uspeli da deifruju komplikovane
matematike formule kojima je bio ispisan kompjuterski data. Pokazalo se da je u pitanju
neka vrsta log knjige, kae slubenik CIA-e. Ona je otkrila da su vanzemaljci sposobni
da preuzmu ljudsko oblije. To im omoguava da se kreu meu nama neprimeeno, da
nas posmatraju, kako obine ljude tako i politiare i voe naroda. Svaki akt dobre volje
ljudi kao i in agresije i surovosti belei se i broji. Odreenog datuma, najranije 2000.
godine, vanzemaljci e doneti presudu o tome da li e ljudski rod moi da se prikljui
zajednici inteligentnih bia u naoj galaksiji ili emo biti uniteni.
Zasnovano na iscrpnim analizama istorijskih podataka, CIA je zakljuila da su
vanzemaljci u prolosti nebrojeno puta poseivali Zemlju. Svaka poseta se podudarila sa
velikim pomakom unapred za ljudsku rasu. Prvi talas poseta, za koji se zna, odigrao se u
momentu kada je primitivni ovek poeo da pokazuje znake inteligencije. Crtei na
zidovima peine, koja se nalazi u kineskoj provinciji Hanan, datiraju iz perioda od pre
47.000 godina. Meu mnogobrojnim motivima nalaze se i jasni prikazi leteih tanjira.
Kada je egipatska civilizacija poela da se stvara, vanzemaljci su opet pokazali
veliki interes za ljudski rod. Jedan egipatski zapis, star 3.500 godina, opisuje vatrene
krugove viene na nebu. Tokom narednih dana, kae se u istom tekstu, krugovi su postali
sve brojniji i davali su vie svetlosti od sunca. Onda su se udaljili prema jugu i ubrzo
nestali. Faraon je naredio svojim pisarima da zabelee dogaaj koji e pamtiti svi ljudi.
Svemirske letilice, opisane kao letei titovi, ponovo su zapaene kada je Rimska
imperija bila na svom vrhuncu za vreme vladavine imperatora Teodosijusa 393. godine pre
nae ere.
Na osnovu onoga to su nai ljudi uspeli da skinu i rastumae sa diskete,
vanzemaljci su bili jako zabrinuti zbog dekadencije starih Rimljana. Uasavali su ih
spektakli u arenama, njihova pohlepa i bolesna elja za pobedom, kae slubenik CIA-e.

Jedini razlog zbog koga su potedeli ljude tog vremena bio je taj to nismo posedovali
tehnologiju kojom smo mogli da ugrozimo druge vrste van nae planete.
Meutim, Drugi svetski rat, horor koji je doneo Holokaust, bacanje atomske bombe
na Hiroimu, uinio je da vanzemaljci postanu ozbiljno zabrinuti.
Tada su shvatili da je Homo sapiens najopasnija vrsta u galaksiji i zapoeli su sa
aktivnim motrenjem. Ovo je rezultiralo velikim brojem poseta, uoavanjem NLO u toku
juna 1947. godine i incidentom, tj. padom svemirske letilice kod Rozvela 4. jula 1947.
godine.
Od tog dogaaja visoki zvanini organi iz amerike Vlade potpuno su upoznati sa
prisustvom vanzemaljaca na Zemlji. Svi predsednici, od Trumana pa nadalje, odluili su
da ove injenice dre daleko od javnosti. Ipak, istina jednom mora da izae na videlo. Ono
to je i CIA dugo drala u tajnosti, iscrpni izvetaj od 500 stranica, direktno je u vezi sa
ljudskim ponaanjem u poslednjih nekoliko godina i razlog je zbog koga e vanzemaljci
izvriti svoju pretnju.
Svaki mukarac, ena i dete u SAD, ali i drugim delovima sveta, moraju da daju
sve od sebe i ponaaju se humano i miroljubivo. U narednih nekoliko godina to je posebno
vano jer je to ispitni period, a bilo ko iz vaeg najblieg okruenja moe da bude bie sa
druge planete, tj. budni posmatra. Ukoliko nastavimo da se ponaamo kao u poslednjih
nekoliko decenija i nastavimo sa ratovima, rasnim sukobima, kriminalom i
disharmonijom, vanzemaljci nee imati drugog izbora sem da izvre totalno unitenje
ljudske rase, zavrava slubenik CIA-e. (Zona sumraka)
Da bismo shvatili o kakvoj se prevari ovde radi, evo dve objave pravih
vanzemaljaca, tj. anela:
* oveanstvo ove Zemlje bilo bi spremno da se spasava samo onda ako bismo mu
mi predoili primer razorivi i zasenivi vae celokupne ratne potencijale. Pitate se da li
bismo to mogli da uinimo? Naravno da imamo sredstva da celo oveanstvo zbriemo, a
da se pritom ne izloimo nikakvom riziku od gubitaka. Mi smo sebi postavili pitanje da li
bi na taj nain sluili univerzalnom oveanstvu i da li u oima Gospoda Boga imamo
pravo na takvu kaznenu akciju. Odgovor iz naeg iskustva i spoznaje jasno glasi: NE!
Mo nije sigurnost. Mo je stalna pretnja i ugroenost. Postoji samo jedna jedina
mo koja ne podrazumeva pretnju, a to je velika mo ljubavi, ukoliko se iznenada ne
izmeni u mrnju. Zato bismo eleli da vam od srca pomognemo nezamislivo jakom moi
ljubavi. Ve odavno uvideli smo da nema ljubavi bez prave spoznaje Gospoda Boga.
Pojam Bog, Tvorac, itd. ne moe se nikada odvojiti od pojma ljubav, jer tamo gde se
ljubav osamostaljuje i gde se odvaja od Boga, tu se ona pretvara u mrnju. (Ater eran)
* Kao zapovednik Nebeske flote, eleo bih da vam kaem i da ova velika flota, koja
je podreena mojoj komandi, ne predstavlja nikakvu ratnu flotu, ve nebesku flotu
univerzalnog mira. Neemo izvriti nikakvo osvajanje, ni unitavanje ili porobljavanje, niti
bilo ta to bi ljude vodilo u smrt. Pre naeg sletanja stanovnitvo Zemlje mora da bude
obaveteno, kako se ne bi uasnulo pred tim velianstvenim fenomenom zbog
nerazumevanja naeg cilja. To je na najtei zadatak. Mi elimo harmoninu slogu i
nikakvo disharmonino suprotstavljanje. Pazimo na svaki korak i ne bismo hteli da
izigramo veliko prijateljstvo sa najviim duhovnim svetom koji nas vodi. (Ater eran)

40. POGLAVLJE
PREVARA ZVANA UBISTVA VANZEMALJACA
* Horhe Martin, istraiva fenomena NLO, nedavno je objavio u portorikanskom
asopisu Evidencija NLO tekst u kojem tvrdi da u Portoriku, u kui jednog velikog
odgajivaa stoke, ve celu deceniju postoji telo udnog bia, koje oigledno nije sa nae
planete. Martin, nadalje, tvrdi da je ovo telo u zamrzivau tog stoara, da je fotografisano
i da postoji vie od 20 tih fotografija. Poto se odgajiva boji da bi Amerikanci mogli da
mu otmu telo, Martin ne objavljuje nikakve podatke o njemu, osim fotografije glave tog
bia (slika br. 142). Prema stoarevom iskazu, ovo nepoznato, sada duboko zamrznuto
stvorenje, pre 10 godina ubili su on i njegova tri oveka. Zato to je uoio da mu neko
uestalo unakaava stoku, ija je tela nalazio nedaleko od korala u kojima provodi no,
postavili su zasedu.
Negde oko pola noi, s oblinjeg brda, iz ume, sila su etiri bia, ne via od
jednog metra. Uli su u koral i iz njega izneli tele. Ali nisu ga nosili, ve je ono lebdelo
nad zemljom podravano s donje strane nekim svetlosnim zrakom. Tele je delovalo kao
da je potpuno ukrueno i nije se opiralo, tvrdi Martin da mu je stoar rekao.
On i njegovi ljudi, naoruani pukama, pripucali su i videli kako jedno od tih bia
pada. Ostala tri pritrala su mu, uspravila ga i povela sa sobom prema brdu. Usledio je jo
jedan plotun i troje nepoznatih bia, ostavljajui etvrto, pobeglo je. Jedan od stoarevih
ljudi priao je biu koje je davalo znakove ivota i u glavu mu ispalio metak. Telo je
preneto u kuu i stavljeno u zamrziva u kojem se i sada nalazi.
Prema Martinu, ovaj sluaj, meutim, nije jedini, jer u Portoriku je, navodno,
zabeleeno jo nekoliko ubistava nepoznatih, sivih, oko metar visokih, na ljudska bia
nalik napadaa na stoku. Martin veruje da je bie u zamrzivau, ustvari, vanzemaljac.
Po Martinu, slino bie nedavno je ubijeno i u okolini vojne baze Kamp Santijago, u
blizini Salinasa. Usmreno je udarcima motkom kojom se ubica branio od napada
nekoliko takvih bia koja su, kada je jedno od njih palo, pobegla. Napadnuti je telo odneo
kod apotekara u Salinasu, a ovaj ga je potopio u sud sa formalinom. Meutim, od nedavno,
po Martinu, nema vie traga ni telu vanzemaljca ni onome koji ga je usmrtio. Niko ne
zna gde su nestali, a apotekar i dalje uva posudu u kojoj je nepoznato bie bilo
konzervisano formalinom.
Komentar: ovek ne moe ubiti demona, zbog toga to njegov ivot ne zavisi od
onog to se deava sa njegovim telom, koje je sebi stvorio za odreenu priliku. Ni ovekov
ivot ne zavisi od onog to se deava sa njegovim telom, ali je Bog uredio da izgleda kao
da zavisi.
Ovu predstavu za nevernike demoni su izveli na nivou na kome ovek moe
najlake da proguta udicu. Nevernik e, svakako, lake poverovati da vanzemaljac
moe da umre ako je pogoen sa nekoliko metaka, nego da se mecima ne moe ubiti.
Ovakve predstave, meutim, za one koji se interesuju za demonske prevare,
predstavljaju siguran znak da vanzemaljci spremaju ljudima neko veliko zlo u bliskoj
budunosti. Naime, vie je nego verovatno da e vanzemaljci uskoro, kada im se za to
ukae povoljna prilika, ljude optuiti za potpuno besmislena ubistva svojih sunarodnika,
miroljubivih istraivaa sa drugih planeta, a zatim ih i napadati i ubijati na sve mogue
naine, da bi im se za ta ubistva osvetili. Ta prilika e im se ukazati po zavretku velikog
rata (ranije nee poeti da ne bi pokvarili rat).
Zbog nestaice hrane i vode za pie, ljudi e posle rata napustiti sve gradove. Veina
njih stii e na morske obale (u nadi da e u moru moi da pronau poneto za jelo), a
manji deo njih otii e na planine. To e biti kratko pre dolaska spasilakih letilica.

Danas ljudi gotovo uopte ne znaju za Drugi Hristov dolazak (ili, barem, o njemu ne
razmiljaju ozbiljno), pa tako ni ne oekuju spasilake letilice, ali ni ratove, glad, e i
nestanak gotovo svega to je potrebno za normalan, svakodnevni ivot i pored toga to ih
je Bog na to upozorio blagovremeno i vie puta. Nesrea e ih iznenaditi u potpunosti,
proroanstva govore da e ljudi jesti i leeve, jer nee biti ak ni trave.
Tu situaciju iskoristie demoni da bi - pojavljujui se u obliku vanzemaljaca
zastraujueg izgleda - kod ljudi stvarali strah i od leteih tanjira. Svetlosni zrak koji
se pominje u upravo navedenom izvetaju, ustvari, je levitacioni zrak. Njime e
vanzemaljci hvatati izgladnele i od straha izbezumljene ljude, uvlaiti ih u svoje
letilice i zatim odlaziti. Te ljude vie niko nee videti. Zato e, svaki put kada se na nebu
bude pojavio letei tanjir, ljudi u panici beati i skrivati se gde stignu.
Spasilake letilice e se pojaviti iznenada i samo jednom. Zbog velike urbe,
one se nee sputati na zemlju (zbog ega ljudi nee moi da vide njihove posade), ve e
levitacionim zrakom pokupiti samo one ljude koji budu stali pod njega. To je razlog to
demoni danas prave ovakve farse sa ubistvima vanzemaljaca da bi se ljudi, kasnije,
bojali i spasilake letilice, i da bi od nje beali kada se ona pojavi, umesto da uu u nju!
* Porodica Delvej - otac Din, majka Doris i mali Dejvid - provodila je odmor
kampujui u ruskim stepama. Ovaj egzotian izlet e se ubrzo pokazati i najveom
avanturom, koja nije bila predviena u turistikom prospektu.
U samu zoru, probudila nas je bletava svetlost, nepodnoljiv zvuk i kovitlanje
vazduha koje je gotovo odnelo ator. Istrali smo iz njega i spazili enormno velik letei
tanjir, udaljen tek nekoliko metara od naeg atora. Stajali smo prikovani za tlo, nemoni
da se pokrenemo. Kada se letilica konano prizemljila, izgledalo je da niko od posade ne
namerava da se pojavi. Proteklo je moda desetak minuta i pripadnici Ruske armije su se
iznenada pojavili i opkolili NLO, pria Doris Delvej.
Konano, vrata na svemirskoj letilici su se otvorila i iz nje je izaao samo jedan
pripadnik svemirske rase, visok 50 cm i, kako ga opisuje Doris, delovao je krajnje
miroljubivo i pitomo. Sa fotografskim aparatom u rukama, privuen dobroudnim
izgledom vanzemaljca, osmogodinji Dejvid Delvej je krenuo prema njemu. Meutim,
ruski vojnik je bio bri i jednim hicem iz oruja usmrtio je bie iz letilice. Aparat je
kljocnuo i na filmu je ostala zabeleena ova scena.
Prilikom susreta sa biima iz svemira Dejvid je zadrao neverovatnu prisebnost i
odreagovao munjevito. Fotografija beivotnog tela vanzemaljca, koju je napravio mali
Amerikanac, predstavlja ne samo redak dokument ove vrste ve i izuzetno upeatljiv. NLO
se istog momenta podigao u vazduh i nestao bez traga.
Ruska Vlada je neko vreme poricala svaku mogunost da se desio ovaj incident. No,
veina kampera, koji su takoe svedoili o ovom dogaaju, poela je da iznosi svoje
tvrdnje u javnost, pa su ruski dravni organi bili primorani da izdaju zvanian izvetaj. U
njemu stoji podatak da su vanzemaljci pokazali militaristike namere i da su agresivno,
orujem napali rusku vojsku. Fotografija je jedina potpora za priu amerikog para
Delvej i potvruje da nije bilo nikakvog oruja u ruci ubijenog vanzemaljca.
Ponosan sam na svog sina. Nisam ak ni bio svestan da je imao fotografski aparat
u ruci. Namuili smo se da prokrijumarimo film u SAD, ali mi je drago to smo u tome,
ipak, uspeli. Svet sada ima ansu da sazna pravu istinu, kae deakov otac.
Eksperti koji su razgovarali sa amerikom porodicom i videli fotografiju, takoe
veruju da su vanzemaljci bili u mirovnoj misiji i pribojavaju se mogue odmazde zbog
ubistva njihovog pripadnika. Do sada je bilo nebrojeno mnogo uoavanja i susreta sa
biima iz svemira na podruju Rusije. Ipak, nijedan od ovih dogaaja se nije zavrio
ljudskom agresijom na stanovnike drugih planeta. Mislim da je ovo kobna greka jer smo,
u odnosu na njih, daleko inferiorniji i ne poznajemo njihovu stvarnu mo. Nadam se da
ovaj usamljeni sluaj nee omesti pokuaje da uspostavimo odnose sa njima ili neto
nauimo od vanzemaljaca, rekao je dr Marsel Bio, francuski ufolog. (Zona sumraka)

Komentar: Bilo bi dobro da je ovo zaista bio vanzemaljac, jer bi ljudi sa

vanzemaljcima, tj. anelima, mogli lako da izglade ovaj nesporazum. Ali, poto je ovo
bio demon, to znai da se letei tanjir nije sluajno spustio blizu deaka koji je imao
fotoaparat (i, verovatno, demona u sebi), ve zato da bi on napravio fotografiju koja e
obii svet i uiniti da ljudi, kasnije, kada bude poeo rat izmeu ljudi i vanzemaljaca,
lake razumeju kako je do tog rata dolo! Takoe, nije se sluajno desilo to to ruski
vojnici nisu oduzeli film sa snimkom ubijenog vanzemaljca od mladog Amerikanca,
obzirom da kontakti sa vanzemaljcima, danas, predstavljaju najveu tajnu svake drave, pa
i Rusije, i obzirom da je incident koji se desio svakako trebalo zatakati.
Poto ljudi, veinom, ne znaju gotovo nita o demonskim aktivnostima,
vanzemaljci bi uskoro, tj. kada pone rat, mogli, bez bojazni da e biti raskrinkani, da im
objave neprijateljstvo zbog njihovog destruktivnog i varvarskog ponaanja! ta mislite,
kako bi ljudi primili njihovu objavu, kakva je ova koja sledi, ili neku drugu, slinu, u
vreme kada na zemlji vie ne bude bilo ni policije, ni vojske, ni elektrine struje, ni
gradova, ni hrane, ni vode za pie:
U toku nae mirovne misije u ovom delu kosmosa, koja je podrazumevala
svestranu pomo vaoj rasi u cilju njenog uzdizanja na vii duhovni nivo, doli smo do
zakljuka da ste vi na putu da unitite ivot ne samo na vaoj planeti ve i na planetama
koje vas okruuju, zbog ega je na Centar za mir, nakon dugog i detaljnog prouavanja
vae rase, odluio da vas, najveim delom, zauvek odstrani iz ivota.
Vai vojnici ubili su, potpuno bezrazlono, nekoliko naih najistaknutijih duhovnih
uitelja, koji su do sada obavili na hiljade mirovnih misija irom svemira, posredujui u
raznim meuplanetarnim sukobima. I upravo zato to imamo mnogo iskustva sa
civilizacijama koje su na niskom moralnom i duhovnom nivou, moramo da naglasimo da
ne pamtimo da smo jo negde u svemiru naili na tako nisku sposobnost rasuivanja, kod
bia koja imaju neto to se, zamalo, moe nazvati inteligencijom.
Vi se razmnoavate brzinom divljih ivotinja, ne potujete pravila po kojima biste
morali da ivite da biste bili (uvek) zdravi i imali zdravo potomstvo, svaate se i
meusobno ubijate zbog stvari koje nemaju gotovo nikakve vrednosti, i zato ne potujete
ni ivote pripadnika drugih rasa. Do tog zakljuka smo doli na osnovu vievekovnog
praenja razvoja vae nazovi-civilizacije.
Da li znate da se kod nas, raanje deteta deava tek jednom u 4.000 (zemaljskih)
godina? Kroz stotine milijardi godina, koliko ve traje naa civilizacija, mi smo toliko
unapredili na sistem zdravstvene zatite, da ivotni vek pripadnika nae rase sada iznosi,
proseno, tri miliona zemaljskih godina. Nai istraivai, koje ste vi tako olako poubijali,
bili su svi relativno mladi (najstariji je imao tek 10.000 godina), ali to vama, verovatno,
nita ne znai, i kada biste mogli, verovatno biste nas sve poubijali ili zloupotrebili za neke
svoje protivprirodne ciljeve. Vi ste zaista pravi bezumnici i, kao takvi, otpad kosmike
zajednice.
Vi ste ova ubistva poinili i pored svih naih poruka koje ste primili, da dolazimo u
miru, i pored svih vaih iskustava - da posade leteih tanjira nisu nikada ubile nijednog
oveka (najvie to su neke od njih uinile bilo je medicinsko ispitivanje izvesnog broja
ljudi). Sada smo potpuno uvereni da od vae rase ne moe ni na koji nain ispasti nita
dobro, jer je zlo koje ste stvorili i duboko ukorenili u sebi i sistemu vaspitanja svog
podmlatka toliko uzelo maha, da je vae preobraanje, tj. menjanje nabolje postalo,
praktino, nemogue.
Od sada vam vie nee biti doputeno da gradite svoje gradove i razvijate svoju
nazovi-civilizaciju. Naim letilicama krstariemo danonono planetom, hvatati preivele
ljude i, nakon kraeg ispitivanja, odluiti da li emo ih iskoristiti za genetske eksperimente
ili za eksperimente sa radioaktivnim i drugim tetnim zraenjima u vasioni. Savetujemo
vam da se ne opirete naem planu da proistimo vau rasu, i da potujete naa upozorenja
da vie ne gradite gradove.

Ovaj zadatak, koji smo sebi postavili da bismo zatitili svetove koji ive u blizini
Zemlje, mora biti izvren. Neemo se sa vama juriti po planeti. Naa sredstva borbe protiv
tetoina kakve ste vi, na daleko su viem tehnolokom nivou od bilo ega to moete da
zamislite, ako vi uopte neto moete da zamislite. Jer da moete, najpre biste se dosetili
da moe biti krajnje opasno ubijati pripadnike civilizacije, koja je u svakom pogledu
razvijenija od vae.
U cilju dovrenja ove nae, po itav svemir korisne misije, svojim letilicama emo
neprestano nadzirati prostore vae planete, i kanalisati njeno ienje od preostalih
pripadnika vae rase, koja je promaila cilj svog postojanja. Pomirite se sa svojom
sudbinom, jer e vam to umnogome olakati umiranje.
Ovakvu objavu demoni bi mogli da upute ljudima u toku velikog rata, ili odmah
posle njega, kada vei deo mukog ivlja bude izginuo, i kada pone sua. Kada zbog
nestaice vode za pie, ene i deca budu poeli masovno da naputaju gradove i da se
nastanjuju po morskim obalama, verujem da jednoj ovakvoj demonskoj objavi malo ko ne
bi poverovao.
Ovakva poruka vanzemaljaca, potkrepljena odgovarajuim delima (otmicama,
silovanjima, muenjima i ubistvima ljudi, naoigled njihovih prijatelja i lanova porodice),
svakako bi izazvala panian strah kod preivelih. Ko bi tada jo mogao da poveruje da
Bog postoji i pomae ljudima, osim retkih pojedinaca koji su se potrudili da do vere dou
na vreme?
* Bivi agent amerike Vlade izneo je okantno priznanje: Po nalogu CIA-e, ubio
sam tri vanzemaljca.
Penzionisani biofiziar je pristao da govori za jedan ameriki list pod uslovom da
ostane anoniman. Svoju izjavu potkrepio je brojnim dokumentima, fotografijama i drugim
dokaznim materijalom koji nedvosmisleno pokazuju da je 1965. godine bio prisutan na
mestu udesa NLO-a u Arizoni. Tada je sopstvenom rukom usmrtio tri bia iz svemira,
povreena u nesrei, ubrizgavi im smrtonosne injekcije.
Doktor je bio slubenik CIA-e izmeu 1954. i 1965. godine, i u toku ovih 12 godina
njegove dunosti su ukljuivale testiranje buduih agenata pod izuzetno tekim stresnim i
fizikim uslovima. Takoe, bio je savetnik za odabir i korienje nervnih gasova i drugih
bojnih otrova, to mu je i donelo nadimak Dr Otrov. U 84. godini bivi operativac kae
da, kako mu se blii kraj, osea sve veu potrebu da olaka svoju savest. Delom zbog
poznih godina a delom zbog neizleivog oboljenja (raka kostiju), on se odluio da svetu
kae istinu o postojanju vanzemaljaca i Vladinim projektima koje je decenijama tajno
sprovodila.
Ta mala, nevina lica me progone ve 32 godine. Uprkos onome to je nalagala
moja savest, morao sam da izvrim nareenje agencije za koju sam radio. CIA nije obina
firma i svi slubenici ive i rade pod specifinim uslovima. Bio sam plaeni ubica u ime
viih ciljeva, kae ovaj ovek. Sve je poelo 19. jula 1965. godine kada su dvojica
kolega agenata doli u moju laboratoriju i poveli me u avion. Sleteli smo u Taksonu a
odatle nas je helikopter preneo do udaljenog pustinjskog podruja. Zatekli smo delove
metala razasute po zemlji i tela 12 bia koja su zaista pristigla sa druge planete. U pitanju
je bio udes svemirske letilice o kome su moje kolege bile obavetene, a ja sam saznao tek
nakon prispea na samo mesto. Objasnili su mi ta je moj zadatak, ta treba da uradim sa
tri preivela vanzemaljca, pria bivi agent CIA-e.
udna bia su bila smetena u specijalni kavez i okruena uvarima. Delovala su
vie uplaena nego to su bila povreena. Meutim, Vlada je odluila da poteda njihovih
ivota predstavlja veliki problem, mogunost da se otkrije mesto udesa i stvori velika
panika nacionalnih razmera.
Da su vanzemaljci poteeni smrti, stvorio bi se rizik da jednog dana pobegnu.
Odlueno je da se izvri egzekucija. Iskreno, to je bilo najstranije delo koje sam ikada
uinio. Bili su miroljubivi, prijateljski raspoloeni i, ono to je moj postupak uinilo

posebno monstruoznim, umesto da prue bilo kakav otpor, oni su voljno saraivali. Bez
obzira to se radilo o biima sa druge planete, ono to sam im uinio stvorilo mi je veliko
duevno optereenje. Ubistvo bilo kog ivog bia je uvek zloin, i za savest osobe ne
postoje nikakve olakavajue okolnosti, kae ovaj Amerikanac. (Zona sumraka)
Komentar: Opisana likvidacija vanzemaljaca se nije desila ve je izmiljena, a
izmislio ju je, po nalogu CIA-e, njen bivi slubenik o kome se govori u gornjem tekstu,
koji je zaista imao rak kostiju. On je pozvao novinare i ispriao im ovu priu, da bi je oni
objavili i da bi ljudi, kasnije, mogli lake da razumeju zato ih vanzemaljci napadaju i
ubijaju!

41. POGLAVLJE
JO NEKI OBLICI U KOJIMA E SE DEMONI POJAVLJIVATI
POSLEDNJIH DANA
Bezbroj je neljudskih oblika u kojima se demoni mogu pojaviti, i u kojima se
pojavljuju ve milijardama godina. Kaem: neljudskih, jer su oni bivi aneli, to znai da
su nekada iveli i izgledali kao ljudi. Gotovo je nemogue opisati sve oblike u kojima su
se oni oduvek pojavljivali, i u kojima se pojavljuju i danas - ogromne zmije, dinosauri,
vukodlaci, kentauri, itd.
* Deda, kai mi, molim te: kako izgleda avo?! Ljudi misle da ima rogove, da je
dlakav, da ima velike zube, da ima kopita...
- Nema veze. avo nije ivo bie. On ti je sila. Velika sila. Al on mo da preuzme
iji oe lik i onda ti misli da je avo u ljucki oblik. Ponekad se zeza sa ljude pa izmea
likovi od razne ivotinje, sastavi i u jedan pa se tako pokazuje ljudima i plai i. Zato ljudi
misle da avo ima rogove i kopita i tako to. (Deda Miloje)
Koji je razlog to se demoni u poslednjih nekoliko decenija pojavljuju tako esto i u
tako mnogo razliitih oblika? Evo odgovora na to pitanje:
Poto je ovo vreme koje neposredno prethodi kraju sveta, kada bi sa lica zemlje
morali da budu poieni svi ljudi koji nemaju vrstu veru u Boga, to znai da jedini
razlog to se demoni danas pojavljuju tako esto i u toliko mnogo raznih oblija moe biti
taj, to se spremaju za ruenje vere u Boga onih ljudi koji budu preiveli rat. Naime, u
ienju koje dolazi, ljudi e stradati na mnogo naina. Pored ve poznatih metoda
masovnog ubijanja, kao to su rat, glad, bolesti itd, sada e biti i nekih do sada nevienih
(ili odavno zaboravljenih), to znai da e ljudi koji budu preiveli rat (koji e predstavljati
samo prvi talas iskuenja), i koji se, kasnije, na planinama ili morskim obalama budu borili
za goli ivot, biti izloeni, izmeu ostalog, i napadima demona u oblijima raznih
udovita. Ta udovita e ih gadno prestraivati, povreivati i ubijati, da bi ih navela da, u
svom neznanju, potpuno odustanu od vere u Boga (ukoliko su je oni, do tada, uopte
imali), verujui da im spasa nema, niti moe biti. Naravno, pritom e se oni truditi da ta
ubistva izgledaju kao stradanja ljudi iz objektivnih razloga (izgledae, naime, kao da su
se stvari na zemlji otrgle kontroli, odnosno, da su se udovita pojavila poto su pobegla iz
naputenih laboratorija u kojima se eksperimentisalo sa kloniranjem ivotinja), da ljudi ne
bi shvatili ta se zaista deava i da se, okretanjem Bogu, ne bi na samom kraju, ipak,
spasli. Jer, velika nevolja na kraju sveta nee se deavati zato da bi ljudi u njoj, obavezno,
bili poubijani, nego kao poslednje veliko iskuenje, to znai da e svaki ovek, ak i u
poslednjem asu, moi da se spase vraajui se potovanju Bojeg zakona i traei od
Boga pomo.
Zato e se demoni toliko truditi da poubijaju sve ljude sveta?
Zato to oni znaju da se pred dananjim ljudima nalazi izuzetna prilika, kakvu nije
imala nijedna generacija, od postanka sveta do danas, a koje ljudi nisu dovoljno svesni, a
to je: da bez umiranja preu u veni ivot, i to ne ele da ljudi tu priliku iskoriste.
* Kucnue as kada e prokleti demon izii iz svoje jazbine. (Sveti Kozma)
U ovom poglavlju izneti su brojni izvetaji o vienjima raznih udovita koja su
se u poslednjih nekoliko decenija pojavljivala po zabitim mestima irom sveta, sa ciljem
da se ljudi upoznaju sa onim to ih eka u bliskoj budunosti, i pripreme za prevazilaenje
takvih iskuenja. Jer, svaki ovek koji bude preiveo Trei svetski rat, posle toga e
svakodnevno imati posla sa ovim udovitima, ma gde se nalazio.
vrsta vera u Boga podrazumeva odgovarajue znanje o Bogu, demonskim
aktivnostima i razlozima njihovog deavanja, to znai da bi oni koji budu znali ta se
tano deava i koji budu imali vrstu veru u Boga mogli proi kroz ova iskuenja gotovo

bez muke. Zato mislim da bi svako, ve sada, trebalo da pone da se priprema za ono to
dolazi, prouavajui stvar i pridravajui se Bojih opomena koje se odnose na poslednje
vreme.
ADAJE
1. Zoolozi iz Zavoda za ekoloka istraivanja, stacioniranog u junom Teksasu,
podneli su nedavno izvetaj javnosti da e SAD u bliskoj budunosti biti preplavljene
zmijama otrovnicama iz June Amerike - ogromnim reptilima koji su sposobni za letenje
poput slepih mieva! Otrovnice rodom iz Brazila ve su primeene u delovima
Centralne i June Amerike, kao i Meksika gde su odnele ivote preko 300 ljudi i pomorile
nekoliko hiljada domaih ivotinja. Najugroenija kategorija su deca i stari. Ameriki
naunici su se dugo opirali da potvrde postojanje ovakve opasnosti, smatrajui je
preterivanjem, ali kada su krilate zmije prele granicu Teksasa, Novog Meksika i
Kalifornije, zvanina potvrda bila je neizbena. Prema njihovoj proceni, krilate zmije bie
redovna pojava u svakoj amerikoj dravi do prolea 1998. godine.
Ovo su, bez sumnje, najopasniji reptili koje sam ikada izuavao. Krilate zmije
predstavljaju neku vrstu povratka primitivnih reptila. Veoma su agresivne, otrovne, sa
krilima na leima koja im omoguavaju da ine kratke i brze pokrete u vazduhu, da
skau do 6 m. Zamislite samo kakav ok je to kada, recimo, izaete iz kola, ili kue, a
iznad vae glave preleti ili lebdi ovakva ivotinja. Ono to situaciju ini izuzetno
dramatinom, jeste injenica da krilate zmije nemaju prirodnih neprijatelja na prostorima
SAD. Mogu da se razmnoavaju bez ikakve kontrole. Takoe, ove ivotinje su vrlo
adaptibilne na gotovo sva okruenja. Za njih ne predstavlja problem da se uunjaju u svaki
dom. ine to vrlo lako, kroz prozore, ispod dovratka, kroz vodovodne i elektrine
instalacije. Za njih, zapravo, ne postoji nikakva prepreka, kae zoolog dr Ronald Brabster
iz Zavoda za ekoloka istraivanja.
Jedna osoba koja je imala susret oi u oi sa ovim krilatim stvorenjem, pria:
Vratila sam se iz kupovine i samo to sam stavila pazar na kuhinjski sto, doekalo me je
najgore iskustvo u ivotu. U dnevnoj sobi, na stolu, leala je ogromna zelena zmija. Jo
uvek u oku, nisam ni primetila kad se pokrenula, osetila sam samo snaan ubod u vrat.
Vie od nedelju dana leala sam u bolnici.
Pria ene iz Novog Meksika, koja je doivela napad krilate zmije jo 1966. godine,
nije, naalost. jedina. Dr Brabster kae da zavod za koji radi planira da prenese nekoliko
stotina ring-coatimundis-a u SAD. Radi se o vrsti sisara koji su, ustvari, prirodni
neprijatelji brazilskim zmijama. Ipak, ameriki strunjaci strahuju da e ak i ovo reenje
samo zakomplikovati situaciju.
Moram da priznam da nismo potpuno sigurni ta je najpametnije da se uini u
ovom trenutku. Intenzivno traimo reenje, jer je situacija urgentna i preti da izazove
nesagledive posledice, zavrava dr Brabster.
Na slici br. 143: krilate zmije snimljene u blizini meksiko-amerike granice.
(Zona sumraka)
2. U Meksiku se pojavila vrsta zmije koja se razmnoava velikom brzinom, napada
ljude i ivotinje u toku sna i sisa njihovu krv! Vampir zmija sa crnim i braon arama,
koja dostie duinu od 3 metra, do sada je napala i usmrtila 300 ljudi u Meksiku, tvrde
zvanini organi. Podaci se odnose na prolu godinu kada je prijavljen prvi sluaj napada.
Od tada su primeene migracije nove vrste gmizavca na sever i oekuje se da e ona stii
do SAD tokom 1999. godine.
Vampir zmija je ve izazvala veliku paniku u Nikaragvi, Kostariki i Gvatemali.
Sada takoe i u Meksiku. Najaktivnija je nou kada napada usnule rtve, kae dr
Umberto Torega, vodei strunjak za gmizavce iz Meksika. Poto je prirodno stanite ove
zmije prauma, a svi znamo ta se s njom deava, ona se seli u oblasti gde su ljudi potpuno
nesvesni opasnosti koja im preti od nje.

Zmija poseduje moan otrov koji paralie rtvu. Potom poinje da sisa velike
koliine krvi. Oteavajuu okolnost u borbi protiv zmije mrkih boja predstavlja injenica
da je ona nona ivotinja i teko ju je uoiti. Osim toga, ona sisa krv samo nekoliko
minuta i onda nestaje, pre nego to rtva bude pronaena. U velikom broju sluajeva uzrok
smrti nije lako otkriti jer su tragovi zuba jedva vidljivi. (Zona sumraka, decembar 1998)
* Jer, evo, ja u pustiti na vas zmije, aspide, od kojih nema bajanja, te e vas ujedati,
govori Gospod. (Jeremija 8.17)
* Zmije otrovnice preplavie juni deo SAD u aprilu 2004. godine. Milioni ljudi
bie napadnuti, a preiveli e napustiti svoje domove u ovoj oblasti. (Edgar Kejs)
3. Zmijski car, kako tvrde seljaci iz jednog sela u Peruu, veliine dva autobusa,
odnosno, duine 40 i debljine 4,6 metara, dok je prolazio kroz dunglu ruio je drvee, a
za sobom je ostavio jendek dovoljno irok da kroz njega moe da proe traktor. Seljaci
dalje tvrde da je bilo pet oevidaca koji su videli kako se ovaj stvor dovukao do vode i
uronio u oblinju reku. Optinske vlasti u oblinjem gradu Mainasu, oko 170 km od Lime,
ocenile su da se zaista neto udno desilo i da ima neega u prii zaplaenih seljaka. Jedan
od njih je stvorenje video dok je igrao fudbal u selu i obavestio ostale, tvrdei da je neman
bila crne boje. (udo)
4. Miodrag Ljubenkovi iz seoceta Krivalj, nedaleko od Kragujevca, opisao nam je
dogaaj koji prevazilazi scenarije nekih horor filmova:
Moja erka Rada, studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, zaljubljena
je u fotografiju i ne odvaja se od fotoaparata. Mislim da nema nijednog pedlja naeg
vonjaka koji ona nije slikala. Jednog dana, negde oko katolikog Boia, Rada je iz
vonjaka dotrala sva usplahirena. Tata, tata, samo da razvijem slike pa da vidi ta sam
snimila na tvojoj omiljenoj ljivi!, rekla je uzbueno.
Sutradan je otila u Kragujevac i izradila slike. Ono to sam video prosto me je
prenerazilo. Bilo je to bie koje je izgledalo kao zmija, ali je bilo veliine gusenice. Tako
neto u ivotu nisam video, a dobro sam poznavao sve gusenice i ostale tetoine koje su
napadale voke. Kada sam video fotografiju, odmah mi je bilo jasno da ovo bie nije ni
nalik bilo kojoj gusenici ili bubi koje se mogu pronai u vonjaku. Otiao sam u vonjak i
pregledao stablo po stablo, ne bih li pronaao neobino stvorenje i video ga svojim oima.
No, i pored detaljne pretrage svakog stabla, svakog lista, nisam naao bilo ta nalik na to
bie, sea se Miodrag. Ipak, fotografija je bila tu, a na njoj se jasno videlo da je u pitanju
bie koje nije nalik ni na jedno koje sam u svojih 62 godine ivota video (slika br. 144). I
narednih dana sam, zajedno sa Radom, obilazio vonjak i traio ovo bie, ali nisam imao
sree. Rada je obeala da e se kod svojih profesora na Poljoprivrednom fakultetu raspitati
ta bi to moglo biti. Tako sam skoro zaboravio na taj dogaaj.
Meutim, 15. februar 1998. nikada neu zaboraviti. Tog dana sam, kao i svakog
drugog, obilazio vonjak jer je umesto snega bilo pravo proleno vreme a ja sam strepeo
da iznenadni mraz ne upropasti rod obzirom da su sve voke bile procvetale. U vonjaku
sam drao arplaninca, snanog i ivahnog psa. Ve je poeo da pada mrak kada sam
poao da ga dovedem kui. Kada sam se pribliio vonjaku, uo sam Reksa kako laje, a
zatim cvili. Potrao sam i ugledao ono to me je toliko prepalo da sam nepomino stajao i
posmatrao prizor, ne verujui svojim oima: ona gusenica, koju je Rada fotografisala dva
meseca pre toga, i koja je u meuvremenu porasla i bila duine oko tri metra a debela oko
pedeset santimetara, upravo je prodirala moga Reksa. Imala je isti zastraujui izgled kao
na Radinoj fotografiji. U odnosu na telo, imala je ogromnu glavu i nije liila na zmiju.
Zmije imaju malu glavu i jako dugako telo, a ovo to je na moje oi prodiralo Reksa
imalo je glavu koja je inila gotovo treinu duine tela. Gledajui taj prizor, osetio sam
kako mi srce preskae. Ne stidim se da priznam, umalo nisam doiveo infarkt od straha.
Kada sam doao sebi, pobegao sam kui glavom bez obzira. Sutradan sam javio erki u
Beograd ta se desilo, a ona je rekla da e odmah doi kui. Kada je Rada dola, uzeo sam
lovaku puku i zajedno sa njom krenuo do vonjaka. Ona je imala spreman fotoaparat, a

ja otkoenu puku. Neman nije imala anse da umakne. Proeljali smo itav vonjak
uzdu i popreko, ali od nemani ni traga ni glasa. Pretraivali smo vonjak narednih nedelju
dana, ali nismo imali sree. Neman kao da je u zemlju propala.
Posle sam uo od komija da su u svojim dvoritima viali nou neto neobino,
nalik na zmiju, a kada su pokuavali da se priblie, stvorenje je neverovatnom brzinom
nestajalo. Ujutro su obino primeivali da im nedostaje po neka kokoka, a jedan moj
prijatelj je ak ostao bez praseta od dvadesetak kila, vidno uzbuen pria Miodrag.
Od kako se ovo desilo, moji seljani su u panici. Ako je ova neman uspela da
proguta jednog arplaninca, isto to bi mogla da uradi i nekom manjem detetu. Zato
roditelji vie nigde ne putaju svoju decu samu, a lokalno lovako drutvo je organizovalo
nekoliko hajki na ovu neman, na alost, bez ikakvih rezultata. Bojim se da je to bie
odlutalo u druge atare i poruujem svim umadincima, a i ire, da dobro otvore oi kako
ne bi doiveli sudbinu koju je doiveo moj Reks. Ko zna kolika je sad ova neman i moe li
da proguta ak i odraslog oveka, zavrava svoje svedoenje zabrinuti Miodrag. (Zona
sumraka)
Komentar: Ni 15 godina posle ovog dogaaja, niko ne zna ta se sa zmijom
desilo, ili kuda je ona otila.
5. 10. oktobra 1999. u naselju Resnik kod Beograda primeena je ogromna zmija
ija je pojava izazvala strah i paniku meu stanovnicima ovog dela Beograda. Zmija je
viena u koritu Topiderske reke, a procenjuje se da je bila dugaka preko 10 metara.
Postoji veliki broj svedoka koji su spremni da ovo potvrde. Prvi je ovu gigantsku zmiju
ugledao Rom Mustafa Sendi iz resnike cigan-male koja je smetena u blizini
Topiderske reke.
To je bilo u nedelju oko 9 sati. Moja ena nigde ne radi, a meni je plata mala pa
drimo etiri koze da bar ima mleka za decu. Tog dana ostavili smo koze dole kraj reke da
pasu, a ja sam sa svojima bio u kui i gledao televiziju. Odjednom se zaulo meketanje
koza. Istrao sam odmah da vidim ta je. Tri koze su pasle, dok je etvrta tuno meketala u
bunju kraj vode. Mislio sam da je upala u reku pa sam poao da je izvadim. Ono to sam
tada video neu da zaboravim dok sam iv. Ogromna zmija je u ustima drala moju jadnu
kozu koja je jo bila iva i pokuavala da se oslobodi. Gledao sam par sekundi ta se
deava, a onda sam pobegao u kuu. Posle jedno pola sata smogao sam snage, siao do
reke, ali koze vie nije bilo.
Mustafa nam je rekao da je zmija bila arena i da su najvie preovladavale crna i
siva boja. Osim Mustafe, ovo udovite je videlo jo sedam stanovnika cigan-male. Pored
njih, jedan od svedoka je i ore Milanovi, voza privatnog autobusa na liniji 47 Slavija
- Resnik.
Tog dana mi je zapala nona smena. Sve se dogodilo negde oko 2 sata izjutra. Sa
mnom u autobusu bili su kondukter i dva putnika koji su videli isto to i ja. Vozio sam ka
poetnoj stanici u Resniku i na mostiu kod eleznike stanice primetio prepreku na putu,
koja mi je liila na neku veliku cev. Zaustavio sam vozilo pre mostia i zamolio
konduktera Mirka Stojanovia da proveri o emu se radi. Posle samo dva koraka on se
zaustavio a potom se okrenuo, utrao u autobus i uspanieno mi rekao da zatvorim vrata i
pogledam na most. Ono za ta sam do tada verovao da je cev poelo je da se uvija i kree
po mostu. Onda se izdiglo i ja sam mogao da vidim ogromnu zmijsku glavu. Krv mi se
sledila u ilama. Nesvesno sam pritisnuo sirenu. U tom trenutku zmija se prenula i za tili
as njeno dugako telo je nestalo u mraku. Dodao sam gas i odjurio glavom bez obzira.
orevu priu potvrdili su kondukter Mirko i putnica Radmila Rogi, uenica
ekonomske kole. Inae, po Resniku krue prie da je pojava ove mutant-zmije direktna
posledica NATO bombardovanja. Kao to je poznato, u blizini Resnika je brdo Straevica
koje je za vreme agresije bilo svakodnevno meta. A takoe je poznato i da su tokom
NATO napada koriene bombe sa osiromaenim uranijumom. Njegovo radioaktivno
dejstvo sigurno moe da izazove deformacije na biljkama i ivotinjama. To je verovatno

uticalo i na abnormalan rast pomenute zmije. A kako se na Straevici nalazi veliki

kamenolom u kome je obitavao veliki broj gmizavaca, vrlo je mogue da slinih
primeraka ima jo, i da svedoci sa kojima smo razgovarali nisu videli istu ivotinju.
Preporuuje se oprez svim ljudima koji ive u blizini Topiderske reke. Neki lanovi
ovdanjeg lovakog udruenja najavljuju neku vrstu hajke na ovo udovite. (Zona
sumraka)
Komentar: Ni posle dva meseca od pojavljivanja zmije, nema vesti da je ona
uhvaena ili likvidirana. Kao da je igla, pa policija, vojska i lovci ne mogu da je pronau.
Zar ona treba da prodere neko dete, da bi se nadleni pokrenuli sa svojih mesta i poeli da
je trae?
Zato, zaista, policija nije reagovala i dala barem neko saoptenje u vezi viene
zmije, obzirom da je svedoka koji su je videli bilo i vie nego dovoljno? Zato ni mediji
nisu pratili ovu stvar i svakodnevno izvetavali javnost o njoj?
Zato to policiju, vojsku, medije, verske, naune i sve ostale ljudske
organizacije vode demoni (od kojih se jedan, eto, sada pojavio u obliku velike zmije), a
demoni se ne bore protiv sebe samih nego protiv ljudi! Zbog toga zmiju nikad nee ni
uhvatiti, ni ubiti, niti e mediji o njoj vie izvetavati. Ona e se ponovo pojaviti tek kada
bude dolo vreme za ruenje poslednjih ostataka vere u Boga, onih ljudi, kod kojih ona ne
bude bila vrsta kao elik.
6. Sa prvim letnjim suncem, u kamenitom delu potkopaonikog sela Markovac
pojavila se zmija ogromnih dimenzija. Prema opisu onih koji su je videli, ima braon-bele
are i trouglastu glavu. Milosav Jovanovi (67) pria:
Jednog popodneva ovoga meseca isterao sam svoje stado u planinu. Sunce je prilo
kao retko koje godine. Ovce su pasle travu na suncu, a nakon nekog vremena bi se skupile
u gomilu u hladu.
Iznad livade na kojoj sam uvao stado izdie se stenovito brdo, a po njegovim
stenama nisu retke ni peine za koje mi metani znamo da kriju raznu divlja i raznovrsne
zmije, pria pomalo uznemireno ia Milosav Jovanovi.
Negde kasno popodne, taman kad sam malo u hladu zadremao, zauo sam utanje
u stenovitom brdu. Neto je neprekidno utalo. Ustao sam i pogledao okolo. Moje ovce su
se uznemirile i poele da se pribijaju jedna uz drugu. Kada naiu divlje zveri, one obino
krenu u beaniju. Ovoga puta nisu. Meni je sve to bilo udno! Odjednom je iz oblinje
peine izvirila ogromna trouglasta glava zmije. Bila je velika kao jedna ovca iz mog stada.
Toliko sam se uplaio da sam poeo da se tresem. Ona se polako izvlaila iz peine vukui
se prema stadu ovaca. Od straha nisam ni pomislio da neto preduzmem, da spasem ovce,
ili da beim, ve sam kao ukopan stajao u mestu. Ona je dosta brzo dopuzala do ovaca, a
zatim je munjevito proitala pored stada i nestala u hrastovoj umi. Bila je prljavobele
boje a na leima je imala are braon boje. Kada sam doao sebi, sakupivi malo snage,
okrenuo sam se i pobegao kui. Ovce su stigle kui pre mene. Ali nedostajala je jedna koju
smo kasnije nali mrtvu u umarku. Ispostavilo se da je uginula od zmijskog otrova.
Kada se po selu proulo ta se dogodilo, metani su krenuli u potragu za zmijom, ali
je za sad nisu pronali. Videli su samo izuzetno dubok trag, na osnovu kojeg se procenjuje
da je zmija teka najmanje 70 kilograma. Kako navode neki metani koji su je takoe
videli, zmija je dugaka preko 15 metara. (Zona sumraka, 22. jul 2003)
7. Emilija Spaji iz Bora pria: Iskreno da vam kaem, nisam eljna ovakvog
razgovora za novine, ali sam se ipak odluila na taj korak jer se oseam dunom da
upozorim svoje sugraane. Jer onaj uas, koji sam ja te veeri doivela, ne bih poelela
nikome.
Moj stariji sin Todor je te subote izaao u grad. Mlaeg sina, aslava, poslala sam u
kupatilo da bi se spremio za spavanje. ula sam utanje vode, kada me je odjednom
trgnuo njegov vrisak. Ubrzo je dojurio ovamo, u dnevnu sobu. Stajao je sav mokar,
umotan samo u pekir, i mucajui pokuavao neto da mi kae. Kada je napokon doao do

daha, rekao mi je: Tamo, u kupatilu, me neko gleda. Kada me je proao prvi strah,
naljutila sam se jer sam mislila da izmilja. To sam mu i rekla, ali on je bio uporan,
ponavljajui kako stvarno ima nekog u kupatilu i da ja moram da odem da se sama uverim.
Uzela sam ga za ruku i osetila kako mu je puls ubrzan. Tada sam i ja postala opreznija.
Otila sam do kupatila da proverim, ali tamo nije bilo nieg ni stranog ni neobinog.
Pozvala sam ga unutra da mi tano kae ta je video. On mi je ispriao kako je, ba u
trenutku kada je izlazio iz kade, ugledao kako neto podie poklopac WC olje i pokuava
da proviri. Rekao je i da je, kako mu se uinilo, to neto bilo tamno i runo, ali da nije
stigao da ga bolje vidi jer je odmah pobegao napolje. Poslala sam ga na spavanje, a i ja
sam, zatim, legla.
Njen stariji sin Todor nastavlja priu:
Vratio sam se kui iz grada oko dva-pola tri. Tiho sam se uunjao u kupatilo i
krenuo da se sreujem - kada je neto lupilo, tu, blizu mene. Okrenem se, nigde nita
neobino, samo se uje neki grgotav zvuk, kao kada voda otie u daljinu. Pomislio sam da
se neki mi uvukao u kupatilo, pomerim koaru sa veom da ga naem, ali nita. A onda
kaem sebi - ako nije ispod koare, onda je sigurno dole, u ormaru pored kade, u kome
drimo toaletne potreptine. Sada mi se ini da mi je ta odluka, ba u tom sekundu, moda
i spasila ivot! Bilo kako bilo, kleknuo sam pred ormar, traei ime bih, ako je zaista mi,
mogao da ga tresnem. A tada su nastali strava i uas. Prvo se zauo glasan zvuk, kao da je
neko ispalio metak iz puke, poklopac sa toaleta odleteo je navie, a zatim je, neopisivo
brzo, izletelo i ono bie o kojem je moj brat govorio i svom snagom tresnulo o pod. Tek
tada sam shvatio da se nalazim na dva koraka od neeg to je zaista izgledalo tamno i
runo, kao to ree aslav. I ne samo to, ve je i uasno smrdelo, to nije ni udno s
obzirom odakle je upravo stiglo. Dok se bie jo valjalo po podu, oamueno udarcem, ja
sam otvorio vrata ormara i hitro uao unutra, zatvorivi vrata za sobom. Tek tada sam
shvatio u kakvu sam situaciju upravo sam sebe doveo. Jer, da me je stvor pronaao, jedva
bih, onako pritenjen, mogao da mrdnem prstom da se odbranim. Gledao sam kroz
kljuaonicu na vratima ormara, a budui da je odvratni posetilac leao na podu pravo
ispred mene, mogao sam u celini da ga osmotrim. U pitanju je bilo stvorenje nalik velikom
crvu, sa izuzetno opasnom njukom prekrivenom ubojitim zubima. Stvor je bio taman, pre
tamno plav nego crn, i bio je sav prekriven prljavom, krutom koom. Ja sam bivi student
likovne akademije i nacrtao sam ga (slika br. 145).
Imao sam gotovo pun minut za osmatranje, dok se ta kreatura trzala po ploicama,
ostavljajui svuda svoj odvratni trag. Telo joj je bilo veoma dugo, rekao bih bar dva metra
i suavalo se tek prema repu. Stvorenje mi je liilo na debelu zmiju sa monstruoznom
njukom, a po pokretima se jasno videlo koliko je snano. Kada se jednom trznulo i
udarilo u olju, odvalilo je deo nje kao od ale. Stalno je skakalo na sve strane, uzdiui
svoj prednji deo tela i ritajui se. A onda su se njegovim udarcima pridruili i udarci
spolja, po vratima koja su bila zakljuana. To je bila mama koja je ula buku. Ona je,
potpuno izbezumljena, lupala po debelim vratima ali, na svoju sreu, nije uspela da ih
otvori. Mislim da je taj stvor slep ili da mu je vid jako zakrljao, to je sasvim logina
pretpostavka za jedno bie iz sveta tame. ak pretpostavljam i da se tako bacao na sve
strane jer mu je smetala svetlost sijalice sa plafona, a nije mogao da joj umakne. Takoe,
verujem i da se navodio po zvuku, jer je na lupnjavu moje majke odgovarao udarcima
svoje njuke po vratima, ije posledice moete i sami da vidite. Zatim se malo smirio i
poeo da se vrti oko olje, kao da trai otvor kroz koji je doao. U tim trenucima je
zapravo prvi put gledao u mom pravcu, ali na sreu mislim da nije imao ime da me vidi.
Ako mu je njuh razvijen, to je sasvim mogue, verovatno je bio sasvim zbunjen
pred gomilom novih mirisa u kupatilu, tako da me nije mogao na taj nain otkriti.
Umotavi se poput zmije, stvor se jo jednom propeo i ubacio u odvodnu cev, kojom je i
stigao u svoju kratku i neeljenu posetu. Saekao sam jo nekoliko minuta, sve dok nisam
uo povike svoje majke i komije koga je dovela u pomo. Tada sam se izvukao iz svog

skrovita i izleteo napolje iz kupatila, ba kada su se majka i komija spremali da ponovo

udare na vrata. (Zona sumraka)
8. Na poetku letnje sezone dva bazena u Bruklinu sigurno nee biti otvorena.
Razlog - veliki broj ljudi video je bazensko udovite u oba ova objekta. To bie, koje je
lokalno stanovnitvo nazvalo Grabljivac, napada tinejderke i videlo ga je bar 14
svedoka u razliitim prilikama. Svi ga opisuju kao udnu ivotinju koja se pojavljuje iz
bazena i nestaje u velikim filterima. Nalik je jegulji, ali daleko veoj od onih koje se sreu
u prirodnoj sredini. (Zona sumraka)
9. U mongolskoj pustinji Gobi pojavio se odnedavno novi stanovnik. Zove se Olgoikhorkhoi. Lii na crva, dug je 50-60 santimetara, uzan je, boja mu je tamnocrvena sa skoro
crnim pegama i uopte nema glavu (slika br. 146).
Ljudi koji ive u pustinji Gobi panino se plae tog crva jer moe da ubije sa velike
daljine. Navodno je u pitanju neki otrov koji paralie ljude - Olgoi khorkhoi tada dogmie
do nesrenika, stie ga i neim ga danima guta. Ne postoji ubijeni primerak upravo
zbog tog velikog straha. eki kriptozoolog Jaroslav Mare misli da to uopte nije crv ve
reptil, ali u svakom sluaju nepoznate vrste. (Tree oko)
10. U protekla dva meseca, zasad neidentifikovana neman postala je simbol straha i
terora u Floridi. Agencijska vest o nestanku estoro kampera ne bi bila toliko neuobiajena
da uporni novinar Pol Ledbeder nije otkrio pozadinu cele prie. Tih estoro nesrenih
kampera, kako tvrdi Pol, nisu nestali ve su izmasakrirani na najstraniji nain.
FBI se svojski potrudio da ukloni ostatke tela koji bi ukazivali na postojanje
mutanta, oveka-aligatora, koji je ubio ove ljude. Naravno, oni se trude da ovo ne izae u
javnost jer bi se otkrilo i to da amerika vojska vri neverovatne i protivprirodne
eksperimente koji su grekom doveli do stvaranja ovog mutanta.
Kako dalje tvrdi ovaj novinar, u poslednje tri godine, u movarama Floride vreni su
eksperimenti sa biolokim orujem, tj. sa opasnim virusima, poto se pretpostavljalo da
tamo, osim ivotinjskog sveta, nema ljudi. Ali, ova pretpostavka se pokazala netanom.
Jer, da su zali samo koji kilometar dublje, videli bi da se tamo odvija normalan ivot. Tu
postoje brojna naselja a mnogi od stanovnika movare nisu nikada u ivotu izali iz te
oblasti. Uglavnom se bave lovom na aligatore i prodajom njihove koe. Jedan od njih
ispriao je Polu neverovatnu priu:
ivot u movari, u poslednje tri godine, poremeen je stalnom opsadom vojnih
aviona. To se, zapravo, odnosi na jednu oblast naseljenu nekim udacima. Avioni su
isputali neki gas, bez mirisa, a mi smo mislili da se radi o nekom protivotrovu. Prolazilo
je vreme, nita neobino se nije deavalo. Jednom prilikom otiao sam do jednog lovca po
koe i ugledao sam prizor od kojeg mi se i sad die kosa na glavi. Ispred svoje kue
bakario se pomenuti lovac, ali s tom razlikom to je umesto donjih ekstremiteta imao
pravi pravcati aligatorov rep i zadnje noge. Pobegao sam glavom bez obzira. Tek posle
sam saznao da je est kampera izgubilo ivot u kontaminiranom rejonu. Gotovo sam
siguran da je udovite, pola ovek-pola aligator, krivo za to.
ivot u movarama se od tada promenio. Trupe amerike vojske danonono tragaju
za udovitem, ali se sve to, po obiaju, krije od javnosti. Ali, Pol je uspeo da sazna jo
jedan detalj: Vojnicima je nareeno da bar jedno udovite (pretpostavlja se da ih ima na
desetine) ulove ivo jer je to od neprocenjive vanosti za ameriku Vladu. Oni - mislim tu
na sulude naunike - nisu bili ni svesni kakav e efekat imati ovo bioloko oruje i sada
ele da ova stvorenja pomno proue. Sve u svemu, jo jedna sramota za nau Vladu koja
nemilice ugroava prirodu.
Na slici br. 147: neobino stvorenje, po tvrdnji oevidaca, izgleda ovako. (Zona
sumraka, maj 1998)
Komentar: Kod pojavljivanja demonskih udovita, veoma esto se koristi
izmiljotina o mutiranju. Mutiranje ne postoji, jer ono, kao i stvaranje novog ivog
stvorenja, podrazumeva materijalizaciju novog gradivnog materijala od koga se sastoji telo

mutanta (iza koje bi morala da stoji neka inteligencija). Kao to je ve reeno, sposobnost
materijalizacije imaju samo aneli i demoni, a poto aneli nemaju potrebe da se
pojavljuju u obliju ovakvih udovita (dok demoni imaju), to znai da se i u ovom sluaju
radi o demonskom pokuaju prevare.
11. Imre Lakato sa Telepa (Novi Sad), ispriao je da je poetkom avgusta 1997. na
obali Dunava, kod vikend-naselja Kamenjar, video dva udna stvorenja. Liila su na
reptile, gmizavce sa crnim glavama koje su podseale na deije, samo su u potpunosti bile
prekrivene grubom tamnom koom. Vee stvorenje bilo je dugako oko metar i po a manje
neto vie od pola metra. Izleavala su se na suncu, a kada im se Lakato pribliio, utekla
su u vodu uz udnu ciku, koja je liila na cviljenje psa kad ga neko udari. Par sekundi
plovila su na povrini a zatim odmah zaronila. Lakato misli da se radi o majci i
mladunetu.
Prednje noge su im dugake, vie su nalik na ljudske ruke, zadnje noge su bile
mnogo krae, zdepaste i, koliko sam na brzinu mogao da vidim, podseale su na zadnje
noge aligatora ili slinog reptila, rekao je Lakato na kraju.
Na slici br. 148: crte stvorenja vienih na Kamenjaru.
12. Loh O je veliko jezero smeteno u unutranjosti kotske. Dugako je 28 milja a
irina mu se kree izmeu pola i jedne milje. Kao i Loh Nes, i Loh O, kako se smatra, krije
jednu neman, Bitah Mor, opisanu kao veliko zmijoliko stvorenje s konjskom glavom i
dvanaest nogu prekrivenih krljutima.
13. Godine 1984, objavljena je knjiga pod naslovom emp - vie od legende, koja
ozbiljno dokazuje da u jezeru emplejn u Sjedinjenim Dravama postoji udovite. Autor
knjige, Dozef Zarinski, prikupio je vie od 200 izvetaja oevidaca koji ukazuju na tu
mogunost. Svakako, mesta ima dovoljno da se udovite sakrije: jezero emplejn dugo je
109 milja i protee se od kanadske granice kroz Vermont sve do drave Njujork.
Miel Merger, sa Institut Metafisik Internenel u Parizu, i Klod Gagnon, profesor
filozofije na univerzitetu u Montrealu, poeli su da sakupljaju izvetaje o susretima s
udovitima iz kanadskih jezera 1981. godine. Merger je itaoce Forten Tajmsa
obavestio da su kraja februara 1983, tokom rada, otkrili veliki broj - pedeset - jezera s
udovitima, a prekrili smo tek mali deo nae teritorije!. Potanko ispitavi prie svih
oevidaca, dva istraivaa su puna neverice. Opisi se i previe razlikuju. Uzalud traimo
podudarnosti u detaljima; dobili smo izbor svojstava za svaki deo tela - glavu, vrat, lea,
rep i udove. U zavisnosti od kriptozoolokih teorija, moemo prepoznati pomodne sisare,
prihvatljive reptile i, za one konzervativnije, sasvim pristojne ribe. Problem je jedino to
ima materijala za sve vrste. udovita iz jezera mame nas svojim neuhvatljivim telima i
neutvrdivim stanitima. Oblik im se topi poput voska ili faune iz snova. Nemogue je da
etiri (ili vie) sasvim razliita tipa velikih ivotinja ive u kvebekim jezerima, od kojih
su neka srednje veliine i dubine. Teko je verovati da bi u takvim jezerima mogla opstati
dovoljno velika populacija svake vrste sa sposobnou razmnoavanja - ak ni golemo
jezero emplejn ne bi bilo dovoljno za tako neto. Na slici br. 149: fotografija udovita
iz jezera emplejn. (Zona sumraka)
Komentar: Dvojica istraivaa ne mogu da utvrde kog su, tano, oblika viena
udovita, jer ne znaju za Boga. Jer da znaju, znali bi i to da udovita, kada im Bog
dopusti, mogu stvarati sebi tela i menjati njihov oblik po svojoj volji. Meutim, ljudi koji
se u vreme naputanja svih gradova budu obreli na obalama jezera, reka i mora, brzo e
saznati kog su, tano, oblika udovita koja je neko nekada video u nekom jezeru, jer
e ih ta udovita svakodnevno napadati i ubijati, skupo im naplaujui njihov nedostatak
vere u Boga!
14. Jezero Van, u Turskoj, nedaleko od granice sa Jermenijom, krije neku veliku
ivotinju sa malom glavom, dugim vratom i telom. Ovaj opis uveliko lii na opis ve
legendarne Nesi iz jezera Loh Nes. Postoji niz onih koji tvrde da su neobinu ivotinju
videli na povrini Vana, a nedavno je i snimljena video kamerom. To je polo za rukom

Unal Kozaku, istraivau prirodnih neobinosti, koji je o stvorenju iz Vana objavio i

knjigu. Na njegovom snimku, koji je ovih dana emitovalo vie svetskih TV mrea, jasno se
uoavaju dve grbe na povrini jezera. (Tree oko)
15. Britanski vojni brod napalo je zmijoliko morsko bie u Atlantskom okeanu,
samo 60 km od obale kotske! okantan susret doivelo je vie od 200 lanova posade
koji su u tom momentu prolazili kroz redovnu vojnu obuku. Svedoci tvrde da je morsko
bie bilo visoko oko 20 metara i da je imalo isti izgled kao uveno udovite iz Loh Nesa.
Prema zvaninom izvetaju, morsko bie se izdiglo iz vode samo nekoliko metara od
broda i svom estinom udarilo u bok nekoliko puta. Potom je nestalo u dubinama okeana,
pojavilo se jo jednom na povrini i, konano, zaronilo da se vie ne pojavi.
Do ovog sluaja nije bilo registrovanih pojava udovita iz Loh Nesa u Atlantskom
okeanu iako su mnogi strunjaci smatrali da u vodama oko kotske ive vodena bia ovog
tipa. Izvetaj koji je dala Britanska mornarica nije izneo i preciznije detalje dogaaja mada
je indirektno priznato da se ipak neto neobino dogodilo u vodama oko kotske:
Posada na brodu bila je suoena sa neim krajnje bizarnim. Situacija u kojoj su se
nali iskusni vojni strunjaci nije podlegala niemu to su teorijski nauili niti doiveli u
profesionalnoj praksi. Ipak, kapetan broda reagovao je trezveno i preduzeo je sve mere
odbrane. Svi lanovi posade su ostali nepovreeni, ali su, svakako, doiveli neobino
iskustvo. (Zona sumraka, januar l998)
16. U knjizi Potpun i detaljan opis mog putovanja na Grenland kao misionara
godine 1734, Norveanin Hans Egede pie:
Morsko udovite se pojavilo ispred nas a glava mu, kad ju je podiglo, dostie
visinu naeg glavnog jarbola. Njuka mu bee duga i jaka i izduvavalo je vodu poput kita;
ape velike i iroke; telo prekriveno krljutima; koa gruba i neravna; a u ostalome bee to
zmija. Kada zaroni, rep udovita podignut u vazduh pokaza se dugaak koliko na itav
brod.
U drugoj knjizi, Novo putovanje na stari Grenland iz 1737. dodao je da je telo
stvorenja imalo isti obim kao brod. Ali morska zmija je bila tri ili etiri puta dua od broda
(uobiajene duine izmeu 64 i 98 m). Neki savremeni eksperti smatraju da je tako neto
nemogue. ta vie, drugi misionar sa tog istog broda, gospodin Bing, komentarie da su
oi stvorenja izgledale crvene kao usijane vatre. (Tree oko, 11. mart 2008)
17. TA JE PROGUTALO VELIKU BELU AJKULU?
Australijski istraivai nastoje da otkriju koja je misteriozna dinovska morska
neman mogla da proguta belu ajkulu dugu tri metra. enka ajkule je 2004. opremljena
GPS-om koji je samo neki mesec kasnije pronaen na jednoj plai. Podaci sa GPS
pokazali su poniranje od 600 metara, kao i da se ureaj za praenje u jednom asu nalazio
u probavnom sistemu druge ivotinje (temperatura u odailjau, u tom trenutku, bila je 32
stepena via od normalne za velike bele ajkule). (Blic, 15. jun 2014)
Komentar: Bela ajkula, dugaka tri metra, teka je oko 1,5 tone, to znai da je
udovite koje ju je progutalo moralo biti uasno veliko. A poto je ono izlazilo na kopno
(jer je GPS pronaen na plai), to nam govori da bi ono moglo da jede i ljude. Zato e
udovite to initi tek kada pone Trei svetski rat, to e na mnogo naina pokuati da
objasne ljudi opsednuti demonima.
18. Posle izvetaja iz kotske i Meksika, jezersko udovite se pojavilo i u
Nikaragvi. Prema pisanju dnevnika La Prensa, preplaeni Indijanci iz plemena Miskitas
javili su vlastima da se u jezeru Haranda, u planinskom podruju, povremeno pojavljuje
udna zver. Oni su je opisali kao ogromnu, glave nalik produenoj konjskoj glavi, ali s
velikim zubima.
Indijanci su toliko uvereni u postojanje nemani da se niko ne usuuje da ode na to
jezero da peca. Ribarenje je sasvim prestalo, pa je mogue da Indijanci budu rtva gladi.
Povodom toga, Vlada je saoptila da se ovih dana priprema specijalna komisija koja bi
utvrdila istinu o jezeru. (Tree oko, 9. jul 2000)

19. Iz Argentine stiu vesti o nepoznatom stvorenju koje ivi u jezeru. Oevici iz
argentinskog zimskog centra Bariloe, koji su prijavili postojanje nemani, zaklinju se da su
videli ivotinju nalik velikoj zmiji kako izranja iz vode. Neki od njih opisuju misteriozno
stvorenje kao ogromnu zmiju sa grbama i perajima, dok drugi tvrde da je zver liila na
labuda sa ogromnom zmijskom glavom.
Meu oevicima ima i onih koji su pourili sa karakternom analizom nepoznatog
stvorenja, pripisujui mu armantan osmeh. Budui da se jezero u kome ivi neman zove
Nahuelo, ivotinja je dobila nadimak Nahuelito. (Tree oko, 9. jul 2000)
20. Na stotine turista videlo je crno udovite sa glavom konja kako izranja iz
vulkanskog jezera u blizini granice Kine i Severne Koreje, javlja kineska tampa. Kad se
poslednji put pojavilo, udovite se nekoliko puta pranulo kao foka, opisao je list
podseajui da prie o njegovom postojanju u jezeru Tjani (duboko 373 metra), postoje
due od jednog veka. Naunici, naravno, u to ne veruju jer, kau, u jezeru teko da ima
ivota posle poslednje erupcije vulkana pre 300 godina. (udo, 9. avgust 2002)
21. Vilotije Mili iz Brnjaka, sela nadomak akumulacionog jezera Gazivoda, optina
Zubin Potok, pria:
Bio je Petrovdan, odmakao sam podaleko od kue i ba kada sam se sputao ka
jezeru, vidim, preko puta se opruila ni zmija ni guter, ni sad ne znam koji je to avo bio.
Glava velika kao u vola, neodreenog oblika, telo dugako gotovo pet metara, prednje
noge nema, a zadnje ima kao guter, da ti se kosa na glavi digne. Kada me je ova neman
primetila, brzinom munje se sjurila prema jezeru putajui nerazgovetne krike. Ne zna da
li petao kukurie ili dete zaurlava. Mili naglaava da je posle ovog bliskog susreta sa
jezerskom nemani dugo vremena proveo u postelji buncajui u snu. (Zona sumraka)
22. U Palikom jezeru kod Subotice, u leto 1997, prvi put se pojavila udna
ivotinja koja jako podsea na udovite Nesi iz Loh Nesa (na slici br. 150 je crte te
ivotinje). Za nju neki misle da je piton koji je pre etvrt veka pobegao iz palikog
zoolokog terarijuma, kada je imao oko 2 metra duine. Pretpostavlja se da je on, iz nekih
razloga, mutirao, jer se samo tako moe objasniti postojanje udnih udova, slinih pajim,
na njegovom telu. Glava mu je nalik na zmijsku a neki tvrde da izgleda kao da je nastao
ukrtanjem foke i zmije. Mnogo ljudi ga je videlo po danu, a neki i nou, i svi tvrde da nije
agresivan. Bacali su mu kikiriki, i on ga je odmah jeo.
Ipak, ve par puta se desilo da Zmijko, kako ga iz milote zovu Subotiani,
napadne ribokradice koje nou love ribu u Palikom jezeru. Ribokradice su, u bolnici,
priali da su se razbesneli to im je ivotinja iskidala mree tako da su postale potpuno
neupotrebljive, pa su je jurili po jezeru. Jedan od njih je podigao lovaku puku da bi na
nju pucao iz amca, ali je ona nasrnula na amac, snano udarila u njega, a ovek je pao u
amac i slomio ruku. Puka, riba i jo neka ribolovaka oprema zavrili su na dnu jezera.
Kada smo u bolnici priali kako nam je prijatelj slomio ruku, lekari i sestre su se
smejali mislei da se egaimo, ispriao je jedan preplaeni ribokradica.
Nedavna detaljna pretraga jezera, u kojoj su uestvovali ronioci, pecaroi i hiljade
radoznalaca, napravljena sa ciljem da se pronae i fotografie Zmijko, ostala je bez
ikakvog rezultata. (Zona sumraka)
23. Dvojica ribara iz Malog Zvornika, Milorad Krivokua i Ratko Kandi, doiveli
su neto krajnje neobino i uzbudljivo dok su lovili ribu u Drini, u prolee 1998. godine.
Jo nije ni svanulo kada sam sa Ratkom izaao na reku. Bilo je otprilike 3 izjutra
kada smo se sa brodiem otisnuli nizvodno od Malog Zvornika kako bi proverili vre i
bacili mree. Kao i obino, Ratko je upravljao brodiem, a ja sam proveravao mree i
pripremao ih za bacanje. Vreme je bilo lepo. Uslovi za ribarenje bili su idealni - voda je
bila mirna, a vetar je blago arlijao. Ubrzo smo dospeli do mesta gde smo nameravali da
bacimo mree. Ratko je iskljuio motore i noeni strujom dospeli smo do eljenog mesta.
Bacili smo mree i nastavili dalje nizvodno ka mestu gde smo prethodne veeri postavili
vre. Ulov je bio bogat, kao i obino, govori Milorad.

Bilo je ve oko 7 sati. Dok smo vadili poslednju vru, primetili smo neobino
komeanje vode. Naime, tu gde smo lovili Drina je imala miran tok i nikada se nisu
pojavljivali virovi i limani. Ono to smo videli izgledalo je kao da voda poinje da kljua,
i to samo na dvadesetak metara od naeg brodia. Nekoliko trenutaka zbunjeno smo
gledali u vodu, a tada je Ratko pohitao da ukljui motore kako bismo se udaljili od ove
udne pojave. No, bilo je kasno. Iznenada se voda oko nas ustalasala i zakomeala, a na
povrinu je isplivala ogromna vodena neman, nalik na brontosaurusa, uzbueno pria
Milorad. Jo uvek mi je u ivom seanju pria koju mi je otac priao dok sam bio mali.
Bila je to pria o udovitu iz Drine koje je napadalo ribare i prevrtalo brodove. Legenda
kae da je udovite tako titilo ribu od ljudi, tj. titilo sebe da ne ostane bez izvora hrane.
Sve do tog trenutka mislio sam da su to samo mitovi i legende i da u celoj toj prii nema ni
trunke istine. Na alost, na svojoj koi sam se uverio da je ovo bie ne samo stvarno, ve i
veoma opasno. Njegova glava bila je ogromna, sigurno preko dva metra u preniku, a
ogromne eljusti krile su otre zube. Bilo mi je odmah jasno da je ova neman mesoder.
Imala je veoma dugaak vrat, a telo joj je jo uvek bilo ispod vode. Ustremila se pravo na
na brodi. Videvi to, Ratko je skoio u vodu i zaplivao. Ja sam skoio odmah za njim i
plivao to sam bre mogao. Sve vreme pratili su nas stravini krici udovita. U jednom
trenutku nisam vie mogao da izdrim, i okrenuo sam se. Imao sam ta i da vidim:
udovite se svojim ogromnim telom ovalnog oblika i vratom obmotalo oko brodia,
zdrobilo ga, a zatim prodralo! Srce mi se cepalo. Brodi sam nasledio od pokojnog oca, a
sada sam gledao kako nestaje u raljama ogromne vodene nemani. Ipak, bio sam srean jer
smo Ratko i ja za dlaku izbegli sigurnu smrt. To je trajalo kratko, a zatim je neman, uz
ogroman vir i pljuskanje vode, nestala u dubinama Drine, kao da je nikada nije ni bilo.
Ratko i ja smo isplivali na obalu i peke se vratili do Malog Zvornika. Skrenuo bih panju
svima koji ribare na Drini da se uvaju ove nemani, jer nije nimalo bezazlena i
dobronamerna, vidno potresen zavrava svoju priu Milorad.
Dokaze za istinitost ove prie pronali smo meu pripadnicima meunarodnih
mirovnih snaga. Naime, porunik Ingmar Johansen, iz vedskog bataljona, profesionalni je
ronilac koji je, uvi ta se dogodilo, istraio mesto na kome se ovaj neobini dogaaj
odigrao, i na dnu Drine pronaao tragove unitenog brodia. Johansen tvrdi da takvo
razaranje nije moglo nastupiti ni od kakve eksplozije.
Iako je temperatura ovih dana izuzetno visoka, a temperatura Drine prijatna za
kupanje, nigde nema kupaa. Niko ne sme da ue u vodu. Metani Malog Zvornika
nameravaju da uskoro organizuju ekspediciju, slinu onoj koja je napravljena na Paliu,
koja bi istraila Drinu i pruila odgovore na neka pitanja, a prvenstveno na ono koje je
postavio Milorad: uzevi u obzir krike udovita koji su zvuali kao pla malog deteta,
pretpostavlja se da je neman koju su dvojica ribara videli moda samo mladune? U
meuvremenu, nadamo se da nee biti ljudskih rtava.
Na slici br. 151: ilustracija udovita prema opisu oevidaca. (Zona sumraka, juni
1998)
Komentar: Nikada nijedna ivotinja nije jela drvo i gvoe, a kamoli pila benzin
(kojeg je moralo biti u rezervoarima motora na brodiu), i to bi za nas trebalo da bude
siguran znak da viena neman nije ivotinja ve demon.
Jo neto je interesantno kod veine dosad vienih adaja, a to je da su se one
pojavile u vodi. Zato je to interesantno? Zato to e, nakon naputanja svih gradova,
ljudi vodu moi da pronau jo samo u velikim rekama i jezerima, pre nego to i oni budu
presuili! Naravno, njihovu potrebu za vodom iskoristie adaje da bi ih napadale i
jele, odnosno, da bi im poruile i ono malo vere u Boga to im je preostalo, u emu e i
uspevati obzirom da ljudi nee uviati svoju krivicu za nevolju koja ih je snala, a kamoli
ta bi trebalo da ine da bi se iz te situacije izvukli ivi!
* Goli i izmueni glau i ei, uniteni hladnoom i egom, oni e u svemu greiti
do velike sramote po itav ljudski rod. (Nostradamus)

Zato adaje ne ubijaju (ne jedu) ljude danas?

Zato to bi policija i vojska morale da reaguju na takve incidente, a tada bi,
pretragom jezera i reka, zaas bilo utvreno da vienih udovita nema! Naravno, tada bi
neki shvatili i da adaje moda nisu ivotinje, pa bi poeli da se vie interesuju za Boga,
a to je nain na koji bi u budunosti mogli da se spasu. A to da bude tako, ako ne mora?
Zato adaje danas ne ubijaju ljude.
Drugi razlog to adaje danas ne napadaju ljude je taj to (jo) nemaju doputenje
da to ine.
Zato se, onda, pojavljuju?
Zato da bi bile viene, odnosno, da bi kasnije moglo da se kae kako je njih bilo
oduvek, ali da nikada ranije nisu napadale ljude, te da zbog toga nije poznato kako bi
ovek od njih trebalo da se brani! Jer, ako bi se prvi put pojavile tek posle velikog rata,
ljudi bi shvatili da u pitanju nisu ista posla, pa bi se (bar neki od njih) dosetili da spas
potrae od Boga, znajui da im druge odbrane od avola nema, a ako bi tako uinili spasli bi se. A to je poslednje to bi demoni voleli da im se desi.
Pojavljivanje davno izumrlih gmizavaca najavila su i proroanstva:
* U godini 605, i estoj i sedmoj, pa sve do esto sedamnaeste, mi emo gledati
kako se ire bes, mrnja, odvratno ponaanje Hukaa. Dugo sakriven ispod drveta
masline, krokodil, koji vreba po movari i polju, oivee, premda je ve bio mrtav.
(Nostradamus)
Piter Lemesirije je iznaao kako ovako navedenim godinama treba dodati 392
godine (to je tzv. liturgijsko raunanje, koje je neretko koristio i sam Nostradamus). Tako
dobijamo: 605+392=1997 (605. je 1605. godina, u Nostradamusovo vreme esto je hiljada
izostavljana). A 606. odgovara onda 1998, 607. je 1999. godina, itd.
24. Milan Savin, ribolovac iz Novog Sada, doneo nam je fotografiju koju je snimio
14. juna 1999, u rano jutro, oko 4.30, kod sruenog Varadinskog mosta.
Tog jutra sam bio vrlo rano na vodi, ve negde oko 3.30. Poto se ribolovom bavim
iz sporta i hobija, sa sobom uvek nosim foto-aparat kako bih mogao ulovljenu ribu da
fotografiem, obzirom da svaku odmah potom putam natrag u vodu. Raspakovao sam
opremu, namestio mamce na udice i zabacio. Gledao sam kako se raa novi dan i puio.
Negde oko 4 asa zapazio sam neko komeanje u vodi, otprilike na sredini Dunava, ali
nisam obraao puno panje na to. Deavalo se i ranije da se neki veliki panj zaglavi za
konstrukciju Varadinskog mosta, pa da se na tom mestu stvore virovi. Za sve to vreme riba ni da omirie. Posle otprilike pola sata - pojavila se neman! Blie bakoj strani obale,
naglo je izronila iz vode, prela preko konstrukcije Varadinskog mosta i zaputila se
nizvodno, prema sredini reke. Foto-aparat mi je bio pri ruci i uspeo sam da ugrabim priliku
da neman ovekoveim pre nego to je hitro ponovo zaronila. Na povrini je provela manje
od minuta, taman koliko joj je bilo potrebno da pree preko konstrukcije sruenog mosta.
Kako se pojavila, tako je i nestala, kao da je nikada nije bilo. Nisam verovao svojim oima
i mislio sam da mi se sve to priinjava, pa ipak sam pokuao da napravim fotografiju.
Kada je neman nestala u dubinama Dunava, vratio sam se pecanju ne elei da poverujem
u ono to sam pre nekoliko trenutaka sopstvenim oima posmatrao. I da fotografija nije
uspela, mislio bih da mi se sve to sam video samo priinilo u jutarnjoj izmaglici na
Dunavu, zakljuuje Milan Savin, pecaro iz Novog Sada.
Na slici br. 152: fotografija dunavske nemani.
* U noi izmeu 7. i 8. septembra, neman je ponovo viena u blizini sruenog
mosta. Milenko trba iz Kovilja, koji je radio na izgradnji novog mosta, pria:
ovee, kada je ispod mene prokljuala voda, prvo sam mislio da je neki
zemljotres, jer otkud da se savreno mirna voda odjednom tako uzbudi? I, tano na mestu
kovitlaca, a to je u samom podnoju obale, ba ispod konstrukcije mosta na kojoj ja visim,
izroni jedna ogromna, runa glava koju je teko opisati. Pomalo je liila na zmijsku glavu,
sa otvorenim eljustima iz kojih je palacao jezik razdvojen na dva kraka. Sama glava je

bila velika koliko i u nekog velikog vola, i bila je zelenkasto-smee boje. Dok sam ja
razjapljenih usta zurio u to udo, glava je bunula pod vodu, a mene su zasuli gejziri
smrdljive vode. Sav mokar, gledao sam zabezeknuto, a udovite se jo jednom pojavilo,
neto nie, u pravcu mosta na barama, i vie ga te noi nisam video. (Zona sumraka)
25. Milo Mandi i njegov kum Ognjenovi pecali su ribu na reci Pivi. Najednom su
uli kako im se neto pribliava lomei iblje, ali jo nisu videli o emu se radi. Kad su
spazili kako se jasenje i krupnije bunje povijaju, pomislili su da je u pitanju medved i
odmah su se uspentrali uz jednu visoku stenu, kako bi izbegli susret sa njim. Nakon
nekoliko minuta, dvadesetak metara nizvodno, ugledali su neko udovite kako prilazi
reci. Ognjenovi je priznao da se tada prestraio vie nego ikada u ivotu. udovite je
bilo guterastog oblika, oko deset metara dugo. Imalo je oko jedan metar iznad zemlje
uzdignutu glavu zmijolikog oblika. Noge su mu bile sline nogama zelembaa, samo
neuporedivo i vee i snanije. Bez zastajkivanja je zagazilo u reku i za tili as, bez ikakvog
napora, izalo na suprotnu obalu. Njih dvojica su malo odahnuli kada su videli da je
odmah nastavilo put uz breg prema Pivskoj planini. Jo dugo nakon toga ulo se kotrljanje
kamenja i lomljenje bunja dok se udovite pelo. (Tree oko)
26. Pecaro Stevan Jerkovi (38), sa Limana, Novi Sad, video je i fotografisao
neobino stvorenje koje se doselilo u vode Dunava kod Novog Sada. ivotinja je stalno
izranjala iz vode, ostajala na povrini po par sekundi, i zatim zaranjala. Glava joj je nalik
na glavu psa, obrasla gustim, smeim dlakama i sa kratkim uima. Duina ivotinje je
najmanje 4 metra. Veoma lii na ivotinju vienu u Palikom jezeru.
27. Najnovije otkrie gigantskih tragova na obali kotskog jezera Loh Nes ubedilo
je istraivae da popularna neman iz mranog jezera zapravo moe da hoda po zemlji.
Ovo je najnovije i do sada nevieno otkrie. Zapravo, ono menja sve ono to smo
do sada mislili da znamo o Nesi, kae ser Deremi Hejvit, zoolog koji godinama
prouava jezersku neman. U prolosti, vladalo je generalno miljenje da je Nesi roaka
davno izumrle vrste dinosaurusa sa perajima - pleziosaurusa, koji je iveo iskljuivo u
vodi. Meutim, sada imamo dokaz da je Nesi sisar i da povremeno pravi izlete na kopno.
Tragovi vode do istone obale jezera, dugakog 23 milje, do mesta obraslog gustim
bunjem i vraaju se istom krunom linijom nazad do vode. Pored otisaka ivotinjskih
stopala (slika br. 153) pronaen je i zub dug 20 cm sa znacima velikog oteenja. Naunici
veruju da on pripada udovitu iz jezera.
Tragove je otkrio jedan turista iz Helsinkija, odmah ih fotografisao i sluaj prijavio
lokalnoj policijskoj stanici. Policijski organi su istog momenta obavestili Deremija
Hejvita, direktora prestinog Kraljevskog drutva za marinsku kriptozoologiju.
Dobro smo analizirali jedan otisak. Bio je neto dui od 20 cm. Na osnovu dubine
otiska procenili smo da ga je ostavila ivotinja teka 10 tona - to je daleko vie od teine
afrikog slona, kae Hejvit. injenica da je zemlja izmeu otisaka nedirnuta vrlo je
znaajna. To pokazuje da Nesi nije puzala po obali poput foke. Ona ima potpuno razvijene
ekstremitete. Njena stopala, iako na izvestan nain imaju karakteristike peraja, takoe
poseduju formirane prste, ubeeno tvrdi Hejvit.
Otkrie otrog zuba upotpunjava sliku o jezerskoj nemani i naunici kau: On
potvruje da Nesi spada u svatojede. Vegetacija u jezeru je dosta siromana da bi
omoguila normalnu ishranu iskljuivom biljojedu. Nesi se najverovatnije povremeno
hrani i ribom i, kao to otkrivaju pronaeni otisci, izlazi na obalu u potrazi za drugom
hranom - zeevima i drugim ivotinjama, zavrava ser Deremi Hejvit. Na slici br. 154:
najpoznatija fotografija udovita iz Loh Nesa, koju je 21. maja 1977. snimio Entoni Sils.
Slika br. 155 predstavlja snimak koji je u maju 1934. napravio hirurg Robert Vilson,
a slika br. 156 snimak koji je 1933. godine napravio Hju Grej. (Zona sumraka)
Komentar: Za Nesi se zna ve vie od petnaest vekova. ta mislite, da li je
sluajno to to je ba danas otkriveno da ona moe da pojede i oveka?
A ta o adajama govore proroanstva?

* ivotinja enormne veliine izronie iz jezera u kotskoj u leto 2006. godine i

izazvati haos pre nego to je uniti vatra. (Raspuin)
* Perl Harbur e biti ponovo napadnut, ovog puta od strane zmijolikog udovita
dugakog 100 metara. (Edgar Kejs)
* 16. juna 2004. godine, ogromna zmijolika ivotinja slina udovitu iz Loh Nesa,
pojavie se u jezerima i drugim vodenim povrinama irom sveta. Bie to razlog za
masovne histerije. Pojedinci e verovati da su ova bia dospela direktno iz pakla. (Edgar
Kejs)
28. Bendamin Daliz (56), biolog iz Moristona u kotskoj, pria: Potrebno je
mnogo da bi me neko ubedio u neto. Da nisam video sopstvenim oima, ne bih ni ja
verovao.
Godine 1991. vrio sam neka istraivanja biljnog sveta jezerskog podruja za moj
projekat. Radio sam u samoj vodi, u pliaku, i odjednom osetio kao da me neko posmatra.
Nikad pre toga nisam tako neto osetio. Okrenuo sam se nalevo, pa nadesno, a onda
pogledao ispred sebe. Skoro sam pao u nesvest. Glava slina glavi brontosaurusa nalazila
se tano ispred mene, tako blizu da sam mogao gotovo da je dodirnem. Bio sam toliko
zapanjen i uplaen da sam odskoio unazad na pesak, drei sve vreme pogled na
udovitu. Ipak, nisam hteo da napustim mesto, u nadi da e jo neko naii i videti isto to
i ja. Nakon nekog vremena, Nesi se vratila u dublju vodu i ubrzo zaronila. Jo jednom je
podigla svoju majunu glavu na gigantskom vratu iznad vode a onda nestala zauvek.
(Zona sumraka)
29. U protekla tri meseca, vie od trideset ljudi je videlo dinovskog reptila koji
podsea na udovite iz Loh Nesa - Nesi - kako izranja iz jezera Okiobi na Floridi.
Oevici ga opisuju kao velikog gutera, dugog vrata, prekrivenog ploicama nalik na
krljut ribe. Procenjuje se da je dugaak oko 20 metara, to je 5 metara verovatno due od
poznate Nesi.
Veina ljudi ga je videla sa rastojanja od oko 50 metara, ali ima i zabeleenih
svedoanstava i sa kraeg rastojanja. Jedno od najdramatinijih svedoenja je iskustvo
lokalnog ribara Marka Tagertona, kome je udovite prevrnulo amac.
Neu to zaboraviti dok sam iv. Ceo dan je voda bila nemirna, to mi je bilo udno
jer nije bilo vetra. Oko 4 sata posle podne povrina jezera kao da je naprosto uzavrela.
amac se ljuljao kao lud. Iznenada, udovite je izronilo, na samo 10 metara od mene. Bio
sam uasnut. Stajalo je tamo nekoliko trenutaka, gledajui pravo u mene. Potom se
iznenada, kao to se i pojavilo, vratilo ispod povrine vode, tik uz moj amac. To je
izazvalo veliki talas koji mi je prevrnuo amac. Mislio sam da e me raskomadati u vodi,
ali ono je samo nestalo.
Na sreu, nekoliko ribara je videlo ta se dogodilo, i brzo priteklo Tagertonu u
pomo.
Tri lokalna policajca su potvrdila da ve due vreme znaju za postojanje udovita
iz Okiobija, ali da se tek u zadnje vreme javilo toliko oevidaca. (Dosije X, 29.
novembar 2001)
30. Zagonetno stvorenje pojavilo se u okolini Lipecka (Rusija). Metani veruju da
se u njihovom akumulacionom jezeru zapatio pravi ihtiosaurus.
Poli smo na nono kupanje, pria uenik devetog razreda, Saa Pospelov.
Otplivao sam malo dalje kad se oko mene voda zapenuala i neto me je jako udarilo u
nogu. Poeo sam da plivam ka obali, a kad sam izaao osetio sam jak bol i video da mi je
cela noga krvava. Za uspomenu na taj dogaaj Sai je ostala iroka ogrebotina na bedru;
koa je oguljena kao mirglom.
Tog jutra ribe nije bilo, kao da ju je neto uplailo, sea se 46-godinji pasionirani
ribolovac Semjon Ljvov. Za dinosaurusa sam uo, naravno, ali nisam verovao, smatrao
sam to za obinu izmiljotinu. Ali eto, sedim tako, posmatram plovak i, odjednom,
ugledam na oko 15 metara od obale, u vodi, neku dugaku senku, a zatim se na povrini

pojavilo neto slino grbi. Zamro sam, a ono je ostalo nekoliko minuta, pa je zaronilo
natrag. Bilo je tako veliko, a kao da sam video riblji rep. Nalik je na soma, ali znate,
koliko ivim, nikada takvog soma nisam video. Ova stvar ima desetak metara!
Ovo stvorenje nalik na ribu videli su mnogi. A ono je, po svemu sudei, smatralo da
je jezero njegov posed. Prodiralo je ribu, hvatalo guske i druge plovee ptice. Na
tajanstven nain su nestajali kuii koji su etali obalom, a pedesetogodinjoj Evgeniji
Muljeminoj udovite je ugrabilo prase - bukvalno na njene oi.
Jaka je bio istunac, voleo je da se kupa. Ue u vodu preko stomaka i stoji, uiva.
Poelo je ve da se smrkava i ja poem da ga doteram u kuu. Odjednom, ono iskoi iz
vode. Jaka je samo stigao da zaskii. Nestao je zaas. A po vodi samo krugovi...
Pokuavali su da ovo stvorenje saekaju i sa mreama, pukama i fotoaparatima. Ali
jedini kvalitetni snimak je ispao sasvim sluajno. Anatolij Golovko, iz Sankt Petersburga,
koji se u septembru 1998. odmarao i fotografisao pejzae, uspeo je da snimi, kako mu se
uinilo, malog kita, kada je ovaj za trenutak iskoio iz vode (slika br. 157). Poto su
prouili snimak, naunici su doli do zakljuka da udnovato stvorenje stvarno lii na
soma, ali...
Do sada najkrupniji somovi, poznati nauci, nisu bili dui od pet metara, kae
biolog Ljudmila Zotova. Ovaj, koliko moe da se proceni, nije krai od sedam metara. U
svakom sluaju, imamo posla sa pravim unikumom.
Ako je to zaista dinovski som, on bi morao da bude u znatnim godinama. Ali zato
ga do ove godine niko nije video? (Tree oko)
31. Ruski ribari zahtevaju od vlasti da pothitno pokrenu istragu o tajanstvenom
udovitu iz jezera anji u Sibiru, poto je u njegovim vodama nestao jo jedan ribar.
Brojni svedoci govore o ogromnom zmijolikom stvorenju sa perajama, dugim vratom i
repom. Jedan od njih, metanin Vladimir Goliev, tvrdi da je svojim oima video kako je
udovite prevrnulo amac i odvuklo 59-godinjeg ribara, poslednjeg u nizu. Telo jo nije
pronaeno, to je ve devetnaesti sluaj u protekloj godini, i svi su zavedeni kao davljenje.
Jezero anji je dugako oko 90 kilometara i isto toliko iroko, ali je plitko prosena
dubina je oko 2 metra, sa 7 metara na najdubljoj taki. (Tree oko, 27. juli 2010)
32. Kada je brani par Bil i Meri Martin prole nedelje kroz prozor vikendice, u
koju su ih pozvali prijatelji iz grada Lorejna na jezeru Iri u amerikoj saveznoj dravi
Ohajo, ugledao kako se na njegovoj povrini pomalja dve stotine tona teki monstrum,
vrlo nalik udovitu Nesi iz jezera Loh Nes, znao je da se moe ponoviti tragedija kao one
kobne 1993. godine kada je neman polomila brodie u luci i sruila sve stanbene zgrade uz
jezero. Ne razmiljajui ta bi im se moglo dogoditi, Bil i Meri potrali su do obale,
uskoili u amac i velikom brzinom uputili se prema jezerskom monstrumu. Verovatno
zato to do tada niko nije imao hrabrosti da joj izae u susret, neman se oigledno zbunila,
uplaila i hitro povukla u dubinu.
Njih dvoje su istovremeno i ludi i hrabri ljudi, ali smo im mi u svakom sluaju
zahvalni to su spasili nau imovinu, kau metani Lorejna, oduevljeni odlunou
branog para Martin. (Zona sumraka)
Komentar: Ovo dvoje ljudi nisu ni ludi, ni hrabri, ve imaju dovoljno znanja o
demonima. Oni su bili ubeeni da monstrum nee smeti da saeka da mu se oni priblie,
i poli su da to provere.
A evo i jednog proroanstva koje govori kada e se pojaviti nepoznata, opasna
udovita koja, navodno, ive u dubinama mora:
33. Napisao sam ovo s velikim naporom, leei u postelji, nemoan da ustanem ili
sednem, slutei, uprkos tome, da je potrebno upozoriti oveanstvo na preokret koji se
pribliava. Ovu poruku posveujem oveanstvu kao poslednju nadu, jer nita vie ne
moe da se uini.
oveanstvo je zaarano predvianjima takozvanih naunika koji ne rade nita
drugo ve nas zasipaju laima, iskrivljujui istinu. Govorim o Herkolubusu (Crvenoj

planeti) koji se pribliava Zemlji! Naunici su ve izmerili koliko ima tona i koliki joj je
prenik, kao da je deja igraka, ali nije tako. Herkolubus je pet ili est puta vei od
Jupitera, to je din kojeg nije mogue zaustaviti ili preusmeriti.
Stanovnici Zemlje ovu injenicu olako shvataju, ne znajui da je to, ustvari, poetak
kraja planete: ve je tu. To znaju bia iz drugih svetova naeg Sunevog sistema koja ele
da nam ponude pomo, da izbegnemo kataklizmu koju niko nee moi da zaustavi. To je
kazna koju zasluujemo da se sve zavri strahotom.
Zbog dodira vatre Zemlje sa vodom, poeli su da se pojavljuju cikloni koje
stanovnici Severne Amerike nazivaju El Ninjo. Srazmerno irenju pukotina, doi e do
zemljotresa i morskih potresa, stranih stvari u vodi i na kopnu i nee ostati nijedno obalno
mesto koje nee biti uniteno do temelja. Poee potapanje nae planete u okean, jer se
Zemljina osa ve pomakla usled atomskih proba koje se vre. Meutim, potapanje se nee
dogoditi odjednom. To e biti dug, spor, teak i bolan proces koji e oveanstvo morati da
podnese. U okean e tonuti komadi Zemlje, dok ne doe do potpunog potonua.
Gospoda naunici koji nemaju u vidu grozote koje su uinili prema Stvorevini, bie
rtve vlastitih otkria. Na dnu mora ve postoje udovita divlje zveri, koje se hrane
atomskom energijom, a kad se voda bude zagrejala, izai e na povrinu, traei sklonite.
Doi e do naseljenih mesta i poruiti do temelja: kue, zgrade, brodove i unititi ljudsku
vrstu. Poto su se zveri hranile atomskom energijom, trodimenzionalni meci im nee
uiniti nita, osim to e ih jo vie razbesneti.
To to govorim desie se uskoro. I nee ostati tako. Iz vrenja morske vode sa vatrom
Zemlje nastae strana para koja e potpuno spreiti avionske letove, plovidbu brodova, a
para e zatamniti Sunce. Nastupie potpuna tama i ivot na naoj planeti e se zavriti.
Atomska energija je ve zagadila sva mora i ivotinje koje ive u njima. Logino je da,
ako se hranimo ribama ili nekim morskim ivotinjama, moemo zaraziti i na organizam.
Preporuljivo je da ih ne jedemo.
More kao ivo bie udie i izdie, a kad izdie truje kiseonik koji diemo mi i sve
biljke. Zbog potpune kontaminacije doi e do mutacija u ljudskom organizmu i raae se
nakazna deca, to e uznemiriti itav svet.
Ako pogledamo nau planetu sa drugih, viih dimenzija, shvatiemo da je ve
nestala. Ono to vidimo je samo blato ute boje, kao kad bi zakuvali u posudi malo zemlje
sa vodom. Ne vidi se nikakva vrsta ivota, ni biljnog, ni ivotinjskog, ni ljudskog. Sve je
mrtvo. Preostaje jo samo da se kristalie u Treoj dimenziji ili fizikom svetu, pa da
potpuno nestane sa karte, jer sve ide odozgo prema dole. Naunici i intelektualci e se
smejati svemu to govorim, ali kad doe trenutak, bie najvie uplaeni. Bie potpuno
bespomoni i nee znati ta da ine. Inae, Herkolubus je stvoren kao na svet, ima svoje
oveanstvo koje ivi u njemu jednako perverzno kao ovde. Svaka planeta, svaki svet ima
svoje oveanstvo. Naunici ne bi trebalo ni da pomisle da napadnu tu planetu i unite je,
jer i tamo imaju oruje kojim mogu da odgovore i unite nas u svakom trenutku. Ako
bismo ih napali, kraj bi bio mnogo bri.
Jasno je i dogaa se u svakodnevnom ivotu da se sve vraa na svoj poetak ili kraj.
Na kontinentu Atlantidi ve se desio isti sluaj, ali manjeg intenziteta. U ponovljenom
dogaaju, naa planeta nee izdrati bliski prelet, jer e se razleteti u komadie... To to e
se uskoro dogoditi je unitenje takozvane Vavilonske kule koja je izgraena i sad dolaze
negativne posledice za celo oveanstvo... Te lane sile, kako ih imenuju, propae i
privredno i moralno, jer e novac ubrzo nestati, a glad i siromatvo e ih dokrajiti. Nee
izdrati potres, ostae bez rei i bie savladani grozotama i strahom. Tako e im biti
dokazano da Boja pravda postoji da bi kanjavala perverznost. To to se sad dogaa, da
se ceo svet zabavlja traenjem novca na bilo koji nain, upravo to se dogaalo na
Atlantidi, jer je bog tog vremena bio novac, bog koga vere prikazuju kao otelotvorenje
zlatnog teleta. I u ovom vremenu novac je bog i ljudi u potpunosti gree...

Kada se Herkolubus vie priblii Zemlji i postavi se prema Suncu, poee da se ire
smrtonosne epidemije po celoj planeti, i lekari, odnosno zvanina nauka, nee znati o kojoj
se bolesti radi i ime se lei. Bie nemona pred epidemijama. ivot na naoj planeti e
poeti da nestaje i oveanstvo e, usled strane gladi i nesnosne vruine, morati da se
hrani leevima svojih blinjih. Nastupie as tragedije, naa rasa e nestati. Nee ostati
ivota na planeti, a Zemlja e se potopiti u okean, jer je oveanstvo dolo do prevelike
perverznosti i ve eli da je prenese na druge planete, to mu nee biti dozvoljeno.
Naunici i ceo svet su u velikoj panici da ne ponu razaranja, ali strah pred Bogom ne
postoji ni kod jednog stanovnika Zemlje. Misle da su vlasnici i gospodari ivota, da su
moni i sada e videti da doista postoji Boja pravda, koja nas procenjuje u skladu sa
naim delima.
Uvek u stajati iza ovog to govorim i ako budem morao da umrem da bih podrao
istinu, umreu! Oni koji zaista ele da budu spaseni od nailazee katastrofe moraju odmah
da ponu da ralanjavaju svoje psiholoko ja, to znai sve svoje mane, kojih je hiljade
(govori se o pokajanju p.a.). Moraju se pripremiti da u trenutku spasenja zauzmu sigurno
mesto (ovde je re o sklanjanju na oznaene visoke planine p.a.), gde im se nita nee
dogoditi i gde e moi da nastave da rade na sebi dok ne dostignu Osloboenje. Ti ljudi e
uspeti da izbegnu katastrofu. Boja pravda opisuje ovo oveanstvo kao izgubljenu etvu,
to znai da nita ne moe da se uini. Zato niko nee moi da iznenadi Hijerarhije! Sve je
isplanirano... Ovo ne govorim da bi se iz toga rodile teorije ili diskusije... Ja nisam strailo,
ja sam ljudsko bie koje upozorava ta e se dogoditi. Ono to vam ja govorim vrlo je
ozbiljno. (Kolumbijski humanista, filozof i mistik V. M. Rabolu, krajem 20. veka)
34. Legenda o udovitu Nesi, kako je iz milote prozvano, nastala je jo onda
kada se ono prvi put pojavilo, 565. godine nove ere. Te godine je Sveti Kolombo putovao
na hodoae u Invernes prevodei plemena Pikta u hrianstvo. Naredio je jednom od
svojih pratilaca da skoi u jezero i vrati mali amac koji je noen strujom poeo da se
udaljava od obale. Kad je ovaj zaplivao, neobina ivotinja je izronila iz vode na samo
nekoliko metara od njega. Pria kae da se Sv. Kolombo obratio stvorenju uzvikujui: Ne
pribliavaj se i ne dotii tog oveka, i udovite je otilo. (Nostradamusov magazin)
Komentar: Opisani dogaaj sa Nesi nije se nikad dogodio. Ova pria potie od
Boga i predstavlja informaciju: da svako ko ima jaku veru u Boga moe da otera
demonsko udovite od sebe, bez posebne molitve Bogu da ga spase.
35. Na slici br. 158 je crte jajeta dinosaurusa pronaenog nedavno u Argentini, za
koje se kae da je ostalo sauvano zahvaljujui vakumu koji je embrion sauvao u status
quo stanju. Zbog toga se roenje bebe dinosaurusa oekuje krajem prolea 1999! Za
drugo jaje (slika br. 159) se kae da nije dobro sauvano i da se iz njega, naalost, nee
izlei dinosaurus. Eksperti veruju da ima veliki broj ovako dobro sauvanih jaja. (Zona
sumraka)
Komentar: Ako bi trebalo da kaemo pravu istinu o ovim jajima, ona bi mogla da
glasi: teko ljudima uskoro!
KUPAKABRA
* Pojavie se jedna ivotinja, nee liiti ni na psa ni na maku, imae krila, kretae,
i svi e se pitati odakle je dola. (Neboja Boevi)
* Od sredine 1995. godine prijavljeno je na stotine napada udne ivotinje nazvane
kupakabra. S obzirom da izvetaji dolaze sa raznih strana - iz Portorika, Meksika,
Gvatemale, Kostarike, Floride, kao i iz panije i Portugala - izgleda da je re o nekoj
dosad nepoznatoj vrsti koja je iznenadnom ekspanzijom odluila da se pojavi meu
ljudima - ili je meu njih odnekud poslata. Najvei broj svedoanstava ipak dolazi iz
Portorika gde kupakabra nemilice napada ivinu. Golubovi, kokoke, urke ali i pokoja
ovca njena su omiljena zakuska. Psi ne pomau mnogo jer sam izgled kupakabre unosi
jeziv strah meu njih pa, podvijenih repova, bee kilometrima daleko. Ta tetoina

oigledno poseduje prilinu inteligenciju jer sa lakoom otvara ne samo obino zatvorena,
ve i zakljuana ili zakatanena vrata. Nekoliko organizovanih hajki nije dalo nikakvih
rezultata jer su kupakabre veoma oprezne i, oigledno, znaju da zametnu tragove. Toliko
ima mnogo svedoka - a opisi su identini - da je ak postavljena teza da je u pitanju
kolektivna halucinacija. Nekoliko komadia koe i dlake paljivo su ispitani u Majami
Biu i dr Medlin Ros je otvoreno izjavila da ti delovi ne pripadaju nijednom poznatom
primerku faune.
U poslednjih godinu dana kao da su kupakabre podivljale pa pokuavaju i da
napadnu ljude. ef vatrogasne slube u Portoriku, Hulio Zalduondo Morales, farmer
Miguel Agosto i njegova verenica Madlen Tolentino, pisac Hoze Ajala, odgajiva konja
Hesus Sanes, student Hoze Arijaga, farmer Edelmiro Velaskez i mnogi drugi dali su
detaljne izjave policiji, a ufolog Horhe Martin je sve to obradio i objavio u mnogim
novinama. Naalost, niko nije napravio jasnu fotografiju tog bia (kao da je u stanju da
omete slikanje), a ni njegov le nije pronaen mada su ga ljudi ne jednom ranjavali.
Odgajiva konja Hesus Sanes imao je blizak susret sa kupakabrom u svom rodnom
gradiu Kurabo. Usred bela dana kupakabra je ula u njegov kokoinjac i napravila pokolj.
Vie od dvadesetak kokoaka bilo je razbacano ispred kokoinjca - u njihovim vratovima
Sanes je zapazio neke ranice. Ono to ga je naroito zaprepastilo bila je injenica da
kokoke nisu bile pojedene, ve im je isisana kompletna krv. Sanes je odluio da kazni
tog ivotinjskog vampira i hrabro je nasrnuo maetom na njega. Iako ga je dva puta
pogodio (uo se zvuk kao kad udarite u dobo), stvorenje nije palo, nije se pojavila krv
niti je bilo ta otpalo. Uz udne zvuke je kupakabra pobegla, mada je - u to je Sanes bio
uveren - u momentu htela da ga napadne.
Kako kupakabra izgleda? To stvorenje je obraslo kratkom smeom dlakom i lii
pomalo na kengura (pogotovo glavom). Kada se uspravi, visoko je oko metar i ezdeset
santimetara, oi su joj krupne i crvene, sa obrvama ali bez trepavica, ima otre zube i
trodelnu krestu (slika br. 160). Prednje ape su neto krae od zadnjih; ima po tri prsta sa
otrim kandama i opnom izmeu njih. Du kime joj se prostire polugrba sa otrim,
pokretljivim bodljama-perajima. Od lakata prednjih apa (ili ruku) do pola kime su mala,
snana krila. Kupakabre ne lete, ali su u stanju da se, poput veverica, otisnu u vazduh i da
preleu sa drveta na drvo, dodatno tako uznemiravajui ljude. Znaju da nou slete na
drvene krovove i da udaraju kandama - strah se onda noima uvlai u stanovnike
planinskih gradova Portorika.
Najjezivije kod kupakabre nije ni izgled, ni injenica da se hrani krvlju, ni
kljocanje vilicama ni coktanje jezikom, ve straan zvuk koji proizvodi kada prekrsti
ruke i trlja krila. To je zvuk na granici ultrazvuka i mnogi ljudi su imali krvavljenja iz
nosa i uiju, a bilo je i sluajeva ludila.
Napomenuli smo kako kupakabra iskljuivo sie krv, ali ima sluajeva gde su
probale jetru, pogotovo kod ovaca. Veterinar Karlos Soto pregledao je vie desetina leina
kod kojih su naete jetre, ali istovremeno - i veoma veto - isisana sva krv. Doktor Soto
iskljuuje mogunost da je to uinila ijedna poznata ivotinja sa podruja Portorika. Da bi
uas bio potpun, policiji je prijavljen sluaj maloletne M. H. koju kupakabra zamalo nije
ubila. Zahvaljujui samo pravovremenoj transfuziji, devojica je spasena. Kupakabra je
isisala skoro treinu njene krvi, i da starija sestra nije nasrnula vilama na nju, devojica bi
sigurno ispustila duu. Ceo grad Komerio dao se u potragu, ali bez ikakvog rezultata kupakabra kao da je propala u zemlju.
Marija Mohika, koja ivi u komuni Rio Lajas, dvadesetak milja severno od San
Huana, imala je u poslednje dve godine petnaestak susreta sa neobinim stvorenjima.
Izgleda da se pojavljuju svaki put kada ugledam NLO, izjavljuje ona. Kao da ih letei
tanjiri alju na Zemlju. Jasno, viala sam i vanzemaljce. To su oniska bia, sa tankom i
kratkom crnom kosom i oima crvene boje. Viala sam ih i zajedno sa kupakabrama, ali to
nije izgledalo kao kad ovek vodi psa ili kakvu drugu domau ivotinju. Marija ak tvrdi

da je nekoliko puta videla njihova gnezda, to znai da se one ve razmnoavaju na

Zemlji, ak i pod uslovom da su dole iz vasione. Moda je u pitanju proces ouvanja
vrste. Izgleda da kupakabrama odgovara topla, tropska klima.
U svom izvetaju, policajac Horhe Baindo tvrdi da je vie puta pucao na kupakabru,
da ju je pogodio ali da nije bilo krvi niti je stvorenje palo i umrlo.
Ufolozi, poput Martina, brane vanzemaljsku tezu, ali nije za odbacivanje ni teza po
kojoj je to stara, tek sada malo rasprostranjenija karika ivog lanca na Zemlji. Ukoliko je
to tano, kupakabra mora hitno da bude zatiena zakonom i to svuda gde se belei njeno
postojanje. Ali, postoji i hipoteza da je re o rezultatu genetskih eksperimenata...
U poslednje vreme, naroito su uestala pojavljivanja kupakabre u okolini mesta
Povaja, severno od San Dijega, u blizini ameriko-meksike granice. Napada stoku, a
posebno koze (otuda i naziv kupakabra - onaj koji isisava koze). Nekoliko stanovnika
Povaje zatrailo je lekarsku pomo, jer su i oni bili rtve napada ovog nepoznatog bia.
Izvukli su se sa dubokim ogrebotinama po licu i rukama. Napadnuti, i oni koji su bili
oevici nasrtaja na stoku, tvrde da je re o biu visokom oko 1,5 metra, sa neim na leima
nalik krilima slepog mia, dugih nogu i ruku s otrim, dugim kandama, lica nalik
pseem, na kome se istie neka vrsta surle kojom rtvama sie krv. Viano je samo
nou, te otud pretpostavka da se samo tada kree, to bi moglo da navede na hipotezu da je
re o nekoj vrsti, do sada nepoznatoj, slepog mia. Istina, ova ivotinja, ovolikih
dimenzija, nikada nije otkrivena - to ipak ne mora da znai da je nema. Na slici br. 161:
crte kupakabre iz Povaje, napravljen na osnovu iskaza oevidaca. (Tree oko, 5. avgust
1997)
Komentar: Ovo su neke od osobina demonskih udovita: pojavljuju se nou,
proizvode hladnou, imaju crvene oi, sisaju krv, izazivaju strah kod ljudi i ivotinja, i
to ne samo svojom pojavom ve i nekom nevidljivom silom, kojom u oveku stvaraju
oseaj jeze. esto se oseaj straha javlja i pre nego to je ovek video udovite. Sasvim
slino na ljude deluju i vanzemaljci.
A u vezi sisanja krvi, dobro bi bilo podsetiti se ta o tome govori Biblija:
* Samo pazi da ne jede krvi; jer je krv dua, pa ne jedi due s mesom. Ne jedi je;
nego je proli na zemlju kao vodu. Ne jedi je, da bi dobro bilo tebi i sinovima tvojim nakon
tebe, kad ini to je ugodno Gospodu. (Peta Mojsijeva 12.23-25)
Da bi dao ljudima znak da se radi o demonima, Bog je kupakabre primorao da sisaju
krv. Na taj nain su ljudi (koji imaju dovoljno znanja o Bogu) obaveteni da je cilj
ovakvog pojavljivanja demona, iskuavanje ljudi na kraju sveta.
Evo jo jednog izvetaja o kupakabri:
* Novinar amerike TV mree The End of the Line, Def Rensi, reio je da kao
pravi detektiv ispita poreklo vesti o pojavi udnovate ivotinje - to ga je dovelo do San
Antonija, u Teksasu, i lokalnog novinara Antonija Gilena, od koga je vest i potekla.
Ovome je, naime, jedan Meksikanac nastanjen u kraju ispriao kako je zamkom za vukove
uhvatio do tada nevienu ivotinju i predao je lokalnom univerzitetu na analizu. Def
Rensi pozvao je, kao gosta TV emisije, g. Gilena i s njim podue razgovarao.
Prema kazivanju Antonija Gilena, sve je poelo tako to se lokalnim novinama javio
jedan odgajiva stoke iz San Antonija i doneo fotografije (za koje je utvreno da su
autentine), jedne veoma udne ivotinje, uhvaene na njegovom imanju (slika br. 162).
Farmer je ispriao da je pre toga primetio da mu neko ubija stoku (ak je i magarac bio
napadnut i imao je veliku povredu na vratu), to ga je nateralo da postavi zamku. Jedne
noi, farmer je uo komeanje u prostoru ograenom za stoku i kada je izaao i upalio
farove kamiona, primetio je u zamci udnu ivotinju koja se otimala, bezuspeno
pokuavajui da skoi na njega. Preplaeni ovek je ugledao malo dalje jo dve takve
ivotinje mnogo veih dimenzija, koje su se kretale u skokovima od tri do etiri metra.
Fotografije prikazuju neko stvorenje slino divovskom guteru, sa velikom glavom
i, to je najudnije, sa nekom vrstom sonde koja je izlazila iz usta. To bi objasnilo zbog

ega veliki broj stoke u kraju nije bio usmren na nain na koji to ine poznate grabljive
ivotinje, nego je imala udne rupe po telu, to znai da je napadnutim ivotinjama,
jednostavno, kroz te otvore isisana sva krv. Na slici br. 163: Def Rensi pored fotografije
cele ivotinje.
Neka svedoenja dolaze i iz june Kalifornije. Ovaj kraj je uven po veoma bogatoj
i raznovrsnoj fauni u koju spada i veliki broj kojota i divljih zeeva. Meutim, u poslednje
vreme je primeeno da su ove dve vrste ivotinja poele naglo da nestaju, to su uoile i
vlasti, preporuivi veterinarima da ispitaju o emu se radi, jer se strahovalo da je u pitanju
neka epidemija. Prema miljenju Centra za vanzemaljska istraivanja, objanjenje bi
trebalo traiti u pojavi ivotinje nazvane kupakabra, o emu stiu potvrde sa svih strana.
Jedan farmer iz Kalifornije je ispriao kako je oko njegovog imanja bilo nekada veoma
mnogo kojota, koje su ukuani ak hranili virlama, ali su iznenada i neobjanjivo nestali.
Jedne veeri, pre nekoliko meseci, isti ovek je uo svinje kako uznemireno groku i
skie. Uzeo je maetu i poao sa psima prema ograenom oboru, kada je u polutami, u
blizini ograde, ugledao nekog udnog stvora koji ga je posmatrao. Psi su besno lajali, ali se
nisu usudili da priu stvorenju koje je, ugledavi maetu u ruci oveka, naglo skoilo,
polomilo dasku ograde i nestalo.
Drugi izvetaj je takoe iz Kalifornije, iz varoice Esperi. U tom kraju je takoe
primeen nestanak kojota, a jedna porodica je imala vie bliskih susreta sa udnim
ivotinjama koje se obino pojavljuju u sumrak. Prema njihovom kazivanju, stvar se
kree na dve noge, ima svetlo do tamno sivu kou sa nekom vrstom paperja iste boje,
zakrljale gornje ekstremitete koji se zavravaju sa tri prsta. Na leima ima neku vrstu
iljaka duine 50-60 cm. Glava porodice je jednom prilikom pratio u stopu ovu ivotinju
do obora sa svinjama, a drugom prilikom njegova ena je kroz prozor posmatrala dva
takva stvora, udaljena dvadesetak metara od ulaznih vrata. Nakon kraeg vremena, njen
suprug i sin su reili da im se polako priblie, ali su ivotinje, sa neverovatnim skokom od
1,60 m, preskoile ogradu i nestale.
Komentar: ovek ne moe ubiti demona. Smrt kupakabre desila se samo zato da
bi ljudi poverovali da se ivotinja moe ubiti, i da bi kasnije, kada ih kupakabre budu
poele svakodnevno napadati i povreivati, pokuali da se sa njima fiziki obraunaju, te
da bi, tako, nastradali!
Na slici br. 164 prikazani su ostaci nepoznate ivotinje, koji su 1997. godine
pronaeni u Meksiku.
* Na slici br. 165 su fotografije udnog stvorenja koje je u Zenici, u februaru 2001,
automobilom udario Damir Bradarac, nekadanji fudbaler, a danas trener zenikog
elika. ivotinja je dugaka oko pola metra, bez dlake je, izrazito miiavog prednjeg
dela skeleta, s kratkim prednjim nogama i izuzetno jakim i izduenim zadnjim nogama.
Posle nekoliko dana istraivanja, na Veterinarskom fakultetu u Sarajevu je reeno da je u
pitanju kuna zlatica, mali sisar iz familije kojoj pripadaju puh, jazavac, lasica U
Veterinarskoj stanici u Zenici, meutim, izriito tvrde da taj stvor ne pripada ni jednoj
poznatoj ivotinjskoj vrsti.
ak tri primerka ove neobine ivotinje pronaena su u okolini Zenice: drugi je
pronaen u Benlozima, sedam kilometara od Zenice, u blizini tunela Vranduk, a trei u
Arnautima, mestu trinaest kilometara udaljenom od gradskog centra, blizu izvora Babine
reke.
Vidoviti Milovan Dejanovi, koji za sebe kae da je putnik kroz vreme, kae:
ivotinja koja je ubijena u Bosni je delo jednog naunog projekta i ona ima svoje
ime i broj koji ja neu rei, i zato emo ovu ivotinju zvati kupakabra. Ona je delo i
senzacionalno otkrie genetskog inenjeringa i to tri zdruene laboratorije velikih zemalja.
Veliko finale projekta je obavljeno u jednoj velikoj laboratoriji u jednoj od te tri zemlje.
Najzanimljiviji je postupak stvaranja ovog mutanta, a obavljen je ukrtanjem gena
nosoroga, orla i aligatora. Tako je dobijen genetski mutant koji svojim izgledom podsea

na mini dizajn izumrle vrste dinosaurusa. Oni koji struno nadgledaju ovaj projekat, da bi
videli i utvrdili kako se ponaa u razliitim sredinama, ugradili su mu mali ip, a sve
informacije idu preko satelita. Kupakabru su posejali irom planete pomou svemirskog
broda nalik leteem tanjiru koji je takoe ljudska tvorevina, i te letilice nose oznaku TR-3.
Otuda nije ni udo to se ovaj mutant pojavljuje na mestima na kojima je prethodno vien
NLO.
Kupakabru su uvek sputali na odreenu teritoriju vertikalnim snopom vazdunog
jastuka, a pomou ipa i mikroodailjaa, na isti nain ih mogu pokupiti bilo kad i sa bilo
kog mesta.
Vidite, kupakabra se moe proizvesti i da dostigne veliinu 1.000 puta veu nego to
je to sada. Do sada su nauni timovi samo ispitivali kako to efikasnije upravljati njome, a
ostalo neka itaoci sami zakljue. (Zona sumraka)
Komentar: ta znae Dejanovieve rei da se kupakabra moe proizvesti da
dostigne veliinu i 1.000 puta veu nego to je to sada?
One znae da e se, kada pone atomski rat, demoni u obliju kupakabre
pojavljivati u mnogo veim telima od ovih koja stvaraju danas, a jedno od objanjenja
za to bie da je to posledica radioaktivnog zraenja nastalog atomskim bombardovanjem.
* El Kupakabra u srcu umadije.
El Kupakabra, to u prevodu sa panskog znai sisa koza, prvi put je primeena
1975. na Portoriku. Seljaci sa tog karipskog ostrva pronalazili su izmasakrirane ivotinje
kojima je bila isisana sva krv. Stvorenje odgovorno za ove napade prvo je nazvano Moka
vampir, ali je kasnije preimenovano u Kupakabra, zbog velikog broja ubijenih koza.
Napadi su prestali isto tako naglo kao to su i poeli (!), a paniku je zamenilo
uverenje da su za pokolj ivotinja odgovorni krokodili. Dvadeset godina kasnije, 1995, u
dva gradia, Orokovis i Morovis, ponovo su poeli da se deavaju misteriozni napadi.
Pronaeni su leevi koza, svinja i ostalih manjih ivotinja, a svima je bila isisana krv kroz
ranu na vratu.
Klanje ivotinja se nastavilo i uskoro je lokalni farmer Osvaldo Klaudio Rosado
(44) poeo da tvrdi da ga je sa lea napao gorila, ali da je uspeo da pobegne. Rosado je
primljen u bolnicu sa brojnim posekotinama i modricama. Njegove tvrdnje da ga je napao
gorila odmah su odbaene, jer gorile ive u Africi, a ne na Karibima. Krivica je opet
prebaena na kupakabru, a Rosado je postao lokalna zvezda. Te godine na ostrvu je
pronaeno 150 mrtvih ivotinja bez kapi krvi, a poeli su da se javljaju i prvi oevici.
Prema njihovim tvrdnjama, re je o neobinom stvorenju koje se kree neverovatnom
brzinom. Organizovane su brojne lovake potere, ali stvorenju nije bilo ni traga.
U poslednjih sedam godina prijavljeno je vie od 2.000 napada na domae ivotinje,
ali vrstih dokaza o postojanju kupakabre za sada nema. Pretpostavlja se da je re o
dvononom stvorenju, koje izgleda poput ukrtenog dinosaurusa i tigra. Neki tvrde da
kupakabra moe da skae kao kengur, i da smrdi na sumpor. Teorije o kupakabri su brojne,
od onih koje ukljuuju vanzemaljce, do teorija o potomcima dinosaurusa i prirodnim
mutacijama.
I pored pretpostavki da kupakabra postoji samo na Karibima, ini se da je neki od
njegovih daljih roaka primeen i u naim krajevima. Ba nekako u vreme kada je reporter
Zone sumraka dobio vesti iz Portorika, u nau redakciju je stigao poziv jednog veoma
uplaenog i uzbuenog oveka iz okoline Kruevca, koji je do detalja opisao svoj susret sa
ivotinjom veoma nalik na kupakabru. ivotinja na koju se sumnja da je na neki voleban
nain dospela u srce umadije, napala je i ubila jednu od njegovih koza.
Krenuli smo u selo Srnje i obili mesto gde se ovaj neobini susret zbio. Srnje je
svega 6 km udaljeno od centra Kruevca, i ima oko 1.000 stanovnika. U dogovoru da ne
objavimo njegovo pravo ime, na domain (koga emo u daljem tekstu zvati Dragan) nas
je upozorio da o dogaaju ne priamo po selu, zbog sklonosti naeg naroda da sve one koji
dou u kontakt sa neobinim ili zastraujuim, odmah nazove ludacima.

Po zavretku kolovanja Dragan se opredelio za stoarstvo, jer, kako kae, za

razliku od ljudi, ivotinje te potuju pogledom i srcem. Ljudi umeju da govore, to jeste
dar, ali dar koji esto ume da bude zloupotrebljen.
Ispriali smo mu ukratko priu o kupakabri, sisau koza iz Portorika, i pokazali
neke njene fotografije (slika br. 166 i 167), kao i one ubijenih ivotinja, na ta je on rekao:
Upravo to je ivotinja koju sam sreo. Izveo sam svoje koze na pau i reio da ovoga puta
ne idem na uobiajena mesta, ve da ih odvedem na proplanke koji se nalaze u umi
izmeu mog sela i oblinje Jasike. uma koja se nalazi izmeu ova dva mesta je prilino
gusta, ali je i ispresecana brojnim livadicama sa sonom travom. Posle dosta peaenja,
primetio sam da smo dosta odmakli u brdovitu umu. Reio sam da nastavimo dalje do
prvog mesta pogodnog za pau i odmor, i da tu ostanemo do veeri. Ipak, uma je bila sve
gua i u jednom trenutku sam pomislio da je ipak bolje da se vratim, jer je postojala
mogunost da izgubim neku kozu. Okrenuo sam se, primetio da jedne koze nema i potrao
nazad da je potraim. Nisam je zvao, jer me je uvek, kao i ostale, pratila i bez dozivanja,
vike i komande.
Dragan je ovde zastao, pa vidno rastuen nastavio: Kad sam se vratio nekoliko
stotina metara nie, za trenutak mi se uinilo da ujem nekakvo siktanje i zvuk slian
onome kada halapljivo pokuavate da utolite e sa bunara. Priunjao sam se i izvirio iza
jednog ogromnog drveta, koje mi je zaklanjalo vidik, i ugledao uasan prizor. ivotinja
nalik na ovu sa vae slike, uala je pored moje mrtve koze i sisala joj krv iz rane na vratu.
Bio sam tako prestravljen da mi se uinilo kao da mi je neko betonom zalio noge do
kolena. Nepomino sam zurio u prizor koji je ledio krv u ilama, i jedino to mi je prolo
kroz glavu u tom trenutku bio je strah za ostalih 11 koza, koje su mogle svakog trenutka
naii. udno, ali strah za sopstveni ivot nisam tada osetio.
Dragan je ponovo zastao sa priom i predloio nam da zajedno pokuamo da
naemo mesto na kome se sve odigralo, to smo i prihvatili.
Na oko sto koraka odavde se sve dogodilo, rekao je. Interesantno je da je
udovite u jednom trenutku podiglo glavu, valjda oseajui da nije samo, i pogledalo
pravo u mene. E, tada sam osetio jezu i pomislio da e me napasti, ali, moda zbog nekog
dara da pogledom krotim ivotinje, udovite se smirilo, okrenulo se i nastavilo da isisava
kozju krv. To je potrajalo jo nekih desetak sekundi, a onda se propelo na zadnje noge i
tada sam primetio da donjim delom podsea na kengura, s tom razlikom to je imalo
prilino velike kande na krajevima dugakih stopala. Glava mu je oiviena krznom, a
gornjom vilicom dominiraju dva zailjena zuba. Od trenutka kada se ta zver uzdigla od
lea i nekoliko sekundi ponovo gledala u mene, do trenutka kada je nestala iz mog
vidokruga, mislio sam samo na to kako da objasnim ocu ta se dogodilo. Poto je ivotinja
otila, dotrao sam do beivotnog tela koze, koja je na vratu imala dve rupice.
Neverovatno, ali iz njih nije istekla ni kap krvi, niti je okolo bilo mogue videti neku
krvavu mrlju.
Dok je Dragan zavravao svoju priu, stigli smo do mesta koje nam je opisao, i na
nekoliko stabala zatekli oguljenu koru, to je ukazivalo na to da je neko ovde otrio
kande. Prema njegovim reima, u ovim umama nema medveda, ali su tragovi jasno
ukazivali da ih je napravila ivotinja koja je visoka oko metar i po i koja je veoma jaka.
Kako u karipskoj varijanti kupakabra nije napadala kandama, pomislili smo da je re o
neem drugom, ali smo se potom uverili da je ipak re o njenoj bliskoj roaki. Neto dalje
od mesta na koje nas je Dragan doveo, ugledali smo le u raspadanju. Poto nam je na
domain objasnio da je on telo svoje koze pokopao neto dalje odatle, prili smo i primetili
da se radi o nekoj umskoj ivotinji, verovatno vuku, ije je telo bilo sasueno i u
raspadanju, a glava i vrat su ukazivali na to da je smrt nastala na isti nain - ugrizom za
vrat. Ostalo nam je samo da razjasnimo kako se dogodilo da vuk nastrada bez borbe, ali
primetivi tragove kandi na delu lea kod prednjih apa, shvatili smo da je i tu re o
izuzetno snanom napadau.

Nain na koji je ova zver dospela u Srbiju ostala je misterija, koju e verovatno
morati da reava neko kompetentniji od nas. Ukoliko, naravno, kriptozoolozi budu imali
hrabrosti da istrae ume u okolini Kruevca. (Zona sumraka, 14. maj 2002)
* Poega. Na podruju poekog sela Tometino polje i okoline na obroncima
Maljena, u poslednje dve godine oko dvesta ovaca usmrtila je za sada nepoznata ivotinja.
Niko jo uvek ne zna, niti je uspeo da vidi o kakvoj je ivotinji re. Ovce ostaju samo
preklane, ali ne i pojedene. Inae ovo podruje uvek je bilo pogodno za naseljavanje
divljih ivotinja, esto i onih krvolonih, koje su pravile tetu u stadima ovdanjih
stanovnika. Ipak, ova nepoznata ivotinja, ili ivotinje, unela je pravu paniku meu
stoare.
Ne vidi se da su ovce cepane, kae Radomir Markovi, metanin. Neka sila samo
zakolje ovcu, ispije joj krv i ostavi je. Mom roaku ovde u komiluku zaklane su etiri
ovce i jagnje, video sam, lee onako preklane na livadi, cele, samo popijena krv pod
grkljanom. Evo, ve dve godine nas ta zverka plai, pojavljuje se u prolee i jesen.
Misteriju u Tometinom polju pojaava i injenica da su samo na jednom mestu
primeeni tragovi krvolone ivotinje. Metani posle zalaska sunca ne izlaze iz kue.
Nauka nema odgovor, a lovci su u udu. Na slici br. 168: preklana krava. (Balkan, 18.
oktobar 2003)
* Povodom poplave napisa o kupakabri, tajanstvenom junoamerikom stvorenju
koje, navodno, napada stoku i pije joj krv, redakciji britanskog lista Fortin tajms javila
se izvesna Rut iz Aikvile, jedne daleke provincije te zemlje. Ona kae da u brdima oko
njene kue ivi ivotinja koja esto ubija ovce i koze njenog oca, ubijajui i po desetak
odjednom kad ih nae na okupu, i pijui im krv. Kad nae samo jednu, osim to joj popije
krv, pojede joj i srce i druge mekane organe.
Rut kae da je to ivotinja teke grae, veliine bernandinca. Ona je izriita da nije
u pitanju puma niti kakva slina ivotinja, i kae da se pre radi o neemu slinom meancu
neke takve zveri i velikog psa. Kad je videla opteprihvaenu sliku kupakabre, izjavila je
da ivotinja u stvarnosti nema nikakve bodlje, ali da su joj ui verno prikazane. (Tree
oko)
* Pronaena kupakabra? Dva lovca iz San Karlosa u Arizoni pronala su u umi
leinu udne ivotinje sa dugakim onjacima i ostacima neega to lii na krila. Telo
stvorenja koje se ve raspadalo kad su ga lovci pronali, podsea na veu verziju domae
make, sa nekoliko bitnih razlika: onjaci su naglaeno dugaki (lovci su ih nazvali
sabljastim), prednje noge su nesrazmerno dugake sa jednim zglobom vika koji im daje
izgled velikih stopala, i to je najbizarnije iz lea ivotinje se proteu udovi koji
nalikuju na krila. Telo je prosleeno na identifikaciju. (Tree oko, 26. januar 2010)
Komentar: Ako le ove ivotinje nije podmetnut ljudima da bi poverovali da se
ona moe ubiti, te da bi se od nje, kada pone ienje, branili orujem (i tako
nastradali), treba objasniti zato je avo umro, obzirom da ivotinja ovakvog izgleda ne
postoji niti je ikad postojala. Jer, da je postojala, bili bi vieni i drugi primerci iste vrste.
* Nepoznate zveri irom amerikog kontinenta. Dva odrasla konja na ranu
Utopija Majka i Glende najder, u amerikoj dravi Kolorado, pronaena su ubijena i
masakrirana, s tekim ranama koje ne nanosi nijedna poznata zverka. Ameriki istraiva
ak Zukovski posetio je ran i dokumentovao ceo sluaj. Jo dve ivotinje su pretrpele
napad trei konj i pas, ali, preiveli su. I ovi svedoci na telima nose neobine tragove
napada koji se ne mogu identifikovati kao zubi ili kande ijedne poznate zveri. Zukovski
je poznati istraiva NLO fenomena, koji otmice ivotinja pripisuje NLO aktivnostima,
tako da ne treba da udi to to je merio elektromagnetna zraenja na psu, i izmerio
neprirodno visoke vrednosti. ta je, kako i zato napalo konje i psa jo uvek se ne zna...
Za to vreme, kupakabra je u Meksiku aktivniji nego ikad tokom poslednja dva
meseca, ondanji stoari tvrde kako su zbog ovog misterioznog udovita izgubili oko 300
koza. Otkako se 1995. godine pojavio u Portoriku, kupakabra je proglaavan krivcem za

pokolje stoke u Meksiku, ileu, Nikaragvi, paniji, Argentini, Brazilu i Floridi (SAD).
Moda je vreme da se tom spisku doda i Kolorado... (Tree oko, 21. septembar 2010)
* 14. oktobar 2010. Misteriozni noni napadi u Namibiji. Stanovnici periferije
grada Ongvediva u Namibiji poslednjih nedelja slabo spavaju nou, a prie o tajanstvenoj
zveri koja upada u kue i dvorita i odnosi pse dospele su i do svetskih medija. U
poslednjem sluaju, psa vlasnika Lukasa Fotolele ubila je nepoznata ivotinja koja se
uvukla u kuu. Drugi svedok, Monika Simon, ak je i videla veliku zver koja je u dvoritu
napala njene pse. Kad je pokuala da je otera, zver je nasrnula na nju, a ona je jedva uspela
da zatvori vrata. Prema opisu, ivotinja je bela sa smeim delovima krzna, lii na neobino
velikog psa i veoma zaudara. Simon je ula kako zver ubija jednog od njenih pasa, ali se
ispostavilo da ga nije pojela, ve je samo pila krv. Da stvari po vlast budu jo
komplikovanije, lokalni metani za celu stvar optuuju vetiarenje. (Tree oko, 2.
novembar 2010)
* Tajanstvena zver terorie Vijetnam. Stotine domainstava u oblasti Bin Son ive
u panici od nepoznate zveri koja napada ljude i ubija stoku. Prema izvetajima, pronaeni
su tajanstveni otisci stopa dugi 15 cm, a skoro svi su uli rikanje od kog se ledi krv u
ilama. ef lokalne policije naveo je da teror traje ve dve nedelje, na obroncima planine
Dinh. Preko dvadeset pasa je ubijeno, a 15-tak ljudi tvrdi da ih je ujela udna ivotinja
nalik na ogromnog, duguljastog psa. (Tree oko, 31. maj 2011)
* 10. maj 2011. Potraga za udovitem. U gradu Stejtlervil (Steytlerville) u
Junoafrikoj Republici, ve mesec dana je u toku potraga za ovekom koji se, prema
izjavama svedoka, pretvara u udovinog psa i terorie stanovnitvo. Poslednji sluaj
dogodio se tokom uskrnjih praznika, kada ga je nekoliko ljudi ugledalo na ulici i
razbealo se. Stvor se, prema izjavama, pretvara u psa veliine krave, a po drugim
svedocima u ogromnog majmuna, svinju ili slepog mia. Prestravljeni, ljudi ne izlaze iz
kua kad padne mrak. Iz policije je saopteno da ne ele da odbace navode o demonu
koji menja oblik, jer su razgovarali sa mnogo zaista uplaenih svedoka, a uticaj droga ili
alkohola nije otkriven ni kod jednog. Metani su demona nazvali Bawokozi, to znai
zet. Nije poznato zbog ega. (Tree oko, 17. maj 2011)
* 28. februar 2013. udovite u Portoriku.
Policija grada Gvajama u Portoriku istraila je niz poziva metana iz itave te
oblasti koji tvrde da im nepoznata ivotinja ve mesecima napada i sakati stoku. Farmeri
Hose Oskar Melendez i Hardinez de la Reina izgubili su vie kokoaka i svinja, a obojici
su napadnuti i konji. Na internetu se mogu pronai potresne fotografije na kojima se vide
veoma duboke rane naneene otrim kandama, a jedno prase je preseeno na pola. ak i
istraivai kupakabre (koja se proslavila upravo u Portoriku 1995. godine) kau da tako
neto nikada nisu videli. (Tree oko, 19. mart 2013)
BIGFUT
Stanovnici Floride ve due vreme ive u strahu od ubice, krvolonog bia koje
samo podsea na oveka, ali ima pravu animalnu prirodu. Do sada je ve etvoro ljudi
izgubilo ivot, njihova tela su raskomadana i ostavljena da lee u lokvama krvi. Iz
nepoznatih razloga krvolok napada iskljuivo radnike u velikim vonjacima irom
Floride. Policijska istraga jo uvek ne poseduje konkretne dokaze i saznanje o motivima
ovog ubice, te je angaovan i priznati biolog dr Ralf Morscent. Ameriki strunjak je ve
rukovodio slinim istragama ukljuujui i onu iz 1993. godine koja je rezultirala
hvatanjem Bigfuta. Zbog svog preanjeg iskustva, dr Morscent je pozvan i ovoga puta da
pomogne u hvatanju enke humanoida nazvane Citrus Monster. udovite je primeeno
na farmama pomorandi i svedoci su ga opisali kao majmunoliko stvorenje visoko preko
2,70 m!
Ovo je najzloudnije, najlukavije i najopasnije stvorenje koje sam ikada
prouavao. Citrus Monster je enka Bigfuta koja se zapravo hrani ljudskim mesom. Ona

prati ljude i, pre zore, hvata ih i kida njihova tela do kostiju, kae dr Morscent. Nemoni
radnici sa plantaa, nezadovoljni akcijom policije, zatraili su od dr Morscenta da preuzme
sluaj, ali i da ime njihove kompanije ostane nepoznato javnosti.
Teror je poeo pre est meseci, ubrzo posle Boia. Voari sa Delrej-Bojnton-Dirfild
podruja su primetili da velika koliina voa nestaje na misteriozan nain. Drvee je bilo
jednostavno oljuteno, i svi plodovi su nestali. Onda su jednog jutra, ba kad je sunce
poelo da izlazi, tri radnika naila na stvorenje gigantske veliine. Prema njihovoj proceni,
bila je u pitanju enka dugih i jakih ruku koja je neometano brala pomorande sa drveta
i odmah ih stavljala u razjapljena usta. Brzo ih je spazila, velikom estinom jurnula ka
njima i usmrtila dvojicu radnika dok je treem nanela teke povrede. Preiveli mukarac
nije dugo mogao, zbog doivljenog oka, da da bilo kakvu izjavu i tek nakon nekoliko
nedelja smogao je snage da opie napadaa.
Moje kolege nisu uopte imale ansu da preive. Iznenadili smo udovite dok je
bralo voe. Nasrnulo je takvom estinom na nas da nismo mogli da se snaemo. Otrim
zubima je rastrglo oba moja drugara. Zanemeo sam, a noge su mi se paralisale. Samo
zahvaljujui tome to je udovite prvo nasrnulo na njih, ja sam dobio na vremenu i uspeo
da pobegnem. Meutim, scene nevienog nasilja i uasa e me jo dugo pratiti. Razjarena
ivotinja je zubima kidala meso dvojice mukaraca i jela ih kao da je to najprirodnija
stvar, rekao je jedini preiveli radnik.
Vlasti su odmah obavetene o ovom sluaju, ali su ga okarakterisale kao smean,
neverovatan i potpuno nemogu. Ipak, ivot je doneo novu potvrdu prie kada su jo
dvojica radnika sa plantae, Entoni Delabra (25) i Rej Kortiz (22) pronaeni mrtvi pre dve
nedelje a njihova tela oblivena krvlju i rasparana. Gigantski otisci stopala ukazuju da su
rtve bile praene pre nego to ih je udovite uhvatilo i usmrtilo. Kortizova leva ruka i
noga su bile prekrivene tragovima zuba, na njegovim leima je zjapila ogromna rana, a
desno stopalo bilo mu je otkinuto (slika br. 169).
Nadamo se da e vlasti konano obratiti panju na ova udna dogaanja. Ovo jeste
stvarna opasnost i nije plod neije bolesne mate. Ljudski ivoti su izgubljeni i nije
potrebno da jo neko bude ovako zverski muen do smrti, pa da se pokrenemo na akciju.
Bez obzira to ubica nije nama poznato bie, to ne pripada ni ljudskoj ni iskljuivo
ivotinjskoj vrsti, opasno je, ugroava nas i nee nestati kao filmski lik kada iskljuimo
TV, zavrava dr Morscent. Na slici br. 170: ilustracija krvolonog bia napravljena na
osnovu opisa oevidaca. (Zona sumraka, 1997)
Komentar: Ako bigfut uspeva da ovako preplai ljude danas, kada policije i
vojske ima na svakom koraku (i takorei na njihove oi), kako e izgledati susreti sa
njim kada, posle naputanja svih gradova, ovih ne bude bilo vie nigde? Pred ovekom
koji ima vrstu veru, meutim, ovakvo udovite ne sme ni da se pojavi.
Susret sa bigfutom desio se nedavno i Novosaanima Sreti Spasojeviu i Dejanu
Radulovu na Frukoj Gori. Naime, oni su videli stvorenje visoko gotovo 3 metra, koje
odgovara opisu bigfuta i koje je, kada ih je ugledalo, poelo da bei. Posle prvog oka,
dva oveka krenula su u poteru za njim, pratei duboke otiske njegovih stopala i
sluajui lomljenje granja ispred sebe, ali se trag, posle par kilometara, na jednom mestu
iznenada prekinuo, kao da je stvorenje propalo u zemlju. Ni posle par sati pretraivanja
okoline, njih dvojica nisu uspeli da odgonetnu gde se udovite sakrilo. Prema njihovim
reima, stvorenje je imalo crvene oi.
Pojave koje odgovaraju amerikom bigfutu su: kanadski saskvo, himalajski jeti,
alma iz ruskih stepa i jo neke. Iako ljudi ova stvorenja viaju ve dosta dugo, njihove
kosti nikada nisu pronaene. Pogaate zato. Ova ovekolika stvorenja, kako ih nazivaju
naunici, do sada nisu pokazivala agresivnost prema ljudima. Tu promenu svog
ponaanja ostavila su za vreme koje e nastupiti posle naputanja svih gradova, kada vie
nigde ne bude bilo hrane - da bi njihovi napadi na ljude, za neznalice, imali svoju logiku.
Na slici br. 171 i 172: dve od 14 fotografija Bigfuta.

17. januar 2014. Bigfut u dvoritu. Entoni Padila iz okruga Midland u Miigenu,
prvo je mislio da na svom imanju ima lovokradicu u kamuflanom odelu, a onda je uo
zvuke koje taj lovac proizvodi. Ne znam ni jedno stvorenje na svetu koje pravi takav
zvuk, rekao je Padila. Kada je konano nabasao na uljeza, ugledao je bigfuta koji se na
njegove oi zamutio i poeo da se pretvara u jelena, a Padila je doiveo udan oseaj da
mu veliko stopalo stvara tu sliku u svesti jer ne eli da bude vien. Tada je zvao erifa u
pomo i odneo mu neke uzorke, traei DNK analizu, ali u policiji su samo slegli
ramenima. (Tree oko, 4. februar 2014.)
LETEI LJUDI
* Gotovo da nema godine a da se u svetu ne zabelee bar dve-tri pojave leteih
stvorenja nalik oveku. Taj fenomen, nazvan NLH (neidentifikovani letei humanoid),
postoji ko zna otkada, ali se za njega ire zna tek otkako ga belee novine. Moda je prvi
tako registrovan sluaj onaj od 13. septembra 1877. godine, kada je izvesni V. H. Smit
iznad Bruklina video krilatu ljudsku figuru donekle nalik slepom miu. O tome je tada
izvestio Njujork san, a tri godine kasnije o slinom biu je pisao i Njujork tajms
viali su ga mnogi iznad Koni Ajlenda, kako leti na visini od oko 300 metara.
Vianja je, naravno, bilo i prole godine, ali je svakako najinteresantnije nekoliko
sluajeva koji su zabeleeni i video-kamerom.
esnaestog januara oko tri asa po ponoi, dok je patrolirao ulicom Alamo u
Montereju, Meksiko, policajac Leonardo Samaniego je ugledao kako se sa jednog povieg
drveta prema njemu stutava velikom brzinom neka udna ovekolika prilika. Naglo se
zaustavila nedaleko od patrolnih kola, da bi se zatim sasvim polagano prizemljila i
okrenula lice prema policajcu. Poto je sporo vozio, mogao je jasno da vidi da je re o
enskolikom stvorenju zaogrnutom u neto kao crni plat, sa ogromnim crnim oima bez
zenica. Zapanjen, dodao je gas, ali ga je stvorenje pratilo. as je nadletalo kola, as se
letei udaljavalo i prizemljivalo blie ili dalje ispred njih; tuklo je po krovu kola, grebalo
po oferajbni neim kao kande... Samaniego je poeo da poziva pomo preko svog
radija, utom je nekako stigao i do kraja ulice, gde se onesvestio. Takvog su ga nale kolege
koje je zvao u pomo i prevezle ga u bolnicu, gde je ubrzo doao sebi.
U intervjuu jednoj televizijskoj stanici, detaljno je opisao ta je doiveo. Medicinski
psiholoki testovi su pokazali da Samaniego nije bio pod dejstvom alkohola ili kakve
halucinogene supstance, kao i da je mentalno i fiziki sasvim zdrav.
Da nije re o izmiljotini potvrdio je Horhe Kontreras, policajac iz Santa Katarine,
koji je izjavio da je isto bie, zajedno sa jo dvojicom kolega, video tri dana ranije, ali o
tome nije progovorio dok ga Samaniego nije povukao za jezik. Javilo se jo dvoje
oevidaca, Norma Alisija Herera i njen brat. Ali je pravu senzaciju izazvao video-snimak
jednog metanina, napravljen 13. januara, na kojem je zabeleeno kretanje u visini neke
udne ovekolike prilike, za koju se pretpostavlja da bi mogla biti ista ona koju je sreo
Samaniego. Video-materijal su tada prikazala ak dva TV kanala, a o oba sluaja pisale su
i novine, El Norte i El Milenio.
Mesto gde je Samaniego video agresivno stvorenje stavljeno je 16. januara pod
specijalni nadzor, ali, koliko se zna, ono se tamo vie nije pojavilo.
Ali moda jeste u Meksiko Sitiju, 31. januara. Jer tog dana, oko 19. asova, fotograf
Salvador Guerero je iznad istonog dela tog grada video-kamerom snimio veoma slino
stvorenje tamnog humanoida koji je leteo na oko tri kilometra visine, kreui se ne ba
toliko brzo od zapada prema istoku. Mogao je jasno da vidi kako humanoid pokree neto
kao ruke i da na sebi ima vrlo taman ogrta. Snimak je Salvador napravio u prisustvu jo
jednog oevica, Enrika Jonka.
Jo jedno letee ovekoliko stvorenje snimljeno je video-kamerom 12. marta na
lokaciji ikvihuito, u meksikoj oblasti Pueblo. Snimio ga je Arturo Lopez.

A o vienju, odnosno snimanju kamerom slinog bia izvestio je svetsku javnost

sredinom januara ove, 2005. godine Ed ervud, vrstan istraiva NLO fenomena iz Santa
Monike, SAD.
Ed i njegova supruga Kris etali su tog 27. novembra prole godine ulicama Santa
Monike, kad su, oko 11. asova na nebu ugledali neki udan jezdei objekt. Prvo su
pomislili da je helikopter ili balon, ali kako se objekat polako sputao i to u njihovom
pravcu, shvatili su da mora da je neto drugo. To je izgledalo vrsto, i tamnosivo do
crnog... Nije proizvodilo nikakav zvuk, oblikom je podsealo na veoma velikog oveka...
Odmah sam pomislio na NLH-fenomen, svedoi Ed. On je odmah otrao do svog
apartmana koji je bio u blizini, zgrabio video-kameru i vratio se do mesta vienja. Neto
nije bilo u redu s baterijom, pa je ponovo morao da tri do apartmana da to sredi. Objekat
je bio na visini oko 250 m, iznad take od Eda i Kris udaljene oko 100 m, kad je Ed najzad
poeo da snima. Tako je nastao snimak u ukupnom trajanju od oko pet minuta, od toga 67
sekundi otpada na zumiranje objekta. Ed kae, a to se vidi i na snimku, da je NLH u
jednom trenutku, raskrilivi neto kao ruke, od sebe nainio krst na nebu, da bi ih zatim
spustio ostajui u poloaju slinom odmarajuem ili meditativnom. Potom je pravio jo
neke suptilne pokrete. Prema njegovoj proceni, humanoidni objekat je bio visok oko 2,5 m
i irok oko 1 m. Ubeen da je re o kakvom inteligentnom stvoru, Ed je u jednom trenutku
ak pokuao da s njim stupi u telepatsku vezu, ali bez uspeha. udna figura se zatim
polagano izgubila na horizontu.
Nekoliko dana posle toga, u lokalnoj avio administraciji su mu izriito rekli da u to
vreme 27. novembra, nad Santa Monikom nije bilo nikakvog neuobiajenog vazdunog
saobraaja.
Neidentifikovana letea ovekolika bia koja se, meutim, uglavnom ne daju
svrstati u kategoriju bilo anela ili demona kakve poznaje recimo hrianska tradicija
viaju se odavno irom planete. I ima ih svakojakih: krilatih (slika br. 173), bez krila,
delimino nalik nekoj ivotinji, polubiolokih polumehanikih...
Naveemo nekoliko starijih, a manje poznatih sluajeva, uglavnom iz prve
polovine prolog veka.
Juna 1905. u Voltani, panija, 240 ljudi je u toku vie dana videlo enskoliko
stvorenje obueno u belo, kako leti kroz vazduh. Nije imalo krila ili togod slino,
ponekad je letelo protiv vetra, a jedna svedokinja je izjavila da je neto udno pevalo dok
je proletalo iznad nje.
Jula 1908. u okolini Vladivostoka, lovci ali i neki drugi viali su tragove stopa
neidentifikovanog humanoida, koji su se naglo zavravali na stazi kao da je bie odatle
naprosto uzletelo. Picas V. K. Arsenijev je zabeleio da je udno stvorenje i video, bilo je
ogromno i krilato, ali nije uspeo da ga sasvim osmotri zbog magle, a i zato to je bie, kao
uplaeno od susreta, brzo odletelo.
U zimu 1936. u Pavlodarskoj oblasti, Kazahstan, 15-godinja E. E. Loznaja je na
putu do kole ugledala iznad sebe priliku nalik oveku srednjeg rasta, obuenu sasvim u
crno. Dok je ovek proletao, devojica je primetila da umesto lica ima neku crnu plou,
iz neeg kao nos mu je kralo, na glavi je imao lem, a na leima neto nalik ruksaku.
U vedskoj je 1946. esto vian veliki crni, krilati humanoid bez glave! Slian
bezglavi stvor pojavljivao se 1963. u Kentu, Engleska.
estog januara 1948. u jednom mestu u dravi Vaington vie ljudi je videlo leteeg
oveka, kako na oko 6 m iznad zemlje nastoji da odri ravnoteu pomou dugakih
srebrnkastih krila privrenih za telo neim slinim kaievima. Ranih 50-tih godina, u
Pelotasu, Brazil, esto su viana dva pticolika humanoida visine oko 2 m, kako lete neto
iznad mora; mogli su da uzleu sasvim vertikalno.
Osamnaestog juna 1953. u Hjustonu, Teksas, tri oevica su videla ovekolikog
krilatog stvora, obuenog u crno, lica nalik imiovom.

Godine 1956. u Fols Sitiju, Nebraska, viana je krilata ovekolika kreatura kako leti
samo oko 5 m iznad zemlje. Krila raspona takoe oko 5 m i, izgleda, neim privrena za
ramena, bila su joj kao od sjajnog aluminijuma, a oko donje polovine tela kruila je
viebojna svetlost. Stvor je na grudima imao neto kao kontrolnu plou. Vienje bi se
moglo odnositi na kakvog neobinog pronalazaa, da nije jo nekih detalja koje su opisali
oevici: veoma smeurana koa, preogromne vodnjikavo plave oi, zastraujue, skoro
demonsko lice. Svedoci su takoe tvrdili da su bili paralizovani kad bi taj ovek proleteo
iznad njih.
A jedan od najuvenijih NLH-a je svakako tzv. Motmen, koji se esto pojavljivao
66. i 67. godine u zapadnoj Virdiniji.
U Da Nangu, Vijetnam, 1969. godine, noima je bila viana ena sa ogromnim
krilima slepog mia, sva u crnom ogrtau, ispod kojeg je kad ga raskrili bila sasvim naga.
Iz nje je plamtelo jezivo zelenkasto svetlo.
Godine 1976. u Kornvolu, Engleska, pojavljivao se sivi humanoid s licem nalik
sovinom, velikih uiju i crvenih oiju koje su plamtele (slika br. 174).
Na Kritu, u brdima Asterusi, 1987. vieno je dinovsko krilato bie, pola ovek
pola slepi mi.
A da su neidentifikovani letei humanoidi viani i mnogo, mnogo ranije, svedoe
drevne legende, kao na primer ona indijanskih naroda Centralne Amerike o tzv. Pmolu,
ogromnoj ovekolikoj ptici s crvenim oima. O takvim biima ima legendi na svim
kontinentima, a neka od njih se i danas mogu sresti u Junoj Africi.
Ed ervud je dobro znao za sluajeve neidentifikovanih leteih humanoida u
Meksiku ne samo za one ovde pomenute, ve i dosta drugih, starijih i pokuao je da
nae srodnost tih stvorenja, ukljuujui i ono koje je on video, sa nekim mitskim biima
drevnih Asteka, Maja i Inka. Izvor za poreenje bila mu je knjiga V. Rejmonda Drejka
Bogovi i astronauti drevnog Zapada.
I zaista je naao izvesnu slinost izmeu nekih NLH-a i, recimo, mitskog Ikala tri
stope visokog, dlakavog humanoida za koga se verovalo da je iz drugog sveta, a esto je
opisivan i kako leti uz pomo neega na leima to lii na raketu. Smatran je i jednom
formom boga smrti, koji leti kroz vazduh i krade ene. Iz Drejkove knjige ervud navodi
i podatak da su Asteci izgleda ne bez razloga verovali da je no puna fantastinih
udovita, ukljuujui i vazdune demone koji napadaju i kidnapuju ljude. I to dovodi u
vezu sa brojnim svedoenjima u Meksiku i okolnim zemljama, naroito izmeu 40-tih i
60-tih godina prolog veka, o nekim tamnim, patuljcima slinim stvorenjima koja su
izletala iz udnih svetlosnih lopti, letela kroz vazduh i napadala ljude, esto ih i paraliui
zaslepljujuom svetlou.
Da li to, dakle, nad Meksikom (i ne samo nad njim) lete opaka mitska bia, jesu li se
to vratila, ili nisu nikad ni odlazila? pita se ervud. Ili lete i opaka i ona druga, dobra
bia? Jer ima tamo dosta svedoenja i o takvim, dobroudnim NLH-ima, a naroito od
1991. godine. Tanije, od 11. jula 1991., dana koji e ostati upamen po rekordnom broju
vianja NLO-a u Meksiku, posebno nad Meksiko Sitijem, ali i nad mnogim drugim
velikim gradovima sveta. A gle uda, ba to je datum kad po proroanstvu Maja treba da se
vrati bog Kecalkoatl! Dobri bog koji je prosvetlio drevne narode Centralne i June
Amerike, ostavljajui im u batinu udesno razvijenu civilizaciju, i koji je na odlasku
poruio da e se opet jednom vratiti, kad nastupi era Kosmikog buenja, Promene
Zemlje...
Viaju li se to dakle nad Meksikom, od 1991. godine, i Kecalkoatlovi izaslanici,
moda ponekad i sam Kecalkoatl? pita se ervud.
ervud je uoio jo neto indikativno, vezano za svedoenja o tamnim leteim
humanoidima, odnosno obuenim u crno. Po njemu, samo to crnilo ne mora automatski
znaiti i da je re o opakom biu. Jer po proroanstvu astekih svetenika, i sam dobri bog
Kecalkoatl vratie se obuen u crno, a uz to, bie bele puti, ali s crnom bradom...

Zato je i za bie koje je on video i snimio, kao i za neka slina viena nad
Meksikom koja je na ovaj ili onaj nain donekle obeleavala crnina rekao: Uglavnom,
ne oseam nita negativno u njihovoj pojavi, niti bi to trebalo da oseaju drugi. ak
naprotiv...
U prilog njegovom miljenju moda ide i jedan sluaj koji se desio ba negde s
poetka proreenog Kecalkoatlovog povratka. Tada je fotograf Kobarubius svojim
aparatom snimio neku udnu ovekoliku figuru iznad Suneve piramide u Teotihuakanu,
za vreme jednog drevnog meksikog praznika. Priliku nije spazio golim okom, ve ju je
otkrio tek na razvijenom filmu. Poveao je taj detalj, i na svoje i iznenaenje prijatelja s
kojim je bio na proslavi, ugledao je tamno humanoidno bie kako lebdi visoko nad
piramidom i okupljenim narodom, u kleeem poloaju kao da se moli!
Jo u 2004.
U prvih desetak dana januara, blizu Naugataka, Konektikat, vie svedoka, uglavnom
kasnije nou, vialo je na jednom putu vie razliitih ovekolikih bia, meu kojima i
jedno visoko oko 2 m sa ptijim kljunom, udnom krestom na glavi i sa mnogo
izbaenih zuba. Stvor je na sebi imao odeu svu od etvrtastih zakrpa, crvenih i utih, i
odskakalo je od zemlje kao lopta, povisoko i podaleko.
U Voleverhemptonu, Engleska, 8. marta oko 10 asova uvee, dvojica prijatelja su
se na jednoj farmi susreli sa sivkastim ovekolikim stvorenjem visokim oko 2 m. Imalo je
krila i kande, i preletalo je s jednog visokog drveta na drugo.
U San Luisu, Argentina, u noi izmeu 21. i 22. aprila, mnotvo ljudi je videlo
beskrilog humanoida kako leti s krova na krov. Jedni su svedoili da je bio crn i malen,
drugi da je bio visok i obuen u belo. Bilo je jo kombinacija, pa je mogue da je re o
vie NLH-a.
U mestu Martinez, Kalifornija, u noi 16. maja, izvesna Lejla Vingejt je sa svog
prozora videla ovekoliko bie boje re sa krilima kao u slepog mia, kako krui nad
oblinjom rafinerijom. Jasno je osetila kako neka uasno zla energija dotie do nje od tog
stvorenja. (Tree oko, 15. mart 2005)
* Kiobranom najurila fantoma. Ljubovija je u drugoj polovini ovog leta dospela
u iu interesovanja svetskih i, naravno, domaih medija. Malo ko na ovoj planeti danas
ne zna da su njeni graani, meu kojima je i mnogo oevidaca, krajem avgusta imali
bliski susret koji je, dodue, do danas ostao misterija.
Vest koja se, kao to je i red, prvo pronela arijom glasila je: tajanstvena pojava,
fantom, nepoznato stvorenje, neto slino Betmenu ili Supermenu... (zavisno od izvora)
vieno je toga dana kako leti na nebu iznad varoi.
Svedoenja oevidaca podstakla su matu, pa su u opticaj puteni i vanzemaljci, i
neobian balon, i neka vrsta lutke-robota na daljinsko upravljanje, pa i da, na taj nain,
Amerikanci prevru nebo (poto su prevrnuli zemlju) pokuavajui da lociraju i uhvate
Radovana Karadia i Ratka Mladia.
Kad je re o samom nepoznatom leteem objektu (NLO), svedoci gotovo da su
jednoduni: najvie, ipak, lii na oveka-mukarca ogrnutog crnim platom i okruenog
udnim odsjajem, oi su mu sijale crveno, a menjao je smer i kretao se brzo kao da ima
motor.
- Deca, koja su se igrala ispred kue, pozvala su me da vidim oveka koji leti nebom
izjavila je novinarima jedan od oevidaca Slavojka oki. Istrala sam i videla da
iznad nje zaista lebdi neki mukarac. Kad nas je ugledao, naglo se okrenuo i nestao iza
kue.
Po reima oevidaca koji nisu eleli da im se u tampi pominje ime, figura
ovekolikog oblika najpre je, s krova zgrade u Karaorevoj ulici, preletela na krov
takozvane ute zgrade, a onda je, brzo menjajui smer, odletela prema Ljubovijatransu.

Misteriozno bie pojavilo se na nebu Ljubovije i sledeeg dana, oko tri sata
popodne. Ovoga puta, kako se tvrdi u novinskim izvetajima, videli su ga svi koji su se u
tom trenutku zatekli u Drinskoj ulici.
A to nije bilo malo sveta jer su meu njima bili i navijai koji su na stadionu ekali
poetak utakmice s Partizanom. (Uzgred, gostovanje crno-belih, kako tvrde izvetai,
proteklo je u senci ovog senzacionalnog dogaaja, to samo potvruje da je fudbal i dalje
najvanija sporedna stvar.)
- Ispred mene se iznenada pojavilo stvorenje kojem se nije videlo lice. Ruke su mu
bile ispruene, a kretalo se pravo prema meni. Poto sam se na smrt uplaila, poela sam
da maem kiobranom, a ono je iznenada ustuknulo i odletelo prema vrhu brda Kik
opisala je ove dramatine trenutke Zorka Milutinovi koja je, kako tvrdi, fantoma srela
dok je ila u duan.
I dok su se po gradu ispredale nove prie, novi oevici dali su opis gotovo identian
onom posle prvog susreta zbog ega su i oni koji su sumnjali u ovo udo, ili su celu priu
pokuali da racionalizuju, ostali bez teksta.
Leta nije vien u sledea 24 sata, ali su grupe graana, veinom mladih, ekale na
ulicama da se pojavi. Do zakljuenja ovog broja, iz Ljubovije nije bilo vesti o novim
susretima, to ne znai da je udo bilo za tri dana.
Mnogi izvetai, kako su objavili u svojim listovima, pokuali su da dobiju bilo
kakav komentar policije, ali su naili na zid utanja. Jedan od njih je ipak uspeo da sazna
da je istraga u toku, iako niko nije prijavio sluaj. to e rei da su nadleni organi
obaveteni.
Tajanstvena bia, nalik ovom koje je uznemirilo graane Ljubovije, poznata su u
prolosti, a najsliniji im je takozvani motmen (ovek-moljac), koji je, po svedoenjima
takoe brojnih oevidaca, vien stotinak puta 1966. i 1967. na nebu Zapadne Virdinije.
Prvi su ga put videla u novembru 1966. petorica mukaraca na lokalnom groblju
dok je leteo iznad drvea. Tvrdili su, isto tako, da je izgledao kao ljudsko bie, s krilima i
sjajnim oima.
Iako ne postoji logino objanjenje za pojavu ovakvih stvorenja, mnogi naunici
koji prouavaju paranormalne fenomene istraivali su sluaj i utvrdili da je previe
pouzdanih svedoka da bi se pojava mogla zanemariti. (udo, septembar 2005)
* Stiu krilata udovita! Moda su izmiljeni, moda nisu uglavnom, mnogo je
onih koji tvrde da su videli letee ljude, ili neto to lii na njih.
Krajem septembra prole godine, pedesettrogodinji mukarac iz La Krosa u
amerikoj dravi Viskonsin i njegov dvadesetpetogodinji sin vozili su se autoputem kraj
Holmena, kada se oko 9,30 uvee krilati humanoid najpre obruio na njihovu oferajbnu a
zatim uzleteo vertikalno u nono nebo, za par santimetara izbegavi udarac u staklo.
Stariji mukarac, koji je zamolio novinarku Lindu Godfri da mu ne objavljuje puno
ime ve samo njegovo iroki ime Vohali, ispriao je da je udovite imalo krila prekrivena
koom koja su podseala na krila slepog mia, raspona izmeu 3 i 3,6 metara. Vohali je
dosta precizno nacrtao ono to je video. Neobino stvorenje imalo je izraena rebra, noge
nalik ljudskim ali sa povijenim kandama na vrhovima prstiju i neto poput ruku takoe sa
kandama na kraju. Oi su mu bile ute, lice iskeeno, a usta puna otrih zuba. Dok je
uzletalo u no, Vohali i njegov sin su uli kako zavija. Posle tog susreta oba mukarca su
se razbolela, a Vohali je ostao u krevetu itavih nedelju dana.
I ranije su se pojavljivale prie o krilatim humanoidima. Najpoznatiji meu njima su
Motmen (ovek-moljac) iz zapadne Virdinije i Aulmen (ovek-sova) iz Kornvola. Mesec
dana posle objavljivanja Vohalijeve prie, istim novinama se javila osoba koja se potpisala
kao jedan od vienijih graana Riforda (Riford u Vermontu), koji je insistirao na
anonimnosti bojei se da bi ljudi pomislili da je siao s uma. ovek je opisao da je video
krilato udovite neverovatnog izgleda. Stvor se stutio nadole niotkuda i obruio se na
veliku crnu vranu koja je stajala na vrnim granama bora, pie oevidac. Nisam

poverovao sopstvenim oima, a onda je stvor poeo da krui u vazduhu oko moje kue i
morao sam da priznam sam sebi da je ono to gledam stvarnost a ne halucinacija! Stvor
ga je podsetio na Groznog udovite koje su vie puta viali stanovnici Riforda i
oblinjeg Berkira u periodu od 1925. do 1928. godine. Seam se da mi je deda jednom
priao o Groznom, ali sam mislio da je to samo zabavna izmiljotina a ne stvarnost, kae
svedok. Ali ono to sam video nije bila nikakva izmiljotina i od srca se nadam da nikada
vie neu videti nita slino!
Grozni je opisan kao krilato bie koje podsea na veoma velikog grifona sivkastih
krila, iji je raspon oko 3 metra. Imao je rep slian zmiji, iste duine koliko su mu dugaka
krila i ogromne kande kojima je lako mogao obuhvatiti kantu sa mlekom. Jedan od
svedoka iz Berkira je tvrdio da je video Groznog kako leti na visini od ak 15 metara i u
kandama nosi dete koje je cvilelo i plakalo. Drugi su smatrali da Grozni nije nosio dete
ve neku manju ivotinju, najverovatnije ovcu.
uveni pisac horora H. P. Lavkraft se i sam zainteresovao za Groznog i razgovarao
sa nekolicinom oevidaca. Ispriao je kasnije prijateljima da je ubeen kako se ti ljudi
uopte nisu prevarili da su videli ono to su opisivali. Lavkraft e kasnije zapisati:
Grozni je od tada poeo obilno da hrani moju matu i tokom vremena postao osnova
veine mojih izmiljenih pria.
Na slici br. 175: spomenik Motmenu. (Tree oko, 15. januar 2008)
* Meksiki ovek imi izazvao grip?
Stanovnike severne meksike drave ivava su ujutro 27. marta doekale neobine
vesti. ivava Herald je na prvoj strani objavio tekst pod naslovom: PANIKA ZBOG
HUMANOIDA U LA HUNTI, GUERERO! Novine su obavetavale itaoce da je visoko
humanoidno stvorenje koje moe da leti napalo vozaa i izazvalo optu paniku. Otkako je
taj stvor, popularno nazvan ovek imi, prvi put vien a javilo se nekoliko
oevidaca irom regiona je pronaen veliki broj ovaca otkinutih glava.
Tu je i pria o neimenovanom studentu koji je, uspanien zbog predstojeeg ispita,
odluio da se provoza poznatim putevima i tako smiri ivce. Bilo je vee, 6. marta 2009.
Iznenada, student je ispred sebe ugledao figuru koja je neobino liila na oveka ogrnutog
ebetom. Ta figura je zgreno leala na asfaltu. Student je zaustavio dip kraj puta i izaao,
mislei da je oveku na putu verovatno potrebna pomo. Iznenada, zgrena figura je
skoila na noge i jurnula ka studentu, a ono to je izgledalo kao ebe omotano oko ramena
se rairilo u par krila koja su natkrilila irinu puta i stvor je uzleteo ka nebu. Uplaeni
student je utrao u svoj dip, dao gas i svom brzinom krenuo kui, ali ga je stvorenje
progonilo itavih 15 minuta, pre nego to je nestalo. Ipak, imao je prilike da ga dobro
pogleda.
Prema studentovom opisu, ovek imi je humanoid sa sjajnim crvenim oima i
visok oko dva metra bar kada se gleda iz dipa. Lice mu je prekriveno dlakom, a ruke
mrave i slabe, nalik prednjim nogama kengura. Nekoliko puta je udarao po prozoru dipa
na mestu suvozaa dok je student pokuavao da napravi to vei razmak izmeu sebe i
leteeg monstruma. Student je video da ovek imi ima dva odvojena para krila, jedan
veliki par koji se protezao iz njegovih ramena i manji par postavljen neto nie.
Nekoliko nedelja posle teksta objavljenog u ivava Heraldu, ena po imenu Ivon je
nedaleko od kapije groblja videla stvorenje koje je odgovaralo opisu oveka imia.
Ivon je prethodno odvezla autom svog prijatelja u La Huntu i u povratku odluila da krene
ulicom pored groblja. Tada ga je ugledala, to zastraujue stvorenje sa ogromnim krilima,
visoko najmanje etiri metra. Stvorenje je nije napalo ali je Ivon rekla svojoj majci, kada
je konano stigla kui, da je svojim oima videla Smrt lino. Tek nekoliko dana kasnije su
ule o studentu i njegovom susretu sa ovekom imiem i zakljuile da je Ivon
verovatno videla to isto bie.
Zatim je lokalni farmer ispriao da je video oveka imia, kako pokuava da se
ispetlja iz mree koju farmer stavlja iznad njive kako bi zatitio useve od grada. Kada je

ugledao crvenookog monstruma, prestravljeni ovek se samo okrenuo i poeo da tri

koliko ga noge nose. Vratio se tek sledeeg jutra, ali od nezvanog gosta nije bilo ni traga ni
glasa.
La Huntom krue i glasine da je oveka imia video i jedan deak koji je, zbog
oka, zavrio u bolnici. Jo uvek su nepotvrene prie da je snimljena i fotografija ovog
stvora.
Izgleda da su se susreti sa ovekom imiem ovih dana proredili, ali je enigma
njegovog postojanja jo uvek nerazjanjena.
Treba pomenuti i fenomen Kupakabre. Prie o tom monstrumu iz Portorika su
krenule 1995. godine, kada su oevici prvi put ugledali veliko, neobino krilato stvorenje
koje lebdi iznad stada ovaca. I slinost sa Motmenom (ovekom Moljcem) koji je vien
u amerikoj dravi Virdiniji, izazvale su zabrinutost ljudi i strah da je ovek imi
vesnik neke predstojee katastrofe. Tu priu je podgrejala tvrdnja da Motmenovo
pojavljivanje uvek koincidira sa nekom tragedijom. Danas mnogi tvrde da je pojava
oveka imia zapravo predskazala epidemiju svinjskog gripa N1H1, koji je do sada
najtee pogodio upravo Meksiko.
Ne iskljuuju se ni teorije da je ovek imi vanzemaljac, demon natprirodnih
moi ili ak potpuno nova vrsta nama sasvim nepoznata. A moe biti da je samo proizvod
histerije ili obine prevare. Dokaza ni za jednu od ovih teorija nema, pa tako misterija i
dalje ostaje misterija. (Tree oko, 22. septembar 2009)
* Dvadesetoro stanovnika rumunskog sela Gemeni, vrsto veruje da su videli
glavom i bradom Supermena u onom njegovom uvenom plavom kostimu. Sasvim
pouzdani i ozbiljni ljudi su ga videli kako prelee iznad sela, kae policajac Jon Anuta.
Konstantin Toader (41) tvrdi: Izgledao je kao Supermen i leteo je polako i uspravno na
oko 90 metara iznad tla. Video sam ga! (Tree oko, 1. januar 2008)
* 5. oktobar 2013 ta to leti nad ileom? Iz ilea stiu prilino sablasne vesti.
Mnogi graani Santijaga tvrde da su videli letee stvorenje nalik na amerikog zloslutnog
Motmena. Jedan svedok je prvo opisao dva metra visoku rau koja je u gradskom parku
skakala s drveta na drvo, drugi je medijima ispriao kako je gledao letee ovekoliko
stvorenje sa velikim krilima, koje je u letu jelo psa. Trei je takoe opisao leteu rau, ali
je na njoj spazio i udove nalik ljudskim... Pojavio se i jedan snimak, neobian ali i prilino
mutan... (Tree oko, 15. oktobar 2013)
VUKODLACI
1. Alison ajarni preivela je krvavi masakr u planinama Rumunije kada je
autobus koji je vodio turistiku grupu naleteo na opor bia koja ona opisuje kao
vukodlake. Ova studentkinja na Barlington koledu ovako je opisala njihov napad koji se
odigrao novembra 1997:
Boe, oni e nas rastrgnuti!, glas pun panike i uasa razlegao se autobusom dok su
desetine pari maljavih, ivotinjskih apa sa velikim kandama udarale po prozorima
vozila. Moji saputnici su se povukli u ugao autobusa, zagrlili se meusobno,
pokuavajui da se odbrane od razjarenih ivotinja. Pla i oajniki krici odjekivali su u
autobusu. Onda su vrata autobusa naglo popustila i jedan iz opora vukodlaka uskoio je u
mranu utrobu vozila.
Tek tada sam shvatila da sam, zapravo, ja ta osoba koja besomuno vriti!
Jednostavno nisam mogla da shvatim da ivot moe da bude ispunjen protivrenostima.
Samo nekoliko sati pre ovog uasa uivala sam u putovanju po Evropi. Doivela sam da se
ispuni moj ivotni san da posetim Rumuniju, domovinu moje bake. Kada je moj deko
saznao da putovanje ukljuuje i posetu zamku Vlad Tepas, Drakulinoj kui, poeo je da
me zadirkuje. Polualjivo mi je predloio da ponesem krst.
Alison dalje pria kako je autobus prolazio kroz planinske predele Rumunije, kako
je sve izgledalo idilino. Ipak, nije mogla a da ne primeti kako je turistkinja iz Engleske,

koja je sedela pored nje, veoma nervozna i kako grozniavo bulji u daljinu. Upitala ju je
ta je uzrok njenoj uznemirenosti i dobila odgovor: Jedan seljak mi je ispriao jezivu
priu o tome kako ba u ovim krajevima ive vukodlaci.
Alison se samo nasmejala i odmahnula glavom na, kako je mislila, iste
praznoverice. Kada se spustila no, a magla postala gusta kao testo, voza je bio prisiljen
da uspori; i na njegovom licu pojavila se velika zabrinutost. I Alison je poela da osea
nelagodu. Tvrdi da je videla senke udnih bia kako skau u mranoj umi. Iznenada se
zauo ivotinjski urlik, a devojka iz Engleske je zarila svoje nokte u ruku svoje saputnice
Alison. Ne brini, to je samo vuk, teila je ova. No, kako su krici i urlikanje sledili jedan
drugog, ni sama Alison vie nije bila sigurna da se zaista radi o vukovima. Sumnja se
pokazala opravdanom kada su vukodlaci opkolili autobus. Vozilo se zaustavilo uz kripu
konica i svi putnici su imali utisak da su udarili u neki predmet. Dok su se gledali
meusobno sa uenjem na licu, autobus je poeo da podrhtava. U sledeem momentu
stakla na prozorima su poela da pucaju uz stranu buku, a dlakave ruke desetine
ivotinja da hvataju svoj plen. Kada je prvi vukodlak uskoio u autobus, voza je pokuao
da ga zaustavi uperivi zapaljeni smotuljak hartije u njegovo lice. udovite ga je oborilo
jednim zamahom ape i autobus je ubrzo zahvatila vatra (slika br. 176).
Vritala sam kao nikada u ivotu. Panika me je obuzela da jednostavno nisam u
prvom trenutku shvatila da taj neljudski glas dolazi iz mog grla. Nekako sam uspela da se
okrenem i spazila sam da je mesto pored mene prazno - ogromne ruke su upravo izvlaile
telo Engleskinje kroz prozor. Krv je ikljala na sve strane, lice mi je bilo vlano, parii
tela mojih saputnika su me udarali, a otuan miris guio. Jedan vukodlak, monstruozna,
izvitoperena kopija ljudskog stvora, krenuo je ka meni. Zatvorila sam oi, uhvatila krst na
mojim grudima i pomislila: Blagi Boe, spasi me. Osetila sam kako me neto die u
vazduh i baca preko ramena. Verovatno sam se onesvestila, jer sledee ega se seam bilo
je buenje na sveem vazduhu. Baena sam na blatnjavo zemljite, i zver se nagnula nad
moje lice. Tada, pod svetlou punog meseca, spazila sam zakrvavljene oi i razjapljenu
eljust sa zubima poput ajkulinih. U momentu kada je vukodlak krenuo sa namerom da
zarije otre onjake u moj vrat, setila sam se oruja koje mi je dao moj deko. Poto sam
jo uvek vrsto drala u aci krst, uperila sam ga prema vukodlaku i zarila ga u njegovo
desno oko. Zver je ustuknula i posrui poela da se povlai. Na moju sreu, nestala je i
ostavila me da leim na zemlji. Poela sam da puzim, jer vie nisam imala ni atoma snage
u nogama. Nakon nekoliko metara ugledala sam autobus u plamenu i shvatila da niko od
mojih saputnika nije preiveo. Ostala sam jedina iva i to mi je dalo snagu da se dignem
na noge i potrim. Stigavi do prvog sela, utrala sam u prvu kuu i zatraila pomo.
Kasnije mi je policija rekla da nijedan putnik nije preiveo, ali da nisu pronaena ni
njihova tela. Sluaj je oznaen kao mogui teroristiki napad. Iako mi skoro niko ne
veruje, u mojoj svesti ostae pravi dokaz za uas koji smo doiveli, zavrava Alison
ajarni.
Na slici br. 177: izgled vukodlaka prema Alisoninom kazivanju.
Komentar: Zahvaljujui svojim ljudima u policiji i medijima, demoni su ovaj
sluaj zatakali, i interesovanje javnosti za njega sveli na razumnu meru, kao to su to
uinili i u svim ostalim, slinim sluajevima koji su se desili u poslednjih nekoliko stotina
godina. Jer, njihov cilj nije da se za ovakve dogaaje ne zna, ve da ih ljudi, kada za njih
uju, ne shvate ozbiljno i da, zbog toga, ne naue kako bi od udovita mogli da se
odbrane uvek (tj. kada pone ienje). Iako je slinih dogaaja u istoriji bilo na
milijarde, ni nauka, ni policija, ni verske organizacije nisu ostavile gotovo nijednu
zabeleku o njima, a kamoli istinito objanjenje ta ti dogaaji zaista predstavljaju.
Naravno, o njima se ne govori ni u kolama!
U sluaju Alison ajarni treba primetiti da se ona spasla zato to je, kada ju je
vukodlak napao, pozvala u pomo Boga! Na isti nain se moe spasti svaki ovek kada ga
napadne demon.

* I uiniu udesa na nebu i na zemlji, krv i oganj i puenje dima. Sunce e se

pretvoriti u tamu i mesec u krv pre nego doe veliki i strani dan Gospodnji. I svaki koji
prizove ime Gospodnje spae se. (Joil 2.30-32)
Odakle su doli vukodlaci koji su poklali turiste iz autobusa?
Izali su (kao duhovi) iz tela tih istih turista, uzeli oblije vukodlaka i, poto su
zaklali svoje dotadanje domaine, dematerijalizovali su svoja tela i uli u tela nekih
drugih ljudi.
Ako neko ne veruje da se gore opisani dogaaj desio ba ovako, kako ga je opisala
Alison ajarni, moe tu stvar da proveri na apsolutno pouzdan nain, koji je opisan u 5.
poglavlju ove knjige. Naravno, na isti nain moe da proveri i istinitost svakog drugog
slinog dogaaja, kao i svake druge injenice koja se tie ivota.
2. Nepoznato bie oevici opisuju kao vuka koji se prikrada etvoronoke, da bi
rtve napadalo uspravljeno na dve i zatim pobeglo sa plenom. Pojavilo se u aprilu 1996.
godine, kada je napalo stanovnike sela Banbirpur, u dolini reke Gang, u indijskoj dravi
Utar Prade. Do jula 1997. godine, ovaj ovekoliki vuk, kako su ga prozvali (ili vie
njih), usmrtio je 34 deaka i devojica, a lake ili tee povredio jo 20. Do sada nije
prijavljen nijedan sluaj napada na odrasle.
Prva rtva ovog opakog stvorenja bio je etvorogodinji Anand Kumar. On i
njegova dva starija brata i sestra bili su u polju, nadomak sela. Sita Devi, Anandova sestra,
izjavila je lokalnoj policiji da su primetili neko bie koje se prikrada etvoronoke. A
onda se iznenada uspravilo na dve noge i zgrabilo je Ananda. Bacilo ga je preko ramena i,
trei na dve noge, izgubilo se u oblinjoj dungli. I Sita i njena dva preivela brata tvrde
da je bie bilo prekriveno crnom, dugom dlakom, da je imalo glavu kao vuk i da je bilo
visoko, kada se uspravilo, kao odrastao ovek. Tri dana kasnije, policija je, nekoliko
kilometara od mesta napada, pod jednim bunom, pronala Anandovu glavu. Od tela,
nita.
Od tada, kako je reeno, jo 33 dece je postalo rtva ovog, ili ovih bia. Ni od njih,
maltene, nisu pronaeni skoro nikakvi ostaci. Ono 20 deaka i devojica koji su uspeli da
se otrgnu, povreeno je. Neki od njih imali su povrede koje kao da su nanete eljustima sa
snanim zubima, a drugi kao da su izgrebani kandama. Nakon uestalih napada
ovekolikog vuka, lokalna policija je izdala saoptenje da decu napada opor vukova
koji su se, izgladneli zbog dugotrajne sue, pribliili selu. Ali ne samo preivela deca, ve i
mnogi odrasli stanovnici Banbirpura, koji tvrde da su videli ovekolikog vuka, ne slau
se sa stavom policije. Istina, miljenja o tome ko je, ili ko su napadai, podeljena su. Neki
pretpostavljaju da su napasnici stanovnici susednog Pakistana, ogrnuti u vuje koe. Ali
ima i onih koji veruju da napadae treba traiti meu samim stanovnicima Banbirpura.
Otuda, ve ih je ak 20 linovano - ubijeno na svirep nain. Zbog ovoga, policija Utar
Pradea je do sada uhapsila 150 stanovnika sela. Meu njima su i oni odgovorni za
linovanje, ali i oni koje seljaci optuuju da otimaju i ubijaju njihovu decu.
U akciju pokrenutu s ciljem da se utvrdi ta, tanije, ko napada decu, ukljuio se i
Ram Lakhan Sing, poznati borac za zatitu tigrova od istrebljenja. Do sada, ni on ni
njegova brojna ekipa nisu uspeli da otkriju nijedan opor vukova, ali su se zato nekoliko
puta suoili sa ovekolikim vukom. Pokuaji da makar jedan od njih bude uhvaen, ili
barem ubijen, nisu dali rezultate.
Na slici br. 178 je crte ovekolikog vuka nainjen prema iskazima oevidaca.
(Tree oko)
3. Hibrid, poluvampir-poluvukodlak usmrtio je, od aprila do decembra 1998.
godine, najmanje 21 osobu u Rumuniji, tvrdi se u policijskim izvetajima. Naunici su do
sada uspeli jedino da pronau adekvatan struni naziv za ovo stvorenje: Homo canis
sanquineus - vukoliki ovek koji pije krv.
Dr Tibor Rutai kae da ova bia poseduju hipnotike sposobnosti vampira i brutalnu
fiziku snagu i ivotinjske porive vukodlaka. On veruje da su ova bia nastala kada je

vampir napao vukodlaka, dok je ovaj bio u ljudskom obliju. Kao to znamo, kae on,
vampiri ustaju iz mrtvih, dok vukodlaci nastavljaju da ive kao obini ljudi i samo se u
noima punog meseca pretvaraju u monstrume. Poto i ovaj hibrid ustaje iz mrtvih i pije
krv, a ide u akciju kada je pun mesec, verujem da je on nastao upravo na navedeni
nain.
Pre dve nedelje u rumunskoj tampi se pojavila pria o eni iju je kuu napao
poluvampir-poluvukodlak. rtva napada opisala je udovite kao najjezivije stvorenje koje
se moe zamisliti. Ogromnim onjacima ono je prosto raskomadalo ulazna vrata. ena,
njen suprug i 19-godinja erka sedeli su za stolom i veerali. Pre nego to su uspeli da se
snau, udovite je ve napalo njenog mua, otkinulo mu glavu i poelo da prodire
njegovo telo. Dve ene su se sakrile ispod stola, paralisane od straha. Kada je zavrilo sa
muem nesrene ene, udovite je posegnulo za erkom i zarilo svoje ogromne zube u
njen vrat. Nije je isputalo sve dok je bilo ijedne kapi krvi u njenom telu. Tu se krvavi pir
zavrio. ena je ostala poteena.
Devojka je sahranjena po svim hrianskim propisima, ali se ve nakon nekoliko
nedelja vratila u svoju kuu. Tom prilikom je obavestila majku da se pridruila redu
poluvampira-poluvukodlaka i da e prve noi punog meseca ponovo doi.
Sama pomisao na mogunost njihovog razmnoavanja je zastraujua, rekao je dr
Rutai nakon to su zvanini organi objavili da strahuju da e se ova epidemija brzo
proiriti na sve delove Rumunije i da e biti vrlo teko zaustaviti udovite jezivog izgleda
i ponaanja. (Zona sumraka)
Komentar: Vie je nego verovatno da je dr Rutai opsednut demonom, odnosno, da
priu o razmnoavanju vampira nije izneo on ve demon, jer normalan ovek, pogotovu
ako je kolovan, ne bi priao ovakve gluposti. Ali, nije on jedini u ovom sluaju za koga se
moe verovati da je opsednut demonom, to su i svi ljudi iz policije, ali i mnogi drugi koji o
ovakvim stvarima iznose neistine u javnost.
4. Bil Remzi, graevinski preduzima iz Londona (slika br. 179), naen je 1987.
kako rei i zavija. Njegovi likantropski napadi poeli su jo dok je imao devet godina, kad
je zubima pregrizao ianu ogradu.
Ne samo da lajem na pun Mesec, nego se u pono pretvaram u dlakavo udovite i,
ako se neto pomeri, ja skaem, reim i kezim zube, kae Remzi. Za vreme napada,
Remzi dobija neverovatnu, nadljudsku snagu. Jednom je, pria on, razbacao osam
policajaca u vazduh, kao konfete.
Bila Remzija svi zovu vukodlak iz Londona. Meutim, ovaj radnik u jednoj fabrici
uopte se ne sea svojih krvavih pohoda zbog kojih je u poslednjih 18 godina nekoliko
puta bio u zatvoru i na psihijatrijskoj klinici.
Na osnovu onoga to drugi ljudi priaju, ja s vremena na vreme kezim svoje zube,
zavijam i urliem kao vuk, kae 47-godinji Remzi, otac troje dece. Moj ivot je pravi
pakao. U trenu se pretvaram u ivotinju koja se kree na etiri noge, a moje ruke postaju
ape sa otrim kandama. Rekli su mi da u takvom stanju radim neverovatne stvari, ali da
sebe nikada ne povreujem. Ljudi mi kau da se ponaam i da izgledam poput pravog
vukodlaka.
Lekari smatraju da Remzi najverovatnije pati od likantropije, stanja u kojem osoba
veruje da je vuk.
Zato se te uasne stvari deavaju ba meni, zaista ne znam, kae Remzi. Da
mogu da uzmem neku pilulu koja e to zaustaviti, naravno da bih to uradio. Ne mogu vie
ovako da ivim. To ve predugo traje.
Remzijeva bolest je izala na videlo kada je jedna prestraena ena uletela u
policijsku stanicu u Sautendu, mestu blizu Londona, 1987. godine. Isprekidanim glasom
saoptila je da je upravo videla mukarca obraslog gustim maljama, sa ogromnim
onjacima koji je urlao i zavijao kao vuk! Kada ga je policija uhvatila i dovukla u stanicu,
ovek-vuk se ponaao nekontrolisano.

Bilo je to definitivno najstranije iskustvo koje sam doiveo u praksi, kae

policajac arls Harper. Zavijao je kao vuk i kezio zube na nas. Pena mu je izbijala iz usta,
a akama, koje su bile poput apa (slika br. 180), i noktima poput kandi kidisao je na
mene i moje kolege.
U toku sledeih pola sata Remzi je demolirao policijsku stanicu, povredio nekoliko
policajaca i probio glavom tanka drvena vrata pre nego to je uspavan injekcijom.
Ja se zaista niega ne seam i znam samo ono to mi drugi ispriaju i to proitam
u novinama, kae Remzi koji je nakon onog incidenta u policijskoj stanici podvrgnut
psihijatrijskom ispitivanju.
Inae, pretvaranje u vukodlaka deava se samo jednom u toku punog meseca i traje
oko 20 minuta, a napadi dolaze bez upozorenja (slika br. 181).
Neto u stomaku poinje da drhti i to drhtanje se ubrzo iri na celo telo. Sledee
ega se seam jeste da se budim, kao iz nekog sna, kae Remzi.
Iako su lekari dijagnostikovali likantropiju, oni ipak ne mogu da pomognu Remziju
jer se nijedna terapija nije pokazala odgovarajuom. Sve to znam o ovoj bolesti jeste da
osoba koja pati od nje misli da je vuk. I to je sve. Kako sada da ivim dalje? Ve sam
izgubio porodicu, ena i troje dece su me napustili, a i povredio sam dosta ljudi. Nikada sa
sigurnou ne mogu da znam u kom trenutku u poludeti i napraviti neku glupost, kae
Remzi.
Komentar: Kao to vidimo, demoni sa ljudima ine ta im padne na pamet, a nema
nikoga ko bi istinu o tome izneo u javnost. I, ako ih ovako sablanjuju i varaju u miru, ta
e im tek initi kada budu izazvali svetski rat?
5. Australijanac Dim Bejkin boluje od vrlo retkog oboljenja zbog kojeg se
povremeno pretvara u pravog vukodlaka. Kada 41-godinji Dim dobije napad ove bolesti
(likantropija), on nekontrolisano juri naokolo na sve etiri noge, urla i zavija na Mesec, i
osea neodoljivu potrebu da okusi ljudsko meso. Za vreme napada, Dimu izrastaju
kande a onjaci se produavaju (slika br. 182).
Ova bolest je od mog ivota napravila pravi pakao, kae nesreni Dim Bejkin.
Kada se pogledam u ogledalu i vidim transformacije na svom licu, jednostavno ne mogu
da verujem da sam to ja. Za nekoliko trenutaka postajem pravi monstrum. Roena deca me
ne prepoznaju. Plaim se da u ih jednog dana povrediti.
Dimova fotografija, koja se nedavno pojavila u jednom britanskom medicinskom
asopisu, smatra se prvim evidentnim dokazom da likantropija kao bolest stvarno postoji.
Ovo oboljenje donosi mnogo patnje i bola. Takoe je i porodica obolelog izloena
velikim nevoljama, kae dr Robin Kosvud, koji Dima lei poslednjih nekoliko meseci.
Poto jo uvek ne postoji adekvatna terapija za ovu bolest, veliki broj obolelih reenje
nalazi u samoubistvu.
Dim je jedan od 5.000 ljudi irom sveta koji pate od likantropije. Poput veine
njegovih sapatnika, i Dim je bio hapen bezbroj puta zbog razliitih prestupa - od
nasilnitva do zlostavljanja ivotinja. Jednom prilikom je ubio i pojeo komijsku
maku.Hvala Bogu, do sada nisam ubio oveka i molim se da mi se to nikada ne desi,
kae Dim.
Zahvaljujui svojoj veri u Boga i odanosti i ljubavi njegove ene En, Dim uspeva
da se kako-tako nosi sa opakom boleu. Inae, posle svakog napada Dim se osea
potpuno iscrpljeno i ima jake bolove u vilici.
Savremena medicina jo uvek ne uspeva da otkrije ta je uzrok likantropije, iako
postoji pretpostavka da je u pitanju virus. U prolosti su sujeverni ljudi verovali da su
vukodlaci zli ljudi koji su sebe pretvarali u strana bia koristei crnu magiju. (Zona
sumraka)
6. Sijamski blizanci, braa Helmut i Klaus varcfeld (slika br. 183), roeni su
1977. godine i spojeni su samo glavama. Lekari nikada nisu predloili operaciju, zbog
velikog rizika. Modano tkivo varcfeldovih je spojeno, tako da postoji mogunost da

jedan od njih prilikom operacije umre. Ni braa nisu razmiljala o operaciji jer su se
sasvim dobro slagali i vodili relativno normalan ivot. Ali, pre tri godine Klaus je poeo da
se menja!
Helmut varcfeld sada preklinje lekare da ga razdvoje od njegovog brata. On tvrdi
da vie ne moe da izdri to to njegov brat, kad god je pun mesec, postaje vukodlak!
Oajni Helmut kae da je strano biti glavom spojen sa dlakavim monstrumom za koga se
nikada ne zna ta e uraditi. Helmut je prilino povuen, miran i tih, pa teko podnosi to
to njegov brat u noima punog meseca hoda ulicama u potrazi za rtvama.
Ne interesuje me da li je operacija rizina. Samo elim da se po svaku cenu
razdvojim od brata i vodim normalan ivot, kae Helmut. Spreman sam da prihvatim
svaki rizik, ne mogu vie ovo da izdrim. Moj brat je uasan. Ne elim da budem u
njegovoj blizini, posebno kada dospe u zversko raspoloenje. Jednom je ak napao i mene!
On je zaista opasan.
Lekari ne mogu da objasne kako je Klaus oboleo od likantropije niti kako, s
obzirom na to da braa dele i krvotok, Helmut nije zaraen istom boleu.
Komentar: injenica da su krvotoci brae varcfeld spojeni, a da drugi brat nije
oboleo, predstavlja dokaz da bolesti ne izazivaju virusi ve demoni.
7. itelji Vukovara zauvek e pamtiti dogaaj koji se zbio na centralnom gradskom
trgu u noi izmeu 13. i 14. februara 1998. godine, kada se Sinia Vujkosavljevi, 26godinji mladi, naoigled mnogobrojnih etaa pretvorio u vukodlaka! Od tada se
Vujkosavljeviu gubi svaki trag, a njegova oajna rodbina moli sve one koji znaju neto o
Sinii da im se jave, i da nikako ne pucaju u njega ukoliko je i dalje u obliku vukodlaka.
Da podsetimo, 13. februar bio je petak. Uz to, bila je i no punog meseca, to se
poklapa svega jednom u etiri godine.
Nije bilo teko pronai svedoke ovog nesvakidanjeg dogaaja obzirom da se sve
odigralo na centralnom gradskom trgu. eljko Mitrovi, autoprevoznik iz Vukovara, bio je
jedan od svedoka:
Izaao sam u grad sa devojkom da se proetamo i svratimo na pie u neki kafi,
pria Mitrovi. Bilo je negde pred pono kada smo prolazili trgom. Tu je bilo mnogo
sveta, obzirom da je bio petak, a sutradan Dan zaljubljenih, dan Svetog Valentina. Mnogi
parovi su te veeri izali i trg je vrveo od sveta. Odjednom je pored nas nastalo komeanje.
Iz jedne grupe sastavljene od nekoliko mladia iznenada se zauo stravian, neljudski krik.
Pogledao sam u njihovom pravcu i imao ta da vidim: naoigled celog trga, jedan mladi
je poeo da se pretvara u vukodlaka! Videvi to, moja devojka je istog trenutka pala u
nesvest. Ja sam ostao priseban i video sam najneverovatniji i najstraviniji prizor u svom
ivotu. Proveo sam tri godine po ratitima i tamo se nagledao svakakvih uasa, ali ono to
je usledilo nije moglo da se poredi ni sa kakvim ratnim strahotama.
Prvo je mladi poeo da isputa stravine, neljudske krike. To su bili zvuci kakve
nisam uo ni u najstranijim horor filmovima. Njegovo drutvo se istog trena razbealo.
Ljudi su sa popriline udaljenosti pratili ta se deava. Onda je mladi poeo da se
transformie u vukodlaka. Pravio je bolne grimase, sve vreme isputajui stravine krike.
Lice mu se izobliilo od bola, i u prvi mah sam pomislio da ima napad epilepsije. No,
ubrzo je i izgled lica poeo da mu se menja. Ba kao u filmovima, prvo su mu porasli
zastraujui onjaci, a zatim mu se itava vilica uasno uveala. Po licu su poele da mu
izbijaju dlake, vilica mu se isturila, brada porasla a elo izboilo. Njegove ui su izgledale
kao ui kod dobermana, a kosa je poela naglo da mu raste. Ali to je bio samo poetak.
Poto mu je lice poprimilo izgled vuka, mladi je nastavio da se dalje transformie. Pao je
na zemlju i poeo da se gri. Dlake su mu izbile svuda po telu, probijajui pritom odeu
koju je nosio na sebi. Ruke su poele da mu se izduuju, bile su kvrgave, a na prstima su
mu porasle kande. Njegova odea je popucala po avovima onda kada je itavo telo
poelo da se menja. Lea su mu se proirila, ruke i noge izduile i udebljale, a dlake
prekrile sve delove njegovog, sada ve potpuno golog tela. Ova transformacija trajala je

prilino dugo - skoro deset minuta. Trg se gotovo u potpunosti ispraznio, ne raunajui one
koji su, videvi itav prizor, pali u nesvest. Kada se mladi u potpunosti pretvorio u
vukodlaka, podigao se sa zemlje i onako pogrbljen otrao u mrak meu ruevine,
povremeno se u hodu oslanjajui i na ruke. Kretao se izuzetno brzo i uskoro je nestao
ostavivi u oku i neverici sve prisutne.
U Vukovaru smo pronali jo mnogo ljudi koji su posvedoili da se sve ovo zaista
tako i desilo. Razlike su u nekim sitnim detaljima, ali je itav tok dogaaja tekao upravo
onako kako nam je ispriao Mitrovi. Nije nam bilo teko da pronaemo Siniine roditelje,
obzirom da su Vujkosavljevii postali prave medijske zvezde. Ispred njihove porodine
kue zatekli smo televizijsku ekipu Kanala A iz Amsterdama. Slavia i Ranka
Vujkosavljevi, Siniini roditelji, u potpunom oku, priaju:
Jo uvek ne mogu da verujem da se to dogodilo mom sinu, kae Siniin otac.
Sinia je oduvek bio normalno dete. Ni po emu se nije razlikovao od ostalih. Detinjstvo
je proveo kao i sva ostala deca - zavrio je osnovnu i srednju kolu i zaposlio se kao
konobar u jednom kafiu u Mirkovcima. Kada je poeo rat, meu prvima je otiao na
front. Dva puta je ranjavan - jednom u butinu, a drugi put u rame - i im se oporavio,
vraao se na front. Bog je bio milostiv i sauvao mu ivot u ratu, a sada, kada je sve to
prolo, ovo da se desi...
Siniina majka pria kroz suze: Na sin se zaista nije razlikovao od druge dece,
jedino nikada nije imao devojku. Iako je solidno izgledao, sa devojkama jednostavno nije
imao sree. Upravo te kobne veeri, pre nego to je izaao da se nae s drugovima, poalio
mi se. Rekao mi je: Danas je petak, trinaesti, najbaksuzniji dan u godini. A ve sutra je
Sveti Valentin, Dan zaljubljenih. Moji drugovi imaju devojke, neki su se i oenili, samo
sam ja sam. ta meni fali, majko, pa ja ne mogu sebi da pronaem devojku? Ja nisam
mogla da mu odgovorim. Otiao je da se nae sa drugovima, i to je bio poslednji put da
sam ga videla. Legli smo rano da spavamo, jo nije bilo ni 23 sata. U neko doba zauli
smo lupanje na vratima. Ustala sam i otvorila, ali ispred vrata nije bilo nikoga. Pogledala
sam na sat i videla da je tano za pet minuta prola pono. Vratila sam se u krevet i ponovo
zaspala. Ponovo me je probudilo lupanje na vratima. Ovoga puta zaula sam glas
kominice Slavice Ivkovi koja je dozivala Slaviu i mene. Otvorila sam joj vrata, a ona
mi je uplakana ispriala ta se Sinii dogodilo. U prvi mah nisam mogla da poverujem
svojim uima, a kada su dole i druge komije, vidno uzbuene, i ispriale mi isto, pala
sam u nesvest. Setila sam se da je neko ve lupao na vrata i pomislila da to nije mogao biti
niko drugi nego moj Sinia. Sada mi je krivo to nisam bre reagovala i otvorila vrata.
Moda bi Sinia, iako se pretvorio u vukodlaka, ipak ostao kod kue. Ovako, ko zna gde je
odlutao i ta se s njim dogodilo. Apelujem na sve koji moda budu videli vukodlaka da ne
pucaju jer je to sigurno moj sin Sinia. Zar ba njemu da se to desi, njemu ni brada ni
brkovi nisu rasli, pita se majka Ranka, krei prste. (Zona sumraka, 10. mart 1998)
Komentar: ovek nema sposobnost materijalizacije i dematerijalizacije, i ne moe
na ovde opisani nain da menja oblik svog tela, ali zato demon, koji se nalazi u njemu,
moe da promeni oblik njegovog tela u ta god hoe ako mu (i kada mu) Bog to dopusti.
Zato je demon promenio oblik Siniinog tela?
Zato da bi mogao da uradi posao koji mu je Bog naloio da uradi, to znai da se
ovaj dogaaj nije desio radi sablanjavanja ljudi koji su mu prisustvovali, ve radi
obavetavanja javnosti. A informacija koju bi oni koji znaju za Boga trebalo na osnovu
njegovog deavanja da dobiju je sledea: zaboravili ste na Boga, i zato pazite, jer bi
nevolja slina ovoj uskoro mogla da zadesi i mnoge druge ljude, ako ne budu promenili
svoje ponaanje!
Kada bi ovakve strahote mogle da ponu da se deavaju masovno?
Posle velikog rata.
Zato tada?

Zato to u to vreme nee biti vie nikoga (osim Boga) ko bi ljudima mogao pomoi,
odnosno, to e ljudi moi da se brane samo vrstom verom u Boga (koju ima jako mali
broj njih).
Ako se danas zgraavamo nad jednim ovakvim sluajem, koji se desio nepoznatom
oveku, u nekom drugom gradu, u vreme kada postoji policija i vojska (i, takorei, na
njihove oi), kako emo se oseati kada se sline stvari budu poele deavati pred naim
oima, svakodnevno, moda i ljudima koje poznajemo, ili naim najbliima, ili ak nama
samima, a nigde ne bude bilo nikakve zatite (osim Boga, koga smo zaboravili)? Ako je
Drugi svetski rat bio straan, sa sigurnou se moe raunati da e Trei, sa svim
nevoljama koje e ga pratiti (ili koje e nastupiti posle njega), biti kudikamo straniji.
Zato? Zato to demoni znaju da e svaki ovek koji bude iv doekao Drugi Hristov
dolazak, imati ogromne anse da ue u raj, ljudi to ne znaju.
Na jo neto bi u ovom sluaju trebalo obratiti panju, a to je da se u Vukovaru, pred
oima poprilinog broja svedoka, desio jedan odlian primer materijalizacije i
dematerijalizacije. Za one koji misle svojom glavom, ovaj dogaaj bi trebalo da
predstavlja dokaz da je preobraenje pravednika na kraju sveta mogue, odnosno, da je
mogue da se, recimo, starac od devedeset godina pretvori u mladia od 25 godina! Jer,
ako je demon mogao na ovakav nain da promeni Siniino telo, onda Bog moe jo lake
da promeni (preobrazi) tela preivelih pravednika u mladolika! Na slici br. 184: jedan
mladi u momentu kada je demon poeo da menja oblik njegovog tela u oblik vukodlaka
(obratite panju na mladieve ake).
ta su uinili nauka, dravne i verske organizacije i mediji povodom ovog
neverovatnog dogaaja?
Pa, nita, naravno!
Zato?
Zato to se nauka, dravne i verske organizacije i mediji ne nalaze u rukama ljudi,
nego u rukama demona!
Zato su se sva tri opisana dogaaja sa Siniom desila 14. februara?
Zato da bi ljudi znali da je za deavanje ovakvih dogaaja, koje e postati masovno
tek kada bude poelo ienje na kraju sveta, najzasluniji Josip Broz Tito (koji je
umro 14. februara 1980. godine, i koji je najzasluniji i to e se desiti ienje)!
8. Metani sela Plavne, koje se nalazi na obali Dunava, prekoputa Vukovara,
uspanieno su nam javili da su u okolini svog sela videli vukodlaka. Jedan od svedoka,
gospoa Dara Kovaevi, ispriala nam je ta joj se dogodilo 12. marta 1998.
Moja kua se nalazi na kraju sela, blizu ume. Tog dana sam otila do obale
Dunava da vidim da li su ve nikli vrganji. Sa pedesetak metara sam primetila da neto
pliva Dunavom. Oprezno sam krenula u pravcu onoga to je plivalo, jer su donedavno
Dunavom plivali leevi i mine, i iznenada shvatila da je to neto ivo. Plivalo je jako brzo i
pribliavalo se obali. Dunav je ovde veoma brz i zaista je potrebna velika snaga da se
prepliva.
Prvo sam pomislila da neko preplivava iz Hrvatske, pa sam pourila da pomognem
oveku. No, ubrzo se ispostavilo da to uopte nije bio ovek, uzbueno pria Dara. Na
samo desetak metara od mene, iz vode je izalo najneverovatnije bie, kakvo sam viala
samo u filmovima strave i uasa. Sledila sam se od straha i sakrila iza jednog velikog
drveta nadajui se da me nee primetiti. Izgledao je uasno - sav je bio prekriven dlakom,
ak i po licu i dlanovima. Imao je ogromne onjake i kada je izaao na obalu ispustio je
krik od koga mi se krv sledila u ilama. Mislila sam da u se onesvestiti. Izaavi iz vode,
otresao se ba onako kako se kerovi otresu kada su mokri. Zatim je nekoliko minuta njuio
unaokolo, a onda iznenada pojurio ka selu. Bio je visok oko dva metra, a ruke su mu skoro
dodirivale zemlju dok je trao. Iako je izgledao nezgrapno, bio je vrlo okretan i vet.
Otrala sam kui, zamandalila sve prozore i zakljuala vrata. Te noi nisam mogla da
spavam i lepo sam mogla da ujem njegovo zavijanje iz ume. Ispriala sam seljacima ta

sam videla, ali mi oni nisu verovali. Moja roaka, koja ivi u Vajskoj, nazvala me je dva
dana kasnije i, poto nije znala za ovo to se kod nas u Plavni desilo, rekla mi je da je ula
stravino zavijanje koje je dopiralo iz oblinje ume. Tada sam joj ispriala ta se meni
dogodilo, a ona je rekla da e odmah pozvati policiju. Da sam zaista videla vukodlaka,
uverila sam se posle tri dana kada se iznad ume u Plavni pojavio veliki crni helikopter bez
ikakvih oznaka. Leteo je gotovo beumno, a na zemlji su ga pratili uniformisani ljudi koji
su vodili kerove - gonie. Mnogi su videli taj crni helikopter i ljude sa psima. Nikada
nisam videla takav crni helikopter mada je ovo pogranino mesto i vojska esto patrolira, a
helikopteri nadleu Plavnu. Iz ume se i dalje uje zavijanje od koga se ledi krv u ilama.
Jedan stariji ovek iz Plavne, koji nas je zamolio da mu ime ne pominjemo u
novinama, ispriao nam je ta se njemu dogodilo tih dana.
Pre desetak dana neto udno se desilo u mom dvoritu. Taman sam krenuo na
spavanje kada sam zauo moju keru kako laje. Izaao sam u dvorite i video da se neko
mota oko svinjca. Krmaa se oprasila pre tri meseca i prasii su ve bili lepi i podebeli. U
prvi mah sam pomislio da neko hoe da mi ukrade prase pa sam se vratio u kuu da
uzmem no kako bih mogao da se odbranim ako me lopov napadne. Kada sam ponovo
izaao na dvorite, zauo sam keru kako cvili, a iz svinjca je iskoilo neto nalik na
oveka, nosei jedno prase pod mikom. Bio je mrak i nisam mogao dobro da vidim, ali
sam siguran da to nije bio obian ovek. Bio je mnogo vei i krupniji, visok oko 2 metra i
jako brz. Iskoio je iz svinjca kao da ga je opruga izbacila, a zatim je sa sve prasetom
preskoio ogradu i neverovatno brzo odjurio niz njivu. Ubrzo mi se izgubio iz vida, a malo
kasnije sam zauo jezivi krik koji je dolazio iz pravca ume. Uveren sam da je to bio
vukodlak jer sumnjam da bi ijedan ovek mogao tako brzo da tri i da preskae ogradu, a
jo pod mikom da nosi prase od dvadesetak kila.
Posle svega to smo videli i uli, ne moemo da se otmemo utisku da vukodlak
zaista pohodi vojvoanska pogranina mesta. Iako mnogi Plavljani ne veruju u itavu
priu oko vukodlaka, svi su potvrdili da su videli crni helikopter i ljude sa psima goniima kako pretrauju umu. Da li i naa zemlja ima svoje ljude u crnom, odnosno,
specijalne jedinice za ispitivanje i zatakavanje nadprirodnih pojava - za sada ostaje
misterija. (Zona sumraka)
Komentar: Poto ljudi jo nisu uspeli da konstruiu beumni helikopter, to znai da
je viena letilica, ustvari, demon koji je uzeo oblije helikoptera.
Ljudi u crnom nisu ljudi ve, takoe, demoni. Oni su traili vukodlaka samo
zato da se seljaci ne bi (masovno) obratili policiji za pomo, jer bi u tom sluaju policija
morala da reaguje i utvrdi - da vukodlak ne postoji! Naravno, to bi znailo da postoji neko
drugi, a tada bi bar jedan broj ljudi shvatio da se deava neto udno, i poeo bi da pria o
tome glasno, posle ega bi demonska prevara, sasvim sigurno, imala manji uspeh! Ovako,
potragom za vukodlakom, stvar je zatakana.
Evo jo par sluajeva pojavljivanja ljudi u crnom:
* Tokom januara, iz skoro svih delova ilea, a naroito iz pogranine oblasti
izmeu ove zemlje i Argentine, stiglo je 27 prijava nekoliko stotina ljudi koji tvrde da su
videli jedan, ili vie potpuno crnih helikoptera, bez ikakvih oznaka, koji krue nad
odreenim delovima teritorije. Oevici tvrde i da su ti helikopteri odjednom nestajali
kada bi poeli da im se pribliavaju avioni ileanskog ratnog vazduhoplovstva, ili vojna i
policijska patrolna vozila. injenica je da ni piloti, ni vojnici, ni policajci, kao ni radari,
crne helikoptere nisu uoili ili registrovali. Ali, injenica je i da ih oevici viaju uvek
nad onim oblastima u ileu koje su ve desetak godina unazad poznate kao zone uestalih
pojavljivanja NLO-a i susreta ljudi sa vanzemaljcima. O crnim helikopterima prve vesti
su se pojavile tokom osamdesetih godina kada su se u velikom broju pojavile i vesti o
tajanstvenim ljudima u crnom i njihovim interesovanjima za ljude koji su tvrdili da su
viali NLO-e ili da su imali kontakte sa vanzemaljcima. Izgleda da crni helikopteri sada
u ileu obavljaju sline zadatke. (Zona sumraka)

* Mirsadu Hajri, staru 27 godina, u noi izmeu poslednjeg dana novembra i

prvog dana decembra 1999. godine, u tuzlansko porodilite dovezla je patrola SFOR-a.
Mirsada je u porodilite stigla oko 23 sata, 30. novembra, a poroaj je zapoeo tano u
pono i trajao je sve do jutra. Kada je beba napokon ugledala svet, lekari i babice su,
videvi je, zamalo presvisnuli od straha! Roena je beba-avo!
Beba je na roenju bila teka 4.666 grama. Cifra 666 je, kao to se zna, simbol
satane. Naravno, zakljuak da je roena beba-avo nije izveden iz simbolike njene teine,
ve iz fizikog izgleda bebe: njena koa je u potpunosti jarko-crvene boje, ui su joj
dugake i picaste, ima izuzetno plave oi bez duica, a roena je sa ve izraslim picastim
zubima, dugakim noktima, i bez ijedne dlaice na glavi! Na leima je vidljiva izraslina u
predelu repne kosti, to navodi na zakljuak da je mogue da e joj na tom mestu izrasti
rep. Sasvim dovoljno fizikih karakteristika kako bi se zakljuilo da je re o avolskom
detetu. To su zakljuili i lekari i pripadnici SFOR-a. Pao je dogovor da se beba skloni od
oiju javnosti, a da se majci kae da je dete roeno mrtvo (ovaj dogaaj pokazuje koliko je
lako od majke ukrasti bebu u porodilitu p.a.). Tako je i bilo, a ubrzo je arijom krenula
pria
Kasnije, novinari Zone sumraka su pronali medicinsku sestru koja je
prisustvovala roenju bebe-avola i koja im je prethodni put, uz uslov da joj se ne
spominje ime, ispriala ta se sve tada dogaalo u tuzlanskom porodilitu. Ona im je rekla:
Dobro je to ste doli. udne stvari se deavaju i bojim se da sve ovo nee izai na dobro.
Te noi kada je dete-avo odvedeno iz porodilita, iza zgrade se potpuno beumno spustio
veliki crni helikopter. Tako neto jo u ivotu nisam videla. Ogroman helikopter, a leti bez
ijednog uma. Verovatno je to neka nova tehnologija Amerikanaca. Iz helikoptera je izalo
etvoro ili petoro ljudi, svi obueni u crne kombinezone. U onom mraku jedva sam ih
videla.
Uli su na zadnji ulaz i uz pratnju dva straara SFOR-a otili pravo u zapadno krilo
porodilita, zajedno sa velikim crnim sandukom koji su gurali na nekakvim kolicima.
itav prizor izgledao je kao scena iz nekog naunofantastinog filma. im su uneli
sanduk, helikopter je potpuno beumno, isto kao to se i spustio, poleteo neverovatnom
brzinom pravo uvis. inilo mi se kao da ga je neko katapultirao u vazduh. Za dve-tri
sekunde on je nestao u visinama. Neto slino sam videla jedino u filmovima o leteim
tanjirima, ispriala je novinarima ova medicinska sestra. (Zona sumraka, 30. maj 2000)
9. Rada ekin iz Iloka, tokom rata u Hrvatskoj zaljubila se u Nenada Stevia,
mladia iz ida, i ubrzo vie nije mogla bez njega. esto su se poseivali, mada je svaki
put trebalo peice prevaliti prilino rastojanje. Ovih dana, Radi se dogodilo neto krajnje
neverovatno, i mi smo je obili i zabeleili njenu priu:
Bio je poetak maja kada sam, kao i obino, krenula put ida da se sastanem sa
mojim Nenadom. Proveli smo jedan divan dan i, oko etiri popodne, htela sam da krenem
kui da me na putu ne bi uhvatio mrak. No, Nenad je insistirao da ostanem jo malo i ja ga
nisam mogla odbiti. Kada sam pola kui, ve je poeo da se sputa prvi sumrak.
Kada sam se nala u umama Fruke Gore, bio je mrkli mrak. Obino me nije strah,
ali sam tada iznenada osetila uasnu jezu. Kao da je neto zlo bilo u vazduhu. Uplaena,
nastavila sam da idem kroz umu kada sam iza sebe zaula lomljavu granja. Skamenila
sam se od straha. Buka je bila sve jaa i jaa, i svakoga asa je bila sve blia meni. Sakrila
sam se u jedan bun i tu drhtala od straha. Odjednom se sve utialo. Izala sam iz buna i
krenula dalje, a onda je ispred mene iskoilo ogromno bie, visoko preko dva metra, koje
je svuda po telu bilo pokriveno gustom dlakom, vidno uzbuena pria Rada. Od straha
sam izgubila svest, a kada sam ponovo dola sebi videla sam tik iznad svog lica njegovu
iljatu njuku iz koje su curile bale. Smrad je bio odvratan i skoro sam povratila. Dahtao je
tako iznad mene, a ja sam ga skamenjeno posmatrala, ne mogavi od uasa ni glasa da
pustim. A i da sam mogla, nikoga kilometrima unaokolo nije bilo da me uje i pritekne mi
u pomo. Do kraja ivota u pamtiti njegove ute oi boje ilibara kako me posmatraju i

njegov odvratni zadah koji mi duva u lice. Posmatrao me je tako neko vreme, a onda sam
osetila da pokuava da ue u mene. Uasnuta, stegla sam noge to sam jae mogla, ali nije
vredelo. Svojim ogromnim akama na kojima su bile velike kande obuhvatio mi je
butine, rairio ih, i silovao me.
Tu je Rada prekinula priu briznuvi u neuteni pla. Plakala je gotovo pola sata i
kada se malo umirila nastavila je:
Ni sama ne znam koliko je to sve trajalo. Nekoliko puta sam gubila svest i dolazila
sebi, da bih se ponovo onesvestila od bolova i uasa. Monstrum se na meni iivljavao a ja
nisam bila u stanju ni prstom da maknem. Kada se konano zadovoljio, skoio je sa mene i
u nekoliko koraka nestao u umi. Ja sam leala na zemlji i vritala od bolova. Monstrum
me je svojim otrim kandama duboko zasekao po butinama, te i dan danas imam vidne
oiljke, kae Rada i pokazuje nam po etiri duboka oiljka na svakoj butini. Zaista, tako
neto nije mogao da joj napravi ovek. Bili su to tragovi zveri.
Dola sam sebi tek u zoru, i na jedvite jade ustala i nekako se oteturala do Iloka.
Nikome nisam ispriala ta mi se dogodilo. Bilo me je sramota i bojala sam se da ne
pomisle da sam sve to izmislila. Odluila sam da sve zadrim za sebe i, ako mogu,
zaboravim tu stravinu no.
Vreme je prolazilo, a ja sam svake noi sanjala isti san. U snu se pojavljivalo ono
to mi se desilo na javi. A onda mi je izostala menstruacija. U prvi mah nisam mislila da
sam trudna, ve sam bila ubeena da mi je menstruacija izostala zbog oka i povreda koje
sam zadobila od silovanja. Pa, ipak, kupila sam u apoteci test za utvrivanje trudnoe koji
je pokazao negativne rezultate. Laknulo mi je i vie nisam toliko brinula. Nekako sam bila
ubeena da e se sve vratiti na normalu kada se malo umirim i zaboravim na stravini
dogaaj. No, prola su dva meseca a ja i dalje nisam dobijala menstruaciju pa sam skupila
hrabrost i otila kod lekara koji je ustanovio da sam u petom mesecu trudnoe i da je sada
ve kasno za pobaaj. Uzeo mi je krv i plodovu vodu na analizu i rekao da se javim
sledee nedelje na pregled. Ja sam bila oajna. Nije bilo anse da sam ostala trudna sa
Nenadom, jer je on uvek prilikom odnosa koristio kondom a izbegavali smo da vodimo
ljubav kada sam ja imala plodne dane. Istog asa mi je kroz glavu prolo da nosim dete
monstruma. Ovde je Rada ponovo briznula u neuteni pla. Moje sumnje je potvrdio i
lekar kada sam sledee nedelje dola na kontrolu. Rekao mi je da se neto jako udno
deava i da je uveren da je analiza pogreno uraena, s obzirom da je plodova voda
pokazivala da hromozomi ploda jednostavno nisu ljudski. Zapravo, bila je to meavina
izmeu ljudskih i vuijih hromozoma! Ja sam se od uasa onesvestila a kada sam ponovo
dola svesti, briznula sam u pla i molila lekara da uradi abortus. On je rekao da to nije
mogue, s obzirom na poodmaklu trudnou i moje sveukupno zdravstveno stanje. Ja sam
insistirala, ali mi je lekar objasnio da bih u toku zahvata najverovatnije umrla i da nipoto
ne bih smela da rizikujem. Bez obzira na sve, ja sam elela pobaaj, pa mi je doktor na
kraju rekao da e ga uraditi, ali da prvo odem kui i o svemu dobro razmislim. Nekoliko
puta mi je ponovio da operaciju najverovatnije neu preiveti, i da to imam u vidu kada
budem donosila odluku. Potpuno slomljena, otila sam kui i sve ispriala majci. Ona mi u
prvi momenat nije verovala, ali je njena sumnja nestala kada je videla rezultate koje sam
donela od lekara. Molila me je da ne idem na operaciju i da ne rizikujem ivot, ve da
isteram trudnou do kraja. Jedva me je nekako ubedila te sam reila da izdrim i na svaki
nain preivim. Ako mi je monstrum ve uzeo ast, neu dozvoliti sebi da mi oduzme i
ivot. Ako treba, rodiu dete monstruma, ali se neu predati i nadam se da u posle toga
biti u stanju da rodim normalno dete i podarim sina mom Nenadu, zavrava svoju priu
Rada ekin.
Naputajui Ilok, posle svega to smo uli, i videli neoborive medicinske dokaze da
je Rada ekin zaista ostala u drugom stanju sa neim to se ne moe nazvati ovekom,
ostalo nam je samo da se zapitamo kakav to monstrum luta padinama Fruke Gore.
Vukodlak? Divlji ovek? Bie sa neke druge planete? ta god da je, Rada ekin nosi

njegovo dete, i nee proi dugo dok to dete, ili kako bi ve mogli to da nazovemo, ne
ugleda svetlost dana. (Zona sumraka, 6. oktobar 1998)
Na slici br. 185: Rada ekin sa crteom monstruma.
Komentar: Ukrtanje oveka i ivotinje nije mogue, ali je zato mogue da
demon materijalizuje dete u utrobi ene, tako da izgleda kao da je dolo do oplodnje. Na
isti nain stvoreni su, naravno, i vuji hromozomi.
Zato se desio ovaj sluaj? Zato da bi ljudi bili obaveteni ta e im se uskoro, tj.
kada pone ienje, svakodnevno deavati! Jedina odbrana od ovakvih ljubavnih
sluajeva zna se koja je, i zato bi svaki ovek koji sebi eli dobro, trebalo odmah da
pone sa izgraivanjem svoje (vrste) vere u Boga.
10. Ovih dana (26. januar 1999), na klinici za ginekologiju i akuerstvo u Zagrebu,
Rada ekin je rodila zdravo muko dete, teine 8 kg i 527 grama! Poroaj je, zbog
veliine ploda, morao da bude izvren carskim rezom.
Radina majka Nadeda pria:
Kako je trudnoa odmicala, Radin stomak je nenormalno rastao. U svom ivotu
nisam videla da plod tako brzo raste, i uskoro joj je stomak postao toliko veliki da sam se
bojala da e se raspuknuti. Posle poroaja obila sam erku u bolnici. Kada sam ugledala
dete, nisam mogla oima da verujem. To dete je bilo toliko veliko kao da je ve pet-est
meseci staro! Sve ostalo na njemu je bilo normalno, osim to je imalo gustu kosu, nalik
lavljoj grivi, a dlake su polako ve poele da mu rastu i na leima. Rada ga je podojila ba
kao to i druge majke doje svoju decu. Odmah sam shvatila da ga je prihvatila u
potpunosti i da ga voli kao to samo majka moe voleti. Njoj uopte nije bitno to to je
otac te bebe monstrum. Iako u oku, bila sam srena zbog toga to se sve dobro zavrilo i
to je Rada, i posle svega, srena i zadovoljna.
Otila sam u hotel i spokojno zaspala. I narednih dana poseivala sam erku i sve je
bilo u redu. Lekar mi je rekao da e Rada morati da ostane na klinici narednih mesec dana,
i zamolio me da se vratim kui i nita ne brinem. Poto nisam imala vie novaca da plaam
hotel, nije mi preostalo nita drugo nego da posluam savet, pa sam se vratila u Ilok.
eljno sam iekivala da se Rada vrati sa mojim unuetom.
Nadedina elja nije se ispunila. Posle nepune dve nedelje Rada se vratila u Ilok, ali
sama. Kui je dola uplakana i rekla da su joj dete oduzeli i poslali na ispitivanje u
Ameriku. Sa sobom je ponela rezultate iz kojih se vidi da dete koje je rodila nije ljudskog
porekla. Lekari su Radi rekli da je detetov ivot u opasnosti, da ono nije obino dete ve
da predstavlja meavinu dve vrste - ljudske i vuije - i da ga je, samim tim, potrebno
poslati na dalja ispitivanja. Oni su utvrdili da dete zbog toga to mu je ivot, verovatno, u
opasnosti, mora da bude pod stalnim lekarskim nadzorom. Kako u Hrvatskoj nema
strunjaka koji su upoznati sa ovom problematikom, Radi je reeno da je dete poslato u
Ameriku na dalja ispitivanja.
Komentar: Ve je reeno da demoni uvek uklanjaju materijalne dokaze svojih
aktivnosti.
11. Godinu dana posle neverovatnog dogaaja koji je u oku ostavio
Vukovarane, Sinia Vujkosavljevi vratio se u svoj rodni grad i posetio majku! Trinaestog
februara ove godine na vrata doma Vujkosavljevievih zakucao je Sinia, a njegova majka
Ranka nam je poslala pismo u kojem je opisala svoj susret sa sinom. Prenosimo njeno
pismo u celini:
Potovana redakcijo, elim da vam javim da se moj sin vratio. Na alost, samo na
kratko. Dok ovo itate, on je ve negde u umama. Bio je trinaesti februar. Ja sam sedela
kod kue i oplakivala sina i mua. Moj mu Slavia, Bog da mu duu prosti, preminuo je
dva meseca poto je Sinia nestao. Srce mu nije izdralo taj bol.
I tako, bila sam sama, kad je odjednom neko zakucao na vrata. Uplaila sam se, jer
posle onoga to se dogodilo niko nije dolazio u nau kuu. Sedela sam skamenjena od
straha neko vreme i nisam smela da se pomerim. Ponovo se zaulo kucanje. Skupila sam

hrabrosti i otvorila vrata. Preda mnom je stajao moj Sinia. Nisam mogla da verujem
svojim oima. Onesvestila sam se i kada sam dola sebi, ugledala sam svog sina kako se
nadvio iznad mene.
Majko moja najmilija, rekao mi je, doao sam da te vidim, moda poslednji put u
ivotu. Zaplakala sam od sree. I dalje nisam mogla da verujem da gledam u svoje edo
koje je pre godinu dana pod uasnim okolnostima nestalo. Pitala sam ga da li je istina da
se pretvara u vukodlaka. Odgovorio mi je potvrdno i rekao da je na njega baena kletva.
Sve ovo vreme lutao je traei spas i izleenje od muke koja ga je snala. Otiao je ak do
Rumunije, ali ni tamo leka nije naao. Pitao je za oca, a kada sam mu rekla da je preminuo,
oboje smo briznuli u pla. Plakali smo dugo, a onda mi je Sinia rekao da ne moe ostati
kod kue i da mora da ide jer ne eli da gledam kako se mui i pati. Ja sam ga satima
molila da ostane i govorila da nije vano to se pretvara u vukodlaka, da mi to nee biti
strano, ali on je bio uporan. Rekao mi je da bi mi ivot bio u opasnosti kada se pretvori u
vukodlaka.
Celu no smo sedeli, priali i plakali, a pred zoru je Sinia otiao. Rekao mi je da
ide da trai leka za svoje prokletstvo i da e se vratiti im kletva bude skinuta. Najtee mi
je bilo kada mi je rekao da najvie na svetu eli da se oeni i da ima decu. Njemu najvie
nedostaje ljubav, ali mu je jasno da niko vukodlaka ne moe voleti.
Molim vas, potovana redakcijo, da objavite majinsku molbu svim ljudima da, ako
kojim sluajem vide vukodlaka, ne pucaju u njega. To je moj sin Sinia koji luta svetom
traei leka za svoje prokletstvo, stoji u pismu oajne majke Ranke.
Sinia Vujkosavljevi i dalje traga za neim to bi mu moglo pomoi da sa sebe
skine ovo uasno prokletstvo i napokon se vrati normalnom ivotu, te da ispuni svoju
najveu ivotnu elju - da zasnuje porodicu i ivi okruen ljubavlju. Redakcija Zone
sumraka poziva svoje itaoce da se jave ukoliko imaju bilo kakvu informaciju koja bi
mogla pomoi Sinii Vujkosavljeviu i reiti ga njegove velike muke, i pridruuje se apelu
majke Ranke da ne pucaju ukoliko vide vukodlaka jer je to, najverovatnije, nesreni Sinia
koji luta traei spas. (Zona sumraka, 23. februar 1999)
12. Tano posle dve godine od Siniinog preobraavanja u vukodlaka na
centralnom vukovarskom trgu i njegovog misterioznog nestanka, on se vratio kui! itav
grad bio je okiran kada se saznalo da se Sinia Vujkosavljevi vratio. Posle tano dve
godine od stravinog dogaaja, on se pojavio u domu svojih roditelja, na dan Svetog
Valentina, 14. februara. im se vest proula, kua Vujkosavljevia bila je opkoljena
novinarima i znatieljnicima. U ekskluzivnom intervjuu za Zonu sumraka Sinia je
ispriao gde je bio protekle dve godine. Prenosimo njegovu priu onako kako ju je on
ispriao vaem izvetau:
Posle dve godine napokon sam ponovo u svojoj kui, kod svojih dragih roditelja.
Kada mi se desilo to to mi se desilo, u prvom momentu nisam znao ta da radim. Prva mi
je misao bila da pobegnem i da se sklonim, da me neko ne bi ubio. Otiao sam iz grada i
nekoliko dana se krio u okolnim umama. Kada sam se od vukodlaka ponovo pretvorio u
oveka, shvatio sam da ne smem da se vraam kui sve dok ne pronaem lek za ovo to
me je snalo. Iako sam se brinuo za svoje roditelje, odluio sam da prvo sam pokuam da
se izleim. Prvo mi je na pamet pala Rumunija, jer je to zemlja poznata po vampirima,
vukodlacima i slinim stravinim stvorenjima. Mislio sam da tamo neko moda zna lek za
ovo to me je snalo. Poto nisam kod sebe imao nikakva dokumenta a ni novca, morao
sam da idem peke. Ispred mene je bio Dunav, i ja sam dugo razmiljao kako da ga
preem. Kada sam uvideo da mi nema druge nego da plivam, tako sam uinio. Saekao
sam pun mesec da se pretvorim u vukodlaka i tako dobijem neophodnu snagu. Izaao sam
na drugu obalu kod sela Plavne, gde me je spazila jedna ena. Hitro sam umakao jer nisam
eleo nikoga da plaim, a bojao sam se i da nekog ne povredim. Izgleda da je ta ena
uzbunila organe reda, pa su me jurili helikopterom i psima-tragaima. Bili su mi za

petama, a iz helikoptera su i pucali na mene. Sreom, metak me je samo okrznuo, te sam

se iz te nevolje nekako uspeo izvui. Nastavio sam put kroz Vojvodinu, prema Rumuniji.
Posle skoro est meseci lomatanja po ritovima i umama, putovanja nou i skrivanja
danju, stigao sam do mesta Samulva u Transilvaniji. Sluaj je hteo da to bude ba u noi
punog meseca, i ja sam se na samom ulazu u selo preobrazio u vukodlaka. Iznenada se
ispred mene pojavio jedan sedi starac koji se, zaudo, uopte nije uplaio. Taman sam se
spremio da se okrenem i pobegnem u umu, kad me je on pozvao da poem za njim.
Nisam razumeo ni rei rumunskog jezika, ali mi je bilo jasno da eli da mi pomogne. U
obliju vukodlaka uao sam u njegovu kolibu. On je seo preko puta mene, utao je i nita
nije govorio. Ni ja nisam znao ta da kaem, pa smo se tako utke gledali itavu no. Pred
zoru sam se ponovo preobrazio u oveka i, od silnih napora, odmah zaspao. Kad sam se
probudio, sedi starac je sedeo iznad mog kreveta sa drvenom zdelom punom neke zelene
supe koja je imala uasno neprijatan miris. Pokazivao mi je da treba da je popijem. Jedva
sam sebe naterao da to uradim. Starac nije rekao nita, samo mi je pokazao da treba da
legnem i da spavam. Posle jo jednog dubokog sna oseao sam se kao nov. Na trenutak
sam potpuno zaboravio na svoju nevolju.
Ispostavilo se da starac zna par rei srpskog i ubrzo smo uspeli da se nekako
sporazumemo. Objasnio sam mu da traim lek za svoju bolest, ali sam uo razoaravajuu
vest: kada neko jednom postane vukodlak - leka mu nema. Sreom, posledice je mogue
ublaiti, odnosno, uticati na to da se napadi ne deavaju svaki put kada je na nebu pun
mesec. Proveo sam skoro godinu dana kod njega, a on mi je davao razne supe, trave i
napitke. Vodio me je kod svojih prijatelja u okolna sela, dugo razgovarao s njima o meni i
leio me u skladu s njihovim savetima. Terapija je imala efekta. Napadi su se ubrzo
proredili, tako da se sada u vukodlaka pretvaram otprilike svakog etvrtog meseca. Pre
mesec dana starac mi je rekao da poem kui jer mi on vie od ovog ne moe pomoi. Dao
mi je veliku koliinu nekih meni potpuno nepoznatih trava i rekao da aj ili supu od njih
moram da pijem bar jednom meseno. Na rastanku mi je kazao da se ne nadam da u se
ikada potpuno izleiti, ali da u se, ako sve bude kako treba, u vukodlaka pretvarati najvie
jednom godinje. Bio sam presrean. Odluio sam da se vratim u svoj rodni grad, kod
svojih roditelja. Sluajnost je htela da to bude tano posle dve godine od mog nestanka. I,
eto me ponovo u Vukovaru.
Ne znam ta e svet rei na sve ovo, ali meni je najbitnije da sam ponovo kod kue.
Ostaje mi samo da se nadam da e moje komije i moji sugraani moi da prihvate
injenicu da u njihovom gradu ivi jedan vukodlak. Nadam se da e stareva terapija imati
efekta do kraja. Voleo bih kada bi me moji sugraani ponovo prihvatili kao svog jer zaista
ne moraju da strahuju zbog moje bolesti. Starac iz Samulvaa mi je rekao da se vukodlaci
ponaaju u skladu sa prirodom svog domaina. Naime, ako je ovek zao, i kada se
pretvori u vukodlaka bie zao i initi zlodela. Ukoliko to nije sluaj, ne treba strahovati da
e vukodlak bilo kome uiniti ita naao. Verujem da me moji sugraani dobro poznaju i
da znaju kakav sam, pa se nadam da im jedan dobroudni vukodlak u komiluku nee
puno smetati, rekao je na kraju, pomalo u ali, Sinia Vujkosavljevi, mladi koji je za
ove dve godine ipak sebi uspeo da pronae spas i da se hrabro vrati u svoj rodni grad - iz
kojeg je otiao kao vukodlak, a vratio se kao ovek. (Zona sumraka, 18. februar 2000)
13. Vukodlak hara malenim Belegiom! Mirna sremska ravnica, kao nikada ranije,
strahuje od noi, strepi od neznane nemani koja, evo, ve vie od mesec dana, ovde kraj
Dunava, za sobom seje smrt! Za etiri nedelje udo je udavilo vie od hiljadu komada
ivine, desetine odraslih svinja, a stradalo je i nekoliko velikih ovarskih pasa! Zver rtvu
najpre udavi, a onda joj isisa svu krv! Belegiani s pravom strahuju za sebe. Jer, ovo udo
nevieno bez po muke otvara i gvoem okovana vrata, rui pola metra debele zidove,
obara eline ograde! Kad moe toliku stoku, moda e danas-sutra krenuti i na ljude,
rezonuju mirni Sremci. Otuda se ovde ve sa prvim sumrakom zakljuavaju ulazna vrata, a
brojni vikendai iz predostronosti odlau godinje odmore...

Niko sa sigurnou ne ume da kae kakva je to zver, ali zato svi imaju svoje teorije.
Najvie je onih koji tvrde da je udo zapravo vukodlak. Ima i Belegiana koji pominju
mutanta sa Kavkaza ili Karpata, a i onih potpuno sigurnih da je u pitanju divlja zverka,
mutirala posle prologodinjeg NATO bombardovanja. Jedini koji je neman uspeo
nakratko da vidi je Mita Ilonkin, ovdanji nadniar, ija se kua nalazi na samoj obali reke:
Ima strano krupan trup prekriven nekakvom crnom rundavom dlakom, visoko je
skoro itav metar, kratak mu je vrat i ima ogromnu glavurdu sa neobino malim uima. To
udo vue za sobom debelu repinu i tri strano brzo na nekim tankim noicama...
Deda Jovan Babi (77), stari ratnik koji je mnogo toga u ivotu prevalio preko
glave, kae da je uo avolsku zverku. One strane noi, kada mu je za samo sat
vremena pridavilo vie od pedeset komada odrasle ivine, deda Jovan je jasno uo neki
neobino rezak, piskav i nadasve neprirodan zvuk. Nema ni glas vuka, ni kera, ni
medveda, to se uje ko da je neka sirena. Evo i sad kad se setim, kosa mi se na glavi
nakostrei, govori starac.
Belegiki fotograf Slavko Jovanovi deura s pukom pokraj obora u svom dvoritu.
Njemu je pre neku no zver pridavila dvadesetak komada ivine, a veliku krmau na smrt
izubijala.
Stariji mi kau da se to udo uvek vraa dva puta na isto mesto... Bogami, ako
ponovo navrati kod mene, nee se dobro provesti, preti Slavko, a zatim potanko
objanjava da su se seljani alili nadlenima, prijavljivali stvari policiji, ali niko nita ne
preduzima. Ovdanji veterinari sumnjaju na akala, ali Slavko nije sklon da im poveruje.
Ovo ti je neto mnogo, mnogo stranije, kae i znaajno podie prst ka nebesima.
Stevici Jovanoviu udo je pre desetak dana udavilo dve odrasle krmae koje
uva na oblinjem renom ostrvu. Bez po muke savladalo je vie od sto kilograma teke
svinje!
Pa krmaa kad se razljuti i medveda moe da savlada, kakvo li je onda ovo udo?!
krsti se zaplaeno Stevica. Kae da je od nekih ljudi u kafani uo da su nou nazreli kako
neka spodoba pliva Dunavom. I jo objanjavaju da su u bati pokraj kue Babia, na
samom obodu mesta, jednog jutra u praini jasno videli skoro pola metra veliki otisak
stopala. Prethodne noi Jovici Jovanoviu udo je pridavilo velikog ovarskog kera...
U mnotvu pria koje ovih dana kolaju Belegiom, jedna je svakako najintrigantnija.
Naime, neki, u poverenju, prepriavaju kako je pre ravno tri nedelje u mesto dolazila neka
sredovena ena iz Banovaca i molila ljude da ako vide zver - ne pucaju u nju. Navodno se
to njen sin nou pretvara u ivotinju, u vukodlaka...
Jes, jes, uo sam ja za to, priaju ljudi... Moe biti da je to istina, bilo je takvih
stvari i u davna vremena, klima glavom deda Jovan Babi. Iako mu je bezmalo osamdeset
leta, Jovan je spreman da prvi krene u lovaku hajku na vukodlaka. Na puku su
spremni i ostali lovci, ali bez policijske dozvole ne smeju u akciju.
Traili smo dozvolu od SUP-a, ali oni ni da uju, ne daju nam ni da pomenemo
hajku, slee ramenima Slavko Jovanovi.
No, uprkos zvaninom odbijanju svakog razgovora na temu belegikog
vukodlaka, metani svedoe da ni policajci nisu ravnoduni. Proverena pria, naime, kae
da je jedan ovdanji vikenda, uplaen za svoju decu koja u Belegiu provode celo leto,
upitao vienijeg policajca o emu se tu radi, a ovaj mu je onda objasnio: Pametan si
ovek, obrazovan, zna da je to moglo samo od NATO bombi da se dogodi. Mutirala neka
zver, zalutala u selo, i sada, eto, uda pravi... (ovo je jedan od uobiajenih naina na koje
demoni objanjavaju - svoja pojavljivanja - p.a.).
I stvarno, vikenda, obrazovan ovek i ugledni prestoniki advokat, zakljuao je
vikendicu i decu vratio na beogradski asfalt.
Stariji ljudi u Belegiu spremno su iz zaborava izvukli jednu lokalnu legendu po
kojoj u zla vremena iz Dunava izlazi udo i, sejui strah, opominje ljude da se prizovu
pameti.

Radunka Babi ne premilja se previe: To ti je sigurno tako neto. Nema ta drugo

da bude. Nije to nikakva normalna ivotinja, nego neko Boje prokletstvo, zaplaeno se
krsti baba Radunka. Kada je, pre nekih sedam dana, kod komije Joje videla kako je
neman ko od ale razvalila vrata na oboru teka stotinak kilograma, baba Radunka je
znala da je to upravo to. I nije jedina koja veruje belegikoj legendi.
Ali, nevolja je u tome to se u staroj prii nigde ne kae kako se osloboditi
neeljenog uljeza. Ustvari, pria baba Radunka, dovoljno je da se ljudi opamete, da se
prizovu Bojeg zakona, pa e udo, samo, opet uroniti u mutne dunavske vode i tamo
ostati do nekih novih zlih vremena.
urevka Jovanovi ne krije da se svake noi zakljuava u kuu ve sa prvim
sumrakom: Vidite, kad moe na tolke svinje i kerove, to ne bi krenulo i na nas, vrti ona
glavom. Strano je ljuta na ove iz optine koji nita ne preduzimaju...
Veterinari priaju da je to akal. Kao: nita strano. A policija naim lovcima ne da
da naprave hajku. Ba bih volela da vidim ta bi rekli da se njima oko kue vrzma to
udovite, ogorena je urevka. Samo se vi smejte, kae ona. Ako nita sad ne
preduzmemo, ima da se razmnoi i doi e i u Beograd i u Novi Sad... (Treba se podsetiti
da posle arapskog napada hemijskim orujem na Evropu, domaih ivotinja nee biti vie
nigde, tako da e vukodlaci biti primorani da jedu ljude. Kako su preiveli vukodlaci,
to niko nee umeti da objasni! - p.a.).
* Petnaestak dana kasnije, udovite se pojavilo u okolini Vrca! Opis, koji su
dala dva uvara vrakih vinograda, u potpunosti je isti kao onaj koji je dao oevidac iz
Belegia. Prvo su uli prodoran pisak, kao ono kad lokomotiva kree iz stanice. Zatim se
pojavilo udno stvorenje koje je imalo ogromnu glavu i zdepasto telo nasaeno na tanke
noge, i koje je bilo toliko dlakavo da mu se oi skoro ne vide.
Usledio je i prvi napad na oveka. Slavko, uvar vinograda ispriao je da je negde
pred zoru uao u kolibu da malo prilegne, ali je zaspao. Nije prolo ni petnaestak minuta, a
iz sna ga je trglo neko dobovanje po krovu, kao da neko ekiem lupa po daskama.
Pridigao se, uzeo puku i istrao napolje, a onda mu je neto skoilo na lea. To neto je
bilo toliko snano, da ga je odmah oborilo na zemlju. Zatim je osetio jak bol u ramenu, da
bi ga u sledeem momentu nepoznata ivotinjka oslobodila stiska i neverovatnom
brzinom se, uz prodoran pisak, izgubila meu okotima. Slavko je samo uspeo da vidi da
je stvor jako upav. Kad je skinuo koulju, na njegovom ramenu su se jasno videli tragovi
ugriza - dve duboke ranice.
Isprao sam mu ranu, stavio mu hanzaplast, i ispriao ta smo Jova i ja doiveli,
rekao je jedan od uvara koji su prvi videli udovite. On je samo vrteo glavom i govorio
kako mu ne pada na pamet da ponovo doe u vinograde. I stvarno, ve sutradan je otvorio
bolovanje i do danas nije dolazio na posao. Inae je pred penzijom, fali mu par meseci, pa
lino mislim da se nee ni vraati.
* 14. Petog avgusta 2000, udan dogaaj desio se kada se autobus privatne
turistike agencije Dejana Martia, vraajui se iz Grke, zaustavio nadomak Beograda, da
bi izali neki od putnika.
Parkirali smo se kod Bubanj potoka, da bismo putnicima dali stvari, ispriao je
Marti. Sa mnom je izaao i voza Zoran Jovi. im sam otvorio vrata spremita, neto je
iz njega skoilo na Zorana i on je vrisnuo. Bio sam zaprepaen gledajui kako nekakva
ivotinja ujeda mog vozaa. Video sam da je krv potekla i tek tada sam se malo sabrao.
Zamahnuo sam rukom i udario zver, a ona je samo zareala. Tek kada sam je udario jo
dva puta, popustila je i skoila sa Zorana. Kada je poela da bei, uspeo sam malo bolje da
je osmotrim. Zver je bila visoka oko metar, prekrivena gustom crnom dlakom, trala je na
dve noge, imala veliku glavu u odnosu na telo i vukla za sobom dugaak rep. Zatim je
uletela u grmlje i nestala.
Zorana smo prebacili do lekara i sada se oporavlja. Ima veliki ujed na podlaktici i
dosta ogrebotina po grudima, od kandi nepoznate zveri. Kasnije smo zakljuili da je zver

u spremite ula u blizini Polikastrona, jednog malog mesta u Grkoj, gde smo spremite
otvarali da bismo jednoj putnici dali kofer da bi se presvukla, jer se prethodno ispolivala
sokom.
U Polikastronu, nai novinari su od gospodina Dime Migeratisa uli sledee: Ono o
emu se raspitujete zove se Flion. Flion je ivotinja, ako je uopte ivotinja, veoma
opasna, napada ljude i ivotinje, a moe lako i da ubije. Poslednji put je to stvorenje
vieno 3. avgusta, ovde u okolini Polikastrona. Provalilo je jednom oveku u tor i zaklalo
tri ovce.
Niko drugi od metana nije bio raspoloen da nam da bilo kakav odgovor u vezi
ivotinje i njenog porekla. Sada to stvorenje slobodno tumara u blizini Beograda. (Zona
sumraka)
A ta o vukodlacima govore proroanstva?
* Na jedne Blagovesti, bugarskoj proroici Vangi ukazala se prelepa nezemaljska
ena, obuena u belu bluzu i plavu jaknu sa jelekom, pogledala je i rekla: Treba da zna,
sad e doi vreme vukova, zatim pasa, a posle njih vreme zmija. Utom se iz vedra neba
prolomio snaan grom i u Rupite (mesto gde je ivela Vanga) su pala tri bela kamena.
Jedan je pao pred mosti koji vodi do crkve, drugi pred Vangin vrt, gde se okupljaju njeni
posetioci, a trei pred vrata njene kuice. Ovo je protumaeno kao znaajno duhovno
znamenje (Vanga)
VODENI LJUDI
* Posada azerbejdanskog ribarskog broda Baku, je lovei u Kaspijskom moru,
doivela veoma udan susret sa amfibijskim humanoidom.
Stvorenje je dugo plivalo paralelno sa brodom kae kapetan Gafar Gasanof. U
poetku smo mislili da je velika riba, a onda smo ugledali glavu, kosu i peraja neobinog
izgleda. Na prednjem delu trupa, stvorenje je imalo ruke!
Otkada je pre dve godine intenzivirano buenje dna Kaspijskog mora u potrazi za
naftom, mnogi iranski i azerbejdanski ribari su esto viali ovo udno stvorenje u moru
kraj junih i jugozapadnih obala. U maju 2004, na primer, vieno je u moru izmeu
azerbejdanskih gradova Astara i Lenkorana, a broj vienja je drastino porastao otkada su
proradili vulkani na morskom dnu u oblasti Babolsera u februaru 2005.
Iskusni ribari svakako ne bi tek tako pobrkali vodene sisare sa morskim narodom,
tvrde oni koji veruju. Svedoci se slau da je sirenac iliti morski ovek visok izmeu 165 i
168 cm, jake grae, koe boje meseine, crne ili sive kose, velikih, okruglih oiju,
izboenog stomaka, sa stopalama slinim onima kakva ima mor i akama sa etiri prsta
spojena plovnim koicama. Ruke i noge su krae i masivnije nego kod ljudi srednje grae.
Ima prilino velika usta, treu vilicu bez brade, a njegova donja usna lagano dodiruje
vrat.
Iranski ribari su sirenca nazvali Runan-ah ili gospodar mora i reka. Pria se da
voda postaje kristalno bistra i takva ostaje dva do tri dana kada ovo stvorenje pliva u njoj.
Svedoci tvrde da ribe proizvode tihi grgoljivi zvuk kada im on prie. Tada im odgovara na
slian nain. Neki kau da su Runan-ah i njegova porodica ljuti zbog unitavanja
ekosistema Kaspijskog mora usled sve veeg broja naftnih buotina koje izazivaju i
uestale vulkanske aktivnosti, te da nameravaju da ree taj problem. Astrahanski ribari se
inae neprestano ale da u moru ima sve manje jesetri, slea i drugih vrsta riba koje love
vekovima.
I Herodot i Platon su vrsto verovali da su ljudi prvobitno bili morska stvorenja i da
su imali svoja podvodna kraljevstva (ovo se slae sa akvatskom teorijom o ljudskoj
evoluciji profesora Alistera Hardija i Elejn Morgan). Postoji i teorija da je tucanje
zapravo ostatak iz vremena kada je ovek imao i plua i krge.

U zbirci naunih tekstova pod naslovom Univerzum i oveanstvo, objavljenoj u

Sankt Petersburgu 1905, pominje se da je mrtvo telo amfibijskog oveka more izbacilo na
obalu Azora 1876. godine, ali i da je morska ena uhvaena na Karibima.
Ljudi amfibije su esto viani na jezeru Vedlozero u Kareliji tokom 1928.
Istraivai univerziteta Petrozavodsk su poslati da ispitaju taj sluaj. Njihovi nalazi su
proglaeni tajnom, a svi naunici koji su na bilo koji nain uestvovali u ovom
istraivanju, poslati su u Gulag.
Pria o Runan-ahu za sada ostaje samo pria, jer se jo niko nije potrudio da je
dokae. Ali ribari znaju ta su videli. (Tree oko, 23. maj 2006)
Komentar: Ovde se kae da su Runan-ah i njegova porodica ljuti zbog unitavanja
ekosistema Kaspijskog mora, ali se ne kae koliko bi mogli biti ljuti (i ta bi sve zbog
svoje ljutnje mogli uiniti ljudima) kada bude izbio Trei svetski rat, i kada temperatura
mora bude dostigla 500 C!
* Sirene su svuda oko nas! Kada je nekoliko desetina ljudi izjavilo da su videli
sirene, gradsko vee izraelskog grada Kirijat Jam je ponudilo nagradu od milion dolara
onome ko fotografie ili uhvati ovo mitsko stvorenje, prenosi njujorki list Dejli Njuz.
lomo Koen je jedan od prvih oevidaca. Bio sam sa prijateljima kada smo na
obali ugledali enu koja lei na pesku u neobinom poloaju, pria Koen. Najpre smo
pomislili da se suna, ali kada smo joj prili blie, iznenada je skoila u vodu i nestala. Bili
smo zapanjeni, jer je svako od nas petorice video da ena ima rep! Jednostavno nismo
verovali sopstvenim oima!
Veina susreta sa sirenama odigrala se u sumrak. Mnogi ljudi priaju da su videli
sirene. Potpuno su ubeeni u to, a pri tom je re o sasvim nezavisnim priama razliitih
pojedinaca koji se nikada nisu susreli, tvrdi portparol gradskog vea Nati Zilberman.
Ljudi kau da ta pola devojka - pola riba skae kao delfin. Izvodi svakakve trikove, a
onda nestane u morskim talasima. Ako je to zaista sirena, ubeen sam da e mnogo vie
ljudi i turista dolaziti u Kirijat Jam i gradu ostaviti mnogo vie novca, koji e premaiti
iznos ponuene nagrade od milion dolara. A, naravno, ukoliko nikome ne poe za rukom
da fotografie neuhvatljivo morsko stvorenje (to je daleko verovatnija mogunost), grad
e sauvati novac i opet zaraditi od priliva turista. Gradsko vee je ve finansiralo
izgradnju statue u obliku sirene, koja e biti postavljena na plai. (Tree oko, 15.
decembar 2009)
* Suner-ubica. Sluaj u kome su etvorica francuskih ronilaca izgubili ivot u
Sredozemnom moru, tragian je dokaz da znamo malo o deavanjima pod vodom. Naime,
suner gigantskih dimenzija bukvalno je progutao ove ljude! Strunjaci koji su stigli na
mesto nesree tvrde da e ova vrsta sunera postati vea opasnost od bele ajkule, ime su
izazvali nevienu paniku.
Ovaj morski organizam je neto do sada nevieno na planeti. Veliina pojedinih
primeraka kree se od 5,40 do 6 m visine i 9 m irine i spada u kategoriju karnivora. To
znai da se hrane mesom drugih ivotinja, velikih riba, vodenih kornjaa, morskih sisara,
ak i ljudi. U pitanju je mutirani oblik obinog morskog sunera koji je, iz do sada
nepoznatih razloga, poprimio ovaj oblik, veliinu i karakter. Svoje rtve hvata pomou
pipaka i mreaste strukture tkiva. Kada neka ivotinja proe pored takvog sunera,
jednostavno je uhvati, uvlai u unutranjost i ivu razlae, tj. jede, kae dr Martin Kasine,
francuski biolog. Jedini preiveli ronilac, Alan alvron, opisuje ta se dogodilo:
Istraivali smo podruje Sredozemnog mora naseljeno velikim brojem kornjaa.
Sasvim sluajno smo naili na peinu koju jo niko do sada nije otkrio. Bili smo zaista
fascinirani kada smo ugledali ove primerke sunera. Razumljivo, odmah smo poeli da
odsecamo uzorke za laboratorijsku analizu. Nismo posumnjali da moe biti tako opasno.
Suner nas je zgrabio svojim pipcima. Samo sam ja uspeo da se izbavim dok su moji
drugovi tragino zavrili. Uasnuo sam se gledajui tu scenu, nemoan da ih spasem.
Suner ih je bukvalno rastvorio u trake.

Eksperti, koji su se nakon traginog dogaaja posvetili izuavanju novog oblika

sunera, imaju podeljena miljenja o poreklu i razvoju morske nemani. Neki od njih
veruju da su jedinstvene karakteristike peine, prirodnog stanita sunera, izazvale
mutaciju. Meutim, dr Kasine i njegovi saradnici smatraju da je dramatina promena
obine vrste sunera izazvana velikim zagaenjem mora koje se akumuliralo u poslednjih
50 godina. Ako je ova pretpostavka tana, onda to znai da je suner-mesoder prisutan i u
Tihom i Atlantskom okeanu. Uasavajua prognoza francuskih naunika jeste: morska
neman e u periodu od deset godina preplaviti sve okeane na planeti. U prednosti su jer za
sada nemaju prirodnog neprijatelja to im olakava nesmetano irenje po vodenim
povrinama. Uskoro vie niko nee biti siguran. (Zona sumraka)
Komentar: Zato je interesantno pojavljivanje demona u obliju sunera? Zato
to e se, kada bude poela Velika nevolja, gotovo kompletno preivelo oveanstvo nai
na obalama mora, zbog nestaice hrane i vode za pie. Kako e se zavriti ivoti mnogih,
koji po moru budu traili neto to bi mogli pojesti, moe se shvatiti iz gornjeg izvetaja.
Ronilac koji je preiveo, ostavljen je u ivotu samo zato da bi mogao da izvesti o onom to
se desilo.
Evo izvetaja o jo jednom mutiranom organizmu, koji e ljudima uskoro zadavati
grdne probleme:
* Organizam, po imenu Pfisteria piscicida, otkriven je u renom talogu i du
obale Severne Karoline (SAD), 1988. godine, kada se, najednom, od obine biljke
pretvorio u krajnje smrtonosan otrov za ribe. Sasvim je izvesno da je pre mutacije pfisteria
bila potpuno bezopasna, ali nikome nije jasno zbog ega se naglo promenila. Ribe, koje
dou u kontakt sa otrovom, kao da se opiju, izgube smisao za orijentaciju, a onda ih
organizam ive pojede.
Prvo su na pfisteriju poeli da se ale ribari, koji su shvatili da im ta biljka unitava
ulov. A onda je poelo da se javlja sve vie i vie ljudi sa udnim simptomima - ranama
koje nisu mogle da zarastu, glavoboljom i gubitkom memorije. Ustanovljeno je da su i oni
nekako bili u kontaktu sa pfisterijom.
Istraivai su ubrzo doiveli jo vei ok. Kada su elije pfisterije stavili u ljudsku
krv, one su gotovo trenutno prodrale sve elije krvi. Punih pola sata, recimo, elije
pfisterije preivljavaju u jakoj sumpornoj kiselini. Biolozi, koji su pfisteriju nazvali
paklena elija, krajnje su zabrinuti - izgleda da je biljka poela da kolonizuje i Severno
more. Pretpostavlja se da Atlantik prelazi kaei se za brodove. (Zona sumraka)
* Kie pirana. U poslednja tri meseca Etiopija se nalazi pod udarom misterioznih
kia. Naime, sa neba, na tlo ove afrike drave padaju jata riba nalik na pirane (slika br.
186). Da zlo bude vee, ove pirane su prouzrokovale smrt preko stotinu lica. Etiopski
ihtiolog Saloto Sadoro obiao je oblasti u kojima je padala neobina kia kako bi mogao
da proui ovu do sada nepoznatu riblju vrstu na Zemlji. Sve to je utvreno jeste da su ribe
izuzetno opasne i agresivne!
Neki smatraju da su ribe baene iz NLO-a. Dva etiopska lista potvruju smrt 90
osoba. Oba lista su izvestila da je kia riba ponovo pala, pre nedelju dana, na juni deo
Etiopije. To znai da je u poslednja tri meseca bilo ukupno 111 ovakvih dogaaja.
Jedna 24-godinja devojka iva je pojedena. Ribe su bukvalno oistile njene
kosti, navodi se u etiopskim novinama.
Zaista ne moemo da kaemo odakle potiu ove ribe i ta izaziva ovu kiu, kae
dr Sodoro. Ipak, gotovo sa sigurnou mogu da tvrdim da to nisu vrste sa Zemlje. Iako
izgledom podseaju na najeu vrstu junoamerike pirane, ove ribe su vee i jae. Ono
to najvie zbunjuje jeste injenica da ove ribe mogu, za razliku od bilo kojih vrsta
poznatih oveku, da preive na suvom i do etiri dana.
Ribe padaju sa neba u vidu velikih ivih oblaka i to uvek u slabo naseljene oblasti.
Njihova teina dovoljna je da obori svakog oveka na koga padnu.

Potom one zarivaju svoje otre zube u rtvu ba kao to to rade junoamerike
pirane. Sve to je zaista zastraujue, kae dr Sodoro.
Podjednako uznemirujue je i pitanje odakle ribe dolaze. Slubenik policije iz
glavnog grada Etiopije Adis Abebe kae da su mnogi ljudi svedoili da ribe izbacuju veliki
letei objekti u obliku diska, koje su videli na nebu iznad oblasti u kojima su se desili
incidenti. I dok se istraga nastavlja, ribe koje su preostale nakon napada moraju da se
unitavaju jer strunjaci kau da su otrovne. (Zona sumraka, 17. oktobar 2000)
* Termiti koji jedu metal. Poslednjih decenija ovoga veka svedoci smo, ali i rtve,
mnogobrojnih napasti iz sveta virusa, bakterija, mutiranih oblika ivotinjskih vrsta. ini se
da ljudi postaju sve neotporniji, a ostatak itelja planete sve otporniji i agresivniji.
Amerikanci trenutno doivljavaju pravu invaziju termita, ali ne onih obinih koji se hrane
drvetom, ve vrste koja konzumira metal! ete mrava napadaju najee automobile i
sposobne su da ih za samo nedelju dana oglou do kosti.
U poreenju sa termitima koji jedu metal, oni obini deluju kao deja igraka. Ova,
do sada nepoznata vrsta insekata sposobna je da progrize i pojede i najvri metal, i to je
upravo ono to rade automobilima irom Amerike, kae biolog Dejvid Sopler.
Metal-termiti bez ikakvih tekoa progrizaju elinu ipku debljine 20 cm i to
samo za 13 dana. Zbog jo nepoznatih razloga posebnu poslasticu za ove mrave
predstavljaju motorna vozila. Iako jo nije utvren pravi razlog ovog apetita, biolog
Sopler smatra da je toplota koju proizvode kola kljuni mamac.
Koji god da je razlog za ovo, termiti se radije odluuju da pojedu metal na kolima
nego, recimo, metalni stub uline svetiljke. Naravno, situacija postaje izuzetno
uznemirujua kada se zna koliko automobila ima u SAD. Veina kljunih delova kola
napravljena je od metala i jasno je ta se deava kada se vozilo sa polunagrienim
delovima nae u punoj brzini.
Neki vlasnici automobila poeli su da upotrebljavaju obian sprej protiv insekata,
ali bez odgovarajuih rezultata.
Na alost, ovo nije efikasno sredstvo. Potrebno je najmanje 24 do 36 sati da kola
budu van upotrebe i poprskana sprejom da bi otrov dospeo do svih mesta i unitio mrave.
Poto se ne radi o obinoj vrsti termita niti uobiajenim rtvama, ni ova terapija ne daje
prave rezultate i opasna je za zdravlje ljudi, kae Sopler. Jedina slinost sa roacima
termitima koji se hrane drvetom je u tome to napast primetite tek poto je teta uinjena.
Redovno pretraivanje kola predstavlja prevenciju protiv mrava a, prema
Soplerovom tvrenju, efikasnog metoda za njihovo unitavanje jo nema.
Ovi termiti izmiu kontroli vrlo brzo. Osim automobila, oni dovode u opasnost i
va ivot. Vozei kola koja su puna ovih insekata, rizikujete da doivite saobraajnu
nesreu. Intenzivno radimo na tome da otkrijemo razloge za pojavu ove vrste insekata,
njihove agresivnosti i sklonosti ka metalu. Jo bitnije je, ini mi se, da pronaemo sredstvo
koje e ih unititi. Kao to sam ranije napomenuo, jedina prevencija jeste da briljivo
pregledate kola i osvetlite donji deo, jer neki eksperti veruju da jaka svetlost tera mrave,
kae Sopler.
Komentar: Zato se termiti boje svetlosti?
Zato da bi bilo jasno ko su oni, jer Bog je svetlost, a demoni se boje Boga.
Da li je sluajno to to termiti najvie vole da jedu automobile?
Ne, jer su prave posledice ovakvih oteenja automobila isplanirane da se dese u
vreme naputanja svih gradova! Zamislite milione automobila koji e sa raznih strana
krenuti ka obalama mora, a zatim i hiljade njih koji e zbog kvara biti prinueni da stanu
nasred puta, najverovatnije zauvek, stotinama kilometara daleko od morske obale, pri
temperaturi od 50 (ili vie) stepeni Celzijusovih! Kada bi demoni ljudima inili tetu iji bi
cilj bio oigledan, ljudi bi se lako dosetili ta treba da ine. Ali, demoni misle (i rade) dosta
unapred, tako da ljudi koji se ne interesuju za proroanstva ne mogu ni da pretpostave ta
bi ovakva uda mogla da predstavljaju.

Odbrana od ovih termita pomou spreja za unitavanje insekata isto je to i

praznoverje. Jedina uspena zatita automobila u ovom sluaju, ma koliko nekima bilo
teko da u to poveruju, jeste jaka vera u Boga.
* Dosad nepoznata bakterija koja jede elik poela je da pretvara luke na
atlantskoj obali Velike Britanije i Irske u staro gvoe. Jo nije izvesno ni da li je u pitanju
jedan mikroorganizam, ili, kako neki misle, kombinacija dve bakterije. Sigurno je pak da,
ta god da je, unitava elik 20 puta bre nego to ra unitava gvoe.
Komentar: Verovatno je interesantno pitanje: zato avo ljude, od kojih je Bog
digao ruke, ne poubija na neki jednostavniji nain, zato stalno izmilja nove naine
za njihovo likvidiranje?
A odgovor bi bio: zato da se ljudi ne bi dosetili sa kim imaju posla i da se,
okretanjem Bogu, ne bi spasli u poslednjem momentu!
Kada bi ljudi shvatili da ratovi nisu proizvod neprijateljstava izmeu naroda, pa ak
ni izmeu njihovih dravnih rukovodstava; da poplave i zemljotresi nisu prirodne
kataklizme, a bolesti posledice delovanja virusa, bakterija ili pogrene ishrane, sigurno bi
se uasnuli od tolikog zla, koje im je pripremljeno za poslednje dane ovog sveta, pa bi se,
u oaju zbog svoje nemoi, moda okrenuli Bogu traei spas.
Ako bi tako uinili, sigurno bi se spasli (jer Bog uvek pomae onima koji mu se
vraaju), ali poto je to poslednje to bi avo voleo da mu se desi, zato on svoj posao
obavlja na mnogo novih i komplikovanih naina.
Sve bolesti, kako stare, tako i nove, samo su naini na koje demoni uklanjaju
ljude koji nemaju vrstu veru u Boga!
VIRUSI
l. Bakterija sudnjeg dana. Najnovija smrtonosna opasnost za oveanstvo dolazi
od super-mikroorganizma koji ivi u bolnikim sobama i ordinacijama i preti da svaku,
ak i rutinsku posetu lekaru pretvori u sastanak sa smru! Medicinski strunjaci se plae da
e ova mutirana bakterija uskoro evoluirati u mikroorganizam Sudnji dan koji bi mogao
ubiti na milione ljudi! Bakterija poznata kao MRSA (Methicillin Resistant Staphilococcus)
poseduje sposobnost da se iri neverovatnom brzinom. Najmanje 85% vaskularnih
oboljenja u britanskim bolnicama je, u toku prole godine, bilo pod napadom ovog
bacila, tvrdi se u izvetaju Britanskog medicinskog udruenja. Postotak bolnica u SAD
koje su takoe prijavile prisustvo MRSA je jo vei. Bakterija otporna na antibiotike se iri
poput vatre meu ljudima, posebno kad su u pitanju stare osobe, pacijenti koji pate od
tekih oboljenja i rekonvalescenti nakon operacija. Napada tkiva i kosti i uzrokuje
nepopravljiva oteenja. Ona ih naprosto izjeda. Jedan od najeih naina zaraze je putem
intravenoznih cevica koje se koriste za vetaku ishranu pacijenata. Iako postoje
najugroenije grupe, ovaj super-bacil ne bira svoje rtve. Prole godine, bivi lan
Britanskog parlamenta, lord Geri Fit je tragino izgubio svoju suprugu. U rutinskom
pregledu zbog hronine astme, ona je bila zaraena ovim bacilom i nedugo nakon toga je
umrla.
Ono to najvie zastrauje kod MRSA jeste fantastina sposobnost i brzina
mutiranja, menjanja formi. Samo pre 40 godina, bacil u dananjoj smrtonosnoj formi nije
bio prisutan. Originalna bakterija, stafilokokus, normalno je prisutna u koi svake tree
osobe i, razumljivo, nije patogenog karaktera. Dnevnim perutanjem osoba se oslobaa,
zajedno sa izumrlim elijama koe, i ovog bacila tako da je on relativno bezopasan za
zdravlje. Meutim, konstantnim bombardovanjem antibioticima, u poslednjih 40 godina,
bakterija nije u potpunosti iskorenjena. Naprotiv, osnaena, ona je mutirala iz forme u
formu i stigla do dananje uasavajue MRSA. Uobiajena praksa mnogobrojnih bolnica
da, zbog nedostatka postelja, jedan pacijent uskae u krevet tek to je prethodni
otputen, uveliko je pomogla irenju ove zaraze. Strunjaci se pribojavaju da nas najgore
tek eka. S obzirom na poveanje otpornosti MRSA na antibiotike i injenica da postoji

jo samo jedan iz te vrste medikamenata koji je efikasno ubija, za oekivati je da e i on

uskoro postati nedelotvoran. Rezultat e biti epidemija nesagledivih razmera.
Dr Alister Leonard, mikrobiolog iz Law Hospital (Carluke, Engleska), upozorava:
Sve upuuje da je ova katastrofa izvesna. To znai da nee postojati nijedna terapija za
MRSA-pacijente. Gledano kroz istoriju medicine, bie to povratak na pred-penicilinske
dane etrdesetih godina. Radimo ubrzano na stvaranju efikasnog sredstva, najvie uei iz
primera ove bakterije, za njeno unitavanje. Samo, za ovu trku nemamo ni potrebnu brzinu
ni vetinu. Prvi put u svojoj profesionalnoj karijeri oseam se nemono i bojim se
najgoreg!
Erin Blanford koja je obolela od ovog virusa, vodila je dnevnik o svojoj trodnevnoj
agoniji:
3. jun 1998. godine. Ceo stomak, noge i ruke su mi prekrivene crnim mrljama. Ima
ih i na nosu i iz njih stalno curi tenost. Bol je neizdrljiv. Mama zove lekara. Strah postaje
nepodnoljiv, kao i pogled na moje noge na kojima se tkivo odvaja od kostiju. Ne mogu
vie da podignem glavu. Morau da prestanem da piem. Oi mi se zatvaraju, ne vidim
dobro. Boe, spasi me!
Ovo su bile poslednje zapisane rei u dnevnik koji je mlada ena tako savesno
vodila. Narednog jutra, 4. juna, Erin je umrla. Bolnike fotografije (slika br. 187) pokazuju
kako je virus bukvalno pojeo njene noge i deo njenog lica.
Skoro svi Erinini vitalni organi bili su teko oteeni virusom za koji ne postoji
delotvorna terapija.
Moja erka je prola kroz pravu agoniju a da nismo, sve donedavno, znali ta ju je
ubilo. Svet je pun uasa, ali ovakve bolesti su neto najstranije. One oveku oduzimaju
svako dostojanstvo i liavaju ga mogunosti da se bori za svoj ivot, rekla je Erinina
majka. (Zona sumraka)
Komentar: Zato Bog nije spasao ovu devojku, iako je traila njegovu pomo?
Zato to u nju nije verovala, ve ju je traila mehaniki, to se vidi po tome to se
nije pokajala. Treba se, naime, podsetiti da Bog doputa demonima da kod ljudi izazivaju
bolesti zbog njihovog pogrenog ponaanja.
* Zna, ta boles je strana. Ide ovek ulicom i odjednom oseti da mu je loe. Posle
nekoliko minuta e se samo srui na zemlju mrtav. e da bude strani situacija; e da od
ljudi ostaje samo koa, unutra nee da ostane nita. Sve e da pojede ta crv... Ta crv e da
izede sve one to treba! A on zna koga treba. Nek se oni to su pravili zlo ne zavaravu da
e se izvuu tek tako!
- to je najzanimljivije, tano posle 33 godine ponovo se pojavila i kuga...
- Sve te bolesti su samo opomena. Bie jo gore. Ovo je samo priprema za neto to
nije bilo. To to e da udari na ljude bie gore od bilo koje bolesti to je do sada bila. I od
te bakterije to jede ljude i od tu... kako ree... ebolu i od kugu... (Deda Miloje)
* Pojavie se mnoge nepoznate bolesti. Ljudi e padati po ulicama bez vidljivog
razloga, a da pre toga nisu bili bolesni. A to je sve izleivo, jer je u vaim rukama. (Vanga)
2. Virus koji izaziva depresiju. vajcarski naunici su nedavno otkrili zarazno,
neizleivo oboljenje mozga koje uzrokuje suicidnu depresiju. tavie, oni predviaju da e
ova bolest dobiti epidemine razmere u periodu od dve godine i da e svaki etvrti ovek
na planeti bolovati od nje. Naunici tvrde da je ovaj virus uzrok 97% samoubistava! U
toku prole godine mikrobiolozi sa Hajdlen univerziteta izuavali su udni
mikroorganizam nazvan zeta virus. Rezultati nisu nimalo ohrabrujui; naprotiv,
pokazalo se da se radi o do sada najopasnijem mikroorganizmu.
Pokazalo se da je ovo oboljenje, iji je jedini simptom duboka, jaka depresija, bilo
prisutno ve decenijama. Gotovo svaka osoba je bila u dodiru sa nekim ko je bio potiten,
depresivan, i osetila da to raspoloenje prelazi i na nju lino. Lekari su oduvek verovali da
je ovaj prenos neraspoloenja stvar naih glava, kae dr Hans Depler. Novi dokazi
upuuju na to da je u veini sluajeva proces, ipak, organski. Ljudi, zapravo, bivaju

bukvalno zaraeni, uhvativi tako depresiju. Doskora su mnogi od nas bili sposobni, uz
pomo imuniteta, da se izbore sa ovim virusom. No, u toku proteklih nekoliko godina
zeta virus je mutirao i postajao jai. Trenutno je sposoban da slomi imuno-sistem i
nastani se u mozgu. Kako se mikroorganizam razmnoava, tako depresija kod obolelog
postaje jaa i, na kraju, dovodi do samoubistva.
Da nije samo re o pretpostavkama, govore i rezultati istraivanja koja su obavili
vajcarski naunici. U modanoj masi 1.600 rtava samoubistava pronaen je zeta virus.
Dr Depler poruuje da je, bez obzira na ozbiljnost problema i moi zeta virusa, ljudski
imunitet sposoban da povrati dobro raspoloenje i da depresija ne vodi uvek ka
samoubistvu. Ipak, poznato je kolika je mo transformacije virusa, koliko, moglo bi se
slobodno rei, pobeuju ljudski rod. U poslednjih nekoliko godina primeen je porast
broja samoubistava, posebno meu tinejderima, i to onih samoubistava koja su bila
iskljuivo posledica mentalnog oboljenja izazvanog zeta virusom. (Zona sumraka)
3. Virus smeha. Mali grad u Argentini, Tres Cerros, naprosto je zbrisan
nepoznatom, udnom boleu koja tera rtve da se smeju do smrti. Ameriki naunici, koji
su upoznati sa novom zarazom, dramatino poruuju da bi ova bolest mogla da se rairi po
teritoriji SAD i ugrozi ivote miliona ljudi.
Nikada u svojoj profesionalnoj praksi nisam videla bolest koja se tako brzo iri i
ima tako pogubne efekte, kae priznati imunolog dr Marsela Damone, koja je izuavala
zastraujuu bolest koja je dobila naziv po gradu u kome se prvi put pojavila - Tres
Cerros sindrom. Jo uvek ne znamo kako se ona iri niti kako da je leimo. Sve to nam
je poznato jeste da je od njenog pojavljivanja, avgusta 1997. godine, umrla 261 osoba. Jo
stotinu njih je zaraeno, a tri sluaja su registrovana u susednom gradu. Ovaj virus napada
centralni nervni sistem i uzrokuje histerian, nezadriv i nekontrolisan smeh kod rtava.
Naalost, ne postoji nita smeno kod ove bolesti, kae dr Damone.
U opisu ove bolesti nalazi se jo i to da rtve umiru u velikim mukama. U toku tri
dana velike agonije, bolesnici iskreno ele da umru jer smeh naprosto razdire njihovo telo.
Osim toga, oni su nesposobni da jedu, spavaju i imaju velikih tekoa pri disanju.
Konano, njihovo srce otkazuje. Dr Damone je ispitala sluajeve u oba argentinska grada
koja su proglaena karantinskom zonom. Meutim, ona se plai da, zbog inkubacionog
perioda od tri do etiri nedelje, broj rtava nije konaan.
To znai da ljudi koji su proli kroz ovaj grad pre tri nedelje, takoe, mogu da, ba
dok ovo govorim, prenesu virus svojim sugraanima. Vrlo je verovatno da su i neki
Amerikanci, kao i ljudi iz drugih zemalja, bili u ovom mestu u proteklih nekoliko nedelja
pa je opasnost od irenja zaraze realna. Nikada se nisam oseala ovako profesionalno
nemonom i sve to trenutno mogu da kaem je: Neka nam je Bog u pomoi!, zavrava
dr Damone. (Zona sumraka)
4. Virus gojaznosti. Kati apel je bila zavodljiva, atraktivna devojka dok nije
obolela od virusa gojaznosti. U kratkom periodu je prela put od 60 do 120 kg. Nona
mora poela je od momenta kada je Kati otila na prvi sastanak sa mladim advokatom.
Delovao je da je u dobroj formi. Jedino to mi je zasmetalo bio je njegov
neprekidni kaalj. Pogreila sam kad sam dopustila da me poljubi na rastanku, jer sam
ubrzo poela i ja da kaljem, pria Kati. Sledei put kada su se videli, mukarac je bio 15
kg tei. Njegov izgled me je odbio i prestali smo da se viamo. Za samo dve nedelje
nakon raskida dobila sam 20 kg i sve to sam preduzela ostalo je bez efekta. Nikada u
ivotu nisam bila debela i ovo me je potpuno unitilo. Moja debljina je zaista delovala
mnogo neprirodnije od bilo ega to sam videla. Nije mi bilo jasno ta ju je uzrokovalo
kada nisam izmenila nijednu naviku u ishrani, pria Kati (slika br. 188). Posle est meseci
ona je teila itavih 120 kg. Sreom, vest o otkriu virusa dola je u pravo vreme.
Na neki nain, za mene je to bilo olakanje. Sada bar znam da nisam odgovorna za
dananji izgled. Terapija je prilino efikasna i, nadam se, ubrzo u ponovo biti ona stara,
zavrava Kati. (Zona sumraka)

Komentar: Dobro bi bilo kada bi oboleli mogli da se izlee medikamentima. Ali,

kao prvo, medikamenti su sasvim sumnjivo reenje, kada se zna da bolesti ne nastaju
prirodnim putem ve da ih stvaraju demoni, a drugo, ova bolest nije predviena da
ljudima stvara probleme danas, ve u vreme posle naputanja svih gradova, kada vie
nigde ne bude bilo ne samo lekova, nego ni hrane, vode, struje i svega ostalog to je
neophodno za normalan ljudski ivot, i kada ljudi, zbog svog iznenada poveanog
apetita, budu bili primorani da jedu, bukvalno, svata. Evo jednog od nekoliko
proroanstava koja o tome govore:
* Nastae opta nevolja. Tada e bogatai (morati) otvoriti svoje itnice. Imovina e
se poravnati po naelima pravde. Tada zlato nee imati veu vrednost od ubreta na putu.
Na svet e doi velike nevolje i strana znamenja. Nastupie strana glad i zavladae
nezasitost: ljudi e jesti sedam puta vie i nee se zasititi. Ljudi e postati slini
strvinarima koji sleu na le, te e jesti tela umrlih. Ali to nee initi hriani, iako im se,
kao neigosanim nee prodavati hleb, nego e to initi oni koji su sa igom (duhovnog
bezakonja), kojima je hleb dostupan. Jer kod igosanih srce postaje bezoseajno, i poto
nisu u stanju da trpe glad, oni e navaliti na leeve i derati ih, pa e najzad i oni umirati.
(Nil Atoski)
* Ameriki svetenik, otac Jon aunt, ljude, od vika kilograma, lei egzorcizmom.
Isus je uio da su sve fizike mane i oboljenja uzrokovani prisustvom demona u
telu. Novi Zavet je pun sluajeva u kojima je Isus oslobaao ljude od demona, izazivaa
bolesti. Svaka gojazna osoba zna koliko je snana potreba da se uzima hrana ak i kada je
sita. Sila koja ih nagoni da jedu zaista je snanija od njih samih i, definitivno, dolazi od
strane demona. Sve to preduzimam jeste in egzorcizma u kome prisiljavam zle sile da
napuste telo rtve i smatram da cena od 5.000 dolara nije previsoka za rezultat koji
postiem, kae otac aunt.
Prva osoba koja je osloboena debljine uzrokovane demonskom aktivnou, Ronda
Laburn (40), apsolutno se slae sa izjavom oca aunta.
Nikada u ivotu nisam bila debela niti sam naroito uivala u hrani. Zato me je
uplaila iznenadna i snana potreba da jedem bez prestanka. Za kratko vreme ugojila sam
se 40 kg. Probala sam sve mogue dijete i programe za mravljenje, iscrpljujue fizike
vebe. Nita nije pomoglo i otac aunt je stigao kao pravo provienje. Samo zahvaljujui
njemu vratila sam preanju kilau i ne alim novac koji sam potroila za usluge koje ovaj
svetenik prua, kae Ronda.
Otac aunt je najpre objasnio da je Rondin problem uzrokovan iskljuivo
demonskim uticajem. Potom je izveden ritual isterivanja demona. Debljina je poela istog
momenta da se topi i Ronda je osetila veliko fiziko i duevno olakanje. Nikada vie
nije poelela da uzima velike koliine hrane niti da jede kada za to nije imala potrebu.
Ponovo ima idealnih 60 kg i uspeno ih odrava ve godinu dana.
Osetio sam se 15 kg lakim istog momenta kada je otac aunt naredio zlim silama
da napuste moje telo, rekao je Martin H. (slika br. 189), koji je nakon svetenikovog
tretmana izgubio 50 kg.
Bilo je to kao da sam se ponovo rodila kao vitka osoba i to samo zahvaljujui
ovom divnom oveku, rekla je Lusil L. koja je za samo etiri meseca izgubila 58 kg.
Oca aunta mnogi nazivaju arlatanom, medicinski radnici osuuju njegovu praksu,
a katolika crkva ga je ekskomunicirala 1989. godine kao jeretika. (Zona sumraka)
5. 700 ljudi eksplodiralo zbog virusa!
Nova vrsta virusa izaziva nagomilavanje gasova u ljudskom organizmu to dovodi
do toga da oboleli i bukvalno eksplodiraju! Jedan od vodeih eksperata u oblasti
virusologije dr Masimo Gonta tvrdi da je ve 700 sluajeva prijavljeno samo u Junoj
Americi. Jo nije poznat nain na koji se virus prenosi, ali je jedno sigurno - krajnji ishod
je uvek fatalan. Smrt obino nastaje 48 sati od momenta zaraze.

Video sam pacijenta kako eksplodira meni ispred oiju, izjavio je pomenuti
naunik na konferenciji vodeih svetskih virusologa.
Niko jo ne zna kako virus dospeva u ljudski organizam, ali se zna da je pre
nekoliko godina otkriven slian virus kod ivotinja na farmama, kae dr Gonta. Meutim,
ivotinje jedino pate od kratkotrajne malaksalosti i dijareje i ve nakon nekoliko dana
razvijaju potpuni imunitet.
Kod ljudi virus deluje na potpuno drugaiji nain, kae dr Gonta. Umesto dejstva
na digestivni trakt, on napada miino tkivo itavog tela. Virus ulazi u svaku eliju i
proizvodi tolike koliine gasa da telo ne moe da ga apsorbuje. rtve poinju da natiu sve
do trenutka kad jednostavno eksplodiraju.
Smrt je prava agonija, zato to su rtve obino svesne u momentu kada doe do
eksplozije. Eksperti su, razumljivo, apelovali na sve kolege irom sveta da analiziraju ovaj
virus, otkriju nain njegovog prenoenja i pronau adekvatnu terapiju.
Do sada je u Brazilu, Argentini, Boliviji i Peruu zabeleeno 700 sluajeva zaraze, a
svake nedelje oboli od 25 do 70 ljudi, kae dr Gonta. Nema sumnje da e ovaj virus
postati internacionalni problem ako uskoro ne otkrijemo adekvatan nain leenja. To je,
bez ikakvog preterivanja, bolest opasnija od AIDS-a. (Zona sumraka)
Komentar: Kada vidimo kakve su sve strahote demoni pripremili za poslednje dane
ovog sveta, namee nam se jedno pitanje: emu toliko razliitih naina ubijanja, kada bi i
jedna jedina (neizleiva) bolest bila dovoljna da poisti ceo ljudski rod?
I odgovor bi bio: kada bi ljudi bili ubijani samo na jedan nain, oni bi brzo uvideli
njegovu veliku pogubnost, ali i svoju veliku nemo da se od njega odbrane, pa bi se, u
oaju, okrenuli Bogu traei pomo, a ako bi tako uinili, sigurno bi se spasli. A to je
poslednje to bi avo voleo da mu se desi.
Meutim, kada postoji mnogo naina ubijanja, i kada ljudi ne znaju da se njihovo
ubijanje vri planski, onda se i nadaju da konkretna opasnost nee zakaiti ba njih, i da
e nekako biti otklonjena, to se najee i deava - poto nastrada odreeni broj ljudi: rat
prestaje, epidemija bolesti se zaustavlja, itd. Iz istog razloga neki bolesnici se izlee a neki
ne (jer bi bilo isuvie sumnjivo kada se nijedan oboleli ne bi izleio). A kada ljudi ne znaju
da se njihovo ubijanje vri planski, onda se oni ni ne brane na adekvatan nain, tj. verom u
Boga, to znai da ostaju potencijalna meta za odstrel u sledeem ienju!
Tako, ubrzo nakon to je jedna opasnost prola, pojavljuje se druga, a ljudima opet
ostaje samo da se nadaju da e i ona biti uskoro otklonjena, to se, naravno, i deava ali
tek poto (opet) nastrada odreeni broj ljudi. Na kraju, prevremena smrt dolazi i po one
koji su se vie puta provukli kroz avolje zamke.
Sasvim je drugaija situacija sa ovekom koji (vrsto) veruje u Boga, odnosno, koji
ima dovoljno istinitog znanja o ivotu, jer on uvia da nije stvoren da bi prevremeno
nastradao, ve da bi se osposobio za ivot u Bojem carstvu, zbog ega se ponaa
drugaije i ne strada, ak ni onda kada stradaju gotovo svi ljudi u njegovom okruenju.
Sve bolesti koje postoje, demoni su mogli da stvore i bez virusa, bacila ili mikroba,
svojih tvorevina koje, same po sebi, ne mogu izazvati bolest (jer bolest predstavlja
materijalnu promenu na ovekovom telu, koju moe da napravi samo onaj ko ima
sposobnost materijalizacije i dematerijalizacije). Ali, da bi naveli ljude da veruju kako
bolesti izazivaju mikroskopski sitna, neinteligentna stvorenja, oni su ih prvo nauili da
veruju samo u ono to se vidi, pa su tek onda stvorili viruse i bacile (koji se mogu videti
mikroskopima). Zatim su stvorili tzv. lekove, kojima su zamenili pravi nain borbe protiv
bolesti (a to je vera u Boga). Tako dolazimo do istine o leenju od bolesti, a to je da
demoni prvo izazivaju bolesti, a zatim lee obolele - medikamentima koje su sami
stvorili i koji ne mogu da lee!
Tertulijan, u Apologetici, ovako opisuje leenje koje vre demonski duhovi:
to se tie isceljenja bolesti, oni najpre izazivaju povrede, a onda prepisuju
udotvorne lekove, neverovatne pa i kodljive; potom obustavljaju zlo koje su zapoeli,

kako bi se poverovalo da lee. Ovo je savren opis funkcionisanja lekova koje koristi
savremena medicina!
A ta mislite da predstavlja tzv. bakterioloko (bioloko) oruje? Njega ine
bakterije, bacili, virusi, dakle iva stvorenja koja nije stvorio Bog (jer Bog ne stvara nita
loe). A nisu ih stvorili ni ljudi, jer oni za tako neto, jednostavno, nisu sposobni. Ali zato
avo jeste, i stvara ih kad god mu Bog to dopusti!
A ta o bolestima poslednjeg vremena govore proroanstva?
* Godine 1998, pored pojave tekih oboljenja, do sada nepoznatih, koja e odneti
milione ivota, javie se i jo opasnije infekcije. Ovi virusi e izazivati slepilo, razna
telesna oteenja i oseaj konstantnog bola. (Edgar Kejs)
* Zavladae bolesti za koje se i ne zna da postoje, a ljudi e umirati mnogo vie
nego u bilo kom ratu do sada. (Marija Burgtaler)
* U toku 1999. godine, rupa na ozonskom omotau izazvae epidemijsku pojavu
raka koe. Osim toga, pojavie se i druge posledice: kuni ljubimci postae mentalno
neuravnoteeni, psi i make e se iznenada okrenuti protiv gospodara, napadae ih i
ubijati. (Edgar Kejs)
* oveanstvo e nestati u Armagedonu. Sve nacije e prestati da koriste oruje.
Umesto toga, borie se najstranijim bolestima, kreiranim od strane Svemonog, koje e
biti ubojitije od bilo koje puke ili noa. 2016. godine, velika zaraza e se proiriti i
izbrisati sa lica Zemlje ceo ljudski rod. (Doner grupa)
* Iznenada su se pojavile i kuga i kolera i jo neke bolesti. Otkud sad pa to?
- Kako otkud? Pa mora tako da bude. Kuga i kolera su Boje opomene. One uvek
pretkode velikom zlu... To ti je siguran znak da e bude jo gore... Da e bude jo vie
ratova... Da e bude jo vie nesrea... Tek e se proire bolesti po svetu. Ovo jo nije
nita! (Deda Miloje)
* Nova vetaka bakterija pobei e iz laboratorija. Pokazae se otpornom na sve
terapije i izazvati epidemiju, tokom 2004. godine. Bolest e napadati samo ene, to e
dovesti do toga da se njihov broj drastino smanji izazivajui dramatian poremeaj
ravnotee meu polovima. (Edgar Kejs)
* Tek posle rata ljudi e da svate o emu se radi. (Deda Miloje)
Zato e ljudi tek posle rata shvatiti o emu se radi?
Zato to e ih ostati tako malo, da e lako moi da se izbroje, pa e shvatiti da je
Bog ustao protiv njih!
6. Spavaa bolest. Stanovnici dva gradia ive u stalnom strahu da e iznenada
zaspati i probuditi se nekoliko dana kasnije u bolnici!
Poslednjih godina svedoci smo pojave velikog broja bolesti izazvanih superbakterijama otpornim na antibiotike, mutiranim i kombinovanim virusima koji seju smrt
ostavljajui lekare nemonim, ali ono to se deava u Krasnogorsku i Kalaiju, dva mala
mesta koja se nalaze u graninom pojasu Kazahstana i Rusije, zbunjuje tamonje
strunjake koji pokuavaju da odgonetnu misterioznu bolest spavanja koja pogaa lokalno
stanovnitvo.
Iako je ovom boleu zahvaen veoma mali prostor sa manje od hiljadu stanovnika,
naunici su obavili vie od 7.000 testova, analizirajui uzorke zemljita, vode i vazduha,
pa ak i votke koja se pije u tom kraju, i pokuavajui da otkriju ta se deava sa ljudima
(ezdesetak njih do sada) koji iznenada esto i dok se nalaze usred nekog posla
zapadaju u vrst i dubok, gotovo komatozan san, iz kojeg ne mogu da se probude od 2 do
6 dana.
Marina Ferk, pedesetogodinjakinja iz Kalaija rekla je: Muzla sam krave i
iznenada zaspala. Niega se ne seam do trenutka kad sam se probudila u bolnikoj sobi.
Spavala sam dva dana i dve noi.

Aleksej Gom, tridesetogodinjak koji je doao u Kalai u posetu porodici svoje

supruge, zaspao je dok je neto itao na svom lap-topu. Bilo je to kao da je neko pritisnuo
dugme i samo me iskljuio.
Ova udna bolest se po prvi put pojavila maja 2013. godine, a zatim poetkom
2014. godine i sada ponovo. Pogoeni su samo stanovnici ova dva mesta kojih trenutno
ima neto vie od 800. U vreme postojanja SSSR-a, Krasnogorsk je bio jedan od tajnih,
takozvanih zatvorenih gradova, sa vie od 6.500 itelja, koji su iveli bolje od veine
svojih sunarodnika zahvaljujui velikim platama i prodavnicama snabdevenim svom
moguom robom. Svi oni su bili tu iz jednog jedinog razloga oblinjeg rudnika
uranijuma koji je posle raspada SSSR-a zatvoren.
Kada se pojavila, bolest je najverovatnije odnela i svoju za sada jedinu rtvu jer je,
kako strahuju metani, jedan stariji ovek iv sahranjen. Sada su ljudi mnogo oprezniji i
znaju ta moe da im se dogodi, pa neki od njih ak nigde ne mrdaju bez torbe sa
neophodnim stvarima, plaei se da e iznenada zaspati i probuditi se posle nekoliko dana
u bolnici.
Osim to se ne zna ta je izaziva, bolest je neobina i po tome to je nemogue
zakljuiti na koji nain bira svoje rtve, s obzirom da tu nema nikakvog pravila naime,
ne obolevaju svi lanovi jedne porodice, a pogaa i ljude svih uzrasta, poevi od dece pa
do najstarijih. Sem dubokog sna iz kojeg je nemogue probuditi ih, oboleli su posle
buenja prijavili i oseaj slabosti, vrtoglavicu i poremeaj pamenja, a deca su imala i
halucinacije u kojima su videla zmije i crve kako im jedu ruke.
Kao mogui krivac za ovu bolest spavanja najvie se spominjao ba rudnik
uranijuma od kojeg su svi nekada lepo iveli. Jedna od prvih teorija je bila da su neke
hemijske supstance iz njega uspele da prodru u vodu koju piju stanovnici ova dva mesta,
ali je posle uraenih analiza krvi, kose i noktiju obolelih ova mogunost potpuno
odbaena.
Jedna od preostalih teorija strunjaka koji se bave ovim sluajem je da se radi o
masovnoj psihozi izazvanoj psihikim ili mentalnim stresom do kakve ponekad dolazi u
malim, zatvorenim zajednicama ovog tipa. Ovo bi, sasvim sigurno, bilo objanjenje koje bi
mnogima donelo olakanje, ali nam sada samo ostaje da vidimo ta e se nadalje deavati i
da li e se, moda, ipak ispostaviti da sve ovo ima neke veze sa prolou Krasnogorska.
(Tree oko, 24. jun 2014)
7. Nova bolest poinje svrabom i kijavicom! Sve se vie pria o udnim
vlaknima koja se pojavljuju na ljudskoj koi irom sveta, mada lekari i dalje tvrdoglavo
odbijaju da se izjasne, jedni prikrivajui svoje neznanje, drugi moda sauestvujui u
nekom tajnom projektu.
U julu prole godine, britanski list Gardijan je objavio neobian tekst pod naslovom
Morgeloni: epidemija koja se prikriva ili masovna histerija. Tekst poinje priom o Polu,
pedeset petogodinjem kompjuterskom strunjaku iz Birmingema koji je godinji odmor
2007. godine sa porodicom proveo u Novoj Engleskoj. Dok su gledali jedan od filmova o
Hariju Poteru, Pol je iznenada osetio nesnosan svrab po itavom telu. Pomislio je da u
hotelskoj sobi verovatno ima buva, ali je ta teorija pala u vodu kada svrab ni posle
nekoliko dana nije prestajao. A zatim je otkrio da iz nadraenih bubuljica po koi, za koje
je mislio da su ujedi buva, vire bodlje. udne, neobjanjive ekinje koje lie na iverje
zabodeno u kou.
Godinu dana kasnije, dok je Polova lea trljala vatom natopljenom alkoholom,
njegova supruga je na povrini vate primetila plavo-crne mrlje skinute sa koe. Pol je
smesta otiao u prodavnicu optikih instrumenata i kupio mikroskop, a zatim pregledao
komad vate. Video je uvrtkana, obojena vlakna. Na Internet pretraivau Google je zatim
ukucao rei: vlakna, konii, svrab, bodlja, koa i dobio itav niz dokumenata. Svi
simptomi su se poklapali sa simptomima bolesti pod imenom morgeloni. Vlakna su bila
proizvod misterioznih stvorenja koja izazivaju morgelonsku bolest mnoei se ispod

ljudske koe i kopajui tunele u tkivu. I dok je nastavljao da ita, Pol je sa uasom shvatio
da je odgovor na njegov upit najgora nona mora koja se ak i ne moe zamisliti.
Na slici br. 190: bolest poinje blagim crvenilom i svrabom.
U POTRAZI ZA ISTINOM.
Morgelonska bolest je dobila ime zahvaljujui Amerikanki Meri Lejto iji je
dvogodinji sin 2001. osetio neobine simptome. Deaku su se oko usta pojavile udne
rane i neprestano se alio da osea kako mu oko usta gmiu bube. Meri Lejto je
diplomirani biolog i provela je pet godina u bolnici u Bostonu, radei kao laboratorijski
tehniar. Kada je zatrudnela, odluila je da napusti posao i posveti se detetu. Pregledajui
svog sina pomou mikroskopa, otkrila je da se u ranama vide plava, crna i bela vlakna.
Uplaena, odvela je dete u bolnicu, a zatim na preglede kod jo osam lekara razliitih
specijalnosti. Ni jedan od njih nije uspeo da postavi dijagnozu niti je ustanovio da je re o
bolesti, alergiji ili bilo emu neobinom.
Zaintrigiran simptomima, Fred Hildrik, pedijatar iz bolnice Dons Hopkins sa
reputacijom lekara koji oboava da reava misteriozne sluajeve, pristao je da pregleda
deaka. Na deakovoj koi nije otkrio abnormalnost, pa je svom kolegi koji mu je poslao
malog pacijenta preporuio da podvrgne Meri Lejto psihijatrijskoj proveri jer ga brine
mogunost da ona zloupotrebljava svog sina (proverom sam utvrdio da je lekar Hildrik
opsednut demonom p.a.). Jedan drugi lekar, infektolog iz iste bolnice u kojoj radi
Hildrik, zakljuio je da Meri boluje od Minhauzenovog sindroma, psiholokog poremeaja
usled koga se roditelji pretvaraju da im je dete bolesno ili namerno sami izazivaju bolest
kod deteta da bi privukli panju i saoseanje medicinskog sistema (proverom sam utvrdio
da je i ovaj lekar opsednut demonom p.a.).
U meuvremenu, dok su je lekari proglaavali ludom, kod njenog sina se pojavilo
jo rana iz kojih su poela da izbijaju vlakna (na slikama br. 191 i 192: iz svake ranice
izlaze konci koji se mogu videti i pod najjeftinijim mikroskopom). Merin suprug Edvard,
lekar internista koji radi u bolnici Juni Aligeni u Pensilvaniji, konano je zakljuio da
njihov sin boluje od potpuno nepoznate bolesti. Meri je bolest nazvala morgeloni ili
morgelonska bolest, izabravi ovo ime na osnovu opisa tajanstvene bolesti koju je u svojoj
monografiji Pismo Prijatelju zabeleio 1690. godine ser Tomas Braun. Braun pominje
nekoliko medicinskih problema sa kojima se susreo, ukljuujui i endemsku bolest kod
dece u Langedoku koju je nazvao morgeloni, gde kritino oboleloj deci izbijaju crna
vlakna iz koe na leima. Meri Lejto je samo pozajmila ime za novu bolest, iji se
simptomi ipak ne poklapaju sa simptomima bolesti koje je opisao Braun.
Ogorena na medicinsku zajednicu, Meri je 2001. godine osnovala Fondaciju za
istraivanje morgelona koja od 2004. radi kao neprofitna organizacija. Na zvaninoj veb
stranici Fondacije www.morgellons.org pie da je njihov cilj da obaveste neupuene ljude
o problemu i prikupe sredstva za istraivanje nedovoljno poznate bolesti. Meri je u
poetku oekivala da e privui panju lekara, naunika i strunjaka koji bi pomogli da se
utvrde uzroci bolesti, ali je bila potpuno zateena kada je na hiljade nepoznatih ljudi
poelo da alje mejlove i fotografije, opisujui potpuno iste simptome kakve je imao i njen
sin. Fondacija sada ima zabeleene sluajeve obolelih od morgelona iz svih 50 drava
SAD, ali i 15 drugih zemalja irom sveta, meu kojima su i Kanada, Velika Britanija,
Australija i Holandija. Vie od 12.000 porodica u kojima su pojedini ili svi lanovi oboleli
od morgelona je ve kontaktiralo ovu fondaciju.
MORGELONI NE POSTOJE?!
Uprkos hiljadama pisama upuenih na adresu amerikog Kongresa i zahtevu 40
amerikih senatora da CDC (federalni Centar za kontrolu bolesti) pokrene istragu o
morgelonima, pa i pored specijalne jedinice formirane 2006. upravo u ovu svrhu
medicinska zajednica je sklona potpunom ignorisanju problema. Za lekare to je
neobjanjiva dermatopatija, a pre svega umiljena parazitopatija. Zvanino saoptenje
zdravstvene slube okruga Los Aneles, na primer, glasi da ni jedna kredibilna

medicinska ili zdravstvena institucija i asocijacija nije verifikovala postojanje dijagnoze

morgelonska bolest, te da u ovom trenutku nema razloga za podsticanje panike zbog
neproverenih izvetaja o navodnoj bolesti. Za lekare i medicinske strunjake morgeloni
ne postoje, ve je re o psiholokom poremeaju, takozvanoj umiljenoj parazitozi, kojim
bi trebalo da se pozabave psihijatri.
Meu obolelima od morgelona je i poznata amerika kantri pevaica Doni Miel.
U intervjuu Los Aneles Tajmsu od 22. aprila 2010. ona je izjavila: Imam tu udnu,
neizleivu bolest koja kao da je dola iz svemira. Oseam se uasno. Danima ne izlazim iz
kue. Pre dve noi sam, prvi put posle 23. decembra 2009. izala napolje. Ne izgledam
loe pod vetakim svetlom, ali na dnevnom svetlu, sa svim tim ranama i lezijama na telu i
licu, izgledam zastraujue. Greta Garbo i Marlena Ditrih su se skrivale jer su ljudi bili
strano raaloeni injenicom da dve dive stare, ali ovo je mnogo gore. Vlakna razliite
boje izlaze iz moje koe kao peurke posle kie. Ta vlakna se ne mogu identifikovati
forenziki ni kao ivotinjska ni kao biljna, niti kao mineralna. Morgeloni su spore,
nepredvidive ubice. To je teroristika bolest: eksplodira vam organ i prikovani ste za
krevet godinama. U Americi su morgeloni dijagnostifikovani kao izmiljeni paraziti, pa
vas lekari alju psihijatrima. Ja se sada povlaim iz muzike industrije i nameravam da se
posvetim borbi za istinu o obolelima od morgelona. elim da lekari konano priznaju da
bolest postoji i da se ve neko pozabavi uzrocima. Dosta je zatakavanja!
U Atlasu ljudske parazitologije iz 2007. godine, u poglavlju o pseudoparazitima i
artefaktima pie: Mnogi dermatolozi odbijaju da prihvate morgelone kao jedinstvenu
bolest, ve ukazuju da veina tih pacijenata pati od psiholokih problema umiljene
parazitoze u kombinaciji sa drugim poznatim konim oboljenjima. S obzirom na sve vei
broj ljudi koji sebe smatraju obolelima od morgelona, bilo bi dobro da se u godinama koje
dolaze obavi validna nauna procena navodne morgelonske bolesti i njena eventualna
etiologija (ili etiologije). Jedna od glavnih zamerki obolelih je da medicinska zajednica i
naunici kojima su se obraali za pomo nisu otvoreni za ideju da postoji bolest izazvana
jo uvek neidentifikovanim infektivnim ili fiziolokim uzrocima. Ipak, sasvim je sigurno
da su mnogi struni parazitolozi, medicinski entomolozi i drugi mikrobiolozi paljivo
ispitali vlakna dobijena od obolelih i utvrdili da nikakvi bioloki organizmi nisu prisutni.
Sve dok se ne sprovede opseno istraivanje, ostaje nejasno da li je morgelonska bolest
samo drugo ime za umiljenu parazitozu ili realna bolest sa biolokom osnovom.
SIMPTOMI I POSLEDICE.
Glavni simptom morgelona su vlakna koja su utisnuta ispod koe ili se izluuju iz
koe. Bol moe biti neizdriv. Vlakna proimaju itavo telo izazivajui bolove u
zglobovima, miiima, grenje utrobe i svrab. Oboleli esto oseaju kako im neto gmie
ispod koe. Kod nekih, vlakna izbijaju na povrinu koe, kod drugih ne (na slici br. 193:
koni pronaen u urinu obolelog).
lanovi Fondacije za istraivanje morgelona su, na osnovu izvetaja obolelih, na
listu simptoma uvrstili i sledee pojave:
* oseaj kao da se ispod koe kreu insekti koji grizu i bodu,
* lezije na koi koje ili nastaju spontano ili ih oboleli stvara eanjem,
* muskuloskeletni efekti i bol: bol u zglobovima, miiima, tetivama i vezivnom
tkivu,
* konstantni umor koji onemoguava aktivnost,
* kognitivni i emocionalni efekti.
Viljem T. Harvi, direktor medicinskog nadzornog borda Fondacije izjavio je 2007.
godine da su se u laboratorijskim nalazima pacijenata obolelih od morgelona pokazali
povieni nivoi inflamatornih citokina, insulina i antitela na tri bakterijska patogena. Mnogi
pacijenti takoe ispoljavaju simptome hroninog umora, depresije, opsesivnokompulzivnog poremeaja i smanjene panje. Takoe su prisutni konfuzija, oteano

kretanje i kontrola stopala (padajue stopalo), problemi sa kratkoronim pamenjem i

koncentracijom, nemogunost jasnog razmiljanja, formulisanja reenica i odluivanja.
Ne zna se kako se morgeloni prenose, ali je potvreno da su u porodicama gde je
jedna osoba obolela, veoma brzo svi lanovi dobili iste simptome.
TA SU MORGELONI?
U knjizi Korporatizam tajna vlada novog svetskog poretka, autor Defri Grap
tvrdi da se morgelonskom boleu smatraju napadi na ljude, insekte i ivotinje
nanomainama ili grupisanim nanointeligentnim vlaknima. Poto se bolest iri poput
velike globalne pandemije koju u ovom trenutku istrauju naunici sa najprestinijih
univerziteta dok se njeno postojanje istovremeno zatakava od strane masovnih medija,
Grap smatra da iza ove zavere stoje velike korporacije koje ionako poseduju medije i ine
sve da se u iroj javnosti istina zataka. Morgeloni su potpuno nova vrsta neshvatljivog,
nadrealnog oblika ivota nalik maini, to znai da su stvoreni u laboratoriji.
Nanotehnologija je, za veinu ljudi, stvar koja postoji jo uvek u domenu naune
fantastike, ali nije tako. Nanotehnologija je postala sastavni deo naih ivota i postepeno
poinje da menja naa tela.
Na pitanje ta su to morgeloni Grap nudi tri mogua odgovora:
1. Supertajna eksperimentalna zaraza koju je pokrenula amerika Vlada,
2. bolest vanzemaljskog porekla,
3. kombinacija prve dve mogunosti.
Grap dalje daje osnovne karakteristike morgelona:
- najee vlaknasta struktura,
- mahom geometrijska struktura (piramide),
- ivotnost (pokretljivost, centralni nukleus),
- veoma brz rast,
- ljudski imunoloki sistem potpuno ignorie ovu bolest i ne reaguje na nju,
- morgeloni ne umiru ni ako se potope u 91% alkohol,
- mogu se zapaliti jedino na temperaturama drastino viim od 530 stepeni
Celzijusa, ali ne na manjim temperaturama,
- bez ikakvih posledica se mogu izloiti plamenu butana i preiveti.
U aprilu 2007. godine, radio voditelj Def Rens je na svom sajtu www.rense.com
objavio sledeu definiciju morgelona: To je nanotehnoloka invazija na ljudsko tkivo u
obliku samospajajuih, samoreplikujuih nanocevi, nanomatrica sa senzorima i drugim
nanokonfiguracijama, od kojih neke nose genetski izmenjenu i iseenu DNK i RNK. Ove
nanomaine koriste bioelektrinu energiju tela i druge elemente da bi stvorile sopstvenu
energiju. Postoje tvrdnje da ove siune maine imaju sopstvene interne baterije i da mogu
da primaju mikrotalasne frekvence odreene jaine. Takoe se smatra da poseduju neku
vrstu kolektivne inteligencije.
Ispostavilo se da neka vlakna podnose temperaturu viu od 760 stepeni Celzijusa,
to samo znai da se u bolnikim uslovima moda mogu preneti sa oveka na oveka i
instrumentima koji su prethodno sterilisani na manjim temperaturama.
Ne zna se da li se prenose hranom, vodom, ugrizima insekata, vakcinama,
vodovodskom vodom, vazduhom ili direktnim kontaktom. Izloeni su im i ljudi i ivotinje.
Takoe je vie nego verovatno da se morgeloni na ljude prenose rasprivanjem putem
kemtrejlova, ali i selektivno na odreene grupe ljudi, premda je bolest prisutna na celoj
planeti.
Svaki pokuaj uklanjanja ili unitavanja vlakana-konia, izaziva agresiju ostatka
morgelona u telu i njihovu hiperprodukciju, usled ega dolazi do pogoranja stanja koe,
otvaranja novih rana koje ne zarastaju i izlaska crnih, crvenih i belih vlakana. Kolonija
postepeno jaa i menja delove tela biolokog domaina. Kada rtva pokua da iupa
vlakno iz rane, jasno se moe videti kako se vlakno povlai u telo, kao da njime upravlja

neka kolektivna svest, nalik funkcionisanja kolonije mrava. Osim to morgeloni nisu
biolokog porekla.
Dermatolozi upozoravaju na sve prisutniju pojavu ekcema praenih svrabom. Meu
decom u Velikoj Britaniji, na primer, ovo se smatra pravom epidemijom. Kada su ekcemi
pregledani pomou mikroskopa, primeena su neobina vlakna. Vremenom rane vie ne
zarastaju ali se, takoe i ne inficiraju iako su otvorene. Vlakna su u itavom telu, ispod
pazuha, noktiju, u nosu... Izgledaju kao minijaturno klupko viebojnog pamuka. Velika su
2,5 - 5 cm, a rastu sve dua, grupiui se oko ivica rana. Pacijenti iskaljavaju na hiljade
vlakana, oseaju pokrete morgelona u pluima, nosu, kosi (na slici br. 194: probijaju kou
i pojavljuju se morgeloni).
Den Smit, ena koja je pre trinaest godina obolela od morgelona, pokrenula je svoj
veb sajt www.morgelonsexposed.com i posvetila se istraivanju uzroka ove misteriozne
bolesti.
Imam 58 godina, pie Den na svom sajtu, i ve itavu deceniju se borim protiv
morgelonske bolesti. I ostali lanovi moje porodice su dobili istu bolest. Bila sam
prisiljena ak da gledam kako mi maka umire zaraena morgelonskom boleu. Veterinar
je rekao da su uzrok smrti alergije, ali sam ja dobro znala ta predstavljaju lezije koje su
joj pokrivale lice i ui. Mnogi drugi ljudi oboleli od ove bolesti su mi ispriali sline prie,
da su na isti nain izgubili svoje kune ljubimce. to je najgore, sve vei broj dece
oboljeva od morgelona. Prikupila sam veliki broj fotografija razliitih vrsta morgelona i
dobro sam upoznala morfologiju bolesti i kako se iri meu ljudima. Provela sam
bezbrojne sate kraj mikroskopa, istraujui strukture morgelona. Proeljala sam Internet
prikupljajui sve podatke o poznatim parazitima, gljivicama, nanotehnologiji, prijavljenim
patentima u ovoj oblasti i drugim temama znaajnim za ovu oblast. Kad god je to mogue,
saraujem sa istraivaima voljnim da analiziraju uzorke i dokumentuju simptome
(proverom sam utvrdio da je i ova ena opsednuta demonom. Ona moda ne eli da
svojom priom uini zlo ljudima koji poseuju njen sajt i itaju njene izvetaje, ali demon
koji njom upravlja to eli i postie, tako to njenim posredstvom navodi ljude na pogrene
zakljuke u vezi ove bolesti, dezinformiui ih [meajui istinu i la] i komplikujui priu,
da bi im ubio volju za izleenjem p.a.). Vlakna u naim telima ne umiru. Ona rastu,
samoreplikuju se i mnoe se u Petrijevoj olji jo dugo nakon to se izvade iz tela. Ima ih u
vodi koju pijemo i u kanalizaciji, zapravo su se uvukla u itav na eko sistem. Ona se
kreu i prelaze na druge ljude i iva bia. Za nekoliko godina, taj e efekat postati
eksponencijalan. Vlakna se ne mogu videti golim okom, ve samo pomou lupe i
mikroskopa. Lekari su nas izneverili, jer ne poseduju ni znanje ni volju da prihvate
postojanje bolesti koju izazivaju nanomaine. Ali su zato spremni da nas proglase
psihijatrijskim sluajevima. Laboratorije u kojima se vre patoloke biopsije tkiva obolelih
od morgelona nemaju pojma sa ime se susreu jer ne znaju kako izgleda nanotehnologija
u ljudskom tkivu. Za poslednje tri godine su mi dva puta zamenili koleno. Kada je
obavljena prva zamena, rez nije dobro zacelio i na oiljku su se pojavile lezije prepune
vlakana. Godinu dana kasnije, zamenjeno mi je drugo koleno, ovoga puta u bolnici u
Konkordu, Nju Hempir. Napravljena su i daleko ozbiljnija patoloka ispitivanja tkiva, a
rezultate je pregledao nezavisni patolog (proverom sam utvrdio da je i taj patolog opsednut
demonom p.a.). Pronaao je da su moje masne elije prepune silikona. Poto nikada
nisam ugraivala bilo kakve silikonske implante niti primala silikonske injekcije,
zakljuak je da silikon u mom telu potie od nanotehnologije zasnovane na silikonu.
Nezavisna istraivanja su pokazala da je spoljanji omota morgelonskih vlakana
napravljen od polietilenskih vlakana velike gustine. Takav se materijal obino koristi u
prozvodnji optikih vlakana, ali i u svetu bionanotehnologije kao jedinjenje za
kapsuliranje omotaa virusnog proteina. Toksikoloka patologija tkiva obolelih od
morgelona je otkrila prisustvo silicijum dioksidnih ili staklenih cevi sa prisustvom
silikona.

U ovom trenutku, moje telo je puno silikona koji ne potie ni iz jednog poznatog
izvora osim iz silikonske nanotehnologije morgelona, tvrdi Den Smit. Silikon bukvalno
curi iz svake pore na telu. To je ono to se moe videti na vlasima kose i u morgelonskim
lezijama. Kod mene se na ranama ne formiraju kraste od skorele krvi, ve kraste od
silikona. to je jo gore, i te kraste su ivi oblici koji se pomeraju. Svaka ima stopalo kao
koljka i antenu. Te kraste su zapravo grupa od par stotina majunih i tankih ivih formi
isprepletanih u jedno. Sve to sam otkrila do sada svodi se na isto patogeni u mom telu
su stvoreni u nekoj bioinenjerskoj laboratoriji i delo su ljudskih ruku. Napravljeni su od
vie komponenata i taj mutageni vetaki materijal je u stanju da se trenutno razmnoava.
SIVI LEPAK, BIO INSEKTI I GENETSKI MARKER.
Sivi lepak je hipotetiki scenario o kraju sveta baziran na molekularnoj
nanotehnologiji, u kome poludeli samoreplikujui roboti prodiru svu materiju na Zemlji
da bi stvorili sve vie i vie sopstvenih replika. Ovaj scenario je poznat pod nazivom
ekofagija prodiranje okoline. Sivi lepak je termin koji se obino koristi u kontekstu
naune fantastike. Po najgorem moguem scenariju (koji podrazumeva ogromne maine
sposobne da krstare svemirom), sva materija iza Zemlje e takoe biti pretvorena u lepak
(gde lepak oznaava ogromnu masu replikujuih nanomaina bez jasne strukture, koja
moe liiti na lepak). Takvu nesreu bi mogli izazvati ili specijalno u tu svrhu stvorena
maina sudnjeg dana, ili sluajna mutacija samoreplikujue nanomaine ija je svrha
potpuno drugaija ali je stvorena da funkcionie u prirodnom okruenju.
Taj najgori futuristiki scenario kao da je postao realnost u sluaju morgelonske
bolesti. Nanotehnologija ve ubija ljudska bia i ivotinje, sluajno ili namerno, nikome
nije poznato. Ali je lako pretpostaviti da se u mnogim biolaboratorijama odavno stvaraju
novi oblici ivota i dizajniraju nove bolesti procesom spajanja gena, mutacijom,
bioinenjeringom i nanotehnologijom koji pomeani zajedno mogu rezultirati oblikom
sposobnim da ivi i replicira se sam.
Jedna od teorija nudi mogunost od koje oveka podilazi jeza: svi ljudi su ve
izloeni istoj vrsti kemtrejlova i ko zna ime zaraenoj hrani, ali samo se kod nekih
javljaju simptomi morgelonske bolesti. Mogue je da su ti ljudi jednostavno asimilovali
tehnologiju u svoje organizme bez ikakvih problema ili simptoma, a da se kod obolelih od
morgelonske bolesti ispoljilo organsko odbacivanje nanotehnologije usled aberacija
imunolokog sistema ili specifine genetike. To je neto to tvorci nanotehnoloke zaraze
nisu predvideli. To opet znai da ljudi koje sreemo nisu zapravo onakvi kakvima se
predstavljaju, jer su njihova tela i umovi ve nanotehnoloki modifikovani.
Crvena, plava i bela morgelonska vlakna su u svakome! Veruje se da su to glavni
pokretai mutacionih mehanizama DNK i RNK. Mnogi oboleli pominju oseaj kao da im
ispod koe gmiu insekti. Populacija ljudi sa tim insektoidnim manifestacijama je zapravo
pogoena drugim zlokobnim morgelonskim vektorom, sa dodacima u vidu genetike
insekata kao nosioca.
Ti bioinsektoidni vektori (prenosioci) se mogu izbacivati iz aviona preko
kemtrejlova ili se mogu ubacivati u populacije postojeih insekata. Ako se koriste ti
mikroskopski kemtrejl vektori, mogue je da e se ti insekti izmenjeni bioinenjeringom
zatim izlegati u organizmima ljudi koji su ih udahnuli, ili u prirodnom okruenju kada
padnu na tlo, a zatim e krenuti na ljude. Ovi bioinsekti su izuzetno otporni i veoma ih je
teko ubiti, to je i bio cilj njihovih dizajnera.
Tehnologija u mnogim aspektima morgelona je toliko napredna, da je obinim
ljudima veoma teko da uopte prihvate mogunost njenog postojanja. To dolazi do
izraaja u porodicama gde, na primer, oboleli ne uspeva da uveri ostale lanove porodice u
uzroke svoje bolesti, kae Den Smit. Mnogi su se brakovi raspali jer suprunici nisu
mogli da se zajedniki uhvate u kotac sa situacijom. Ponekad mi se jave mu ili ena koji
apuu preko telefona da njihov partner/partnerka ne uje o emu pria i da im ne
prebacuju ponovo to priaju gluposti. Mnogi bi suprunici vie voleli da im partner

zaista boluje od umiljene parazitoze, nego da poveruju u priu o morgelonima. Vie od

decenije prouavam morgelone i videla sam mnogo toga to dananja nauka nije u stanju
da objasni. Ali amerika Vlada je uvek imala tajna istraivanja koja su decenijama bila
ispred zvanine nauke. Uopte ne sumnjam odakle ova tehnologija potie. Znam da je njen
izvor naa Vlada, ali se pitam kako je ta tehnologija razvijena i kakvi su dogovori
sklopljeni sa entitetima koji su imali dovoljno znanja i tehnolokih sredstava da nauno
fantastini horor pretoe u stvarnost! Dobro pogledajte fotografije onoga to su ljudi
izvlaili iz svojih tela, pa mi kaite da li zaista verujete da je Majka Priroda mogla da
stvori tako neto.
U knjizi Korporatizam, Defri Grap istie podatke da morgeloni veoma efikasno
ubijaju biljke i ire se na sva iva bia: insekte, reptile i ljude. Bolest ne ubija ljude, ali
ubija insekte, ivotinje i reptile. Morgelonima je, zapravo, zaraena itava biosfera
planete. Morgelonski oblici ivota neprestano evoluiraju u nove bio oblike i mogu se
preobraavati u brojne vrste. Grap postavlja pitanje hoe li doi do eskalacije ovog procesa
i da li e se naa biosfera na kraju pretvoriti u morgelonsku biosferu? Morgelonski
organizmi se replikuju u obliku ive stvari koju nastanjuju, u njenom prostoru. Brojke
ukazuju da preko 60.000 ljudi za sada boluje od morgelonske bolesti. Grap istie da
postoje dokazi da morgelonska vlakna imaju sposobnost preuzimanja i opsedanja svesti
domaina i da na to ukazuje injenica da rtve uvek mogu osetiti vlakna u svom
organizmu, ali ih se ne mogu osloboditi ni na koji nain.
Da li su morgeloni deo eksperimentalne faze kontaminacije Zemlje? Zbog ega
vlakna postepeno zamenjuju deo po deo domainovog tela materijom od koje su
napravljena?
Morgelonska vlakna unitavaju folikule kose, a zatim izrastaju kao nova,
morgelonska kosa. To je jedan od naina zamene delova tela. Dogaa se i zamena svih
folikula u telu, tako da morgelonska vlakna kosa prekrivaju itavo telo, a posebno
okolinu lezija. Iz rana izrastaju dlaice kada se iupaju oboleli se bolje osea, ali dlaice
ponovo izrastu.
okantno zvui injenica da se uprkos otvorenim ranama, kod rtava morgelona
nikada ne javljaju sekundarne infekcije. Takoe, na njihovoj koi nema bakterija koje se
uobiajeno mogu nai na ljudskom telu. Mnogi smatraju da to moe znaiti samo jedno
da invazivni morgeloni jedu bakterije sa ljudskog tela da bi preiveli i da bi odrali
domaina u ivotu. (Tree oko, 31. maj 2011)
Komentar: ovek se na Zemlji nalazi da bi se, interesujui se za istinu i trudei se
da bude to bolji, ikolovao za ivot u raju, jer ga je Bog stvorio da bi iveo veno, o emu
ga je i obavestio kroz Bibliju i druge svete knjige i proroanstva. Ali, ako on to ne eli da
uini, Bog ga (najpre) opominje doputajui demonima da mu ine razna zla (meu kojima
se nalaze i bolesti), ne bi li se on dosetio da grei i da treba da promeni svoje ponaanje. A
kada je Bog dopustio demonima da u njegovom telu izazivaju bolesti (stvarajui tetne
materije), potpuno je svejedno da li e oni, da bi prevarili ljude, kao uzrok bolesti stvarati
viruse ili vlakna koja izgledaju kao da nisu iva stvorenja, obzirom da ni virusi nisu iva
stvorenja ve tvorevine koje demoni pokreu da bi izgledale kao da su ive, i u koje su
ugradili DNK da bi izgledale jo ivlje. Jer, materija nije iva, ma u kom obliku se
pojavljivala, ve je iv samo duh (koji se ne moe videti). Bez tetnih materija koje
stvaraju demoni, nijedna bolest ne moe postojati.
Da li znate ta rade demoni dok ljudi trae uzrok pojave morgelona i nain kako
da ih se oslobode?
Umiru od smeha, jer je nain na koji ljudi to ine fundamentalno pogrean! Svaki
ovek, koji bi se iskreno pokajao, priznao svoje grehe i zatraio od Boga njihov oprotaj i
pomo, oslobodio bi se momentalno, ne samo morgelona ve i svake druge bolesti!
* Iz tela mi izlaze silikonski crvii.

Novosaanka Aranka Luka ve tri meseca doivljava scene kao iz najstranijih

horor filmova. Iz njenog tela izlaze nepoznate ivotinjice nalik na crvie, koji isputaju
silikonsku masu. Obilazei lekare, umesto dijagnoze i adekvatne terapije Aranka je dobila
uput za psihijatriju.
Traei dijagnozu i lek za bolest koju je dobila umesto novogodinjeg poklona 1.
januara, Aranka je sama zakljuila da najverovatnije boluje od bolesti Morgelon, koja jo
uvek nije registrovana u naoj zemlji. Njenu dijagnozu jo uvek niko od zdravstvenih
radnika nije potvrdio. Neki od doktora tvrde da ona boluje od psorijaze, dok drugi kau da
se radi o najobinijoj alergiji, iako je niko nije slao na alergoloki test.
- Iako bubuljice nisam imala ni kada sam bila u pubertetu, lekari su mi sada davali
razne lekove za to, a koje ja ne elim da pijem jer sve to su mi prepisivali je bilo napamet
- kae Aranka. Ne treba mi jo da se trujem nekakvim medikamentima koji nee dati
rezultate, jer sam sigurna da se kod mene ne radi o aleriji, jer mi iz koe izlaze nekakve
ivotinjice.
Ona objanjava da je sve poelo u novogodinjoj noi, kada su joj se po telu
pojavile nekakve bubuljice, koje su na vrhu imale male kratere i iz kojih su poela da
izlaze vlaknasta tela, nalik na crvie, koji kada dou u dodir sa bilo im to se nalazi van
Arankinog tela, poinju da isputaju nekakvu silikonsku masu.
- Nisam mogla kosu da raeljam koliko je bila ulepljena. Kada se tuiram, nemam
skoro ta da obriem jer sva voda sklizne s moje koe, koja je prekrivena tim silikonom.
Nakon to padnu s tela, na tepih ili ploice, ta vlaknasta bia odmah isputaju tenost, pa
mi i patos u stanu bude sav lepljiv objanjava Aranka dodajui da su joj te ivotinjice
izlazile ak i iz koe u unutranjosti usta!
Molei za pomo obolela Novosaanka ukazuje da se bolest prvo manifestovala na
glavi i rukama, a da se posebno manifestuje oko krvnih sudova. A najtee trenutke je
preivela 14. februara (obratite panju na ovaj datum, jer je to dan kada je umro Tito, koji
je najzasluniji za deavanje ienja na kraju sveta, kada e ljudi masovno oboljevati
od morgelona i drugih novih bolesti p.a.).
- Toga dana sam imala oseaj kao da me je napalo milion mrava, koji su mi gmizali
po koi. Bila sam oajna. Pomiljala sam da sam u najstranijem horor filmu navodi
Aranka, kojoj je jedini spas da dobije pravu dijagnozu, a time i lek za njeno nesvakidanje
oboljenje.
Nova misteriozna bolest koja se pojavila 2002. godine u SAD, nazvana je
Morgeloni. Karakteriu je neobine senzacije obolelih, koji imaju utisak da im pod koom
neto gmie, oseaju svrab i peckanje, a od vidljivih manifestacija su lezije na koi iz
kojih tri neobina nit, koja nije nalik ni prirodnoj ni vetakoj dlaci niti vlaknu. Neki
lekari su predoili da bi u pitanju mogao da bude neki parazit, ali nijedan antiparazitski
tretman nije pomogao. Tako je zvanina medicina zauzela stav da je bolest i dalje
misterija, dok su psiholozi pronali da je u pitanju verovatno nova verzija poznatog
sindroma deluzivna parazitoza. Vlakna koja se izluuju iz konih lezija su se ipak
pokazala kao prava i identifikovana su kao celuloza (koja se po prirodi ne moe stvarati u
ljudskom telu). (Alo, 23. mart 2012)
8. Kuga. U istoriji oveanstva esto je dolazilo do masovnog stradanja od raznih
zaraznih bolesti, ali kao jedna od najveih nonih mora ljudskog roda ostae zapamena
epidemija kuge koja je trajala od kraja 13. do poetka 18. veka. Poreklo kuge je i do danas
ostalo nepoznato. Naunici veruju da je ova bolest dola iz Afrike, ali se pouzdano zna da
se prva vea epidemija desila u Indiji. Naime, u Indiji su poetkom 14. veka ivele velike
kolonije zaraenih pacova. Iako su pacovi imuni na ovu opaku bolest, oni su izuzetno
povoljni prenosioci zaraze. Pretpostavlja se da su se neki od mnogobrojnih trgovaca koji
su u karavanima ili od Srednjeg istoka do Kine inficirali kugom. Zahvaljujui tome, 1330.
godine dolo je do masovnog pomora stanovnitva u Kini. Bolest se preko trgovaca i
mongolskih ratnika proirila dalje, prema Rusiji. 1346. godine virus je stigao i na Krim.

Epidemija se irila vrtoglavom brzinom. Ve sledee, 1347. godine, dolo je do masovne

zaraze u Evropi. Samo u toku te godine od kuge je preminulo ak dvadeset pet miliona
ljudi, to je u tom trenutku inilo jednu etvrtinu ukupne populacije ovog kontinenta.
Meutim, to je bio tek poetak velike agonije, koja je trajala ravno etiri veka, jer se od
1347. godine kuga redovno pojavljivala po svim veim gradovima Evrope, a onda je u 18.
veku dolo do neobjanjivog nestanka bolesti. Ni do danas nije utvreno zato je zaraza
tako iznenada zamrla.
I sama kuga je za naunike jo uvek velika misterija. Pouzdano se zna samo to da
kugu prenose pacovi, i to jedna posebna vrsta - Rattus plagicus, ili kuni pacov. Ova vrsta
glodara tajnovita je koliko i kuga. Do 14. veka ova opasna vrsta bila je potpuno anonimna
i za njeno postojanje se nije znalo, onda se iznenada pojavila, da bi opet u 18. veku
neobjanjivo iezla gotovo bez traga (to nisu bili pacovi, nego demoni p.a.).
Doskora se verovalo da je kuga samo daleka prolost. Naalost, postoje realne
mogunosti da to nije tano. Kuni pacov se ponovo pojavio, isto onako iznenada kao pre
est vekova, i zbog toga se oveanstvo suoava sa otvorenom opasnou od nove
epidemije. Zbunjujua je injenica da se ova vrsta pojavila na dva razliita kontinenta, i to
gotovo istovremeno. Rattus plagicus je registrovan u Rumuniji i u Sjedinjenim Amerikim
Dravama. U Rumuniji je dolo do prave najezde ovih opakih glodara na gradi Lugo
koji ima 50.000 stanovnika. Iako do zaraze jo uvek nije dolo, zbog opravdanog straha za
svoj ivot gotovo kompletno stanovnitvo se iselilo iz ovog mesta. Rumunske vlasti su
izjavile da, zbog toga to je Lugo ostao pust, pacovi nee imati dovoljno hrane pa e
krenuti u migracije. Ova pretpostavka je loa po nas, ako se uzme u obzir da je Lugo
udaljen svega 75 kilometara od jugoslovenske granice. Zbog svog geografskog poloaja,
Vojvodina bi bila prva na udaru ovih tetoina.
U SAD je situacija jo alarmantnija. Kuni pacovi su se pojavili na mnogo irem
podruju. Ugoeni su veliki gradovi: Feniks, Denver, Indijanopolis i Solt Lejk Siti. Postoji
verovatnoa da ve ima prvih rtava kuge. U zvaninom izvetaju Amerikog
epidemiolokog zavoda stoji sledee: Dana 7. oktobra u Denversku okrunu bolnicu
primljeni su majka i sin, Sandra (44) i Dalas (22) Ostin. Sandra je preminula istog dana.
Doktori nisu mogli da utvrde o kakvoj se bolesti radi.
Vlasti su odmah alarmirane pa je ubrzo 48 ljudi sa slinim simptomima smeteno u
karantin. Svi su oni bili u kontaktu sa Ostinovima. Dalas Ostin je preminuo 9. avgusta a tri
dana kasnije preminule su jo dve osobe.
Epidemiolog Don Ritson negirao je spekulacije da se radi o kugi. Meutim, nije
rekao o kojoj je bolesti re, uz objanjenje da laboratorijske analize jo nisu gotove i odbio
je da komentarie pojavu vrste Rattus plagicus. Po ovom pitanju oglasila se Katolika
crkva. Kardinal Markus Lijano je u emisiji na vatikanskom radiju izjavio: Iako se ljudi
prave da ne shvataju ta se deava, svi znamo da je Bog opet odluio da oisti ovaj svet od
satanskih sila. Oni koji su potovali Boga i svoju crkvu i koji nisu greili nemaju se ega
plaiti, ali oni koji to nisu - nemaju se emu nadati. (Zona sumraka)
Komentar: Onih koji nikad nisu greili nema, a spasti se moe svako ko se pokaje,
odnosno, izmeni svoje ponaanje u skladu sa Bojim zakonom.
KLONOVI
l. Ljudske elije koje se razmnoavaju same. Da li je prevara zvana kloniranje
poela jo pre nekoliko decenija, kada je od raka umrla Henrijeta Laks? Naime, ona je
umrla jo 1951. godine, ali su elije njenog tela jo uvek ive i, prema tvrenju strunjaka,
one su pravi medicinski fenomen, jer su primer besmrtnosti najmanje organske jedinice.
tavie, jedinstvene elije, izvaene pre 46 godina iz Henrijetinog tela, koriene su sa
velikim uspehom u terapiji obolelih od deje paralize i drugih neizleivih oboljenja.
Brzorastue HeLa elije su razmnoavane u laboratorijskim uslovima irom sveta, i
danas njihova ukupna teina iznosi 400 puta vie od originalne teine ove ene.

Ovo je, bez sumnje, jedna od najfantastinijih medicinskih kao i ljudskih pria
uopte, kae dr Viktor Mekuzak, vrhunski genetiar sa Univerziteta Dons Hopkins.
Normalno, elije ljudskog organizma u spoljanjim uslovima imaju ogranien vek.
Meutim, zbog kancera dolo je do izmene DNK u Henrijetinom telu. Promena im je
obezbedila besmrtnost.
Ove elije su ak nale svoju primenu i u svemirskim uslovima gde je testirana
ljudska sposobnost da preive u uslovima nulte gravitacije. Ironino ili ne, one su
upotrebljene i u traenju leka protiv raka. (Zona sumraka)
Komentar: U 2. poglavlju ove knjige, reeno je da elije ne postoje, ve da ih
demoni stvaraju i dele (razmnoavaju) kad im Bog to dopusti. Takoe, reeno je da telo
(ljudsko, ivotinjsko ili biljno) nije ivo, niti moe da izgleda kao da je ivo, bez duha koji
Bog u njega ugrauje pri njegovom stvaranju, a uzima natrag kada hoe, to znai da se
i u elijama pokojne Henrijete Laks mora nalaziti neki duh. A poto elije stvaraju samo
demoni, pogotovu to se ovde radi o elijama tela pokojne ene koje se samostalno
razmnoavaju (uprkos Bojoj rei, po kojoj ovekovo telo, nakon ovekove smrti
propada, a duh se vraa Bogu), to znai da se u njima nalazi demonski duh (koji ih je i
stvorio). U to se moe verovati utoliko vie, to ovde nema ni rei o nainu na koji bi se iz
ovih elija mogli izbacivati tetni produkti metabolizma, kojih bi, prema uenju savremene
nauke, moralo biti u svakoj ivoj eliji.
Nauka, za koju mi pogreno verujemo da je ljudska, proglasila je ove elije
izuzetnim, odnosno, udom. Meutim, da su naunici koji su otkrili ovo udo znali za
Boga, znali bi i da elije stvara i razmnoava avo, naravno, za svoje potrebe, i bili bi
krajnje oprezni sa njima. Ovako, poto su se one, sasvim sigurno, nale u rukama naunika
kojima vladaju demoni, jasno je zbog ega je nauka nastavila da istrauje fenomen
samorazmnoavajuih elija, sa ciljem da ga iskoristi za dobrobit oveanstva.
Poto su novostvorene elije, najpre, upotrebljene u naizgled korisne svrhe, i poto
su ljudi prihvatili nauno objanjenje, po kome je mogue da elije izvaene iz tela
pokojne ene ive sopstvenim ivotom, prevara je mogla da se nastavi isplaniranim tokom.
A plan je bio stvaranje klonova.
Samostalno razmnoavanje elija, koje je nastalo na neobjanjiv nain, bilo je
samo prvi korak u toj prevari. Jer, ako su ljudi poverovali da elije postoje, a zatim i da se
elije pokojne ene mogu samostalno razmnoavati, zato ne bi mogli poverovati i da iz
nekih drugih elija, uz pomo genetskog inenjeringa, moe nastati novo stvorenje?!
Naravno, naunici nisu znali ta e iz daljih genetskih eksperimenata proizii. Pa,
oni ne znaju ni zato ive smrtnim ivotom, iako im je to kroz Bibliju detaljno objanjeno!
Ali su zato demoni, koji njima upravljaju, to odlino znali!
Kloniranje, tj. stvaranje nove jedinke iz bilo koje ive elije nije mogue, iz bar dva
razloga. Prvi je: jer elije ne postoje, a drugi: jer ovek ne moe stvoriti duh, bez kojeg
nijedno stvorenje ne moe oiveti. Ali zato demonski duh, koji je stvorio novi organizam (i
koji se u njemu nalazi), moe da ga oivi tako da izgleda kao da su naunici, novom
naunom tehnologijom (genetskim inenjeringom), uspeli da stvore novo ivo stvorenje.
Pri normalnom stvaranju nove jedinke, duha u embrion ugrauje Bog. Kod
kloniranja, meutim, Bog ne sarauje sa naunicima u stvaranju novog stvorenja,
obzirom da je on ve odredio da nove jedinke stvaraju aneli. Zar Bog stvara serije
neuspelih kreatura (kakav je sluaj kod stvaranja klonova, koje vre naunici), da bi tek
poneka od njih ispala koliko-toliko normalna? Odnosno, zar Bog u takve kreature ugrauje
duhove koje je stvorio?!
Dakle, klon je demon koji raste, kao to se i elije tkiva pokojne Henrijete Laks
razmnoavaju tako to ih stvara i deli demon. Kakve e sve posledice imati presaivanje
tog tkiva na teko obolele ljude, ostaje da se vidi. Naime, naunici su nedavno otkrili da
presaeni organi ili delovi tela mogu na primaoca preneti neke osobine ili navike biveg
vlasnika, to je ve zabeleeno u vie sluajeva. Tako su, recimo, neki ljudi kojima je

presaen tu organ neoekivano dobili elju da jedu okoladu ili da idu na fudbalske
utakmice i slino, to ranije, inae, nisu voleli ni inili, a to su, kako je naknadno
utvreno, bile osobine (ili navike) ljudi od kojih su presaeni organi uzeti. Ova prevara je
interesantna zbog toga to prenete osobine (ili navike) mogu da budu i jako loe, a ne
samo razliite, i to je presaivanje organa i delova tela sa stvorenih ljudskih klonova,
tajno, ve uveliko otpoelo.
Prenoenje osobina duha, putem presaivanja organa, nije mogue, ali zato demon,
koji se nalazi u oveku, moe da stvori privid tog prenoenja, stvaranjem odgovarajueg
oseanja ili elje u oveku. Kod nemisleeg oveka moe da proe svaka prevara.
emu zaista slue klonovi, odnosno, za ta je avo isplanirao da ih upotrebi?
Uspehe u kloniranju demoni e u odreenom trenutku iskoristiti da bi ljudima
poruili i poslednju trunku vere (ukoliko su je ovi, do tada, uopte imali). Ta prilika
ukazae im se u vreme naputanja svih gradova, kada se ljudi, zbog opte nestaice hrane i
vode, budu oajniki borili za goli ivot.
Proizvodnja klonova je otpoela kada su naunici pronali nain da iz bilo koje
ive elije stvore novu jedinku, to je, ustvari, nemogue, jer elije ne postoje. Kada je ova
prevara prola, avo je na nju dodao i mogunost stvaranja klonova iz mrtvih elija, pa
ak i iz onih, starih, navodno, nekoliko miliona godina!
* Presaen i deo linosti. Zauujue iskustvo jedne ene kojoj je ugraeno srce
osamnaestogodinjeg motocikliste.
Kler Silvi, uiteljica igranja, bila je u krajnje kritinom stanju, i da joj hirurzi nisu
ugradili novo srce, sigurno bi umrla. Operacija je protekla u redu, i lekari njujorke
bolnice u kojoj je izvreno presaivanje bili su vie nego zadovoljni. Meutim, neto se
ipak udno dogaalo sa samom pacijentkinjom.
Probudivi se iz narkoze, na svoje uenje, Kler je zaelela da jede peena jaja i da
pije pivo. Nikada ranije takvo neto joj nije padalo na um. ak je prema pivu oseala
odbojnost!...
Posle izvesnog vremena, usledilo je drugo, jo vee iznenaenje. Stalno iznova
sanjala je nekog mladia u konoj jakni kako je ljubi, ili ona njega. Na jakni, mladi je
nosio inicijale T. L.. Uvek kad bi im se usne spojile, Kler bi u sebe prosto usisala
mladievo telo, kao da je u pitanju bio duh.
Odnekud, u njoj je narastao neodoljiv oseaj, da je mladi koga je sanjala na tako
neobian nain, bio upravo davalac njenog srca! Uspela je da dozna da je njeno srce
ranije kucalo u telu mladia koji je smrtno stradao vozei se na motociklu. Vie joj lekari
nisu hteli otkriti.
Kler je angaovala privatnog detektiva, koji je saznao sledee davalac srca bio je
jedan 18-godinji moler. On je naroito voleo da jede jaja i pije pivo. Inicijali njegovog
imena i prezimena bili su T. L.
Kad je lekarima ispriala svoje iskustvo i ono to je doznala preko detektiva, oni su
samo slegali ramenima.
Kler se, meutim, nije zaustavila samo na svom sluaju. Zanimalo ju je da li su
slina iskustva imali i drugi kojima je presaeno srce. Rezultat je bio zapanjujui. Svi sa
presaenim srcem, oni sa kojima je stupila u vezu, imali su slina iskustva. Odnosno,
posle operacije esto su sanjali svog darodavca, a od njega su i preuzeli odreene
sklonosti. Jedna ena je ak prepoznala na slici darodavku svog srca, iako je ranije nikada
nije videla. Sa srcem, u svest ene iji je ivot spasen, na udesan nain preneseno je i
znanje o izgledu tela darodavke.
Meutim, da li informacije o svom nekadanjem vlasniku prenosi samo srce novom
vlasniku, ili se to kako neki pretpostavljaju novim vlasnicima javljaju due
nekadanjih vlasnika? (Tree oko, 30 novembar 1999)
* Transplantirali joj srce i depresiju. Graanka Napulja Silvana Peska tuila je
hirurga koji joj je presadio srce. Lekar je bio zauen: operacija je uspeno protekla, i

pacijentkinja se odlino osea. Pokazalo se da je kapriciozna gospoa saznala od

medicinske sestre da su joj presadili srce mukarca koji se ubio zbog nesrene ljubavi.
Tada je, navodno, Silvana shvatila zato ona, do tada uvek vesela i bodra, sve ee upada
u depresiju. ak i muterije u kafeu gde radim primeuju moje neveselo lice, i sednu za
neki drugi sto. I gazda mi je vie puta prigovorio zbog toga argumentovala je svoju
tubu. Kao dokaze da transplantacija srca moe uticati na karakter, pomenula je i sluaj
Amerikanke Silvije Kler, koja je pre presaivanja bila poznata kao vegetarijanka i
antialkoholiar, a posle operacije naprasno je poela da voli hamburgere i pivo. Sve se
razjasnilo kada je saznala da je donator bio osamnaestogodinji roker koji je oboavao
pomenute gurmanluke.
Navodno se jedna frigidna tridesetpetogodinjakinja naprasno preobratila u strasnu
ljubavnicu, poto je dobila srce dvadesetetvorogodinje studentkinje, koja je novac za
kolovanje zaraivala prostituisanjem. (Tree oko, 20. decembar 2005)
* Dobio srce samoubice pa izvrio samoubistvo. Amerikanac Sani Grejem (69),
kome je pre 12 godina presaeno srce samoubice, zavrio je na isti nain kao i njegov
donator pucao je sebi u vrat. Tako je njegova supruga eril i drugi put ostala udovica jer
je prethodno bila udata za Terija Kotla.
Kad su obolelom Grejemu 1995. lekari predvideli jo est meseci ivota, stigao je
spasonosni poziv iz klinike. Reeno mu je da na raspolaganju imaju srce 33-godinjeg
mukarca.
Posle uspene transplantacije, Grejem je poeleo da upozna porodicu osobe ija mu
je smrt spasla ivot, pa je posredstvom donatorske agencije stupio u kontakt s Kotlovom
udovicom eril.
Prvo su se dopisivali, zatim upoznali, zaljubili i na kraju venali. Imali su estoro
dece iz ranijih brakova i estoro unuadi, a iveli su u skladnom braku. Zato je Grejemov
in okirao sve koji su ga poznavali.
Njegovi prijatelji kau da nije bolovao od depresije niti je na bilo koji nain
nagovetavao da e dii ruku na sebe.
Naunici, meutim, istiu da je bilo sluajeva da pacijent s presaenim organom
promeni linost i preuzme neke osobine svog donatora. (udo, 25. april 2008)
* Slika posle transplatacije. Vodoinstalater Geri Lejhton (44) ivi sa suprugom
Violetom u Londonu. Poto su mu lekari obavili transplantaciju bubrega, poeo je da slika.
Geri veruje da je bubreg dobio od slikara, jer pre transplantacije nikad nije slikao, a nije
imao ni talenta za slikanje. Posle operacije je osetio potrebu da slika. Cena slika mu se
kree oko 1.000 evra. Slika na staklu, akvarele i slike s tuem. Ponekad za svoje radove
koristi drvo i druge materijale. Deo prihoda od prodatih slika dao je bolnici u kojoj su ga
operisali. (Pravda, 20. avgust 2009)
* Transplantacija ljudske due? Profesor Gari varc sa univerziteta u Arizoni ve
godinama prouava fenomen prenoenja osobina donatora organa na primaoca. Opisao
je primer 18-godinjeg deaka koji je pisao poeziju i komponovao muziku za svoje pesme,
a poginuo je u saobraajnom udesu. Godinu dana posle nesree, njegovi roditelji saznali su
da je njegovo srce donirano 18-godinjoj Danijeli. Kada su je upoznali, odsvirali su joj na
klaviru neke njegove pesme, a devojka je otpevala odgovarajui tekst, iako ni za njega ni
za njegove pesme nikad ranije nije ula!
Profesor opisuje sluaj 47-godinjeg mukarca koji je dobio srce 14-godinje
devojice koja je poginula na asu fiskulture. Lekari su razgovarali sa majkom devojice i
primaocem pre nego to su se oni upoznali. Majka je bila oajna, priajui kako je njeno
dete bilo puno optimizma i sree. Bila je prosto oduevljena ivotom, sve vreme je
skakala kao mae. Meutim, imala je nekih problema sa hranom. Preskakala je obroke i
jedno vreme je povraala. Vodili smo je na terapiju zbog toga, ali jednostavno nije ba
volela hranu. Kikotala se na tako luckast nain da bi joj bilo neprijatno. Zvuala je kao
ptiica... ispriala je nesrena majka. Na drugoj strani, primalac se posle operacije prosto

podmladio: Oseam se mlaim u svakom pogledu, ne samo fiziki. Imam tu dosadnu

sklonost kikotanju koje izluuje moju suprugu. I ima neto u vezi sa hranom, to ne mogu
da objasnim. Ogladnim, ali poto se najedem esto oseam muninu i kao da bi mi
pomoglo kada bih mogao da povratim, ispriao je primalac organa, a promene u
njegovom ponaanju i navikama potvrdili su njegova supruga i brat. (Tree oko, 22.
april 2008)
Proroanstva govore da e se ljudima ugraivati ak i vetaki stvoreni organi:
* U 2006. godini e poeti svetski pregovori oko proizvodnje modifikovanih
ivotinja (do sada se proizvodila samo modifikovana biljna hrana). U medicini poinje
transplatacija vetaki stvorene koe na ljude u najrazvijenijim zemljama sveta. Vrhunsko
medicinsko dostignue bie i vetako stvaranje prve modane elije, ali e to vie-manje
ostati polujavna informacija. (Dr. Irena Sjekloa-Miler, 20. decembar 2005)
* Niu farme ljudskih organa. Budunost emo doekati u drutvu novih
generacija inteligentnih maina, kae Vinton Serf, jedan od tvoraca interneta, ameriki
vizionar i naunik. Sledeih 25 godina, istraivanja u oblasti komunikacija bie i dalje u
fokusu. Svi predmeti u narednih 50 godina imae ugraene mikroipove. Oekuje nas
doba inteligentnog okruenja, vreme pametnih predmeta. Kue, kancelarije i automobili
komunicirae s nama. Tela e nam biti promenjena zbog novih vrsta lekova, razvoja
neinvazivnih metoda dijagnostike i leenja, a razvie se i farme ljudskih organa za
zamenu.
U svetu se ve prave organi od ivog materijala, tako to se na hranljivu podlogu
postave elije pacijenta koje poinju da se dele. Od specijalnog polimera pravi se kalup, na
primer u obliku hrskavice une koljke, koji se stavlja u hranljivi gel u kojem se
razmnoavaju elije. Poto je re o biorastvorljivom polimeru, elije ga razlau i
zadravaju njegov oblik. Transplantacija se moe obaviti bez rizika odbacivanja. Danas se
na ovaj nain mogu dobiti hrskavice i kosti. U narednim godinama oekuje se uzgoj
sranih zalistaka i bubrega, a oko 2025. i celog srca. (Nedeljni telegraf, 24. maj 2006)
* 2046. godine svi ljudski organi e moi da se uzgajaju. Zamena organa postae
jedna od najboljih metoda leenja. (Vanga)
2. Kloniranje mamuta. uveni japanski biolog Kazufumi Goto objavio je nameru
da oivi stvorenje koje ve pet milenijuma nije koraalo zemljom. Stotine mamuta
zaleenih u Sibiru tokom poslednjeg ledenog doba sadre dovoljno sperme kojom se moe
oploditi indijska slonica, a taj genetski program mogao bi omoguiti, za samo nekoliko
generacija, potpuno istu vrstu mamuta.
Mogunost stvaranja bebi-mamuta izgleda realna jer je profesor Goto ve porodio
mieve, zeeve i telad iz mrtve sperme, pa samim tim itekako ima iskustva. Postoje,
razume se, velike sumnje da li je opravdano da se ovek mea u poslove prirode. Genetski
inenjering, koliko god mi bili protiv njega, prizvae mnoga bia iz prolosti, ali napraviti
i neka nova, moda i superljude koji e nam stvoriti superprobleme. (Tree oko)
Komentar: Ova pria o mamutima je interesantna zbog toga to naunici ve
due vreme govore o mogunostima kloniranja dinosaurusa, iz elija njihovih fosilnih
ostataka. Tako emo, moda, uskoro saznati da je kloniranje dinosaurusa otpoelo jo
odavno, ali da je stvar, iz razumljivih razloga, do sada drana u tajnosti, i da udovita
koja ljudi u poslednjih petnaestak godina viaju u rekama, jezerima i morima
predstavljaju, ustvari, uspehe genetskog inenjeringa. Meutim, ta e tada da misli
ovek koji zna da elije ne postoje i da ni dinosaurusi nisu nikada postojali? On e znati da
se sprema neto gadno.
A da se zaista sprema neto gadno, govori i sledei izvetaj.
3. Dinosaurusi - roboti ili klonovi?
Dinosaurusi u poslednjem nastavku filma Jurassic Park delovali su toliko stvarno,
da su prestraili celu filmsku ekipu i pomone radnike. Zapravo, producenti su morali da
demantuju glasine da su krvolone ivotinje pravi klonovi od krvi i mesa, a ne jo jedno

udo tehnike. Glasine su, naime, jo vie podgrejane kada je primeena grupa ljudi koji su
liili na krotitelje ivotinja, kako rade zajedno sa strunjacima za filmske efekte tokom
snimanja na jednom udaljenom havajskom ostrvu.
Kada je dola na red borba izmeu tiranosaurusa reksa i jo veeg spinosaurusa,
svi su bili sklonjeni sa mesta snimanja na itav dan, kae jedan lan filmske ekipe. Ali,
te noi, nekoliko nas iz ekipe dobilo je zadatak da raisti teren. Zatekli smo brojne
slomljene grane i krv na sve strane, ali ne filmsku ve pravu. Niko iz nae ekipe nije bio
povreen, ali smo stekli utisak da se neto jako udno odvijalo prethodne noi.
Zastraujui roboti-dinosaurusi u punoj veliini ve su ranije sledili krv u ilama
lanovima filmske ekipe.
Moe se videti kako im pulsira krv u venama, a njihove oi vas posmatraju i trepu
dok im se zenice ire, kae glumac Majkl Deter. Takav strah i paniku poslednji put sam
osetio jo kao petogodinjak kada sam se nou sakrivao ispod kreveta.
ak i glumac Sem Nil, koji igra i u nastavku ovog filma, priznaje da su kod njega
novi, realistini specijalni efekti izazvali neprijatan oseaj.
Ovde se radi o jo veem stepenu savrenstva. Sve mi deluje poznato, ali nekako
drugaije, daleko realnije i samim tim stranije, kae Sem Nil.
Scene u kojima se glumci suoavaju sa dinosaurusima uglavnom su uraene uz
korienje robotizovanih lutki i pametnih robota. Ipak, izvori sa mesta snimanja kau da
su za scene koje prikazuju dinosauruse u njihovom prirodnom stanitu koriene potpuno
druge ekipe ljudi, ukljuujui i uvare zoo-vrtova i ljude koji rade u biohemijskim
laboratorijama najprestinijih univerziteta.
Niko od nas ne zna ta je bila prava zamisao reditelja i producenata. Nama je samo
reeno da se radi o enormno skupom projektu koji se snima u strogim uslovima tajnosti,
kae jedan lan ekipe. U pitanju su ljudi koji imaju toliko novca da mogu da kupe sve to
ele. A serija filmova Jurassic Park poznata je po svojoj naunoj preciznosti i
autentinosti. Sasvim je mogue da su ljudi iz filmske industrije angaovali tim naunika
za projekat kloniranja ili neto slino, naroito ako su procenili da mogu da izvuku veliku
korist iz toga. Moram da priznam da se time mogu objasniti neke od udnih stvari koje
smo svi videli u toku snimanja.
Producenti dolivaju jo vie ulja na vatru odbijajui da govore o tehnologiji koja je
koriena u filmu. Izjave za javnost na tu temu ostavljaju za kraj ove godine kada e biti i
premijera filma. Jedino su priznali da je tana tvrdnja da je motiv filma detinjasta
fascinacija praistorijskim gmizavcima.
Uopte nije vano koliko je ko od nas star - svi smo fascinirani dinosaurusima.
Uostalom, to nisu vanzemaljci, to su bile prave, ive ivotinje, kae producent Ketlin
Kenedi.
Na slici br. 195: demon u obliju dinosaurusa, koga su producenti filma Jurassic
Park angaovali za snimanje filma. (Zona sumraka, 24. jul 2001)
Komentar: Kako su producenti filma Jurassic Park doli do dinosaurusa?
Tako to je jedan od njih bio lan satanistike sekte, i to mu je voa te sekte rekao
da poznaje naunike koji se bave kloniranjem i koji bi za dobre pare mogli da stvore
pravog dinosaura, koji bi mogao da se pripitomi i dresira. Kada je to uo, producent se
oduevio i zamolio vou sekte da pita naunike za koliko vremena bi mogli da mu stvore
jednog takvog dinosaura, obeavi mu da e, ako ga bude povezao sa njima, osim dva
miliona dolara kojima e platiti dinosaura, i sekti dati pozamaan novani prilog
(spomenuo je pola miliona dolara). I ovaj mu je obeao da e razgovarati sa njima,
pomenuvi da je ve posredovao u nekoliko takvih poslova za koje nije znao kakva im je
bila svrha.
Producent ga je pitao da li treba naunicima da da neto novca unapred, i on mu je
odgovorio da ako bi im dao milion dolara, oni bi se sa najveim elanom bacili na posao, a
da on za posredovanje trai pola miliona dolara za sektu.

Sutradan je rekao producentu da su naunici prihvatili njegovu ponudu, kao i da on

za sebe trai 750 hiljada dolara, i tako su se definitivno dogovorili o poslu. Rekao je i da
su mu obeali da e dinosaur biti gotov za oko 10 meseci, i da e mu biti isporuen u
kavezu. Takoe, da su mu preporuili da obezbedi uvare i dresere za njega.
Posle dva-tri meseca, voa sekte pokazao je producentu fotografiju mladog
dinosaura, koji je bio dugaak oko 2,7 m, kako jede iz ruku naunika. Tada ga je producent
upitao da li bi oni mogli da mu stvore i drugaije dinosaure, jer je hteo da snimi scene
borbi praistorijskih ivotinja, i naunici su mu odgovorili da mogu da stvore jo tri vrste
izumrlih udovita, ali da e morati da ih dresira da bi se tukli. Rekli su i da e neke od tih
ivotinja biti agresivne i da treba da ih dri zatvorene. Ukupno je od njih dobio tri
ivotinje, za koje je platio est miliona dolara.
U toku snimanja, dve ivotinje su pobegle u more i vie ih nije bilo mogue
uhvatiti, a treu su ubili kada je pokuala da pobegne. Ipak, uspeli su da snime film.
Prilikom snimanja scene u kojoj se jedan glumac bori protiv dinosaura,
ivotinja ga je iznenada, jednim pokretom eljusti, presekla na dva dela i pojela. Ovu
scenu su gledali samo snimatelji i neki njihovi prijatelji, koji su se uasnuli kada su
shvatili da dinosauri nisu roboti nego ive ivotinje, ali o smrti glumca nisu obavestili
producente i reisera. Scena kada dinosaur jede glumca je takoe snimljena.
4. Kloniran vanzemaljac. Renomirani istraiva Adrijan Mekort izneo je okantnu
tvrdnju baziranu na podacima iz izvora bliskog tajnoj Vladinoj bazi, Zoni 51 u Nevadi:
naunici su klonirali vanzemaljca (slika br. 196), uz pomo gena elijena nastradalog u
udesu NLO-a u Zoni 51 u Nevadi 1947. godine! Saznao sam da se jednogodinja beba
razvija mnogo bre nego to je to sluaj sa ljudskim biima i da je savreno zdrava, rekao
je Mekort. (Zona sumraka)
Komentar: Kao i mnoge druge demonske prevare, i ova govori o nepostojeim
stvarima: prvo, vanzemaljac nije vanzemaljac ve demon; drugo, letei tanjir se ne
moe sruiti; tree, kloniranje ne postoji; i etvrto, ne postoje ni geni.
5. Preistorijski ovek kloniran je iz 50.000 godina starog DNK!
U tajnom eksperimentu, priznati bostonski genetiar dr Terens Lokvort obradovao je
svet nauke svojim najnovijim projektom - etiri bebe iz kamenog doba ugledale su svetlost
dana zahvaljujui uzorku DNK starom 50.000 godina! Sve bebe su hodale ve sa est
nedelja. Morali smo ak da ih zatvorimo u kaveze jer su napale i pokuale da ubiju svoje
mede-igrake, kae dr Lokvort ije se knjige o genetici koriste kao udbenici irom sveta.
(Zona sumraka)
Komentar: Ni kameno doba, ni preistorijski ovek nisu postojali, jer jedan ciklus
ivota na Zemlji, prema Bojoj rei, traje 7.559 godina.
6. U genetskom eksperimentu koji su mnogi oznaili kao nonu moru za ljudski
rod, japanski naunici uinili su nekoliko pokuaja kloniranja ljudskog bia iz elija
mozga oveka koji je iveo pre 5.000 godina. Svi pokuaji zavrili su neuspehom, a
rezultati su bila bia sa uasnim telesnim i fiziolokim deformitetima. Ova bia-poluljudi
deluju groteskno. Dr Maseo Narita kae da su procesi kloniranja bili obavljani u
laboratorijskim uslovima u poslednjih deset meseci. Iako svako od ovih bia u fetusnom
stadijumu lii na ljudski embrion, ipak se raa sa stranim deformacijama. Neki od njih
poseduju potpuno naruen izgled glave i lica, deformisano telo i nekoliko nogu ili ruku.
Laboratorije su pune ljudi bez onih kapaka, sa est ili osam prstiju na akama i
stopalima i sa gotovo providnom koom.
Ovo su zbilja, u bukvalnom smislu te rei, pravi monstrumi, zabrinuto kae jedan
genetiar koji je odluio da otkrije podatke o tajnom eksperimentu. Projekat predstavlja
najgrublje krenje medicinske etike. Moje kolege su kreirale ova bia koristei elije 5.000
godina starog modanog tkiva i genetiki materijal ivih bakterija. Zametak je stavljen u
epruvete i rastao je mnogo bre nego to je to sluaj sa ljudskim embrionom. Nijedno od
ovih bia ne lii na oveka, ali sam siguran da poseduju duu.

Dr Narita kae da su naunici uinili najmanje 12 pokuaja kloniranja iz istog,

dobro ouvanog mozga koji je pronaen u vajcarskim Alpima 1997. godine.
Moje kolege su se upustile u nedopustivo riskantan projekat, suoeni sa krajnje
kompleksnom procedurom za koju ne poseduju adekvatnu tehnologiju niti iskustvo.
Ovaj strunjak tvrdi da su zvaninici iz japanske naune zajednice vrlo deprimirani
zbog zaostajanja za drugim zemljama u ovoj vrsti eksperimenata. To je i glavni razlog to
po svaku cenu ele da nastave i da konano kreiraju korektno ljudsko bie na vetaki
nain.
U velikoj urbi da stignu ostale zemlje, oni su preduzeli veliki broj eksperimenata
koji samo pokazuju koliko kloniranje moe da bude opasno, pa i pogubno za ljudski rod.
Zbog toga sam javno izneo o emu se radi, pa ako nai naunici nemaju zrno razuma da
sami prestanu, valjda e neko spolja zaustaviti ovu glupost, kae dr Maseo Narita na
kraju. (Zona sumraka)
Komentar: Ne bismo smeli verovati u dobronamernost ovog naunika, jer on
istinu o eksperimentima nije izneo zato to je savestan. Da savest u svetu nauke postoji,
kloniranje (i ne samo ono) bilo bi najstroe zabranjeno jo kad se pojavilo u vidu nove
ideje, jer bi i malo dete moglo da shvati da iz takvog eksperimentisanja mogu proizii
raznorazni uasi, a da je mogunost da se na taj nain dobije neto zaista dobro - ravna
nuli.
Bez demona u sebi, ovaj naunik nikada ne bi mogao da otkrije istinu koja bi, da
nije namenjena ruenju vere u Boga, sasvim sigurno mogla da bude jedna od najbolje
uvanih tajni svake drave (obzirom da se klonovi mogu upotrebiti u ko zna sve kakve
svrhe), i zato u njegovu dobronamernost nipoto ne bi trebalo verovati.
Zato je, zaista, ova istina izneta u javnost? Zato da bi ljudi poverovali da su
klonovi proizvod ljudske nauke, i da kasnije, kada ih klonovi budu poeli svakodnevno
napadati i ubijati, ne bi reagovali na adekvatan nain, tj. traei pomo od Boga. Takoe,
da bi se protiv njih borili fiziki, orujem i na druge, sline naine, te da bi tako nastradali!
Onaj ko bude verovao da su klonove stvorili ljudi, uskoro, kada se ovi budu
okrenuli protiv svojih tvoraca, mislie da su se stvari otrgle kontroli, i nee moi da
poveruje da se moe spasti obraajui se Bogu za pomo.
A evo i jednog proroanstva koje govori da e ljudi na vlasti (kojima komanduju
demoni) poubijati neuspeno proizvedene klonove, da bi ih spasli muka, to e za
posledicu imati pobunu obinih ljudi. Iz prve reenice moe se shvatiti da e se to desiti
posle rata, kada na zemlji vie, gotovo uopte ne bude bilo mukaraca:
* 2009. godine, mnoge e ene plakati nad praznim kolevkama. Ugledae svetlost
dana ljudi sa abljim nogama, kozjim telom i ljudskom glavom; ena koja nosi znaajno
ime rodie oveka sa tri glave i samo jednom nogom. Rasprava e biti velika o tim
ljudskim spodobama. A onda e se odluiti da se one zauvek usree. (Crni pauk)
* Boja pravda stii e i one koji ele da prave vetake ljude. Svi ti zlikovci samo
su razliite ruke jedne iste zveri. (Janiije Homoljski, 15. april 2003)
7. Kloniranje poginulih. Prema zakonu koji je, na inicijativu Pentagona, usvojen
pre poetka pustinjskog rata, od svih amerikih vojnika uzimaju se uzorci krvi i bris iz
usta koji se uvaju u banci gena. To se ini kako bi se, navodno, u sluaju smrti u nekoj
borbenoj operaciji, tela poginulih identifikovala. Kako je izjavio Viktor Vidn, naelnik
laboratorije za identifikaciju DNK, prilikom stupanja u vojsku, od svakog vojnika uzimaju
se uzorci krvi i brisa, i uvaju u banci gena. Meutim, istina je na sasvim drugoj strani:
sauvani DNK i bris ve se uveliko koriste za dupliciranje, odnosno, kloniranje
poginulih, tako da ostaje nepoznato koliko danas ima duplikata, posebno ako se ima u
vidu bezoseajnost pripadnika amerikih oruanih snaga u akcijama kao to je bila
humanitarna intervencija na Kosovu, nespretno nazvana Milosrdni aneo! (asopis
Nostradamus)

Komentar: Kao to vidimo, do javnosti neprekidno stiu obavetenja da se

kloniranje vri masovno, da bi oni koji budu preiveli Trei svetski rat znali odakle je
dolo toliko mnogo ljudi koji su prema njima neprijateljski raspoloena!
8. Bezglavi ivotinjski klonovi. 1997. godine, u dve amerike univerzitetske
laboratorije svetlost dana su ugledale besprekorne varijante bezglavih mieva i bezglavih
punoglavaca! Neki istraivai su, navodno, pronali gen koji usmerava embrion da
proizvede glavu pa su ga jednostavno - izbrisali! I to iz hiljada i hiljada mijih embriona,
od kojih su se etiri ipak izrodila. Poto nisu imali na ta da diu, izvestili su
proizvoai, trenutno su pocrkali. (Tree oko)
Komentar: Prevara sa bezglavim mievima je bila prva stepenica u proturanju
prevare sa bezglavim ljudskim klonovima. Jer, ako su ljudi poverovali da je mogue
stvoriti bezglave mieve, poverovae i u mogunost stvaranja bezglavih ljudi. Kao to su
poverovali u mogunost kloniranja oveka, poto su prvo poverovali u mogunost
kloniranja ivotinja, kada je stvoren prvi ivotinjski klon, ovca Doli.
Da bi ljudima pokazao ko stoji iza stvaranja klonova, Bog je primorao demona
zvanog ovca Doli, da se ponaa nenormalno. Tako je ova ovca, dok je bila iva (jer je,
u meuvremenu, uginula), odbijala da pase travu, traila da jede meso i ujedala one koji
su je hranili!
* 26. septembar Klonirana krava napala svog tvorca! Pedesetetvorogodinji
profesor Park Se Mil sa Nacionalnog univerziteta June Koreje ozbiljno je povreen poto
ga je napala krava koju je uspeno klonirao 2009. godine. Krava je profesoru polomila pet
rebara i povredila kimu, a lekari oekuju da e mu biti potrebno osam meseci da se
oporavi. Napad je usledio poto je naunik kamerom snimao svoje delo od 800
kilograma, i trajao je 15 zastraujuih minuta. ta ga je izazvalo, nikom nije jasno. Za vau
informaciju, ovo su ivotinje koje su naunici irom sveta dosad klonirali: aran, maka,
jelen, pas, feretka, aba, vone muice, gaur, koza, konj, mula, mi, muflon, svinja, zec,
pacov, rezus majmun, ovca, vodeni bivo, vuk. (Tree oko, 15. oktobar 2013)
Da bi ljude pripremili za skoro, masovno pojavljivanje ivotinja nenormalnog
ponaanja, demoni su odnedavno poeli da objavljuju nauna otkria koja
razjanjavaju zato se neke od kloniranih ivotinja ponaaju drugaije od originala.
Ovakva nauna otkria sigurno e se pojavljivati sve ee, kako se kraj sveta bude
primicao:
* Klonirano nije isto. Sada se ve zna koliko su klonirane ivotinje sline svom
roditelju malo! Naunici na teksakom univerzitetu A&M utvrdili su da se klonirani
prasii ponaaju drugaije od svinja od kojih su nastali, iako su genetski identini. I te
razlike ne potiu samo od vaspitanja.
Kad elije ponu da se razmnoavaju, DNK ponekad promeni nain na koji se
razvrstava, objanjava istraiva Greg Arer. Dakle, ako se spremate da klonirate
kunog ljubimca, znajte da klon nee biti kopija originala. (Tree oko, 22. jul 2003)
Komentar: Po ovom istraivau, elije ivog stvorenja poseduju sopstvenu
inteligenciju, nezavisnu od inteligencije stvorenja iji su deo, i mogu samostalno
odluivati ta e initi, i menjati svoju DNK. Ovakvim objanjenjima demoni
pripremaju ljude za uase poslednjeg vremena, kada e se pojaviti klonovi kakve ljudi
nisu nameravali da proizvedu!
to se tie bezglavih ljudskih klonova, lansirana je pria da e oni sluiti kao
fabrike ljudskih organa. U tu priu ljudi su poverovali upravo zato to je rabota
nemoralna. Ali, poto mi znamo kako nastaju klonovi, odnosno ko ih stvara, trebalo bi da
kaemo i emu su oni zaista namenjeni. Odgovor je dat u sledeem proroanstvu:
* Do 2000. godine naunici e biti sposobni da u potpunosti kopiraju ljudsko bie.
Ovi duplikati e se koristiti da zamene ostarela tela bogatih. Meutim, ubrzo e doi
vreme kada e se ovi monstrumi okrenuti protiv svojih tvoraca i potpuno ih unititi.
(Doner grupa)

O klonovima su govorili i drugi proroci. Nostradamus je predvideo da e se u vreme

pred kraj sveta, kada bude dolo do velike gladi, ljudoderstva i drugih strahota, pojaviti i
neke nakaze, ali nije precizirao da li e se one izroditi na Zemlji ili e doi iz svemira.
ak Misler, evangelistiki svetenik, u svojim propovedima redovno spominje
armiju demonskih bia pod imenom Nefilijum. Prema njegovoj tvrdnji, ova bia nastaju
kada pali aneli stupe u odnose sa enama. Nefiliji e izvriti poslednji, strani udar na
ljudski rod i potpuno unititi nau rasu.
* Usavravanje tehnike kloniranja, koje se vri u Velikoj Britaniji, omoguie 1998.
godine da se po prvi put ovom tehnikom stvori ovek bez glave koji e iveti privezan za
medicinske aparate i koristie se za dobijanje potrebnih organa. Upotreba ovih takozvanih
klonova bie zabranjena u Americi, ali na crnom tritu e svako ko ima dovoljno novca
moi da kupi ljudski organ koji mu je potreban. (Edgar Kejs)
* Ljudski klonovi bez glave davae organe za deset godina. Bezglavi ljudski
klonovi bie korieni za dobijanje organa i tkiva za transplantaciju to predvia dr Patrik
Dikson iz Velike Britanije nakon uspenog kreiranja abljeg klona bez glave.
Naunici veruju da tehnika koja je iskoriena za kreiranje bezglave abe moe da
se primeni i za dobijanje ljudskih organa (srca, bubrega, jetre i pankreasa).
Verujem da e se javiti velika potreba za stvaranjem parcijalnih fetusa (bez glava,
ruku ili nogu) kao fabrika rezervnih ljudskih organa za transplatacije, izjavio je dr
Dikson za jedan britanski asopis. Ovaj strunjak je ubeen da e se njegova prognoza
ostvariti u dogledno vreme, i to pre svega zbog velikog pritiska javnosti. (Zona sumraka,
6. mart 2001)
9. Bezglavi ljudski klonovi. 1998. godine proizveden je prvi ljudski klon bez
glave, a uspeh su postigli vajcarski naunici. Telo koje se vidi na fotografiji (slika br.
197), po veliini odgovara devojici od 16 godina, ali nije toliko staro.
Komentar: Da ponovimo: ovaj klon je, ustvari, demon. injenica da je prikopan
za aparate koji ga, navodno, odravaju u ivotu, ne znai da su mu oni zaista potrebni, ve
da su demoni, koji vladaju strunjacima koji su ovaj uspeh ostvarili, uinili ono to su
morali da bi prevara mogla da proe kod ljudi koji veruju samo u ono to se vidi.
Kako je nastao ovaj klon? Isto onako, kako je od Sinie Vujkosavljevia iz
Vukovara nastao vukodlak.
ta e biti kada bezglava ljudska stvorenja, u vreme nakon naputanja svih
gradova, budu poela da se etaju meu oajnim i od gladi izbezumljenim ljudima, ili
ak i da ih napadaju (molei ih da im, za trenutak, daju svoje glave da bi pogledali
kako izgleda ovaj svet), nije prijatno ni pomisliti a kamoli doiveti. A ako mislite da se
telo bez glave ne moe kretati, varate se, jer to telo nije ljudsko. Evo primera koji ukazuju
da je to mogue:
* Lekari se dre miljenja da se ovek moe smatrati mrtvim kada njegov mozak
umre. Ipak, u istoriji postoji mnogo primera i svedoanstava oevidaca da obezglavljeno
telo jo ivi nekoliko sekundi ili ak minuta.
Ludvig Bavarski, u 18. veku, osudio je na smrt plemia Dica fon aunburga i
etvoricu njegovih drugova. Poto su dizali ustanak, trebalo je da im se javno odrube
glave. Ali, pred izvrenje, aunburg je iskazao svoju poslednju elju: da njegovi drugovi
budu pomilovani ako on posle sopstvenog smaknua bude mogao da protri pored njih.
Kralj je sveano obeao da e ispuniti ovu udnu molbu.
etvoricu osuenika postavili su u razmaku od nekoliko koraka. Kada je
aunburgova glava sletela s ramena, njegovo telo iznenada se podiglo iz kleeeg poloaja
i pojurilo pored osuenih. I kada je prolo pored poslednjeg, sruilo se na zemlju. Prisutni
su se sledili od straha, a Ludvigu nije ostalo nita drugo nego da pomiluje Dicove drugove.
(Tree oko)
* uveni bugarski iluzionista, poznat pod imenom Mister Senko, esto je
zavravao svoju cirkusku taku tako to je skidao svoju glavu sa ramena i sa njom pod

pazuhom naputao podijum. Naravno, kao ni u prethodnom sluaju, to nije bio ovek ve
njegov zamenik, demon.
Kada je na jednom skupu svetskih maioniara, Mister Senko izaao pred svoje
kolege da bi izveo svoj ou, poklonio se, a glava mu je pritom pala sa ramena na pod. U
Srbiji se sa ovim trikom predstavio na gostovanju u Vrnjakoj Banji, a verovatno i u jo
nekim gradovima.
* DANSKA. Maioniar iz ove zemlje nedavno je zapanjio medicinski svet time to
je pred oima lekara odsekao sopstvenu glavu, podigao je a potom opet vratio na svoje
mesto. Svedoci kau da je Oto Kristijansen, koji inae ivi od animiranja dece na
roendanskim zabavama i izvoenja trikova, sopstvenu glavu odsekao motornom testerom
pred oima 11 naunika. Kristijansen je potom okrvavljenu glavu ponovo vratio na vrat.
Moram da priznam da mi uopte nije jasno kako je to uradio. Nikakvih znakova
oteenja nije bilo na glavi ili vratu. Razumljivo, svi mi koji smo posmatrali Kristijansena
verujemo da je u pitanju trik, da nije zaista prerezao vrat. No, to je delovalo toliko stvarno
da niko ne moe da objasni kako je uraeno, i verovatno nikada neemo saznati tu tajnu,
kae jedan ekspert koji je posmatrao ceo dogaaj. (Zona sumraka, 11. jul 2000)
* Danas ljudi mogu da ive bez ruku i bez nogu, bez bubrega i bez plua, bez
mokranog mehura, oiju, uiju, nosa i ko zna ega jo. Da li je zato predstava oveka bez
glave toliko apsurdna koliko izgleda na prvi pogled?
Kloniranje ovce Doli i stvaranje bezglavog abljeg embriona samo su neki od
naunih uspeha koji su inspirisali doktora Patrika Diksona da u svojoj knjizi Genetika
revolucija predskae postojanje celih kolonija kloniranih bezglavih ljudskih stvorenja.
Oni bi u bliskoj budunosti sluili kao skladite rezervnih delova.
Ako uzmemo u obzir da sa tehnolokog gledita to uopte nije nemogue, sigurno
e iz ekonomskih razloga biti ogroman pritisak da se ovako neto ostvari, rekao je on.
(Nedeljni telegraf, 6. septembar 2000)
Komentar: Oigledno, nauka na ovaj nain priprema ljude za skore, masovne
susrete sa bezglavim ljudima. Ovi ljudi pominju se i u proroanstvima:
* Nakaze to e biti bez glava, primae tada uz govore svete. (Nostradamus)
10. nicle iz laboratorije. Uskoro e, kako stvari stoje, biti mogue proizvoditi
meso u laboratorijama. Ovo meso bie zdravije za konzumente, a i smanjie se zagaenje
koje stvaraju farme mesa tvrde istraivai. Dok su inenjeri NASA odgajali riblje meso u
laboratorijskim posudama, niko nije ozbiljno razmiljao o proizvodnji komercijalnih
koliina. Ali u novim istraivanjima Univerziteta u Merilendu postdiplomac Dejson
Matini opisuje dva mogua naina da se to uradi. Prvi je da se odgaje elije iz miine
mase goveda, krava, ivine ili riba u irokim ploama koje bi se nalazile u tankim
membranama. Ove elijske ploe vadile bi se iz membrana i reale u deblje komade nalik
mesu. Koristei drugu metodu, naunici mogu gajiti miine elije u malim
trodimenzionalnim komadima, a dobijeno tkivo moe biti korieno za preraevine kao to
su pilei kroketi ili hamburgeri. (Tree oko)
* Uskoro vetaka krv! Naunici Univerziteta u Severnoj Karolini objavili su da
su sve blie stvaranju vetake krvi. Oni su uspeli da stvore estice koje imitiraju neke od
najvanijih osobina crvenih krvnih zrnaca. Postignuti su veliina, oblik, fleksibilnost i
mogunost da due vremena ostanu u krvotoku, a predstoje testovi sposobnosti ovih
estica da prenose kiseonik i lekovite materije. (Tree oko, 8. februar 2011)
* Ljudske kosti uspeno uzgojene iz matinih elija. Ekipa naunika Kolumbija
univerziteta uspela je da iz matinih elija uzgoji dve male viline kosti. Da bi kosti
odgovarale pacijentu, koristili su digitalni 3D model stvarnih koica. Ovi strunjaci tvrde
da e ovom metodom moi da naprave bilo koju kost iz tela. ef ove ekipe vrhunskih
naunika sa Kolumbija univerziteta zove se Gordana Vunjak-Novakovi. (Tree oko, 20.
april 2010)

* Ekipa strunjaka za genetski inenjering iz Kalifornije stvorila je vetakim

putem ivo tkivo koje moe da zameni svako tkivo u ovekovom organizmu!? Dosad je
slino tkivo zamenjivalo samo kou (jer je prevara morala da se vri postepeno - p.a.), a
sada e se to moi primeniti i na kosti, vezivna tkiva, hrskavicu, ligamente, pa ak i za
zamenu jetre i drugih organa. Novostvoreno genetsko tkivo mora da se dri u inkubatoru
poto treba da raste i razvija se. Da li e to biti konano reenje za transplantacije organa i
delova ljudskog tela - videe se. (Tree oko)
* Na tragu besmrtnosti. Naunici su napravili prvi korak ka pobedi nad smru
pronali su nain kako da eliju uine besmrtnom. Re je o eliji jedne od najilavijih vrsta
pacovskoj.
Naime, ako joj se doda kvalitetnija hrana od one na koju je navikla, jedna vrsta
elije pacova nastavlja da ivi i kad pacov ugine.
Ako ovo otkrie uspeju da primene i na ljudske elije, naunici veruju da e u ne
tako dalekoj budunosti moi da kontroliu rad i rast organa.
elije imaju mnogo vei kapacitet rasta nego to je iko mogao da zamisli, kae
jedan od naunika koji su radili na ovom otkriu i otkriva da bi se elije, recimo, jedne
ljudske ruke mogle iskoristiti za proizvodnju novih ruku. (udo, 22. februar 2001)
11. Uzgoj ljudskog prsta. Tim sa japanskog Instituta za razvoj nauke i
tehnologije, predvoen profesorom Toihikom Ogurom iz grada Nara, objavio je da je
pronaao gen koji formira pilee prste i tvrdi da je to prvi korak ka osmiljavanju genetske
tehnologije rezervnih delova i kod ljudi. Japanski naunici uspeli su uz pomo tog gena
da uzgaje dodatne prste na nekoliko pilia. Ti pilii sada na nozi imaju etiri prsta, a svaki
se razlikuje po broju kostiju.
Vest o uspehu japanskih genetiara objavile su novine Mainichi Shinbun, koje
kau da se radi o genu sa oznakom TBX3, koji nedostaje ljudima koji su se rodili bez
treeg ili etvrtog prsta. Ljudi i kokoke imaju oko 20 TBX gena (svaki je oznaen
drugaijim brojanim dodatkom), slinih navedenom TBX3 genu, za koji se tokom
prethodnih istraivanja ustanovilo da bi mogao biti odgovoran za formiranje prstiju. U
novom eksperimentu naunici su ugradili gen TBX3 u embrion jednog pileta i pustili ga da
tamo ostane oko nedelju dana. Nakon toga su uoili da trei prst, koji bi trebalo da ima tri
kosti, zapravo ima etiri kosti poput etvrtog prsta. Posle toga, naunici su ugradili isti
gen u drugi pilei embrion i ustanovili da je broj kostiju na drugom prstu porastao za
jedan, kao i da je poeo da se oblikuje poput treeg prsta.
Tehnologija se jo testira na piliima, a japanski naunici tvrde da se moe
jednostavno primeniti i na ljude kojima iz bilo kog razloga nedostaju prsti. Novom
metodom ljudski prsti e moi u celosti da se regeneriu. Na osnovu rezultata istraivanja,
profesor Ogura zakljuuje da TBX geni odreuju broj kostiju u svakom prstu, kao i
njegovu duinu i oblik. Ovo otkrie bie javnosti detaljno predoeno na sastanku
japanskog Drutva razvojnih biologa u Jokohami sledee nedelje. (Zona sumraka, 28.
maj 2002)
* ive ruke. Najmanje 350 medicinskih eksperata irom sveta potpisali su
proklamaciju kojom se osuuje rad jedne laboratorije u vajcarskoj. Potpisnici ovog
dokumenta su okarakterisali rad svojih kolega - uzgajanje gornjih ekstremiteta koji se
koriste kao zamena za amputirane ruke - kao najveu jeres u medicinskoj struci, kao
najnehumanije delo upereno protiv oveanstva.
Ruke koje se proizvode u vajcarskoj laboratoriji su, zapravo, od ljudskog tkiva i
kostiju. Taj postupak je samo jedan korak od kreiranja ljudskog bia u laboratoriji i to je,
verujemo, ba ono to medicinska nauka ne sme nikada da uradi, kae dr Sajmon Hedgel.
No, vlasnik laboratorije koja je nazvana farma ruku, kae da su njegove kolege,
koje se bune protiv onoga to on radi, samo ljubomorne iz profesionalnih razloga.
Moj tim je doao do fantastinog otkria - pronaao je nain da od ljudskog tkiva i
kostiju stvori novu ruku. Objektivno, mi se nalazimo daleko ispred ostatka sveta tako da

nam svako zavidi. Ovaj projekat smo izveli, od poetka do kraja, bez ikakve finansijske ili
bilo koje druge pomoi od strane velikih medicinskih institucija (pomo avola je
zaboravio da pomene - p.a.). Ubeen sam da je to pravi i jedini razlog zbog koga su
eksperti sa svih strana sveta jako potiteni, kae Aldo Frajnik. Inae, ovaj vajcarac vai
za jednog od najuspenijih i najbogatijih biznismena koji se ve godinama bori za
sopstveni medicinski establiment. Frajnik ne tedi milione za angaovanje vrhunskih
lekara, hirurga i naunika koji ve godinama rade na ovoj tehnologiji u njegovoj
laboratoriji.
ive ruke su, bez sumnje, najvei proboj u oblasti medicinskih nauka ovoga veka.
Konano, svi oni ljudi koji su nesrenim sluajem ili zbog bolesti ostali bez jednog ili oba
gornja ekstremiteta mogu da ih nadomeste neim to postaje njihov prirodni deo.
Zahvaljujui mojim ljudima, oni mogu da zaborave na sve dosadanje proteze i druga
medicinska pomagala, tvrdi Frajnik.
Radi zatite profesionalne tajne, vajcarac nije hteo da otkrije detalje postupka
proizvodnje ljudskih ruku. Rekao je samo da je korieno ljudsko tkivo. Dodao je jo da su
naunici iz njegovog tima izveli nekoliko eksperimentalnih spajanja, koja su se pokazala
uspenim. Frajnik se nada da e prodaja ivih ruku, za pojedinanu cenu od 19.500 dolara,
poeti u toku 1998. godine. Oni koji otro kritikuju Frajnika tvrde da ovaj biznismen,
jednostavno, eli da iskoristi oaj i nesreu ljudi sa amputiranim ekstremitetima i da mu je
osnovni motiv novac.
Razumljivo, niko valjda ne moe da oekuje da u besplatno deliti ruke. Sve u
ivotu kota, medicinske usluge, lekovi, terapije, pa tako i ovo. Mislim da, u odnosu na
cenu koju e platiti, pacijent dobija neuporedivo vie, kae Frajnik. Svi lekari zarauju
na raun bolesti drugih ljudi. To je nain na koji stvari funkcioniu svuda u svetu. Zato
bih ja bio izuzetak? (Zona sumraka)
Na slici br. 198: fabrika ruku.
Komentar: Svaka od ovih ruku je jedan demon. ta e te ruke initi kada za to bude
dolo pravo vreme, saznae oni koji budu preiveli opti rat. Ko e tada verovati ljudima
sa presaenim rukama, da nisu hteli nekoga da gurnu u provaliju ili da neto ukradu?
A evo ta o stvaranju novih ekstremiteta govore proroanstva:
* Naunici e otkriti udotvorni lek poetkom 2003. godine, koji e omoguiti da
amputirani ekstremiteti ponovo izrastu. Razvijena forma istog leka upotrebljavae se za
obnavljanje sranog i tkiva jetre i plua. (Edgar Kejs)
* Eksperimenti na guterima, godine 2005, dovee do velikog medicinskog otkria
koje e omoguiti da ljudima ponovo izrastaju izgubljeni ekstremiteti. (Edgar Kejs)
12. Klonirao pre 90 godina. Pre 87 godina biolog genetiar dr Rudolf Ramic
stvorio je pet klonova mukaraca od 35 godina i time za mnogo godina pretekao nauku ne
samo svog ve i naeg vremena.
To otkrie saoptila je praunuka poznatog naunika Mara Ramic Kolije,
preputajui selom svetu njegove beleke, dnevnike, fotografije i druge dokumente koji
potvruju da je 1911. godine u svojoj privatnoj laboratoriji, naunik napravio pet klonova
mukaraca srednjih godina.
Moj pradeda, govori gospoa Kolije, ena vlasnika restorana iz Bostona, bio je
zatvoren ovek tekog karaktera. Upravo zbog toga svetska nauna javnost nije ga
prihvatala ozbiljno i nije mu pridavala nauni znaaj kakav zasluuje. On je, meutim,
nesumnjivo pretekao svoje vreme, a dokazi za to su njegovi opiti i dokumenti.
Tri specijalizovane fotolaboratorije izvrile su nezavisno jedna od druge ekspertizu
fotografija uraenih 22. marta 1911. godine u laboratoriji dr Ramica. Svi su potvrdili da je
fotografija originalna i da nije podvrgavana nikakvoj vrsti obrade.
Na fotografiji se jasno vidi pet mukaraca za okruglim stolom. Jedan od njih sedi
leima okrenut kameri, ali kompjuterska obrada dokazuje da je on identian ostaloj
etvorici.

Naunici sa Sorbone detaljno su proverili sve zapise koje je ostavio dr Ramic i doli
do zakljuaka da je on zaista mogao da stvori ljudskog klona u svojoj laboratoriji. Po
izjavi jednog istraivaa, formula koju je koristio dr Ramic pri izradi ljudskih klonova
identina je formuli po kojoj je bilo stvoreno i poznato jagnje Dejzi.
Ali, dr Ramic je otiao i korak dalje. On je razradio i specijalni sastojak koji je
ubacivao u krv svoje dece. Tako da su ona rasla kao peurke posle kie (na ovaj nain
bie objanjena pojava velikog broja ljudskih klonova irom sveta, odmah po
zavretku velikog rata - p.a.).
Na osnovu toga mogao je da sazna kako vreme deluje na klonove oveka. Ako je
verovati njegovim zapisima, klonovi na fotografiji imaju oko pet godina, a izgledaju kao
da im je 30 godina.
Nije teko pretpostaviti kako su savremenici reagovali na opite Rudolfa Ramica,
kae dr Marsel Divoa, profesor sa Sorbone. Sasvim je sigurno da je veina naunika tog
vremena na nauku gledala sa ogranienjima. Oni nisu voleli Ramica upravo zbog
njegovog neobinog sklada uma i tenje ka svemu novom. Vidimo da su oni ignorisali
njegove postavke i o njemu nisu ostavili nikakve tragove.
Zbog toga je praunuka genija reila da ispravi istorijsku nepravdu i da na svetlo
dana iz starog sanduka izvadi pradedine dnevnike. Prava na arhiv Ramica ona je prepustila
francuskoj kompaniji Fren Rivju of Sajens. (Tree oko, 18. april 2000)
Komentar: U ovom lanku nije objanjeno zato javnost nije ranije upoznata sa
genijalnim otkriem dr Ramica. A odgovor na to pitanje bi mogao da bude: zato to je
cilj ove prevare ruenje vere u Boga, one generacije koja bude ivela na kraju sveta, kada
e se klonovi, odbegli iz laboratorija, pojavljivati svuda gde jo bude bilo ljudi, a ne
neke ranije generacije, koja na ovo otkrie ne bi ni obratila panju!
13. Kolonija klonova u Brazilu. Svetske novinske agencije objavile su
senzacionalnu vest: Grupa nemakih eksperata u Brazilu serijski klonira ljudska bia! Do
sada je proizvedeno 349 klonova, a ive u zabaenom selu u dravi Rio Grande do Sul,
stotinak kilometara od argentinske granice. Meu njima su, kako pie nemaki nedeljnik
pigl, ak 44 blizanca koji u potpunosti lie na svoje roditelje!
Glasine ili ne, injenica je da se u tom selu, zbog neega, zaista raa zauujue
mnogo blizanaca - i to neretko toliko slinih roditeljima kao da su klonirani. (Tree oko,
23. januar 2001)
Komentar: Bez obzira da li su ova i njoj sline prie istinite, sve one slue istoj
svrsi, a to je: da pripreme ljude za skore, masovne susrete (i borbu) sa klonovima.
Tako se u jednom drugom izvetaju tvrdi da su neke evropske organizacije, do sada
proizvele oko 14.000 klonova!
A ta o klonovima govore proroanstva?
* Planetom e u 2009. godini hodati 10.000.000 klonova vie nego u 2008. godini.
To znai da e od 2009. godine pa nadalje biti itavih 130.000.000 klonova, koji e
pohoditi ovu planetu, no, ne zna se tano koliko ima ljudskih, ivotinjskih i onih
izmeanih sa drugim kosmikim rasama. O ovome se jo uti i to je osnovna tabu tema 21.
veka, a i 2009. godine. (Astronumerolog dr Irena Sjekloa Miler, 22. decembar 2008)
14. Hitlerovi klonovi. Gospoa Sofija Ili iz Nia, venala se u Austriji, gde je
boravila na radu, sa Stojanom, 1965. godine. Poto nisu mogli da imaju decu, a eleli su
potomstvo, odluili su da usvoje dvoje blizanaca iz jednog sirotita u Beu. Kasnije e se
ispostaviti da im je to bila najvea greka u ivotu, jer su deca bila klonovi Adolfa Hitlera,
kako su sa zakanjenjem utvrdili.
Posle neto vie od est godina od usvajanja, Sofija se razvela od Stojana, vratila
kod majke u Ni i povela decu sa sobom, dogovorivi sa muem sporazumni razvod braka.
Kada su Darko i Dejan - kako su blizance novi roditelji nazvali - napunili 8 godina, poele
su da se deavaju udne stvari: povukli su se u sebe, postali su izuzetno neotesani i grubi
prema majci i baki, a iz kole su donosili loe ocene i opomene zbog nedolinog vladanja.

Kako je vreme prolazilo, deaci su bivali sve gori i gori, da bi im jednog dana majka, u
tajnoj pregradi ormara, pronala nacistike knjige i obeleja. Mahom su to bile knjige u
kojima se irila mrnja prema Jevrejima i Romima, zatim dela Adolfa Hitlera i ostalih
nacistikih mislilaca, kukasti krstovi...
Tada se Sofija poela priseati da su joj Dejan i Darko esto govorili da sve Cigane
treba pobiti, ali ona tada nije obraala panju na to mislei da se ale. Kada su kosu
poeli da eljaju u stranu, ona im je govorila da im bolje stoje ike i kratka kosa, ne
slutei da oni to ine po ugledu na Hitlera. Koga su ona i Stojan zapravo usvojili shvatila
je kada su deca otila u posetu njenom, sada ve bivem muu u Austriju, a ona ostala
sama. Kako bi prekratila vreme, gledala je video filmove. Jednog dana, do ruku joj je
doao film Momci iz Brazila.
Poela sam da ga gledam i negde na pola filma sam se najeila - da li je to
mogue?!? iju sam ja to decu podizala u poslednjih deset godina? U glavi je poeo da mi
se odmotava film - sve od onog sirotita u Beu pa do dananjih dana. Svi detalji koji su
mi upadali u oi, a o kojima nisam htela da razmiljam, sada su mi se sklapali u jezivi
mozaik. Da li je mogue da se neki monstrum, poput Mengelea, tako naalio sa svima
nama i klonirao Hitlera kroz moje blizance?
Pozvala sam sirotite u Beu u kome smo usvojili Darka i Dejana, da bih nekako
saznala odakle su, ko im je bioloka majka... Reeno mi je da, naalost, ne mogu da mi
daju nikakve podatke, poto je pre nekoliko godina u arhivi sirotita izbio poar u kome su
izgoreli svi papiri sa podacima o deci datoj na usvajanje, pria Sofija Ili. Njoj je postalo
jasno da su njeni Darko i Dejan upravo momci iz Brazila - klonovi ozloglaenog
nacistikog voe.
Kada su joj se sve kockice uklopile u mozaik, gospoa Ili je odluila da sve iznese
u javnost. A Darko i Dejan ne samo da su otili kod Stojana u Salcburg, ve su za sobom
uklonili sve tragove da su ikada boravili u Niu - iz porodinog albuma izvadili su sve
slike, uklonili sve dokumente, i sve donedavno od njih nije bilo ni traga ni glasa. Kaemo:
sve donedavno, jer je gospoa Ili ovih dana pozvala nau redakciju i sva uzrujana nam
saoptila da su joj se Darko i Dejan javili i rekli da e tokom leta ponovo doi u Ni. Bilo
je to sve to su joj saoptili, a pre nego to je Sofija uspela da postavi bilo kakvo pitanje,
momci su joj grubo zalupili slualicu.
Javili su mi se posle neto vie od godinu dana odsustvovanja, skoro kroz suze
pria gospoa Ili. Traila sam ih i preko policije u Salcburgu, preko ambasade Austrije u
Beogradu i na sve mogue naine, ali oni kao da su u zemlju propali. Moj bivi mu je
promenio broj svog telefona u Salcburgu, tako da sam svaki trag izgubila. I posle toliko
vremena i pokuaja, kada sam ve digla ruke od svega, oni su mi se javili i rekli da e se
ovog leta vratiti u Ni. Trenutno ivim sama sa majkom i jako sam uplaena. Ta deca su,
van svake sumnje, klonovi Adolfa Hitlera. Ne znam ta da radim. Da zovem policiju - nee
mi verovati, rodbine i prijatelja koji bi me zatitili nemam, a jako se bojim ta e biti ako
mi Darko, Dejan i, ne daj Boe, Stojan, ovih dana zakucaju na vrata, kroz jecaje pria
nesuena pomajka Hitlerovih klonova, apelujui na vaskoliku srpsku javnost da obrati
panju i prijavi kako policiji, tako i medijima, svako vienje ove dvojice deaka. A na
osnovu opisa koji smo od Sofije dobili, ove deake uopte nije teko prepoznati - lie kao
jaje jajetu, kose eljaju u stranu ba kao i njihov original, veoma su grubi i neotesani, a
iz oiju im izbija neki udni sjaj.
Ve posle par dana, javio nam se u redakciju Milenko Stanimirovi, penzioner iz
Beograda, sa tvrdnjom da je na surinskom aerodromu video blizance:
ekao sam na aerodromu sina i snaju koji je trebalo da dolete iz Bea. Kada je
avion sleteo i kada su poeli da se iskrcavaju putnici, primetio sam neuobiajenu guvu na
izlazu iz terminala. Kada sam se primakao, video sam momenat kada jedna starija ena
pada poto joj je jedan momi podmetnuo nogu. Odmah zatim, iza njega, video sam jo
jednog a, iako slabije vidim, mogu da se zakunem da su bili blizanci. Bili su isto obueni,

obojica su se eljali na razdeljak. Kada je onaj prvi podmetnuo nogu eni i kada je ova
pala, obojica su prasnula u histerian smeh od koga se svima digla kosa na glavi. U
njihovoj pratnji bio je jedan sedi gospodin, kasnih etrdesetih godina. Nije ni re
progovorio ve ih je samo poveo i proao pored mene.
U tom trenutku uzdrmala me je samrtna jeza. Za vreme Drugog svetskog rata bio
sam zarobljen i poslat na prinudni rad u jednu fabriku u Rurskoj oblasti u Nemakoj. Na
kapijama te fabrike, ba kao i na kapijama koncentracionih logora, pisalo je: Arbeit
Macht Frei - rad oslobaa - a u unutranjosti fabrike je bezmalo na svakom zidu bila
okaena slika Adolfa Hitlera. Kada su momci proli pored mene, imao sam oseaj kao da
gledam Firera lino. Njih trojica su, izaavi iz aerodromske zgrade, seli u crni mercedes
koji je imao diplomatske tablice i velikom brzinom odjurili u nepoznatom pravcu. Pa ipak,
svemu tome kasnije nisam pridavao puno panje. Tek posle par dana setio sam se da sam u
vaim novinama proitao priu o Hitlerovim klonovima, i tada mi je sve postalo jasno.
No, nije gospodin Stanimirovi jedini koji je video Hitlerove klonove. Pre neki dan
je u nau redakciju sva usplahirena utrala gospoa Mirjana Komljenov, domaica iz
Novog Sada, i skoro kroz suze nam ispriala ta je videla u novosadskoj sinagogi:
Bila je subota, negde oko 11 asova pre podne. Prolazila sam pored sinagoge i,
mada sam tuda esto prolazila, prvi put u ivotu poelela da je razgledam. Sa vrata su mi
privukla panju dva blizanca koji su se vijali viui na sav glas.
Nisam pobona i slabo se razumem u obiaje, ali sumnjam da se u svetom hramu
bilo koje religije moe tolerisati ovakvo ponaanje. Njih dvojica su se jurila i ciala na sav
glas, a onda je jedan od njih iz depa izvadio upalja i pribliio se tekoj zavesi koja se
nalazi neposredno pored ulaznih vrata. U sinagogi nije bilo nikoga osim mene i njih, i tek
kad se jedan od blizanaca sa upaljaem u ruci pribliio zavesi, primetio je mene kako
stojim na vratima i zapanjeno posmatram ta se deava. Priao mi je, a za njim i onaj
drugi, te su stali ispred mene i gledali me tako nekoliko trenutaka, vidno potresena pria
Mirjana i, posle popijene ae vode i krae pauze, nastavlja: Gledali su me svojim
prodornim plavim oima, a itavim mojim telom irila se neopisiva jeza, kao da me je sam
Sotona pogledao. Onda je jedan od njih rekao onom drugom: Hajdemo sada odavde, zar
sumnja da e na posao ostati nedovren?
Kao po komandi, obojica su krenula napolje i, kada su doli do izlaza, okrenuli su se
i pljunuli u sinagogu, sve vreme se jezivo cerekajui, a zatim su utrali u crnu limuzinu
koja ih je ekala na ulici.
itala sam vae novine, i bez svake sumnje mogu da potvrdim da su se Hitlerovi
klonovi vratili i da su pohodili novosadsku sinagogu! Ne elim sebi da pridajem ikakav
znaaj, ali mislim da su nameravali da je zapale. Ako je do sada bilo mesta sumnji da
Hitlerovi klonovi zaista postoje, ono to sam videla i doivela duboko me je uverilo u
istinitost prie koju su vae novine objavile krajem marta 1998. Jako sam uplaena i
mislim da se po ovom pitanju mora hitno neto preduzeti, smatra gospoa Komljenov,
apelujui na sve itaoce Zone sumraka kao i na celokupnu javnost da pod hitno reaguju i
prijave svako vienje Hitlerovih klonova.
Neposredno pred predaju ovog teksta, naoj redakciji se javio i Petar Mileti iz
Kragujevca koji tvrdi da je Hitlerove klonove video u blizini memorijalnog kompleksa
umarice. Da li to Hitler stvara 4. Rajh i kree u svoj novi pohod na svet i to upravo iz
Srbije, i kakvi se sve mrani detalji kriju iza itave ove prie? (Zona sumraka)
Komentar: Bilo bi pogreno verovati da Hitlerovi klonovi ine zlo zbog toga to,
navodno, imaju iste osobine kao njihov original. Kloniranje ne postoji, to znai da ni
prenoenje osobina duha sa originala na klonove ne moe postojati.
Za ta su demoni pripremili Hitlerove klonove? Evo jednog od nekoliko moguih
odgovora na to pitanje:

* Glasine o Isusovom povratku na Zemlju pae u zasenak pred veu da se

nacistiki lider Adolf Hitler digao iz mrtvih i vratio meu ljude. On e, u obliju satane,
iriti mrnju i strah. (Edgar Kejs)
Da li je potrebno rei da deake o kojima je bilo rei u gornjem tekstu nije
mogue nigde pronai, jednako kao ni udovite iz Loh Nesa, mada e ih ljudi,
najverovatnije, i dalje povremeno viati (poslednji put, momci su vieni ispred Savezne
skuptine u Beogradu, nekoliko dana pre nego to ju je Kotunica zapalio, o emu je ve
bilo rei u 5. poglavlju ove knjige).
Fizika borba protiv ovakvih ljudi, ili pokuaji njihovog hvatanja, mogu imati
samo loe posledice. Jer, treba se podsetiti da demon ne moe biti ubijen, i da e mnogi
ljudi, pokuavajui da se obraunaju sa monstrumima koje je nauka grekom stvorila,
uspeti jedino da nastradaju! Jedina odbrana od demona je vera u Boga, a ona ne moe
postojati bez odgovarajueg znanja.
Zato e se u poslednje vreme ljudima deavati toliko mnogo raznih strahota?
Odgovor na to pitanje je: to nisu strahote, nego iskuenja koja se mogu prevazii
verom u Boga. Sve strahote koje se ljudima budu deavale na kraju sveta, deavae im se
zbog toga to demoni znaju da e svako, ko sa verom u Boga bude doekao Drugi Hristov
dolazak, tog dana ui u raj. Dakle, strahote e postojati samo zbog te izuzetne prilike
koju dananji ljudi imaju, drugih razloga za njihovo deavanje nema, niti e biti.
15. Naunici, koji su stvorili konja sa ljudskom glavom 1991. godine, otili su jo
jedan korak napred - klonirali su jo nekoliko primeraka konja sa ljudskim licem i drugim
karakteristikama.
Ovo je logian nastavak onoga to smo ve uradili 1991. godine, kae dr Peter de
Vraj, vedski naunik koji vodi novi projekat. Kada smo stvorili prvog ovakvog konja,
nismo imali tehnologiju da kloniramo iva bia. Ali, uz pomo najnovijih dostignua bie
mogue da stvorimo stotine konja sa ljudskim glavama.
Dr Vraj kae da je do sada stvoren jedan ovakav konj, ali postoje planovi da se
klonira oko 50 ivotinja do kraja ove godine. Njihova prodajna cena bie 40.000 dolara po
primerku. To je informacija za one koji ele ovakvog neobinog kunog ljubimca. Ipak,
Vrajov entuzijazam ne dele kritiari koji ga proganjaju jo od 1991. godine. Tada je
stvoren Mani, prvi konj sa ljudskom glavom.
Dr Vraj i njegove kolege su opsednuti kreiranjem ovih monstruma. Njihovi suludi
projekti traju vie od decenije, kae Henri Gilamir, francuski etiar i borac za zatitu
ivotinja. Oni su ponosni na to to stvaraju abnormalna iva bia. To je zaista uasno. U
najmanju ruku, trebalo bi da se stide svojih monstruoznih dela.
Dr Vraj jednostavno odmahuje rukom na sve ove optube.
Istu pesmu sluam ve godinama. Krivo mi je samo zbog toga to ljudi ne
razumeju da su nae kreacije - potpuno zdrave i srene ivotinje. Mani (slike br. 199 i 200)
ima sedam godina i ne pokazuje nikakve bolesne znake. Potpuno je normalan konj u
svakom pogledu, osim injenice da njegova glava podsea na ljudsku. Svi klonirani konji
bie identini Maniju.
Prvi konj sa ljudskom glavom stvoren je tako to su naunici uneli humani genetski
materijal u ovarijum uzet od enke konja. Potom je oploeno jaje implantirano u matericu
kobile, koja je na svet donela Manija. Majka je svoje ovekoliko drebe prihvatila sasvim
normalno i ponaala se sasvim prirodno.
Kod kloniranja Manija koristili smo istu tehniku koju su upotrebljavali lekari pri
kloniranju majmuna i ovce. to je najvanije, svaki novi primerak bie isto tako savren
kao i original, kae dr Vraj. (Zona sumraka)
Komentar: Novi primerci konja sa ljudskom glavom bie savreni kao i original,
sve dok se, po obiaju, ne desi neto nepredvieno.
Primer konja Manija ukazuje i na to da legende o kentaurima moda nisu
izmiljene, tj. da je slinih demonskih prevara bilo i ranije.

* Nigerijska nona mora. Neobini stvor terorie ene u gradu Zamfara u Nigeriji.
Kako javlja nigerijska novinska agencija, misteriozni stvor je pola-ovek a pola-konj (slika
br. 201). Pojavljuje se predvee i rano ujutro u raznim delovima grada i proganja
iskljuivo ene.
Prie o ovom bizarnom stvoru koji neodoljivo podsea na mitskog Kentaura, u
Zamfari su stvorile atmosferu rastue napetosti i izazvale strah meu enskom
populacijom. Ne bi li izbegle pohotnog udvaraa, ene se svakodnevno povlae u svoje
domove iza vrsto zabravljenih vrata i prozora, u periodu izmeu 4 sata popodne i kasnog
jutra.
Naravno, ovakva situacija estoko utie na drutveni i ekonomski ivot grada. Sin
emira od Marua je izjavio: Pokuavamo da stanemo na put ovim glasinama i otkrijemo
koliko u njima ima istine.
Ovi pokuaji su jo uvek bezuspeni. Ekonomija Zamfare posre, ali ene, njihovi
muevi i roaci, ne ele da reskiraju. (Tree oko, 31. avgust 2004)
Zbog ega se, zaista, proizvode klonovi? Evo, jo jednom, odgovora na to pitanje:
* Do 2000. godine, naunici e biti sposobni da u potpunosti kopiraju ljudsko bie.
Ovi duplikati e se koristiti da zamene ostarela tela bogatih. Meutim, ubrzo e doi
vreme kada e se ovi monstrumi okrenuti protiv svojih tvoraca i potpuno ih unititi.
(Doner grupa)
* Nostradamus je tvrdio da e ljudska istorija biti zavrena 1. oktobra 2436. godine.
On ne navodi precizno ta e biti uzrok katastrofe, ali kae da e presudnu ulogu imati rat
sa biima koje naziva naim drevnim neprijateljem.
* Neodgovorna alhemija ljudska zavrie tako to e mrave pretvoriti u dinovske
monstrume koji e unitavati kue i zemlje. Na kraju ete videti kako abe lete, a leptiri e
postati kao jastrebovi i pele e puzati zemljom kao zmije.
Pacovi i zmije zauzee Zemlju. A ljudi, neorganizovani i zaplaeni, morae da
napuste gradove i polja pred najezdom legija dinovskih pacova koji e unititi sve i
zagaditi celu Zemlju. (Raspuin)
16. Iran pod napadom pacova mutanata
Iako Teheran ve decenijama bije bitku sa pacovima, ovaj problem je u poslednje
vreme dodatno narastao. Glodari sa kojima se iranske slube za deratizaciju suoavaju u
glavnom gradu nisu kao to su nekad bili ne samo da drugaije izgledaju, ve su i teki
do preko pet kilograma! Neki od njih su, kako je saopteno, sada vei od maaka! Gradski
zvaninik Ismail Kahram izjavio je da se ini da su ove napasti rezultat nekakve genetske
mutacije uzrokovane radijacijom ili hemijskim sredstvima. Dok se strunjaci spore da li je
mogue da se tako brz rast dostigne mutacijama, pacovi su izgleda postali otporni i na
otrove. Kao odgovor, Teheran je angaovao tim snajperista, koji ih lovi pukama sa
infracrvenim nianima. Do sada je na taj nain ubijeno preko 2.200 gigantskih glodara.
(Tree oko, 19. mart 2013)
* Otkud dinovski mravi? Nuklearna istraivanja doprinose stvaranju uasnih
mutanata, i to ne samo u nauno-fantastinim filmovima. Stvar, istina, nije jo dola do
Godzile, ali ministarstvo energetike SAD priznalo je injenicu postojanja dinovskih
mrava na mestu vrenja probe prve atomske bombe. Insekti se odlikuju ne samo tri puta
veim rastom, nego i aktivnou. Umesto da se ogranie na kopanje uskih prolaza, oni, ne
zna se zbog ega, glou pod zemljom ogromne peine od kojih mnoge dostiu est metara
u preniku. (Tree oko)
Komentar: Sada se ne zna zbog ega su mravi tri puta vei od normalnih, niti
zbog ega se ponaaju udno. A ako se uskoro budu pojavili jo vei mravi, to treba
oekivati kao logini sled dogaaja, o tome e se znati jo manje. Pogotovu e biti teko
objasniti njihovo ponaanje kada budu poeli da napadaju ljude.
* Ludi mravi napali Ameriku! Pre oko pet, est godina, milijarde mrava veliine
muve dospelo je na obale Teksasa. Pretpostavlja se da su preneti u tovarima koji su

dopremljeni u Hjuston. Danas predstavljaju najnoviju ameriku nonu moru, jer napadaju
sve to ima veze sa elektronikom: kompjutere, poarne i alarmne sisteme, gasne i
elektrine instalacije, ipode, telefonske linije...
Naunici su potpuno zbunjeni injenicom da mrave izgleda neodoljivo privlae
toplota, magnetna polja i um i vibracije elektronskih maina. Mravi ih unitavaju
napadom u ogromnom broju, prekidaju elektrina polja, zaepljuju filtere i cevi i potpuno
zaustavljaju pokretne delove maina. Mravi su opustoili pet obalskih okruga juno od
Hjustona i kreu se napred otprilike pola kilometra godinje.
Poto su unitili cevi i vodove u postrojenju za preradu otpadaka, mravi sada
mariraju prema hjustonskom aerodromu i svemirskom centru NASA, gurajui vlasti u
dravi Teksas u stanje potpune panike.
Rusi su zabrinuti, kae Frenk Miel, portparol gradonaelnika Hjustona. Pozvali
su me telefonom iz Moskve i hteli su da znaju da li je NASA bezbedna od mrava. Uverio
sam Ruse da je sve u redu, dodaje Miel. Ono to brine Ruse je bezbednost meunarodne
svemirske stanice u orbiti i ta bi se dogodilo ukoliko ovi neverovatni insekti dospeju tamo
gore.
Dlakava, crvenkasto-braon stvorenja duga 3 milimetra, ujedaju iako nemaju aoku i
potpuno su nepoznat varijetet mrava. Poseduju neverovatnu sposobnost reprodukcije i ni
jednog poznatog neprijatelja! Prvi put su identifikovani 2002. u Teksasu. Istrebljiva Tom
Razberi ih je nazvao ludi malinasti mravi. Oni jesu ludi jer izgleda kao da se kreu u
haotinim, nasuminim gomilama, potpuno suprotno od mariranja u pravim linijama.
Poreklo ovih mrava nazvanih Paratrenicha species near pubens je nepoznato, ali izgleda
da su u srodstvu sa varijetetom sa Kariba.
U ovom trenutku je nemogue unititi mrave jer su suvie iroko raireni, kae
Roder Gold, entomolog sa Teksakog univerziteta. Sprej protiv buba jednostavno ne
deluje na lude mrave, a ubijanje kraljice kolonije nema efekta jer svaka kolonija ima vie
kraljica.
ak i kada ih pobiju monim insekticidom koji sadri fipronil i hlorfenapil,
preivele jedinke okrenu itav dogaaj u svoju korist jer mrtve skupljaju na gomile koje
im slue kao mostovi preko opasnih delova terena tretiranih insekticidom ili pesticidom.
Jedino su korisni jer jedu vatrene mrave koji grizu ljude tokom dugog, vrelog teksakog
leta. Ludi mravi polako nadvladavaju vatrene mrave koje koriste kao posebne zalihe hrane.
A i razmnoavaju se mnogo bre od njih.
Naalost, takoe vole da sisaju vlagu iz biljaka i hrane se korisnim insektima kakve
su bubamare. Ovi monstruozni mravi ne oklevaju da napadnu tek izlegle pilie male,
ugroene vrste tetreba poznatog po imenu Etvoterova prerijska koko. Varijetet ludih
mrava pronaen u Kolumbiji napada odrasle pilie, kokoke ak i stoku i to tako to im
itav roj mrava ue u oi, nosne upljine, ui i papke i besomuno pone da ujeda.
Teksaki odsek za poljoprivredu sarauje sa entomolozima, u nadi da e pronai efikasan
nain da zaustave napredovanje ludih mrava.
Kada krenu, lie na lavu koja preplavi itavu oblast, a ta gomila postaje sve vea i
vea, pria Ron Harison, direktor kompanije Orkin Ink, koja se bavi istrebljivanjem
tetoina.
Stvar nije previe zabavna ni za neke evropske zemlje. Britanci imaju problema sa
invazivnim batenskim mravima koji su stigli odnekud sa Crnog mora i ve su se rairili
do Francuske i Belgije. Ta vrsta mrava nazvana je Lasius neglectus, svetlo je braon boje i
duine 2,5 do 3,5 milimetra.
Prvi put su otkriveni 1990. u Maarskoj, a od tada su identifikovani na bar 100
lokacija irom Evrope. Ovi mravi stvaraju takozvane superkolonije kolonija otkrivena u
paniji imala je 112 miliona radilica i 350.000 kraljica (broj 350.000 predstavlja
proirenu verziju broja 3,5, i predstavlja znak da e ozbiljne probleme sa invazivnim
mravima ljudi imati tek na kraju sveta p.a.). Za razliku od prethodnih prekomorskih vrsta

mrava kakav je, na primer, faraonski mrav koji se moe nai u brojnim bolnicama
invazivni batenski mrav moe opstati i na temperaturi od 5 0 C, a njegov habitat se
uskoro moe proiriti od Maarske do kotske. Ubija brojne vrste lokalnih korisnih
insekata i paukova i ba kao i ludog mrava iz Teksasa, privlae ga elektrina polja. Do
sada je bio uzrok brojnih oteenja elektrinih kablova i prekida struje irom Evrope.
Svaki komentar je suvian... (Tree oko, 7. oktobar 2008)
* Napad ludih mrava. Severna Australija je pod opsadom jedne od najopasnijih
tetoina na svetu utog ludog mrava! Ukoliko se ova tetoina ne suzbije, Australija e
se suoiti sa strahovitim posledicama po ljudsko zdravlje, poljoprivredu i ivotnu okolinu.
uti ludi mravi kao odbranu koriste svoje trcaljke ispunjene kiselinom. U stanju su da
samo jednim prskanjem oslepe ivotinju ili oveka.
Ovi mravi su izuzetno destruktivni. ive u super kolonijama, imaju nekoliko matica
(umesto jedne kako je kod mrava uobiajeno) i ogroman broj mrava radnika koji tragaju za
hranom. Na svakom kvadratnom metru ove super kolonije, proseno obitava 1.000 jedinki.
Kada je jedna takva kolonija zapoela svoje osvajako irenje 1989. godine na
Boinom ostrvu, mravi ubice su unitili sve crvene krabe koje su im se ispreile na putu.
Istrebljenje itavih 30 odsto populacije crvenih kopnenih kraba, danas je pretnja opstanku
retkih i ugroenih vrsta na ovom ostrvu, koje se njima hrane.
Meutim, upravo su ljudi ti koji pomau ovim mravima da proire svoje kolonije.
Veruje se da su ute lude mrave u Australiju ljudi doneli iz Indije pre oko 60 godina. Sada
se Australijanci pribojavaju da e te tetoine, pre ili kasnije, pronai put i do velikih
gradova. Lako ih je preneti pukim sluajem, jer mogu da se gnezde i izleu u bilo kom
materijalu od odbaenog ili zaboravljenog prtljaga do lonaca za kuvanje. (Tree oko,
17. februar 2004)
* Pele koje pretvaraju oveka u seks-mainu pobegle iz istraivakog centra!
Meksiki naunici rade na tome da pele-ubice pretvore u neto korisno: u ljubavne
pele iji bi ubod od ljudi stvarao prave seks-maine! Istraivai pokuavaju da stvore
pelu-mutanta koja bi, umesto opasnog otrova, posedovala malu crvenu mrlju na stomaku
i aoku koja ubrizgava ljubavni otrov. Jednim ubodom u organizam rtve uneli bi se
neophodni hormoni u krvotok i na taj nain bi se stimulisalo zavodniko ponaanje i
stvarala pouda.
Naalost, grupa istraivaa iz Vera Kruza je sluajno izgubila nekoliko matica nove
vrste i od tada se ove pele reprodukuju u divljini, kae dr Hektor Markez iz Meksike
zdravstvene organizacije. Otkrili smo brojna pelinja gnezda u okolini Vera Kruza i
mislimo da se pele ire i u SAD. Videli smo kakav efekat ima ubod na neke osobe. Desilo
se nekoliko silovanja za koja je iskljuivi krivac ova pela, odnosno njen ubod.
Zvanini organi izvetavaju da je registrovano 913 sluajeva uboda ljubavnih
pela i ko zna koliko jo koji nisu prijavljeni. Dodue, niko nije umro od uboda. Ove
pele su poznate po tome to reaguju brzo i napadaju i na najmanju provokaciju. Ne
postoji terapija za ubode, a efekti prolaze nakon nekoliko sati ekstremno velike seksualne
elje. Ljubavne pele, mutanti pela-ubica stvoreni genetskim inenjeringom, ponaaju
se slino vrsti od koje su nastale.
esto se kreu u rojevima, prelaze velike razdaljine za kratko vreme i stvaraju nove
kolonije dva puta godinje.
Poto se kreu tako brzo, a napreduju ka severu, verovatno e uskoro biti u Teksasu
i Kaliforniji, kae dr Markez. Na nesreu, pele su, nepanjom naunika, umakle iz
laboratorije pre nego to su uspeli da usavre svoj izum. Ljudi moraju da budu upozoreni
na opasnosti koje nose ove pele. Efekti uboda su vrlo uznemiravajui za rtve posebno
kada proe njihovo dejstvo, a oni shvate kako su se ponaali.
Sve to su naunici mogli da urade bilo je da ubrzano rade na stvaranju posebnog
pesticida kojim e unititi ljubavne pele bez ugroavanja normalnih pela koje prave
med. Trenutno se eka ishod akcije. (Zona sumraka, 19. septembar 2000)

* 24. jul 2013. Pele mesoderi. Entomolog Smitsonijan tropskog istraivakog

instituta u Panami otkrio je vrstu pela koje ne skupljaju polen iz cvea. Umesto toga, one
dolaze do hranljivih proteina hranei se mesom mrtvih ivotinja, ukljuujui gutere,
majmune, zmije, ribe i ptice. Otkrie je napravio Dejvid Roubik u umama na istoku
Paname. Ispostavilo se da se ove pele nagutaju mesa, pa ga nose u gnezdo gde ga
povraaju za mlade i druge pele. Onda idu po jo. Analiza meda koji ove pele
proizvode je pokazala da je po svemu isti kao med obinih pela, osim to ima neto vie
proteina. Naravno, ove mesoderke nemaju korpice za polen kao ostale roake, imaju
ozbiljnije zube... Dakle, pitanje je dana kada e ove pele shvatiti da, ako nema mrtvih
tela na raspolaganju, zajedno, kao roj, mogu i da naprave jedno... to se upravo i dogodilo
u mestu Pantego u Teksasu, gde je roj iz ogromne konice od oko 30.000 obinih pela,
bez ikakvog jasnog razloga, napao i stotinama puta ubo enu, oveka i dva ponija. Par je
jedva preiveo, ali ivotinje nisu. (Tree oko, 6. avgust 2013)
* Najezda nepoznatih crva u Kini. 8. maja 2009, sve najznaajnije svetske
novinske agencije prenele su vest da je u oblasti Ksinjang u severozapadnoj Kini, 50
farmera sa porodicama bukvalno pobeglo iz svojih domova pred invazijom nepoznatih
crva! Prema izvetajima, ta nezaustavljiva najezda, sa oko tri hiljade po kvadratnom metru
hrapavih, zelenih, dva santimetra dugih crva, brstila je sve pred sobom i prolazila kroz
visoku travu kao armija kosaica. Stoari su poveli porodice i 20 hiljada grla stoke i
ostavili sve za sobom. Lokalni strunjaci nisu uspeli da ih identifikuju, a uzorci su poslati
na najblii poljoprivredni fakultet. Za sada se pretpostavlja da su u pitanju larve nonih
leptirova, to znai da bi uskoro ta najezda mogla da dobije krila. (Tree oko, 19. maj
2009)
* Leptir napao lovca! Na naoj planeti i dan-danas rastu tropske ume i kriju
mnoge tajne. Tako su, nedavno, na jednom udaljenom ostrvu u Tihom okeanu otkriveni
popci veliine psa. Dobro je to su oni mirni vegetarijanci, jer bi se, u suprotnom,
istraivai nali u gadnom sosu!
A u dunglama Kambode, gde redovno dolaze lovci na kraljevske kobre, jednog
lovca iz Rusije napao je ogroman leptir. Kad je pao na lea, lovac je uspeo da pripuca iz
puke, a ranjeni insekt je zagluujue kriknuo! To su uli drugi uesnici safarija i kad su
stigli do mesta, videli su ogromna leptirova krila. Po reima oevidaca, insekt je bio
dugaak dva metra. (Tree oko, 18. decembar 2007)

42. POGLAVLJE
PRAKTINA UPUTSTVA
1. Skloni se blagovremeno na jednu od planina koje su u proroanstvima oznaene
kao bezbedne za preivljavanje, nemoj ekati poslednji as! Ako bude ekao da vidi da li
e neto strano zaista poeti da se deava, moe ti se desiti da doeka da ne moe da
ode. Ko e putovati i traiti sklonite, po snegu i vetru, i pri temperaturi od minus 25 0 C?!
Poslednji momenat za odlazak na planine je kada bude uniten Izrael.
Preporuene (oznaene od Boga) planine u Srbiji su: Zlatibor, Jelica (kod aka) i
sam jug Srbije (Besna Kobila i Crnook).
2. Imaj sa sobom mali tranzistor na baterije, da bi znao kada je poelo
bombardovanje (a poee nou vidi 11. poglavlje, proroanstvo br. 27). Poto e ono
trajati tri dana, nemoj izlaziti iz sklonita ni etvrtog dana, da ti se ne bi desilo da naleti
na ostatke otrovnog vazduha, koje vetar jo nije odneo.
3. Obezbedi dovoljno hrane i vode za pie, za sebe i svoju porodicu. Namirnice koje
mogu dugo da stoje, a da se ne pokvare su: itarice, sirovi kikiriki, semenke od bundeve i
suncokreta, susam, suvo groe, suve smokve, med, itd.
4. Pripremi nekoliko kanti za vodu - za poslednjih pet dana, obzirom da e, posle
velikog zemljotresa, svi izvori na svetu ostati bez vode. Imaj te kante uvek pune vode.
5. to se tie grada teine talantove, koji e padati kratko posle velikog
zemljotresa, treba imati u vidu da e se mnoge kue prilikom zemljotresa sruiti, tako da je
pitanje da li e ovek u njima moi da nae spas. Po mom miljenju, reenje bi moglo da
bude da se iskopa kanal i da se preko njega postave debela stabla drveta, bar dva reda
jedan preko drugog, a preko njih sloj zemlje, debljine, recimo, pola metra, i da se, odmah
posle zemljotresa, ue u kanal i tu saeka dok grad ne proe.
6. Naui o Bogu, tj. o stvarima ivota i smrti sve to moe. Radi na tome
neumorno, pribavi to vie istinitog znanja, jer to ga vie bude imao, to e lake moi
da se izbori sa tekoama koje dolaze. Ui, da bi mogao i druge da naui kako da se
spasu.
Podseti se da se ivot na Zemlji odvija u ciklusima i da su u svim dosadanjim
ciklusima, svi dogaaji bili isti, kao i da su se desili u isto vreme i na isti nain. Da se i
kraj sveta, u svim ciklusima desio u isto vreme i na isti nain (koji je opisan u
proroanstvima), i da su tada izginuli svi ljudi koji nisu potovali Boji zakon i
proroanstva, a da su se oni koji su ih potovali spasli. Zato potuj Zakon i proroanstva
(odnosno uputstva koja su u njima data), jer ako tako ini, uinio si sve to jedan ovek
moe da uini da bi se spasao.
ta Bog trai od oveka, da bi ga uzeo u raj?
Trai da on ima svest o tome kako treba da ivi, da nikad ne bi kvario mir koji vlada
na drugim planetama. Samo zato, da bi izgradio tu svest, oveku je dat zemaljski ivot. Ta
svest, koja se drugim reima zove vera u Boga, moe se izgraditi samo na osnovu znanja
odreenog broja ivotno vanih injenica, a ve je reeno da je minimalan broj takvih
injenica, koje bi ovek trebalo da zna da bi pomou njih mogao da izgradi vrstu veru u
Boga - hiljadu.
ivotno vane injenice koje su potrebne za izgraivanje vere, nisu poznate nauci ni
tzv. verskim organizacijama, to znai ni ogromnoj veini ljudi. Odnosno, poznate su im,
ali na potpuno pogrean nain, jer su ih demoni, upravo posredstvom nauke i tzv. verskih
organizacija, znalaki izvrnuli naopako (radi se o stotinama hiljada injenica), to znai da
ljudi masovno veruju u neistinu. Te injenice mogu se istinito utvrditi samo pomou Boga,
a kako se od anela uvara moe dobiti odgovor na svako pitanje koje se tie ivota,
objavljeno je u Bibliji, a detaljno objanjeno u 5. poglavlju ove knjige.

* Ovako veli Gospod: Mudri da se ne hvali mudrou svojom, ni jaki da se ne hvali

snagom svojom, ni bogati da se ne hvali bogatstvom svojim. Nego ko se hvali, neka se
hvali time to razume i poznaje mene, da sam ja Gospod koji inim milost i sud i pravdu
na zemlji, jer mi je to milo. (Jeremija 9.23, 24)
7. Ne uzbuuj se zbog onog to se deava, ve i dalje ivi u prijateljstvu sa drugim
ljudima. Uvek rado pomozi svakom oveku. Ne govori: Ako on ne uini meni, neu ni ja
njemu, jer ono to uini njemu, ustvari, si uinio sebi! Uini sve to moe, ne boj se da
e nekome uiniti previe.
Ipak, kada nevolja pone, nemoj deliti hranu koju si pripremio za sebe i svoju
porodicu, sa onima koji je nisu pripremili, da ti se ne bi desilo da umre od gladi, pre
dolaska spasilake letilice (pogledaj ta o tome govori Biblija - Po Mateju 25.1-13). Jer,
prvo, kako bi mogao prehraniti stotine onih koji bi ti sigurno doli, im bi uli da ima
zalihe hrane? A drugo, kako e znati da onaj koji je doao nije demon koji se pojavio u
obliju nekog tvog prijatelja, koji je umro ili poginuo nekoliko dana pre toga?!
* Ne gradite velike kue. Napravite ograde da ne ulaze unutra. (Sveti Kozma
Etolski, 1714 - 1779)
8. Izdri sve tekoe bez gunanja, jer bi tvoje gunanje svedoilo protiv tebe - da
ne veruje da su te tekoe samo iskuenja sa kojima je mogue izboriti se verom. Budi
hrabar i vedar, izdri strpljivo sve to te zadesi, jer svaka nevolja ima svoj kraj. Uostalom,
zar e to biti nevolja za onog koji se za nju pripremio?
9. Kada nevolja pone, ne bavi se niim drugim osim preivljavanjem, inae nee
preiveti. Zato? Zato to ti demoni, kojima e u to vreme biti doputeno da sa lica zemlje
poiste sve ljude koji nemaju vrstu veru u Boga, tu nesmotrenost nee oprostiti.
Naime, kroz Bibliju, Bog je ljudima zapovedio da, kada pone ienje, prestanu
da se bave svim onim to su do tada svakodnevno inili, a to nije bilo u slubi njihovog
spasenja, da zaborave ak i na seks (ne zato to bi im seks mogao smetati u spasavanju,
ve zato da bi se odvezali od partnera koji se moda nee spasti, pogotovu ako je
oigledno da on ne veruje u Boga), to znai da bi nepridravanje ove zapovesti znailo da
ovek ne veruje da pred sobom ima jedinstvenu priliku da bez umiranja pree u veni
ivot (jer da veruje, zar bi rizikovao da tu priliku proerda na tako glup nain?), odnosno,
da ne veruje u Boga - zbog ega e demonima biti doputeno da sve takve pojedince
likvidiraju.
Ustvari, ovek koji veruje u Boga trebalo bi jo ranije da se odrekne svih stvari koje
mu nisu neophodne za preivljavanje, i da sve svoje misli i aktivnosti usredsredi na
preivljavanje i na promenu koja dolazi, imajui u vidu sve zamke koje su demoni
pripremili ljudima za poslednje dane. Vezanost za materijalno blago ili za neke ljude
predstavljala bi dokaz protiv oveka - da ne veruje da pred sobom ima jedinstvenu priliku
- da bez umiranja pree u raj, jer da veruje, zar bi se vezivao za neto od ega e vrlo brzo
morati zauvek da se odvoji?
Da li to znai da ovek ne treba da ostane u dobrim odnosima sa svojim prijateljima,
enom i decom? Ne, nego znai da ne bi trebalo da se vezuje ni za ta materijalno, pa
makar to bili i njegovi ena i deca, jer bi vezivanje za njih, ukoliko oni nemaju vrstu veru
u Boga, za njega moglo da znai smrt. Ovo je samo savet, koji neka prihvati ko hoe, a
prihvatie ga oni koji zaista veruju da bi uskoro mogli dobiti veni ivot.
* Nego vam ovo, brao, poruujem: vreme je kratko; ubudue i oni koji imaju ene
da budu kao da ih nemaju, i koji plau - kao da ne plau, i koji se raduju - kao da se ne
raduju, i koji kupuju - kao da nita nemaju, i koji koriste ovaj svet - kao da ga ne
iskoriavaju; jer prolazi oblije ovoga sveta. (Prva Korinanima 7.29-31)
* A dan Gospodnji doi e kao lupe; toga dana nebesa e uz snanu huku proi, a
zaarene stihije e se raspasti, i zemlja e izgoreti sa svim delima koja su na njoj. Kad se
sve to tako raspada, kakvi morate biti u svetom vladanju i pobonosti vi koji oekujete
i pourujete dolazak Bojeg dana, kada e se vatrom zapaljena nebesa raspasti i

zaarene stihije rastopiti. A mi na osnovu njegovog obeanja oekujemo nova nebesa i

novu zemlju, u kojima pravednost obitava. (Druga Petrova 3.10-13)
10. Ne boj se demona, bez obzira ta oni budu inili u to vreme, bez obzira ako neke
ljude u tvojoj blizini budu i ubili. Demoni su nitarije, i inie ti zlo samo ako i ti, slino
drugim bezbonim ljudima, ne bude imao ljubavi prema Bogu i ljudima. To im je
dopustio Bog. oveku koji potuje Boji zakon i proroanstva, demoni ne mogu nita, jer
su oni stvorenja koja funkcioniu na osnovu doputenja, to znai da ne mogu initi ta im
padne na pamet.
Ne boj se nikakvih tekoa, jer bi tvoj strah svedoio protiv tebe - da ne veruje da
Bog pomae. Pouzdaj se u Boga (odnosno u svog anela uvara, koji stoji pored tebe i
eka da ga se seti), budi siguran da e ti pomoi. Ne govori: Ne znam da li e mi
pomoi (zbog toga to ti nije pomogao odmah), ve se seti da je ovo vreme poslednjeg
iskuavanja, kada mora biti nevolja i tekoa! Ako si iv, kako ti nije pomogao? A ako si
gladan, zar nisi sam kriv to nisi, potujui proroanstva, obezbedio za sebe dovoljnu
koliinu hrane?
* Budite slobodni, i neka bude jako srce vae, svi koji se u Boga uzdate. (Psalam
31.24)
A za one koji se kolebaju i dvoume: da li da se pripremaju za preivljavanje Velike
nevolje ili ne, - jer ne veruju da e za tako kratko vreme moi da dou do dovoljno vrste
vere da bi se mogli spasti, evo mog saveta: ne kolebajte se i ne bojte se, traite istinu i
izgraujte svoju veru, jer Bog voli one koji mu se vraaju, i pomae im. Idite, i stii ete
i Ko ide stii e, pie u proroanstvu D. A. Teodora, to znai da svako ko se bori za
svoje spasenje moe da se spase, ako ne o prvom vaskrsu, onda o drugom, to u krajnjoj
liniji nije ni bitno. Jer, u raju svi ljudi ive u radosti koja ne sahne, a ne samo oni koji su
se spasli o prvom vaskrsu.
Da biste uli u raj, morate se oko toga potruditi. Niko vas nee vui za rukav da bi
vas tamo odveo, niko vas nee ak ni opomenuti da ete propasti ako ne budete izgradili
vrstu veru u Boga; niko (ili gotovo niko) vam nee rei ak ni jednu jedinu istinitu
informaciju, da bi vam pomogao da doete do vere u Boga, jer (gotovo) niko od ljudi
nema ni hiljaditi deo istinitog znanja o ivotu. A to znai: da biste se spasli, morate sami
preduzeti odreene korake u tom pravcu, mora postojati VAA INICIJATIVA. Bez nje, ne
moete oekivati da vam se desi bilo ta zaista dobro. Jer, Bog pomae samo onima koji
ine (ono to je po Bojoj volji).
Pomo potrebnu za izgraivanje vere u Boga ne moete dobiti od ljudi, zato je od
njih nemojte ni oekivati. Nju moete dobiti jedino od svog anela uvara, i to utoliko
vie, ukoliko vie potujete Boji zakon, koji potuje i on. Pa, sada, vi vidite ta ete initi:
da li ete se truditi da doete do istinitog znanja, ili neete. Jer, sve je u vaim rukama.
* Evo koje e i kakve podrati desnica moja, dok se ne utvrde: peane i kamene,
koji ne kukaju nego ine, ne sedaju sa pijancima i ne opijaju se, ne lau, premda ni istinu
ne znaju. (D. A. Teodor: Re Gospoda kojeg nazvaste: niko)
* Nita se nee desiti to ne moemo prevazii. (Astrolog Gari Zdravkovi, 7. jun
2000)
11. Pokajte se, to znai: izmenite svoj nain ivota u skladu sa Bojim zakonom, da
biste mogli da dobijete pomo od Boga! Niko ko nije, makar, poeo da menja svoj nain
ivota na takav nain, ne moe oekivati Boju pomo (bez koje se na kraju sveta ne moe
spasti nijedan ovek). Napiite na papiru sve svoje grehe (kako je objanjeno u 3.
poglavlju ove knjige), pribavljajte znanje i traite Boju zatitu, jer je to nain na koji
moete da je dobijete. Ovo je planeta na kojoj duhovno ive i tajno deluju demoni, to
znai da ovek ne moe da uini nita to je zaista dobro, bez Boje pomoi. Osim toga,
lai i prevare demonskog sveta napravljene su na nivou Luciferove inteligencije, koji je
inteligentniji od svih ljudi koji ive (ili su nekad iveli) na Zemlji, to znai da se bez
Boje pomoi, od demonskih prevara ne moe odbraniti nijedan ovek.

Ovo je svet u kome je demonima doputeno (nareeno) da oveka, dok god traje
njegov ivot, pokuavaju na sve mogue naine da nagovore da ivi neispravno (u emu
najlake uspevaju ako ga navedu da ivi onako kako se njemu svia), pa ako u tome
uspeju, onda on dobija demonsku nagradu boravak u paklu, koji traje 226.770
milijardi godina, a ako ne uspeju (to se deava kada ovek trai i nae istinu, i shvati gde
se i zato nalazi, pa odlui da ivi u skladu sa Bojim zakonom, ivei u miru s drugim
ljudima), onda on dobija Boju nagradu - veni ivot u raju.
Demoni su izazvali sve ratove u istoriji, sve ekonomske krize, sve bolesti, sve
zemljotrese, uragane, poplave i ostale tzv. prirodne nesree, ali niko ni politiari, ni
vojska, ni policija, ni naunici, ni kole, ni mediji, - ne govore apsolutno nita o njima, kao
da oni ne postoje, a tzv. verske organizacije govore o njima samo delimino istinito, i
apsolutno nedovoljno da bi se zaista razumelo njihovo delovanje i uzrok njihovog
delovanja, to bi za one koji misle svojom glavom trebalo da predstavlja svojevrsni dokaz
da se sve upravo navedene institucije i organizacije nalaze u rukama demona, i da im
slue. Zato razuman ovek ne treba od njih da oekuje pomo, ve naprotiv, treba da ih se
uva kao od neprijatelja, a pomo treba da trai i da oekuje samo od Boga. Zato se trudite
da dobijete Boju pomo i zatitu, jer kada ih dobijete, biete zatieni OD SVEGA ZA
TA STE TRAILI ZATITU.
Kako ete dobiti Boju zatitu?
Tako to ete iveti po Bojem zakonu, initi ono to je Bog zapovedio ljudima da
ine na kraju sveta, i zamoliti Boga da vas titi od zla. Kada ste dobili Boju zatitu, onda
je 99% sigurno da ete se spasti.
Kako ete znati da li ste dobili Boju zatitu?
Prema biblijskom pravilu iz Jevanelja po Mateju 18.19, 20, svaka dva oveka
mogu da zamole Boga da im, preko vidovnjaka, odgovori na pitanje koje ih interesuje i da
od njega na to pitanje dobiju odgovor, to znai da mogu da dobiju odgovor i na pitanje da
li je odreeni ovek dobio Boju zatitu, i ako je nije dobio, a traio je, ta ini pogreno,
pa je zbog toga nije dobio?
* Ponudih vam i, evo, jo postoji ponuda: da vas ne navodim u napast. Ali ko je
razumeo, ko je bar iskreno zamolio, ko priznao da mogu, nego govore: ne bi Bog ovo ili
ono, to je kao da govore: ne moe Bog ovo ili ono.
Samo da znate, blii se kraj ponude, a napasti u koju vas navodim, nemate ime
odoleti. Zar u ja i dalje ekati i iekivati hoe li se ko opomenuti i videti i uvideti: ljubav
hou, a sve drugo ta je nego zveket niega, pa ma ta vi o tome naklapali.
Jer, evo, trne vera, jer u ta verovaste nego u ludosti? I trne nada, jer emu se
nadaste nego ludostima? Koliko vas je verovalo u ljubav i ni u ta drugo, i koliko vas se
nadalo ljubavi i niemu drugom? I koliko vas se veselilo tom nadanju i nijednom drugom?
ta vam, dakle, ostaje ako ljubav neete, kao to i neete? A ko govori da hoe, jo
nije priznao ni da je nee, niti se najeo plate za to nehtenje, nego brblja uprazno. I zato u
svakog takvog i takvu razuveriti za tren.
ta vam, dakle, ostaje nego: nita. Da ga jedete i najedete ga se jasnije nego ikad.
Ja govorim da hou ljubav, moju a ne vau, jer ta je vaa ljubav, nego ludost i
opsedanje, meusobno guenje i proderavanje. Ja govorim: hou ljubav, pa kome su ui
za sluanje, neka uje.
I sve u poruiti i rasturiti, sve prepreke do ljubavi: i stare i one koje tek nastaju.
Nemojte mi se, dakle, igrati i poigravati i sa ljubavlju, kao to ste se igrali i
poigravali sa verom. Jer kao to vam utrnuh veru, utrnuu vam i ljubav, koju vi nazivate
ljubavlju, i zanemeu sve koji brbljaju o mojoj ljubavi, kao da i zaista znaju ta je to. Ja
govorim: hou ljubav, ja: Tvorac, Svedritelj, Bog Svevinji. A vi onda vidite, zar je ba
toliko nevano to ja to tvrdim i govorim.
I ime mislite da mi se umilite, osim onim to ja nazivam milim? (D. A. Teodor:
Konana re Beskonanog)

Na kraju, ponoviu jo jednom ta Bog podrazumeva pod reju ljubav: to je dobra

volja, odnosno, injenje dobra drugim ljudima u skladu sa Bojim zakonom. Uinite
drugima sve to moete, a to biste uinili i samom sebi, i nemojte im uiniti ono to ne
biste uinili sebi.