Osvetljenje 2012 PDF

, M.Sc.E.
E,
, M.Sc.E.E,

. , ,
.
,
.
(
). . ,
.
, o ,
,
. , , ,
.

, ( .1),
(/) 24 .
,
.
.
/ -
( 42). ,

.
.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.

(h:min)

(h:min)
(h:min)
10-
(h:min)
01-10
11-21
22-31
01-10
11-21
22-28(29)
16,00
16,15
16,30
16,45
17,00
17,15
07,00
06,45
06,45
06,30
06,15
06,00
10
11
10
10
11
7 (8)
15:00
14:30
14:15
13:45
13:15
12:45
10
11
10
10
11
9
10
11
10
10
11
9
10
11
10
10
11
10
10
11
9
10
11
10
10
11
9
10
11
10
365
(366)
12:15
11:45
11:15
11:00
10:15
09:45
09:15
08:45
08:15
07:45
07:15
07:15
07:30
08:00
08:30
08:45
09:15
09:45
10:15
11:00
11:30
12:00
12:45
13:15
13:45
14:00
14:30
14:45
15:15
15:15
150:00
159:30
142:30
137:30
145:45
89:15
(102:00)
122:30
129:15
112:30
110:00
112:45
87:45
92:30
96:15
82:30
77:30
79:45
65:15
75:00
88:00
85:00
87:30
101:45
97:30
102:30
121:00
103:30
120:00
140:15
132:30
137:30
154:00
130:30
147:30
167:45
152:30
17,30
05,45
17,45
05,30
18,00
05,15
19,00
06,00
19,15
05,30
19,30
05,15
19,45
05,00
20,00
04,45
20,15
04,30
20,30
04,15
20,45
04,00
20,45
04,00
20,45
04,15
20,30
04,30
20,15
04,45
20,00
04,45
19,45
05,00
19,30
05,15
19,15
05,30
18,45
05,45
18,30
06,00
18,15
06,15
17,45
06,30
17,30
06,45
16,15
06,00
16,15
06,15
16,00
06,30
16,00
06,45
15,45
07,00
15,45
07,00
(h:min):
( ) (h:min):
01-10
11-21
22-31
01-10
11-21
22-30
01-10
11-21
22-31
01-10
11-21
22-30
01-10
11-21
22-31
01-10
11-21
22-31
01-10
11-21
22-30
01-10
11-21
22-31
01-10
11-21
22-30
01-10
11-21
22-31
.1.
(h:min)
452:00
372:30
(385:15)
364:15
310:30
271:15
222:30
248:00
286:45
327:00
392:45
422:00
467:45
4137:15
(4150:00)
.
,
.
(I).
, .
I, -
. ,
I . -,
, (,
(I)).
()

. , , , ,
. ,
( ),
. -
. ,
.
- :
- .
, .
, , -,
.
:
(ROR-3, ROR-6, ROR-3M, ROR-6M)

(, )

(, , , )
(, , , , , , , )
( : , , ; : , ,
; , , -, , )

(, , )
( )

(: )

(, )
/ .
-.
.1 -1-030, 12, ,
, , .
.1.
.2 -1-030 .
, .
.2. ( )
.3 -1-030 .
.3.
.
,
.
,
.
:
, ,
, .
.
-, .
, .
,
.
,
.
, .
() .
,
. ,
,
.
, M.Sc.E.E.

11 040 , 42
381 69 20 24 157
381 11 44 05 152
, M.Sc.E.E.

11 040 , 42
381 69 20 24 176
381 11 44 05 153
Savetovanje DOS Trebinje 2012.
Andrej ureti, mag. el. ing.

Minel-Schrder d.o.o. fabrika svetiljki, Beograd
PRIMENA DINAMIKIH SCENARIJA U DEKORATIVNOM

OSVETLJENJU GLAVNE POTE U BEOGRADU
Ovaj rad ima za cilj da prikae primenu DMX protokola za kontrolu LED svetiljki (ali i
konvencionalnih metal-halogenih izvora) korienih u projektu dekorativnog osvetljenja
fasade Glavne pote u Beogradu. Ovaj rad ne pokriva kompletan projekat - izbor svetiljki i
odgovarajuih fotometrijskih karakteristika, njihove pozicije i usmerenja su deo ireg
fotometrijskog projekta koji je predstavljao osnovu za primenu kontrolnog sistema
zasnovanog na DMX512 protokolu.
1. Uvod
Dekorativno osvetljenje zgrade Glavne pote u Beogradu nesumnjivo predstavlja projekat od
velikog drutvenog znaaja, uzimajui u obzir injenicu da je pota jedna od arhitektonski
najvrednijih graevina i da njeno osvetljavanje znaajno doprinosi nonom izgledu grada.
Ipak, ono to ovaj projekat razdvaja od slinih projekata dekorativnog osvetljenja je primena
kontrolnih sistema za kreiranje razliitih svetlosnih scenarija (programi koji definiu rad
svake pojedinane svetiljke (boja i intenzitet svetlosti) u zadatom ciklusu). Implementacija
DMX512 protokola u kontroli svetiljki nije nova stvar (koriena i kod drugih znaajnih
objekata, kao npr. za zgradu skuptine Srbije ili novog mosta na Adi kod kojeg je primenjen
slian koncept), ali se gotovo u svim situacijama formiraju grupe, gde svetiljke iz iste grupe
rade prema istom svetlosnom scenariju. To takoe znai da svetiljke iz iste grupe imaju istu
adresu (npr., 0 (crvena), 1 (zelena) i 2 (plava)), to smanjuje broj razliitih adresa, olakava
adresiranje svetiljki i pojednostavljuje kreiranje svetlosnih scenarija. U sluaju Glavne pote,
svaka od LED svetiljki ima svoju jedinstvenu adresu! To nam omoguava kreiranje takvih
svetlosnih scena u kojima se svaka svetiljka ponaa drugaije i nezavisno od svih ostalih. Ovo
znaajno oteava pripremu projekta (adresiranje svetiljki ukoliko nije drugaije
specificirano, svetiljke se standardno isporuuju uvek sa istom adresom), planiranje DMX
kontrolnog elektrinog kola i izradu scenarija rada svetiljki.
Najpre se mora povesti rauna o broju razliitih adresa odreenih na osnovu broja upravljanih
svetiljki (u konkretnom sluaju, korien je DMX512 kontroler sa 1024 kanala, to teorijski
omoguava povezivanje 341 svetiljke u sluaju RGB tipa (1024/3~341), ili 256 svetiljki
RGB+W(hite) tipa (1024/4=256), gde je za svaku od osnovnih sistemskih boja potrebna
nezavisna adresa. Da bi se osmislila instalacija i svetiljke adresirale, neophodna je detaljna
ema veza DMX kola. Interesantno je pomenuti da su se u projektu koristili i DMX prekidai,
to nije deo uobiajene prakse u dekorativnom osvetljenju u Srbiji (DMX prekida je vrsta
prekidaa koji zahvaljujui ugraenom DMX interfejsu ima adresu i moe biti upravljan).
Poto konvencionalni izvori nisu podesni za primenu dinamikih scenarija zbog njihovih
fizikih ogranienja, DMX512 prekidai (kontaktori na slici 1) su korieni za
ukljuenje/iskljuenje grupa svetiljki sa metal-halogenim izvorima, u zavisnosti od zadatog
svetlosnog scenarija.
1
2. Opis projekta
127 komada razliitih LED svetiljki sa ugraenim DMX interfejsom je upravljano putem
DMX512 protokola. Imajui u vidu da investitori nisu imali odreene zahteve po pitanju
svetlosnih scenarija na poetku projekta, planirano je da se svakoj svetiljci dodeli druga
adresa (3 ili 4 kanala, u zavisnosti od toga da li je svetiljka RGB ili RGB+W tipa). Zbog
veoma kratkih rokova, svetiljke su morale biti isporuene izvoau pre adresiranja da bi se
nastavilo sa radovima na montai opreme i kabliranja. Naalost, to je znailo da se adresiranje
moralo obaviti na licu mesta, gde je svaka svetiljka morala biti pronaena i zatim joj
pridodata odgovarajua adresa u skladu sa njenom stvarnom pozicijom u DMX upravljakom
kolu.
Zbog fizikih ogranienja karakteristinih za DMX512 protokol, nakon svake 32 svetiljke ili
posle duine od 300m u DMX upravljakom kolu (oba uslova su obavezna), potrebno je
pojaati upravljaki signal (koriste se ureaji tipa DMX spliter ili DMX ripiter). Vie
razliitih tipova ureaja je korieno u ovom projektu, a prilikom njegove izrade se vodilo
rauna o tome da svi ureaji moraju obavljati svoje funkcije u potpunoj harmoniji sa ostalima.
Kompletna ema DMX upravljakog kola je prikazana na slici 1. Kao to se moe videti,
upravljako kolo poinje u razvodnom ormanu 1 (RODO 1), gde je smeten DMX512
kontroler.
Slika 1. ema veza DMX512 upravljakog kola
Za potrebe projekta korien je DMX512 kontroler tipa SLESA-U7, proizvoa Nicolaudie

UK (slika 2). Kontroler raspolae sa ukupno 1024 kanala (2 DMX segmenta, po 512 kanala
svaki), to je vie nego dovoljno za potrebe ovog projekta. Moe se primetiti (slika 1) da je
korien samo jedan izlaz na kontroleru jer je tako lake zbog kreiranja dinamikih scenarija
(pitanje strukture korisnikog softvera i adresiranja).
Kao to je pomenuto u prethodnom pasusu, za projektovano DMX upravljako kolo potrebna
su dva DMX512 splitera, tipa Rail-Split RDM , proizvoa Artistic Licence UK (slika 3).
Poto korieni tip splitera ima 6 nezavisnih izlaza, bilo je veoma zgodno da se ovaj ureaj
postavi odmah iza DMX512 kontrolera u upravljakom kolu u RODO 1 (5 od 6 izlaza je
iskorieno, kao to je prikazano na slici 1). Praktino, spliter je iskorien kao razdelnik
signala koji omoguava da svaki od 6 izlaza kontrolie odreenu grupu svetiljki (do 32
komada pre nego to je neophodno postaviti novi pojaava signala), to direktnim izlazom sa
kontrolera ne bi bilo ostvarivo.
Slika 2. DMX512 kontroler SLESA-U7 Nicolaudie
Slika 3. DMX512 spliter Rail-Split RDM,

Artistic Licence
Kao to ve prethodno pomenuto, postoje grupe svetiljki koje nisu upravljive (metal-halogene
sijalice snage 150W sa elektromagnetskom predspojnom opremom, bez integrisanog DMX
interfejsa), ali za koje takoe postoji potreba da se inkorporiraju u DMX upravljako kolo na
jedini nain na koji je to mogue (ukljuenje/iskljuenje svetiljki, bez mogunosti dimovanja i
brze promene boja). Korieni su DMX prekidai tipa DMX switch 10A, deo 1-558
(12V/500mA napajanje), proizvoa Milford Instruments Limited UK (slika 4). DMX adresa
se zadaje svakom prekidau putem DIP prekidaa na tampanoj ploi (plava sekcija na slici 4)
i moe biti u opsegu 1-512. Po 8 svetiljki tipa Focal povezano je na jedan DMX prekida
(polazna struja za metal-halogene sijalice snage 150W je 1.2A, u skladu sa tim odabran je tip
prekidaa koji podrava ukupnu struju od 10A (kritian sluaj startovanja izvora).
Slika 4. DMX512 prekida 10A, Milford Instruments Limited UK
Pre nego to se otpoelo sa kreiranjem svelosnih scena, sve elektrine veze u DMX
upravljakom kolu su ispitane i svetiljkama su zadate adrese. Kao to je u prethodnom tekstu
objanjeno, svetiljke su isporuivane izvoau radova u vie navrata (kako su stizale u
fabriku), pa nije bilo mogue dodeliti svetiljkama adrese pre montae. Umesto toga, korien
je ureaj DMX tester, tipa Jumpstart, proizvoa Artistic Licence UK (slika 5) pomou
kojeg je pronaena svaka svetiljka u DMX kolu i zatim izvreno sortiranje (svakoj svetiljci je
dodeljena adresa u skladu sa njenom realnom pozicijom u DMX instalaciji, poevi od
DMX512 kontrolera pa do poslednje svetiljke (adrese) u upravljakom kolu).
Vano je napomenuti da je deo svetiljki RGB+W tipa (4 kanala za adresu), a deo RGB tipa
(3-kanalna adresa). Takoe, svetiljkama iz NEOS familije (Neos 1/36 LED i Neos 2/80 LED,
proizvoa Schrder) su se adrese dodeljivale direktno putem integrisanih DIP prekidaa
(slika 6 3 plava prekidaa za zadavanje trocifrene adrese).
Slika 5. DMX tester Jumpstart, Artistic Licence UK
Slika 6. DIP prekidai u NEOS svetiljkama
Na zahtev investitora, inenjeri kompanije Minel-Schreder su kreirali vie razliitih scenarija

(ukupno 24) za razliite prilike (5 razliitih standardnih (svakodnevnih) ili nekoliko sveanih
scenarija (Nova Godina, Boi, Dan Pote, drugi nacionalni praznici)). Za potrebe kreiranja
4
scenarija korien je korisniki softver ESA Pro, takoe proizvod kompanije Nicolaudie
UK (proizvoa DMX kontrolera). Na slici 7 prikazan je orman RODO 1 u koji su smeteni
DMX512 kontroler i DMX512 spliter.
Slika 7. RODO 1
Na slikama 8 i 9 prikazane su neke karakteristine opcije koje nudi ESA Pro softver. Ovaj
softver je prilagoen korisniku i jednostavan za upotrebu, ali je potrebno dosta vremena da se
definie svaka pojedinana svetiljka (posebno u konkretnom sluaju, gde koliina svetiljki
nije zanemarljiva) i kreiraju neto sloeniji svetlosni scenariji. Raspored svetiljki i definisanje
rada svake svetiljke u toku izvrenja zadatog scenarija moe se videti u gornjem desnom
prozoru na slici 8, dok se simulacija zadatih scenarija moe videti na slici 9, gde se svaki
scenario moe proveriti u realnom vremenu pre nego to se uita u DMX512 kontroler.
Slika 8. Kreiranje scenarija korienjem ESA Pro softvera
Slika 9. Simulacija sveanog (novogodinjeg) scenarija u realnom vremenu
Konano, na sledeih nekoliko fotografija prikazani su neki od svetlosnih scenarija snimljenih

nakon realizacije projekta. Bitno je napomenuti da su prikazani samo neto jednostavniji
scenariji, jer je zbog specifine geometrije objekta i rasporeda svetiljki bilo veoma teko
fotografisati dinamike scenarije (brze promene na manjim prozorima u donjoj zoni mogu se
videti samo na licu mesta, fotografije to ne prikazuju dovoljno verno). Kao to se moe i
videti, rezultati su impresivni i definitivno opravdavaju zahteve za sloenijim reenjima kao u
sluaju Glavne pote u Beogradu. Prikazano je nekoliko scenarija: standardni (slika 10),
srpska trobojka (slika 11), zeleni (slika 12), ljubiasti (picture 13) scenario rada i scenario
predvien za Dan pote (plavo-uta kombinacija koja predstavlja zatitni znak potanske
organizacije u Srbiji slika 14).
Slika 10. Standardna svetlosna scena za svaki dan
Slika 11. srpska zastava
Slika 12. zelena svetlosna scena
Slika 13. ljubiasta svetlosna scena
Slika 14. Dan Pote
Literatura
1.
2.
3.
http://www.artisticlicence.com/
http://www.nicolaudie.com/
http://www.milinst.com/overview/dmx/dmx.html
CityTouch
Intelligent Light Management for
street lighting of an entire city
Outdoor lighting is about finding the right balance
Cities want to
establish identity
6.2 billion were
invested in outdoor
lighting in 2008 alone.
People want light

Artificial light
is disturbing a to make room
delicate balance for darkness
19% of all the energy
consumed worldwide
comes from lighting.
Night skies in
densely populated
cities can be as much
as 500 times brighter
than is natural.
Governments
are tightening
restrictions
188 countries have
ratified, accessed,
approved or accepted
the UN's Kyoto Protocol.
EuP will accelerate market transformation

Planned HID lamps ban: Sodium, Mercury, M/Halide
Pressure to renew existing lighting infrastructures with more energy
efficient lighting sources
More than 35% of all street lamp types will

become obsolete by 2015
Lamp Type
Total Light Points: 60 M
9.7
9.6
9.2
8.5
4.5
Germany
Italy
France
UK
Spain
HPM
LPS
HPS
MH
FL
16 M
5M
34 M
1M
4M
4.5
4.0
Poland SE, FI, DK
To be fully replaced as part of the EU directive

To be partially replaced as part of the EU
directive 1)
Note: The EuP Directive doesnt forbid all high pressure sodium lamps but will gradually phase out the unefficient ones.
Source: Preparatory Studies for Eco-design Requirements of EuPs 2007; Humatica Interviews; Lighting and Cleantech Incubator
10.0
No. LP
Rest of EU-25
Country
The race for Green is on!
Major cities in Europe have

energy reduction targets up
to 30% in the coming 15
years
Share best practices
but are also competing for

the Greenest image!
Feel like joining the

green economy?
Trend 1: Transition from analog to digital
Trend 2: New Business Models in Public Lighting

Typical Risk Sharing Models 1)
Risk Type
Municipality
Traditional
Operators
Small | Large
HW/SW
investment
Municipality
Operational
Utility
Dedicated Service
Provider (PFI)
Service Provider
Municipality
Energy
consumption
Service Provider
kWh
Municipality
Energy price
Municipality
Trend
Note: 1) Typical models; broad range of variations can be observed in the market today
Dedicated Service
Provider (EPC)
Municipalities do not have the budgets like

in the past
Example | Energy performance Contracting

Costs / Benefits / Timelines
Description of the concept for Outdoor
Cost
Baseline
energy
costs
Cost for upgrade covered by

guaranteed savings
Saved energy
costs
Guaranteed
Benefit
Type of
ESCO
Description
of concept
Energy utilities with current or planned

operating activities in public lighting network
Financing of lighting renovations to increase
energy efficiency in return for the lions share of
savings annuities
Utility benefits :
Customer retention/acquisition
New recurrent revenue services
Captive target for energy supply
Fulfill legal targets (when applicable)
Investment
Reduced energy costs

thanks to performance based solutions
Detailed
Analysis
Contract duration
Contract
begins
Service
Timeline
Contract
ends
Key activities
Municipalities benefits :
No capital expenditure required
New modern lighting with some savings
Long term visibility on costs
Full environmental benefits
Perform comprehensive auditing to identify
best savings opportunities (both in energy &
maintenance)
Establish baseline & negotiate SLA
Plan and execute renovations
Invest in capital required
Advise design, specifications
Subcontracting of installation/engineering
On-going maintenance plan
When legally possible, bind EPC with long
term energy supply contract
Performance monitoring, verification and
reporting
Trend 3: Intelligent Street Lighting
Strong and Increasing Business Need

More and more cities will outsource their operations
to lower-cost dedicated service providers
Only intelligent lighting will enable dedicated service
provider (PFI, EPC) business models: measurement
& verification, service level reporting,
Web-based solutions will enable parties to
seamlessly collaborate (cities, service providers, subcontractors, )
Remote management already dominant in UK PFI
deals
Decreasing Cost of Components and Rising Labor

Cost
Collapse of hardware and information cost
Controls, communication, etc.
LED will drive move from analog to digital - low
incremental cost and effort to introduce intelligence
Labor costs will not decrease, significant increase in
developing countries expected
Street Lighting as an Integrated Part of the Smart Grid

The smart grid requires energy-using products to be
connected
Rise of electric vehicles likely to impact light pole
infrastructure (e.g. charging stations)
Moving from dumb to smart lighting networks

Traditional lighting operations
Intelligent lighting operations
Physical failure inspection
Remote monitoring
A scouting team drive during night to

visually spot failures
The lighting failures are automatically

reported by the system, saving time and
costs
Paper based mapping & archiving
Smart asset management
Use of paper maps and files to

manage the maintenance of the
lighting stock
The digital system smartly plans and

routes the maintenance works to
minimize street blockages
Undifferentiated lighting levels
Smart dimming & scene setting
Lights burn uniformly throughout the

night
Lights are dimmed during low traffic hours to

save energy or enhanced in problematic
neighborhoods to improve safety
Estimation based metering
Intelligent energy metering & billing
As multiple entities are connected to

the grid, the energy consumption is
roughly estimated by the utility
A smart meter accurately calculates the

energy consumption taking into account the
varying rates and automatically bills all entities
Philips lighting controls solutions

GROUP
MANAGEMENT
NETWORKED
LIGHTPOINT
MANAGEMENT
To locally set he
right amount of light
at the right place at
the right time
To provide
monitoring & control
over a group of light
points
Explanation
Explanation
To fully control the

amount of light at the
right place at the
right time and
provide monitoring of
Explanation
every individual light
point
LOCAL LIGHTPOINT
CONTROL
Dynadimmer
Lumistep
SDU
Amplight
LumiMotion
CityTouch
StarSense RF
StarSense PL
14
Trend from local no networked controls

solutions
City with different areas and lighting solutions

Industry
Residential
City Centre
Rural areas
Recreational
Highways
16

LIGHTPOINT
CONTRIOL
Industry
LIGHTPOINT
MANAGEMENT
Residential
LIGHTPOINT
MANAGEMENT
GROUP
MANAGEMENT
City Centre
LIGHTPOINT
CONTRIOL
Rural areas
Recreational
GROUP
MANAGEMENT
Highways
17
LIGHTPOINT
CONTRIOL
Luminaires
Industry
LIGHTPOINT
MANAGEMENT
Residential
areas
LIGHTPOINT
MANAGEMENT
Controls
Telemanagement
Erholungszonen
City center
GROUP
MANAGEMENT
Asset Mgmt
LIGHTPOINT
CONTRIOL
Rural areas
GROUP
MANAGEMENT
Highways
Online Service
18
Outdoor lighting eco-system
Lighting
Controls Players
Asset
Management
Players
LED Lighting
Players
Traditional telemanagement systems provide silos
20
Lighting
Controls Players
Asset
Management
Players
LED Lighting
Players
Asset Management software are static with no

real-time connectivity or automation
22
Lighting
Controls Players
Asset
Management
Players
LED Lighting
Players
Imagine a service platform that puts you in

charge
24
with Plug & Play commissioning

Imagine a service platform that puts you in
CONTROL
25
delivering disaggregated & unambiguous

electricity consumption data
26
using open standards, enabling

integration on tomorrows smart grid
27
supporting end-to-end workflows
hot call
28
weather alert
and accidents
29
Reasons for intelligent light management

Energy cost savings
Savings potential
Operational cost savings
Status check of city lighting
Be in control
SLA cost transparency
High crime areas
Safety
Traffic safety
Events in the city
Flexibility
Dimming per street class

Networking trend
Future-proof
New future applications
CityTouch | What is it?

Internet-based online lighting management service
Targeted for street lighting service providers
Enabling operators to manage and control the street lights of an entire city
Delivered as fully managed end-to-end ICT service
based on street lighting workflows

end-to-end online lighting mgmt service
hardware and vendor agnostic architecture
IT hassle-free, easy browser access
future-proof
secure
scalable & extensible
What is CityTouch?
CityTouch | online light management service platform
CityTouch supported workflows

Street Lighting
Telemanagement
Street Lighting
Asset Management
CityTouch
End-to-End Online Service Platform:
Storage & Computing resources, Security, Connectivity, user roles
Reliability, Security and Scalability
Service agreement defining roles & responsibilities
34
CityTouch | End-to-End Service

Modem, all mobile connectivity costs, computing/storage costs, service innovation with new
workflows supported through the dashboard in the future are all included in the price/light
point/year.
Yearly fee (rent)
Internet
Computing & Storage
Continuous
service innovation
Lighting Operator / End user

Buy
Connectivity costs
included
GSM/GPRS
Internet
Access Point
CityTouch Service Scope

(price per light point per year)
Modem
RF / PLC
Enabling Control Hardware
CityTouch Benefits | Future-proof

Customers are completely shielded from technology changes
Online
Service
Platform
Controls
Hardware
CityTouch
Philips
Starsense
RF
Philips
Starsense
Powerline
Philips
AmpLight
3rd party
provider
CityTouch is hardware agnostic a mixture of multiple and co-existing

hardware is possible
High flexibility in choice of lighting controls hardware solutions
Management of mixed controls hardware solutions in one user interface
CityTouch Benefits | Scalable

CityTouch is fully scalable, highly reliable, fast and provides a dynamic user
interface even when handling millions of assets
CityTouch Benefits | Secure

CityTouch provides highest security comparable to online banking
Strongly encrypted user sessions (https)
All interactions are secured using 128-bit SSL encryption,
which is currently the strongest available for commercial use
Disaster-proof
Our highly reliable cloud based server infrastructure with
multitenant software architecture and automated regular
backups ensure the safety of your data
Hacker-proof
We run professional security audits by external experts on a
regular basis to ensure 100% safety of our service platform
Online User IDs and Passwords
Prevention of inadvertent or malicious misuse of user accounts
Advantages
AdvantagesofofCityTouch
CityTouch
Software As A
Service
Any fixture,
any brand
Any type of
intelligent
lighting system
Easy to use
Save time,
energy, effort
and money
39
CityTouch supported control solutions
Starsense Wireless
Starsense Powerline
Starsense Powerline
OLC
OLC
Power-line communication
Mains
41
Starsense Wireless
mesh network
RF
Cabinet:
- Segment Controller
- Modem (SIM card)
CityTouch
light management service
streetlighting with OLCs

42
Starsense Wireless
Mesh network
Highest reliability in
communication
State-of-the-art embedded
security solutions
Sub-GHz network
(868 MHz) guarantees high
scalability and secure
communication
High scalability up to 4000
nodes per Segment
Controller
Starsense Wireless
system components
RF
Segment controller
Wireless OLC
GPRS
Outdoor Configuration Assistent
CityTouch
44
Starsense Wireless Network Planning
Analysis of environment
Network planning
Positioning of segment controller
Electrical installation
CityTouch user interface
Intuitive & comprehensive

Easy-to-use
Fast learning curve
Efficient usage
Based on street lighting
workflows
Features | Daily Operation (1/2)
Daily operation
Intuitive map interface
Entire installation in one view
Quick information retrieval
Live data!
Features | Daily Operation (2/2)
Daily operation
Complete overview
Highly detailed information
SLA reporting
Operational optimalisation
Features | System Activity
System Activity
Logging of events
Track activities
Features | Dimming
Dimming
Flexible dimming schedules
Light tailored to usage
Realizing energy savings
Pre-configure light levels for
events
Features | Fault Tracking
Issue Tracking
Daily issue report
automatically sent by email
Features | Faults
Faults
Real time failure detection
Only show real lighting faults
Maintenance planning
Increased availability
SLA performance checking
Features | Asset Management*
Asset Management*
Overview of all assets
Planning support
Expandable to any asset type
*for connected light points
Features | Light switching points
Switching Points
History of all switching points
Available per light point
Know exactly when light was on or off
*for connected light points
Features | Energy Reporting
Energy Reporting
Evaluate energy usage
Check on savings made
Compare areas/ different periods
Identify further saving possibilities
CityTouch Interfacing
CityTouch can connect to AMS existing solutions via standard web services
Street lighting operator

AMS
Login
AMS
Asset
Management System
CityTouch
Login
Data Exchange
CityTouch
Street Lighting
Management System
CityTouch | savings potential

Energy
costs
Energy Costs
Providing the right amount of

light where & when needed
Efficient automated lighting
workflows
Prediction & detection of failures
Energy optimizations
Planning and maintenance
optimization
Reduced up to 70%
Operations
costs
Sacings Potential for Operators

Lifecycle costs in street lighting over 20-25 years
energy
Energie
Entsorgung
Recycling
-35%
maintenance
Wartung
Installation and
mounting
Installation
/ Montage
Acquisition
Anschaffung
Today
heute
Today
renovation
with
renovationmit
with
LED
Sanierung
mitLED
LED Sanierung
LED
renovation with LED
renovation with LED
& CityTouch
approx 35 % cost savings achieved by Citytouch

approx. 15 - 20 / LP / year
CityTouch world-wide references
Profit from the reliability of a global player
2012
2012
2012
Current
Next
Many projects in Europe already few months after launch

High potential and strong market pull from all parts of the world
Market introduction in US and China planned for 2012
CityTouch customer today

Customers need easy-to-install and easy-to-use lighting management system
References
Quotes
It seems CityTouch is the first real plug
and play solution. The auto-commissioning
and lack of overhead makes for a strong
business case just with monitoring,
trimming and some part night profiling with
flexibility to modify profiles remotely
excellent
Mick Trussler, London Borough of Redbridge
CityTouch is a country mile improvement

over our GEOworks asset management
tool Tim Livesey, Skanska
Confidential
Philips Lighting
We love that CityTouch is delivered in a

61 way that we dont need to organize the IT
around it. We hope that we can use
CityTouch also for other applications in the
London, UK - Croydon & Lewisham

Example reference projects
Facts / Highlights
Customer: Skanska
Business model: PFI

Total number of lightpoints: 42.000
Contract period: 25 years
Salobre, Spain
Facts / Highlights
Customer: gasNatural fenosa
Business model: EPC
Ldenscheid, Germany
Facts / Highlights
Customer: Ldenscheid
- The City of Light
9000 Lighting Points

Telemanagement & Asset Management
based on CityTouch & Starsense Wireless
Tilburg, Netherlands
Facts / Highlights
Customer: Tilburg
Business model: Municipality

Total number of lightpoints: 40.000
Rietberg, Germany
New LED lighting
CityTouch Starsense Powerline
285 Lighting Points
Strabag Musterpark, Thalgau

Streetlighting Showpark in Strabag
Headquarter in Austria
41 luminaires from many different vendors
Lighting Ccontrol with CityTouch /
Starsense Powerline
Showrooms with leading utilities E.ON and RWE
Brno, Czech Republic
Kaarst, Germany
CityTouch is the right solution for a broad range of

different customer groups
City
Customer
London, UK
PFI / PPP
Salobre, ES
EPC / ESCO
Ldenscheid, DE
Municipality
Tilburg, NL
Municipality
Brno, CZ / Kaarst, DE
Utility
3
5
2
Note: PFI: Private finance initiative, PPP: Public-private partnership, EPC: Energy
Performance Contract, ESCO: Energy service company
,...
, , ,
, .
, ,
( ) .
, , ,
, , , ,
, , , , .
,
.
, , , .
,
, .
,
.
1.

, , I,
1907.
. 1936,
. ,
( ) .
2.
,
.
1984
. , ,
, , . ,
, .
2000
, .
3.
, ,
,
. , ,
. , ,
,
. , 4 ,
. , , ,
, , - (
), ( )
. ( ,
), ( , ), , 4
, 6 . ,
,
, . ,

.

Pi
- 478 - Pi
(%)
546 (%)
(W)
(%)
31
1024
46.68%
53.32%
35
71.03%

Pi
(%)
28.97%
1.
, - ,
35, 70, 150 W (), 7,12 28 ,
48 , .

.
, .
,
, . ,
.
4.

. 2010 2011.
,
, .
,
, ,
.
,
, , .
5.
, ,
,
. , .
,
, .
,
.
, ,
. ,
.
6.
,
.
3 .
7.
,
.
, .

, 700
, .
, 52, 45. ,
1933, . ,
, .
, .
8. ,
,
, , .

, .
,
. ,
, .
: , .
, -.
.
9.
, ,
. ,
, , .
,
.
10.
,
. , ,
. ,
.
.
, - , 35, 70 W (),
20 ,
70 250W. 3000,
( , )
2550 ( ) 2150 ().
15
92(%)

29(%)

47(%)
Pi (W)
168
55%
17%
28%
10

Pi
Pi
Pi

(%) (%) (%)
63.37%
24.25%
12.38%
2.

2010. ,
.

.
, ,
.
11.
, ,
.
,
, .
,...

11 000 , 42
381 69 20 24 099
381 11 44 05 150
!
!
"
#
!
(
# &
#
!+
/012
3
244
%
&'
&
#
&
#
#
!& *
*
&
!
#
#
"
#
+
&
!
!
%
# ,-. #
#
&
"
&
$
&
$
"
"
"
"
# #
6
'
"
)*
!
#
! ! $
# !
!
5
#
$
&
& #
!
#
"
"
" # #
$
#
"
"
!
"
"
8
"
&
"
&
!
&
#
"
!"
!
!
$
!
"
!"
&
!"
&
&
#
#
"
#
#
"
8
&
&
$
&
!
9
&
# $
!
!
"
&
.#
&
&
"
$
!"
&
#
&
$
6
#
&
!
"
&
:#
$
& 7
!"
!
"
"
#
#
"
7 "
&
3
! "
8
$
:! !
" "
"#
!
:#
.
/0 ; /<
#
&
&
#
#
#
#
,
&
#
!
,
.
,
# #
#
!
#
#
8 "
"
!
=
,
5
"
"
#
5
&
5 />?
* !
!
!
?4 7
"
!!
!!
"#$%&'()# *%+,&)- +(' ./+),'

.
?4 7
;,
! 7
!@
" ;
#
@
#
A
#
#
"
7
"
"
@
@
"
"
"
&
"
9
;
#
(
& '@
(
B
"
;#
'@
8
#
"
,: =+
!7
#
8
"
#
!
&@
"
"
!
#
"
"
:#
"
&
#
! #
!
# "
!
"
0)1 '0 '/.0%+23% 4(5%(%

#
)#
$
5
&
! $
&
#
:#
"
/C
! 5
5
!&
"
" ! 5
"
! 5
3
# 9
#
"
. "
*
;(
!
$
5
3
;
!
#
$
5
,
&
8
/4)/C
#
,
$
" #
,
5
,
#
7
5
# 9 :
(
"
! !"
#
! !"
"
,
"
!
?2
#
6
# !
9
!
#
"
!
!
!
,
&
! !"
&
: :( 6
"
( #
"
!# $
&
D
D
!
"
!
$
! 5
#
( $
! 5
&
#
!
$
"
"
:
!
"
#
! "
"
*
#
# &
(
"
!
5
#
# 9
5
ENERGETSKA EFIKASNOST OSVETLJENJA VELIKIH JAVNIH POVRINA

Postoji kod nas jedan pogrean pristup, da uteda elektri ne energije, istovremeno zna i i bolja
zatita ovekove sredine.Medjutim,to ni je uvek tako.Elektronske prigunice u uporedjenju sa
elektomagnetnim,imaju znatno kra i radni vek i ne mogu se reciklirati.To to se ne mogu
reciklirati,zadaje danas velike brige,zbog velikog nagomilavanja otrovnih i bionerazgradivih
komponenti i materijala.U ovom lanku uporedjuje se energetska efikasnost,centralnog sistema
dimovanja elektromagnetnih niskogubitnih prigunica sa sistemom elektronskih dimuju ih
prigunica.Eksperimentalni rezultati potvrdili su da upotreba centralnog sistema osvetljenja sa
elektromagnetnimprigunicama niskih gubitaka, moe biti isto tako energetski efikasna kao i upotreba
elektronskih prigunica.Uzimaju i u obzir vrlo duga ak radni vek elektromagnetnih prigunica(preko
30 godina) kao i mogu nost njihovog recikliranja,pokazalo se da ove prigunice mogu biti vrlo korisne
za ovekovu okolinu i energetski vrlo efikasna reenja,posebno kada se radi o osvetljenju vrlo velikih
prostora kao to su:velike robne ku e,javne garae,hodnici i stepenita velikih zgrada
itd.Eksperimentalni rezultati nedvosmisleno potvrdjuju gore navedene osobine,tako da medjunarodne
organizacije koje se bave o propisima ,treba da preispitaju dosadanje svoje favorizovanje
elektronskih prigunica i prednost dati elektromagnetnim prigunicama niskih gubitaka,jer su one
energetski efikasnije i skoro nikako ne zagadjuju ovekovu okolinu.
Zatita ovekove okoline obuhvata zatitu atmosfere(redukcija tetnih gasova) i zatitu tla i
voda(otpaci i zagadjivanje).Uteda elektri ne energije zna i smanjenje efekta staklene bate,odnosno
smanjenje emisije tetnih gasova.Efekti utede elektri ne energije znatno su iri i oni se ogledaju u
smanjenju raznih oblika zagadjivanja ovekove okoline, koji nastaju u procesu proizvodje elektri ne
energije.Nuklearna elektrana nema nikakvu emisiju tetnih gasova ,ali se ne smatrazelenomzbog
nuklearnog otprda.Vrlo je vano voditi ra una, o ovom problemu, u daljim istraivanjima u oblasti
osvetljenja,jer nisu uvek, svi materijali ili komponente,koje donose utedu energije istovremeno i
zeleni.Poznato je da HID sijalice i fluo-cevi zahtevaju prigunicu da bi se upalile i kasnije da im
regulie ja inu struje.Za optimalan rad i dug radni vek i cevi i sijalica,vrlo je vano da prigunica
obezbedjuje adekvatan napon palenja i nisku vrnu vrednost struje u normalnom radu.Danas se
uglavnom primenjuju ili elektromagnetne ili elektronske prigunice.Obe vrste imaju svojih prednosti i
mana.Konvencionalna elektromagnetna prigunica, koja se esto zove i magnetna prigunica,radi na
mrenom naponu ,frekvencije 50 ili 60Hz-a.Sastoji se od induktivnog namotaja,startera i
kondenzatora,koji slui za redukciju faktora snage.Konstrukcija magnetnih prigunica je
jednostavna,robusna i vrlo pouzdana.Moe da se koristi u vrlo oteanim uslovima rada i ima vrlo
duga ak radni vek.Deava se da ponekad traju i preko 60 godina.Medjutim i one imaju svoje
nedostatke:slaba mogu nost regulacije snage i veliki gubici u bakru i gvodju.
U toku zadnje dekade,elektronske prigunice promovisane su kao zamena za elektromagnetne
prigunice.Neke zemlje menjale su svoje propise da bi podsticale upotrebu elektronskih prigunica,a
sve u cilju utede elektri ne energije.Medjutim,danas i to treba ozbiljno preispitati,pogotovo u
slu ajevima kada se primenjuje centalni sistem dimovanja.Istina je da elektronska prigunica ima ve u
energetsku efikasnost u pojedina noj primeni(10-15%),ali je i veliki zagadjiva ovekove
okoline.Centralni sistem dimovanja omogu ava da se
i magnetne prigunice mogu dimovati do 50%
svetlosnog fluksa.Sa ovim novim sistemom
osvetljenja i novim magnetnim prigunicama
,takozvanimniskih gubitakapostie se bolja
energetska efikasnost nego sa elektronskim
prigunicama.Pogrena je koncepcija da je uteda
energije u direktnoj vezi sa zatitom ovekove
okoline.Treba razlikovati i posebno razmatrati ova
dva pojma.Vek trajanja elektronske prigunice
uglavnom je vezan sa vekom trajanja elektroliti kog
kondenzatora i naj e e nije ve i od 1-5godina
zavisno od cene i kvaliteta istog.To se ne moe
uporediti sa vekom trajanja elektromagnetne
prigunice,koji iznosi 30-50 godina.Sl.1 pokazuje projektovani radni vek za razne vrste
kondenzatora.Radni vek elektroliti kog kondenzatora prepolovi se ako se radna temperatura pove a za
10C i duplira, ako se radna temperatura smanji za 10C.Kod fluo-cevi, prigunica je obi no ugradjena
u ku ite i grije se od fluo-cevi.Prose na temperatura svetiljke je 40-45C a izmerena temperatura
elektroliti kog kondenzatora kod elektronske prigunice iznosi 87C u proseku.Predpostavimo da radi
24 sata dnevno prema slici 1 vidi se da takav kondenzator moe izdrati od nekoliko meseci do
nekoliko godina.Kod elektronskih prigunica ugradjenih u kompaktne fluo-cevi radna temperatura
esto prelazi 100C,jer nemaju nikakvu
ventilaciju.Prose ni radni vek kompaktne fluocevi je od nekoliko meseci do 2
godine.Savremene magnetne prigunice niskih
gubitaka imaju radni vek preko 30 godina kao
to se vidi na sl.2.I to je vrlo vano za ovo
razmatranje,na kraju radnog veka magnetna
prigunica moe da se reciklira.Relativno
kratki radni vek elektronske prigunice donosi
nove probleme,kada je u pitanju o uvanje
ovekove okoline.Na sme e se bacaju velike
koli ine elektronskih prigunica a samim
radni vek prig.niskih gubitaka
tim brzo se stvara velika koli ina toksi nog
otpada i bioloki nerazgradljivih materijala.Poto je vrlo mala razlika u energetskoj efikasnosti jednih i
drugih prigunica,treba se ozbiljno zapitati,ta je bolje koristiti,elektronske prigunice koje tede malu
koli inu energije za nekoliko godina svoga rada,a onda postaju zagadjiva i narednih 100 godina.Ovo
pitanje je vrlo vano za velika javna osvetljenja,kao to je osvetljenje velikih robnih ku a,javnih
garaa i sli no.Vrlo je vano analizirati energetsku efikasnost i elektronskih i magnetnih prigunica u
dva slu aja:u normalnom radu i kad se sistem dimuje.Vrlo kriti ki ocenjiva emo novi centralni sistem
za dimovanje,koj magnetnu prigunicu moe da dimuje.Posle obimnih istraivanja,pokazalo se da ovaj
novi centralni sistem za dimovanje zajedno sa niskogubitnim magnetnim prigunicama daje vrlo dobre
rezultate kako u pogledu niskih po etnih investicionih trokova isto tako i u pogledu energetske
efikasnosti,visoke pouzdanosti,niskih trokova odravanja i nezagadjivanja ovekove okoline.Ovo
posebno dolazi do izraaja tamo gde se koristi veliki broj sijali nih mesta,gde je dimovanje i
preporu ljivo.
KRATKO PODSE ANJE NA OSOBINE PRIGUNICA
A) Elektromagnetne prigunice
prednosti
1.jeftine
2.dug radni vek(preko 30 god.pri 105C)
3.robusne i pouzdane
4.podesne za ekstremne uslove,velika vlanost i varijacija temperature
5.ne zagadjuju ovekovu okolinu,mogu se reciklirati.
6.sposobnost ponovnog palenja
7.niski trokovi odravanja
8.proveren rekord od 50godina
mane
1.ne mogu da se dimuju(prolost)
2.ne tede energiju(prolost)
3.stroboskopski efekat
Moe se primetiti, da konvensionalne magnetne prigunice imaju vrlo staru tehnologiju,dosta stariju
od snimljenog rekorda radnog veka,50 godina.Stroboskopski efekt pojavljuje se samo u kancelarijama
i u fabrikama gde ima u eksploataciji elektri nih motora.U velikim sistemima osvetljenja,kao to je
opte osvetljenje velikih robnih ku a,javnim garaama,velikim prolazima i stepenitima velikih
zgrada,stroboskopski efekt nema bitnog zna aja.U pojedinim slu ajevima kad napon napajanja opadne
moe do i do gaenja sijalica.Sposobnost ponovnog palenja,zna i da kad se sijalica ugasila zbog pada
napona,moe ponovo da se upali kad napon dostigne svoju odredjenu vrednost.
B)Elektronske prigunice
prednost
1.mogu nost dimovanja(prihvatljivo samo za skupo osvetljenje a ne za javno osvetljenje)
2.uteda energije
3.nema stroboskopski efekt
mane
1.relativno skupe
2.kratak radni vek(1-5god.)
3.nepodesne, za ekstremne atmosferske uslove(velika vlanost,variranje temp. i udar groma)
4.zagadjuje ovekovu okolinu(otrovni i bionerazgradljivi el.otpad ,ne moe se recilirati)
5.nema sposobnost ponovnog palenja
6.skupo odravanje
Elektronska prigunica nema osobinu da ponovo propali,kad se ugasi sijalica zbog pada napona,ne e
se ponovo upaliti kad se napon normalizuje.
CENTRALNI SISTEM DIMOVANJA ZA ELEKTROMAGNETNE PRIGUNICE
sl.3 ema centralnog sistema dimovanja za elektromagnetne prigunice

Centralni sistem dimovanja(CSD)sastoji se od autotransformatora i elektronskog sistema za
regulaciju snage.U poslednje vreme proveravane su mnoge metode u cilju pboljanja kvaliteta snage i
njene regulacije.Ove metode omogu ile su novi uvid u kontrolu snage u sistemu osvetljenja.CSD je
jedan elektronski regulator snage,koji moe obezbediti razne vrednosti naizmeni nog napona na
glavnoj mrei koja napaja sistem osvetljenja sa elektromagnetnim prigunicama niskih gubitaka.sl.3.U
sutini to je jedan patentirani regulator niskih gubitaka,koji ubacuje pomo ni napon V u glavni sistem
i tako fino regulie izlazni napon za dimovanje magnetnih prigunica.Da bi se obezbedila pouzdanost
sistema postoji prekida S koji premo uje ovaj regulacioni sistem,ukoliko isti dodje u neku
nenormalnu situaciju.U cilju smanjenja gubitaka u CSD-u regulator snage regulie samo dio ukupne
reaktivne snage tako da glavni dio i aktivne i reaktivne snage normalno ide od izvora ka
potroa u,odnosno sistemu osvetljenja.Nivo dimovanja podeava se koriste i jednosmerni referentni
signal.Pomo u irokoimpulsnog modulatora i sinhronizacionog kola,inverter snage proizvodi pomo ni
sinusoidalni naponV tako da se glavnom mrenom naponu Vs moe vrlo precizno dodavati napon Va
i na taj na in omogu uje fina regulacija snage sistema.Na slici 4 pokazan je dijagram toka snage ovog
sistema.Ovaj novi sistem centralnog dimovanja moe biti energetski efikasniji od tradicionalnog
sistema sa elektronskom prigunicom koji mora da prenese i aktivnu i reaktivnu snagu.
sl.4 dijagram toka snage

Da bi se sa uvao radni vek sijalica,one se uvek uklju uju pri nominalnom naponu.CSD aktivira se
posle perioda propaljivanja cevi, koji iznosi od prilike, za fluo sevi ,10 minuta.Programiran je da fino
prelazi sa jednog napona na drugi u periodu od 10 minuta.Ovaj CSD moe obi nu magnetnu
prigunicu pretvoriti u dimovanu prigunicu bez nekih ve ih oi avanja.CSD ima mnoge prednosti u
odnosu i na elektronske i na magnetne prigunice u osvetljavanju velikih povrina, odnosno gde se
koristi nekoliko stotina svetlosnih izvora.
prednosti
1.niska cena
2.duga ak radni vek prigunice(preko 30 god pri 105C)
3.robusne i pouzdane
4.podesne za ekstremne vremenske uslove
5.ne zagadjuje ovekovu okolinu(mag.prig.se recikliraju)
6.niski trokovi odravanja
7.sposobnost samopremo avanja( ukoliko sistem ispadne iz pogona premo uje se preko prekida a S)
8.moe da se dimuje
9.tedi energiju u reimu dimovanja
EKSPERIMENT I OCENA
Eksperiment je uradjen, da uporedi i oceni kako se ponaaju dimovane elektronske i elektromegnetne
prigunice u javnom osvetljenju.Koritene su filipsove fluo-cevi 36W T8,elektronske prigunice
filipsove HF-R 136.Sa kontrolnim naponskim signalom od 1-10V ova elektronska prigunica moe da
regulie razne nivoe dimovanja.Centralni sistem za dimovanje koriten u ovm testu jeIndoor Lighting
Interface Modul(ILIM) firme Energy T&K,to je trofazni sistem napona 220-240V i struje 10A po
fazi.Pri punom optere enju svaki ILIM sistem moe regulisati oko 100 komada cevi 36W
T8.Koritena su dva tipa elektromagnetnih prigunica.Jedan je standardni tipMARBLE MT2040 a
drugi je TRIDONIC niskogubitni tip ATCO LLEC36/40-06.Prema uputstvu PHILIPS-a TL cevi sa
konvencionalnim prigunicama mogu da se dimuju,bez ve ih problema do 50% svetlosnog fluksa.
Sl.5a pokazuje mereni ulazni napon Vs,izlazni napon Vo i struju optere enja Io ILIM sistema pre
aktiviranja istog.Oblik struje optere enja je tipi an, nelinearan kao i za sve sijalice sa
pranjenjemRezultati merenja posle aktiviranja ILIM sistema sa izlaznim naponom podeenim na
200V,prikazani su na slici 5b.Moe se zapaziti da oba napona ulazni i izlazni imaju sinusoidalan oblik
i da je smanjena struja optere enja.Poto je cilj ovog eksperimenta oceniti energetsku efikasnost
velikih mrea osvetljenja u nekim javnim prostorima, opseg dimovanja je ograni en do 65% ukupne
snage.Ovaj opseg dimovanja snage, grubo odgovara opsegu dimovanja svetlosnog fluksa od 100% do
50%.Gubici se svode na jednu sijalicu.Za CSD koriteno je za laboratorijska ispitivanja 25 kompleta
prigunica-sijalica 36W T8.Gubici snage u CSD-u deljeni su sa dvadeset pet da bi se dobili gubici
sistema po jednoj cevi.Tako,za centralni sistem dimovanja(CSD),gubici snage po cevi uklju uju
ukupne ulazne gubitke,gubitke sistema(gubici dimovanja po cevi +gubici prigunice) i gubitke u cevi.
to se ti e elektronskih prigunica svaka

PHILIPS-ova HR-R 136 moe regulisati
samo jednu fluo-cev 36W T8.Medjutim
njihovi gubici dimovanja uklju eni su u
gubitke prigunuce.To zna i gubici sistema
za elektronske prigunice isti su kao gubici
njihovih prigunica.
A)GUBICI PRIGUNICA
Pre uporedjenja,izmereni su ukupni gubici
sistema sa elektronskim i elektromagnetnim
prigunicama.Ovo je neophodno da bi se
shvatili i ocenili gubici dva razli ita tipa
prigunica u oba slu aja,pri punom
optere enju i kad se dimuju.Vrlo je vano
koristiti i iste reference prilikom
uporedjivamja.Poto elektronska prigunica
radi sa visokim frekvencijama ona moe
stvoriti i ve u svetlosnu efikasnost
(lumen/vatu)Zato se svetlosni fluks(lux)
koristi kao zajedni ka referenca za
uporedjivanje.Svetlosni fluks meren je sa
spektro-foto-kolorimetrom.
SL.7 gubitke prigunice:
1.elektronske dimuju e prigunice
2.standardne elektromegnetne prigunice
3.elektromagnetne niskih gubitaka (low-loss)
Dimovanje elektronskih prigunica izvodjeno
je sa promenom dimuju eg kontrolnog
napona 1-10V.Za obe elektromagnetne
prigunice naizmeni ni napon u po etku
menjan je pomo u variac-aTreba uzeti u
obzir da gubici u variac-u nisu uzimani u
obzir, u uporedjivanju na slici 7mogu se
zapaziti etiri bitne stvari na slici 7
1.Konstatacija, da su elektronske prigunice
energetski efikasnije za 10%-15% u odnosu
na standardne elektromagnetne vai samo pri
punim optere enju i ne vai za niskogubitne
elektromagnetne prigunice,naro ito kada je
u pitanju dimovanje.
2.Gubici snage pove avaju se kada se dimuje
siste sa elektronskom prigunicom.to je zbog
toga to se koristi regulacija frekvencije.Kod
konvencionalnih elektronskih prigunica
koje se dimuju radna frekvencija je oko 40
z-a za rad u punom optere enju.Inverter
frekvencije pove ava gubitke zato jer
pove ava impedansu rezonantnog
induktora( L) u prigunici, da bi se mogla smanjiti struja u cevi,odnosno da se dimuje cev.Pove anje
radne frekvencije pove ava i gubitke snage u elektronskom uredjaju i gubitke u gvodju u magnetnoj
komponenti elektronake prigunice.Na sl.7 prikazani su gubici snage elektronske prigunice u procesu
dimovanja cevi.
3.Gubici snage u obe elektromagnetne

prigunice smanjuju se u procesu dimovanja
cevi.U procesu dimovanja dovodi se
smanjeni naizmeni ni napon i dolazi do
smanjenja gubitaka u gvodju u magnetnom
kolu prigunica,kao i do smanjenja gubitaka
u bakru u induktivnom namotaju.Ovo je
potpuno suprotno od pojave u elektronskoj
prigunici.
4.U skoro itavom opsegu dimovanja, gubici
snage, kod niskogubitnih elektromagnetnih
prigunica mani su u odnosu na gubitke kod
elektronske prigunice koja se dimuje.Moe
se zaklju iti da elektromagnetne prigunice
mogu bit energetski efikasnije od
elektronskih prigunica koje se
&! " ! $ "
dimuju.Gubici snage u centralnom sistemu
dimovanja nisu uzimani u obzir na
sl.7Ipak,jasno su prikazane dve razli ite karakteristike gubitaka snage kod elektronskih i kod
elektromagnetnih prigunica u tku dimovanja.
B)GUBICI PRIGUNICA PO CEVI
Poto smo sagledali ukupne gubitke sistema pri raznim prigunicama,sada ih moemo svesti na
gubitke po cevi.Za elektronske prigunice koje se mogu dimovati,gubici u prigunici isti su kao i
gubici sistema po cevi jer jer na svaku cev ide jedna prigunica.Kod centralnog sistema dimovanja
koristi se 25 cevi u jednoj liniji.Gubici sistema po cevi jednak je zbiru gubitaka svake
elektromagnetne prigunice i gubicima sistema dimovanja kad se svedu na jednu cev.Gubitak snage
svake elektromagnetne prigunice moe pojedina no da se izmeri.Gubitak snage centralnog sistema
dimovanja po cevi moe da se izra una,dele i ukpne gubitke sistema dimovanja sa brojem kompleta
prigunica-cev.
"
"
! $ " %"
Sl.8 pokazuje promenu gubitaka sistema po cevi u toku dimovanja.Moe se konstatovati,da za isti
svetlosni fluks centralni sistem dimovanja sa elektromagnetnim prigunicama ima manje gubitke
sistema po cevi u odnosu na sistem elektronskih prigunica,skoro u celom opsegu dimovanja,odnosno
od 90% pa dalje.
C)UKUPNA POTRONJA KOMPLETA PRIGUNICA-CEV
Ukupna potronja po kompletu prigunica-cev za sva tri slu aja prikazana je na sl.9.Moe se
konststovati da,za isti svetlosni fluks,sistem dimovanja sa elektromagnetnom prigunicom ima manju
potronju elektri ne energije nego sistem dimovanja sa elektronskom prigunicom,ve od 84%

svetlosnog fluksa pa nanie.
Interesantno je zapaziti da ta ke preseka na
slikama 8 i 9 nisu na istom mestu.To je zbog
toga,to fluo cev pri istom svetlosnom
fluksu ,troi vie energije kad radi pri ve im
frekvencijama.Koritene su iste fluocevi36W T8 u sva tri testa i slika 10 pokazu
je promenu potronje elektri ne energije u
toku dimovanja.Moe se videti da ista cev
kad radi sa bilo kojom elektromagnetnom
prigunicom, na osnovnoj frekvenciji 50Hza troi istu energiju pri odredjenom
izlaznom svetlosnom fluksu i niu nego kad
radi na visokim frekvencijama sa
elektronskom prigunicm.Za osvetljenje
velikih povrina sl.9 jasno pokazuje,sa
aspekta energetske efikasnosti, da sistem sa
dimovanim elektromagnetnim
prigunicama, moe biti isto tako dobar,kao i sistem sa dimovanim elektronskim prigunicama
.Medjutim upotreba elektro magnetnih prigunica ima odredjene prednosti u odnosu na
elektronske prigunice:
1.netreba nikakva izmena na elektromagnetnoj prigunici kad prelazi u reim dimovanja
2.veliko smanjenje elektronskog otpada po cevi,budu i da,jer jedan sistem ima kapacitet 10 ampera po
fazi,to zna i moe da upravlja najmanje sa 100 kompleta prigunica-cev,ako se koriste 36W T8 cevi.
3.zadrava se ve ina prednosti elektromagnetnih prigunica,to predstavlja veliku pouzdanost,niske
trokove odravanja,manje zagadjivanje ovekove okoline i uteda elektri ne energije.
4.poto se induktivni kalem prigunice moe reciklirati,znatno se smanjuju trokovi otpada.
IV NAPONSKI OPSEG DIMOVANJA
Treba da vidimo kako u sistemu dimovanja sa elektromagnetnim prigunicama,promena napona uti e
na radni vek fluo cevi.Variranje temperature i napona na vlaknu katode, treba da bude takvo da,t
prilikom termojonske emisije, ne dodje do razaranja vlakna.radni vek fluo cevi uglavnom zavisi od
radnog veka katode.Kad cev radi u uslovima dimovanja,struja pranjenja nia je od nominalne.Samim
tim nia je koli ina toplote koja se stvara na elektrodi.Ako katoda nije dovoljno vru a,moe se
dogoditi da se proizvodi dovoljno jaka termojonska emisija da bi se stvorilo pranjenje u podnoju
cevi.Da bi se odralo pranjenje u cevi,katoda mora stvarati jaku termojonsku emisiju,medjutim
katoda mora trpeti velike promene napona i veliko pucanje povrine.To pucanje povrinsko dovodi do
ubrzanog habanja katode.Sve ti skra uje radni vek i katode i cevi.Da bi se smanjilo variranje napona
na katodi,dovodi se poseban izvor napona za zagrijavanje katode.Ovaj posebni naponski izvor znatno
e smaniti habanje elektrode,ali istovremenopove ava gubitke snage na prigunici.Vrlo je vano
prona i donju grani nu vrednost ulaznog napona,pri kome pad napona na katodi ne e pre i kriti nu
vrednost tako da zbog produenja radnog
veka katode ne trba dovoditi poseban napo.
Kriti ka pada napona na katodi iznosi
tipi no
ispod
17V
tokom
itave
poluperiode.Ako je napon na katodi ve i od
ove vrednosti,tada joni ive ja e bobarduju
povrinu katode i izazivaju pucanje iste,to
dovodi do kra eg radnog veka.
tabela 1. pokazuje pad napona na katodi za
obe vrste magnetnih prigunica.Moe se vide
ti da cev sa niskogubitnim magnetnim prigu
nicama ima nii pad napona na katodi od standardne pri istim vrednostima ulaznog napona.Iz tabele
takodje se vidi da je kriti ni ulazni napon za cevi sa low-loss magnetnom prigunicom je oko 180V,pri
kom je pad napona na katodi 16,5V.Za cevi sa standardnom magnetnom prigunicom kriti ni ulazni
napon je 190V pri kom je pad napona na katodi 16,5V.Ovi rezultati pokazuju da centralni sistem
dimovanja,moe da se koristi u ovim opsezima napona za efikasno dimovanje sa elektromagnetnim
prigunicama,i moe da se postigne uteda elektri ne energije a da se ne ugrozi radni vek fluocevi.Napon dimovanja moe da se kre e od 220-180V
V RASPRAVA
Centralni sistem dimovanja je jedno energetsko i elektronsko strujno kolo u kojem se nalazi i
elektroliti ki kondenzator.Ako nema strogih zahteva za kompaktnost elektronske
prigunice,elektroliti ki kondenzator poe da se postavi na mesto sa manjom temperaturom to bi
znatno produilo radni vek.Za razliku od elektronske prigunice za dimovanje koja moe da napaja
jednu ili dve fluo cevi,centralni sistem dimovanja prose no napaja preko 100 fluo cevi.Koli ina
elektronskog otpada,koji se stvara sa sistemom dimovanja sa elektromagnetnim prigunicama
drasti no se smanjuje.Zahvaljuju i ve oj mogu nosti recikliranja magnetnih prigunica,sistem
dimovanjasa magnetnim prigunicama je ekonomi niji nego dimovanje sa elektronskim prigunicama.
Takodje treba naglasiti da ve ina elektronskih prigunica koje se nalaze na tritu ne mogu se
dimovati.Elektronske prigunice koje se mogu dimovati obi no su tri do etiri puta skuplje od
elektornskih prigunica koje se ne dimuju.One takodje zahtevaju dodatno oi avanje i nisu pogodne za
osvetljavanje velikih prostora.Ako se koriste elektronske prigunice koje se ne mogu dimovati,tada
krajnje kupce liavamo mogu nosti da racionalno koriste energiju u osvetljenju.Sl.11 grafi ki ilustruje
angaovanu snagu u zavisnosti od vrste dimova
nja.Zamena standardnih magnetnih prigunica
sa elektronskim pri nominalnom optere anju
donosi neku utedu elektri ne energije.Takodje
kad se koristi novija low loss magnetna
prigunica,elektronska prigunica i dalje ima
malu prednost.Sistem dimovanja sa magnetnim
prigunicama,prua krajnjem kupcu velike
mogu nosti dimovanja i uteda.Sistem
osvetljenja u velikim robnim ku ama i u javnim
garaama,moe da se dimuje i do 30% u
vremenu od pono i do 5 ujutro,bez ugroavanja i sigurnosti i bezbednosti.
VI ZAKLJU CI
U ovom materijalu,sistem centralnog dimovanja sa elektromegnetnim prigunicama uporedjivan je sa
sistemom dimovanja sa dimuju im elektronskim prigunicama.Videli smo da centalni sistem
dimovanja moe nedimuju e elektromagnetne prigunice pretvoriti u dimuju e.To zna i da visoko
pouzdane elektromagnetne prigunice mogu biti i energetski efikasne kao i dimuju e elektronske
prigunice,a u nekim opsezima dimovanja i energetski efikasnije.Ovo treba da dovede do novih
shvatanja kada je u pitanju izbor ekonomski tedljivijih i ekoloki istijih tehnologija,kada je u pitanju
osvetljavanje velikih prostora,kao to su velike robne ku e,javne garae i koridori istepenita u velikim
zgradama.Elektronske prigunice imaju relativno kratak radni vek,prose no do 5 godina,dok
elektromagnetne prigunice imaju radni vek preko 30 godina.Pored toga. elektromagnetne prigunice
imaju vrlo niske trokove odravanja u mogu da se recikliraju,to je danas vrlo vano.Postavlja se
pitanje da li je opravdano koristiti elektronske prigunice samo nekoliko godina i onda ih odloiti
kaoelektronski otpad,koji se nerazgradjuje preko stoinu godina.Rezultati istraivanja u ovom
lanku,nedvosmisleno govore da je u osvetljavanju velikih prostora,opravdanije koristiti sistem
centralnog dimovanja sa elektromagnetnim prigunicama.Ovaj sistem je energetski efikasniji i
ekoloki istiji.Za zemlje koje su upravo menjale svoje propise u cilju forsiranja elektronskih
prigunica,sada je pravo vreme da preispitaju te svoje propise.Sa druge strane,veliko nagomilavanje
bioloki nerazgradivog elektronskog otpada,dugoro no gledano,moe da dovede do ekoloke
katastrofe.
Beograd,2012
Ovaj lanak i eksperiment,uradili su stru njaci IEFE-a:

Henry Shu-Hung ,Ngai-Man Ho,Wei Jan i Pok Wai Tam
!"#
$
$
%
$
!
!
#$
&
,
%&'(!)% * $
,
,
'
-
%!!
"
&
#$
%&/0!0% *
' !(
"
.
33
*
4
) ./ - +
, - 5
%&6&!78
,
#
/0
,
#
;
0-.
/0
< =
6->
"
"
4
,
@
.
,
,
,
,
,
,
B
* "
C
#
5
.
.)
#$
?
,
C
,
,
!1+
D
#E
*"
%&(%!(7 *
7 (-
!1+
,
!
F
$
@
#
7- C H
( - 222 3
,
4
<
L
+
&-4
!J
'88' ?
<
$
-
.
"
(
$
"
-*
@
#$
&)8
*
#
'8
C.3 ;
N *
,
@ ,
%8 %% - 3
'88'!8)
9OA
%' %) - +
-*
"#$
"
!
,
9OA
,
,
9OA
,
%/ %0 -
P
9OA
+
P!
, "
.7
C
0
4
'08 888 M C 9OA

, .
%6 %7 -
.
/
9OA
.7
, E
.
+
%7 %( -
8 !"#
8 !"#
@
%& '8 -
" 9OA
8 !"#
#
2
.
"
#
*
9
9OA
' $
F
''&' M C
'% '' - 9
' 9OA
"
,
%
@
4
,
,
#
1/5
Zoran Ledinski
DOS Beograd
O OSVETLJAVANJU SKIJALITA
1. UVOD
Kako su sportska takmienja postala biznis, tako su uestalija i odigravaju se i
radnim danima, a ne samo vikendima. Da bi sportske priredbe bile poseene, a i zbog
televizijskih prenosa, one se organizuju radnim danima u popodnevnim i naroito
veernjim asovima. Ni zimski sportovi nisu izuzetak, pa se i skijaka takmienja prireuju
popodne i uvee. Zato, neophodno je obezbediti odgovarajue osvetljenje, kako zbog
samih sportista, tako i zbog gledalaca, bilo neposredne publike ili gledalaca koji prate
televizijske prenose skijakih dogaanja. Meunarodna skijaka federacija (FIS) kroz
meunarodne takmiarske propise (ICR) definie zahteve za osvetljenje skijalita. U praksi
posebno su zahtevne po pitanju osvetljenja, kako za gledaoce, a jo vie za skijae, sve
alpske discipline i skijaki skokovi i letovi od nordijskih disciplina. Alpskim disciplinama
mogu se smatrati i sve discipline takozvanog skijanja slobodnim stilom, ranije poznatim
kao hot dog skijanje.
2. IZVEDENE INSTALACIJE OSVETLJENJA

Projektantima i izvoaima radova na osvetljenju skijalita nametnuti su od strane
ICR kao osnovni sledei zahtevi:
Osvetljenost u ravni paralelenoj sa putanjom ne manja od 80 lux na bilo kom
delu staze ili putanje.
Luminancija ne sme prei ni na jednom mestu 50 cd/m2.
Za TV snimanja visoke rezolucije osvetljenost na celokupnoj takmiarskol
putanji ne sme biti ispod 1 400 lux.
Izvori svetlosti moraju biti ugraeni tako da se izbegnu stroboskopija i treperenje
(fliker), koji su mogui pri brzinama kretanja takmiara iznad 15 m/s.
Ako ne prvi, a onda sigurno veliki problem pri uvoenju osvetljenja je sam sneg, kao
povrina koju treba osvetliti, zbog velikog raspona albeda kako je na slici 1. prikazano.
Slika 1. Albeda nekih povrina
2/5
Kako se vidi raspon albeda snega je od nekih 40 % do 85 %, negde se navodi i do 95 %.
Osim albeda problem je i struktura snega, odnosno veliina i oblik zrna, a to ima za
posledicu neuniformnu refleksiju u razliitim smerovima. Tako, sam je sneg ve dovoljno
velik uzrok problema projektantima. Uz sve potrebe da se obezbede vrhunski uslovi
gledanja za na prvom mestu sudijama, zatim televizijskim ekipama i gledaocima, pre
svega se mora osigurati bezbednost takmiara, jer oni moraju jasno videti putanju i ne
smeju niukom delu putanje ili staze biti zaslepljeni bilo izvorom svetlosti bilo reflektovanom
svetlou. Danas se zbog definisanosti albeda i strukture uglavnom koristi vetaki sneg
kako bi se parametri snega pri proraunu osvetljenja koliko toliko drali stalnim, bez
obzira da li snega ima ili ga zbog globalnog zagrevanja nema. Takmiarsko skijanje je
veoma opasan sport i zahtevi posmatraa ne smeju uticati na bezbednost takmiara.
2.1. SKIJAKI SKOKOVI I LETOVI
Skokovi i letovi su po opremi najzahtevnije skijake discipline, jer zahtevaju
izgradnju skupih skakonica. etiri su osnovna dela jedne skakonice: zaletite, odskona ili
uzletna rampa, doskoite i zaustavna ravan, kako je prikazano slikama 2., 3., 4. i 5.
Prikazani su delovi razliitih skakaonica jer nije bilo na raspolaganju integralne slike sa
instalacijama osvetljenja.
Slika 2. Skakaonica Holmenkolen bez prikaza zaustavne ravni
Slika 3. Zaletite letaonice u Vikersundu
3/5
Slika 4. Odskona rampa starog Holmenkolena
Slika 5. Zaustavna ravan u Liberecu

Visinska razlika izmeu dna i vrha skakonice moe iznositi i preko 200 m. Ako se
uzme u obzir da su skakonice oblika epicikloide, osvetljenje takvog objekta je problem i
projektantu i izvoau.
Zaletite se osvetljava linearnim izvorima ugraenim u ogradu (Slika 3.). Ranije su
se koristile fluorescentne sijalice prenika 38 mm i to dva ili tri reda povezanih trofazno
radi izbegavanja stroboskopije. Sada se sve vie koriste linije diodnih sijalica. Ovakvo
reenje omoguava takmiaru da jasno vidi sa vrha skakaonice i tokom zaleta mesto
odskone rampe kako bi se u pravom trenutku pripremio za skok, odnosno izveo tranziciju.
Doskoite i zaustavna ravan osvetljeni su metal halogenidnim sijalicama. Sijalice
su postavljene na stubove visine takve da je skaka uvek ispod sijalica kako ne bi bio
zaslepljen (Slike 2. i 5.). Sama rampa (Slika 4.) nije direktno osvetljena i ona je kontrast
zaletita i doskoita kako bi skaka video trodimenzionalnu scenu tokom zaleta i skoka.
2.2. ALPSKE DISCIPLINE
Osvetljenje staza za alpske discipline (spust, slalom, paralelni slalom, veleslalom i
superveleslalom) mora zadovoljiti sve FIS i ICR zahteve. Sijalice se postavljaju na stubove
du staze. Stubovi moraju biti takvih visina da u zavisnosti od konfiguracije terena sijalice
ne zaslepljuju skijaa. Stubovi ne smeju biti postavljeni na spoljnim delovima krivina gde
postoji opasnost izletanja skijaa. Posebno su kritina mesta gde postoje terenski skokovi
jer takva mesta moraju biti jasno vidljiva. To sve naravno, dodatno oteava izvedbu
osvetljenja. Uz to mora se omoguiti lako servisiranje opreme, to je posebno komplikovan
4/5
zadatak jer su staze posebno za spust i superveleslalom duge i preko 4 km, uz nagibe
terena i do 80 %. Slikom 6. prikazana je staza Levi.
Slika 6. Staza za alpske discipline u Leviju

2.4. SKIJANJE SLOBODNIM STILOM
Skijanje slobodnim stilom je zahtevnija varijanta alpskog skijanja. Zahtevnost se
oslikava u samim stazama. Staze su ili vrlo grbave, ili sa mnogo terenskih skakonica i
slinih prepreka. Osvetljenje mora obezbediti takmiarima jasno trodimenzionalno vienje
staze uz sve prethodno navedene zahteve. Jedna tava staza u Oberndorfu prikazana je
slikom 7. Dalji komentari nisu potrebni.
Slika 7. Staza za skijanje slobodnim stilom u Oberndorfu
3. ZAKLJUAK
Osvetljenje skijalita je zahtevan posao. Bezbednosni propisi s jedne strane i
televizija s druge strane postavljaju sve stroije norme. Jedna od posledica je i upotreba
vetakog snega. To ini skijanje sve skupljim sportom. Trokovi instalacije osvetljenja
poinju od 2 miliona evra, a ozbiljnije instalacije staju i do stotinak miliona evra. Ali
predstava i biznis moraju da se nastave.
5/5
4. SUMMARY
The short overview of ski sports lighting is shown. Due to the profit demands, night
competitions in winter sports are nowadays very often. Accurate lighting requires the
defined snow structure, so the artificial snow is essential. The costs for lighting equipment
start from 2 millions euros, and rise up to hundred millions euros. But show must go on.
5. LITERATURA
1. FISWIKI
2. Fotografije sa interneta
, ...

, - .
. ,
,
. ,
.
100 .
, .

:
1. ,
4
,
2.
,
3.
,
4.
,
.
1.
30W, 4, 100h

(10-11 ).
0,3-0,4kWh, 100h
3
12
.
Prinos [kWh]
Grafik godinjeg solarnog prinosa PV panela od

100W na podruju Beograda
20
18
16
14
12
10
8
6
4
2
0
Meseci
,,, 100W
4kWh , 0,100,15kWh . 0,3kWh
,
100W . -,
.
2.
-

, .
200W .
(/sec)
2,5
3,5
4,5
5,5
6,5
(W)
14
25
40
59
84
116
154
200
254
318
1: 200W
- ,
200W 2,5/sec
100W ,
.
3.
100 .
, ,

.
10kW 10kW.

10kW , 10kW
Prinos [kWh]
2.000
1.800
1.600
1.400
1.200
1.000
800
600
400
200
0
Grafik godinjeg solarnog prinosa PV polja od

10kW na podruju Beograda
Meseci
(/sec)
2,5
10
11
(W)
156
270
640
1.250
2.160
3.430
5.120
7.290
10.000
13.310
2: 10kW
30-40kWh ,
10kW 15kWh,
15kWh .
,
5
6m/sec 10 .
,
.
4. 10kW
,
,
10kW
,
.
.
11.000kWh ,
12.000kWh.

10kW 100
,

.
(0,23/kWh
) 5-6 .

5-6
. ,
( ,
) .
, , .
( , ,.)
, ,
, .
, ...

11 000 , 42
381 11 44 05 134
381 69 20 24 168
TATJANA ILII, strukovni inenjer tehnologije za preradu polimera specijalista

BUCK d.o.o. - Beograd
Beograd, X 2010.
APSTRAKT:
Plastini materijali su imali veliki uticaj na dizajn elektrinog osvetljenja tokom druge
polovine 20. veka. To se nastavilo i tokom 21. veka. Vea sloboda u dizajnu svetiljke je jedna od
prednost plastinih materijala u odnosu na staklo. Odredjeni plastini materijali su primamljivi
materijali za upotrebu u elektrinom osvetljenju zbog male mase, lakog nain upotrebe i
montae, visoke svetlosne propustljivosti i bolje otpornosti na lomljenje u odnosu na staklo.
Ovaj rad je nastao usled traenja adekvatnog objanjenja primene plastinih materijala
kao optikog pribora u literaturi koja se bavi elektrinim osvetljenjem. Optiki pribor od PC i
PMMA je laki i tanji od stakla i poseduje dizajnersku fleksibilnost. Iako su jako slini ipak
postoje znaajne razlike u njihovim preformansama u podruju optike stabilnosti i otpornosti na
udar. Zbog ovih razlika je jako teko proceniti koji je materijal superiorniji. injenica je da
uporedna analiza pokazuje da ni jedan materijal ne odgovara u potpunosti dizajnerskim
zahtevima. Kombinacija faktora ini PMMA upotrebljivim za jednu namenu, ukoliko se zahtevi
samo malo promene PC e biti pogodniji. Ovaj rad opisuje ova dva materijala i istrauje dve
kritina svojstva: otpornost na udar i optiku stabilnost u zavisnosti od ambijentalnih uticaja u
kojima se nalazi svetiljka. Cilj je da projektanu elektrinog osvetljenja olakamo da izabere
najbolji odgovarajui materijal za odredjeni projekat.
1. UVOD
1.1. Opte napomene o optikom priboru
Svetiljke su naprave koje treba da ispune vei broj zahteva, od kojih su najvaniji:
noenje i pogon izvora svetla, postizanje eljene raspodele svetlosnog fluksa koji emituju izvori
svetlosti, smanjenje sjajnosti izvora svetlosti, koje se postie poveavanjem povrine kroz koju
se emituje svetlost, zatita izvora svetlosti i dodatne opreme od mehanikih i hemijskih uticaja
okoline, kao i zatita okoline od moguih tetnih uticaja izvora svetlosti i dodatne opreme,
odravanje radne temperature izvora svetlosti u predvidjenim granicama, jednostavna montaa i
odravanje, dovoljno visok stepen iskorienja, prijatan estetski izgled i mogunost uklapanja u
arhitekturu okoline.
Usmeravanje svetlosnih zraka poiva na dva fizika fenomena: odbijanje (refleksiju) i

prelamanje (refrakciju) svetlosti. Ove pojave su, u veoj ili manjoj meri, uvek praene i pojavom
upijanja(apsorpcije) svetlosti, kojom se energija vidljivog zraenja pretvara u toplotu. Pojava
odbijanja (refleksije) svetlosti se sastoji u tome da se deo svetlosnog fluksa koji padne na neku
povrinu odbije, odnosno vrati u poluprostor upadne svetlosti. Preostali deo svetlosnog fluksa se
upije ili delimino upije, a delimino propusti. Postoje etiri vrste refleksije: usmerena, difuzna,
poludifuzna i meovita. Prelamanje (refrakcija) je pojava promene pravca prostiranja svetlosnih
zraka prilikom prelaska iz sredine jedne u sredinu druge optike gustine. Proputanje
(transmisija) svetlosti moe biti pravilno i difuzno. Providne materije proputaju svetlost
pravilno, prozrane materije proputaju svetlost difuzno, po prolasku kroz njih svetlost se
rasprava. I to raspravanje svetlosti moe biti: difuzno, poludifuzno i meovito. Faktor
proputanja se definie kao odnos proputenog i upadnog fluksa. U odredjivanju raspodele
svetlosnog fluksa svetiljke mogu da uestvuju: reflektori, refraktori, difuzori, titnici i filteri.
Od prozranih materija koje difuzno proputaju svetlost se izradjuju protektori svetiljki
za unutranje osvetljenje koji se nazivaju difuzori. S obzirom da vri rasprivanje svetlosti koju
emituje svetlosni izvor, difuzori ne samo da usmerava svetlost u sve delove prostorije ispod
svetiljke, nego i znaajno redukuje sjajnost svetiljke u svim pravcima. Zbog toga se svetiljke sa
difuzorima (izradjenim od stakla ili plastinih materijala) najee koriste za osvetljenje
prostorija u kojima je potrebno ravnomerno osvetliti ne samo radnu ravan, nego i zidove, i u
kojima je potrebno eliminisati bljetanje. Najbolji praktini nain za merenje difuzora je da se
izmeri razlika svetlosni fluksa svetiljke bez difuzora i sa difuzorom.
Pre nego to u razmatranje uzmemo optika svojstva i primenu plastinih materijala kao
difuzora, neophodno je napravi uvod o njima kao industijskim i komercijalnim materijalima.
1.2. Opte napomene o plastinim materijalima
ovek je za svoje potrebe koristio svojstva prirodnih polimera (drvo, pamuk, koa, vuna,
svila, kauuk...) jo od praistorije. Tokom godina je naueno da svojstva nekih materijala mogu
biti poboljana raznim tehnikama. Tokom 19. veka sa napretkom naunih saznanja u hemiji i
fizici, spojenih sa potrebama industrije, istraivanja su bila bazirana na otkrivanju sintetskih
materijala koji e da zamene prirodne materijale. Tako je termin vetaki (sintetski) materijal
uao u upotrebu, naalost, i sa dodatnim smislom manje vrednog manje kvalitetnog materijala.
Za proizvodnju kvalitetnih materijala ovog tipa neophodno je poznavanje molekulske strukture,
morfologije materijala i njihove povezanosti sa svojstvima i mogunostima prerade materijala,
to i zastupaju savremena nauka o materijalima i inenjerstvo materijala.
Razvoj polimernih materijala namee odreene zakljuke: mada su poeci tehnologije
polimera skromni, a njen dosadanji razvoj relativno kratak, polimerni materijali imaju veoma
veliki znaaj. To potvruje injenica da do sada nijedna hemijska tehnologija, pa ni industrijska
grana uopte (izuzimajui moda eksplozivni razvoj savremene kompjuterske tehnike) nije
doivela tako visoku stopu rasta kao industrija polimera.
U savremenom inenjerstvu, pored projektovanja proizvoda i projektovanja procesa, sa
jednakom panjom tretira se i projektovanje materijala. Zasluga za to umnogome pripada
polimerima. Krojenje lanaca po elji, strukturiranje na intermolekulskom nivou, umreavanje
ili kristalisanje i orijentisanje, kao i razumevanje meuzavisnosti makrostrukture materijala i
konstrukcije proizvoda, pruaju ogromne mogunosti.
Plastini materijali se u osnovi dele na dve glavne kategorije:

1. Termoplastine materijale (termoplaste) to su materijali koji pod uticajem pritiska i
temperature neogranieno mogu menjati svoj oblik. Termoplastina struktura se odlikuje
iskljuivo meumolekulskim silama izmeu osnovnih lanaca makromolekula. Ove sile se
lako kidaju pri zagrevanju i to rezultira u topljenju polimera. Pri rastvaranju termoplasta
molekuli rastvaraa razdvajaju polimerne lance formirajui rastvor. Pri suenju se
termoplast ponovo vraa u svoje prvobitno stanje. U ove materijale spadaju: polietileni,
polipropilen, polistiren, vinilni polimeri, polikarbonati, poliamidi, itd.
2. Termoreaktivne materijale (duroplaste) to su materijali koji imaju ogranienu
sposobnost menjanja oblika delovanjem viih temperatura i pritisaka. Kod termoreaktivne
strukture veliki broj makromolekulskih lanaca povezan je hemijskim vezama. Oni su
najee neosetljivi na uticaj rastvaraa, i ne mogu se rastvoriti ukoliko ne doe do
kidanja umreenih veza izmeu molekula. U ovu grupu spadaju: fenolplasti, aminoplasti,
epoksidne smole, silikoni, nezasieni poliestri, kazeinske plastine mase, itd. U iroj
literaturi ova kategorija plastinih materijala naziva i termostabilni materijali.
U pogledu obima potronje, plastini materijali se dele na:
1. Visokotonane plastine materijale: polietilen niske gustine (PE-LD), polietilen visoke
gustine (PE-HD), polipropilen (PP), poli(vinil-hlorid) - (PVC), polistiren (PS), i njihovi
kopolimeri.
2. Niskotonane plastine materijale proizvode se u znatno manjim koliinama, i tu
spadaju akrilatni polimeri, polikarbonati, poliamidi, itd., kao i konstrukcione
(inenjerske) plastine materijale, koje mogu biti standardne i visokovredne
konstrukcione plastine materijale.
slika 1. Podela plastinih masa na standardne, konstrukcione i visokovredne

4
Konstrukcioni plastini materijali su ona vrsta termoplasta koji zadravaju dimenzionu

stabilnost i bitna svojstva iznad 100 C i ispod 0 C. Oni se po svojim svojstvima pribliavaju ili
su uporedivi sa tradicionalnim inenjerskim materijalima kao to su drvo, metal, staklo i
keramika.
Konstrukcioni (inenjerski) termoplasti predstavljaju znaajan segment u grupaciji
plastinih materijala. Za razliku od visokotonanih polimera, pored znatno razliitih svojstava i
primena, odlikuje ih znatno manja proizvedena koliina, ali balansiran rast sa veim prosenim
godinjim stopama rasta, uz znatno vie prodajne cene. Globalna potronja konstrukcionih
termoplasta je oko 8 miliona tona godinje.
Plastini materijali su svestrani. Gotovo za svaku primenu moe da se pronae pogodan
plastini materijal, ukljuujui i one primene gde se koriste tradicionalni materijali. Fizika
svojstva plastinih materijala omoguuju projektantima visok stepen slobode pri dizajniranju
novih oblika. Plastini materijali su dugotrajni, i lako se odravaju. Imaju daleko vei vek
trajanja nego drugi organski materijali, uz to ne podleu koroziji, otporni su na vodu i vremenske
uslove. Plastini materijali mogu biti strukturno obojene ili se prevlaiti bojama.
1.3. Optika svojstva plastinih materijala
Optika svojstva plastinih materijala su posledica interakcije polimera sa elektomagnetim
poljem svetlosti koje na njega pada. Optika svojstva plastinih materijala znaajna za primenu u
elektrinom osvetljenju su: indeks prelamanja, sjaj, transpretnost, mutoa, boja i ugao difuzije.
Svetlosna propustljivost (transpretnost materijala) predstavlja odnos inteziteta proputenog
zraka i upadnog zraka i ukazuje koliki je gubitak inteziteta svetlosti usled refleksije, apsorpcije i
rasipanja. Svetlosna transmisija znaajno zavisi od vrste plastinog materijala, debljine uzorka i
njegove istoe. Plastini materijali mogu biti: transpretni (providni, optika svojstva slina
staklu), translucenti (prozrani, proputaju odredjni deo svetlosti, ali su slike zamuene i izvan
fokusa), semi opalni (poluprozrani, dozvoljavaju da svetlost prodje kroz njih, ali se stvaraju
senke i zamune linije) i opalni (neprovidni, ne dozvoljavaju da svetlost prodje kroz njih) (slika
2). Komercijalni termin za semi-opalne difuzore u elektrinom osvetljenju je opalni difuzor.
Standard za odredjivanje svetlosne transmisije je ASTM D 1003.
slika 2. Svetlosna propustljivost plastinih materijala
Mutnoa je definisana kao procenat proputenog zraka koji ne odstupa od upadnog zraka vie
od 2,5. Odredjivanje ovog svojstva je takodje definisano standardom ASTM D1003. Mutnoa je
mera istoe plastinih materijala.
Kod uzoraka plastinih materijala npr. semi-opalnih difuzora koji su punjeni pigmentima u
boji i aditivima ili su delimino kristalne strukture (prisustvo sferulita) dolazi do toga da jedan
deo svetlosti koja prodire u masu uzoraka polimera biva reflektovan u poluprostor upadne
svetlosti. Ova pojava je naruito izraena kada su navedene estice reda veliine talasne duine
upadne svetlosti . (slika 3.)
slika 3. ematski prikaz dela svetlosti u masu uzorka

Ta difuzna svetlost izaziva takozvanu zapreminsku mutnou, koja se superponira sa
povrinskom mutnoom. Koliina reemitovane svetlosti zavisi od veliine estica i razlike
njihovog indeksa prelamnja od indeksa prelamnja istog polimera i najvea je u pravcu
normalnom na povrinu.
Indeksi prelamanja je definisan odnosnom brzina prostiranja svetlosti u vakumu i
ispitivanom plastinom materijalu (slika 4). Indeksi prelamanja za sve poznate plastine
materijale su ve odredjeni i mogu se nai u odgovarajuim prirunicima. Poznavanjem indeksa
prelamanja i disprezije svetlosti nakon prolaska kroz polimer, moe se oceniti primenljivost
polimera u optici. Za odredjivanje indeksa prelamanja koristi se Abeov refraktometar sa
prizmama prema standardu ASTM D 542.
Indeks prelamnja za najvei broj providnih plastinih materijala ima vrednost izmedju 1,33 i
1,73. Moe se izraunati da maksimalne vrednosti za transparenciju mogu biti 98 % (1,33) i 92,8
% (1,73). To praktino znai da se kod polimera na granici faza polimer/vazduh reflektuje
izmedju 2 i 7,2 % upadne svetlosti. Navedene idealne vrednosti transprencije praktino se ne
ostvaruju zato to jedan deo svetlosti uvek biva apsobovan i rasut uzorkom polimera.
.
slika 4. Indeks prelamanja
Sjaj (refleksija) povrine jednog uzorka plastinog materijala se karakterie njegovom
sposobnou da reflektuje svetlost koja dospe na njegovu povrinu. Na slici 5. je ematski
prikazano na koji nain stanje povrine uzorka plastinog materijala utie na intezitet i raspodelu
reflektovane svetlosti. Standard kojim se odredjuje sjajnost povrine je ASTM D 523 80
slika 5. Uticaj stepena hrapavosti povrine uzorka jednog pl.materijala na nain reflektovanje
upadnog zraka
Boja - predstavlja rezultat interakcije svetlosnog izvora, objekta i posmatraa (sistema

vida). Moe biti izmerena spektrofotometrom i definsana je sa tri vrednosti L,a i b.
Ugao difuzije (FHWM) je vrednost na osnovu koje se odredjuju karakteristike difuzora.

irina snopa je data kao irina ugla, a ne kao fizika veliina snopa na odredjenoj duini. Ugao
irine snopa je specificiran merenjem ugaonog razdvajanja izmedjum dva rastojanja x1 i x2 na
kojima je intezitet pao za pola vrednosti maximum. Ova vrednost se zove polovina irine na
polovini maximum divergencije ili FWHM (Full width at half maximum) (slika 6.) Merenja za
odredjivanje ugla difuzije se vre u laboratorijskim uslovima i vrednosti su date u tehnikim
karakteristikama pl.materijala koji se koriste kao difuzori.
slika 6. Gausijan funkcija

8
2. OPTE O POLI(METIL METAKRILATU) I POLIKARBONATU

2.1. Poli (metil metakrilat) ili PMMA
PMMA su poliestri metakrilatne kiseline (CH2=C[CH3]CO2H) i pripadaju grupi akrilata.
PMMA je otkriven rane 1930 godine od strane britanskih naunika Rowland Hill i John
Crawford na Imperial Chemical Industries (ICI) u Engleskoj.
Opta formula PMMA je:
.
PMMA su prozirni amorfni polimeri. Njihova gustina je 1,18 g/cm3 i imaju mali stepen
apsorbcije vode. Indeks prelamanja se kree od 1.49 do 1.51 zavisno od tipa PMMA. Providni
(transparetni) liveni PMMA sa indeksom prelamanja od 1, 492 trebalo bi teorijski da propusti
96,1% upadne svelosti. Za svetlost talasnih duina od 430 do 1110 nm PMMA ostvaruje najveu
propustljivost svetlosti u odnosu na sve plastine materijale i za oko 1% veu od standardnog
stakla. Standardno staklo ima refleksiju oko 4%. Proizvodi napravljeni od PMMA se odlikuju
visokom mehanikom jainom i dobrom dimenzionom stabilnou. Termika stabilnost je oko
80C, mada tempraturno stabilizovani tipovi PMMA mogu izdrati temprature i do 100C.
Postojan je i na niskim tempraturama do - 70C. Otpornost na promenu temperature je dobra.
Poto PMMA ima amorfnu strukturu, na temperaturi od 150C - 160C postaje gumast,
pa ga je lako oblikovati. Proizvodi od PMMA se teko pale i sporo gore. PMMA je otporan na
veinu alifatinih ugljovodnika, ketona, estar, alkohola, itd. Otporan je na atmosferilije i UV
zraenje. Ovaj termoplastini materijal se prodaje pod sledeim komercijalnim nazivima:
Plexiglas, Perspex, Plazcryl, Acrylite, Acrylplast, Altuglas, i Lucite, a vrlo esto se upotrebljava i
izraz akrilati.
2.2. Polikarbonati (PC)
PC su poliestri ugljene kisleine sa alifatinim ili aromatini dihiroksi
jedinjenjima, opte formule:
Prvi put su predstavljeni 1958 godine od strane firme Bayer AG u Nemakoj i 1960
godine od strane firme General Electric Company u SAD.
9
PC su prozirni, uglavnom amorfni termoplasti, odlinih mehanikih, termikih,

elektrinih i optikih svojstva. Oni su jedni od najilavijih i najtrajnijih plastinih masa, odlikuju
se i visokim modulom elastinosti. Odlikuje ih dobra krutost i odlina otpornost na puzanje. PC
su samogasivi. Otporni su na dejstvo neorganskih kiselina, rastvora deterdenata i alifatinih
ugljovodonika, alkohola, organskih kiselina i masti. Izlaganje UV zracima e obezbojiti povrinu
polikarbonata, pa e difuzor pouteti. Kako bi se redukovao ovaj nedostatak, razvijen je novi
tehnoloki proces kojim se koncentriu UV zraci na povrini PC. Elektroizolaciona svojstva su
generalno dobra i ne zavise od uticaj vlage. Komercijalni naziv polikarbonata su: Lexan,
Makrolon, Xantar, Calibre, itd.
3. UPOTREBA I OGRANIENJE PC I PMMA KAO OPTIKOG PRIBORA
PC i PMMA su dostigli veliku upotrebu u dizajnu i proizvodnji optikog pribora za
elektrino osvetljenje. Difuzori od PMMA se dobijaju tehnologijom livenja, ekstrudiranja i
brizganja, a difuzori od PC se dobijaju tehnologijom ekstrudiranja i brizganja. Samim tim se vrlo
esto se deava da se misli da su PMMA i PC isti materijali, a ustvari su vrlo razliiti. Dva
kritina svojstva otpornost na udar i optika stabilnost po kojoj se razlikuju dva materijala
prikazaemo najbolje na ispitivanjima koja karakteriu ova dva svojstva.
3.1. Otpornost na udar
Postoje dve tipa ispitivanja koja karakteriu ilavosti materijala: 1. Udarna ilavost po
Izodu sa urezom i 2. Gardner test (falling dart impact). Rezultati ovih testiranja se izraavaju u
kJ/m2.
ilavost se moe definisati kao energija koju je potrebno utroiti da bi se izazvalo
razaranje strukture materijala, odnosno da bi se ostvario lom. Ako je taj energetski iznos manji,
materijal je krtiji (vea krtost), a ako je vei, materijal je ilaviji (vea ilavost). To je mera
materijala prema krtom lomu. Rezultati test po Izodu simaliruju napon pri smicanju dok Gardner
test predstavlja otpornost na direktan prodorni udar.
Uporedjivanjem dva tipa PMMA i PC dobili smo sledee rezultate:
Izodov test (kJ/m )

Gardnerov test (kJ/m2)
Polikarbonat
PMMA otporan na udar
PMMA
65
263
6.5
17
1.6
2.1
Prilikom dizajniranja difuzora rezultati Gradnerovog testa su vrlo bitni jer ukazuju na
mogunost lomljenja difuzora usled vandalizma. Postoje mnogi faktori koji utiu na mehaniku
vrstou materijala, jedan od njih je i promena temprature. PMMA otporan na udar ukazuje na
korelaciju izmedju temperature i vrstoe. Vrednost dobijena Garnderovim testom : 17 kJ/m2 na
15C e se smanjiti na 8 kJ/m2 na - 9C, i obrnuto poveanjem temperature poveae se i
vrednost. Polikarbonati takodje gube na vrstini na niskim temperaturama u opsegu od -18C do
15C, ali oni samo gube 15% na svojoj vrstini za razliku od PMMA koji ima gubitak vrstine
ak do 50%. Polikarbonat pokazuje toleranciju na niske temprature.
10
Drugi faktor povezan sa otpornou na udar je i dizajn samog difuzor. Kada su u pitanju
prizmatini difuzori razlika u jaini je da li je udar izvren sa one strane gde se nalaze prizme ili
ne. Prizmatini difuzori su manje otporni na udar sa glatke strane. Takodje otpornost na udar
zavisi od debljine, dimenzija i oblika difuzora.
Polikarbonat pokazuje neke kritine take slabljenja kada su u pitanju zakrivljene
povrine. Otri uglovi i radijusi su visoke take naprezanja. Dugaki radijusi imaju manje take
naprezanja, ali kao takvi dovode do smanjenja svetlosnog fluksa.
Kada je u pitanju izbor optikog pribora za svetiljke, moraju se razmotriti sledei faktori:
vrstina materijala, okolina i dizajn svetiljke? Da li e svetiljka biti izloena stalno ili povremno
mehanikim optereenjima? Kojim temperaturama e biti izloena u irokom opsegu? U sledeoj
tabeli X oznaava odgovarajui izbor.
Mehanika optereenja
velika
mala
Temperatura okoline
Hladno
Umereno
Toplo
Okruenje
isto
Prljavo
POLIKARBONAT
POLIMETILMETAKRILAT
x
x
x
x
x
x
x
3.2. Optike performase PMMA i PC

Oba materijal su odlian izbor za transparetne difuzore jer imaju visoke svetlosne
propustljivosti i malo zamuenje.
Polikarbonat
Svetlosna
propustljivost :
Mutnoa:
Indeks refleksije:
PMMA otporan na udar
PMMA
86-89%
89%
92%
1-3%
1.586
4%
1.49
2%
1.49
Od navedena tri materijala standardni PMMA je najbolji optiki medijum. Kako god,
razmatrajui otpornost na udar, PC i PMMA otporan na udar je najbolji izbor za spoljanje
elektrino osvetljenje. Kritina razlika izmedju ova dva materijala pri izboru je namena koja
zavisi od uticaja spoljanje okoline (UV zraenje ili tempratura).
11
U svetlosnim aplikacijama UV zraenje je tetno za plastine materijale veina

plastinih materijala uti pod dejstvom UV zraka ali postoji mnogo naina da se to kontrolie.
PC ploe bez dodatka UV stabilizatora usled dejstva suneve svetlosti ili izvori svetla sa
elektrinim pranjenjem visokog pritiska brzo poute. PMMA otporan na udar takodje uti, ali
ne tom brzinom. Dok standradni PMMA ne uti pod dejstvom UV zraka. Dodatkom UV
stabilizatora PC znaajno se smanjuje uenje.
12
Na stranu prirodnom svetlu, odabir izvora svetla takodje utie na proces uenja. Na slici
je prikazana tipina emisija energije tri glavne vrste izvora svetla sa elektrinim pranjenjem sa
visokim pritiskom.
ivin izvor svetla
natrijumovi izvori svetla
metal-halogeni (halogenidni) izvori svetla
Selekcijom odgovarajueg izvora svetla znaemo tano koliko UV zraenja e delovati

na difuzor. Razlika izmedju svojstva PC sa UV stabilizatorom, osnovnih svojstava PMMA i
odgovarajui odabir izvora svetla, su glavni faktori koji utiu na vremensko trajanje difuzora. Ali
jedan od najbitnijih faktora to se oba materijala tie je povienje temperature u svetiljci. Kao to
vidimo na slici, svi izvori svetla odaju odredjnu koliinu toplote.
Sledei dijagrami jasno ilustruju korelaciji izmedju zagrevanja i uenja termoplasta
izloenih izvorima svetlosti sa elektrinim pranjenjem visokog pritiska. Uoava se daje
standardni PMMA najotporniji na UV zraenje.
Sa druge strane, na zagrevanje difuzora deluje i ambijentalna temperatura, zaptivenost

svetiljke, razdaljina izmedju difuzora i izvora svetla i oblik difuzora.
13
Da li efekat uenja predstavlja samo estetski nedostatak u svetiljkama? udno,ali

podaci dobijeni testovima se razlikuju. Standardni test na udar pokazuje da PC ne gubi vrstinu
prilikom uenja, jedino mu se smanjuje svetlosna propustljivost za oko 5%.
Sa druge strane uenje utie na degradaciju samog molekula. Tempratura i UV zraci
tee da prekinu veze izmedju molekula u polimernom lancu, samim tim materijal u nekim
takama gubi na vrstini. Ukoliko su u pitanju termooblikovani difuzori uenjem mogu izgubiti
eljenu otpornost na udar.
Sa te strane, mora se posmatrati i temperatura difuzora unutar svetiljke. Radna tempratura
PC je oko 90C . Radna tempratura je maksimalna temperatura na kojoj materijal nee poeti da
gubi svoja svojstva. Dok je sa druge strane radna tempratura PMMA u opsegu od 65C do 70 C.
Stepen promene na osnovu kojih se menja dimenzija plastinih materijala je koeficijent
linearnog termikog irenja (CLTE), koji se odraava kroz promenu dimenzija usled promene
temperature. Standardni test za merenje ovog svojstva materijala je na temperature -30C do
+30, zato to je ovaj temperaturni opseg konstantan za veinu materijala. U tehnikoj
dokumentaciji svakog plastinog materijala se navodi na kojoj su temperaturi izvrena
ispitivanja. Veina plastinih materijala se iri 3 do 8 puta vie nego staklo ili metali, zato je
prilikom projektovanja potrebno uraunati dodatno linearno irenje PC i PMMA ploa. Za
veinu amorfnih materijala (PC, PMMA) CTLE naginje stvarnoj vrednosti navedenoj u tehnikoj
dokumentaciji.
UTICAJ TEMPERATURE NA PROMENU DUINE
EKSTRUDIRANE PMMA PLOE DUINE 1000 mm
T (C)
L (mm)
10
2.34
20
4.68
30
7.02
40
9.36
50
11.7
60
14.04
70
16.40
40
3.24
50
4.05
60
4.86
70
5.67
40
2.8
50
3.5
60
4.2
70
4.9
LIVENE PMMA PLOE DUINE 1000 mm

T (C)
L (mm)
10
0.81
20
1.62
30
2.43
EKSTRUDIRANE PC PLOE DUINE 1000 mm

T (C)
L (mm)
10
0.7
20
1.4
30
2.1
Ukoliko kuite svetiljke nema dobro hladjenje, postoje temperaturna ogranienja za

upotrebu izvora svetla koja odaju toplotu. Difuzori za svetiljke malih dimenzije prvo moraju da
se testiraju da bi se za odredjenu snagu i vrstu izvora svetlosti izabrao odgovarajui materijal koji
e bitistalan u toku radnog veka svetiljke.
14
PMMA ploe absorbuju odredjeni deo vode na visokoj relativnoj vlanosti vazduha utiu
na irenje. Na relativnoj vlanosti vazduha od 100 %, 80% i 60%, dimenzije e se retrospektivno
promeniti 0,5%, 0.3% i 0.2%. Temperatura i/ili vlanosti ukoliko deluje na samoj jednoj strani
moe doi do krivljenja tamo gde je najvei uticaj.
Mora se obrati panje i na otpornost PMMA i PC na hemikalije. Ukoliko se difuzori
koriste u sredima gde ima hemijskih isparenja na koja navedeni materijali nisu otporni, moe
doi do oteenja njihove strukture
5. PRIMERI UPOTREBE PMMA I PC KAO OPTIKOG PRIBORA U ELEKTRINOM
OSVETLJENJU
1. ARCO DO ugradna svetiljka za direktno osvetljenje, izvor svetla: T16 fluorescentna,
translucetni liveni PMMA difuzor
2. PRIMA M DO nadgradna linijska svetiljka za direktno osvetljenje, visoke energetske

efikasnosti, za kvalitetno osvetljenje poslovnih prostora, izvor svetla: T16 fluorescent,
translucetni ekstrudirani PMMA difuzor
3. LUNA ugradna svetiljka za direktno osvetljenje prostora opte namene, izvor svetla: T16
fluorescenta, T16 R fluorescentna, TC DEL compact fluorescentna, semi-opalni ekstrudirani
PC
15
4.MEDICO - bolnika svetiljka i razvodna jedinica koja omoguava direktno i indirektno

osvetljenje bolnikih soba, kao i razvod strujne i komunikacione instalacije i instalacije
medicinskih gasova, ekstrudirani orebreni PC difuzor koji regulie bljetanje
5. ARCOBALENO visea svetiljka za direktno osvetljenje, visoke energetske efikasnosti, za

kvalitetno osvetljenje poslovnih prostora, izvor svetla: T16 fluorescentna, kuite izradjeno od
PMMA u boji
5. LUCIA/S visea svetiljka za opte osvetljenje, izvor svetla: T16 fluorescentna, ekstrudirani
semi-opalni PMMA difuzor oblikovan da obezbedi maksimalnu povrinu za emisiju svetla i u
potpunosti sakrije kuite od ekstrudiranog aluminijuma. Boni poklopci su izradjeni od
polikarbonata.
6. TRENDOVI, ISTRAIVANJA I RAZVOJ PMMA I PC KAO OPTIKOG PRIBORA

Nijedan materijal ne moe da rei sve probleme optikog dizajna. Karakteristike koje
slue za poredjenje ukljuuju optike karakteristike materijala, dimenziju svetiljke, preciznu
proizvodnju optikih komponenata i uticaj okoline. Neki proizvodjai svetiljke iskljuivo
podravaju upotrebu stakla u optici, dok drugi vie preferiraju samo termoplastinu optiku, a
neki koriste i jedne i druge materijali za izradu optikog pribora.
16
Razvoj termoplastinog optikog pribora nastavlja da se iri u mnogim granama

industrije. Proizvodjai optikih plastinih materijala imaju znaajan napredak u poslednjoj
dekadi. Ovo je vezano sa inovacijama u tehnologijama prerade: izrada kalupa, dizajn maine,
novi materijali i presvlaenje materijala. Sa odgovarajuim dizajnom i izradom, termoplastika
moe da ponudi nekoliko prednosti u optikim sistemima. Neke od prednosti su: mala cena
kotanja optikih sistema, asferine povrine, integrisane komponente i kompleksne
multifunkcionalne povrsine (LED SOIVA). Uspena implementacija plastinog optikog
pribora je inenjerski problem koji je integracija opto-mehanikog procesnog dizajna,
konstrukcije alata, fabrikih komponenata i debljine premaza plastifikacije na povrinama
svetiljke.
Metod prema industrijskom standardu za merenje svetlosne propustljivosti (ASTM D1003) difuznih materijala je neadekvatan da okarakterie injenjerske perfomance difuzora. Zbog
jake interakcije izmedju optikih komponenata, efikasnost svetiljke nije samo prosto sabiranje
efikasnosti komoponenata svetiljke. Adekvatno inenjersko merenje efikasnosti dve svetiljke sa
razliitim difuzorima demonstrirae uticaj difuzora na efikasnost svetiljke. Pa se samim ti razvoj
PMMA i PC difuzora je baziran na dobijanju visokih perfomasi difuzora uz pomou kontrolisane
raspodele belih pigmenata u difuzoru (ploa ili folija) ili teksturom povrine kod transpretnih
difuzora (ploa ili folija). Ovakvim difuzorima se postiu: vea svetlosna proustljivost(samim
tim vea efikasnost svetiljke), precizno kontrolisanje svetlosnog snopa, poboljanje mehanikih
svojstva difuzora, itd.
6.1. Primeri svetiljki koji koriste difuzore novije generacije:
ANCORA svetiljka za spoljnju ugradnju u zid ili tlo, izvori svetla: T16 fluorescent ili LED,
ekstrudirani transparetni PC odlikuje se velikom udarnom otpornou i vrstinom, otporan na
grebanje, odline otpornosti na atmosferilije, pet godina garancije da nee pouteti i da mu se
nee smanjiti svetlosna propustljivost
SLIM GALA DO ili CDP ugradna svetiljka za direktno osvetljenje, izvori svetla: TC-DEL
kompakt fluorescent ili LED, translucetni PMMA difuzor sa regulisanom raspodelom pigmenata
u difuzoru, LOR 63 % ili mikroprizmatini transparetni PMMA difuzor
17
PINA FO DC/S - nadgradna svetiljka za direktno osvetljenje, za kvalitetno osvetljavanje

poslovnih, a posebno kolskih prostora, izvor svetla: T16 fluorescentna, ekstrudirani transparetni
PMMA difuzor u kombinaciji sa translucetnom folijom strogo regulisane difuzije
ARCO CDP ugradna svetiljka za direktno osvetljenje, visoke energetske efikasnosti, za

kvalitetno osvetljenje poslovnih prostora, izvor svetla: T16 fluorescentna, mikroprizmatini
transparetni PMMA difuzor koji regulie bljetanje
7. ZAKLJUAK
Projektovanje svake svetiljke gde se koriste termoplastini difuzori mora biti paljivo
razmotreno. Odabir materijala optikog pribora je determinisan prema konstrukciji i nameni
projektovane svetiljke, ali prema sledeim faktorima: otpornost na udar, uticaj okoline:
temperatura, otpornost na hemikalije, vlaga, UV zraenje i izbor izvora svetla.
18
LITERATURA:
1. Prof.dr. Miomir B.Kosti, Vodi kroz svet tehnike osvetljenja, Minel-Shrder, Beograd, 2000.
2. S.Jovanovi i K. Jeremi, Karakterisanje polimera, Tehnoloko metalurki fakultet, Beograd,
2007.
3. V.Bogdanovi et al, Konstrukcioni plastini materijali, Skripta, Beogradska politehnika,
Beograd, 2005.
4. R.Ganslandt, Harald Hofmann, Handbook of Lighting Design, ERCO Edition, Germany,
1992.
5. Stefan Bumer et al, Handbook of Plastic Optics, WILEY-VCH Verlag GmbH&Co.KgaA,
Weinheim, 2005.
6. Keith Cousins, Polymers for electronic components, Rapra Technology Limited, Shawbury,
2001.
7. Mge ztrk, Assessment of lighting performance of PVC and PMMA materials in office
spaces in terms of visual comfort, Izmir Institute of Technology, 2006.
8. http://www.plexiglas.net/product/plexiglas/en/Pages/default.aspx
9. http://www.gammacril.com/
10. http://www.luminitco.com/
11. http://www.sabic.com/corporate/en/default.aspx
19

Minel-Schrder

2012.

.
CIE 115 EN 13201
,
- LED .
1.

,
.
, ,
.
.
, .
,
. ,
,
, .
:

, .
, ,
.

,
.
,
,
. ,
.

, ,
,
.
2.
2.1.
,
,
( ,

).
2.2.
,
.
, .
, ,
. ,
,

Minel-Schrder

2012.
( 1),
.
,
,
( 2). ,
,
, ,
, .
1.
: ) =0, ) 0<<90, ) =90

( CIE136-2000),
. ,

, ( 1,5m
),
.
2.

Minel-Schrder

2012.
.

. :
E SC =
I (C , ) (1 + cos SC ) cos 2 sin MF

( H 1,5) 2
:
I(C,) - cd/klm ,
SC (
) ( )
,
( ),
- (
),
H ( 1,5 m),
MF
3.
2.3.

,
,
.
. D CIE
115:2010
.
2.4.
,
, ,
.
.

Minel-Schrder

2012.
3. e

CIE 115:2010
1-6
, ,
1.
1. (CIE 115)
Ehsr [lx]
Ehmin[lx]
P1
P2
P3
P4
P5
P6
15
10
7,5
5,0
3,0
2,0
3,0
2,0
1,5
1,0
0,6
0,4
Evmin[lx]
5,0
3,0
2,5
1,5
1,0
0,6
Escmin[lx]
3,0
2,0
1,5
1,0
0,6
0,4
1. ,
Esr 1,5
.
2.
N 13201
,
, S
,
.
, .
Ta 2. S (EN 13201)

Esr[lx]
Emin[lx]

S1
15
5
S2
10
3
S3
7,5
1,5
S4
5
1
S5
3
0,6
S6
2
0,6
S7
/
/
, Esr
50%

Minel-Schrder

2012.
3. S (EN 13201)

ES1
ES2
ES3
ES4
ES5
ES6
ES7
ES8
ES9
ESCmin [lx]
10
7,5
5
3
2
1,5
1
0,75
0,5
4. ES EV, CE S
CE0
ES1
CE1
CE2
CE3
CE4
CE5
S1
S2
S3
S4
S5
S6
ES5
ES6
ES7
ES8
ES9
ES2
ES3
ES4
EV3
EV4
EV5
D CIE 115:2010 , ,
,

, 5.
5.

P1
P2
P3
P4
P5
P6
TI[%]
20
25
25
30
30
35
, ,

klm (
).
6 G1 G6.
,
,
.

Minel-Schrder

2012.
6. G1 G6.
cdklm-1
G1
G2
G3
70
80
90
-------
200
150
100
50
30
20
G4
500
100
10
G5
350
100
10
G6
350
100
<1

95
1 cdklm-1

90
1 cdklm-1
1
( )
.
2

Minel-Schrder

2012.
4.
,
3 6m, CIE
115:2010. : 3m
P1-P5, 6m P1- P3.
,
.
,
,
LED
( 3000), .
HAPILED LED (16-32,
350 500mA), K-LUX - (35, 70 100W), TECEO 1
LED (16-48 , 350-700 mA) CITEA - (35, 70, 100
150 W). ,
0,5 1m. ,
- 0,72, LED 0,61.
1km.
7 8.
4. HAPILED
5. K-LUX
6. TECEO 1
7. CITEA

Minel-Schrder

2012.
7.

EhAV
Eh min
8.
EhAV
Eh min

Minel-Schrder

2012.
:
S - ,
HOC -
OC - ,
EhAV - ,
Ehmin - ,
ESCmin - ,
P -
N - 1km,

5,06,
6,22 ,

1,81,
3,10. ,

,
. LED
,
.
5.

,
, .

.
2
,

2, 50%.

,
,
. LED
,
.

,
,
.

Minel-Schrder

2012.
6.
[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]
CIE 115:2010 Lighting Of Roads For Motor And Pedestrian Traffic.

CEN TR 13201-1:2003. Selection of Lighting Classes, 2003.
CEN TR 13201-2:2003 Road lighting - Part 2: Performance requirements
CEN TR 13201-3:2003Road lighting - Part 3: Calculation of performance
CIE 31-1976. Glare and Uniformity in Road Lighting Installations, 1976.
CIE 115-1995. Recommendations for the Lighting of Roads for Motor and Pedestrian Traffic,
1995.
[7] CIE 136-2000. Guide to the Lighting of Urban Areas, 2000.
[8] CIE 140-2000. Road Lighting Calculations, 2000.
[9] Kansai Regional Branch of the Illuminating Engineering Institute of Japan. Report No.4 of the
Committee on the Improvement of Street Lighting, 1989.
[10] LLOYD, R., WILSON D. Inner City Street Lighting and its Effect upon Crime. ILE Conference,
Bournemouth, 1989.
[11] MARINIER, J.-C. Public Lighting Reduces Mugging, Lux, 123, 38-40, 1983.
[12] PAINTER, K. Lighting and Crime Prevention. The Edmonton Project, Middlesex Polytechnic,
Centre for Criminology, 1988.
[13] PAINTER, K. Lighting and Crime Prevention for Community Safety. The Tower Hamlets
Study, First Report, London, Middlesex Polytechnic, Centre for Criminology, 1989.
[14] SCHREUDER, D.A. The Relation between Lighting Accidents and Crime in Urban Streets.
Lux Europa, Vol. 1, 117-123, 1993.
[15] TIEN, J., O'DONNEL, V.F., BARNETT, A., MIRCHANDANI, P.B. Street lighting Projects
National evaluation program, Phase 1 Report, Washington DC: National Institute of Law
Enforcement and Criminal Justice, 1979.
[16] Lester, T (2010) Public lighting for safe and attractive pedestrian areas. NZ Transport Agency
research, report 405.
10
,
:
, M-ELEKTRO
," MAGISTER"
:
!
,
!
"
#
% $
#
% $
$
#
#"
i ISO, IEC( '#
%
#
'#
"
. 0...
"
&
#
) (
#
#
'#
#.
SRPSN.B...,
$
.
EN (regionalni)
#
CIE, UIC,
,
%
$). ISO i IEC
#!
#
%
ISO/IEC/EN/CIE
#,
'#
!#
#'
, )
#
,
% $
1992. #
#
#
&
#,
.
%#
! #.
!
# #
*+, #%
"Uveren sam da je ceo Kosmos objedinjen, kako u materijalnom tako i u duhovnom

pogledu Postoji u vasioni neko jezgro otkuda mi dobijamo svu snagu, sva nadahnu.a; ono
nas ve/no privla/i, ja ose.am njegovu mo. i vrednost koje ono emituje celoj vasioni i time
je odrava u skladu. Ja nisam prodro u tajnu toga jezgra, ali znam da postoji i kada ho.u
da mu pridam kakav materijalni atribut, onda mislim da je to svetlost, a kada pokuam da
ga shvatim duhovno, onda je to lepota i samilost. Onaj koji nosi u sebi tu veru ose.a se
snanim, rad mu pri.injava radost, jer se i sam ose.a jednim tonom u sveoptoj harmoniji
Nikola Tesla"
,
! "# ! $ % "# & $ !
& !'# "# .
"& ( "' " #& !
! ! "#.
&) *) $ $ * + %
"
, " &
$
" ! '"#& $
"
%') $ ". &
&
! & , + "# * &
, !
&
&'- , , * "! "#
& !
. !
% $ # /
! ' ! 0
1 &
.
&'0 $* %
! 19.
'
! $ * $
*& / & ! / &0 !
) $ $ "# & $
'
2 '"%
&
" ,'$
'#
! !
* &
! * "%'.
! "' '
! , *& ' # "'
&
" * !'
2
'"%
& , %
%') $ $
% "* & .
& & #! ) $
.%
* "%
&'0 0 " #" 0 & # .
" (!
$ * -,
"3
! "# ". 3
! "# $ * "# % "
(
& !'# "#
"
0 , ! "
!
& !
"#'.
!) *# $ !
*& 1 " ! %!
! "#
$ " $*'! ! + $' 1960- m
1970- m 0
!
. 3
! "# "
&
)
'
% "#
0
2'
&
:
*&
!
* 0 !
, 1 &
, &
% .#
&) $%!
&
!) $%!
$ #
.
!
! "# "
* "! "#
' '( , ! *'#
,' & & ) $,
'
&'0
" #' ) $
$
!
"*
$
'
'
&'
.# #
!
& '.
IECEE (Electrotechnical Equipment and Components)
4'$ , " $ * "# $ ,
&
, " 0'&! "# * '
! "# % #& +! *& e.
1985,
$ ! "# , IECEE
"#
'" 0% .
, , "* #
,
" &# 1
)$
' % #& # /! +
*&
* ! !# , " 0'&
$
% #& +! *&
*&
* "# !' * '
!
"*'!
+
, ' * 0% ' * &1 & !" ,
! "# , #& $
! "#
&'0 /
& # & $
' .
IECEE " &# 1
# ,
"!
! ! *& !) *' ' $ ! 0 *& !
, (& ) *& +!
*& / # , )
"#& !
" $/ +% ! ) & '%# &
$,' " &# 1
#
%
& , ! ! ) ! %!
!
'
"# 2 , &
' *&
#,
#
4 $
"'.# !" 0 ! + $ '
0'( ,'
4'! & ! #&0
! .
" $ / 25 0
! * "# $ , , IECEE " * "#
% 0%
%! ,
'- ! $
"* #
,
" "#
" &# 1
)$
' % #& # /! +
*&
,
,
.
500 000 " &# 1
# .
"#
$. '
&
$ !
*& 0&
*&'- ,
*
(
*&
4+
* #& . +
, * $ !
, " "# !
.# ! $ . 0
0'( 0 !
! "# , * &1 & !"
* '
! "# .
"%
!
&,
% # # *&
- "
&
0'(
& +
!#& % , $ $ ' % *& 0&
" *&
"* #'$
', "
& 4! & $
' &
*
&0! "
"* #
,' " & $ .
&
&.
),
, '" 0% . ! "# ,
! *&
! $% ! $ ,
* # &
"
*&
$
%
, , "' "# 0
% # # , .# "
%
,'$
,
.# $
"* #
,' (Test Report
- ).
6
! # $
e% #& +! *&
#&
' #
*& $ #
" ,'
0
& $
'( *& * " ! # /! +
& , * '"%
$ $ ! *& 2 !
"
#!
&,
$ * # +'
"
% #& +! *&
,#
:
!
*&
"
& "#
.# #
!
!
!
* "! "#
2'
( # , ' '
#!
.# ( !
* "! "# ,
1
+ /
%
% &'0 / .# #! / $
"#
$
0%
' & #!
%
! & #!
!# # ,
" ! *&
# *% # , % #& +! %'
, % & + ,
$
*& ' &
%
* "! "#,
" 2' ,
( # ,
!
#!
.# #
! % #& +! /
* "! "# *& ' &
! / % #& +!
*&
,* ! # /
" '"# .
0% ! %
!# "' *&
"! ! ( " !) $%! )
! "!
/#
, *&
# & ! % 0 $!
0 *& "#'* . &
!
'" $! $# & ! % 0 $ ' ! .
*& * "
,
& (
/
" #! ", .# !
"%
! $ 2 , /
&! " " .
4 ,' ! " # ! 0 *& #
&
! #&- .#', *
( ,' " 0'& ,
! "# *&
"# 2 ! / ! #&- .# ,
*
( ,' .# # * #& . + ,
! + $
!' '% 0'
$
'
&
#
!
&0 !
) $. !
* "# +' . & ,
" "#
! + $
' ),
, '" 0% . ! "# '
!
*&
! &
"
&
! *
(,
! '& !#! "# !
%
"&*"
#&- .#'
" , ,
(
*&
, % #& *&
, "
' )$
.#
,
$ *&'- $
'" $
" & ,
* "# $ , .
2006/95/EC LVD-
& #
! " 0 ! * ! (Low Voltage Directiva) $
! # $ . 1973.0
*& &
%') $ "!
*& "#'*'" "0%
%!
*& "#'*'". ! " &.# $ &
%') $ !
*& "#'*' "! $ *& * " %
& $
' #
$/ " " "# $
& #
.
"#
& #
" *
%
!
*&
- ! "%
#
"' # ! "%
'*&
0% !
%
!#
&
*& "#'* . "
*& "#'*"
$ *& ! "# ) ,
,' '" 0% . ! "#
*
(' / & !
! / "# ! & .
"# &'
& # ' 73/23/EEC '
! "'
!
!
! " ! * "&'*
),
, '" 0% . ! "# *&
* " " #&
$
& #
! " ! * !#
* "#
"!
*& "#'*'" (*&
&
%') $(85/C 136/01) "0%
*.# % ' '%
"# 2 ,' *&
! #&- .#
"LVD", , ! 0% ! %
!#
! "! / ) 2
,
&+% ! )
% #& +!
*&
" % ' "
&
# ,
%
& "#
!
!
& $
'
*& ' ' "
0
" "#
! #&- .#
!- , &"
*& "
'
$
!',
$ "*& !
!"#
$ $ ! *& 2 ! .
! " #$! %#! , & !

"# ! & ,
2
& .( ,
& ! /
2
" &/' "# 2 ,
*&
'# &4 !
* "#'*)
.
& $
'(
"
! ),
% " !
' () ! (
0
4'! & ! /, *
! #&- .#
"%
! #$ ! #!
( !' ! 0
%
!#
* 0% 2
#
!
0
*&
93/68/EEC
&
$ "
! +
, CE !
,
%
& #
& ! !
%!
*& "#'*'".
# $ ' +% !' 2
& #
!
' & % 0' 1 & #
.
&
" 0'& $
'
$, * .# $ & 4 ! '
!
2' ,
(
&!
"
& $
'( / / & !
! ) ! %! / "# !
! & # , *&
! /
&
,
& # ' ! " 0 ! * ! *& #

7
!
$
' "
"#
, # $
! " ' # '
8 6
7: ( %
& $"&*" / "# ! &
( $ ! #.
% ! & ! $
" *&' ' "
"# ! &
! " ! * !" ' % #& +!' *& ',
( !"# #'#
"# ! &
)$
') $ * "# *& &'- ! (affiliated) +% ! CENELEC.
&
1.- CE
"
!"
# #
.
& !
"# ! &
-
& *"
& *"
& *"
! "# ! &
)$
' # :
0
# #
0
# #
0 !"# #'#
$"#
"# !
"# ! &
"# ! &
"# ! &
&
! #
"#& !
& *"
&0 !
)$
)$
' (CEN);
)$
' ' % "# % #& # /!
(CENELEC);
% "# # %
'!
) $ (ETSI).
&+% ! ) ,
" &/' "# 2 , * &
& $
'
*& ' ' "
&
, ,
&0 ! #& # & $
' % #& +!' *& '
$
/ & !
! / "# ! &
2
# ! &
" " #& $
' / & !
!
"
"* & '
4' # % *& $ 2 ! /
"#& !
! #&- .#
"%
! & # , ,
/
* # !#!
! "#& # !
2
! "!
&
!
!
/#
! "#.
"'
! #
$ ! +
&+% ! ) .
LVD %
* !# #$
$+,#- ,!#$ % " .% - , / #"!# ' &#!#0 1
,!
# ,
*!#/#% ( ! ( 1 !#/' .%#
-. . #
. #& 2 ! +
$ ! 3 ! %#! (",. $, "!
- .13/2010), &#! #$ ! #"!# . *, ! 6 "
1
#! #
+! * ( ' +
( ' % # ' #&
#3 1
1 ." $, 0 !#"
(" ,.$, "!
", - #/36/09. *.# % ' '%
"# 2 ,' *&
! #&- .#
# $ ' +% !' 1 *& % 0' 2, , ! 0% ! %
!#
! "! / ) 2
#
"' ' , !
% !' 1
% !' 5.
7 ! "# &"#
&
%!
!
$
& 0 ! %!0 &
$ (7
$ $ ' *&
!
01. $!' & 2012.
) $ #& !"* !
'
3
&
4+ %
# & # & $ EEA, !
+' $
'
% & )$
'
*&
.
2 +% !
! * "# 2 $
'
%
*& %
, ! 0 *&
% #& +!
! &0 $
&
, 0
% .( !
"#'*!
(
!
, / ! $ !
"
$ "# 2
% #& +!' *& ' ! #&- .# ) '-! "'
'" 0% . ! "# $. 10 0
! * .# $ ! *& 2 ! * "% ,
)
& $
'
"!
+ % #& +!
! &0 $
#& +!' *& ' "#& ! "!
/#
!
! /
2 '+ , !
& -', %
"!
, , ! /
& "!
.
2.
CENELEC-a
" !
"
!
% #& +!
! &0 $ $
, "
&
! !
, ! /
& # & "#
, ! , !
% # # '# +'
.
& "! ) ! 0 *&
4+
%
"* &'+ ) .
# ( ",.* / ( / # "!
( 4 ".0 !"
% !
#%
# . " " ( . ! %# . & " #& 4
,
,
*!
! $ /.
! & %!
& !
'"%
0
., '+ "# % "# *&
! * ! ! * $, '#&
!'# ! + $
! " & % '$
4'
% "# .
% 0 #
"',
4' "# % 0,
& %
' "#&' #'&
% # #' & - (!*&. *
!
% "
' ! "' !
!
! !
%
!
),
% .
%
#"
'"%
.
"
%
!1 & ) $
#
.#
"
+ '$, #&
!"'%#
# %
%! 0
* & # & " "#
.
!
2
* "# $ ! ) ! %! "# # "# +
*
)
*&
," !
# !
& ! "#
.
0& !
( ! *& *
! * ! #& $
,
1 s, "
"# %
! * !
!
40%.. 7 4'# , * !
" $ 2 $
'
*& *
! * ! "
,
& ! "#
"# % 0 ! * !
'#& $, . !
' 2 !
% "#
, *& *
! * !
0'
" $
" & ! "#
"# % 0 ! * !
4' 90 % 85 %
Uc + "#
*& ' 2 '+ ,' *# & ( , ' !"# % ) $
& "!
& - .
!
# !
& ! "# , + $ $ !
!
+ # ) !1 & .'
*" 0' +
! /
*% #' ,
0' " ! ( '
/! +
.# $
' IEC/TR 61000-2-8 (UNIPEDE "# # "#
).
"%
# 0 " + '$ :
% #& +! *&
'* #&
.
$
#&
2 !
! "#
" &
'" % '" !
!
#
!
!
* 0 &. , * &1 & !"
% 0' #
1'! ) $ "*
* &1 &
& "# ' " % ' "
0' #
* &1 &
* &1 & !" %
* " *&
*&
,' %
B:
!"
$
!
!
!" .
2 !
'
$ & "#
$
1 ! " !
"# ! *&
4+ ,
"
*&
.
* &1 & !"
#
, !
2 !
%
*&
4+ ! $
1 ! "
!
%! !
0' # * &1 & !" ,
!
, /$
0'(
(
!# ) $,
! 0 .# '* ) $ # !
+ '$
'" % '" !
! .
* & # #&
! "#
&
2 ! * 0 &. , * &1 &
* &1 & !"
$ $
1 ! " !
" % '" !
! .
'" % '" !
!
!
! *& 2 '+ , .
$
!"
% 0' #
1'! ) $ "*
!
"#& ! *&
4+ ,
"
* & # & "# '
* &
'
1975.
1988. 0
!
% " $ !
" '" $ (
&
[2]
[18]) &
$ $
'0 "%
!" 0 "# ! &
JUS N.A2.001 # ! & ! ! * !
% #& +! / & - ,
1957. 0
!
*& % " ' ! !
0& ! ) ! * ! .
" $
"# ! & ! ! * ! , "#&'$
1&
!) $,
! 0
"# ! &
)$
'
! % $ "# ! & JUS N.A2.001 # ! & ! ! * ! ,
$ 2 ! ' " %. % "#'
" &. 14/89"
17. $ !' & 1989.
!
0
& "# ! & ' 7 4'! & !
% #& # /! +
" $ IEC 38:1983 [1], "
' & ! "# ! * !
$ $
! "
38 kV.
+
3.1 "# ! & *&
% " *
(, !
! 0 ! * ! 230/400 "
2 !
"#'* ,
+ 6 %/-10 % ' # + ! * $ , ",
" & $ * &
*& % 0 4 ,
20 0
! *& .% ! 230/400 V +10 % do -10 %. & #
,
"! ! ) 2 $
:
1
& ( , * &
*& % 0 4 ,
&
*& % "
! !
!
! ! * !
230/400 V (*& 2003.);
&
3&
'# "
50 Hz
#
2 '# &4 , ,
*& %
'! . $ & - ,
#! / *" 0 *&
0& ! ) ! * ! '
! "' ! !
!' & ! "# ' & - 230/400 V,
* "% 2003.g.
!
, ! /
$ ( '"%
#
3
" '
" "#
! * ! 230/400 V
& -' ! ! + ! * &'+$ ! * !
*& ' 207 V
244 V ,
" *& .% ! $ !"# !', !
4'! & !
*% !'
*& / ( !', & ! "# "# ! & ! 0 ! * ! .
1992. +% ! )
*&
'& 4 $
*& '
* &'+$ ! * ! 220 V -240 V.
1992 "
% #& *& &
$ $
0 '" 0% .
,
!
"* &')
% #& +! ! &0 $
&
&
%!
"* &') % #& +! ! &0 $ ,
%
#
*&
, * "# $ ( / #& !"1 & # & , '0& 4 , !
/, & 0'% ) $
! * ! *
*# & ( ,
! "#& ! VN SN,
" * "# 0%
'"%
/#
!
# +
3.1 "# ! &
JUS N.A2.001 1989. 0
! ,
% $ * #& ! * & !'#
# ! "#
*& "* #
,
!"#&' ) $
"* #
,
'& 4 $
%
! "
*&
! /,
% '
! /.
! $/ 0
! , *&
! . , "# ! & , !
"#&'+!
" '*
$
% & +
* ! . ,'
*&
*& $ #
!
&
'
" "# '
& - 220/380V "
, !
"#'* ,
+10 % do -10 %,
!
!
& ! "# , ' !
" "# ' 230/400 V + 6 % do -10 %.
4-T
&
:)
220 V
1992.
2003
2 !
"#'* ,
!
! & ! "# ! * ! * "% 2003 $"#
"
$
*&
#
" '" $ [24].
0
! " &
& "# ! &
. 0.001
1989. (8 ! 2004. *&
! % "
!
% !
" &- $"# ! & ).
" $
"# ! &
!"# #'#
"# ! &
)$
' 2012. $ '" $ %
#
& ) "# ! &
60038,
&
"
*&
! "&*"
$
&
'" 0% .
, "
7.
,
4'! & ! 0 "# ! &
IEC 60038:2009,
! "!
60038
# & 2011. 0
!
"!
! / !
HD472 1:1989 +cor, feb..2002.
1:1995.0
!
"!
! / ! HD472 1:1989 +cor, feb..2002.
1:1995.
5
5.1 # ! & EN 60038

# & 2011. 0
!
"!
! $ ! HD472 1:1989 +cor,
feb..2002 + 1:1995, " &- # "#. IEC 38:2009 [24]
$ $ *& *&
IEC/TC8"
Systems aspects for electrical energy supply"
! '
! "' ! *& / !
, :
&
!) $ 60 Hz $ ' % , !
& *" 0 "# ! &
& % 0 .# " !
& "# ' & *
% #& +! " "#
$ ! " &!
!
! +! "#&'$.
- "# ! &
$
& " ! ! *
! "in some countries" $ "
! " % ! !
"non CENELEC"
2 -& + ! )
$"
! " ! *& * &'+
, "# 2 ! "'
! *
!
- & ! "# 100kV
! $ .
*& ' $
0
& & ! "#
!
! ! * !
" "#
! * $, 90 kV,
# $'#
%' 4
& % 0 .# !
( * "# $ '
EN 62271-1:2008 [22],
& "# " ' " "# ' *& ! " ' & !)'" $
&
5-
5.2 # ! & EN 60038

# & 2011' # + 2 " *
! HD60364-5-52 [22]
% #& +! !"# % ) $.
5.3 % #& +! ! &0 $ "* &'+ !
& "! )
!
%
& # & "#
$
"' *&
!2
$ '# +' ! * #*'!' " & .( ! "#
* #& . + .
* 0% '
& .( ,
% #& +!
! &0 $ * - 2 ! $
! * ! ! * $,
!"# !#!'
1&
!) $
',
% ! " !'"'
%!
% # % "
!"# !#!'
*% #' '. *& "
* "# $
! 0 1 # &
$ *& ' & '$
'
"#'* ,
!
! 0.
'*& #!
! & %!
*&
, *&
! % #& +! ! &0 $ $ $ !
0% ! / 1 # &
$ '# +' ! *&
! " & # & "#
".
& % 0
&,
% # #
"* &'+ !
% #& +!
! &0 $
" $
8
!"# #'#
"# ! &
)$
' &
#&
! " !
"# ! & + $ $ ! )&#
'" $! '
&#' 2012: SRPS EN 50160 [23]
5.4
$
& "!
& "'.# !"
* &#! & * & # &' " "#
! * $, '
! * &'
"
&% # # % #& +!
! &0 $ (PQ), *& $ # !#
% #& +!
!"# % ) $
" #2 , *& "# $
#
*& $ # '" 0% .
$
'"
/#
!
/ "# ! & , ' ".' " '
!
*&
$ ! ' *
( *& 0
, "# ! &
IEC 61231:2010- International lamp coding system (ILKOS),
&' *& ' *&
4'! & !
" "# '
" $% ) .
%
'
& .
,'
#
"
*&
! *&2
& -'", *&
4 + *&
" #2 ,
! %
' "# ! &
'*& 2 + '& 4 $ (
# " & $
' "# ! &
$ 2 !'
* "% 2009
EN 62386 - Digital adressable lighting interface./....
1. IEC 38:1983- IEC Standard Voltages

2. Bilten JUS standardizacija, br. 9-10, iz 1986, Revizija standarda JUS N.A2.001 Standardni naponi elektri~nih mre`a iz 1957. godine. 9lanak pripremili: V. :ur|evi;, dipl.
in., A. Sokolov, dipl. in. i T. Marjanovi;, dipl. in.
3. Elektrizittswirtschaft, 1988, Haft 10,
Versorgungsnetze von 22/380 V auf 230/400
Umstellung
der
Nennspannung
der
4 . V.Elektrizittswirtschaft, 1988, Haft 6, Einfurhung des neuen. Nennspannungswertes

230/400 V fur die offentlichen.Niederspannungsnetze-eine Situationsbeschreibung aus der
Sicht der EVU.
5.Elektrizittswirtschaft, 1989, Haft 10: Auswirkungen der neuen Vorschrift IEC 38 "IEC
Standard voltages" im Niederspannungsnetz der offentlichen Versiorgung.
6. Elektriciteitsvoorziening, Nr. 619 i: 220/380 V = 230/400 V Einfuhrung eines neuen
Netzspannungsvertes
7 IEEE Std. 241 : 1983 IEEE Recommended Practice for Electric Power Systems in
Commercial Buildings
8. Bilten JUS standardizacija, br. 4-6, iz 1990: Standardizacija vrednosti napona T.
Marjanovi;, dipl.in.
9. JEK Bilten br. 5,90: Tendencije standardizacije u svetu, mr. Z. Tonkovi;, dipl. in.,
Sekretar TO JEK-a.
10 XXII Savetovanje Osvetljenje 91 Kragujevac: ta predstavlja novi nazivni napon
230/400 V, T. Marjanovi;, dipl. in.
11. II Savetovanje ENTEL YU 91 Sarajevo: Novi nazivni naponi 230/400 V, T. Marjanovi;,
dipl. in.
12. JUS Bilten standardizacija br. 7, 91: Informacija o zaklju<cima sa sastanka
predstavnika JUGEL Savezni zavod za standardizaciju.
13.JUS Bilten standardizacija br. 8, 91: Nove vrednosti nazivnog napona za
niskonaponske mree 230/400 V, aktivnosti, problemi i iskustva drugih evropskih
zemalja, T. Marjanovi}, dipl. in.
14. JUS Bilten standardizacija 5, 92: Informacija o izmeni IEC standarda 38 : 88, T.
Marjanovi;, dipl. in.
15. Standard JUS N.M1.001 Elektri<ni aparati za doma;instvo. Zahtevi za bezbednost.
Opti tehni<ki uslovi i ispitivanja.
16.Standard JUS N.H1.001 - Prenosni alati sa elektromotorima. Zahtevi za sigurnost.

Opti tehni<ki uslovi i ispitivanja.
17.Standard JUS N.H1.001-Energetski transformatori. Optere;ivanje uljnih transformatora.
18.Standard JUS N.B2.702 - Elektri<ne instalacije u zgradama. Opsezi napona.
18.Biznis, 1991: O standardizaciji novih vrednosti nazivnog napona 230/400 V za
niskonaponske mree., V. Tanaskovi;, dipl. in.
19. Elektrizittswirtschaft, 1991, Haft 7: Was bedeutet die neue Nennspannung 230/400 V.
20. SIGRE Studija Komitet 31 - Distributivne mre-e. Stru<na konsultacija. Kvalitet
elektri<ne energije, Vrnja<ka Banja 20-23. oktobar 1992., Rad br. 17,Tatjana Marjanovi;,
dipl.el in.. i Aleksandar Sokolov, dipl.el in
21
$
)&# SRPS EN 50160 - Voltage characteristics of electricity supplied by public,

!# + ! $ " EN 50160:2010 + Corrigendum December 2010
22 HD60364-5-52, Low voltage electrical installations/part 5-52: Selection and erection og

electrical equipment/ Wiring szstems (IEC 60364/5/52) [22]
23 EN 62271-1:20080/
%# 0 ", #)/0 & ! ) !#& 0 &- &# 1:
!
"* ) 1 ) # ! (
62227_1)2007
24 EN 60038 : 2011-CENELEC standard voltages (IEC60038:2009)
25
IEC 61231:2010- International lamp coding system (ILKOS),
26
# " & $
' "# !
&
"
EN 62386 - Digital adressable lighting interface./....
&
. #
#$! 7 &$ !
(,
M-ELEKTRO,d.o.o, Novi Beograd

11070
0&
, '& $ 8 0 & ! 271
Tel.: +381 11 3017 696

E-mail: melektro@eunet.rs
,
" MAGISTER"
11000 Beograd, 8 &" $
065/8001007
&
2=,
PRAKTI NA ISKUSTVA U PRIMENI JEDNOG TEHNI KOG REENJA ZA

UPRAVLJANJE SISTEMOM JAVNOG OSVETLJENJA
Mirko Petrovi 1, Branko Ratkovi 1, Dejan Kova
1
PD Elektrovojvodina Novi Sad; Elektrodistribucija Novi Sad

2 Egencija za energetiku Grada Novog Sada
Kratak sadraj
U radu
prezentovan jedan pristup upravljanja u sistemu javnog osvetljenja, kao
mogu nost pove anja energetske efikasnosti ovih sistema, kao i pove anja nj gove
pouzdanosti. U radu je opisan sistem za daljinsko upravljanje i kontrolu javnog
osveljenja, koji koristi najsavremeniju telekomunikacionu opremu (Power Line
Communication - PLC modemi) za prenos podataka od razvodnog ormana javnog
osvetljenja (RO JO) do svake svetiljke sa feromagnetnom prigunicom preko postoje e
niskonaponske energetske mree sistema javnog osvetljenja. elja je da ovaj rad ima
ulogu izvetaja- prezentacije istraiva kog rada, te i pre svega predstavlja prikaz
izvrenih merenja. Osim prezentacije rezultata, uzeta je sloboda i da se istaknu uo ene
prednosti ovog sistema kao i njegova puna kompatibilnost u nadgradnji do sistema za
daljinsko o itavanje brojila i upravljanje sistemom javnog osvetljenja.
1.
Uvod
Teorije rekonstrukcije javnog osvetljenja u naseljenim mestima sugeriu izradu

masterplana za urbano osvetljenje i pri tome je kao prva aktivnost navedena snimanje
postoje eg stanja. Ankete o stanju i stepenu sprovedenih rekonstrukcija javnog
osvetljenja u mnogim gradovima Srbije u velikoj meri nam ukazuju da jedan broj mesta
(lokalnih samouprava ili sl.) zapo elo ili sprovelo proteklih pet est godina
(delimi nu) rekonstrukciju. Ciljevi savremene rekonstrukcije su da se naseljena mesta u
no nim satima u ine maksimalno bezbednim i sigurnim, udobnim pa i zanimljivim, da
se pri tome mora potovati ekonomski aspekt i zatita ivotne sredine, oslikani kroz
tednju elektri ne energije i spre avanje svetlosnog zaga enja.
Poslednjih godina u Novom Sadu, a verujem i u mnogim mestima Srbije i vie nego u
mnogim gradovima irom sveta, vri se rekonstrukcija a moda je jo preciznije
poja ano odravanje funkcionalnog javnog osvetljenja. Poja anim odravanjem je
obuhva ena:
obavezna zamena postoje ih svetiljki sa novim, efikasnijim svetiljkama (sa
novim savremenim izvorima svetlosti i feromagnetnim prigunicama u njima), i
zamena stubova javnog osvetljenja u nekim delovima naselja.
Ovim delovanjem se ostvaruju ciljevi savremene rekonstrukcije, ali je to ipak u jednoj
meri vie deklerativno u onoj sve vanijoj ta ci a to je tednja elektri ne energije.
tednja dolazi do izraaja primenom kontrole rada i upravljanjem sistemom javnog
osvetljenja.
Deava se da je javno osvetljenje isklju eno a vidljivost nije na zadovoljavaju em nivou
ili da u odre enim intervalima javno osvetljenje radi punom snagom a da ne postoji
prakti na potreba za tolikim nivoom osvetljenja (mnogo manja frekvencija saobra aja
posle pono i i sl.). Direktna posledica ovakvog stanja je neracionalna potronja
elektri ne energije, a za prostor delovanja se name e unapre enje energetske efikasnosti
sistema.
U cilju sagledavanja stanja u oblasti javnog osvetljenja i unapre enja energetske
efikasnosti, odnosno utvr ivanja na ina za ostvarivanje uteda elektri ne energije
primenom novih sistema za upravljanje nivoom osvetljaja, moralo se postaviti pitanje,
osim stepena zanavljanja osnovnih elemenata sistema javnog osveljenja i primenljivost
(zastupljenost) savremenih upravlja kih sistema. Osavremenjavanjem upravlja kih
sistema dolazimo u priliku da razmiljamo o mnogo naprednijem stepenu upravljanja
javnim osvetljenjem od prostog uklju enja isklju enja.
Poznato je da je upravljanje sistemom javnog osvetljenja imalo svoje pioirske korake i
razne faze razvoja. Imali smo i instalacije sa dve faze za svaki drugi stub, i tri faze plus
impulsni vod, i sl. Razvojem tehnologija, posebno provodni kih tehnologija za potrebe
komunikacije, omogu eno je korienje energetskih vodova kao medijuma za pouzdan
prenos podataka, ime se znatno umanjuju investicije u sistem daljinskog upravljanja i
kontrole rada u oblasti javnog osvetljenja. Sve masovnijom primenom, projektovanjem
i proizvodnjom PLC modema, koji koriste energetske vodove kao komunikacioni
medijum, kao i primenom savremenih telekomunikacionih mrea (GSM/GPRS),
razvijaju je sistemi za dvosmernu komunikaciju, daljinsko upravljanje i kontrolu
sistemima javnog osvetljenja. Njehova primena se svakim danom sve vie intenzivira.
Prilikom osmiljavanja ovog istraiva kog rada i sa injavanja njegovih globalnih
okvira, namera je bila da u ponu enim tehni kim reenjima na emo mesto za lepezu
razli itih pristupa unapre enja u javnom osvetljenju i u ostvarivanju energetske
efikasnosti, te tako nakon sprovedenih niza raznih ispitivanja na pilot poligonima u
Novom Sadu, imamo mogu nost probnog rada i merenja na ponu eno reenje, a to je:
- upravljanje nivoom osvetljaja (potronjom el. energije) sa postoje im
svetljkama koje imaju feromagnetnu prigunicu i natrijumovu sijalicu visokog
pritiska (NaVP).
Ovim izvetajem su prezentovana merenja i pra enje rada jednog ovakvog sistema. Re
je o sistemu koji sigurno moe na i primenu, bar kao privremeno reenje, upravo iz
razloga, a to je ve naglaeno, to je najve i broj rekonstrukcija sproveden sa novim
svetiljkama i novim izvorima ali sa feromagnetnim prigunicama. Navedeni sistem je
ugra ivan na jednoj od lokacija na kojoj su vrena i neka ranija merenja. To zna i da je
SSROJO ovog poligona opremljen savremenim viefunkcionalnim mernim ure ajima,
kao i da su poznate prethodne veli ine tj. postoje a ugra ena oprema u sistem javnog
osvetljenja.
Radovi na poligonu
2.
Na svakom poligonu, pa tako i na ovom, treba:
Omogu iti kvalitetan merno-tehni ki nadzor
Raspoznati podru je SSRO JO
Utvrditi karakteristike ranije ugra ene opreme JO
Utvrditi karakteristike novougra ene opreme JO
Ostvariti pra enje vremena rada JO
Ostvariti periodi na pra enja nivoa osvetljaja
Ostvariti merenja elektroenergetskih veli ina
Kvalitetan merno-tehni ki nadzor

U SSRO JO je ugra eno merilo elektri ne energije najsavremenije generacije merna
grupa sa daljinskom komunikacijom. Merilo je visoke klase ta nosti, sa mogu no u
merenja i registrovanja aktivne i reaktivne el. energije kao i maksimalne snage u svim
petnaestominutnim periodima pra enja utroka elektri ne energije. Na osnovu pregleda
registra petnaestominutne snage formiraju se dijagrami optere enja.
ID Brojila
Potroa
ED
10610619
10610619
JO MALA PRIVREDA 2
Na osnovu merenja i registrovanja 15-no minutne snage merne grupe sa injeni su

profili optere enja za mereni period.
Dijagram opterecenja 20.09.-15.11.

7000
6000
5000
W a ti
4000
3000
2000
1000
0
dani
Dijagram br. 1. Profil optere enja na SSROJO po danima (20.09.-15.11. )
Podru je Novi Sad; SSRO JO u reonu Novo Naselje

Je
M.
PE
i} a
STE
kov
DE
o la TS BR. 2
O
^
V
OJ
ba
NOVO NASELJE IV
RV
o lju
EVA
Rod RO
a na
BUL
RO
Jo h
BR.2
i} a
{
BR.3
ik
aN
\o r|
{ i}
b re
aI
ZAPADNA ZONA 4
RO
BR.5
RO
BR.7
MBTS
MBTS
[EVA
e ja
eD
Ka }
ovi}
ja n
De
e
}
Ka
RO BR.9
}e
Bra
GOLUB
k
nja
Dro
MBTS
MBTS
d
Vla
li} a
te
oro
a B
la v
is
n
Bra
ORTOPEDIJA
ZTS
Gavrila Principa
Iva
ika
]ip
Cara J.Nena da
ka
K. ^ ap eka
vi}
ro
]o
MBTS
^ AKI LAJO[A
a
^ ip
li~ a
\. K
rsti}
a
I. Se
kuli
S. P
}
e tro
vi} a
@.
B
rila
Ra d
ova
no v
i} a
a
Pa {
~
ni
io
ORAO
a
ar
ovi}
a nk
A. R
ZTS
Milo
ja
Sim
na
eo
I Z V O D I JO:
1. RADOMIRA RA[E RADUJKOVA PREMA BUL. JOVANOVI]A I V. ]IRI]A
2. RADOMIRA RA[E RADUJKOVA PREMA PRUZI
3. VLADIKE ]IRI]A 3 - DVORI[TE
4. VLADIKE ]IRI]A19 -DVORI[TE
5. BRANISLAVA BOROTE
6. VLADIMIRA ]IRI]A PREMA SIMEONA PA[ALI]A
to z
Sve
RO
PREPELICA
i}
Hrist
na
va
Ste
MBTS
a
BR.1 ike ]ir5.i}
`
Lo
JASTREB
6.
4.
VI]A
a za
ih b
n sk
tiza
r
a
P
SLAVUJ
MBTS
va
ujko
2.
MBTS
KOBAC
MBTS
ad
eR
Ra {
a
ir
om
3.
d 1.
KOS
MBTS
VRABAC
Ra
SOVA
MBTS
ov
a
MBTS
i}
nov
S.
D
ej
an
FAZAN
i} a
no v
o va
J
e
To z
BR.8
O
VAN
JO
NA
DA
BO
LO
RS
EVA
BUL
MBTS
REON JAVNOG OSVETQEWA

SSROJO 'BR.1 BISTRICA'
i} a
kov
TETREB
RO BR.6
va
No
na
ZAPADNA ZONA 3
RO
BR.4
ja
Sto
TS BR. 1
NOVO NASELJE IV
MBTS
IMPULSNI VOD
FUTO [KA
GALEB
ZTS
Slika br.1 Novi Sad; Reon Novo Naselje
X
X
X
X
X
X
RO MALAPRIVREDA2
Slika br.2 Reon SSRO Mala privreda2
15BEZ LIRE
16SALIROM
Karakteristike postoje e opreme JO
Br. Stubova 29
Br svetiljki 31
Tip svetiljke Safir
Snaga sijalice 150 W
Tip sijalice NaVP
Predspojni ure aj feromagnetni
Visina stubova 10 m
irina kolovoza 6 m
irina ulice 18 m
Rastojanje do slede eg stuba 36 m
Instalisana snaga (po svetiljkama) 4,65 kW
Pra enje vremena rada JO

Upravljanje uklju enjem i isklju enjem javnog osvetljenja SSRO je u sastavu
komandno upravlja kog sistema (preko RTK ure aja) i njihov rad se nadzire i prati u
Dispe erskom Centru Elektrodistribucije Novi Sad. Belei se vreme prosle ivanja
signala za uklju enje i isklju enje javnog osvetljenja, te na osnovu toga dobijamo i
svakodnevni period trajanja osvetljenja. Dijagramom broj 2 je dat prikaz krive vremena
rada javnog osvetljewa u periodu od 01.01. pa do 01.12. i iskazan je u minutama.
Uo ljivo se da je vreme uklju enja (rada) javnog osvetljenja u dnevnim granicama od
990 minita (tre ed dana), pa do 480 minuta (stoosamdesetsedmog dana).
mesec
Datum
uk_vreme
isk_vreme
trajanje/min
01-sep
19:21:07
06:21:05
660
02-sep
19:27:45
06:01:37
634
03-sep
19:28:22
06:03:14
635
04-sep
19:25:57
06:08:51
643
05-sep
19:24:33
06:32:33
667
06-sep
19:00:03
06:10:04
670
07-sep
19:08:42
06:08:40
660
08-sep
19:13:19
06:11:16
658
09-sep
19:08:54
06:14:53
666
10-sep
19:59:45
06:46:37
647
11-sep
18:59:04
06:35:10
696
12-sep
18:49:38
06:25:44
696
13-sep
18:39:12
06:26:21
707
14-sep
18:58:52
06:37:59
699
15-sep
19:04:30
06:28:33
684
16-sep
19:03:06
06:17:07
674
17-sep
18:48:38
06:26:45
698
18-sep
18:56:16
06:46:26
710
19-sep
18:35:48
06:47:02
731
20-sep
18:56:29
06:26:34
690
21-sep
18:56:05
06:25:10
689
22-sep
18:54:41
06:25:46
691
23-sep
18:52:16
06:27:22
695
24-sep
18:47:51
06:26:58
699
25-sep
18:26:22
06:34:36
728
26-sep
18:37:01
06:34:12
717
27-sep
18:44:39
06:31:48
707
28-sep
18:42:15
06:46:28
724
29-sep
18:20:46
06:49:04
748
30-sep
18:31:25
06:39:38
ukupno
728
20653
10
01-okt
18:28:00
06:50:17
742
10
02-okt
18:31:37
06:51:54
740
10
03-okt
18:26:12
06:58:31
752
10
04-okt
18:22:47
06:54:07
751
10
05-okt
18:08:20
06:54:43
766
10
06-okt
18:26:01
07:09:23
763
10
07-okt
18:25:37
06:45:53
740
10
08-okt
18:21:12
06:53:31
752
10
09-okt
18:20:48
06:50:07
749
10
10-okt
18:18:24
06:51:43
753
10
11-okt
18:14:59
06:52:20
757
10
12-okt
18:07:33
06:54:56
767
10
13-okt
18:08:10
06:51:32
763
10
14-okt
17:49:42
07:11:13
802
10
15-okt
18:30:19
07:03:47
753
10
16-okt
17:43:53
07:14:30
811
10
17-okt
17:49:30
07:08:04
799
10
18-okt
17:45:05
07:11:41
807
10
19-okt
17:38:40
07:32:23
834
10
20-okt
17:32:15
07:12:50
821
10
21-okt
18:03:58
07:00:23
776
10
22-okt
18:03:35
07:01:00
777
10
23-okt
17:59:10
07:03:37
784
10
24-okt
17:52:44
07:04:16
792
10
25-okt
17:36:17
07:21:53
826
10
26-okt
17:11:47
07:45:35
874
10
27-okt
17:50:33
07:20:05
810
10
28-okt
17:50:09
07:17:41
808
10
29-okt
17:50:45
07:13:16
803
10
30-okt
17:50:21
07:14:53
805
10
31-okt
17:46:56
07:14:29
ukupno
808
24285
11
01-nov
16:39:22
07:14:05
875
11
02-nov
16:37:58
06:16:33
819
11
03-nov
16:37:34
06:17:09
820
11
04-nov
16:39:11
06:15:45
817
11
05-nov
16:38:47
06:14:21
816
11
06-nov
16:37:23
06:15:58
819
11
07-nov
16:33:58
06:18:34
825
11
08-nov
16:22:32
06:48:18
866
11
09-nov
16:20:07
06:32:50
853
11
10-nov
16:28:45
06:38:28
850
11
11-nov
16:30:22
06:28:01
838
11
12-nov
16:30:58
06:26:37
836
11
13-nov
16:31:35
06:26:13
835
11
14-nov
16:28:10
06:26:50
839
11
15-nov
16:29:47
06:28:26
839
11
16-nov
16:27:24
06:29:02
842
11
17-nov
16:27:15
06:31:38
844
11
18-nov
16:26:49
06:33:14
846
11
19-nov
16:25:28
06:34:50
849
11
20-nov
16:25:09
06:36:26
851
11
21-nov
16:24:43
06:38:02
853
11
22-nov
16:23:25
06:39:38
856
11
23-nov
16:22:11
06:41:14
859
11
24-nov
16:20:45
06:42:50
862
11
25-nov
16:20:23
06:44:26
864
11
26-nov
16:19:22
06:46:02
867
11
27-nov
16:18:37
06:47:38
869
11
28-nov
16:17:14
06:49:14
871
11
29-nov
16:16:12
06:50:50
875
11
30-nov
16:15:27
06:52:26
877
ukupno
25428
Tabela br. 1 Vreme uklj-isklj JO u periodu 01. septembar 30. novembar

1000
900
800
minuta
700
600
500
400
300
200
100
0
1
14 27 40
53 66 79 92 105 118 131 144 157 170 183 196 209 222 235 248 261 274 287 300 313 326
dan
Dijagram br. 2. Prikaz rada JO u periodu januar-novembar

1000
900
800
700
600
500
400
300
200
100
24.11.2010
17.11.2010
10.11.2010
3.11.2010
27.10.2010
20.10.2010
13.10.2010
6.10.2010
29.9.2010
22.9.2010
15.9.2010
8.9.2010
1.9.2010
Dijagram br. 3. Prikaz rada JO u periodu septembar-novembar prikaz po danima.
Faza 1- merenja sa postoje om opremom

Prva faza merenja predstavlja merenje postoje eg stanja. Merenja su vrena na
navedenom poligonu sa postoje om opremom tj. postoje e svetiljke sa feromagnetnom
prigunicom i izvorom svetlosti sijalice natriumove visokog pritiska (NaVP).
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
11:45:00
10:30:00
09:15:00
08:00:00
06:45:00
05:30:00
04:15:00
03:00:00
01:45:00
00:30:00
23:15:00
22:00:00
20:45:00
19:30:00
18:15:00
17:00:00
15:45:00
14:30:00
13:15:00
12:00:00
Dijagram br. 4. Dnevni profil optere enja na SSROJO postoje a oprema (21/22.09.).
Na osnovu izvrenih merenja 15o minutne snage ura en je dnevni dijagram za
karakteristi ni dan. Vidljivo je da je karakteristi nog dana uklju enje javnog osvetljenja
nastupilo oko 19h i da je do isklju enja, koje je nastupilo pre 07h, optere enje imalo
vrednost neto ispod 6000 W (priblino 6kW)
Faza 2 - mernja sa postoje om opremom i dodatim upravljanjem
Jedna od firmi zainteresovanih za prikaz svog istraiva kog rada je izvrila ugradnju
svoje opreme na ovom poligonu, a pri tome bez ikakvih intervencija na svetiljkama. Na
postoje u opremu su dodati elementi upravljanja nivoom osvetljaja.
Na postoje em sistemu javnog osvetljenja jednog bloka je u samom stubu (svakom)
dodat upravlja ko - komunikacioni ure aj bez ikakvih promena u samoj svetiljci (ostala
je feromagnetna prigunica i natrijumov izvor svetlosti). Tako e je ugra en i centralni
komandno upravlja ki deo u kome se zadaju eljeni programi i koji komunicira sa
svakim ure ajem pojedina no u stubu, putem postoje ih energetskih kablova (PLC
komunikacija). Ovako ure en sistem omogu uje primenu Programa koji ima veoma
iroke mogu nosti, kako velike mogu nosti broja vremenskih termina promene nivoa,
tako je i zna ajna irina raspona nivoa osvetljaja, kao i mogu nost upravljivosti sa
svakim stubom ponaosob. Oprema je instalirana 29.09. 2010. godine.
Vrena su merenja nivoa osvetljaja kod jednog stuba sa razli itom snagom.Vreme
merenja od 20,00 do 23,00 asa
Tabela br. 2 Vrednosti nivoa osvetljaja u ta kama oko jednog stuba pri razli itoj snazi
izvora
Izvrena su merenja osvetljaja u ta kama kod stuba sa odre enim procentom snage
izvora svetlosti:
Na osnovu merenja dolazimo i do prora una:
Broj ta ki merenja
Emin
E max
27
Esr / br ta ki
merenja
10.9
39.3
Uo=Emin/Esr
19.92
Srednja vrednost
0.547
Ravnomernost osvetljaja
Broj ta ki merenja
Emin
E max
27
Esr / br ta ki
merenja
6.7
26.1
Uo=Emin/Esr
12.65
Srednja vrednost
0.530
Broj ta ki merenja
Emin
E max
27
Esr / br ta ki
merenja
4.4
17,7
Uo=Emin/Esr
11.80
Srednja vrednost
0.373
Broj ta ki merenja
Emin
E max
27
Esr / br ta ki
merenja
1.5
6.8
Uo=Emin/Esr
3.04
Srednja vrednost
0.493
Tabela br. 3 Prora unate vrednosti oko jednog stuba pri razli itoj snazi izvora
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
Dijagram br. 5.
(13/14.11.).
11:45:00
10:30:00
09:15:00
08:00:00
06:45:00
05:30:00
04:15:00
03:00:00
01:45:00
00:30:00
23:15:00
22:00:00
20:45:00
19:30:00
18:15:00
17:00:00
15:45:00
14:30:00
13:15:00
12:00:00
Dnevni profil optere enja na SSROJOnovougra ena oprema
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
12
:0
0:
00
13
:3
0:
15 00
:0
0:
00
16
:3
0:
18 00
:0
0:
00
19
:3
0:
21 00
:0
0:
00
22
:3
0:
00 00
:0
0:
00
01
:3
0:
03 00
:0
0:
00
04
:3
0:
06 00
:0
0:
00
07
:3
0:
09 00
:0
0:
00
10
:3
0:
00
Dijagram br. 6.
(09/10.10.).
Dnevni profil optere enja na SSROJOnovougra ena oprema
Dijagrami broj 5 i 6 predstavljaju profil dnevnog optere enja za karakteristi ne dane.

Treba napomenuti da su u oba dana vrena merenja sa novougra enom opremom ali su
scenariji razli iti.
Uporedno pra enje merenih veli ina za karakteristi ne dane

Datum
uk_vreme
isk_vreme
trajanje/min
01-sep19:21:07
6:21:05
660
02-sep19:27:45
6:01:37
634
30-sep18:31:25
6:39:38
728
01-okt18:28:00
6:50:17
742
02-okt18:31:37
6:51:54
740
31-okt17:46:56
7:14:29
808
01-nov16:39:22
7:14:05
875
02-nov16:37:58
6:16:33
819
29-nov15:59:07
7:11:03
912
30-nov15:59:07
7:11:40
874
Tabela br. 4 Vrednosti vremena trajanja rada Jo u karakteristi nim danima
dijagram opte re ce nja za k arak te ristcne dane
wati
7000
6000
5000
4000
3000
2000
1000
0
20/21 09.
02/03 10.
08/09 10.
28/29 10.
dani
Dijagram br. 7. Dnevni profil optere enja na SSROJO karakteristi ni dani

Dijagramom broj 7 je prikazan profil optere enja za razli ite slu aje, 1- puna snaga a
preostali su prikaz razli itih scenarija tj. razli ite - promenljive snage u toku rada.
Datum
ID Brojila
20.09.
10610619
28.09.
10610619
01.10.
10610619
15.11.
10610619
Tabela br. 5 Vrednosti o
Pozitivna
Aktivna
Energija T1
(kWh)
Pozitivna
Aktivna
Energija T2
(kWh)
49829,10
29052,91
50024,96
29327,53
50090,87
29427,47
51026,42
30645,73
itavanja brojila karakteristi
Pozitivna
Reaktivna
Energija T1
(kVArh)
Pozitivna
Reaktivna
Energija T2
(kVArh)
28553,43
28593,29
28596,88
28598,36
nih dana
13911,43
13966,07
13975,06
14025,55
AKTIVNA
REAKTIVNA
perid
kWh
kVArh
20.09-28.09
470,48
28.09-01.10
165,85
01.10-15.11.
2153,81
asovi rada
A/h
R/h
kWh u satu
kVArh u satu
94,50
92,05
5,11
1,03
12,58
38,50
4,31
0,33
51,97
600,03
3,59
0,09
Tabela br. 6 Vrednosti utroka aktivne i reaktivne energije u periodima karakteristi nih
dana
datum
26/27.09.
09/10.10.
13/14.11.
kWh
68,55
39
53,23
vreme uklj
18,37
18,2
16,31
vreme
isklj
6,34
6,5
6,26
trajanje h
11,97
12,1
13,55
trajanje
min
718,2
730
835
kwh
5,7
3,21
3,82
uteda %
0
44,06
33,25
Tabela br. 7 Vrednosti utroka aktivne energije za karakteristi ne dane i uporedno

pra enje
Merenja u intervalu 15.11. - 22.12.2010.

Dnevno opterecenje na dan 06/07.12.
7000
opterecenje(W
)
6000
5000
4000
3000
2000
10:30:00
09:00:00
07:30:00
06:00:00
04:30:00
03:00:00
01:30:00
00:00:00
22:30:00
21:00:00
19:30:00
18:00:00
16:30:00
15:00:00
13:30:00
12:00:00
1000
as
Dijagram br. 8. Dnevni profil optere enja na SSROJO novougra ena oprema
(06/07.12.).
Dnevno optere enje na dan 11/12.12.
7000
Optere enje(W
)
6000
5000
4000
3000
2000
10:30:00
09:00:00
07:30:00
06:00:00
04:30:00
03:00:00
01:30:00
00:00:00
22:30:00
21:00:00
19:30:00
18:00:00
16:30:00
15:00:00
13:30:00
12:00:00
1000
as
Dijagram br.9. Dnevni profil optere enja na SSROJOnovougra ena oprema

(11/12.12.).
datum
A1
A2
R1
R2
15.11.2010.
51026,42
30672,82
28598,36
14027,54
01.12.2010.
51448,06
31177,69
28599,05
14065,10
22.12.2010.
52169,24
31828,86
28654,51
14111,86
Tabela br. 10 Vrednosti o itavanja brojila karakteristi nih dana

period
rad Jo
prose no na as
kWh
kVArh
kWh
kVArh
15.11.- 01.12.
926,51
38,25
236,4
3,92
0,16
01.12.- 22.12.
1372,35
102,22
332
4,13
0,31
Tabela br. 11. Vrednosti utroka aktivne i reaktivne energije u periodima izme u K-ka
dana
datum
kWh
vreme
uklj
vreme
isklj
trajanje
h
trajanje
min
kwh
uteda %
26/27.09.
68,55
18,37
6,34
11,97
718,2
5,73
0,00
06/07.12.
62,04
15,54
7,27
15,73
943,8
3,94
31,14
11/12.12.
69,87
16,12
7,03
14,91
894,6
4,69
18,17
Tabela br. 12. Vrednosti utroka aktivne energije za karakteristi ne dane i uporedno
pra enje
Dijagram br.10. Profil optere enja na SSROJO po danima (15.11.-22.12.).
3. Miljenje o sistemu:
Ovaj sistem je primenljiv u delovima grada sa stubovima javnog osvetljenja sa

novijim svetiljkama sa izvorima NaVP ali i sa feromagnetnim prigunicama.
Nismo sigurni da je potpuno primenljiv za svetiljke instalirane u nadzemnoj
mrei, jer zbog svojih gabarita se postavlja u stub a ne u svetiljku. U koliko se
postigne smanjenje gabaritnih mera upravlja kog modula svetiljke, i ostvari
mogu nost njegove ugradnje u samu svetiljku, tada ovaj sistem posebno dobija
na zna aju i postaje zna ajno primenljiviji.
Sistem za daljinsko upravljanje i kontrolu javnog osvetljenja ne zahteva nikakve

investicije u dodatnu infrastrukturu. Dogradnja je u postoje u opremu, dodaje se
komunikator uz svaku svetiljku a koncentrator uz komandno upravlja ku
jedinicu u razvodni orman reona. Komunikacija izme u koncentratora u ormanu
i svakog modula svetiljke se vri kroz energetske kablove (PLC komunikacija)
Sistem ima mogu nost definisanja i upravljanja 12 grupa u okviru jednog reona
i svaka grupa moe biti nezavisno upravljana po odabranom (pripremljenom)
scenariju.
Odabirom scenarija nivoa osvetljaja (ostarivanjem dimovanja) i definisanjem

perioda trajanja tih nivoa osvetljaja postie se zna ajna uteda u utroku
elektri ne energije. Nivo utede elektri ne energije se kre e u granicama od 1% 45% u odnosu na postoje i sistem (izvor svetlosti NaVP i feromagnetne
prigunice).
Kako je re o feromagnetnim prigunicama, reaktivna energija je prisutna i tu

nemamo pomaka.
Primenom sistema tj. smanjenjem nivoa osvetljaja istovremeno se postie i

produenje ivotnog veka izvora svetlosti. Na taj na in se ostvaruje i ekonomska
uteda u oblasti odravanja javnog osvetljenja.
Moe se dobiti kompletna dijagnostika rada i stanje sistema javnog osvetljenja.

Ispravnost svake pojedina ne svetiljke, njeno trenutno uklopno stanje i da li ono
odgovara zadatom, kao i broj neispravnih svetiljki, samo su neke od informacija
koje je mogu e prikupljati. Ove informacije u mnogome mogu da podignu nivo
pouzdanosti sistema javne rasvete a da u isto vreme zna ajno smanje trokove
odravanja i eksploatacije, a posebno vreme potrebno za detektovanje kvarova.
Ovo se moe tretirati kao privremeno reenje, kao prvi stepen na sprovo enju
energetske efikasnosti i pokretanja upravljanja u rekonstruisan reon sistem
javnog osvetljenja. Sistem je otvoren, u smislu upotrebe i kasnije nadogradnje tj.
prelaska na elektronske predspojne naprave.
, . . .

, . . .

.

.
, GSM
, ,
.
,

.
.

. ,

.
,
.

, , (. ),
-,
.

, ,
.

( )
.
.
,
.

.
, ,
(, , ),
(
).
.
,
,
.
.
1:
, RS232 EURIDIS
,
, , .

.

. ,
() ,
.
,
. ,
.

,
.

.
.
GSM .

.
2:
( )
3: ,
. 23.50 03.50 .
, ,
,
.

, .
;

,
.

.

. ,
. ,
,
.

,
, ,
.
, ,
.

,
, 20%.
30 HPS 75W.
2250 W.
,
, ,
.
.
, ,
. 10 ,

,
.

18:30
22:30
19:00
19:30
20:00
20:30
21:00
21:30
22:00
1045,2 1046,2 1047,2 1048,3 1049,3 1050,4 1051,5 1052,6

1,0
1,0
1,1
1,0
1,1
1,1
1,1
23:00
23:30
0:00
0:30
1:00
1:30
2:00
1053,7 1054,9 1056,0 1057,2 1058,4 1059,6 1060,8 1062,0

1,1
1,2
1,1
1,2
1,2
1,2
1,2
1,2
2:30
3:00
3:30
4:00
4:30
5:00
5:30
6:00
1063,3 1064,5 1065,7 1066,9 1068,1 1069,3 1070,5 1071,6

1,3
1,2
1,2
1,2
1,2
1,2
1,2
1,1
1,4
1,3
1,2
1,1
1
0,9
0,8
18
:3
0
19
:0
0
19
:3
0
20
:0
0
20
:3
0
21
:0
0
21
:3
0
22
:0
0
22
:3
0
23
:0
0
23
:3
0
0:
00
0:
30
1:
00
1:
30
2:
00
2:
30
3:
00
3:
30
4:
00
4:
30
5:
00
5:
30
6:
00
1:
4: 1

,
,
HPS
,
, .

. ,
,
.
,
.

,
.

, ,
.
,

.
,

. , :
.

Osvetljenje 2012 PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Osvetljenje 2012 PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

, M.Sc.E.

(ROR-3, ROR-6, ROR-3M, ROR-6M)

Savetovanje DOS Trebinje 2012.

Andrej ureti, mag. el. ing.

PRIMENA DINAMIKIH SCENARIJA U DEKORATIVNOM

Savetovanje DOS Trebinje 2012.

Slika 1. ema veza DMX512 upravljakog kola

Savetovanje DOS Trebinje 2012.

Za potrebe projekta korien je DMX512 kontroler tipa SLESA-U7, proizvoa Nicolaudie

Slika 2. DMX512 kontroler SLESA-U7 Nicolaudie

Slika 3. DMX512 spliter Rail-Split RDM,

Savetovanje DOS Trebinje 2012.

Slika 4. DMX512 prekida 10A, Milford Instruments Limited UK

Slika 5. DMX tester Jumpstart, Artistic Licence UK

Slika 6. DIP prekidai u NEOS svetiljkama

Na zahtev investitora, inenjeri kompanije Minel-Schreder su kreirali vie razliitih scenarija

Savetovanje DOS Trebinje 2012.

Slika 8. Kreiranje scenarija korienjem ESA Pro softvera

Savetovanje DOS Trebinje 2012.

Slika 9. Simulacija sveanog (novogodinjeg) scenarija u realnom vremenu

Konano, na sledeih nekoliko fotografija prikazani su neki od svetlosnih scenarija snimljenih

Slika 10. Standardna svetlosna scena za svaki dan

Savetovanje DOS Trebinje 2012.

Slika 11. srpska zastava

Slika 12. zelena svetlosna scena

Savetovanje DOS Trebinje 2012.

Slika 13. ljubiasta svetlosna scena

Slika 14. Dan Pote

Outdoor lighting is about finding the right balance

People want light

EuP will accelerate market transformation

More than 35% of all street lamp types will

Total Light Points: 60 M

Poland SE, FI, DK

To be fully replaced as part of the EU directive

The race for Green is on!

Major cities in Europe have

but are also competing for

Feel like joining the

Trend 1: Transition from analog to digital

Trend 2: New Business Models in Public Lighting

Municipalities do not have the budgets like

Example | Energy performance Contracting

Description of the concept for Outdoor

Cost for upgrade covered by

Energy utilities with current or planned

Reduced energy costs

Trend 3: Intelligent Street Lighting

Strong and Increasing Business Need

Decreasing Cost of Components and Rising Labor

Street Lighting as an Integrated Part of the Smart Grid

Moving from dumb to smart lighting networks

Intelligent lighting operations

Physical failure inspection

A scouting team drive during night to

The lighting failures are automatically

Paper based mapping & archiving

Smart asset management

Use of paper maps and files to

The digital system smartly plans and

Undifferentiated lighting levels

Smart dimming & scene setting

Lights burn uniformly throughout the