Milentija Popovia 32a , 11070 Novi Beograd

tel./fax. 011/311-4535 011/311-6198

www.tesla.rs
info@tesla.rs

EFEKTI PRIMENE SISTEMA ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE

ENERGIJE
Objekat:

EFEKTI PRIMENE SISTEMA ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE ENERGIJE

1. UVOD
Induktivni potroai (jednofazni i trofazni asinhroni motori, transformatori, prigunice, fluo rasveta,...) u toku
rada, iz mree povlae pored aktivne snage koja se pretvara u koristan rad(obrtanje osovine motora, svetlost), i
reaktivnu snagu koja se koristi za stvaranje magnetnog polja. Za razliku od aktivne energije koja se trajno ''troi'' u
potroau, reaktivna energija ''osciluje'' izmeu izvora i potroaa.
Prisustvo reaktivne energije u sistemu ima negativne posledice iako ne vri koristan rad, reaktivna energija
optereuje prenosne vodove. Prividna snaga nekog sistema je vektorski zbir aktivne i reaktivne snage sistema (slika 1).
to je manja reaktivna snaga potroaa, manja je i prividna snaga, a
samim tim je manja i struja koja tee prikljunima kablovima. Kao rezultat toga,
poveava se prenosna mo kabla, odnosno istim presekom kabla se moe
preneti vea aktivna snaga, smanjuje se zagrevanje kabla pa se produava
ivotni vek izolacije, usled manje struje manji su padovi napona, pa se direktno
utie na pouzdan rad ureaja.

Slika 1.
P Aktivna snaga
Q Reaktivna snaga
S Prividna snaga
(koristi se i oznaka ) ugao
snage. Cos predstavlja faktor
snage

Kao mera prisustva reaktivne energije u sistemu koristi se faktor snage

(cos ). Faktor snage se definie kao odnos aktivne i prividne snage nekog
potroaa:

cos =

P[kW ]
S [kVA]

Maksimalna vrednost faktora snage iznosi cos =1, to znai da je

prividna snaga jednaka aktivnoj, odnosno da potroa ne zahteva reaktivnu
energiju. Faktor snage cos =1 imaju isto omski (rezistivni, otporniki) potroai, razne vrste grejaa i sijalice sa
uarenim vlaknom. Svi ostali potroai pri svom radu povlae reaktivnu energiju.
Reaktivna energija ima dva karaktera induktivni i kapacitivni. Induktivni karakter imaju ureaji koji u sebi
sadre rezliite namotaje. U najveem broju to su svakako asinhroni motori koji predstavljaju i najee potroae
elektrine energije u industrijskim pogonima. Kapacitivni karakter imaju potroai koji predstavljaju kondenzatore
razliitih namena. Nepovoljno je prisustvo bilo koje vrste potroaa, bilo induktivnih bilo kapacitivnih. Potroai
induktivnog i kapacitivnog karaktera su ''suprotnog znaka'', tj. uticaj potroaa induktivnog karaktera ponitava se
dodavanjem potroaa kapacitivnog karaktera.
Elektrodistributivna preduzea u Srbiji naplauju potronju reaktivne energije koju potroai povlae iz mree.
Cena reaktivne energije predstavlja jo jednu manu njenog prisustva kod potroaa. Meseni troak za reaktivnu
energiju moe biti znatan u zavisnosti od broja i veliine potroaa reaktivne energije u pogonu, odnosno od broja i
snaga asinhronih motora u pogonu, jer su to najei potroai u pogonu.
Reaktivna energija potrebna za rad asinhronih motora se efikasno moe obezbediti u samom pogonu
dodavanjem potrebnog broja kondenzatorskih baterija, odnosno dodavanjem sistema za kompenzaciju reaktivne
energije (ili sistem za popravak faktora snage). Na taj nain je obezbeena reaktivna ebergija za motore koja ne prolazi
kroz brojila reaktivne energije (merne grupe) i tako direktno utie na smanjenje mesenih rauna za struju, a samim tim
i na ukupne trokove rada.

Strana 2 od 6

EFEKTI PRIMENE SISTEMA ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE ENERGIJE

2. NAINI KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE PRIMENOM KONDENZATORA

Paralelnim prikljuivanjem kondenzatora potroaima (asinhronim motorima) smanjuje se vrednost prenesene
reaktivne energije. Ovo povoljno utie na smanjenje padova napona i gubitaka aktivne energije i snage u prenosu.
Postoje etiri mogua naina za izvoenje kompenzacije:
-

pojedinana kompenzacija,
grupna kompenzacija,
centralna kompenzacija
meovita kompenzacija.

Pojedinana kompenzacija Kod pojedinane kompenzacije ureaji za kompenzaciju (kondenzatori) se

prikljuuju direktno na krajeve potroaa (motora), i ukljuuju se i iskljuuju zajedno sa potroaem. Mana ovakvog
naina kompenzacije je ta, to kada se potroa na koji je kondenzator vezan iskljui, iskljuuje se i kondenzator pa ne
moe da kompenzuje reaktivnu energiju nekog drugog potroaa, prednost jer se rastereuju svi napojni kablovi.
Grupna kompenzacija donekle umanjuje nedostatke pojedinane kompenzacije. Kondenzatori za kompenzaciju
se vezuju paralelno grupi potroaa, koji najee ne rade istovremeno. Na taj nain se kompenzuje srednja vrednost
reaktivne energije grupe.
Najee primenjivan nain kompenzacije je centralna kompenzacija. Kod ovakvog naina kompenzacije
primenjuje se jedan sistem za kompenzaciju koji se sastoji od nekoliko kondenzatora i regulatora reaktivne energije.
Ovaj ureaj meri trenutni zahtev potroaa za reaktivnom energijom i na osnovu toga ukljuuje manje ili vie
kondenzatora. Ovaj sistem se postavlja najee pored glavnog razvodnog ormana, na koji se i prikljuuje i tako
kompenzuje reaktivnu energiju celog postrojenja.
Meovita kompenzacija objedinjuje sva tri prethodno navedena naina kompenzacije. Primenjuje se kod
izuzetno velikih pogona sa velikim brojem motora, pa se za odreene pogone sa specifinim karakteristikama primenjuje
odgovarajui vid kompenzacije.
Potrebna snaga kondenzatora za kompenzaciju reaktivne energije moe se odrediti na nekoliko naina

poznavanjem parametara potroaa u pogonu moe se izraunati njihova reaktivna snaga na osnovu koje
se odreuje snaga kondenzatorskih baterija,
primenom specijalnih mernih ureaja, mrenih analizatora, moe se u toku rada pogona izmeriti reaktivna
energija koju povlai pogon, pa se na osnovu merenja moe odrediti potrebna snaga kondenzatorskih
baterija, i
na osnovu mesenog rauna za utroenu elektrinu energiju. Na osnovu obraunatog utroka aktivne i
reaktivne energije, kao i angaovane snage moe se odrediti potrebna snaga kondenzatorskih baterija za
kompenzaciju reaktivne energije u pogonu.

Strana 3 od 6

EFEKTI PRIMENE SISTEMA ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE ENERGIJE

3. PRORAUN POTREBNE SNAGE KONDENZATORA ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE ENERGIJE U JEDNOM

INDUSTRIJSKOM POGONU I ANALIZA EFEKATA PRIMENE KOMPENZACIJE REAKTIVNE ENERGIJE
Izraunaemo potrebnu snagu kondenzatorskih baterija za kompenzaciju reaktivne energije u fabrici za preradu
(reciklau) plastike BRZAN-PLAST u Brzanu, na osnovu merenja svih parametara elektrine mree u samoj fabrici.
Merenja su izvrena 30.05.2008. godine, mrenim analizatorom COMAR FFT-01. Pri merenjima svi sistemi bitni za
procenu kvaliteta elektrine mree su bili u pogonu. Kompletni rezultati merenja su dati u tabelama u prilogu.
Za proraun potrebne snage kondenzatora za kompenzaciju reaktivne energije u pogonima BRZAN-PLAST-a, iz
dobijenih rezultata izdvojili smo maksimalne merene vrednosti, kako bismo analizirali najnepovoljniji sluaj. Te vrednosti
su date u sledeoj tabeli:

Naziv izvoda (sistema)

Veliki mikser
Ekstruder 4m
Novo pranje do zida
Pranje folija
Pranje PET I
Pranje PET II
Brizgaljka

Merena aktivna snaga

kW
302
33
166
192
67,5
44
Nije radila

Merena reaktivna snaga

kVAr
132
7
114
86
73,5
45

Faktor snage cos

804,5

457,5

0,87

UKUPNO

0,91
0,78
0,80
0,87
0,67
0,66

Takoe, merenjem je na izvodu za EKSTRUDER 4m ustanovljen izuzetno visok nivo harmonijske izoblienosti
struje THD (I) od itavih 93,8%. Visok nivo harmonika je prisutan zbog prisustva elektronskih konvertora za napajanje
motora ekstrudera. Raspodela harmonika u talasnom obliku struje na izvodu za EKSTRUDER 4m je data na sledeem
dijagramu:

120
100
80
60
40
20

A
1[
21
]

A
1[
19
]

A
1[
17
]

A
1[
15
]

A
1[
13
]

A
1[
11
]

A
1[
9]

A
1[
7]

A
1[
5]

A
1[
3]

A
1[
1]

Na ostalim izvodima nije ustanovljeno vee prisustvo harmonika u talasnim oblicima struje i napona
(izoblienje se kree u rasponu od 0,4% do 3%).

Strana 4 od 6

EFEKTI PRIMENE SISTEMA ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE ENERGIJE

Napraviemo procenu trokova za reaktivnu energiju na osnovu rezultata merenja. Trenutne cene reaktivne
energije za merenje elektrine energije na naponskom nivou 10kV (to je sluaj u BRZAN PLAST-u) su 0,263 din/kVArh
za cos >0,95 i 0,526din/kVArh za cos loiji od 0,95.
Pri proceni mesenog utroka za reaktivnu energiju usvojiemo sledee pretpostavke smatraemo da pogon
uveg radi sa izmerenom angaovanom snagom (i aktivnom i reaktivnom), ali emo uzeti i da je cena za reaktivnu
energiju 0,263 din/kVArh, tako da moemo rei da posmatramo optimalan sluaj.
Za jednu smenu pogon radi 8h. Za to vreme potroi se 457,5kVAr x 8h = 3660kVArh. Ako pretpostavimo
da je cos > 0,95 (a nije, jer je 0,87 rezultati merenja), i uzmemo niu cenu za reaktivnu energiju, dobijamo troak
za reaktivnu energiju za jednu smenu u iznosu od 3660kVArh x 0,263din/kVArh = 962,58din. + PDV(18%).
Ukoliko pogon radi tri smene dolazimo do cifre od 962,58 din x 3 = 2887,74 din + PDV(18%) dnevno,
odnosno 75081,24 dinara mesenog troka + PDV(18%) za reaktivu energiju. Dobijen iznos je procenjen na
osnovu rezultata merenja i posmatranog sluaja da pogon radi u tri smene 26 dana meseno. Stvaran iznos troka za
reaktivnu energiju moe biti i manji (u sluaju da pogon ne radi punim kapacitetom, ili da ne radi sve vreme), a moe
biti i vei (ukoliko se uzme u obzir da e se deo reaktivne energije obraunati po ceni od 0,526din, tj. za cos loiji od
0,95). Tane vrednosti troka za reaktivnu energiju mogu se proitati sa rauna Elektrodistribucije za utroenu
elektrinu energiju. Za bilo kakve procene i proraune potrebno je uzeti u obzir maksimalan radni kapacitet pogona, to
je i u ovom sluaju primenjeno.
Ugradnjom sistema za kompenzaciju reaktivne energije (kondenzatorskih baterija), moe se potrebna
reaktivna snaga (457,5kVAr) obezbediti u samom pogonu, tj. ugradnjom sistema za kompenzaciju reaktivne energije,
reaktivna energija se ne preuzima iz mree Elektrodistribucije, pa ne prolazi ni kroz brojilo (pa nema ni trokova za
reaktivnu energiju, odnosno taj troak je sveden na 3-4%).
Ugradnjom sistema za kompenzaciju reaktivne energije nisu dobici samo na finansijskom planu.
Kompenzacijom reaktivne energije rastereuje se transformator, pa se u konkretnom sluaju moe oekivati
rastereenje transformatora u priblinom iznosu od oko 100kVA. Direktna dobit u rastereenju transformatora je i
osloboenje kapaciteta za prikljuak novih potroaa i poboljanje naponskih prilika u mrei. Naime, smanjenjem
optereenja transformatora moe se oekivati smanjenje padova napona u mrei (tj. vii napon). Poveanjem napona
smanjila bi se struja, odnosno smanjio bi se utroak aktivne energije. Ovo smanjenje aktivne energije je u malom
iznosu, ali je realno. Jo jedan benefit je pored rastereenja transformatora i rastereenje visokonaponskih kablova.
Da bi se reaktivna energija u pogonu iskompenzovala potrebno je odraditi centralnu kompenzaciju u trafo
stanici (neto vie o centralnoj kompenzaciji u uvodnom tekstu ovog elaborata), odnosno potrebno je instalirati sistem
za kompenzaciju reaktivne energije snage jednake reaktivnoj snazi koja se povlai u pogonu (tj. 457,5kVAr na osnovu
rezultata merenja). Ova snaga je izraunata pesimistiki, tj. sabrane su maksimalne snage pojedinih pogona, ne
uzimajui u obzir faktor jednovremenosti. Ukoliko uzmemo u obzir da ne rade svi pogoni istovremeno, ili ne rade
istovremeno punim kapacitetom doli bismo do neto manjeg iznosa za potrebnu snagu kompenzacije. Meutim, kako je
mogua dogradnja jo nekih sistema na postojei trafo (poveanje optereenja), i kako je sa tehnike strane opravdano
posmatrati najnepovoljniji sluaj moemo usvojiti za potrebnu snagu kompenzacije prvu veu standardnu vrednost od
izmerene snage tj. Qk=500kVAr.
Sistem za kompenzaciju je automatski sistem, odnosno meri trenutnu potrebnu reaktivnu snagu u pogonu i
naosnovu toga ukljuuje potreban broj kondenzatorskih stepeni. to je vei broj stepeni dobijamo finiju regulaciju,
odnosno smanjujemo verovatnou da neki deo reaktivne energije ne bude iskompenzovan. Sistem bi se postavio u trafo
stanicu odmah do postojeeg niskonaponskog (NN) razvodnog bloka i povezao na sabirnice u NN bloku. Pre konanog
definisanja sistema za kompenzaciju reaktivne energije potrebno je tano definisati budue stanje trafo-stanice da li
e se dodavati jo jedan trafo i kada, da li e transformatori raditi u paralelnom radu, i slini detalji kako bi se
projektovao sistem koji e zadovoljiti i sva budua pogonska stanja u trafo-stanici, ili koji bi bio spreman na eventualne
izmene kako bi se prilagodio nekom buduem stanju u trafo stanici.
Strana 5 od 6

EFEKTI PRIMENE SISTEMA ZA KOMPENZACIJU REAKTIVNE ENERGIJE

Jo jedna vana stavka kod projektovanja sistema za kompenzaciju je zatita sistema od prisustva viih
harmonika. Normalno, sistemi za kompenzaciju su predvieni za nivo harmonika od 10%. Postoje i sistemi za vii nivo
prisustva harmonika ali su takvi sistemi dosta skuplji od osnovnog sistema. U pogonu u BRZAN PLASTU je izraeno
prisustvo harmonika na samo jednom tehnolokom izvodu EKSTRUDER 4m, dok je na ostalim izvodima prisustvo viih
harmonika (tj. izoblienje napona i struje) u zanemarivom iznosu. Sa tehnike, a pogotovu sa ekonomske strane bilo bi
neopravdano ugraivati sistem za kompenzaciju reaktivne energije predvien za visok nivo harmonijskog izoblienja.
Zbog toga se kao opravdano reenje namee filtracija viih harmonika na problematinom pogonu (EKSTRUDER 4m), a
da se u trafo-stanici ugradi sistem za kompenzaciju predvien za osnovni nivo zatite od harmonika (do 10%
harmonijskog izoblienja).

Strana 6 od 6