"Slubeni glasnik RS", br.

47/2003

ZAKON
O PLANIRANJU I IZGRADNJI

I. OSNOVNE ODREDBE

Predmet ureivanja

lan 1.
Ovim zakonom ureuju se: uslovi i nain planiranja i ureenja prostora, ureivanja i
korienja graevinskog zemljita i izgradnje objekata; osniva se Republika agencija za
prostorno planiranje; ureuje vrenje nadzora nad primenom odredaba ovog zakona;
ureuju i druga pitanja od znaaja za planiranje i ureenje prostora, korienje
graevinskog zemljita i izgradnju objekata.

Pojmovi

lan 2.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) "javna povrina" jeste prostor utvren planom za objekte ije je korienje, odnosno
izgradnja od opteg interesa, u skladu sa propisima o eksproprijaciji (javni putevi, parkovi,
trgovi, ulice kao i druge povrine u skladu sa posebnim zakonom);
2) "javni objekti od opteg interesa" jesu objekti ije je korienje, odnosno izgradnja od
opteg interesa, u skladu sa propisima o eksproprijaciji (ulice, vodovod, kanalizacija, javna
rasveta, javni objekti u oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne zatite, kulture, sporta,
zatite ivotne sredine, zatite od elementarnih nepogoda, kao i drugi objekti u skladu sa
posebnim zakonom);
3) "regulacija" jeste utvrivanje regulacionih i urbanistikih uslova ureenja prostora na
osnovu plana, odnosno na osnovu pravila urbanistike struke;
4) "nivelacija" jeste utvrivanje nivelacionih tehnikih uslova ureenja prostora na osnovu
plana, odnosno na osnovu pravila urbanistike struke;
5) "stepen ili indeks izgraenosti" jeste kolinik graevinske bruto povrine objekata i
povrine parcele (lokacije, bloka, zone) izraene u istim mernim jedinicama;
6) "stepen ili indeks zauzetosti" jeste kolinik zauzete (izgraene) povrine na odreenoj
parceli (lokaciji, bloku, zoni) i ukupne povrine parcele (lokacije, bloka, zone) izraene u
istim mernim jedinicama;
7) "grad" jeste naselje koje je kao grad utvreno zakonom;
8) "naselje" jeste izgraeni funkcionalno objedinjen prostor na kome su obezbeeni uslovi
za ivot i rad i za zadovoljavanje zajednikih potreba stanovnika;

9) "selo" jeste naselje ije se stanovnitvo preteno bavi poljoprivredom, a nije sedite
optine;
10) "gradsko naselje" jeste naselje sa elementima gradskog karaktera koje ima razvijene
proizvodne i uslune delatnosti, a kao takvo je odreeno prostornim planom;
11) "NUTS" je nomenklatura statistikih teritorijalnih jedinica po standardima Evropske
Unije, odnosno Statistikog zavoda EU u Luksemburgu (EUROSTAT). NUTS 1 ima etiri do
pet miliona stanovnika, odnosno karakter federalne jedinice; NUTS 2 ima jedan do etiri
miliona stanovnika, NUTS 3 ima 100.000 do 1.000.000 stanovnika, NUTS 4 ima 10.000 do
100.000 stanovnika i NUTS 5 ima ispod 10.000 stanovnika;
12) "lokacija" jeste mesto u prostoru na kome se gradi, odnosno obavljaju radovi odreeni
planom ili drugim aktom donetim na osnovu ovog zakona;
13) "regulaciona linija" jeste linija koja deli javnu povrinu od povrina namenjenih za druge
namene;
14) "graevinska linija" jeste linija na, iznad i ispod povrine zemlje i vode, utvrena na
osnovu ovog zakona, do koje je dozvoljeno graenje;
15) "graevinski reon" jeste zemljite koje je odgovarajuim urbanistikim planom
predvieno i odlukom optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda proglaeno za
javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljite namenjeno izgradnji, a koje
moe biti izgraeno ili neizgraeno, ureeno ili neureeno;
16) "izgradnja objekta" jeste skup radnji koji obuhvata: prethodne radove, izradu tehnike
dokumentacije za izgradnju objekta, kontrolu tehnike dokumentacije, pripremne radove za
graenje, graenje objekta i struni nadzor u toku graenja objekta;
17) "tehnika dokumentacija" jeste skup projekata koji se izrauju radi: utvrivanja
koncepcije objekta, razrade uslova, naina izgradnje objekta i za potrebe odravanja
objekta;
18) "idejni projekat" jeste projekat kojim se odreuju: namena, poloaj, oblik, kapacitet,
tehniko-tehnoloke i funkcionalne karakteristike objekta, organizacioni elementi objekta i
izgled objekta;
19) "glavni projekat" jeste projekat kojim se utvruju graevinsko-tehnike, tehnoloke i
eksploatacione karakteristike objekta sa opremom i instalacijama, tehniko-tehnoloka i
organizaciona reenja za gradnju objekta, investiciona vrednost objekta i uslovi odravanja
objekta;
20) "izvoaki projekat" jeste projekat koji sadri razradu svih neophodnih detalja za
graenje objekta prema glavnom projektu;
21) "projekat izvedenog objekta" jeste projekat koji prikazuje izvedeno stanje objekta i
izrauje se za potrebe korienja i odravanja objekta;
22) "objekat" jeste graevina koja predstavlja fiziku, tehniko-tehnoloku ili biotehniku
celinu sa svim instalacijama, postrojenjima i opremom, odnosno same instalacije,
postrojenja i oprema koja se ugrauje u objekat ili samostalno izvodi (zgrade svih vrsta,
saobraajni, vodoprivredni i energetski objekti, unutranja i spoljna mrea i instalacije,
objekti komunalne infrastrukture, industrijski, poljoprivredni i drugi privredni objekti, javne
zelene povrine, objekti sporta i rekreacije, groblja, sklonita i dr.);

23) "putni objekat" jeste most, podputnjak, nadputnjak, propust, galerija, tunel, potporni i
obloni zid, zid za zatitu od buke kao i funkcionalni objekti (granini prelazi, naplatne ili
kontrolne stanice i sl.);
24) "Graenje" jeste izvoenje graevinskih i graevinsko-zanatskih radova, ugradnja
instalacija, postrojenja i opreme;
25) "rekonstrukcija" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na objektu, kojima se: vri
dogradnja; utie na stabilnost i sigurnost objekta; menjaju konstruktivni elementi; menja
tehnoloki proces; menja spoljni izgled objekta; poveava broj funkcionalnih jedinica; utie
na bezbednost susednih objekata, saobraaja i ivotne sredine; menja reim voda; utie na
zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra, evidentirane nepokretnosti, dobra koje
uiva prethodnu zatitu, njegove zatiene okoline, osim konzervatorsko-restauratorskih
radova;
26) "dogradnja" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova kojima se izgrauje novi
prostor uz, ispod ili nad postojeim objektom i sa njim ini funkcionalnu ili tehniku celinu;
27) "adaptacija" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima
se vri promena organizacije prostora u objektu, zamena ureaja, postrojenja, opreme i
instalacija istog kapaciteta, kojima se ne utie na stabilnost i sigurnost objekta, ne menjaju
konstruktivni elementi, ne menja spoljni izgled i ne utie na bezbednost susednih objekata,
saobraaja i ivotne sredine;
28) "sanacija" jeste izvoenje graevinskih i drugih radova na postojeem objektu kojima
se vri popravka ureaja, postrojenja i opreme, odnosno zamena konstruktivnih elemenata
objekta, kojima se ne menja spoljni izgled, ne utie na bezbednost susednih objekata,
saobraaja i ivotne sredine i ne utie na zatitu prirodnog i nepokretnog kulturnog dobra,
evidentirane nepokretnosti, dobra koje uiva prethodnu zatitu, njegove zatiene okoline,
osim konzervatorsko-restauratorskih radova;
29) "pomoni objekat" jeste objekat koji slui korienju stambenog i drugog objekta, a
gradi se na istoj graevinskoj parceli (ostave, septike jame, bunari, ograde, i sl.) i
pojedinani elektrodistributivni stubovi i tipske transformatorske stanice 10/0,4 kV;
30) "investitor" jeste lice za ije potrebe se gradi objekat, odnosno koje finansira izgradnju
objekta i na ije ime se izdaje odobrenje za izgradnju.

II. PROSTORNO PLANIRANJE

Naela za ureenje prostora

lan 3.
Ureenje prostora zasniva se na naelima:
1) odrivog razvoja, realnih potreba, dinamizma i kooperacije izmeu teritorijalnih jedinica i
dostupnosti javnim sektorima;
2) poveanja efikasnosti i odgovornosti u oblasti korienja, upravljanja, zatite i
unapreenja prostora;
3) obezbeivanja javnosti u postupku donoenja planova;

4) podsticanja ravnomernosti teritorijalnog razvoja Republike Srbije i ouvanja kvaliteta i

raznovrsnosti raspoloivih prirodnih i stvorenih resursa;
5) usklaenosti socijalnog razvoja, ekonomske efikasnosti i zatite i revitalizacije ivotne
sredine i zatite prirodnih, kulturnih i istorijskih vrednosti;
6) realizacije razvojnih prioriteta i obezbeivanja racionalnog korienja neobnovljivih
prirodnih resursa;
7) saradnje izmeu Republike, jedinica lokalne samouprave i teritorijalne autonomije, javnih
preduzea i ustanova, nevladinih organizacija i drugih uesnika u prostornom razvoju;
8) izbora i definisanja strategijskih prioriteta prostornog razvoja kao osnova za planiranje i
ureenje prostora na nivou teritorijalnih jedinica;
9) usaglaenosti sa evropskim normativima i standardima u oblasti planiranja i ureenja
prostora radi stvaranja uslova za transgraninu i meunarodnu saradnju i ukljuivanje
Republike Srbije u procese evropskih integracija.

Republika agencija za prostorno planiranje

Osnivanje

lan 4.
Radi obezbeivanja uslova za efikasno sprovoenje i unapreivanje politike planiranja i
ureenja prostora u Republici Srbiji, osniva se Republika agencija za prostorno planiranje
(u daljem tekstu: Agencija), kao samostalna organizacija koja vri javna ovlaenja u
skladu sa ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog zakona.
Agencija za svoj rad odgovara Vladi Republike Srbije, u skladu sa zakonom.

Pravni status
lan 5.
Agencija ima status pravnog lica sa pravima, obavezama i odgovornostima utvrenim
zakonom i statutom.
Agencija posluje u skladu sa propisima o javnim slubama.
Agencija ima iro raun.

Sedite

lan 6.
Sedite Agencije je u Beogradu.
Agencija ima organizacionu jedinicu u seditu organa autonomne pokrajine, a moe ih imati
i u drugim mestima, u skladu sa statutom.

Sredstva za osnivanje i rad Agencije

lan 7.
Sredstva za osnivanje i rad Agencije obezbeuju se iz:
1) budeta Republike Srbije;
2) prihoda koje ostvari obavljanjem poslova iz svoje nadlenosti;
3) donacija, priloga i sponzorstva domaih i stranih pravnih i fizikih lica;
4) drugih izvora, u skladu sa zakonom.

Nadlenost Agencije

lan 8.
Agencija je nadlena da:
1) priprema, koordinira, prati izradu i predlae Strategiju prostornog razvoja Republike
Srbije i prati sprovoenje Strategije prostornog razvoja Republike Srbije;
2) uestvuje u izradi ema prostornog razvoja i koordinira rad nadlenih ministarstava u
pripremi ema prostornog razvoja;
3) priprema, koordinira, prati izradu i predlae prostorni plan podruja posebne namene, u
saradnji sa nadlenim ministarstvima i drugim organima i organizacijama;
4) obavlja poslove strune kontrole prostornog plana podruja posebne namene i
regionalnog prostornog plana, ako zakonom nije drugaije odreeno;
5) ostvaruje meunarodnu saradnju u oblasti prostornog planiranja;
6) prua strunu pomo u izradi planova;
7) uspostavlja jedinstven informacioni sistem o stanju u prostoru;
8) vodi registar planskih dokumenata za teritoriju Republike Srbije;
9) priprema i realizuje programe edukacije za potrebe izrade planskih dokumenata;
10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.

Organi Agencije

lan 9.
Organi Agencije su savet, direktor i nadzorni odbor.
Predsednika i lanove saveta i nadzornog odbora, kao i direktora, imenuje i razreava Vlada
Republike Srbije.

Predsednik i lanovi saveta i nadzornog odbora, kao i direktor, imenuju se na period od

etiri godine, s tim to isto lice ne moe biti imenovano vie od dva puta.

Savet

lan 10.
Savet Agencije (u daljem tekstu: Savet) ima 11 lanova koji se imenuju iz reda uglednih
strunjaka iz oblasti koje su od znaaja za obavljanje poslova iz nadlenosti Agencije, na
predlog nadlenih ministarstava.

Direktor

lan 11.
Direktor:
1) zastupa Agenciju;
2) organizuje rad i rukovodi Agencijom;
3) predlae akte koje donosi Savet;
4) izvrava odluke Saveta i preduzima mere za njihovo sprovoenje;
5) stara se o zakonitosti rada i odgovara za korienje i raspolaganje imovinom Agencije;
6) donosi akt o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, predlae program
rada, vri i druge poslove utvrene zakonom i statutom.

Nadzorni odbor

lan 12.
Nadzorni odbor ima predsednika i dva lana.
Nadzorni odbor:
1) vri nadzor nad zakonitou rada Agencije;
2) pregleda godinji izvetaj o poslovanju i zavrni raun Agencije;
3) obavlja i druge poslove utvrene zakonom i statutom.
O rezultatima izvrenog nadzora, nadzorni odbor najmanje jednom godinje podnosi
izvetaj nadlenom ministarstvu koje, u roku od 15 dana od dana prijema izvetaja, o
rezultatima izvrenog nadzora obavetava Vladu Republike Srbije.

Opti akti

lan 13.
Opti akti Agencije su statut, pravilnik i drugi opti akti.
Statut je osnovni opti akt Agencije.
Statut donosi Savet, uz miljenje izvrnog organa autonomne pokrajine i uz saglasnost
Vlade Republike Srbije.
Statut sadri odredbe o:
1) delatnosti Agencije;
2) nainu obavljanja poslova;
3) unutranjoj organizaciji;
4) organima i njihovom delovanju;
5) zastupanju Agencije;
6) pravima, obavezama i odgovornostima zaposlenih;
7) drugim pitanjima od znaaja za rad Agencije.

Obavljanje pojedinih strunih i drugih poslova

lan 14.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova iz svoje nadlenosti, Agencija moe angaovati
druga pravna i fizika domaa ili strana lica, u skladu sa zakonom.

Nadzor nad radom Agencije

lan 15.
Nadzor nad radom Agencije vri ministarstvo nadleno za poslove prostornog planiranja.
Agencija, najmanje dva puta godinje, podnosi Vladi Republike Srbije izvetaj o radu, preko
ministarstva nadlenog za poslove prostornog planiranja.

Vrste planskih dokumenata

lan 16.
Planski dokumenti su:
1) Strategija prostornog razvoja Republike Srbije;
2) eme prostornog razvoja;

3) prostorni plan podruja posebne namene;

4) regionalni prostorni plan;
5) prostorni plan optine.
Planski dokumenti iz stava 1. ta. 2, 3, 4. i 5. ovog lana, moraju biti meusobno usaglaeni
i u skladu sa Strategijom prostornog razvoja Republike Srbije.

Strategija prostornog razvoja Republike Srbije

lan 17.
Strategija prostornog razvoja Republike Srbije (u daljem tekstu: Strategija) donosi se za
teritoriju Republike Srbije (evropski NUTS 1 standard veliine prostornih jedinica).
Strategijom se odreuju dugoroni ciljevi prostornog planiranja i razvoja u skladu sa
ukupnim ekonomskim, socijalnim, ekolokim i kulturno-istorijskim razvojem.
Strategijom se posebno definiu pitanja, oblasti i modaliteti transgranine i meunarodne
saradnje u oblasti prostornog planiranja i razvoja.
Strategiju donosi Narodna skuptina Republike Srbije, na predlog Vlade Republike Srbije.
Strategija se objavljuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

eme prostornog razvoja

lan 18.
eme prostornog razvoja (u daljem tekstu: eme) su planski dokumenti kojima se blie
odreuje prostorni razvoj pojedinih oblasti za koje su osnove prostornog razvoja utvrene u
Strategiji i to: visokog obrazovanja i nauno-istraivakog rada; kulture; zdravstva i
socijalne zatite; informacija i telekomunikacija; multimodalnog transporta; rudarstva i
energetike; kapitalne privrede; prirodnih i ruralnih podruja; sporta i rekreacije.
eme pripremaju nadlena ministarstva u saradnji sa Agencijom.
eme donosi Vlada Republike Srbije, na predlog nadlenog ministarstva, uz pribavljeno
miljenje Agencije.

Prostorni plan podruja posebne namene

lan 19.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi se za: podruje nacionalnog parka;
podruje koje, zbog svojih karakteristika, ima posebnu namenu koja zahteva poseban reim
organizacije, ureenja, korienja i zatite prostora; podruje odreeno Strategijom,
odnosno regionalnim prostornim planom, odnosno podruje za koje organ nadlean za
donoenje plana utvrdi da postoji potreba planiranja njegovog ureenja tom vrstom plana.

Prostorni plan podruja posebne namene se po pravilu izrauje i za prostore i prostorne

celine na kojima se predvia izgradnja objekata ili sistema od nacionalnog interesa, kao i za
objekte iz lana 89. stav 4. ovog zakona.
Prostorni plan podruja posebne namene iz stava 2. ovog lana izrauje se na osnovu
prethodne studije opravdanosti.
Prostorni plan podruja posebne namene donosi Vlada Republike Srbije na predlog Agencije,
a za podruja na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine na predlog
organizacione jedinice u seditu organa autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije.

Regionalni prostorni plan

lan 20.
Regionalni prostorni plan donosi se za teritoriju autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan iz stava 1. ovog lana donosi skuptina autonomne pokrajine.
Regionalni prostorni plan moe da se donese i za podruje prostornih jedinica veliine
evropski NUTS 2 i 3 standard.
Prostorni plan iz stava 3. ovog lana donosi Vlada Republike Srbije na predlog Agencije, a za
podruja na teritoriji autonomne pokrajine skuptina autonomne pokrajine na predlog
organizacione jedinice u seditu organa autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije, ako
zakonom nije drugaije propisano.
Regionalni prostorni plan za podruje grada Beograda donosi Skuptina grada Beograda, uz
prethodno pribavljeno miljenje Agencije, ako zakonom nije drugaije propisano.

Prostorni plan optine

lan 21.
Prostorni plan optine donosi se za podruje optine.
Prostorni plan optine donosi skuptina optine.
Dve ili vie optina (do evropskog NUTS 4 standarda veliine prostornih jedinica) mogu
doneti prostorni plan za podruje tih optina.
Postupak izrade i donoenja prostornog plana iz stava 3. ovog lana ureuje se
sporazumom optina, u skladu sa zakonom.

Sadrina planskih dokumenata

lan 22.

Strategija sadri naroito: naela i ciljeve prostornog razvoja teritorije Republike Srbije;
osnove za usklaivanje i usmeravanje prostornog razvoja; organizaciju prostora Republike
Srbije; razvojne prioritete; teritorijalne celine zajednikih prostornih i razvojnih obeleja za
koje e se donositi prostorni planovi.
Ostalim planskim dokumentima razrauju se naela prostornog ureenja i utvruju ciljevi
prostornog razvoja, organizacija, zatita, korienje i namena prostora, kao i drugi elementi
od znaaja za prostornu celinu za koju se radi prostorni plan.
Planski dokumenti iz stava 2. ovog lana sadre tekstualni deo i grafiki prikaz, koji
predstavljaju celinu planskih reenja i rade se u analognom i digitalnom obliku.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja blie propisuje sadrinu, nain i
postupak izrade Strategije i ostalih planskih dokumenata.

lan 23.
Strategija i ostali planski dokumenti donose se za period od najmanje 10 godina.

Postupak za izradu planskih dokumenata

Odluka o izradi planskog dokumenta

lan 24.
Izradi Strategije, ema i prostornih planova podruja posebne namene pristupa se na
osnovu odluke Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada).
Odluku o izradi Strategije i prostornih planova podruja posebne namene, Vlada donosi na
predlog Agencije.
Odluku o izradi eme, Vlada donosi na predlog nadlenog ministarstva, po prethodno
pribavljenom miljenju Agencije.
Odluku o izradi prostornog plana podruja posebne namene za podruja na teritoriji
autonomne pokrajine donosi organ nadlean za njegovo donoenje na predlog organizacione
jedinice u seditu organa autonomne pokrajine uz saglasnost Agencije.
Odluku o izradi regionalnog prostornog plana donosi organ nadlean za njegovo donoenje,
po prethodno pribavljenom miljenju Agencije.
Odluku o izradi prostornog plana optine donosi organ nadlean za njegovo donoenje, po
prethodno pribavljenom miljenju Komisije za planove iz lana 34. ovog zakona.
Odluka o izradi planskog dokumenta sadri podatke o vrsti dokumenta koji se radi, cilju
donoenja planskog dokumenta, podruju koje je obuhvaeno planskim dokumentom, roku
izrade planskog dokumenta, izvoru sredstava za izradu planskog dokumenta, mestu
odravanja javnog uvida i dr.
Odluka o izradi planskog dokumenta iz st. 1-6. ovog lana objavljuje se u "Slubenom
glasniku Republike Srbije", odnosno pokrajinskom, odnosno optinskom slubenom glasilu.

Program za izradu planskog dokumenta

lan 25.
Odluka o izradi planskog dokumenta priprema se na osnovu programa za izradu planskog
dokumenta, koji je sastavni deo odluke.
Program iz stava 1. ovog lana sadri vrstu planskog dokumenta, granice planskog
podruja, dinamiku i finansijska sredstva, pregled postojee dokumentacije i podloga od
znaaja za izradu prostornog plana, ciljeve, potencijale, ogranienja, konflikte, razvojne
prioritete, kao i druga pitanja od znaaja za izradu planskog dokumenta.
Program za izradu Strategije i prostornog plana podruja posebne namene priprema
Agencija.
Program za izradu regionalnog prostornog plana priprema nadleni organ, u saradnji sa
Agencijom, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Program za izradu prostornog plana optine priprema nadlena optinska uprava, odnosno
preduzee iz lana 27. ovog zakona, u saradnji sa Komisijom za planove iz lana 34. ovog
zakona.

Ustupanje izrade planskog dokumenta

lan 26.
Ustupanje izrade planskog dokumenta vri se javnim oglaavanjem, koje sprovodi organ
nadlean za donoenje planskog dokumenta preko Agencije, odnosno Komisije za planove iz
lana 34. ovog zakona.

Izrada planskog dokumenta

lan 27.
Planska dokumenta moe da izrauje preduzee, odnosno drugo pravno lice koje je upisano
u odgovarajui registar za obavljanje poslova prostornog planiranja i izrade planskih
dokumenata (u daljem tekstu: nosilac izrade plana).
Izradom planskog dokumenta rukovodi odgovorni planer.

Odgovorni planer

lan 28.
Odgovorni planer moe biti lice sa visokom strunom spremom i najmanje pet godina
radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi planskih dokumenata, preporuke
najmanje dva odgovorna planera ili Inenjerske komore i poloen struni ispit.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju,
izradi ili saradnji na izradi najmanje dva planska dokumenta.

Kontrola planske dokumentacije i javni uvid

Struna kontrola

lan 29.
Pre podnoenja predloga planskog dokumenta organu nadlenom za njegovo donoenje,
planski dokument podlee strunoj kontroli i izlae se na javni uvid.
Struna kontrola obuhvata proveru usklaenosti planskog dokumenta sa odlukom o
njegovoj izradi i proveru opravdanosti planskog reenja, proveru usklaenosti planskog
dokumenta sa zakonom, standardima i normativima i drugim propisima donetim na osnovu
zakona.
Strunu kontrolu Strategije obavlja komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove
prostornog planiranja.
Strunu kontrolu prostornog plana podruja posebne namene i regionalnog prostornog plana
vri Agencija, ako zakonom nije drugaije odreeno.
Strunu kontrolu prostornog plana optine vri Komisija za planove iz lana 34. ovog
zakona.
Kontrolu usklaenosti prostornog plana optine sa ovim zakonom i planskim dokumentima
kada nije donet regionalni plan, vri komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove
prostornog planiranja.
O izvrenoj strunoj kontroli sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenoj kontroli, sa
svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 7. ovog lana dostavlja se nosiocu izrade plana, koji je duan da u roku od
30 dana od dana dostavljanja izvetaja postupi po datim primedbama.

Javni uvid

lan 30.
Izlaganje
Izlaganje
30 dana
Agencija,

planskog dokumenta na javni uvid vri se posle izvrene strune kontrole.

planskog dokumenta na javni uvid oglaava se u dnevnom i lokalnom listu i traje
od dana oglaavanja. O izlaganju planskog dokumenta na javni uvid stara se
odnosno Komisija za planove iz lana 34. ovog zakona.

O izvrenom javnom uvidu sastavlja se izvetaj, koji sadri podatke o izvrenom javnom
uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 2. ovog lana sastavni je deo obrazloenja planskog dokumenta.
Ministar nadlean za poslove prostornog planiranja blie propisuje nain vrenja strune
kontrole planskog dokumenta, kao i uslove i nain njegovog izlaganja na javni uvid.

Ugovor o implementaciji

lan 31.
Sastavni deo prostornog plana podruja posebne namene, regionalnog prostornog plana i
prostornog plana optine je ugovor o implementaciji.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito obaveze potpisnika u pogledu uslova za
pristup odgovarajuim fondovima (prema specificiranim planskim reenjima i merama), kao
i dinamiku i nain obezbeivanja sredstava za njihovu realizaciju.
Ugovor o implementaciji regionalnog prostornog plana i prostornog plana optine, zakljuuju
organ nadlean za donoenje plana i uesnici u realizaciji planskih reenja, za period od
etiri godine.
Ugovor o implementaciji prostornog plana podruja posebne namene zakljuuju Vlada,
odnosno autonomna pokrajina, optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd i drugi
uesnici u realizaciji planskih reenja za podruje za koje se plan donosi, ako zakonom nije
drugaije propisano.

Provera reenja
lan 32.
Provera reenja i utvrivanje potrebe da se pristupi izmenama prostornog plana podruja
posebne namene, regionalnog prostornog plana i prostornog plana optine, vri organ
nadlean za njegovo donoenje, po isteku roka predvienog ugovorom o implementaciji,
odnosno najmanje svake etiri godine.

III. URBANISTIKO PLANIRANJE

Ciljevi ureenja naselja

lan 33.
Planiranjem i ureenjem prostora i naselja obezbeuje se:
1) prostorna organizacija naselja, kojom se stvaraju kvalitetniji ivotni uslovi;
2) ouvanje i unapreenje ukupnog graditeljskog naslea, tradicije graditeljstva i stvorenih
vrednosti naselja;
3) dopuna postojeih i stvaranje novih urbanih vrednosti;
4) obnova i rekonstrukcija istorijskih i ambijentalnih celina;
5) ouvanje zemljita pogodnog za poljoprivredu, prirodnih vrednosti i ivotne sredine tog
naselja, susednog naselja i regiona;
6) usklaenost izgradnje infrastrukture i drugog ureenja javnog graevinskog zemljita.

Komisija za planove

lan 34.
Radi pruanja strune pomoi za obavljanje poslova u postupku izrade prostornog plana
optine, izrade i sprovoenja urbanistikih planova, kao i davanja strunog miljenja o
idejnim projektima po zahtevu optinske uprave, organ nadlean za donoenje prostornog,
odnosno urbanistikog plana obrazuje Komisiju za planove (u daljem tekstu: Komisija).
Predsednik i lanovi Komisije imenuju se iz reda uglednih strunjaka za oblast prostornog
planiranja i urbanizma i drugih oblasti koje su od znaaja za obavljanje strunih poslova u
oblasti planiranja i ureenja prostora i izgradnje. Jedna treina lanova Komisije sa
odgovarajuom licencom imenuje se na predlog ministra nadlenog za poslove urbanizma i
graevinarstva, a za komisije za planove koji se donose na teritoriji autonomne pokrajine,
na predlog pokrajinskog sekretara nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva uz
saglasnost ministra nadlenog za poslove urbanizma i graevinarstva.
Mandat predsednika i lanova Komisije traje etiri godine, s tim to isto lice ne moe biti
imenovano vie od dva puta.
Broj lanova, nain rada, sastav i druga pitanja od znaaja za rad Komisije, odreuju se
aktom o obrazovanju Komisije.
Za obavljanje pojedinih strunih poslova za potrebe Komisije, organ nadlean za
obrazovanje Komisije moe angaovati druga pravna i fizika domaa ili strana lica.
Vrste urbanistikih planova

lan 35.
Urbanistiki planovi su:
1) opti urbanistiki planovi;
2) regulacioni planovi.
Opti urbanistiki planovi su generalni plan i plan opteg ureenja.
Regulacioni planovi su plan generalne regulacije i plan detaljne regulacije.

Sadrina urbanistikih planova

Generalni plan

lan 36.
Generalnim planom odreuje se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenja naselja.
Generalni plan se donosi za grad, odnosno grad Beograd.
Generalni plan moe se doneti i za gradska i ostala naselja.

Generalnim planom ureuju se i utvruju, naroito:

1) graevinski reoni;
2) namene povrina koje su preteno planirane u graevinskom reonu;
3) pravci, koridori i kapaciteti za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i
drugu infrastrukturu;
4) zone ili celine za koje e se raditi urbanistiki planovi i zone ili celine za koje generalni
plan sadri ista pravila graenja.

Plan opteg ureenja

lan 37.
Planom opteg ureenja odreuje se dugorona projekcija razvoja i prostornog ureenja
naselja, osnovna regulacija i pravila graenja.
Plan opteg ureenja donosi se za manja naselja i sela, za koja se ne donosi generalni plan
ili plan generalne regulacije.
Plan opteg ureenja donosi se i za delove naselja, ako je tako odreeno generalnim
planom ili planom generalne regulacije.
Planom opteg ureenja utvruju se naroito:
1) namene povrina koje su preteno planirane u graevinskom reonu;
2) pravci i koridori za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i drugu
infrastrukturu;
3) zone ili celine sa istim pravilima graenja.

Plan generalne regulacije

lan 38.

Plan generalne regulacije donosi se za naselja za koja se ne donese generalni plan, kao i za
manja naselja i sela, za koja se ne donese plan opteg ureenja.
Planom generalne regulacije koji se radi za celo naselje odreuje se dugorona projekcija
razvoja i prostornog ureenja naselja, kao i pravila regulacije, ureenja i graenja.
Plan iz stava 1. ovog lana moe da se donese za deo naselja, ako je tako odreeno
generalnim planom.

Plan generalne regulacije odreuje, odnosno blie razrauje:

1) podelu graevinskog reona na javno graevinsko zemljite i ostalo graevinsko zemljite;
2) trase, koridore i kapacitete za saobraajnu, energetsku, vodoprivrednu, komunalnu i
drugu infrastrukturu;
3) visinske kote raskrsnica ulica (nivelacioni plan);
4) namene povrina koje su preteno planirane u graevinskom reonu;
5) podelu na zone ili celine sa istim pravilima graenja;
6) lokacije za javne objekte.
Plan detaljne regulacije

lan 39.
Plan detaljne regulacije donosi se za delove naselja, u skladu sa generalnim planom,
odnosno planom generalne regulacije.
Plan detaljne regulacije moe da se donese i za celo naselje, u kom sluaju se ne donosi
plan generalne regulacije.
Plan detaljne regulacije moe da se donese i za izgradnju objekata iz lana 89. stav 4. ovog
zakona.
Plan iz stava 3. ovog lana izrauje se u skladu sa prostornim planom podruja posebne
namene, odnosno, u naseljenom mestu, na osnovu prethodne studije opravdanosti.
Planom detaljne regulacije, pored elemenata iz lana 38. stav 4. ovog zakona, odreuju se,
odnosno blie se razrauju, naroito:
1) granice javnog graevinskog zemljita sa elementima za obeleavanje na katastarskoj
podlozi;
2) regulacione linije ulica i javnih povrina i graevinske linije;
3) nivelacione kote ulica i javnih povrina (nivelacioni plan).

Sastavni delovi urbanistikih planova

lan 40.
Sastavni delovi urbanistikih planova su:
1) pravila ureenja;
2) pravila graenja;
3) grafiki deo.

Pravila ureenja

lan 41.
Pravila ureenja sadre opis i objanjenje grafikog dela, opte urbanistike uslove i
potrebne elemente definisane programom iz lana 45. stav 3. ovog zakona.
Pravila iz stava 1. ovog lana, zavisno od vrste plana, odreuju:
1) podelu zemljita obuhvaenog planom na javno i ostalo graevinsko zemljite;
2) celine i zone odreene planom;
3) urbanistike uslove za javne povrine i javne objekte;
4) blie odredbe o postrojenjima, objektima i mreama saobraajne, energetske,
vodoprivredne, komunalne i druge infrastrukture, kao i uslove za prikljuenje novih
objekata na mree komunalne infrastrukture po zonama ili celinama iz plana;
5) posebne zahteve, uslove i propise koje je potrebno ispuniti za izdavanje odobrenja za
izgradnju, prema mestu i vrsti objekata za izgradnju;
6) ambijentalne celine od kulturno-istorijskog ili urbanistikog znaaja, kao i popis objekata
za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski ili drugi uslovi;
7) lokacije propisane za dalju plansku razradu, za izradu urbanistikog projekta ili
urbanistikog, odnosno arhitektonskog konkursa;
8) opte i posebne uslove o zatiti ivotne sredine od razliitih vidova zagaenja i zatite
ivota i zdravlja ljudi i zatite od poara, nepogoda i unitavanja;
9) ogranienja za izvoenje odreene vrste radova, odnosno graenje po zonama ili
celinama iz plana.
Regulacioni planovi u pravilima ureenja sadre i srednjoroni program ureivanja javnog
graevinskog zemljita i izvore finansiranja predvienih prioritetnih radova na ureivanju
zemljita.

Pravila graenja

lan 42.
Pravila graenja sadre sve uslove koji se odnose na izgradnju objekata i koji se odreuju
po zonama ili celinama iz plana, prema specifinostima i potrebama naselja.
Pravila iz stava 1. ovog lana odreuju:
1) vrstu i namenu objekata koji se mogu graditi pod uslovima odreenim planom, odnosno
pod posebnim uslovima, kao i vrstu i namenu objekata ija je izgradnja zabranjena u toj
zoni;
2) uslove za obrazovanje graevinske parcele;
3) poloaj objekata u odnosu na regulaciju i u odnosu na granice graevinske parcele;

4) najvee dozvoljene indekse zauzetosti i indekse izgraenosti graevinske parcele;

5) najveu dozvoljenu spratnost i visinu objekata;
6) najmanju dozvoljenu meusobnu udaljenost objekata;
7) uslove za izgradnju drugih objekta na istoj graevinskoj parceli;
8) uslove i nain obezbeivanja pristupa parceli i prostora za parkiranje vozila;
9) uslove zatite susednih objekata;
10) uslove prikljuenja na komunalnu i ostalu infrastrukturu;
11) arhitektonsko, odnosno estetsko oblikovanje pojedinih elemenata objekata (materijali,
fasade, krovovi i sl.);
12) uslove za obnovu i rekonstrukciju objekata;
13) uslove zatite ivotne sredine, tehnike, higijenske, zatite o poara, bezbednosne i
druge uslove;
14) posebne uslove za izgradnju objekata.
Grafiki deo

lan 43.
Grafikim delom plana prikazuju se planirano reenje, regulacija i nivelacija.
Grafiki deo plana iz stava 1. ovog lana izrauje se na auriranom, odnosno overenom
katastarsko-topografskom planu ili na auriranom, odnosno overenom topografskom planu i
auriranom, odnosno overenom katastarskom planu (u daljem tekstu: podloge).
Grafiki deo plana iz stava 2. ovog lana, koji je sastavni deo generalnog plana i plana
generalne regulacije, moe se izraivati i na orto foto podlogama.
Podloge za izradu grafikog dela plana iz stava 2. ovog lana, mogu biti analogne ili
digitalne.

Podloge

lan 44.
Na zahtev optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda (u daljem tekstu: optina),
nadleni organ, odnosno organizacija ustupa postojee kopije topografskog i katastarskog
plana, odnosno digitalne zapise, odnosno katastar podzemnih i nadzemnih vodova, bez
naknade.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, optina je duna da obezbedi auriranje katastarskih
podloga, za period od dana ustupanja podloga do roka predvienog ovim zakonom za
preispitivanje urbanistikog plana.

Visina naknade za auriranje katastarskih podloga iz stava 2. ovog lana utvruje se

propisom kojim se ureuje visina naknade za korienje podataka premera i pruanja
usluga organa nadlenog za poslove premera i katastra nepokretnosti.
Ako optina ne obezbedi auriranje u roku iz stava 2. ovog lana, auriranje katastarskih
podloga obezbedie ministarstvo nadleno za poslove urbanizma o troku optine.

Postupak za izradu urbanistikog plana

Program za izradu plana

lan 45.
Pre donoenja odluke o izradi urbanistikog plana, pristupa se izradi programa za izradu
plana.
Za potrebe izrade programa iz stava 1. ovog lana prikupljaju se podaci o: stanju mree i
kapaciteta javne komunalne infrastrukture; potrebi obnove i rekonstrukcije objekata i
evidentiranih ili zatienih objekata, spomenika kulture i prirode i ambijentalnih celina;
katastarskim i topografskim podlogama za izradu plana; dokumentaciji od znaaja za izradu
plana; potrebi za lokacijama objekata za javnu upotrebu, privrednih i drugih objekata.
Program iz stava 1. ovog lana sadri:
1) predvieni graevinski reon i njegovu podelu na javno i ostalo graevinsko zemljite;
2) podelu na graevinske zone ili celine prema urbanistikim pokazateljima i drugim
karakteristikama;
3) planirane trase, koridore i regulaciju saobraajnica i mrea javne komunalne
infrastrukture;
4) procenu potrebnih sredstava za ureenje saobraajnica i izgradnju javne komunalne
infrastrukture;
5) sve potrebne uslove nadlenih komunalnih organizacija i drugih institucija proistekle iz
koncepta plana, a od uticaja su na realizaciju koncepta plana;
6) ostale podatke i dokumentaciju od znaaja za izradu urbanistikog plana.
Sastavni deo programa iz stava 1. ovog lana je crte sa prikazom koncepta plana i predlog
vrste i granica plana, u skladu sa karakterom i potrebama naselja.

Odluka o izradi urbanistikog plana

lan 46.
Izradi urbanistikog plana pristupa se na osnovu odluke o izradi urbanistikog plana, koju
donosi organ nadlean za njegovo donoenje, odnosno organ koga odredi skuptina optine,
odnosno grada, odnosno grada Beograda, uz prethodno pribavljeno miljenje Komisije.
Odluka o izradi urbanistikog plana sadri podatke o vrsti plana, granici obuhvata plana,
roku izrade plana i sredstvima za izradu plana.
Sastavni deo odluke iz stava 1. ovog lana je program za izradu plana iz lana 45. ovog
zakona.

lan 47.
Odlukom o izradi urbanistikog plana nadleni organ optine moe ograniiti izgradnju u
obuhvatu ili delu obuhvata plana za vreme izrade plana, ali ne due od jedne godine od
dana donoenja odluke o izradi urbanistikog plana.

lan 48.
Predlog odluke o izradi urbanistikog plana i program iz lana 45. ovog zakona, priprema
nadlena optinska uprava u saradnji sa Komisijom.
Nadlena optinska uprava, za poslove iz stava 1. ovog lana, moe angaovati preduzee iz
lana 50. ovog zakona.
Organi, organizacije i preduzea, koji su zakonom ovlaeni da utvruju posebne uslove za
izgradnju objekata i ureenje prostora za koji se plan priprema, duni su da, na zahtev
optinske uprave, dostave sve potrebne podatke i uslove za njegovu izradu, u roku od 30
dana od dana dostavljanja zahteva, bez naknade.

Objavljivanje odluke i ustupanje izrade

lan 49.
Odluka o izradi urbanistikog plana iz lana 46. ovog zakona objavljuje se.
Ustupanje izrade urbanistikog plana vri se u skladu sa posebnim zakonom.

Izrada urbanistikih planova

lan 50.
Urbanistike planove mogu da izrauju preduzea, odnosno druga pravna lica koja su
upisana u odgovarajui registar za obavljanje poslova urbanistikog planiranja i izrade
urbanistikih planova.

Urbanistike planove, pod uslovima propisanim ovim zakonom, moe da izrauje i

preduzee, odnosno druga organizacija, koje osnuje optina za obavljanje poslova
urbanistikog planiranja.
Izradom urbanistikih planova rukovodi odgovorni urbanista.

Odgovorni urbanista

lan 51.
Odgovorni urbanista moe biti lice sa visokom kolskom spremom odgovarajue struke i
najmanje pet godina odgovarajueg radnog iskustva, koje ima strune rezultate na izradi
urbanistikih planova i druge urbanistike dokumentacije ili nagrade na konkursima za
urbanistika reenja, preporuku najmanje dva odgovorna urbanista ili Inenjerske komore i
poloen struni ispit.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatraju se rezultati ostvareni na rukovoenju
ili izradi najmanje dva urbanistika plana.

Kontrola urbanistikog plana i javni uvid

Struna kontrola

lan 52.
Pre podnoenja predloga urbanistikog plana organu nadlenom za njegovo donoenje,
urbanistiki plan podlee strunoj kontroli i izlae se na javni uvid.
Struna kontrola, koju vri Komisija, obuhvata proveru opravdanosti planskog reenja,
proveru usklaenosti urbanistikog plana sa zakonom i drugim propisima donetim na
osnovu zakona, usklaenost plana sa prostornim planom optine, odnosno urbanistikim
planom naselja, urbanistikim standardima i normativima i odlukom o pristupanju izradi
urbanistikog plana.
Kontrolu usklaenosti generalnog plana, odnosno plana generalne regulacije za celo naselje,
sa ovim zakonom i planskim dokumentima, u sluaju kada nije donet prostorni plan optine,
vri komisija koju obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma.
O izvrenoj strunoj kontroli i kontroli iz st. 2. i 3. ovog lana, sastavlja se izvetaj, koji
sadri podatke o izvrenoj kontroli, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 4. ovog lana dostavlja se preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje
je izradilo urbanistiki plan, koje je duno da, u roku od 30 dana od dana dostavljanja
izvetaja, postupi po datim primedbama.

Javni uvid

lan 53.
Posle izvrene strune kontrole i postupanja po datim primedbama, a pre podnoenja
predloga urbanistikog plana organu nadlenom za njegovo donoenje, obavlja se javni
uvid, putem oglaavanja u dnevnom i lokalnom listu. Javni uvid traje najmanje 15 a najdue
30 dana od dana oglaavanja.
O obavljanju javnog uvida stara se nadlena optinska uprava.
Posle obavljenog javnog uvida, Komisija sastavlja izvetaj, koji sadri podatke o izvrenom
javnom uvidu, sa svim primedbama i stavovima po svakoj primedbi.
Izvetaj iz stava 3. ovog lana sastavni je deo obrazloenja predloga plana.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje sadrinu, nain izrade, nain vrenja
strune kontrole urbanistikog plana, kao i uslove i nain stavljanja plana na javni uvid.

Donoenje urbanistikog plana

lan 54.
Urbanistiki plan donosi skuptina optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda, uz
pribavljeno miljenje Komisije.
Doneti urbanistiki plan mora biti dostupan javnosti.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje nain uvida u doneti urbanistiki
plan, overavanja, potpisivanja, dostavljanja, arhiviranja, umnoavanja i ustupanja
urbanistikog plana uz naknadu.

Izmene u dopune urbanistikog plana

lan 55.
Proveru reenja i utvrivanje potrebe da se pristupi izmeni i dopuni urbanistikog plana vri
organ nadlean za njegovo donoenje po isteku roka za koji se donosi srednjoroni program
ureivanja graevinskog zemljita, odnosno najmanje svake etiri godine.
Izmene i dopune urbanistikog plana vre se na nain i po postupku propisanim za njegovo
donoenje.

Izvod iz urbanistikog plana

lan 56.
Na zahtev zainteresovanog lica, nadlena gradska, odnosno optinska uprava, odnosno
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, izdaje izvod iz urbanistikog plana, koji sadri
podatke o urbanistikim uslovima za ureenje prostora utvrenim urbanistikim planom.
Izvod iz urbanistikog plana sadri sve uslove i podatke neophodne za izradu idejnog
projekta, a naroito regulacionu i graevinsku liniju i nivelacione uslove.

Izvod iz urbanistikog plana izdaje se u roku od osam dana od dana podnoenja zahteva, uz
naknadu stvarnih trokova njegovog izdavanja.

Akt o urbanistikim uslovima

lan 57.
Za izgradnju objekata na podruju za koje nije predviena izrada urbanistikog plana, na
zahtev zainteresovanog lica, nadlena gradska, odnosno optinska uprava, odnosno
ministarstvo nadleno za poslove urbanizma, izdaje akt o urbanistikim uslovima u skladu
sa prostornim planom.
Akt iz stava 1. ovog lana za rekonstrukciju kulturnog dobra i izgradnju objekata na
podruju nepokretnog kulturnog dobra ili drugog nepokretnog kulturnog dobra zatienog
na osnovu propisa o zatiti kulturnih dobara, izdaje se u skladu sa uslovima nadlenog
organa, odnosno organizacije nadlene za poslove zatite spomenika kulture.
Uz zahtev iz stava 1. ovog lana podnosi se situacioni plan koji sadri planiranu dispoziciju,
visinu, gabarit i namenu objekta.
Akt iz stava 1. ovog lana sadri pravila graenja, regulacionu i graevinsku liniju,
nivelacione uslove, mogunosti i tehnike uslove za prikljuenje na saobraajnu, komunalnu
i drugu infrastrukturu, kao i druge uslove propisane zakonom.
Akt o urbanistikim uslovima izdaje se u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, uz
naknadu stvarnih trokova njegovog izdavanja.

lan 58.
Akt o urbanistikim uslovima za izgradnju objekata iz lana 89. stav 4. ovog zakona, pored
elemenata iz lana 57. stav 4. ovog zakona, sadri i podatke o prethodnim radovima iz
lana 99. stav 2. ovog zakona, koje je neophodno obaviti.
Akt iz stava 1. ovog lana, za energetske objekte za iju izgradnju se izdaje energetska
dozvola, izdaje se u skladu sa tom dozvolom i prostornim planom.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje sadrinu akta iz stava 1. ovog lana.

lan 59.
Uz zahtev za izdavanje akta o urbanistikim uslovima iz lana 58. ovog zakona, podnosi se
situacioni plan koji sadri planiranu dispoziciju, visinu, gabarit i namenu objekta.

lan 60.
Ministar nadlean za poslove urbanizma blie propisuje opte uslove o parcelaciji i izgradnji,
kao i sadrinu, uslove i postupak izdavanja akta o urbanistikim uslovima za objekte za koje
odobrenje za izgradnju izdaje optinska, odnosno gradska uprava.

Urbanistiki projekat

lan 61.
Urbanistiki projekat izrauje se u skladu sa urbanistikim planom za potrebe parcelacije ili
preparcelacije, kao i za potrebe sprovoenja urbanistikog plana, kada je to planom
predvieno.
Urbanistiki projekat iz stava 1. ovog lana izrauje se na overenom katastarskotopografskom planu kao urbanistiko-arhitektonsko reenje planirane izgradnje, i sadri:
1) situacioni prikaz parternog i urbanistikog reenja;
2) idejna arhitektonska reenja objekata i pejzanog ureenja;
3) skupni prikaz komunalne infrastrukture sa prikljucima na spoljnu mreu;
4) situacioni prikaz saobraajnih komunikacija i planirane parcelacije;
5) opis, tehniki opis i objanjenje reenja iz urbanistikog projekta.
Nadlena optinska uprava potvruje da je urbanistiki projekat izraen u skladu sa
urbanistikim planom, po prethodno pribavljenom miljenju Komisije. Pre potvrivanja
projekta nadlena uprava organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta.

lan 62.
Urbanistiki projekat moe da izrauje preduzee, odnosno drugo pravno lice, koje je
upisano u odgovarajui registar za izradu urbanistikih planova i izradu tehnike
dokumentacije.
Izradom urbanistikog projekta rukovodi odgovorni urbanista arhitektonske struke.

Graevinska parcela

lan 63.
Graevinska parcela jeste najmanji deo prostora obuhvaenog planom koji zadovoljava
uslove za izgradnju propisane planom i koji je namenjen za graenje.
Graevinska parcela moe se obrazovati na zemljitu koje je planom predvieno za
izgradnju i koje odgovara uslovima sadranim u pravilima ureenja i u pravilima graenja.

Ispravka granica

lan 64.

Na predlog zainteresovanog lica i uz saglasnost vlasnika zemljita vri se ispravka granica

susednih parcela, u skladu sa zakonom, pod uslovom da je takva promena u skladu sa
uslovima utvrenim planom.
Trokove ispravke granica snose vlasnici katastarskih parcela kojima je pripojeno zemljite.

Parcelacija

lan 65.
Na jednoj katastarskoj parceli moe da se obrazuje vei broj graevinskih parcela, na nain
i pod uslovima utvrenim u urbanistikom projektu (u daljem tekstu: parcelacija).
Parcelacija se vri na zahtev i o troku vlasnika katastarske parcele.
Uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se dokaz o vlasnitvu, overen urbanistiki projekat
i projekat geodetskih obeleavanja.

Preparcelacija
lan 66.
Na veem broju katastarskih parcela moe da se obrazuje jedna ili vie graevinskih
parcela, na nain i pod uslovima utvrenim u urbanistikom projektu (u daljem tekstu:
preparcelacija).
Preparcelacija se vri na zahtev i o troku vlasnika katastarske parcele.
Uz zahtev iz stava 2. ovog lana podnosi se dokaz o vlasnitvu, overen urbanistiki projekat
i projekat geodetskih obeleavanja.
IV. GRAEVINSKO ZEMLJITE

Pojam

lan 67.
Graevinsko zemljite jeste zemljite na kojem su izgraeni objekti i zemljite koje slui
redovnoj upotrebi tih objekata, kao i zemljite koje je, u skladu sa zakonom, odgovarajuim
planom predvieno za izgradnju i redovno korienje objekata.
Graevinsko zemljite koristi se prema njegovoj nameni i na nain kojim se obezbeuje
njegovo racionalno korienje, u skladu sa zakonom.

Vrste graevinskog zemljita

lan 68.
Graevinsko zemljite moe biti:
1) javno graevinsko zemljite;

2) ostalo graevinsko zemljite.

Javno graevinsko zemljite

lan 69.
Graevinsko zemljite na kojem su, do dana stupanja na snagu ovog zakona, izgraeni
javni objekti od opteg interesa i javne povrine i koje je u dravnoj svojini, jeste javno
graevinsko zemljite.
Javno graevinsko zemljite, u smislu ovog zakona, jeste i zemljite koje je planom donetim
u skladu sa ovim zakonom, namenjeno za izgradnju javnih objekata od opteg interesa i za
javne povrine i koje je u dravnoj svojini.

Odreivanje javnog graevinskog zemljita

lan 70.
Javno graevinsko zemljite odreuje optim aktom optina, u skladu sa ovim zakonom i
urbanistikim planom.
Akt o odreivanju javnog graevinskog zemljita naroito sadri opis granica zemljita koje
se odreuje za javno graevinsko zemljite, naziv katastarske optine i spisak brojeva
katastarskih parcela.
Pre odreivanja javnog graevinskog zemljita iz lana 69. stav 1. ovog zakona, optina je
obavezna da donese akt o izuzimanju zemljita iz poseda korisnika tog zemljita, a naknada
se isplauje po odredbama zakona kojim se ureuje eksproprijacija.
Optina odreuje graevinsko zemljite iz lana 69. stav 1. ovog zakona za javno
graevinsko zemljite u roku od dve godine od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Ako optina ne odredi javno graevinsko zemljite u roku iz stava 4. ovog lana, Vlada e
odrediti granice javnog graevinskog zemljita.
Graevinsko zemljite iz lana 69. stav 2. ovog zakona optina odreuje za javno
graevinsko zemljite posle njegovog pribavljanja u dravnu svojinu, u skladu sa zakonom.
Javno graevinsko zemljite ne moe se otuiti iz dravne svojine.

Ureivanje javnog graevinskog zemljita

lan 71.
Javno graevinsko zemljite moe biti ureeno i neureeno, izgraeno i neizgraeno.
Optina ureuje javno graevinsko zemljite i stara se o njegovom korienju prema
nameni predvienoj planom, u skladu sa ovim zakonom.

Ureivanje javnog graevinskog zemljita vri se u skladu sa dugoronim, srednjoronim i

godinjim programom ureivanja.
Ureivanje javnog graevinskog zemljita obuhvata njegovo pripremanje i opremanje.
Ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva blie propisuje sadrinu i nain
donoenja programa ureivanja javnog graevinskog zemljita i ostalog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini.

Pripremanje i opremanje javnog graevinskog zemljita

lan 72.
Pripremanje zemljita obuhvata istrane radove, izradu geodetskih i drugih podloga, izradu
planske i projektne dokumentacije, programa za ureivanje zemljita, raseljavanje, ruenje
objekata koji su planom za to predvieni, saniranje terena i druge radove.
Opremanje zemljita obuhvata izgradnju objekata komunalne infrastrukture i ureenje
javnih povrina.
Radi obezbeivanja uslova za ureivanje, korienje, unapreivanje i zatitu graevinskog
zemljita, optina moe da osnuje preduzee, odnosno drugu organizaciju ili da vrenje ovih
poslova obezbedi na drugi nain, u skladu sa statutom optine.

Finansiranje ureivanja javnog graevinskog zemljita

lan 73.
Finansiranje ureivanja javnog graevinskog zemljita obezbeuje se iz sredstava
ostvarenih od:
1) zakupnine za graevinsko zemljite;
2) naknade za ureivanje graevinskog zemljita;
3) naknade za korienje graevinskog zemljita;
4) drugih izvora u skladu sa zakonom.
Sredstva od naknada za ureivanje i korienje graevinskog zemljita koriste se za
ureivanje graevinskog zemljita i za izgradnju i odravanje objekata komunalne
infrastrukture.

Naknada za ureivanje graevinskog zemljita

lan 74.
Naknadu za ureivanje graevinskog zemljita plaa investitor.
Visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita utvruje se ugovorom koji zakljuuju
optina, odnosno preduzee ili druga organizacija iz lana 72. stav 3. ovog zakona i
investitor, na osnovu kriterijuma i merila koje utvruje optina.

Ugovorom iz stava 2. ovog lana ureuju se meusobni odnosi u pogledu ureivanja

graevinskog zemljita, visina naknade za ureivanje graevinskog zemljita, dinamika
plaanja naknade, kao i obim, struktura i rokovi za izvoenje radova na ureivanju
zemljita.

Korienje graevinskog zemljita

lan 75.
Graevinsko zemljite koristi se kao izgraeno ili neizgraeno.
Izgraeno graevinsko zemljite je zemljite na kojem su izgraeni objekti u skladu sa
zakonom, namenjeni za trajnu upotrebu.
Neizgraeno graevinsko zemljite jeste zemljite:
1) na kojem nisu izgraeni objekti;
2) na kojem su izgraeni objekti suprotno zakonu;
3) na kojem su izgraeni privremeni objekti.

Zakup na odreeno vreme neizgraenog javnog graevinskog zemljita

lan 76.
Neizgraeno javno graevinsko zemljite optina moe dati u zakup na odreeno vreme do
privoenja planiranoj nameni, javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda.
Postupak, uslove, nain, kao i program davanja u zakup na odreeno vreme neizgraenog
javnog graevinskog zemljita, ureuje optina.
Lice kome je neizgraeno javno graevinsko zemljite dato u zakup na odreeno vreme
duno je da, pre zakljuenja ugovora o zakupu, dostavi glavni projekat za izgradnju
privremenog objekta i projekat ruenja tog objekta, sa predraunom trokova ruenja.
Sredstva u visini predrauna trokova ruenja iz odobrenog projekta, pri zakljuivanju
ugovora o privremenom korienju zemljita, deponuju se kod ovlaenog nadlenog
organa, odnosno organizacije.
Ako vlasnik u roku utvrenom ugovorom ne ukloni objekat, ruenje i odnoenje
graevinskog materijala izvrie optina iz sredstava depozita. Depozit se vlasniku vraa u
celini ako sam ukloni objekat.

Naknada za korienje graevinskog zemljita

lan 77.
Naknadu za korienje izgraenog javnog graevinskog zemljita i ostalog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini plaa vlasnik objekta.

Izuzetno, naknadu iz stava 1. ovog lana plaa nosilac prava korienja na objektu, odnosno
posebnom delu objekta, a ako je objekat, odnosno poseban deo objekta dat u zakup,
naknadu plaa zakupac objekta, odnosno dela objekta.
Naknadu za korienje neizgraenog javnog graevinskog zemljita i ostalog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini plaa korisnik.
Visina naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, utvruje se u zavisnosti od obima i stepena
ureenosti zemljita, najveeg planom dozvoljenog indeksa izgraenosti, njegovog poloaja
u naselju, opremljenosti zemljita objektima drutvenog standarda, saobraajne
povezanosti zemljita sa lokalnim, odnosno gradskim centrom, radnim zonama i drugim
sadrajima u naselju, odnosno pogodnostima koje zemljite ima za korisnike.
Blie kriterijume, merila, visinu, nain i rokove plaanja naknade iz st. 1. i 2. ovog lana,
propisuje optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd.
Prinudna naplata naknade iz st. 1. i 2. ovog lana vri se po propisima kojima se ureuje
poreski postupak i poreska administracija.

lan 78.
Naknada za korienje ostalog graevinskog zemljita koje nije u dravnoj svojini plaa se
ako je to zemljite sredstvima optine, odnosno drugim sredstvima u dravnoj svojini
opremljeno osnovnim objektima komunalne infrastrukture (elektrina mrea, vodovod,
pristupni put i sl.).
Naknada za korienje ostalog neizgraenog graevinskog zemljita plaa se i u sluaju ako
se to zemljite ne privede nameni, odnosno ne ponudi u otkup optini radi privoenja
nameni, u roku od dve godine od dana donoenja urbanistikog plana.
Visina naknade iz stava 2. ovog lana utvruje se, kao i za ostalo izgraeno graevinsko
zemljite, u skladu sa ovim zakonom.
U pogledu utvrivanja obaveze plaanja naknade iz st. 1. i 2. ovog lana, merila, visine,
naina i rokova plaanja, kao i prinudne naplate naknade, primenjuju se odredbe lana 77.
ovog zakona.

Ostalo graevinsko zemljite

lan 79.
Ostalo graevinsko zemljite jeste izgraeno zemljite, kao i zemljite namenjeno za
izgradnju objekata, u skladu sa zakonom, a koje nije odreeno kao javno graevinsko
zemljite.
Ostalo graevinsko zemljite moe biti u svim oblicima svojine i u prometu je.
Zemljite iz stava 1. ovog lana koje je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, na osnovu
zakona odreeno kao gradsko graevinsko zemljite u dravnoj svojini, ostaje u dravnoj
svojini, ako posebnim zakonom nije drugaije odreeno.

Za deo zemljita koje je kao gradsko graevinsko zemljite odreeno odlukom skuptine
optine, odnosno grada, odnosno grada Beograda koje, do dana stupanja na snagu ovog
zakona, nije privedeno nameni u celini ili veim delom, a ne ini urbanistiku i funkcionalnu
celinu sa javnim graevinskim zemljitem, na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog
pravnog sledbenika, uspostavlja se reim svojine koji je bio pre stupanja na snagu odluke o
odreivanju tog zemljita kao gradskog graevinskog zemljita, pod uslovima i po postupku
utvrenim ovim zakonom.
Zahtev za donoenje reenja o uspostavljanju reima svojine iz stava 4. ovog lana, raniji
sopstvenik, odnosno njegov zakonski naslednik, podnosi nadlenoj optinskoj upravi
najkasnije u roku od dve godine od dana donoenja odluke o odreivanju graevinskog
zemljita za javno graevinsko zemljite.
Pravnosnano reenje iz stava 5. ovog lana kojim je usvojen zahtev ranijeg sopstvenika,
odnosno njegovog zakonskog naslednika, predstavlja izvrni naslov za upis odgovarajue
promene u javnim knjigama o evidenciji nepokretnosti i pravima na njima.
lan 80.
Optina se stara o racionalnom korienju ostalog graevinskog zemljita i moe doneti
program ureivanja tog zemljita, naroito radi izgradnje veih zona predvienih
regulacionim planom.
Ostalo graevinsko zemljite optina moe da pribavlja, ureuje, daje u zakup ili otuuje, u
skladu sa zakonom.

lan 81.
Ostalo neizgraeno graevinsko zemljite u dravnoj svojini moe se dati u zakup, radi
izgradnje, javnim nadmetanjem ili prikupljanjem ponuda javnim oglasom.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, zemljite se daje u zakup licu koje ponudi najpovoljnije
uslove, odnosno najvei iznos zakupnine za to zemljite.
Ostalo neizgraeno graevinsko zemljite moe se dati u zakup neposrednom pogodbom, u
sluaju:
1) izgradnje objekata za potrebe obavljanja poslova iz nadlenosti dravnih organa i
organizacija, organa i organizacija jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i
organizacija koje obavljaju javnu slubu koje posluju sredstvima u dravnoj svojini, kao i
drugih objekata u dravnoj svojini;
2) davanja u zakup zemljita vlasniku postojeeg objekta izgraenog bez graevinske
dozvole, radi pribavljanja odobrenja za izgradnju, ako je izgradnja tog objekta u skladu sa
uslovima predvienim urbanistikim planom;
3) ispravke granica susednih katastarskih, odnosno graevinskih parcela.
Postupak, uslove, nain, kao i program davanja u zakup ostalog neizgraenog graevinskog
zemljita u dravnoj svojini, ureuje optina.

lan 82.
O davanju ostalog neizgraenog graevinskog zemljita u dravnoj svojini u zakup,
zakljuuje se ugovor izmeu optine, odnosno preduzea ili druge organizacije iz lana 72.

stav 3. ovog zakona i lica kome se zemljite daje u zakup, u roku od 30 dana od dana
donoenja odluke o davanju zemljita u zakup.
Ugovor iz stava 1. ovog lana sadri naroito podatke o graevinskoj parceli, nameni i
veliini objekta, visini zakupnine, roku trajanja zakupa, roku i nainu plaanja naknade za
ureivanje zemljita, roku u kome lice kome se zemljite daje u zakup treba da privede
zemljite nameni, kao i prava i obaveze u sluaju neizvrenja obaveze.
Ako je ostalo neizgraeno graevinsko zemljite u dravnoj svojini dato u zakup suprotno
odredbama ovog zakona, uesnik javnog nadmetanja, odnosno prikupljanja ponuda, koji
smatra da mu je na taj nain povreeno pravo, moe da podnese tubu za ponitaj ugovora
nadlenom sudu u roku od osam dana od dana saznanja za zakljuenje ugovora, a
najkasnije u roku od 60 dana od dana zakljuenja ugovora.

Pravo korienja ostalog graevinskog zemljita

lan 83.
Vlasnici, iji su objekti, do dana stupanja na snagu ovog zakona, izgraeni u skladu sa
zakonom na izgraenom ostalom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini, imaju pravo
korienja postojee graevinske parcele dok taj objekat postoji.

lan 84.
Na neizgraenom ostalom graevinskom zemljitu u dravnoj svojini pravo korienja ima
raniji sopstvenik, zakonski naslednik, kao i lica na koja je raniji sopstvenik preneo pravo
korienja, u skladu sa zakonom.
Ranijim sopstvenikom iz stava 1. ovog lana smatra se lice koje je po vaeim propisima
bilo njegov sopstvenik na dan stupanja na snagu Zakona o nacionalizaciji najamnih zgrada i
graevinskog zemljita ("Slubeni list FNRJ", br. 52/58, 3/59, 24/59 i 24/61), Zakona o
odreivanju graevinskog zemljita u gradovima i naseljima gradskog karaktera ("Slubeni
list SFRJ", broj 5/68), odnosno Zakona o odreivanju graevinskog zemljita u gradovima i
naseljima gradskog karaktera ("Slubeni glasnik SRS", br. 32/68, 17/69, 29/69, 19/71,
16/72, 24/73 i 39/73).
Po zahtevu za utvrivanje prava iz stava 1. ovog lana, reenje donosi nadlena optinska
uprava.
Pravo korienja iz stava 1. ovog lana je u prometu.
Overa ugovora o prometu prava korienja vri se na osnovu pravnosnanog reenja iz
stava 3. ovog lana.

lan 85.
Raniji sopstvenik koji je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, stekao pravo pree
gradnje a nije sagradio objekat, moe da podnese zahtev za ponitaj pravnosnanog
reenja, u skladu sa zakonom, radi ostvarivanja prava iz lana 84. ovog zakona.

Prestanak prava korienja graevinskog zemljita

lan 86.

Licima kojima je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, dato na korienje graevinsko
zemljite u dravnoj svojini radi izgradnje objekta, koja nisu zapoela izgradnju u skladu sa
zakonom, a kojima je istekao rok od tri godine od dana dodele graevinskog zemljita,
prestaje pravo korienja graevinskog zemljita, ako u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona, ne zaponu i u daljem roku od godinu dana ne zavre
izgradnju objekta.
Licima kojima je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, dato na korienje graevinsko
zemljite u dravnoj svojini radi izgradnje objekta, koja nisu zapoela izgradnju u skladu sa
zakonom, a kojima nije istekao rok od tri godine od dana dodele graevinskog zemljita,
prestaje pravo korienja graevinskog zemljita, ako u roku od godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona, ne zaponu i u daljem roku od dve godine ne zavre
izgradnju objekta.
Licima kojima je, do dana stupanja na snagu ovog zakona, dato na korienje graevinsko
zemljite u dravnoj svojini, koja su zapoela izgradnju u skladu sa zakonom, prestaje
pravo korienja graevinskog zemljita, ako u roku od dve godine od dana stupanja na
snagu ovog zakona, ne zavre izgradnju objekta.
Lica iz st. 1, 2. i 3. ovog lana mogu da nastave korienje zemljita po osnovu ugovora o
zakupu koji se zakljuuje u skladu sa ovim zakonom.
Pravnim licima koja su, na osnovu odluke nadlenog organa, postala korisnici graevinskog
zemljita u dravnoj svojini, koje nije privedeno nameni do dana stupanja na snagu ovog
zakona, prestaje pravo korienja ako je izmenom planske dokumentacije bitno promenjena
namena zemljita.
Odredbe st. 1, 2. i 3. ovog lana ne odnose se na graevinsko zemljite koje je dato na
korienje radi izgradnje stambenih i poslovnih objekata za raseljavanje, odnosno za
potrebe ureivanja graevinskog zemljita na kojem je predviena izgradnja objekata za
koje se u smislu propisa o eksproprijaciji utvruje opti interes.
Na zahtev ranijeg sopstvenika, odnosno njegovog zakonskog naslednika, ponitie se
pravnosnano reenje o izuzimanju gradskog graevinskog zemljita iz njegovog poseda,
ako korisnik gradskog graevinskog zemljita isto ne privede nameni za koju je zemljite
izuzeto, u roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Reenje o prestanku prava korienja zemljita u sluaju iz st. 1, 2, 3. i 5. ovog lana
donosi nadlena optinska, odnosno gradska uprava.
Protiv reenja iz stava 8. ovog lana moe se izjaviti alba ministarstvu nadlenom za
poslove finansija i ekonomije, u roku od 15 dana od dana dostavljanja reenja.
Protiv reenja ministarstva iz stava 9. ovog lana ne moe se voditi upravni spor.

lan 87.
Fizika i pravna lica koja su postala korisnici neizgraenog graevinskog zemljita u
dravnoj svojini do dana stupanja na snagu ovog zakona, a kojima nije utvreno pravo
korienja iz lana 84. ovog zakona, imaju pravo da koriste to zemljite do njegovog
privoenja nameni.
Prestanak prava korienja utvruje odlukom nadlena optinska uprava.
U sluaju iz stava 2. ovog lana, naknada za oduzeto pravo korienja neizgraenog
graevinskog zemljita odreuje se po propisima o eksproprijaciji.
V. IZGRADNJA OBJEKATA

Odobrenje za izgradnju

lan 88.
Izgradnja objekata vri se na osnovu odobrenja za izgradnju, a prema tehnikoj
dokumentaciji za izgradnju objekta.
Tehnika dokumentacija iz stava 1. ovog lana izrauje se kao generalni projekat, idejni
projekat, glavni projekat, izvoaki projekat i projekat izvedenog objekta.

Nadlenost za izdavanje odobrenja za izgradnju

lan 89.
Odobrenje za izgradnju objekata izdaje ministarstvo nadleno za poslove graevinarstva (u
daljem tekstu: Ministarstvo), ako ovim zakonom nije drugaije odreeno.
Poverava se autonomnoj pokrajini izdavanje odobrenja za izgradnju objekata odreenih u
stavu 4. ovog lana koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Poverava se optini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu, izdavanje odobrenja za
izgradnju objekata koji nisu odreeni u stavu 4. ovog lana.
Ministarstvo izdaje odobrenje za izgradnju objekata i to:
1) visokih brana i akumulacija ispunjenih vodom, jalovinom ili pepelom za koje je propisano
tehniko osmatranje;
2) nuklearnih objekata i drugih objekata koji slue za proizvodnju energije, nuklearnog
goriva; radioizotopa, ozraivanja, uskladitenje radioaktivnih otpadnih materija za nauno
istraivake svrhe;
3) objekata za proizvodnju i preradu nafte i gasa, meunarodnih i magistralnih gasovoda i
naftovoda za transport, gasovoda nazivnog radnog natpritiska preko 16 bar ako prelaze
preko teritorije najmanje dve optine, skladita nafte, gasa i naftnih derivata kapaciteta
preko 500 tona i magistralnih i regionalnih toplodalekovoda;
4) objekata bazne i preraivake hemijske industrije, crne i obojene metalurgije, objekata
za preradu koe i krzna, objekata za preradu kauuka, objekata za proizvodnju celuloze i
papira i objekata za preradu nemetalnih minerala;
5) hidroelektrana snage 10 i vie MVA, termoelektrana snage 10 i vie MVA i dalekovoda i
trafostanica napona 110 i vie kV;
6) meuregionalnih i regionalnih objekata vodosnabdevanja i kanalizacije, gradskih sistema
za vodosnabdevanje i kanalisanje otpadnih voda, kao i postrojenja za preiavanje voda;
7) regulacionih radova za zatitu od velikih voda gradskih podruja i ruralnih povrina veih
od 300 ha;
8) objekata u granicama nacionalnog parka, kulturnih dobara od nacionalnog i
meunarodnog znaaja i objekata u njihovoj zatienoj okolini i drugih zatienih dobara od
nacionalnog i meunarodnog znaaja, u skladu sa zakonom;

9) postrojenja i ureaja za uklanjanje otpada spaljivanjem i hemijskim postupcima;

10) objekata za proizvodnju, skladitenje i unitavanje opasnih materija i skladitenje i
unitavanje tetnih materija i otpada koji ima svojstvo opasnih materija;
11) aerodroma za javni vazduni saobraaj;
12) mehanizovanih teretnih i javnih putnikih pristanita;
13) magistralnih i regionalnih puteva, putnih objekata i saobraajnih prikljuaka na
magistralne i regionalne puteve;
14) javne eleznike infrastrukture i prikljuaka;
15) telekomunikacionih objekata u sistemima veza koji su meunarodnog i magistralnog
znaaja i telekomunikacionih objekata koji se grade na teritoriji dve ili vie optina,
zakljuno sa glavnim kapacitetima;
16) regulacionih radova na plovnim putevima;
17) plovnih kanala i brodskih prevodnica koje nisu u sastavu hidroenergetskog sistema.

lan 90.
Graenju objekta, odnosno izvoenju pojedinih radova moe se pristupiti i bez prethodno
pribavljenog odobrenja za izgradnju ako se objekat gradi neposredno pred nastupanje ili za
vreme elementarnih nepogoda, kao i radi otklanjanja tetnih posledica od tih nepogoda,
neposredno posle njihovog nastupanja, kao i u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti.
Objekat iz stava 1. ovog lana moe ostati kao stalni ako investitor pribavi odobrenje za
izgradnju u roku od est meseci od prestanka okolnosti koje su prouzrokovale njegovo
graenje.

Zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju

lan 91.
Uz zahtev za izdavanje odobrenja za izgradnju podnosi se:
1) izvod iz urbanistikog plana ili akt o urbanistikim uslovima, koji nije stariji od est
meseci;
2) idejni projekat usklaen sa izvodom odnosno aktom iz take 1) ovog stava;
3) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu
svojine na objektu, odnosno pravu korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu i
reenje iz lana 84. ovog zakona;
4) drugi dokazi odreeni urbanistikim planom, odnosno aktom o urbanistikim uslovima.
Za objekte za koje odobrenje za izgradnju izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna
pokrajina, uz zahtev iz stava 1. ovog lana, podnosi se i izvetaj revizione komisije iz lana
110. ovog zakona.

Idejni projekat

lan 92.
Idejni projekat sadri, naroito: situacioni plan; crtee koji odreuju objekat u prostoru
(osnove, karakteristine preseke, izglede); namenu objekta; tehniki opis i planiranu
investicionu vrednost objekta.

Situacioni plan

lan 93.
Situacioni plan sadri:
1) duine pojedinih strana graevinske parcele;
2) visinske kote postojeeg zemljita i nivelacije;
3) regulacione i graevinske linije i poloaj i spratnost objekta;
4) poloaj i brojeve susednih katastarskih parcela i zgrada, kao i naziv ulice.

Sadrina odobrenja za izgradnju

lan 94.
Odobrenje za izgradnju sadri, naroito, podatke o: objektu ija se izgradnja odobrava;
dokumentaciji prema kojoj se izdaje odobrenje za izgradnju i dokumentaciji koju je
potrebno pripremiti pre poetka izvoenja radova, odnosno graenja objekta; o roku
vaenja odobrenja za izgradnju, kao i druge podatke.
Odobrenje za izgradnju izdaje se reenjem, u roku od 15 dana od dana podnoenja urednog
zahteva za izdavanje odobrenja za izgradnju. Sastavni deo reenja je idejni projekat i izvod
iz urbanistikog plana, odnosno akt o urbanistikim uslovima.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje sadrinu i nain izdavanja
odobrenja za izgradnju.

lan 95.
Po albi na reenje optinske uprave koje se donosi na osnovu ovog zakona, reava
Ministarstvo.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja donetog
za izgradnju objekata koji se grade na teritoriji autonomne pokrajine.
Gradu Beogradu poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja donetog za
izgradnju i rekonstrukciju objekata do 800 m2 bruto povrine i pretvaranje zajednikih
prostorija u stambeni, odnosno poslovni prostor, na teritoriji grada Beograda.

Rok vaenja odobrenja za izgradnju

lan 96.
Odobrenje za izgradnju prestaje da vai ako se ne otpone sa graenjem objekta, odnosno
izvoenjem radova, u roku od dve godine od dana pravosnanosti odobrenja za izgradnju.

Izgradnja objekata i izvoenje radova za koje se ne izdaje odobrenje za izgradnju

lan 97.
Izgradnja pomonih objekata, izvoenje radova na investicionom odravanju objekta i
radova na uklanjanju prepreka za invalidna lica, vre se na osnovu idejnog projekta.
Adaptacija i sanacija objekta vri se na osnovu glavnog projekta.
Izgradnja objekata i izvoenje radova iz st. 1. i 2. ovog lana vri se na osnovu prijave.
Tekue odravanje objekta vri se na osnovu prijave, uz koju se podnosi popis radova.
Uz prijavu iz stava 3. ovog lana podnosi se idejni, odnosno glavni projekat i dokaz o pravu
svojine, odnosno pravu korienja objekta.
Za radove iz st. 1. i 2. ovog lana na objektima od kulturno-istorijskog znaaja i objektima
za koje se pre obnove ili rekonstrukcije moraju izraditi konzervatorski uslovi, podnosi se i
saglasnost organa, odnosno organizacije nadlene za poslove zatite spomenika kulture na
idejni, odnosno glavni projekat.
Promena namene objekta, odnosno delova objekta, bez izvoenja radova, vri se na osnovu
prijave.
Prijavu iz st. 3, 4. i 7. ovog lana potvruje organ nadlean za izdavanje odobrenja za
izgradnju u roku od sedam dana.
Ako organ nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju utvrdi da uz prijavu nije podneta
dokumentacija ili dokazi koji se podnose uz prijavu, odnosno da je promena namene iz
stava 7. ovog lana u suprotnosti sa urbanistikim planom ili da je za radove navedene u
prijavi potrebno izdavanje odobrenja za izgradnju, obavestie o tome investitora bez
odlaganja, a najkasnije u roku od sedam dana od dana podnoenja prijave.

Postavljanje montanih objekata

lan 98.
Postavljanje manjih montanih objekata na javnim povrinama (kiosci, letnje bate,
pokretne tezge i sl.) obezbeuje i ureuje optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd.
Za izradu tehnike dokumentacije za postavljanje objekata iz stava 1. ovog lana ne
primenjuju se uslovi iz ovog zakona.

Prethodni radovi

lan 99.

Pre poetka izrade tehnike dokumentacije za izgradnju objekta za koje odobrenje za

izgradnju izdaje Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina, obavljaju se prethodni radovi
na osnovu ijih rezultata se izrauje prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti.
Prethodni radovi, u zavisnosti od vrste i karakteristika objekta, obuhvataju: istraivanja i
izradu analiza i projekata i drugih strunih materijala; pribavljanje podataka kojima se
analiziraju i razrauju geoloki, geotehniki, geodetski, hidroloki, meteoroloki,
urbanistiki, tehniki, tehnoloki, ekonomski, energetski, seizmiki, vodoprivredni i
saobraajni uslovi; uslove zatite od poara i zatite ivotne sredine, kao i druge uslove od
uticaja na gradnju i korienje odreenog objekta.

Prethodna studija opravdanosti

lan 100.
Prethodna studija opravdanosti sadri i generalni projekat.
Generalni projekat sadri naroito podatke o: makrolokaciji objekta; optoj dispoziciji
objekta; tehniko-tehnolokoj koncepciji objekta; nainu obezbeenja infrastrukture;
moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor;
prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu; istranim radovima za izradu
idejnog projekta; zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i
racionalnosti reenja.

Studija opravdanosti

lan 101.
Studija opravdanosti sadri i idejni projekat.
Idejni projekat iz stava 1. ovog lana, pored podataka iz lana 92. ovog zakona, sadri
naroito i podatke o: mikrolokaciji objekta; tehniko-tehnolokim i eksploatacionim
karakteristikama objekta; preliminarnom proraunu stabilnosti i sigurnosti objekta; reenju
temeljenja objekta; tehniko-tehnolokim i organizacionim elementima graenja objekta;
merama za spreavanje ili smanjenje negativnih uticaja na ivotnu sredinu; idejnom reenju
infrastrukture; uporednoj analizi varijantnih tehnikih reenja sa stanovita svojstava
lokacije i tla, funkcionalnosti, stabilnosti, proceni uticaja na ivotnu sredinu, prirodnim i
nepokretnim kulturnim dobrima, racionalnosti izgradnje i eksploatacije, visini trokova
izgradnje, transporta, odravanja, obezbeenja energije i drugih trokova.

Ovlaenje za izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti

lan 102.
Izradu prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti moe obavljati preduzee,
odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje delatnosti
projektovanja i inenjeringa i koje ispunjava uslove u pogledu strunog kadra i druge uslove
utvrene za preduzea koja izrauju tehniku dokumentaciju za tu vrstu objekta.

Glavni projekat

lan 103.
Glavni projekat izrauje se za potrebe izgradnje objekta u skladu sa odobrenjem za
izgradnju.
Glavni projekat sadri naroito:
1) podatke geotehnikih i drugih potrebnih istranih radova;
2) razradu tehniko-tehnolokih karakteristika objekta sa opremom i instalacijama;
3) proraun graevinskih konstrukcija, stabilnosti i sigurnosti objekta;
4) podatke potrebnih geodetskih radova;
5) reenje temeljenja objekta;
6) tehniko reenje infrastrukture sa nainom prikljuenja i ureenja slobodnih povrina;
7) uslove zatite susednih objekata;
8) predmer i predraun.
Na zahtev investitora, ovlaena organizacija, odnosno ovlaeno preduzee duno je da u
roku od 15 dana od dana podnoenja zahteva dostavi sve tehnike i druge podatke za
prikljuenje objekata na infrastrukturu.

Izvoaki projekat

lan 104.
Izvoaki projekat izrauje se za potrebe izvoenja radova na graenju ako glavni projekat
ne sadri razradu detalja potrebnih za izvoenje radova.

Projekat izvedenog objekta

lan 105.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za potrebe pribavljanja upotrebne dozvole,
korienja i odravanja objekta.
Projekat izvedenog objekta izrauje se za sve objekte za koje se po odredbama ovog
zakona pribavlja odobrenje za izgradnju.
Projekat izvedenog objekta je glavni projekat sa izmenama nastalim u toku graenja
objekta, a koje su u saglasnosti sa izdatim odobrenjem za izgradnju.
U sluaju da u toku graenja objekta nije odstupljeno od glavnog projekta, investitor i
izvoa radova potvruju i overavaju na glavnom projektu da je izvedeno stanje jednako
projektovanom stanju.

lan 106.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje metodologiju i proceduru

realizacije projekata za izgradnju objekata iz lana 89. stav 4. ovog zakona, sadrinu i obim
prethodnih radova, sadrinu i nain izrade prethodne studije opravdanosti, studije
opravdanosti i tehnike dokumentacije, kao i uslove za planiranje i projektovanje objekata
za invalidna i hendikepirana lica.

Izrada tehnike dokumentacije

lan 107.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata moe da izrauje preduzee, odnosno drugo
pravno lice, odnosno radnja, koji su upisani u odgovarajui registar za izradu tehnike
dokumentacije.
Tehniku dokumentaciju za izgradnju objekata za koje odobrenje za izgradnju izdaje
Ministarstvo, odnosno autonomna pokrajina moe da izrauje preduzee, odnosno drugo
pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za izradu tehnike dokumentacije za tu
vrstu objekata i koje ima zaposlena lica sa licencom za odgovornog projektanta koja imaju
odgovarajue strune rezultate u izradi tehnike dokumentacije za tu vrstu i namenu
objekata.
Strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima lice koje je izradilo ili uestvovalo u
izradi, odnosno u vrenju tehnike kontrole tehnike dokumentacije po kojoj su izgraeni
objekti te vrste i namene.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva, na predlog strune komisije koju obrazuje.
Na predlog komisije iz stava 4. ovog lana, ministar nadlean za poslove graevinarstva
donee reenje o stavljanju van snage akta o ispunjenosti uslova (licence), ako se
naknadnom proverom utvrdi da preduzee, odnosno drugo pravno lice ne ispunjava
propisane uslove iz stava 2. ovog lana, kao i u sluaju ako se naknadnom proverom utvrdi
da je licenca izdata na osnovu netanih i neistinitih podataka.
Tehniku dokumentaciju potpisuje odgovorni projektant.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana snosi podnosilac zahteva za
utvrivanje uslova.
Visinu trokova iz stava 7. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje nain, postupak i sadrinu
podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, kao i uslove za
oduzimanje licence.

lan 108.
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje je zaposleno u preduzeu
koje je ovlaeno da utvrdi neki od uslova na osnovu koga se izrauje tehnika
dokumentacija.
U izradi tehnike dokumentacije ne moe da uestvuje lice koje vri nadzor nad primenom
odredaba ovog zakona.

Preduzee koje obavlja komunalne delatnosti moe da izrauje tehniku dokumentaciju za

izgradnju objekata koje e koristiti za obavljanje svoje delatnosti.
Organizacija koja obavlja delatnost zatite kulturnih dobara moe da izrauje tehniku
dokumentaciju za preduzimanje mera tehnike zatite na nepokretnom kulturnom dobru.

Odgovorni projektant

lan 109.
Odgovorni projektant moe biti lice sa visokom strunom spremom odgovarajue struke,
odnosno smera i licencom za projektovanje.
Licencu za odgovornog projektanta moe da stekne lice sa visokom strunom spremom
odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine
radnog iskustva sa strunim rezultatima na izradi tehnike dokumentacije i sa preporukom
najmanje dva odgovorna projektanta ili Inenjerske komore.
Strunim rezultatima za projektanta, u smislu stava 2. ovog lana, smatraju se rezultati
ostvareni na rukovoenju i izradi ili saradnji na izradi najmanje dva projekta.

Revizija projekata

lan 110.
Generalni projekat i idejni projekat, prethodna studija opravdanosti i studija opravdanosti za
objekte iz lana 89. stav 4. ovog zakona, podleu reviziji (strunoj kontroli) komisije koju
obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva (u daljem tekstu: reviziona komisija).
Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana, za strunu kontrolu objekata iz lana 89. stav 4.
ta. 11) - 17) ovog zakona, ministar nadlean za poslove graevinarstva obrazuje na
predlog ministra nadlenog za poslove saobraaja i telekomunikacija.
Revizionu komisiju iz stava 1. ovog lana za strunu kontrolu objekata iz lana 89. stav 4.
ta. 1) - 10) ovog zakona koji se u celini grade na teritoriji autonomne pokrajine obrazuje
ministar nadlean za poslove graevinarstva na predlog pokrajinskog sekretara nadlenog
za poslove graevinarstva.
Strunom kontrolom proverava se koncepcija objekta naroito sa stanovita: pogodnosti
lokacije u odnosu na vrstu i namenu objekta; uslova graenja objekta u pogledu primene
mera zatite ivotne sredine; seizmolokih, geotehnikih, saobraajnih i drugih uslova;
obezbeenja energetskih uslova u odnosu na vrstu planiranih energenata; tehnikotehnolokih karakteristika objekta; tehniko-tehnolokih i organizacionih reenja za
graenje objekta; savremenosti tehnikih reenja i usklaenosti sa razvojnim programima u
toj oblasti, kao i drugih propisanih uslova izgradnje objekta.
Reviziona komisija dostavlja investitoru izvetaj sa predlogom mera koje je investitor duan
da primeni u pogledu reenja iz stava 3. ovog lana pri izradi glavnog projekta.
Trokove revizije snosi investitor.
Visinu trokova iz stava 6. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.

Tehnika kontrola

lan 111.
Glavni projekat podlee tehnikoj kontroli.
Tehniku kontrolu glavnog projekta moe da vri preduzee, odnosno drugo pravno lice koje
ispunjava uslove za izradu tehnike dokumentacije propisane zakonom i koje odredi
investitor.
Tehniku kontrolu glavnog projekta ne moe da vri odgovorni projektant koji je izradio taj
projekat, odnosno koji je zaposlen u preduzeu koje je izradilo taj projekat ili preduzeu
koje je investitor.
Tehnika kontrola glavnog projekta obuhvata naroito proveru: usklaenosti sa odobrenjem
za izgradnju; usklaenosti projekta sa rezultatima prethodnih istraivanja (prethodni
radovi); ocenu odgovarajuih podloga za temeljenje objekata; proveru ispravnosti i tanosti
tehniko-tehnolokih reenja objekta i reenja graenja objekata; stabilnosti i bezbednosti;
racionalnosti projektovanih materijala; uticaja na ivotnu sredinu i susedne objekte;
usklaenosti sa zakonom i drugim propisima, tehnikim normativima, standardima i
normama kvaliteta, kao i meusobne usklaenosti svih delova tehnike dokumentacije.
Tehnika kontrola glavnog projekta za graenje objekata iz lana 89. stav 4. ovog zakona
obuhvata i proveru usklaenosti sa predlogom mera iz izvetaja revizione komisije.
U sluaju da se u periodu od izvrene tehnike kontrole glavnog projekta do poetka
graenja objekta promene tehniki propisi, standardi i norme kvaliteta, glavni projekat se
usaglaava sa tim promenama i podlee ponovnoj tehnikoj kontroli.
Trokove tehnike kontrole glavnog projekta snosi investitor.
Tehnika dokumentacija izraena po propisima drugih zemalja podlee tehnikoj kontroli
kojom se proverava usklaenost te dokumentacije sa zakonom i drugim propisima,
standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta.
O izvrenoj tehnikoj kontroli glavnog projekta sainjava se izvetaj koji potpisuje odgovorni
projektant, a ispravnost glavnog projekta se potvruje na samom projektu.
Izvetaj o izvrenoj tehnikoj kontroli dostavlja se i Inenjerskoj komori.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje uslove, nain i postupak strune
i tehnike kontrole tehnike dokumentacije.
uvanje tehnike dokumentacije

lan 112.
Organ nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju, trajno uva jedan originalni primerak
dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju, odnosno primerak tehnike
dokumentacije za izgradnju tog objekta.

Graenje

Pripremni radovi

lan 113.
Ako se pre poetka graenja izvode pripremni radovi (radovi koji prethode graenju objekta
i odnose se naroito na: graenje i postavljanje objekata i instalacija privremenog karaktera
za potrebe izvoenja radova; obezbeenje prostora za dopremu i smetaj graevinskog
materijala i druge radove kojima se obezbeuje sigurnost susednih objekata, saniranje
terena i obezbeenje nesmetanog odvijanja saobraaja i korienje okolnog prostora),
investitor je duan da izvoenje tih radova prijavi nadlenom organu optine.
Uz prijavu iz stava 1. ovog lana podnosi se projekat pripremnih radova i odobrenje za
izgradnju.
Organ iz stava 1. ovog lana, na projektu pripremnih radova, potvruje prijem
dokumentacije, odnosno dokaza koji se podnose uz prijavu radova.
Projekat pripremnih radova podlee tehnikoj kontroli.
Projekat pripremnih radova moe da izrauje preduzee, odnosno drugo pravno lice koje
prema odredbama ovog zakona moe da izrauje tehniku dokumentaciju za izgradnju
objekta.
Poetak izvoenja radova iz stava 1. ovog lana investitor je duan da prijavi i organu koji
je izdao odobrenje za izgradnju.

Prijava poetka izvoenja radova

lan 114.
Investitor je duan da osam dana pre poetka graenja objekta prijavi organu nadlenom za
izdavanje odobrenja za izgradnju naziv izvoaa, poetak izvoenja radova i rok zavretka
izgradnje.
Uz prijavu iz stava 1. ovog lana, investitor podnosi glavni projekat sa potvrdom i
izvetajem o izvrenoj tehnikoj kontroli, odobrenje za izgradnju, dokaz o ureivanju
odnosa u pogledu plaanja naknade za ureenje graevinskog zemljita i dokaz o uplati
administrativne takse.
Organ iz stava 1. ovog lana, na glavnom projektu, u roku od osam dana od dana prijema
dokumentacije iz stava 2. ovog lana, potvruje prijem dokumentacije.
Ako organ nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju utvrdi da uz prijavu poetka
radova nije podneta dokumentacija, odnosno dokazi koji se podnose uz prijavu poetka
radova, obavestie o tome investitora bez odlaganja, a najkasnije u roku od osam dana od
dana podnoenja prijave poetka radova.
Prijava iz stava 1. ovog lana za objekte iz lana 89. stav 4. ta. 11) - 17) ovog zakona, sa
potvrdom iz stava 3. ovog lana, podnosi se i ministarstvu nadlenom za poslove saobraaja
i telekomunikacija.
Organ iz stava 5. ovog lana, u roku od osam dana od dana prijema dokumentacije iz stava
2. ovog lana, na glavnom projektu potvruje prijem te dokumentacije.
O poetku izvoenja radova za objekte iz lana 89. stav 4. ovog zakona, investitor je duan
da obavesti i optinski organ nadlean za inspekcijske poslove.

Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje sadrinu prijave poetka

izvoenja radova.

Priprema za graenje

lan 115.
Pre poetka graenja investitor obezbeuje: obeleavanje graevinske parcele,
regulacionih, nivelacionih i graevinskih linija, u skladu sa propisima kojima je ureeno
izvoenje geodetskih radova; vidno obeleavanje gradilita odgovarajuom tablom sa
prikazom podataka o objektu koji se gradi, odgovornom projektantu, izdatom odobrenju za
izgradnju, izvoau radova, poetku graenja i roku zavretka izgradnje objekta.
Ako graenje objekta, odnosno izvoenje radova vri vei broj izvoaa radova, investitor je
duan da odredi izvoaa radova koji e biti nosilac prava i obaveza izvoaa radova prema
odredbama ovog zakona.

Izvoa radova

lan 116.
Graenje objekata, odnosno izvoenje radova moe da vri preduzee, odnosno drugo
pravno lice ili radnja, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno
za izvoenje radova (u daljem tekstu: izvoa radova).
Graenje objekta, odnosno izvoenje radova iz lana 89. stava 4. ovog zakona moe da vri
preduzee, odnosno drugo pravno lice koje je upisano u odgovarajui registar za graenje
te vrste objekata, odnosno za izvoenje te vrste radova, koje ima zaposlena lica sa licencom
za odgovornog izvoaa radova i odgovarajue strune rezultate.
Odgovarajue strune rezultate, u smislu stava 2. ovog lana, ima preduzee koje je
izgradilo ili uestvovalo u graenju te vrste i namene objekata, odnosno te vrste radova.
Ispunjenost uslova iz stava 2. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove
graevinarstva, na predlog strune komisije koju obrazuje.
Trokove utvrivanja ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za
utvrivanje uslova.
Visinu trokova iz stava 5. ovog lana utvruje ministar nadlean za poslove graevinarstva.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje nain, postupak i sadrinu
podataka za utvrivanje ispunjenosti uslova iz stava 4. ovog lana, kao i uslove za
oduzimanje licence.

Odgovorni izvoa radova

lan 117.
Odgovorni izvoa radova rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova.

Odgovorni izvoa radova moe biti lice sa visokom strunom spremom odgovarajue
struke, odnosno smera i licencom za izvoenje radova.
Licencu za odgovornog izvoaa radova moe da stekne lice sa visokom strunom spremom
odgovarajue struke, odnosno smera, poloenim strunim ispitom i najmanje tri godine
radnog iskustva, sa strunim rezultatima na graenju objekata i sa preporukom najmanje
dva odgovorna izvoaa radova ili Inenjerske komore.
Strunim rezultatima na graenju objekta, u smislu stava 3. ovog lana, smatraju se
rezultati ostvareni na rukovoenju graenjem ili saradnji na graenju najmanje dva objekta.
Graenjem stambenih i pomonih objekata za svoje potrebe i potrebe lanova porodinog
domainstva, kao i izvoenjem pojedinih graevinsko-zanatskih i instalaterskih radova i
radova na unutranjem ureenju objekata i ureenju terena, moe da rukovodi lice sa
zavrenom viom ili srednjom kolskom spremom odgovarajue struke i poloenim strunim
ispitom.

Obaveze izvoaa radova i odgovornog izvoaa radova

lan 118.
Izvoa radova duan je da:
1) pre poetka graenja potpie glavni projekat potvren u skladu sa lanom 114. ovog
zakona;
2) reenjem odredi odgovornog izvoaa radova na gradilitu;
3) odgovornom izvoau radova obezbedi ugovor o graenju i dokumentaciju na osnovu
koje se objekat gradi.
Izvoa radova obavetava organ koji je izdao odobrenje za izgradnju, kao i optinsku
upravu na ijoj teritoriji se gradi objekat, o zavretku izrade temelja.
Izvoa radova uz obavetenje iz stava 2. ovog lana prilae geodetski snimak izgraenih
temelja u skladu sa propisima kojima je ureeno izvoenje geodetskih radova.
Izvoa radova pismeno upozorava investitora, a po potrebi i organ koji vri nadzor nad
primenom odredaba ovog zakona, o nedostacima u tehnikoj dokumentaciji i o nastupanju
nepredvienih okolnosti koje su od uticaja na izvoenje radova i primenu tehnike
dokumentacije (promena tehnikih propisa, standarda i normi kvaliteta posle izvrene
tehnike kontrole, pojava arheolokih nalazita, aktiviranje klizita, pojava podzemnih voda
i sl.).
Nadleni organ, u roku od tri dana od dana prijema obavetenja iz stava 2. ovog lana,
izvrie kontrolu usaglaenosti izgraenih temelja sa glavnim projektom i o tome izdati
pismenu potvrdu.
Odgovorni izvoa radova duan je da:
1) izvodi radove prema dokumentaciji na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju,
odnosno glavnom projektu, u skladu sa propisima, standardima, tehnikim normativima i
normama kvaliteta koji vae za pojedine vrste radova, instalacija i opreme;
2) organizuje gradilite na nain kojim e se obezbediti pristup lokaciji, obezbeenje
nesmetanog saobraaja, zatitu okoline za sve vreme trajanja graenja;

3) obezbeuje sigurnost objekta, lica koja se nalaze na gradilitu i okoline (susednih

objekata i saobraajnica);
4) obezbeuje dokaz o kvalitetu izvrenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija
i opreme;
5) vodi graevinski dnevnik i obezbeuje knjigu inspekcije;
6) obezbeuje merenja i geodetsko osmatranje ponaanja tla i objekta u toku graenja;
7) obezbeuje objekte i okolinu u sluaju prekida radova;
8) na gradilitu obezbedi ugovor o graenju, reenje o odreivanju odgovornog izvoaa
radova na gradilitu i glavni projekat, odnosno dokumentaciju na osnovu koje se objekat
gradi.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje sadrinu i nain voenja knjige
inspekcije i graevinskog dnevnika.

Odstupanje od projekta

lan 119.
Ako se u toku graenja objekta, zbog promenjenih okolnosti koje se nisu mogle predvideti,
mora odstupiti od dokumentacije na osnovu koje je izdato odobrenje za izgradnju, odnosno
od glavnog projekta, investitor pribavlja odobrenje za izgradnju po izmenjenoj
dokumentaciji, odnosno vri izmenu glavnog projekta sa potvrdom nadlenog organa o
njegovom prijemu.
Odstupanjem, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se svako odstupanje od poloaja,
dimenzija, namena i oblika objekta utvrenih u odobrenju za izgradnju, odnosno tehnikoj
dokumentaciji.

Struni nadzor

lan 120.
Investitor obezbeuje struni nadzor u toku graenja objekta, odnosno izvoenja radova za
koje je izdato odobrenje za izgradnju.
Struni nadzor obuhvata: kontrolu da li se graenje vri prema odobrenju za izgradnju,
odnosno prema glavnom projektu; kontrolu i proveru kvaliteta izvoenja svih vrsta radova i
primenu propisa, standarda i tehnikih normativa; proveru da li postoje dokazi o kvalitetu
materijala, opreme i instalacija koji se ugrauju; davanje uputstava izvoau radova;
saradnju sa projektantom radi obezbeenja detalja tehnolokih i organizacionih reenja za
izvoenje radova i reavanje drugih pitanja koja se pojave u toku izvoenja radova.
Struni nadzor moe da vri lice koje ispunjava uslove propisane ovim zakonom za
odgovornog projektanta ili odgovornog izvoaa radova.
U vrenju strunog nadzora na objektu ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u
preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje je izvoa radova na tom objektu, lica koja

vre inspekcijski nadzor, kao i lica koja rade na poslovima izdavanja odobrenja za izgradnju
u organu nadlenom za izdavanje odobrenja za izgradnju.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje nain i postupak vrenja
strunog nadzora u toku graenja objekta.

Tehniki pregled objekta

lan 121.
Podobnost objekta za upotrebu utvruje se tehnikim pregledom.
Tehniki pregled objekta vri se po zavretku izgradnje objekta, odnosno svih radova
predvienih odobrenjem za izgradnju i glavnim projektom, odnosno po zavretku izgradnje
dela objekta za koji se moe izdati upotrebna dozvola u skladu sa ovim zakonom.
Tehniki pregled moe se vriti i uporedo sa izvoenjem radova na zahtev investitora, ako
se po zavretku izgradnje objekta ne bi mogla izvriti kontrola izvedenih radova.
Tehniki pregled obuhvata kontrolu usklaenosti izvedenih radova sa odobrenjem za
izgradnju i tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio, kao i sa tehnikim
propisima i standardima koji se odnose na pojedine vrste radova, odnosno materijala,
opreme i instalacija.

Komisija za tehniki pregled

lan 122.
Tehniki pregled objekata iz lana 89. stav 4. ovog zakona vri komisija koju obrazuje
ministar nadlean za poslove graevinarstva ili preduzee, odnosno drugo pravno lice kome
se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih
poslova.
Tehniki pregled objekata iz lana 89. stav 4. ta. 11) - 17) ovog zakona vri komisija koju
obrazuje ministar nadlean za poslove graevinarstva na predlog ministarstva nadlenog za
poslove saobraaja i telekomunikacija ili preduzee, odnosno drugo pravno lice kome se
poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje tih
poslova.
Tehniki pregled objekta za koje je odobrenje za izgradnju izdao nadleni organ autonomne
pokrajine, vri komisija koju obrazuje taj organ ili preduzee, odnosno drugo pravno lice
kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za obavljanje
tih poslova.
Tehniki pregled objekta za koje je odobrenje za izgradnju izdala optinska, odnosno
gradska uprava, vri komisija koju obrazuje ta uprava ili preduzee, odnosno drugo pravno
lice kome se poveri vrenje tih poslova i koje je upisano u odgovarajui registar za
obavljanje tih poslova.
Tehniki pregled objekta obezbeuje investitor, u skladu sa ovim zakonom.
Trokove tehnikog pregleda snosi investitor.

lan 123.
U vrenju tehnikog pregleda moe da uestvuje lice koje ispunjava uslove propisane ovim
zakonom za odgovornog projektanta, odnosno odgovornog izvoaa radova za tu vrstu
objekata.
U vrenju tehnikog pregleda ne mogu da uestvuju lica koja su zaposlena u preduzeu,
odnosno drugom pravnom licu koje je izradilo tehniku dokumentaciju ili je bilo izvoa
radova kod investitora, lica koja su uestvovala u izradi tehnike dokumentacije ili u
izvoenju radova kod investitora, lica koja su vrila struni nadzor, lica koja vre
inspekcijski nadzor kao i lica koja rade na poslovima izdavanja odobrenja za izgradnju u
organu nadlenom za izdavanje odobrenja za izgradnju.
Ne moe se vriti tehniki pregled objekta ili njegovog dela, ni odobriti upotreba ako je
objekat, odnosno njegov deo, izgraen bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta.

Probni rad

lan 124.
Ako se, radi utvrivanja podobnosti objekta za upotrebu, moraju vriti prethodna ispitivanja
i provera instalacija, ureaja, postrojenja, stabilnosti ili bezbednosti objekta, ureaja i
postrojenja za zatitu ivotne sredine ili druga ispitivanja ili ako je to predvieno tehnikom
dokumentacijom, komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice
kome je povereno vrenje tehnikog pregleda, na zahtev investitora, moe da predloi
nadlenom organu da odobri putanje objekta u probni rad, pod uslovom da utvrdi da su za
to ispunjeni uslovi.
Aktom o odobravanju putanja objekta u probni rad utvruje se vreme trajanja probnog
rada koje ne moe biti due od jedne godine, kao i obaveza investitora da prati rezultate
probnog rada i da po isteku probnog rada nadlenom organu dostavi podatke o njegovim
rezultatima.
Komisija za tehniki pregled, odnosno preduzee ili drugo pravno lice, lice kome je povereno
vrenje tehnikog pregleda, u toku probnog rada objekta proverava ispunjenost uslova za
izdavanje upotrebne dozvole i po isteku roka probnog rada svoj izvetaj dostavlja organu
nadlenom za izdavanje upotrebne dozvole.

Upotrebna dozvola

lan 125.
Objekat se moe koristiti po prethodno pribavljenoj upotrebnoj dozvoli.
Organ nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju izdaje upotrebnu dozvolu u roku od
sedam dana od dana prijema nalaza komisije kojim je utvreno da je objekat podoban za
upotrebu.
Za objekte iz lana 89. stav 4. ta. 11) - 17) ovog zakona upotrebnu dozvolu izdaje
ministarstvo nadleno za poslove saobraaja i telekomunikacija.

Upotrebna dozvola izdaje se za ceo objekat ili za deo objekta koji predstavlja tehnikotehnoloku celinu i moe se kao takav samostalno koristiti ili je za graenje tog dela objekta
izdato posebno odobrenje za izgradnju.
Upotrebna dozvola izdaje se kad se utvrdi da je objekat, odnosno deo objekta podoban za
upotrebu.
Upotrebna dozvola sadri i garantni rok za objekat i pojedine vrste radova utvrene
posebnim propisom.
Objekat je podoban za upotrebu ako je: izgraen u skladu sa odobrenjem za izgradnju i
tehnikom dokumentacijom na osnovu koje se objekat gradio; obezbeen dokaz o kvalitetu
izvedenih radova, odnosno ugraenog materijala, instalacija i opreme, izdat od strane
ovlaenih organizacija; izvreno geodetsko snimanje objekta i ako su ispunjeni drugi
propisani uslovi.
Na zahtev investitora organ nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju moe da obrazuje
strunu komisiju za kontinuirano praenje rezultata posmatranja ponaanja tla i objekta.
Ministar nadlean za poslove graevinarstva blie propisuje sadrinu i nain vrenja
tehnikog pregleda, izdavanja upotrebne dozvole, osmatranja tla i objekta u toku graenja i
upotrebe i minimalne garantne rokove za pojedine vrste objekata, odnosno radova.

Odravanje objekata
lan 126.
Vlasnik objekta za koji je izdata upotrebna dozvola obezbeuje izvoenje radova na
investicionom i tekuem odravanju objekta kao i redovne, vanredne i specijalistike
preglede objekta, u skladu sa posebnim propisima.

lan 127.
Objekat koji se gradi, odnosno ije je graenje zavreno bez odobrenja za izgradnju i
glavnog projekta, ne moe biti prikljuen na elektroenergetsku, termoenergetsku ili
telekomunikacionu mreu, vodovod i kanalizaciju.

VI. STRUNI ISPIT I LICENCE ZA ODGOVORNOG PLANERA, URBANISTU,

PROJEKTANTA I IZVOAA RADOVA

lan 128.
Struni ispit, koji je kao uslov za obavljanje odreenih poslova propisan ovim zakonom,
polae se pred komisijom koju obrazuje ministar nadlean za poslove urbanizma i
graevinarstva.
Ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva blie propisuje uslove, program i
nain polaganja strunog ispita iz stava 1. ovog lana.

lan 129.
Licencu za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova, kao i za odgovornog
planera izdaje Inenjerska komora u skladu sa zakonom.

Trokove izdavanja licence iz stava 1. ovog lana, snosi podnosilac zahteva za izdanje
licence.
Izdatu licencu Inenjerska komora moe reenjem oduzeti ako utvrdi da ovlaeno lice
nesavesno i nestruno obavlja poslove za koje mu je licenca izdata.
Protiv reenja iz st. 1. i 3. ovog lana moe se izjaviti alba ministru nadlenom za poslove
urbanizma i graevinarstva.
Ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva propisuje blie uslove i postupak
za izdavanje i oduzimanje licence iz stava 1. ovog lana.
VII. INENJERSKA KOMORA SRBIJE

lan 130.
Radi unapreenja uslova za obavljanje strunih poslova u oblasti prostornog i urbanistikog
planiranja, projektovanja, izgradnje objekata i drugih oblasti znaajnih za planiranje i
izgradnju, zatite opteg i pojedinanog interesa u obavljanju poslova u tim oblastima,
organizovanja u pruanju usluga u navedenim oblastima, kao i radi ostvarivanja drugih
ciljeva osniva se Inenjerska komora Srbije (u daljem tekstu: Komora).
lanovi Komore su inenjeri arhitektonske, graevinske, mainske, elektrotehnike,
saobraajne i inenjeri druge tehnike struke, kao i diplomirani prostorni planeri, kojima je
izdata licenca iz lana 129. stav 1. ovog zakona.
Komora je pravno lice sa seditem u Beogradu.

lan 131.
Komora obavlja sledee poslove:
1) utvruje profesionalna prava i dunosti i etike norme ponaanja lanova u obavljanju
poslova izrade urbanistikih planova, projektovanja i izvoenja radova;
2) utvruje ispunjenost uslova za izdavanje licence za odgovornog planera, odgovornog
urbanistu, odgovornog projektanta i odgovornog izvoaa radova u skladu sa odredbama
ovog zakona;
3) proverava usklaenost izdatih licenci po propisima drugih zemalja;
4) vodi evidenciju lica iz take 2. ovog lana;
5) organizuje sudove asti za utvrivanje povreda profesionalnih standarda i normativa
(profesionalne odgovornosti), kao i za izricanje mera za te povrede;
6) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom i statutom.
Organizacija i nain obavljanja poslova iz stava 1. ovog lana blie se ureuje statutom i
optim aktima Komore.
Na statut i opte akte Komore saglasnost daje ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva, uz pribavljeno miljenje pokrajinskog sekretarijata nadlenog za poslove
urbanizma i graevinarstva.

lan 132.
Organi Komore su skuptina, upravni odbor, nadzorni odbor i predsednik.
Komora je organizovana po matinim sekcijama za odgovorne prostorne planere, urbaniste,
projektante i odgovorne izvoae radova.
Radom matine sekcije upravlja izvrni odbor sekcije.
Upravni odbor ine predsednik, potpredsednik, tri predstavnika ministarstva nadlenog za
poslove urbanizma i graevinarstva i predsednici izvrnih odbora matinih sekcija.
Broj, sastav, delokrug i nain izbora organa iz st. 1, 2, 3. i 4. ovog lana utvruje se
statutom Komore.

lan 133.
Komora stie sredstva za rad od lanarine, naknade za utvrivanje ispunjenosti uslova za
odgovorne urbaniste, projektante, odgovorne izvoae radova, kao i odgovorne planere,
donacija, sponzorstva, poklona i drugih izvora u skladu sa zakonom.
Komora utvruje visinu lanarine i naknade za izdavanje licence iz stava 1. ovog lana uz
pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za poslove graevinarstva.
Nadzor nad zakonitou rada Komore vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva.

VIII. RUENJE OBJEKATA

lan 134.
Optinska, odnosno gradska uprava naloie, odnosno odobrie reenjem, po slubenoj
dunosti ili na zahtev zainteresovanog lica, ruenje objekta za koji utvrdi da je usled
dotrajalosti ili veih oteenja ugroena njegova stabilnost i da predstavlja neposrednu
opasnost za ivot i zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.
Reenje iz stava 1. ovog lana moe se izvriti ako su prethodno reena pitanja smetaja
korisnika objekta, osim u sluaju kada se ruenje objekta odobrava na zahtev vlasnika,
odnosno nosioca prava raspolaganja objektom koji taj objekat koristi.
alba na reenje o ruenju objekta ne zadrava izvrenje reenja.
Skuptina optine, odnosno grada ureuje i obezbeuje uslove i mere koje je potrebno
sprovesti i obezbediti u toku ruenja objekta koji predstavlja neposrednu opasnost za ivot i
zdravlje ljudi, za susedne objekte i za bezbednost saobraaja.

lan 135.
Ako optinska, odnosno gradska uprava utvrdi da se neposredna opasnost za ivot i zdravlje
ljudi, susedne objekte i za bezbednost saobraaja moe otkloniti i rekonstrukcijom objekta,
o tome obavetava vlasnika objekta, odnosno nosioca prava raspolaganja objektom radi
preduzimanja potrebnih mera u skladu sa zakonom.
Reenjem kojim se odobrava rekonstrukcija objekta u smislu stava 1. ovog lana, utvruje
se rok u kome se radovi na rekonstrukciji moraju zavriti.

Ako se rekonstrukcija objekta ne zavri u utvrenom roku optinska, odnosno gradska

uprava naloie, odnosno odobrie reenjem, po slubenoj dunosti ili na zahtev
zainteresovanog lica, ruenje objekta.

lan 136.
Ruenje objekata iz l. 134. i 135. ovog zakona moe da vri preduzee, drugo pravno lice
ili radnja, koji su upisani u odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za
izvoenje radova.
Ako ruenje objekta koji se gradi ili je njegovo graenje zavreno bez odobrenja za
izgradnju i glavnog projekta, izvrava, na teret investitora, optinska ili gradska uprava,
ruenje tog objekta vri preduzee, drugo pravno lice ili radnja, koji su upisani u
odgovarajui registar za graenje objekata, odnosno za izvoenje radova.
Ruenjem objekta iz st. 1. i 2. ovog lana rukovodi odgovorni izvoa radova.

IX. NADZOR

Inspekcijski nadzor

lan 137.
Nadzor nad izvravanjem odredaba ovog zakona i propisa donetih na osnovu ovog zakona,
vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i graevinarstva.
Inspekcijski nadzor vri nadleno ministarstvo preko inspektora u okviru delokruga
utvrenog zakonom.
Autonomnoj pokrajini poverava se vrenje inspekcijskog nadzora u oblasti urbanizma na
teritoriji autonomne pokrajine i nad izgradnjom objekata za koje izdaje odobrenje za
izgradnju na osnovu ovog zakona.
Optini, odnosno gradu, odnosno gradu Beogradu, poverava se vrenje inspekcijskog
nadzora nad izgradnjom objekata za koje izdaju odobrenje za izgradnju na osnovu ovog
zakona.
Poslove urbanistikog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer arhitekture ili
graevinarstva, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i
koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
Poslove graevinskog inspektora moe da obavlja diplomirani inenjer graevinarstva ili
arhitekture, koji ima najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen struni ispit i
koji ispunjava i druge uslove propisane zakonom. Poslove inspekcijskog nadzora koji su
ovim zakonom povereni optini moe da obavlja i lice koje ima viu kolsku spremu
graevinske ili arhitektonske struke i najmanje tri godine radnog iskustva u struci i poloen
struni ispit i koje ispunjava i druge uslove propisane zakonom.
Ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva blie propisuje obrazac i sadrinu
legitimacije urbanistikog, graevinskog i geodetskog inspektora.

Prava i dunosti urbanistikog inspektora

lan 138.
U vrenju inspekcijskog nadzora, urbanistiki inspektor proverava da li:
1) preduzee, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili
obavlja druge poslove odreene ovim zakonom i lice koje obavlja poslove ispunjava
propisane uslove;
2) je plan koji se odnosi na organizaciju, planiranje i ureenje prostora izraen i donet u
skladu sa zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;
3) je akt o urbanistikim uslovima, izvod iz urbanistikog plana i urbanistiki projekat,
izraen i izdat u skladu sa ovim zakonom;
4) je idejni projekat, na osnovu koga je izdato odobrenje za izgradnju, izraen u skladu sa
izvodom iz urbanistikog plana, odnosno urbanistikim planom, odnosno aktom o
urbanistikim uslovima;
5) se promene stanja u prostoru vre u skladu s ovim zakonom i propisima donetim na
osnovu zakona.
Preduzee, odnosno drugo pravno lice koje izrauje prostorne i urbanistike planove ili
obavlja druge poslove odreene ovim zakonom, preduzee ili lice koje vri promene u
prostoru, kao i nadlena optinska, odnosno gradska uprava, duni su da urbanistikom
inspektoru omogue potpun i nesmetan uvid u raspoloivu dokumentaciju.
Ovlaenja urbanistikog inspektora

lan 139.
U vrenju inspekcijskog nadzora, urbanistiki inspektor, ovlaen je da preduzima sledee
mere:
1) da zabrani reenjem dalju izradu prostornog, odnosno urbanistikog plana, ako utvrdi da
preduzee ili drugo pravno lice koje izrauje prostorni, odnosno urbanistiki plan ne
ispunjava uslove propisane zakonom;
2) da naloi reenjem optinskoj, odnosno gradskoj upravi ponitavanje akata o
urbanistikim uslovima, izvoda iz urbanistikog plana i urbanistiki projekat, u roku koji ne
moe biti dui od 15 dana, ako utvrdi da ti akti nisu u skladu sa zakonom, odnosno planom;
3) da pokrene postupak za ukidanje odobrenja za izgradnju po osnovu slubenog nadzora,
ako utvrdi da idejni projekat na osnovu koga je izdato odobrenje za izgradnju nije izraen u
skladu sa urbanistikim planom, odnosno aktom o urbanistikim uslovima;
4) da obavesti nadleni organ, odnosno nadlenog inspektora i da preduzme druge mere na
koje je ovlaen, ako utvrdi da se promene stanja u prostoru ne vre u skladu sa ovim
zakonom i propisom donetim na osnovu zakona;
5) da obavesti organ nadlean za donoenje prostornog, odnosno urbanistikog plana i da
predloi ministru nadlenom za poslove urbanizma pokretanje postupka za ocenu
zakonitosti plana, ako utvrdi da prostorni odnosno urbanistiki plan nije donet u skladu sa
zakonom ili da postupak po kojem je donet nije sproveden na nain propisan zakonom;

6) da bez odlaganja obavesti ministra nadlenog za poslove urbanizma, ako utvrdi da organ
nadlean za donoenje urbanistikog plana nije u propisanom roku doneo prostorni,
odnosno urbanistiki plan, odnosno odluku o odreivanju delova urbanistikog plana koji
nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i planova donetih na osnovu ovog zakona.
U sluaju iz stava 1. taka 1. ovog lana, preduzee, odnosno drugo pravno lice moe da
nastavi sa izradom urbanistike dokumentacije kada otkloni utvrene nepravilnosti i o tome
pismeno obavesti inspektora koji je doneo reenje o zabrani izrade te dokumentacije, a
inspektor utvrdi da su nepravilnosti otklonjene.
lan 140.
Graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora proverava da li:
1) preduzee, odnosno drugo pravno lice, odnosno radnja koja gradi objekat, odnosno lice
koje vri struni nadzor, odnosno lica koja obavljaju pojedine poslove na projektovanju ili
graenju objekata, ispunjavaju propisane uslove;
2) je za objekat koji se gradi, odnosno za izvoenje radova izdato odobrenje za izgradnju;
3) je poetak graenja objekta, odnosno izvoenja radova prijavljen na propisan nain;
4) je gradilite obeleeno na propisan nain;
5) se objekat gradi prema odobrenju za izgradnju i glavnom projektu;
6) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju odgovaraju
zakonu i propisanim standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta;
7) je izvoa radova preduzeo mere za bezbednost objekta, susednih objekata, saobraaja,
okoline i zatitu ivotne sredine;
8) na objektu koji se gradi ili je izgraen postoje nedostaci koji ugroavaju bezbednost
njegovog korienja i okoline;
9) izvoa radova vodi graevinski dnevnik i knjigu inspekcije na propisani nain;
10) se u toku graenja i korienja objekta vre propisana osmatranja i odravanja objekta;
11) je za objekat koji se koristi izdata upotrebna dozvola;
12) je upotrebna dozvola izdata na propisan nain;
13) obavlja i druge poslove utvrene zakonom ili propisom donetim na osnovu zakona.
Graevinski inspektor je ovlaen da vri nadzor nad korienjem objekata i da preduzima
mere ako utvrdi da se korienjem objekta dovode u opasnost ivot i zdravlje ljudi,
bezbednost okoline, ugroava ivotna sredina i ako se nenamenskim korienjem utie na
stabilnost i sigurnost objekta.

Ovlaenja graevinskog inspektora

Ruenje

lan 141.

U vrenju inspekcijskog nadzora graevinski inspektor je ovlaen da:

1) naredi reenjem ruenje objekta, ako se objekat gradi ili je njegovo graenje zavreno
bez odobrenja za izgradnju i prijave poetka izgradnje objekta, odnosno izvoenja radova,
odnosno glavnog projekta;
2) naloi reenjem obustavu radova i odredi rok koji ne moe biti dui od 30 dana za
pribavljanje novog odobrenja za izgradnju, odnosno izmenu postojeeg glavnog projekta,
ako se objekat ne gradi prema odobrenju za izgradnju, odnosno glavnom projektu, a ako
investitor u ostavljenom roku ne pribavi odobrenje za izgradnju, odnosno ne izmeni glavni
projekat, da naloi reenjem ruenje objekta, odnosno njegovog dela;
3) naloi reenjem ruenje objekta, odnosno njegovog dela ako je nastavljeno graenje,
odnosno izvoenje radova i posle donoenja reenja o obustavi radova.
Reenje o ruenju odnosi se i na delove objekta koji nisu opisani u reenju o ruenju, a
nastali su nakon sastavljanja zabelebe i ine jednu graevinsku celinu.

Obustava radova

lan 142.
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) se u toku graenja ne preduzimaju mere za bezbednost objekta, saobraaja, okoline i
zatitu ivotne sredine, naredie reenjem investitoru, odnosno izvoau radova mere za
otklanjanje uoenih nedostataka, rok njihovog izvrenja, kao i obustavu daljeg izvoenja
radova dok se ove mere ne sprovedu, pod pretnjom prinudnog izvrenja na teret
investitora, odnosno izvoaa radova;
2) izvreni radovi, odnosno materijal, oprema i instalacije koji se ugrauju ne odgovaraju
zakonu i propisanim standardima, tehnikim normativima i normama kvaliteta obustavie
reenjem dalje izvoenje radova dok se ne otklone utvreni nedostaci;
3) gradilite nije obeleeno na propisan nain, odnosno pribavljena pismena potvrda o
usaglaenosti izgraenih temelja sa glavnim projektom, naloie reenjem obustavu radova
i odredie rok za otklanjanje nedostataka, koji ne moe biti dui od tri dana.

Zabrana

lan 143.
Ako graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da:
1) preduzee, odnosno druga organizacija, odnosno lice kome je povereno vrenje strunog
nadzora nad graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ne ispunjava propisane
uslove, zabranie reenjem dalje izvoenje radova do ispunjenja uslova;
2) na objektu koji se gradi ili koji je izgraen postoje nedostaci koji predstavljaju
neposrednu opasnost po stabilnost, odnosno bezbednost objekta i njegove okoline i ivot i
zdravlje ljudi, zabranie reenjem korienje objekta ili njegovog dela dok se ne otklone
utvreni nedostaci;

3) se objekat za koji je izdato odobrenje za izgradnju koristi bez upotrebne dozvole,

naredie investitoru pribavljanje upotrebne dozvole u roku koji ne moe biti krai od 30 ni
dui od 90 dana, a ako je investitor ne pribavi u utvrenom roku donee reenje o zabrani
korienja objekta;
4) se korienjem objekta dovodi u opasnost ivot i zdravlje ljudi, bezbednost okoline ili
ugroava ivotna sredina, naloie izvoenje potrebnih radova, odnosno zabraniti korienje
objekta, odnosno dela objekta.

Naredba

lan 144.
Kad graevinski inspektor u vrenju inspekcijskog nadzora utvrdi da se u toku graenja,
odnosno korienja objekta ne vri propisano osmatranje, odnosno odravanje objekta,
naredie reenjem investitoru i izvoau radova, odnosno korisniku objekta da uoene
nepravilnosti otkloni.

lan 145.
Reenje iz l. 139, 141, 142. i 143. ovog zakona urbanistiki, odnosno graevinski inspektor
dostavlja i Komori.

lan 146.
U postupku donoenja reenja, odnosno naredbe iz l. 141, 142, 143. i 144. dostava e se
smatrati urednom uruenjem investitoru, odnosno izvoau radova ili dostavom na adresu
investitora ili izvoaa radova ili pribijanjem na vrata investitora ili izvoaa radova ili
predajom u radne prostorije investitora ili izvoaa radova ili pribijanjem na objekat koji se
gradi odnosno upotrebljava, a to se konstatuje zabelekom inspektora o vremenu i mestu
dostave.
Konstatovanje sluajeva iz l. 141, 142, 143. i 144. inspektor vri zabelekom na reenju,
odnosno naredbi koju potvruje svojim potpisom. U zabeleku e se uneti svi relevantni
podaci o danu, mestu i vrsti objekta kao i o imenu investitora ili izvoaa radova ukoliko je
ono poznato, a ukoliko nije postupak e se voditi protiv nepoznatog lica. Kasnije
pojavljivanje investitora ili izvoaa radova ili promena na strani istih ne prekidaju postupak
niti produavaju rokove.
lan 147.
Na reenje urbanistikog, odnosno graevinskog inspektora moe se izjaviti alba u roku od
15 dana od dana prijema reenja.
Autonomnoj pokrajini poverava se reavanje po albi protiv prvostepenog reenja donetog u
postupku inspekcijskog nadzora u oblasti izgradnje objekata koji se grade na teritoriji
autonomne pokrajine.
alba izjavljena na reenje iz stava 1. ovog lana ne odlae izvrenje reenja.

lan 148.

U vrenju inspekcijskog nadzora, geodetski inspektor ovlaen je da, ako utvrdi da su

podaci iz urbanistikih i drugih planova i projekata preneti na teren suprotno zakonu, naredi
reenjem preduzimanje mera za otklanjanje uoenih nedostataka i obavesti urbanistikog i
graevinskog inspektora.

X. KAZNENE ODREDBE

Krivina dela

lan 149.
Preduzetnik koji je izvoa radova ili odgovorno lice u pravnom licu koje je izvoa radova
na objektu koji se gradi bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta, kaznie se za
krivino delo zatvorom do godinu dana (lan 88).
Fiziko lice koje je investitor ili odgovorno lice u pravnom licu koje je investitor objekta koji
se gradi bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta, kaznie se za krivino delo zatvorom
do tri godine (lan 88).

lan 150.
Fiziko lice koje prikljui ili odgovorno lice u pravnom licu koje dozvoli prikljuenje objekta,
koji se gradi ili je izgraen bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta, na
elektroenergetsku, termoenergetsku ili telekomunikacionu mreu, vodovod i kanalizaciju,
kaznie se za krivino delo zatvorom do tri godine (lan 127).

Privredni prestupi

lan 151.
Novanom kaznom od 50.000 do 450.000 dinara kaznie se za privredni prestup preduzee
ili drugo pravno lice, koje je investitor, ako:
1) izradu tehnike dokumentacije poveri preduzeu, odnosno drugoj organizaciji koja ne
ispunjava propisane uslove (lan 107);
2) kontrolu tehnike dokumentacije poveri preduzeu, odnosno drugom pravnom licu koje
ne ispunjava propisane uslove (lan 111);
3) ne obezbedi vrenje strunog nadzora nad graenjem objekta (lan 120);
4) nastavi sa izvoenjem radova i posle donoenja reenja o njihovoj obustavi (lan 142).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu,
odnosno drugoj organizaciji ili drugom pravnom licu, koje je investitor, novanom kaznom
od 10.000 do 30.000 dinara.

lan 152.
Novanom kaznom od 50.000 do 450.000 dinara kaznie se za privredni prestup preduzee
ili drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:

1) gradi objekat bez odobrenja za izgradnju i glavnog projekta, odnosno izvodi radove
suprotno tehnikoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi (lan 88);
2) postupa suprotno odredbama lana 118. st. 1-6. ovog zakona;
3) nastavi sa graenjem objekta posle donoenja reenja o obustavi graenja (lan 142).
Za privredni prestup iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili
drugom pravnom licu koje gradi, odnosno izvodi radove, novanom kaznom od 10.000 do
30.000 dinara.

Prekraji

lan 153.
Novanom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara kaznie se za prekraj preduzee ili drugo
pravno lice koje je ovlaeno da utvruje posebne uslove za izgradnju objekata i ureenje
prostora, kao i tehnike podatke za prikljuak na infrastrukturu, ako ne dostavi u
propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu urbanistikog plana (l. 48, 103. i
169).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom
pravnom licu, novanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara.

lan 154.
Novanom kaznom od 50.000 do 400.000 dinara kaznie se za prekraj preduzee ili drugo
pravno lice koje izrauje urbanistiku dokumentaciju ili obavlja druge poslove odreene
ovim zakonom, ako ne omogui urbanistikom inspektoru potpun i nesmetan uvid u
raspoloivu dokumentaciju (lan 138).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom
pravnom licu, novanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara.
lan 155.
Novanom kaznom od 10.000 do 400.000 dinara kaznie se za prekraj preduzee, odnosno
druga organizacija, odnosno drugo pravno lice koje gradi objekat, ako:
1) ne odredi lice koje rukovodi graenjem objekta, odnosno izvoenjem radova ili ako
odredi lice koje za to ne ispunjava propisane uslove (l. 117. i 118);
2) ne vodi graevinski dnevnik (lan 118);
3) ne obavesti nadleni organ o zavretku izgradnje temelja (lan 118);
4) pismeno ne upozori investitora ili lice koje vri nadzor nad primenom odredaba ovog
zakona na nedostatke u tehnikoj dokumentaciji (lan 118).
Za prekraj iz stava 1. ovog lana kaznie se i odgovorno lice u preduzeu ili drugom
pravnom licu koje gradi objekat, novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara.

lan 156.

Novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za
prekraj odgovorno slubeno lice u nadlenom organu uprave ako:
1) ne dostavi u propisanom roku potrebne podatke i uslove za izradu urbanistikog plana
(lan 48);
2) izda odobrenje za izgradnju protivno ovom zakonu i propisima donetim na osnovu ovog
zakona (lan 94);
3) na glavnom projektu u propisanom roku ne potvrdi prijem dokumentacije, odnosno
dokaza koji se podnose uz prijavu poetka radova (lan 114);
4) izda upotrebnu dozvolu protivno propisima (lan 125);
5) ne izda izvod iz urbanistikog plana, akt o urbanistikim uslovima, odobrenje za
izgradnju, odnosno upotrebnu dozvolu u propisanom roku (l. 56, 57, 94. i 125);
6) ne preduzme propisane mere u vrenju inspekcijskog nadzora (l. 138. i 139);
7) ne omogui urbanistikom odnosno graevinskom inspektoru potpun i nesmetan uvid u
raspoloivu dokumentaciju (l. 138. i 140);
8) ne obavesti vlasnika objekta o uslovima za izdavanje odobrenja za izgradnju (lan 160);
9) ne organizuje javnu prezentaciju urbanistikog projekta (lan 61).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana ili kada je prekraj izvren iz materijalne
zainteresovanosti, uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

lan 157.
Novanom kaznom od 10.000 do 20.000 dinara kaznie se za prekraj nadleni inspektor
koji u sluajevima iz l. 140, 141, 142, 143. i 144. ne donese reenje odnosno ne izda
naredbu u primerenom roku koji ne moe biti dui od sedam dana od dana saznanja za
sluajeve iz l. 140, 141, 142, 143. i 144.
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana ili kada je prekraj izvren iz materijalne
zainteresovanosti, uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.

lan 158.
Novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara ili kaznom zatvora do 30 dana kaznie se za
prekraj graanin ako nastavi sa graenjem, odnosno korienjem objekta posle donoenja
reenja o obustavi graenja, odnosno o zabrani njegovog korienja (l. 142. i 143).
Za ponovljeni prekraj iz stava 1. ovog lana ili kada je prekraj izvren iz materijalne
zainteresovanosti, uiniocu e se izrei novana kazna i kazna zatvora do 30 dana.
lan 159.
Novanom kaznom od 5.000 do 20.000 dinara kaznie se za prekraj lice koje je osnovalo
radnju, a obavlja delatnost izrade tehnike dokumentacije i izvoenja radova protivno
odredbama ovog zakona (lan 107).

XI. PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE

lan 160.
Vlasnik objekta izgraenog, odnosno rekonstruisanog bez graevinske dozvole duan je da
u roku od est meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona prijavi optinskoj, odnosno
gradskoj upravi objekat ije je graenje, odnosno rekonstrukcija zavrena bez graevinske
dozvole.
Uz prijavu iz stava 1. ovog lana podnosi se:
1) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu
svojine na objektu, odnosno pravu korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu i
reenje iz lana 84. ovog zakona.
2) geodetski snimak sa skicom parcele, objektima i povrinom objekata.
Po isteku roka iz stava 1. ovog lana optinska, odnosno gradska uprava u roku koji ne
moe biti dui od 60 dana obavetava vlasnika, odnosno investitora objekta o uslovima za
izdavanje odobrenja za izgradnju, odnosno o dokumentaciji koju je duan da priloi uz
zahtev.

lan 161.
Vlasnik objekta izgraenog, odnosno rekonstruisanog bez graevinske dozvole, u roku od
60 dana od dana prijema obavetenja iz lana 160. stav 3. ovog zakona, uz zahtev za
izdavanje odobrenja za izgradnju prilae naroito:
1) projekat izvedenog objekta;
2) dokaz o pravu svojine, odnosno zakupa na graevinskom zemljitu, odnosno pravu
svojine na objektu, odnosno pravu korienja na neizgraenom graevinskom zemljitu i
reenje iz lana 84. ovog zakona;
3) dokaz o ureivanju meusobnih odnosa sa organom, odnosno organizacijom koja ureuje
graevinsko zemljite.
Kad optinska, odnosno gradska uprava utvrdi da objekat koji se koristi, odnosno objekat
ija je izgradnja zavrena bez graevinske dozvole, ispunjava propisane uslove za graenje
i korienje, odobrenje za izgradnju i upotrebnu dozvolu moe izdati jednim reenjem.

lan 162.
Ako vlasnik objekta izgraenog, odnosno rekonstruisanog bez graevinske dozvole ne
prijavi objekat u roku iz lana 160. ovog zakona, odnosno ne podnese zahtev za izdavanje
odobrenja za izgradnju u roku iz lana 161. ovog zakona, optinska, odnosno gradska
uprava donee reenje o ruenju objekta, odnosno dela objekta.

lan 163.
Ako vlasnik objekta izgraenog bez graevinske dozvole, odnosno objekta koji se koristi bez
upotrebne dozvole ne pribavi odobrenje za izgradnju, odnosno upotrebnu dozvolu u roku od
30 dana po isteku roka iz lana 161. ovog zakona, duan je da plaa naknadu za korienje
graevinskog zemljita u visini stostrukog iznosa propisanog aktom optine kojim se
utvruje naknada za korienje graevinskog zemljita na kome je izgraen objekat na

osnovu graevinske dozvole, odnosno odobrenja za izgradnju, odnosno ije je pravo svojine
upisano u javne knjige po posebnim propisima i koji se koristi na osnovu upotrebne dozvole.

lan 164.
Ako optinska, odnosno gradska uprava, donese reenje o ruenju objekta iz lana 162.
ovog zakona, vlasnik objekta izgraenog bez graevinske dozvole plaa naknadu za
korienje graevinskog zemljita iz lana 163. ovog zakona od dana donoenja do dana
izvrenja reenja o ruenju objekta.

lan 165.
Preduzea i druga pravna lica koja obavljaju poslove za koje su ovim zakonom propisani
posebni uslovi, duna su da svoje poslovanje usklade sa odredbama ovog zakona u roku od
jedne godine od dana njegovog stupanja na snagu.
Lica koja su do dana stupanja na snagu ovog zakona poloila struni ispit kojim je izvrena
provera strune osposobljenosti za rad na poslovima odreenim ovim zakonom po propisima
koji su bili na snazi u vreme njihovog polaganja, kao i lica kojima je tim propisima priznato
pravo vrenja odreenih poslova, ispunjavaju uslove za vrenje tih poslova i prema
odredbama ovog zakona ako ispunjavaju i ostale propisane uslove.

lan 166.
Agencija poinje sa radom najkasnije u roku od tri meseca od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Danom poetka rada Agencija preuzima zaposlene i postavljena lica u Ministarstvu
urbanizma i graevina (Zavod za prostorno planiranje i urbanizam) koji rade na poslovima
iz nadlenosti Agencije, predmete, arhivu i drugu strunu dokumentaciju koja se odnosi na
poslove iz nadlenosti Agencije, kao i opremu, sredstva za rad i druga sredstva koja je
koristilo to ministarstvo u obavljanju navedenih poslova.

lan 167.
Predsednika i lanove saveta i nadzornog odbora, kao i direktora Agencije, Vlada Republike
Srbije imenovae u roku od 30 dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Savet Agencije e doneti Statut Agencije u roku od 30 dana od dana imenovanja.

lan 168.
Do donoenja Strategije prostornog razvoja Republike Srbije primenjivae se Prostorni plan
Republike Srbije.
Do donoenja urbanistikog plana optina e u roku od est meseci od dana stupanja na
snagu ovog zakona doneti privremena pravila graenja.
Do donoenja optih uslova o parcelaciji i izgradnji primenjivae se Pravilnik o optim
pravilima urbanistike regulacije i parcelacije ("Slubeni glasnik RS", broj 37/98).

Do donoenja privremenih pravila graenja iz stava 2. ovog lana, saglasnosti koje su

posebnim zakonima propisane kao uslov za izdavanje odobrenja za izgradnju pribavlja, po
slubenoj dunosti, organ nadlean za izdavanje odobrenja za izgradnju o troku
investitora.

lan 169.
Urbanistiki planovi doneti do dana stupanja na snagu ovog zakona primenjuju se u
delovima koji nisu u suprotnosti sa odredbama ovog zakona i planova donetih na osnovu
ovog zakona.
Organ nadlean za donoenje urbanistikog plana duan je da u roku od est meseci od
dana stupanja na snagu ovog zakona donese odluku o odreivanju delova urbanistikog
plana iz stava 1. ovog lana.
Akt o urbanistikim uslovima iz lana 57. ovog zakona do isteka roka za donoenje
urbanistikog plana, izdavae se u skladu sa urbanistikim planom donetim do dana
stupanja na snagu ovog zakona. Uslove za prikljuenje na saobraajnu i komunalnu
infrastrukturu i druge propisane uslove pribavlja po slubenoj dunosti organ nadlean za
izdavanje odobrenja za izgradnju o troku investitora.
Plan za koji nadleni organ ne donese odluku iz stava 2. ovog lana u propisanom roku
prestaje da vai.
Organi i organizacije nadleni za izdavanje saglasnosti iz lana 168. stav 4. ovog zakona,
odnosno uslova iz stava 3. ovog lana, duni su da te saglasnosti, odnosno uslove izdaju u
roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za njihovo izdavanje.

lan 170.
Optina, odnosno grad, odnosno grad Beograd duna je da donese prostorni plan, odnosno
urbanistiki plan u roku od 18 meseci od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Po isteku roka iz stava 1. ovog lana, ministarstvo nadleno za poslove urbanizma
obezbedie izradu plana iz stava 1. ovog lana o troku optine, odnosno grada, odnosno
grada Beograda.
Postupak izrade i donoenja prostornog, odnosno urbanistikog plana zapoet pre stupanja
na snagu ovog zakona, nastavie se po odredbama ovog zakona.

lan 171.
Reavanje zahteva za izdavanje graevinske dozvole, upotrebne dozvole i drugih zahteva za
reavanje o pojedinanim pravima i obavezama, podnetih do dana stupanja na snagu ovog
zakona, nastavie se po propisima koji su vaili do dana stupanja na snagu ovog zakona.

lan 172.
Komora poinje sa radom najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ovog
zakona.
Poslove pripreme za poetak rada Komore vri ministarstvo nadleno za poslove urbanizma i
graevinarstva.

lan 173.
Do poetka rada Komore, licence za odgovornog urbanistu, projektanta i izvoaa radova
kao i za prostornog planera izdaje ministar nadlean za poslove urbanizma i graevinarstva,
na nain i pod uslovima propisanim ovim zakonom, s tim to preporuku za izdavanje licence
daju lica koja imaju strune rezultate u rukovoenju na odgovarajuim poslovima.
Strunim rezultatima iz stava 1. ovog lana smatra se rukovoenje na izradi najmanje etiri
urbanistika, odnosno prostorna plana, odnosno na izradi najmanje etiri glavna projekta po
kojima su izgraeni objekti odgovarajue vrste i namene, odnosno na graenju najmanje
etiri objekta odgovarajue vrste i namene.
Do izdavanja licenci iz stava 1. ovog lana, a najdue do isteka roka od est meseci od dana
stupanja na snagu ovog zakona, poslove odgovornog prostornog planera, odgovornog
urbaniste, odgovornog projektanta i odgovornog izvoaa radova, mogu obavljati lica koja
ispunjavaju uslove za ovlaenog prostornog planera, ovlaenog urbanistu, ovlaenog
projektanta i ovlaenog rukovodioca graenja prema propisima koji su bili na snazi do dana
stupanja na snagu ovog zakona.

lan 174.
Danom stupanja na snagu ovog zakona na izdavanje odobrenja za izgradnju i
upotrebne dozvole odredbe zakona i drugih propisa koje su u suprotnosti sa ovim
zakonom nee se primenjivati.

lan 175.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae:
1) Zakon o izgradnji objekata ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95, 24/96, 16/97 i 43/01),
2) Zakon o planiranju i ureenju prostora i naselja ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95, 23/96,
16/97 i 46/98),
3) Zakon o graevinskom zemljitu ("Slubeni glasnik RS", br. 44/95 i 16/97),
4) Zakon o posebnim uslovima za izdavanje graevinske, odnosno upotrebne dozvole za
odreene objekte ("Slubeni glasnik RS", broj 16/97),
5) Odredba lana 11. stav 2. Zakona o ministarstvima ("Slubeni glasnik RS", broj
35/2003).
Do donoenja podzakonskih akata na osnovu ovlaenja iz ovog zakona,
primenjivae se podzakonski akti doneti na osnovu zakona koji prestaju da vae
danom stupanja na snagu ovog zakona, ako nisu u suprotnosti sa ovim zakonom.

lan 176.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom glasniku
Republike Srbije".