G L U M I C A ( Momo Kapor)

- Sledeci!
Usla je u sumornu ucionicu koja je zauarala na neuspeh sto su ga pretrpeli oni pre nje, gledajuci pravo
u oci komisiji za prijemni petorici vec izmozdenih profesora. Oni su tog trenutka drzaili u rukama
kljuceve pozorisne umetnosti, slave i bogatstva.
- Jeste li vec igrali negde?
- Nisam.
- Koliko imate godina?
- Dvadeset i sedam.
Znala je i sama da je prestara za prvu godinu studija, a premlada da se pomiri sa ostalim stvarima.
Stajala je tako na sredini ucionice, posmatrajuci vrhove vec dotrajalih mokasina, i osecala kako je
sazaljivo gledaju. Nije imala nikakvih sansi.Kroz prozor na prvom spratu pozorisne akademije videla je
deo trotoara ispred izloga robne kuce i coveka koji se setkao paleci ko zna koju cigaretu.
- Jeste li vec nesto studirali?
- Ne.
- Zasto?
- Nisam imala uslova
Jedan clan komisije je kunjao, drugi je nesto zapisivao, treci zurio u prazno; ostala dvojica su je
gledala sa ociglednom dosadom. Vec treci dan kako ispred njihovog zastrtog stola defiluju talenti i
obozavaoci. Prvih dana jos im je i bilo zao tih mladica i devojaka stiglih ko zna odakle, njihovog
glumackog zanosa i nicim potvrdjene ljubavi prema pozoristu, ali od jutros su vec duboko zaronili u
otupelost. Na usnama osecaju posledice popusenih cigareta, a u dnu stomaka talog kofeina. Uostalom,
sta se tu moze? Na ispit se prijavilo preko trista kandidata, a glumacka klasa moze da primi samo
sedamnaes tnovih stdenata.
- Pa, sta ste nam lepo spremili? pita umorno predsednik.
- Monolog Julije- rekla je tiho, gutajuci knedlu.
- Je li neko udarao recke? upita predsednik.
- Trideset i sesta Julija- odgovara ridja kozja bradica. Dvadeset i jedna Ofelija! Petnaest poena
prednosti za Julije!
- Molim? upita mlada zena.
- Nista, nista- kaze predsednik. Samo vi pocnite! Izvolite
Ne kuni mi se. Ma koliko da se
radujem tebi ne veseli me
nocasnji ovaj dogovor: I odvec
nagao je on, brz, nepromisljen:
I odvec nalik munji koja zgasne
Pre no sto reces : seva
Prenuli su se iz popodnevnog dremeza.
O, gle cuda! Pet olinjalih, ustajalih intelektualaca pretvorise se pred ovom ne vise tako mladom zenom
u pet Romea : suzise im se strukovi i isceze nekud kiselina u trbuhu i ova ucionica plesnivih zidova, a
neko slatko- gorko ocajanje od lepote ispuni im grlo suzama i srecom.
Mili moj, laku ti noc! Do naseg ponovnog
Susreta ovaj pupolj ljubavi
Razvice mozda zreli leta dah
U divan cvet

Svaka nova izgovorena rec pretvarala je ovu skromnu, minut ranije utucenu mladu zenu u jeftinoj
haljini u bestelesni prizor savrsene srece, sencila joj sanjivoscu makaste zenice, cinila kosu teskom
poput zlatnog slapa, pretvarala je u znak za davno izgubljenu, pa ponovo pronadjenu ljubav iz
prelaznih dana mladosti, pa im se blaziranost topila kap po kap, a strah da ce ovaj cudesni monolog
uskoro prestati ispunjavao ih neizrecivom tugom.
O, laku, laku noc!
Nek mir i pokoj steknu se u tebi
Onakvi kakve nosim ja u sebi
Iza poslednje reci ostade tisina u kojoj je jos dugo brujao njen zlatni glas. A onda pet iskusnih
pozorisnih intelektualaca koji su gledali najpoznatije Julije na svetu, pet uvazenih profesora koji su
zevali na najcuvenijim Sekspirovim predstavama u Stratfordu, podigose ruke i nesto cudno, nesto
potpuno neobjasnjivo naredi njihovim dlanovima da tapsu.
- Bravo! uzviknu predsednik. Vi ste rodjena glumica! Zaista, izuzetno
- Znate, ovako sta se ovde retko desava- objasni kozja bradica.
- Jesam li primljena? upita mlada zena.
- Da li ste primljeni? rece predsednik pruzajuci joj ruke.
- Mogu li da dobijem potvrdu da sam primljena?
- Potvrdu? Sta ce vam potvrda?Vec sutra cete se upisati i dobiti indeks!
- Ja bih ipak vise volela potvrdu- bila je uporna. Naravno, ako je moguce
- Napisali su joj potvrdu.
- Recite- upita predsednik- sta ce vam, kog djavola, to parce hartije?
- Znate kazala je na izlazu iz ucionice- ja, u stvari, uopste ne zelim da postanem glumica!
- Pogledali su je zapanjeno.
- Imam dve kceri i muza ipa dobro, recimo, srecan brak! Uopste nisam ambiciozna, znate. I ne bih
volela da zauzimam mesto nekom mladjem.
- Ali, sta ce vam onda potvrda? promuca kozja bradica.
- Vidite, mada je to srecan brak, ponekad dolazi do svadja. To je normalno u svakom braku, je l da? I
ondaPa, ja cesto, znate, izgubim zivce i pocnem da vicem da bih postala glumica i tako slicno! I onda
moj muz pocinje da se smeje kao lud: Ti da postanes glumica? Ti? Ma nemoj, molim te! E, pa , sada
najzad imam potvrdu da bih mogla! I pokazacu mu je u takvim prilikama, da znate da hocu!
- Steta, velika steta- kazao je predsednik. Ali, ako se predomislite
- Necu se predomisliti rece izlazeci.
- Gde si toliko dugo? upita je covek ispred robne kuce.
- Lekar je imao dva pacijenta pre mene kazala je.- Rekao je da cemo dobiti bebu- nasmesila se na
onaj svoj sanjivi nacin.
( Iz zbirke Najbolje godine i druge price )