SVETI SERAFIM SAROVSKI

STICANJE DUHA SVETOGA - CILJ HRIANSKOG IVOTA

(Razgovor Prep. Serafima Sarovskog
sa sibirskim veleposednikom Nikolajem A. Motovilovim)
UVOD
PRVI RAZGOVOR
DRUGI SUSRET SA STARCEM
POETAK RAZGOVORA O SMISLU HRIANSKOG IVOTA
CILJ HRIANSKOG IVOTA - ZADOBIJANJE DUHA SVETOG
UVOD
sadraj
Veliki starac Serafim isceli me od tekih i neverovatnih, grdnih reumatinih i drugih bolova i
bolesti. Celo mi telo bee uzeto, noge zgrene i u kolenima oteene, na leima i slabinama rane!
Od svega toga patio sam tri pune godine.
A moje iscelenje dogodilo se na sledei nain:
Petog septembra 1831. g. dovezoe me u Sarovsku pustinju, a sedmog i osmog septembra, na
dan Roenja Presvete Bogomajke, bih udostojen dvaju razgovora sa baukom, ocem
Serafimom, u njegovoj manastirskoj keliji, no isceljenje tada jo ne dobih. Devetog septembra,
pak, odvezoe me k njemu u oblinju pustinjicu Starevu, u blizini njegovog izvora. etiri
oveka koji me na rukama noahu i peti koji mi glavu pridravae, prinesoe me k starcu, koji
bee okruen mnotvom posetilaca...
Moji nosioci smestie me zatim na Starevoj livadici, pored jednog ogromnog debelog bora, na
obali reke Sarovke. Kada zamolih bauku da mi pomogne i isceli me, on kaza: "Pa, ja nisam
lekar! Lekarima treba ii kada ko hoe da se lei od kakvih bilo bolesti!"
Ja mu onda podrobno ispriah svoje patnje i kako sam na sve mogue naine pokuao da se
izleim, ali da iscelenje nisam dobio. Rekoh, usto, da meni ve ni u emu nema spasa i da
nemam slobode pred Gospodom, da prosim njegove svete molitve, da bi me Gospod iscelio.
Starac me onda upita: "A verujete li vi u Gospoda Isusa Hrista - da je On Bogoovek, i u
Njegovu Preistu Bogomajku, da je ona svagda Djeva?" Ja odgovorih: "Verujem!" "A veruje li"
- nastavi starac - "da Gospod Koji je ranije sve boletine na ljudima isceljivao trenutno, jednom
reju Svojom, ili samo dodirom Svojim, moe i sada isto tako lako i trenutno da isceli jednom
reju Svojom one koji potrebuju Njegovu pomo? I veruje li da je zauzimanje za nas Presvete

Bogomajke pred Njim svemono, i da nas na njeno zauzimanje Gospod moe i sada, isto tako
trenutno i jednom reju, potpuno isceliti?"
Ja odgovorim da u sve to istinski, od sve due i srca verujem i da, kada ne bih verovao, ne bih ni
naredio da me dovezu ovamo k njemu. "Ako, dakle, verujete" - zavri starac - "onda ste vi - ve
zdravi!" - "Kako zdrav?", upitah ja, "kada me moji ljudi i vi drite na rukama?" "Ne!" - ree mi
on - "Vi ste sada celim telom svojim ve potpuno zdravi, najzad". I on naredi ljudima koji me
drahu da odstupe od mene, a on me uze za ramena, podie me sa zemlje i, uspravivi me na
noge, ree mi: "Sigurnije stojte, vre se drite nogama na zemlji! Eto, tako! Ne plaite se, vi ste
sada potpuno zdravi". I zatim dodade, radosno me posmatrajui: "Eto, vidite li kako sada dobro
stojite!" Ja odgovorih: "Hteo - ne hteo, ja dobro stojim zato to me Vi dobro i vrsto drite".
Tada on, odvojivi svoje ruke od mene, ree: "E, pa eto, sada vas ve ni ja ne drim, a vi bez
mene vrsto stojite. Hodajte smelo, bauka moj! Gospod vas je iscelio! Hajte, krenite se s
mesta!"
I, uzevi me za ruku jednom svojom rukom, a drugom me pomalo gurkajui s lea, povede me
po travi i neravnoj zemlji oko bora, govorei: "Eto, vae bogoljublje, kako ste dobro krenuli!" Ja
odgovorih: "Da, zato to me vi izvolite dobro voditi". "Ne" - ree on, odvojivi ponovo od mene
svoju ruku - "Sam Gospod je izvoleo da vas potpuno isceli, i sama Boija Majka umolila Ga je
za to. Vi ete sada i bez mene krenuti, i svagda ete dobro hoditi! Hajte, krenite se..." I stade me
gurkati da bih krenuo. "Ta, tako u pasti i povrediti se!...", rekoh. "Ne", protivreae mi on,
"neete se povrediti nego ete vrsto zakoraiti..."
Tada ja osetih u sebi nekakvu silu koja me oseni, malo se ohrabrih i pooh sigurnim korakom.
On me onda odjednom zaustavi i ree mi: "Dosta je!" Onda me upita: "ta, dakle? Jeste li se sada
uverili da vas je Gospod iscelio u svemu, i to potpuno? Stoga bez imalo sumnje verujte svagda u
Njega - Hrista Spasitelja naeg, i vrsto se uzdajte u Njega - Hrista Spasitelja naeg, i vrsto se
uzdajte u Njegovo milosre prema vama! Zavolite Ga svim srcem, priljubite se uz Njega svom
duom svojom i vazda se nepokolebivo nadajte u Njega, i blagodarite Carici Nebeskoj za njenu
veliku milost prema vama. No, poto vas je vae trogodinje stradanje silno iznurilo, to vi sada
nemojte naglo da hodate po mnogo, nego postepeno. Malo pomalo navikavajte se na hodanje i
uvajte svoje zdravlje kao dragoceni dar Boiji!" I, jo dosta porazgovaravi sa mnom, Starac me
otpusti u gostoprimnicu potpuno zdrava. A poto mnogi bogomoljci behu sa mnom pri isceljenju
mome, i behu se pre mene vratili u manastir, oni ve behu razglasili svima o velikom udu
ovome. Otada postah est posetilac Sarova...
PRVI RAZGOVOR
sadraj
Jednom, pak, bilo je to u Sarovskoj pustinji, ubrzo posle moga iscelenja, poetkom zime 1831. g,
u utorak, koncem novembra, ja sam stajao za vreme veernje u toploj crkvi ivonosnog Istonika
na svome uobiajenom mestu, kako je to i posle vazda bivalo, upravo preko puta udotvorne
Ikone Majke Boije. Tu mi ubrzo prie jedna od sestara Divjejevskog manastira...

Ona mi ree: "Jesi li ti onaj hromi gospodin, koga je nedavno iscelio na bauka, otac Serafim?"
Ja odgovorih da sam upravo taj, "Vrlo dobro" - ree ona - "onda idi k bauki, naredio je da te k
njemu pozovem. On je sada u svojoj keliji i rekao je da e te ekati".
Ljudi koji su bar jednom bili u Sarovskoj pustinji za ivota velikoga Starca ili su bar uli o
njemu, mogu potpuno pojmiti kakvom se neiskazanom radou ispunila moja dua od tog
neoekivanog poziva. Ostavivi slubu Boiju, ja sam ne asei otrao k Prepodobnome, u
njegovu keliju.
Bauka, o. Serafim sreo me je na samim vratima kelije i rekao mi: "Ja sam ekao vae
bogoljublje! A vi samo malo priekajte, dok ja pogovorim sa svojim sirogicama (kako je vazda
nazivao svoja eda duhovna - monahinje iz Divjejeva). Ja imam mnogo s vama da razgovaram.
Sedite, evo, ovde.
Govorei to, pokazao mi je na stepenice... Ja sam bio seo na nii stepenik, a on mi ree: "Ne,
povie sedite!" Ja sedoh na drugi, ali on mi kaza: "Ne, vae bogoljublje. Na najvii stepenik
izvolite sesti!" I posadivi me tako, dodade: "Eto tu sedite i ekajte da, kad pogovorim sa mojim
siroticama, doem k vama!"
Bauka zatim u svoju keliju uvede dve sestre... Dugo sam sedeo u oekivanju kada e i za mene
da otvori vrata veliki Starac. Mislim da sam tako sedeo dva asa... A onda su se vrata otvorila i
iziao je Starac sa svojim sirotama i, ispraajui sestre rekao mi: "Dugo sam vas zadrao, vae
bogoljublje! Ne zamerite! Eto, mojim siroticama je mnogo bilo potrebno rei, pa sam ih ja,
ubogi, malo poteio!... Izvolite u keliju!"
Tu, u svojoj keliji, u samom manastiru, Starac je tom prilikom porazgovarao sa mnom o raznim
stvarima koje su se ticale spasenja due i ivota u svetu, i naloio mi da sa ocem Gurijem,
sarovskim gostoprimcem, sutradan, posle jutarnjeg bogosluenja, doem k njemu, u njegovu
bliu pustinjicu, u umi.
DRUGI SUSRET SA STARCEM
sadraj
Celu no razgovarao sam sa o. Gurijem o ocu Serafimu, celu bogovetnu no, i gotovo da nisam
zaspivao od radosti, a sledeeg dana uputio sam se u umsko prebivalite Starevo, ne okusivi
nita i ne popivi. I itav taj dan do kasno u no, nita ne popivi i ne pojevi, proboravio sam
pred vratima Starevim. Silesija naroda dolazila je u meuvremenu i postojavi malo u tremu,
pred vazda zatvorenim vratima, odlazila, bez Starevog blagoslova. Svega sedam ili osam ljudi
ostalo je tu do kraja dana, dok Starac napokon nije iziao iz svoje kelije... Svi oni bili su sa nama
odluili da ekaju dok starac ne otvori vrata. Najzad su se i oni u duhu uznemirili, pa se ak i
sam otac Gurije, poto smo ve duboko zali u vee, vrlo uznemirio i rekao mi: "Ve je mrak,
bauka, i konji su ogladneli, a i maliakoija verovatno bi da jede. Da nas, ako kasnije poemo,
zveri ne napadnu!?..." No, ja sam odgovorio: "Ne, bauka, o. Gurije, poite vi sami nazad, ako
se neeg bojite, a ja neu otii od dveri bauke o. Serafima, dok ih ne otvori, makar me zveri
rastrgle!..."

I ne mnogo vremena zatim, o Serafim stvarno otvori vrata svoje kelije i, obraajui mi se, ree:
"Vae bogoljublje, ja sam vas bio pozvao, ne zamerite to vam itav dan nisam vrata otvorio:
danas je sreda, dan posta i molitvenog utanja, i ja bezmolvstvujem. A eto sutra, samo izvolite, ja
u se od sve due radovati da se s vama razgovorim... Vi niste nita jeli itav dan... Sad idite i
okrepite se hranom, iznemogli ste!..."
Posle tih rei bauka se opet zatvorio.
Nikakva re nije u stanju izraziti tu radost, koju sam ja osetio u srcu svome. Plivao sam u
blaenstvu. Bez obzira na dugotrpljenje celoga dana, sama pomisao, da sam se na kraju
udostojio, ipak, ne samo videti lice o. Serafima, no i uti pozdrav njegovih bogonadahnutih rei,
o tako je bila utena! Da, ja sam bio na vrhuncu blaenstva, koje se ne moe sravniti ni s im
zemaljskim. Iako celi dan nisam ni jeo ni pio, oseao sam se tako sit, kao da sam se najeo do
presitosti i napio do pijanstva. Istinu govorim, mada e se moje rei, moda, uiniti
preuvelianim i suvie oduevljenim nekima, koji nisu na delu iskusili, ta znai sladost, sitost i
opijenost, kojom se ovek ispunjava u vreme nizlaska Duha Svetoga na njega. Ali, ja svedoim,
hrianskom pravoslavnom saveu svojom, da ovde nema preuveliavanja, no da je sve to sam
rekao - suta istina, pa ak i vrlo slab opis onoga, to sam ja zapravo oseao u srcu mome.
POETAK RAZGOVORA O SMISLU HRIANSKOG IVOTA
sadraj
Bio je etvrtak. Dan - tmuran. Zemlju je bio prekrio sneg debljine etvrt arina, a odozgo su i
dalje sitno sipile guste snene pahuljice. Otac Serafim je otpoeo svoj razgovor sa mnom na
onom svom proplanku blizu kelije, prema reici Sarovki, na strmeni blizu rene obale. Mene je
bio posadio na panj od drveta koje tek to bee posekao, a sam je priseo prema meni.
Gospod mi je otkrio" - ree veliki Starac - "da ste vi u svome detinjstvu usrdno eleli da saznate
u emu se sastoji cilj naeg hrianskog ivota. Vi ste se o tome raspitivali kod mnogih velikih
duhovnika ne jedanput..."
Ovde treba da kaem da je mene, uistinu, jo od moje dvanaeste godine ivota ta misao uporno
kopkala i da sam se s tim pitanjem zaista obraao mnogim duhovnim licima, ali da me njihovi
odgovori nisu zadovoljili. Starcu je ovo bilo nepoznato (tj. starac Serafim to ni od koga nije
mogao saznati, nego je Duhom Svetim prozirao - prim. prev.).
Zatim o. Serafim nastavi: "No, niko vam nije rekao o tome nita odreeno. Govorili su vam:
'Idite u crkvu, molite se Bogu, vrite zapovesti Boije, ini dobra dela - to i jeste cilj hrianskog
ivota!' A neki su ak i negodovali na vas to se odajete nebogougodnoj radoznalosti, govorei
vam: 'Ne ispituj ono to je vie od tebe!' Ali, nije trebalo tako da govore. Evo ja, ubogi Serafim,
rastumaiu vam sada u emu se uistinu sastoji taj cilj...

CILJ HRIANSKOG IVOTA - ZADOBIJANJE DUHA SVETOG

sadraj
- Ma koliko da su molitva, post, bdenje i sva ostala hrianska dela dobra sama po sebi - u njima,
ipak, ne lei cilj naeg hrianskog ivota, mada nam slue kao neophodna sredstva za postizanje
toga cilja. Istinski cilj naeg hrianskog ivota sastoji se u zadobijanju ili sticanju Svetoga Duha
Boijeg. A post, i bdenje, i molitva, i milostinja, i svako delo Hrista radi uinjeno, jesu sredstva
za zadobijanje Svetoga Duha Boijega. Zapamtite, bauka, da samo Hrista radi uinjeno dobro
delo donosi plodove Duha Svetoga. Sve to se ne uini radi Hrista, makar i dobro, nee nam
doneti nagrade u buduem ivotu niti e nam dati blagodati Boije u ivotu ovdanjem. Zato je
Gospod Isus Hristos i rekao: "Svak ko ne sabira sa Mnom, taj rasipa". Dobro delo ne moe se ni
nazvati drukije nego - sabiranjem, jer makar se ono i ne inilo Hrista radi, ipak je dobro. Sveto
Pismo govori: "U svakom narodu onaj ko se Boga boji i ini pravdu, ugodan je Bogu". I, kao to
vidimo iz svetene povesti, takav ovek "koji ini pravdu", u tolikoj je meri ugodan Bogu, da se
Korniliju kapetanu, koji se bojao Boga i inio pravdu, javio angel Gospodnji u vreme molitve i
rekao: " Polji u Jopu, k Simonu koaru, tamo e nai Petra i ovaj e ti rei rei ivota venoga,
kojima e se spasti ti i sav dom tvoj". I tako, Gospod upotrebljava sva svoja boanska sredstva,
da bi dao mogunosti svakome oveku da se u buduem ivotu ne lii nagrade za svoja dobra
dela. No, ovo je potrebno za poetak postaviti ovde pravom verom u Gospoda naeg Isusa Hrista,
Sina Boijega, Koji je doao u svet, da grene spase, i zadobijanjem blagodati Duha Svetoga
Koji uvodi Carstvo Boije u srca naa i otvara nam put za blaenstvo budueg ivota. No, time
se i ograniava ta bogougodnost dobrih dela koja nisu radi Hrista uinjena: Stvoritelj na prua
nam sredstva za njihovo ostvarenje, a od oveka zavisi da li e ih ostvariti ili ne. Zato je Gospod
i rekao Jevrejima: "Kada biste bili slepi, ne biste greha imali. A sada kaete - 'vidimo', tako va
greh ostaje". Ako ovek slino Korniliju, tu bogougodnost svoga dela koje nije radi Hrista
uinio, iskoristi i poveruje u Sina Njegovog, to e mu se i delo te vrste uraunati kao da je
uinjeno radi Hrista i zbog vere u Njega. U protivnom sluaju, ovek nema pravo da se ali, to
je njegovo dobro delo propalo. Ovo poslednje nikada se ne deava pri injenju ma kakvoga dobra
Hrista radi. Jer, dobro delo, uinjeno radi Njega, ne samo da pribavlja venac pravde u buduem
ivotu, no i u ovome ivotu preispunjava oveka blagodau Duha Svetoga i to - bezmerno, kako
je reeno: "Jer, Bog Duha Svetoga ne daje na mjeru, jer Otac ljubi Sina i sve je dao Njemu u
ruku".
- Tako je to, vae bogoljublje! U zadobijanju ovoga Duha Boijega, dakle, i sastoji se istiniti cilj
naeg hrianskog ivota, dok su molitva, bdenje, post, milostinja i ostale dobrodetelji (vrline)
radi Hrista - samo sredstva za zadobijanje Duha Boijega.
- Kako to zadobijanje? - upitah ja bauku Serafima - ja to nekako ne shvatam.
- Zadobijanje je isto to i sticanje (teenje) - odgovori mi on i nastavi - Vama je, na primer, jasno
ta znai sticati novce? Isto to znai i - sticati Duh Boiji. Ta, vi vae bogoljublje, shvatate ta je
teenje u svetovnom smislu rei? Cilj je ivotni obinih ljudi u svetu - sticanje ili nagomilavanje
novaca, a za gospodu, osim toga i dobijanje poasti,odlija i drugih nagrada za dravne zasluge. I
teevina Duha Boijega jeste kapital samo to je to "kapital" blagodatni i veni. I on se kao i
kapital novani, poasni i prolazni tee na jedne te iste naine, koji su meusobno vrlo slini.

Bog Slovo, Gospod na, Bogoovek, Isus Hristos, sravnjuje ivot na sa trnicom i delo ivota
naeg na zemlji naziva kupovinom, govorei svima nama: "Kupujte dok ne doem, iskupljujui
vreme, jer su dani zli", tj. koristite vreme za poluenje nebeskih blaga pomou zemaljske robe.
Zemaljska roba to su dobrodetelji (vrline) Hrista radi, koje nam "pribavljaju" blagodat
Svesvetoga Duha. U prii o mudrim i nerazumnim devojkama, poto je nerazumnima ponestalo
ulja, njima je reeno: "Idite na trnicu i kupite!" Ali, kada su one ulje kupile, vrata od brane
Odaje ve su bila zatvorena, te nisu mogle ui unutra. Neki tvrde, da nedostatak ulja kod
nerazumnih devojaka oznaava nedostatak dobrih dela u njihovom ivotu. Takvo shvatanje nije
potpuno pravilno. Kakav je to u njih bio nedostatak dobrih dela, kada se one - ako i nerazumnim
- ipak devojkama nazivaju? A devstvenost je zaista najvia dobrodetelj, kao stanje
ravnoangelsko, i mogla bi sama po sebi biti zamena za sve ostale dobrodetelji. Ja ubogi, mislim
da je njima upravo nedostajalo blagodati Svesvetoga Duha Boijega. Tvorei dobrodetelj, te
deve su smatrale, po svom duhovnom nerazumu, da je jedino u tome delo hriansko - samo
"tvoriti" dobrodetelji. Gle, tvorili smo dobrodetelji, i time kao da smo delo Boije izvrili!?
Meutim, nerazumnih se devojaka nije ticalo da li su pritom zadobile i blagodat Duha Boijeg,
da li su je dostigle! Ba za takav nain ivota, kojim se ovek oslanja samo na tvorenje
dobrodetelji, bez briljivog ispitivanja da li njima i koliko to blagodati Duha Boijega zadobija za takav nain ivota i govori se u knjigama Otaca: "Postoji i drugi jedan put koji na poetku
izgleda dobar, no kraj njegov je na dnu adovom". Antonije Veliki, u svojim pismima monasima,
govori za takve devstvenice: "Mnogi monasi i devstvenice nemaju nikakve predstave o razlici
volja koje dejstvuju u oveku, i ne znaju da u nama dejstvuju tri volje: prvo - Boija, svesavrena
i svespasonosna, drugo - sopstvena ovekova, ljudska volja, ako ne pagubna a ono i
nespasonosna, i tree - avolska, za duu njegovu potpuno pagubna". I ba ta trea, vraija volja
i ui oveka ili da ne tvori nikakve dobrodetelji ili da ih tvori iz sujete, ili da tvori dobro radi
dobra, a ne radi Hrista. Druga, sopstvena naa volja ui nas da sve tvorimo radi naslade naih
pohota, to jest, kao to i avo ui - da tvorimo dobro radi dobra, bez obzira na blagodat koja se
dobrom stie. Samo prva - volja Boja i svespasonosna, u tome se jedino i sastoji da se tvori
dobro iskljuivo radi zadobijanja Duha Svetoga, kao venoga blaga, kome nita ne nedostaje,
koje se niim potpuno i dostojno ne da oceniti. Gle, to sticanje i teevina Duha Svetoga upravo i
jeste ono ulje, koje je nedostajalo nerazumnim devojkama. Zbog toga su one i nazvane ludim, jer
su zaboravile na neophodni plod dobrodetelji, na blagodat Duha Svetoga, bez koga nikome nema
spasenja, niti ga moe biti, jer: "Duhom Svetim svaka dua ivi i istotom se uzviava i svetli,
Trojinim Jedinstvom Svetenotajne". Sam Duh Sveti useljava se u due nae, i to useljavanje u
due nae Njega, Svedritelja, i saprebivanje s duhom naim Njegovog Trojinog Jedinstva,
daruje nam se prema tome da li na sve mogue naine zadobijamo Duha Svetoga. Ovo
zadobijanje priprema u dui i telu naem presto Boijem svetvorakom prebivanju s duhom
naim, po neizmenjivoj rei Boijoj: "Useliu se u njih i ivjeu u njima, i biu im Bog, i oni e
biti narod moj". Ovo i jeste ono ulje u svetiljkama mudrih devojaka, koje je moglo sjajno i stalno
goreti. Devojke s takvim plamsavim svetiljkama mogle su doekati enika, koji je doao u pono
i ui sa Njim u Odaju radosti. One nerazumne, pak, videvi da im svetiljke gasnu, pourile su,
istina, na trnicu, da kupe ulja, ali nisu uspele da se vrate na vreme, jer su vrata ve bila
zatvorena. Trnica - to je ivot na; zatvorena vrata brane Odaje koja su spreila pristup k
eniku - smrt je ovekova; mudre i nerazumne devojke - due su hrianske, a ulje nisu dobra
dela nego - blagodat Svesvetoga Duha Boijeg, koju kroz njih zadobija priroda naa iznutra,
blagodat koja pretvara nae bie od ovoga u ono, preobraavajui ga od trulenog (propadljivog)
u netruleno (nepropadljivo) i prevodei iz smrti duevne u ivot duhovni, iz tame u svetlost, iz

peine bia naeg, u kojoj su kao skotovi i zverovi svezane nae strasti u hram Boanstva, u
presvetlu Odaju vene radosti u Isusu Hristu, Gospodu naem, Tvorcu i Izbavitelju, i Venom
eniku dua naih.
O kako je veliko sastradanje Boije sa nama u naoj nesrei, zbog naeg nehaja(nja) za Njegovo
staranje za nas, kada Sam Bog veli "evo, stojim pred vratima i kucam!", razumevajui pod
vratima tok naeg ivota, jo nezatvoren naom smru. O, kako bih eleo, vae bogoljublje, da vi
u ovom ivotu prebivate svagda u Duhu Bojem! "U emu vas zateknem, u tome u Vam suditi",
kae Gospod. O teko, teko nama, ako nas zatekne optereene brigama i pealima ivotnim, jer
ko e otrpeti gnjev Njegov, i pred licem gnjeva Njegovog ko e se odrati! Eto zato je reeno:
"Bdite i molite se da ne uete u napast...", tj. da se ne liite Duha Boijega, jer bdenje i molitva
donose nam blagodat Njegovu. Naravno, svaka dobrodetelj Hrista radi daje blagodat Duha
Svetoga, no vie od svih nju daje molitva, zato to je ona takorei svagda u naim rukama, kao
orue za zadobijanje blagodati Duha. Hteli biste, na primer, da odete u crkvu, no ili crkve nema,
ili je sluba zavrena; hteli biste da udelite prosjaku, no ili nema prosjaka, ili vi nemate ta dati;
hteli biste devianstvo sauvati, no nemate snage da to ispunite ili zbog svoga sastava ili zbog
spletkakih napora avolskih, kojima se ne moete suprotstaviti po nemoi ljudskoj; zahteli biste
i kakvu bilo drugu dobrodetelj radi Hrista izvriti, no takoe ili nemate snage ili je teko uvrebati
priliku. Ali ovo se ve nikako ne odnosi na molitvu: za nju se prua mogunost svagda i
svakome, i bogatom, i siromanom, i znamenitom, i neuglednom, i silnom, i slabom, i zdravom, i
bolesnom, i pravednom, i grenom. Kako je velika mo molitve ak i grena oveka, kada se
uznosi iz sve due, cenite po sledeem primeru iz Svetog Predanja.
Jednoj oajnoj majci umre jedinac sin. Nju na putu sretne ena bludnica, uprljana jo sveim
grehom. Ta nesrenica, tronuta oajnom alou majke, zavapi ka Gospodu: "Ne radi mene, klete
grenice, no radi suza majke oaloene za sinom svojim, koja tvrdo veruje u Tvoje milosre i
svemogustvo, Hriste Boe Gospode, vaskrsni sina njenoga!" I - Gospod ga vaskrsne! Tako je
velika sila molitve, vae bogoljublje! Molitva vie od svega donosi Duha Boijega, a nju je lake
ispunjavati od svega. Blago nama, ako nas Gospod Bog (u asu smrtnom) zatekne na
(molitvenom) bdenju, ispunjene darovima Duha Njegovog Svetoga! Tada se mi moemo veoma
smelo nadati da emo biti uzneseni na oblake, u vazduh, u sretenje Gospodu, Koji dolazi sa
slavom i silom mnogom, da sudi ivima i mrtvima, i poda svakome prema delima njegovim.
Eto, vi, vae bogoljublje, volite smatrati za veliku sreu to to razgovarate sa ubogim Serafimom,
uvereni da ni on nije lien blagodati Gospodnje. A ta da reem o Samom Gospodu, nigda
nepresunom Istoniku svake dobrote i dobra, i nebeskog i zemnog?! A, meutim, kroz molitvu
mi bivamo udostojeni da razgovaramo sa Samim Svedobrim i ivotvornim Bogom i Spasom
naim. No, i tu, opet, znajte da se treba moliti samo do onoga trenutka dok Bog Duh Sveti ne
sie na nas u Njemu znanoj meri Svoje nebesne blagodati. A kada On blagoizvoli da nas poseti,
tada sa molitvom treba prestati... Jer, zato da se Bogu molimo i tada - "Doi i useli se u nas i
oisti nas od svake neistote i spasi, Blagi, due nae", kada je On ve doao k nama, koji Mu se
nadamo i prizivamo Ime Njegovo istinski, tj. s namerom da Ga susretnemo, Uteitelja, smireno i
sa ljubavlju, unutra u odajama dua svojih, gladnih i ednih Njegovog dolaska? Recimo, vi mene
pozovete k sebi u goste, i ja po pozivu vaem doem i hou da s vama porazgovaram. Meutim,
vi i dalje nastavite da me pozivate: 'Samo izvolite, izvolite k meni!' Ja bih po nevolji morao rei:
'ta je to s njim? da nije s uma siao? Ja mu doao, a on svejednako nastavlja da me zove!' Tako

je isto i sa Gospodom Bogom Duhom Svetim. Zato je i reeno: "Ispraznite se (ponitite se) i
razumejte da sam Ja Bog! Uspraviu se meu narodima, uspraviu se na zemlji", tj. javljam se i
javljau se svakome ko u Mene veruje i Mene priziva, i razgovarau s njim kao to sam nekada
razgovarao sa Adamom u Raju, i sa Avraamom i Jakovom i drugim slugama Svojim, s
Mojsejem, Jovom i njima slinima. Mnogi tumae da se to "ispranjenje" odnosi samo na
svetske stvari i poslove, tj. da se pri molitvenom razgovoru s Bogom treba isprazniti od svetskih
stvari i poslova. No, ja u vam rei po Bogu da je ne samo nuno pri molitvi isprazniti se od
sveta nego ak i od - molitve, u asu kada, po svemonoj sili vere i molitve, Gospod Bog Duh
Sveti saizvoli da nas poseti i da doe k nama u punoi neiskazane Svoje dobrote. Nemirna je
dua i u nemiru se nahodi dok molitvu vri, ali pri nailasku Duha Svetoga treba da stoji u
potpunom tihovanju (bezmolviju), i slua jasno i razgovetno sve rei ivota venoga, koje On
tada saizvoli da joj objavi. Pritom treba bivati u potpunom trezvenju i due i duha i u
celomudrenoj istoti tela. Tako je bilo kod brda Horiva, kada je Izrailcima bilo reeno da se, pre
javljanja Boga na Sinaju, tri dana ne dotiu ena, jer je Bog na " Oganj koji prodire sve
neisto", i u optenje (zajednicu) nee moi ui niko ko je telom i duhom oskvrnjen.

Sticanje i razdavanje blagodati

- Nu, a kako biva, bauka, s drugim dobrodeteljima Hrista radi, u pogledu zadobijanja blagodati
Duha Svetoga. Vi meni volite samo o molitvi da govorite?
- Stiite blagodat Duha Svetoga i svim drugim dobrodeteljima (vrlinama i dobrim delima) Hrista
radi. Trgujte njima duhovno i to trgujte onim dobrodeteljima koje vam najvei dobitak duhovni
donose. Sabirajte "kapital" blagodatnog preoizobilja dobrote Boije i dajte ga u venu Boiju
"tedionicu", u kojoj se prima nevetastvena (nematerijalna) kamata, i to ne etiri ili est odsto,
no sto odsto na jednu "rublju" duhovnu, pa ak i neizbrojni broj puta vie od toga. Ako vam, na
primer, molitva i bdenje donose vie blagodati Boije, to bdite i molite se! Ako vam post donosi
mnogo Duha Boijega, onda postite! Ako li vam vie privlai milostinja, onda milostinju tvorite.
I tako rasuujte o svakoj dobrodetelji, koju tvorite Hrista radi.
Evo, ja u vam ispriati neto o sebi, ubogome Serafimu. Ja sam rodom od kurskih trgovaca. I
tako, dok jo nisam bio doao u manastir, mi smo trgovali robom, koja nam je vie prihoda
donosila. Tako i vi postupajte bauka. Kao to u trgovakom poslu nije vetina u pukom
trgovanju nego u tome da se to vie prihoda dobije, tako i u trudu hrianskog ivota nije
vetina u tome da se ovek samo moli, ili da samo ini kakvo bilo drugo dobro delo. Jer, iako
nam Apostol kae "molite se neprestano", on, ipak, kao to se seate, dodaje. " Vie volim pet
rei umom svojim rei, nego li hiljadu jezikom". A Gospod veli: "Nee svako ko mi govori Gospode, Gospode, da se spase, nego onaj ko tvori volju Oca Moga", tj. onaj ko vri delo Boje i
to sa strahopotovanjem, jer - "proklet je svaki ko tvori delo Boije s nebriljivou". A delo je
Boije ovo: "Da verujete u Boga i Onoga Koga On posla - Isusa Hrista". Ako se pravilno rasudi
o zapovestima Hristovim i apostolskim, bie jasno da se nae hriansko delo sastoji ne u
uveavanju zbira dobrih dela, koja slue samo kao sredstva za postizanje cilja naeg hrianskog

ivota, nego u izvlaenju iz njih to vee koristi - tj. u to veem zadobijanju preizobilnih darova
Duha Svetoga.
I tako, ja bih eleo, vae bogoljublje, da i vi sami steknete ovaj nigda nepresuni Istonik
blagodati Boije, i da svakad sebe procenjujete - da li se u Duhu Boijem nalazite ili ne, pa ako
ste u Duhu Boijem, neka je blagosloven Bog! Nema se zbog ega tugovati, makar ovoga asa
poli na Strani sud Hristov! Jer "u emu vas zateknem, u tome u Vam suditi". Ako, pak, u
Duhu Boijem ne stojite, treba saznati zato i zbog ega je Gospod Bog Duh Sveti izvoleo da nas
ostavi, pa Ga onda ponovo iskati i moliti i ne odustajati sve dok nam se Gospod Bog Duh Sveti,
Preeznuti, ne otkrije i ponovo ne bude s nama Svojom blagodau. A dumane svoje - demone,
koji nas silom odvraaju od Njega, valja da napadamo sve dok im se i sam prah ne razveje, kao
to je rekao prorok David: "Vijam dumane svoje i stiem ih, i ne vraam se dok ih ne istrijebim.
Obaram ih i oni ne mogu ustati, padaju pod noge moje!"
Tako je to, bauka! Tako, dakle, i izvolite trgovati duhovnom dobrodetelji. Razdajite dalje i
sami blagodatne darove Duha Svetoga potrebitima, kao god to zapaljena svea, i sama svetlei i
gorei zemaljskim ognjem i ne umanjujui svoj sopstveni oganj, pali druge svee, i sama svetlei
i gorei zemaljskim ognjem i ne umanjujui svoj sopstveni oganj, pali druge svee, da bi na
drugim mestima i ove svetlele svima. Pa, kada je tako u pogledu zemaljskoga ognja, ta tek da
kaemo o blagodatnom ognju Svesvetoga Duha Bojega?! Jer, na primer, bogatstvo se zemaljsko
umanjuje od razdavanja, a bogatstvo nebesne Boije blagodati - to se vie razdaje to se vie
umnoava u onoga ko ga razdaje! Tako je i sam Gospod kazao Samarjanki: "Svako ko pije od
ove vode (sa izvora), opet e oedneti, a ko pije od vode koju u mu ja dati, bie u njemu
istonik vode koja vavek tee u ivot vjeni!"
- Bauka - rekoh ja - eto, vi volite neprestano da govorite o zadobijanju blagodati Duha
Svetoga, kao o cilju hrianskog ivota. Ali, kako i gde ja mogu nju da vidim? Dobra dela su
vidljiva, a zar Duh Sveti moe da se vidi? Kako u, dakle, ja da znam da li je On sa mnom ili
nije.
- U dananje vreme - odgovori Starac zbog svoje bezmalo sveopte ravnodunosti prema svetoj
veri u Gospoda naeg Isusa Hrista, zbog toga to nimalo ne obraamo panju na ono to ini
Njegova Boanska Promisao za nas, kao i zbog toga to ljudi zaboravljaju da opte sa Bogom, mi
smo doli dotle da smo se, moe se rei, gotovo sasvim udaljili od istinskog hrianskog ivota.
Nama sada izgledaju udnovate rei Svetoga Pisma, kada Duh Boiji govori kroz usta Mojseja:
"I vide Adam Gospoda gde hodi po raju". Ili kad itamo u apostola Pavla: "Iasmo u Ahaju i
Duh Boiji iae s nama; okrenusmo se u Makedoniju, a Duh Boiji iae s nama." I na drugim
mestima Svetoga Pisma vie puta govori se o javljanju Boga ljudima.
A, eto, neki govore: "Ta mesta su neshvatljiva. Zar su zbilja ljudi mogli tako oigledno videti
Boga?" Niega, pak, tu nema neshvatljivog. Do toga neshvatanja dolo je stoga to smo se mi
udaljili od prostodunosti duhovnog znanja prvih hriana i, pod izgovorom prosveenosti, zapali
u takvu tamu neznanja, da nam se ve teko shvatljivim ini ono to su stari u tolikoj meri jasno
razumeli, da im pojam o javljanju Boga ljudima nije izgledao udnovat ni u obinim
razgovorima. Tako je pravedni Jov, kada su ga prijatelji ukorevali zbog toga to toboe huli na
Boga, ovima odgovorio: " Kako bi moglo to da bude kada dah Svedriteljev oseam u

nozdrvama svojim?" Ili, drugim reima: "Kako bih ja mogao huliti na Boga, kada Duh Sveti sa
mnom prebiva? Kada bih na Boga hulio, Duh Sveti odstupio bi od mene, a ja, gle, i dah njegov
oseam u nozdrvama svojim". Upravo u tome smislu govori se i za Avraama i Jakova da su
videli Gospoda i besedili sa Njim, a Jakov se ak i borio sa Bogom. Mojsej je video Boga, a sa
njim i sav narod, kada se bio udostojio da primi od Boga ploe Zakona na gori Sinaju. Stub od
oblaka i stub ognjeni, koji nisu bili nita drugo do vidljiva blagodat Duha Svetoga, sluili su kao
putovoe narodu Boijem u pustinji. Nisu ljudi videli Boga i blagodat Njegovog Duha Svetoga u
snu, niti u matariji, niti u istupljenju (ekstazi), niti u uobrazilji rastrojenog duha, nego uistinu na javi.
Mi smo postali ve sasvim nepaljivi prema delu svega spasenja, otkuda i dolazi da mi i mnoge
druge rei Svetoga Pisma ne uzimamo u onome smislu, u kome bi trebalo. A sve je to otud, to
ne itemo blagodati Boje, niti joj doputamo - po gordosti uma svoga - da se useli u due nae,
pa stoga ni nemamo istinskog prosvetljenja od Gospoda, koje se alje u srca ljudima koji su svim
srcem gladni i edni pravde Boije. Evo, na primer, kada se u Bibliji kae "dunu Bog dah ivotni
u lice Adamu prvozdanome, kojeg sazdade od praha zemaljskog" - mnogi tumae kao da to znai
da do toga trenutka nije bilo u Adamu due i duha oveijeg, no da je postojalo, samo telo,
stvoreno od praha zemnoga u onom sastavu, kako to bauka sveti apostol Pavle potvruje: "Da
bude svesavren va duh, dua i telo, za dolazak Gospoda naega Isusa Hrista".
Sva tri ova dela naega bia, dakle, bila su sazdana od praha zemnoga, tako da Adam nije stvoren
kao mrtvo no delotvorno (dejstvujue) ivo bie, slino ostalim na zemlji iveim i
o/due/vljenim Boijim stvorenjima. Ali, evo u emu je sutina ovekova: da Gospod Bog potom
nije duhnuo u lice njegovo ovaj dah ivota, tj. blagodat Gospoda Boga Duha Svetoga, Koji od
Oca ishodi i u Sinu poiva i radi Sina se alje u svet, Adam - ma kako da je bio savreno sazdan,
prevashodei sva ostala Boija stvorenja, kao kruna tvorevine na zemlji - ostao bi, ipak, u nutrini
bez Duha Svetoga, Koji ga uzvodi do bogopodobnog dostojanstva. I bio bi kao i sva ostala
stvorenja, jer, mada bi imao telo, i duu i duh, unutra u sebi ne bi imao Duha Svetoga. Kada je
pak Gospod Bog duhnuo u lice Adamu dah ivota, tada je tek, prema reima Mojsejevim, "Adam
postao dua iva", tj. savreno podobna Bogu, i kao i On, besmrtna u vekove vekova.
Adam je bio stvoren u tolikoj meri nepodloan uticaju ijedne Bogom stvorene stihije, da ga voda
nije topila, ni oganj egao, niti ga je zemlja mogla progutati bezdanima svojim, niti vazduh
povrediti ma kakvim svojim dejstvom. Sve je bilo pokorno Adamu kao ljubimcu Boijem i caru i
sopstveniku Njegove tvorevine. I sve je na njega gledalo sa udivljenjem kao na svesavrenu
krunu Boijih tvari. Od onoga daha ivotnoga, udahnutoga mu u lice iz svestvarajuih usta Boga
Svetvorca i Svedritelja, Adam se bio toliko ispunio premudrou, da nikada od pamtiveka nije
bilo i teko da e ikada biti na zemlji oveka premudrijeg i mnogoznalijeg od njega. Kad mu je
Gospod zapovedio da naree ime svakoj tvari, on je svakoj tvari dao takvo nazvanje, koje u
potpunosti oznaava sve odlike (kvalitete) te tvari, svu silu i sva svojstva, koja ona ima po daru
koji joj je Bog darovao prilikom stvaranja. I, eto, ba pomou toga dara natprirodne Boije
blagodati, koji mu je nisposlan dahom ivotnim, Adam je mogao da vidi Gospoda gde hoda po
raju i da Ga poziva, mogao je da razume rei Njegove i razgovore svetih Anela, kao i jezik svih
tvari - i zverinja i ptica i gmizavaca koji ive na zemlji i uopte sve ono to je sada za nas, pale i
grene, sakriveno, a to je za Adama do njegovog pada bilo sasvim razumljivo. Takvu istu
premudrost, i silu, i svemo, i sva ostala dobra i odlike svetosti darovao je bio Gospod Bog i Evi,

koju je stvorio ne od praha zemnoga nego od rebra Adamova u Edemu sladosti, u Raju, koji je
zasadio posred zemlje. A da bi Adam i Eva mogli lako i stalno da odravaju u sebi ta besmrtna,
bogoblagodatna i savrena svojstva onoga ivotnog daha, Bog je posadio posred raja Drvo
ivota, u ije je plodove pohranio sr i svu punou darova Svoga boanstvenog daha. Da Adam i
Eva nisu sagreili i oni sami i sve njihovo potomstvo mogli su svagda jedenjem od plodova
Drveta ivota odravati u sebi veno ivotvornu Silu Boije blagodati i besmrtnu, veito mladu
punou telesnih, duevnih i duhovnih svojih moi kao i trajnu mladolikost svoga beskonanog,
besmrtnog i sveblaenog stanja, to je sve teko zamislivo u sadanje vreme ak i uobrazilji
naoj.
No, poto su, Adam i Eva, jedenjem od Drveta Poznanja dobra i zla - prevremeno i protivno
zapovesti Boijoj - upoznali razliku izmeu dobra i zla i izloili se svim nevoljama, koje su
sledovale prestupljenju zapovesti Boije, oni su se liili toga bescendara blagodati Duha
Boijega, tako da do samoga dolaska u svet Bogooveka Isusa Hrista Duh Boiji "ne bee u
svetu, jer Isus jo ne bee proslavljen."
Ipak, to ne znai da u svetu uopte nije bilo Duha Boijega, nego da Njegovo prisustvo nije bilo
tako punomerno kao u Adamu, ili u nama pravoslavnim hrianima. To prisustvo, pak,
projavljivalo se samo spolja, a znaci prebivanja Duha Boijega u svetu bili su poznati rodu
ovejem. Tako, na primer, Adamu posle pada, a isto tako i Evi, bile su otkrivene mnoge tajne,
koje su se odnosile na budue spasenje roda ljudskog. ak i Kainu, bez obzira na njegovu
bezbonost i njegov prestup, bio je lako razumljiv blagodatni glas Boji, ak i karajui, kada je
Bog sa njime razgovarao. Noje je besedio s Bogom. Avraam vide Boga, i dan Njegov, i zaradova
se. Blagodat Svetoga Duha, dejstvujui spolja, delovala je i na sve starozavetne proroke i
svetitelje Izrailove. Kod Jevreja su docnije bile zavedene naroite proroke kole, gde su se
polaznici uili da raspoznaju znake Boijih ili anelskih javljanja, i razlikuju dejstva Duha
Svetoga od obinih javljanja, koja se deavaju u prirodi bezblagodatnog zemaljskog ivota.
Simeon Bogoprimac, roditelji Bogorodiini Joakim i Ana i druge bezbrojne sluge Boije stalno
su bili udostojavani raznovrsnih boanskih vienja, glasova i otkrivenja, koji su se potvrivali
oevidnim udesnim dogaajima.
Iako ne s takvom silom kao u narodu izabranom, do projavljivanja Duha Boijega dolazilo je i
meu neznabocima, koji nisu poznavali Boga Istinitoga, zato to je Bog i meu njima nalazio
Svoje izabranike. Takve su, na primer, bile devstvenice proroice Sibile, koje su, istina, svoju
devstvenost posveivale Bogu Neznanome, no ipak Bogu, Tvorcu vaseljene, Svedritelju i
Promislitelju, za kakvoga su Ga i neznaboci smatrali. Takoe i filosofi neznaboaki, koji su,
istina, bludeli po tami nepoznavanja Boga, ali su traili Bogu omiljenu istinu, mogli su samo
zbog toga bogougodnog traenja istine postati sudeonici Duha Boijeg, jer je reeno: "Narodi
koji ne znaju Boga po prirodi tvore to je po Zakonu i ugodno Bogu". A istinu Gospod tako
miluje da sam o njoj Duhom Svetim objavljuje: "Istina sa zemlje zasija i pravda se proli sa
nebesa".
Tako se, dakle, vae bogoljublje, i u jevrejskom narodu, svetenom i Bogu milome, i meu
neznabocima koji Boga ne znaahu, ipak sauvalo znanje o Njemu, bauka. Sauvalo se jasno
i razumno poimanje kako Gospod Bog Duh Sveti dejstvuje na oveka i kako je to, po kakvim
spoljanjim oseajima i unutarnjim oseanjima mogue uveriti se da je u pitanju dejstvo

Gospoda Boga Duha Svetog a ne vraija prelest (obmana). I tako je to bilo sve od pada Adamova
do dolaska u svet Gospoda naeg Isusa Hrista u telu (ploti).
Bez ovoga poimanja dejstava Duha Svetoga koje se, vae bogoljublje, sauvalo u uvstvu roda
ljudskoga, ljudi ne bi nikako imali mogunosti da tano poznadu da im je zaista doao u svet
Onaj Koji je obean Adamu i Evi - Porod enin, koji je imao satrti glavu zmije.
A eto, sveti Simeon Bogoprimac, koji je bio uvan Duhom Svetim, poto mu je bila unapred
javljena, u ezdeset i petoj godini ivota, tajna svagdadevstvenog zaea i Roenja Spasiteljevog
od Preiste svagdaDjeve Marije, proiveo je po blagodati Svesvetoga Duha Boijeg potom jo tri
stotine godina, a onda je u tristaezdeset i petoj godini jasno objavio u hramu Gospodnjem da je
po daru Duha Svetoga opipljivo prepoznao da je to ba On Sam, Hristos, Spasitelj sveta, o ijem
mu je natprirodnom zaeu i roenju Duh Sveti unapred javio pre tri stotine godina preko
Anela!
Pa i sveta proroica Ana, ker Fanuilova, koja je sluila osamdeset godina od obudovljenja svoga
Gospodu bogu u hramu Boijem i bila poznata po naroitim darovima blagodati Boije, kao
udovica pravedna i ista slukinja Gospodnja, oglasila je da je to upravo On, svetu obeani
Mesija, istiniti Hristos, Bog i ovek, Car Izrailov, koji je doao da spase Adama i sav rod ljudski.
A kada je Gospod na, Isus Hristos, izvoleo da izvri svekoliko delo spasenja, On je po Svome
Vaskrsenju, duhnuo na apostole, obnovivi u oveku dah ivota koji je Adam izgubio, i darovao
im istu onu adamovsku blagodat Svesvetoga Duha Boijega. Ali, to nije sve. Gospod Hristos je
govorio Apostolima da je za njih bolje da On ode k Ocu, jer ako ne ode, Duh Boiji nee doi u
svet. Ako pak On, Hristos, ode Ocu, poslae im Ga u svet i Duh Uteitelj nauie i njih i sve
sledbenike njihove svakoj istini i napomenue im sve to im je On rekao, dok je jo bio u svetu.
Ovim je ve bila Hristom obeana blagodat na blagodat. I, zaista, u dan Pedesetnice On im je
pobedonosno nisposlao Duha Svetoga u dahu burnom vetra, u vidu ognjenih jezika, koji su sili
na svakog od njih i u njih uli, i ispunili ih silom ognjelike boanstvene Blagodati, koja
rosonosno die i radostotvorno deluje u duama onih koji su sudeonici Njene sile i dejstava. I,
eto, sama ta ognjem diua blagodat Duha Svetoga daje se svima nama, Hristovim vernima, u
Tajni svetoga Krtenja i sveteno zapeauje miropomazanjem po najglavnijim mestima naega
tela, kako je to ukazano svetom Crkvom kao vekovenom uvarkom te blagodati. Kae se:
"Peat dara Duha Svetoga". A na ta, bauka, vae bogoljublje, mi ubogi stavljamo svoje
peate, ako ne na sasude, u kojima se uva neka naa velika dragocenost? A ta na svetu moe
biti vee i ta dragocenije od darova Duha Svetoga, nisposlanih nam odozgo u Tajni Krtenja?
Jer, ta blagodat, koja se oveku daruje na Krtenju, tako je velika, tako neophodna, za njega tako
ivonosna, da se ne oduzima ak ni od jeretika do same smrti njegove, tj. do roka, odreenog
svie po Promislu Boijem za doivotnu probu oveka na zemlji - za ta je sposoban, i ta je u
stanju da uini u tome Bogom darovanom roku uz pomo sile blagodati darovane mu s neba. I da
mi posle krtenja greh ne inimo, zanavek bismo ostali sveti i neporoni ugodnici Boiji,
sauvani od svake skvrni tela i duha. No, ba u tome i jeste nesrea to mi, napredujui u
godinama ivota, ne napredujemo u blagodati i razumu Boijem, kao to je u njemu napredovao
Gospod na Hristos Isus, nego naprotiv - razvraajui se malopomalo, liavamo se blagodati
Svesvetoga Duha Bojega i postajemo u razlinoj meri greni i mnogogreni ljudi. No, kada se
neko, budui pobuen na to Premudrou Bojom, koja ite nae spasenje, rei da radi nje (ove

Boje premudrosti) jutrenjuje Bogu i bdije radi dostizanja venoga svoga spasenja, onda takav,
posluan njenom glasu, mora pribei istinitom pokajanju za sve grehe svoje, pokajanju i tvorenju
dobrodetelji suprotnih uinjenim gresima, a kroz dobrodetelji Hrista radi i - zadobijanju Duha
Svetoga, Koji dejstvuje unutra u nama, i unutra u nama stvara Carstvo Boije.
Ne govori zabadava Re Boija: "Carstvo je Boije unutra u vama i s naporom se uzima i samo
podvinici ga zadobijaju". To jest: oni ljudi koji, ne obazirui se na uze grehovne, koje su ih
sapele i svojom prinudom i navoenjem na nove grehe ne doputaju im da priu k Njemu,
Spasitelju naem, sa savrenim pokajanjem, da bi sa Njim postradali, preziru jainu tih grehovnih
uza, i sile se da ih raskinu - takvi ljudi javljaju se potom pred licem Bojim belji od snega,
ubeljeni blagodau Njegovom. "Doite" - kae Gospod - "Ako gresi vai budu kao skerlet,
ubeliu ih kao sneg".
Tako je negda i sveti tajnovidac Jovan Bogoslov video ovakve ljude u haljinama belim, tj. u
haljinama opravdanja, "sa palmovim granicama u rukama", kao znamenjem pobede, kako
pevaju Bogu divnu pesmu "Aliluja" i krasotu pesmopoja njihovih niko na svetu ne mogae
podraavati. Za njih je Aneo Boiji rekao: "Ovo su oni koji dooe iz nevolje velike, i oprae
haljine svoje i ubelie ih u Krvi Jagnjetovoj", tj. oprae ih stradanjima i ubelie kroz priee
Preistim i ivotvornim Tajnama Tela i Krvi Agneca, Neporonog i Preistog Hrista, zaklanog
po Njegovoj sopstvenoj volji za spasenje sveta pre sviju vekova, Koji svagda i do danas trpi
zaklanje i razdeljuje se (vernima), a ostaje nimalo netroiv, dajui nam poputninu ivota venog
za veno i beskrajno spasenje, radi blagoprijatnog odgovora na stranom sudilitu Njegovom.
Svoju Preistu Krv i Telo, Hristos nam daje i kao najskupoceniju i svaki um prevashodeu
zamenu za plod sa Drveta ivota, kojega je na ljudski rod hteo da lii neprijatelj ovekov
(Lucifer) nispavi s nebesa. Premda je na neprijatelj avo najpre prelastio Evu, pa je sa ovom
pao i Adam, Gospod, ipak, ne samo da im je darovao Iskupitelja u Porodu eninom, nego je i
svima nama u eni i svagdaDjevi, Bogorodici Mariji, dao zastupnicu pred Sinom Njenim i
Bogom naim. Ona je satrla u samoj sebi i satire (i sada) glavu zmijinju u svome rodu ljudskom.
Ona je nepostidna i nepobedna Zastupnica ak i najoajnijih grenika. Ba zbog toga se Boija
Majka i naziva "Bi za demone", poto demon nema moi da pogubi oveka, samo ako ovaj ne
odstupi od pribegavanja k Majci Boijoj za pomo.

Dejstva Duha Svetoga i dejstva tame grehovne

- Jo moram ja, ubogi Serafim, da Vam objasnim, vae bogoljublje, u emu je razlika izmeu
dejstava Duha Svetoga, Koji se svetenotajno useljava u srca verujuih u Gospoda Boga i
Spasitelja naeg Isusa Hrista, i dejstava tame grehovne koja na nas deluje lupeki, na pomamni
podstrek demona. Duh Boiji opominje nas na rei Gospoda naeg Isusa Hrista, i dejstvuje
zajedno s Njime, uvek pobedonosno, radostei srca naa i upravljajui stope nae na putu mira,
dok besovski (demonski) prevarni duh mudruje suprotno Hristu, i dejstva su njegova u nama
metena, buntovnika i puna "pohote telesne, pohota oiju i nadmenosti ivljenja". "Zaista, zaista
vam kaem, da niko ko ivi i veruje u Mene, nee umreti vavek", veli Gospod. To znai - onaj ko

ima blagodat Svetoga Duha kao pravu veru u Hrista, ako po slabosti ljudskoj i umre duevno od
ma kakvoga greha, nee umreti zanavek, no e biti vaskrsnut blagodau Gospoda naeg Isusa
Hrista, Koji uzima grehe sveta i besplatno daruje blagodat na blagodat (preobilnu). Ba za ovu
blagodat, javljenu svemu svetu i rodu naem ovejem kroz Bogooveka, i reeno je u
Jevanelju: "U Njemu bee ivot i ivot bee Svetlost ljudima!"
I jo dodato: "I Svetlost svetli u tami i tama je ne obuze ". Ovo znai da blagodat Duha Svetoga,
darovana nam na Krtenju u ime Oca i Sina i Svetoga Duha, bez obzira na grehopadove ljudske,
bez obzira na tamu oko due nae, svetli, ipak, u srcu naem boanstvenom Svetlou bescenih
zasluga Hristovih, Koja je veno jestajua. Ova Svetlost Hristova, dok grenik ostaje u
nepokajanju, govori Ocu: " Avva, Oe!" i nigda se ne prognevljuje na nepokajanje njegovo! A
docnije, kada se grenik obrati na put pokajanja, savreno izglauje tragove uinjenih
prestupljenja, i ponovo odeva biveg prestupnika u odeu netrulenu, izatkanu od blagodati Duha
Svetoga, o zadobijanju koje kao o cilju hrianskog ivota ja i govorim ovoliko dugo vaem
bogoljublju!
Jo u da vam kaem, da biste jo jasnije shvatili ta treba razumeti pod blagodau Bojom, kako
istu raspoznati, i u emu se naroito projavljuje njeno dejstvo u ljudima, njome prosvetljenima.
Blagodat Duha Svetoga je Svetlost to prosvetljuje oveka. O tome govori celo Sveto Pismo.
Tako je, bogootac David rekao: "iak nogama mojim i svjetlost stazama mojim Tvoj je Zakon i
da Zakon Tvoj za nauk nemam, poginuo bih u klonuu svome!" To znai da je blagodat Duha
Svetoga, Koja se izraava u Zakonu reima zapovesti Gospodnjih, svetiljka moja i svetlost moja!
I kada ta blagodat Duha Svetoga, Koju tako briljivo i usrdno teem i sedam puta na dan
zadobijam, uei se sudovima Pravde Tvoje - kada ta blagodat ne bi prosvetljivala mene u tami
briga, skopanih sa visokim zvanjem moga carskog ina, otkuda bih mogao da uzmem ma i
jednu iskru Svetlosti, da osvetlim hod svoj po stazi ivotnoj, pomraenoj zlobom neprijatelja
mojih? I u samoj stvari Gospod je neretko projavljivao pred mnogim svedocima dejstvo
blagodati Duha Svetoga na ljudima, koje je osveivao i prosvetljivao velianstvenim silascima
Svojim. Setite se Mojseja posle besede njegove s Bogom na gori Sinajskoj. Ljudi nisu mogli
gledati u njega, - toliko je sijao neobinom svetlou, kojom se oblivalo lice njegovo! Mojsej je,
ak, potom bio prinuen da se javlja pred narodom ne drugaije nego pod pokrivalom (na licu).
Setite se Preobraenja Gospodnjeg na gori Tavoru. Velika svetlost bila je preplavila Njega, i
"haljine Njegove postae bletave kao sneg", a uenici Njegovi od straha padoe niice. A kad su
se Mojsej i Ilija javili uza NJ u istoj toj svetlosti, da bi se skrilo sijanje svetlosti boanstvene
blagodati, koja je uenicima zaslepljivala oi, "pojavi se oblak i zakloni ih", veli se. Eto na koji
se nain javlja blagodat Svesvetoga Duha u neiskazanoj svetlosti pred svima onim, kojima Bog
javlja njeno dejstvo.

U blagodati Duha Svetoga

- Ali na koji nain - upitah ja bauku o. Serafima, mogu ja saznati da se nahodim u blagodati
Duha Svetoga?

- To je, vae bogoljublje, vrlo prosto! odgovori on meni - Zbog toga i govori Gospod da je "sve
prosto za one koji pribavljaju razum". A sva naa nesrea je u tome to sami mi ne itemo taj
boanstveni razum, koji se ne kooperi i ne bode oi, jer nije od ovoga sveta. Taj razum,
ispunjen ljubavlju prema Bogu i blinjem, izgrauje svakoga oveka na njegovo spasenje. Za
razum je Gospod rekao: "Bog hoe da se svi spasu i da dou do razuma istine". A povodom
nedostatka toga razuma On je rekao Svojim Apostolima: "Zar ste bezrazumni i zar niste itali
Pismo, i priu ovu zar ne razumete?... " I jo se u Jevanelju o tome razumu kae za Apostole da
im Gospod "otvori um da razumeju Pisma". Nahodei se u tome (raz)umu i Apostoli su svagda
videli da li Duh Boiji prebiva na njima ili ne, pa videi saprebivanje Duha Boijeg na sebi, i
bivajui proeti Njime, uvereno su govorili da je delo njihovo sveto i potpuno ugodno Gospodu
Bogu. Time se i objanjava zato su oni u svojim poslanicama pisali "Ugodno bi Svetome Duhu i
nama..." .
Apostoli samo na tome osnovu i nude svoje poslanice (kao istinu neprolaznu, na korist svima
vernima), jer su kao Sveti opipljivo oseali prisustvo Duha Boijega u sebi... Eto, dakle, vae
bogoljublje, vidite li kako je to jednostavno?
Ja odgovorih:
- Ipak, ja ne shvatam kako mogu da se pouzdano uverim da sam u Duhu Boijem? Kako da u
samome sebi prepoznam Njegovo istinsko projavljenje (pojavu)?
Na to bauka o. Serafim odgovori:
- Ja sam ve rekao, vae bogoljublje, kako je to vrlo prosto, i podrobno sam vam ispriao kako
ljudi bivaju u Duhu Boijem i kako treba poimati Njegovo projavljenje u nama... ta vam je
bauka, jo potrebno?
- Potrebno mi je - rekoh ja - da to dobro shvatim!...
Tada me o. Serafim veoma snano uhvati za ramena i ree mi:
- Mi smo obojica sada, bauka, u Duhu Bojem, i ja i ti... Zato ne gleda u mene?
Na to ja odgovorih:
- Ne mogu, bauka, da vas gledam, jer se iz vaih oiju munje liju. Vae lice postalo je svetlije
od sunca, a moje oi kopne od bola.
O. Serafim ree:
- Nemojte se plaiti, vae bogoljublje, i vi ste sami sada postali svetli, kao i ja. I vi ste sada u
punoi Duha Boijega, inae vam ne bi bilo mogue ni da mene vidite takvim.
- I prikloni k meni svoju glavu, pa mi tiho na uho kaza:

- Blagodarite Gospodu Bogu za neizreenu milost Njegovu prema vama. Vi ste videli da se ja jo
nisam bio ni prekrstio, nego sam se samo misleno u srcu svome pomolio Gospodu Bogu i unutra
u sebi izrekao: Gospode, udostoj ga da jasno i telesnim oima vidi silazak Duha Tvojega, kojega
udostojava sluge Svoje onda kada blagovoli da se javi u svetlosti velianstvene slave Svoje! I,
eto, bauka, Gospod je magnoveno ispunio smirenu molbu ubogog Serafima!... Kako, dakle, da
Mu obojica ne blagodarimo na ovome Njegovom neizrecivom daru? Ni velikim pustinjacima,
bauka, Gospod Bog ne javlja tako milost Svoju uvek. Ova blagodat Boija blagoizvolela je
uteiti skrueno srce vae kao edoljubiva majka, i to na zauzimanje same Majke Boije... Zato
me, bauka, ne pogledate u oi? Prosto pogledajte, ne bojte se - Gospod je s nama!
- Posle ovih rei ja pogledah u njegovo lice, i tada me spopade jo vei strah i trepet divotni!
Zamislite - u srcu sunca, u najsjaktavijem blistavilu njegovih podnevnih lua lice oveka, koji sa
vama razgovara! Vi vidite pokrete njegovih usana, izraz njegovih oiju koji se menja, ujete
njegov glas, oseate da vas neko rukama dri za ramena, ali ne samo da ne vidite te ruke, nego ne
vidite ni sami sebe, niti priliku sagovornika svoga - nita osim zaslepljujue svetlosti, koja se
razliva na daljinu od nekoliko hvati svuda oko nas, i obasjava jarkim bleskom svojim i snenu
poljanu, i snene pahuljice, to su odozgo zasipale i mene i velikoga Starca. Moe li se uopte i
zamisliti stanje u kome sam se ja tada nalazio?!...
- ta, dakle, oseate sada? - upita me o. Serafim.
- Neto izvanredno lepo - rekoh ja.
- No, kako to lepo? ta zapravo oseate?
- Oseam takvu tiinu i mir u dui svojoj da to nikakvim reima ne mogu da izrazim!
Na to e bauka o. Serafim:
- To je, vae bogoljublje, onaj mir, za koji je Gospod rekao uenicima Svojim: "Mir vam
ostavljam, mir Svoj dajem vam. Ne dajem vam ga kao to svet daje... Kad biste bili od sveta,svet
bi svoje ljubio, a kako niste od sveta nego vas Ja izabrah od sveta, zato vas svet mrzi...Ali, ne
bojte se, jer Ja pobedih svet!..." Eto takvim ljudima, omrznutim od ovoga sveta a izabranim od
Gospoda, Gospod i daje taj mir koji vi u sebi oseate - "mir koji svaki um prevazilazi", po rei
Apostolovoj. Takvim ga, pak, Apostol naziva zato to je nemogue ikakvom reju izraziti ono
duevno blagostanje, koje on proizvodi u ljudima, u ija ga srca Gospod Bog ukorenjuje. Hristos
Spasitelj naziva ga mirom Svoga sopstvenog milosra, a ne mirom ovoga sveta, jer nikakva
prolazna zemaljska srea (ovoga sveta) ne moe ga pruiti srcu ljudskome. Taj mir se daruje
odozgo od Samoga Gospoda Boga, zbog ega se i naziva mirom Boijim...
- ta jo oseate? - upita me onda o.Serafim.
- Neku izvanrednu sladost! - odgovorih ja.A on produi:
- To je ona sladost za koju se govori u Svetom Pismu: "Od izobilja Doma Tvoga hrane se i
potocima sladosti Svoje poji ih!" Ta ista sladost preispunjava sada srca naa i razliva se svim

ilama naim kao nasleenje neizrecivo! Gle, od ove sladosti naa srca kao da se rastapaju, i mi
smo obojica ispunjeni blaenstvom, koje ne moe da se izrazinikakvim jezikom... I ta jo
oseate?
- Izvanrednu radost! - odgovorih. I bauka o. Serafim produi:
Kada Duh Boiji nizlazi k oveku i osenjuje ga punoom Svoga nadahnua, tada se dua
ovekova preispunjava neizrecivom radou, jer Duh Boiji oradouje sve ega god da se
dotakne... To je ona ista radost, za koju Gospod veli u Jevanelju Svome: "ena kada raa trpi
muku, jer doe as njezin. A kada rodi dete, vie se ne opominje alosti, zbog radosti to se rodi
ovek na svetu. I vi, dakle, imate sada u svetu alost, ali u vas opet videti, i radovae se srce
vae i radost vau niko nee uzeti od vas!" Ali, ma koliko da je utena radost koju vi sada oseate
u srcu svome, ona je ipak nitavna u poreenju sa onom za koju je Gospod rekao ustima Svoga
apostola da radost tu "ni oko ne vide ni uho ne u" i da "u srce oveku ne doe to to Bog
pripremi onima koji ga ljube". Sasvim daleki nagovetaji te radosti daju nam se sada, pa kad je
od njih tako slatko, dobro i veselo u duama naim, ta da se kae o onoj radosti, koja je tamo na
nebesima prigotovljena onima koji plau ovde na zemlji? Eto, i vi ste se, bauka, dovoljno
isplakali u svome ivotu na zemlji i gledajte kakvom vas radou uteava Gospod jo u
ovdanjem iu! Sada je na nama, bauka, da, dodajui napore naporima - uzrastamo iz sile u
silu i dostignemo "meru rasta punote Hristove", da bi se na nama ispunile rei Gospodnje: "Oni
koji ekaju Gospoda dobie novu snagu, okrilatie kao orlovi, trae i nee sustati, hodie, i nee
ogladneti, hodie iz sile u silu, i javie im se Bog nad bogovima na Sionu razuma i nebeskih
vienja..." Eto, tada e se naa sadanja radost, koja nam se javlja pomalo i zakratko, javiti u svoj
punoi svojoj, i nju niko nee uzeti od nas koji emo biti preispunjavani nepojamnim nebeskim
naslaenjima... ta jo oseate, vae bogoljublje?
Ja odgovorih:
- Neku naroitu toplotu.
- Kako to, bauka, toplotu? Ta, mi u umi sedimo? Sada je napolju zima, pod nogama nam sneg,
na nama nekoliko santimetara snega, a odozgo gusto sipe pahuljice... Kakva tu moe biti
toplota?!
Ja odgovorih:
- Onakva upravo kakva bi nastajala u(starom ruskom) kupatilu, kada jae podloe pe i kada iz
nje pone da stubom kulja para...
On upita:
- Zar i onakav miris kakav je u kupatilu? Ne - odgovorih ja - nita na zemlji nije slino ovome
blagouhanju (miomiru). Dok sam za ivota moje majice voleo da igram i odlazim na balove,
majka bi me obino namirisala mirisima koje je kupovala u najotmenijim trgovinama Kazana, ali
ni ti mirisi ne odaju takav miomir.

Bauka o. Serafim prijatno se osmehu i ree:

- I sam ja, bauka, oseam isto to i vi, ali vas namerno pitam - da vidim da li to oseate i vi?
Rekli ste sutu istinu, vae bogoljublje. Nikakva prijatnost zemaljskog mirisa ne moe biti
sravnjena s blagouhanjem, koje mi sada oseamo, a to je zato to nas sada obliva blagouhanje
Svetoga Duha Boijega. ta zemaljsko moe biti slino Njemu?... Ali, uoite neto, vae
bogoljublje! Ta, vi mi rekoste da je oko nas toplo kao u kupatilu, dok meutim, pogledajte - sneg
se ne topi ni na vama ni na meni, niti pak pod nama. Mora, dakle, da ta toplota nije u vazduhu
nego u nama samima! To je zapravo ona ista toplina, za koju nas Duh Sveti nagoni da vapijemo
ka Gospodu molitvom: "Toplinom Duha Svetoga zgrej me!" Zgrevani njome, pustinjaci i
pustinice nisu se bojali zimskoga mraza, budui pokriveni blagodatnom haljinom, izatkanom od
Duha Svetoga, kao toplom bundom! A tako ustvari i mora da bude stoga to blagodat Boija
treba da obitava unutra u nama, u srcu naem, jer je Gospod rekao: "Carstvo je Boije unutra u
vama". Pod Carstvom Boijim, Gospod je razumevao blagodat Duha Svetoga. Ovo carstvo
Boije, dakle, sada se i nalazi unutra u nama, a blagodat Duha Svetoga obasjava nas i greje i
spolja i, preispunjavajui mnogorazlinim blagouhanjem i vazduh koji nas okruuje, naslauje
naa uvstva nadnebesnim naslaenjem i napaja srca naa radou neiskazanom. Nae sadanje
stanje jeste ba ono isto, o kome Apostol govori: "Jer, Carstvo Boije nije jelo ni pie, nego
pravednost i mir i radost u Duhu Svetom". Naa vera sastoji se "ne u ubedljivim reima ljudske
mudrosti nego u pokazivanju duha i sile". Eto, u takvom se stanju vi i ja sada nahodimo. O
ovome stanju Gospod je na i rekao: "Ima nekih meu ovima to stoje ovde koji nee okusiti smrt
dok ne vide Sina oveijega gde dolazi u Carstvu Svome!"
Eto, bauka, vae bogoljublje, kakve nas neizrecive radosti udostoji Gospod Bog danas!... Eto,
ta znai biti u punoi Duha Svetoga, o kojoj sveti Makarije Egipatski pie: "Ja sam bio u punoi
Duha Svetoga"... Tom punotom Duha Svetoga preispunio je sada Gospod i nas, uboge... Nu, sad
izgleda vae bogoljublje, da se nema ta vie pitati za nain na koji ljudi bivaju u blagodati Duha
Svetoga. Da li ete upamtiti sadanje javljenje neiskazane milosti Boije koja nas je posetila?
- Ne znam bauka - rekoh ja - da li e me Gospod udostojiti da zanavek upamtim tako ivo i
jasno ovu milost Boiju, kako je sada oseam.
- A ja mislim - odgovori mi o. Serafim - da e vam Gospod pomoi da je vavek zadrite u svojoj
pameti, jer inae se Njegova dobrota ne bi magnoveno priklonila k smirenoj molitvi mojoj, i ne
bi pourila tako brzo da poslua ubogog Serafima, tim pre to ovo nije dano samo radi vas - da
samo vi to shvatite, nego je preko vas dano itavome svetu, da i vi sami, utvrdivi se u delu
Boijem, uzmognete da drugima budete od koristi. to se pak tie toga, bauka, to sam ja
monah a vi ovek koji ivi u svetu, nita ne mari: Bog trai pravu veru u Njega i Sina Njegovog
Jedinorodnog. Za nju On i daje izobilno odozgo blagodat Duha Svetoga. Gospod ite srce,
preispunjeno ljubavlju prema Bogu i blinjem, upravo presto, na kome voli da sedi, i na kome se
javlja u punoi Svoje nadnebesne slave. "Sine, daj mi srce svoje", veli On, "a sve ostalo Sam u
ti dati", jer u srcu ovekovom moe se smestiti Carstvo Boije. Gospod zapoveda Svojim
uenicima: "Itite pre svega Carstvo Boije, i pravdu njegovu, a sve ostalo dodae vam se. Jer,
zna va Otac nebesni da vam je sve to potrebno". Ne prekorava nas Gospod Bog za to to se
koristimo zemaljskim dobrima, jer i Sam govori, da shodno svojoj smetenosti u zemaljski ivot,
mi sve to potrebujemo, tj. potrebujemo sve ono to uspokojava na ljudski ivot i to ini lakim

i udobnijim put na ka nebesnoj otadbini. Oslanjajui se na ove rei, sveti apostol Petar je rekao
da, po njegovom miljenju, nema niega boljeg u svetu od blagoaa (pobonosti) sjedinjenog
sa blagostanjem. I sveta Crkva moli se za to, da nam bude darovano od Gospoda Boga. I, mada
su bolovi, nesree i raznolike nevolje nerazdvojno skopani sa naim ivotom na zemlji, Gospod
Bog ipak nije hteo, i ne eli da budemo stalno i samo u alostima i napastima, zbog ega nam
preko Apostola zapoveda da "nosimo bremena jedan drugoga i tako ispunimo zakon Hristov".
Gospod Isus lino daje nam zapovest da ljubimo jedan drugog da bismo, teei se uzajamnom
ljubavlju, olakali sebi alosni i tesni put naega hoda ka nebesnoj otadbini. Radi ega je
Gospod i siao k nama s nebesa, ako ne radi toga da bi, primivi na sebe nae ubojatvo, nas
obogatio bogatstvom Svoje dobrote i Svojeg neiskazanog milosra? On je doao ne zato da bi
Njemu drugi sluili no da Sam drugima poslui, i da da duu Svoju za izbavljenje mnogih. inite
tako i vi, vae bogoljublje, i, videvi jasno vam ukazanu milost Boiju, priajte o svemu tome
svakome ko je eljan spasenja. "Jer etve je mnogo, govori Gospod, a poslenika je malo!" Evo, i
nas je Gospod Bog izveo na delo i dao nam darove Svoje blagodati, da bismo, anjui klasove
spasenja svojih blinjih, kroz sve vei broj onih koje smo uputili k Carstvu Boijem, Njemu
prineli plodove, "ovaj trideset, ovaj ezdeset a ovaj sto". uvaemo se, bauka, da ne budemo
osueni s onim zlim i lenivim slugom, koji je zakopao svoj talanat u zemlju, i nastojaemo da
podraavamo one dobre i verne sluge Gospodnje, koje su prinele svome gospodaru - jedan,
umesto dva - etiri, drugi umesto pet - deset talenata. Ne treba ni najmanje sumnjati u milosre
Gospoda Boga. Sami vidite, vae bogoljublje, kako se ispunie na nama rei Gospodnje, reene
kroz Proroka: "Ja nisam Bog izdaleka no Bog Koji je blizu, i kod usta tvojih je spasenje tvoje".
Ja, ubogi, nisam jo bio uspeo ni da se prekrstim, samo sam u srcu svome poeleo da vas Gospod
udostoji da vidite Njegovu milost u svoj punoi njenoj, a ono, gle, On je bez odlaganja izvoleo
pouriti da na delu ispuni moju elju. Ovo ne govorim, hvalei se na sav glas, i ne s namerom da
pridam sebi neki znaaj pred vama, i navedem vas na zavist, niti pak radi toga da biste vi
pomiljali kako sam ja monah a vi mirjanin. Ne, vae bogoljublje, ne! "Gospod je blizu svih onih
koji Ga prizivaju u istini, i ne gleda na lica, jer Otac ljubi Sina i sve daje u Ruke Njegove!" samo
da bismo mi ljubili Njega, Oca naeg nebeskog, uistinu sinovski. Gospod slua podjednako i
monaha i mirjanina, prostoga hrianina, samo neka su i jedan i drugi pravoslavni, i neka i jedan
i drugi ljube Boga iz dubine due svoje i jo neka imaju veru u Njega makar koliko zrno
goruiino - pa e gore pokrenuti! "Jedan pokree hiljadu, a dvojica bezbroj njih." Sam je
Gospod rekao: " Sve je mogue onom ko veruje", a bauka sveti apostol Pavle gromoglasno
klie: " Sve mogu u Hristu Koji mi mo daje". Jo divnije govori Gospod na Isus Hristos o
verujuima u Njega: " Ko veruje u Mene, dela koja ja tvorim i on e tvoriti, i vea e od ovih
tvoriti, jer ja idem Ocu Svome... I Ja u umoliti Njega za vas, da radost vaa bude ispunjena...
Do sad ne prosiste nita u ime moje, sada pak prosite i primiete".
I tako, vae bogoljublje, sve to prosite u Gospoda Boga - sve ete primiti, samo neka to bude na
slavu Boiju ili na korist blinjeg, jer i korist naeg blinjeg Bog rauna u Svoju slavu, zbog ega
i govori: " Sve to uiniste jednome od ovih malih, Meni uiniste". Zato nemojte imati nikakvu
sumnju da Gospod Bog, moda, nee ispuniti vaa moljenja - samo neka su ona usmerena ili na
slavu Boiju ili na korist i nazidanje blinjih. Pa ak ako bi neto bilo neophodno i za neku vau
linu potrebu ili korist ili uspeh, ak i to e Gospod Bog izvoleti da vam poalje isto tako brzo i
dobroposluno, samo ako je to za vas krajnja nuda i neophodnost. Jer, Gospod ljubi one koji
Njega ljube, dobar je Gospod prema svima, miluje On i dariva i one koji ne prizivaju ime
Njegovo, milost se Njegova ogleda u svima delima Njegovim, volju onih koji Ga se boje

izvrava i molitvu njihovu usliava i svaki savet njihov ispunjava - ispunie Gospod sva moljenja
tvoja! Bojte se samo jednoga, vae bogoljublje - da ne prosite od Gospoda ono za im nemate
krajnju nudu. Nee vam Gospod ni to odrei, zbog vae pravoslavne vere u Hrista Spasitelja, jer
On "nee predati ezla pravednika na kocku grenicima i volju sluge Svoga Davida neizostavno
e izvriti, ali e, ipak, traiti od njega odgovor zato Ga je uznemiravao bez osobite nude i
prosio od Njega ono bez ega je mogao.
Eto tako, vae bogoljublje, sve sam vam sada kazao i na delu pokazao, sve to su Gospod i
Boija Mater kroz mene, ubogoga Serafima, blagoizvoleli da vam kau i pokau. Idite, dakle, s
mirom! Gospod i Majka Boija, neka budu sa vama svagda sada i uvek i u vekove vekova.
Amin. Idite s mirom!

***

Za sve vreme ovoga razgovora od samoga poetka, otkako je lice o. Serafima prosijalo, to
vienje nije prestajalo. I sve, od poetka svoga kazivanja do kraja, on mi je govorio nalazei se u
neizmenjenom stanju... Neiskazano blistanje svetlosti, koje je zrailo iz njega, video sam lino,
svojim sopstvenim oima, to sam gotov i zakletvom potvrditi.

(Ovde se zavrava rukopis Motovilova)