Programiranje korisnikog

interfejsa
ovek

Vie klasa korisnika

Mnoge aplikacije imaju vie vrsta korisnika
Neke grupe korisnika su definisane ulogom koju korisnik
ima u sistemu
Student, predava, italac, editor
Druge grupe su definisane po karakteristikama
Godine (tinejderi, srednje godite, stariji)
Motivaciji (sluajni korisnici, frekventni, uobiajeni korisnici)

Primer
Birokratija
Korisnici
Sistemski administratori

Kako izvriti analizu zahteva

Tehnike
Upitnici
Intervjui
Nadgledanje
Prepreke
Inenjeri i korisnici mogu biti sistemski odvojeni jedni
od drugih
Tehnika podrka moe zaklanjati inenjere od korisnika
Marketing moe zaklanjati korisnike od inenjera
Sa nekim korisnicima je skupo razgovarati
Doktori, slavne linosti, rukovodioci, ...

Analiza zahteva
Identifikovati pojedinane zadatke koje
program moe da rei
Svaki zadatak je cilj (ta, a ne kako)
esto pomae da se startuje sa optim
ciljem, pa da se izvri njegova hijerarhijska
dekompozicija u pojedinane zadatke

Delovi analize zahteva

ta je neophodno da se uradi?
Cilj
ta treba uraditi prvo da bi se startovalo sa
razvojem?
Preduslovi
Zadaci od kojih posmatrani zadatak zavisi
Informacija treba da bude poznata korisniku

Koji koraci se izvravaju tokom zadatka?

Podzadaci
Podzadaci se mogu deliti dalje rekurzivno

Pitanja o zadatku

Gde se izvrava zadatak?

U kom okruenju? Bunom, prljavom, opasnom?
Koliko se esto izvrava zadatak?
Koliko je vremena potrebno za izvravanje i ta
je potrebno od resursa?
Kako se ui izvrenje zadatka
ta moe da krene loe?
Ko je jo ukljuen u zadatak?

Sledei koraci
Zahtevi: ta sistem treba da uradi

este greke kod analize zahteva

Pretpostaviti da su korisnici idealni, a ne primetiti kakvi
jesu
Pretpostaviti da korisnici idealno koriste Engleski
jezik, a u stvari govore Swahili, i ne prepoznaju boje
Razmiljati sa strane sistema, a ne sa strane korisnika
Obavestiti korisnika o promeni
vs. Dobiti obavetenje o promeni
Prerano doneti konane odluke o UI dizajnu
Sistemsko zvono e obavestiti korisnika o promeni ...
Duplirati postojee procedure sa grekom u sistemu
Ne prepoznati dobre strane postojeih procedura

Neki saveti
Pitanja koja treba postavljati
Zato ovo radi? (cilj)
Kako si ovo uradio? (podzadaci)
Traiti slabosti u trenutnoj situaciji
Ne postizanje cilja, utroeno vreme,
nerviranje korisnika
Istraivanje konteksta
Iterativni dizajn

Istraivanje konteksta
Nadgledanje korisnika pri realnom radu u
realnom radnom okruenju
Biti konkretan
Uspostaviti vezu sa rukovodeim osobama
Korisniku pokazati kako neto radi i diskutovati o
reenju
Tokom intervjua posmatrati i postavljati pitanja

Pretpostaviti mogue izazove i iznenaenja

Tabovi

Dobro ili loe reenje?

Veliki broj, uporeivanje

Procesiranje informacija
Procesiranje informacija od strane oveka
Percepcija
Mogunosti
Memorija
Odluivanje
Panja
Pogledi

Procesiranje informacija

Memorisanje
Osobine memorije
Dekodiranje: tip stvari koji se smeta
Veliina: Broj stvari koji se smeta
Vreme raspada: koliko dugo se pamti

Vrste memorisanja
Vizuelne informacije
prepoznaju se kao fizike slike
veliina ~ 17 [7-17] slova
raspad ~ 200 ms [70-1000 ms]
Zvune informacije
prepoznaju se kao fiziki zvuk
veliina ~ 5 [4.4-6.2] slova
raspad ~ 1500 ms [900-3500 ms]

Procesori
Procesori imaju vreme ciklusa
Tp ~ 100ms [50-200 ms]
Tc ~ 70ms [30-100 ms]
Tm ~ 70ms [25-170 ms]

Fuzija percepcije
Dva stimulansa sa istim PP ciklusom (Tp ~
100ms) se pojavljuju u fuziji
Posledice
1/ Tp frames/sec je dovoljno da se primi film
(10 fps OK, 20 fps loe)

Raunarski odgovor < Tp daje oseaj

trenutnog

Bottom-up i Top-Down
Bottom-up percepcija koristi mogunosti
stimulansa
Top-down percepcija koristi sadraj
vremenska, prostorna
zasnovana na dugotrajnoj memoriji

Podela u delove
Chunk: jedinica percepcije ili memorije
Podela zavisi od prezentacije i
dosadanjeg znanja
BMWRCAAOLIBMFBI
MWR CAA OLI BMF BIB
BMW RCA AOL IBM FBI
Podela sa 3-4 cifre je idealna za
dekodiranje nepovezanih cifara

Panja i percepcija
Skretanje panje
Panja se pomera serijski sa jednog
ulaznog kanala na drugi
Vizuelna dominacija: lake je pristupiti
vizuelnim kanalima nego audio
Svi stimulansi u okviru ulaznih kanala se
obrauju paralelno, bez obzira da li se to
eli ili ne

Iskazati glasno boju svake od rei

I sada ponovo

Zelena
Plava
Crvena
Crna
Roze

Cognitive procesiranje
Cognitive procesor
uporeuje stimulanse
selektuje odgovor
Tipovi odluivanja
Bazirano na strunosti
Bazirano na pravilima
Bazirano na znanju

Podeljena panja
Metafora resursa
Panja je resurs koji se moe simultano podeliti
izmeu razliitih zadataka
Performanse zavise od:
Strukture zadataka
Modaliteta: vizuelni vs. zvunog
Dekodiranje: prostorni vs. verbalni
Koncepti: perceptualni/cognitive vs. motor vs. WM
Teina
Jednostavni ili praktini zadaci se jednostavnije dele

Procesiranje
Kontrola otvorene petlje
Motor procesor izvrava program sam
vreme ciklusa je Tm ~ 70 ms
Kontrola zatvorene petlje
Pokreti miia (ili njihov efekat na svet) se
prihvataju i uporeuju sa eljenim rezultatima
vreme ciklusa je Tp + Tc + Tm ~ 240 ms

Fitt-ov zakon
Fitt-ov zakon
Vreme T da se pomeri ruka ka cilju
veliine S na rastojanju D je:
T = RT + MT = a + b log (2D/S)
Zavisi samo od indeksa teine log(2D/S)

Objanjenje Fitt-ovog zakona

Pomeranje ruke ka cilju je kontrola zatvorenom
petljom
Svaki ciklus procenjuje rastojanje D sa grekom
D

Posledice Fitt-ovog zakona

Ciljevi na krajevima ekrana se jednostavno
pogaaju
- Mac meni bar je bolji od Windows meni
bar
- Margine na koje ne moe da se klikne su
pogrene
Linearni popup meniji vs. pie menija

Jo formula
Vreme T da se pomeri ruka kroz tunel
duine D i irine S je:
T = a + b D/S
Indeks teine je sada linearan, a ne
logaritamski
Eto razloga zato su kaskadni podmeniji
tei za upotrebu

Radna memorija

Malog kapaciteta: 7 2 chunk-ova

Brzo vreme raspada (7 [5-226] sec)
Ponavljanje spreava zaborav
Ometanje ubrzava vreme raspada

Dugotrajna memorija
Velikog kapaciteta
Malo vreme raspada
Elaborativno ponavljanje pomera chunkove od radne memorije ka dugotrajnoj
pravei konekcije sa drugim chunk-ovima

Oko

Fotoreceptori
tapii
Samo jedna vrsta (maksimalan odgovor u zelenim talasnim
duinama)
Osetljivi na slabu svetlost
Vie susednih tapia se skuplja u pojedinani nervni signal
Zasien na svetlu umerenog inteziteta
Konusi
Izvravaju se na jaoj svetlosti
Tri vrste: S(hort), M(edium), L(ong)
S konusi su veoma slabi, centrirani su za plave talasne duine
M i L su moniji
M su centrirani za zelene, L za ute (ali se zovu crveni)

Signali od fotoreceptora

Osvetljenje
M + L + tapii
Razlika crveno - zeleno
L-M
Razlika plavo-uto
Izraunata suma od S, M, L

Ne razlikovanje boja
Red-green ne razlikovanje boja (protonopia &
deuteranopia)
8% mukaraca
0.4% ena
Blue-yellow ne razlikovanje boja (tritanopia)
Vrlo retko
Uputstvo: ne zavisiti iskljuivo od obeleja boja
koristiti redundantne signale: osvetljenje,
lokacija, oblik

Boje
Razliite talasne duine se fokusiraju razliito
Suprotne talasne duine (crveno & plavo) se
ne moe fokusirati simultano
Uputstvo: ne koristiti crveni-na-plavom tekst
Izgleda glupo i teko se ita

Plavi detalji se teko primeuju

Ne primeuju se mali plavi delovi (ak i
kada imaju visok kontrast sa pozadinom)
Soivo privlai uto sa godinama
Plave talasne duine ne prolaze filtere
Soivo slabi sa godinama
Na plavu boju se tee fokusira
Uputstvo: ne koristiti plavo u okviru tamne
pozadine gde su mali detalji bitni (tekst!)