VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA - BLACE

Seminarski rad iz OSNOVA ELEKTROTEHNIKE I

EKTRONIKE

TEMA: IZOLATORI

Profesor :
Sabahudin Meki
Vladica Ubavi

Student:
Svetlana Milanovi 48/13R

Blace, 2013.

SADRAJ

UVOD..........................................................................................3
METALI I NJIHOVE LEGURE..............................................4
PROVODNA SVOJSTVA........................................................4
METALI VELIKE PROVODNOSTI.....................................................................7
Otpornici..............................................................................................................7
SPECIJALNI PROVODNI MATERIJALI.........................................................9
Nelinearni otpornici .........................................................................................9
Termopar...........................................................................................................10
Lem......................................................................................................................11
Topljivi osigurai i...........................................................................................11
Elektrini kontakti ..........................................................................................12
Elektrohemijski izvori.....................................................................................12

LITERATURA.........................................................................14

UVOD
Provodnici su materijali bez energetskog procepa (valentna i provodna zona ili se
preklapaju ili je valentna zona delimino popunjena na T = 0 K), sa specifinom
elektrinom otpornou u opsegu 10-8 10-6 m.
1

Prema nosiocima naelektrisanja, provodnici
mogu
en nbiti provodnici prvog reda
(metali i njihove legure, sa elektronima kao nosiocima naelektrisanja) i provodnici
drugog reda (elektroliti, sa jonima kao nosiocima naelektrisanja).

Zbog specifinosti primene, gde su potrebne vee podune dimenzije provodnih

materijala, oni se gotovo iskljuivo koriste u polikristalnom stanju. S druge strane,
tehnologija mehanike i termike obrade sutinski odreuje mehanika svojstva ovih
polikristalnih materijala.

METALI I NJIHOVE LEGURE

Metali i njihove legure mogu se grupisati u etiri najvanije grupe: metali velike
provodnosti, metali male provodnosti, otporne legure i specijalni provodni
materijali.
Metali velike provodnosti (bakar, Cu, aluminijum, Al, srebro, Ag, i zlato, Au) imaju
najmanju specifinu elektrinu otpornost ( ~10-8 m) i zato se koriste za izradu
provodnika.
Metali male provodnosti (nikl, Ni, gvoe, Fe, kalaj, Sn, olovo, Pb, molibden, Mo,
volfram, W, platina, Pt, cink, Zn, itd.) imaju veu specifinu elektrinu otpornost ( ~
10-7 m) i specifine primene u elektrotehnici.
Otporne legure (kantal, cekas, manganin, konstantan, itd.) od svih provodnika imaju
najveu specifinu elektrinu otpornost ( ~ 10-6 m), zbog ega se koriste za izradu
grejaa i otpornika.
Specijalni provodni materijali su oni koji se koriste u izradi nelinearnih otpornika,
termoelektrinih spregova, lemova, topljivih osiguraa, elektrinih kontakata i
galvanskih elemenata i akumulatora.

PROVODNA SVOJSTVA
Za razliku od poluprovodnika, provodni nosioci u metalima su samo elektroni, koji se
ponaaju kao elektronski gas u koji je potopljena kristalna reetka metalnih katjona.
Izraz za specifinu elektrinu otpornost () metala dat je relacijom
gde je - specifina elektrina provodnost, n - koncentracija provodnih elektrona, a
1
1 na to da je koncentracija provodnih
n - njihova pokretljivost u metalu. S obzirom

en
elektrona praktino temperaturski konstantna n (jer su svi valentni elektroni ve
slobodni, a oni iz dubljih elektronskih ljuski se teko jonizuju pri niim
temperaturama), to je temperaturska zavisnost (T) posledica iskljuivo zavisnosti
n(T). Iz tog razloga se u metalima praktino i ne koristi pokretljivost za analizu
temperaturske zavisnosti specifine elektrine otpornosti (kako je to sluaj kod
poluprovodnika), ve se direktno analizira zavisnost (T),.

Zavisnost specifine elektrine otpornosti provodnika od temperature

Na dijagramu se uoavaju etiri karakteristina temperaturska opsega.
U opsegu I specifina elektrina otpornost je praktino konstantna, poto su pri vrlo
niskim temperaturama (< 10 K) vibracije jona kristalne reetke zanemarljivo male. Pri
vrlo niskim temperaturama promena temperature utie isto tako neznatno na
nesavrenosti (defekte) kristalne reetke. Minimalna vrednost specifine elektrine
otpornosti metala naziva se zaostala specifina elektrina otpornost (z), i zavisi od
hemijske istoe metalnog provodnika, vrste i koncentracije defekata. Ukoliko
metalni provodnik sadri vie defekata bilo kog tipa, njegova e z biti vea, a samim
tim i elektrina otpornost na bilo kojoj povienoj temperaturi.
U opsegu II (10 K - 100 K) specifina elektrina otpornost poinje brzo da raste po
zakonu T5, a u opsegu III (> 100 K) srazmerna je sa T. Ova linerana oblast je najee
i radna oblast primene metalnih provodnika u elektrotehnici. Utom opsegu vai
relacija:

t to 1 t t to
gde je t temperaturski sainilac elektrine otpornosti.
Sa dijagrama se uoava da se razliiti mehanizmi rasejavanja elektrona (na primesama
i na fononima) superponiraju, to se naziva Matisenovim pravilom.
U opsegu IV, u okolini temperature topljenja, promena (T) odstupa od linearne
zavisnosti, gde posle topljenja metala i prelaska u amorfno stanje nastaje skokovita
promena specifine elektrine otpornosti, uz potonji blag linearni porast.

Zavisnost specifine elektrine otpornosti bakra u funkciji teinskih procenata

razliitih primesa. Kriterijum odreivanja koncentracije primesa i defekata u
materijalu: merenjem odnosa specifine elektrine otpornosti na sobnoj temperaturi i
temperaturi tenog helijuma, (293 K) / (4,2 K). Ako je ovaj odnos vei od 100,
materijal se smatra komercijalno istim. Kod spektroskopski istog materijala ovaj
odnos dostie i 105, dok je kod legura izrazito mali (oko 2).
Primena provodnika, odreena je elektrinim, toplotnim, strukturnim, mehanikim i
hemijskim svojstvima.
Toplotna svojstva metala su uzrokovana prenosom toplotne energije provodnim
elektronima, kao i vibracijama metalne kristalne reetke (fononima). Za razliku od
neprovodnih materijala, u metalima je dominantan mehanizam prenosa toplote
provodnim elektronima.
Struktura provodnika je polikristalna, sa mnotvom najee nepravilno orijentisanih
monokristalnih zrna. Zato su makro-svojstva metala znatno manje anizotropna nego
svojstva monokristala. Na obim i orijentaciju kristalnih zrna znatno utiu tehnologija
termike i mehanike obrade.

METALI VELIKE PROVODNOSTI

Najznaajniji materijali za energetiku su metali velike provodnosti, pre svega zbog
izrade ica izolovanih provodnika i kablova, kao i vazdunih vodova, bez kojih je
nemogue i zamisliti dananju industriju, domaistva i uopte svakodnevni ivot.
Jasno je da je njihov znaaj ogroman i u elektronici zbog izrade provodnih veza u
obliku ica i tankih slojeva, takoe sa ogromnim uticajem na svakodnevni ivot.

Najmanju specifinu elektrinu otpornost ima srebro (Ag), ali su ipak za izradu
provodnih ica znaajniji Cu i Al, pre svega zbog nie cene.
Sa stanovita provodnih svojstava Cu je bolji materijal od Al, zbog ega se polutvrdi i
tvrdi bakar preteno koriste za izradu provodnih ica u izolovanim niskonaponskim
kablovima i provodnicima (radnog napona nieg od 1 kV), a meki bakar za izradu
namotaja u elektrinim mainama i aparatima.
Ipak, zbog nie cene Al se sve vie primenjuje u izradi podzemnih energetskih
kablova (napona vieg od 1 kV), a zbog znatno manje gustine i za izradu vazdunih
vodova dalekovoda (izloenih mehanikom naprezanju).
Iako su vrstoa i tvrdoa (otpornost na utiskivanje ili prodor) vei kod Cu, legura
aluminijuma, aldrej, dostie zadovoljavajuu vrstou za izradu vazdunih vodova,
mada se u tu svrhu koriste i polutvrdi i tvrdi bakar, kao i legure Cu (pre svega bronze,
sa nekoliko % Sn (kalaja), Mn, Cd, Zn).
Legure Cu sa cinkom (Zn) su mesinzi (oznake Ms, uz koju se stavlja dvocifreni broj
koji oznaava sadraj Cu). Mesing ima veu vrstou i istegljivost od bakra, kao i
otpornost na koroziju, zbog ega se koristi za izradu provodnih delova grla, utikaa,
osiguraa, stezaljki, prikljunica itd.
U mikroelektronici se do nedavno vie koristio Al, za izradu tankih ica (najee 25
m u preniku) i provodnih slojeva, zbog odline mehanike vrstoe veza Al-SiO2,
kao i zbog formiranja neusmerakih (omskih) kontakata na izvodnim spojevima Al-Si
(odeljak D.3.2. u knjizi). Nedostatak aluminijuma je nia temperatura topljenja (tt),
to postavlja neka ogranienja u MOS tehnologiji Si-integrisanih kola.

Otpornici su najee koriene komponente elektronskih ureaja, pomou kojih

se u pojedinim granama elektrinih kola uspostavljaju potrebne struje i potrebni
padovi napona. U elektrotehnici se otpornici mogu podeliti na vie naina: (1) stalni,
promenljivi (potenciometri), nelinearni otpornici; (2) slojni, masivni, iani, ipotpornici.

ematski izgled nekoliko tipova otpornika: (a) slojni (cilindrini); (b) slojni (spiralni);
(c) masivni (cilindrini); (d) iani (cilindrini); (e) iani kruni (potkoviasti)
potenciometar; (f) slojni kruni (potkoviasti) potenciometar; (g) ip otpornici.

SPECIJALNI PROVODNI MATERIJALI

U grupu specijalnih provodnih materijala ubrajaju se
akumulatore)

nelinearni otpornici
materijali za termoparove (termoelektrine spregove)
materijali za lemove
materijali za topljive osigurae
materijali za kontakte
materijali za elektrohemijske izvore (galvanske

elemente

Nelinearni otpornici

se primenjuju u raznim elektronskim ureajima.

Njihova otpornost se nelinearno menja u funkciji temperature
Termistori imaju otpornost koja se sa porastom temperature ili veoma smanjuje (tzv.
NTC termistori) ili poveava (tzv. PTC termistori ili pozistori). NTC termistori se
prave od oksida prelaznih metala (TiO2, Co2O3, Al2O3, NiO, ZnO, Mn2O3, Cr2O3
...). PTC termistori se prave od BaTiO3 kome se dodaje 0,1-0,3% La, Y ili Nb (ime
se specifina elektrina otpornost izolacionog barijum-titanata smanji sa 109 na 10-1
m). I NTC i PTC termistori prave se presovanjem smea pomenutih prahova i
vezivnih masa, koje se zatim sinteruju na visokim temperaturama (~1400 oC) u
specijalnim peima. NTC termistori se koriste za temperatursku stabilizaciju obinih
otpornika (koji su u osnovi PTC tipa), a PTC termistori za ograniavanje struje pri
zatiti motora, telefonskih linija, za demagnetizaciju TV kolornih katodnih cevi itd.
Otporni termometri najee se izrauju od platine, u vidu ianih namotaja ili
filmova
debljine
~
1m
nanetih
na
izolatorsku
podlogu.
Za razliku od termistora, mogu da se koriste u irokim temperaturskim opsezima.
Najee korien otponi senzor temperature je Pt100, sa nominalnom otponou od
100 na 0 oC, i nominalnom osetljivou od 0,385 /oC.
Varistori su nelinearni otpornici ija se otpornost izrazito nelinearno menja promenom
dovedenog elektrinog polja. Dobijaju se sinterovanjem prahova ZnO sa aditivima, a
ranije
su
pravljeni
od
SiC.
Na
slici
su
prikazane
radne
E-J karakteristike ZnO i SiC varstora. Zbog konstantnog elektrinog polja (E),
odnosno napona, u irokom opsegu promene gustine elektrine struje (J), varistori se
koriste kao ograniavai napona u elektrinim ureajima razliite namene.
Fotootpornici su nainjeni od poluprovodnikih materijala (CdS, CdSe, PbS, InSb...),
tako da im se specifina elektrina otpornost smanjuje pod dejstvom svetlosti energije
fotona vee od energetskog procepa poluprovodnika, zbog generisanja parova
elektron-upljina. Zavisno od vrste primenjenog poluprovodnika, fotootpornici imaju
maksimum osetljivosti na razliite talasne duine svetlosti u vidljivom i infracrvenom
spektru

Termopar

ili termoelektrini spreg je elektroprovodno kolo od dva razliita

materijala, iji su krajevi na razliitim temperaturama (referentni kraj je za precizno
merenje na temperaturi vode sa ledom 0 oC). Merenjem termoelektromotorne sile
(TEMS) termopara mogue je odrediti temperaturu mernog kraja termopara (t), ako je
poznata karakterisitka termopara.

Karakteristike nekih termoparova

Kombinacijom nekoliko termoparova za razliite temperaturske opsege mogu se
meriti temperature od -250 do 3000 oC, pri emu u merenim opsezima termoparova
postoji skoro linerna zavisnost izmeu termoelektromotorne sile i temperature.
Termoparovi se dele u tri grupe, prema materijalima od kojih su nainjeni:
termoparovi od neplemenitih metala, termoparovi od plemenitih metala, termoparovi
specijalnog tipa.
Termoparovi od neplemenitih metala. Ovoj grupi pripadaju: Cu/konstantan (opseg
primene -250 do 400 oC), Fe/konstantan (-200 do 900 oC), hromel/konstantan (-200
do 1000 oC) i hromel/alumel (0 do 1200 oC).
Termoparovi od plemenitih metala. Od njih se najvie upotrebljavaju Pt/PtxRh1-x,
Pt/PtxRe1-x, Pt/PtxReyRh1-x-y i Ir/IrxRh1-x (0 do 1600 oC).
Za merenje niskih temperatura, sve do temperature tenog helijuma (4,2 K), koriste
se termoparovi AuxCo1-x/Cu i AuxCo1-x/AgyAu1-y.
Termoparovi specijalnog tipa. Oni slue za merenje vrlo visokih temperatura, i viih
od 2000 oC. Najpoznatiji predstavnici su C/SiC (0-2000 oC), W/MoxFe1-x (0-2000
oC) i W/WxMo1-x (0-3000 oC).

Lem

je metal ili legura ija je temperatura nia od temperature delova koji se

spajaju lemljenjem. Postoji meko i tvrdo lemljenje. Meko lemljenje se izvodi pri
temperaturama niim od 350 oC, a tvrdo lemljenje pri temperaturama viim od 600
oC (esto i viim od 800 oC).
Meki lemovi su najee Pb-Sn lemovi, od kojih su najee primenjivani S.Sn50 (za
opte lemljenje) i S.Sn60 (za lemljenje Cu-ica), gde broj oznaava % kalaja.
Za lemljenje Al-ica koristi se lem S.Sn35, ali se prethodno povrina spajanih delova
tretira predlemom L-SnZn40, radi uklanjanja sloja oksida kojim se Al prevlai u
dodiru sa vazduhom.
Za lemljenje na niskim temperaturama koristi se Vudov metal.
Tvrdi lemovi su najee mesingani lemovi (oznake S.CuxZn, gde je x % bakra, koji
varira izmeu 40 i 85%), koji se primenjuju ako su pri radu delovi izloeni povienoj
temperaturi.
Ag-tvrdi lemovi (oznake S.CuxZnAgy, gde je x % Cu a y % Ag) koriste se ako je
potrebno da zalemljeni spoj ima poveanu vrstou, uz istovremenu dovoljnu
istegljivost i dobru elektrinu provodnost.
Za tvrdo Al-lemljenje koriste se Al-Si legure (oznake L-AlSi12), pri emu je pre
lemljenja potrebno odstraniti oksid Al2O3 i mesto lema brzo zatititi.

Topljivi osigurai slue za zatitu elektrinih ureaja, aparata i instalacija od

preteranog zagrevanja i pregorevanja, koje se javlja kada se jaina struje povea iznad
odreene vrednosti.
Prema brzini reagovanja na preoptereenje, postoje brzi i spori osigurai.
Brzi osigurai treba da izdre struju ija je jaina pet puta vea od nazivne vrednosti
za vreme od 0,1 s, posle ega pregorevaju (a trenutno reaguju na struje kratkog spoja).
Najpogodniji materijal je Ag, poto se brzo topi kad dostigne temperaturu topljenja,
ali se zbog cene najee primenjuje samo za slabe struje jaine do 5 A, osim u
sluajevima izuzetno skupih ureaja, na primer u satelitskoj tehnici, gde se koriste Ag
osigurai do 300 A za napone do 500 V, dok se za jae struje uglavnom koriste
Ag0,5Cu0,5 legure.
Spori osigurai treba da izdre struju ija je jaina deset puta vea od nazivne za
vreme od 1 s, posle ega pregorevaju. Najpogodniji materijal je Al, poto sporo
reaguje na kratko preoptereenje u elektrinoj mrei, to obezbeuje neprekidnost
rada ureaja i instalacija.
Prema radnom naponu, postoje osigurai za niski i visoki napon.
Za niski napon i jae struje koriste se badarene Al-lamele; za struje 530 A koristi se
legura PbxSn1-x (najee 67% Pb), dok se za slabe struje koriste Ag i Pt (niti od
platine se koriste u telefoniji za struje do 20 mA).

Za visoki napon, naroito za zatitu transformatora male snage, koristi se Ag.

Elektrini kontakti

treba da obezbede vrlo brzo i pouzdano zatvaranje i

prekidanje strujnog kola. Pri proticanju struje nastaje zagrevanje svih vrsta kontakata,
usled pojave otpornosti na mestu dodira. Stepen zagrevanja kontakata zavisi
prvenstveno od materijala, koji mora biti otporan na zagrevanje i koroziju, kao i od
stanja povrine kontakata, koja treba da je to manje hrapava.
Kontakti se mogu podeliti na kontakte za malo, srednje i veliko optereenje.
Kontakti za malo optereenje (pri naponima od 12 do 22 V, pri kojima se ne pojavljuje
elektrini luk). Korieni materijali: Au, Pt, Rh; kao i Cu i Ag presvueni slojem Au,
Pt, Rh, to je jevtinije i bolje za odvoenje toplote.
Kontakti za srednje optereenje (pri naponima do 660 V i strujama do 20 A, uz sile
pritiska do 0,5 N, pri kojima se javlja elektrini luk, to moe prouzrokovati
postepenu degradaciju povrine kontakata, pa ak i njihovo zavarivanje). Korieni
materijali: legure Ag sa W, Mo, Ni,Pd ili Au, sa viim takama topljenja.
Kontakti za veliko optereenje (pri naponima do 550 V i strujama od 20 do 300 A, uz
sile pritiska do 100 N, pri kojima se javlja elektrini luk). Korieni materijali: 5 mm
debeli sloj Ag umetnut u Cu-podlogu, legura Ag sa W, Ni, C (grafitom), CdO ili SnO.
U praksi se upotrebljavaju (pri ukljuivanju ili iskljuivanju velikih snaga) i glavni
kontakti (za proticanje normalne radne struje; korieni materijali: isto Ag, ili
legirano sa Mo ili Ni) i kontakti za elektrini luk (korieni materijali: legure W sa Ag
ili Cu), kao i klizni kontakti (kod kojih ne nastaje prekidanje struje u kolu, pa treba da
imaju malu i to konstantniju otpornost i da budu otporni na habanje; korieni
materijali: Cd- i Be-bronza; ugljen, grafit ili elektrografit za etkice kolektorskih
elektrinih maina, koje klize po kolektorima od bakra).

Elektrohemijski izvori

dele se na galvanske elemente (baterije) i

akumulatore. Galvanski ili primarni elementi (baterije) jesu generatori elektrine
struje koji pretvaraju hemijsku energiju u elektrinu. Akumulatori ili sekundarni
elementi jesu naprave kod kojih se pri punjenju elektrina energija pretvara u
hemijsku, a pri pranjenju hemijska energija pretvara se u elektrinu.
Galvanski elementi i akumulatori se sastoje od dve elektrode, nainjene od razliitog
materijala, koje su meusobno razdvojene i potopljene u elektrolit. Na pozitivnoj
(anodi) nastaje oksidacija, a na negativnoj (katodi) redukcija.
Elektroliti (provodnici drugog reda) su supstance iji slabi vodeni i drugi rastvori ili
rastopi provode struju kretanjem jona (oni su obino soli, kiseline i baze, iji se jonski
molekuli u rastvorima i rastopima razlau na pozitivno naelektrisane jone (katjone) i
negativno naelektrisane jone (anjone)). Sa porastom temperature poveava se i stepen
disocijacije i pokretljivosti jona, pa se otpornost elektrolita smanjuje - dakle, nasuprot
metalima, elektroliti imaju negativni temperaturski sainilac specifine elektrine
otpornosti.

Galvanski elementi (baterije) dele se na mokre i suve, prema tome da li je elektrolit u

tenom ili vrstom (kristalnom ili testastom stanju). Najvie se upotrebljava suvi
Leklaneov galvanski element, ija je anoda ugljena ipka, katoda od Zn, a
depolarizator od MnO2 sa dodatkom grafita; testasti elektrolit je obino smea
niadora (NH4Cl) (26%), cink-hlorida (9%) i vode.
Akumulatori se dele na kisele i alkalne, prema karakteru elektrolita. Poznati su olovni,
elini i srebrni akumulatori, dok su najperspektivniji Na/S akumulatori sa staklenim
elektrolitom, kao i oni na bazi novih ugljenikovih jedinjenja i provodnih polimera, jer
imaju najveu specifinu energiju zbog velike aktivne povrine upljikavih i lakih
elektroda, sa velikom perspektivom za auto-industriju.

LITERATURA

Elektrotehniki fakultet Beograd: MATERIJALI U ELEKTROTEHNICI

www.wikiedia.org