SCINTILACIONI BROJAI

I FOTOMULTIPLIKATORI
U NUKLEARNOJ SPEKTROSKOPIJI

Opte karakterisktike scintilacionih brojaa

registruju impulse koji slede jedan za drugim, u toku malih intervala vremena
(10-9 10-10 s)
linearnost kristala za upadne energije zraenja je u irokom energetskom
intervalu (10keV 25MeV)
Osnovni elementi scintilacionog brojaa:

scintilacioni kristal (organski ili neorganski) koji konvertuje deo kinetike

energije upadne estice u scintilacionu svetlost + optiki kontakt

fotomultiplikatorska cev sa razdelnikom napona (konvertuje kolektovanu

svetlost iz scintilacionog materijala u elektrine impulse),

prenosno kolo signala iz fotomultiplikatorske cevi (emiter-follower, brzi

pretpojaava, pojaava, koaksijalni kablovi) zajedno sa brojaem koji
registruje i memorie prispele impulse,

kao izvor napajanja elektrinom energijom koriste se specijalni izvori visokog

napona,

zatita od okolnih magnetnih i elektrostatikih polja postavljeni su specijalni

dopunski elementi (mi-metal, elektrostatika izolacija).

Osobine i vrste scintilatora

dve glavne klase scintilatora:

neorganski

organski

brza fluorescencija

karakteristike:

scintilaciona efektivnost,

scintilaciona efikasnosnost,

emisioni spektar,

integralna kvantna efikasnost,

vreme odgovora

Idealni scintilacioni materijali

linearno konvertuju kinetiku energiju upadne estice ili

kvanta zraenja u svetlost;
transparentnost kristala prema talasnoj duini svoje
sopstvene emisije;
vreme gorenja indukovane luminiscencije treba da je
kratko;
mogunost proizvodnje u dovoljno velikim dimenzijama sa
dobrim optikim osobinama;
indeks refrakcije indeks refrakcije prozora PM cevi

Organski scintilatori

viemolekulski: energija pobuenja

-- transfer sa molekula na molekul
pre nego to se dogodi proces
deekscitacije
fluorescencija se deava usled
prelaza izmeu energijskih stanja
unutar pojedinanih molekula
(nezavisno od strukture)

Organski scintilatori

binarni sistem (bulk + efikasni scintilator)

''waveshifter''

veoma kratko trajanje scintilacija (vremenska merenja reda

10-10s),

relativno mala gustina

relativno mala jaina scintilacija

plastini i teni scintilatori - velike prednosti u pogledu

jednostavnosti pripreme, obrade, upotrebe i cene kotanja.

Neorganski scintilatori

luminiscencija u neorganskim scintilatorima zavisi od energetskih stanja kristalne reetke

materijala,

luminiscencija potie iz centara emisije samih jedinjenja ili je proizvodi aktivni agens,

NaI, CsI i KI zavise od primese talijuma (Tl) koji se dodaje u maloj koliini kao aktivator.

relativno jake scintilacije i velika gustina

trajanje scintilacija u poreenju sa organskim materijalima je dugo

(BaF2 je trenutno jedini poznat scintilator sa velikim atomskim brojem komponenata, koji ima
vreme raspada manje od 1 ns).

Fotomultiplikatori

elektronske cevi koje pri prijemu svetlosnih impulsa na svom izlazu daju strujne
impulse.
impuls od nekoliko stotina fotona (UV, vidljiva svetlost, IR) pretvaraju u upotrebljiv
elektrini signal sa prihvatljivim signal-um odnosom.

Fotokatode i emisija elektrona

neprozirne ili kao poluprozirne, u raznovrsnim geometrijama

fotoelektronska emisija:

zapoinje apsorpcijom upadnog fotona i prenosa njegove

energije (h) na elektron unutar fotoemisionog materijala od
koga je nainjena fotokatoda,

kretanje tog elektrona ka povrini fotoemisionog materijala (u

sudarima sa drugim elektronima gubi se deo upadne energije),

odlazak elektrona sa povrine fotokatode (ukoliko preostane

dovoljno energije da savlada potencijalnu barijeru na povrini
materijala fotokatode)

dugotalasni cutoff-prekid

Fotokatode i emisija elektrona

kvantna efikasnost
(QE) 20% - 30%.
kvantna efikasnost
fotokatode veoma
zavisi od talasne
duine upadne
svetlosti.

Fotokatode i emisija elektrona

Karakteristike stakala koja se koriste kao
fotmultiplikatorski prozori

Multiplikacija elektrona u PM cevi

dinode (BeO, MgO, Cs3Sb...) sekundarna emisija elektrona

dinode na pozitivnom potencijalu (nekoliko stotina V)

kreacija pobuenog elektrona unutar dinode zahteva

energiju najmanje jednaku energiji zabranjene zone
(2 3 eV)
teorija: jedan upadni elektron oko 30 elektrona na svakih
100 V
multiplikacija se mora odigrati viestepeno 106 elektrona
ukoliko postoji N dinoda u pojaavakom stepenu, ukupni
prinos PM cevi je N

Vremenska karakteristika PM

vremenska karakteristika PM cevi u potpunosti zavisi od

elektronskih trajektorija
vreme preleta elektrona 20 do 80 ns
irenje impulsa (razlike u duini puta i distribucija poetnih
brzina elektrona) najmanje na Vmax
Vremenski odgovor PM cevi na kratki impuls svetlosti na fotokatodi:

Specifikacija fotomultiplikatora

ukupna svetlosna osetljivost (A/lm)

katodna svetlosna osetljivost (A/lm)

ukupna radijaciona osetljivost

katodna radijaciona osetljivost

tamna struja

irina anodnog impulsa

Linearnost fotomultiplikatora

faktor multiplikacije elektrona - konstantan za impulse od

jednog fotoelektrona pa do mnogo hiljada fotoelektrona
uzroci nelinearnosti:

veoma veliki impulsi (efekti prostornog naelektrisanja

izmeu poslednje dinode i anode)

devijacija napona na dinodama

umovi i naknadni impulsi

termionski elektroni
mali impuls poreklom od uma, sa amplitudom koja
odgovara jednom fotoelektronu i sa prosenim
vremenskim razmakom od 1ms
prirodna radioaktivnost
naknadni impulsi (rastu linearno sa amplitudom primarnog
impulsa)

Neuniformnost fotokatode

anodni impulsi mogu da variraju i do 30-40% za dati

svetlosni impuls

Zamor PM cevi

postepene promene u pojaanju koje prate promene u

jaini struje elektrona i brzini brojanja

Izvor visokog napona i razdelnik napona

fotomultiplikatora

svaka naredna dinoda mora biti na pozitivnom naponu u

odnosu na prethodnu dinodu
dva naina vezivanja izvora visokog napona

pozitivan napon (uzemljena fotokatoda)

negativan napon (uzemljena anoda)

direktna struja kroz razdelnik napona mora biti vea od

internih struja u PM cevi (kritino za poslednje stepene
pojaanja)

Izvor visokog napona i razdelnik napona

fotomultiplikatora

Tipini dijagram razdelnika napona PM cevi

(a) upotreba pozitivnog visokog napona sa uzemljenom fotokatodom
(b) upotreba negativnog viskokog napona sa uzemljenom anodom

Analiza izlaznog impulsa

Anodno kolo (paralelno RC kolo).

Oblici anodnih impulsa za veliku

i malu vremensku konstantu anodnog kola.

Scintilatori + PMT

scintilator

scint. efikasnost
[%]

NaI(Tl)

13

ostali neorg.

0.65 - 12

organski

1.1 - 6

137

svetlosni gubici
[%]

PMT katodna
efikasnost

eV/elektronu
230 - 490

67

7 20

250 10 000
500 - 6000

FWHM ( Cs kod NaI (Tl))=2.355(662 keV0.23 keV )=29 keV

Fotodiode kao alternativa PM cevima

solid-state ureaji

vea kvantna efikasnost

nia potronja energije

kompaktnost

poboljana robusnost

neosetljivost na magnetno polje

Dva tipa:

Konvencionalne fotodiode

Lavinske fotodiode

Konvencionalne fotodiode

svetlosni foton (3 4 eV) parovi elektron-upljina

kvantna efikasnost moe biti vea i do 60 80% u odnosu
na PM cevi
glavni problem predstavlja elektroniki um

Tipina konfiguracija konvencionalne fotodiode

Lavinske (Avelanche) fotodiode

lavinski proces pri visokim

vrednostima primenjenog polja
jaina signala iznad elektronikog
uma i omoguava dobru
energijsku rezoluciju

reach-through konfiguracija

Lavinske (Avelanche) fotodiode

pojaanje iznosi nekoliko stotina

kvantna efikasnost i do 80%

faktor pojaanja snano zavisi od temperature

vremenska rezolucija ~ nekoliko ns (mogue i ispod 1 ns)

visoka kvantna efikasnost lavinskih fotodioda u odnosu na PM cevi,

omoguava mane ( = 2, elektroniki um) prevaziu

Lavinske (Avelanche) fotodiode

Poreenje kvantnih efikasnosti silicijumske

fotodiode i reprezentativne bialkalne, odnosno
S-20 fotokatode. Kao referenca prikazan je
emisioni spektar BGO scintilatora.

MAPD

micro-pixel/channel avelanche photodiodes

osetljiva povrina MAPD-a sadri matricu nezavisnih pasivnih elemenata, na
zajednikom silicijumskom substratu
lokalna negativna povratna sprega (LNF - local negative feedback)

lokalno suzbijanje lavinskog pojaanja usled postojanja individualnih

pasivnih elemenata
znaajno smanjenje uticaja kristalnih neuniformnosti na karakteristiku
lavinskog multiplikacijskog procesa

saturacioni mod pojaanja

Konstrukcija MAPD-a
ematki prikaz MAPD-a:
(a) MAPD sa individualnim povrinskim
otpornicima, (b) MAPD sa povrinskim
transferom nosilaca naelektrisanja,

(c) MAPD sa individualnim mikro-jamama.

1- zajednika metalna elektroda, 2- granini
sloj silicijum-oksida,
3- p-n spoj/mikro-pikseli,
4- individualni povrinski otpornici,
5- individualni povrinski kanali za prenos
nosilaca naelektrisanja, 6- odvodni
region/kontakt (drain), 7- epitaksijalni sloj
silicijuma p-tipa provodnosti, 8- visoko dopirani
silicijumski sloj p-tipa provodnosti, 9- region sa
mikro-jamama,
10- lokalni lavinski regioni,
11- individualne mikro-jame.

MTPC

multitube proportional counter MTPC

na veim frekvencijama brojanja MTPC ureaji postaju superiorni u odnosu na klasine
proporcionalne komore kada je u pitanju detekcija tekih estica i kosmikog zraenja

aluminijumske cevi tankih zidova

hermetiki izolovan sistem

mogunost poveavanja aktivne zapremine

mogunost korienja razliitih detektora

rezolucija i efikasnost u merenju pozicije interakcije zavisi od koliine primarnog naelektrisanja

Z = 6 prostorna rezolucija je oko 0.6 cm sa efikasnou 89%.

Z = 26 prostorna rezolucija je oko 0.85 cm sa efikasnou 71

izlazni signal je dovoljno jak (~100 mV) i generalno ne zahteva pojaanje

vremenska rezolucija ograniena je vremenom driftovanja elektrona unutar cevi
(~30 ns za cev radijusa 1.5 mm).

Spektroskopija zraenja pomou scintilatora

detekcija brzih elektrona koji se kreiraju pri interakciji -zraka sa materijom

elektroni gube svoju energiju usporavajui jonizacija i ekscitacija atoma
apsorbera
detektor dovoljno veliki
-zraci koji prate radioaktivni raspad odlikuju se diskretnim energetskim
spektrom i na idealan nain karateriu pojedini raspad
eme raspada

Interakcija -zraka sa materijom

Fotoefekat

Komptonovo rasejanje

Produkcija parova

Atomski broj medijuma interakcije ima veliki uticaj na verovatnou za deavanje

ova tri tipa intarakcije

Fotoefekat

za fotoefekat verovatnoa varira sa Z4.5

pri konstrukciji detektora koriste se materijali sa visokim Z

monoenergetski elektroni

(a) Fotoefekat,
(b) diferencijalna distirbucija kinetike energije elektrona kod
fotoefekta (delta funkcija)

Komptonov efekat

elastini sudar fotona i slobodnog elektrona

rezultat sekundarni elektron i sekundarni -zrak

raspodela energije zavisi od ugla sudara

monoenergetski upadni foton Komptonova raspodela

(a) skica Komptonske interakcije

(b) distirbucija kinetike energije Komptonovskih elektrona

Proizvodnja parova elektron-pozitron

kreaciju para pozitron-elektron

-kvant gubi 2mc2 (1.02 MeV) energije

ostatak energije troi se na kinetiku energiju para

par-efekat prozvodi monoenergetski elektronski par ija je zbirna energija

1.02 MeV manja od energije upadnog zraka

Oblik spektra monoenergetskog gama

zraenja u scintilacionoj spektrometriji

Oblik spektra monoenergetskog gama

zraenja u kristalu NaJ(Tl):
(a) raspored energija sekundarnih elektrona
koji se dobija apsorpcijom jednog gama
fotona sa energijom veom od 1.02 MeV.
(b) odgovarajui raspored amplituda
elektrinih impulsa, gde se vidi dejstvo
instrumentalnog irenja linija.
(c) realan izgled spektra koji se dobija
apsorpcijom gama fotona energije
iznad 1.02 MeV
(d) apsorpcija gama fotona energije manje
od 1.02 MeV (odsustvo par-efekta).
(e) realan izgled spektra koji se dobija
apsorpcijom gama fotona energije manjom
od 1.02 MeV

Apsorpcija gama zraka u kristalu

totalna apsorpcija gama zraka (tot) u
scinitilatoru moe razloiti na tri
komponente:

fotoapsorpciju (foto),

Komptonovu (Comp)

par-efekat (par)

Kriva efikasnosti kristala NaI(Tl) u

funkciji energije upadnog zraenja:
Kriva a foto ; Kriva b tot
(za krivu a i krivu b oitanu vrednost
koeficijenta treba pomnoiti sa 100);
Kriva c foto ; Kriva d Comp ;
Kriva f par ; Kriva e u

Primeri scintilacionih gama spektara

Poreenje scintilacionih spektara

gama zraenja 22Na:
Gornji spektar snimljen je kristalom
NaI(Tl) i na njemu se vide dve fotolinije
i dve Komptonove raspodele (A i B).
Donji spektar snimljene je
fluorescentnom plastikom i na njemu
se vide samo dve Komptonove
raspodele.

Primeri scintilacionih gama spektara

Scintilacioni spektar gama zraenja izvora 60Co