O jeresi

Sama re jeres se definie kao krivoverstvo, tj. pogreno verovanje i uenje. To je

re koja se u religiji tako esto koristi. Iako su neki opsednuti njome i vide jeretike,
koji se ne ponaaju po njihovom poimanju religije, svuda oko sebe, nesumnjivo je
vana tema. Ponaamo se po onome to verujemo da je ispravno, pa ako verujemo
pogreno i nain na koji ivimo bie pogrean.
KRIVOVERSTVO

STAROM

ZAVETU

Moda ne izgleda logino zapoeti ovu temu Starim zavetom, jer je sama re jeres
grkog porekla, i kao takva nalazi se samo u Novom zavetu. Meutim, Stari zavet bi
trebalo da je delo istog Boga, kao i Novi. Mada odreena Boija uputstva moda
nee biti ista po samoj formi, ali bi, onda, bar principijelno morala da budu slina, jer
su i delo istog autora.
Odnos prema krivoverstvu svakako treba traiti u Mojsijevim knjigama, jer su
uputstva koja je Bog dao Mojsiju osnova za ceo starozavetni model religioznog
ivota. U tu svrhu koristiemo dva teksta iz 5. Mojsijeve.
Ali prorok koji bi se usudio govoriti to u moje ime to mu ja ne zapovijedim da
govori, ili koji bi govorio u ime drugih bogova, taki prorok da se pogubi. Ako li ree
u srcu svojem: kako emo poznati rije koje nije Gospod rekao? to bi prorok rekao
u ime Gospodnje, pa se ne zbude i ne navri se, to je rije koje nije rekao Gospod;
nego je iz oholosti rekao onaj prorok, ne boj ga se. (5. Mojsijeva 18:20-22). Metod
ispitivanja ta je ispravno je ovde vrlo jednostvan. Ako neko, da uoptimo stvar ne
govorei samo o prorocima, naini odreeno predvianje i ono se ne ispuni, ni on ne
nosi poruku od Boga.
I dok je metod jasan jedna re se, naizgled, neopaeno provlai oholost. Zato bi
ovek iz oholosti to morao da kae? Svi znaju da se u religioznom svetu posebnim
oima gleda na ljude koji nose poruke od Boga ili razumeju Boija uputstva. Zato je
to mamac za sujetne, jer im je iznad svega stalo da ih ljudi potuju. Pa, ak, ako i ne
obmanjuju druge svesno, lak su plen za Sotonu, koji igra na kartu njihove sujete.
Drugi tekst se nalazi nekoliko poglavlja ranije. Ako ustane meu vama prorok ili
koji sne sanja, i kae ti znak ili udo, pa se zbude taj znak ili udo koje ti kae, i on ti
ree: hajde da idemo za drugim bogovima, kojih ne zna, i njima da sluimo, nemoj
posluati to ti kae taj prorok ili sanja, jer vas kua Gospod Bog va da bi se znalo
ljubite li Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i sve due svoje. Za
Gospodom Bogom svojim idite, i njega se bojte; njegove zapovijesti uvajte, i glas
njegov sluajte, i njemu sluite i njega se drite. (5. Mojsijeva 13:1-4).
U ovom sluaju zadatak prepoznavanja jeresi nije tako jednostavan. Predvianja
koja su data su se ispunila, pa moraju postojati drugi kriterijumi za razlikovanje
istine od lai. Iz teksta se vidi da Bog to dozvoljava, da bi se videlo koliko nam je
stvarno stalo do Njega (3. stih). Odatle se jasno vidi da od naeg odnosa prema
Bogu direktno zavisi da li emo prihvatiti krivoverstvo. Ovo moe da izgleda pomalo
udno.
Naredni stih ovome dodaje jo nekoliko srodnih uputstava. Ii za Bogom, imati
strahopotovanje prema Njemu, uvati Njegove zapovesti, sluati Njegov glas,
sluiti Mu i drati Ga se su tit protiv krivoverja. Poto nemamo direktnu Boiju

objavu da li idemo za Njim, sluimo li Mu na ispravan nain i drimo li Ga se zaista

a postoje razna, i esto potpuno suprotstavljena, tumaenja kako to treba initi
nain prepoznavanja istine i lai nije tako lak, a odgovornost za izbor kojim emo
putem ii lei na nama. Jo delikatnija stvar je kako sluati Boiji glas. Izgleda da je
najjedsnostavnije imati strahopotovanje prema Bogu i uvati Njegove zapovesti.
Meutim, imamo li pravog strahopotovanja prema Bogu, ako inimo to Njemu
smeta, a ni ne marimo da to doznamo? ak i oko naina kako ispunjavati Boije
zapovesti ima previe polemika.
Ako ovako posmatramo stvari, roje se pitanja na koja bi trebalo dati odgovor. Ko
od ljudi ima pravo da kae ta je jeres? Kako prepoznati jeres? Kako se sauvati od
nje?
KO

DEFINIE TA JE JERES?

Pretpostavljam da je ovo pitanje na koje bi odgovor ljudi najvie voleli da znaju.

Sasluamo ta taj autoritet ima da kae, i bez ikakvog razmiljanja i bez ikakve
odgovornosti, nastavimo ivot po datim uputstvima. Postoje oni koji za sebe tvrde
da to mogu rei, tvrdei da su jedina prava Boija crkva, ali njih ima toliko da se ne
mogu nabrojati. Ko je od njih u pravu?
Luka, pisac Dela apostolskih, tvrdi da je sadukejstvo jeres (Dela 5:17). Apostol
Pavle to isto govori za farisejsko uenje (Dela 26:4, 5). A sadukeji i fariseji su bili
verski autoriteti jevrejskog naroda. Sa druge strane, voe te jevrejske zajednice
smatraju Hristovo uenje za krivoverje (Dela 24:5), a i Jevreji u Rimu su o istom
uenju uli da je jeres (Dela 28:22).
Nije teko uoiti da ovi ljudi optuuju jedni druge za pogrena verovanja. Izgleda
kao da nije teko shvatiti ko je ovde u pravu, ali to je samo zato to imamo stav
pisaca Biblije, dok nju prihvatamo kao ispravno merilo, a i samo vreme je donelo
neke odgovore. U relanom ivotu, meutim, nemamo takvu pomo u odlukama koje
bi trebalo doneti u datom trenutku, nego sami moramo razluiti izmeu istine i lai.
Stvari postaju jo udnije kada vidimo Pavlov odgovor, pred rimskim sudijom
Filiksom, na optube o jeresi: Ovo ti pak priznajem da u putu, koji ovi nazivaju
jeres, tako sluim Bogu otakome, vjerujui sve to je napisano u zakonu i u
prorocima, i imajui nadanje na Boga da e biti vaskrsenije mrtvima, i pravednicima
i grjenicima, koje i sami ovi ekaju. A za ovo se i ja trudim da imam istu savjest
svagda i pred Bogom i pred ljudima. (Dela 24:14-16). Pavle tvrdi da slui istom,
otakom Bogu kao i njegovi tuitelji, da veruje u iste svete spise kao njegovi tuitelji
i da se nada vaskrsenju, koje ekaju i njegvoi tuitelji. Kompletna verska osnova im
je ista isti Bog, isti sveti spisi, iste nade. Kako to primeniti u ivotu, pak, toliko se
razlikuje da se meusobno, pred jednim mnogobcem, optuuju za krivoverstvo.
Iako imaju vie slinosti negoli razlika ova dva pogleda na religiju su ne samo
nepomirljiva, nego se i sutinski razlikuju u prihvatanju onoga ta Bog radi.
Svaka verska denominacija smatra da je ona pred Bogom ispravna, a da su druge
jeretike. To stvara nepregledne bujice meusobnog optuivanja. Meutim, to
nimalo ne pomae onima koji bi stvarno da saznaju ta je jeres, a ta ne. Veliki broj
religioznih ljudi se obreo u nekom sistemu verovanja svojim ivotom ili roenjem,
bez prave provere temelja svog verovanja. Samim tim, mala je verovatnoa da se
po prirodi stvari naemo na pravom mestu. Pravi bi, dakle, nemar bio prema Bogu i
istini, pa tako i prema sopstvenom spasenju, ne ispitati ta je ispravno. ak i kada bi
se sluajno obreli na pravom mestu, naa vera ne bi stvarno bila naa, ve onih

koji su nam je preneli. Osim toga, postoji opasnost i meu ljudima koji su istinski na
Boijoj strani: Jer ja ovo znam da e po odlasku mome ui meu vas teki vuci koji
nee tedjeti stada; i izmeu vas samijeh postae ljudi koji e govoriti izvrnutu
nauku da odvraaju uenike za sobom. (Dela 20:29, 30).
Za istinom, dakle, valja tragati! Na kraju, nee drugi odgovarati za nae izbore.
KAKO

PREPOZNATI JERES?

Da li je neko na pravom putu obino se procenjuje po njegovom pridravanju i

priznavanju uputstava koja je dao Bog po uvanju Njegovih zapovesti (5.
Mojsijeva13:4).
Ve smo mogli videti da je osnova Pavlovog verovanja bila sve to je napisano u
zakonu i prorocima (Dela 24:14). Stari zavet je bio jedina Biblija apostola. Tek e
kasnije njihovi spisi ui u biblijski kanon. I sam Hristos je rekao: Ne mislite da sam
ja doao da pokvarim zakon ili proroke: nijesam doao da pokvarim, nego da
ispunim. (Matej 5:17). Ideja nije bila da se ukine sve to je Bog do tada radio, nego
da se veri doda novi kvalitet. Samo se tako moe prihvatiti injenica da se radi o
istom Bogu.
Ipak, ivot se pobrine da ne bude sve tako jednostavno. Nakon jedne rasprave da
li se ovek moe spasiti ako se ne obree, Pavle i Varnava odlaze ostalim apostolima
i stareinama u Jerusalim da donesu odluku kako da se ponaaju prema
neznabocima koji prihvataju Hrista. Da li od njih traiti dranje celog Mojsijevog
zakona ili samo oekivati da se ouva duh zakona?
Na kraju Jakov iznosi odluku ovoga sabora: Zato ja velim da se ne dira u
neznaboce koji se obraaju k Bogu; Nego da im se zapovjedi da se uvaju od
priloga idolskijeh i od kurvarstva i od udavljenoga i od krvi, i to njima nije milo
drugima da ne ine. (Dela 15:19, 20).
Postavlja se pitanje kako su najuticajniji Boiji ljudi tog vremena mogli da kau
jednu ovakvu stvar da zapovesti koje je dao Bog ne moraju da primenjuju? Odakle
im takva hrabrost?
Nesporno je da je Bog koristio zakone da, pored ostalog, preko slika obreda uputi
ljudima duhovne poruke. Tako je i obrezanje trebalo da uputi odreenu poruku, to
je bilo jasno i u starozavetno vreme: I obrezae Gospod Bog tvoj srce tvoje i srce
sjemena tvojega, da bi ljubio Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i iz sve
due svoje, da bude iv. (5. Mojsijeva 30:6; videti i 5.Mojsijeva 10:16; Jeremija 4:4;
9:26; Rimljanima 2:29). Ali, jo uvek ostaje nedoreno po kom principu su oni to
uradili. Ne moemo ni da zamislimo ta bi se samo desilo kada bi svako po svom
nahoenju mogao da menja Boije zapovesti.
VOENI DUHOM
Malo kasnije Jakov indirektno odgovara pod kojim uticajem su doneli ovu odluku.
Jer nae za dobro sveti Duh i mi da nikakvijeh tegoba vie ne meemo na vas osim
ovijeh potrebnijeh (Dela 15:28). Na nain koji nam ovde nije opisan, Jakov tvrdi da
je u ovoj odluci uestvovao sam Bog svojim Duhom. Tako da je odluka, zapravo,
Boija, a ne ljudska.
Za ove ljude nije teko znati da li je ovo to tvrde istina, jer to Pismo za njih
svedoi. Toliko ljudi je u istoriji tvrdilo da ih je Sveti Duh vodio u donoenju odluka, a

to ine i dan-danas. Jasno je, pak, da ne mogu svi biti u pravu. Lako je verovati da
Bog svojim Duhom mene vodi u ivotnim odlukama, ali to uopte ne mora biti
isitina.
Evo jednog starozavetnog primera. Carevi Judeje i Izraela, Josafat i Ahav, odluili
su da krenu u rat protiv Siraca. Zbog toga su traili proroke da bi znali ta im Bog
poruuje. Svi proroci su prorokovali uspeh u ovom pohodu, a meu njima je
prednjaio Sedekija. Oni, meutim, nisu bili Boiji proroci. A onda su pozvali i Miheju,
pravog Boijeg proroka, koji im je stvarno rekao ta Bog misli. Tada pristupi
Sedekija sin Hananin, i udari Miheju po obrazu govorei: kuda je otiao duh
Gospodnji od mene da govori s tobom? A Miheja mu ree: eto, vidjee u onaj dan
kad otide u najtajniju klijet da se sakrije. (1. o carevima 22:24, 25). ak i lani
prorok zna kako stvari funkcioniu. Jasno mu je da Duh Gospodnji otkriva tajne, ali
misao i verovanje da njega vodi taj isti Boiji Duh bili su lani.
Apostol Pavle je u pismu Korinanima napisao: A ja malo marim to me sudite vi
ili ovjeij dan; a ni sam sebe ne sudim. Jer ne znam nita na sebi; no za to nijesam
opravdan, ali onaj koji mene sudi Gospod je. (1. Korinanima 4:3, 4). Apostol Pavle
je bio i ostao jedna od najuticajnijih figura u hrianstvu. Kada on sa ovoliko
opreznosti pie da kod sebe ne zna nita to bi bilo za osudu, ali da to ne mora da
znai da je u pravu i mi bi trebalo da budemo oprezni makar koliko i on.
Uopte nije retka pojava da ovek o sebi ima lepe miljenje nego to bi trebalo
da bude. esto sebe vidimo kakvi bismo eleli da budemo, a ne kakvi jesmo.
OHOLOST:
Piui o Pavlu, njegovim spisima i daru koji je dobio od Boga, Petar kae: I
trpljenje Gospoda naega drite za spasenje; kao to vam i ljubazni na brat Pavle
po danoj mu premudrosti pisa. Kao to govori o ovome i u svima svojijem
poslanicama, u kojima imaju neke stvari teke razumjeti, koje nenaueni i
neutvreni izvru, kao i ostala pisma, na svoju pogibao. A vi dakle, ljubazni, znajui
naprijed, uvajte se da prijevarom bezakonika ne budete odvedeni s njima, i ne
otpadnete od svoje tvre (2. Petrova 3:15-17). Petar poziva na opreznost u
izgraivanju miljenja na osnovu istinitih tvrdnji. Zato nije teko da se javi
krivoverje, jer samo posedovanje ispravnih tvrdnji nikome ne garantuje da e to
pretoiti u ispravan sistem verovanja.
Ostaje pitanje zato se nenaueni i neutvreni uopte uputaju u tako neto.
Ovde bi mogle da nam pomognu Pavlove rei: A namjera je zapovijesti ljubav od
ista srca i dobre savjesti i vjere nelicemjerne; u kojima neki pogrijeivi svrnue u
prazne govore, i htjeli bi da budu zakonici, a ne razumiju ni ta govore, ni ta
utvruju. (1. Timotiju 1:5-7). Postoje, dakle, ljudi koji su od religije napravili prazan
govor, iako je namera bila da postanu ljude sa istim srcem, mirnom saveu i
verom u kojoj nema licemerja. Ne znaju ta govore, jer su nenaueni; ne znaju ta
utvruju, jer su sami neutvreni kao to je i Petar rekao za njih. Pavle, pak, ovde
govori o razlogu zato to ine hteli bi da budu zakonici.
Sujeta oveku lako pomrai um. Ovde moemo i da se prisetimo ve citiranih rei:
nego je iz oholosti rekao onaj prorok . Ista stvar, opisana malo drugaijim reima.
SAMOOBMANA:

Nenauenost i neutvrenost su svakako razlozi za prihvatanje i irenje krivoverja,

ali izgleda da postoji jo jedan veoma jak uzrok za ovu pojavu.
Hristovim uenicima nije bilo jasno zato pokuava da im daje pouke u priama, a
ne govori im otvoreno, pa su Ga to i pitali. A on odgovarajui ree im: vama je
dano da znate tajne carstva nebeskoga, a njima nije dano. Jer ko ima, dae mu se, i
pretei e mu; a koji nema, uzee mu se i ono to ima. Zato im govorim u priama,
jer gledajui ne vide, i ujui ne uju niti razumiju. I zbiva se na njima prorotvo
Isaijno, koje govori: uima ete uti, i neete razumjeti; i oima ete gledati, i
neete vidjeti. Jer je odrvenilo srce ovijeh ljudi, i uima teko uju, i oi su svoje
zatvorili da kako ne vide oima, i uima ne uju, i srcem ne razumiju, i ne obrate se
da ih iscijelim. (Matej 13:11-15). Na prvi pogled ini se veoma udno da ljudi nee
da prihvate takav dar koji im nudi Bog. Zato ne bi hteli isceljenje i veni ivot?
Hristos prvo kae da oni gledajui ne vide, a sluajui niti uju, niti razumeju ta
im se pria. Potom kae i razlog zato je to tako jer im je odrvenelo srce i zatvorili
su svoje oi i ui da ne vide i ne uju i srcem ne razumeju. Ovo znai da su ljudi
sami uzrok neprihvatanja istine.
esto moe da se uje izjava: Samo budi iskren! Iako je ona principijelno tana,
postavlja se pitanje da li je ovek u stanju da sam pred sobom bude u potpunosti
iskren? Piui Timotiju Pavle kae: A zli ljudi i varalice napredovae na gore,
varajui i varajui se. (2. Timotiju 3:13). Ljudi koji u religiji druge obmanjuju obino
su i sami obmanuti. Budui da su svi ljudi greni, nose u sebi klicu zla, a sa zlom i
osnovu za neiskrenost.
A bijae i lanijeh proroka u narodu, kao to e i meu vama biti lanijeh
uitelja, koji e unijeti jeresi pogibli, i odricae se gospodara koji ih iskupi i dovodie
sebi naglu pogibao. I mnogi e poi za njihovijem neistotama kojima e se huliti na
put istine. I u lakomstvu lovie vas izmiljenijem rijeima. Njihov sud odavno ne
docni, i pogibao njihova ne drijema. (2. Petrova 2:1-3). Petar govorei o ovoj temi
kae da krivoverje nije samo stvar prolosti, nego i budunosti, javie se ne samo
van Boije zajednice, nego i u njoj, i, to je najporaznije, meu vama e mnogi
poi tim putem.
Iako su ovo prilino znaajne izjave, poslednja tvrdnja u lakomstvu lovie vas
izmiljenim reima je najznaajnija, jer govori o uzroku ove pojave. Uopte nije
teko shvatiti da ljudi lako prihvataju da je ispravno ono to vole. Istina ume veoma
neprijatno da igoe na ivot i nae stavove. A jo ako volimo da inimo ono to ne
valja, samo nam je potrebno opravdanje da moemo bez grie savesti da nastavimo
da se bakarimo u svom brlogu. Jeres je, tako, potreba grenog oveka, koji eli da
ostane u grehu.
KAKO

NADVLADATI JERES?

Imajui na umu da postoji mogunost samoobmane, borbu protiv krivoverja treba

sprovoditi oprezno i pre svega u svom ivotu. Uvek je lake baviti se tuim manama
i nasilno vaditi trun iz tueg oka, dok balvan u naem i ne primeujemo (Matej 7:35). Najrevnosniji u izgonjenju jeresi su obino oni koji ni sami ne znaju u ta tano
treba da veruju. Izgonie vas iz zbornica; a doi e vrijeme kad e svaki koji vas
ubije misliti da Bogu slubu ini. I ovo e initi, jer ne poznae oca ni mene. (Jovan
16:2, 3). Poto ne poznaju Boga i Njegove namere, sigurnost u religiji i iluziju da Mu
slue nalaze u stavovima koji su opte prihvaeni i nalozima ljudskih autoriteta.

Ako i moemo imati slobodu da nekome ukaemo na greke, nasilno menjanje

njegovih postupaka i stavova je nedopustivo. Pavlov savet je ovde veoma koristan:
Ko si ti koji sudi tuemu sluzi? On svojemu gospodaru stoji ili pada. Ali e ustati;
jer je Bog kadar podignuti ga. (Rimljanima 14:4). Bog nam je dao slobodu da
izaberemo, a za svoje postupke emo biti odgovorni ali Njemu, a ne ljudima. Na
kraju, oveka koji je u zabludi Bog je u stanju da izvede na ispravan put.
Upravo ovde i lei nain kako da reimo problem krivoverja. Kao to je mudri
Solomun zapisao: Zli ljudi ne razumiju to je pravo; a koji trae Gospoda, razumiju
sve. (Prie 28:5). Zao ovek nije u stanju da razume ta je ispravno. Potreban mu je
Boiji Duh koji e da ga usmeri. Zato oni koji trae Boga sve razumeju. Nisu oni po
prirodi stvari pametniji, inteligentiji ili obrazovaniji od zlih, nego kroz odnos sa
Bogom dobijaju i Njegovo delovanje u svom ivotu.
Ne moemo nikoga naterati da trai Boga. Moemo samo da ga nateramo da se
pretvara da Ga trai, a tako ga primoravamo ili na put samoobmane ili na put
licemerstva. Oba puta su guranje oveka u venu propast.
Najvie to moemo da uradimo za nekoga je da primerom pokaemo da ono to
verujemo funkcionie. Zato se moemo posluiti reima oveka koji je bio po
Boijem srcu: Okuaj me, Boe, i poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli
moje. I vidi jesam li na zlu putu, i vodi me na put vjeni. (Psalam 139:23, 24).
Moda imamo pogrene predstave o sebi, moda idemo pogrenim putem, ali
postoji neko ko nepogreivo to moe da utvrdi i da nas, ako smo u zabludi, izvede
na pravi, veni put.
ZATO

SE DOPUTA JERES?

Moda bi moglo da se postavi pitanje zato Bog uopte doputa jeres? Ima li
koristi od doputanja jeresi? Apostol Pavle jednostavno odgovara na nae pitanje:
Jer treba i jeresi da budu meu vama, da se pokau poteni koji su meu vama.
(1. Korinanima 11:19). Istina najbolje svetli pored neistine. Falsifikat je najlake
poznati ako se poredi sa originalom. Isto tako, za svakoga ko hoe da gleda i slua,
kada se uporede isitina i la, postae jasno ta je ispravno.
Posle svega to je reeno moemo da vidimo koliku teinu i ozbiljnost ima
starozavetni tekst od koga se i krenulo: Ako ustane meu vama prorok ili koji sne
sanja, i kae ti znak ili udo, pa se zbude taj znak ili udo koje ti kae, i on ti ree:
hajde da idemo za drugim bogovima, kojih ne zna, i njima da sluimo, nemoj
posluati to ti kae taj prorok ili sanja, jer vas kua Gospod Bog va da bi se znalo
ljubite li Gospoda Boga svojega iz svega srca svojega i sve due svoje. Za
Gospodom Bogom svojim idite, i njega se bojte; njegove zapovijesti uvajte, i glas
njegov sluajte, i njemu sluite i njega se drite.
Bog doputa krivoverje da bi se pokazalo da li Ga stvarno volimo iz sveg srca,
kako esto znamo da tvrdimo. Pa, imamo i uputstvo ii za Bogom, imati
strahopotovanje prema Njemu, uvati Njegove zapovesti, sluati Njegov glas,
Njemu sluiti i Njega se drati da bismo se vratili sa puta jeresi ili da njim ne bismo
ni krenuli. Ukratko, potrebno je razvijati odnos sa Njim, a On e u tom odnosu
delovati za nae dobro i uvati nas od stranputica.

A tjelesni ovjek ne razumije to je od Duha Boijega; jer mu se ini ludost i ne

moe da razumije, jer treba duhovno da se razgleda. Duhovni pak sve razgleda, a
njega sama niko ne razgleda. (1. Korinanima 2:14, 15).