MISEL FUKO STA JE AUTOR? Nastajanje ideje o »autoru« obuhvata povlaSéeni trenue tak individualizacije u istoriji ideja, saznanja, knjiZevnosti, filozofije i mauke, Cak i danas, kada’ rekonsiruiéemo istoriju Jednog pojma, knjizevnog roda ili filozofske skole, ove kate- gorije deluju kao prilino neubedljiva, sporedna, vestatka od- Meravanja u poredenju sa évrstim i Korenitim jedinstvom autora i dela. Necu se ovde upustati u drutvenoistorijsku analizu auto- Tove osobe, Razume se da bi valjalo ispitati kako je autor individualiziran u kulturi poput nage, kakav mu je polodaj dat, u kom trenutku je zapoéelo ispitivanje izvornosti i priv pisivanja, u kakav sistem vrednovanja je autor bio uklju: cen, kada smo poteli da govorimo 0 zivotu autora umesto o Zivotu junaka, i kako se ta osnovna kategorija »Soveka i kri- tike njegovog delac zaéela. Zasada, ipak, Zelim da se bavim samo odnosom izmedu teksta i autora i na¢inom na koji tekst ukazuje na tu »figurue koja je, spolja gledano bar, van njega i koja mu prethodi. "Beket veoma lepo formulige temu_s kojom bih ja Zeleo da poénem. »$ta mari ko govori«, kage ne ‘o, »8ta mari ko govori« U toj ravnodusnosti oéituje se jedno od osnovnih etiékih_nagela savremenog »pismac (écriiure). Kazem »etic- Ko«, jer ta ravnodusnos? nije zapravo crta koja obelezava natin na koji se pise i govori, vec je pre neka vrsta imaneat- nog pravila koje, mada se uvek nanovo prihvata, nije nikada U potpunosti primenjeno ali koje, kao praksa, njime viadas Buduci da je toliko poznato da ne zahteva iscrpnu analizu; mi ga ovde mozemo valjano razjasniti ako udemo u tag dvyema njegovim osnovnim temama. Fre svega, moiemo redi da se danaSnje pismo oslobodilo dimenzije izrazajnosti, Upucujuéi jedino na sebe sama, no ne ograniéavajuéi se samo na svoju unutragnjost, pismo se po- istovecuje sa sopstvenom rasprostriom spoljasno8cu. To 2naéi da je ono medusobno delovanje znakova koji su rasporedeni manje po njegovom oznaéenom sadréaju nego po samo} prt rodi oznake. Pismo se rasprostire kao igra koja neprestano nadilazi copstvena pravila i prema8a svoje granice.\U pismu, suStina nije u tome da se ispolji i uzvisi ¢in pisanja, niti u 32tome da se neki sige udene u okvir jezika; radi se pre o stva- ranju prostora u kojem onaj ko pie besprestance istezava. | Druga tema, odnos pisma prema smrti, joS je poznatija. Ta veza obara drevnu tradiciju éiji je primer gréki ep, koji je bio srogen da ovekoveci besmrtnost junaka: ako je ovaj bio spreman da umre mlad, to je stoga da njegov Zivot, osve- éen i uzvigen smréu, prede u besmrinost; pripovest je tada nadoknada za tu prihvacenu smrt. Drugim retima, motivacija, kao i tema i pretekst, arapskih~pripovesti — poput Hiljadu i jedne nodi — takode je Bila jzvrgavanje smrti: neko priéa, poéinje da kazuje priée u rano jutno ne bi li preduhitrio smrt, odlozio sudnji dan kada ¢e pripovedaé zauvek zane- meti. Seherezadina pripovest je pokuSaj, koji se svake nodi obnavlja, da se smrt zadréi izvan kruga Zivota. | U naioj kulturi ovaj pojam pripovesti, ili pisma, pretvo- ren je u negto Sto treba da odvraéa udarac smrti. Fismo je. postalo ve irtvovanje, rtvovanje Zivota je to svesio potiranje, koje” nije iiuzno prikazivati u knjiga- ma, jaro a dire u'samo_posiojanje pisca, Delo, dija_je nékada bila da ¢ ‘besmrtnost, ‘prava da, ubija, da usmrti svog autora, pera, i Katke. To, médutim, nije sve: za fzmiedu’ pisma i” ‘sinrt! ispoljena je takode i u potiranju individu: onoga ko piSe. Koristei sve strategeme koje pos! sebe i onog o Gemu pise, onaj id: sebne*iadividualnosti- aie tek na neobignost njegovog odsustvayw- igri pisma,-on mora preuzeti-ulogu ree c mat) Ni8ta od svega ovog nije novo: kritika i filozofija opa- zile su nestanak — ili smrt_— autora—joS pre izvesnog ‘vre- mena. No posledice tog Sto su otkrile nisu dovoljno ispitane, kao Sto ni njegov znaéaj nije tatno procenjen. Nekolike ideje koje su upravljene na to da zamene povlaS¢eni polozaj auto- ra, izgleda da u sustini pothranjuju tu povlascenost i prigu- Suju pravo znatenje njegovog nestanka, Razmatraéemo dve takve ideje, obe danas veoma znaéajne. Prva je ideja o delu. Dobro je poznata teza po kojoj se posao kritike ne sastoji u tome da otkriva veze izmedu dela i autora, niti u tome da pomodu teksta rekonstruise neku misao ili dodivljaj, veé pre da analizira delo kroz njegovu strukturu, arhitekturu, sustinski oblik, i kroz delovanje nje- govih unutarnjih odnosa. Ovde se, medutim, javlja jedan problem: »Sta je delo? Sta je to cudesno jedinstvo koje na- zivamo delo? Iz kojih je Ginilaca sastavljeno? Nije li to ono Sto je autor napisao?« Teéko¢e se odmah ukazuju. Ako neko nije autor, da li bi se ono &to je napisao, rekao, ostavio za sobom u svojim spisima, ili ono Sto je sakupljeno medu_nje- govim opaskama moglo nazvati »deloc? U_vreme kada Sada | nis ,trali autorom, kakav je bio_status njegovih spisa? Jesu li to naprosto bili listovi papira po kojima je no izlivao svoje fantazme dok je le¥ao u tamnici? ak i kada je neko prihvaden kao autor moramo se ipake zapitati da li ba8 sve Sto je napisao, rekao ili ostavio za so fers opads u alecavo dele. Problem je kalo teoreisk tao | tehnitki. Preduzimajuci izdavanje Nigeovog dela, recimo, gde 3 33bi se trebalo zaustaviti? Dakako da treba sve objaviti, ali Sta je to sve? Sve Sto je sam Nite objavio, neizostayno. A Sta je sa grubim crticama za njegovo delo? Svakako. A skice 7a hjegove aforizme? I one. Naknadno ubaéeni delovi | deleske wiGin stranica? Da. Sta ako se u svesci punoj aforizama ne leti na neki navod, beleSku o kakvom sastanku, ili neku ad- resu, spicak rublja za pranje: je li i to delo, ili nije? Zasto nije? I tako dalje, ad infinitum. Kako se moze odrediti Sta je delo u milionima tragova koje neko ostavlja posle svoje i sti? Teorija dela ne postoji, a empirijski zadatek onih koji Se naivig prihvataju da objave dela cesto trpi zbog odsustva takve jedne ‘teorije. “Mozemo poci i dalje: da li Hiljadu i jedna noé predstav- ja delo? A Zbirke Klementa Aleksandrijskog ili 7ivoti Dioge- te eeréanina? Pregrst pitanja izranja cim se dotakne taj pojam dela. Otuda, nije dovoljno rec da se neceme baviti piscem (autorom), veé da cemo proutavati samo delo. Reé Puclo« i jedinstvo koje ono oznaéava po svoj prilici isto su tako problematitni kao i status autorove individualnosti. Drugi pojam koji nas je omeo da saglecamo nestanak autora, zamagijujugi i skrivajudi trenutak tog potiranja_i spretno odrZavajudi postojanje autora, jeste pojam pismay WoNalo bi da nam ovaj pojam, strogo primenjen, omoguci ne damo da nadmudrimo pozivanja na autora veé i da utvrdimo njegovo skoragnje odsustvo, Pojam pisma, kako se sada ko- Tet, ne dotiée ni cia pisanja niti oznaku — ma bio to samo predznak ili mak — smisla Koji je neko mogao zeleti da izra- Tei pokusavamo, s teSkom mukom, da zamislimo! opétt usloy teksta, kako prostora po kojem je on rasprostrt, tako j vremena u kojem se ody: Grek kako se sada upotrebljava, medutim, Cini se da pojam pisanja premesta iskustvena obeleZja autora u {fons cendentalnu bezimenost. Svida nem, se _da_brigemo_ uoéljive helege autorove iskustvenosti uv) fatedi jos jeda neresenu fone suprotstavljajuel th jedam drugom, dia nating Karakte- Tiacije pisma, oduosno kritiéki i religionni_prila Davanje Teornog’ statusa pismu kao da je nacin da se prevede, w vreecendentalne izraze, istovremeno teoloSka potvrda njego- yog posveéenog karaktera | krititka potvrda njegovog stvar: Iadkog Karaktera. Prihvatiti da je pismo, zbog same istoriie koja ga je omogucila, izloZeno zaboravu i onemogucayanj, imeleda da predstavija, u transcendentalnim izrazima, religion: no naéelo Skrivenog smista (koji treba protumaéiti) i kritie Kog naéela implicitnih znatenja, nemih odredenja i zamaglj pih sadrZaja’ (koji pobuduju tumatenja). Zamisliti pismo kao Odsustvo, lii'na prosto ponavijanje, wt transcendentalnim iz- SSrima, religioznog nacela nepromenljive pa ipak nikada ostvarene tradicije i estetskog natela nadzivijavania dela, nj govog neprekidaog trajanja uprkos smrti autora, i njegovog Sagonetnog presezanja u odnosu na njega. Ova upotreba pojma pisma izvrgava se opasnosti da auto- rove povlaséenosti zadr#i pod nadzorom a priori koji pismo (diva: ona odrZava uv Zivotu, pod sivim nebom neutralizacije, medudejstvo onih predstava Xoje su stvarale posebnu sliku autora. Nestanak autora, Sto je pojava ‘koja se potev od Ma- Se ees , 34