Univerzitet u Novom Sadu

Fakultet tehnikih nauka

Departman za saobraaj
April 2010. godine

Seminarski rad

Tema: OSI model ( Open Systems

Interconnection Basic Reference
Model)

Predmet: Eksploatacija telekomunikacionih

mrea

Mentor:
Docent dr Emil eerov

Studenti:
Ivana Tomi 4608
Miodrag Vidakovi 4671

SADRAJ
1. Uvod ..

2. OSI model ..

2.1. Arhitektura slojeva ...

2.2. Packet-Switched tehnologija ...

3. Slojevi OSI modela ...

3.1. Fiziki sloj ...

3.1.1. Sinhronizacija na nivou bita ............................................ 10

3.1.2. Prenosni medijumi
3.2

12

Sloj voda podataka ....................................... 16

3.2.1. Detekcija i korekcija greke ............................................

19

3.2.2. Kontrola toka ... 21

3.3. Mreni sloj ...

22

3.3.1. Internet protocol (IP) ... 23

3.3.2. Internet protocol verzije 4 (IPv4) ............

23

3.4. Transportni sloj ................

24

3.5. Sloj sesije .

26

3.6. Sloj prezentacije ... 28

3.7. Sloj aplikacije ..

29

4. Literatura ...

30

1. UVOD
Rane osamdesete godine prolog veka donele su ogromno poveanje u
broju i veliini mrea. Kako su sa vremenom velike kompanije shvatale da
umreavanjem poveavaju dobit, a smanjuju trokove, dodavale su se nove mree,
a poveavale postojee. To su inili gotovo jednakom brzinom, kojom su se
izbacivali novi proizvodi i nove mrene tehnologije. Sve je to u stopu pratio i
tehnoloki razvoj mrea.
Sredinom osamdesetih godina ove kompanije su polako poele oseati
potekoe zbog izvrenih proirenja. Postajalo je sve tee i tee "naterati" mree
da meusobno komuniciraju zbog velikog broja razliitih mrenih tehnologija od
kojih veina nije bila kompatibilna jedna sa drugom.
Problemi koji su nastali su uticali i na trenutno upravljanje mreom i na
perspektivu daljeg razvoja. Svaka nastala tehnologija je zahtevala poseban tim
strunjaka. Ovo je dovelo do velike krize i do hitne potrebe za standardizacijom
upravljanja mreama.
Velike kompanije uvidele su da se moraju odmaknuti od tzv. proprietary
reenja (reenja proizvedena od razliitih firmi, svako svojstveno na svoj nain, a
najee meusobno nekompatibilna), a usmeriti se prema tzv. otvorenim
reenjima. Da bi se reilo to pitanje zatvorenosti naspram otvorenosti,
Meunarodna organizacija za standardizaciju - ISO (International Organization
for Standardization) istraivala je razliite mrene sheme. Kao rezultat tog razvoja
OSI referentni model predstavljen je 1984. godine. Ovaj model pruio je
proizvoaima skup standarda koji osiguravaju veu kompatibilnost i
meufunkcionalnost izmeu razliitih mrenih tehnologija koje su stvorene od
strane velikog broja kompanija irom sveta.
Uprkos tome to postoje i drugi modeli, veina proizvoaa mrene
opreme danas je usmerena upravo prema OSI referentnom modelu, posebno kada
ele edukovati svoje korisnike po pitanju opreme koju nude.
OSI referentni model je primarni model od sedam slojeva (od kojih svaki
specificira odreene mrene funkcije), koji se koristi kao smernica za mrene
komunikacije. OSI referentni model se smatra najboljim alatom za uenje o slanju
i primanju podataka putem mree, primer kako informacije (ili paketi podataka)
putuju od aplikacijskih programa (npr. Excel tablice, Word dokumenti), kroz
mreni medijum (npr. ice, kablovi, zrak i sl.), pa sve do drugog aplikacijskog
programa koji je smeten na nekom raunaru u mrei, ak i ako poiljalac i
primalac imaju razliite tipove mrenih medija.
Proizvoai ga se pridravaju kada projektuju proizvode za mreu. Model
opisuje nain na koji mreni hardver i softver zajedniki deluju kako bi se
omoguila komunikacija. Model takoer pomae pri reavanju problema, tako to
nudi referentni okvir koji opisuje kako se pretpostavlja da komponente rade.
3

2. OSI MODEL
OSI referentni model (Open Systems Interconnection Basic Reference
Model) je apstraktni, slojeviti model koji slui kao preporuka strunjacima za
razvoj raunarskih mrea i protokola. OSI model je podeljen u sedam slojeva
(Slika 1.), u koje ubrajamo:
fiziki sloj,
sloj podataka,
mreni sloj,
transportni sloj,
sloj sesije,
sloj prezentacije i
sloj aplikacije.

Slika 1.: Struktura OSI modela

Svaki sloj opisuje skup povezanih funkcija koje omoguavaju jedan deo
raunarske komunikacije. Svih sedam slojeva zajedno prikazuju tok podataka od
izvora prema odreditu.

Sedam slojeva niu se od aplikacijskog na vrhu do fizikog na dnu (Slika

2.). Najvii sloj je mesto gde korisnici i aplikacije komuniciraju sa mreom.
Najnii sloj je mesto gde se odigrava stvarni prenos. Usluge na jednom sloju
komuniciraju sa uslugama susednih slojeva i koriste ih. Srednji sloj (transportni)
4

je centralni. On razdvaja aplikacijski i usluno orijentisane gornje slojeve od

ostalih niih, mreno i komunikacijski orijentisanih slojeva, koji su poznati kao
podmreni slojevi.

Slika 2.: Slojevi OSI modela

Fiziki sloj OSI modela je zaduen za prenos bita (nula i jedinica)

putem komunikacionog kanala. Ovaj sloj definie pravila po kojima se biti
prenose, koji elektrini napon je potreban, koliko bita se alje po sekundi i fiziki
format korienih kablova i konektora.
Sloj veze upravlja prenosom putem fizikog sloja i omoguava prenos
osloboen greaka na ovom i fizikom sloju. Zadatak sloja veze jeste da zatiti
slojeve vieg nivoa od greaka nastalih pri prenosu podataka. Takoe, s
obzirom na to da je jedinica prenosa fizikog sloja bit, sloj veze upravlja i
formatom poruka (definie poetak i kraj poruke).
Zadatak mrenog sloja jeste odreivanje jedne ili vie putanja kojima e
poruka biti prosleena od izvorita do odredita. Mreni sloj je zaduen da u
svakom voru mree odredi koji je sledei raunar kome poruka treba biti
prosleena.
Zadatak transportnog sloja jeste obrada poruka na krajnjim takama izvoritu i odreditu. Ovaj sloj uspostavlja, odrava i prekida virtuelne veze za
prenos podataka izmeu izvorita i odredita. Transporni sloj je zaduen za
nabavku mrene adrese odredita, podelu podataka u segmente pogodne
za slanje, prilagoavanje brzine prenosa mogunostima strane sa slabijim
performansama, osiguravanje prenosa svih segmenata, eliminisanju dupliranih
segmenata i sl. Takoe, ovaj sloj moe izvriti i dodatnu kontrolu greaka pri
prenosu (dodatnu u smislu da je ona ve izvrena na sloju veze).
5

Sloj sesije je zaduen za uspostavljanje, odravanje i prekid logikih

sesija izmeu krajnjih taaka. Svrha sesija jeste definisanje stanja (ili faza)
svakog dijaloga radi definisanja validnih akcija u svakom od stanja. Na osnovu
toga se vri upravljanje transportnim slojem i provera podataka dobijenih
od njega. Dodatna uloga sesija jeste i obraunavanje sesija (eng. session
accounting).
Sloj prezentacije formatira podatke za prezentaciju korisniku. Zadatak
ovog sloja jeste da uskladi format podataka izmeu uesnika u komunikaciji i
sloju aplikacije dostavi ove podatke u formatu koji on zahteva. Na primer, sloj
prezentacije moe originalne podatke dobijene od sloja aplikacije kompresovati
radi efikasnijeg prenosa. Ovakve podatke sloj prezentacije na strani drugog
uesnika ne moe direktno proslediti sloju aplikacije, ve je pre toga neophodno
izvriti dekompresiju.
Sloj aplikacije predstavlja interfejs mree ka korisniku. Osnovna uloga
ovog sloja je omogui mrei pristup korisnikim programima.
Odvajanje mree u sedam slojeva ima sledee prednosti:
9 izvrena je standardizacija mrenih komponenti i omoguen je razvoj
od strane vie proizvoaa;
9 mogunost komunikacije razliitih tipova mrenog hardvera i softvera;
9 promena na jednom sloju ne utie na druge slojeve - samim tim razvoj
pojedinanog sloja moe biti bri;
9 mrena komunikacija svedena je na manje komponente zbog ega je
uenje o mreama lake.

2.1. ARHITEKTURA SLOJEVA

Svaki sloj pokriva razliite mrene aktivnosti, opremu ili protokole. OSI
model definie kako svaki sloj komunicira i sarauje sa slojevima koji su
neposredno iznad i ispod njega.
Svaki sloj prua neke usluge ili postupke koji pripremaju podatke za
dostavu putem mree do drugog raunara. Slojevi najniih nivoa, definiu fiziki
medijum mree i srodne poslove, kao to je nain prosleivanja bita podataka u
mrene kartice (NIC) i kablove. Najvii slojevi definiu kako aplikacije pristupaju
komunikacijskim uslugama. to je nivo sloja vii, sloeniji su i njegovi poslovi.
Kada ureaj spojen na mreu alje podatke mreom, ti podaci putuju niz
slojeve OSI modela, sve do zadnjeg, fizikog sloja. Kada te podatke primi ureaj
spojen na mreu, oni putuju obrnutim putem, od najnieg fizikog sloja, pa sve do
najvieg aplikacijskog.
Slojevi unutar jednog modela komuniciraju samo sa prvim slojem iznad i
prvim slojem ispod sebe. Gornji protokol zavisi od funkcionalnosti koju prua
protokol ispod njega (Slika 3).
6

Proces

Proces

Podaci

Aplikacija

Podaci

Prezentacija

Podaci.

Sesija

Prezentacija

PZ

Podaci.

Transport

Podaci.

Vodpodataka

VPP

Sesija

SZ

Podaci.

Mrea

Fiziki

Aplikacija

AZ

Podaci.

Transport

TZ

Mrea

MZ
VPZ

Vodpodataka

Nizbita.

Fiziki

xZZaglavlje
xPPratilac

Slika 3.: Prenos podataka po OSI modelu (enkapsulacija)

Prva tri sloja definiu nain razmene i obrade podataka u domenu mree, a
naredna etiri sloja odnose se na obradu podataka u domenu korisnika (Slika 4).
OSI model ne definie konkretne standarde, pa se ne moe posmatrati kao
standard, ve kao preporueni referentni model.

2.2. PACKET-SWITCHED TEHNOLOGIJA

OSI model koristi Packet-switched tehnologiju. Packet-switched
tehnologija opisuje slanje podataka u malim zapakovanim jedinicama podataka,
zvanim paketi. Paketi se usmeravaju po mrei koristei odredinu adresu koja je
sadrana u paketu. Put kojim paket dolazi od izvora do odredita nije bitan. Bitno
je da svi paketi stignu na odredite. Deljenje podataka za slanje u pakete
omoguava da se iste komunikacijske veze (linije) dele izmeu veeg broja
korisnika mree. Taj oblik komunikacije se jo naziva i connectionless. Veina
komunikacija na internetu koristi ovaj oblik slanja podataka.
Svaki od slojeva unutar OSI modela ima neki oblik pakovanja podataka
(Slika 5). Protokol Data Unit (PDU) je naziv za pojedini oblik pakovanja
podataka za odgovarajui sloj:
Podaci su do petog do sedmog sloja zapakovani u poruke.
Na etvrtom sloju (transportni) podaci se dele u segmente, tj. segment je
PDU za etvrti sloj.
Na treem sloju (mreni) segmenti se pakuju u pakete, tj. paket je PDU za
trei sloj.
Na drugom sloju (sloj podataka) paketi se pakuju u okvire, tj. okvir je
PDU za drugi sloj.
Na prvom sloju (fiziki) okviri se rastavljaju u bite koji se prenose
mreom.
Postupak pakovanja podataka, od sednog sloja prema prvom sloju, u oblik
pogodan za prenos komunikacijskim vezama se naziva enkapsulacija. Odvija se
na ureaju koji alje podatke (izvor).
Obrnuti postupak, od prvog sloja prema sedmom sloju, kojim se iz bita
izgrauje okvir, iz okvira uzima paket, iz paketa segment, a iz segmenta poruka se
naziva deenkapsulacija i odvija se na ureaju koji prima podatke (odredite).

HOST -A

HOST-B

3. SLOJEVI OSI MODELA

3.1. FIZIKI SLOJ
Fiziki sloj (eng. Physical
Layer) je prvi i najnii od
sedam slojeva OSI modela
raunarske mree i ujedno
sloj na kome se temelje
funkcije ostalih slojeva u
mrei.
On prevodi komunikacijske
zahteve od sloja veze u
specifine
operacije
u
tehnikim ureajima, tj.
prevodi bite u odgovarajui
kodovan elektrini, optiki
ili radio signal, a potom vri predaju, kontrolu prenosa i prijem. Meutim, s
obzirom na veliku raznovrsnost dostupnih tehnikih ureaja sa veoma razliitim
karakteristikama, to je moda najsloeniji sloj u OSI arhitekturi,
Kod bakarnih medijuma biti se prenose kao nizovi razliitih naponskih
nivoa signala ili kao promene naponskih nivoa, a kod optikih medijuma prenose
se nizovi impulsa, koji oznaavaju to da li ima svetla ili nema svetla. Standardi
definisani na fizikom sloju odreuju elektrine i funkcionalne karakteristike
signala, kao i mehanika svojstva ureaja .Ovaj sloj se za razliku slojeva viih
nivoa u potpunosti odnosi na hardver i u skladu sa tim, zaduen je za tri primarne
funkcije:
9

 standardizacija komponenti (adapteri, interfejsi mrenih ureaja,

kablovi i konektori),
nain predstavljanja podataka (modulacija i kodovanje) i kontrolni
standardi i
signalizacija, sinhronizacija signala, predaja, prijem i prenos
medujumom.
Mehanika svojstva ureaja definiu vrste i oblik konektora. Prvi sloj OSI
modela se bavi fizikom topologijom, tj. nainom na koji su raunari fiziki
spojeni u mreu. Logikim topologijama bave se protokoli drugog sloja. Prve
lokalne mree razvijale su se na magistrali (Ethernet) i prstenastoj (Token Ring)
topologiji. Fizika topologija dananjih lokalnih mrea najee je zvezdasta.
Ovaj sloj zapravo odreuje mehanika (npr. dimenzija prikljuka,
raspored pinova), elektrika (dozvoljeni naponi, npr. utinice 220V, 50Hz),
funkcionalna (znaenje pojedinih signala) i proceduralna (dozvoljeni redosled
signala) svojstva medija za prenos.

3. 1. 1. SINHRONIZACIJA NA NIVOU BITA

Transmiter (Tx) alje bite, a Receiver (Rx) mora da ih primi istim
redosledom. Da bi se to obezbedilo mora se znati gde bit poinje, a gde zavrava.
Postoje dva tipa linija za sinhronizaciju bita:
1. Asinhrone linije i
2. Sinhrone linije.
Sinhronizacija na nivou bita kod asinhronih linija
Asinhrone linije se vie ne koriste, nekad su se koristile, kod mieva (Slika
6.).

Rx

1/9600

5V
Stop
bit

Start
bit

0V
Slika 6.: Sinhronizacija na nivou bita kod asinhronih linija
10

Tx

I Tx i Rx imaju interni oscilator, interni takt i vreme. Ova dva oscilatora su

tehnoloki nesavrena. Usled neprekidnog slanja bita, posle nekog vremena bi
dolo do smicanja. Kad nema prenosa podataka napon je 0V, nakon toga ide
START BIT koji traje 1/9600 , tada se naponski nivo die na 5V. Nakon njega
sledi bit podataka. Rx vri odmeravanje na sredini bita, prvo prima logiku '0',
zatim '1', itd. Ako je linija konfigurisana na 8 bita, bez provere pariteta (CRC),
onda nakon osmog bita sledi STOP BIT. Iz prethodno navedenog se moe
zakljuiti da u sluaju slanja 8 bita potrebna su nam dva redundantna to znai da
je efikasnost asinhrone linije 80%.
Sinhronizacija na nivou bita kod sinhronih linija

0
1bit

Podaci

1bit

1bit

Takt
Upalise
raunar

Ugaen
raunar

Slika 7.: Sinhronizacija na nivou bita kod sinhronih linija

Jedna ica je namenjena taktu, a druga podacima. Kad nema komunikacije

vremenski takt je '0'. Kad se raunar upali takt je '1'. Uloga takta je da odredi
duinu bita. Uz podatke Tx alje se i takt. Podaci kreu na uzlaznoj ivici takta.
Takt se najee postavlja na +5 ili -5 V, pa se ica manje greje. Rx odmerava bit
na sredini, jer je tu najsigurnija naponska vrednost.
Problem kod ovog tipa je to se uz podatke mora slati i takt, a neophodna
je jedna ica za masu, odnosno troe se ice. To se reava tako to se uz podatke
utiskuje takt, pa se dve ice spajaju u jednu prema jednom algoritmu (nain
kodovanja: AMI, HDB3). Na taj nain se dobijaju tri naponska nivoa. Kako ih Tx
utisne, tako ih Rx na prijemu izvlai, na prijemu se regeneriu i takt i podaci
(Slika 7).1

Eksploatacijatelekomunikacionihmrea(Skriptasapredavanja)

11

3.1.2. PRENOSNI MEDIJUMI

Pojam prenosnog medijuma podrazumeva fiziko sredstvo za prenos
signala (bakarne parice, optiki kablovi, radio talas), kao i potrebne sklopove i
ureaje za slanje i prijem signala kroz ta sredstva. Prenosni medijumi se mogu
klasifikovati na sledei nain:
1. elektrini kablovi (koaksijalni kabel, kabel sa upredenom paricom),
2. optiki kablovi i
3. beini medijumi.
Koaksijalni kabel
Koaksijalni kablovi su u jednom periodu bili najrasprostranjeniji mreni
medijum za prenos podataka, i to iz vie razloga: relativno su jeftini, laki,
fleksibilni i jednostavni za rad. U svom najjednostavnijem obliku, koaksijalni
kabel se sastoji od bakarne ice u sredini, oko koje se, nalazi najpre izolacija, a
zatim sloj od upletenog metala (irm) i, na kraju, spoljanji zatitni omota. Svrha
ovog oklopa je da apsorbuje elektromagnetne smetnje ili um, i time sprei
njihovo meanje sa podacima koji se prenose. Kablovi koji imaju jedan sloj
izolacije i jedan sloj od upletenog metala zovu se i kablovi sa dvostrukom
zatitom. Postoje, takoe, i kablovi sa etvorostrukom zatitom (dva sloja
izolacije i dva sloja irma), koji se primenjuju u sredinama sa jakim
elektromagnetnim smetnjama. Na naredne dve slike bie prikazana struktura
koaksijalnog kabela.

Slika 8. Slojevi koaksijalnog kabela

12

Slika 9. Popreni presek koaksijalnog kabela

Bakarni provodnik (ica) u sredini kabela prenosi elektromagnetne
signale koji predstavljaju kodovane raunarske podatke. Ovaj provodnik moe biti
od punog metala, ili u obliku vie upletenih ica. Ukoliko je od punog metala,
onda je to obino bakar. Provodnik je obloen dielektrinim izolacionim slojem
koji ga odvaja od irma. irm ima ulogu uzemljenja i titi provodnik od
elektrinog uma i presluavanja.
Kako se debljina koaksijalnog kabela poveava, poveava se i irina
propusnog kanala, to omoguava velike brzine prenosa sa velikom otpornou na
smetnje i greke. Upotrebljava se u telefonskim mreama za vezu izmeu centrala
kao i kod kablovske televizije za prenos televizijskog signala u zgradama i
naseljima. Postoje dva naina prenosa kod koaksijalnog kabela: irokopojasni
(broadband) i osnovno-pojasni (baseband).
Kod prenosa u osnovnom opsegu signal se prenosi u svom izvornom
obliku (digitalni signali brzinama do 100 Mbit/s). Vee brzine postiu se
irokopojasnim prenosom gdje se propisani kanal podeli u vei broj podkanala.
Na taj nain bolje se iskoritava propusni opseg kabela, ali zbog sloenosti i
skupoe sklopova njihovo koritenje je oslabljeno.
Kabel sa upredenom paricom (twisted pair cable)
Kabel sa upredenim paricama (twisted pair cable) se sastoji od parova
izolovanih bakarnih ica koje su obmotane (upredene) jedna oko druge. Upredanje
se vri u cilju otklanjanja elektromagnetnih smetnji. Broj uvrtaja po metru ini
deo specifikacije tipa kabela, jer to je broj uvrtaja po metru vei, vea je
otpornost kabela na elektromagnetne smetnje. Na slikama 10. i 11. prikazana su
dva tipa ovog kabela:
1. kabel sa neoklopljenim (Unshielded Twisted-Pair, UTP) i
2. kabel sa oklopljenim (Shielded Twisted-Pair, STP) paricama.
13

Slika 10. Kabel sa neoklopljenim paricama

Slika 11. Kabel sa neoklopljenim paricama

Grupe parica se obino nalaze u zatitnom omotau i zajedno sa njim ine
kabel. Pravila strukturnog kabliranja, koja se danas skoro iskljuivo koriste za
formiranje raunarskih mrea, propisuju da se za povezivanje raunara moraju
koristiti etvoroparini kablovi. Upredanjem se ponitava elektrini um
od susednih parica, ili ostalih izvora, kao to su motori, relei, transformatori i
energetska instalacija. S obzirom da je problem elektromagnetne zatite veoma
ozbiljan, neki proizvoai (IBM, evropske firme) su razvili tzv. oklopljene
kablove, koji oko parica imaju odreenu elektrino - provodnu strukturu koja
prua znatno vei nivo zatite. U praksi postoje tri tipa oklopljenih kablova: FTP,
S-FTP i STP.
FTP kabel je napravljen tako da su etiri parice potpuno obavijene tankom
metalnom folijom. Ova folija svoju zastitnu funkciju obavlja tako to zahvaljujui
14

visokoj impedansi reflektuje spoljne, ometajue, elektromagnetne signale na

uestanostima veim od 5 MHz i tako im onemoguava prodor do samih parica.
Po odnosu cena/performanse u praksi su se najbolje pokazali FTP kablovi, tako da
se oni najee i koriste.
Optiki kablovi
Kod ove vrste kablova, optika vlakna prenose digitalne signale u obliku
modulisanih svetlosnih impulsa. Kablovi od optikih vlakana ne podleu
elektrinim smetnjama, imaju najmanje slabljenje signala du kabela i podravaju
izuzetno velike brzine prenosa podataka na velikim udaljenostima. Koriste se i u
sluajevima kada LAN mrea treba da povee vie objekata, gde se sa bakarnim
kablovima mogu oekivati problemi sa uzemljenjem i atmosferskim pranjenjima.
Optike veze osim velike brzine prenosa obezbeuju i potrebno galvansko
razdvajanje instalacija. esto se postavljaju u objektima, u sluajevima kada se
predvia veliki mreni saobraaj izmeu spratnih razvoda u odnosu na centar
mree. Na narednoj slici prikazana je struktura optikog kabela.

Slika 12. Prikaz optikog kabela

15

RS-232
RS-232 ili serijski port raunara je jedan od najee korienih interfejsa
za umreavanje raunara u prolosti. Iz tog razloga su raunari proizvedeni krajem
prolog veka dolazili sa dva integrisana RS-232 porta na matinoj ploi. Prednost
RS-232 portova je bila njihova niska cena i mogunost direktnog povezivanja dva
raunara putem ovih interfejsa. Takoe, esti ureaji na serijskim portovima su i
modemi koji omoguavaju umreavanje putem telefonskih linija. Danas se RS232 portovi sve ree sreu kao sastavni deo matinih ploa raunara. Razlog
tome je prevazienost ovih portova u smislu brzine, jer je maksimalna brzina
115.200 bita po sekundi, kao i pojava USB (Universal Serial Bus) standarda.

USB (Universal Serial Bus)

USB standard se moe smatrati naslednikom RS-232 serijskog naina
povezivanja. Prednosti USB magistrale nad RS-232 magistralom su daleko vee
brzine prenosa podataka i mogunost povezivanja vie od jednog ureaja po
portu. Iako je putem USB magistrale mogue direktno povezivanje dva raunara,
pomenute prednosti ovog standarda se ogledaju, pre svega, u velikom broju
raliitih ureaja koji slue za umreavanje raunara (Ethernet adapteri, modemi,
ISDN terminal-adapteri, ADSL modemi itd.) kao i ureaja koji nisu vezani za
raunarske mree (tampai, skeneri, audeo-adapteri, tastature, mievi...).2

3.2. SLOJ VODA PODATAKA

Zbog mogunosti pojavljivanja greaka prilikom prenosa podataka, kao i
potrebe za usaglaavanjem brzine prenosa podataka i sposobnosti prijemnika da
prihvati pristigle podatke, neophodan je sloj koji e kontrolisati svaki ureaj u
komunikaciji i obezbediti funkcije kao to su: formiranje okvira, kontrola toka
podataka, detekcija i eventualno ispravljanje greaka. Taj kontrolni sloj je poznat
kao sloj veze.
Sloj voda podataka (DL-Layer, Data Link Layer) ili sloj digitalne veze,
ima zadatak da omogui pouzdan prenos podataka sa jednog raunara na drugi
kroz fiziku vezu i pri tome treba da otkrije, i ako je mogue, ispravi greke
nastale na fizikom sloju. Generalno, na ovom sloju se operie sa okvirima ili
ramovima (frames), a u okviru njega postoji vie protokola. Osnovna funkcija
ovih protokola je postizanje pouzdane komunikacije izmeu dva susedna
raunara. Sloj voda podataka se naslanja na fiziki sloj, a sa gornje strane on daje
svoje usluge mrenom sloju. Slui da se obezbedi pouzdan prenos podataka i

http://www.scribd.com/doc/16192602/UvoduRacunalneMreze

16

ouva integritet podataka koji se alju preko potencijalno nepoznatog fizikog

medijuma.
Sloj veze ima sledee funkcije:
detekcija i korekcija greke u prenosu (kontrola greke, CRC kod),
odreivanje poetka i kraja okvira,
Integritet podataka- garantuje da se primljeni podaci (Rx) ujedno u one
koji su poslati (Tx) i
Pouzdan prenos- podrazumeva da se ne gube podaci.
Postoje dva tipa mrea na sloju veze podataka (Slika 16. ), a to su:

broadcast mree - jedan komunikacioni kanal koga dele svi raunari u

mrei,
takataka (point-to-point) mree - postoji vie veza meu pojedinim
parovima raunara.

Slika 16.: Tipovi mrea3

http://www.scribd.com/doc/16192602/UvoduRacunalneMreze

17

Fiziki sloj, sloj voda podataka i mreni sloj se nalaze u mrei (Slika 17.).

Mrea

Klijent

Server
7
6

7
6
5

2
3
2

Slika 17 .: Prikaz mree i slojeva koji se nalaze u okviru mree

Na drugom sloju se koristi LAPD protocol. To je protocol sa dosta
mehanizama. Osnovna funkcija drugog sloja je detekcija i korekcija greke, a kod
OSI modela je ubaena i kontrola toka. Fiziki nivo isporuuje niz bita koji
moraju imati oznaku poetka i kraja (Slika 18.:). Na nivou voda podataka se
nalaze ramovi ili frejmovi (frame).

closing
flag

opening
flag

FlagFlag
poetak

kraj
Slika 18 .: Kontrola toka

FLAG je jedinstvena kombinacija bita, 01111110 (0x7E). Na osnovu

njega se zakljuuje gde je poetak, a gde kraj frejma. Kad se ulovi flag to
oznaava poetak okvira, a kada se opet ulovi, to oznaava kraj okvira. Mora se
posmatrati transmiter i resiver (Tx i Rx). Kad Tx eli poslati odreen broj bajtova, u
raunaru postoji ip kojim se komanduje pomou softvera upravljaa (drajveri).
18

ipu se zadaje komanda SOF (Start of Frame) i ponu da mu se alju podaci. On

mora da poalje FLAG da bi se oznaio poetak frejma i zbog sinhronizacije
resivera (na nivou bita i na nivou bajta). Na nivou bita je to elektrini signal.
Nakon toga drajver alje bajt po bajt, 64 kb/s, a bajt traje 125 s. ip sam generie
flag. Kad se sve poalje ide komanda EOF (End of Frame) i to je kraj poruke.
Problem nastaje kada se prenose binarne datoteke, npr. bajt 126=0x7E=01111110.
Zbog toga se koristi ZBI (Zero Bit Insertion) mehanizam (Slika 19.), da bi se
obezbedila transparentnost za prenos svih podataka ukljuujui i 0x7E. U sluaju
"126" prijemnik bi mislio da je FLAG to bi prouzrokovalo greku.
0

umeesenula

01 111110
9bita
Slika 19 .: Zero Bit Insertion

Umetanjem ovog bita se smanjuje brzina komunikacionog kanala, zavisi

od toga koliko se puta umetao bit "0". Prijemnik prepozna petu jedinicu, a kada
vidi nulu na estom mestu, on je automatski izbacuje. Ukoliko se nakon pet
jedinica pojavi i esta jedinica to je za njega EOF i time je zavren prijem poruke.
Drajver preuzima poruku i prosleuje je viim slojevima.4

3.2.1. DETEKCIJA I KOREKCIJA GREKE-CRC

Za detekciju greke predajnik uz poruku alje FCS (Frame Check
Sequence) kod za detekciju greke (Slika 20.).

FlagFCSFlag

Slika 20 .: Frame Check Sequence

To su dodatni biti, 16 ili 32, tj. polinom koji se rauna nad ovim bitima.
Ovaj polinom je tako izabran da kombinacija bita podataka ne moe dati tu
vrednost, ali je to nemogue, jer nekoliko poruka moe imati isti frejm kao FCS.

Eksploatacijatelekomunikacionihmrea(Skriptasapredavanja)

19

Polinom se bira tako da se smanji verovatnoa preslikavanja. Ako doe do greke

na jednom bitu, umesto 1 se primi 0 (greka retransmisije), poruka nije
zadrala integritet kroz komunikacioni kanal. Greka se mora korigovati, pa e
prijemnik traiti retransmisiju. Greka se detektuje na jednom bitu. ip na
transmisionoj strani alje bite i uvodi CRC ciklino redudantna provera. Kad se
poalje zadnji bajt, kad je EOF (End of Frame), tada transmiter ima izraunat
CRC koji alje uz podatke i na taj nain dobijamo celu poruku. Kad se primi Flag,
prijemnik poinje da rauna CRC (Slika 21.).

FlagCRCFlag
ZBI

4bajta

Slika 21.: Detektovanje greke uz pomo CRC-a

Na prijemniku CRC se rauna sa zadrkom od 5 Bajta. Postoje 3 CRC- a:

izraunat, poslat, primljen. CRC proverava da li su izraunati i primljeni isti. Ako
nisu sledi retransmisija poruke (Slika 22.). U prenosu podataka detekcija greke je
neophodna, dok kod govora nema svrhe.

RX

izraunatiCRC

primljeniCRC

poreenje

FrameOK

FramenotOK

RETRANSMISIJA

Slika 22.: Poreenje primljenog i izraunatog CRC-a

20

3.2.2. KONTROLA TOKA

Kontrola toka postoji u svim raunarskim mreama i veoma je znaajna.
Ona se odnosi na usklaivanje brzina predajnika i prijemnika, da se ne bi dogodilo
da prijemnik bude zatrpan sa previe zahteva (npr. kad se Google zatrpa
zahtevima, server padne i niko ne moe dobiti traene podatke ili npr. Microsoft
server nakon to primi 2000 zahteva, ako se pojavi 2001. zahtev, on ga odbacuje).
Mehanizam kontrole toka se efikasno realizuje pomou prijemnih bafera
koji se napune do 2/3 (65%), a kada se napuni 66% bafera, od servera ka
prijemniku se alje poruka da uspori sa svojim zahtevima ili obustavi slanje. Na
taj nain zahtevi postaju manje sloeni. Kada se bafer isprazni do npr. 44%, tada
se ponovo opsluuju zahtevi klijenta.
Primer LAPD
alju se poruke ka baferu i kada doe do prepunjenja bafera alje se
poruka RNR ( Receiver not Ready) i tog trenutka se obustavlja slanje zahteva od
korisnika, sve do trenutka dok se ne poalje RR (Receiver Ready), nakon
njegovog dobijanja poinje ponovno slanje zahteva (Slika 23.).
Tx

Rx

I(5)
I(6)
RR(5)

I(7)
RNR(7)

RR(6)

RR,P=1
RNR,F=1
RR,P=1

I(8)

Slika 23.: LAPD protokol

21

RR,F=1

Overflow je pojava prtrpavanja prijemnika, a kotrola toka je mehanizam

zatite prijemnika od prenatrpavanja. Predajnik je prebrz i zatrpava podacima
prijemnik, pa ga kontrola toka titi od toga.

3.3. MRENI SLOJ

Mreni sloj predstavlja trei sloj OSI i TCP/IP referentnih modela.
Zadatak ovog sloja jeste da podacima dobijenim od transportnog sloja pridrui
parametre na osnovu kojih e biti mogue odreivanje jednog ili vie mrenih
lanova kojima pomenute podatke treba isporuiti. Drugim reima, zadatak
mrenog sloja jeste da obezbedi sistem adresovanja lanova mree i pravila ijim
e potovanjem biti mogua isporuka podataka na eljenu adresu. Iako ovakav
zadatak ne deluje komplikovano na nivou jednostavnih lokalnih mrea sa manjim
brojem lanova, znaaj i problemi koji se stavljaju pred protokole mrenog nivoa
se mogu videti na nivo IP protokola koji omoguava univerzalno adresovanje
preko etiri milijarde moguih adresa na Internetu.
Jedan od najkompleksnijih zadataka koji se stavlja pred protokole mrenog
sloja jeste adresovanje koje omoguava povezivanje vie razliitih raunarskih
mrea. Na nivou jedne Ethernet mree iji su lanovi povezani putem hab ili
swich ureaja, uloga protokola mrenog nivoa je minimalna i uglavnom se odnosi
na internu proveru da li je adresa primaoca lokalna adresa interfejsa. Meutim, na
primeru kompleksne interne mree koja se sastoji od vie internih i meusobno
povezanih segmenata i koja je dodatno povezana sa Internet mreom mogu se
uoiti problemi kao to su viestruke putanje, problem korienja istih mrenih
adresa u razliitim internim mreama i sl. Fokus protokola mrenog sloja jeste
reavanje pomenutih problema sa konanim ciljem omoguavanja univerzalnog i
efikasnog sistema to veeg broja lanova razliitih, kompleksnih i meusobno
povezanih raunarskih mrea.
Protokolima mrenog nivoa najee nedostaje funkcionalnost
garantovanja isporuke podataka i otpornost na greke. Meutim, treba imati u vidu
da se ove osobine najee nadometaju u protokolima transportnog sloja i
njhovo uvoenje u protokole mrenog nivoa bi znatno iskomplikovalo njihovu
definiciju i dovelo do redundantnosti.
Jedan od najpopularnijih protokola mrenog sloja jeste IP protokol verzije
4 koji je ujedno i podrazumevani protokol mrenog sloja kod TCP/IP referentnog
modela. Glavni atributi ovog protokola su jednostavnost i univerzalnost. Takoe,
postoje i proirenja ovog protokola koja nude mogunost dodatne kontrole
prenosa (protokol ICMP) kao i reenja koja korienjem IP protokola na mrenom
nivou omoguavaju kontrolu greke, tajnost putem ifrovanja podataka i
utvrivanje autentinosti poiljaoca (protokol IPsec). Kod aktivnih mrenih
ureaja sa podrkom za protokole mrenog sloja prvenstveno treba identifikovati
22

ruter, s tim da postoje i posebni swich ureaji koji nude dodatnu funkcionalnost
(npr. VLAN segmentaciju) kroz razumevanje protokola mrenog nivoa.
Trei sloj definie i maksimalnu duinu paketa (MTU-Maximal Transfer
Unit) koja za IP mree iznosi 1500 Bajta. U ovim mreama se javlja fenomen da
paketi ne moraju stii istim redosledom, jer ima puno rutera i usled zaguenja koje
je dinamiko u vremenu, paketi mogu putovati alternativnim putanjama.

3.3.1. INTERNET PROTOCOL (IP)

Internet Protokol (IP) je protokol koji se koristi za prenos podataka u
"packet switched" mreama i izmeu njih. Ovaj protokol se odnosi na mreni sloj
OSI i TCP/IP modela. To znai da ovaj protokol u sebe enkapsulira podatke viih
slojeva (aplikativnog i transportnog) i u okviru paketa se podaci ovog protokola
enkapsuliraju kao podaci za protokole nieg sloja, sloja veze. Glavna uloga IP
protokola je obezbedi jedinstven sistem za globalno adresovanje raunara i time
obezbedi jedinstvenu identifikaciju svakog od njih. Protokoli niih nivoa
(protokoli sloja veze) imaju sopstvene naine adresovanja, a za pronalaenje
njihove adrese preko IP adrese zaduen je Address Resolution Protocol. Internet
Protokol ne garantuje dostavu paketa. Takoe, ovaj protokol ne garantuje
ispravnost podataka (npr. da li je sadraj paketa oteen pri transportu),
dozvoljava dupliranje paketa, prenos paketa u izmenjenom redosledu. Nedostatak
ovih funkcionalnosti omoguava veu jednostavnost i performanse, a one su
izmetene u protokole vieg nivoa.

3.3.2. INTERNET PROTOCOL VERZIJE 4 (IPV4)

IPV4 predstavlja etvrtu verziju IP-a i to je ujedno prva verzija ovog
protokola koja je iroko prihvaena za korienje (Slika 24.). Izuzimajui IPv6
ovo je jedini protokol za adresovanje na mrenom nivou koji se koristi na
Internetu.

Slika 24. Struktura IPv4 datagrama

23

IPv4 koristi 32-bitne (4 puta 8 bita) adrese i time nudi 232 (28 * 28 * 28 *
28) ili 4,294,967,296 jedinstvenih adresa. Ipak, neke od ovih adresa (priblino 18
miliona) su rezervisane za privatne mree. Broj od preko 4 milijarde se u trenutku
projektovanja IPv4 (1981. godina) inio sasvim dovoljnim za sve budue potrebe,
ali se svakoga dana sve vie uvia njegovo ogranienje. IPv4 adrese se mogu
predstaviti u razliitim formatima (heksadecimalno, decimalno, oktalno, binarno sa i bez take), ali se najee koristi decimalna reprezentacija sa takom. Poto
je ostalo jo manje od 10% adresa, uvodi se IPv6.
Primer za IPv4: 212.062.045.222
Binarno predstavljanje pomenute adrese bi izgledalo ovako:
11010100.00111110.00101101.11011110
IPv4 adrese se ponekad nazivaju i simbolikim adresama, jer su stvarne
adrese vorova na mrei u stvari hardverske MAC adrese. Promenom IP adrese
ureaja se ne menja njegova MAC adresa.

3.4. TRANSPORTNI SLOJ (END TO END)

Transportni sloj OSI i TCP/IP referentih modela predstavlja sloj izmeu
sloja sesije (tj. aplikativnog sloja sesije kod OSI modela) i mrenog sloja (Slika
25.). Opta uloga ovog sloja, kao i ostalih slojeva jeste da omogui komunikaciju
sloja iznad i sloja ispod (u ovom sluaju sloja sesije sa slojem mree). Konkretna
uloga ovog sloja jeste da prihvati podatke aplikacije izvorita i dostavi ih
aplikaciji odredita starajui se o prenosu, kontroli i ispravljanju greaka pri
prenosu i garantovanjem isporuke. Podrka za transportni sloj je uglavnom
realizovana na nivou operativnih sistema raunara, s tim da sam transportni sloj
nije eksplicitno definisan, ve se realizuje kroz podrku za protokole tog sloja.
Znatno kompleksnija funkcija ovog sloja jeste da podatke prenese korienjem
niih slojeva kojima esto nedostaju pomenute funkcionalnosti vezane za
garantovanje isporuke i kontrolu greaka.

24

Klijent

Server

7
6

7
6

ENDtoEND

3
2

Slika 25.: Transportni sloj OSI Mrea

modela i komunikacija end-to-end
Funkcionalnosti koje se uglavnom realizuju na ovom sloju su:
Ostvarivanje virtuelne veze za prenos podataka,
Segmentacija podataka (Tx - na predaji) radi efikasnijeg iskorienja
komunikacionog kanala,
Isporuka podataka u identinom obliku u kom su poslati
(reasembliranje), Rx na prijemu,
Omoguavanje optimalne brzine prenosa podataka u skladu sa
propusnom moi i uestalou greaka na komunikacionom kanalu i
prihvatnoj moi primaoca,
Kontrola toka.
Kontrola toka postoji u svim raunarskim mreama, a odnosi se na
usklaivanje predajne i prijemne strane, zbog npr. ako sa naim zahtevima
zatrpamo Google, tj. situacija kada on ne bi mogao da obradi sve nae zahteve,
moe se dogoditi da doe do pada servera. Npr. Microsoft server prima 2000
korisnika, 2001-og e odbaciti. Mehanizam kontrole toka se efikasno realizuje
pomou prijemnih bafera koji se napune do 2/3 (65%), a kada se napuni 66%
bafera, od servera ka prijemniku se alje poruka da uspori sa svojim zahtevima ili
obustavi slanje. Na taj nain zahtevi postaju manje sloeni. Kada se bafer isprazni
do npr. 44%, tada se ponovo opsluuju zahtevi klijenta.
Iako je adresovanje glavna uloga mrenog sloja, transportni sloj poseduje
interni sistem adresovanja ija je adresna jedinica port. Port je odreen 16-bitnim
25

numerikim parametrom i njegova je uloga da adresuje izvorni/odredini entitet

aplikativnog sloja (aplikaciju) od koga potiu podaci tj. kome treba isporuiti
podatke.
Entitete aplikativnog sloja je mogue adresovati putem portova po
sopstvenom izboru, s tim da je za standardizaciju u ovoj oblasti zaduena
organizacija IANA (Internet Assigned Numbers Authority). Ovo telo na zahtev
proizvoaa softvera analizira opravdanost za zvaninim dodeljivanjem slobodnih
portova (u skladu sa rasprostranjenou servisa za koji se port zahteva) i
dodeljuje zahtevani port ukoliko je dostupan. Pre zvaninog dodeljivanja porta
servisu potrebno je ostvariti odreenu optost (tj. masovnost) servisa. Ovakav
nain moe dovesti do konfliktnih situacija kod kojih se dva ili vie servisa koriste
u razliitim mreama na istom portu i ostvare odreenu grupu korisnika pre
zvaninog zahteva za odreenim portom. Primer ovakve situacije jeste port 465
koji se bez zvaninog odobrenja koristi za SMTP protokol zatien SSL-om kao
i od strane Cisco kompanije.
etvrti sloj segmentira poruku na 10 paketa npr. numerisani [37,46]. Svi
paketi se smetaju u red ekanja pri emu redosled njihovog pristajanja nije bitan. Tada se
oni presloe, zatim spoje nakon ega se isporuuju petom sloju.

3.5. SLOJ SESIJE

Osnovni zadatak sloja sesije je upravljanje mreom, naziva se i sloj
dijaloga. Ovaj sloj poseduje mogunost raskida sesije te nadzire ispravan
zavretak sesije. Korisnik direktno komunicira s ovim slojem.
Sloj sesije moe proveriti lozinku korisnika prilikom njenog unosa, te
moe omoguiti korisniku prebacivanje iz dvosmernog naina prenosa u
istovremeni dvosmerni nain rada. Ovaj sloj upravlja dijalozima izmeu
korisnikih entiteta koji se izvode na razliitim vorovima komunikacijske mree.
Osigurava usluge potrebne podrci i odravanju sesija izmeu dva ili vie
korisnikih entiteta. Meutim, u sluaju da obe strane pokuavaju izvesti istu
operaciju ovaj sloj to spreava. Takve sesije mogu trajati vrlo dugo i ukljuivati
izmenu velikog broja poruka ili vrlo kratko sa malim brojem poruka.
Tipine sesije su terminal sa editorom prikljuen na udaljeni raunar ili
transakcija izmeu bankarskog terminala i bankarskog raunara. U veini
distribuiranih sastava ovaj sloj je minimalan, obino je izveden kao sastavni deo
prenosnog ili korisnikog sloja. Paketu podataka dodaje se opis komunikacionog
protokola, te se upravlja i kontrolie proces prenosa. Omoguava se pristupanje i
komunikacija sa mrenim resursima. Korisnik sa ovim slojem ima direktnu vezu
putem prijave na mreu, provere lozinke, njegove identifikacije, dodele resursa na
koje ima pravo pristupa i slino. Ovaj sloj moe odrediti ko komunicira, koliko
esto i koliko dugo. On nadzire prenos podataka, pa ak uestvuje i u ponovnom
uspostavljanju rada sistema nakon ispadanja.
26

Usluge sloja sesije se dostavljaju prezentacijskom sloju. Takoe, dodatni

zadatak ovog sloja je sinhronizacija dijaloga izmeu prezentacijskih slojeva dva
raunara i upravljanje razmenom podataka izmeu njih. Dodatno, osim
upravljanja kontrolom veze, sloj sesije nudi osiguranje efikasnog transfera
podataka, kvalitet usluge i obavetavanje o problemima unutar ovog,
prezentacijskog i aplikacijskog sloja.
Najlake ga je objasniti kod videa preko interneta, gde ne elimo imati ton
bez slike, ili sliku bez tona, ili oboje, ali bez sinhronizacije. Za to se brine ovaj
sloj.
Druga namena ovog sloja je fajl transfer- kad se zapone prenos datoteka
se deli na delove i prenose se segmenti, u sluaju ispada mree, nastavlja se sa
slanjem od zadnjeg prenesenog, nakon vraanja mree. (Privremeni ispad
<10min), to je prikazano na sledeoj slici:

Ponovno

DEO4

SYNC2

DEO3

SYNC1

t
DEO1

Privremeniispadmree
(manjeod10min)

MREA

Slika 27.: Fajl transfer

27

SYNC0

Terminalska sesija
Korisnik se prvo loguje (log in), zatim zapoinje dijalog, a na kraju dijaloga sledi
log out. Ako ispadne mrea opet se mora ii u log in zbog ega sloj sesije treba da sauva
dijalog da bi se nastavilo od trenutka ispada mree (Slika 28.).
t

Nastavak

Log

nastavljase
saradom

Sync.

Login

Sync.

ispad
Slika 28.: Terminalska sesija

3.6. SLOJ PREZENTACIJE

U ovom sloju se omoguava ispravna i razumljiva veza izmeu uesnika i
mree. Za razliku od donjih slojeva koji samo ele pouzdano preneti bite sa jedne
na drugu stranu, ovaj sloj se bavi sintaksom i semantikom preneenih informacija.
Podaci se koduju na nain da se korisniku mogu prikazati, odnosno omoguava se
da informacija koju poalje aplikacijski sloj jednog sistema bude itljiva od strane
aplikacijskog sloja drugog sistema. Na primer, sloj prezentacije moe originalne
podatke dobijene od sloja aplikacije kompresovati radi efikasnijeg prenosa.
Ovakve podatke sloj prezentacije na strani drugog uesnika ne moe direktno
proslediti sloju aplikacije, ve je pre toga neophodno izvriti dekompresiju.
Konverzija podataka iz jednog formata u drugi se vri uz pomo razliitih
vrsta kodova od kojih se najee koriste ASCII i EBCDIC. Ameriki standardni
kod za razmjenu informacija ASCII (American Standard Code for Information
Interchange) je kod koji svaki znak koduju sa sedam bita (oni prenose informaciju
o dotinom znaku) i dodatnim paritetnim bitom (njegova namena je zatita
podataka od greaka u prenosu). ASCII kod gotovo je najee koriteni kod, iako
raunari kompanije IBM koriste EBCDIC kod (Extended Binary Coded Decimal
Interchange Code). Sloj prezentacije mora podravati oba navedena standarda.
esti grafiki standardi prezentacijskog sloja su GIF, PICT, TIFF, JPEG i
sl. Primjeri standarda za zvuk i filmove su MIDI, MPEG i sl.

28

3.7. SLOJ APLIKACIJE

Sloj aplikacije predstavlja interfejs mree ka korisniku. Osnovna uloga
ovog sloja je omogui mrei pristup korisnikim programima. Za razliku od
ostalih slojeva aplikacioni sloj ne omoguava servis slojevima, nego iskljuivo
aplikacijama van njega. On prua usluge aplikacijama, a ne krajnjem korisniku.
Npr., definie FTP (File Transfer Protocol), ali krajnji korisnik mora pozvati i
izvriti aplikaciju da bi se izveo prenos podataka.
Primeri za sedmi sloj su SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) protokol
za e-mail, HTTP (Hypertext Transfer Protocol) za web pretraivae i servere,
Telnet za sesiju na udaljenom terminalu.

29

4. LITERATURA
1. http://en.wikipedia.org/wiki/OSI_model;
2. http://www.scribd.com/search?cat=redesign&q=LAPD+protokol;
3. Fred Halsall: DATA COMMUNICATIONS, COMPUTER NETWORKS
AND OSI (SECOND EDITION);
4. Skripte iz predmeta: Eksploatacija telekomunikacionih mrea.
5. http://www.scribd.com/doc/16192602/Uvod-u-Racunalne-Mreze

30