Carinski Instruktor - 30

Impressum
Suizdavai:
PARAGRAF Co d.o.o.
11000 Beograd
Takovska 42
Tel: 011/3290-498
PARAGRAF LEX d.o.o.
21000 Novi Sad
Jovana Bokovia 5
Direktor:
Bratislav Milovanovi
Glavni i odgovorni urednik:
Mara Cvetkovi
Redakcija:
Marina Proti
Duan Pavlovi
Marko Jeki
Redakcioni odbor:
Nadica Pantovi
Predrag Aleksi
Idrija Hadibegovi
Dragan Simi
Branka orevi
Sekretar redakcije:
Lidija Bogojevi
Autor asopisa:
Ljiljana Pjeva Pejovi
Tehniki urednik:
Ivan Fier
Dizajn:
Olgica Fier
tampa:
Beograf, Nova Pazova
Copyright
Ljiljana Pjeva Pejovi
Broj izaao iz tampe:

19.10.2012. godine
CIP -
,
339.5
CARINSKI instruktor : asopis za carine,
devizno i spoljnotrgovinsko poslovanje,
propise i objanjenja Uprave carina / glavni
i odgovorni urednik Mara Cvetkovi. - 2011,
br. 1/6 (okt.)- . - Beograd (Takovska 42)
: Paragraf Co ; Novi Sad : Paragraf lex,
2011- (Nova Pazova : Beograf). - 30 cm
Dvonedeljno
ISSN 2217-6934 = Carinski instruktor
COBISS.SR-ID 186690060
ISSN 2217-6934
Zainteresovani ste za
reklamiranje u asopisu
Carinski instruktor?
Vie informacija na:
011/3292-067, 2750-024;
oglasavanje@paragraf.rs
ili www.paragraf.rs
INFORMACIJE ZA PRETPLATNIKE
VANO OBAVETENJE
Kompanija Paragraf e organizovati savetovanja, po usvajanju novih, odnosno izmeni postojeih
propisa, koja se odnose na:
Javna preduzea,
Javne nabavke,
Zakon o raunovodstvu i reviziji i Zakon o porezu na dobit,
Zakon o deviznom poslovanju, Carinski zakon i Uredbu o usklaivanju nomenklature
carinske tarife za 2013. godinu,
Zakon o parninom postupku,
Zakon o izvrenju i obezbeenju,
Zakon o vanparninom postupku,
Zakon o medijaciji,
Zakonik o krivinom postupku.
Molimo Vas, da, kao i do sada, sve najave savetovanja pratite putem naeg veb sajta na adresi:
www.paragraf.rs
AKTUELNI STATISTIKI PODACI
Na adresi www.paragraf.rs moete pratiti aktuelne statistike
podatke iz oblasti zarada, osnovica doprinosa, kamata, indeksa potroakih cena i ostalog.
KONTAKT SA REDAKCIJOM
Pitanja, sugestije i predloge moete dostaviti redakciji
asopisa Carinski instruktor putem e-maila ili faxa u
vremenu od 7:30 - 15:30h.
fax: 011/ 3290-498
e-mail: pitanja.ci@paragraf.rs
SVE DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTU

Na www.paragraf.rs moete svakodnevno pratiti najnovije poslovne i pravno-ekonomske vesti, kao i druge informacije od
znaaja za poslovanje. Umesto Vas, na jednom mestu, pratimo
preko stotinu razliitih veb sajtova, dnevne novine, vesti sa Tanjuga i druge izvore. Izdvajamo najinteresantnije i najaktuelnije informacije i na taj nain tedimo Vae vreme.
Sluba komercijale (za sva pitanja vezana za pretplatu, obnovu pretplate i sl.)
Beograd - 011/275-2171, 011/275-0296
Novi sad - 021/457-421, 021/557-505 Ni - 018/511-839, 018/528-808
Sluba pretplate (za sve informacije u vezi sa plaanjem pretplate)
011/2750-024, 011/2750-035
Carinski instruktor oktobar 2012. Br. 30
REDOVNE RUBRIKE U ASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR
Redovne rubrike
u asopisu Carinski instruktor
II
Carinsko poslovanje
II-1
Carinski postupci
II-2
Svrstavanje robe u Carinsku tarifu
II-3
Poreklo robe
II-4
Granine inspekcijske kontrole
III
Carine, akcize, porez
IV
Upravni i prekrajni postupak u carinskom poslovanju
Spoljnotrgovinsko poslovanje
VI
Devizno poslovanje
VII
Raunovodstveno evidentiranje spoljnotrgovinskih poslova
VIII
Strana ulaganja, donacije, krediti i zajmovi
IX
Meunarodni ugovori
IX-1
Meunarodni multilateralni ugovori
IX-2
Meunarodni bilateralni ugovori
peditersko poslovanje u praksi
XI
Objanjenja Uprave carina
XII
INCOTERMS pravila
XIII
Ostalo
XIV
Kalendar obaveza po spoljnotrgovinskim i deviznim poslovima
XV
Kalendar poreskih i drugih obaveza
XVI
Aktuelni statistiki podaci i informacije
2
Sadraj
Carinski instruktor 30 oktobar 2012.
CARINSKO POSLOVANJE
CARINSKI POSTUPCI
KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA
I DOPUNA PRAVILNIKA O OBLIKU,
SADRINI, NAINU PODNOENJA I
POPUNJAVANJA DEKLARACIJE
I DRUGIH OBRAZACA U
CARINSKOM POSTUPKU
"Sl. glasnik RS", br. 97/2012...................... 6
Obrasci zahteva i odobrenja za carinske
postupke sa ekonomskim dejstvom ................ 6
Nain popunjavanja Jedinstvene
carinske isprave u sluaju podnoenja
nepotpune deklaracije .......................................7
Izmene kod korienja seta obrasca
deklaracije o carinskoj vrednosti ......................7
Izmene u Kodeksu ifara ...................................7
OKONANJE POSTUPKA AKTIVNOG

OPLEMENJIVANJA (SISTEM
ODLAGANJA) DRUGIM POSTUPKOM
AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA
(SISTEM POVRAAJA)............................. 12
Podaci iz odobrenja za postupak aktivnog
oplemenjivanja (sistem odlaganja) .................. 12
Podaci iz odobrenja za postupak aktivnog
oplemenjivanja (sistem povraaja) .................. 13
Pitanje i odgovor
Nemogunost uvoza leka kome je istekla

dozvola u periodu od est meseci od
isteka roka iz dozvole za lek............................. 15
SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU

SVRSTAVANJE KOMPONENTI I
JEDINICA RAUNARA PREMA
CARINSKOJ TARIFI...................................16
Komponente raunara ..................................... 16
Jedinice raunara ............................................. 19
CARINE, AKCIZE, POREZ

KOMENTAR NOVE ODLUKE
O IZUZIMANJU ODREENE ROBE
OD PLAANJA CARINSKIH DABINA
"Sl. glasnik RS", br. 96/2012.................... 28
KOMENTAR DOPUNA ODLUKE
O USLOVIMA I NAINU ZA
SMANJENJE CARINSKIH DABINA
NA ODREENU ROBU, ODNOSNO
ZA IZUZIMANJE ODREENE ROBE
OD PLAANJA CARINSKIH
DABINA U 2012. GODINI
"Sl. glasnik RS", br. 98/2012.................... 28
I DOPUNA ZAKONA O AKCIZAMA
"Sl. glasnik RS", br. 93/2012.................... 30
Osnovni razlozi za izmenu
Zakona o akcizama ...........................................30
Najvanija zakonska reenja ...........................32
Proirenje predmeta oporezivanja i
promena iznosa akcize na derivate nafte ......32
Aditivi i ekstenderi koji su kao takvi
deklarisani za dodavanje u pogonska
goriva su predmet oporezivanja akcizom ......32
Pravo na refakciju akcize na derivate nafte .....33
SADRAJ
Ostvarivanje prava na refakciju

akcize na derivate nafte ..................................33
Oporezivanje akcizom kafe .............................34
Usklaivanje dinarskih iznosa akcize ..............34
Umanjenje obraunate akcize .........................35
Promena iznosa akcize na cigarete ................35
Tarifne oznake ..................................................35
Obaveza popisa zateenih zaliha cigareta .....35
Kaznene odredbe .............................................36
Prelazne i zavrne norme i stupanje
Izmena zakona na snagu .................................36

ZAKONA O REPUBLIKIM
ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA
"Sl. glasnik RS", br. 93/2012.................... 38
Osnovni razlozi za izmene Zakona ..................38
Najvanija reenja koja se predlau
ovim Izmenama zakona ...................................38
Stupanje Izmena Zakona na snagu ................ 40

I DOPUNA ZAKONA O DUVANU
"Sl. glasnik RS", br. 93/2012.....................41
Osnovni razlozi za izmene i
dopune Zakona ................................................ 41
Najvanije izmene i dopune Zakona ............... 41
Pitanja i odgovori
Poreski tretman prometa usluga

strunog osposobljavanja osoblja
koje obveznik PDV vri stranom licu
u Republici Srbiji ..............................................42
PDV tretman prevoznih i ostalih
usluga povezanih sa uvozom dobara
u Republiku Srbiju............................................42
Ocena dokumentacije dobijene od
nerezidentnog poreskog obveznika i
izbegavanje dvostrukog oporezivanja.............43
4
UPRAVNI I PREKRAJNI
POSTUPAK U CARINSKOM
POSLOVANJU
Pitanja i odgovori
Odgovornost davaoca garancije u sluaju

kada nosilac odobrenja za postupak
privremenog uvoza po osnovu lizinga ne
potuje odredbe iz odobrenja postupka..........45
Nepostojanje mogunosti za obustavu
prekrajnog postupka u sluaju kada
je isto lice ve kanjeno u krivinom
postupku zbog izvrenja krivinog
dela falsifikata..................................................45
SPOLJNOTRGOVINSKO
POSLOVANJE
OZNAAVANJE USAGLAENOSTI
PROIZVODA............................................. 46
Obaveza stavljanja znaka usaglaenosti........ 46
Srpski znak usaglaenosti............................... 48
CE znak............................................................. 49
USLOVI ZA OBAVLJANJE
SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA
ROBE DVOSTRUKE NAMENE .................. 51
Struktura Liste roba i tehnologija
dvostruke namene Evropske unije .................52
Struktura EU liste .............................................52
Obaveze carinskih organa u spoljnoj
trgovini naoruanjem, vojnom
opremom i robom dvostruke namene ...........53
DEVIZNO POSLOVANJE
O VRSTAMA DEVIZA I EFEKTIVNOG
STRANOG NOVCA KOJE SE KUPUJU
I PRODAJU NA DEVIZNOM TRITU
"Sl. glasnik RS", br. 98/2012.................... 54
Devizno trite .................................................54
SADRAJ
Lista valuta koje se kupuju i prodaju

na domaem deviznom tritu ........................55
Pitanja i odgovori
Prestanak obaveze voenja

knjige kontrolnika o zakljuenim
spoljnotrgovinskim poslovima
od 6. oktobra 2012. godine...............................56
Prestanak obaveze izvetavanja o
finansijskom efektu posla kupovine
robe u inostranstvu i njenoj prodaji u
inostranstvu od 6. oktobra 2012. godine.........57
RAUNOVODSTVENO
EVIDENTIRANJE
SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA
PRESTANAK OBAVEZA USLED
ZASTARELOSTI I OPROSTA DUGA ......... 58
Pravni aspekt prestanka (gaenja) obaveze .....58
Raunovodstveni aspekt opratanja
duga i gaenja obaveze usled zastarelosti .....59
Poreski aspekt prestanka obaveze
oprostom duga i usled zastarelosti ............... 60
Evidentiranje odobrenja za postupke

pasivnog oplemenjivanja i prerade
pod carinskom kontrolom kroz ISCS
od 8.10.2012. godine..........................................65
Poreklo robe
Novi peati za overu certifikata o
poreklu robe form CT-2 na osnovu
primene Sporazuma o slobodnoj
trgovini sa Ruskom Federacijom.................... 66

Izmene i dopune Zakona o porezu na
dodatu vrednost koje se primenjuju
od 1. oktobra 2012. godine "Sl. glasnik RS", br. 93/2012............................. 68
Privremeno izuzee od plaanja
carinskih dabina za robu - itarice
i uljarice od 22. septembra 2012.
godine i ifra koja se upisuje u JCI.................. 69
Meunarodni drumski prevoz

Obavetenje o dodatnim kontingentima
dozvola za meunarodni drumski
prevoz stvari preko teritorije
Republike Srbije za 2012. godinu.....................70
MEUNARODNI UGOVORI
AKTUELNE VESTI........................... 71
SARADNJA SRBIJE I SVETSKE

CARINSKE ORGANIZACIJE.......................61
KALENDARI OBAVEZA
PEDITERSKO
POSLOVANJE U PRAKSI
UVOZ AKUSTINE GITARE...................... 64
OBJANJENJA UPRAVE CARINA

Carinski postupci
Evidentiranje obrasca za zavretak
postupka aktivnog oplemenjivanja
kroz ISCS............................................................65
KALENDAR OBAVEZA PO
SPOLJNOTRGOVINSKIM
I DEVIZNIM POSLOVIMA
Oktobar 2012. godine...............................73
KALENDAR PORESKIH
I DRUGIH OBAVEZA
Oktobar / Novembar 2012. godine..........77
AKTUELNI STATISTIKI
PODACI I INFORMACIJE............... 89
CARINSKO POSLOVANJE
CARINSKI POSTUPCI
KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA

PRAVILNIKA O OBLIKU, SADRINI, NAINU
PODNOENJA I POPUNJAVANJA DEKLARACIJE I
DRUGIH OBRAZACA U CARINSKOM POSTUPKU
"Sl. glasnik RS", br. 97/2012
Propisani novi obrasci i minimalni podaci prilikom podnoenja nepotpune

deklaracije, promenjen iznos do kog ne postoji obaveza podnoenja
deklaracije o carinskoj vrednosti i izvrene izmene u Kodeksu ifara
a osnovu lana 87. stav 2. Carinskog zakona (Sl.

glasnik RS, br. 18/2010), ministar finansija i privrede doneo je Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku, sadrini, nainu podnoenja i
popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom
postupku (Sl. glasnik RS, br. 94/2012, stupio na snagu
6.10.2012. godine), a takoe su odreene izmene i dopune izvrene i u Pravilniku o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku, sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku
(Sl. glasnik RS, br. 97/2012, stupio na snagu 9.10.2012.
godine).
Najznaajnije izmene i dopune su sledee:
- propisani su novi obrasci - obrasci zahteva i odobrenja
za carinske postupke sa ekonomskim dejstvom, kao i
nain njihovog popunjavanja,
- propisani su minimalni podaci koji su potrebni prilikom podnoenja nepotpune deklaracije,
- izvrena je promena iznosa do kog ne postoji obaveza
podnoenja deklaracije o carinskoj vrednosti,
- izvrene su odreene izmene i dopune u Kodeksu
ifara.
Obrasci zahteva i odobrenja

za carinske postupke sa
ekonomskim dejstvom
Navedenim izmenama i dopunama Pravilnika o obliku, sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklara-
6
cije i drugih obrazaca u carinskom postupku (Sl. glasnik

RS, br. 29/2010, 84/2010, 100/2010, 56/2011, 66/2011 i
14/2012 - dalje: Pravilnik) propisani su novi obrasci za carinske postupke s ekonomskim dejstvom (obrasi su dati
u prilogu ovog komentara), a takoe je, odredbom lana
24. propisan i nain popunjavanja obrasca zahteva i odobrenja za carinske postupke sa ekonomskim dejstvom.
Pre izvrenih izmena i dopuna Pravilnika, odredbama l.
24. do 28. Pravilnika bio je propisan nain popunjavanja
obrazaca:
- z ahteva za odobrenje postupka carinskog skladitenja
(lan 24.),
-o
dobrenja za postupak aktivnog/pasivnog oplemenjivanja (lan 25.),
-o
dobrenja za postupak prerade pod carinskom kontrolom (lan 26.),
-o
dobrenja za postupak privremenog uvoza/izvoza robe
(lan 27.) i
-o
dobrenja za razduenje repromaterijala ili privremeno
uvezene/izvezene robe (lan 28.).
Za svaki od ovih postupaka postojao je poseban
obrazac zahteva, odnosno odobrenja. Posle izmena Pravilnika postoji jedinstveni obrazac zahteva za odobrenje, odnosno obrazac odobrenja postupaka s ekonomskim dejstvom koji se koristi za bilo koji od postupaka
s ekonomskim dejstvom (carinsko skladitenje, aktivno
oplemenjivanje - sistem odlaganja, aktivno oplemenjivanje - sistem povraaja, prerada pod carinskom kontrolom, privremeni uvoz, pasivno oplemenjivanje, privremeni izvoz). U rubriku 4. Zahteva se navodi da li e se
koristiti i dodatni obrazac. Dodatni obrazac se koristi za
CARINSKO POSLOVANJE
postupak carinskog skladitenja, a takoe, ukoliko je to
potrebno, koristi se i kod postupaka aktivnog i pasivnog oplemenjivanja.
Nain popunjavanja Jedinstvene

carinske isprave u sluaju
podnoenja nepotpune deklaracije
Odredbama l. 209, 222, 229. i 235. Uredbe o carinski
dozvoljenom postupanju s robom (Sl. glasnik RS, br.
93/2010 - dalje: Uredba) propisano je da, ako deklarant
to zahteva, carinski organ moe da prihvati deklaracije
za stavljanje robe u odgovarajui carinski postupak koje
ne sadre sve propisane podatke. Pomenute deklaracije
treba da sadre najmanje podatke koji su propisani za
nepotpunu deklaraciju.
Izmenama Pravilnika propisan je nain popunjavanja
Jedinstvene carinske isprave (JCI) u sluaju podnoenja
nepotpune deklaracije, odnosno propisan je minimalni
set podataka kojima se mora popuniti JCI.
lan 8. Pravilnika je izmenjen, odnosno dopunjen, tako to je propisano da se u sluaju podnoenja nepotpune deklaracije za izvoz robe popunjavaju rubrike oznaene brojevima: 1, 2, 14, 17a, 31, 33, 38, 44 i 54, a mogu se
popuniti, ako je to potrebno, i druge rubrike.
Takoe, izmenjen je i lan 11. Pravilnika tako to je
propisano da se u sluaju podnoenja nepotpune deklaracije za stavljanje robe u slobodan promet popunjavaju rubrike oznaene brojevima: 1, 2, 8, 14, 31, 33, 37,
40 i 54, a mogu se popuniti, ako je to potrebno, i druge
rubrike. U sluaju podnoenja nepotpune deklaracije
za stavljanje robe u postupak aktivnog oplemenjivanja,
prerade pod carinskom kontrolom i privremenog uvoza popunjavaju se rubrike oznaene brojevima: 1, 8, 14,
31, 33, 37, 40 i 54, a u rubrici 44 - pozivanje na odobrenje
ili na zahtev kada se primenjuje lan 273. stav 1. Uredbe.
Ako je to potrebno mogu se popuniti i druge rubrike. Nepotpuna deklaracija za postupak carinskog skladitenja
sadri podatke potrebne za identifikaciju robe na koju se
deklaracija odnosi, ukljuujui i koliinu te robe.
Ako se podnosi nepotpuna JCI u treu podelu rubrike
1. upisuje se oznaka NP.
Izmene kod korienja seta obrasca

deklaracije o carinskoj vrednosti
U lanu 16. stav 1. Pravilnika izvrena je izmena tako
da se deklaracija o carinskoj vrednosti (DCV) ne prilae
u sluajevima ako je ukupna carinska vrednost poiljke
do 10.000 evra u dinarskoj protivvrednosti odnosno
ekvivalentan iznos u drugoj konvertibilnoj valuti. Napominje se da je do ovih izmena granina vrednost bila
5.000 evra.
Izmene u Kodeksu ifara

Kodeks ifara za popunjavanje isprava u carinskom
postupku, koji je sastavni deo Pravilnika, izmenjen je na
sledei nain:
U
odeljku XIV ZAKONSKI OSNOV ZA PORESKA OSLOBOENJA I OSNOV NAPLATE POREZA NA DODATU
VREDNOST, kod ifara 2310 i 2320 briu se procenti: 8% i 18%.
Za ifru 2405 menja se tekst tako da sada ispravno
glasi - unos dobara u slobodnu zonu.
Za ifre 2465 i 2466 izmenjen je tekst u skladu
sa odredbom lana 16. Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezu na dodatu vrednost (Sl. glasnik RS,
br. 93/2012), kojom se menja tekst take 16a) i 16b) stav
1. lana 24. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Sl. glasnik RS, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007
- dalje: Zakon o PDV).
Za poresko osloboenje propisano odredbom lana
18. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o porezu
na dodatu vrednost, kojom se u lanu 26. Zakona o PDV
dodaje taka 1g), uvedena je nova ifra 2580 za uvoz
dobara po osnovu zamene u garantnom roku.
U
Odeljku XV ZAKONSKI OSNOV ZA OSLOBOENJE
OD PLAANJA UVOZNIH DABINA, NEPLAANJA CARINE, ODNOSNO POVEANJE ILI SNIENJE STOPE CARINE PO CARINSKOM I DRUGIM ZAKONIMA ukinute
su sledee ifre: 39700, 39702, 39703, 39704
i 39708, koje su donete radi primene razliitih odluka o kriterijuma na osnovu kojih se odreuju carinski
kontigenti za uvoz odreene robe, koje su prestale da
vae, pa je samim tim prestala potreba za postojanjem
navedenih ifara.
Radi primene odredbe lana 180. stav 2. Carinskog
zakona, kojom je propisano da Vlada moe da propie
sluajeve i posebne uslove pod kojima se trokovi oplemenjivanja primenjuju kao osnovica za obraun carinskog duga pri stavljanju robe u slobodan promet nakon
postupka pasivnog oplemenjivanja, uvedena je ifra
18020.
U vezi s navedenim, u lanu 12. Pravilnika izvrena je
i promena u nainu popunjavanja rubrika 47 (Obraun
dabina), ime je omogueno da se u treu podelu ove
rubrike upie stopa dabine navedene u prvoj podeli i u
sluajevima primene lana 180. stav 2. Carinskog zakona.
Radi primene privremenog izuzea od plaanja carinskih dabina za robu obuhvaenu takom 2. Odluke o
izuzimanju odreene robe od plaanja carinskih dabina
(Sl. glasnik RS, br. 96/2012, stupila na snagu 6.10.2012.
godine i vai do 6.4.2013. godine), u rubriku 36 carinske
isprave JCI upisivae se ifra 306L4 (lan 30. stav 6.
Carinskog zakona, lista izuzetih proizvoda L4) kao zakonski osnov za izuzee odreene robe od plaanja carinskih dabina u odreenoj koliini (kvote). Napominje
se da je takom 2. pomenute odluke propisano da se od
plaanja carinskih dabina izuzima uvoz 20.000 tona ulja
CARINSKO POSLOVANJE
od semena suncokreta iz tarifne oznake 1512 19 90 00
Carinske tarife.
Radi primene privremenog izuzea od plaanja carinskih dabina za robu obuhvaenu takom 2. Odluke o
izuzimanju odreene robe od plaanja carinskih dabina
(Sl. glasnik RS, br. 91/2012, stupila na snagu 22.9.2012.
godine), u rubriku 36 carinske isprave JCI upisivae se
ifra 306L5 (lan 30. stav 6. Carinskog zakona, lista
izuzetih proizvoda L5) kao zakonski osnov za izuzee itarica i uljarica od plaanja carinskih dabina.
U
odeljku XVI VRSTE POSTUPKA, radi ispravnog praenja postupka prodaje robe na malo diplomatskom
ili konzularnom osoblju u prostorijama carinskog
skladita, propisana je nova ifra 98 za ovu vrstu
postupka.
U
Odeljku XXIII VRSTE OBEZBEENJA ZA ROBU U
TRANZITU pored ve postojee ifre 0 koja se primenjuje u sluajevima propisanim u lanu 121. taka 4.
Carinskog zakona, kao i odredbama lana 431. stav 3.
Uredbe, kojima je propisano da carinski organ moe
da odobri generalno obezbeenje u umanjenom iznosu ili odobrenje kojim se izuzima od obaveze polaganja obezbeenja, uvedena je nova ifra 6, koja se
primenjuje za osloboenje od polaganje obezbeenja
u skladu sa lanom 122. Carinskog zakona (prevoz vazdunim saobraajem, prenos cevovodom ili dalekovodom i prevoz koji vri domaa eleznica).
U
Odeljku XXIV PRILOENE ISPRAVE I DODATNE INFORMACIJE izvrene su sledee izmene:
- u delu 2. Carinski postupci sa odlaganjem i carinski
postupci sa ekonomskim dejstvom iz lana 110. Carinskog zakona izmenjena je kolona sadraj 44/2
kod ifara E01, E07 i E10, tako da sada glasi car.
org./XX/br./gggg;
Takoe je u ovom delu dodata i ifra E15 za Odobrenje za carinsko skladitenje sa ogranienim rokom
sa sadrajem car.org./vr.isp./br./gggg. Kako bi se izbegle situacije da se roba koja ima ogranieni rok upotrebe
dugotrajnim skladitenjem pretvori u otpad, carinarnica e, za robu koja s obzirom na vrstu i potrebe njenog
skladitenja (npr. lekovi, lako kvarljiva roba, prehrambeni proizvodi i sl.), prilikom odobravanja zahteva za postupak carinskog skladitenja odrediti rok skladitenja
te robe vodei rauna da taj rok ne bude dui od roka
upotrebe predmetne robe. Navedeno e se obavljati na
nain to se u rubriku 44 JCI upisuje ifra E15 i datum
do koga se odobrava rok leanja robe;
-u
delu 3. Fakturna dokumenta uvedena je ifra
F93 za fakture kod kupovine robe u inostranstvu
radi njene prodaje u inostranstvu;
-u
delu 4. Zahtevi i izjave uvedena je ifra I93 za
izjavu kod kupovine robe u inostranstvu radi njene
prodaje u inostranstvu;
-u
delu 5. Ostali priloeni dokumenti uvedena je
nova ifra 083 za kopiju JCI koja slui za razduenje postupka sa ekonomskim dejstvom, sa sadrajem car.org./vrsta/br./gggg/rbr, to oznaava:
ifru carinskog organa/ifru vrste isprave/broj JCI/
godina/redni broj naimenovanja;
-u
delu 6. Uverenja o poreklu i druga uverenja brisana je ifra U11 za uverenje o poreklu robe ASB.1
poto je izmenama sporazuma o slobodnoj trgovini
koji se primenjuju u trgovini sa Rusijom i Belorusijom
propisano novo uverenje o poreklu Form CT-2;
Radi efikasne i pune primene instituta zabrane povraaja ili osloboenja od carine koji je ugraen u sporazume o slobodnoj trgovini sa ciljem da se onemogui
povraaj ili osloboenje od plaanja carine za bilo koji
materijal bez porekla koji je korien u izradi finalnog
proizvoda sa poreklom uvedena je ifra U12.
Prilog: obrasci
ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA KORIENJE

CARINSKOG POSTUPKA S EKONOMSKIM DEJSTVOM
1. Podnosilac zahteva
2. Carinski postupak
5. Mesto i nain voenja knjigovodstva/evidencije
6. Period vaenja odobrenja
a
b
7. Roba koja se stavlja u postupak
Tarifna oznaka
Opis robe
8. Dobijeni ili obraeni proizvodi
Tarifna oznaka
8
Za slubenu upotrebu
3. Vrsta zahteva
Koliina
Opis robe
4. Dodatni obrazac
J.M. Vrednost
Valuta
Normativ
CARINSKO POSLOVANJE
9. Podaci o planiranim aktivnostima
10. Ekonomski uslovi
11. Carinski organ(i)
a.
poetka postupka:
b.
zavretka postupka:
v.
nadzorni:
12. Identifikacija 13. Rok za zavretak postupka
(u mesecima)
16. Dodatne informacije
17.
14. Pojednostavljeni postupci

a
b
15. Premetanje robe
Potpis _____________________
Ime _____________________
Datum _____________________
MP
Napomena:
Izgled obrasca nije obavezujui. Meutim, redni brojevi i odgovarajui tekst su obavezni.
ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA RAD CARINSKOG SKLADITA

DODATNI OBRAZAC
18. Tip skladita
19. Skladite ili prostori za skladitenje (tip E)
20. Rok za podnoenje popisa robe na zalihama
21. Stopa gubitka
22. Smetaj robe koja nije u postupku carinskog skladitenja
Tarifna oznaka
Opis robe
Kategorija/Carinski postupak
23. Uobiajeni oblici postupanja s robom

24. Privremeno premetanje robe (svrha)
26.
Potpis _____________________
Ime _____________________
Datum _____________________
MP
ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA POSTUPAK AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA

DODATNI OBRAZAC
18. Ekvivalentna roba
Tarifna oznaka
Opis robe
19. Prethodni izvoz

20. Stavljanje u slobodan promet bez carinske deklaracije
22.
Potpis _____________________
Ime _____________________
Datum _____________________
MP
CARINSKO POSLOVANJE
ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA POSTUPAK PASIVNOG OPLEMENJIVANJA

DODATNI OBRAZAC
18. Sistem standardne zamene:
c bez prethodnog uvoza
c s prethodnim uvozom
19. Proizvod za zamenu
Tarifna oznaka
Opis robe
20. Primena l. 174. st. 2. Carinskog zakona

21. Primena l. 359. st. 3. Uredbe
23.
Potpis _____________________
Ime _____________________
Datum _____________________
MP
ODOBRENJE ZA KORIENJE CARINSKOG POSTUPKA S EKONOMSKIM DEJSTVOM

1. Nosilac odobrenja
1a. Odobrenje je doneto na osnovu vaeg zahteva
Broj:
Broj odobrenja
.................................
Organ koji je doneo odobrenje
,datum:
2. Carinski postupak
3. Vrsta odobrenja
5. Mesto i nain voenja knjigovodstva/evidencije
6. Period vaenja odobrenja
a
b
7. Roba koja se stavlja u carinski postupak:
Tarifna oznaka
Opis robe
8. Dobijeni ili obraeni proizvodi:
Tarifna oznaka
4. Dodatni obrazac
Koliina
J.M.
Opis robe
9. Podaci o planiranim aktivnostima:

10. Ekonomski uslovi:
11. Carinski organ(i)
a.
poetka postupka:
b.
zavretka postupka:
v.
nadzorni:
12. Identifikacija
13. Rok za zavretak postupka (u mesecima)
16. Dodatne informacije (npr. podaci o garanciji)
Valuta
Normativ
14. Pojednostavljeni postupci

a
b
17.
Vrednost
15. Premetanje robe
Potpis _____________________
Ime _____________________
Datum _____________________
MP
Napomena:
Izgled obrasca nije obavezujui. Meutim, redni brojevi i odgovarajui tekst su obavezni.
10
CARINSKO POSLOVANJE
ODOBRENJE ZA RAD CARINSKOG SKLADITA

DODATNI OBRAZAC
Broj odobrenja:
---------------------------------------------Identifikacioni broj skladita
18. Tip skladita

19. Prostori za skladitenje (tip E)
20. Rok za podnoenje popisa robe na zalihama
21. Stopa (udeo) gubitka/kalo
22. Smetaj robe koja nije u postupku carinskog skladitenja
Tarifna oznaka
Opis robe
Kategorija/carinski postupak
23. Uobiajeni oblici postupanja s robom

24. Privremeno premetanje robe (svrha):
26.
Potpis _____________________
Ime _____________________
Datum _____________________
MP
ODOBRENJE ZA KORIENJE POSTUPKA AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA

DODATNI OBRAZAC
Broj odobrenja:
---------------------------------18. Ekvivalentna roba
Tarifna oznaka
Opis robe
19. Prethodni izvoz

20. Stavljanje u slobodan promet bez carinske deklaracije
22.
Potpis _____________________
Ime _____________________
Datum _____________________
MP
ODOBRENJE ZA KORIENJE POSTUPKA PASIVNOG OPLEMENJIVANJA

DODATNI OBRAZAC
Broj odobrenja:
--------------------------------------------18. Sistem standardne zamene:
c bez prethodnog uvoza
c s prethodnim uvozom
19. Proizvod za zamenu
Tarifna oznaka
Opis robe
20. Primena l. 174. st. 2. Carinskog zakona:

21. Primena l. 359. st. 3. Uredbe
23.
Potpis _____________________
Ime _____________________
Datum _____________________
MP
11
CARINSKO POSLOVANJE
OKONANJE POSTUPKA AKTIVNOG

OPLEMENJIVANJA (SISTEM ODLAGANJA)
DRUGIM POSTUPKOM AKTIVNOG
OPLEMENJIVANJA (SISTEM POVRAAJA)
Primer obrauna uvoznih dabina i kompenzatorne kamate
ostupak aktivnog oplemenjivanja se moe okonati stavljanjem robe u drugi postupak aktivnog
oplemenjivanja. To su situacije kada strani nalogodavac zakljui ugovor o aktivnom oplemenjivanju
sa drugim licem koje ima sedite u Republici Srbiji,
po kojem bi se vrila obrada proizvoda dobijenog iz
prethodno odobrenog postupka aktivnog oplemenjivanja. U konkretnom sluaju se radi o dva zasebna
ugovorna odnosa zakljuena izmeu stranog lica (nalogodavca) i domaih nosilaca odobrenja. U takvim
sluajevima, svaki nosilac odobrenja zasebno podnosi
zahtev za odobravanje postupka aktivnog oplemenjivanja i svaki mora imati odobrenje od carinskih organa
u kojem je on oznaen kao nosilac odobrenja.
U konkretnoj situaciji, radi omoguavanja ekonominosti postupka, moe se dozvoliti da se dobijeni
proizvodi prvog nosioca odobrenja ne moraju fiziki
izvoziti iz carinskog podruja Republike Srbije, ve
da drugi nosilac odobrenja za postupak aktivnog
oplemenjivanja podnosi JCI - C5, u kojoj se u rubrici
31. kao naimenovanje navodi dobijeni proizvod koji je
dobijen u procesu prethodnog aktivnog oplemenjivanja i koji je trebalo izvesti, dok se u rubrici 37. navodi
odgovarajua ifra (npr. 5151), a prihvatanjem ove JCI
od strane carinskih organa, smatra se da je postupak
oplemenjivanja za prvog nosioca odobrenja i stvarno
izvren, te nosilac tog odobrenja treba, u propisnom
roku od 30 dana, da podnese i obrazac za zavretak
postupka radi konanog razduenja postupka aktivnog oplemenjivanja vezanog za njegovo odobrenje.
Stoga, u ovakvim sluajevima, kod razduenja aktivnog oplemenjivanja prvog nosioca odobrenja nema
deklaracije C3 (deklaracija za ponovni izvoz dobijenih
proizvoda), ve se umesto te deklaracije pojavljuje de-
12
klaracija C5 drugog nosioca odobrenja, na osnovu koje

se vri i prihvatanje Obrasca za razduenje postupka.
Podaci iz odobrenja za postupak

aktivnog oplemenjivanja
(sistem odlaganja)
Primer:
- Koliina uvozne robe A: 21.000 kg
- Vrednost uvozne robe A: 42.000 EUR
- Stopa carine uvozne robe A: 5%
- 21.000 kg uvozne robe A je stavljeno u postupak
aktivnog oplemenjivanja po JCI od:
03.04.2011.
10.05.2011.
28.06.2011.
7.000 kg
7.000 kg
7.000 kg
- Odobreno kvartalno objedinjavanje rokova

- Dato je odobrenje za stavljanje u slobodan promet
- Normativ: 80%, odnosno dobija se 16.800 kg GDP B
- kurs: 1 EUR = 117 din
Postupak:
1. Z a sve tri JCI po kojima je zapoet postupak u drugom kvartalu rok za zavretak postupka istie
30.9.2011. godine. Rok za podnoenje obrasca za zavretak postupka je 30.10.2011. godine.
2. P
ri podnoenju obrasca za zavretak postupka
(30.10.2011.) nosilac odobrenja podnosi deklaraciju
C4 po kojoj je za drugog nosioca odobrenja na teritoriji Republike Srbije zapoet postupak aktivnog
CARINSKO POSLOVANJE
oplemenjivanja, ali ovaj put po sistemu povraaja, i
to u ukupnoj koliini od 14.000 kg proizvoda B. Za
ostatak od 2.800 kg proizvoda B se smatra da je
stavljen u slobodan promet.
3. Shodno tome, nastaje carinski dug za koliinu uvozne robe A koja odgovara, prema normativu, koliini od 2.800 kg proizvoda B.
4. K
oliina uvozne robe A koja odgovara koliini
proizvoda B za koju nastaje carinski dug:
2.800 kg
x 21.000 kg = 3.500 kg "A"
16.800 kg
5. Vrednost uvozne robe A koja odgovara koliini
proizvoda B za koji nastaje carinski dug:
3.500 kg
x 42.000 EUR = 7.000 EUR = 819.000,00 din
21.000 kg
Koliina uvozne robe A za koju se smatra da je

postupak okonan stavljanjem u postupak aktivnog
oplemenjivanja uz sistem povraaja za drugog nosioca
odobrenja:
14.000 kg
x 21.000 kg = 17.500 kg "A"
16.800 kg
- Ova koliina od 17.500 kg odgovara koliini robe po
JCI od 3.4., 10.5. (7.000 kg + 7.000 kg) i delu robe
(3.500 kg) po JCI od 28.6. po kojima je roba stavljena
u postupak aktivnog oplemenjivanja (sistem odlaganja) i za istu se smatra da je postupak okonan.
- Koliina uvozne robe A i period za koji se vri obraun kompenzatorne kamate: 3.500 kg po JCI od 28.6.
za period od 3 meseca (1.7. - 30.9.).
Obraun kompenzatorne kamate:
Primenjena stopa: zakonska zatezna
Uvozne dabine:
Primenjen metod obrauna: proporcionalna metoda
819.000 din x 5% = 40.950,00 din
Period obrauna od 1.7.2011. do 30.9.2011. za poetni iznos od 40.950,00 dinara.
Kompenzatorna kamata:
Od datuma
01.07.2011
01.08.2011
01.09.2011
Do datuma
31.07.2011
31.08.2011
30.09.2011
Broj dana
31
31
30
Osnovni dug: 40.950,00 din
Mesena kamata (%)

0.5000
0.5000
0.7010
- Koliina robe B koja se stavlja u postupak: 14.000 kg

80% u GDP - "C", odnosno 11.200 kg
20% u SDP - "D", odnosno 2.800 kg
- Rok za zavretak postupka: 3 meseca

- 14.000 kg GDP B je ulo u postupak aktivnog oplemenjivanja (sistem povraaja) po JCI (C4) od 5.9.2011.
1. O
braun uvoznih dabina se vri za robu B koja je stavljena u postupak aktivnog oplemenjivanja uz sistem povraaja, odnosno za 14.000 kg.
- Koliina uvozne robe A koja odgovara, prema normativu, koliini robe B:
14.000
16.800
Kamata
204,75
204,75
287,06
Ukupno
41.154,75
41.359,50
41.646,56
Kamata: 696,56 din
Podaci iz odobrenja za postupak

aktivnog oplemenjivanja
(sistem povraaja)
- Normativ:
Osnovica
40.950,00
40.950,00
40.950,00
x 21.000 = 17.500 kg "A"
- Vrednost uvozne robe A koja odgovara, prema normativu, koliini B:

17.500 kg
x 42.000 EUR = 35.000 EUR = 4.095.000,00 din
21.000 kg
- Obraun uvoznih dabina
4.095.000,00 din x 5% = 204.750,00 din
- Kompenzatorna kamata:
Koliine robe i period za obraun:
7.000 kg (14.000 EUR)
7.000 kg (14.000 EUR)
3.500 kg (7.000 EUR)
5 meseci (01.05. - 30.09.),

4 meseca (01.06. - 30.09.),
3 meseca (01.07. - 30.09.).
Obraun kompenzatorne kamate:

Primenjena stopa: zakonska zatezna
Primenjen metod obrauna: proporcionalna metoda
Period obrauna od 1.5.2011. do 30.9.2011. za poetni
iznos od 1.638.000,00 din (14.000,00 EUR)
13
CARINSKO POSLOVANJE
Od datuma
01.05.2011
17.05.2011
01.06.2011
01.07.2011
01.08.2011
01.09.2011
Do datuma
16.05.2011
31.05.2011
30.06.2011
31.07.2011
31.08.2011
30.09.2011
Broj dana
16
15
30
31
31
30
Osnovni dug: 1.638.000,00 din
Mesena kamata (%)

1.2035
0.9020
0.5000
0.5000
0.5000
0.7010
Osnovica
1.638.000,00
1.638.000,00
1.638.000,00
1.638.000,00
1.638.000,00
1.638.000,00
Kamata
10.174,62
7.149,08
8.190,00
8.190,00
8.190,00
11.482,38
Ukupno
1.648.174,62
1.655.323,70
1.663.513,70
1.671.703,70
1.679.893,70
1.691.376,08
Kamata: 53.376,08 din
Period obrauna od 01.06.2011. do 30.09.2011. za poetni iznos od 1.638.000,00 dinara (14,000.00 EUR)
Od datuma
01.06.2011
01.07.2011
01.08.2011
01.09.2011
Do datuma
30.06.2011
31.07.2011
31.08.2011
30.09.2011
Broj dana
30
31
31
30
Osnovni dug: 1.638.000,00 din
Mesena kamata (%)

0.5000
0.5000
0.5000
0.7010
Osnovica
1.638.000,00
1.638.000,00
1.638.000,00
1.638.000,00
Kamata
8.190,00
8.190,00
8.190,00
11.482,38
Ukupno
1.646.190,00
1.654.380,00
1.662.570,00
1.674.052,38
Period obrauna od 1.7.2011. do 30.9.2011. za poetni iznos od 819.000,00 dinara (7,000.00 EUR)
Od datuma
01.07.2011
01.08.2011
01.09.2011
Do datuma
31.07.2011
31.08.2011
30.09.2011
Osnovni dug: 819.000,00 din
Broj dana
31
31
30
Mesena kamata (%)

0.5000
0.5000
0.7010
Kamata
4.095,00
4.095,00
5.741,19
Ukupno
823.095,00
827.190,00
832.931,19
Nosilac odobrenja za postupak aktivnog oplemenjivanja moe zahtevati povraaj uvoznih dabina ako carinskom organu dokae da je uvezena roba koja je bila
stavljena u slobodan promet u okviru sistema povraaja
u obliku dobijenih proizvoda ili robe u nepromenjenom
stanju izvezena, ili stavljena, u nameri da se ponovno izveze, u tranzitni postupak, u postupak carinskog
skladitenja, postupak privremenog uvoza ili postupak
aktivnog oplemenjivanja u sistemu odlaganja, ili u slobodnu zonu, ako su ispunjeni ostali propisani uslovi za
stavljanje u predmetni postupak.
- Nosilac odobrenja podnosi zahtev za povraaj uvoznih
dabina pri emu podnosi dve izvozne deklaracije po
kojima je izvren ponovni izvoz 9.000 kg proizvoda C.
-P
ovraaj uvoznih dabina:
- Dabine su plaene pri stavljanju u postupak aktivnog
oplemenjivanja uz sistem povraaja za 14.000 kg proizvoda B u iznosu od 204.750,00 din.
- Povraaj moe da se ostvari za 9.000 kg B
14
Osnovica
819.000,00
819.000,00
819.000,00
- I znos za povraaj:
204.750,00 din. x
9.000 kg
= 131.625,00 din
14.000 kg
-P
ovraaj kompenzatorne kamate:
-P
laena je kompenzatorna kamata u iznosu od
103.359,65 din
- I znos za povraaj kompenzatorne kamate:
103.359,65 din x
9.000 kg
= 66.445,49 din
14.000 kg
Prema tome, poto je nosilac odobrenja, u konkretnom sluaju dokazao da je izvrio izvoz 9.000 kg proizvoda C moe ostvariti povraaj uvoznih dabina u
iznosu od 131.625,00 din, kao i kompenzatorne kamate
u iznosu od 66.445,49 din.
CARINSKO POSLOVANJE
Pitanje i odgovor
Nemogunost uvoza leka kome je istekla dozvola

u periodu od est meseci od isteka roka iz dozvole za lek
Pitanje:
Da li je, u smislu odredbe lana 47. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima, dozvoljen uvoz i reeksport
lekova koji su u roku upotrebe, a kojima je isteklo est meseci od isteka roka iz dozvole za lek?
Odgovor:
Pod prometom lekova na veliko se, u smislu lana 120. Zakona o lekovima i medicinskim sredstvima ("Sl. glasnik RS",
br. 30/2010 - Zakon), smatra nabavka, skladitenje, distribucija, uvoz, odnosno izvoz lekova.
Promet leka se moe vriti na osnovu dozvole za stavljanje leka u promet (dozvola za lek) koju izdaje Agencija za lekove
i medicinska sredstva, osim ako Zakonom nije drugaije odreeno.
Shodno lanu 47. Zakona, proizvedeni ili uvezeni lek kome je istakla dozvola za lek i nije obnovljena, moe biti u prometu do isteka roka upotrebe leka, a najdue est meseci od isteka roka iz dozvole za lek. U ovom roku zabranjena je
proizvodnja kao i uvoz leka kome je istekla dozvola za lek, dok se izvoz leka u ovom roku moe vriti.
Kada je re o postupku carinskog skladitenja i izvoza tako uskladitenog leka, isti se sprovodi u skladu sa carinskim
propisima tj. bez prilaganja dozvole za stavljanje leka u promet, odnosno dozvole za promet na veliko leka.
Vesna Vraar
15
CARINSKO POSLOVANJE
SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU
SVRSTAVANJE KOMPONENTI I JEDINICA

RAUNARA PREMA CARINSKOJ TARIFI
od raunarskom opremom podrazumevaju se raunari, njihove komponente i delovi, kao i ureaji

i aparati koji rade u vezi sa njima. (Podseamo da
smo na svrstavanje raunara kao celine ukazali u komentaru Svrstavanje raunarske opreme - PS i prenosivi raunari koji je objavljen u elektronskom asopisu Carinski
instruktor br. 28/2012, odnosno u tampanom asopisu
br. 29/2012).
ljaju raunari za koje su namenjeni (centralne jedinice PC

raunara ili servera).
Centralne jedinice se svrstavaju u tarifni stav 8471
50 00 00 Carinske tarife sa naimenovanjem: centralne
jedinice osim onih iz tar. podbrojeva 8471 41 i 8471 49,
ukljuujui one koje u istom kuitu imaju jednu ili dve
od sledeih vrsta jedinica: memorijske jedinice, ulazne
jedinice, izlazne jedinice.
Komponente raunara
Kuita, ukljuujui kuita sa napajanjem
Nastavljajui sa obradom ove teme ukazaemo na

neke karakteristine komponente raunara i njihovo
svrstavanje prema Zakonu o Carinskoj tarifi (Sl. glasnik
RS, br. 62/2005, 61/2007 i 5/2009). Uz neke komponente
se isporuuje odgovarajui softver (driver) i on prilikom
svrstavanja prati sudbinu jedinice ili ureaja za koji je
namenjen.
Centralne jedinice
Centralna jedinica za obradu podataka prihvata programe i podatke sa ulaznih jedinica, obrauje ih u programima prethodno unetim u glavnu memoriju, uva ih
dok traje obrada, uva meurezultate i rezultate i po potrebi ih iznosi preko izlaznih jedinica. Centralna jedinica
obuhvata itav niz komponenti smetenih u kuitima
razliitih oblika.
Centralne jedinice za obradu podataka mogu biti razliitih performansi i vrednosti, prema funkciji koju obav-
16
Kuita (case), ukljuujui i kuita sa napajanjem, su

esto predmet carinjenja. U kuita se, u zavisnosti od
eljene konfiguracije raunara, smetaju ostale komponente centralne jedinice za automatsku obradu podataka. Kuita mogu biti vertikalna (mini tower, midi tower,
tower big tower) ili horizontalna (desktop).
Napominjemo da se centralne jedinice sa ugraenim
komponentama, koje su smetene u kuitu, ne svrstavaju kao sam kuite.
Oblik kuita odreuje funkcija raunara, pa tako razlikujemo kuita za PC raunare i za servere.
Kuita, ukljuujui i kuita sa napajanjem, se svrstavaju u tarifni stav 8473 30 80 00 Carinske tarife, kao delovi i pribor maina iz tarifnog broja 8471/ostalo.
Napajanja
CARINSKO POSLOVANJE
Napajanja su komponente smetene unutar kuita
centralne jedinice. To su specijalni statiki konvertori
(pretvarai) koji se koriste kao jedinice za napajanje za
maine za automatsku obradu podataka. esto se isporuuju ve ugraeni u odgovarajue kuite i tada se svrstavaju zajedno sa njim.
Napajanja, kada se carine posebno, svrstavaju se u
tarifni stav 8504 40 30 90 Carinske tarife, kao statiki
konvertori (pretvarai) / za maine za automatsku obradu podataka/ostale.
Matine ploe
Ventilatori
Ventilatori koji se ugrauju u raunare imaju funkciju

hlaenja nekih njegovih komponenti u toku rada (napajanje, procesor, video karta,...). U pitanju su aksijalni
ventilatori.
Ovi proizvodi se svrstavaju u tarifni stav 8414 59
20 90 Carinske tarife, kao ventilatori/ostali/aksijalni
ventilatori/ostali.
Matina ili osnovna ploa (mainboard ili motherboard) je glavna ploa raunara. To je tampana ploa
na koju su smetene ili se sa njom povezuju sve glavne
funkcionalne celine raunarskog sistema, tj. procesor,
memorija, kontroleri, interfejsi itd. Moe biti razliitih
konfiguracija i performansi.
Na tritu se esto pojavljuje takozvana integrisana
matina ploa koja predstavlja matinu plou na koju
su ve smetene (integrisane) neke komponente, kao
to je video, zvuna, mrena kartica i slino.
Osnovna ploa se svrstava u tarifni stav 8473 30 20
90 Carinske tarife, kao delovi i pribor maina iz tarifnog
broja 84.71 /elektronski sklopovi/ostali.
Procesori
Kuleri
Kuleri (cooler) imaju funkciju hlaenja procesora.

Sastoje se iz ventilatora i metalnog dela koji odvodi
toplotu.
Kuler se svrstava u tarifni stav 8473 30 80 00 Carinske tarife, kao delovi i pribor maina iz tarifnog broja
8471/ostali.
Memorije
Procesor (processor) je funkcionalna jedinica koja

dekodira i izvrava instrukcije. Procesor moe da prima
podatke, obrauje ih i daje rezultate prema uputstvima
memorisanih programa.
Procesor se svrstava u tarifni stav 8473 30 20 90 Carinske tarife, kao delovi i pribor maina iz tarifnog broja
8471/elektronski sklopovi/ostali.
Na 23. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju procesora u tarifni podbroj 8473 30 (taka 18.
odluke koja je objavljena u Sl. glasniku RS, br. 79/2011).
Memorije (memory) su komponente centralne jedinice raunara. Mogu da prihvate jedinicu informacije, da
je uvaju i da je stave na raspolaganje. Smetaju se na
osnovnu plou. Postoje memorije razliitih tipova, brzina i kapaciteta.
Memorije se svrstavaju u tarifni stav 8473 30 20 90
Carinske tarife, kao delovi i pribor maina iz tarifnog
broja 8471/elektronski sklopovi/ostali.
17
CARINSKO POSLOVANJE
Hard diskovi
CD-ROM-a, audio CD-a i foto CD-a, koja ima utinice za

slualice, dugme za podeavanje jaine zvuka ili dugme
za ukljuivanje/iskljuivanje.
Na 25. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju CD itaa/pisaa (CD R/RW drive) u tarifni podbroj
8471 70 (taka 11. odluke koja je objavljena u Sl. glasniku
RS, br. 53/2011).
Na 29. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju CD itaa/pisaa (DVD R/RW drive) u tarifni podbroj
8471 70 (taka 14. odluke koja je objavljena u Sl. glasniku RS, br. 2/2011).
Hard disk (hard disk drive) je veoma znaajna komponenta centralne jedinice raunara. To je disk koji se koristi za memorisanje podataka i programa.
Hard disk se svrstava u tarifni stav 8471 70 50 00
Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu podataka i njihove jedinice/memorijske jedinice/ostale/sa
diskom/hard disk drives.
Disketna jedinica
Optike memorijske jedinice
Disketna jedinica (floppy disk drive) je komponenta

centralne jedinice raunara. To je ureaj koji oitava podatke sa diskete ili ih na njih upisuje.
Disketna jedinica se svrstava u tarifni stav 8471 70
98 00 Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu
podataka i njihove jedinice/memorijske jedinice/ostale.
Grafike kartice
U ovu grupu spadaju:
C
D ita (CD - ROM drive, CD - R drive, CD Recordable
drive, CD Player)
C
D pisa (CD - RW drive, CD - Rewritable drive, CD - R/RW
drive CD Burner, CD Recorder)
D
VD ita (DVD - ROM drive, DVD - R drive, DVD Recordable drive, DVD Player)
D
VD pisa (DVD - RW drive, DVD - Rewritable drive)
k ombinovani CD pisa + DVD ita (CD - R/RW + DVD - R
drive)
k ombinovani CD/DVD ita (CD - RW + DVD - RW drive)
Ovi ureaji, kada su interni, predstavljaju komponentu centralne jedinice raunara. To su ureaji koji
oitavaju postojee podatke ili slue za upisivanje novog
sadraja za odgovarajuu podlogu (kompakt disk (CD),
prepisivi kompakt disk (CD-RW), digitalni video disk
(DVD) ili prepisivi digitalni video disk (DVD-RW)). Takoe, svi ovi ureaji mogu biti eksterne jedinice raunara.
Navedeni ureaji se svrstavaju u tarifnu oznaku 8471
70 30 00 Carinske tarife, kao maine za automatsku
obradu podataka i njihove jedinice/ memorijske jedinice/
ostale/sa diskom/optike, ukljuujui magnetno-optike.
Dodatnom napomenom 3 uz Glavu 84 propisano je
da tarifni podbroj 8471 70 30 obuhvata i CD-ROM drive,
koji predstavlja jedinicu za uvanje podataka za maine za automatsku obradu podataka, koja se sastoji od
pogonske jedinice namenjene za iznalaenje signala iz
18
Grafika kartica (video card, video board, video

graphic board, VGA) je komponenta centralne jedinice
raunara koja spaja raunar i monitor - displej jedinicu.
To je adapter koji generie video signale za prikazivanje
grafikog zapisa na video ekranu.
Grafika kartica se svrstava u tarifni stav 8471 80 00
00 Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu
podataka i njihove jedinice/ostale jedinice.
Na 26. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju grafike kartice u tarifni podbroj 8471 80 (taka 13.
Zvune kartice
CARINSKO POSLOVANJE
Zvuna kartica (sound card, sound board, audio board) je komponenta centralne jedinice raunara, koja se
dodaje raunaru da bi mogao da reprodukuje zvuk. Povezuje se sa zvunicima. esto pominjana sound blaster
kartica je vrsta zvune kartice.
Zvuna kartica se svrstava u tarifni stav 8471 80 00
00 Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu
podataka i njihove jedinice/ostale jedinice
Na 26. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju zvune kartice u tarifni podbroj 8471 80 (taka 14.
Zvuna kartica u kompletu sa zvunicima i mikrofonom se svrstava u tarifni stav 8473 30 20 90 Carinske
tarife, kao delovi i pribor maina iz tarifnog broja 8471/
elektronski sklopovi/koji omoguavaju mainama za automatsku obradu podataka i njihovim jedinicama obradu zvunih signala (zvuna kartica).
Modemska kartica se svrstava u zavisnosti od vrste

mree:
a ko su za beine mree u tarifni stav 8517 62 00 91
Carinske tarife, kao aparati za komunikaciju u inoj i
beinoj mrei/maine za prijem, konverziju i prenos ili
regeneraciju glasa, slike ili drugih podataka/ostalo/za
beine mree,
a ko su za ine mree u tarifni stav 8517 62 00 99 Carinske tarife, kao aparati za komunikaciju u inoj i
beinoj mrei/maine za prijem, konverziju i prenos
ili regeneraciju glasa, slike ili drugih podataka/ostalo/
ostalo
TV kartice
Mrene kartice
Mrena kartica (network interface card) je komponenta centralne jedinice raunara koja slui za meusobno povezivanje raunara u mrei. Moe biti za povezivanje u inu i beinu mreu.
Mrena kartica se svrstava u zavisnosti od vrste
mree:
beine mree,
a ko su za ine mree u tarifni stav 8517 62 00 99 Carinske tarife, kao aparati za komunikaciju u inoj i
beinoj mrei/maine za prijem, konverziju i prenos
ili regeneraciju glasa, slike ili drugih podataka/ostalo/
ostalo.
Modemske kartice
Modemska kartica (modem, fax modem card) je komponenta centralne jedinice raunara. To je kartica koja
omoguava komuniciranje izmeu raunara telefonskim
linijama ili beino.
TV kartica (TV tuner card) je komponenta centralne

jedinice raunara. To je elektronska kartica koja se ubacuje u raunar i omoguava mu da radi kao televizijski
prijemnik.
TV kartica se svrstava u tarifni stav 8528 71 11 00
Carinske tarife, kao video prijemnici (tjuneri) / u obliku
elektronskih sklopova za ugradnju u maine za automatsku obradu podataka.
Jedinice raunara
Jedinice raunara se pojavljuju esto kao predmet
carinjenja posebno (ne kao deo sistema). Svrstavaju se
sa tarifnom oznakom odgovarajuom za tu jedinicu. Za
njihovo pravilno svrstavanje od znaaja je Napomena 5
(G) uz Glavu 84:
Tarifni broj 8471 ne obuhvata sledee ureaje isporuene zasebno, ak iako ispunjavaju sve uslove date u
prethodnoj napomeni 5. pod (V):
(1) tampae, maine za kopiranje, telefaks maine,
kombinovane meusobno ili ne;
(2) a parate za prenos ili prijem glasa, slika ili drugih podataka ukljuujui aparate za komunikaciju u inoj i
beinoj mrei (kao to su lokalna ili mrea za iroko
podruje);
(3) z vunike i mikrofone;
(4) t elevizijske kamere, digitalne kamere i video kamere
sa rekorderima;
(5) m
onitore i projektore, bez ugraenih ureaja za prijem TV signala.
Uz ove jedinice ili ureaje se obino isporuuje odgovarajui softver (driver) kojim se vri usaglaavanje
rada komponente sa matinom ploom, koji prilikom
19
CARINSKO POSLOVANJE
svrstavanja prati sudbinu jedinice ili ureaja za koji je
namenjen.
Displej jedinice (monitori)
51 (taka 11. odluke koja je objavljena u Sl. glasniku RS,

br. 11/2011).
Treba pomenuti i modele vienamenskih monitora,
koji pored toga to se mogu koristiti za maine za automatsku obradu podataka mogu da emituju i signale sa
drugih ureaja (video plejera, DVD plejera, TV tjunera i
kamkodera). Ovo su takozvani video monitori (video
monitor). O video monitorima je bilo u vie navrata rasprava na HS komitetu SCO.
Tastature
Displej jedinice (monitori) su izlazne jedinice koje slue za vizuelno komuniciranje sa korisnikom. Displej jedinice obezbeuju grafiko prikazivanje procesa obrade.
Detaljno su definisane napomenama uz tarifni broj 8471
deo I, stav D, take od 1-5. Razlikuju se displej jedinice
(monitori) sa katodnom cevi i displej jedinice (monitori)
tipa LCD.
Displej jedinice (monitori) sa katodnom cevi (CRT Cathode Ray Tube display) su ureaji koji mogu da prikau podatke u vizuelnom obliku na ekranu pomou kontrolisanog snopa elektrona.
CRT monitori, nezavisno od toga da li su monohromatski ili u boji, se svrstavaju u tarifni stav 8528 41 00
00 Carinske tarife, kao monitori sa ugraenom katodnom cevi/vrste koja se koristi iskljuivo ili uglavnom za
sisteme za automatsku obradu podataka iz tarifnog broja 8471.
Tastature (keyboard) su ureaji za unoenje podataka u raunar pritiskom na taster, to izaziva generisanje
odgovarajueg koda (ulazne jedinice). Raspored slova
na tastaturi se razlikuje od drave do drave.
Tastature se svrstavaju u tarifni stav 8471 60 60 00
Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu podataka i njihove jedinice/ulazne jedinice/tastature.
Mievi
Mievi (mouse) su ureaji za pokazivanje koji se pokreu rukom po ravnoj povrini, a onda se to kretanje
prenosi u raunar i izaziva odgovarajue pomeranje kursora po ekranu.
Mievi se svrstavaju u tarifni stav 8471 60 70 00 Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu podataka i njihove jedinice/ulazne jedinice/ostalo.
Displej jedinice (monitori) tipa LCD (Liquid Crystal Display) su vrsta displeja sa tenim kristalom. To je poseban
tip ekrana kod kojeg se prikaz postie polarizovanjem
tenog kristalnog materijala, to obezbeuje dobru vidljivost i boju, uz malu potronju.
LCD monitori se svrstavaju u tarifni stav 8528 51 00
00 Carinske tarife, kao ostali monitori sa ugraenom katodnom cevi/ vrste koja se koristi iskljuivo ili uglavnom
za sisteme za automatsku obradu podataka iz tarifnog
broja 8471.
Na 46. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju TFT LCD kolor monitora u tarifni podbroj 8528
20
Komandne palice
CARINSKO POSLOVANJE
Komandna palica (joystick) je ulazni ureaj u obliku
vertikalne palice povezane sa raunarom, koju korisnik
moe da pomera u svim pravcima da bi upravljao akcijama na ekranu, a za potvrivanje neke radnje moe da
upotrebi jedan ili vie tastera. Razliitih su oblika.
tampai
Komandna palica se svrstava u tarifni stav 8471 60

podataka i njihove jedinice/ulazne jedinice/ostalo.
Grafiki tableti
tampai (printer) su izlazni ureaji raunara koji pruaju rezultate obrade u tampanom obliku na papiru ili
odtampanom obrascu. tampai mogu biti crno-beli i
u boji, u zavisnosti od tonera. Oni su razliitog formata i
performansi.
tampai za servere tampe (server printer) su ureaji za tampanje velikog kapaciteta, koje koriste svi raunari u mrei.
Grafiki tablet (tablet) je grafiki ulazni ureaj u obliku elektronske ploe, koji moe da generie digitalne
signale koji predstavljaju taan poloaj svetlosnog pera
dok se pomera po ravnoj povrini.
Tablet se svrstava u tarifni stav 8471 60 70 00 Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu podataka i
njihove jedinice/ulazne jedinice/ostalo.
Na 25. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju grafikih tableta u tarifni podbroj 8471 60 (taka 10. odluke koja je objavljena u Sl. glasniku RS, br.
53/2011).
Skeneri
Skeneri (scannner) su optiki ulazni ureaji, koji omoguuju da se crte, fotografija ili tekst pretvore u kd koji moe da se prikae na ekranu. Razliitog su formata i
kvaliteta.
Skeneri se svrstavaju u tarifni stav 8471 60 70 00 Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu podataka i njihove jedinice/ulazne jedinice/ostalo.
tampai se svrstavaju u tarifni stav 8443 32 10 00

Carinske tarife, kao ostali tampai, maine za kopiranje
i telefaks maine, kombinovane ili ne/ostale koje se mogu povezati na mainu za automatsku obradu podataka
ili na mreu/tampai.
tampai mogu biti kombinovani sa drugim ureajima u cilju obavljanja sloenih funkcija. Ovo su kompleksni ureaji, koji obavljaju istovremeno, pored tampe,
vie funkcija (kopiranje, skeniranje...). Neophodno je,
radi utvrivanja njihove primarne funkcije i time i tanog
utvrivanja njihovog mesta u Carinskoj tarifi, doi do
tehnikih podataka o svakom od njih.
tampai - kopir aparati su sloeni ureaji koji predstavljaju kombinaciju tampaa i kopir aparata.
tampai - kopir aparati svrstavaju se u tarifni stav
8443 31 80 90 Carinske tarife, kao ostali tampai, ma
21
CARINSKO POSLOVANJE
ine za kopiranje i telefaks maine, kombinovane ili ne/
maine koje vre dve ili vie funkcija tampanja, kopiranja ili telefaks prenosa, sposobne za povezivanje na mainu za automatsku obradu podataka ili na mreu/ostale.
tampai - skeneri su sloeni ureaji koji predstavljaju kombinaciju tampaa i skenera (funkcija tampaa
primarna).
stavaju se u tarifni stav 8443 31 80 10 Carinske tarife, kao

ostali tampai, maine za kopiranje i telefaks maine,
kombinovane ili ne/maine koje vre dve ili vie funkcija tampanja, kopiranja ili telefaks prenosa, sposobne
za povezivanje na mainu za automatsku obradu podataka ili na mreu/maine koje vre funkciju kopiranja i
telefaks prenosa a koje ne mogu da iskopiraju vie od
12 monohromatskih stranica u minuti, sa ili bez funkcije
tampanja.
tampai - skeneri svrstavaju se u tarifni stav 8443

32 10 00 Carinske tarife, kao ostali tampai, maine za
kopiranje i telefaks maine, kombinovane ili ne/ostale
koje se mogu povezati na mainu za automatsku obradu
podataka ili na mreu/tampai.
Kasete sa tonerom
tampai - faks ureaji su sloeni ureaji koji predstavljaju kombinaciju tampaa i faks ureaja. Ukoliko je
funkcija faks ureaja primarna, svrstavaju se u tarifni
stav 8443 32 30 00 Carinske tarife, kao ostali tampai,
maine za kopiranje i telefaks maine, kombinovane ili
ne/ostale koje se mogu povezati na mainu za automatsku obradu podataka ili na mreu/telefaks maine.
Ukoliko je funkcija tampaa primarna, svrstavaju
se u tarifni stav 8443 32 10 00 Carinske tarife, kao ostali
tampai, maine za kopiranje i telefaks maine, kombinovane ili ne/ostale koje se mogu povezati na mainu za
automatsku obradu podataka ili na mreu/ tampai.
Multifunkcionalni ureaji koji predstavljaju kombinaciju tampaa, skenera, faks ureaja i kopir aparata
su sloeni ureaji za kompleksnu kancelarijsku upotrebu. Ovo su ureaji kod kojih je potrebno jasno odrediti
primarnu funkciju. Ukoliko su sve funkcije ravnopravne primenjuje se Osnovno pravilo 3 pod (v) i ureaj
svrstava u tarifni stav poslednji po redu. Mogu raditi
u vezi sa mainom za automatsku obradu podataka ili
samostalno.
Primer: multifunkcionalni ureaji koji su kombinacija
tampaa, skenera, faks ureaja i kopir aparata, a koji
imaju obim kopiranja manje od 12 stranica u minutu, svr-
22
Kasete sa tonerom za tampae (cartridges) mogu

prema punjenju biti: za crno-bele tampae ili za tampae u boji. Razlikuju se i po obliku u zavisnosti od tampaa u koji se ugrauju (npr. klasini toneri za laserske
tampae i toneri za inject tampae).
Kasete sa tonerom za tampae (bez obzira na punjenje) sa glavom za tampanje se svrstavaju u okviru
tarifnog podbroja 8443 99 Carinske tarife, kao maine
za tampanje/delovi/ostalo.
Ploteri
CARINSKO POSLOVANJE
Ploteri (plotter) su izlazni ureaji za prevoenje podataka iz raunara u grafiki oblik na papir ili slian medijum, pomou pera ili olovke pod kontrolom centralnog
procesora. Mogu biti crno-beli i u boji, razliitog formata
i performansi.
Ploteri mogu biti sa perima i termalni.
Ploteri se svrstavaju u tarifni stav 9017 10 00 00
Carinske tarife, kao aparati za crtanje/ukljuujui i
automatske.
Eksterne optike memorijske jedinice
ZIP jedinica, eksterna
ZIP jedinica (ZIP drive) je ureaj za komprimovanje,

pakovanje podataka i arhiviranje datoteka. U ovom sluaju to je eksterni ureaj raunara.
ZIP jedinica se svrstava u tarifni stav 8471 70 98 00
Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu podataka i njihove jedinice/memorijske jedinice/ostale.
ita kartica
U ovu grupu eksternih jedinica raunara spadaju:
C
D ita (CD - ROM drive, CD - R drive, CD Recordable
drive, CD Player)
C
D pisa (CD - RW drive, CD - Rewritable drive, CD - R/RW
drive CD Burner, CD Recorder)
D
VD ita (DVD - ROM drive, DVD - R drive, DVD Recordable drive, DVD Player)
D
VD pisa (DVD - RW drive, DVD - Rewritable drive)
k ombinovani CD pisa + DVD ita (CD - R/RW + DVD - R
drive)
k ombinovani CD/DVD ita (CD - RW + DVD - RW drive)
Eksterne optike memorijske jedinice se svrstavaju
u tarifnu oznaku 8471 70 30 00 Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu podataka i njihove jedinice/
memorijske jedinice/ostale/sa diskom/optike, ukljuujui magnetno optike.
Na 25. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju eksternih CD itaa /pisaa (CD R/RW drive) u tarifni podbroj 8471 70 (taka 11. odluke koja je objavljena u
Sl. glasniku RS, br. 53/2011).
Disketna jedinica, eksterna
Disketna jedinica eksterna (floppy disk drive) je ulazno - izlazni ureaj raunara. On oitava podatke sa diskete ili ih na njih upisuje.
Eksterni flopi disk se svrstava u tarifni stav 8471 70
podataka i njihove jedinice/memorijske jedinice/ostale.
ita kartica je eksterni ureaj koji se koristi za oitavanje podataka sa razliitih kartica.
Ovaj ureaj se svrstava u tarifni stav 8471 70 98 00
Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu podataka i njihove jedinice/memorijske jedinice/ostale.
Habovi
Habovi (hub) su ureaji koji predstavljaju vorite u mrei raunara. To je ini koncentrator za vie
prikljuaka.
Habovi se svrstavaju u tarifni stav 8517 62 00 99 Carinske tarife, kao aparati za komunikaciju u inoj mrei/
maine za prijem, konverziju i prenos ili regeneraciju glasa, slike ili drugih podataka/ostalo/ostalo.
Na 25. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju habova u tarifni podbroj 8517 62 (taka 16. odluke
koja je objavljena u Sl. glasniku RS, br. 53/2011).
23
CARINSKO POSLOVANJE
Ruteri
Ruter (router) je mreni ureaj pomou koga se digitalni podaci primljeni iz razliitih izvora usmeravaju na odgovarajua odredita.
Na 25. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju rutera u tarifni podbroj 8517 62 (taka 14. odluke
koja je objavljena u Sl. glasniku RS, br. 53/2011).
Eksterni disk
Eksterni disk (external disc, storage bird) je ureaj za

komprimovanje, pakovanje podataka i arhiviranje datoteka i podataka svih vrsta (bilo da se radi o podacima, slikama, filmovima i zvuku), kao i za njihovu laku razmenu
izmeu raunara. Razliitih su performansi i kapaciteta,
koji idu od 20 do 40 GB i vie.
Eksterni disk se svrstava u tarifni stav 8471 70 70 00
Carinske tarife, kao maine za automatsku obradu podataka i njihove jedinice/memorijske jedinice/ostale/sa
diskom/ostale.
UPS
Ruteri se svrstavaju u zavisnosti od vrste mree:

beine mree,
a ko su za ine mree u tarifni stav 8517 62 00 99 Carinske tarife, kao aparati za komunikaciju u inoj mrei/maine za prijem, konverziju i prenos ili regeneraciju
glasa, slike ili drugih podataka/ostalo/ostalo
USB drive
UPS (Uninterruptable Power Supply) je ureaj za neprekidno napajanje raunara. Omoguava nesmetan rad
raunara, za izvesno vreme, ak i kada doe do pada napona u mrei.
UPS se svrstava u tarifni stav 8504 40 30 90 Carinske
tarife, kao statiki konvertori (pretvarai)/za maine za
automatsku obradu podataka/ostali.
Na 40. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju pomonog napajanja u tarifni podbroj 8504 40
(take 17. I 18. odluke koja je objavljena u Sl. glasniku
RS, br. 2/2011).
USB web kamera

USB drive (memory bird) je vrsta memorijskog medijuma za raunare, razliitih kapaciteta koji se kreu od
512 MB do 16 GB ili vie.
USB drive se svrstava u tarifni stav 8523 51 10 00
Carinske tarife, kao poluprovodnike podloge/postojane poluprovodnike memorije nezavisne od elektrine
energije/nesnimljene.
Na 29. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju ovog proizvoda u tarifni podbroj 8523 51 (taka 23.
24
USB web kamera je ureaj za video komunikaciju

raunara.
USB web kamera se svrstava u tarifni stav 8525 80
30 00 Carinske tarife, kao digitalne kamere.
CARINSKO POSLOVANJE
Projektori
ako je vie zvunika u zvunoj kutiji, svrstava se u tarifni stav 8518 22 00 90 Carinske tarife, kao zvunici,
ukljuujui i zvunike u zvunim kutijama/zvune kutije sa vie zvunika/ostale.
Mikrofoni za raunare
Projektori su ureaji za projekcije slika (pokretnih i
nepokretnih) formiranih u nekom programu na raunaru, na platno.
Projektori se svrstavaju u tarifni stav 8528 61 00 00
Carinske tarife, kao projektori/vrste koja se koristi iskljuivo ili uglavnom za sisteme za automatsku obradu podataka iz tarifnog broja 8471.
Treba pomenuti i multimedijalne projektore koji se
svrstavaju u tarifni stav 8528 69 10 00 Carinske tarife,
kao projektori/ostali/koji rade pomou ravnog displeja
(npr. ureaj sa tenim kristalima) sposobni da prikau digitalnu informaciju generisanu mainom za automatsku
obradu podataka.
Mikrofoni za raunare su deo zvunog sistema za raunare. Razliitog su kvaliteta i performansi.
Baterije za notebook raunare

Mikrofoni za raunare se svrstavaju u tarifni stav
8518 10 95 90 Carinske tarife, kao mikrofoni/ostali.
Baterije za notebook raunare su smetene unutar
notebook raunara. To su specijalni statiki konvertori
(pretvarai) koji se koriste kao jedinice za napajanje za
maine za automatsku obradu podataka.
Baterije za notebook raunare se svrstavaju u tarifni
stav 8507 80 00 90 Carinske tarife, kao elektrini akumulatori/ostali akumulatori/ostali.
Zvunici za raunare
Zvunici su deo zvunog sistema za raunare. Razliitog su kvaliteta i performansi.

Zvunici se svrstavaju na dva naina, prema broju
zvunika u zvunim kutijama:
a ko je zvuna kutija sa jednim zvunikom, svrstava se
u tarifni stav 8518 21 00 90 Carinske tarife, kao zvunici, ukljuujui i zvunike u zvunim kutijama/zvune
kutije sa jednim zvunikom/ostale,
Slualice za raunare
Slualice za raunar su deo zvunog sistema za raunare. Razliitog su kvaliteta i performansi.

Slualice za raunar se svrstavaju u tarifni stav 8518
30 95 90 Carinske tarife, kao slualice/ostale.
Poseban sluaj su slualice sa mikrofonom, koje su
najee korien deo zvunog sistema za raunare.
Slualice sa mikrofonom, se svrstavaju u tarifni stav
8518 30 95 90 Carinske tarife, kao slualice, ukljuujui
kombinovane sa mikrofonom/ostale.
Ispravljai
25
CARINSKO POSLOVANJE
Ispravljai (AC adapter) su ureaji koji omoguavaju
meusobno povezivanje ureaja razliitih karakteristika
(ulazna naizmenina struja se prilagoava potroau npr. notebook raunaru).
Ispravljai se svrstavaju u tarifni stav 8504 40 82
90 Carinske tarife, kao statiki konvertori (pretvarai)/
ispravljai/ostali.
Diskete
Diskete (floppy disc) su memorijski medijumi za raunare, na koje mogu da se upisuju razliiti podaci. Veliine su 3 i razliitih kapaciteta. Nisu vie u masovnoj
upotrebi.
Diskete se svrstavaju na vie naina:
a ko je disketa nesnimljena, (ukljuujui i formatirana), svrstava se u tarifni stav 8523 29 15 00 magnetne
podloge/ostale/nesnimljene,
a ko je disketa sa snimljenim podacima u zavisnosti od
vrste podataka, svrstava se u tarifni stav 8523 29 31 00,
8523 29 33 00 i 8523 29 39 00.
a ko je kompakt disk nesnimljen, svrstava se prema

kapacitetu u tarifni stav:
-8
523 41 10 00 Carinske tarife, kao: optike podloge: nesnimljene: diskovi za sisteme koji rade na principu laserskog sistema oitavanja, kapaciteta snimanja ne preko
900 MV, osim prepisivih,
-8
523 41 90 00 Carinske tarife, kao: optike podloge: nesnimljene: ostale;
a ko je kompakt disk sa snimljenim podacima u zavisnosti od vrste podataka, svrstava se u tarifni stav
8523 49 25 00, 8523 49 31 00, 8523 49 39 00, 8523 49 45
00 Carinske tarife, kao optike podloge/ostali/diskovi
za sisteme koji rade na principu laserskog oitavanja/...
Na 24. sednici HS komiteta (odluke koja je objavljena
u Sl. glasniku RS, br. 79/2011) donete su sledee odluke
o svrstavanju u tarifni podbroj 8523 49:
C
D koji sadri softverski program nazvan Windows
98, a takoe sadre zvuk i slike (taka 15),
C
D koji sadri enciklopediju pod nazivom Encarta
99, a takoe sadre zvuk i slike (taka 16),
C
D koji sadri zabavnu igricu pod nazivom Fly Simulator, a takoe sadre zvuk i slike (taka 17).
Digitalni video diskovi
Kompakt diskovi
Kompakt diskovi (CD - compact disc) su mali diskovi

za raunare koji sadre digitalne podatke (muzika, slika,
tekst i zvuk) koji mogu da se itaju samo pomou laserskih zraka.
Razlikujemo nekoliko vrsta:
u
pisivi kompakt disk CD-R (Recordable) na koji podaci
mogu da se snime samo jednom,
izbrisivi kompakt disk CD-E (Erasable) koji omoguava
izmenu podataka,
k ompakt disk CD-R/E (Recordable & Erasable) na koji se
snima i sa koga se brie,
p
repisivi kompakt disk CD-RW (Rewritable) je kompakt disk sa mogunou ponovnog upisa. Mogu da
se unose sadraji vie puta. Menja disketu, veeg je
kapaciteta i mnogo bri.
Kompakt diskovi svrstavaju na vie naina:
26
Digitalni video diskovi (DVD - Digital Versatile Disk)

su digitalni vienamenski diskovi, koji prihvataju video,
audio i tekstualne podatke, a odlikuju se veim kapacitetom i veom brzinom nego kompakt diskovi.
Razlikujemo nekoliko vrsta:
u
pisivi digitalni video disk DVD - R (DVD Recordable)
na koji podaci mogu da se snime samo jednom,
izbrisivi digitalni video disk DVD - E (DVD Erasable) koji
omoguava viekratno snimanje,
p
repisivi DVD - RW (DVD Rewritable) je digitalni video
disk na koji moe da se snima vie puta.
DVD diskovi se svrstavaju na vie naina:
a ko je nesnimljen, svrstava se u tarifni stav:
-8
523 41 30 00 Carinske tarife, kao: optike podloge:
nesnimljene: diskovi za sisteme koji rade na principu laserskog sistema oitavanja, kapaciteta snimanja preko
900 MV, 18GB, osim prepisivih, ili
-8
523 41 90 00 Carinske tarife, kao: optike podloge: nesnimljene: ostale
CARINSKO POSLOVANJE
a ko je sa snimljenim podacima, svrstava se u tarifni
stav 8523 49 51 00 Carinske tarife, kao optike podloge/ostali/DVD diskovi.
Kartice sa fle memorijom
Kablovi za raunare
Kartice sa fle memorijom (flesh memory card, fle
memorije) su vrsta trajne memorije, najee u obliku
kartica, koja se koristi kao dopuna memorije raznih aparata i ureaja.
Ovde razlikujemo nekoliko vrsta kablova.
Kablovi za napajanje raunara su kablovi koji imaju
funkciju napajanja raunara, centralne jedinice raunara
ili ulaznih, izlaznih i perifernih jedinica.
Mreni kablovi su kablovi sa konektorima koji spajaju
raunare i ureaje unutar jedne ili vie mrea.
Kartice sa fle memorijom se svrstavaju u tarifni

stav 8523 51 00 00 Carinske tarife, kao pripremljene nesnimljene podloge za snimanje zvuka ili slina snimanja
drugih fenomena/ostalo.
Na 49. sednici HS komiteta doneta je Odluka o svrstavanju fle memorija u tarifni podbroj 8523 51 (taka 16
Zatita za raunare i njihove jedinice
Kablovi za meusobno povezivanje komponenti raunara su razliiti u zavisnosti od komponenti koje spajaju i vrsti prikljuaka (konektora). Mogu spajati komponente unutar centralne jedinice raunara ili ulazne, izlazne i periferne jedinice sa raunarom.
Zatitne torbe, navlake i koferi za raunare i njihove

jedinice imaju funkciju zatite raunara, njihovih komponenti i ureaja.
Zatitne torbe, navlake i koferi svrstavaju se prema
materijalu od koga su izraeni u okviru tarifnog broja
4202 Carinske tarife.
Kablovi za raunare se svrstavaju u tarifni stav 8544

42 90 00 Carinske tarife, kao ostali elektrini provodnici
za napone ne preko 1000V/sa konektorima/ostali.
Samo u sluaju ukoliko se isporuuju zajedno sa raunarom (notebook, netbook, tablet) svrstavaju se zajedno
sa njim u tarifnu oznaku 8471 30 00 00. Isti princip vai
i za zatitne futrole eksternih komponenata raunara kada se isporuuju zajedno sa njima svrstavaju se u njihovi odgovarajuu tarifnu oznaku.
Nadica Pantovi
27

O IZUZIMANJU ODREENE ROBE
OD PLAANJA CARINSKIH DABINA
Izuzima se od plaanja carinskih dabina uvoz jestivog suncokretovog ulja
iz tarifne oznake 1512 19 90 00 u koliini od 20.000 tona
adi otklanjanja poremeaja u snabdevanju trita

jestivim suncokretovim uljem, Vlada Republike
Srbije je donela Odluku o izuzimanju odreene
robe od plaanja carinskih dabina (Sl. glasnik RS,
br. 96/2012, stupila na snagu 6.10.2012. godine - dalje:
Odluka).
Odluka e vaiti est meseci od dana stupanja na snagu, odnosno do 6.4.2013. godine.
Ovom odlukom izuzima se od plaanja carinskih dabina uvoz jestivog suncokretovog ulja iz tarifne oznake
1512 19 90 00 u koliini od 20.000 tona.
Tatjana Stani
KOMENTAR DOPUNA ODLUKE O USLOVIMA I

NAINU ZA SMANJENJE CARINSKIH DABINA
NA ODREENU ROBU, ODNOSNO ZA
IZUZIMANJE ODREENE ROBE OD PLAANJA
CARINSKIH DABINA U 2012. GODINI
Za 15 novih tarifnih oznaka iz glave 72 Carinske tarife u koje se svrstavaju

toplovaljani i hladnovaljani pljosnati proizvodi od gvoa ili nelegiranog elika
se odobrava uvoz po snienoj stopi carine u visini od 0%
rema odredbi lana 30. stav 6. Carinskog zakona

(Sl. glasnik RS, br. 18/2010), Vlada propisuje uslove, postupak i nain primene autonomnih mera za
robu koja se ne proizvodi u Republici Srbiji ili se ne proizvodi u dovoljnim koliinama ili ne zadovoljava potrebe
domae privrede i trita.
28
Odlukom o dopunama Odluke o uslovima i nainu za

smanjenje carinskih dabina na odreenu robu, odnosno
za izuzimanje odreene robe od plaanja carinskih dabina u 2012. godini (Sl. glasnik RS, br. 98/2012, stupila na
snagu 13.10.2012. godine) je u spisak robe u taki 2. Odluke o uslovima i nainu za smanjenje carinskih dabina

na odreenu robu, odnosno za izuzimanje odreene robe
od plaanja carinskih dabina u 2012. godini (Sl. glasnik
RS, br. 97/2011, 10/2012 i 15/2012 - dalje: Odluka) uvedeno
15 novih tarifnih oznaka iz glave 72 Carinske tarife u koje
se svrstavaju toplovaljani i hladnovaljani pljosnati proizvodi od gvoa ili nelegiranog elika, za koje se odobrava uvoz po snienoj stopi carine u visini od 0%.
Donoenjem ove mere uvaene su inicijative Privredne komore Srbije, Asocijacije industrije elika i Kluba privrednika Srbije koje zastupaju interese domaih proizvoaa elika.
Naime, nakon prestanka sa radom elezare iz Smedereva, u ijem su se proizvodnom programu nalazili po-
menuti limovi, privredna drutva nailaze na velike tekoe u tekuem poslovanju iz razloga to su primorani da
iste uvoze. Uvozom ovih materijala trokovi proizvodnje
se enormno uveavaju i dodatno su optereeni carinskim dabinama (2% i 4% iz zemalja EU odakle se materijali prvenstveno uvoze), trokovima uvoza i transporta
repromaterijala.
Iz tog razloga doneta je privremena mera snienja stopa carine, kako bi se prevaziao period do uspostavljanja
proizvodnje elezare iz Smedereva i na taj nain omoguilo domaim proizvoaima nesmetano obavljanje
proizvodnje i potovanje rokova isporuke u skladu sa ve
zakljuenim ugovorima sa kupcima u zemlji i inostranstvu.
U narednoj tabeli prikazane su tarifne oznake koje su obuhvaene Odlukom o dopunama Odluke.
Tarifna oznaka
7208 10 00 90
7208 36 00 00
7208 37 00 00
7208 38 00 00
7208 39 00 00
7208 52 99 00
7208 53 90 00
7208 54 00 00
7209 15 00 00
7209 16 90 90
7209 17 90 99
7209 18 91 90
7209 27 90 90
Naimenovanje
Toplo valjani pljosnati proizvodi od gvoa ili nelegiranog elika, irine 600 mm ili vee, neplatirani ili
neprevueni: U koturovima, samo toplo valjani, sa arama u reljefu: ostali
neprevueni: Ostali, u koturovima, samo toplo valjani: debljine preko 10 mm
neprevueni: Ostali, u koturovima, samo toplo valjani: debljine 4,75 mm, ali ne preko 10 mm
neprevueni: Ostali, u koturovima, samo toplo valjani: debljine 3 mm i vee, ali manje od 4,75 mm
neprevueni: Ostali, u koturovima, samo toplo valjani: debljine manje od 3 mm
neprevueni: Ostali, nenamotani (table), samo toplo valjani: debljine 4,75 mm, ali ne preko 10 mm:
ostali, irine: manje od 2050 mm
neprevueni: Ostali, nenamotani (table), samo toplo valjani: debljine 3 mm i vee, ali manje od 4,75
mm: ostali
neprevueni: Ostali, nenamotani (table), samo toplo valjani: debljine manje od 3 mm
Pljosnati valjani proizvodi, od gvoa ili nelegiranog elika, irine 600 mm ili vee, hladno valjani
(hladno redukovani), neplatirani i neprevueni: U koturovima, samo hladno valjani (hladno redukovani): debljine 3 mm i vee
(hladno redukovani), neplatirani i neprevueni: U koturovima, samo hladno valjani (hladno redukovani): debljine preko 1 mm, ali manje od 3 mm: ostali: ostali
(hladno redukovani), neplatirani i neprevueni: U koturovima, samo hladno valjani (hladno redukovani): debljine 0,5 mm, ali ne preko 1 mm: ostali: ostali: ostali
(hladno redukovani), neplatirani i neprevueni: U koturovima, samo hladno valjani (hladno redukovani): debljine manje od 0,5 mm: ostali: debljine 0,35 mm ili vee, ali manje od 0,5 mm: ostali
(hladno redukovani), neplatirani i neprevueni: Nenamotani (u tablama), samo hladno valjani (hladno
redukovani): debljine 0,5 mm, ali ne preko 1 mm: ostali: ostali
29
Tarifna oznaka
Naimenovanje
Pljosnati valjani proizvodi, od gvoa ili nelegiranog elika, irine manje od 600 mm, neplatirani i
neprevueni: Samo hladno valjani (hladno redukovani): sa sadrajem ugljenika po masi manjim od
0,25%: ostali: debljine 0,35 mm i vee
Profili od gvoa ili nelegiranog elika: Profili samo hladno dobijeni ili hladno dovreni: dobijeni iz
pljosnatih valjanih proizvoda: C, L, U, Z, omega ili profili sa prorezom".
7211 23 30 00
7216 61 10 00
Pregled novih tarifnih oznaka sa podacima o stopama carine propisane Zakonom o Carinskoj tarifi i stopama
carine koje se primenjuju sa zemljama sa kojima Republika Srbije ima zakljuene sporazume o slobodnoj trgovini
Tarifna oznaka
7208 10 00 90
7208 36 00 00
7208 37 00 00
7208 38 00 00
7208 39 00 00
7208 52 99 00
7208 53 90 00
7208 54 00 00
7209 15 00 00
7209 16 90 90
7209 17 90 99
7209 18 91 90
7209 27 90 90
7211 23 30 00
7216 61 10 00
Zakon o Carinskoj
tarifi
10
10
10
10
10
10
10
10
5
10
10
10
10
10
10
Stope carine u %
Sporazumi o slobodnoj trgovini

Primenjena*
EFTA 2012
CEFTA, RF, BY, KZ, TU 2012
4
0
6
4
0
6
4.00
4
0
6
4.71
4
0
6
4.38
2
0
4
3.98
4
0
6
3.34
4
0
6
3.34
4
0
6
4.48
2
0
3
4
0
6
2.70
4
0
6
2.82
4
0
6
4.03
4
0
6
1.73
4
0
6
3.66
4
0
6
3.36
* Odnos naplaene carine za odreenu robu i uvezena vrednost te robe
Odluka
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
0
Lidija Nenadovi

I DOPUNA ZAKONA O AKCIZAMA
arodna skuptina Republike Srbije usvojila je

Zakon o izmenama i dopunama Zakona o akcizama (Sl. glasnik RS, br. 93/2012 - dalje: Izmene
zakona), koji je stupio na snagu 1. oktobra 2012. godine. Izmenama zakona vre se izmene i dopune Zakon o
akcizama (Sl. glasnik RS, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002,
43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005,
101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010,
43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklaeni din. izn., 43/2012 - odluka i 76/2012 - odluka).
30
Osnovni razlozi za izmenu

Zakona o akcizama
Osnovni razlozi za donoenje ovog zakona su dalja
postepena harmonizacija akcizne politike sa propisima
i standardima Evropske unije i obezbeivanje stabilnijeg
priliva sredstava od akciza na derivate nafte, cigarete i
kafu u republiki budet. Izmenama zakona proiruje se
predmet oporezivanja akcizom, posebno kada se radi o

derivatima nafte i kafe, vri se promena strukture oporezivanja akcizom cigareta, na drugaiji nain se ostvaruje pravo na refakciju plaene akcize na derivate nafte,
a sve u cilju smanjenja pojave sive ekonomije u prometu
akciznih proizvoda, posebno derivata nafte, i samim tim,
obezbeivanja stabilnijeg priliva sredstava od akciza u
republiki budet.
Harmonizacija akcizne politike ispoljava se, pre svega, u daljem usaglaavanju sa sistemom oporezivanja
akcizom derivata nafte u Evropskoj uniji sa Direktivom o
restruktuiranju osnova Zajednice za oporezivanje energenata i elektrine energije 2003/96/EZ od 27. oktobra
2003. godine (Council Directive 2003/96/EC of 27 October
2003 restructuring the Community framework for the
taxation of energy products and electricity) i Direktivom
Saveta 2011/64/EU od 21. juna 2011. godine o strukturi i
akciznim stopama koje se primenjuju na duvanske preraevine od 1. januara 2011. godine - kodifikacija (Council
Directive 2011/64/EU of 21 June 2011 on the structure and
rates of excise duty applied on manufactured tobacco
- codification).
Takoe, u cilju preciziranja predmeta oporezivanja
akcizom, ovim zakonom vri se povezivanje akciznih
proizvoda sa tarifnim oznakama nomenklature Carinske
tarife.
Izmenama zakona propisuju se iznosi akcize na derivate nafte - motorne benzine u zavisnosti od vrste i kvaliteta motornih benzina (olovni i bezolovni benzin), a to
je u saglasnost sa pomenutom Direktivom 2003/96/EZ.
Predmet oporezivanja akcizom su i gasna ulja iz tarifne
oznake nomenklature CT: 2710 19 43 00, 2710 19 46 00,
2710 19 47 00, 2710 19 48 00, 2710 20 11 00, 2710 20 15 00,
2710 20 17 00 i 2710 20 19 00 u koje spada dizel gorivo i ulje
za loenje. Takoe, Izmenama zakona propisuje se da se
na drugaiji nain regulie oporezivanje akcizom tenog
naftnog gasa. Naime, do sada vaeim zakonskim reenjem predmet oporezivanja akcizom bio je samo teni
naftni gas za pogon motornih vozila, a obveznik akcize
bio je prodavac tenog naftnog gasa. Izmenama zakona
propisuje se da se akcizom oporezuje teni naftni gas
(tarifne oznake nomenklature CT: 2711 12 11 00 do 2711 19
00 00), a ne samo TNG za pogon motornih vozila. S tim
u vezi, propisuje se da je obveznik akcize proizvoa,
odnosno uvoznik ovog akciznog proizvoda. Pored toga,
propisuje se da se zakonom definiu vrste ostalih derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju
raspon destilacije do 380C, koji su predmet oporezivanja akcizom, to je do sada bilo regulisano Pravilnikom o
Listi ostalih derivata nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380C (Sl. glasnik RS,
br. 4/2012 i 53/2012).
U cilju spreavanja pojave nelegalnog prometa derivata nafte, propisuje se da se na sve derivate nafte koji
su predmet oporezivanja akcizom (osim derivata nafte
za koje je zakonom propisano osloboenje od plaanja
akcize), obraunava i plaa akciza u punom iznosu, a da
u zavisnosti od namene korienja pojedinih derivata
nafte, kupac - krajnji korisnik koji derivate nafte koristi

za transportne svrhe, ukljuujui i prevoz tereta u unutranjem renom saobraaju, industrijske i poljoprivredne svrhe, odnosno za grejanje, moe ostvariti refakciju
plaene akcize na te derivate do zakonom propisanog
iznosa, pod uslovom da te derivate nafte nabavlja od
uvoznika, proizvoaa, odnosno ovlaenog distributera tih derivata nafte i da je na te derivate nafte uvoznik,
odnosno proizvoa platio propisani iznos akcize, a
kada se ovi derivati nafte prodaju kupcu - krajnjem korisniku preko ovlaenog distributera tih derivata nafte, kupac - krajnji korisnik ostvaruje pravo na refakciju
plaene akcize pod uslovom da poseduje fiskalni iseak,
odnosno raun da je platio te derivate nafte. S tim u vezi,
propisuje se da se podzakonskim aktom blie uredi nain
i postupak ostvarivanja prava na refakciju akcize.
U cilju poveanja ukupnog akciznog optereenja cigareta, a imajui u vidu da prema optem pravilu Direktive
Saveta broj 2011/64 od 21. juna 2011. godine, ukupno akcizno optereenje (specifina akciza + ad valorem akciza)
ne sme biti ispod 57% maloprodajne cene jedne paklice cigareta u kategoriji prosene ponderisane maloprodajne
cene cigareta i da ukupna akciza ne moe biti nia od 64
na 1000 komada cigareta u kategoriji prosene ponderisane maloprodajne cene, ovim zakonom, propisuje se
poveanje specifine komponente akcize, po periodima
primene, pri emu se smanjuje ad valorem komponenta akcize nezavisno od perioda primene. Takoe, u cilju
transparentnosti svih obaveza koji se nameu poreskim
obveznicima, u smislu ukidanja tzv: parafiskalnih nameta, ovim zakonom propisuje se da se iznos posebne
naknade propisane Zakonom o duvanu (Sl. glasnik RS,
br. 101/2005, 90/2007, 95/2010, 36/2011, 6/2012 - usklaeni
izn., 69/2012 - usklaeni izn. i 93/2012), tzv: budetskog
dinara integrie u specifinu komponentu akcize na cigarete (poslednji usklaeni iznos posebne naknade iz januara 2012. godine iznosi 1,66 dinara po svakoj paklici cigareta). Pored toga, propisuje se da se iznos minimalne
akcize od 1. oktobra 2012. godine do kraja januara 2013.
godine utvrdi u apsolutnom iznosu od 76,00 din/pak. Takoe, propisuje se obaveza obveznicima akcize na cigarete da prilikom promene iznosa akcize na cigarete, kao
i promene minimalne akcize, popiu zalihe cigareta i da
za odreenu koliinu cigareta obraunaju i plate akcizu.
Na ovaj nain stvorie se uslovi za dalje obezbeenje poveanja prihoda od akcize na cigarete, s obzirom da bi
budetski prihod u velikoj meri bio nezavisan od cenovne
politike proizvoaa, odnosno uvoznika cigareta. Istovremeno, na ovaj nain, trite se titi od jeftinijih cigareta loeg kvaliteta, ime se utie na smanjenje potronje
cigareta i sprovodi Okvirna konvencija o kontroli duvana.
Pored toga, propisuje se drugaiji nain oporezivanja
akcizom kafe. Dosadanjim zakonskim reenjem bilo je
propisano da se na kafu pri uvozu (sirovu, prenu, mlevenu i ekstrakt kafe) obraunava i plaa akciza na osnovicu
koju ini vrednost kafe utvrena po carinskim propisima,
uveana za iznos carine i drugih uvoznih dabina. Izme
31

nama zakona propisuje se da se akciza na kafu pri uvozu
plaa u specifinom iznosu na jedan kilogram neto mase, i to na: neprenu kafu; prenu kafu; ljuspice i opne od
kafe i ekstrakte, esencije i koncentrate od kafe, a da se
akciza na ostale vrste kafa plaa za jedan kilogram neto
mase kafe sadrane u gotovom proizvodu.
Takoe, vri se i preciziranje pojedinih odredaba zakona u cilju adekvatnije primene istog.
ciznog skladita mogao je u akciznom skladitu samo da

skladiti, prima ili otprema proizvode pod reimom odloenog obraunavanja i plaanja akcize, a od 1. oktobra
2012. godine proizvoa akciznih proizvoda moe u akciznom skladitu i da proizvodi akcizne proizvode.
Najvanija zakonska reenja
Proirenje predmeta
oporezivanja i promena iznosa
akcize na derivate nafte
Izmenama zakona izvrena je izmena lana 1a Zakona

o akcizama, tako da od dana stupanja na snagu Izmena
zakona, proizvoa akciznih proizvoda moe u akciznom
skladitu i da proizvodi akcizne proizvode. Naime do
stupanja na snagu Izmena zakona ovlaeni dralac ak-
Zakonom je izvrena izmena lana 9. Zakona o akcizama u smislu da se istim propisuju derivati nafte koji su
predmet oporezivanja akcizom, kao i iznosi akcize na te
derivate nafte. Derivati nafte koji su predmet oporezivanja akcizom, kao i iznosi akcize na te derivate nafte jesu:
1) o
lovni benzin (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 12 51 00 i 2710 12 59 00)
- do sada vaei iznos akcize na sve vrste motornog benzina
2) b
ezolovni benzin (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 12 41 00, 2710 12 45 00, 2710 12 49 00 i
2710 20 90 11)
- do sada vaei iznos akcize na sve vrste motornog benzina
3) g
asna ulja (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 19 43 00, 2710 19 46 00, 2710 19 47 00, 2710 19
48 00, 2710 20 11 00, 2710 20 15 00, 2710 20 17 00 i 2710 20 19 00)
- do sada vaei iznos akcize na sve vrste dizel goriva
Napominjemo da u gasna ulja spadaju dizel gorivo i ulje za loenje.
4) kerozin (tarifne oznake nomenklature CT: 2710 19 21 00 i 2710 19 25 00)
- do sada vaei iznos akcize
5) teni naftni gas (tarifne oznake nomenklature CT: 2711 12 11 00 do 2711 19 00 00)
- do sada vaei iznos akcize na TNG za pogon motornih vozila
6) o
stali derivati nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380C
(tarifne oznake nomenklature CT: 2710 12 11 00, 2710 12 15 00, 2710 12 21 00, 2710 12 25 00, 2710 12
90 00, 2710 19 11 00, 2710 19 15 00, 2710 19 29 00, 2710 19 31 00, 2710 19 35 00, 2710 19 99 00, 2710
20 90 19 i 2710 20 90 99)
- do sada vaei iznos akcize
Aditivi i ekstenderi koji su kao

takvi deklarisani za dodavanje
u pogonska goriva su predmet
oporezivanja akcizom
Pored toga, Izmenama zakona propisuje se da se akciza plaa i na aditive i ekstendere koji su kao takvi deklarisani za dodavanje u pogonska goriva. Akciza za aditive
i ekstendere koji su dodati derivatima nafte jednaka je
akcizi propisanoj za derivate nafte kojem su dodati, tako da se na svaki proizvod koji se stavlja u promet kao
aditiv ili ekstender derivatima nafte plaa akciza kao da
se radi o derivatima nafte. Pored toga, propisuje se da
32
55,00 din/lit;
49,60 din/lit
49,60 din/lit;
49,60 din/lit
42,00 din/lit;
37,07 din/lit
62,00 din/kg;
57,07 din/kg
30,00 din/kg;
19,21 din/kg
62,00 din/kg
57,07 din/kg
ministar nadlean za poslove finansija i ministar nadlean za poslove energetike objavljuju listu aditiva, odnosno ekstendera.
Izmenama zakona se propisuje da se na biogoriva
koja su tena ili gasovita goriva za pogon motornih vozila proizvedena iz biomase ne obraunava se i ne plaa
akciza.
Napominjemo da je izvreno brisanje odredbe koja
regulie da je obveznik akcize pravno lice, odnosno preduzetnik koji proda teni naftni gas krajnjem potroau
za pogon motornih vozila, imajui u vidu da je kroz usvojene Izmene zakona promenjen nain oporezivanja tenog naftnog gasa, kao i obveznik akcize na teni naftni
gas.
Pravo na refakciju akcize na derivate nafte

Izmenama zakona propisuje se da kupac-krajnji korisnik derivata nafte kroz kupoprodajnu cenu derivata nafte snosi troak punog iznosa akcize koji je propisan lanom 9. Zakona o akcizama ali da moe da ostvari pravo na refakciju
plaene akcize u skladu sa lanom 39a ovog zakona u zavisnosti od namene za koje se derivati nafte koriste. Takoe,
propisuju se iznosi akciza do kojih se pravo na refakciju plaene akcize moe ostvariti, i to:
1) za gasna ulja koja se koriste:
(1) kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz lica i stvari, i to:
- u periodu od 1. oktobra do 31. decembra 2012. godine
- u periodu od 1. januara 2013. godine
(2) kao motorno gorivo za pogon brodova za prevoz tereta u unutranjem renom saobraaju
(3) kao motorno gorivo za poljoprivredne svrhe
2,50 din/lit;
(refakcija u iznosu od 39,50 din/lit)
2,50 din/lit.
(4) za grejanje
2) za teni naftni gas koji se koristi:
(1) kao motorno gorivo za transportne svrhe za prevoz lica i stvari
(2) za grejanje
3) za ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju
raspon destilacije do 380C a koji se koriste u industrijske svrhe
Ostvarivanje prava na refakciju

akcize na derivate nafte
Izmenama zakona se propisuje pod kojim uslovima
kupac - krajnji korisnik koji derivate nafte - gasna ulja (dizel gorivo i ulje za loenje) i teni naftni gas, koristi za
transportne svrhe, ukljuujui i za prevoz tereta u unutranjem renom saobraaju, za poljoprivredne svrhe,
odnosno za grejanje, moe ostvariti refakciju plaene
akcize na te derivate nafte. Takoe, propisuju se uslovi
pod kojima lica koja ostale derivate nafte koji se dobijaju
od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380C
koriste za industrijske svrhe mogu ostvariti refakciju plaene akicze na te derivate nafte.
Pored toga, propisuje se da blie uslove, nain i postupak za ostvarivanje prava na refakciju akcize propisuje ministar nadlean za poslove finansija.
Naime, kupac - krajnji korisnik koji derivate nafte
iz lana 9. stav 1. ta. 3) i 5) Zakona o akcizama (gasna
ulja i teni naftni gas), koristi za transportne svrhe, kao
i prevoz tereta u unutranjem renom saobraaju, za
37,00 din/lit;
39,50 din/lit;
2,50 din/lit;
19,21 din/kg;
(refakcija u iznosu od 10,79 din/kg.)
4,40 din/kg;
0 din/kg
poljoprivredne svrhe, odnosno za grejanje, moe ostvariti refakciju plaene akcize na te derivate nafte, pod
uslovom da te derivate nafte nabavlja od uvoznika, odnosno proizvoaa, da je na te derivate nafte uvoznik,
odnosno proizvoa platio propisani iznos akcize, da je
kupac - krajnji korisnik platio raun u kome je iskazan
obraunati iznos akcize, a kada se ovi derivati nafte prodaju kupcu - krajnjem korisniku preko ovlaenog distributera tih derivata nafte, kupac - krajnji korisnik ostvaruje pravo na refakciju plaene akcize pod uslovom da
poseduje fiskalni iseak, odnosno raun da je platio te
derivate nafte.
Pravo na refakciju plaene akcize ostvaruje se u zavisnosti od namene za koje se derivati nafte koriste.
Pravo na refakciju plaene akcize na:
-d
erivate nafte (gasna ulja i teni naftni gas), koji se
kao motorno gorivo koriste za transportne svrhe,
ostvaruje lice koje obavlja delatnost prevoza lica
i stvari u skladu sa propisima kojima se ureuje
drumski prevoz lica i stvari;
33

- derivate nafte (gasna ulja), koje se kao motorno
gorivo koristi u poljoprivredne svrhe, ostvaruje poljoprivredno gazdinstvo koje je upisano u registar
poljoprivrednih gazdinstava kod organa nadlenog
za voenje tog registra u skladu sa propisom kojim
se ureuje registar poljoprivrednih gazdinstava, do
koliina potrebnih za obradu zemljita;
- derivate nafte (gasna ulja i teni naftni gas), koje
se koristi za grejanje, ostvaruje lice radi zagrevanja
poslovnog, odnosno stambenog prostora;
- ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380C, ostvaruje lice koje te derivate nafte koristi za industrijske
svrhe pod uslovom da te derivate nafte nabavlja od
uvoznika, odnosno proizvoaa i da je na te derivate nafte uvoznik, odnosno proizvoa platio propisani iznos akcize;
- derivate nafte (gasna ulja), ostvaruje lice koje motorno gorivo koristi za pogon brodova za prevoz
tereta u unutranjem renom saobraaju;
- derivate nafte (gasna ulja i teni naftni gas), ima i
proizvoa, odnosno uvoznik istih kada ih koristi za
sopstvene potrebe u transportne svrhe;
- ostale derivate nafte iz lana 9. stav 1. taka 6)
ovog zakona (ostali derivate nafte koji se dobijaju
od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do
380C, ostvaruje lice koje te derivate nafte koristi za
industrijske svrhe pod uslovom da te derivate nafte
nabavlja od uvoznika, odnosno proizvoaa i da je
na te derivate nafte uvoznik, odnosno proizvoa
platio propisani iznos akcize.
Oporezivanje akcizom kafe

Izmenama zakona propisuje se da se akciza na kafu
pri uvozu plaa u specifinom iznosu na jedan kilogram
neto mase, i to na: neprenu kafu; prenu kafu; ljuspice i
opne od kafe i ekstrakte, esencije i koncentrate od kafe,
a da se akciza na ostale vrste kafa plaa za jedan kilogram neto mase kafe sadrane u gotovom proizvodu.
Takoe, propisuju se i iznosi akcize na kafu, tako da
se kafom u smislu lana 14. Zakona o akcizama smatra:
1) n
eprena kafa iz tarifnih oznaka nomenklature CT:
0901 11 00 00 i 0901 12 00 00;
2) prena kafa iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 0901
21 00 00 i 0901 22 00 00;
3) ljuspice i opne od kafe iz tarifne oznake nomenklature
CT 0901 90 10 00;
4) ekstrakti, esencije i koncentrati od kafe iz tarifne
oznake nomenklature CT 2101 11 00 00;
34
5) zamene kafe koje sadre kafu iz tarifne oznake nomenklature CT 0901 90 90 00;
6) meavine ekstrakata, esencija i koncentrata od kafe
sa prenom cikorijom i ostalim prenim zamenama
kafe ili ekstraktima, esencijama i koncentratima tih
proizvoda iz tarifnih oznaka nomenklature CT: 2101 11
00 00, 2101 30 11 00, 2101 30 19 00, 2101 30 91 00 i 2101
30 99 00;
7) p
reparati na bazi ekstrakta, esencija i koncentrata od
kafe ili na bazi kafe iz tarifnih oznaka nomenklature
CT: 2101 12 92 00 i 2101 12 98 00 i preparati koji sadre
kafu, ekstrakte, esencije i koncentrate od kafe iz tarifne oznake nomenklature CT 1806 90 70 00;
8) napici i bezalkoholna pia to sadre kafu, ekstrakte,
esencije i koncentrate od kafe iz tarifnog broja CT
2202.
okolada i proizvodi slini okoladi, krem proizvodi,
bombonski proizvodi, pekarski proizvodi, prakovi za
pudinge i kreme sa dodatkom kafe ne smatraju se kafom
u smislu stava 1. ovoga lana.
Akciza na kafu plaa se na jedan kilogram neto mase
u iznosu, i to na:
1) n eprenu kafu od
2) prenu kafu od
3) ljuspice i opne od kafe od
4) ekstrakti, esencije i koncentrati od
kafe od
80,00 din/kg
100,00 din/kg
110,00 din/kg
150,00 din/kg
Akciza na kafu iz stava 1. ta. 5) do 8) ovog lana plaa se u iznosu od 300,00 din/kg za jedan kilogram neto
mase kafe sadrane u gotovom proizvodu.
Usklaivanje dinarskih iznosa akcize

Izmenama zakona propisuje se da se dinarski iznosi akciza iz lana 9. st. 1. i 5, l. 12, 12a i 14. Zakona o
akcizama (derivati nafte i iznosi za refakciju plaene
akcize na derivate nafte, alkoholna pia, pivo i kafa)
usklauju godinjim indeksom potroakih cena u
kalendarskoj godini koja prethodi godini u kojoj se
usklaivanje vri, prema podacima republikog organa nadlenog za poslove statistike. Takoe, vri se
preciziranje u kom sluaju i do kog iznosa Vlada moe
privremeno smanjiti, odnosno uveati iznose akciza iz
lana 9. stav 1. ta. 1), 2) i 3) Zakona o akcizama (olovni
benzin, bezolovni benzin i gasna ulja), kao i vreme stupanja na snagu ovog akta, tako da e se iznosi akciza
primenjivati od dana odreenog u aktu Vlade, kojim se
vri usklaivanje, privremeno smanjenje, odnosno poveanje iznosa akciza.
Umanjenje obraunate akcize
Promena iznosa akcize na cigarete
Izmenama zakona precizira se pod kojim uslovima

obveznik akcize ima pravo na umanjenje obraunate
akcize koji su kao reprodukcioni materijal upotrebljeni u
proizvodnji proizvoda na koje se plaa akciza.
Naime, obveznik akcize ima pravo na umanjenje obraunate akcize u visini iznosa plaene akcize na proizvode
koji su nabavljeni od proizvoaa, odnosno uvoznika akciznih proizvoda ili ih proizvoa sam proizvodi, odnosno
uvozi, a koji su kao reprodukcioni materijal upotrebljeni
u proizvodnji proizvoda na koje se plaa akciza.
Reprodukcionim materijalom smatraju se proizvodi
koji u procesu dalje proizvodnje ulaze u supstancu drugog proizvoda, u skladu sa ovim zakonom.
Do sada vaeim Zakonom o akcizama bilo je propisano da se na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene
u zemlji plaa akciza, i to:
1) u
periodu od 1. januara do 31. decembra 2012. godine u
iznosu od 33,00 din/pak;
2) o
d 1. januara 2013. godine u iznosu od 37,00 din/pak.
Pored specifinog iznosa akcize na cigarete, na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji, plaa se
i akciza po stopi, i to:
1) u
periodu od 1. januara do 31. decembra 2012. godine
od 34%;
2) o
d 1. januara 2013. godine od 33%.
Izmenama zakona propisuju se novi iznosi po osnovu specifine akcize na cigarete proizvedene u zemlji i iz uvoza,
po periodima primene, tako da se na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji (tarifne oznake nomenklature CT 2402 20 10 00 i 2402 20 90 00) plaa akciza, i to:
1) u periodu od 1. oktobra 2012. godine do 30. juna 2013. godine u iznosu od
2) od 1. jula 2013. godine u iznosu od
43,00 din/pak;
45,00 din/pak.
Pored toga, propisuje se da se na cigarete iz uvoza i na cigarete proizvedene u zemlji, pored akcize iz lana 40a
ovog zakona (specifina akciza), plaa i akciza po stopi od 33%.
Uporedni pregled do sada vaeih iznosa i novih iznosa akcize na cigarete po periodima primene
Period primene prema do
sada vaeem zakonu
OD 1. JANUARA DO 31.
DECEMBRA 2012. GODINE
OD 1. JANUARA 2013.
GODINE
Iznos akcize prema do sada

vaeem Zakonu o akcizama
33,00 din/pak; + 34% na MPC
37,00 din/pak; + 33% na MPC
Period primene prema

Izmenama zakona
OD 1. OKTOBRA DO 30.
JUNA 2013. GODINE
OD 1. JULA 2013. GODINE
Iznos akcize prema

Izmenama Zakona
43,00 din/pak;* + 33% na
MPC
45,00 din/pak;* + 33% na
MPC
Napomena:
U iznos specifine akcize integrisan tzv: budetski dinar, iz Zakona o duvanu, koji prema poslednjem usklaivanju iznosi
1,66 din/pak, pri emu napominjemo da je kroz izmene Zakona o duvanu izvreno brisanje ove posebne nakade.
Takoe, Izmenama zakona propisano je da se minimalna akciza na cigarete u periodu od 1. oktobra 2012. godine do
januara 2013. godine utvrdi u apsolutnom iznosu od 76,00 din/pak.
Tarifne oznake
U cilju preciziranja predmeta oporezivanja akcizom, kada se radi o derivatima nafte, kafi, cigaretama,
cigarama i cigarilosima i duvanu za puenje i ostalim
duvanskim proizvodima, propisano je da se ovi akcizni proizvodi poveu sa tarifnim oznakama nomenklature carinske tarife. Na tarifne oznake navedene u
Izmenama zakona primenjuju se propisi o usklaivanju
nomenklature carinske tarife.
Obaveza popisa zateenih

zaliha cigareta
Izmenama zakona propisuju se obaveza proizvoaima, odnosno uvoznicima cigareta da pri svakoj promeni iznosa akcize na cigarete, ukljuujui i promenu
minimalne akcize na cigarete na dan primene novog
iznosa akcize, izvri popis zateenih zaliha cigareta (u
paklicama) u svim skladitima, osim u akciznom skladitu i da pod uslovima i na nain propisan ovim zakonom
na zateene zalihe cigareta obraunaju i plate akcizu.
35

Popisna lista koju sainjava proizvoa, odnosno uvoznik cigareta sadri podatke o koliini zateenih zaliha cigareta u skladitu, osim u akciznom skladitu,
kao i podatke o maloprodajnim cenama cigareta za
svaku robnu marku cigareta posebno.
Izuzetno od odredaba Zakona o akcizama koje propisuju nastanak obaveze, obraun i naplatu akcize, proizvoa, odnosno uvoznik cigareta je duan da nakon
dostavljanja obavetenja Uprave za duvan o izvrenom
popisu cigareta kod trgovca na veliko, obrauna akcizu
na koliinu cigareta koja odgovara razlici koliine cigareta koje su popisane u svim skladitima, osim u akciznom
skladitu, ukljuujui i koliinu cigareta koje su popisane
na zalihama trgovca na veliko duvanskim proizvodima u
skladu sa propisima kojima se ureuje proizvodnja i promet duvanskih proizvoda i koliine cigareta koja predstavlja devedesetodnevnu prosenu prodaju cigareta
trgovaca na veliko trgovini na malo u prethodnom polugoditu koje prethodi promeni iznosa akcize po svakoj
robnoj marki cigareta posebno.
Devedesetodnevna prosena prodaja cigareta obraunava se tako to se ukupna koliina cigareta koja je
prodata od strane trgovaca na veliko trgovini na malo,
iskazana u izvetajima koji se dostavljaju Upravi za duvan
shodno propisu koji ureuje proizvodnju i promet duvanskim proizvodima, podeli sa brojem dana u datom polugoditu, a zatim pomnoi sa brojem 90. U sluaju robnih
marki cigareta koje se nalaze u prometu krae od 183
dana, devedesetodnevna prosena prodaja utvruje se
stavljanjem u odnos ukupne koliine cigareta koja je prodata trgovini na malo i broja dana od datuma objavljivanja reenja o upisu u registar robnih marki u Sl. glasniku
RS do kraja perioda koji prethodi danu primene novog
iznosa akcize i tako dobijen iznos mnoi se sa 90.
Obveznik akcize plaa razliku akcize na ovako utvrenu koliinu cigareta koja je plaena primenom iznosa
akcize iz lana 40a Zakona o akcizama (specifina akciza
na cigarete) koja je vaila u momentu obrauna akcize
i novog iznosa akcize iz lana 40a Zakona o akcizama
(specifina akciza na cigarete).
Obveznik akcize plaa razliku akcize na koliinu cigareta, koja je plaena primenom iznosa akcize iz lana
40b Zakona o akcizama (ad valorem akciza) na prosenu
maloprodajnu cenu cigareta u prethodnom polugoditu
po svakoj robnoj marki cigareta, a koje su objavljene u
Sl. glasniku RS i vaeeg, novog iznosa akcize iz lana
40b Zakona o akcizama (ad valorem akciza) koja se primenjuje na osnovicu koju ini najvia objavljena maloprodajna cena cigareta u Sl. glasniku RS od dana nakon
promene iznosa akcize po svakoj robnoj marki cigareta
posebno.
Izuzetno od odredbe lana Zakona o akcizama koja
propisuje obavezu plaanja akcize, obveznik akcize ovako obraunatu akcizu uplauje najkasnije u roku od 45
dana od dana primene novog iznosa akcize na uplatne
raune za akcizu na cigarete proizvedene u zemlji.
36
Kaznene odredbe
Izmenama zakona vri se usaglaavanje visine novanih kazni za uinjene prekraje u skladu sa propisima
kojima se ureuje prekrajni postupak.
Tako se novana kazna umesto dosadanjih 10.000
dinara poveava na 100.000 (donja granica) za uinjeni prekraj od strane pravnog lica, dok se za iste radnje
novanom kaznom kanjava za prekraj odgovorno lice
u pravnom licu sa 5.000 dinara umesto dosadanjih 500
dinara (donja granica).
Takoe, novana kazna se umesto dosadanjih 5.000
dinara poveava na 10.000 (donja granica) za uinjeni
prekraj od strane fizikog lica - preduzetnik.
Takoe, propisuje se novana kazna za obveznike
akcize na cigarete da ukoliko prilikom promene iznosa
akcize i minimalne akcize na cigarete ne izvre popis zaliha cigareta i u propisanom roku ne plate akcizu, tako
da e se novanom kaznom u visini trostruke vrednosti
ukupnog ostvarenog prometa cigareta u prethodnih est
meseci kazniti za prekraj proizvoa, odnosno uvoznik
cigareta ako ne izvri popis zateenih zaliha cigareta pri
svakoj promeni iznosa akcize na cigarete, kao i ako obraunatu akcizu ne uplati u propisanom roku (lan 31a Zakona o akcizama).
Prelazne i zavrne norme i stupanje

Izmena zakona na snagu
Izmenama zakona propisuje se da izuzetno od odredbe lana 10. st. 4. i 7. Zakona o akcizama, minimalna akciza na cigarete od 1. oktobra 2012. godine do dana stupanja na snagu akta Vlade kojim e se utvrditi prosena
ponderisana maloprodajna cena cigareta i minimalna
akciza na cigarete na osnovu podataka o ukupnoj vrednosti svih cigareta koje su putene u promet po maloprodajnim cenama i ukupnoj koliini cigareta putenih
u promet u Republici Srbiji, u drugom polugoditu 2012.
godine, iznosi 76,00 din/pak.
Propisuje se da e se prvo naredno utvrivanje iznosa
prosene ponderisane maloprodajne cene i iznosa minimalne akcize na cigarete izvriti u januaru 2013. godine,
na osnovu podataka o ukupnoj vrednosti svih cigareta,
putenih u promet po maloprodajnim cenama objavljenim u Sl. glasniku RS i ukupnoj koliini cigareta putenih u promet u Republici Srbiji, u drugom polugoditu
2012. godine.
To znai da e se minimalna akciza na cigarete od 1.
oktobra 2012. godine do januara 2013. godine utvrditi
u apsolutnom iznosu od 76,00 din/pak, a da e se prvo naredno utvrivanje iznosa prosene ponderisane maloprodajne cene i iznosa minimalne akcize na
cigarete izvriti u januaru 2013. godine.

Prvo naredno usklaivanje dinarskih iznosa akcize na
derivate nafte iz lana 5. stav 1. Izmena zakona, kafu i
cigarete izvrie se u januaru 2014. godine indeksom
potroakih cena u 2013. godini.
Prvo usklaivanje dinarskih iznosa akcize na derivate
nafte iz lana 5. stav 5. Izmena zakona izvrie se u
januaru 2014. godine indeksom potroakih cena u
2013. godini.
Prvo naredno usklaivanje dinarskih iznosa akcize na
alkoholna pia i cigare i cigarilose izvrie se u januaru
2013. godine indeksom potroakih cena u 2012. godini.
Kupac dizel goriva - poljoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa
propisima kojima se ureuje upis i voenje registra poljoprivrednih gazdinstava, refakciju plaene akcize na dizel gorivo za pogon traktora nabavljeno u periodu od 1.
oktobra do 31. decembra 2012. godine, ostvaruje u skladu sa propisima kojima se ureuju uslovi za ostvarivanje
prava na refakciju plaene akcize na dizel gorivo, nain i
postupak ostvarivanja refakcije, uslovi za dobijanje ovlaenja za distribuciju dizel goriva, normativi potrebnih
koliina za pogon traktora, kao i uslovi za dobijanje ovlaenja za distribuciju dizel goriva, normativi potrebnih
koliina dizel goriva za pogon traktora i uslovi za ostvarivanje prava na refakciju.
To znai da Izmene zakona propisuju na koji nain
poljoprivredno gazdinstvo upisano u Registar poljoprivrednih gazdinstava u skladu sa propisima kojima se
ureuje upis i voenja registra poljoprivrednih gazdinstava, ostvaruje refakciju plaene akcize na dizel gorivo
do kraja 2012. godine.
Pored toga, propisuje se da lica koja su do dana stupanja na snagu Izmena zakona nabavila derivate nafte iz
lana 9. stav 1. taka 5) Zakona o akcizama, a zahtev za
refakciju plaene akcize na derivate nafte iz lana 9. stav
1. taka 5) Zakona o akcizama podnela do 31. decembra
2012. godine, pravo na refakciju plaene akcize ostvaruju
u skladu sa Pravilnikom o bliim uslovima, nainu i postupku za ostvarivanje prava na refakciju plaene akcize
na ostale derivate nafte iz lana 9. stav 1. taka 3) Zakona
o akcizama koji se koriste za industrijske svrhe (Sl. glasnik RS, br. 51/2005) pod uslovom da mu rok za podnoenje zahteva za refakciju za te derivate nafte propisan
navedenim pravilnikom nije istekao do dana stupanja
na snagu ovog zakona. To znai da lice koje je nabavilo ostale derivate nafte koji se dobijaju od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380C u septembru
2012. godine, a zahtev za refakciju plaene akcize na te
derivate nafte podnese do 31. decembra 2012. godine,
moe ostvariti pravo na refakciju plaene akcize u skladu sa ovim pravilnikom.
Takoe, propisuje se da je pravno lice, odnosno preduzetnik iz lana 6. stav 2. taka 6) Zakona o akcizama
- prodavac tenog naftnog gasa za pogon motornih vozila duan da na dan stupanja na snagu ovog zakona izvri popis zateenih zaliha tenog naftnog gasa i tenog
naftnog gasa za pogon motornih vozila i da u roku od

deset dana od dana izvrenog popisa popisne liste dostavi nadlenoj organizacionoj jedinici poreske uprave.
Ovo lice je duno da na zateene zalihe tenog naftnog
gasa za pogon motornih vozila prilikom prodaje zateenih zaliha tenog naftnog gasa za pogon motornih
vozila krajnjem potroau obrauna akcizu u iznosu koji
je vaio u vreme kada je to lice bilo obveznik i istu plati
u zakonskom roku.
Isto tako, propisuju se novane kazne ukoliko pravno lice, odnosno preduzetnik iz lana 6. stav 2. taka 6)
Zakona o akcizama - prodavac tenog naftnog gasa za
pogon motornih vozila, ne izvri popis zateenih zaliha
tenog naftnog gasa za pogon motornih vozila i u roku od deset dana od dana izvrenog popisa ne dostavi
popisne liste nadlenoj organizacionoj jedinici poreske
uprave, kao i ako prilikom prodaje zateenih zaliha tenog naftnog gasa za pogon motornih vozila krajnjem
potroau ne obrauna akcizu u iznosu koji je propisan
ovim zakonom i istu ne plati u zakonskom roku. To znai da e se novanom kaznom od 100.000 do 1.000.000
dinara kazniti za prekraj pravno lice iz lana 6. stav 2.
taka 6) Zakona o akcizama, ako na dan stupanja na snagu ovog zakona ne izvri popis zateenih zaliha tenog
naftnog gasa i tenog naftnog gasa za pogon motornih
vozila, ako u roku od deset dana od dana izvrenog popisa popisne liste ne dostavi nadlenoj organizacionoj
jedinici Poreske uprave i na zateene zalihe tenog naftnog gasa za pogon motornih vozila ne obrauna akcizu
prilikom prodaje krajnjem potroau i ne plati akcizu u
zakonskom roku. Za iste radnje kaznie se za prekraj
i odgovorno lice u pravnom licu novanom kaznom od
5.000 do 50.000 dinara, a za navedeni prekraj kaznie
se preduzetnik novanom kaznom od 10.000 dinara do
500.000 dinara.
Izmene zakona propisuju da su danom stupanja na
snagu ovog zakona prestali da vae:
-P
ravilnik o Listi ostalih derivata nafte koji se dobijaju
od frakcija nafte koje imaju raspon destilacije do 380C;
-O
dluka o iznosima prosenih ponderisanih maloprodajnih cena i minimalnih akciza za duvanske preraevine
(Sl. glasnik RS, br. 69/2012), u delu koji se odnosi na
iznos prosene ponderisane maloprodajne cene cigareta i iznos minimalne akcize na cigarete.
Dakle, Izmene zakona su stupile na snagu 1. oktobra
2012. godine, osim odredaba koje se odnose na ostvarivanje prava na refakciju plaene akcize na derivate
nafte za poljoprivredne svrhe, kao i odredaba koje se
odnose na obaveze proizvoaa, odnosno uvoznika
cigareta koji je duan da pri svakoj promeni iznosa akcize na cigarete, ukljuujui i promenu minimalne akcize na cigarete na dan primene novog iznosa akcize,
izvri popis zateenih zaliha cigareta (u paklicama) u
svim skladitima, osim u akciznom skladitu, koje stupaju na snagu 1. januara 2013. godine.
37

ZAKONA O REPUBLIKIM
ADMINISTRATIVNIM TAKSAMA
arodna skuptina Republike Srbije usvojila je

Zakon o izmenama Zakona o republikim administrativnim taksama (Sl. glasnik RS, br.
93/2012 - dalje: Izmene Zakona), koji stupa na snagu
1. oktobra 2012. godine. Izmenama Zakona izvrene
su izmene Zakona o republikim administrativnim
taksama (Sl. glasnik RS, br. 43/2003, 51/2003 - ispr.,
61/2005, 101/2005 - dr. zakon, 5/2009, 54/2009, 50/2011,
70/2011 - usklaeni din. izn., 55/2012 - usklaeni din. izn.
i 93/2012 - dalje: Zakon).
Osnovni razlozi za izmene Zakona

Razlozi za donoenje Izmena Zakona sadrani su
u potrebi da se stvore uslovi u smislu poboljanja poslovne klime i s tim u vezi, identifikovani su odreeni
trokovi koji padaju na teret privrede i koji oteavaju
njeno poslovanje. Takoe, propisuje se da se ukinu i
odreene republike takse za odreene spise i radnje
koje sada plaaju i fizika lica i privredna drutva. Zbog
toga, propisuje se da se odreene obaveze po osnovu
plaanja republikih administrativnih taksi za odreene poslove i radnje ukinu, ime e se rasteretiti privreda, s jedne strane, kao i graani s druge strane. Izmenama Zakona je propisano brisanje u Tarifi republikih
administrativnih taksi (Odeljak A Tarife) konkretnih
spisa i radnji za koje se plaa republika administrativna taksa.
Najvanija reenja koja se predlau

ovim Izmenama zakona
Naime, imajui u vidu zahteve privrede da se konkretne obaveze propisane Zakonom ukinu, teke uslove u kojima domaa privreda posluje, kao i lou mate-
38
rijalnu situaciju graana, ovim izmenama Zakona propisuje se da se briu u Tarifi republikih administrativnih taksi, Odeljak A - Takse za spise i radnje organa u
Republici Srbiji, Tarifni br. 20, 22, 24. i 224.
Shodno tome, propisuje se da se ovim izmenama
Zakona briu spisi i radnje za koje se plaa republika
administrativna taksa i to: za reenja koja se donose
u vezi sa registrovanjem zadubina, fondacija i fondova; za reenja koja se donose u vezi sa registrovanjem
udruenja; za reenja koja se donose u vezi sa upisima
u Registar sportskih organizacija, odnosno drutava,
odnosno saveza; kao i za obavetenje o razvrstavanju
pravnih lica po delatnostima i odreivanju matinog
broja, odnosno za obavetenje o promeni delatnosti
pravnih lica.
Pored toga, sa aspekta nadlenosti Ministarstva
poljoprivrede propisuje se brisanje Tarifnog broja 5.
Naime, propisuje se brisanje spisa i radnji za koje se
plaa republika administrativna taksa i to: za zahtev
za utvrivanje ispunjenosti uslova za poetak obavljanja delatnosti, odnosno za zahtev za utvrivanje ispunjenosti uslova u pogledu prostora za prijem, uvanje
i isporuku poljoprivrednih proizvoda, kao i opreme za
odreivanje kvantiteta i kvaliteta poljoprivrednih proizvoda, a za obavljanje delatnosti skladitenja poljoprivrednih proizvoda u javnom skladitu.
Takoe, propisuje se brisanje u Tarifnom broju 41.
st. 1. i 6. Odeljka A Tarife. Naime, predlae se da se
briu spisi i radnje za koje se plaa republika administrativna taksa kod nadlenog organa za zahtev za izdavanje saobraajne dozvole, potvrde o privremenoj
registraciji i registracione nalepnice i odjavu vozila,
odnosno za izdavanje saobraajne dozvole ili registracione nalepnice.
Pored toga, propisuje se brisanje Tarifnog broja
68. Dakle, propisuje se brisanje spisa i radnji za koje
se plaa republika administrativna taksa i to: za reeCarinski instruktor oktobar 2012. Br. 30

nje po zahtevu za izdavanje vodnih uslova za objekte,
radove i planska dokumenta za ureenje prostora i
gazdovanje umama kojima se utie na vodni reim; za
reenje po zahtevu za izdavanje vodne saglasnosti za
objekte, radove i planska dokumenta za ureenje prostora i gazdovanje umama kojima se utie na vodni reim; za reenje po zahtevu za izdavanje vodne dozvole
za objekte i radove kojima se utie na vodni reim; za
reenje po zahtevu za izdavanje licence za obavljanje
poslova, i to: snabdevanje vodom za pie sistemom
javnog vodovoda, sakupljanje, odvoenje i preiavanje otpadnih voda sistemom javne kanalizacije, sprovoenje odbrane od poplava i drugih oblika zatite od
tetnog dejstva voda, staranje o funkcionisanju vodnih
objekata i sistema, odravanje regulacionih i zatitnih
objekata i prateih ureaja na njima, odravanje melioracionih sistema za odvodnjavanje i navodnjavanje,
izvoenje sanacionih radova i hitnih intervencija na
zatitnim i regulacionim objektima, praenje stanja
vodnih objekata, drugi poslovi u skladu sa zakonom o
vodama, kao i za reenje po zahtevu za ovlaivanje za
ispitivanje kvaliteta otpadnih voda.
Isto tako, propisuje se brisanje spisa i radnji za koje se plaa republika administrativna taksa i to sledeih tarifnih brojeva:
- T arifnog broja 64. st. 4, 5. i 6. - za reenje po zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz semena i drugog
reproduktivnog materijala biljaka radi proizvodnje za
potrebe izvoza; za reenje po zahtevu za odobrenje
za uvoz semena, rasada i sadnog materijala kojim se
utvruju zdravstveni uslovi i sortnost, kao i za zahtev
za pregled poiljke (hrana, odnosno predmeti opte
upotrebe) radi utvrivanja bezbednosti poiljke koja
se uvozi;
- T arifnog broja 69. (za reenje po zahtevu za izdavanje reenja za stavljanje u promet sredstva za zatitu
bilja, odnosno za reenje o upisu sredstva za ishranu
bilja i oplemenjivaa zemljita u Registar sredstava za
ishranu bilja i oplemenjivaa zemljita);
- T arifnog broja 74. (za reenje po zahtevu za odreivanje veterinarske ustanove i ustanove za zatitu bilja koje mogu vriti laboratorijsko istraivanje uzronika zaraznih bolesti, odnosno koje mogu vriti laboratorijsko ispitivanje uzronika i prenosilaca zaraznih
bolesti i proveravanje laboratorijskih ispitivanja radi
utvrivanja dijagnoze; za reenje po zahtevu za odreivanje pravnih lica i preduzetnika koji mogu da vre
dezinfekciju, dezinsekciju i deratizaciju; za izdavanje
odgovarajueg dokaza o deratizaciji, odnosno izdavanje dokaza o osloboenju od deratizacije, odnosno za
reenje po zahtevu za utvrivanje ispunjenosti uslova
za toplotno tretiranje i oznaavanje drvenog materijala za pakovanje);
- Tarifnog broja 75. (za zahtev za vrenje kontrole bezbednosti hrane u spoljnotrgovinskom prometu odnoCarinski instruktor oktobar 2012. Br. 30
sno za izdavanje reenja o dozvoli za stavljanje u promet, proizvodnju, preradu i doradu, odnosno reenja
o zabrani stavljanja u promet, proizvodnju, preradu i
doradu hrane u spoljnotrgovinskom prometu);
- Tarifnog broja 79. (za reenje po zahtevu za priznavanje novostvorene sorte, odnosno odobravanje
uvoenja u proizvodnju strane sorte; za reenje po
zahtevu za davanje saglasnosti za uvoz reprodukcionog materijala stranih sorti za koje nije odobreno
uvoenje u proizvodnju ako se uvozi za oplemenjivanje bilja i voenje postupka odobravanja uvoenja
u proizvodnju stranih sorti; za reenje po zahtevu za
utvrivanje da pravno ili fiziko lice ispunjava uslove
za ispitivanje sorti na oglednom polju, odnosno laboratoriji; za zahtev za dodeljivanje prava oplemenjivaa biljne sorte; za zahtev za upis u registar prenesenih prava oplemenjivaa; za zahtev za upis u registar
ugovora o licenci; za zahtev za izdavanje obavezne
licence; za zahtev za produetak trajanja obavezne
licence odnosno za zahtev za oglaavanje reenja o
dodeljenom pravu oplemenjivaa nitavnim);
- T arifnog broja 80. (za zahtev za ponovni upis sorte u
Registar sorti poljoprivrednog bilja);
- T arifnog broja 81. (za reenje po zahtevu za priznavanje novostvorene domae sorte voaka, vinove loze i
hmelja, odnosno upisu u Registar sorti voaka, vinove loze i hmelja strane sorte; a reenje po zahtevu za
upis proizvoaa, uvoznika i prometnika sadnim materijalom u Registar proizvoaa sadnog materijala
voaka, vinove loze i hmelja; za reenje po zahtevu za
upis u Registar proizvoaa semena, rasada, micelija
jestivih i lekovitih gljiva; za reenje po zahtevu za upis
u Registar doraivaa semena; za reenje po zahtevu za davanje saglasnosti za prepakivanje semena; za
uverenje o priznavanju semenskog useva; za reenje
po zahtevu za upis u Registar distributera i uvoznika sredstava za zatitu bilja i Registar distributera i
uvoznika sredstava za ishranu bilja i oplemenjivaa
zemljita, odnosno za reenje po zahtevu za upis u
Registar prualaca usluga u oblasti sredstava za zatitu bilja);
- T arifnog broja 82. (za reenje po zahtevu za utvrivanje da lice (stvaralac, korisnik, odnosno ovlaena
organizacija) ispunjava uslove za procenu rizika za
ogranienu upotrebu, uvoenje u proizvodnju i stavljanje u promet genetiki modifikovanih organizama
i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama);
- Tarifnog broja 83. (za reenje po zahtevu za odobravanje ograniene upotrebe, uvoenja u proizvodnju
i stavljanje u promet genetiki modifikovanih organizama i proizvoda od genetiki modifikovanih organizama, ako ovim zakonom nije drukije propisano
odnosno za reenje po zahtevu za odobravanje ograniene upotrebe, uvoenja u proizvodnju i stavljanje
u promet genetiki modifikovanih organizama i pro
39

izvoda od genetiki modifikovanih organizama, koja
sadre ili se sastoje od istih genetiki modifikovanih
organizama ili kombinacija genetiki modifikovanih
organizama, a koji su namenjeni za drugaiju upotrebu od upotrebe koja je odobrena reenjem iz stava 1.
ovog tarifnog broja);
- Tarifnog broja 84. (za reenje po zahtevu za utvrivanje da pravno lice ispunjava propisane uslove za
obavljanje prognoznoizvetajnih poslova, odnosno
poslova vrenja usluga u oblasti zatite bilja); Tarifnog broja 85. (za reenje po zahtevu za utvrivanje
da lice ispunjava propisane uslove za pruanje usluga
u sprovoenju mera zatite bilja, odnosno primeni
pesticida u poljoprivredi i umarstvu);
- Tarifnog broja 88. (za reenje po zahtevu za utvrivanje da pravno lice ispunjava uslove za vrenje
zdravstvenog pregleda useva i objekata, odnosno
zdravstvenog pregleda proizvodnje bezvirusnog ili
na odreene viruse testiranog semena, rasada, sadnog materijala i zemljita na nematode);
- Tarifnog broja 89. (za reenje po zahtevu za utvrivanje da eleznika stanica, pomorska luka, reno, jezersko i vazduhoplovno pristanite, drumski granini
prelaz, kontejnerski terminal, pota, odnosno drugo
mesto carinjenja na kojem se vri zdravstveni pregled
40
pri uvozu i provozu poiljaka bilja koje se pretovaruju,

ispunjava propisane uslove za bezbedno i kvalitetno
vrenje zdravstvenog pregleda poiljaka bilja);
- Tarifnog broja 90. - za reenje po zahtevu za utvrivanje da pravno lice ispunjava propisane uslove za
stavljanje u promet sredstava za zatitu bilja (pesticida), odnosno sredstava za ishranu bilja (ubriva) na
veliko (skladita pesticida i ubriva) i
- Tarifnog broja 91. - za reenje po zahtevu za utvrivanje da pravno lice, odnosno preduzetnik ispunjava
propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za
zatitu bilja (pesticida), odnosno sredstava za ishranu bilja (ubriva) na malo (poljoprivredne apoteke),
odnosno za reenje po zahtevu za utvrivanje da
pravno lice, odnosno preduzetnik ispunjava propisane uslove za stavljanje u promet sredstava za zatitu
bilja (pesticida), odnosno sredstava za ishranu bilja
(ubriva), na malo, koji se nalaze na pozitivnoj (ocenjenoj) listi otrova.
Stupanje Izmena Zakona na snagu

Izmenama Zakona propisano je da izmene zakona
stupaju na snagu 1. oktobra 2012. godine.

I DOPUNA ZAKONA O DUVANU
arodna skuptina Republike Srbije usvojila je Zakon o izmenama i dopunama Zakona o duvanu
(Sl. glasnik RS, br. 93/2012 - dalje: Izmene Zakona), koji je stupio na snagu 1. oktobra 2012. godine.
Izmenama Zakona izvene su izmene i dopune Zakona o
duvanu (Sl. glasnik RS, br. 101/2005, 90/2007, 95/2010,
36/2011, 6/2012 - usklaeni izn. i 69/2012 - usklaeni izn.).
Osnovni razlozi za izmene

i dopune Zakona
Osnovni razlog za donoenje Izmena Zakona sadran
je u potrebi da se obezbedi transparentnost svih obaveza
koje se nameu poreskim obveznicima, tako to e se ukinuti tzv: parafiskalni nameti. U konkretnom sluaju, Izmenama Zakona ukida se posebna naknada tzv: puaki
dinar, kojim se vrilo finansiranje Budetskog fonda, ija
je svrha realizacija preventivnih programa za spreavanje bolesti koje su povezane sa konzumiranjem duvanskih proizvoda, kojim je upravljalo ministarstvo nadleno za poslove zdravlja. Pri tome, kroz izmene Zakona o
akcizama (Sl. glasnik RS, br. 22/2001, 73/2001, 80/2002,
43/2003, 72/2003, 43/2004, 55/2004, 135/2004, 46/2005,
101/2005 - dr. zakon, 61/2007, 5/2009, 31/2009, 101/2010,
43/2011, 101/2011, 6/2012 - usklaeni din. izn., 43/2012 - odluka, 76/2012 - odluka i 93/2012), propisano je da se iznos
posebne naknade integrie u specifinu komponentu akcize, a da e se finansiranje Budetskog fonda vriti kroz
sredstva za finansiranje programa zdravstvene zatite
stanovnitva u okviru predvienih budetskih sredstava.
Najvanije izmene i dopune Zakona

U
kida se posebna naknada
Prema do sada vaeem zakonskom reenju finansiranje Budetskog fonda vrilo se iz sredstava proizvoaa,
odnosno uvoznika cigareta koji su bili duni da uplauju
posebnu naknadu u visini od 1,66 dinara (poslednji usklaeni iznos posebne naknade iz januara 2012. godine) po
svakoj paklici cigareta za koju podnose zahtev za izdavanje kontrolnih akciznih markica. Imajui u vidu da je iznos
posebne naknade iz lana 70. Zakona integrisan u specifinu komponentu akcize na cigarete kroz izmene Zakona
o akcizama, sredstva za finansiranje programa zdravstvene zatite stanovnitva koja su prikupljana na navedeni
nain obezbedie se u okviru predvienih budetskih
sredstava.
O
baveza trgovcima na veliko da vre popis zaliha cigareta prilikom promene iznosa akcize na cigarete
Pored navedenog, propisuje se obaveza da trgovac na
veliko duvanskim proizvodima pri svakoj promeni iznosa
akcize na cigarete, ukljuujui i promenu minimalne akcize na cigarete, u skladu sa propisima kojima se regulie
oblast akciza, na dan primene novog iznosa akcize izvri
popis zateenih zaliha cigareta (u paklicama) u svim skladitima, kao i saini izvetaj o obimu prodaje cigareta svim
trgovcima na malo u periodu od est meseci koje prethode promeni iznosa akcize i da izvetaj i popisnu listu dostavi upravi u roku od 15 dana od dana izvrenog popisa.
Popisna lista sastavlja se za svakog proizvoaa, odnosno uvoznika posebno i sadri podatke o proizvoau,
odnosno uvozniku cigareta, maloprodajnim cenama i koliinama cigareta za svaku robnu marku cigareta posebno.
Uprava za duvan, nakon obrade podataka, popisnu listu
i pomenuti izvetaj dostavlja svakom proizvoau, odnosno uvozniku u roku od 10 dana od dana prijema popisne
liste.
Ukoliko trgovac na veliko ne izvri popis zateenih zaliha cigareta pri svakoj promeni iznosa akcize na cigarete,
ukljuujui i promenu minimalne akcize na cigarete i ne
dostavi popisnu listu Upravi za duvan u propisanom roku,
propisana je novana kazna za uinjeni prekraj u iznosu
koji odgovara 25% ukupnog ostvarenog prometa cigareta
u prethodnih est meseci.
Dakle, Izmene Zakona su stupile na snagu 1. oktobra
2012. godine, osim odredaba koje se odnose na obaveze trgovaca na veliko da vre popis zaliha cigarete
pri promeni iznosa akcize na cigarete koja se primenjuju od 1. januara 2013. godine.
41
Pitanje i odgovor
Poreski tretman prometa usluga strunog osposobljavanja osoblja

koje obveznik PDV vri stranom licu u Republici Srbiji
Pitanje:
Da li postoji mogunost oslobaanja od plaanja PDV prometa usluga strunog osposobljavanja osoblja koji
obveznik PDV vri stranom licu, odnosno predstavnitvu stranog lica u Republici Srbiji?
Odgovor:
Odredbom lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005 i 61/2007 dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pruanje usluga koje poreski obveznik izvri
u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
Saglasno odredbi lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz lana 4. ovog zakona.
Prema odredbama lana 12. st. 1. i 2. Zakona, mesto prometa usluga je mesto u kojem prualac usluge obavlja delatnost, a ako se promet usluga vri preko poslovne jedinice, mestom prometa usluga smatra se mesto poslovne jedinice.
Prema odredbi lana 12. stav 3. taka 3) podtaka (1) Zakona, izuzetno od st. 1. i 2. ovog lana, mestom prometa usluga
smatra se mesto gde je usluga stvarno pruena ako se radi o uslugama iz oblasti kulture, umetnosti, nauke i obrazovanja,
zabavno - estradnim i slinim uslugama, ukljuujui usluge organizatora priredbi, kao i sa njima povezane usluge.
U skladu sa navedenim zakonskim odredbama, mestom prometa usluga strunog osposobljavanja (obuke) osoblja koji
obveznik PDV vri stranom licu (tj. predstavnitvu tog u Republici Srbiji), smatra se mesto gde se usluga stvarno prua,
s obzirom da se ova usluga smatra uslugom iz oblasti obrazovanja. Prema tome, ako se usluga strunog osposobljavanja
osoblja prua u Republici Srbiji, mestom prometa ove usluge smatra se Republika Srbija.
Odredbama l. 24. i 25. Zakona propisana su osloboenja od plaanja PDV za promet dobara i usluga.
Odredbom lana 25. stav 2. taka 13. Zakona propisano je poresko osloboenje bez prava na odbitak prethodnog poreza za promet usluga obrazovanja (predkolsko, osnovno, srednje, vie i visoko) i profesionalne prekvalifikacije, kao i sa
njima neposredno povezanog prometa dobara i usluga od strane lica registrovanih za obavljanje tih delatnosti, ako se ove
delatnosti obavljaju u skladu sa propisima koji ureuju tu oblast.
Prema tome, odredbama l. 24. i 25. Zakona nije propisano poresko osloboenje za promet usluga strunog osposobljavanja osoblja, osim u sluaju kada se vre u okviru profesionalne prekvalifikacije u skladu sa propisima o zapoljavanju.
S tim u vezi, na promet usluge strunog osposobljavanja osoblja koju obveznik PDV prua stranom licu, tj. predstavnitvu
tog lica u Republici Srbiji, PDV se obraunava i plaa u skladu sa Zakonom.
Napominjemo, strani obveznik, u skladu sa odredbama lana 53. Zakona, ima pravo na refakciju PDV koji mu je obraunat za promet tano odreenih dobara i usluga. Meutim, strani obveznik nema pravo na refakciju PDV koji mu je obraunat na promet usluga strunog osposobljavanja osoblja, s obzirom da se ova usluga ne smatra uslugom iz lana 53. stav 3.
Zakona.
Pitanje i odgovor
PDV tretman prevoznih i ostalih usluga povezanih

sa uvozom dobara u Republiku Srbiju
Pitanje:
Da li se obraunava i plaa PDV na iznos trokova learine i ekiranja kontejnera u luci, koji su nastali u inostranstvu prilikom prevoza dobara iz inostranstva do odredita u Republici, a ije potraivanje se vri nakon
izvrenog carinjenja dobara iji je prevoz vren?
Odgovor:
Odredbama lana 3. Zakona o porezu na dodatu vrednost (Sl. glasnik RS, br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005,
61/2007 i 93/2012 - dalje: Zakon) propisano je, da su predmet oporezivanja PDV isporuka dobara i pruanje usluga koje
poreski obveznik izvri u Republici uz naknadu, u okviru obavljanja delatnosti, kao i uvoz dobara u Republiku.
42

Saglasno odredbi lana 5. stav 1. Zakona, promet usluga, u smislu ovog zakona, su svi poslovi i radnje u okviru obavljanja delatnosti koji nisu promet dobara iz lana 4. ovog zakona.
U skladu sa odredbom lana 7. Zakona, uvoz je svaki unos dobara u carinsko podruje Republike.
Prema odredbi lana 19. stav 1. Zakona, osnovica kod uvoza dobara je vrednost uvezenog dobra utvrena po carinskim propisima.
Saglasno odredbi stava 2. istog lana Zakona, u osnovicu iz stava 1. ovog lana uraunava se i:
1) akciza, carina i druge uvozne dabine, kao i ostali javni prihodi, osim PDV;
2) svi sporedni trokovi koji su nastali do prvog odredita u Republici.
Prvim odreditem, u smislu stava 2. taka 2) ovog lana, smatra se mesto koje je naznaeno u otpremnici ili drugom
prevoznom dokumentu, a ako nije naznaeno, mesto prvog pretovara u Republici (lan 19. stav 3. Zakona).
Odredbom lana 24. stav 1. taka 1) Zakona propisano je poresko osloboenje sa pravom na odbitak prethodnog poreza za prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, ako je vrednost tih usluga sadrana u osnovici iz lana
19. stav 2. ovog zakona.
Prema odredbi lana 2. Pravilnika o nainu i postupku ostvarivanja poreskih osloboenja kod PDV sa pravom i bez
prava na odbitak prethodnog poreza (Sl. glasnik RS, br. 124/2004, 140/2004, 27/2005, 54/2005, 68/2005, 58/2006,
112/2006, 63/2007, 99/2010, 4/2011, 24/2011 i 79/2011 - dalje: Pravilnik), poresko osloboenje iz lana 24. stav 1. taka 1)
Zakona za prevozne i ostale usluge, koje su povezane sa uvozom dobara, obveznik moe da ostvari ako ima dokaz da je
vrednost tih usluga (dalje: sporedni trokovi) sadrana u osnovici za obraun PDV pri uvozu dobara.
Dokaz iz stava 1. ovog lana je dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih trokova (raun ili drugi dokument koji
slui kao raun, izdat u skladu sa Zakonom), kao i prevozni dokument za izvrene usluge prevoza (stav 2. istog lana
Pravilnika).
U skladu sa navedenim, obveznik PDV koji vri promet usluga prevoza koje su povezane sa uvozom dobara, tj. usluge
prevoza od odredita u inostranstvu do prvog odredita u Republici, nema obavezu da za promet predmetnih usluga
obrauna i plati PDV, pod uslovom da je vrednost tih usluga sadrana u osnovici za obraunavanje PDV pri uvozu dobara, tj. ako poseduje dokument o vrsti usluge i iznosu sporednih trokova (raun ili drugi dokument koji slui kao raun,
izdat u skladu sa Zakonom) i prevozni dokument. S tim u vezi, u osnovicu za obraunavanje PDV kod uvoza dobara uraunavaju se trokovi prevoza nastali do prvog odredita u Republici, a prvim odreditem u Republici smatra se mesto koje
je naznaeno u otpremnici ili drugom prevoznom dokumentu, a ako nije naznaeno, mesto prvog pretovara u Republici.
Iznos trokova learine i ekiranja kontejnera u luci, koji su nastali u inostranstvu prilikom prevoza dobara iz inostranstva do odredita u Republici, a koje obveznik PDV naknadno (nakon izvrenog carinjenja dobara) potrauje od primaoca usluge prevoza, predstavlja deo naknade za izvrenu uslugu prevoza (sporedni trokovi prevoza). S obzirom da su
predmetni trokovi vezani za deo usluge koji je izvren u inostranstvu (i ijim mestom prometa se smatra inostranstvo), na
iznos ovih trokova se ne obraunava i ne plaa PDV. Dokument kojim obveznik PDV potrauje ove trokove od primaoca
usluge prevoza (npr. knjino zaduenje), treba da sadri podatke propisane odredbom lana 7. stav 5. ta. 1), 2), 3), 5) i
6) Pravilnika o odreivanju sluajeva u kojima nema obaveze izdavanja rauna i o raunima kod kojih se mogu izostaviti
pojedini podaci (Sl. glasnik RS, br. 105/2004, 140/2004, 67/2005 i 4/2012) uz napomenu da se radi o potraivanju dela
naknade za deo usluge prevoza koji je izvren u inostranstvu.
Pitanje i odgovor
Ocena dokumentacije dobijene od nerezidentnog poreskog

obveznika i izbegavanje dvostrukog oporezivanja
Pitanje:
U vezi sa realizacijom pravnog posla sa poslovnim partnerom iz vajcarske, strani partner - rezident vajcarske, dostavio je odreenu dokumentaciju koja se, u postupku poreske kontrole prezentuje nadlenim poreskim organima - mesno nadlenoj filijali Poreske uprave. Radi sigurnosti da je navedena dokumentacija validna
za uivanje pogodnosti iz Ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja sa vajcarskom (primene reenja
sadranih u Ugovoru) moe li se od Ministarstva finansija i privrede dobiti ocena predmetne dokumentacije?
Odgovor:
Za potrebe kontrole poreza na dobit, a u cilju izbegavanja dvostrukog oporezivanja, od Ministarstva finansija i privrede
(dalje: Ministarstvo) zatraen je stav o mogunosti da Ministarstvo izrekne sopstveno miljenje i ocenu verodostojnosti
dokumentacije dobijene od nerezidentnog poreskog obveznika.
43

Za ocenu verodostojnosti dokumentacije dobijene od nerezidentnog poreskog obveznika (rezidenta vajcarske) sa
aspekta nadlenosti Sektora za meunarodne finansijske odnose i evropske integracije - Grupa za bilateralne finansijske
odnose i izbegavanje dvostrukog oporezivanja za potrebe kontrole poreza na dobit, a u cilju izbegavanja dvostrukog
oporezivanja, nadlena je Poreska uprava, a prema sledeem:
Zakon o ministarstvima (Sl. glasnik RS, br. 72/2012 - dalje: Zakon) u lanu 4, propisano je da Ministarstvo obavlja
poslove dravne uprave koji se, pored ostalog, odnose na pripremu, zakljuivanje i primenu meunarodnih ugovora o
izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Istovremeno, u Pravilniku o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Ministarstvu, propisano je da Sektor za meunarodne finansijske odnose i evropske integracije - Grupa za bilateralne finansijske odnose i evropske integracije obavlja, pored ostalog, normativne poslove koji se odnose na pripremu, zakljuivanje i primenu meunarodnih ugovora
o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, pripremu osnove za pregovore sa stranim dravama oko izbegavanja dvostrukog
oporezivanja, izradu izvetaja i analiza efekata ovih ugovora, kao i pripremu potvrivanja ovih ugovora.
U istom lanu Zakona, navedeno je da Poreska uprava, kao organ uprave u sastavu Ministarstva, obavlja strune
poslove i poslove dravne uprave koji se, pored ostalog, odnose na: utvrivanje poreza; poresku kontrolu; otkrivanje
poreskih krivinih dela i njihovih izvrilaca; primenu meunarodnih ugovora o izbegavanju dvostrukog oporezivanja.
Imajui u vidu navedeno, Ministarstvo nije, neposredno, nadleno za ocenu verodostojnosti dokumentacije koju je
dostavio poslovni partner iz vajcarske (rezident vajcarske) ve da su za to nadleni organi Poreske uprave.
S obzirom na navedeno, napominjemo, da je izmeu Saveta ministara Srbije i Crne Gore i vajcarskog saveznog vea
zakljuen Zakon o ratifikaciji ugovora izmeu Saveta ministara Srbije i Crne Gore i vajcarskog saveznog vea o izbegavanju dvostrukog oporezivanja u odnosu na poreze na dohodak i na imovinu, sa protokolom (Sl. list SCG - Meunarodni
ugovori, br. 11/2005 - dalje: Ugovor) koji se primenjuje od 1. januara 2007. godine.
Ugovor proizvodi pravno dejstvo i u bilateralnim ekonomskim odnosima izmeu Republike Srbije i vajcarske.
Posebno napominjemo, da Ustav Republike Srbije (Sl. glasnik RS, br. 98/2006) u lanu 16. pored ostalog, predvia
da: Opte prihvaena pravila meunarodnog prava i potvreni meunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka
Republike Srbije i neposredno se primenjuju.
Ugovor, u lanu 26. (Razmena obavetenja) propisuje da, nadleni organi drava ugovornica (u sluaju Republike Srbije,
Ministarstvo, odnosno njegov ovlaeni predstavnik) razmenjuju obavetenja (obavetenja kojima, u redovnom upravnom postupku, raspolau na osnovu svojih vaeih poreskih zakona) potrebna za primenu odredaba ovog ugovora u vezi
sa porezima koji su predmet Ugovora. Tako razmenjena obavetenja smatraju se tajnom i ne mogu se saoptiti drugim
licima, osim licima nadlenim za razrez i naplatu poreza koji su predmet ovog ugovora. Ne razmenjuju se obavetenja koja
otkrivaju trgovinsku, poslovnu, bankarsku, industrijsku ili profesionalnu tajnu ili poslovni postupak. Navedeno se, ne moe, ni u kom sluaju, tumaiti tako da nameu obavezu dravi ugovornici da preduzima upravne mere suprotne propisima
i praksi te drave ugovornice ili mere koje su suprotne njenom suverenitetu, bezbednosti ili javnom poretku ili da daje
podatke koji se ne mogu dobiti na osnovu njenih zakona ili zakona drave koja trai obavetenja.
S obzirom na navedene odredbe lana 26. (Razmena obavetenja) Ugovora, za ocenu dokumentacije dobijene od nerezidentnog poreskog obveznika, u konkretnom sluaju, nadlena je Poreska uprava koja, s tim u vezi (kao i, u sluaju
potrebe za dodatnim informacijama povodom odnosne dokumentacije) moe (u pismenom obliku, i u, obaveznom, prevodu na francuski ili engleski jezik) u vidu Zamolnice, da se obrati Ministarstvu sa molbom, da Ministarstvo, Zamolnicu
(u kojoj e, uz objanjenje razloga za koje svrhe su potrebna traena obavetenja, jasno, biti navedeni konkretni zahtevi
za proverom relevantnih injenica, uz napomenu da e se sa dobijenim obavetenjima postupati u skladu sa lanom 26.
Ugovora) dalje, prosledi nadlenim organima vajcarske.
Zamolnica, u skladu sa lanom 3. (Opte definicije) stav 1. taka (8) druga alineja Ugovora, u formalnom smislu, treba
da bude adresirana na Direktora Savezne Poreske Administracije vajcarske, odnosno njegovog ovlaenog predstavnika (fr. Directeur de lAdministration fdrale des contributions de la Suisse ou son reprsentant autoris; eng. Director
of the Federal Tax Administration of Switzerland or his authorized representative).
Ministarstvo e podnosioca Zamolnice, blagovremeno, obavestiti o svakom odgovoru nadlenih organa vajcarske.
mr Dejan Dabeti
44
UPRAVNI I PREKRAJNI POSTUPAK U CARINSKOM POSLOVANJU
Pitanje i odgovor
Odgovornost davaoca garancije u sluaju kada nosilac odobrenja

za postupak privremenog uvoza po osnovu lizinga ne potuje
odredbe iz odobrenja postupka
Pitanje:
Da li je davalac garancije - zastupnik, prekrajno odgovoran u sluaju da nosilac odobrenja privremenog uvoza
u lizing ne potuje obaveze iz odobrenja?
Odgovor:
Carinski postupci su formalizovani postupci u kojima lice u okviru svojih ovlaenja zahteva od carinskog organa da mu
se odobri konkretno carinski dozvoljeno postupanje. Prilikom podnoenja zahteva prilau se odgovarajui dokazi i isprave
za iju ispravnost odgovara deklarant, kao i za potovanje svih obaveza u vezi sa stavljanjem robe u odgovarajui carinski
postupak.
Davalac garancije je odgovoran pre svega za namirenje carinskog duga za konkretnu robu u zavisnosti o kom postupku
je re. U konkretnom sluaju re je o materijalnoj odnosno objektivnoj odgovornosti u vezi sa namirenjem carinskog duga.
Kako je prekrajna odgovornost lina odgovornost u kojoj se utvruje ko je i kako postupao u skladu sa Carinskim
zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010) i podzakonskim aktima proisteklim iz ovog zakona, odnosno propustio da postupi
u skladu sa dobijenim odobrenjem, to je prekrajno odgovoran iskljuivo nosilac odobrenja, osim u sluaju ako je davalac
garancije u konkretnom postupku, bio saizvrilac u injenju prekraja.
Mirjana Otaevi Lui
Pitanje i odgovor
Nepostojanje mogunosti za obustavu prekrajnog postupka

u sluaju kada je isto lice ve kanjeno u krivinom postupku
zbog izvrenja krivinog dela falsifikata
Pitanje:
Da li e se protiv lica protiv koga je pokrenut prekrajni postupak zbog izvrenja carinskog prekraja iz lana
294. stav 1. taka 1. Carinskog zakona, u vezi sa uvozom vozila kojom prilikom je upotrebljena falsifikovna saobraajna dozvola, obustaviti prekrajni postupak ukoliko je ovo lice ve kanjeno u krivinom postupku zbog
izvrenja krivinog dela falsifikata?
Odgovor:
Prekrajni i krivini postupak su dva odvojena postupka. Bez uticaja je injenica da li je lice pravosnano kanjeno zbog
izvrenja krivinog dela falsifikovanja isprave iz lana 355. stav 2. Krivinog zakonika ("Sl. glasnik RS", br. 85/2005, 88/2005
- ispr., 107/2005 - ispr., 72/2009 i 111/2009), ili je tuilac odustao od krivinog gonjenja. Ovo iz razloga jer je u krivinom postupku uinilac gonjen za krivino delo usmereno protiv pravnog saobraaja - falsifikovanja isprave u konkretnom sluaju
saobraajne dozvole, dok u ovom sluaju okrivljeni odgovara za prekraj iz lana 294. stav 1. taka 1) Carinskog zakona
("Sl. glasnik RS", br. 18/2010), kojim se ugroava carinski sistem i to kao lice koje je odgovorno to je prilikom podnoenja
zahteva za odobrenje carinskog postupka podnelo carinskom organu dokument za koji je u krivinom postupku utvreno
da je falsifikovan, a na osnovu koga mu je priznato pravo koje mu po zakonu ne pripada.
Na osnovu izloenog proizilazi da prekrajni postupak nee biti obustavljen iz navedenog razloga.
Mirjana Otaevi Lui

45
SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
OZNAAVANJE USAGLAENOSTI PROIZVODA

Znakovi usaglaenosti - Srpski znak usaglaenosti i CE znak
znaavanje proizvoda koji su usaglaeni sa bitnim zahtevima iz tehnikog propisa, vri se stavljanjem odgovarajueg znaka usaglaenosti na
proizvod pre njegovog stavljanja na trite ili upotrebu,
ako je to utvreno tehnikim propisom. Ovaj opti princip sadran je u lanu 24. Zakona o tehnikim zahtevima
za proizvode i ocenjivanju usaglaenosti (Sl. glasnik
RS, br. 36/2009 - dalje: Zakon).
Oblik, izgled i sadraj znaka usaglaenosti ureen je
Uredbom o nainu sprovoenja ocenjivanja usaglaenosti, sadraju isprave o usaglaenosti, kao i obliku, izgledu i sadraju znaka usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br.
98/2009 - dalje: Uredba), a nain stavljanja i upotreba
znakova usaglaenosti propisani su Pravilnikom o nainu stavljanja znakova usaglaenosti na proizvode, kao
i upotrebi znakova usaglaenosti (Sl. glasnik RS, br.
25/2010 - dalje: Pravilnik).
Navedeni zakon i podzakonski akti su tzv. horizontalni propisi koji se odnose na oznaavanja usaglaenosti
proizvoda uopte, kao i na mogue vrste znakova usaglaenosti, s tim da se konkretnim tehnikim propisima
za odreene proizvode ili grupe proizvoda utvruje da li
za te proizvode postoji obaveza stavljanja znaka usaglaenosti i kojeg znaka.
Obaveza stavljanja znaka

usaglaenosti
Znak usaglaenosti se mora staviti na proizvod, samo ako je to propisano tehnikim propisom i samo ako
je taj proizvod zaista usaglaen sa propisanim zahtevima. Ovim znakom se potvruje usaglaenost proizvoda,
odnosno da je proizvod bezbedan i da zadovoljava sve
bitne propisane zahteve.
Zakonom se izriito propisuje da je zabranjeno stavljati znak usaglaenosti na proizvod koji nije usaglaen sa
propisanim zahtevima, odnosno na proizvod za koji nije
propisano stavljanje znaka usaglaenosti (lan 24. stav
2), a onaj koji postupa suprotno ovoj zabrani ini prekraj iz l. 36. i 37. Zakona.
46
Zakonom je u lanu 24. stav 3. propisano i da je zabranjeno na proizvod stavljati drugi znak koji nije znak usaglaenosti ve na njega samo podsea svojim sadrajem
ili oblikom ime bi kod potroaa ili drugog korisnika mogao da stvori zabludu da se radi o znaku usaglaenosti ili
ako bi se stavljanjem drugog znaka na proizvod smanjila
vidljivost, odnosno itljivost znaka usaglaenosti, a za
nepotovanje ove zabrane predvien je prekraj u lanu
37. Zakona.
Usaglaenost proizvoda se dokazuje tehnikom dokumentacijom koju izrauje proizvoa i koju uva proizvoa ili njegov zastupnik u periodu koji je odreen
konkretnim tehnikim propisom.
K
o moe staviti znak usaglaenosti?
U skladu sa Zakonom, Uredbom i Pravilnikom, tehnikim propisom se moe propisati da znak usaglaenosti na proizvod stavlja proizvoa ili njegov zastupnik, ako ga proizvoa ima i ako ga je pisanim putem
ovlastio za takvu radnju. Izuzetno, ako proizvoa ili
njegov zastupnik nije registrovan i nema sedite na
teritoriji Republike Srbije, znak usaglaenosti na proizvod moe staviti uvoznik takvog proizvoda u Republiku Srbiju.
U l. 30. do 32. Uredbe i prilozima 2 i 3 Uredbe, utvrene su vrste znakova usaglaenosti, kao i oblik izgled i
sadraj znakova usaglaenosti , i to Srpskog znaka usaglaenosti i CE znaka.
U
Republici Srbiji se oznaavanje proizvoda sa stanovita njihove usaglaenosti sa bezbednosnim, odnosno bitnim zahtevima iz tehnikih propisa, bez obzira
da li se radi o autentinim nacionalnim propisima ili
tehnikim propisima kojima se u srpsko tehniko zakonodavstvo preuzimaju evropske direktive Novog
pristupa (u oblasti bezbednosti maina, niskonaponske elektrine opreme, elektromagnetske kompatibilnosti, liftova, line zatitne opreme, sudova i opreme
pod pritiskom i dr.) vri stavljanjem na proizvode Srpskog znaka usaglaenosti.
U
Evropskoj uniji (EU) se usaglaenost proizvoda sa
bezbednosnim i drugim bitnim zahtevima iz direktiva
Novog pristupa u oblasti evropskog tehnikog zakonodavstva potvruje iskljuivo stavljanjem na proizvode CE znaka, kao jedinog znaka usaglaenosti koji
vai na teritoriji drava lanica EU.
Dakle, ako domai proizvoai svoje proizvode, istovremeno prodaju i na domaem i na zajednikom tritu
EU, na takve proizvode, osim srpskog znaka usaglaenosti moraju staviti i CE znak.
Posebnim propisima se mogu propisati i drugi znakovi
koji oznaavaju usaglaenost proizvoda sa odgovarajuim
zahtevima iz tih propisa (kao to je sluaj u oblasti homologacije vozila i delova za vozila, za koju je karakteristino
postojanje E znaka).
Srpski znak usaglaenosti, odnosno CE znak
je oznaka za bezbednost proizvoda, a ne
oznaka za kvalitet proizvoda i sa stanovita
potroaa proizvoda, koga pre svega interesuje
kvalitet i funkcionalnost proizvoda, Srpski
znak usaglaenosti i CE znak su manje vani
Za potroaa je vaniji odgovarajui znak kvaliteta
koji se nalazi na proizvodu, a koji je znak odreene
priznate i renomirane domae ili svetske organizacije,
kojoj potroai veruju i koja se bavi ispitivanjem kvaliteta proizvoda.
Meutim, sa stanovita zatite javnog interesa, a pre
svega zatite zdravlja i bezbednosti potroaa, nepostojanje propisanog znaka usaglaenosti na odreenim proizvodima je prvi signal za uzbunu carinskom
organu, odnosno nadlenim organima trinog nadzora za opravdanu sumnju da je takav proizvod opasan i da drava mora da preduzme odgovarajue
mere trinog nadzora koje su, u krajnjem sluaju,
usmerene na ograniavanje slobodnog prometa takvih proizvoda, koje se ogledaju kroz privremenu ili
trajnu zabranu njihovog stavljanja na trite, odnosno
povlaenje ili opoziv takvih proizvoda, ako su oni ve
stavljeni na trite ili se nalaze u posedu krajnjih potroaa. Dakle, postojanje ili nepostojanje propisanog
znaka usaglaenosti na proizvodu mora da interesuje,
pre svega dravu, odnosno nadlene dravne organe.
Kao to je ve navedeno, nain stavljanja i upotreba
znakova usaglaenosti, propisana je Pravilnikom.
Pravilnik, koji je u primeni ve vie od dve i po godine,
na opti nain, propisuje nain stavljanja znaka usaglaenosti na proizvode, jer se tim znakom potvruje usaglaenost konkretnog proizvoda sa propisanim tehnikim zahtevima, pre svega sa bitnim zahtevima za zatitu zdravlja
i bezbednosti koji su sadrani u jednom ili vie razliitih
tehnikih propisa.
Konkretnim tehnikim propisom se moe blie propisati nain stavljanja propisanog znaka usaglaenosti na
proizvode obuhvaene tim propisom.
Za razliku od propisa koji su prestali da vae, a koji su
propisivali obavezu stavljanja na proizvod razliitih moCarinski instruktor oktobar 2012. Br. 30
daliteta znaka usaglaenosti (tzv. znakova saobraznosti),

to je u praksi znailo da se na jedan isti proizvod stavlja
vie (do etiri) razliita znaka usaglaenosti, u zavisnosti
od toga da li se ocenjivanje usaglaenosti proizvoda sprovodilo u odnosu na njegovu bezbednost, kvalitet, radio
frekvencijske smetnje ili druge zahteve, ovaj pravilnik propisuje stavljanje na proizvod jednog jedinstvenog znaka
usaglaenosti, bez obzira da li je taj proizvod predmet jednog ili vie razliitih tehnikih propisa.
Pravilnikom se propisuje da ako je jedan proizvod
predmet i drugih tehnikih propisa, kojima se ureuju
druga pitanja i kojima se propisuje stavljanje znaka usaglaenosti, stavljeni znak usaglaenosti oznaava da je
taj proizvod usaglaen i sa zahtevima i tih drugih propisa.
Ovim pravilnikom je propisan nain i mesto stavljanja
znaka usaglaenosti na sve proizvode, s tim to je ostavljena mogunost da se posebnim tehnikim propisima za
odreene proizvode moe blie propisati nain i mesto
stavljanja ovog znaka, u zavisnosti od specifinih karakteristika odreenih vrsta proizvoda.
Stavljanje i upotreba znakova usaglaenosti obezbeena je Zakonom kojim su propisana prava, dunosti i
ovlaenja nadlenih inspektora u vrenju inspekcijskog
nadzora u vezi sa usaglaenou proizvoda sa propisanim
zahtevima.
Znak usaglaenosti stavlja proizvoa, njegov zastupnik ili uvoznik u skladu sa tehnikim propisom, posle
sprovedenog ocenjivanja usaglaenosti, samostalno ili po
uputstvima imenovanog tela za ocenjivanje usaglaenosti
koje je sprovelo ili uestvovalo u ocenjivanju usaglaenosti ili ovlaenog tela za ocenjivanje usaglaenosti koje je
vrilo tehniku procenu. Znak usaglaenosti se ne kupuje,
odnosno ne naruuje, odnosno ne dobiva od imenovanog
ili ovlaenog tela za ocenjivanje usaglaenosti. Onaj koji
stavlja znak usaglaenosti stavlja ga u skladu sa propisanim dimenzijama, sam izrauje ili to za njega radi neko
drugi (npr. tamparija ili neka druga firma).
Stavljeni znak usaglaenosti mora biti vidljiv, itljiv i
neizbrisiv.
Nain stavljanje znaka

usaglaenosti na proizvod
Pravilo je da se znak usaglaenosti stavlja na proizvod,
s tim da se samo stavljanje moe izvriti na razliite naine:
u
tiskivanjem na proizvod, ako je znak mogue utisnuti
i trajno sauvati, a da se pri tome ne prouzrokuju oteenja proizvoda;
u
tiskivanjem na ploicu (ako utiskivanje nije mogue na
proizvodu, s obzirom na mogua oteenja, dimenzije
proizvoda i sl.) koja je stavljena na proizvod i koja je
predviena za tu namenu;
o
tiskivanjem znaka usaglaenosti na proizvodu bojom
koja se ne moe izbrisati, ako se proizvodi ne mogu
oznaiti utiskivanjem znaka usaglaenosti.
Znak usaglaenosti se po pravilu stavlja na proizvod
na mestu koje je lako dostupno za pregled.
47
Znak usaglaenosti koji je stavljen na proizvod mora
da se sauva u sluaju dalje obrade, odnosno dorade proizvoda (ili delova proizvoda) ili kada se taj proizvod ugrauje u objekte ili postrojenja.
Ako se znak usaglaenosti pri obradi, odnosno doradi proizvoda (ili delova proizvoda) mora odstraniti, ovaj
znak mora da se prenese na drugo mesto na proizvodu.
Stavljanje znaka usaglaenosti

na ambalau proizvoda
Ako na proizvod, zbog njegove prirode, nije mogue
staviti znak usaglaenosti utiskivanjem ili otiskivanjem ili
ako to nije mogue uiniti na ploici na proizvodu, znak
usaglaenosti se stavlja otiskivanjem na njegovu ambalau ili na nalepnicu ili priveznicu koja se stavlja na ambalau proizvoda i to se navodi u dokumentaciji koja prati
proizvod u skladu sa tehnikim propisom.
Ako se znak usaglaenosti ne moe staviti ni na
ambalau, ovaj znak se stavlja otiskivanjem na nekom
dokumentu koji prati proizvod u skladu sa tehnikim
propisom (uputstvo za upotrebu, garantni list ili druga
dokumentacija).
D
a li je mogue na proizvode stavljati druge znakove, simbole, natpise ili oznake, osim znaka
usaglaenosti?
U principu to je mogue. Naime, na proizvod se mogu stavljati druge oznake, kao to su: sopstveni znak
kvaliteta nekog tela za ocenjivanje usaglaenosti
koji je obavio ispitivanje proizvoda ili sopstveni znak
usaglaenosti proizvoda sa odgovarajuim standardom nekog tela za ocenjivanje usaglaenosti koje je
i odobrilo upotrebu takvog znaka; oznaka srpskog
standarda sa kojim je usaglaen proizvod ili poseban
nacionalni znak usaglaenosti, iju upotrebu odobrava Institut za standardizaciju Srbije, a kojim se potvruje da je proizvod usaglaen sa odreenim srpskim
standardima.
Meutim, Pravilnikom je propisana generalna zabrana stavljanja na proizvod drugog znaka, simbola,
natpisa ili druge oznake ije stavljanje je zabranjeno
zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti.
ta se smatra neodgovarajuim oznaavanjem
proizvoda?
Neodgovarajuim oznaavanjem proizvoda, smatra
se stavljanje znaka, simbola, natpisa ili druge oznake
ije stavljanje je zabranjeno zakonom kojim se ureuju tehniki zahtevi za proizvode i ocenjivanje usaglaenosti, kao i:
- stavljanje znaka usaglaenosti na proizvod na koji se ne primenjuje tehniki propis;
- nestavljanje znaka usaglaenosti na proizvod za
koji je obaveza njegovog stavljanja propisana odgovarajuim tehnikim propisom.
48
Srpski znak usaglaenosti

Opti principi koji se odnose na znakove usaglaenosti
proizvoda sa bitnim bezbednosnim i drugim zahtevima iz
tehnikih propisa, koji su ureeni Zakonom, a detaljnije
razraeni i propisani Uredbom i Pravilnikom, primenjuju
se i na Srpski znak usaglaenosti (dalje: Srpski znak).
Srpski znak je jedina oznaka kojom se potvruje da je
proizvod koji se stavlja na trite ili upotrebu u Republici
Srbiji, usaglaen sa zahtevima srpskog tehnikog propisa, ako je tim propisom predvieno njeno stavljanje.
Srpski znak na proizvod, u skladu sa tehnikim propisom, stavlja proizvoa, odnosno njegov zastupnik ili
uvoznik ako je to utvreno tehnikim propisom.
Stavljanjem Srpskog znaka, proizvoa preuzima
svu odgovornost za usaglaenost proizvoda sa zahtevima koji su ureeni predmetnim tehnikim propisom.
Srpski znak predstavlja tri velika slova A povezana u
obliku jednakostraninog trougla (3A).
Veliina znaka odreuje se prema visini V znaka obavezne usaglaenosti prikazane u Prilogu 2 Uredbe.
Visina V moe imati samo zaokruene vrednosti standardnih brojeva prema redu veliina R10 izraenih u milimetrima (mm) prema srpskom standardu - Standardni
brojevi, brojane vrednosti i definicije - SRPS A.A0.001.
Visina V znaka iznosi, po pravilu, najmanje pet
milimetara.
Sam oblik, izgled i sadraj Srpskog znaka dat je u Prilogu 2 Uredbe i ini njen sastavni deo:
Srpski znak se stavlja na proizvod, a ako to nije mogue ovaj znak se stavlja na ploicu uz proizvod, koja je
predviena za tu namenu, ambalau, uputstvo za upotrebu, garantni list ili drugu propratnu dokumentaciju,
kada je to propisano tehnikim propisom.
Mesto i nain stavljanja Srpskog znaka se moe, u
zavisnosti od vrste proizvoda, blie propisati tehnikim
propisom.
Srpski znak se stavlja tako da bude vidljiv, itljiv i neizbrisiv, odnosno neodvojiv od proizvoda ili njegove ploice sa podacima.
Uz Srpski znak se stavlja jedinstveni broj Imenovanog, odnosno Ovlaenog tela iz registra imenovanih,
odnosno ovlaenih tela za ocenjivanje usaglaenosti,
kao i poslednje dve cifre godine izdavanja isprave o
usaglaenosti, ako tehnikim propisom nije drugaije
odreeno.
Jedinstveni broj Imenovanog, odnosno Ovlaenog
tela, stavlja proizvoa, odnosno njegov zastupnik, ili
uvoznik ako je to predvieno tehnikim propisom, samostalno ili po uputstvima tog tela.
Uz Srpski znak moe da stoji i slikovni prikaz ili druga
oznaka koja ukazuje na neki poseban rizik ili upotrebu.
Zabranjeno je stavljati na proizvod, pored Srpskog
znaka ili samostalno, drugi znak, simbol, natpis ili drugu
oznaku koji bi mogli dovesti u zabludu potroaa ili drugog korisnika u pogledu znaenja, odnosno oblika Srpskog znaka.
Osim navedenih znakova, dozvoljeno je na proizvode
stavljati druge znakove, oznake, natpise i sl. ako se time
ne ugroava vidljivost, itljivost, odnosno znaenje Srpskog znaka.
Kao neodgovarajue oznaavanje Srpskim znakom,
smatra se:
s tavljanje Srpskog znaka na proizvode za koje to nije
propisano tehnikim propisom;
n
epostojanje Srpskog znaka na proizvodima za koje je
obaveza stavljanja ovog znaka propisana odgovarajuim tehnikim propisom;
s tavljanje na proizvode drugog znaka koji nije Srpski
znak, simbola, natpisa ili druge oznake iz lana 36.
Uredbe, ije stavljanje je zabranjeno.
Kad nadleni inspektor utvrdi da je na proizvodu koji se nalazi na tritu ili upotrebi, stavljen Srpski znak na
nedogovarajui nain, odnosno suprotno odgovarajuim
odredbama tehnikog propisa u delu koji se odnosi na
oznaavanje, preduzima mere u vrenju nadzora, na koje
je ovlaen Zakonom, prema proizvoau, njegovom zastupniku, odnosno uvozniku.
Ako je jedan proizvod predmet i drugih tehnikih propisa kojima se ureuju druga pitanja i kojima se propisuje
stavljanje Srpskog znaka, stavljeni Srpski znak oznaava
da je taj proizvod usaglaen i sa zahtevima tih drugih
propisa.
Posebni sluajevi kada se na proizvode
iz uvoza moe staviti Srpski znak
N
a osnovu reenja nadlenog ministra kojim je priznato vaenje inostrane isprave, odnosno znaka
usaglaenosti za odreeni proizvod iz uvoza, na taj
proizvod se stavlja Srpski znak, s obzirom na to da se
smatra da je taj proizvod usaglaen sa zahtevima srpskog tehnikog propisa. Takoe, na takve proizvode se moe staviti Srpski znak i na osnovu izvoda iz
r egistra o vaenju inostranih isprava i znakova

usaglaenosti u Republici Srbiji koji se vodi u ministarstvu nadlenom za poslove koji se odnose na
tehnike propise (Ministarstvo finansija i privrede),
u skladu sa Zakonom i propisom donetim na osnovu tog zakona, kao i u sluaju vaeih inostranih
isprava i znakova usaglaenosti u Republici Srbiji na
osnovu potvrenih meunarodnih sporazuma.
N
a osnovu Potvrde o usaglaenosti koju izdaje
imenovano telo za ocenjivanje usaglaenosti ili na
osnovu izvoda iz evidencije tog tela o izdatim Potvrdama o usaglaenosti, stavlja se Srpski znak ako
je to propisano tehnikim propisom.
Srpski znak e biti u upotrebi kao jedini znak usaglaenosti u Republici Srbiji sve do stupanja na snagu odgovarajueg potvrenog meunarodnog sporazuma
o ocenjivanju usaglaenosti i prihvatanju industrijskih
proizvoda sa EU (ACCA sporazum) i to za one proizvode
na koje se taj ugovor bude odnosio, a za druge proizvode
ovaj znak e biti u upotrebi do dana pristupanja Republike
Srbije EU.
Od dana stupanja na snagu ACCA sporazuma i to za
one proizvode na koje se taj sporazum bude odnosio, kao
jedini znak usaglaenosti koji e se stavljati na proizvode
bie CE znak. CE znak bie u upotrebi kao jedini znak usaglaenosti za sve proizvode od dana pristupanja Republike Srbije EU.
CE znak
CE znak je jedini znak za usaglaenost proizvoda sa
bitnim zahtevima za zatitu zdravlja i bezbednosti iz odgovarajuih direktiva EU, u razliitim oblastima tehnikog
zakonodavstva, koji se upotrebljava na teritoriji svih drava lanica EU.
S obzirom na to da se u srpski pravni sistem preuzimaju harmonizovane evropske direktive Novog pristupa
iz razliitih oblasti tehnikog zakonodavstva, kroz donoenje novih srpskih tehnikih propisa, CE znak e biti jedini znak usaglaenosti proizvoda sa bitnim zahtevima
za zatitu zdravlja i bezbednosti iz odgovarajuih srpskih
tehnikih propisa kada Republika Srbija pristupi EU, a
najranije kada Republika Srbija sa EU zakljui meunarodni sporazum o ocenjivanju usaglaenosti i prihvatanju industrijskih proizvoda (ACCA sporazum) i to za one
proizvode na koje se taj ugovor bude odnosio.
Zahtev za CE oznaavanjem predstavlja novinu koju je
Novi pristup uveo u evropsko tehniko zakonodavstvo.
CE znak koji oznaava usaglaenost proizvoda, vidljiva je posledica sprovedenih odgovarajuih postupaka
ocenjivanja usaglaenosti kojima je dokazana usaglaenost proizvoda sa svim bitnim zahtevima za zatitu
zdravlja i bezbednosti koji su propisani konkretnom direktivom EU u odgovarajuoj oblasti.
49
Opta naela kojima se ureuje oznaavanje znakom CE navedeni su u: Odluci br. 768/2008/EZ Evropskog
parlamenta i Saveta o zajednikom okviru za trgovanje
proizvodima i ukidanju Odluke br. 93/463/EEZ od 9. jula
2008. godine (Decision European of the Parliament and
of the Council on a common framework for the marketing
of products and repealing decision 93/465/EEC, a naroito
u Uredbi br. 765/2008/EZ Evropskog parlamenta i Saveta od 9. jula 2008. godine kojom se propisuju zahtevi za
akreditaciju i trini nadzor u vezi sa trgovanjem proizvodima i kojom se ukida Uredba br. 339/93 (Regulation of
the European Parliament and of the Council setting out the
reqirements for accreditation and Market Surveillance relating to the marketing of products and repealing regulation
93/339EEC).
Opta naela i sutinski zahtevi za oznaavanje CE
znakom iz navedene Uredbe i Odluke EU preuzeti su u
pravni sistem Republike Srbije, Zakonom, Uredbom i
Pravilnikom.
CE znak se sastoji od stilizovanog latininog slovnog
znaka CE u obliku koji je dat u Prilogu 3 Uredbe:
Ako se CE znak smanjuje ili uveava, moraju se uzeti u

obzir proporcije prikazane na ovom crteu.
Razliite komponente CE znaka moraju imati, sutinski istu visinu koja ne sme biti manja od 5 mm.
Mogunost da domai proizvoa koji svoje
proizvode izvozi u EU stavlja CE znak
Domai proizvoa koji svoje proizvode izvozi u
EU slobodno moe da primenjuje i da se pouzda u
domae tehnike propise kojima su preuzete odgovarajue direktive EU iz iste oblasti i da na svoje proizvode koje izvozi, i koji su usaglaeni sa bitnim zahtevima iz tih propisa, stavi CE znak prema domaim
propisima, s obzirom da su ti propisi u tehnikom
delu potpuno identini sa odgovarajuim evropskim
direktivama, ukljuujui i odredbe o CE znaku.
Ako ne postoji odgovarajui domai tehniki propis za odreene proizvode, a ti proizvodi su predmet
ureivanje neke evropske direktive Novog pristupa,
domai proizvoa, ako eli da svoje proizvode plasira na trite EU, mora u proizvodnji i oznaavanju tih
proizvoda direktno da primenjuje odredbe konkretne direktive.
50
CE znak na proizvod moe da, u skladu sa tehnikim

propisom, stavi iskljuivo proizvoa ili njegov zastupnik koji je registrovan i ima sedite na teritoriji neke
od drava lanica EU, a samo izuzetno i lice koje je odgovorno za plasiranje tih proizvoda iz tzv. treih zemalja na trite EU (uvoznik robe u EU).
Stavljanjem CE znaka, proizvoa preuzima svu odgovornost za usaglaenost proizvoda sa zahtevima koji
su utvreni predmetnim tehnikim propisom.
CE znak se stavlja na proizvod, a ako to nije mogue
ovaj znak se stavlja na ploicu uz proizvod, koja je predviena za tu namenu, ambalau, uputstvo za upotrebu,
garantni list ili drugu propratnu dokumentaciju, kada je
to propisano tehnikim propisom.
Mesto i nain stavljanja CE znaka se moe, u zavisnosti od vrste proizvoda, blie propisati tehnikim
propisom.
CE znak se stavlja tako da bude vidljiv, itljiv i neizbrisiv, odnosno neodvojiv od proizvoda ili njegove ploice
sa podacima.
Uz CE znak se stavlja identifikacioni broj Imenovanog, odnosno Ovlaenog tela koje je prijavljeno
Evropskoj komisiji, ako to telo uestvuje u fazi kontrole proizvodnje. Identifikacioni broj stavlja proizvoa
ili njegov zastupnik, samostalno ili po uputstvima tog
tela.
Uz CE znak moe da stoji i slikovni prikaz ili druga
oznaka koja ukazuje na neki poseban rizik ili upotrebu.
Ako je jedan proizvod predmet i drugih tehnikih
propisa kojima se ureuju druga pitanja i kojima se propisuje stavljanje CE znaka, stavljeni CE znak oznaava
da je taj proizvod usaglaen i sa zahtevima tih drugih
propisa.
Zabranjeno je stavljati na proizvode, pored CE znaka ili samostalno, drugi znak, simbol, natpis ili drugu
oznaku koja bi mogla da dovede u zabludu potroaa
ili drugog korisnika u pogledu znaenja, odnosno oblika
CE znaka.
Osim znakova ije stavljanje je zabranjeno, na proizvode je dozvoljeno stavljati i druge znakove, ako se
time ne smanjuje vidljivost, itljivost, odnosno znaenje
CE znaka.
Kao neodgovarajue oznaavanje CE znakom, smatra se:
n
epostojanje CE znaka na proizvodima za koje je obaveza stavljanja ovog znaka propisana odgovarajuim
tehnikim propisom;
s tavljanje na proizvode drugog znaka koji nije CE
znak, simbola, natpisa ili druge oznake ije stavljanje
je zabranjeno.
Kad nadleni inspektor utvrdi da je na proizvodu koji
se nalazi na tritu ili upotrebi, stavljen CE znak odgovarajuim odredbama tehnikog propisa, u delu koji se odnosi na CE oznaavanje, preduzima mere u vrenju nadzora, na koje je ovlaen Zakonom i drugim propisima.
Duan Vukovi
USLOVI ZA OBAVLJANJE
SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA
ROBE DVOSTRUKE NAMENE
Pravilnikom o izmeni Pravilnika o obrascu zahteva za izdavanje dozvole,
obrascu dozvole i drugim obrascima dokumenata koji prate spoljnu trgovinu
kontrolisanom robom - Sl. glasnik RS, br. 80/2012, propisani su novi obrasci
ontrolisanom robom dvostruke namene smatra

se roba dvostruke namene koja pored civilne
moe imati i vojnu namenu, usklaena sa Listom
roba i tehnologija dvostruke namene Evropske unije
(EU).
Cilj kontrole prometa robe dvostruke namene je
borba protiv proliferacije (irenja) oruja za masovno
unitenje.
Savet bezbednosti (SB) je 2004. godine usvojio Rezoluciju o neirenju oruja za masovno unitenje (Rezolucija SB 1540) kojom se irenje nuklearnog, biolokog
i hemijskog oruja oznaava kao glavna pretnja meunarodnom miru i bezbednosti. Ovim dokumentom
Savet bezbednosti poziva sve drave lanice UN da
ispune svoje obaveze u vezi sa kontrolom naoruanja
ili razoruanjem i spree irenje svih vrsta oruja za
masovno unitenje. U rezoluciji se istie obaveza svih
drava potpisnica da usvoje i primene delotvorne zakone i sprovedu ih kroz uspostavljanje domaih kontrola i mera za njihovu primenu, kao to su mehanizmi
kontrole na nacionalnoj granici ili izvoza.
lanstvo Srbije i Crne Gore u Ujedinjenim nacijama
od novembra 2000. godine, gde raspadom Dravne
zajednice SCG lanstvo nastavlja Republika Srbija, ini
da na Republiku Srbiju direktno utiu pitanja koja su
napred navedena. S tim u vezi, naa zemlja je definisala uvoenje efikasnog kontrolnog sistema naoruanja,
robe dvostruke namene i tehnologija, kao jedan od
svojih prioritetnih ciljeva. Motiv za to je neophodnost
borbe protiv terorizma, koji je, na alost, postao vie
od pretnje. Takoe, imajui na umu geografski poloaj
drave, kao i postojeu nestabilnost u regionu, Srbija
je nepokolebljiva u odluci da unapredi postojee zakone i formira efikasan izvozni kontrolni sistem radi onemoguavanja nepoeljnog izvoza ovih proizvoda.
Ove aktivnosti su takoe od sutinske vanosti za
realizaciju definisanih ciljeva nae meunarodne politike, kao to su pristupanje Programu Partnerstva za
mir i ulazak u EU. U vezi sa tim, donet je Zakon o spoljnoj trgovini naoruanjem, vojnom opremom i robom
dvostruke namene (Sl. list SCG, br. 7/2005 i 8/2005
- ispr. - dalje: Zakon), kao i pratei propisi iz oblasti
kontrole izvoza i uvoza kontrolisane robe. Ovim zakonom je izvreno usaglaavanje nacionalnog zakonodavstva sa meunarodnim propisima i standardima u
ovoj oblasti, nadlenost izvozne kontrole je prela iz
vojnog ministarstva (Ministarstvo odbrane) na civilno
(tadanje Ministarstvo za meunarodne ekonomske
odnose SCG, odnosno nakon raspada Dravne zajednice SCG - Ministarstvo za ekonomske odnose sa inostranstvom; od 2008. godine nadleno ministarstvo je
Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, a formiranjem nove Vlade RS od 26.7.2012. godine nadlenost
je na Ministarstvu spoljne i unutranje trgovine i telekomunikacija - dalje: Ministarstvo), uvedena je kontrola spoljne trgovine proizvoda dvostruke namene,
u Zakon je uveden pojam sveobuhvatna kontrola
koja predstavlja vii stepen kontrole robe, kao i vea
transparentnost u postupku izdavanja dozvola.
Ovako uspostavljen sistem izvozne kontrole, definisan u svim svojim fazama Zakonom i prateim propisima, predstavljao je znaajan korak u procesu pristupanja EU. Ovo je posebno vano, imajui u vidu da
je Republika Srbija tradicionalno znaajan proizvoa
51
i izvoznik oruja u regionu jugoistone Evrope. U tom
smislu je usvajanje nacionalnog zakonodavstva u ovoj
oblasti predstavljalo napredak, a sa ciljem ostvarivanja
i zatite spoljnopolitikih, bezbednosnih i odbrambenih interesa zemlje, meunarodnog kredibiliteta i integriteta i obezbeenja potovanja meunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela.
Pravila ponaanja EU u izvozu oruja (EU Code of
Conduct on Arms Export), ugraena su u nae zakonodavstvo kroz Odluku o kriterijumima za izdavanje
dozvola za izvoz naoruanja, vojne opreme i robe dvostruke namene (Sl. list SCG, br. 11/2005), tako da je
Republika Srbija, iako jo uvek nije lanica EU, uspostavila obavezu potovanja zajedniki usvojenih kriterijuma u EU. Pored toga, uvedena je, po prvi put, i
kontrola izvoza i uvoza robe dvostruke namene (Dual
use Goods) i definisane su nacionalne kontrolne liste
roba za koje je potrebna dozvola, a koje su u potpunosti usklaene sa relevantnim listama EU u ovoj oblasti.
Shodno Zakonu, spoljna trgovina robom dvostruke namene, ukljuujui softver i tehnologije, vri se
na osnovu dozvole koju izdaje Ministarstvo.
Pravilnikom o obrascu zahteva za izdavanje dozvole, obrascu dozvole i drugim obrascima dokumenata
koji prate spoljnu trgovinu kontrolisanom robom (Sl.
glasnik RS, br. 96/2007 i 80/2012) propisani su obrasci,
odnosno dokumenta koji prate spoljnu trgovinu kontrolisanom robom.
Na osnovu lana 3. stav 2. Zakona, Vlada RS je donela Odluku o utvrivanju Nacionalne kontrolne liste
robe dvostruke namene (Sl. glasnik RS, br. 53/2011),
koja je usklaena sa Listom roba i tehnologija dvostruke namene EU iz 2010. godine.
Struktura Liste roba i tehnologija

dvostruke namene Evropske unije
Kontrolna Lista roba i tehnologija dvostruke namene EU integrie liste svih razliitih meunarodnih
kontrolnih reima ukljuujui Vasenarski sporazum
(Wassenaar Arrangement), Reim kontrole tehnologije
projektila (Missile Technology Control Regime - MTCR),
Grupu nuklearnih snabdevaa (Nuclear Suppliers Group
- NSG), Australijsku grupu (The Australia Group - AG) i
Konvenciju o hemijskom oruju (Chemical Weapons
Convention - CWC).
Lista ima fleksibilnu formu koja dozvoljava integraciju bilo kakvih novih meunarodnih kontrola.
52
Meunarodni kontrolni reimi

V
asenarski sporazum - kontrolie konvencionalno
oruje i srodne proizvode i tehnologije za dvojnu
upotrebu. Predstavlja dopunu ostalih reima tako
to obezbeuje da nita to je u vezi sa aktivnostima izmicanja kontroli tj. aktivnostima proliferacije ne moe promai kroz procepe postojeih
kontrola..
R
eim kontrole tehnologije projektila - dobrovoljna meunarodna asocijacija (nije sporazum) koja
kontrolie transfer tehnologije i opreme za balistike i krstaree projektile, svemirske lansir-letelice i
druge sisteme za isporuku bez ljudstva.
G
rupa nuklearnih snabdevaa - nije meunarodnim
zakonom obavezujui sporazum, ali predstavlja kolektivni politiki sporazum drava uesnica. Kontrolie izvoz opreme za dvojnu upotrebu koju je mogue upotrebiti kao nuklearno oruje.
A
ustralijska grupa - neformalni sporazum drava
za meunarodnu kontrolu koji promovie neproliferaciju hemijskog i biolokog oruja, proizvodnih
kapaciteta i opreme, kao i srodnih tehnologija.
Predstavlja dopunu Konvencije o hemijskom oruju
i fokusira se na kontrolu hemijskog oruja, prekursora i biolokih agenasa, kao i srodne opreme i proizvodne tehnologije.
K
onvencija o hemijskom oruju - obavezni meunarodni sporazum koji kontrolie hemikalije i hemijsko oruje, pri emu se fokusira na hemijsko oruje
i prekursore.
Struktura EU liste
Lista roba i tehnologija dvostruke namene EU podeljena je u 10 tehnikih kategorija koje su dalje podeljene u 5 grupa.
Svaka roba sa EU liste se obeleava oznakom koju ine: broj tehnike kategorije (0-9), grupa (A-E) i
broj meunarodnog kontrolnog reima koji kontrolie
predmetnu robu.
Tehnike kategorije:
0 - Nuklearni materijali, proizvodni kapaciteti i oprema
1 - Materijali, hemikalije,mikro-organizmi i toksini
2 - Obrada materijala
3 - Elektronika
4 - Kompjuteri
5 - Bezbednost telekomunikacija i sredstava informacija
6 - Senzori i laseri
7 - Navigacija i vazduhoplovna elektronika
8 - Pomorstvo
9-P
ogonski sistemi, svemirske letelice i odgovarajua
oprema
Grupe:
A - Oprema, sklopovi i komponente
B - Proizvodnja i oprema za testiranje
C - Materijali
D - Softver
E - Tehnologija
Multilateralne i unilateralne kontrole:
000-099 - Vasenarski sporazum
100-199 - Reim kontrole tehnologije projektila
200-299 - Grupa nuklearnih snabdevaa
300-399 - Australijska grupa
400-499 - Konvencija o hemijskom oruju
500-599 - Rezervisano
900-999 - Unilateralne kontrole
Na primer, oznaka za merae gravitacije (gravimetri) u Kontrolnoj listi roba EU je 6A007.
Znai, da gravimetri pripadaju tehnikoj kategoriji
6 - Senzori i laseri, grupi A - Oprema, sklopovi i komponente i da se nalazi pod kontrolom Vasenarskog
sporazuma.
Obaveze carinskih organa u

spoljnoj trgovini naoruanjem,
vojnom opremom i robom
dvostruke namene
Na osnovu lana 38. Zakona, tokom izvrenja carinske kontrole kontrolisane robe - robe dvostruke
namene, koja je predmet spoljne trgovine,carinski
organi mogu, u okviru svojih nadlenosti, ograniiti, zaustaviti, oduzeti ili obustaviti transport kontrolisane robe, o emu moraju da obaveste nadleno
ministarstvo.
Pravilnikom o obavezama carinskih organa u spoljnoj trgovini naoruanjem, vojnom opremom i robom
dvostruke namene (Sl. glasnik RS, br. 67/2005 - dalje:
Pravilnik) propisane su obaveze carinskih organa u postupku kontrole spoljne trgovine, transporta i tranzita
naoruanja, vojne opreme i robe dvostruke namene.
Na osnovu Pravilnika, carinski organi prilikom

davanja odobrenja za stavljanje kontrolisane robe u
odgovarajui carinski postupak,duni su da utvrde da
li je uz JCI priloena dozvola izdata od strane nadlenog ministarstva i da li podaci iz dozvole o obavljanju
spoljne trgovine robom dvostruke namene odgovaraju podacima iz JCI i stvarnom stanju robe.
Takoe, carinski organi, prilikom davanja odobrenja za stavljanje robe u carinski postupak tranzita robe
dvostruke namene kopnenim i vodenim putem, duni
su da utvrde da li je uz JCI priloeno odobrenje Ministarstva unutranjih poslova. U sluaju tranzita kontrolisane robe vazdunim putem, potrebno je odobrenje
organa nadlenog za vazduni saobraaj - Direktorat
civilnog vazduhoplovstva RS.
Shodno lanu 4. Pravilnika, carinski organi e privremeno zadrati kontrolisanu robu - robu dvostruke
namene, ako utvrde:
d
a uz JCI nije priloena odgovarajua dozvola ili
odobrenje;
d
a podaci navedeni u JCI ne odgovaraju podacima
navedenim u dozvoli odnosno odobrenju;
d
a stvarno stanje robe ne odgovara podacima navedenim u dozvoli, odnosno odobrenju.
O prekidu carinskog postupka i privremenom zadravanju robe carinski organ je duan da odmah obavesti nadleno ministarstvo, uz navoenje razloga zbog
kojih je to uinjeno.
Na osnovu lana 5. Pravilnika, ako se vri delimino
carinjenje kontrolisane robe - robe dvostruke namene,
carinski slubenik na poleini originala dozvole stavlja
zabeleku da se vri delimian otpis robe navedene u
dozvoli (uz obavezan potpis carinskog slubenika i peat), a na propisanom obrascu za otpis (List za otpis),
u rubriku Napomena upisuje naziv, matini broj i
adresu izvoznika ili uvoznika navedenog u dozvoli, kao
i broj i datum izdavanja dozvole i rok njenog vaenja.
Meutim, sama kontrola spoljnotrgovinskog prometa, tranzita i skladitenja kontrolisane robe, sprovodi se na nain propisan Pravilnikom o nainu sprovoenja radnji i mera u postupku kontrole prihvaene
deklaracije (Sl. glasnik RS, br. 53/2004 i 95/2007).
Vesna Vraar
53
DEVIZNO POSLOVANJE

O VRSTAMA DEVIZA I EFEKTIVNOG
STRANOG NOVCA KOJE SE KUPUJU
I PRODAJU NA DEVIZNOM TRITU
Proirena lista valuta kojima se trguje na deviznom tritu
akonom o deviznom poslovanju (Sl. glasnik RS,

br. 62/2006 i 31/2011 - dalje: Zakon) propisano je da
se devize i efektivni strani novac mogu kupovati
i prodavati samo na deviznom tritu, za namene koje
su dozvoljene ovim zakonom. Zakonom je propisano
da Narodna banka Srbije (dalje: NBS) propisuje uslove i
nain rada deviznog trita, na osnovu ega je NBS donela Odluku o uslovima i nainu rada deviznog trita
(Sl. glasnik RS, br. 10/2011).
Takom 2. navedene odluke propisano je da se na
deviznom tritu mogu kupovati i prodavati devize i
efektivni strani novac u skladu sa odlukom NBS kojom
se utvruju vrste deviza i efektivnog stranog novca koji
se kupuju i prodaju na deviznom tritu.
U skladu sa navedenim, NBS je donela Odluku o
vrstama deviza i efektivnog stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tritu (Sl. glasnik RS
br. 98/2012, stupa na snagu 20.10.2012. godine - dalje:
Odluka).
Ukoliko neka strana valuta nije navedena u pomenutoj odluci kojom se utvruje lista valuta, tom valutom se ne moe trgovati na domaem deviznom tritu, ne moe se voditi devizni raun u toj valuti, kao to
se ne mogu obavljati i neki drugi devizni poslovi. Stoga
je, sa stanovita obavljanja deviznog poslovanja, Odluka od izuzetne vanosti.
Devizno trite
lanom 38. Zakona propisano je da se kupovina i
prodaja deviza i efektivnog stranog novca na deviznom
tritu u Republici vri:
n
eposredno:
54
- izmeu banaka i rezidenata, kao i izmeu banaka i

nerezidenata,
- izmeu banaka,
- izmeu banaka i NBS,
- izmeu rezidenata koji imaju ovlaenje za obavljanje menjakih poslova i NBS,
- izmeu banaka i rezidenata koji imaju ovlaenje
za obavljanje menjakih poslova,
- izmeu rezidenata iz lana 2. taka (1) odredba
pod 6) i NBS;
n
a sastanku meubankarskog deviznog trita:
- izmeu banaka,
- izmeu banaka i NBS.
Kupovinu i prodaju efektivnog stranog novca na deviznom tritu obavlja banka, NBS, kao i drugi rezidenti koji u skladu sa ovim zakonom obavljaju menjake
poslove.
Vrste valuta kojima se trguje na domaem tritu
utvrene su Odlukom. Ova odluka i lista valuta podlone su izmenama i zavise od okolnosti i potreba
domaeg monetarnog trita, finansijskih institucija i
privrednih aktivnosti, to se najbolje moe videti iz razloga poslednje izmene.
Odlukom je ruska valuta svrstana na listu valuta
kojima se trguje na deviznom tritu Republike Srbije. Izvrni odbor NBS imao je u vidu injenicu visokog
uea Ruske Federacije u ukupnoj spoljnotrgovinskoj
razmeni Srbije.
DEVIZNO POSLOVANJE
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku
o spoljnotrgovinskom robnom prometu za avgust
2012. godine, glavni spoljnotrgovinski partneri u:
- domaem izvozu su Nemaka (858,4 miliona dolara), Bosna i Hercegovina (710 miliona dolara), Italija
(652 miliona dolara), Rumunija (636 miliona dolara) i
Ruska Federacija (531,8 miliona dolara);
- u uvozu su Nemaka (1382,3 miliona dolara), Ruska
Federacija (1323,8 miliona dolara), Italija (1155,2 miliona dolara), Kina (905,7 miliona dolara) i Maarska
(608,2 miliona dolara).
Navedeni podaci ukazuju na injenicu da je najvea
spoljnotrgovinska - robna razmena ostvarena upravo
sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume
o slobodnoj trgovini, a meu kojima se nalazi i Ruska
Federacija.
Osim navedenog, Izvrni odbor NBS je, prilikom donoenja odluke da se ruska valuta svrsta na listu deviza i
efektivnog stranog novca kojima se trguje na domaem
deviznom tritu, imao u vidu i velike investicione projekte Ruske Federacije u Republici Srbiji, kako one ija
je realizacija u toku, tako i one koji e se tek realizovati.
Stoga donoenje Odluke ima za cilj da omogui obavljanje finansijskih transakcija u zemlji i u ruskoj rublji.
Lista valuta koje se kupuju i prodaju

na domaem deviznom tritu
T akom 2. Odluke propisano je da banke na deviznom
tritu mogu kupovati i prodavati sledee vrste deviza i efektivnog stranog novca:
1) australijski dolar (AUD),
2) kanadski dolar (CAD),
3) dansku krunu (DKK),
4) japanski jen (JPY),
5) kuvajtski dinar (KWD),
6) norveku krunu (NOK),
7) rusku rublju (RUB),
8) vedsku krunu (SEK),
9) vajcarski franak (CHF),
10) funtu sterlinga (GBP),
11) ameriki dolar (USD),
12) evro (EUR).
O
sim navedenog, banke mogu na deviznom tritu
kupovati i prodavati i sledee vrste efektivnog stranog novca:
1) hrvatsku kunu (HRK),
2) eku krunu (CZK),
3) maarsku forintu (HUF),
4) konvertibilnu marku (BAM),
5) poljski zlot (PLN)
T akom 3. Odluke propisano je da NBS na deviznom tritu moe kupovati i prodavati sledee vrste deviza:

11) evro (EUR).
N
BS na deviznom tritu moe kupovati i prodavati
sledee vrste efektivnog stranog novca:
1) evro (EUR),
3) vajcarski franak (CHF).
O
sim banaka i NBS, znaajnu ulogu u trgovanju devizama na domaem deviznom tritu imaju i privredni
subjekti koji se bave menjakim poslovanjem. Takom 4. Odluke propisano je da ovlaeni menja, koji
ima zakljuen ugovor o obavljanju menjakih poslova s bankom, odnosno s vie banaka, u skladu s tim
ugovorom i propisom kojim se ureuju uslovi i nain
obavljanja menjakih poslova, pri obavljanju menjakih poslova moe kupovati i prodavati sledee vrste
efektivnog stranog novca:
5) kuvajtski dinar (KWD),
12) evro (EUR),
13) hrvatsku kunu (HRK),
14) eku krunu (CZK),
15) maarsku forintu (HUF),
16) konvertibilnu marku (BAM),
17) poljski zlot (PLN).
Donoenjem Odluke kojom je i ruska rublja stavljena na listu deviza kojima se trguje na domaem deviznom tritu, omogueno je da se u ovoj valuti ne samo obavlja platni promet sa inostranstvom, ve da se u
istoj mogu obavljati i depozitni poslovi.
Takoe, treba imati u vidu da e realizacija investicionih projekata, koje je naa zemlja ugovorila sa Ruskom
Federacijom, za posledicu imati i vee prisustvo ruskih
radnika u naoj zemlji. Donoenje odluke da se ruska
rublja uvrsti na listu efektivnog stranog novca, kojim se
trguje na domaem deviznom tritu, olakae ruskim
dravljanima obavljanje svakodnevnih finansijskih transakcija i potedee ih trokova promene valute.
Branka orevi
55
DEVIZNO POSLOVANJE
Pitanje i odgovor
Prestanak obaveze voenja knjige kontrolnika o zakljuenim

spoljnotrgovinskim poslovima od 6. oktobra 2012. godine
Pitanje:
Da li je ukinuta obaveza voenja knjige kontrolnika o zakljuenim spoljnotrgovinskim poslovima?
Odgovor:
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl. glasnik RS, br.
93/2012, stupio na snagu 6.10.2012. godine), lanom 36. je propisano da od dana stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai Uredba o bliim uslovima i nainu vrenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata (Sl.
glasnik RS, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012 - dalje: Uredba), to znai da prestaju i obaveze propisane ovom uredbom.
Prestankom vaenja Uredbe prestaje da vai i obaveza rezidenata i nerezidenata evidentiranja zakljuenih spoljnotrgovinskih poslova u knjizi kontrolnika (obaveza je bila propisana l. 11. do 13. Uredbe).
Takoe, od dana stupanja na snagu navedenog zakona, prestaju i ostale obaveze koje su bile propisane navedenom
uredbom, odnosno prestaje obaveza rezidenata i nerezidenata da dostavljaju:
i zvetaj o fakturisanim uslugama, koji se dostavljao na Prilogu br. 1, u roku od 30 dana od dana fakturisanja po
poslovima izvoza usluga, odnosno dana prijema fakture po poslovima uvoza usluga, u elektronskoj formi;
izvetaj o izvrenom prebijanju dugovanja i potraivanja po osnovu realizovanog spoljnotrgovinskog prometa
robe i usluga, koji se dostavljao na Prilogu br. 2, u roku od 30 dana od dana izvrenog prebijanja, u tampanoj formi;
u
govor, izmene, odnosno dopune ugovora koji sadri broj i godinu iz knjige kontrolnika iz realizovanog spoljnotrgovinskog posla, odnosno dokaz o raskidu ugovora po poslovima kupovine ili prodaje, odnosno plaanja ili
naplaivanja potraivanja i dugovanja iz lana 7. Zakona o deviznom poslovanju, koje su rezident - poverilac koji
prenosi potraivanje, rezident - dunik koji preuzima dugovanje i rezident uputilac - asignant dostavljali u elektronskoj formi, u roku od 30 dana od dana zakljuenja ugovora, odnosno od dana nastale promene, odnosno od dana
raskida ugovora;
g odinji obraun o utvrivanju dobiti ostvarene obavljanjem privredne delatnosti rezidenta u inostranstvu, koji
se dostavljao u roku od 30 dana od dana overe obrauna od nadlenog organa u zemlji u kojoj je izvreno direktno
ulaganje, u elektronskoj formi;
i zvetaj o finansijskom efektu posla kupovine robe u inostranstvu i njenoj prodaji u inostranstvu, koji se dostavljao
na Prilogu br. 3, u roku od 30 dana od dana fakturisanja navedene robe kupcu, u tampanoj formi;
u
govor, izmene, odnosno dopune ugovora po poslovima iz lana 33. stav 1. Zakona o deviznom poslovanju (naplata, odnosno plaanje i drugom nerezidentu, a ne nerezidentu kome duguje, odnosno od koga potrauje, po tekuem
ili kapitalnom poslu), koji se dostavljao u roku od 30 dana od dana zakljuenja ugovora, odnosno od dana nastale
promene, u elektronskoj formi;
u
govor, izmene, odnosno dopune ugovora po poslovima iz lana 33. stav 2. Zakona o deviznom poslovanju, odnosno dokumentaciju kojom se dokazuje da su promene po kreditnim poslovima sa inostranstvom evidentirane kod
Narodne banke Srbije, a to su rezidenti i nerezidenti bili u obavezi da dostave u roku od 30 dana od dana nastale
promene, u tampanoj formi;
o
braun o izvrenju kompenzacionog posla, koji se dostavljao na Prilogu br. 4, u roku iz reenja o odobrenom kompenzacionom poslu, u elektronskoj formi.
56
DEVIZNO POSLOVANJE
Pitanje i odgovor
Prestanak obaveze izvetavanja o finansijskom efektu posla

kupovine robe u inostranstvu i njenoj prodaji u inostranstvu
od 6. oktobra 2012. godine
Pitanje:
Kakva je procedura u vezi sa carinjenjem i plaanjem u sluaju kada privredno drutvo eli da kupi mainu u
Engleskoj i da je direktno isporui kupcu u Nemakoj?
Odgovor:
Carinski aspekt - Zakonom o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Sl. glasnik RS", br. 36/2009, 36/2011 - dr. zakon i 88/2011),
odredbama lana 39. propisano je da domae lice robu kupljenu u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji ne mora da uveze,
ako se ta roba, na osnovu ugovora, neposredno isporuuje u drugu dravu ili carinsku teritoriju. Takoe, ova roba ne
mora da se stavi u slobodan promet, ako se ta roba nakon sprovedenog odgovarajueg carinskog postupka otprema sa
teritorije Republike Srbije.
Carinskim zakonom ("Sl. glasnik RS", br. 18/2010) ureena su opta pravila i postupci koji se primenjuju na robu koja se
unosi i iznosi iz carinskog podruja Republike Srbije.
U sluaju kada se roba neposredno isporuuje u drugu dravu ili carinsku teritoriju, a roba ne prelazi preko carinskog
podruja Republike Srbije, nema sprovoenja carinskog postupka.
Platni promet sa inostranstvom i izvetavanje - sastavni deo Uputstva za sprovoenje Odluke o uslovima i nainu
obavljanja platnog prometa sa inostranstvom ("Sl. glasnik RS", br. 24/2007, 31/2007, 41/2007, 3/2008, 61/2008, 120/2008,
38/2010 i 92/2011), kojim su ureeni uslovi i nain obavljanja platnog prometa sa inostranstvom po tekuim i kapitalnim
poslovima, je i Prilog broj 2 - ifarnik osnova naplate, plaanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom, kojim je
propisana sledea ifra osnova priliva i odliva:
Plaanje za robu kupljenu u inostranstvu koja se ne uvozi u zemlju, a koja se na osnovu ugovora neposredno isporuuje
u drugu dravu ili carinsku teritoriju:
- plaanje za robu kupljenu u inostranstvu koja se trajno locira u drugoj dravi ili carinskoj teritoriji a ostaje u vlasnitvu
rezidenta,
- plaanje kupljene robe koja se nabavlja u inostranstvu i neposredno isporuuje u inostranstvo, odnosno naplata po tom
poslu ifra priliva 312 / ifra odliva 312.
ifra priliva i odliva 312 iz ifarnika osnova naplate, plaanja i prenosa u platnom prometu sa inostranstvom se koristi
na nalozima platnog prometa sa inostranstvom iskljuivo kada se radi o platnom prometu na osnovu posla iz lana 39.
taka 1) Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju, odnosno na osnovu posla direktnog reeksporta koji podrazumeva prodaju plaene robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno isporuuje u inostranstvo, bez njenog stupanja na carinsku
teritoriju Republike Srbije.
lanom 36. Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS",
br. 93/2012, stupio na snagu 6.10.2012. godine) propisano je da od dana stupanja na snagu ovog zakona prestaje da vai:
- Uredba o bliim uslovima i nainu vrenja kontrole deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata ("Sl. glasnik RS", br.
112/2006, 39/2010 i 15/2012 - dalje: Uredba), pa time prestaje i obaveza izvetavanja o finansijskom efektu posla kupovine robe u inostranstvu i njenoj prodaji u inostranstvu, koji se dostavljao na Prilogu br. 3, u roku od 30 dana od dana fakturisanja
navedene robe kupcu, u tampanoj formi, kao i obaveza rezidenata i nerezidenata evidentiranja zakljuenih spoljnotrgovinskih poslova u knjizi kontrolnika.
Poreski aspekt - u sluaju kada domae lice - obveznik PDV vri promet dobara koja je nabavio u inostranstvu i prodaje
ih nekom licu u toj istoj ili nekoj drugoj dravi, pri emu dobra ne ulaze u carinsko podruje Republike Srbije, promet tih
dobara se ne smatra predmetom oporezivanja PDV. S obzirom da se mestom prometa dobara smatra mesto u kojem se
dobra nalaze u trenutku slanja ili prevoza do primaoca ili nekog treeg lica po njegovom nalogu, mestom prometa dobara u navedenom sluaju smatra se inostranstvo. U raunu koji obveznik PDV izdaje primaocu dobara u ovom sluaju,
obveznik PDV navodi da predmetni promet nije predmet oporezivanja PDV u skladu sa odredbom lana 11. stav 1. taka
1) Zakona o porezu na dodatu vrednost ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 86/2004 - ispr., 61/2005, 61/2007 i 93/2012).
Naknada za predmetni promet se ne iskazuje u poreskoj prijavi PDV (Obrazac PPPDV).
57
RAUNOVODSTVENO EVIDENTIRANJE SPOLJNOTRGOVINSKIH POSLOVA
PRESTANAK OBAVEZA
USLED ZASTARELOSTI I OPROSTA DUGA
Pravni, raunovodstveni i poreski aspekt
adi potpunijeg sagledavanja i razgranienja instituta prestanka obaveze usled zastarelosti i instituta
oprosta duga, potrebno je razmotriti njihov pravni,
raunovodstveni i poreski aspekt.
Pravni aspekt prestanka

(gaenja) obaveze
Zakon o obligacionim odnosima (Sl. list SFRJ, br.
29/78, 39/85, 45/89 - odluka USJ i 57/89, Sl. list SRJ, br.
31/93 i Sl. list SCG, br. 1/2003 - Ustavna povelja) regulie
pitanje opratanja duga kao i rokove zastarelosti izmeu
dunika i poverioca.
Otputanje duga
Prema lanu 344. Zakona o obligacionim odnosima, u
sluaju otputanja duga, obaveza prestaje kad poverilac
izjavi duniku da nee traiti njeno ispunjenje i dunik se
sa tim saglasi.
Za punovanost ovog sporazuma nije potrebno da bude zakljuen u formi u kojoj je zakljuen posao iz koga je
obaveza nastala.
Na osnovu iznetih odredbi proizilazi, da nema nikakvih
zakonskih smetnji da se npr. dobavlja ili drugi poverilac
odrekne svog potraivanja odnosno oprosti dug ili da se
osniva privrednog drutva odrekne prava na povraaj
pozajmice (zajma) drutvu.
Zastarelost obaveza iz
prometa roba i usluga
Rok zastarelosti potraivanja odnosno obaveza je razliit u zavisnosti od vrste potraivanja/obaveze. Kod veine ugovora taj rok iznosi tri godine (npr. kod prometa
roba i usluga, zakupnine, naknade tete, kamate, potraivanja iz radnog odnosa i dr.).
Odredbom lana 360. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim
odnosima, propisano je da zastarelou prestaje pravo
58
zahtevanja ispunjenja obaveze. Zastarelost nastupa kad

protekne zakonom odreeno vreme u kome je poverilac
mogao zahtevati ispunjenje obaveze, a poinje tei prvog
dana posle dana kada je poverilac imao pravo da zahteva
ispunjenje obaveze.
Pismeno priznanje zastarele obaveze smatra se kao
odricanje od zastarelosti, a ako dunik ispuni zastarelu
obavezu, nema pravo da zahteva da mu se vrati ono to
je dao, ak i ako nije znao da je obaveza zastarela (l. 366.
i 367. Zakona o obligacionim odnosima).
Prema lanu 374. Zakona o obligacionim odnosima,
meusobna potraivanja pravnih lica iz ugovora o prometu robe i usluga kao i potraivanja naknade za izdatke
uinjene u vezi s tim ugovorima, zastarevaju za tri godine.
Zastarevanje tee odvojeno za svaku isporuku robe, izvreni rad ili uslugu.
Kad zastari glavno potraivanje, zastarela su i sporedna potraivanja, kao to su potraivanja kamata, trokova, ugovorne kazne.
Sva potraivanja koja su utvrena pravnosnanom
sudskom odlukom ili odlukom drugog nadlenog organa,
ili poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom, zastarevaju za deset godina, pa i ona za koja zakon
inae predvia krai rok zastarelosti (lan 379. stav 1.).
Zastarelost obaveza koje

proistiu iz meunarodnih
ugovora o kupoprodaji robe
Potraivanja iz meunarodnih ugovora o kupoprodaji robe zastarevaju u skladu sa odredbama Zakona o ratifikaciji Konvencije o zastarelosti potraivanja u oblasti
meunarodne kupoprodaje robe (Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori, br. 5/78 - dalje: Konvencija). Konvencija
se primenjuje samo u sluajevima ako se ugovorene strane
nalaze na teritorijama drava ugovornica koje su pristupile
Konvenciji.
U skladu sa Konvencijom potraivanja iz meunarodnih ugovora zastarevaju za etiri godine.

Vreme zastarelosti u skladu sa Konvencijom, prestaje
da tee kada poverilac preduzme bilo koju radnju koja se
po zakonu suda kod koga je pokrenut postupak smatra
otvaranjem sudskog postupka protiv dunika, ili isticanjem potraivanja od strane poverioca u nekom ranije
pokrenutom postupku protiv dunika u cilju udovoljenja
ili priznanja njegovog potraivanja.
Vreme zastarelosti takoe, prestaje da tee u svakom
drugom postupku, kada poverilac istakne svoje potraivanje da bi dobio njegovo priznanje ili izvrenje, pod rezervom odredaba zakona koji se primenjuje na taj postupak.
Tu spada i postupak pokrenut u sluaju:
a) smrti ili nesposobnosti dunika;
b) steaja ili stanja prezaduenosti koje se odnosi na celu
imovinu dunika; ili
c) rasputanja ili likvidacije neke korporacije, drutva,
udruenja ili integrisane celine kada su oni dunici.
U vezi razmatranja roka zastarelosti konkretne obaveze treba imati u vidu i relevantne odredbe Konvencije u
kojim sluajevima nastaje prekid roka zastarelosti.
Raunovodstveni aspekt
opratanja duga i gaenja
obaveze usled zastarelosti
Paragraf 62. Okvira za pripremanje i prikazivanje finansijskih izvetaja (Sl. glasnik RS, br. 133/2003 - reenje
- dalje: Okvir), definie da prestanak obaveze podrazumeva da se drutvo odrekne svojih resursa sadranih u
ekonomskim koristima kako bi se zadovoljilo potraivanje
druge strane-poverioca. Pored uobiajenih naina gaenja obaveze isplatom u gotovini, Okvirom je predvieno
da se obaveza moe izmiriti i:
p
renosom drugih sredstava;
p
ruanjem usluge;
z amenom obaveze za drugu obavezu;
k onverzijom obaveze za kapital;
o
dustajanjem poverioca od potraivanja;
g
ubitkom prava poverioca na potraivanje (npr. usled
zastarelosti).
S raunovodstvenog aspekta, kada se obaveza gasi
usled odricanja poverioca ili zastarelou prava na naplatu, ukidanje obaveze podrazumeva priznavanje prihoda
od smanjenja obaveza na raunu 677 - Prihodi od smanjenja obaveza u skladu sa Pravilnikom o Kontnom okviru
i sadrini rauna u Kontnom okviru za privredna drutva,
zadruge, druga pravna lica i preduzetnike (Sl. glasnik
RS, br. 114/2006, 119/2008, 9/2009, 4/2010 i 3/2011 - dalje:
Pravilnik).
Prema Pravilniku, na raunu 677 - Prihodi od smanjenja obaveza, iskazuje se smanjenje obaveza po osnovu zakona, vanparninog poravnanja, i sl. direktnim
otpisivanjem, zaduenjem rauna na kome je obaveza
iskazana.
Primer raunovodstvenog evidentiranja gaenja obaveza usled oprosta duga i zastarelosti:

1) Sporazumom izmeu kupca i dobavljaa dogovoreno je da se deo duga koji je dospeo otpie u iznosu od 300.000
dinara. Kupac je podneo poresku prijavu za porez na poklon, na osnovu koje je Poreska uprava donela reenje o utvrivanju poreza na poklon po stopi od 2.5 % u iznosu od 7.500 dinara. Obaveza za porez je plaena.
2) Na osnovu odluke nadlenog organa, a u skladu sa usvojenom raunovodstvenom politikom za vrednovanje
obaveza doneta je odluka da se otpiu obaveze od vie domaih poverilaca usled protoka roka zastarelosti u ukupnom
iznosu od 90.000 dinara.
Konto
OPIS
duguje
potrauje
2
3
4
433
Dobavljai u zemlji
677
Prihodi od smanjenja obaveza
po ugovoru o otpustu dela duga
1a)
555
Trokovi poreza
Obaveze za poreze, carine i druge dabine iz nabavke ili na
482
teret trokova
za porez na poklon po reenju Poreske uprave
1b)
241
Tekui (poslovni) rauni
Obaveze za poreze, carine i druge dabine iz nabavke ili na
482
teret trokova
po izvodu tekueg rauna za plaanje poreza
2)
433
Dobavljai u zemlji
677
Prihodi od smanjenja obaveza
na osnovu odluke nadlenog organa o otpisu obaveza usled zastarelosti
R.
br.
1
1)
Iznos
duguje
potrauje
5
6
300.000
300.000
7.500
7.5000
7.500
7.5000
90.000
90.000
59
Poreski aspekt prestanka obaveze

oprostom duga i usled zastarelosti
Lice, odnosno poverilac koji se odrie svog potraivanja, ukoliko je obveznik poreza na dobit, treba da
vodi rauna da se u tom sluaju, direktan otpis potraivanja ne priznaju kao rashod u poreskom bilansu. Drugih poreskih obaveza za lice koje se odrie potraivanja
nema.
Iz Miljenja Ministarstva finansija,

br. 413-00-00247/2011-04 od 15.4.2011. godine
...Pod izrazom poklon ne podrazumeva se samo tipian ugovor o poklonu na osnovu koga jedna ugovorna
strana besteretno prenosi drugoj strani kakvu stvar ili
pravo, ve i svako raspolaganje kojim je na raun poklonoprimca umanjena imovina poklonodavca (npr. odricanje od prava u korist poklonoprimca, oprost, odnosno umanjenje duga...).
Prema tome, na oprost novanog potraivanja koje nije
zastarelo, na ime ega privredno drutvo koje potraivanje oprata i otpisuje ne prima protivnaknadu od dunika (u bilo kom obliku), porez na poklon se plaa, osim
u sluajevima za koje je lanom 21. Zakona propisano
pravo na poresko osloboenje.
Kada jedno privredno drutvo donese odluku o oprostu
i otpisu novanog potraivanja od drugog privrednog
drutva (pa i zavisnog drutva), za usluge izvrene u
prethodnom periodu, na ime ega privredno drutvo
koje potraivanje oprata i otpisuje ne prima protivnaknadu od dunika, pa je duniku prestala obaveza isplate novanog potraivanja, takav oprost i otpis potraivanja ima karakter poklona na koji se porez na poklon
plaa.
Na postojanje poreske obaveze po osnovu poreza na
poklon nije od uticaja injenica da je na deo usluga po
osnovu kojih su nastala otpisana novana potraivanja, obraunat i plaen porez na dodatu vrednost, da
je dunik koristio pravo na odbitak prethodnog poreza
po tom osnovu, kao i da je deo usluga izvren pre poetka primene zakona kojim se ureuje porez na dodatu vrednost...
U skladu sa Zakonom o porezima na imovinu (Sl.

glasnik RS, br. 26/2001, Sl. list SRJ, br. 42/2002 - odluka SUS i Sl. glasnik RS, br. 80/2002, 80/2002 - dr.
zakon, 135/2004, 61/2007, 5/2009, 101/2010, 24/2011,
60
78/2011 i 57/2012 - odluka US), porez na naslee i poklon

plaa se i na nasleeni, odnosno na poklon primljeni
gotov novac, tedne uloge, depozite u bankama, novana potraivanja, prava intelektualne svojine, pravo
svojine na upotrebljavanom motornom vozilu - osim
na mopedu, motokultivatoru, traktoru i radnoj maini,
na upotrebljavanom plovilu, odnosno na upotrebljavanom vazduhoplovu na sopstveni pogon osim dravnog, i druge pokretne stvari, osim udela u pravnom licu, odnosno hartija od vrednosti.
Stope poreza na naslee i poklon su proporcionalne
a obveznici koji se, u odnosu na ostavioca, odnosno poklonodavca, nalaze u treem i daljem naslednom redu,
odnosno obveznici koji sa ostaviocem, odnosno poklonodavcem nisu u srodstvu, porez na naslee i poklon
plaaju po stopi od 2,5%.
Zakonom o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl. glasnik RS, br. 80/2002, 84/2002 - ispr.,
23/2003 - ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr.
zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona,
61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010, 101/2011,
2/2012 - ispr. i 93/2012 - dalje: ZPPPA), propisani su razliiti rokovi zastarelosti u zavisnosti od toga da li se radi
o pravu Poreske uprave na utvrivanje poreza, naplatu
poreza, pokretanje prekrajnog postupka ili se radi o
pravu obveznika na povraaj i refakciju poreza.
U skladu sa lanom 23. ZPPPA, poreska obaveza
prestaje:
1) naplatom poreza;
2) zastarelou poreza;
3) otpisom poreza;
4) na drugi zakonom propisani nain.
Prema lanu 114. st. 1. i 2. ZPPA i pravo Poreske
uprave na utvrivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada
je zastarelost poela da tee, a zastarelost poinje da
tee od prvog dana naredne godine od godine u kojoj
je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko
davanje.
Evidentiranje poreske obaveza koja je zastarela ili je
otpisana od strane Poreske uprave sprovodi se zaduenjem rauna obaveze uz evidentiranje rauna 677- Prihodi od smanjenja obaveza.
Dakle, prilkom prestanka obaveze usled oprosta duga, privredno drutvo je duno da obrauna i plati
porez na poklon po stopi od 2,5%, dok u sluaju prestanka obaveze usled zastrelosti nema poreskih obaveza.
MEUNARODNI UGOVORI
SARADNJA SRBIJE I
SVETSKE CARINSKE ORGANIZACIJE
loga carine je da kontrolie kretanje robe i na taj nain obezbedi interese drave, kao i da obezbedi prikupljanje prihoda. U godini kada Svetska carinska organizacija (SCO) slavi ezdeset godina postojanja, jasno je da je
funkcija carine daleko ira od jednostavnog prikupljanja carinskih dabina u meunarodnoj trgovini i ukljuuje
kontrole i ostale aktivnosti koje pomau ostvarivanju dravnih ciljeva. Opte prihvaena misija za carinsku slubu je da
razvija i primenjuje procedure kojima se postie poveana sigurnost i bezbednost, kao i efikasno ubrzanje trgovine i
prikupljanje carinskih dabina, to se postie korienjem raspoloivih alata i primenom propisa kojima se ureuje ova
oblast.
SCO (World Customs Organisation, WCO) je meunarodna organizacija sa seditem u Briselu (Kraljevina Belgija).
To je organizacija koja se na meunarodnom nivou bavi problematikom carina, u koju je danas ulanjeno 178
zemalja sa svih kontinenata koje zajedno obuhvataju oko 98% svetske trgovine (Slika 1). Pri tom 80% lanstva ine
zemlje u razvoju ili tranziciji.
Slika 1. lanice SCO

61
MEUNARODNI UGOVORI
SCO je osnovana 1952. godine pod nazivom Savet za
carinsku saradnju (Customs Cooperation Council, CCC). Poeci postojanja SCO datiraju jo iz 1947. godine, kada je 13
evropskih zemalja zastupljenih u Komitetu za evropsku
ekonomsku saradnju (Committee for European Economic
Co-operation) osnovalo Studijsku grupu, iji je cilj bio iznalaenje mogunosti za osnivanje interevropske carinske
unije, zasnovane na principima GATT (General Agreement
on Trade and Tariffs) Svetske trgovinske organizacije.
Godine 1948. Studijska grupa uspostavlja dva komiteta - Ekonomski komitet (Economic Committee) i Carinski
komitet (Customs Committee). Ekonomski komitet je bio
pretea Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (Organization for Economic Co-operation and Development,
OECD), a carinski komitet - Saveta za carinsku saradnju.
Konvencija kojom se uspostavlja rad Saveta za carinsku saradnju je stupila je na snagu 4.11.1952. godine. Prva
sednica odrana je 26.1.1953. godine u prisustvu 17 zemalja i taj dan se obeleava kao Meunarodni dan carine u
svim zemljama lanicama.
Dananji naziv - Svetska carinska organizacija je zvanino usvojen od strane Saveta 1994. godine, sa ciljem
da se naglasi meunarodni karakter ove organizacije.
Uloga SCO je sledea:
- ustanovljava, odrava, podrava i promovie meunarodne instrumente za harmonizaciju i ujedinjavanje carinskih sistema;
- pomae saradnju i komunikaciju izmeu carinskih organa meusobno i carinskih organa sa drugim meunarodnim organizacijama;
- pomae lanicama u naporima da osavremene rad carinskih organa i usklade ga sa zahtevima savremenog
poslovnog okruenja;
-p
rua lanicama irok izbor konvencija i drugih meunarodnih instrumenata, kao i potrebnu tehniku saradnju i pomo za njihovu primenu;
- t esno sarauje sa drugim meunarodnim organizacijama kao to su Svetska trgovinska organizacija (WTO),
Konferencija UN za trgovinu i razvoj (UNCTAD), Svetska zdravstvena organizacija (WHO), Organizacija za
zabranu hemijskog naoruanja (OPCW), Meunarodna
privredna komora (ICC) i drugim.
Vrhovno telo SCO je Savet, koji se sastaje jednom
godinje, a ine ga predstavnici svih zemalja lanica.
Radu Saveta pomae tzv. Politika komisija (Policy Commission) koja ima 24 lana, a u delu finansija - Finansijski
komitet (Finance Committee) koji ima 17 lanova.
Savet se u svom svakodnevnom radu oslanja na
strunost Sekretarijata i itav niz tehnikih i savetodavnih komiteta. Oni zajedno sprovode aktivnosti predviene Stratekim planom SCO za tekuu godinu. Sekretarijat ima preko sto slubenika, strunjaka i pomonog
osoblja iz velikog broja zemalja lanica.
Najznaajniji komiteti i podkomiteti su:
1. S talni tehniki komitet (Permanent Technical Committee)
2. K
omitet za Harmonizovani sistem (Harmonized System
Committee)
3. T ehniki komitet za pravila o carinskoj vrednosti (Technical Committee on Customs Valuation)
4. Tehniki komitet za pravila o poreklu robe (Technical
Committee on Rules of Origin)
5. HS Podkomitet (Harmonized System Review
Sub-Committee)
6. Nauni podkomiet (Scientific Sub-Committee)
7. P
odkomitet za primenu (Enforcement Committee) i
drugi.
Radna tela SCO prikazana su na Slici 2.
Slika 2. Organizacija SCO
62
MEUNARODNI UGOVORI
Pod okriljem SCO doneto je dvanaest meunarodnih
konvencija i veliki broj preporuka iji je zajedniki cilj pojednostavljivanje i usaglaavanje carinskih procedura, a
samim tim ubrzanje prometa roba preko graninih linija
uz istovremeno pojaavanje kontrola. Najpoznatije su
sledee (veina je ratifikovana od strane SFRJ, a Srbija je
2006. godine preuzela lanstvo u SCO):
-K
onvencija o stvaranju saveta za carinsku saradnju (Sl.
list FNRJ - Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br.
11/60 i Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori, br. 10/2010
- dr. zakon),Convention establishing a Customs Cooperation Council,
- Konvencija o harmonizovanom sistemu naziva i ifarskih
oznaka roba - HS konvencija (Sl. list SFRJ - Meunarodni
ugovori, br. 6/87), International Convention on the Harmonized Commodity Description and Coding System,
- Carinska konvencija o privremenom uvozu ambalae
(Sl. list FNRJ - Meunarodni ugovori i drugi sporazumi,
br. 10/62), Customs Convention on the Temporary Importation of Packing,
- Carinska konvencija o privremenom uvozu strune opreme (Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 2/64), Customs Convention the Temporary Importation of Professional Equipment,
- Konvencija olakicama pri uvozu robe za izlobe ili upotrebu na izlobama, sajmovima, kongresima i slinim manifestacijama (Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori i drugi
sporazumi, br. 9/65), Customs Convention Concerning Facilities for the Importation of Goods for Display or Use at
Exhibitions, Fair, Meetings or Similar Events,
- Carinska konvencija o ATA karnetima za privremeni uvoz
robe - ATA konvencija (Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 13/63), Customs Convention on
the ATA Carnet for the Temporary Admission of Goods,
- Carinska konvencija o materijalima za razonodu pomoraca (Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori i drugi sporazumi, br. 8/66), Customs Convention Concerning Welfare
Materials for Seafarers,
- Meunarodna konvencija o uproavanju i usklaivanju
carinskih postupaka (Sl. list SFRJ - Meunarodni ugovori, br. 10/84) (izmenjena i dopunjena) - Revidirana Kjoto
konvencija, International Convention on the Simplification and Harmonisation of Customs Procedures,
- Carinska konvencija o privremenom uvozu - Istambulska
konvencija (Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori, br.
1/2010), Convention on Temporary Admission,
- Konvencija za meusobnu administrativnu pomo u carinskim pitanjima (Convention on Mutual Administrative
Assistance in Customs Matters).
SCO obezbeuje saradnju izmeu carinskih administracija i primenu meunarodnih carinskih instrumenata,
a zaduena je i za pruanje neophodne tehnike pomoi
u izgradnji kapaciteta svojih lanica sa ciljem poveanja
efikasnosti rada njihovih carinskih slubi.
Socijalistika Federativna Republika ugoslavija je pristupila Savetu za carinsku saradnju 1960. godine. Meutim, 1994. godine u vreme ekonomskih sankcija, bila je iskljuena iz lanstva. Tek posle sedam godina, aprila 2001.
godine Savezna Republika Jugoslavija (SRJ) postaje nova

lanica Svetske carinske organizacije. Dravna zajednica
Srbija i Crna Gora je, kao pravni sledbenik SRJ, automatski registrovana u lanstvo. Republika Srbija je, saglasno
Ustavnoj povelji Dravne zajednice SCG, postala sledbenik dravne zajednice i kao takva je 2006. godine preuzela lanstvo u SCO. Potpisnica je veeg broja konvencija
SCO i prihvatila je neke od preporuka.
Saradnja Srbije sa SCO je od izuzetnog znaaja zbog
injenice da naa zemlja direktno uestvuje u stvaranju
efikasnog carinskog okruenja i vri stalnu razmenu iskustva sa drugim zemljama lanicama u svim oblastima znaajnim za rad carinske slube.
Predstavnici Ministarstva finansija i
privrede - Sektora za carinski sistem i
politiku i Uprave carina su godinama unazad
delegati na najvanijim sednicama SCO
Pre svega se istiu u ueu u radu Stalnog tehnikog komiteta, HS komiteta (i svih prateih podkomiteta koji su u vezi sa HS), Tehnikog podkomiteta o poreklu robe, Tehnikog podkomiteta o vrednosti robe
(kao posmatrai jer Srbija nije jo uvek lanica Svetske
trgovinske organizacije) i drugih.
Poseta generalnog sekretara SCO Kunia Mikurije
Upravi carina novembra 2010. godine je svojevrsno
priznanje Srbiji za njeno uee u gotovo svim radnim
telima i aktivnostima SCO i dodatni podstrek u procesu
reorganizacije i modernizacije carinske slube Srbije i
primene meunarodnih konvencija i najsavremenijih
metoda.
Svake godine, nekoliko carinskih slubenika i drugih strunjaka i privrednika iji je rad u toj godini imao
znaajan doprinos za rad carinske slube, dobija priznanje SCO.
Za Srbiju je od znaaja da posle dueg perioda ima
predstavnika svoje zemlje u Sekretarijatu SCO. Naime,
od 1.5.2012. godine Milena Budimirovi, koja je predhodne tri godine radila kao savetnik za carinska pitanja
u Misiji Republike Srbije pri EU u Briselu, radi kao struni slubenik u Direktoratu za usklaenost i olakice carinskih postupaka. Novi savetnik za carinska pitanja u
Misiji RS pri EU u Briselu je Gordana Vidanovi.
Takoe, u julu 2012. godine Savet SCO dodelio je Upravi carina Srbije specijalnu nagradu Jolanda Benitez
za zatitu prava intelektualne svojine, kao carinskoj administraciji koja je pokazala izuzetne rezultate u borbi
protiv krijumarenja krivotvorene robe i piraterije.
Jubilej SCO, koji se obeleava u 2012. godini, je prilika
da se ukae na to da ova meunarodna organizacija nastavlja rad na svim aktivnostima koje pomau da Srbija,
kao i sve druge carinske administracije, ostane na poziciji
koja omoguava efikasnost i strunost u svim domenima
carinske oblasti (propisima i primeni), koje su osnov uspene, moderne meunarodne trgovine.
Nadica Pantovi
63
PEDITERSKO POSLOVANJE U PRAKSI
UVOZ AKUSTINE GITARE

Dokumenta i obrasci potrebni za uvoz
PRIMER IZ PRAKSE:
VRSTA I REIM SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLA
VRSTA SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLA REDOVAN UVOZ
REIM UVOZA
NAZIV ROBE
HS
PARITET ISPORUKE
NAMENA UVOZA
VREDNOST ROBE - EUR
ZEMLJA IZVOZA
POREKLO ROBE
NAPOMENA
Slobodan - LB
Akustina gitara
9202.903000
EXW Zagreb
Dalja prodaja
1.282,00
Hrvatska
USA
DOKUMENTA KOJA PRATE ROBU:

R.b. Naziv dokumenta
1.
Raun za robu
2. CMR - meunarodni tovarni list
3.
4.
DOKUMENTA PODNETA ZA CARINJENJE:
R.b. Naziv dokumenta
1.
Carinska deklaracija - uvoz (C4)
2. Ovlaenje za zastupanje u carinskom postupku
3. Kontrolnik uvoza1)
4. Raun za robu
5. Izjava o nameni uvoza
6. Raun za prevoz
7.
8.
1)
Napomena
Na raunu mora biti posebno iskazana stavka trokova

prevoza u inostranstvu a posebno trokovi prevoza u Srbiji
CMR - meunarodni tovarni list

Carinska deklaracija - prethodni postupak - SD
Danom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 93/2012, stupio na snagu 6.10.2012. godine) prestaje da vai Uredba o bliim uslovima i nainu vrenja kontrole
deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata ("Sl. glasnik RS", br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012), odnosno prestaju dosadanje obaveze izvetavanja koje su bile propisane ovom uredbom, kao i obaveza voenja knjige kontrolnika.
(Ovaj dokument daje se kao primer postupanja pojedinih pediterskih kua u primeni propisa,
s tim da Redakcija nije nadlena da procenjuje da li su navedeni primeri saglasni sa zakonom).
64

Carinski postupci
Evidentiranje obrasca za
zavretak postupka aktivnog
oplemenjivanja kroz ISCS
Carinski zakon
l. 143 do 156
Od 1.10.2012. godine ISCS koristi novi program za obradu i pregled obrazaca za zavretak postupka aktivnog
oplemenjivanja
"VEZA: akt Uprave carina 148-03-030-01-114/2012 od
21.5.2012. godine
Aktom Uprave carina 148-03-030-01-114/2012 od 21.5.2012.
godine sve carinarnice su obavetene o nainu sprovoenja
carinskog postupka aktivnog oplemenjivanja gde je, izmeu
ostalog, navedeno da se kod postupka aktivnog oplemenjivanja (sistem odlaganja) nadzornom carinskom organu, koji je
naveden u odobrenju, podnosi obrazac za zavretak postupka
u roku od 30 dana od roka za ponovni izvoz. Nadzorni carinski organ vri proveru obrasca za zavretak postupka koja se
sastoji od kontrole deklaracija o ulasku u postupak aktivnog
oplemenjivanja i razduenju aktivnog oplemenjivanja na koje
se odnosi obrazac za zavretak postupka prema odobrenom
normativu proizvodnje. Rezultate provere taj organ unosi u
obrazac za zavretak postupka (rubrika namenjena za slubenu upotrebu). Nakon izvrene provere potrebno je izvriti
obradu obrasca za zavretak postupka (rubrika 4.) kroz ISCS,
to e biti mogue od 1.10.2012. godine.
Novi programi koji se koriste za obradu i pregled obrazaca za zavretak postupka aktivnog oplemenjivanja se nalaze
u modulu "OSTALI CARINSKI POSTUPCI - PODNOENJE I PRIHVATANJE JCI" pod opcijama 4.1.12.1 4.1.31.
Napominje se da je obrazac za zavretak postupka predvien samo za vrstu odobrenja E01 i E02 (za postupke aktivnog
oplemenjivanja koji su evidentirani po novom obrascu zahteva
i odobrenja, odnosno od 18.6.2012. godine).
Uputstvo za obradu obrasca za zavretak postupka e postaviti Sektor za informacione tehnologije na portalu Uprave
carina."
(Objanjenje Uprave carina,

br. 148-03-030-01-114/5/2012 od 27.9.2012. godine)
Evidentiranje odobrenja za postupke

pasivnog oplemenjivanja i prerade
pod carinskom kontrolom kroz
ISCS od 8.10.2012. godine
Pravilnik o obliku, sadrini, nainu
podnoenja i popunjavanja deklaracije i
drugih obrazaca u carinskom postupku
lan 24
Od 8.10.2012. godine, odobrenje za carinske postupke
prerade pod carinskom kontrolom i pasivnog oplemenjivanja evidentiraju se kroz ISCS na nain propisan
aktom Uprave carina broj 148-03-030-01-114/4/2012 od
12.6.2012. godine
"VEZA: akt Uprave carina br. 148-03-030-01-114/4/2012 od
12.6.2012. godine
Aktom Uprave carina br. 148-03-030-01-114/4/2012 od
12.6.2012, godine sve carinarnice su obavetene o nainu evidentiranja odobrenja za carinske postupke s ekonomskim dejstvom kroz ISCS i nainu popunjavanja JCI. U pomenutom aktu
je navedeno da e se zahtevi i odobrenja za postupke prerade pod carinskom kontrolom (E03) i pasivnog oplemenjivanja
(E05) do daljeg podnositi, odnosno donositi na tada vaeim
obrascima.
Imajui u vidu da su Pravilnikom o izmenama i dopunama
Pravilnika o obliku, sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku, koji je
objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 94 od 28.9.2012. godine i stupa
na snagu 6.10.2012. godine, propisani novi obrasci za carinske
postupke s ekonomskim dejstvom, a takoe je, odredbom
lana 24. Pravilnika, propisan i nain popunjavanja obrazaca
zahteva i odobrenja za carinske postupke sa ekonomskim
dejstvom, obavetavamo vas da e se, od 8.10.2012. godine
odobrenja za carinske postupke prerade pod carinskom kontrolom (E03) i pasivnog oplemenjivanja (E05) evidentirati kroz
ISCS na nain propisan aktom Uprave carina br.148-03-030-01114/4/2012 od 12.6.2012. godine.
Uputstvo za obradu novih obrazaca zahteva i odobrenja u
ISCS e postaviti Sektor za informacione tehnologije na portalu Uprave carina."

br. 148-03-030-01-114/6/2012 od 5.10.2012. godine)
65
Poreklo robe
Novi peati za overu certifikata o poreklu robe form CT-2 na osnovu

primene Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom
Zakon o potvrivanju Sporazuma izmeu Savezne vlade Savezne
Republike Jugoslavije i Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini
izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije
lan 7
Od 1.8.2012. godine, ovlaena lica Ruske Federacije koriste nove peate za overu sertifikata o poreklu robe FORM CT-2.
"U skladu sa lanom 11. Priloga 3. uz Protokol izmeu Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o izuzecima iz reima slobodne trgovine i pravilima o odreivanju zemlje porekla robe uz Sporazum izmeu Savezne Vlade Savezne Republike Jugoslavije i
Vlade Ruske Federacije o slobodnoj trgovini izmeu Savezne Republike Jugoslavije i Ruske Federacije od 28. avgusta 2000. godine
("Sl. glasnik RS - Meunarodni ugovori", br. 8/2011) Upravi carini je posredstvom Ministarstva spoljnih poslova Republike Srbije
dostavljena dopuna potpisa ovlaenih lica i peati Regionalnih trgovinsko-industrijskih komora koji se koriste pri overi certifikata
o poreklu robe od 1.8.2012. godine.
U prilogu akta dostavljamo vam kopije otisaka peata i potpisa ovlaenih lica nadlenih za overu certifikata o poreklu robe
FORM CT-2.
U napred navedenom smislu neophodno je da se gore pomenute kopije dostave svim ispostavama vae carinarnice, na kojima
se vri robno carinjenje."
(Objanjenje Uprave carina, br. 148-07-483-01-245/2/2012 od 14.9.2012. godine)

SAMPLES OF REPRODUCIBLE IMPRESSIONS OF
STAMPS AND ORIGINAL SIGNATURES OF OFFICIALS
OF THE CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY
OF THE RUSSIAN FEDERATION IN THE:
"Kolchugino city area chamber of commerce
and industry in Vladimir region"
13, street Lenina, Kolchugino, Vladimir region
WHO ARE AUTHORIZED TO SIGN THE CERTIFICATES

THE DAGHESTAN REPUBLIC CHAMBER
OF COMMERCE AND INDUSTRY
367010, Makhachakal, Umakhanova st, 12,
phone (8722) 67-04-61, fax (8722) 67-04-62,
E-mail: tpprd@bk.ru http: //tpprd.ru
( )
Date: 07.06.2012
Date: 05.06.2012
66

Volgograd Chamber of Commerce and Industry
400005, 2, 7-ya Gvardeyskaya Str.,
Volgograd, Russian Federation
WHO ARE AUTHORIZED TO SIGN THE
FORM "CT-2" CERTIFICATES

Zhukovsky chamber of commerce and industry,
RUSSIA, 140181, Moskow region,
Zhukovsky, Gagarina str. 2
( )
Date: 13.06.2012
Data: 22.03.2012
CHAMBER OF COMMERCE AND INDUSTRY
OF THE VORONEZH REGION
394018, ul. 9 YANVARYA, 36, VORONEZH, RUSSIA

OF KOSTROMA REGION
(156000, Russia, Kostroma, Komsomolskaya str., 24,
tel/fax ++7 (4942) 62-99-62; tel ++7 (4942) 39-45-08
E-mail: ktpp@kmtn.ru)
____________________________________________
( )
Date: 06.06.2012
Date: 04.06.2012
67

CHAMBER OF COMMERCE AND
INDUSTRY OF ROSTOV REGION
RUSSIA, 344022, ROSTOV-ON-DON, KIROVSKIY AVE., 40A,

OF THE TYUMEN REGION
Respubliki str. 211 A, Tyumen, Russia, 625019
Date: 12.05.2012
Izmene i dopune Zakona o porezu

na dodatu vrednost koje se
primenjuju od 1. oktobra 2012.
godine - "Sl. glasnik RS", br. 93/2012
Zakon o porezu na dodatu vrednost
l. 23 i 31a
Od 1.10.2012. godine primenjuje se opta stopa PDV
koja je sa 18% poveana na 20%, a izmenama Pravilnika o utvrivanju dobara i usluga iji se promet
oporezuje po posebnoj stopi PDV, mleko i mleni
proizvodi su usklaeni sa Pravilnikom o kvalitetu
proizvoda od mleka i starter kultura, precizirano je
ta se smatra eerom, kao i sveim, rashlaenim i
smrznutim mesom, estetske proteze - perike definisane su kao medicinske perike, ubriva su proirena
i na mikrobioloka, a baterije i punjai za baterije za
slune aparate nee se vie oporezivati posebnom
stopom PDV
"Zakon o izmenama i dopunama Zakona o porezu na
dodatu vrednost, objavljen je u "Sl. glasniku RS", br. 93 od
68
Date 15.02.2012
28.9.2012. godine, stupa na snagu narednog dana od dana

objavljivanja, a primenjivae se od 1.1.2013. godine, osim odredaba lana 15, lana 26. stav 2. i lana 45, koje e se primenjivati od 1.10.2012. godine, i lana 32. koji e se primenjivati od
31.12.2012. godine.
Sa ciljem pravilne i jednoobrazne primene obavetavate
se o sledeim izmenama i dopunama ija primena je i u nadlenosti carinskih organa.
Odredbe koje se primenjuju od 1. oktobra 2012. godine

Kako je ve napomenuto, od 1.10.2012. godine, primenjivae se odredba lana 15. Zakona o izmenama i dopunama
Zakona o porezu na dodatu vrednost, kojom je propisano da
je opta stopa PDV sa 18% poveana na 20%.
Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o utvrivanju dobara i usluga iji se promet oporezuje po posebnoj
stopi PDV, koji je objavljen u "Sl. glasniku RS", br. 95/2012 i
primenjuje se od 1.10.2012. godine, izvrena je izmena u delu
pravilnika koji se odnosi na mleko i mlene proizvode tako da
su isti usklaeni sa Pravilnikom o kvalitetu proizvoda od mleka
i starter kultura ("Sl. glasnik RS", br. 33/2010 i 69/2010), precizirano je ta se smatra eerom, kao i sveim, rashlaenim
i smrznutim mesom, estetske proteze - perike definisane su
kao medicinske perike, ubriva su proirena i na mikrobioloka, a baterije i punjai za baterije za slune aparate nee se
vie oporezivati posebnom stopom PDV. U skladu sa navedenim izmenama izvrene su odgovarajue izmene u ISCS-u.

Odredbe koje se primenjuju od 1. januara 2013. godine
Od 1.1.2013. godine, primenjivae se odredbe Zakona o
izmenama i dopunama Zakona o porezu na dodatu vrednost
koje se odnose na poreska osloboenja, i to: pored poreskog
osloboenja sa pravom na odbitak prethodnog poreza iz lana 24. stav 1. taka 5) koje je propisano za unos dobara u slobodnu zonu, prevozne i druge usluge korisnicima slobodnih
zona koje su neposredno povezane sa tim unosom, ovo poresko osloboenje proiruje se i na promet koji unutar slobodne
zone vre korisnici slobodnih zona, ako bi za taj promet imali
pravo na odbitak prethodnog poreza kada bi ta dobra ili usluge nabavljali za potrebe obavljanja delatnosti van zone. Takoe, propisano je i poresko osloboenje za promet dobara koja
su u postupku carinskog skladitenja (lan 24. stav 1. taka 6)
Zakona o PDV).
Izvreno je preciziranje da se poreska osloboenja za promet dobara i usluga koji se vri u skladu sa meunarodnim
ugovorima o donaciji iz lana 24. stav 1. taka 16a) Zakona o
PDV, kao i meunarodnim ugovorima o zajmu iz lana 24. stav
1. taka 16b) Zakona o PDV, odnose u delu koji se finansira
dobijenim novanim sredstvima.
Novom zakonskom odredbom (lan 26. stav 1. taka 1g)
Zakona o PDV, propisano je poresko osloboenje za dobra koja se uvoze po osnovu zamene u garantnom roku.
Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o porezu na
dodatu vrednost, dodat je nov naslov koji glasi "Ispravka
odbitaka prethodnog poreza na osnovu odluke poreskog ili
carinskog organa" kao i nov lan 31a kojim je propisana obaveza ispravke odbitka prethodnog poreza na osnovu odluke
poreskog ili carinskog organa koja se vri u poreskom periodu
u kojem je nastupila izmena, a na osnovu dokumenta nadlenog organa. Naime, ako je poreski organ u postupku kontrole
reenjem utvrdio poresku obvezu po osnovu PDV za izvreni
promet dobara i usluga, obveznik PDV koji je primio dobra
i usluge moe da ispravi odbitak prethodnog poreza ako je
iznos PDV obraunat od strane poreskog organa platio obvezniku PDV koji mu je izvrio promet dobara i usluga. Ako se
ovo reenje poniti, izmeni ili ukine u delu kojim je utvrena
obaveza po osnovu PDV, obveznik PDV koji je izvrio promet
dobara i usluga duan je da o tome pismeno obavesti primaoca dobara i usluga, a na osnovu pismenog obavetenja,
primalac dobara i usluga duan je da izvri ispravku odbitka
prethodnog poreza.
Ako je PDV za uvoz dobra, koji je odbijen kao prethodni
porez, povean, smanjen, refundiran ili obveznik osloboen
obaveze plaanja, obveznik je duan da, na osnovu carinskog
dokumenta ili odluke carinskog organa, ispravi odbitak prethodnog poreza u skladu sa tom izmenom, a ispravka odbitka
prethodnog poreza vri se u poreskom periodu u kojem je nastupila izmena.
U vezi sa navedenim, postupanje carinskih organa ostaje
nepromenjeno u sluaju povraaja vie plaenog PDV pri uvozu dobara i u skladu sa Instrukcijom ministra finansija u vezi sa
postupkom povraaja vie plaenog poreza na dodatu vrednost pri uvozu dobara broj: 413-00-491/2011-04 od 10.6.2011.
godine, o emu su sve carinarnice obavetene aktom Uprave
carina broj 148-11-439-02-28/2/2011 od 22.6.2011. godine."

br. 148-11-439-02-35/2012 od 1.10.2012. godine)
Privremeno izuzee od plaanja carinskih dabina za robu - itarice i

uljarice od 22. septembra 2012. godine i ifra koja se upisuje u JCI
Odluka o izuzimanju odreene robe od plaanja carinskih dabina
taka 2
Od 22.9.2012. godine, za itarice i uljarice iji se uvoz izuzima od plaanja carinskih dabina za odreeni vremenski period u rubriku 36 JCI upisuje se ifra 30625.
U sklopu ukupnih Vladinih mera i aktivnosti koje se preduzimaju za ublaavanje posledica sue, na sednici Vlade
Republike Srbije odranoj dana 20.9.2012. godine, doneta je Odluka o izuzimanju odreene robe od plaanja carinskih
dabina (Sl. glasnik RS, br. 91/2012 - dalje: Odluka). Ova odluka stupila je na snagu 22.9.2012. godine.
Roba iji se uvoz izuzima od plaanja carinskih dabina za odreeni vremenski period, prikazana je u tabeli koja
sledi:
Tarifna oznaka
1001 19 00 00
1001 99 00 00
1005 90 00 00
1201 90 00 00
1205 10 90 00
1205 90 00 00
Naimenovanje
Tvrda penica: ostala
Penica i napolica: Ostala: ostalo
Kukuruz: Ostali
Soja u zrnu, lomljena ili drobljena: Ostala
Seme uljane repice, lomljeno ili nelomljeno: Seme uljane repice sa malom
koliinom eruka kiseline: ostalo
Seme uljane repice, lomljeno ili nelomljeno: Ostalo
Period primene mere

do 30. juna 2013. godine
do 31. avgusta 2013. godine
do 30. juna 2013. godine
69

Tarifna oznaka
1206 00 91 00
1206 00 99 00
Naimenovanje
Seme suncokreta, lomljeno ili nelomljeno: Ostalo: bez ljuske; u sivo-beloj
prugastoj ljusci
Seme suncokreta, lomljeno ili nelomljeno: Ostalo: ostalo
Period primene mere

Radi primene privremenog izuzea od plaanja carinskih dabina za robu obuhvaenu takom 2. Odluke, u rubriku
36 carinske isprave JCI upisivae se ifra 306L5 (lan 30. stav 6. Carinskog zakona, lista izuzetih proizvoda L5) kao zakonski osnov za izuzee itarica i uljarica od plaanja carinskih dabina u skladu sa ifrom iz odeljka XV Kodeksa ifara
za popunjavanje isprava u carinskom postupku u skladu sa Pravilnikom o izmenama i dopunama Pravilnika o obliku,
sadrini, nainu podnoenja i popunjavanja deklaracije i drugih obrazaca u carinskom postupku (Sl. glasnik RS, br.
94/2012).
(Objanjenje Uprave carina, br. 148-II-483-01-264/2012 od 1.10.2012. godine)
Meunarodni drumski prevoz
Obavetenje o dodatnim kontingentima dozvola za meunarodni drumski

prevoz stvari preko teritorije Republike Srbije za 2012. godinu
Zakon o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju
lan 42
Za meunarodni drumski prevoz stvari preko teritorije Republike Srbije odreenim prevoznicima iz Hrvatske, Bosne i
Hercegovine, Poljske i Rumunije je izdat dodatni kontingent dozvola za 2012. godinu
"Ministarstvo saobraaja aktom br.: 344-03-5485/2012-04 od 7.9.2012. godine informisalo je Upravu carina o dodatnim kontingentima dozvola koje su izdali za strane prevoznike za meunarodni drumski prevoz stvari za 2012. godinu. Takoe, u prilogu
dostavljamo specimene od svake vrste dozvola.
1. Bosna i Hercegovina:
- 100 dozvola
za i iz treih zemalja
bez naknade
000701 - 000800
2. Hrvatska:
- 2.5001 dozvola
univerzalnih ("euro 2")
bez naknade
005001 - 007500
3. Poljska:
- 3.0002 dozvola
bilateralno-tranzitnih
bez naknade
005001 - 008000
za i iz treih zemalja ("euro 3")
bez naknade
000101 - 000300"
4. Rumunija:
- 2003 dozvola
______
Vai samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za "zelenija i bezbedna" vozila (SEMT rezolucija
SEMT/SM (2005)/9 FINAL). Dokaz za to mora biti u vozilu.
2
Vai za prevoz iz/za tree zemlje ukoliko pri prevozu tranzitira teritoriju svoje zemlje
3
Vai samo za teretna motorna vozila koja odgovaraju standardima iz obrasca A za "euro 3 bezbedna" vozila (III rezolucija ITF/
TMB(2008)12). Dokaz za to mora biti u vozilu.
1
(Objanjenje Uprave carina, br. 148-03-030-12-46/2012 od 14.9.2012. godine)
70
AKTUELNE VESTI
Vest - Paragraf Info
MINISTARSTVO FINANSIJA I
PRIVREDE IZRADILO JE NACRT
ZAKONA O IZMENAMA I
DOPUNAMA CARINSKOG ZAKONA
inistarstvo finansija i privrede izradilo je Nacrt

zakona o izmenama i dopunama Carinskog
zakona.
Izmene i dopune Carinskog zakona (Sl. glasnik RS, br.
18/2010) uslovljene su potrebom za usaglaavanjem:
- odreenih odredbi sa Odlukom Ustavnog suda, IUz broj
82/2009 od 12. jula 2012. godine, objavljena u Sl. glasniku
RS, br. 73/2012 od 27. jula 2012. godine (dalje: Odluka),
- odredbama novodonetih zakona kao i
- naih propisa sa propisima Evropske unije (EU).
U
stavni sud je na sednici odranoj 12. jula 2012. godine, doneo Odluku kojom se utvruje da odredba lana 3. stav 1. Zakona o visini stope zatezne kamate (Sl.
list SRJ, br. 9/2001, Sl. list SCG, br. 1/2003 - Ustavna
povelja i Sl. glasnik RS, br. 31/2011, u delu koji glasi:
primenom konformne metode, nije u saglasnosti sa
Ustavom. Imajui u vidu da je i u Carinskom zakonu propisana primena konformne metode za obraun kamate
na iznos carinskog duga koji nije plaen u propisanom
roku to je potrebno da se odredbe Carinskog zakona
usklade sa navedenom odlukom (lan 269. Carinskog
zakona). Zbog toga se predlae da se na iznos manje
naplaene carine kamata obraunava i plaa primenom
prostog interesnog rauna od sto (a ne konformne metode obrauna).
P redloenim izmenama vri se pravno tehniko usaglaavanje naziva centralne banke sa odredbom lana 95.
stav 1. Ustava Republike Srbije, prema kojoj je Narodna
banka Srbije - centralna banka Republike Srbije.
J edan od razloga za izmenu Carinskog zakona je i usaglaavanje sa izmenama i dopunama zakona kojim se
ureuje budetski sistem, a sa ciljem efikasnijeg upravljanja javnim finansijama i finansijskog planiranja, kao i
kontrole troenja svih novanih sredstava korisnika javnih sredstava.
Z bog potrebe daljeg usaglaavanja sa propisima EU,
predloene su izmene u delu Carinskog zakona koji se
odnosi na rokove uvanja carinskih i drugih isprava (tri
umesto do sada pet godina), rokove za obavetavanje
dunika o dugu (tri umesto do sada pet godina), kao i
u delu koji se odnosi na obavezu propisivanja metoda
kojima se vri analiza uzoraka robe.
J edan od razloga za izmenu je i usaglaavanje odredbi
o carinskoj vrednosti sa odredbama iz Sporazuma o primeni lana VII Opteg sporazuma o carinama i trgovini
iz 1994. godine kojima je propisano da nain preraunavanja deviznog kursa treba da bude jasno definisan
i unapred poznat (lan 54. Carinskog zakona). S obzirom na to da je preraunavanje deviznog kursa u pretCarinski instruktor oktobar 2012. Br. 30
hodnom periodu bilo definisano Zakonom o deviznom

poslovanju, potrebno je tu definiciju preneti u Carinski
zakon kako bi u njemu sve odredbe navedenog sporazuma bile zaokruene.
I zmenama se ispravljaju tehnike greke (l. 297. i 249.
Carinskog zakona).
V ri se usaglaavanje sa odredbama Zakona o prekrajima u pogledu navoenja organa nadlenog za voenje postupka u drugom stepenu (lan 304. Carinskog
zakona).
Tekst Nacrta zakona o izmenama i dopunama Carinskog
zakona moe se nai na sajtu Ministarstva finansija i privrede http://mfp.gov.rs/pages/article.php?id=8300.
Izvor: Predrag Aleksi, 2.10.2012.
EVROPSKA KOMISIJA USVOJILA

DVA NOVA PROPISA O AROMAMA
U PREHRAMBENIM PROIZVODIMA
KOJI E DOPRINETI DALJEM
POVEANJU BEZBEDNOSTI HRANE
vropska komisija usvojila je dva nova propisa o

aromama u prehrambenim proizvodima koji e
doprineti daljem poveanju bezbednosti hrane.
Tim propisima pojanjava se i harmonizuje upotreba
aromatinih supstanci, a predvieno je i da u prehrambenoj industriji mogu da se koriste samo arome sa odobrene liste. Potroai e moi da koriste i on-lajn bazu
podataka o dozvoljenim aromatinim supstancama. Na
tritu EU koristi se oko 2.800 aroma od kojih je 2.100
na novoj listi dozvoljenih supstanci. Jo 400 supstanci e
ostati na tritu dok Agencija ne zavri ispitivanja. Re je
o aromatinim supstancama koje se koriste ve dugo i
ocenjene su kao bezbedne, ali ne u Agenciji. Njihovo ispitivanje i odobravanje bie zavreno do kraja 2015. godine. Predviena je i mogunost podnoenja zahteva za
ispitivanje i odobravanje neke arome koja nije na listi.
Arome se ne koriste u ishrani kao zasebni proizvodi ve
se dodaju hrani da poboljaju ili izmene ukus. Najvie se
upotrebljavaju u proizvodnji konditorskih proizvoda, cerealija, napitaka, mlenih proizvoda. Dodaju se u maloj koliini, tako da je izloenost potroaa eventualnim rizicima
relativno mala.
Evropski komesar za zdravlje i zatitu potroaa Don Dali
(John Dalli) ocenio je da e zahvaljujui naporima Evropske agencije za bezbednost hrane i drugih tela novi propisi
unaprediti transparentnost informacija o hrani, kako graanima, tako i industriji.
Prvi propis zapravo predstavlja novu listu aromatinih
supstanci koje mogu da se stavljaju u hranu. Ta lista e
poeti da vai 22. aprila 2013. godine, tako da je evropskoj
prehrambenoj industriji ostavljeno vreme da se prilago
71
AKTUELNE VESTI
di. Sve arome koje ne budu na listi bie zabranjene i postepeno izbaene iz upotrebe u roku od godinu i po dana,
saoptila je Evropska komisija.
Druga regulativa se odnosi na tzv. ostale arome, poput
onih koje se ne prave od jestivih supstanci, a stupa na
snagu ve 22. ovog meseca.
Najvei dobitak od novih propisa, uz veu bezbednost hrane, bie to to e potroai, industrija hrane i nacionalna
tela za kontrolu moi lako da u on-lajn bazi podataka otkriju koje su aromatine supstance dozvoljene.
Nadleni nacionalni organi bie odgovorni za povlaenje
sa trita nedozvoljenih aroma a bie duni i da obaveste
Evropsku komisiju i druge lanice EU o spornim supstancama kroz Sistem za brzo uzbunjivanje za hranu i hranivo.
Usvajanje liste odobrenih aroma, koje su svrstane u est
kategorija, predstavlja i vaan korak u sprovoenju regulative o odobrenim aromatinim supstancama usvojene
u decembru 2008. kojom se zahteva da upotreba aroma
bude bezbedna i ne dovodi potroae u zabludu.
Arome se izdvajaju iz prehrambenih ili neprehrambenih
izvora i opte je prihvaeno da je za one koji se ne dobijaju
iz hrane potrebno ispitivanje i odobrenje.
Bezbednost 2.100 aroma sa liste potvrdili su Nauni komitet za hranu, Savet Evrope, Zajedniki ekspertski komitet
FAO i SZO za prehrambene aditive i Evropska agencija za
bezbednost hrane. Bezbednost neke arome ocenjuje se
na bazi doze koja se uobiajeno koristi u proizvodu.
U sluaju uvoenja nove arome proizvoa dostavlja zahtev za odobrenje Evropskoj komisiji koja ga prosleuje
Agenciji da ispita bezbednost. Nakon to Agencija da miljenje, u roku od devet meseci, Komisija sa ekspertima
lanica EU razmatra zahtev za odobrenje. Kompletna
procedura izdavanja dozvole moe da traje do godinu i po
dana.
Propisi sadre i posebne odredbe koje se tiu materija koje se ne koriste samo kao arome, poput kofeina i teobromina koji sadri okolada, ili za one za koje postoji preporuka ogranienja korienja, poput d-kamfora.
Kako su za Euractiv rekli u srpskom Ministarstvu poljoprivrede, upotreba aroma u hrani u Srbiji regulisana je Pravilnikom o kvalitetu i drugim zahtevima za arome za namirnice kojim se reguliu kvalitet i drugi zahtevi koji za arome
namirnica moraju biti ispunjeni u proizvodnji i prometu. U
72
sklopu Pravilnika postoji pozitivna lista aroma, odnosno

lista dozvoljenih aroma.
Upotreba aroma u svim fazama proizvodnje, prerade i
prometa (uvoza i izvoza), na osnovu Zakona o bezbednosti hrane, u nadlenosti je sanitarne inspekcije Ministarstva zdravlja.
Bezbednou hrane, pa i aditiva i aroma koje se koriste u
prehrambenoj industriji, u Srbiji bi, kako je za Euraktiv rekao predsednik Nacionalne organizacije potroaa Srbije
Goran Papovi, trebalo da se bavi i nacionalni savet za bezbednost hrane koji, meutim, nije osnovan ni dve godine
po donoenju Zakona o bezbednosti hrane.
Izvor: Vebsajt Euractiv, 9.10.2012.
RUSKA RUBLJA UVEDENA NA

LISTU VALUTA KOJE SE KUPUJU I
PRODAJU NA DEVIZNOM TRITU
svajanjem Odluke o vrstama deviza i efektivnog

stranog novca koje se kupuju i prodaju na deviznom tritu na sednici Izvrnog odbora Narodne banke Srbije, ruska rublja e se nai na listi deviza i
efektivnog stranog novca kojima banke mogu da trguju, kao i na listi efektivnog stranog novca koje ovlaeni
menjai mogu da kupuju i prodaju.
Ukljuivanje ruske rublje na listu valuta kojima se trguje
na deviznom tritu Republike Srbije omoguie obavljanje finansijskih transakcija u ovoj valuti, ime e se olakati
i dodatno unaprediti saradnja dveju zemalja u realnom i
finansijskom sektoru. Na taj nain je uvaena injenica
postojanja visokog uea Ruske Federacije u ukupnoj
spoljnotrgovinskoj razmeni Srbije, posebnih odnosa o
bescarinskoj trgovini izmeu dveju zemalja, kao i znaajnih investicija velikih ruskih kompanija u Srbiji.
Odluka e stupiti na snagu osmog dana od dana njenog
objavljivanja u Sl. glasniku RS.
Izvor: Press sluba Narodne banke Srbije, 9.10.2012.
KALENDARI OBAVEZA
KALENDAR OBAVEZA PO
SPOLJNOTRGOVINSKIM I DEVIZNIM POSLOVIMA
Oktobar 2012. godine
Oktobar2012.
P
U
S
P
S
N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
D
E
K
A
D
A
M
E
S
E
N
I
T
R
O
M
E
S
E
N
I
OPIS OBAVEZE
ZAKONSKI ROK ZA DOSTAVLJANJE

IZVETAJA - OBRASCA
OSNOV
PROPIS
Banke su dune da po poslovima s finansijskim

derivatima dostavljaju NBS sledee izvetaje:
- izvetaj o zakljuenim finansijskim derivatima
izmeu banke i druge banke/rezidenata/
nerezidenata - na Obrascu FINDER 1 (Prilog 1);
- izvetaj o deviznim plaanjima/naplatama preko
banke po osnovu trgovine finansijskim
derivatima izmeu rezidenata i nerezidenata - na
Obrascu FINDER 2 (Prilog 2)
- izvetaj o ugovorenim poslovima izmeu banke
i druge banke/rezidenata/nerezidenata koji
sadre derivatnu klauzulu - na Obrascu FINDER 3
(Prilog 3)
Za svaku dekadu - u roku od pet

dana od isteka dekade
Poslovi s finansijskim
derivatima
Taka 10. Odluke o obavljanju

poslova s finansijskim derivatima
("Sl. glasnik RS", br. 85/2011)
Meseni izvetaj o ulaganju u dunike hartije od

vrednosti - izdavaoci rezidenti i nerezidenti dostavljaju
elektronski NBS na i-mejl adresu: deviznastatistika@
nbs.rs - Obrazac HOV1)
Do 10. u mesecu
za prethodni mesec
Ulaganje u dunike
hartije od vrednosti
Taka 2. Uputstva za
sprovoenje Odluke o obavezi
izvetavanja u poslovanju sa
inostranstvom ("Sl. glasnik RS",
br. 87/2009)
Meseni izvetaj o kratkoronim oroenim bankarskim

depozitima u devizama s rokom otplate do godinu
dana - Obrazac DE, u elektronskom obliku
Do 15. u mesecu
za prethodni mesec
Kratkoroni oroeni
bankarski depoziti u
devizama, koje banka
uzima od strane banke
(zaduenje) ili odobrava
stranoj banci (odobrenje)
Taka 8. Odluke o evidentiranju

kreditnih poslova sa
inostranstvom ("Sl. glasnik RS",
br. 85/2011)
Krediti u dinarima koje banke odobravaju

nerezidentima evidentiraju se zbirno - na
obrascu: izvetaj o kreditima u dinarima koje
banka odobrava nerezidentima (Obrazac KOD),
koji se dostavlja u elektronskom obliku, u eksel
formatu, na i-mejl adresu: evidentiranje@nbs.rs.
Do 10. oktobra za prethodno

tromeseje
Krediti u dinarima koje

banke odobravaju
nerezidentima

inostranstvom
Obaveze i potraivanja rezidenata po poslovima

finansijskog lizinga izmeu rezidenata i nerezidenata
evidentiraju se zbirno - na sledeim obrascima: izvetaj
o stanju obaveza prema inostranstvu po poslovima
finansijskog lizinga izmeu rezidenta i nerezidenta
(Obrazac FL-1) i izvetaj o stanju potraivanja iz
inostranstva po poslovima finansijskog lizinga izmeu
rezidenta i nerezidenta (Obrazac FL-2), koji se
dostavljaju u elektronskom obliku, u eksel formatu, na
i-mejl adresu: evidentiranje@nbs.rs.

tromeseje
Poslovi finansijskog
lizinga izmeu rezidenata kreditnih poslova sa
inostranstvom
i nerezidenata
73
KALENDARI OBAVEZA
OPIS OBAVEZE
T
R
O
M
E
S
E
N
I
P
O
V
R
E
M
E
N
I
Izvoz robe ili usluga koji nije naplaen ili unapred

plaena roba ili usluga koja nije uvezena u roku
duem od godinu dana od dana izvoza ili avansnog
plaanja (potraivanja po kreditnim poslovima iz
lana 4. Zakona) na obrascu: izvetaj o potraivanju
rezidenta po spoljnotrgovinskom prometu koje nije
izmireno u roku duem od godinu dana (Obrazac P-1),
u elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl
adresu: evidentiranje@nbs.rs.
Uvezena roba ili usluga koja nije plaena ili unapred
naplaena roba ili usluga koja nije izvezena u roku
duem od godinu dana od dana uvoza ili primljene
naplate (obaveze po kreditnim poslovima iz lana 4.
Zakona) na obrascu: izvetaj o obavezi rezidenta po
spoljnotrgovinskom prometu koja nije izmirena u
roku duem od godinu dana (Obrazac O-1), u
elektronskom obliku, u eksel formatu, na i-mejl
adresu: evidentiranje@nbs.rs.

IZVETAJA - OBRASCA

tromeseje

tromeseje
Uvezena roba ili usluga

koja nije plaena ili
unapred naplaena roba
ili usluga koja nije
izvezena u roku duem inostranstvom
od godinu dana od dana
uvoza ili primljene
naplate
30 dana od dana fakturisanja po

poslovima izvoza usluga, odnosno
dana prijema fakture po poslovima
uvoza usluga, u elektronskoj formi
Rezident i nerezident su u obavezi da, po osnovu

prebijanja dugovanja i potraivanja, MF - Deviznom
inspektoratu dostavljaju izvetaj o izvrenom
prebijanju dugovanja i potraivanja po osnovu
realizovanog spoljnotrgovinskog prometa robe i
usluga (Prilog br. 2)2)
30 dana od dana izvrenog

prebijanja, u tampanoj formi
Po poslovima kupovine ili prodaje, odnosno plaanja

ili naplaivanja potraivanja i dugovanja iz lana 7.
Zakona, MF - Deviznom inspektoratu se dostavlja:
30 dana od dana zakljuenja
ugovor, izmene, odnosno dopune ugovora koji sadri
ugovora, odnosno od dana nastale
broj i godinu iz knjige kontrolnika iz realizovanog
spoljnotrgovinskog posla, dokaze o raskidu ugovora, promene, odnosno od dana raskida
ugovora, u elektronskoj formi
rezident - poverilac koji prenosi potraivanje,
rezident - dunik koji preuzima dugovanje, rezident
uputilac - asignant, u elektronskoj formi2)
30 dana od dana overe obrauna od

nadlenog organa u zemlji u kojoj je
izvreno direktno ulaganje, u
elektronskoj formi
lan 53. stav 2. Zakona o

deviznom poslovanju ("Sl.
glasnik RS", br. 62/2006 i
31/2011) i
Poslovi izvoza i uvoza lan 3. stav 1. taka 1) Uredbe o
bliim uslovima i nainu vrenja
usluga
kontrole deviznog poslovanja
rezidenata i nerezidenata ("Sl.
glasnik RS", br. 112/2006,
39/2010 i 15/2012)
glasnik RS", br. 62/2006 i
31/2011) i
Prebijanje dugovanja i lan 3. stav 1. taka 2) Uredbe o
potraivanja
39/2010 i 15/2012)
lan 7. Zakona o deviznom
Poslovi kupovine ili
poslovanju ("Sl. glasnik RS", br.
prodaje, odnosno
62/2006 i 31/2011) i
plaanja ili naplaivanja lan 3. stav 1. taka 3) Uredbe o
potraivanja i dugovanja bliim uslovima i nainu vrenja
nastala po
spoljnotrgovinskim
poslovima rezidenata glasnik RS", br. 112/2006,
39/2010 i 15/2012)
lan 3. stav 1. taka 4) Uredbe o
Dobit ostvarena
obavljanjem privredne rezidenata i nerezidenata ("Sl.
delatnosti u inostranstvu glasnik RS", br. 112/2006,
39/2010 i 15/2012)
Rezident i nerezident po osnovu prodaje plaene

Prodaja plaene robe
robe koja se nalazi u inostranstvu i neposredno
30 dana od dana fakturisanja
koja se nalazi u
isporuuje u inostranstvo dostavljaju MF - Deviznom
inspektoratu izvetaj o finansijskom efektu po
navedene robe kupcu, u tampanoj
inostranstvu i
prodaji robe u inostranstvu, koji predstavlja razliku
formi
neposredno isporuuje u
izmeu fakturisanog iznosa po poslu prodaje i
inostranstvo
fakturisanog iznosa po poslu kupovine (Prilog br. 3)2)
74
PROPIS
Izvoz robe ili usluga koji

nije naplaen ili unapred
plaena roba ili usluga Taka 12. Odluke o evidentiranju
koja nije uvezena u roku kreditnih poslova sa
duem od godinu dana inostranstvom
od dana izvoza ili
avansnog plaanja
Rezident i nerezident su u obavezi da, po poslovima

izvoza i uvoza usluga, MF - Deviznom inspektoratu
dostavljaju izvetaj o fakturisanim uslugama (Prilog
br. 1)2)
Rezident i nerezident po osnovu direktnog ulaganja

u inostranstvu dostavljaju MF - Deviznom
inspektoratu godinji obraun o utvrivanju dobiti
overen od nadlenog organa u inostranstvu2)
OSNOV

39/2010 i 15/2012)
KALENDARI OBAVEZA
OPIS OBAVEZE
OSNOV
PROPIS
30 dana od dana zakljuenja

ugovora, odnosno od dana nastale
promene, u elektronskoj formi

Poslovi naplaivanja, glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011)
odnosno plaanja drugom i
nerezidentu, a ne
nerezidentu kome se bliim uslovima i nainu vrenja
duguje, odnosno od koga kontrole deviznog poslovanja
se potrauje
glasnik RS", br. 112/2006, 39/2010
i 15/2012)
Rezident i nerezident po kreditnim poslovima u kojima

rezident - dunik po dinarskom kreditu koji uzima od
meunarodne finansijske organizacije i razvojne banke
ili finansijske institucije iji su osnivai strane drave
vri plaanje i drugoj meunarodnoj finansijskoj
organizaciji i razvojnoj banci ili finansijskoj instituciji
30 dana od dana nastale promene, u
iji su osnivai strane drave, a ne onoj kojoj duguje po
tampanoj formi
tom poslu, dostavlja MF - Deviznom inspektoratu
ugovor, izmene, odnosno dopune ugovora, kao i
dokumentaciju kojom dokazuje da su promene po
kreditnim poslovima sa inostranstvom iz ove take
evidentirane kod Narodne banke Srbije2)

glasnik RS", br. 62/2006 i 31/2011)
i lan 3. stav 1. taka 7) Uredbe o
glasnik RS", br. 112/2006, 39/2010
i 15/2012)
Rezident i nerezident po poslovima naplaivanja,

odnosno plaanja drugom nerezidentu, a ne
nerezidentu kome se duguje, odnosno od koga se
potrauje, po tekuim ili kapitalnim poslovima iz lana
33. stav 1. Zakona dostavljaju MF - Deviznom
inspektoratu ugovor, izmene, odnosno dopune
ugovora koji sadri broj i godinu iz knjige kontrolnika
iz realizovanog posla2)
P
O
V
R
E
M
E
N
I

IZVETAJA - OBRASCA
Rezident, koji dri devize na raunu kod banke u

inostranstvu, duan je da, u roku od 30 dana, po
prestanku razloga zbog kojih mu je omogueno da dri
devize na raunu kod banke u inostranstvu, unese u
Republiku Srbiju preostala sredstva i ugasi taj raun
30 dana po prestanku propisanih

razloga za dranje deviza na raunu
kod banke u inostranstvu
Rezident, kome je NBS odobrila dranje deviza na

raunu kod banke u inostranstvu, duan je da NBS
dostavi podatke o broju deviznog rauna kod banke u
inostranstvu
30 dana od dana otvaranja deviznog

rauna kod banke u inostranstvu
Rezident, kome je odobren kompenzacioni posao,

30 dana od dana zavretka
duan je da Ministarstvu finansija dostavi obraun o
izvrenju tog posla i dokumentaciju na osnovu koje je
kompenzacionog posla
obraun sastavljen
Rezident, koji je odustao od odobrenog kompenzacio15 dana od dana odustajanja od
nog posla, duan je da Ministarstvu za ekonomske
odnose sa inostranstvom podnese zahtev o ukidanju
kompenzacionog posla
reenja o odobrenom kompenzacionom poslu
Prijava rezidenta NBS o zakljuenom kreditnom poslu
Deset dana od dana zakljuenja/
zaduenja u inostranstvu - Obrazac KZ-2; izmena,
odnosno storno ili gaenje prijave kreditnog zaduenja izmena/raskida ugovora o kreditnom
- Obrazac KZ-5; plan korienja po kreditnom zaduenju poslu, odnosno od dana korienja/
otplate kredita/zajma, i to preko
(Obrazac KZ-3A), koji se dostavlja uz prijavu kreditnog
banke preko koje se kredit koristi,
zaduenja; specifikacija uz prijavu kreditnog zaduenja
(Obrazac KZ-7), koja se dostavlja uz prijavu kreditnog
odnosno banke garanta ako je kredit
zaduenja ako u kreditnom poslu uestvuje vie
zakljuen uz garanciju banke, u
korisnika kredita, vie nerezidenata - kreditora ili se
papirnom i elektronskom obliku, osim
sredstva koriste za vie namena; realizacija korienja,
Obrasca KZ-3B, koji se dostavlja
plan i realizacija otplate po kreditnom zaduenju
iskljuivo
u elektronskom obliku
(Obrazac KZ-3B)
Kreditni poslovi

poslovanju i taka 2. stav 2.
Odluke o uslovima pod kojima i
Depozitni poslovi
nainu na koji rezidenti mogu
rezidenata u inostranstvu drati devize na raunu kod
banke u inostranstvu ("Sl. glasnik
RS", br. 31/2012)
poslovanju i taka 6. stav 1.
Depozitni poslovi
Odluke o uslovima pod kojima i
rezidenata u inostranstvu nainu na koji rezidenti mogu
drati devize na raunu kod
banke u inostranstvu
Taka 5. Odluke o bliim uslovima
za plaanje, odnosno naplatu u
Kompenzacioni poslovi robi, odnosno uslugama ("Sl.
glasnik RS", br. 109/2005)
Kompenzacioni poslovi
Taka 7. Odluke o bliim uslovima

za plaanje, odnosno naplatu u
robi, odnosno uslugama
Zakljuenje posla
kreditnog zaduenja u
inostranstvu
Taka 5. stav 2. Odluke o

evidentiranju kreditnih poslova
sa inostranstvom
Zakljuenje posla
kreditnog odobrenja u
inostranstvu

evidentiranju kreditnih poslova
sa inostranstvom
Deset dana od dana zakljuenja/
izmena/raskida ugovora o kreditnom

Prijava rezidenta NBS kreditnog odobrenja (Obrazac
poslu, odnosno od dana korienja/
KO-2; izmena, odnosno storno ili gaenje prijave
naplate kredita/zajma, i to preko
kreditnog odobrenja (Obrazac KO-5); plan korienja po
kreditnom odobrenju (Obrazac KO-3A); realizacija
banke preko koje se kredit koristi, u
korienja, plan i realizacija naplate po kreditnom
papirnom i elektronskom obliku, osim
odobrenju (Obrazac KO-3B)
Obrasca KO-3B, koji se dostavlja
iskljuivo u elektronskom obliku
75
KALENDARI OBAVEZA
OPIS OBAVEZE
P
O
V
R
E
M
E
N
I

IZVETAJA - OBRASCA
OSNOV
PROPIS
Rezident - pravno lice podnosi NBS prijavu o jemstvu

po kreditnom poslu izmeu dva nerezidenta u
inostranstvu - Obrazac G-1
Deset dana od dana donoenja

odluke organa upravljanja rezidenta
Davanje jemstva po
- pravnog lica o davanju jemstva u
kreditnom poslu izmeu evidentiranju kreditnih poslova
korist nerezidenta - kreditora po
sa inostranstvom
dva nerezidenta
kreditnom poslu izmeu dva
nerezidenta u inostranstvu
Promene po kreditnom poslu sa inostranstvom u

devizama nastale na osnovu reenja o prebijanju,
rezident evidentira kod Narodne banke Srbije, i to:
- za komercijalne, robne, finansijske i subordinirane
kredite ili zajmove koje je u skladu sa Zakonom uzeo
od nerezidenta ili odobrio nerezidentu;
- za kreditne poslove iz lana 4. Zakona
Deset dana od dana donoenja

reenja o prebijanju, odnosno deset
dana od dana isteka tromeseja u
kome je doneto reenje o prebijanju
Rezident i nerezident po kompenzacionim poslovima

dostavljaju MF - Deviznom inspektoratu obraun o
izvrenju kompenzacionog posla (Prilog br. 4)2)
Rezident i nerezident imaju obavezu voenja

evidencije o svom deviznom poslovanju, odnosno
obavezu voenja Knjige kontrolnika 2)
Kreditni poslovi sa
inostranstvom u
devizama nastali na
osnovu reenja o
prebijanju
Rok iz reenja o odobrenom

kompenzacionom poslu, u
elektronskoj formi
Kompenzacioni posao
Tri dana od dana nastale promene,

odnosno prijema dokumenta koji
potvruje nastalu promenu
Voenje evidencije u
Knjizi kontrolnika
lan 7. Uredbe o uslovima i

nainu prebijanja dugovanja i
potraivanja po osnovu
inostranstvom u devizama ("Sl.
Taka 5. Odluke o bliim
uslovima za plaanje, odnosno
naplatu u robi, odnosno
uslugama ("Sl. glasnik RS", br.
109/2005) i lan 3. stav 1. taka
8) Uredbe o bliim uslovima i
nainu vrenja kontrole
deviznog poslovanja rezidenata
i nerezidenata ("Sl. glasnik RS",
br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012)
deviznom poslovanju i
lan 11. stav 7. Uredbe o bliim
uslovima i nainu vrenja
rezidenata i nerezidenata
1)
Izvetaj se sainjava u SAD dolarima prema zvaninom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izvetajnog perioda.
2)
D
anom stupanja na snagu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl.
glasnik RS, br. 93/2012, stupio na snagu 6.10.2012. godine) prestaje da vai Uredba o bliim uslovima i nainu vrenja kontrole
deviznog poslovanja rezidenata i nerezidenata (Sl. glasnik RS, br. 112/2006, 39/2010 i 15/2012), odnosno prestaju dosadanje
obaveze izvetavanja koje su bile propisane ovom uredbom.
Napomena:
Prelaznim i zavrnim odredbama Odluke o evidentiranju kreditnih poslova sa inostranstvom (Sl. glasnik RS, br. 85/2011, stupila na
snagu 24.11.2011. godine) je utvreno da se odredbe ove odluke primenjuju na kreditne poslove sa inostranstvom koji su evidentirani
u skladu sa odredbama Odluke o nainu, rokovima i obrascima za evidentiranje kreditnih poslova sa inostranstvom (Sl. glasnik RS,
br. 9/2007, 24/2008, 120/2008, 40/2009 i 88/2009) a ija realizacija nije okonana do dana stupanja na snagu ove odluke.
Odredbe ove odluke primenjuju se i na poslove izvoza i uvoza unapred plaene robe ili usluge sa ugovorenim rokom duim od 180 dana
koji su evidentirani u skladu sa odredbama Odluke o uslovima i nainu evidentiranja kreditnih poslova sa inostranstvom iz lana 4. stav
2. i lana 5. stav 3. Zakona o deviznom poslovanju (Sl. glasnik RS, br. 11/2007 i 96/2009) a ija realizacija nije okonana do dana stupanja
na snagu ove odluke.
Po navedenim poslovima po kojima do dana stupanja na snagu ove odluke nije istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza, rezidenti podnose Narodnoj banci Srbije na evidentiranje izvetaje - na sledeem obrascu: izvetaj o potraivanju rezidenta po prethodno evidentiranom poslu izvoza/uvoza unapred plaene robe ili usluge po kome nije istekao ugovoreni rok (Obrazac P-2), koji se dostavlja tromeseno,
i to do: 10. januara, 10. aprila, 10. jula i 10. oktobra za prethodno tromeseje 1u kalendarskoj godini, u elektronskom obliku, u eksel
formatu, na i-mejl adresu: evidentiranje@nbs.rs.
Poslovi po kojima je do dana stupanja na snagu ove odluke istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza a nije ugovoren novi rok - evidentiraju
se na Obrascu P-1 ako je od dana nastalog potraivanja proteklo vie od godinu dana.
Poslove po kojima je do dana stupanja na snagu ove odluke istekao ugovoreni rok naplate ili uvoza i ugovoren novi rok dui od godinu
dana od dana nastalog potraivanja ili je ugovorena kamata - rezident evidentira kao kreditno odobrenje, u skladu sa ovom odlukom.
76
KALENDARI OBAVEZA
KALENDAR PORESKIH I DRUGIH OBAVEZA

Oktobar / Novembar 2012. godine
Oktobar2012.
P
U
S
P
S
N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 11 12 13 14
15 16 17 18 19 20 21
22 23 24 25 26 27 28
29 30 31
P
E
R
I
O
D
G
O
D
I
NJ
I
OPIS OBAVEZE
Podnoenje zahteva za
Paualno oporezivanje
Preduzetnika u
narednoj 2013. godini
Poreska uprava je
duna da, kvartalno
sa presekom stanja
na poslednji dan u
poslednjem mesecu
kvartala, na svojoj
T internet strani objavi
R obavetenje o iznosu
O poreskog duga svih
M poreskih obveznika
E
S Obaveza proizvoaa
E i obraivaa duvana
da Ministarstvu
N poljoprivrede,
I vodoprivrede i
umarstva dostave
izvetaj o proizvodnji,
obradi i prometu
duvana, obraenog
duvana i duvanskih
proizvoda za
prethodno tromeseje
OBRAUNSKI
PERIOD
ZAKONSKI ROK ZA (PLAANJE

ILI DOSTAVLJANJE PORESKE
PRIJAVE) IZVRENJE OBAVEZE
Oktobar
2012.
Jul - Septembar
2012.
Jul - Septembar
2012.
Novembar2012.
P
U
S
P
S
N
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10 11
12 13 14 15 16 17 18
19 20 21 22 23 24 25
26 27 28 29 30
STOPA
OSNOV
PROPIS
Novembar
30.11.2012.
podaci sa
stanjem na
30.9.2012.
objavljivanje
tokom
kvartala
10.10.2012.
l. 40, 41. i 42. Zakona o

porezu na dohodak graana
("Sl. glasnik RS", br. 24/2001,
Ukupan promet u
80/2002, 80/2002 - dr.
godini koja prethodi
zakon, 135/2004, 62/2006,
godini za koju se
65/2006 - ispr., 31/2009,
utvruje porez
44/2009, 18/2010, 50/2011,
91/2011 - odluka US, 7/2012 usklaeni din. izn. i 93/2012)
poreskom postupku i poreskoj
administraciji ("Sl. glasnik
RS", br. 80/2002, 84/2002 Ispunjavanje
ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003,
poreskih obaveza 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr.
poreskih obveznika zakon, 62/2006 - dr. zakon,
63/2006 - ispr. dr. zakona,
61/2007, 20/2009, 72/2009 dr. zakon, 53/2010, 101/2011,
2/2012 - ispr. i 93/2012)
Poslovanje
proizvoaa i
obraivaa duvana
lan 7. stav 3. Zakona o duvanu

90/2007, 95/2010, 36/2011,
6/2012 - usklaeni izn., 69/2012
- usklaeni izn. i 93/2012)
77
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
Naruilac je duan
da u kalendarskoj
godini Upravi za javne
nabavke dostavlja
tromeseni izvetaj o
zakljuenim ugovorima
o javnim nabavkama
i postupcima
javnih nabavki
Obveznik je duan
da plati naknadu za
proizvode koji posle
upotrebe postaju
posebni tokovi otpada
Obaveza proizvoaa,
odnosno uvoznika da
T Ministarstvu finansija
R vrati oteene odnosno
O neiskoriene akcizne
M markice u prethodnom
E tromeseju, sa
S vidljivom oznakom
E serije i serijskim brojem
markice, kao i da vrati
N markice za cigarete,
I odnosno alkoholna
pia sa slovnom
oznakom EC i EA
Obaveza proizvoaa
cigareta, odnosno
alkoholnih pia
da Ministarstvu
finansija dostavi
podatke o izdatim,
iskorienim oteenim
i neiskorienim
akciznim markicama
u prethodnom
tromeseju
Obveznik akcize proizvoa - fiziko
lice - duan je da
Ministarstvu finansija
dostavi podatke o
prodatim alkoholnim
piima fizikim
licima i specifikaciju
kupaca pravnih lica
i preduzetnika za
prethodno tromeseje
78
OBRAUNSKI
PERIOD
Jul - Septembar
2012.
Jul - Septembar
2012.
Jul - Septembar
2012.
Jul - Septembar
2012.
Jul - Septembar
2012.

Oktobar
10.10.2012.
15.11.2012.
15.10.2012.
STOPA
OSNOV
PROPIS
Novembar
Tromeseni period u
kome su zakljuivani
javnim nabavkama ("Sl.
ugovori o javnim
nabavkama
Tromeseni period
poslovanja
lan 12. stav 8. taka 3)Uredbe

o proizvodima koji posle
upotrebe postaju posebni
tokovi otpada, obrascu
dnevne evidencije o koliini i
vrsti proizvedenih i uvezenih
proizvoda i godinjeg izvetaja,
nainu i rokovima dostavljanja
godinjeg izvetaja,
obveznicima plaanja naknade,
kriterijumima za obraun, visinu
i nain obraunavanja i plaanja
naknade ("Sl. glasnik RS", br.
54/2010, 86/2011 i 15/2012)
Vraanje oteenih
odnosno
neiskorienih
akciznih markica
lan 14. Uredbe o izgledu

kontrolne akcizne markice,
vrsti podataka na markici i
nainu i postupku odobravanja
i izdavanja markica, voenja
evidencija o odobrenim
i izdatim markicama i
obeleavanja cigareta i
alkoholnih pia ("Sl. glasnik
RS", br. 137/2004, 11/2005,
29/2005, 56/2005, 75/2005,
88/2005, 108/2006 i 83/2011)
15.10.2012.

Dostavljanje podataka i izdavanja markica, voenja
o oteenim odnosno evidencija o odobrenim
neiskorienim
akciznim markicama obeleavanja cigareta i
RS", br. 137/2004, 11/2005,
29/2005, 56/2005, 75/2005,
88/2005, 108/2006 i 83/2011)
15.10.2012.
lan 12. stav 4. Pravilnika

o nainu obraunavanja i
plaanja akcize, vrsti, sadrini
Dostavljanje
i nainu voenja evidencija,
podataka o prodatim dostavljanja podataka i
alkoholnim piima sastavljanja obrauna akcize
54/2005, 36/2007, 63/2007,
53/2009, 63/2012 i 95/2012)
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
Obveznik akcize
- proizvoa koji
pored dizel goriva
proizvodi ulje za
loenje duan je da
Ministarstvu finansija
dostavi podatke
o proizvedenim
odnosno prodatim
koliinama dizel
goriva i ulja za loenje,
sa specifikacijom
kupaca na veliko za
prethodno tromeseje
Obveznik akcize
dostavlja nadlenoj
organizacionoj jedinici
Poreske uprave
kumulativni obraun
akcize za prethodni
kvartalni period
T
R
O
M
E
S
E
N
I
OBRAUNSKI
PERIOD
Jul - Septembar
2012.
Januar Septembar
2012.
Zahtev za refakciju
diplomatskog
i konzularnog
predstavnitva
odnosno meunarodne Jul - Septembar
organizacije za
2012.
refakciju PDV
u prethodnom
tromeseju
Obrazac REF5
Godinji porez na
imovinu po reenju
organa jedinice
lokalne samouprave
Oktobar Decembar
2012.

Oktobar
STOPA
OSNOV
PROPIS
Novembar
lan 13. stav 4. Pravilnika

o nainu obraunavanja i
Dostavljanje podataka plaanja akcize, vrsti, sadrini
o proizvedenim,
i nainu voenja evidencija,
odnosno prodatim dostavljanja podataka i
koliinama dizel
sastavljanja obrauna akcize
goriva i ulja za loenje ("Sl. glasnik RS", br. 3/2005,
54/2005, 36/2007, 63/2007,
53/2009, 63/2012 i 95/2012)
15.10.2012.
20.10.2012.
Obraun ukupnog
iznosa akcize za
tromeseni period
lan 24. stav 1. Zakona

o akcizama ("Sl. glasnik
RS", br. 22/2001, 73/2001,
80/2002, 43/2003, 72/2003,
43/2004, 55/2004, 135/2004,
46/2005, 101/2005 - dr.
zakon, 61/2007, 5/2009,
31/2009, 101/2010, 43/2011,
101/2011, 6/2012 - usklaeni
din. izn., 43/2012 - odluka,
76/2012 - odluka i 93/2012)
30.10.2012.
Refakcija PDV
diplomatskim
i konzularnim
predstavnitvima
i meunarodnim
organizacijama
lan 6b st. 1-4. Pravilnika

o postupku ostvarivanja
prava na povraaj PDV i o
nainu i postupku refakcije
i refundacije PDV ("Sl.
65/2005 i 63/2007)
15.11.2012.
Na poresku
osnovicu
od 0,40%
do 3%
Pravo svojine, pravo

stanovanja, pravo
zakupa stana ili
stambene zgrade u
skladu sa zakonom
kojim je ureeno
stanovanje, za period
dui od jedne godine
ili na neodreeno
vreme, pravo zakupa
graevinskog
zemljita u javnoj
svojini, odnosno
poljoprivrednog
zemljita u
dravnoj svojini,
pravo korienja
graevinskog
zemljita u javnoj
svojini povrine
preko 10 ari.
lan 39. Zakona o porezima

na imovinu ("Sl. glasnik
RS", br. 26/2001, "Sl. list
SRJ", br. 42/2002 - odluka
SUS i "Sl. glasnik RS", br.
80/2002, 80/2002 - dr. zakon,
135/2004, 61/2007, 5/2009,
101/2010, 24/2011, 78/2011
i 57/2012 - odluka US)
79
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
T
R
O
M
E
S
E
N
I
OPIS OBAVEZE
Podnoenje
zahteva za refakciju
poreza na dodatu
vrednost od strane
tradicionalnih crkava
i verskih zajednica
Zbirna poreska prijava

za poreze po odbitku Obrasci PP OD, PP OD-1
i PP OPJ-1 do PP OPJ-82)
Periodina deklaracija
za dopremljenu ili
otpremljenu robu
preko granice
Uplata naknade za
dozvolu, odnosno
za odobrenje za
prireivanje igara
na sreu i naknade
za prireivanje
M klasinih i posebnih
E igara na sreu**
S
E Evidencija o zbiru
dnevnog prometa
N po automatima I OBRAZAC ZDP**
Evidencija o
stanju mehanikih
i elektronskih
brojanika automata
- OBRAZAC SB**
Meseni obraun
ostvarenog prometa za
svako uplatno-isplatno
mesto kladionice OBRAZAC MOP**
Zbirni meseni obraun
naknade za prireivanje
posebnih igara na
sreu u igranicama
- OBRAZAC ZMON Prireivai igara na
sreu u igranicama
(dostavlja se Poreskoj
upravi i Upravi za
igre na sreu)**
80
OBRAUNSKI
PERIOD

Oktobar
OSNOV
PROPIS
Tromeseni period
u kome su dobra i
usluge nabavljene u
Republici ili izvren
uvoz dobara u
Republiku Srbiju
lan 6. Pravilnika o postupku

ostvarivanja prava na povraaj
PDV i o nainu i postupku
refakcije i refundacije PDV
65/2005 i 63/2007)
Isplaeni prihodi
na koje se plaa
porez po odbitku

poreskom postupku i poreskoj
administraciji ("Sl. glasnik
RS", br. 80/2002, 84/2002 ispr., 23/2003 - ispr., 70/2003,
55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr.
zakon, 62/2006 - dr. zakon,
63/2006 - ispr. dr. zakona,
61/2007, 20/2009, 72/2009 dr. zakon, 53/2010, 101/2011,
2/2012 - ispr. i 93/2012)
Novembar
30.11.2011.
(60 dana
od isteka
kalendarskog
tromeseja)
Jul - Septembar
2012.
STOPA
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
Otpremljena ili
lan 7. Pravilnika o
dopremljena roba u periodinom deklarisanju robe
prethodnom mesecu ("Sl. glasnik RS", br. 111/2004)
l. 35, 36, 54. i 55. Zakona

Procenat od vrednosti
o igrama na sreu ("Sl.
primljenih uplata
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
Ostvareni promet
Stanje brojanika
Ostvareni promet
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
Ukupna naknada
za prireivanje
igara na sreu
lan 3. Pravilnika o nainu

voenja obaveznih evidencija
o ostvarenom prometu po
automatu ("Sl. glasnik RS",
br. 129/2004 i 16/2011)
o ostvarenom prometu po
automatu ("Sl. glasnik RS",
br. 129/2004 i 16/2011)
o ostvarenom prometu u
kladionicama ("Sl. glasnik
RS", br. 129/2004)
lan 7. Pravilnika o sadrini
evidencija o osnovicama za
obraunavanje i plaanje
posebnih igara na sreu u
igranicama i napojnicama
i o sadrini mesenog
obrauna naknade za
prireivanje tih igara ("Sl.
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
OBRAUNSKI
PERIOD

Oktobar
STOPA
OSNOV
PROPIS
Novembar
Obaveza Dravne
lutrije Srbije da na
odgovarajui uplatni
raun javnih prihoda
uplati naknadu za
prireivanje klasinih
igara na sreu
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
Obaveza prireivaa
da na odgovarajui
uplatni raun javnih
prihoda uplati naknadu
za prireivanje svake
posebne igre na
sreu u igranicama
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
25 evra u dinarskoj
protivvrednosti
po automatu
lan 80. Zakona o igrama

Prireivanje igara na
na sreu ("Sl. glasnik
sreu na automatima
RS", br. 88/2011)
lan 81. st. 1-2. Zakona

Prireivanje igara na
sreu na automatima
Obaveza prireivaa da
Poreskoj upravi i Upravi
za igre na sreu dostavi
meseni obraun
za svaku vrstu igara,
odnosno stola za igre
na sreu posebno,
M zajedno sa dokazom
E o uplati naknade
S za prireivanje.
E
Obaveza prireivaa
da na odgovarajui
N
I uplatni raun javnih
za dobijeno odobrenje
za prireivanje
posebnih igara na
sreu na automatima
Obaveza prireivaa
da na odgovarajui
uplatni raun javnih
za prireivanje
posebnih igara na
sreu na automatima
Obaveza prireivaa da
na odgovarajui uplatni
raun javnih prihoda
uplati naknadu za
dobijeno odobrenje za
prireivanje posebnih
igara na sreu - klaenje
Obaveza prireivaa
da na odgovarajui
uplatni raun javnih
za prireivanje igara
na sreu - klaenje
60% na osnovicu
koja ini razliku
izmeu ukupne
lan 35. st. 1-3. Zakona
Prireivanje klasinih
vrednosti
igara na sreu
primljenih uplata
i ukupnog iznosa
fonda dobitaka
3% na vrednost
primljenih uplata
- kod igara koje
uesnici igraju
jedni protiv drugih Prireivanje posebnih lan 59. Zakona o igrama
(poker), odnosno
igara na sreu u
25% na razliku
igranicama
RS", br. 88/2011)
izmeu vrednosti
primljenih uplata i
isplaenih dobitaka
kod ostalih igara
3% na vrednost
primljenih uplata
- kod igara koje
uesnici igraju
jedni protiv drugih Prireivanje posebnih lan 60. Zakona o igrama
(poker), odnosno
igara na sreu u
25% na razliku
igranicama
RS", br. 88/2011)
izmeu vrednosti
primljenih uplata i
isplaenih dobitaka
kod ostalih igara
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
5% (ne manje od 35
evra) na osnovicu
koju ini razlika
ukupno ostvarenih
uplata i isplata
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
100 evra u dinarskoj

protivvrednosti
- po kladionici
Prireivanje
posebnih igara na
sreu - klaenje

RS", br. 88/2011)
5.11.2012.
15% (ne manje

od 500 evra) na
osnovicu koju ini
razlika ukupno
ostvarenih uplata
i isplata - po
kladionici
Prireivanje
posebnih igara na
sreu - klaenje

RS", br. 88/2011)
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
81
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
Obaveza prireivaa
da na odgovarajui
uplatni raun javnih
prihoda uplati
naknadu za dobijeno
odobrenje za
prireivanje svih vrsta
igara na sreu preko
sredstava elektronske
komunikacije
Obaveza prireivaa
da na odgovarajui
uplatni raun
javnih prihoda
uplati naknadu za
prireivanje svih vrsta
igara na sreu preko
sredstava elektronske
komunikacije
M
E
S
E
N
I Obavetenje
o zakljuenim
ugovorima o izvoenju
estradnih programa
zabavne i narodne
muzike i drugih
zabavnih programa
- OBRAZAC OZU
Obaveza poslodavca
da prilikom isplate
zarada Poreskoj upravi
dostavi izvetaj o
izvrenju obaveze
zapoljavanja osoba
sa invaliditetom u
skladu sa zakonom
- Obrazac IOSI
82
OBRAUNSKI
PERIOD
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.

Oktobar
5.10.2012.
5.10.2012.
STOPA
OSNOV
PROPIS
Novembar
5.11.2012.
2.500 evra
u dinarskoj
protivvrednosti
Prireivanje svih
vrsta igara na sreu lan 106. Zakona o igrama
preko sredstava
elektronske
RS", br. 88/2011)
komunikacije
5.11.2012.
15% (ne manje

od 7.500 evra)
na osnovicu
koju ini razlika
ukupno ostvarenih
uplata i isplata
kod klaenja,
odnosno 5% (ne
manje od 7.500
evra) na osnovicu
koju ini razlika
ukupno ostvarenih
uplata i isplata
kod ostalih igara
Prireivanje svih
vrsta igara na sreu lan 107. Zakona o igrama
preko sredstava
elektronske
RS", br. 88/2011)
komunikacije
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
5.10.2012.
5.11.2012.
lan 108a Zakona o porezu

na dohodak graana ("Sl.
80/2002, 80/2002 - dr. zakon,
135/2004, 62/2006, 65/2006
- ispr., 31/2009, 44/2009,
18/2010, 50/2011, 91/2011 odluka US, 7/2012 - usklaeni
Zakljueni ugovori din. izn. i 93/2012) i Pravilnik
- estrada o sadrini prijave za upis u
Registar isplatilaca prihoda po
osnovu estradnih programa
zabavne i narodne muzike i
drugih zabavnih programa
i sadrini obavetenja o
zakljuenim ugovorima o
izvoenju tih programa ("Sl.
lan 24. Zakona o
profesionalnoj rehabilitaciji
i zapoljavanju osoba sa
invaliditetom ("Sl. glasnik
RS", br. 36/2009) u vezi
Obaveza
sa lanom 12. Pravilnika o
zapoljavanja osoba
nainu praenja izvravanja
sa invaliditetom
obaveze zapoljavanja osoba
sa invaliditetom i nainu
dokazivanja izvravanja te
obaveze ("Sl. glasnik RS",
br. 33/2010 i 48/2010 - ispr.)
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
Porez na dohodak
na ostale prihode
(ugovori o autorskom
pravu, o zakupu
nepokretnosti, opreme
i druge pokretne
imovine, ugovori o
delu, o privremenim
i povremenim
poslovima i drugi
prihodi - OBRAZAC PP
OPJ 2 do PP OPJ 8)
Podnoenje zahteva
Upravi za trezor za
refakciju plaene
akcize na dizel gorivo
za pogon traktora
Meseni izvetaj o
poslovanju otvorenog
M odnosno zatvorenog
E investicionog fonda na
S propisanom obrascu
E OIF, ZIF za prethodni
mesec
N
I i
Meseni izvetaj o
poslovanju drutva
za upravljanje za
prethodni mesec, na
propisanom obrascu
Porez na dodatu
vrednost - pravna
lica i preduzetnici sa
prometom veim od
50.000.000,00 dinara
za prethodnih 12 meseci
i oni koji su se opredelili
da obraunavaju i
plaaju PDV meseno,
kao i oni koji otponu sa
obavljanjem delatnosti
u tekuoj godini
Podnoenje obrasca
PID PDV-1 uz poresku
prijavu PPPDV za januar
- poreski obveznici koji
preteno vre promet
dobara u inostranstvo
OBRAUNSKI
PERIOD
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.

Oktobar
5.10.2012.
najranije
10.10.2012.
10.10.2012.
10.10.2012.
10.10.2012.
STOPA
OSNOV
PROPIS
Novembar
5.11.2012.
Stopa poreza na
ostale prihode
iznosi 20% stopa
poreza na prihode
od osiguranja
lica iznosi 15%
l. 85. i 86. Zakona o porezu

80/2002, 80/2002 - dr.
Bruto iznos naknade
zakon, 135/2004, 62/2006,
od ostalih prihoda
65/2006 - ispr., 31/2009,
44/2009, 18/2010, 50/2011,
najranije
10.11.2012.
lan 7. Pravilnika o uslovima za

ostvarivanje prava na refakciju
plaene akcize na dizel gorivo,
nainu i postupku ostvarivanja
Refakcija plaene
refakcije, uslovima za dobijanje
akcize na dizel gorivo
ovlaenja za distribuciju
poljoprivrednog
dizel goriva, normativima
gazdinstva
potrebnih koliina za pogon
traktora ("Sl. glasnik RS",
br. 3/2005, 5/2005, 63/2007,
23/2008, 20/2012 i 88/2012)
10.11.2012.
lan 72. Pravilnika o uslovima

za obavljanje delatnosti
Izvetaj o poslovanju drutva za upravljanje
investicionih fondova investicionim fondovima
76/2009, 41/2011 i 44/2012)
10.11.2012.
lan 48. st. 1, 3. i 5. i lan 49.

Promet dobara
Zakona o porezu na dodatu
i usluga u
vrednost ("Sl. glasnik RS",
kalendarskom mesecu br. 84/2004, 86/2004 - ispr.,
61/2005, 61/2007 i 93/2012)
10.11.2012.
20%
8%
Promet dobara
u inostranstvo
lan 4. stav 2. Uredbe o

kriterijumima na osnovu
kojih se utvruje ta se, u
smislu Zakona o porezu na
dodatu vrednost, smatra
pretenim prometom dobara
u inostranstvo ("Sl. glasnik
RS", br. 124/2004 i 27/2005)
83
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
Meseni izvetaj o
ulaganju u dunike
- izdavaoci rezidenti
i nerezidenti OBRAZAC HOV4)
M
E
S
E
N
I
OBRAUNSKI
PERIOD
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.

Oktobar
10.10.2012.
STOPA
OSNOV
PROPIS
Visina ulaganja
Uputstvo za sprovoenje
Odluke o obavezi izvetavanja
u poslovanju sa inostranstvom
Novembar
10.11.2012.
Meseni obraun
poreza na premije
neivotnog osiguranja
- OBRAZAC MOPPNO
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
10.10.2012.
10.11.2012.
Izvetaj o izvrenim
rashodima za plate u
mesecu - OBRAZAC
PL - podnose lokalne
vlasti (direktni i
indirektni korisnici
sredstava budeta)
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
10.10.2012.
10.11.2012.
Isplaene zarade
zaposlenima
u mesecu
Naknada za korienje
graevinskog zemljita
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
10.11.2012.
Godinja naknada
za korienje
graevinskog
zemljita
Radiodifuzna
organizacija dostavlja
PI podatke o
prihodima odnosno
trokovima, sa
razdvojenim
osnovama sticanja,
kao i popis emitovanih
interpretacija iz
repertoara PI
Obaveza brokerskodilerskog drutva
da Komisiji za
dostavi izvetaj o
svome poslovanju
84
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
10.10.2012.
15.10.2012.
15.10.2012.
5%
Zakljueni ugovori
o neivotnom
osiguranju
lan 7. Zakona o osiguranju

70/2004 - ispr., 61/2005,
61/2005 - dr. zakon, 85/2005 dr. zakon, 101/2007, 63/2009
- odluka US, 107/2009 i
99/2011), l. 3, 4. i 5. Zakona o
porezu na premije neivotnih
osiguranja ("Sl. glasnik RS",
br. 135/2004) i Pravilnika
o nainu obraunavanja
poreza na premije neivotnih
osiguranja i o sadrini i nainu
voenja evidencije koja
obezbeuje vrenje kontrole
obrauna i plaanja poreza na
premije neivotnih osiguranja
l. 2. do 6. Pravilnika
o nainu i sadraju
izvetavanja o planiranim
i izvrenim rashodima za
plate u budetima jedinica
lokalne samouprave ("Sl.
lan 20. Odluke o naknadi
za korienje graevinskog
zemljita ("Sl. list grada
Beograda", br. 37/2004,
7/2005, 19/2007, 40/2007,
53/2008, 60/2009, 45/2010,
2/2011 - ispr., 54/2011 i 8/2012)
15.11.2012.
Emitovane
interpretacije iz
repertoara PI
Tarifa za upotrebu
interpretacija iz repertoara
PI snimljenih na komercijalne
nosae zvuka (fonograme),
odnosno zvuka i slike
(videograme) ("Sl. glasnik
RS", br. 6/2008, 119/2008
i 98/2011 - dr. tarifa)
15.11.2012.
Poslovanje
brokerskodilerskog drutva
za tekui mesec
lan 201. stav 1. taka 2)

Zakona o tritu kapitala
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
Dostavljanje evidencija
o izdatim, iskorienim,
oteenim i
neiskorienim
markicama za
cigarete, odnosno
alkoholna pia
OBRAUNSKI
PERIOD
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.

Oktobar
15.10.2012.
STOPA
Obaveza proizvoaa
fiskalnih kasa da
deponuje sredstva
na rok od dve godine
u visini od 5% od
maloprodajne cene
svake fiskalizovane
fiskalne kase
PROPIS
Uvoz cigareta,
odnosno
alkoholnih pia

i izdavanja markica, voenja
evidencija o odobrenim
obeleavanja cigareta i
RS", br. 137/2004, 11/2005,
29/2005, 56/2005, 75/2005,
88/2005, 108/2006 i 83/2011)
Na osnovu poreske
prijave za prethodnu
godinu, odnosno
prethodni poreski
period ili na osnovu
mesene akontacije
iz poslednjeg
meseca prethodnog
poreskog perioda
lan 67. Zakona o porezu na

dobit pravnih lica ("Sl. glasnik
RS", br. 25/2001, 80/2002,
80/2002 - dr. zakon, 43/2003,
84/2004, 18/2010 i 101/2011)
Novembar
15.11.2012.
Porez na dobit
pravnih lica
Porez na dohodak
M graana od samostalne
E delatnosti
S
E
N
I
Doprinosi za
socijalno osiguranje preduzetnici i lica koja
su osnivai privrednih
drutava, ako nisu
obavezno osigurana
po osnovu zaposlenja
u drugom preduzeu,
drugom pravnom licu,
dravnom organu
ili organu jedinice
lokalne samouprave
OSNOV
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
15.10.2012.
15.11.2012.
10%
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
15.10.2012.
15.11.2012.
35,80%
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
15.10.2012.
15.11.2012.
Komunalna taksa za
isticanje firme 5)
lan 118. Zakona o porezu

80/2002, 80/2002 - dr.
Na osnovu reenja
zakon, 135/2004, 62/2006,
Poreske uprave
65/2006 - ispr., 31/2009,
44/2009, 18/2010, 50/2011,
l. 10. i 11. Zakona o
penzijskom i invalidskom
osiguranju ("Sl. glasnik RS",
br. 34/2003, 64/2004 - odluka
USRS, 84/2004 - dr. zakon,
85/2005, 101/2005 - dr. zakon,
Na osnovu reenja
63/2006 - odluka USRS,
Poreske uprave i rasta
5/2009, 107/2009, 101/2010
prosene mesene
i 93/2012), lan 17. Zakona
bruto zarade iz
o zdravstvenom osiguranju
prethodnog kvartala
109/2005 - ispr. i 57/2011), lan
4. Zakona o zapoljavanju
i osiguranju za sluaj
nezaposlenosti ("Sl. glasnik
RS", br. 36/2009 i 88/2010)
Sredstva obezbeenja lan 24. st. 2. i 3. Zakona o

za proizvoae
fiskalnim kasama ("Sl. glasnik
fiskalnih kasa
RS", br. 135/2004 i 93/2012)
Zakon o finansiranju lokalne

samouprave ("Sl. glasnik RS",
br. 62/2006, 47/2011 i 93/2012)
85
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
Naknada za ureivanje
graevinskog
zemljita3)
OBRAUNSKI
PERIOD
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.

Oktobar
15.10.2012
15.11.2012.
Zakon o planiranju i izgradnji

81/2009 - ispr., 64/2010
- odluka US i 24/2011)
Godinji ukupan
prihod korisnika
uma ostvaren
gazdovanjem
umama, odnosno
trina vrednost
izraenih drvnih
sortimenata na
mestu see
lan 85. Zakona o umama

15.10.2012.
15.11.2012.
Obaveza proizvoaa
fiskalnih kasa da
Poreskoj upravi Centrala dostavi
kumulativne podatke
M o broju fiskalizovanih
E fiskalnih kasa po tipu
S i modelu, njihovim
E
maloprodajnim
N cenama i iznosu
I deponovanih sredstava
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
18.10.2012.
18.11.2012.
Podnoenje zahteva
Upravi za trezor za
refakciju plaene akcize
na ostale derivate nafte
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
P
E
T
N
A
E
S
T Boravina taksa
O
D
N
E
V
N
I
86
PROPIS
Na osnovu reenja
Poreske uprave
ili odluke
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
Krajnji rok za isplatu

zarada za prethodni
mesec, odnosno
obraun i uplata
doprinosa za obavezno
socijalno osiguranje iz
i na najniu osnovicu
ako poslodavac
nema sredstva za
isplatu zarada
OSNOV
Novembar
Korisnik, odnosno
sopstvenik uma
plaa naknadu za
korienje uma i
umskog zemljita
20.10.2012.
STOPA
20.11.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.
30.10.2012.
30.11.2012.
16.9-30.9.2012.
1.10-15.10.2012.
16.10-31.10.2012.
1.111-15.11.2012.
5.10.2012.
20.10.2012.
5.11.2012.
20.11.2012.
Na poresku
osnovicu
primenjuje se stopa
od 3% odnosno 5%
Sredstva obezbeenja lan 24. stav 5. Zakona o

za proizvoae
fiskalnim kasama ("Sl. glasnik
fiskalnih kasa
RS", br. 135/2004 i 93/2012)
Refakcija plaene
akcize na ostale
derivate nafte
lan 4. Pravilnika o bliim

uslovima, nainu i postupku za
ostvarivanje prava na refakciju
plaene akcize na ostale
derivate nafte iz lana 9. stav 1.
taka 3) Zakona o akcizama koji
se koriste za industrijske svrhe
lan 51. Zakona o doprinosima

za obavezno socijalno
osiguranje ("Sl. glasnik RS",
Isplaena zarada ili
br. 84/2004, 61/2005, 62/2006,
obraunati doprinosi
5/2009, 52/2011, 101/2011 i
za obavezno
7/2012 - usklaeni din. izn.) u
socijalno osiguranje
vezi sa lanom 110. Zakona
o radu ("Sl. glasnik RS", br.
24/2005, 61/2005 i 54/2009)
Boravina taksa za
svaki dan boravka
u ugostiteljskom
objektu
l. 103. i 108. Zakona o

turizmu ("Sl. glasnik RS", br.
36/2009, 88/2010, 99/2011
- dr. zakon i 93/2012)
KALENDARI OBAVEZA
P
E
R
I
O
D
OPIS OBAVEZE
Akciza
1)
S
V
A
K
O
D
N
E
V
N
I
Obavetavanje
Poreske uprave o
pravnim i fizikim
licima koja obavljaju
delatnost o svim
isplatama gotovog
novca u skladu sa
lanom 35. stav 1.
Zakona o platnom
prometu i lanom
48. stav 1. taka 8.
Zakona o bankama
OBRAUNSKI
PERIOD
16.9-30.9.2012.
1.10-15.10.2012.
16.10-31.10.2012.
1.111-15.11.2012.
1.9-30.9.2012.
1.10-31.10.2012.

Oktobar
15.10.2012.
31.10.2012.
STOPA
OSNOV
PROPIS
Stavljanje
u promet
ili uvoz
l. 9. do 14. Zakona o akcizama

73/2001, 80/2002, 43/2003,
72/2003, 43/2004, 55/2004,
135/2004, 46/2005, 101/2005
- dr. zakon, 61/2007, 5/2009,
31/2009, 101/2010, 43/2011,
101/2011, 6/2012 - usklaeni
din. izn., 43/2012 - odluka,
76/2012 - odluka i 93/2012),
Usklaene dinarske iznose
akciza iz lana 9. stav 1.
ta. 5) i 6), l. 12, 12a i 40g
Zakona o akcizama, godinjim
indeksom potroakih cena
u 2011. godini, odnosno
iz lana 9. stav 1. ta. 1)
i 3) Zakona o akcizama,
indeksom potroakih cena
za period od 1. jula 2011.
godine do 31. decembra 2011.
godine ("Sl. glasnik RS",
br. 6/2012 i 8/2012 - ispr.)
Novembar
15.11.2012.
30.11.2012.
Svakodnevno
od 17,45
do 300 din.
lan 4. Pravilnika o uslovima

i nainu plaanja u gotovom
novcu u dinarima za pravna
Sve gotovinske isplate
lica i za fizika lica koja
obavljaju delatnost ("Sl.
Usklaeni iznosi akciza primenjuju se od 28.1.2012. godine.

Rok za podnoenje zbirnih poreskih prijava za porez po odbitku - obrasci PP OD i PP OPJ, kao i na zarade, za velike poreske obveznike je
dan isplate, a najkasnije dva dana od dana isplate.
3)
Pravna lica i preduzetnici plaaju za prethodni mesec - do 15.
4)
Izvetaj se sainjava u SAD dolarima prema zvaninom srednjem kursu SAD dolara poslednjeg dana izvetajnog perioda.
5)
lanom 15a Zakona o finansiranju lokalne samouprave (Sl. glasnik RS, br. 62/2006, 47/2011 i 93/2012) preduzetnici i pravna lica koja su
prema zakonu kojim se ureuje raunovodstvo razvrstana u mala pravna lica (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti:
bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim
proizvodima; proizvodnje cementa; potanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i
pruanja kockarskih usluga i nonih barova i diskoteka), a imaju godinji prihod do 50.000.000 dinara, ne plaaju lokalnu komunalnu taksu
za isticanje firme na poslovnom prostoru (dalje: firmarina).
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se ureuje raunovodstvo razvrstana u srednja pravna lica, kao i preduzetnici i mala pravna lica koja
imaju godinji prihod preko 50.000.000 dinara (osim preduzetnika i pravnih lica koja obavljaju delatnosti: bankarstva; osiguranja imovine
i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima; proizvodnje cementa;
potanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pruanja kockarskih usluga i nonih
barova i diskoteka), firmarinu plaaju na godinjem nivou najvie do dve prosene zarade.
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se ureuje raunovodstvo razvrstana u velika pravna lica (osim pravnih lica koja obavljaju delatnosti:
bankarstva; osiguranja imovine i lica; proizvodnje i trgovine naftom i derivatima nafte; proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim
1)
2)
87
KALENDARI OBAVEZA
proizvodima; proizvodnje cementa; potanskih, mobilnih i telefonskih usluga; elektroprivrede; kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i
pruanja kockarskih usluga i nonih barova i diskoteka), firmarinu plaaju na godinjem nivou najvie do tri prosene zarade.
Pravna lica koja su prema zakonu kojim se ureuje raunovodstvo razvrstana u velika, srednja i mala pravna lica, u smislu zakona kojim
se ureuje raunovodstvo i preduzetnici, a obavljaju delatnosti bankarstva, osiguranja imovine i lica, proizvodnje i trgovine naftom i
derivatima nafte, proizvodnje i trgovine na veliko duvanskim proizvodima, proizvodnje cementa, potanskih, mobilnih i telefonskih usluga,
elektroprivrede, kazina, kockarnica, kladionica, bingo sala i pruanja kockarskih usluga i nonih barova i diskoteka, firmarinu plaaju na
godinjem nivou najvie do deset prosenih zarada.
Pod prosenom zaradom, u smislu st. 2, 3. i 4. ovog lana, smatra se prosena zarada po zaposlenom ostvarena na teritoriji jedinice lokalne
samouprave u periodu januar - avgust godine koja prethodi godini za koju se utvruje firmarina, prema podacima republikog organa
nadlenog za poslove statistike.
Izuzetno od st. 3. i 4. ovog lana, jedinica lokalne samouprave moe utvrditi i vei iznos firmarine, uz prethodnu saglasnost ministarstva
nadlenog za finansije.
- S hodno lanu 7. stav 7. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji (Sl. glasnik RS, br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003 ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon,
53/2010, 101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012) Poreska uprava (nadleni organ jedinice lokalne samouprave), ovu obavezu ispunjava tokom
kvartala, ali sa podacima sa presekom stanja na poslednji dan u poslednjem mesecu kvartala.
* NAPOMENA U VEZI SA L. 150-154. ZAKONA O STEAJU ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009, 99/2011 - dr. zakon i 71/2012 - odluka US)
od 23. januara 2010. godine kao dana poetka primene Zakona o steaju ("Sl. glasnik RS", br. 104/2009) do 31. decembra 2010. godine,
odredbe l. 150-154. tog zakona primenjivale su se na pravna lica koja su obustavila sva plaanja u neprekidnom trajanju od tri godine, a
od 1. januara 2010. godine do 31. decembra 2011. godine primenjivale su se na pravna lica koja su obustavila sva plaanja u neprekidnom
trajanju od dve godine.
Obavetenje o pravnim licima koja su obustavila plaanja u neprekidnom trajanju od jedne godine
Ustavni sud je na sednici odranoj 12. jula 2012. godine doneo odluku kojom je utvrdio da odredba lana 13. stav 3. u delu koji glasi: Ako
po pokriu nastalih trokova preostanu sredstva, ta sredstva se uplauju u budet Republike Srbije, kao i da odredbe l. 150. do 154.
Zakona o steaju (Sl. glasnik RS, br. 104/2009) nisu u saglasnosti sa Ustavom. Tom odlukom odbaen je zahtev za obustavu izvrenja
pojedinanih akata, odnosno radnji preduzetih na osnovu navedenih osporenih odredaba Zakona o steaju.
Odluka je objavljena u "Sl. glasniku RS", br. 71 od 25. jula 2012. godine, od kada prestaju da vae i odredbe l. 150. do 154. Zakona
o steaju. Imajui u vidu navedenu odluku Ustavnog suda, Narodna banka Srbije, kao organizacija koja sprovodi postupak prinudne
naplate, nije vie u obavezi da svim sudovima nadlenim za sprovoenje steajnog postupka dostavlja OBAVETENJA o pravnim licima
s njihove teritorije koja su obustavila sva plaanja u neprekidnom trajanju od najmanje godinu dana.
** Shodno lanu 134. stav 1. Zakona o igrama na sreu (Sl. glasnik RS, br. 88/2011), prireivai igara na sreu koji na dan stupanja na snagu
tog zakona poseduju vaee reenje o davanju dozvole, odnosno odobrenja za prireivanje igara na sreu dato u skladu sa Zakonom
o igrama na sreu (Sl. glasnik RS, br. 84/2004, 85/2005 - dr. zakon i 95/2010), nastavljaju sa prireivanjem u skladu sa odredbama tog
zakona, do isteka vaenja dozvole, odnosno odobrenja, kao i shodno lanu 136. Zakona o igrama na sreu (Sl. glasnik RS, br. 88/2011)
kojim je propisano da e se propisi doneti na osnovu Zakona o igrama na sreu (Sl. glasnik RS, br. 84/2004, 85/2005 - dr. zakon
i 95/2010), primenjivati do poetka primene propisa donetih na osnovu novog zakona, ako nisu u suprotnosti sa odredbama novog
zakona.
Napomene:
1. R
okovi se u sluaju da padaju u nedelju ili u dane dravnih praznika, kao i u druge dane kada organ pred kojim treba preduzeti radnje
ne radi, pomeraju na prvi naredni radni dan, u skladu sa odredbama lana 91. Zakona o optem upravnom postupku (Sl. list SRJ, br.
33/97 i 31/2001 i Sl. glasnik RS, br. 30/2010).
2. N
a osnovu lana 86. stav 2. Zakon o porezu na dohodak graana (Sl. glasnik RS, br. 24/2001, 80/2002, 80/2002 - dr. zakon, 135/2004,
62/2006, 65/2006 - ispr., 31/2009, 44/2009, 18/2010, 50/2011, 91/2011 - odluka US, 7/2012 - usklaeni din. izn. i 93/2012) stopa poreza od 15%
primenjuje se od datuma stupanja na snagu izmena Zakona o porezu na dohodak graana, odnosno od 6.10.2012. godine.
88
AKTUELNI STATISTIKI PODACI I INFORMACIJE
AKTUELNI STATISTIKI
PODACI I INFORMACIJE
Aurirano dana 19.10.2012. godine
1. KURSNA LISTA ZA OBRAUN CARINSKIH DABINA
ifra
978
36
124
191
203
208
348
392
414
578
752
756
826
840
977
985
40
56
246
250
280
300
372
380
442
620
724
Zemlja
EMU
Australija
Kanada
Hrvatska
eka Republika
Danska
Maarska
Japan
Kuvajt
Norveka
vedska
vajcarska
Velika Britanija
SAD
Bosna i Hercegovina
Poljska
Austrija
Belgija
Finska
Francuska
Nemaka
Grka
Irska
Italija
Luksemburg
Portugalija
panija
Oznaka
EUR
AUD
CAD
HRK
CZK
DKK
HUF
JPY
KWD
NOK
SEK
CHF
GBP
USD
BAM
PLN
ATS
BEF
FIM
FRF
DEM
GRD
IEP
ITL
LUF
PTE
ESP
Paritet
1
1
1
1
1
1
100
100
1
1
1
1
1
1
1
1
1
100
1
1
1
100
1
100
100
100
100
Kurs - 2012. godina

8.10-14.10.2012.
15.10-21.10.2012.
115,0291
113,8924
90,6955
90,4123
90,1553
89,9979
15,4079
15,1733
4,6048
4,5656
15,4207
15,2650
40,3526
40,3774
112,7515
112,3864
314,8032
312,9772
15,4830
15,4273
13,3429
13,1352
94,9163
94,1337
143,1066
141,1656
88,3752
88,0498
58,8134
58,2323
28,1155
27,7746
8,3595
8,2769
285,1497
282,3319
19,3465
19,1553
17,5361
17,3628
58,8134
58,2323
33,7576
33,4240
146,0568
144,6135
5,9408
5,8821
285,1497
282,3319
57,3763
56,8093
69,1339
68,4507
Podaci Uprave carina
89
2. PROSENA MESENA ZARADA PO ZAPOSLENOM

U REPUBLICI SRBIJI ZA 2011. GODINU
Mesec
Decembar 2010.
Januar 2011.
Februar 2011.
Mart 2011.
April 2011.
Maj 2011.
Jun 2011.
Jul 2011.
Avgust 2011.
Septembar 2011.
Oktobar 2011.
Novembar 2011.
Decembar 2011.
Decembar 2011. / Decembar 2010.
Januar-Decembar 2011. / Januar-Decembar 2010.
Zarada
54.948
47.382
49.394
49.633
54.532
49.064
54.616
54.164
53.285
53.838
52.944
53.239
61.116
111,2
111,1
Ukupno Republika
"Sl. glasnik RS"
Zarada bez poreza i doprinosa
39.580
4/2011
34.009
13/2011
35.358
21/2011
35.777
28/2011
39.298
36/2011
35.362
47/2011
39.322
55/2011
39.127
63/2011
38.389
71/2011
38.763
80/2011
38.167
89/2011
38.363
99/2011
43.887
6/2012
110,9
111,2
-
Napomena:
Od 1. januara 2011. godine Republiki zavod za statistiku vie ne objavljuje podatke o zaradi u privredi Republike Srbije. Dok se ne promene odgovarajui propisi koji odreena
primanja vezuju za ovaj podatak (npr. posebni kolektivni ugovori), primenjuje se poslednji objavljen podatak, za decembar 2010. godine, koji iznosi 51.165,00 dinara.
2a PROSENA MESENA ZARADA PO ZAPOSLENOM

U REPUBLICI SRBIJI ZA 2012. GODINU
Aktuelni podatak - avgust mesec
Mesec
Januar 2012.
Februar 2012.
Mart 2012.
April 2012.
Maj 2012.
Jun 2012.
Jul 2012.
Avgust 2012.
Avgust 2012. / Decembar 2011.
Avgust 2012. / Jul 2012.
Avgust 2012. / Avgust 2011.
Januar-Avgust 2012. / Januar-Avgust 2011.
90
Zarada
50.829
55.505
56.125
58.465
56.206
58.712
57.240
58.503
95,7
102,2
109,8
109,6
Ukupno Republika
Zarada bez poreza i doprinosa
36.639
40.003
40.562
42.215
40.442
42.335
41.180
42.122
96,0
102,3
109,7
109,7
"Sl. glasnik RS"

14/2012
23/2012
41/2012
54/2012
62/2012
71/2012
83/2012
91/2012
-
3. MINIMALNA ZARADA* ZA 2012. GODINU

* Odlukom o visini minimalne zarade za period januar 2012. godine - februar 2013. godine koja je objavljena 23.3.2012. godine u "Sl. glasniku RS" broj 22/2012 utvren je iznos
neto minimalne zarade po radnom asu za period januar 2012. - februar 2013. godine.
Mesec
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Broj asova rada

176
168
176
168
184
168
176
184
160
184
176
168
Po asu - neto
102,00
102,00
102,00
115,00
115,00
115,00
115,00
115,00
115,00
115,00
115,00
115,00
Minimalna neto zarada za mesec

17.952,00
17.136,00
17.952,00
19.320,00
21.160,00
19.320,00
20.240,00
21.160,00
18.400,00
21.160,00
20.240,00
19.320,00
4. NAJNIA OSNOVICA ZA PLAANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*

- zaposleni i poslodavci, za period od 1.8.2012. do 31.10.2012. iznosi 20.224 dinara
* Najniu mesenu osnovicu doprinosa ini iznos od 35% prosene mesene zarade u Republici Srbiji isplaene u prethodnom kvartalu za koji su objavljeni podaci Republikog zavoda za
statistiku, u skladu sa odredbom lana 37. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).
5. NAJVIA OSNOVICA ZA PLAANJE DOPRINOSA ZA OBAVEZNO SOCIJALNO OSIGURANJE*

- zaposleni i poslodavci, za period od 1.10.2012. do 31.10.2012. iznosi 292.515 dinara
* Najviu mesenu osnovicu doprinosa ini petostruki iznos prosene mesene zarade isplaene po zaposlenom u Republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku Republikog
zavoda za statistiku, a primenjuje se od prvog u narednom mesecu po objavljivanju podatka o prosenoj mesenoj zaradi, u skladu sa odredbom lana 42. Zakona o doprinosima za
obavezno socijalno osiguranje ("Sl. glasnik RS", br. 84/2004, 61/2005, 62/2006, 5/2009, 52/2011 i 101/2011).
6. FORMULE ZA PRERAUN NA BRUTO U ZAVISNOSTI OD VISINE NETO ZARADE

Bruto iznos zarade, odnosno minimalne zarade utvruje se po sledeim formulama, i to:
AKO JE NETO MESENI IZNOS ZARADE, KOJI SE ISPLAUJE ZAPOSLENOM:

manji od neto najnie osnovice za plaanje doprinosa, po formuli
Neto zarada - 938,64 + (najnia osnovica x 17,9%)
Bruto zarada =
0,88
vei od neto najnie osnovice, a manji od neto najvie osnovice za plaanje doprinosa, po formuli
Neto zarada - 938,64
Bruto zarada =
0,701
vea od neto najvie osnovice za plaanje doprinosa, po formuli
Neto zarada - 938,64 + (Najvia osnovica x 17,9%)
Bruto zarada =
0,88
AKO JE NETO MESENI IZNOS MINIMALNE ZARADE KOJI SE ISPLAUJE ZAPOSLENOM:
manji od neto najnie osnovice za plaanje doprinosa, po forumuli
(asovi rada x MZ po asu) - 938,64 + (najnia osnovica x 17,9%)
Bruto MZ =
0,88
vei od neto najnie osnovice, a manji od neto najvie osnovice za plaanje doprinosa, po formuli
(asovi rada x MZ po asu) - 938,64
Bruto MZ =
0,701
91
7. OSNOVICE OSIGURANJA NA KOJE SE OBRAUNAVA DOPRINOS PIO

ZA LICA UKLJUENA U OBAVEZNO OSIGURANJE ZA PERIOD OD 1.8. DO 31.10.2012.
R. br.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
%
35%
40%
54%
65%
80%
87%
115%
127%
155%
200%
300%
400%
500%
Iznos
20.224
23.113
31.203
37.559
46.226
50.271
66.450
73.384
89.564
115.566
173.349
231.132
288.915
8. PREGLED USKLAENIH NEOPOREZIVIH IZNOSA POJEDINIH PRIMANJA

PREMA ZAKONU O POREZU NA DOHODAK GRAANA
za period od 1.2.2012. do 31.1.2013. godine - "Sl. glasnik RS", br. 7/2012
R.
br.
I
1.
II
1.
2.
3.
III
1.
2.
3.
4.
5.
6.
IV
1.
V
1.
OPIS
Neoporezivi iznos koji se izuzima iz zarade zaposlenog
Neoporezivi iznos iz zarade (l. 15a stav 2. i 101a st. 1, 3, 4. i 5. Zakona)
Neoporezivi iznosi iz lana 9. stav 1. Zakona
Pomo u sluaju smrti zaposlenog, lana njegove porodice ili penzionisanog radnika - taka 9)
Stipendije i krediti uenika i studenata - taka 12)
Naknada za ishranu - hranarina koju sportistima amaterima isplauju amaterski sportski klubovi, u skladu sa zakonom
kojim se ureuje sport - taka 13)
Neoporezivi iznosi iz lana 18. stav 1. Zakona
Naknada trokova prevoza u javnom saobraaju - taka 1)
Dnevnica za slubeno putovanje u zemlji - taka 2)
Naknada trokova prevoza na slubenom putovanju sopstvenim vozilom - taka 4)
Solidarna pomo za sluaj bolesti, zdravstvene rehabilitacije ili invalidnosti zaposlenog ili lana njegove porodice - taka 5)
Poklon deci zaposlenih, starosti do 15 godina, povodom Nove godine i Boia - taka 6)
Jubilarna nagrada zaposlenima, u skladu sa zakonom koji ureuje rad - taka 7)
Neoporezivi iznos iz lana 21a Zakona i lana 13. st. 3. i 4. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje
Premija dobrovoljnog dodatnog penzijskog i invalidskog osiguranja i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond
(usklaeni iznos se iskljuuje iz osnovice za porez i iz osnovice za doprinose)
Neoporezivi iznos iz lana 83. stav 5. Zakona
Pojedinano ostvaren dobitak od igara na sreu
92
Neoporezivi
iznosi
7.822
54.206
9.293
7.744
3.098
1.859
5.421
30.975
7.744
15.487
4.647
23.232
9. MESENE STOPE ZATEZNE KAMATE U 2011. GODINI

Mesec
Januar
Februar
Mart
April
Maj (zakljuno sa 16.5.2011.)
Maj (17.5. - 31.5.2011.)
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Novembar
Decembar
Zatezna kamata
1,2035%
1,2035%
1,2035%
1,2035%
1,2035%
0,9020%
0,5000%*
0,5000%*
0,5000%*
0,7010%
0,9020%
1,4045%
0,5000%*
* P rema lanu 3. stav 3. Zakona o visini stope zatezne kamate ("Sl. list SRJ", br. 9/2001, "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja i "Sl. glasnik RS", br. 31/2011 i 73/2012
- odluka US), u mesecu za koji je stopa rasta potroakih cena jednaka nuli ili je negativna, mesena stopa zatezne kamate jednaka je fiksnoj stopi od 0,5% meseno.
9a MESENE STOPE ZATEZNE KAMATE U 2012. GODINI

Mesec
Januar
Februar
Mart
April
Maj
Jun
Jul
Avgust
Septembar
Oktobar
Zatezna kamata
0,6005%
1,3040%
1,6055%
1,1030%
1,9070%
1,6055%
0,6005%
2,1080%
2,8115%
2,8115%*
* Podatak se primenjuje do objavljivanja podatka o indeksu potroakih cena za oktobar 2012. godine.
10. INDEKS POTROAKIH CENA ZA 2011. GODINU

Opis
Januar 2011.
Februar 2011.
Mart 2011.
April 2011.
Maj 2011.
Jun 2011.
Jul 2011.
Index
101,4
101,5
102,6
101,1
100,4
99,7
99,5
Opis
Avgust 2011.
Septembar 2011.
Oktobar 2011.
Novembar 2011.
Decembar 2011.
Decembar 2011./Decembar 2010.
Januar-Decembar 2011. /Januar-Decembar 2010.
Index
100,0
100,2
100,4
100,9
99,3
107,0
111,0
93
10a INDEKS POTROAKIH CENA U 2012. GODINI

Republika Srbija ukupno*
Januar 2012.
Februar 2012.
Mart 2012.
April 2012.
Maj 2012.
Jun 2012.
Jul 2012.
Avgust 2012.
Septembar 2012.
Mesena inflacija
Godinja inflacija
Inflacija u 2012. godini
(Promena cena u tekuem (Promena cena u tekuem (Promena cena u tekuem
mesecu u odnosu na
mesecu u odnosu na isti
mesecu u odnosu na
prethodni mesec)
mesec prethodne godine) decembar 2011. godine)
100,1
105,6
100,1
100,8
104,9
100,9
101,1
103,2
102,0
100,6
102,7
102,6
101,4
103,9
104,1
101,1
105,5
105,2
100,1
106,1
105,4
101,6
107,9
107,1
102,3
110,3
109,6
"Sl. glasnik RS"

13/2012
19/2012
31/2012
49/2012
58/2012
67/2012
80/2012
89/2012
-
* Republiki zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolae pojedinim podacima za APKM, tako da oni nisu sadrani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno).
Napomena:
Indeksi potroakih cena se definiu kao mera prosene promene maloprodajnih cena robe i usluga koje se koriste za linu potronju.
Cene ovih proizvoda i usluga u septembru 2012. godine, u odnosu na avgust 2012. godine, u proseku su poveane za 2,3%. Potroake cene u septembru 2012. godine,
u odnosu na isti mesec 2011. godine, poveane su za 10,3%, dok su u odnosu na decembar 2011. godine poveane za 9,6%.
Posmatrano po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potronje u septembru 2012. godine, u odnosu na prethodni mesec, najvei rast cena
zabeleen je u grupama Hrana i bezalkoholna pia (5,0%), Transport (2,4%), Nametaj, pokustvo i tekue odravanje stana (2,0%), Obrazovanje (1,8%), Restorani i
hoteli (1,7%), Stan, voda, elektrina energija, gas i druga goriva (0,8%), Zdravstvo (0,6 %) i Odea i obua (0,5%). U istom periodu zabeleen je pad cena u grupi
Rekreacija i kultura (-6,1%).
Cene ostalih proizvoda i usluga nisu se bitnije menjale.
11. ESKONTNA STOPA, REFERENTNA KAMATNA STOPA I STOPA KAMATE

ZA NEBLAGOVREMENA PLAANJA JAVNIH PRIHODA
Izvrni odbor Narodne banke Srbije je na sednici od 9.10.2012. godine odluio da povea referentnu kamatnu stopu sa 10,50% na 10,75%.
Kretanje kamata u 2012. godini

Period vaenja
8.12.2011. - 18.1.2012.
19.1.2012. - 6.6.2012.
7.6.2012. - 11.7.2012.
12.7.2012. - 8.8.2012.
9.8.2012. - 8.10.2012.
od 9.10.2012.
Referentna kamatna
stopa
9,75%
9,50%
10,00%
10,25%
10,50%
10,75%
Kamata za neblagovremeno plaene javne prihode

- na godinjem nivou 19,75%
19,50%
20,00%
20,25%
20,50%
20,75%
Eskontna stopa NBS

- na godinjem nivou 9,75%
9,50%
10,00%
10,25%
10,50%
10,75%
Napomena:
1) Eskontna stopa se utvruje u visini 100% referentne kamatne stope NBS;
2) Od 1.1.2011. godine kamata za neplaene i neblagovremeno plaene javne prihode jednaka je godinjoj referentnoj stopi centralne emisione banke uveanoj za
deset (10) procentnih poena (shodno lanu 75. stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji ("Sl. glasnik RS", br. 80/2002, 84/2002 - ispr., 23/2003
- ispr., 70/2003, 55/2004, 61/2005, 85/2005 - dr. zakon, 62/2006 - dr. zakon, 63/2006 - ispr. dr. zakona, 61/2007, 20/2009, 72/2009 - dr. zakon, 53/2010,
101/2011, 2/2012 - ispr. i 93/2012).
Naredna sednica Izvrnog odbora NBS na kojoj e se doneti odluka o referentnoj kamatnoj stopi odrae se 8.11.2012. godine.
94
U narednom broju asopisa CARINSKI INSTRUKTOR

T RANSPORTNA DOKUMENTA KAO DOKAZ U CARINSKO PREKRAJNOM
POSTUPKU
S VRSTAVANJE MOTORNIH VOZILA PREMA CARINSKOJ TARIFI
PRETPLATOM NA TAMPANO IZDANJE CARINSKI INSTRUKTOR STIETE PRAVO NA:
24 BROJA ASOPISA kod godinje pretplate.

POSTAVLJANJE PITANJA pisanim putem iz oblasti koje su tema asopisa.
PARAGRAF LEX ONLINE PROPISE - dnevno aurni propisi u online bazi.
4 ULAZNICE ZA JEDNODNEVNA SAVETOVANJA u organizaciji kompanije Paragraf.
2 PRIRUNIKA za primenu aktuelnih propisa sa pripadajuim depnim izdanjem teksta
propisa, ukoliko se nude uz prirunik.
SVE BROJEVE objavljene u godini u kojoj je zakljuena pretplata, u pdf formatu.
BESPLATNO REKLAMIRANJE - jedna besplatna reklama u nekom od izdanja kompanije
Paragraf.
POPUSTE NA PRETPLATU na ostala izdanja i strune skupove kompanije Paragraf.
POVOLJNE USLOVE PLAANJA - mogunost godinje i kvartalne pretplate, kao i mogunost
plaanja godinje pretplate u 4 rate.
Referentna lista pretplatnika na asopis CARINSKI INSTRUKTOR
Hemofarm AD
Slobodna zona AD
Centar za reciklau
Victoria Group DOO
Phoenix Pharma
Novo Nordisk Pharma
Tarkett DOO
TNT
JP PTT Saobraaja Srbije
Beohemija
RATEL
Centroproizvod ad
DE International
Potisje AD
Via ocel
Foodland
Res trade DOO
Intereuropa
Star&SS trade d.oo
Pet centar
Frigomex
PORUITE PRIRUNIKE KOMPANIJE PARAGRAF

PRIRUNIK ZA PRIMENU ZAKONA
O PARNINOM POSTUPKU
Autori: Jelena Borovac, sudija Vrhovnog
kasacionog suda; Gordana AjnpilerPopovi, sudija Privrednog apelacionog
suda; Lidija uki, sudija Vrhovnog
kasacionog suda; Jasmina Stamenkovi,
sudija Privrednog apelacionog suda;
dr Slavoljub Cari, zastupnik Republike
Srbije pred Evropskim sudom za ljudska
prava; Marijana Janji, vii savetnik
Privrednog apelacionog suda i Mirjana
Gitari, vii savetnik Privrednog
apelacionog suda.
PRIRUNIK ZA PRIMENU ZAKONA

O PRIVREDNIM DRUTVIMA
Autori: prof. dr Zlatko Stefanovi,
rednovni profesor Pravnog fakulteta
Union; mr Bojan Stanivuk, advokat u
kancelariji Karanovi - Nikoli, sa grupom
eminentnih saradnika.
Prirunik za primenu Zakona o parninom postupku koncipiran je tako da temeljno,

precizno, struno i jasno objasni sve novine koje su nastale danom stupanja na
snagu ovog Zakona, i bie Vam nezaobilazno tivo i pouzdani pomonik u svim
izazovima prakse, pred sudom i u materiji graanskog procesnog prava.
Prirunik za primenu Zakona o privrednim drutvima koncipiran je tako da

na jednom mestu, precizno, struno i jasno objasni sve neophodne promene
i postupke koji nastaju sa stupanjem na snagu novog Zakona o privrednim
drutvima.
KOMENTAR EVROPSKE KONVENCIJE

ZA ZATITU LJUDSKIH PRAVA
I OSNOVNIH SLOBODA
PRAKTIKUM ZA PRIMENU PROPISA

O SPREAVANJU PRANJA NOVCA
I FINANSIRANJA TERORIZMA
Autor: dr Slavobljub Cari, zastupnik

Republike Srbije pred Evropskom sudom
za ljudska prava
Autori: Milunka Milanovi, naelnik

Odeljenja za isnpekcijski nadzor, Uprava
za spreavanje pranja novca; Jelena
Panteli, ef Odseka za analitiku, Uprava
za spreavanje pranja novca
Komentar ima za cilj da iru pravniku publiku upozna sa odredbama Konvencije,

najznaajnijim odlukama Evropskog suda za ljudska prava, kao i stavovima suda
koji su zauzimani u sluajevima koji se odnose na Republiku Srbiju. Uz svaki lan
Konvencije kao i uz Protokole dati su struni tekstovi u kojima autor na osnovu
dosadanje prakse suda i svog linog iskustva kao zastupnik Republike Srbije,
objanjava primenu Konvencije u praksi.
Praktikum za praktinu primenu propisa o spreavanju pranja novca je namenjen

obveznicima koji su duni da sprovode mere za otkrivanje i spreavanje
pranja novca i finansiranja terorizma: raunovoe i drutva za reviziju,
davaoci finansijskog lizinga, drutva za osiguranje, drutva za posredovanje u
osiguranju, drutva za zastupanje u osiguranju i zastupnici u osiguranju koji
imaju dozvolu za obavljanje poslova ivotnog osiguranja, brokersko-dilerska
drutva, kao i lica koja obavljaju poslove faktoringa i forfetinga.
PRIRUNIK ZA PRAKTINU
PRIMENU ZAKONA O IZVRENJU
I OBEZBEENJU
PRIRUNIK ZA PRIMENU KAPITACIJE U

OBRAUNU PLATA ZA ZDRAVSTVENE
USTANOVE PRIMARNOG NIVOA
Autori: Jasmina Stamenkovi, sudija

Privrednog apelacionog suda; Ivana
Pavlovi, sudija Privrednog apelacionog
suda; Mirjana Dimitrijevi, sudija Prvog
osnovnog suda u Beogradu
Prirunik za praktinu primenu Zakona o izvrenju i obezbeenju koncipiran Ovaj prirunik je namenjen za zdravstvene radnike, kao i direktore-rukovodioce,
je na taj nain da na jednom mestu, precizno, struno i jasno objasni sve sekretare-pravnike i raunovoe-ekonomiste u ustanovama primarne zdravstvene
neophodne promene i postupke koji nastaju poetkom primene Zakona.
zatite i drugim relevantnim institucijama u oblasti zdravstva. Prirunik je
pripremljen sa ciljem da na praktian nain obezbedi zakonitu primenu uvoenja
kapitacije u obraun plata zaposlenih u primarnoj zdravstvenoj zatiti.
GODINJOM PRETPLATOM NA BILO KOJI TAMPANI ASOPIS KOMPANIJE PARAGRAF

DOBIJATE 2 PRIRUNIKA SA PRIPADAJUIM TEKSTOVIMA ZAKONA, UKOLIKO SE NUDE UZ PRIRUNIK, BESPLATNO!
PRIRUNIKE PORUITE PREKO SAJTA www.paragraf.rs ili na tel: 011/2752-171, 2750-296

Carinski Instruktor - 30

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Carinski Instruktor - 30

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Impressum

Broj izaao iz tampe:

SVE DNEVNE PRAVNO-EKONOMSKE VESTI NA JEDNOM MESTU

Carinski instruktor oktobar 2012. Br. 30

REDOVNE RUBRIKE U ASOPISU CARINSKI INSTRUKTOR

Svrstavanje robe u Carinsku tarifu

Granine inspekcijske kontrole

Carine, akcize, porez

Upravni i prekrajni postupak u carinskom poslovanju

Raunovodstveno evidentiranje spoljnotrgovinskih poslova

Strana ulaganja, donacije, krediti i zajmovi

Meunarodni multilateralni ugovori

Meunarodni bilateralni ugovori

peditersko poslovanje u praksi

Objanjenja Uprave carina

Kalendar obaveza po spoljnotrgovinskim i deviznim poslovima

Kalendar poreskih i drugih obaveza

Aktuelni statistiki podaci i informacije

Carinski instruktor oktobar 2012. Br. 30

OKONANJE POSTUPKA AKTIVNOG

Nemogunost uvoza leka kome je istekla

SVRSTAVANJE ROBE U CARINSKU TARIFU

CARINE, AKCIZE, POREZ

Ostvarivanje prava na refakciju

KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA

KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA

Poreski tretman prometa usluga

Odgovornost davaoca garancije u sluaju

Lista valuta koje se kupuju i prodaju

Prestanak obaveze voenja

Evidentiranje odobrenja za postupke

Carine, akcize, porez

Meunarodni drumski prevoz

SARADNJA SRBIJE I SVETSKE

OBJANJENJA UPRAVE CARINA

KOMENTAR NAJNOVIJIH IZMENA I DOPUNA

Propisani novi obrasci i minimalni podaci prilikom podnoenja nepotpune

a osnovu lana 87. stav 2. Carinskog zakona (Sl.

Obrasci zahteva i odobrenja

cije i drugih obrazaca u carinskom postupku (Sl. glasnik

Nain popunjavanja Jedinstvene

Izmene kod korienja seta obrasca

Izmene u Kodeksu ifara

ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA KORIENJE

Carinski instruktor oktobar 2012. Br. 30

14. Pojednostavljeni postupci

15. Premetanje robe

ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA RAD CARINSKOG SKLADITA

23. Uobiajeni oblici postupanja s robom

ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA POSTUPAK AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA

19. Prethodni izvoz

Carinski instruktor oktobar 2012. Br. 30

ZAHTEV ZA IZDAVANJE ODOBRENJA ZA POSTUPAK PASIVNOG OPLEMENJIVANJA

20. Primena l. 174. st. 2. Carinskog zakona

ODOBRENJE ZA KORIENJE CARINSKOG POSTUPKA S EKONOMSKIM DEJSTVOM

9. Podaci o planiranim aktivnostima:

14. Pojednostavljeni postupci

15. Premetanje robe

Carinski instruktor oktobar 2012. Br. 30

ODOBRENJE ZA RAD CARINSKOG SKLADITA

18. Tip skladita

23. Uobiajeni oblici postupanja s robom

ODOBRENJE ZA KORIENJE POSTUPKA AKTIVNOG OPLEMENJIVANJA

Impressum

Carinski instruktor oktobar 2012. Br. 30

Carinski instruktor oktobar 2012. Br. 30

- Odobreno kvartalno objedinjavanje rokova

- Koliina robe B koja se stavlja u postupak: 14.000 kg

- Rok za zavretak postupka: 3 meseca

Carinski instruktor oktobar 2012. Br. 30

- Vrednost uvozne robe A koja odgovara, prema normativu, koliini B:

Carinski instruktor oktobar 2012. Br. 30