Fakultet za pravne i poslovne studije

Dr Lazar Vrkati
Novi Sad
Smer: Poslovna psihologija

ANA ALADI

SPECIFINOST ADOLESCENCIJE

SEMINARSKI RAD IZ RAZVOJNE PSIHOLOGIJE

Mentor:
Prof. Dr Aleksandar Vasi

Novi Sad, 2014.

SASRAJ:
Uvod....................................................................................................................... 3
Uticaj ivotnih dogaaja u adolescenciji................................................................. 3
Anksioznost............................................................................................................ 4
Cilj istraivanja....................................................................................................... 4
Metod istraivanja................................................................................................... 4
Rezultati istraivanja............................................................................................... 5
Diskusija.................................................................................................................. 5
Literatura................................................................................................................. 6

UVOD

U doba adolescencije dolazi do mnogobrojnih fizikih i psihikih promena. To je vreme

kada mladi ljudi esto doivotno usvajaju znanja i stavove o ivotu. Prisutna je jaka potreba da
se prihvate norme vrnjaka. Doba odrastanja i sazrevanja nosi u sebi odreene rizike koji su vrlo
esto udrueni sa tetnim navikama, a problemi nastaju kada mladi ljudi nisu svesni veliine
rizika kome su izloeni. U ponaanju mladih navike su izuzetno vane,kako u fizikom tako i u
emocionalnom smislu. Ovaj rad predstavlja objanjenje razloga javljanja negativnih
emocionalnih reakcija kod adolescenata, odnosno simptoma anksioznosti.

UTICAJ IVOTNIH DOGAAJA U ADOLESCENCIJI

Na poetku adolescencije razvijaju se sve vie vrnjaki odnosi,a znatno se smanjuje

odnos roditelj-dete,odnosno roditeljski autoritet je smanjen sa sve veim uticajem
vrnjaka.Fundamentalne promene koje se deavaju u ovom period su povean opseg
memorije,efikasnije korienje apstraktnijih pojmova i govora koji je kljuni faktor u novim
kognitivnim sposobnostima.
Adolescenti razmiljaju o pet funkcija koje nisu prepoznatljive u mlaem uzrastu:
-

Razmiljanje o mogunostima

Korienje hipoteze

Okrenutost ka budunosti

Razmiljanja o razmiljanju

Navika razmiljanja iznad granica

Ovaj period je esto propraen stresnim situacijama koje kao posledicu imaju negativnu reakciju
na emocije,tanije javljaju se negativne emocije kao to su strah,ljutnja,anksioznost,depresija i
sve one mogu biti jaeg ili slabijeg intenziteta.

ANKSIOZNOST
U ovom razdoblju ivota se pojavljuje poveana emocionalnost a takoe je praena i
promenama u psiho-fizikom razvoju,te iz toga ne udi to se za aolescenciju misli da je jedan
od najteih perioda ivota.Hol za nju smatra a je ona period bura i stresa i odreuju je tri bitna
aspekta:
-

Sukob sa autoritetima

Promene u raspoloenju i emotivnu uznemirenost

esto kritino ponaanje

Veina adolescenata ostaje u okviru normalnih razvojnih promena dok samo nekolicina prelazi u
patoloke okvire.Anksioznost se procenjuje na osnovu tri komponente:
-

Subjektivne

Fizioloke

Ponaajne

Veina istraivanja je pokazala da su negativni afektivni odgovori uslovljeni raznim iniocima

unutranje,licne i spoljanje prirode,cime znacajnu podrku dobijaju maladaptivni oblici
funkcionisanja u adolescenciji.

CILJ ISTRAIVANJA
Osnovni cilj istraivanja je da utvrdi povezanost odreenih osobina linosti i ivotnih
dogaaja sa pojavom simptoma anksioznosti.

METOD (uzorak ispitanika)

Uzorak od 300 ispitanika uenika 2. i 3. razreda srednje kole je na petostepenoj skali
Likertovog tipa trebalo da proceni u kom stepenu se slae sa svakom tvrdnjom.Pitanja se odnose
na ivotne dogaaje sa najeim problemima u uobiajenom funkcionisanju dece i adolescenata
i na njih se treba odgovoriti sa da ili ne,gde svaki pozitivan odgovor nosi jedan bod.
Anksioznost je registrovana upitnikom DASS-21 (The Depression Anxiety Stress Scales- Skale
depresivnosti, anksioznosti i distresa, Lovibond & Lovibond,1995).
4

REZULTATI
Ispitivanjem se dolo do zakljuka da anksioznost ispitanika opada ako je njihov kolski
uspeh bolji a nasuprot tome je neto izraenija kod ispitanika sa niim kolskim uspehom. Od
kontrolnih varijabli istraivanja, jedino je varijabla kolski uspeh pokazala statistiki znaajnu
povezanost sa kriterijumom anksioznosti.

DISKUSIJA
Uenje predstavlja izuzetno bitnu delatnost u period adolescencije,a kolski uspeh je
negativno povezan sa nivoom simptoma anksioznosti.Od testiranih osobina linosti prijatnost
je donela neocekivan nalaz jer ima neto uestaliju pojavu simptoma anksioznosti.
Broj ivotnih dogaaja pokazao se kao najbolji indikator javljanja ovih simptoma pogotovo kod
onih ispitanika koji su se susreli sa veim brojem negativnih iskustava i taj rezultat je sasvim
oekivan.Od ispitanih vrsta stresora jedino su porodini i kolski problem indikatori anksioznih
reakcija.
ZAKLJUAK
U ovom istraivanju dobijen je nalaz koji potvruje poetne istraivacke
pretpostavke.Najvei broj anksioznosti je povezan sa ranijim negativnim iskustvima u njihovom
neposrednom okruenju.

LITERATURA:
Nauni asopis Primenjena psihologija (Mia Mari-Osobine linosti, ivotni dogaaji i
anksioznost adolescenata)
Nauni asopis Primenjena psihologija (Marija Jotovi,Tijana Teleki,Ivana Mihi,Jelica
Petrovi-Relacije karakteristika porodice i prevladavanja stresa kod adolescenata)
Psihologija i ontogeneza(A. Vasi i D. arevi)