Sve I Svasta

Redakcija:
dr Mladenko olii, dr Pero Damjanovi, dr Branko Latas, dr Radoje Pajovi

dr Dragoljub Petrovi, dr Duan Plena
Recenzenti:
? dr Dragoljub Petrovi
dr Radoje Pajovi
Struni
saradnik:
dr Duan Plena
PREDGOVOR
Drugi svetski rat je oznaio prekretnicu u istoriji savremenog sveta: poraene su
snage naci-faizma koje su svojom rasistikom, antidemokratskom, totalitaristikom,
militantnom i teroristikom doktrinom i politikom strategijom zapretili itavom
oveanstvu. Zajedno sa vodeim snagama naci-faizma (sile Osovine i Trojnog pakta),
poraeni su i njihovi saveznici - kolaboracionisti i kvislinzi irom ove nae planete, pa i
oni na prostorima onovremene okupirane Jugoslavije. Porazom snaga Trojnog pakta,
stvoreni su preduslovi stvaranja novog slobodnog i demokratskog sveta.
Istorija i sudbina kvislinga i kolaboracionista jugoslovenskih naroda, pogotovo
etnikog pokreta Dragoljuba Drae Mihailovia, razapeta izmeu Britanaca i Nemaca,
izazivala je i privlaila panju velikog broja naunika, pisaca i publicista mnogih zemalja, raznih vrsta i razliitih politikih i ideolokih orijentacija. Publikovani su mnogi
radovi i napisi (pamfleti, memoari, feljtoni, ozbiljna publicistika i naunoistraivaka
dela), veinom nastala kao rezultat bipolarne podele sveta, obeleene beskompromisnom
konfrontacijom vodeih antagonistikih sila - blokova. Na Zapadu su odluili da se
"Draa Mihailovi i njegov nacionalni pokret, uprkos mnogim njegovim kontraverzama,
odslikava u nacionalno - patriotskom oslobodilakom svetlu - uvek u formi ubedljive
objektivnosti" (Josip C. Grew; predsednik, Nacional Committee for Free Europe, London
1948). Na Istoku, odnosno u tzv. socijalistikom svetu, sloena istorijska pojava ravnogorskog etnikog pokreta, esto je jednostrano prikazivana, pa je general Mihailovi ne
samo kolaboracionista sila Osovine, ve i kvisling tipa Votesh Tuke, Vidkaun Kvislinga,
Ante Pavelia i Milana Nedia. Ideoloko politike manipulacije, ignoracija dokumentalistike identifikacije i artificijalan pristup genezi i biu ravnogorskog pokreta, svest a n o su eleborirani i od srane publicista i istoriara, nekadanje jugoslovenske proveniJ n c e ' pogotovo od onih koji su i sami kolaboracionisti, prihvatili politiki azil na
Zapadu. Tako su se stvarale brojne mitske apoteoze o Drai Mihailoviu kao "pivom gerilcu drugog svetskog rata", "strategu etnikog ratovanja", "apostolu vaskrsa sipskog
nacionalnog bia", "tvorcu novih oslobodilakih komitskih pobeda", itd.
.
Razume se, u svetlosti istorijske nauke, ove, i druge sline politiki marketizovane
mitske paradigme, potpuno su neodrive.
. Upravo zbog toga, publikovanje originalnih sauvanih dokumenata koji govore o
ce nickoj saradnji sa nemakim, italijanskim i bugarskim okupatorima, kao i ustako mriobranskim snagama u Jugoslaviji, pojavljuje se kao urgentna i nuna potreba, koju
iu / n 3
J e k t ' v n o sagledavanje i objanjenje uloge etnikog pokreta Drae Mihailovia
Drugom svetskom ratu.
.. . Podsticaj za prikupljanje, izbor i obradu dokumentacije naznaene tematike, lei
injenici da u poslednje vreme u naoj zemlji , vrlo agresivno, pokuavaju da se preI
vrednuju istinska istorijska dogaanje. Otvoreni i opti kolaboracionizam ravnogorskih

etnika sa nacistikim okupatorima i kvislinzima, sve vie se nastoji prikazati u iskrivljenom svetlu, ak, kao snaan antifaistiki pokret. Meutim takvo prekrajanje istorije
kod neupuenih (i ne samo kod njih) izaziva zabunu jer se ne vidi ko je, u stvari, bio u
borbenom stroju protiv faista, a ko uz njihov bok ili sa njima. Publikuju se, reklamiraju
i nude izdanja sa iritirajuim naslovima i neverovatnim izmiljotinama. Meu njima je
veliki broj plagijata, prvenstveno onih, n a s t a l i h u redovima etnike emigracije. A l i , ne
ostaje se samo na tome. Ti beasni, sramni i gnusni falsifikati ugrauju se u kolske
udbenike, uz halabuku da je re o delima vrhunske i apsolutne istorijske vrednosti.
Ovakve publikacije unose zabludu i sumnje u verodostojnost prikazivanja zbivanja u
Jugoslaviji u vreme Drugog svetskog rata.
Preutkujui izraenu etniku ambivalentnost (tobonji nacionalni patriotizam i
izdaju naroda, drsku proklamovanu paradigmu o "spaavanju naroda od biolokog
unitenja" zloine nad tim istim narodom, junatvo i psihopatski kukaviluk, krutu
vojniku disciplinu i potpunu razularenost, itd) apologete ravnogorskog etnikog pokreta i njegove nacionalne izdaje, razrauju i ire hipoteze da su relevantna dokumenta koja
bi afirmisala ravnogorski poltet kao antifaistiki zanemarena, uklonjena ili unitena.
Kada im se, pak, ukae na njihovo postojanje i dostupnost, i to u ogromnom broju, spremni su na svaki demanti, pa i tvrdnje da se radi o "komunistikim falsifikatima". Najee
se tako kvalifikuju neredbe Drae Mihailovia o "ienju nenarodnih manjina i nenacionalnih elemenata". Zatim, Mihailovieva pisma poglavniku Paveliu, kardinalu
Stepincu. Potom, naredbe i ukazi o odlikovanju i unapredjenju ustakih oficira i iskazivanje spremnosti za zajedniku borbu s njima protiv narodnooslobodilakog pokreta
Jugoslavije. Pri tome, prenebregavaju injenicu da postoje dokumenti nemakog, italijanskog, britanskog, amerikog i drugog porekla koji se nalaze u arhivima u Vaingtonu,
Londonu, Beu, Bonu, Koblencu i Frajburgu,itd. Originalni dokumenti pohranjeni u
pomenutim arhivama, nemilosrdno ukazuju na sve dimenzije etnikog kolaboracionizma.
U nekim publikacijama, sumnjive naune vrednosti, kojima je cilj da se rehabilituje kolaboracija ponekad se pomene samo poneki pomirljiv stav prema okupatorima.
Re je, naravno, o izolovanim, lokalnim sluajevima. Ali odmah sledi objanjenje da je
to "neizazivanje" okupatora injeno u interesu zatite naroda od represalija i odmazde.
Tako se, malo-pomalo, ignoriui autentine dokumente i izvrui injenice, opravdava
saradnja sa nacifaistikim okupatorima.
Ima, pritom, i besmislenih, neodrivih objanjenja o saradnji etnika sa okupatorima. Najee takav sofizam svodi se na apoteoze da su okupatorske i ustako - domobranske oruane snage, zbog sopstvene slabosti, respektovali etniku snagu ratnih formacija, pa su se zbog toga medjusobno pribliili i uspostavili jedinstven front protiv narodnooslobodilakog pokreta. Meutim, analizom publikacija koje pretenduju na tobonje
objektivno prezentiranje "zadivljujuih" borbenih aktivnosti etnika, za takve tvrdnje ni
u etnikim, ni u saveznikim, a niti u okupatorskim, niti u kvislinkim dokumentima
nema uporita. Naprotiv, u tim dokumentima su gole injenice i podaci koji na najjednostavniji nain demantuju sve takve i sline pokuaje rehabilitacije etnike kolaboracije. Istovremeno treba rei da je Mihailovi u drugom svetskom ratu, kao tieni jednostavno obmanjivao sve svoje pokrovitelje na Zapadu. Zato apologeti njegove linosti i
etnikog pokreta, pored svih nastojanja, da dokau neto to ne mogu dokazati, ne
iznose niti jedan jedini dokument ili drugi validni dokaz, koji bi ukazivao na to da su
postojala neprijateljstva izmedju okupatora i etnika. Druga je stvar, to su Nemci, na
emu je osobito insistirao Hitler, rukovodjeni predrasudama o Srbima uopte, u nekim
momentima iskazivali nepoverenje prema etnicima, drei da su oni produena ruka britanske politike. Nema ni jednog dokumenta kojim bi se mogla dokazati antiokupatorska
uloga etnika. Naprotiv, pripadnici tog pokreta su se drali stava da "jo nije vreme za
borbu" to je Dragoljub Draa Mihailovi proklamovao jo u poetnoj fazi izgradnje
svoje organizacije.
II
Prouavanje dokumenata razne provenijencije o problematici etnikog pokreta u

svim njegovim aspektima, omoguilo je da se nauno razmere oblici, dometi, rezultati
kolaboracije etnika sa okupatorima i kvislinzima. Takode, da se spoznaju inspiratori i
nosioci te saradnje i njene realizacije u praksi. U svemu tome Draa Mihailovi je, iako
razapet izmeu Londona i Berlina, bio glavni strateg, organizator i taktiar, odnosno
glavni demiurg kolaboracije sa silama osovine i njihovim kvislinzima. Sa svoje strane,
italijanske i nemake okupacione trupe na ratne usluge etnika, odgovarale su na istovetan nain "etnike grupe koje se nalaze u borbi sa komunistima ne treba nikako ometati
niti ih napadati, ve ih podupirati u borbi" - nareuje komandant Jugoistoka feldmaral
Maksimilijan fon Wajks, podrunim komandantima.
Dokumenti objavljeni u ovom Zborniku, kao i mnotvo neobjavljenih, posebno
okupatorskih, pruaju neoborive dokaze da su etnici Drae Mihailovia faktiki, bili
oslonac i uporite okupatoru " u svim periodima NOR-a, do konanog zavretka oslobodilakog rata". Zato se, kod izbora dokumenata za ovu publikaciju, valjalo drati
strogih merila, zasnovanih na primeni akribijskog metoda naunog istraivanja. Vodilo se
rauna da se publikuju i javnosti daju na uvid i korienje prvenstveno oni dokumenti
koji svojim glavnim sadrajem daju nedvosmislene podatke o kolaboraciji, odnosno,
iznose istinu o njihovom stvarnom dranju u ratu.
U ovom zborniku se objavljuju dokumenti koji u sebi sadre podatke i injenice
koji u punoj meri iskazuju kolaboraciju u raznim delatnostima, odnosno u ratnim borbenim aktivnostima To su: etnike ponude okupatorima i kvislinzima za saradnju, pregovori i potpisani sporazumi o saradnji sa okupatorima, zatim sporazumi o saradnji sa
vlastima i vojnim formacijama NDH, kao i zajednikim borbenim dejstvima etnika i
okupatora i kvislinga protiv snaga narodnooslobodilakog pokreta. U dokumentima se
nalaze podaci o snabdevanju etnika od strane okupatorskih komandi orujem, municijom, hranom, novanim sredstvima (plate), transportnim sredstvima, sredstvima veze,
leenju u okupatorskim bolnicama, itd. Zatim, potinjavanje etnika okupatorskim
komandama, izvidjaka, obavetajna i druga delatnost u korist naci-faista, obaveze
etnika da za potrebe okupatora uvaju rudnike, rudnika, industrijska i saobraajna
postrojenja, da obezbedjuju otpremanje ita za potrebe ishrane Hitlerove Nemake.
Takoe, da etnici vre propagandu protiv velikih antifaistikih sila za potrebe okupatora; da hvataju, prokazuju i izruuju saveznike - anglo-amerike oborene vazduhoplovce
Nemcima. Osim toga, da spreavaju britanske oficire u etnikim tabovima da prikupljaju podatke o rasporedu, snazi i aktivnostima okupatorskih jedinica, kao i da te podatke
alju svojim komandama u London i Vaington.
Od desetina hiljada sauvanih dokumenta razliite provenijencije, koji tretiraju
pitanje kolaboracije, odluili smo se za najui izbor. Nastojali smo da odabrani dokumeti
prikau etniku delatnost na svim teritorijama. Dokumenti u ovom Zborniku pokazuju
da saradnja etnika sa okupatorima i kvislinzima nije bila sluajna, lokalna, epizodna, ve
osmiljena, usmerena, opteprihvaena, kontinuirana i dosledna. Dakle, politika kolaboracije je voena svuda: u Srbiji, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini i Hrvatskoj, a takoe, i
u Sloveniji, Vojvodini i Makedoniji.
Pri izboru dokumenata za ovaj Zbornik jedno od merila bilo je da se prezentira
najvie (oko 50%) originalnih, izvornih dokumenta koji potiu od etnikih komandanata, pre svega od samog Drae Mihailovia. Opredeljenje i smisao toga je da etnike
vojvode i komandanti sami govore o sebi i svojoj delatnosti. Ostali dokumenti, koji upotpunjuju etniku dokumentaciju, nastali su u izbeglikoj vladi Jugoslavije i njenim
organima, zatim u britanskim diplomatskim i obavetajnim ustanovama, vojnim komandama i kod pojedinih britanskim oficira, odnosno vojnih misija u etnikim tabovima,
zatim u amerikim oficijelnim institucijama zaduenim za otkrivanje i praenje pojave,
III
nastanka i ideoloko-politike orjentacije pojedinih pokreta u Evropi. Slede, zatim dokumenti koji su nastali u okupatorskim, uglavnom nemakim i italijanskim komandama i
ustanovama a govore o odnosima sa etnicima. Najzad, u ovaj zbornik uvrtenje i manji
broj dokumenta koji su potekli iz pojedinih organa NDH, a daju sutinsku sluku o
etniko-ustakoj saradnji.
U Zborniku se objavljuju dokumenti koji se uvaju u naim i stranim arhivima .
Najvie dokumenta etnikog porekla (preko 110.000) uva se u Arhivu Vojnoistorijskog
instituta. Dosta ih je i u Arhivu Jugoslavije i drugim arhivima. Savezniki, kao i okupatorski dokumenti, znaajni za problematiku o kojoj se govori, uvaju se u ve pomenutim arhivima sveta. Relevantni dokumenti iz pomenutih inostranih arhiva (Nacionalni
arhiv Vaingtona, dravni arhiv Velike Britanije, arhivi treeg Rajha u Frajburgu, Bonu i
Koblencu) mikrofilmovani su, pa se snimci mogu nai, preteno, u Vojnoistorijskom
institutu u Beogradu.
U zbornicima dokumenata partizanskog porekla, dakle, iz tabova komandi i
ustanova NOR-a, objavljeno je mnotvo dokumenata koji govore o etnikoj delatnosti.
Ti dokumenti za ovu priliku nisu uzimani u obzir, da se ne bi moglo prigovoriti zbog pristrasnosti ili neobjektivnosti. etnici su u partizanima videli svog glavnog neprijatelja, a
partizani u etnicima ljutog protivnika. Opte je poznato da je prema neprijatelju
doputena upotreba svih sredstava, u ta spadaju propaganda, izmiljotine i lai. Zato se,
u ovoj zbirci, objavljuju samo dokumenti etnikih saradnika, dakle saveznika, a ne i protivnika. Mnogi dokumenti se objavljuju po prvi put.
Struktura Zbornika izloena je po principu proveninjencije izvornih dokumenata.
Unutar tog naela, dokumenti se objavljuju hronolokim redom , kako bi se njihovim
korisnicima olakalo jednostavnije i bre snalaenje. Tako , ovaj Zbornik dokumenata,
pored uvodnog - studijskog dela, ima sedam poglavlja: 1) dokumenti etnikog porekla;
2) dokumenti izbeglike vlade Kraljevine Jugoslavije; 3) dokumenti Velike Britanije; 4)
dokumenti Sjedinjenih Amerikih Drava; 5) dokumenti nemakog Treeg Rajha; 6)
dokumenti Kraljevine Italije i 7) dokumenti Nezavisne Drave Hrvatske.
Odabranoj arhivskoj grai, publikovanoj u ovom Zborniku, dati su prikladni
naslovi s naglaskom na bitnu sadrinu dokumenta. Neki dokumenti popraeni su faksimilima, a prezentiraju se i neke fotografije, koje, takoe, na svoj autentian nain, prikazuju ulogu i delatnost etnikog ravnogorskog pokreta u drugom svetskom ratu.
Drutvo za istinu o antifaistikoj NOB u Jugoslaviji 1941-1945, kao inicijator
publikacije (zbornika sauvanih arhivskih originalnih dokumenata) o saradnji etnikog
pokreta Drae Mihailovia sa okupatorom i kvislinzima u Drugom svetskom ratu, izbor
i nain obrade dokumenata, poverilo je dr Branku Latasu, autoru veeg broja strunih i
naunih rasprava i dela iz nae novije istorije i renomiranom poznavaocu ove tematike.
Redukcija
IV
UVOD
Tradicionalno
ravnogorsko
etnitvo
Re etnik potie od rei "eta" koja oznaava organizovanu grupu ljudi ili vojnika koji se pod tim imenom angauju kao gerilski borci. Kao simbol borbene aktivnosti
bile su poznate hajduke ete u Srbiji 1 . Za vreme Prvog svetskog rata etnici su predstavljali primer borbenosti, hrabrosti, odlunosti i portvovanja. Zato je tradicija toga i
takvog etnitva u srpskom narodu s ponosom cenjena, razvijana i negovana. Radikalna
stranka je zasluna za objedinjavanje etnikih udruenja 1925. godine kada je formirano "Udruenje srpskih etnika Petar Mrkonji za kralja i otadbinu". Na elu Udruenja,
do 1928. godine bio je Punia Rai 2 . Simboli Udruenja bili su isti oni koje e kasnije
nositi i isticati etnici Drae Mihailovia: crna zastava sa mrtvakom glavom ili plavo belo - crvena trobojka, sa natpisom "S verom u Boga" i "Za Kralja i otadbinu". U vremenu od 1929. do 1932. godine predsednik Udruenja bio je Ilija Trifunovi Biranin,
etniki veteran i predsednik Narodne odbrane. Od 1932. na elu etnikog udruenja bio
je Kota Milovanovi Peanac. On je omasovio i ojaao etniku organizaciju na
celokupnom prostoru Jugoslavije. Dobru saradnju ostvario je sa Organizacijom
jugoslovenskih nacionalista (ORJUNA) i Srpske nacionalne omladine (SRNAO). Posle
sporazuma Cvetkovi - Maek, 1939. ideja o stvaranju "velike Srbije" dobija na znaaju.
Aktiviraju se razna druga udruenja, kao to su Srpski kulturni klub, Narodna odbrana,
crkvene optine itd. U aprilu 1940. osnovana je etnika komanda, kojoj je bilo
potinjeno est kompletnih ijedan nepotpun bataljon. Komanda se u Sarajevu 18. aprila 1941. godine predala Nemcima 3 .
Meuratno etnitvo je imalo ulogu da uva postojei drutveni sistem. Kada je
re o identinosti uloge predratnih etnika i, kasnije, etnika pod komandom Drae
Mihailovia stvara se privid ideoloko-politikog kontinuiteta tog pokreta. Ali, reputaciju onovremenih etnika, ravnogorsko etnitvo ne samo to nije odralo, ve je izneverllo, pogazilo i izdalo tu tradiciju. Ravnogorci su pokuavali da pozitivne odlike tradicije
predratnog etnitva iskoriste u svrhu privlaenja masa. Osim toga, etnitvo je, ve po
nazivu nosilo u sebi obeleja borbe aktivnih gerilaca, pa bi, onda, trebalo da bude
odlika i ravnogorskog etnitva. Ubrzo po kapitulaciji Kraljevine Jugoslavije 1941.
godine, etnici, na ijem elu se nalazio Kota Peanac, zapoeli su sa svojim organizovanjem. Pristupili su im neki oficiri koji su izbegli zarobljavanje i oni se u veini
sluajeva, stavljaju na elo tih novoformiranih grupa.
Nemci su 1. maja 1941. godine uspostavili prvo upravno telo u Srbiji,
omesarsku upravu sa Milanom Aimoviem na elu. To kvislinko telo zamenjeno je
' ^ P ' 3 etnitva na prostoru Jugoslavije dao je Nusret ehi, etnitvo u Bosni i Hercegovini
i v i -1941,Sarajevo, 1971.
^ Isto str. 91.
Isto, str. 209-212.
29. avgusta 1941. tzv. Vladom narodnog spasa sa Milanom Nediem kao predsednikom 4 .
Pojavom partizanskog pokreta, Peanac je, napustivi svaku pomisao da je ba on pozvan da organizuje otpor, izneverio etniku tradiciju, i opredelio se da tu organizaciju
podredi srpskom kvislinkom reimu. 5 Praktino je etnike grupe, posredno, stavio pod
nemaku komandu. Sada se ravnogorsko etnitvo nalo u dilemi da li da egzistira i deluje i dalje kao etnitvo, ili da svoje bitisanje nastavi i pod firmom ostataka jugoslovenske
vojske u "slobodnim" srpskim planinama. Kada se ravnogorsko etnitvo poelo
pojavljivati i oficijelno predstavljati kao "Jugoslovenska vojska u otadbini", izraz
"etnik" ostao je i dalje u upotrebi. Oznaavao je pripadnost pokretu Drae Mihailovia,
odnosno pripadnost kolaboracionistikoj vojnoj organizaciji.
Pukovnik Dragoljub Mihailovi Draa, povlaei se ispred nemakih kolona u
Bosni, stigao je u Srbiju, a 12/13. maja 1941. zaustavio se na Ravnoj Gori. 6 Mihailovi
i njegova grupa sastavljena od sedam niih oficira i 24 podoficira i vojnika, postala je jezgro budue etnike organizacije. Kada se Mihailovi pojavio, u Srbiji, Peaneva organizacija je bila u fazi oivljavanja i formiranja etnikih odreda. 7 Njeno prookupatorsko
opredeljenje nije jo bilo sasvim prepoznatljivo. Privlaenje oficira i ljudstva iz
Peanevih odreda na Mihailovievu stranu, pobudilo je rivalitet izmeu Peanca i
Mihailovia. Mihailovi je, vrbovanjem pristalica za sebe, praktino, slabio Peanevu
organizaciju. To je odgovaralo nemakom okupatoru koji je zastupao naelo divide et
impera. Peanac je zazirao od Mihailovia i obratno. Peanac je ponudio Mihailoviu
poloaj naelnika svoga taba. Mihailovi je, meutim, predloio Peancu da podele
zone delovanja, to jest da Peanac ima primat u junim delovima Srbije, a Mihailovi na
ostaloj teritoriji. 8 U meuvremenu se na srpskoj politikoj i ratnoj sceni pojavio ortodoksni faista, Dimitrije Ljoti, sa svojim dobrovoljakim odredima. Nedi, Peanac, Ljoti
i Mihailovi meusobno su se optuivali za sluenje Nemcima i bili svaki protiv svakog. 9
Kada je zatrebalo da se angauju protiv partizanskih snaga, onda su bili saglasni i jedinstvenih pogleda i ciljeva, a koordinatori su tada bili Nemci. 1 0 Najzad, moramo rei da
je Mihailovi mnoge svoje suparnike i neposlunike dao da se likvidiraju, a ta sudbina je
zadesila i Peanca. Njegovih est vojvoda i 50 etnika iz telesne pratnje, ravnogorski
etnici su po nalogu Drae Mihailovia likvidirali 5. maja 1944, kada su i Peanca zaklali. 11
^ Videti Milan Borkovi, Kontrarevolucija u Srbiji, Kvislinka uprava, Beograd, 1979. knj. 1. i 2.
Zbornik dokumenata i podataka o narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije (Zb.NOR-a),
Vojnoistorijski institut, Beograd, tom XIV - dokumenta etnikog pokreta Drae Mihailovia, knj. 1, str. 15.
Detaljan opis beanja Drae Mihailovia ispred Nemaca i dolazak na Ravnu Goru, dao je Jovan
Marjanovi, Draa Mihailovi izmedju Britanaca i Nemaca, Britanski tienik, Zagreb/Beograd, 1979,
str. 57-75.
7
Krajem 1941. u oko 35 oruanih jedinica bilo je okupljeno oko 6.500 etnika, dok je u aprilu naredne
godine bilo oko 8.000 oficira, podoficira i vojnika pod Peanevom, odnosno nemakom komandom. Videti:
Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 15; Jozo Tomaevich, etnici u Drugom svjetskom ratu (pievod), Zagreb, 1970, str.
123. Za potpuniju sliku o Peanevim formacijama, videti Dragoljub Petrovi, Vojna organizacija etnika Koste
Peanca Vojnoistorijski glasnik (VIG) br. 3/1969.
Pavle Mekovi, Na ravnoj Gori, Knjiga o Drai, I, Vinzdor, Kanada, str. 65-66.
Mihailovi je 10. maja 1942. izvestio predsednika jugoslovenske izbeglike vlade Slobodana
Jovanovia: Nedi, Ljoti i Aimovi "takmie se u sluenju Nemcima". Za Ljotievce jo kae: "U Kraljevu
su ove bande hvatale a Nemci vrili streljanje djaka itavih razreda gimnazije sa nastavnicima. Kragujevac
Ljotievo delo". Tri dana ranije javio je za Peanca da "je notorna pijanica", koji je "stvorio stotine vojvoda
medju kojima i robijai", da "harau, piju pljakaju i teroriu narod". Javio je da "Nedi verno slui Nemcima",
da njegovi agenti "dre govore da su Nemci nai prijatelji" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 249 i 356).
lu
Mihailovi je prilikom angaovanja etnika sa nemakim trupama u borbama protiv snaga NOP-a
u Srbiji u prolee 1944. pisao da je dobro to su etnici zajedno sa Bugarima, nedievcima, Nemcima i
ljotievcima, poH u napad, on pie: "B.S.D.S. N. i LJ krenuli u napad" (Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 465). Kapetan
Zivojin Markovi ika, komandant Drugog kosovskog korpusa, opominjao je Mihailovia zbog preterane javne
saradnje sa okupatorima i kvislinzima. On navodi "sluaj u Ibru gde su se nali na istoj liniji, jednovremeno,
Ljotievci, Nedievci, Arnautska uc policija (albanska policija - B.L.), Bugari , Nemci i Javorski korpus".
Dalje pie. "Treba, po mom miljenju, raditi da se Nemci, Ljotievci, Arnauti i drugi nadju u prvim linijama a
ne nai redovi" (Isto, str. 916).
11
Arhiv Vojnoistorijskog instituta (Arhiv VII), fond etnike arhive - a, k.276, reg. br. 12/1, dep. br.
1415. Videti i Nikola Milovanovi, Generali izdaje, Sloboda, Beograd, 1972, knj. 2, str. 143-145.
Sredinom jula 1941. Mihailovi je izdao nareenje nekim oficirima da u pojedinim krajevima Srbije vre propagandu u korist etnika. 12 U avgustu 1941. godine obrazovan je i Centralni nacionalni komitet, sastavljen od linosti koje su imale izvesnog
ugleda u predratnom politikom i javnom ivotu. Meu njima su bili dr Stevan Moljevi,
advokat iz Banjaluke, sastavlja projekta "Homogena Srbija", dr Mladen ujovi,
porunik u rezervi, beogradski advokat i lan Republikanske stranke, zatim Dragia
Vasi, poznati srpski knjievnik i drugi. 13 Ovo politiko telo trebalo je da stane iza
Mihailovievih odluka, iako je u svemu imao bezrezervnu podrku izbeglike vlade.
Prve etnike jedinice koje su se sredinom leta pojavile u Srbiji bili su etniki
odredi. Krajem 1941., formirane su etnike brigade, zatim korpusi, pa grupe korpusa.
Naravno, to nisu bile formacije koje bi po ekvivalentu ili borbenoj spremnosti odgovarale tako zvunom nazivu, kao to je, na primer, koipus. U severnoj Dalmaciji i jugozapadnoj Bosni, postojali su pukovi, pa i Dinarska divizija. U Srbiji su, pored Komande
Srbije - komandant general Miroslav Trifunovi (pseudonim "Dronja ') - postojale i
regionalne komande: Komanda istone Srbije - komandant potpukovnik Dragoslav
Pavlovi ("Rodrigo"), Komanda June Srbije (teritorija juga Srbije i Makedonija) komandant major Radoslav uri ("Herman ). Svoju grujju na Ravnoj Gori Mihailovi
je proglasio za "etnike odrede jugoslovenske vojske , odnosno "etnike odrede
redovne jugoslovenske vojske", pa onda "Jugoslovensku vojsku u otadbini". Oigledno
je Mihailovi eleo da istakne kako je u pitanju formiranje etnika - nove vojne formacije - s istovremenim naglaskom na kontinuitet Jugoslovenske vojske. Bilo je to svojevrsno upozorenje Peancu d a j e etnika organizacija s njim na elu u drugom planu.
Insistirajui na postojanju ostataka Jugoslovenske vojske, Mihailovi je teio da podvue
razliku izmeu onih koji se nisu dali zarobiti i ostali s njim, od onih koji su pali u
zarobljenitvo. Ujedno, bio je to prigovor i onima koji su napustili zemlju i pobegli u
inostranstvo.
etniki tab na Ravnoj Gori nazivao se: Komanda gorskih tabova jugoslovenske
vojske, ili Komanda etnikih odreda redovne jugoslovenske vojske. Od oficira koji su
igrali znaajniju ulogu u operativnim i obavetajno-organizacijskim poslovima, poput
potpukovnika Dragoslava Pavlovia pominjemo dva generaltabna majora. To su
Zaharije Ostoji i Mirko Lalatovi. 14 Desetog juna 1942. godine kralj Petar je, kao
vrhovni komandant, ukazom pretvorio etniki tab u Vrhovnu komandu jugoslovenske
vojske, a Mihailovia odredio za naelnika taba Vrhovne komande. 1 5 Nekoliko meseci
pre toga, 11. januara 1942, Mihailovi je, u vladi Slobodana Jovanovia, postavljen za
Ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva, a Jovanovi je postao Mihailoviev zastupnik. 16 U dve naredne vlade: Miloa Tupanjnina i Boidara Puria, Mihailovi je
zadrao oba poloaja. U vladi Ivana ubaia za Mihailovia nije bilo mesta, jer je resor
ministra vojnog ubai zadrao za sebe. 17 Dvadesetpetog avgusta 1944. povuen je
Ukaz kralja Petra o postavljenju Mihailovia za naelnika taba Vrhovne komande.Ve
29. avgusta Kralj je "po milosti Boijoj i volji narodnoj" i zvanino razreio Drau
Mihailovia sa tog vojnog poloaja, stavivi ga na raspolaganje ministru Subaiu. 18
Ukazom kralja Petra o smeni Mihailovia njemu je oduzet svaki kredibilitet, stavljen je u politiku izolaciju i vie nije predstavljao faktor na koji bi zapadni saveznici
12
Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 13.

Arhiv VII, a. k. 15b, reg br. 1/3-50; k. 254, reg. br. 52/3-7; k. 260, reg. br. 11/1-1.
Pomenuti oficiri su se 20/21. septembra 1941. iskrcali iz britanske podmornice u blizini Petrovca
n/m (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 817).
15
Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 837. Sedam dana kasnije Mihailovi je "za osvedoenu linu hrabrost i
izvanredne zasluge za na narod i nau Otadbinu u ratu protiv neprijatelja u okupiranoj Jugoslaviji", unapredjen u in armijskog generala (Isto). Mihailovi je 7. decembra 1941. unapredjen u in brigadnog, a 19. januara
1942. u divizijskog generala.
16
Bogdan Krizman, Jugoslovenske vlade u izbeglitvu 1941-1943, Beograd / Zagreb, 1981, str. 269.
Branko Latas-Milovan Delebdi, etniki pokret Drae Mihailovia 1941-1945, BIGZ, Beograd,
1979, str. 338-351
18
Zb. NOR-a, XIV, 4, str. 1037-1038.
13
mogli raunati. Budui da su saveznici imali jasnu sliku o stanju na ratitu u Jugoslaviji,
kao i o odsustvu Mihailovieve volje i njegovoj nemoi da, zbog ozbiljne upletenosti u
kolaboraciju, bilo ta uini u korist antifaistikog saveza, u zahtevima se ilo i dalje od
njegovog smenjivanja. Kralj Petar je 12. septembra 1944., u govoru na Radio-Londonu,
pozvao "sve Srbe, Hrvate i Slovence" da se ujedine i da pristupe "Narodno oslobodilakoj vojsci pod maralom Titom". Dalje je Kralj rekao: "Svi oni koji se oslanjaju na
neprijatelje protiv interesa svog vlastitog naroda i njegove budunosti, i koji se ne bi
odazvali ovom pozivu, nee uspeti da se oslobode izdajnikog iga ni pred narodom ni
pred istorijom". 19 Bez obzira na to ko je na Kralja uticao ili vrio pritisak na njega da
kvalifikuje Mihailovia i sve one koji sarauju sa okupatorima kao izdajnike, Kralj je
imao i previe materijalnih dokaza o kolaboraciji, pa mu je odluka bila savim utemeljena.
tab Drae Mihailovia nalazio se na Ravnoj Gori i njenom irem podruju sve do
aprila 1942. Tada je Mihailovi krenuo u Crnu Goru, gde je stigao poetkom juna 1942.
Svoj tab je smestio u selo Gornje Lipovo, kod Kolaina. U aprilu 1943. bio je prinuen
da se, pod pritiskom snaga NOP-a, povue iz Crne Gore, da bi se 12. maja iste godine,
naao u Srbji, na putu za Ravnu Gora. To podruje je ponovo napustio poetkom septembra 1944. Preao je Drinu 20. septembra i otiao na prostor planine Majevice.
Draa Mihailovi je ulagao napore da i u krajevima van Srbije uspostavi i uvrsti
etniku organizaciju. U Crnoj Gori, proces nastanka etnika odvijao se pod uticajem
proetnikih oficira i graanskih politiara u samoj Crnoj Gori, a takoe i nastojanjima
Mihailovia da sa svojim idejama prodre na to podruje/ 0 Postavljenjem majora ora
(orija) Laia za komandanta svih etnikih jedinica u Crnoj Gori i kapetana Pavia
uriia za "komandanta svih snaga etnikih odreda Jugoslovenske vojske", uglavnom
za srezove u severnom delu Crne Gore, 15. oktobra 1941. godine praktino je otpoelo
formiranje organizacija etnika u Crnoj Gori. 21 uriieva komanda je poznata pod
nazivom Komanda Limsko-sandakih etnikih odreda, iako je Sandak imao zasebnu
komandu pod nazivom Komanda Starog Rasa. Na elu te komande bio je organizator
etnika u Sandaku kapetan Vojislav Lukaevi. U jugozapadnom delu Crne Gore bio je
aktivan Zetski etniki odred pod komandom pukovnika Baje Staniia, pripadnika partizanskog pokreta do februara 1942. godine. 2 2 On je svoju komandu nazvao Komanda
narodne vojske Crne Gore i Hercegovine. Bilo je zamiljeno, ali je u praksi teko sprovoeno, da nadleni komandant uriiu i Staniiu bude general Blao ukanovi,
komandant Komande nacionalnih trupa Crne Gore, koja se jo zvala i Crnogorski
nacionalni pokret. 23 Regionalni komandanti su samostalno odluivali, dok im je
ukanovi, pored njihovih linih kontakata, bio dobra veza sa italijanskim okupacionim
vlastima, sa Guvernerom generalom Pircijom Birolijem. 24
Teritorija Bosne i Hercegovine bila je ukljuena u sastav Nezavisne Drave
Hrvatske. U toj marionetskoj dravi srpsko stanovnitvo je bilo izloeno masakru genocidnih razmera. Za svoje samospasenje ustalo je srpsko stanovnitvo i organizovalo
samoodbranu. Jedan deo ustanika svrstao se u narodnooslobodilaki pokret, pokret
antifaistikih snaga s jasnim borbenim i politikim ciljevima. Drugi deo ustanika postepeno je pao pod uticaj oficira sa Ravne Gore. Kao neprijatelja koji im je stajao na putu
19 Videti u ovoj publikaciji Drugi deo, dokument br. 10.
20
Mihailovi je u leto i jesen 1941., u nekoliko navrata slao Vojislava Lukaevia da uspostavi kontakte sa proetnikim oficirima i politiarima u Crnoj Gori. U obrnutom smeru, na Ravnu Goru su u septembru
upueni kapetan Rudolf Perhinek i porunik Mirko Kukli da uhvate vezu sa Mihailoviem Videti: Radoje
Pajovi, Revolucija i kontrarevolucija u Crnoj Gori - etniki i federalistiki pokret 1941-1945, Obod, Cetinje,
1977, str. 132; Arhiv VII, a. k. 75, rg. br. 3/1.
21
22
Pajovi, n.d., str. 188-192.
23
Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 226 i 483.
24
ukanovi je za uriia i Staniia napravio sporazum sa Birolijem 24. jula 1942. Prvi deo dokument br. 14.
ostvarenja sopstvenih ciljeva oni su indentifikovali partizanski pokret i njegove simpatizere. Jedna od formi nastanka etnika u Bosni i Hercegovini bila je i dosta esta pojava
izvoenja etnikih pueva u partizanskim jedinicama. 25 Bilo je i takvih ustanika koji
nisu bili voljni da se svrstaju ni na partizansku ni etniku stranu, a bili su raspoloeni da
se bore protiv okupatora i formacija i vlasti NDH. Takvi su formirali Dobrovoljake
odrede u sastavu narodnooslobodilakog pokreta. 26
Prvi oficir kojega je Mihailovi uputio u Bosnu bio je major Jezdimir Dangi. On
se u istonoj Bosni pojavio sredinom avgusta 1941. i sebe je video u ulozi komandanta
Bosanskih etnikih odreda. Pored Dangia, u Bosnu je Mihailovi uputio i druge oficire.
Meu njima bili su Boko Todorovi, Veselin Misita, Risto Cukovi. Dok je Dangi imao
ambicije da bude dominantna etnika linost u istonoj Bosni, Boko Todorovi se orijentisao na izgradnju i jaanje etnika u Hercegovini. 27 Nakon njegovog ubistva u februaru 1942. i odvoenja Dangia u zarobljenitvo, za komandanta etnika u istonoj Bosni
i Hercegovini doao je major Petar Baovi. Dangiu su pomo u organizacionom i operativnom pogledu pruali oficiri iz Srbije, prvenstveno Dragoslav Rai. U centralnoj i
zapadnoj Bosni proces organizovanja etnika tekao je mimo velikog uticaja ravnogorskog taba. Tamo su "rasovi" dugo pruali otpor potcinjavanju Mihailovievim oficirima. Meu etnikim komandantima na tom prostoru poznati su pop Sava Boi, Uro
Drenovi, Rade Radi, Lazar Teanovi i drugi. Meu oficirima koje je uputio Mihailovi
poznatiji su major Slavoljub Vranjeevi, komandant Zapadne Bosne i kapetani Borivoje
Mitranovi i Manojlo Peji.
Slino kao i u Bosni i Hercegovini, srpsko stanovnitvo u Lici, Kordunu, Baniji i
Slavoniji, a donekle i u Dalmaciji palo je pod udar ustakog genocida. Bio je to jedan od
glavnih faktora koji je uticao na pojavu etnika u tim podrujima. 28 Prisustvo ravnogorske ideje osetie se u tim krajevima pred kraj 1941. Tada, uglavnom preko italijanskih
veza, postaje zapaenije prisustvo oficira, koji podravaju Mihailoviev vojno-politiki
program. etnici su se najpre i u najorganizovanijoj formi pojavili u severnoj Dalmaciji,
u Kninskoj Krajini i junom deluLike. Pojavljuje se, izmeu ostalih, pop Momilo uji.
Veoma lukava, ambiciozana i kontroverzna linost, uji uspeva da se nametne kao
komandant tzv. gerilskih odreda. Poetkom 1942. formirana je Dinarska etnika divizija. Ubrzo je uji nasledivi Iliju Trifunovia Biranina postavljen za njenog komandanta. Pored Dinarske etnike divizije, zamiljene kao operativna formacija, postojala
je i Dinarska etnika oblast, u ijoj nadlenosti su bili poslovi vojnoteritorijalne prirode.
esto se izmeu ta dva pojma ne moe praviti razlika, jer je uji bio elni ovek u oba
sluaja. Posle kapitulacije Italije Dinarska etnika divizija i Dinarska etnika oblast
proirile su svoju nadlenost i na celokupno podruje Like, Gorskog kotara, Korduna,
Banije, junog i jugozapadnog dela Bosne. Na pojavu i razvoj etnika u Hrvatskoj, delovalo se iz dva etnika centra, jednog u Splitu i drugog u Rijeci (Suaku). U Splitu je
legalno u odnosu na Italijane postojala i delovala etnika komanda koja se zvala
Komanda zapadno-bosanskih, liko-dalmatinskih i hercegovakih etnikih odreda. Njen
komandant je bio Ilija Trifunovi Biranin. Posle njegove smrti 3. februara 1943. za
komandanta je doao Mladen ujovi (pseudonim: Aimovi), poto ga je predhodno
kralj Petar unapredio u in potpukovnika. Biraninu i kasnije ujoviu u organizacijskoformacijskom i operativnom pogledu bili su potinjeni svi etnici na italijanskom okupacionom podruju, izuzev Crne Gore. Pored Biranina, zapaeniju ulogu u etnikom
tabu u Splitu imali su Dobrosav Jevevi, Radmilo Gri i kapetan Radovan
25
Latas-Delebdi, n.d., str. 137-144

Milo Hamovi, Dobrovoljaka vojska Jugoslavije u sastavu NOP-a, Svetlost, Kragujevac, 1983.
NOR-a, XIV, 1, str. 110-112.
Od publikacija koje se bave problemom etnika u Hrvatskoj ukazije se na neke: Djuro
Mamsavljevi, Pojava i razvitak etnikog pokreta u Hrvatskoj 1941-1942, Istorija XX veka, Beograd, 1962;
Hkreta Jeli-Buti, etnici u Hrvatskoj 1941-1945, Globus, Zagreb, 1986; Popovi-Loli-Latas, Pop izdaje,
Mvarnost, Zagreb, 1988. Duan Plena, Kninska ratna vremena 1850-1946, Globus, Zagreb, 1986. Tim probemom se bave i ve pominjani radovi J. Marjanovia, J. Tomaevicha, Latas - Delebdi i dr.
Ivanievi. 29 U centru u Suaku najuticajniji su bili potpukovnik Ilija Mihi, kasnije

komandant etnika u Lici i major Slavko Bjelajac, alijas Nikola Deki, komandant etnika u severnom delu Like. Komandant Slavonije bio je pukovnik Aleksandar Nikoli. On
je boravio u Beogradu ili okolini. Formirao je samo na papiru etnike jedinice od
izbeglih Srba sa podruja Slavonije, u koje nikada kao etnik nije kroio. No, i bez toga,
iako ne ba jako, osealo se prisustvo etnika, uglavnom u junim delovima Slavonije,
prema Savi.
U Sloveniji je, pored
Osvobodilne fronte s jasnim oslobodilakim i
antifaistikim ciljevima, postojao i Slovenaki savez (Slovenska zveza), u kojem su bile
razne profaistike i reakcionarne organizacije. Meu njima i Narodna legija u koju su se
svrstale pristalice etnikog pokreta Drae Mihailovia. Protivpartizanske organizacije, u
vidu vojnih formacija, organizovali su Italijani. Zvali su ih zajednikim imenom
Antikomunistika dobrovoljaka milicija (Milizia Volontaria Anticomunista - MVAC).
Za razliku od Bele garde, narod je pristalice Drae Mihailovia prozvao Plava garda
(Modra garda). Izmeu te dve formacije nije bilo sutinske razlike. Plavogardisti su,
uglavnom, regrutovani iz redova belogardista. Stareinski kadar Plave garde bio je vrlo
esto i komandni kadar u Beloj gardi. Major Karlo (Karei) Novak, komandant etnika u
Sloveniji bio je jedno vreme narednik u Beloj gardi. 30 Ponaali su se slino kao u Srbiji,
gde je znatan deo etnikih oficira, putem legalizacije, istovremeno bio i stareinski
kadar u Nedievim formacijama.
Draa Mihailovi je u svojoj okolini imao nekoliko zapaenih oficira - Slovenaca:
major Ivo Fregi (streljan 17. decembra 1941.kad i major Aleksandar Mii), kapetan
(etniki potpukovnik) Rudolf Perhinek, alijas Rade Periin, Mihailoviev delegat za
Crnu Goru, porunik Tugomir Prekorek, rukovodilac Centra veze u tabu Drae
Mihailovia i drugi. U oktobru 1941. Mihailvia su posetili pukovnik Jakob Avi Jak i
major Novak. Ponueni poloaj komandanta Slovenije, Avi je odbio, opredelivi se za
partizane. Onda je Mihailovi tu funkciju poverio Novaku. 31 Mihailovieve pristalice u
Sloveniji, formirale su nekoliko odreda, a njihov ukupan broj za sve vreme rata nije
prelazio 300 etnika. 32
Politiki
cilj etnikog pokreta
Pre nego to se iz etnikog sedita na Ravnoj Gori pristupilo organizovanju i

oblikovanju etnikih vojnih formacija, bio je izraen projekat o buduem teritorijalnom
prostiranju, granicama, drutvenom ureenju, spoljnjoj politici i drugim aspektima
"velike Srbije" u obnovljenoj i proirenoj monarhistikoj Jugoslaviji posle Drugog svetskog rata. To je, ustvari, predratni projekat (iz vremena stvaranja Jugoslavije, potvren
od Srpskog kulturnog kluba), obnovljen, dograen, prilagoen uslovima i vremenu,
inoviran od strane Stevana Moljevia. Nazvan je "Homogena Srbija". 33 Projekat nosi
datum 30. juni 1941, a mesto nastanka Niki.
Moljevieva reenost da aktuelizira i inovira projekat i dostavi ga na razmatranje
i realizaciju Drai Mihailoviu, bila je, pored ostalog, podstaknuta i isprovocirana
ustakim genocidom nad srpskim narodom u Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj. Ustake
vlasti su, naime, "reenje" srpskog pitanja u NDH planirali prema formuli tri treine. Na
teritoriji NDH ivelo je oko 6.300.000 stanovnika, od ega su jedna treina bili Srbi.
Trebalo je, dakle, da nestane vie od dva miliona Srba. Ustake vlasti su zauzele stav da
29
Opirnije : B. Latas, Djelatnost etnikog centra u Splitu 1941-1943, Split u N O B - i i socijalistikoj
revoluciji 1941-1945, IHRPD, 1981, str. 1045-1065.
30
Arhiv VII, a. k. 150, reg. br. 3/4.
31
Arhiv VII, a. k. 246a, reg. br. 1/3-1.
32
B. Latas, etnici Drae Mihailovia u Sloveniji - Plava garda 1941-1943, VIG, br. 3/83.
33
U Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 1-10, objavljenje tekst u cehm sa kartom (mapom) koja prikazuje projektovanu Jugoslaviju i u njoj "veliku Srbiju".
treinu Srba treba pobiti ("odailjanjem Bogu na istinu"), treinu iseliti u "Nedievu
Srbiju", a treinu prekrstiti u rimokatoliku veru, odnosno, kako su govorili, prinuditi ih
da prihvate "vjeru djedova". 34
Projekat "Homogena Srbija" predviao je da teritoriju "velike Srbije" sainjavaju
predratna teritorija Srbije, proirena nekim prigraninim delovima teritorije Bugarske,
delovi severne Albanije, teritorija Crne Gore i istone Hercegovine. Na zapadu je trebalo da u "srpsku oblast uu", pored teritorije Vrbaske banovine, "Severna Dalmacija, srpski deo Like, Korduna, Banije i deo Slavonije". Na severa je trebalo da se sipskoj oblasti
pripoji "Baranja s Peujem i istoni Banat sa Temivarom i Reicama". Jugoslavija bi,
tako, imala "biti ureena na federativnoj osnovi sa tri federalne jedinice srpskom,
hrvatskom i slovenakom (Srbija, Hrvatska i Slovenija)". Do etniki iste "velike Srbije"
dolo bi se tako to bi se izvrilo preseljenje stanovnitva sa jedne na drugu teritoriju,
"Hrvata sa srpskog i Srba sa hrvatskog podruja". Bio je to jedini put "da se izvri razgranienje" i time "otkloni mogunost da se ponove strani zloini", zapisao je Moljevi.
U j e s e n 1941. kada su ostvareni kontakti izmeu Mihailovia i Moljevia, dolazi
do radikalizacije zacrtanih stavova u projektu. Neke Moljevieve postavke, po
Mihailovievom poimanju projekta, dobivaju jasniji i radikalniji smisao. Tako se
pojavljuje izraz "ienje teritorije", odnosno "ienje dravne teritorije". To
podrazumeva ne samo preseljenje naroda razmenom teritorije, ve i njegovo "unitenje"
primenom najsurovijih i drastinih mera, metodom ubijanja ili klanja "nenarodnih manjina i nenacionalnih elemenata". 35 Pod udar je prvo trebalo da doe "ienje Sandaka
od muslimanskog ivlja i Bosne od muslimanskog i hrvatskog ivlja". Smatralo se d a j e
to potrebno zbog stvaranja koridora izmeu Srbije, Crne Gore i srpskih krajeva u zapadnom delu Jugoslavije, do linije: Suak - Karlovac - Zagreb. 36 Zamanije akcije
"ienja" usledile su u jugoistonoj Bosni krajem 1941. i u drugoj polovinil942, a onda
u istom prostoru i u delu Sandaka, poetkom 1943. godine. Bilo ih je takoe u drugoj
polovini 1942. u dolini Neretve. 37 Takvim programom bilo je osueno na progon ili nestanak vie od 2.500.000 pripadnika nesrpskog stanovnitva. 38 Kada se uzme u obzir
ustaki planirani i sprovodeni genocid nad srpskim narodom i, s druge strane, zamiljeni
etniki plan o "ienju" nesrpskog stanovnitva, dolazi se do zaprepaujueg broja od
34
Viktor Novak, Magnum Crimen - Pola vijeka klerikalizma u Hrvatskoj, Zagreb-Beograd, 1968, str.
603-605. Ivo Lola Ribar je ve u avgustu 1941. pisao o umorstvu"pola miliona Srba"(Zb. NOR-a, II, 5, str.
169). Prema izvorima etnikog porekla ustae su u NDH, bez ikakvog suda i sudjenja, na najsvirepiji nain
pobile oko 600.000 do 700.000 Srba (Arhiv VII, a. k. 8, reg. br. 2/2; k. 278, reg. br. 18/1, dep.' br. 599 i -904).
35
Prvi deo, dokument br.4 - Instrukcija Drae Mihailovia Pavlu Djuriiu. Metod klanja se naroito
odnosio na pripadnike muslimanske manjine. Zaharije Ostoji je 1. januara 1943. pisao Mihailoviu: "Pitanje
muslimana moramo reavati na razne naine u raznim krajevima. Sandaklije se moraju klati" (Prvi deo, dokument br. 33). "ienje" teritorije u Bosanskoj krajini bilo je rezervisano za etnike pod komandom popa
Djujia. Taktika se svodila na to da se muslimanski ivalj ne dira dok se etnici ne osnae. U tom smislu trebalo je prema muslimanima biti strpljiv, ne ubijati ih tako da u etnike steknu poverenje. Kad se steknu uslovi
onda "ih u njihovim domovima unititi" (Arhiv VII, a. k. 151, reg. br. 5/3).
36
Zb NOR-a, XIV, 1, str. 423 i 549.
Zdravko Antoni, Ustanak u istonoj i centralnoj Bosni 1941, VIZ, Beograd, 1973, na str. 471,
navodi da su etnici za nepuna dva meseca "ubili u foanskom srezu oko 5000 mukaraca, ena i djece i spalili
vie stotina muslimanskih kua". etnici pod komandom Pavia Djuriia su u januaru i februaru 1943. likvidirah hiljade muslimana i spalili desetine sela (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 49; Prvi deo, dokument br. 37). Opirnije: Radoje Pajovi, Pokolj Muslimana u Sandaku i dijelu istone Bosne u januaru i februaru 1943, Neretva Sutjeska 1943, Beograd, 1969, str. 510-519. Petar Baovi je poetkom septembra 1942. izvestio Mihailovia
da je nekoliko etniikih bataljona izbilo kod Makarske i da je ta "kaznena ekspedicija zapalila i potpuno
unitila 17 ustakih sela". Zatim navodi kako su u toj ekspediciji izmedju Ljubukog i Vrgorca "oderali iva tri
katolika svetenika", kao i da su etnici ubijali "sve mukarce od 15 godina na vie". (Zb. NOR-a, XIV, 1, str.
614-615). U predelu Biokova i Makarskog primorja etnici su ubili oko 1.000 muslimana i Hrvata (Duan
Plena, Meunarodni odnosi Jugoslavije u toku Drugog svjetskog rata, Institut drutvenih nauka, Beograd,
1962, str. 152).
38
Rudolf Perhinek je 5. maja 1943. pisao: "Mi traimo istu nacionalnu dravu. Ako to ostvarimo
bie zemlje i suvie, jer e preko 2,5 miliona narodnih manjina morati napustiti nau zemlju" (Zb. NOR-a, XIV,
2, str. 788). Videti i J. Tomaevich, n.d.,str,139.
4,5 do pet miliona ljudi koje je trebalo unititi ili proterati, manje-vie, sa centralnog dela
jugoslovenske teritorije.
Projekat "Homogene Srbije", program o oblikovanju takve "dravne teritorije"
bio je u sferi ilegalnih priprema i postupaka. U njegovom koncipiranju uestvovao je
manji broj politikih i vojnih linosti. O njemu se javno progovorilo na Konferenciji
"etnike intelektualne omladine Crne Gore, Boke i Sandaka' u Sahoviima pred kraj
1942. godine. I tom prilikom je naglaeno da e na "teritoriji budue drave iveti samo
Srbi, Hrvati i Slovenci" i da "Nacionalnih manjina ne moe biti". Prisutnim delegatima
je predoeno da e celokupna politika, zakonodavna i izvrna vlast, na neogranieno
vreme biti iskljuivo u rukama etnike organizacije. 39 To, meutim ukazuje na neto to
lii na uspostavlanje totalitarnog ili, pak, militantnog sistema vladavine jedne vojne
organizacije oliene u etnikom pokretu. Jer, oslonac za izvrenje projektovanog plana
bili su, uglavnom oficiri, manje politiari. Projekat nije javno publikovan niti predstavljen iroj javnosti. Ni jednoj saveznikoj sili nije predoeno na koji nain se zamilja
budue teritorijalno omeenje federalnih jedinica u Jugoslaviji i njihov dravni status.
Pitanje je i koliko su etniki komandanti, posebno oni u Srbiji, bili upueni u politike
programe etnikog rukovodstva. Njima je saoptavano da se etnici na teritoriji NDH
bore protiv ustaa, a za spas Srba i srpstva od ustakih pogroma. Ali, oni, verovatno, nisu
bili upueni u pravo stanje stvari - da su tamonji etniki komandanti ostvarili saradnju
sa italijanskim faistima, protivnicima "velike Srbije", 40 nemakim nacistima i vlastima
NDH. Ti etnici, oigledno, nisu bili u stanju da teritoriju na kojoj su legalno delovali
uine etniki istom. S druge strane etnici u Srbiji su, nakon sukoba sa partizanskim
odredima u jesen 1941. godine legalno, s manjim izuzecima, bili pod kontrolom kvislinkog reima i preko njega pod uticajem nemakog okupatora. Vremenom su etnike
formacije u Srbiji ostvarile saradnju sa nemakim i bugarskim okupatorima, a oni nisu
bili za "veliku Srbiju". Sve se svelo na to da Mihailovi tokom celog rata nije imao "slobodnih" snaga s kojima je autonomno mogao raspolagati da bi ostvario postavljeni politiki cilj.
etniki
ustanak
uslovljen
anglo-amerikotn
invazijom
Tokom rata na prostoru okupirane Evrope postojale su dve kategorije nacionalnih

izdajnika koji su pomagali okupatorima da opstanu i uvrste svoj poloaj. Jedni su se,
poput norvekog politiara i predsednika vlade Vikunda Kvislinga , mirili sa okupacijom, i otvoreno stupali u slubu okupatora, protiv oseanja i nacionalnih interesa svoga
naroda. Tipian primer kvislinga na tlu Jugoslavije predstavljali su Ante Paveli, Milan
Nedi i Leo Rupnik. 41 Drugu kategoriju u sferi nacionalne izdaje, gaenja slobodarske i
antituinske tradicije, predstavljali su oni koji su se izdavali za antifaiste. Oni su u propagandi proklamovali svoje antiokupatorske namere, a, ustvari su, u prikrivenoj ili
otvorenoj formi, dakle tajno ili javno saraivali sa okupatorima. Poznato je da se oni jo
zovu kolaboracionisti. Jugoslovenska i strana istorijska nauka u takvoj ulozi tokom
Drugog svetskog rata vidi Drau Mihailovia.
Kao profesionalni vojnik, i uz to kao predmetni nastavnik iz taktike ratovanja,
Mihailovi je znao u kojim i kakvim uslovima se vodi gerilska borba. Najee je to
sluaj kada se specijalne ili sve gerilske jedinice angauju u pozadini neprijatelja kako bi
39
Konferencija je drana od 30. novembra do 3.decembra 1942. Zanimljiv je zakljuak u kome se
navodi da e etnika organizacija "sprovesti dravno uredjenje i biti jedini nosilac celokupne dravne vlasti do
ostvarenja etnikog programa" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 459-461).
Italijani su smatrali da bi stvaranje "velike Jugoslavije" predstavljalo "veliko zlo", stvaranje "velike
Srbije koja bi obuhvatala Bosnu, Hercegovinu i Dalmaciju, moda do Splita" bilo bi "neto povoljnije", dok bi
"stvaranje jedne velike Hrvatske" bilo "najmanje tetno" po italijanske interese (Zb. NOR-a, XIII, 3, str. 459461).
41
Kao kvislinzi poznati su Haha u ekoj, Tuka u Slovakoj, maral Peten u F r a n c u s k o j , Degrel u
Belgiji, Antonesku u Rumuniji
olakale izvrenje zadatka glavnim snagama. Mihailovi je svoj ustanak, odnosno

otpoinjanje borbi protiv okupatora oznaavao kao "glavni momenat", "glavnu akciju",
"odsudni momenat ', "odsudni as", "pogodan trenutak", "glavni trenutak" itd. To je, u
stvari, trebalo da bude onaj momenat kada se invazione anglo-amerike snage iskrcaju na
tie Jugoslavije. Dakle, glavne snage za Mihailovia u tom sluaju bile bi saveznike
invazione trupe. Poznate su injenice o svestranoj britanskoj pomoi etnicima, pa i u
odnosu na etnike sukobe sa partizanskim snagama. 42 Vremenom su Britanci shvatili
da su im politike, materijalne i moralne investicije u Mihailovia strateki promaaj. U
dobro pripremljenoj analizi britanskih odgovornih slubi o etnicima, zakljueno je da
Mihailovi nije "niti planirao niti eleo ustanak", ve da ga je samo strana propaganda
uzdigla na "poloaj vode tobonjeg otpora koji niti je vodio niti je verovao u trenutanu
korist otpora". 43 Britanci su se, oigledno, pravili Englezi. Zna se d a j e upravo njihova
propaganda lansirala Mihailovia i stvorila od njega "vou otpora", a znali su da on to
nije. Slino su se o Mihailoviu izraavali i neki etniki komandanti. Pavle urii je
prilikom pregovora sa Nemcima u Kolainu "nazvao Drau Mihailovia nestalnim lutajuim fantastom koga je propaganda uzdigla u nebesa i precenila. Jedini ozbiljni protivnik je Tito". 44
Mnoge Mihailovieve izjave, direktive i uputstva ukazuju da on nije imao viziju i
koncepciju o tome kako bi svoj pokret mogao da uini delotvornim, u borbi protiv
faizma. Od poetka je isticao kako "nije jo vreme za borbu", a istovremeno je bio
opsednut brigom kako likvidirati pripadnike i simpatizere narodnooslobodilakog pokreta, nazvavi ih jednostavno komunistima. Smatrao je da su u borbama protiv pripadnika
partizanskog pokreta doputena sva sredstva, ukljuujui i saradnju sa naci-faistima. U
situacijama kada se oseao ugroenim, ili kada je mislio da "iskoristi" okupatore da bi
likvidirao unutranjeg protivnika, brzo je donosio odluke koje nisu bile zasnovane na
osnovu dobrih, perspektivnih, procena da svoje formacije uklopi u okupatorske borbene
eelone. Ve u prvim okrajima sa partizanskim jedinicama u jesen 1941. godine,
Mihailovi se obratio za pomo Nemcima. U susretu sa njima u selu Divci 11. novembra
1941. Mihailovi je izjavio: "Nije moja namera da se borim protiv okupatora, jer kao
generaltabni oficir poznajem snagu obeju strana", i "Neemo se boriti protiv Nemaca,
pa ni onda ako nam ova borba bude nametnuta". Pukovnik Branislav Panti, lan
Mihailovieve delegacije, inae saradnik Abvera, objasnio je Nemcima: "Komunisti su
prvi poeli borbu, dok je Mihailovi stajao potpuno po strani i pripremao se za borbu u
pravcu Bosne i Sandaka" 45 Mihailovieva taktika je bila da se okupatori napadaju
samo u propagandi kako bi se zavarao narod, a prava strateka opredeljenja su mu bila da
sa okupatorima sarauje, po mogunosti tajno. Kada je zapao u teku situaciju, ova saradnja je postala sasvim otvorena i sveobuhvatna.
Meutim, nije samo Mihailovi bio taj kome se nije ulazilo u sukobe sa okupatorom. Slobodan Jovanovi mu je sugerisao da "na sluaj iskrcavanja saveznika na
Balkanu i opteg ustanka" mobilie broj ljudstva prema koliini imajueg naoruanaja,
kacM da preduzme "blagovremene mere da Srbi po svome obiaju ne ustanu pre vreme42
Mihailovi je 26. maja 1942. javio Slobodanu Jovanoviu: "Prole godine primio sam znanju
saoptenje britanske vlade da Jugosloveni ima da se bore za Jugoslaviju, a ne da sc borba pretvori u pobunu
komunista za Sovjetsku Republiku" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 358). Radivoje Jovanovi Bradonja, Uvod u analizu strategije NOP-a Jugoslavije 1941-1945, SUBNOR Srbije, 1998, na str. 125 tvrdi da je eril 1941. naredio Drai^Mihailoviu da napadne partizane.
Taj dokument je sastavljen na bazi razliitih izvetaja britanskih oficira kod etnika, izjava
etnikih oficira, etnikih naredjenja za saradnju sa okupatorima, na bazi zagonetnog dnevnika izvesnog
"H.C.Milera", a nosi naslov "The Chetniks", (Arhiv VII, a. k. 240, reg. br. 2/1). Nije utvrdjeno ko se krije iza
imena "H.C.Miler". U pitanju je neko lice u etnikoj Vrhovnoj komandi. Pukovnik Stenli Bejli, na indirektan
nain ga dovodi u vezu sa nemakim pijunom u Mihailovievom tabu (Arhiv VII, Public Record Office
(PRO) - Dravni arhiv V. Britanije, Foreign Office (FO) 371/44282). Dobrosav Jevdjevi je skrenuo panju
Mihailoviu na to da Nemci tvrde kako imaju svog pijuna u Mihailovievom tabu (Zb. NOR-a, XIV, 4, str.
44
urii je to rekao 10. maja 1943 (Original u Nacionalnom arhivu u Vaingtonu - NAV-N-T-315, r.
64, s. 665-666); Peti deo, dokument br. 9.
45
Peti deo, dokument br. 6.
na listom i sa motikom krenu na mitraljeze". 46 I najvii etniki vojno-politiki

funkcioneri poput Dragie Vasia, nisu bili za to da se ulazi u borbene aktivnosti protiv
okupatora. Vasi, koji je bio pesimista u pogledu opredeljenja omladine za etnike, pisao
je poetkom maja 1942. Mihailoviu da se plai kako bi omladina mogla da "izazove
preuranjeni ustanak od ega se treba uvati kao od ive vatre". 47 Vasi je dobro cenio.
Narod je eleo borbu protiv zavojevaa. Znao je to i Mihailovi. Iz njegovog taba je u
oktobru 1941. upuena depea izbeglikoj vladi o tome kako je narod : "eljan borbe". 4 8
U Zimonjia kuli, kod Avtovca, gde se 22. jula 1942. susreo sa Ilijom Trifunoviem
Biraninom, Mihailovi je izjavio "da uee Srba (to jest etnika - B.L.) u borbi moe
da bude razmatrano tek kada Rusi budu u Budimpeti, a Englezi u Sofiji". 4 9 Poto je to
Mihailovi izjavio u prisustvu italijanskih oficira, to je Italijanima bilo dovoljno da
etnicima, kao svojim saborcima, odnosno Antikomunistikoj dobrovoljakoj miliciji
(Milizia Volontaria Anticomunista -MVAC) poklone jo vie poverenja. 50
U punom zamahu drugog svetskog rata pokazalo se d a j e vreme koje je odmicalo
radilo u korist antifaistike koalicije, ije snage su bile u ofanzivi i beleile vidne uspehe. Srpski narod je traio od etnikh komandanata da se ve jednom pone sa borbenim
akcijama protiv nepodnoljive okupatorske tiranije, pljake naroda i njegovog
poniavanja. Neki etniki komandanti iz Srbije, medu kojima i major Dragutun
Keserovi, jo ranije zavrbovan da radi za Abver, smogli su snage i hrabrosti da upozore
Mihailovia na to to narod zahteva. Ali Mihailoviu nije bilo do toga, niti su se Nemci
plaili etnikih provokacija. Oni su znali da Mihailovi ne namerava da ili napadne.
Poetkom avgusta 1943. godine, raspolagali su podacima da bi eventualni Mihailoviev
obrt mogao da nastane ako bi se dve angloamerike desantno-padobranske brigade
ubacile u Srbiju. Jedna u istoni, a druga u zapadni deo Srbije. One bi prinudile etnike
da otponu sa protivnemakim akcijama. 5 ' Keserovi i jo neki oficiri su poetkom juna
1943. stavili do znanja Mihailoviu da "narod eljno oekuje ustanak da skine jaram ropstva sa sebe", jer da su pljaka i odnoenje ita prevrili svaku meru. 52 Ne marei za narodno htenje, Mihailovi im je 25. juna odgovorio: "Ne moemo dii ustanak da bi spasili
etvu. Naa opta akcija vezana je za invaziju, a invazija od nas ne zavisi". 53 Pred kraj
1943. godine, nakon to je Mihailovi proirio i ojaao svoje veze sa Nemcima, i kada su
etniko-britanski odnosi ve dospeli u fazu verbalnih sukoba, Mihailovi je naredio
svim komandantima korpusa u Srbiji: "U odnosu na okupatore mi imamo utvrenu liniju od koje neemo odstupiti sve dok ne doe do invazije Balkana". 54 S obzirom da je bio
blizak Abveru, Keserovi je mogao doznati, a poneto i naslutiti o neodgovornom odnosu Mihailovia po pitanju ubiranje letine i sklanjanja ita ispred, niim neometanih okupatorskih otimaa. Prema nemakim dokumentima, Mihailovi je tokom 1943. i u 1944.
tajnim kanalima isporuivao ito za potrebe "ishrane Velikog nemakog Rajha". 5 5
46
Depea je od 30. novembra 1942 (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 853).

ZB. NOR-a, XIV, 1, str. 258.
48
49
Arhiv VII, italijanska arhiva, NAV-N-I-T-821, r. 403, s. 55-57. Jevdjevi je prilikom razgovora sa
nemakim predstvnicima 4. septembra 1942. izjavio d a j e Mihailovi "zapovedio pomirljivo dranje prema
okupatorima" i da e obraun sa njima doi "tek kada budu Rusi u Sofiji i Englezi u Budimpeti" (Zb. NORa, XIV, I str. 906).
50
Petar Baovi je 16. jula 1942. izvestio Mihailovia: "Svi etniki odredi na teritoriji Hercegovine
legalizovani su kod Italijana, dobijaju hranu, oruje i municiju", a "u vidu pomoi dodeljuju manje svote novca
(Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 428 i 524).
51
Arhiv VII, NAV-N-T-315, r. 196, s. 148-152.
52
Arhiv VII, a. k. 278, reg. br. 18/1-55.
53
Arhiv VII, a. k. 292, reg. br. 32/2, dep. br. 2526.
54
"Raspis svima" je od 10. decembra 1943 (Arhiv VII, a. k. 278, reg. br. 18/1-55).
55
Ministar Rajha za ishranu konstatuje 17. jula 1944. da e se Draa Mihailovi pobrinuti za isporuku
86.000 tona ita za Nemaku i d a j e 1943. "bio izdani liferant ita" (Arhiv VII, NAV-N-T-120, r. 2908, s.
464538-4; Peti deo, dokument br.28. Komanda Jugoistoka je 18. avgusta 1944. procenila situaciju i konstatovala: "Prikupljanje etve, sea stabala i eksploatacija visokovrednih minerala u sadanje vreme mogue su samo
pomou etnikih bandi" (Arhiv VII,NAV-N-T -311, r. 192, s. 570-582; Peti deo, dokument br.3 1).
47
10
Ni u etvrtoj godini rata na jugoslovenskom prostoru Mihailoviev stav u odnosu

na ustanak nije se menjao. U meuvremenu je saradnja etnika u Srbiji sa nemakim trupama, dobila ire razmere i postala javna. Mihailovi je povodom odranog kongresa u
selu Ba (25-28. januara 1944) poslao nekoliko telegrama na adrese svetskih linosti.
Nemci su ih uhvatili i deifrovali. U jednoj depei Mihailovi obavetava vladu Boidara
Puria u Kairu "da za sada nee poinjati borbu protiv okupatora". 56 Savezniki frontovi
su se pribliavali nemakim granicama, na jugoslovenskom ratitu su okupatori, kvislinzi
i kolaboracionisti trpeli velike gubitke, ali etniki ustanak nije bio na pomolu. Jedan od
najpoverljivijih Mihailovievih komandanata, Predrag Rakovi, je 25. marta 1944, u ime
Drae Mihailovia, razgovarao sa nemakim predstavnicima i preneo im njegov stav.
Nemci su zapisali: "Po nalogu D.M., Rakovi je ponovo precizirao: 1. Sigurne (pismene)
garantije da ne postoje ni najmanje namere da se planira opti ustanak ili da se sprovode
sabotane akcije". 57
Osamnaestog avgusta 1944. Mihailovi je ponudio Nemcima sastanak radi pregovora o saradnji. Pod takom 2. toga predloga pie: "U sluaju invazije (saveznikih
snaga - B.L.) nema borbe protiv Nemaca. Borba protiv komunista e se produiti", .ler,
"etnici hoe da spree vezu partizana sa invazionim trupama". 5 8 Konano, Mihailovi
je razoarao i one malobrojne koji su verovali da e do etnike akcije protiv okupatora
ipak doi. Bila je to varljiva nada. Jer, Mihailovi nije imao nameru da pokrene etnike
u borbu, pa ni u sluaju da je do invazije anglo-amerikih snaga i dolo. Najzad, etnici
su u jesen 1944. bili prinueni da, zajedno sa Nemcima, napuste Srbiju, a da od
Mihailovia, tokom celog rata, nisu dobili ni jedno nareenje da napadnu nemake
trupe.
Pitanje slobodne teritorije i etnike vlasti
Rezultat borbenih aktivnosti u oslobodilakom ratu uvek je osloboenje i stvaranje slobodne teritorije. To je nuna pretpostavka za one koji pretenduju da uspostave i
neguju sopstvenu izvornu vlast i druge oblike drutvenog ivota. etnici nisu imali svoju
slobodnu teritoriju u pravom smislu te rei. Iako su sebe rado nazivali "umskim" ljudima, praksa i stvarnost su bili drugaiji. 59 etnici, njihove komande i stareine bitisali su
po gradovima, varoicama i drugim naseljenim mestima sasvim legalno. 60 Britanci su
25. maja 1943. konstatovali "da se male grupe etnika mogu videti sa Italijanima u
Viegradu, sa Nemcima u Sarajevu i Doboju, sa ustaama u Tuzli i Zvorniku". 61
Ameriki ured za strategijske slube iznosi injenice da su etnici "stacionirani zajedno
sa Italijanima i hrvatskim regularnim trupama i ustaama u gotovo svakom gradu u
Hercegovini i junoj Bosni". 6 2 Oigledno je da je nad teritorijom na kojoj su boravile i
delovale etnike jedinice praktino postojala neka vrsta suvlasnikog vladanja podeljenog izmeu etnika, kvislinga i okupatora, s najmanjim uticajem ravnogoraca.
Mihailovi je i o tom pitanju imao svoj stav. Dvadesetog marta 1943. godine, iz
56
Arhiv Vii, a. k. 276, reg. br. 13/1, dep. br. 1824). Kongres se zove i "Svetosavski". Na njemu je
kao delegat uestvovao ameriki porunik Djordjc Musulin (Georg Maslin), dok je britanski brigadir (general)
Carls David Armstrong, ef britanskih vojnih misija kod etnika, demonstrativno odbio poziv da prisustvuje
tom politikom skupu (Arhiv VII, a. k. 226, reg. br. 11/1-3; k. 275, reg. br. 2/1).
57
Arhiv VII, NAV-N-T-311, r. 286, s. 269, Peti deo, dokument br. 23.
58
Arhiv VII, NAV-N-T-311, r. 192, s. 565-582; Peti deo, dokument br. 31.
Nemci su deifrovali Mihailovievu depeu kojom 25. maja 1943. saoptava komandantima u Crnoj
Gori: " U | u m i su crveni i mi tamo nemamo mesta". (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 1035).
Mihailovi je, na primer, "kritikovao" neke komandante zato to su "sa veim brojem automatskog
oruja uli u Poegu", gde je dolo do "bratimljenja" sa Nemcima i Bugarima, s napomenom da to teti ugledu
etnika pred saveznicima i narodom (Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 150 i 152).
6
' Arhiv VU, PRO, FO, k. 9, 371/37617; Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 1017.
Re je o analizi Ratne obavetajne sube SAD, Office of Strategic Service - OSS (Arhiv VII, NAV,
RG, 226/3403; Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 1017).
11
Kalinovika je poslao depeu Slobodanu Jovanoviu: "Mi neemo d a stvaramo s l o b o d n u

teritoriju sve dok nismo u stanju i d a j e odbranimo i sauvamo narod od r e p r e s a l i j a , a l i
smo u stanju da iz planina vladamo celokupnom dravnom teritorijom". 63 Nije rekao
kako moe vladati bilo kojim deliem teritorije. Ravnogorski narodni odbori, od seoskih
do pokrajinskih, za ije formiranje je izdata instrukcija krajem decembra 1943., bili su
zamiljeni kao iskljuivo propagandni organi u funkciji vojne organizacije i pod strogom kontrolom vojnih komandanata koji su im bili na elu. 64
Crne trojke, slovo "Z" i zloini
U prolee 1942. godine, etnici su poeli da organizuju misteriozne, strogo konspirativne grupe koje su imale neverovatno zastraujue dejstvo i unosile nemir i
nespokojstvo. Bile su to grupe formirane od trojice etnika, kao egzekutivne formacije 11
svakoj brigadi, i zvale su se "trojke". U narodu su zapamene kao "crne trojke", jer su
mnoge srpske porodice zavile u crno. Ideja o formiranju trojki potekla je od Drae
Mihailovia. Treeg maja 1942., Mihailovi je, kreui se preko Golije ka Crnoj Gori,
radio-depeom javio Slobodanu Jovanoviu da Radio-London objavi: "Sef trojki u
Jugosl. nareuje da se to vie radi, a nita ne pria". 65 Sef svih trojki u Jugoslaviji bio
je, niko drugi do Draa Mihailovi. 66
Iskljuivi zadatak cmih trojki bilo je klanje. Tom groznom postupku, van razuma
i ljudskosti, bile su podvrgnute osobe koje su pre toga oznaavane famoznim slovom
"Z". Ali, pod udar trojki dolazili su i drugi Srbi koji se nisu slagalali sa postupcima etnika, ili nisu podravali njihov nain miljenja i ponaanja, iako nisu bili obeleeni slovom
"Z". Slovo "Z" je znailo da treba zaklati onoga ije bi ime bilo saopteno preko RadioLondona, koji je u svemu bio na usluzi Mihailoviu, pa i u tom stranom poslu. Sedmog
maja 1942. Mihailovi javlja Slobodanu Jovanoviu: "Sef trojki u Jugoslaviji izdao je
naredbu da se pone sa radom protiv izdajnika", naglasivi da je za to "Znak slovo Z", i
ponavlja "slovo Z". 6 7 I sam zbunjen onim to Mihailovi ini, Slobodan Jovanovi ga je
15. maja, radio-depeom, pitao: "ta znai ef trojki i slovo Z javite hitno". 68 Istoga
dana Mirko Lalatovi koji je bio zaduen, pored ostalog, i za radio-veze sa inostranstvom, izvetava Mihailovia da su: "Jue u 17 asova objavljena na radio - Londonu
nareenja efa trojki za ienje izdajnika i utanje". 69
Prvo saoptenje imena koje je trebalo likvidirati primenom slova "Z" objavio je
Radio-London 2. juna 1942. godine, a poslednje objavljivanje imena tim putem bilo je
11. septembra iste godine. 70 Preko Radio Londona bilo oglaeno ukupno 75 imena s
etiketom slova "Z", dok 25 imena koje je Mihailovi dostavio Radio-Londonu nije javno
63
Arhiv VII, a. k. 302, reg. br. 1/3.

Na elu Pokrajinskog ravnogorskog odbora za Srbiju bio je generel Miroslav Trifunovi, komandant Srbije; za Crnu Goru Pavle Djurii, za Sandak Vojislav Lukaevi, za Dinarsku etniku oblast pop
Djuji, za podruje istone Bosne i Hercegovine Petar Baovi, za centralnu i zapadnu Bosnu major Slavoljub
Vranjeevi, za Sloveniju Karlo Novak, za Vojvodinu pukovnik Dragomir Radovanovi itd ( Arhiv VII, a. k.
278, reg. br. 18/1). Ovim su sprovedeni zakljuci Konferencije u ahoviima gde je utvrdjeno da e etnika
organizacija biti "nosilac celokupne dravne vlasti do ostvarenja etnikog programa i uslova za prelazak na
ire ustavne slobode"(Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 738).
65
66
Na sudjenju Mihailoviu odranom od 10. juna do 15. jula 1946. Mihailovia je predsednik suda
pitao: k o j e bio ef trojki. Mihailovi je odgovorio: "Ja sam bio..." (Izdajnik i ratni zloinac Draa Mihailovi
pred sudom, stenografske zabeleke i dokumenta sa sudjenja, Beograd, 1946, str. 352.
67
68
Zb. NOR-a, XIV, I, str. 836.
69
70
Radoje i ivan Kneevi, Sloboda ili smrt, Sijetl, SAD, 1981, str. 66. Oni tvrde d a j e slovo " Z " prvo
slovo od rei zastraiti ili zaplaiti i d a j e imalo tu svrhu.
64
12
oglaeno. 7 1 Efekti su, meutim, bili stravini. Jer, prema "podacima prikupljenim na
terenu broj zaklanih prelazi deset hiljada". 7 2 Najvie klanja po Srbiji od strane etnika,
bilo sa trojkama ili drugim eelonima smrti, izvreno je, nakon to su Britanci otkazali
usluge Radio-Londona u toj stvari. Mnogi pisci iz redova etnike emigracije skloni su
tvrdnji da je slovo "Z" imalo smisao da nekoga zaplai (zastrai) da ne srlja u izdaju i
kolaboraciju. Da je ono bilo, pored toga to je "uterivalo strah u kosti i pamet u glavu",
i neto to nije "davalo imunitet krivcima i jemstvo za bezbednost u budunosti", a
takoe i neka "pedagoka mera". 7 3 Ako bi to bilo tako, zato bi onda postojale crne trojke. A one su likvidirale svakog na koga se odnosilo slovo "Z", pa i one "grenike" koji
nisu bili pod udarom toga slova. Tako su, bez slova "Z", zaklani i neki etniki komandanti, Mihailovievi bliski saradnici. Meu kojima su: pukovnik Jevrem Jea Simi,
Mihailoviev klasni drug, inspektor etnikih jedinica u zapadnoj Srbiji, porunik Ilija
Paina, porunik Milutin Jankovi, komandant telesne strae Drae Mihailovia, potpukovnik i vojvoda Radomir eki eda, vojvoda Maan urovi i Boo osovi
Javorski. Zatim su crne trojke likvidirale kapetana Duana Radovia, komandanta
Zlatiborskog korpusa i erku generala Petra Nedeljkovia. Kada su "ovo dvoje ubili,
ubice su im otsekli glave i odneli u Vrhovnu Komandu". 7 4 Iz raznih pobuda su etnici
prema Srbima primenjivali dejstvo slova "Z". Emilija Strugarevi je, na primer, stavljena pod slovo " " samo "radi toga to nije htela da bude ljubavnica etnikog komandanta u Vrnjcima". 7 5 Draa Mihailovi je naredio da se zakolje uiteljica Vera Filipovi iz
Tometinog Polja, koja je bila veza Mihailovia sa Milanom Aimoviem i Ljotiem, a
Mihailovi je posumnjao u njenu odanost. 7 6
Delatnost etnikih trojki, pre ili kasnije, osetila se, u manjem ili veem obimu, u
svim krajevima gde je bilo etnika, a najvie u Srbiji. Na koga se, ustvari, odnosilo slovo
"Z" i nain njegove primene, veoma uverljivo pokaziju etniki dokumenti. Komandant
etnika u istonoj Bosni i Hercegovini major Baovi je 8. avgusta 1942. naredio
potinjenima prema kome i kako treba sprovoditi slovo " Z ' . "Komandant brigade po prijemu nareenja da se izvesno lice stavi pod slovo Z, duan je u roku od 24 sata, pomou
trojki, istog likvidirati - ubiti. Ovo likvidiranje - ubijanje ima biti iskljuivo klanje
kamom", nareuje Baovi. On, takoe, nareuje da ona trojka koja ne izvri zadatak
"osuena je na smrt i odmah se mora sa njom likvidirati". 77
Konspirativnim sastavom trojki i podmuklom primenom slova "Z", etnici su
sejali smrt, zavodili strah i nespokojstvo u narodu. Sluanje Radio-Londona, tog monog
i efikasnog medijskog sredstva u slubi etnika, privlailo je panju i zbog zloslutnih
saoptenja o tome ko e te veeri, ili te noi na najsvirepiji nain biti likvidiran.
I sa slovom " Z " i bez njega, etnici su izvrili mnoge pokolje nedunog srpskog
naroda. Ove drastine mere irih razmera naroito su se ispoljile u vreme kada su etnici i Nemci u Srbiji poeli da otvoreno saraduju. Jedan od motiva za klanje bila je i ansa
za unapreenje u vii in. To je sledovalo onom koji, u saradnji sa Nemcima, pokolje to
vie partizanskih simpatizera i jataka. 7 8 Bilo je u Srbiji, bez povoda i razloga, mnotvo
masovnih klanja nedunih civila ena, dece, staraca, silovanja keri, sestara, majki. Jedan
od stravinih pokolja desio se u selu Vraniu 20/21. decembra 1943. Te noi etnici su
zaklali 70 osoba od 1 do 93 godine starosti. Stradale su kompletne porodice. Silovane su
71
Bor. Karapandi, Gradjanski rat u Srbiji 1941-1945, KJivland, Ohajo, SAD, 1958, str. 272.
Zanimljivo je d a j e Milan Nedi, s kojim su etnici saraivali jo od sredine 1941, bio na listi slova "Z", dok
Dmntrije ILjoti, voda faistikog pokreta Zbor, navodno etniki neprijatelj, nije bio tim slovom "zaplaen".
Karapandi, n.d., str. 274.
Radoje L. Kneevi, Jugoslovenska vlada i Draa Mihailovi. Organizovanje otpora. Poruka,
London, br. 13, str. 16.

74
75
II
Karapandi, n.d., str. 285.

Isto, str. 279
Radivije Jovanovi Bradonja, n.d., str. 97.
Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 515-516.
Prvi deo, dokument br. 78.
13
devojice i ene. 7 9 Kapetan ivan Lazovi ika, komandant Smederevskog k o r p u s a ,

izvestio je Mihailovia 27. decembra 1943. d a j e "likvidirao" 30 osoba, od ega je samo
u Boleu poklao 11 ena, dece i staraca. 80 Draa Mihailovi je bio upoznat sa nedelima
ivana Lazovia. U martu 1944. primio je izvetaj da Lazovi narod "toliko tue da
pojedincima otpada meso sa tela '. Za Lazovievog potinjenog kapetana Boidara
Lazovia, Mihailovi je saznao d a j e "sadistikim nagonom lino sekao pojedincima ui,
probadao ih kamom, naterivao ih da sede na ara itd. i napokon polumrtve zaklao i jednostavno i najee bacao u Moravu". 81 Dva dana kasnije, 29. decembra 1943., komandant Gorske garde Nj. V. kralja Petra II, Nikola Kalabi, izvetava Mihailovia, d a j e u
"Kopitarima uhvaeno na spavanju i poklato 24 aktivna komunista od kojih su 20
cigani \ 8 2 Euforija klanja zahvatila je celu Srbiju. Prema izvetaju Jevrema Simia od 15.
januara 1944. Drai Mihailoviu, porunik Tihomir Jovanovi, komandant Oplenake
brigade je "u selu Banji zaklao 18 istaknutih i okorelih crvenih". 83 U selu Drugovac
etnici su zaklali dvadesetetvoro Srba, 41 streliali, dok je nekoliko Srba izgorelo, a
nekoliko umrlo od posledica etnikog batinanja." 4 Nou, 1/2. februara 1944. izvrenje
pokolj u Pomoravlju. Pukovnik Ljubomir Mihailovi ("Long"), komandant grape korpusa, izvetava 17. februara 1944. Drau Mihailovia d a j e izvrio "ienje", ustvari,
pokolj po varoima: "u Jagodini 17 mukaraca i 7 enskih, u upriji 9 mukaraca i 1
enska, u Parainu 11 mukaraca i jedna enska". Pukovnik Mihailovi dalje navodi:
"Narod je ovim zadovoljan. Nainom izvrenja pokazali smo prijateljima i neprijateljima
nau snagu i jedinstvo i organizatorske sposobnosti". 85 Pronalazili su etnici i razne
druge razloge za klanje. Partizanske zarobljenike obino su klali. Major Radomir Cveti
("Ajbih", "Bi-Bi"), komandant Javorskog korpusa, izvetava Mihailovia 21. januara
1944. o zarobljenim partizanima. "Mnogo ranjenih pomrlo im u putu. Mi smo zarobili 16
i zaklali bez prekog suda". 86 Nije udo to su to radili svom jedinom neprijatelju.
Zaprepauje injenica to su i svoje etnike, na isti nain, likvidirali. Prilikom jedne
borbe na Bukoviku, mnogi etnici su se predali partizanima. Ovi s njima postupali u
skladu sa konvencijama o statusu zarobljenika, pa su im pruili priliku da ostanu u partizanskim jedinicama i postanu borci protiv naci-faista, ili da odu svojim kuama.
esnaestog juna 1944. Ljuba Jovanovi Patak, komandant Timokog korpusa saoptava:
"Streljao sam 75 vojnika radi toga to su se predali partizanima", da ih oni ne bi pustili
"da podrivaju nae redove i ire defetizam" , 8 7 etnici su nalazili razliita opravdanja za
pokolj sopstvenog naroda. Darinku Rajkovi i dve njene maloletne erke Stanu i
Radmilu, etnici su zaklali samo zato to nisu htele da izdaju partizanske rukovodioce
prikrivene u zemunici. Najpre su zaklali mladu Stanu, pa Radmilu, najposle Darinku. 88
Jo je gora sudbina za slinu "greku" zadesila seljaka ivana urevia iz sela
Balinovia, kod Valjeva. Njega su etnici pod komandom Nikole Kalabia, zajedno sa
sinovima uhvatili i podvrgli muenju. Poto su mu, na njegove oi zaklali sina, a ivan i
79 Imena poklanih, nain izvrenja, postupak pri silovanju dece pred roditeljima, braom i sestrama,
iivljavanje nad mrtvim, videti Dragoljub Panti, No kame - pokolj nevinih u selu Vraniu, SUBNOR
Beograd, Beograd, 1996. Videti i Latas-Delebdi, n.d., str. 297-300. Jovan Radovanovi, Dragoljub Draa
Mihailovi u ogledalu istorijskih dokumenata, Sova, Beograd, 1966,na str. 166 navodi da su kobne no i zaklane 72 osobe, navodei njihova imena.
80
Prvi deo, dokument br. 69, Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 306. Major Svetislav Trifkovi ("K.om-K.om")
izvetava Drau Mihailovia de je Lazovi prilikom pokolja u Boleu opljakao narod u "vrednosti preko milion dinara" (Isto, str. 306). "Od poklanih seljaka opljakani su dukati i mnoge druge stvari", pie u izvetaju
Mihailoviu (Isto, str. 596).
81
Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 596-597.
82
83
ZB. NOR-a, XIV, 3, str. 278.
84
Radovanovi, n.d., str. 220-221.
85
86
87
Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 719. U borbi u kojoj su se partizanima predali etnici i spasili glavu, izginulo je 65 etnika a na stotine ih je bilo ranjenih i dezertera (Isto, str. 710-714).
88
Latas - Delebdi, n.d., str. 295.
14
dalje ostao odluan, etnici su ga na Debelom brdu vezali za raanj i ivog ga pekli. 89
Jedan od lanova taba Gorske garde pisao je 3. novembra 1943. o ponaanju etnika pod
komandom Nikole Kalabia. "Var.(oicu ) Stragare upalili su zato to su od prvog do
poslednjeg bili svi pijani". Zatim se navodi da od "celokupnog br. stanja koje su poklali
50% su nevine rtve'. Dalje pie: "Narod kada uje da etnici dolaze u selo, vie se plai
nego kada dolaze Nemci, Bugari, Amauti i svaka druga vera". U pismu se naglaava kako
etnici, posle improvizovanih borbi protiv partizana, "zau po selima i pokolju onaj nevini narod", a Mihailoviu podnose izvetaj "kako su u borbi naneli gubitke partizanima".
O raspoloenju naroda prema etnicima, u pismu se kae: "Mogu samo Vam rei to da
narod psuje majku Kralju, Vama - Drai i svima redom". 90
Draa Mihailovi je, bez sumnje, bio dobro obaveten o svim etnikim nedelima,
ali nije zabranjivao takve postupke.
Ponuda
Drae Mihailovia Nemcima za saradnju
1941.
Saznanja Nemaca o Drai Mihailoviu potiu jo iz maja 1941. nakon njegovog

dolaska na Ravnu Goru. Nemci su, navodno, imali nameru da "oiste ume od ostataka
jugoslovenske vojske", imajui u vidu Drau i njegove ljude. To je, navodno, osujetio
Milan Aimovi, uveravajui Nemce da je bolje da ti ljudi budu pod kontrolom jednog
"trezvenog oveka", nego da padnu pod uticaj komunista. 91 Nemci su bili zainteresovani
da, poput Koste Peanca, stave pod svoju kontrolu i Drau Mihailovia. General Harold
Turner je ve 17. jula 1941., u strogo poverljivoj formi, saoptio Milanu Aimoviu d a j e
stupio u vezu sa zvaninim predstavnikom taba Drae Mihailovia. 92 Nekoliko predstavnika kvislinkog reima bilo je ukljueno u poslove oko uspostavljanja veze ismeu
Mihailovia i Nemaca. Jedan od njih bio je pukovnik Jovan Trii. U avgustu 1941., pregovore sa Mihailoviem, uz nemaku saglasnost, vodio je Milan Aimovi. 93 Vee zanimanje Nemaca za Mihailovia i njegovu organizaciju poelo je nakon to je Peanac potpisao sporazum sa Nemcima. U posao se ukljuila nemaka vojnoobavetajna i kontraobavetajna sluba - Abver. Ta sluba je tokom leta 1941. privolila vie oficira da
postanu njeni saradnici. Oni e, pre ili kasnije, biti znaajni etniki komandanti. Medu
njima su general Ljuba Novakovi, pukovnik Branislav Panti, lan etnikog taba
Drae Mihailovia u Beogradu, potpukovnik Milutin Radojevi, komandant, odnosno
Mihailoviev delegat za etnike na podruju Jablanice i Toplice, majori Dragutin
Keserovi, komandant Rasinskog koipusa, Velimir Pileti, komandant Krajinskog korpusa, kapetani Nenad Mitrovi, Mihailoviev oficir za vezu sa Nemcima, Milorad Miti,
veoma poverljiv Mihailoviev oficir za vezu sa Nemcima. 9 4 Najznaajnija linost za
kontakte sa Mihailoviem bio je nemaki obavetajni oficir Jozef Mati. Prema nekim
izvorima, on je jo u prvoj polovini avgusta 1941. boravio na Ravnoj Gori. 95
Nemcima je bilo stalo do toga da lino saznaju kakve su namere Drae
Mihailovia, kao i to da li se pojedini etniki odredi bore protiv nemakih trupa u zapadnoj Srbiji. Na Ravnu Gora je, u prvoj polovini septembra 1941. upuen Aleksandar
Nikolajevi Saa, pomonik direktora Bankferajna Georgija Zala. Trebalo je da utvrdi da
b j e Mihailovi spreman da "zajedno sa nemakim vlastima" brine za red i mir u zapadnom delu Srbije. Nikolajevi je razgovarao sa Mihailoviem, a nakon povratka u Beoprad
^ J o m j j j e j z v e s t i o Zala. Rekao je da je Mihailovi "kategoriki protiv komunista', da
OA
Latas - Delevdi, n.d., str. 294-295.

Arhiv VII, a. k. 18, reg. br. 47/9).
Jovan Marjanovi, Draa Mihailovi izmedju Britanaca i Nemaca, n.d., str. 124.
Miti je jedno vreme bio Mihailoviev predstavnik u Vrhovnom tabu NOP-a Jugoslavije, dok se
tab nalazio u Uzicu (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 40-41).
J. Marjanovi, Draa mihailovi izmedju Britanaca i Nemaca, n.d., st. 124. Marjanovi to navodi
prema kazivanju Ratka Martinovia. Mati je, inae, bio profesor slavistike na Univerzitetu u Gracu.
90
15
"Mihailovi nee nita preduzeti protiv Nemaea", kao i da "zbog r a s p o l o e n j a s v o j i h

trupa Mihailovi ne vidi nikakvu mogunost da otvoreno radi sa Nemcima". 9 6 U t0
vreme jedan nemaki potez pruao je dokaze da Nemci nisu ba neprijateljski r a s p o l o e n i
prema etnicima. Samo to su se upoznali sa Mihailovievom izjavom datoj
Nikolajeviu, predstavnik Feldkomandanture 816 u Uicu pristupio je pregovorima sa
komandantom Zlatiborskog vojno-etnikog odreda, vojvodom potpukovnikom
Radomirom ekiem. Rezultat toga bio je da su Nemci, pilikom povlaenja i z U i c a ,
prepustili taj garnizon etnicima. Oni su u grad uli 21. septembra 1941. godine. 97
Oigledno je Mihailovi bio spreman na saradnju sa Nemcima, ali bez javnog eksponiranja. U pregovore sa Nemcima oko budue uloge Mihailovia i etnika, ukljuili su se
majori Aleksandar Mii i Miodrag Paloevi. 98
Dogaaji koje su pratile borbene aktivnosti partizanskih odreda, ubrzali su
Mihailovievu reenost da se obrati Nemcima i ponudi im svoje odrede za borbu protiv
partizana. Pre nego to e Mihailovievi delegati otputovati u Beograd da Nemcima
izraze elju etnikog komandanta, u Struganiku, u kui majora Miia, sastali su se
Mihailovi, Dragia Vasi, potpukovnik Dragoslav Pavlovi, Branislav Panti i Nenad
Mitrovi. Mihailovi im je rekao da je odluio da se obrati Nemcima i ponudi im na
uslugu svoje odrede, koje je trebalo da Nemci naoruaju. Odlueno je da se o svemu
obavesti general Nedi. 9 9 Mihailovievu ponudu Nemcima u Beograd su odneli Panti i
Mitrovi. U njoj pie: "Moja akcija ima se posmatrati iskljuivo kao borba protiv komunista... Spremni smo da kooperiemo u svakoj borbi protiv komunista koju bi izvodile
nemake oruane snage". 1 0 0 Mihailovievi izaslanici su 28. oktobra 1941. predali Matlu
ponudu pod naslovom "etniki odredi jugoslovenske vojske pod komandom pukovnika
Drae Mihailovia stavljaju se na raspolaganje za borbu protiv komunista u saradnji sa
nemakim Vermahtom". 10 ' Narednih nekoliko dana pregovaralo se o tome kako da
Mihailovi doe u Beograd i nemakim predstavnicima objasni sutinu svoje ponude.
Mihailovi je, meutim, bio zauzet borbama koje su etnici 31. oktobra 1941. zapoeli
protiv partizanskih snaga, pa nije mogao da odredi taan datum kada e doi u
Beograd. 1 0 2 Poto su borbe dobij ale sve ire razmere, Nemci su izali u susret
Mihailoviu, pa su doli u selo Divce, gde su se 11. novembra 1941. sastali i razgovarali
sa Mihailoviem. Tom prilikom Mihailovi je, pored ostalog, izjavio: " Nije moja namera da ratujem protiv okupatora", naglasivi: "Neemo se boriti protiv Nemaca, pa ni
onda ako nam ova borba bude nametnuta". Na to je Mii dodao: "Mi vam neemo biti
neverni". 1 0 3 Mora se priznati, Mihailovi se do kraja rata dosledno drao svojih i
Miievih obeanja datih Nemcima. Da bi im pokazao lojalnost, kao dokaz Mihailovi je
naredio da se Nemcima preda 365 partizana koje su etnici na prevaru zarobili. 104 Nemci
su, pak, sa svoje strane bili voljni da pomognu Mihailoviu prilikom napada na partizane
96
B. Latas, Draa Mihailovi i Nemci u vreme Uike republike, Uika republika, knj. 2, Eksportpres, Beograd, 1978, str. 125-137, posebno str. 126. arko Jovanovi, Draa Mihailovi i Nemci u Srbiji 1941,
J1 br. 2/1997, iznosi iste podatke o ulozi Nikolajevia.
97
Arhiv VII, a. k. 30, reg. br. 15/1. Vidi: Uice 1941, Vojno delo, Beograd, 1961, str. 143-149.
Vojvoda Deki, zvani Djedo, povukao se krajem 1941. u Bosnu. Sa etnicima pod komandom Baovia otiao
je krajem 1942. u severnu Dalmaciju. Tamo je saradjivao sa Italijanima, a kada su tamo, posle kapitulacije
Italije, prodrle nemake trupe nastavio je saradnju sa Nemcima. U sukobu triju vojvoda: Djuji - Mane Rokvi
- Djedo, ovaj poslednji je, po naredjenju Djujia, morao da napusti teritoriju Dalmacije. Djeki je otiao u Crnu
Goru, pa u Srbiju. Tamo je po naredjenju Drae Mihailovia ubijen ( Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 62; Arhiv VII, Ca.
k. 153, reg. br. 19/5; NAV -N-T-314, f. 566/32).
98
Arhiv VII, NAV-N-T-120, r. 2423, s. 226630.
99
Karapandi, n.d., str. 130-132.
100
Isto, str. 133.
101
Peti deo, dokument br. 1
102
Dokument br. 4.
103
Peti deo dokument br. 6
104
Zb. NOR-a, XII, 1, str. 629; Izdajnik i ratni zloinac, n.d., str. 129-130.
u okolini Uica. Nemaki obavetajni centar iz Beograda javio je 14. novembra 1941. u
Berlin d a j e Mihailovi pokrenuo akciju "protiv Uica", zbog ega "treba da se stavi u
izgled bombardovanje sa nemake stane". 1 0 5
Legalizacijom u slubu Nemaca u Srbiji
Jedna od formi opstanka i ouvanja etnikih formacija u Srbiji i njihovog

angaovanja na strani okupatora, bila je legalizacija etnikih odreda u formacijama kvislinkog reima Milana Nedia. To je, ustvari, bilo indirektno potinjavanje etnika
nemakim okupacionim komandama. Do legalizacije je dolo kada su nemake i kvislinke snage, potpomognute etnicima Drae Mihailovia, uspele da potisnu partizanske
odrede iz zapadnog dela Srbije. Tada je zapretila opasnost da i etnici, ako i dalje ostanu
pod zvaninom komandom Mihailovia, budu razbijeni. Meutim, poto su etnici bili
potrebni Nedievom reimu kako bi mogao odravati red i poredak u Srbiji, 106 naeno
je kompromisno reenje. Ono se sastojalo u tome da se etniki odredi stvarno stavljaju
pod komandu kvislinke vlade, a nominalno ostaju pod Mihailovievim uticajem. Odluka
o legalizaciji doneta je u Mihailovievom tabu na Ravnoj Gori 30.novembral941. Tada
su etnikim komandantima date instrukcije za legalizaciju. 107 Cesto su posrednici u
preobraanju etnika u Nedievce bili Ljotievi oficiri. Tako je posredstvom Marisava
Petrovia, komandanta Petog dobrovoljakog odreda, legalizovan etniki odred pod
komandom porunika Predraga Rakovia ("Frike") kod nemakog komandanta u aku,
potpukovnika Frikea. Zahvaljujui Frikeu porunik Rakovi je 1. marta 1942. postao
komandant aka. Veoma zanimljiv razgovor je voden izmeu Frikea i Rakovia. Frike
je pitao Rakovia od koga prima nareenja, on je odgovorio "Od Nedia. Na to se Frike
veoma uzrujao i dreknuo: Ne od Nedia, nego od Drae". 1 0 8
Mnogi legalizovani etniki komandanti zauzeli su vane i odgovorne vojne
poloaje u Nedievom reimu. Major Manojlo Kora, bivi Peanev oficir, inae
komandant glavne etnike kolone za napad na partizansske snage u Uicu, posle legalizacije postao je okruni naelnik u Uicu. Istovremeno je bio komandant Grupe uikopoekih odreda. 109 Pored ostalih, legalizovao se i odred pod komandom majora Ljube
Jovanovia Patka, kasnije komandanta Timokog korpusa. Jovanovi je postao komandant Srpske dravne strae u Zajearu. 1 1 0 U to mesto rasporeeni su, kao legalni, mnogi
etniki oficiri. Meu njima su bili kapetani Vladimir Komarevi, kasnije komandant
Kolubarskog korpusa, Neko Nedi, komandant Valjevskog koipusa, pa naelnik taba
etvrte grupe jurinih koipusa, porunik Milo Radosavljevi. Porunik Toma Aleksi
je rasporeen na slubu u Zlot, kapetan Miri u agubicu. U Knjaevac je dobio raspored
kapetan Toma Obradovi. U Valjevu su na slubi u vojnim formacijama Nedievog
reima bili major Vojteh i kapetan Selimir Popovi. 111 Legalizacijom su se stavili u
slubu kvislinkom reimu odredi pod komandom Vuka Ignjatovia, Miloa Gliia i
mnogi drugi. Oni etniki odredi koji se nisu legalizovali, na primer, Takovski odred pod
komandom porunika Zvonimira Vukovia Zvonka ("Feliks"), jednostavno su se raspali, ljudstvo otilo svojim kuama. 1 1 2
j 0 5 Zb. NOR-a, XII, 1, str. 630 i 655.
Porunik Neko Nedi, komandant Valjevskog odreda, naredio je 13. decembra 1941. naredniku
Spasoju Radojeviu da stupi u vezu sa vlastima optine Krmarske i predstavi kao da on formira '"oruane
snage" koje;e biti u slubi "odravanja reda i mira" (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 90).
j 0 7 Prvi deo, dokument br. 30.
Isto. Na Rakovievom izvetaju, Mihailovi je dopisao: "Frike odlian rad". Tako je Rakovicu za
pseudonim i ifru "Frike" bio "kum" Draa Mihailovi.
09
Isto.
119 Karapandi, n.d., str. 161.
17
Legalizacija je za Mihailovia znaila samo masku za opstanak etnika, ali

stvarnost je bila takva da su ti etnici stavljeni pod strogu kontrolu nemakih komandi.
Bili su, dakle pod istim tretmanom i reimom koji su vaili za odrede Koste Peanca i
Ljotieve dobrovoljake odrede. Nemci su ih razlikovali samo po oznaenim brojevima,
C-20 do C-100. Tako su C-20 do C-38 bili brojevi rezervisani za etnike ravnogorskog
pokreta, C-39 do 100 bili su brojevi kojima su numerisani Peanevi odredi. Brojevima
D-l do D- 19 oznaavani su Dobrovoljaki odredi. 1 ' 3 Delovanje etnikih odreda, kao
legalizovanih formacija, trajalo je do prolea 1943. kada se delegalizovao i poslednji
etniki odred. Ali, od tada poinje novo poglavlje u etniko-nemakim odnosima, to
ujesen i zimu te godine rezultira potpisivanjem etniko-nemakih ugovora o saradnji u
Srbiji. Bilo je etnikih jedinica ija se saradnja sa Nemcima odvijala kontinuirano, bez
obzira na status legaliteta. Jedan od takvih bio je Drugi ravnogorski korpus pod komandom Predraga Rakovia. Te etnike Nemci su obilato snabdevali municijom. 1 1 4 etnici
su, zauzvrat, vodili borbe protiv pripadnika i simpatizera NOP-a. Bilo je, meutim, i
drugih oblika saradnje, koji podseaju na Hitlerovu naredbu o odmazdama za ubijenog
Nemca. 1 1 5 "Ako pogine okupatorski vojnik na ovom terenu nee se paliti redom kue,
ve samo po naem spisku i to partizanske i samo e se partizani ubijati", izvetava
Rakovi 23. marta 1943. Drau Mihailovia. 116
Javna i potpuna saradnja sa Nemcima u Srbiji
Od 1943. godine pa sve do kraja rata kada su bili primorani da se, zajedno sa
Nemcima, povuku iz Srbije, etnici su saradnju sa nemakim trupama ostvarivali na
osnovu pisanih sporazuma ili usmenih dogovora. Prvu ponudu za sporazum sa Nemcima
uinio je Nikola Kalabi u maju 1943. godine. 1 1 7 U jesen 1943. u Beograd je stigao
Hitlerov izaslanik Herman Nojbaher. Pridodat je kao diplomatsko lice Komandi
Jugoistoka, pod komandom Maksimilijana von Vajksa. Vajks je 1. novembra 1943.
procenio da najveu opasnost za okupatore, a ujedno i za kvislinge i kolaboracioniste,
predstavljaju partizanske snage koje nameravaju da prodru u Srbiju iz Bosne. Oseajui
se inferiornim, Mihailovi je, kako pie Vajks, zatraio "vezu sa nemakim komandama,
kako ne bi potpao pod komunistiku vlast '. 118 Ubrzo je Mihailovi poslao u Beograd
izaslanike koji su imali zadatak da sa Nojbaherom i Vajksom utvrde platformu na kojoj
bi nemake trupe prihvatile saradnju sa etnicima. Meu pregovaraima, izmeu ostalih,
bili su Miodrag Paloevi, Dragutin Keserovi, Predrag Rakovi, Milorad Miti, Kota
Kouti i jo neki. 1 1 9 Dok su trajali pregovori u Beogradu, pojedini etniki komandanti su ve bili u kontaktima sa Nemcima. Petnaestog novembra potpukovnik Dragoslav
Pavlovi, delegat (komandant) Drae Mihailovia za istonu Srbiju, pie Mihailoviu
kako nemaki krugovi iz Beograda nude razgovor i potpunu diskreciju. Dalje pie da
Nemci nude da njihovo oruje dospe u ruke etnika tako to bi etnici razoruali neke
slabije nemake jedinice, zadrali oruje, a Nemce pustili. 120 Nemci su bili spremni da
113
Zb NOR-a, XII, 3, str. 119.

Samo u jednoj isporuci Nemci su Rakoviu dali 5.000 metaka (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 324 i 550).
U naredbi generala Kajtela od 16. septembra 1941, s pozivom na Hitlerovu naredbu, pored ostalog, pie: "Kao odmazdu za ivot jednog nemakog vojnika mora se u tim sluajevima uzeti kao opte pravilo,
da odgovara smrtna kazna 50-100 komunista" (Zb. NOR-a, I, 1, str. 431-432).
16
17
Arhiv VII, NAV-N-T-, 501. 249, s. 372.
Peti deo, dokument br. 12.
19
Radoslav D j u r i j e 13. decembra 1943. stavio do znanja Mihailoviu da se u Beogradu nalazio
Paloevi kao "delegat za neke pregovore sa Nemcima u ime Vae i d a j e Keserovi priao Nemcima i oekuje
se njegov dolazak u Beograd" (Arhiv VII, a. k. 276, reg. br. 8/1, dep. br. 12327). Jo 18. novembra 1943.
Duan Radovi ("Kondor") je pisao Mihailoviu d a j e Miti vidjen u Uicu sa Nemcima, posle ega je s njima
otiao "za Beograd, kamo ga Vi aljete radi hvatanja neke veze i sporazuma"(Arhiv VII, a. k. 127, reg. br. 2/5;
k. 276, reg. br. 7/1, dep. br. 11095). Kouti je vodio i posebne razgovor za sklapanje sporazuma Kalabia sa
Nemcima (Arhiv VII, Ca. k. 276, reg. br. 8/1, dep. br. 12966-68).
120
Arhiv VII, a. k. 246, reg. br. 1/1-19.
114
115
18
etnicima prue i druge mogunosti kako bi se pred narodom predstavili kao antiokupatori. Predlagali su Nemci da se u dogovoru sa lokalnim etnikim komandantom, prui
mogunost da etnici, navodno, izvre neku antinemaku sabotau. 1 2 1 Nije, meutim,
zabeleeno da su etnici iskoristili takve povoljnosti i da su sprovodili takve akcije.
Mihailovi je krajem 1943. i poetkom 1944. dobivao sve vie izvetaja o bliskim
odnosima etnika i Nemaca u Srbiji. Milutin Radojevi mu 4. decembra 1943. javlja da
Nemci ne diraju etnike, kojima esto predaju oruje, s napomenom da to Nemci ine iz
straha od etnika. 1 2 2
U sporazumima sa etnikim oficirima Nemci su etnicima odredili precizne
zadatke. Pored angaovanja u borbenim dejstvima protiv snaga NOP-a, etnici su bili
duni da uvaju saobraajnice kojima su se sluili Nemci, da uvaju rudnike i rudnika
postrojenja, da pomau Nemcima u eksploataciji rudnog bogatstva, da predaju Nemcima
anglo-ameriko osoblje koje bi se nalo kod etnika, da sarauju sa nemakim saveznicima, kao i da za potrebe Nemaca obavljaju i druge zadatke. Prvi ugovor sa Nemcima potpisao je Vojislav Lukaevi. Zatim su to uradili Nikola Kalabi i Jevrem Simi. Tim
ugovorima, obuhvaene su sve etnike jedinice na teritoriji jugozapadnog, severnog i
severoistonog dela Srbije. Za delove istone Srbije (Timoka krajina) ugovor o saradnji
i potinjavanju etnika nemakim zahtevima potpisao je Ljuba Jovanovi Patak. Za
podruje bogato rudnim nalazitima i za teritoriju kroz koju prolaze veoma znaajne saobraajnice dolinom Morave, ugovor je potpisao kapetan Mihailo Cai. Za Krajinski
koipus je razgovore sa Nemcima o "nenapadanju" vodio komandant jedne brigade, a njegov dogovor sa Nemcima odnosio se na sve jedinice korpusa. 1 2 3 Posebne razgovore sa
Nemcima, po prethodnom odobrenju i uputstvu Drae Mihailovia, vodio je komandant
Toplikog koipusa kapetan Milan Stojanovi ("Emil") c 1 2 4 Za etnike jedinice na irem
podruju Leskovca sporazum je potpisao komandant egarskog korpusa major Popovi
("Herbert"). Njemu su Nemci sredinom februara 1944. isporuili sedam mitraljeza, pet
minobacaa i veu koliinu municije. 1 2 5 I mnogi drugi etniki komandanti su imali susrete sa nemakim predstavnicima i dogovore sa njima o zajednikim borboma protiv partizanskih snaga u Srbiji. Krajem 1943. u Srbiji, praktino, nije bilo etnike jedinice koja
na neki nain nije bila stavljena pod kontrolu nemakih komandi ili Abvera. Krajem
1943. i poetkom 1944., u Srbiji je pod orujem bilo oko 30.000 do 33.000 etnika, to
po broju odgovara ekvivalentu od 2-3 nemake divizije.
U toku nemake operacije " T r u m f ' 1 2 6 etnici su bili potinjeni nemakom
komandovanju. Koordinaciju sadejstava etnika sa nemakim trupama vrio je sa
etnike strane Neko Nedi i drugi etniki oficiri, a sa nemake strane major Vejel. On
je svojevremeno bio delegirani nemaki oficir u tabu Dragutina Keserovia. Kada je 27.
maja 1944. formirana etvrta grupa jurinih korpusa pod komandom Dragoslava Raia,
Vejel je je bio zaduen za koordinaciju i sa tim tabom pod ijom se komandom nalazilo
oko 10.000 etnika. 1 2 7
U vreme velikih okupatorsko-etnikih napora da se suzbiju
snage NOVJ u Srbiji, Mihailovi je traio da se lino sastane s Hojbaherom, radi dogovora o daljim odnosima etnika sa Nemcima. Zabeleena su i dva Mihailovieva susreta s
Nojbaherovim izaslanikom Rudolfom terkerom u Srbiji. Oba sastanka su se odigrala za
vreme povlaenja Mihailovia iz Srbije. Jedan sastanak je odran u selu Rosei poetkom
septembra, a drugi sredinom septembra 1944. u Draginju, kod apca. Sa terkerom se
Mihailovi sastao i poetkom aprila 1945. na planini Vujaku, u Bosni. 1 2 8
191
22
23
124
br. 1589.
126
Pismo Dobrosava Jevdjevia D. Mihailoviu (Arhiv VII, a. k. 156, reg. br. 51/1).
Arhiv VII, a. k. 276, reg.br. 12/1, dep. br. 1334; reg. br. 3/1, dep. br. 912; reg. br. 13/1, dep.
AlhV V U
'
k 1 0 3 , r q ? br 6 / 2
'
' '
'
Re je o Topliko-jablanikoj operaciji u kojoj su okupatorske snage, kvislinzi i etnici nastojali

da slome snage divizija NOVJ u julu i poetkom avgusta 1944. Videti o tome: Mladenko Coli, Pregled operaci27
ja na jugoslovenskom
Vojnoistorijski
institut, Beograd,
1988,
208-213.
Arhiv VII,ratitu
a. k.1941-1945,
103, reg. br.
27/2; NAV-N-T-501,r.
256, s 669;
Petistr.deo,
dokument br. 27.
128
Izdajnik i ratni zloinac, n. d., str. 252-268; Tomaevich, n.d., str. 295.
19
Prilikom povlaenja nemakih trupa i kvislinkih formacija iz Srbije ujesen 1944,

s njima se povuklo oko 20.000, uglavnom, na silu mobilasanih mladia iz Srbije. Oni su,
prema nareenju Mihailovia, sluili kao pobonice, zatitni delovi ili izviaki odredi za
nemake trupe u povlaenju. Bezmalo, svi su, iskljuivom krivicom Drae Mihailovia,
izginuli u bosanskim gudurama. 1 2 9
etnici i italijanski okupator
Saradnja etnika i italijanskih okupacionih trupa bila je od poetka do kraja

sasvim javna, kontinuirana i sveobuhvatna. Saradnju sa Italijanima odobravao je Draa
Mihailovi. 130 Saradnja se odvijala na celokupnom italijanskom okupacionom podruju.
Dakle, u Sloveniji, delu Hrvatske, u delu Bosne i Hercegovine i u Crnoj Gori. etnici
su, to se tie kolaboracije, u Italijanima gledali najodanijeg i najdareljivijeg saradnika.
Nastojali su da koriste pukotine koje su nastale u suparnitvu izmeu vlasti NDH i
Italijanske politike po pitanju pretenzije na delove teritorije u zaleu Jadrana. etniki
prvaci poput Ilije Trifunovia Biranina, Dobrosava Jevevia, Radmila Gria i drugih,
gledali su u Italijanima snagu koja je u stanju da zatiti Srbe od ustakih pogroma. Ilija
Trifunovi je u razgovoru sa generalom Mariom Roatom, 11. septembra 1942.,izjavio da
sja italijanske trupe "spasile od sigurne smrti 100.000 pravoslavaca u Hrvatskoj". 1 3 1
etniki funkcioneri su Italijanima stavili do znanja da sa njima "sarauju iskljuivo
zbog antikomunistike borbe ', ali i da "spase srpski narod" koji e "kad zavri rat moi
da materijalizuje granice srpske drave". 1 3 2 Vojvoda Jevevi je saradnju sa italijanskim
faistikim trupama video kao iskreno prijateljstvo. Izjavio je da je saradnja sa Italijanima
od "presudnog interesa za srpski narod i nikad Srbin nee ustati protiv italijanske vojske",
jer bi to predstavljalo "nezahvalnost i zloin", a i veliku ludost. "Bez obzira na ishod rata
bratstvo u oruju i zajedniki prolivena krv", kako je govorio Jevevi, "cementirae
srdano prijateljstvo sa Italijom". 133 Prilikom pregovora Italijani - etnici uvek je bio
zastupljen visoki nivo politikih ili vojnih linosti. Komandant italijanske Drage armije
general Roata pregovarao je sa Biraninom, komandantom etnika na operativnom prostora te armije, ili sa Jeveviem koji je uvaavan kao politiki predstavnik Drae
Mihailovia za etniku organizaciju pod Biraninovom komandom. Komandantima italijanskih korpusa ostavljeno je da urede odnose i sklapaju sporazume o saradnji sa regionalnim etnikim komandantima. 134 U Crnoj Gori su sporazume o saradnji potpisali
Pircio Biroli, s jedne i general Blao ukanovi, za etnike formacije i odred Krste
Popovia, s druge strane. 135 Ali sa Birolijem su se sporazumevali i Bajo Stanii, Pavle
urii i drugi etniki komandanti. Italijani su u etnicima gledali svoje pomone trupe
- Antikomunistiku dobrovoljaku miliciju (MVAC)- koje su naoruavali, opremali,
hranili i leili, kojima su davali platu, koje su, preteno pod komandom ili kontrolom svo-
129
B. Latas, Unitenje etnika u zavrnoj etapi rata, VIG br. 1/1986.

Mihailovi je 12. oktobra 1942. dao "Ovlaenje" kapetanu Djuri Ivetiu, komandantu etnika u
Kotorskom zalivu, "da moe svoj odred legalizovati kod okupatorskih vlasti", ali da pri tome "ostane na
nacionalnoj liniji" (Prvi deo dokument br. 24.).
131
Arhiv VII, NAV-I-T-821, r. 252. s. 309-312.
132
Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 881-882.
133
esti deo, dokument br. 2.
134
U Sloveniji je to bio Karlo Novak, za Gorski Kotar i Liku potpukovnik Ilija Mihi, za Dalmaciju
pop uji, za istonu Bosnu i Hercegovinu major Baovi.
' >> Prvi deo, dokument br. 14.
130
20
jih oficira, slali u borbene aktivnosti protiv partizanskih snaga. 1 3 6 Neposredno pred
kapitulaciju Italije, uji je dao svoju ocenu o saradnji sa italijanskim faistima: "Od I
jula 1941, rame uz rame borim se sa Italijanskom vojskom protiv zajednikog neprijatelja - komunista u oblasti Dinare". 1 3 7
Cetniko-ustaka
saradnja
Najneverovatnija i zauujua delatnost u okviru saradnje etnika sa okupatorima

i kvislinzima, odigravala se u domenu etniko-ustakih odnosa. To je najbolnija strana
etnikog kolaboracionizma. etnika propaganda je tvrdila kako se Mihailovieve formacije na teritoriji NDH, toboe, bore protiv ustaa radi spasavanja Srba i srpstva od
u s t a k i h genocidnih postupaka prema srpskom narodu. Praksa i stvarnost su, meutim,
bile drugaije. Saradnja etnika odvijala se ne samo sa ustaama i drugim vojnim ili poluvojnim formacijama NDH, ve i sa vlastima te marionetske tvorevine, u svim svojim
aspektima. Kontakt izmeu Mihailovievog predstavnika Dobrosava Jevevia, italijanskog konfidenta, sa Pavelievim izaslanikom logornikom Poljakom, odran je u Splitu,
30 decembra 1941. Razgovaralo se o optim sukobima i odnosima Srba i Hrvata. Takoe
je bilo reci o favorizovanju jednih ili drugih od strane Italijana. Poljak je pozvao
Jevevia da doe u Zagreb radi razgovora sa Paveliem. Jevevi je to prihvatio,
rekavi: "Do vienja, dakle, u Zagrebu i pozdravite mi ministra dr Artukovia' , 1 3 8
U Bosni i Lici, kao i u nekim drugim krajevima, izvreni su u prvoj polovini 1942.
od strane proetnikih pristalica, mnogi puevi u partizanskim odredima.' 3 9 U tome su
znaajnu ulogu igrale italijanska, nemaka i ustaka obavetajna sluba. Povod za
prelazak iz partizanske na etniku stranu, najee se meu samim etnicima
objanjavao tako to se govorilo da su u partizanske jedinice poeli da se "uvlae" Hrvati
i muslimani, koje su, bez razlike, optuivali za masakre nad Srbima. Sa tim "delatima"
nisu mogli biti u istom stroju. Otvoren sukob u redovima srpskuh ustanika, zbog puista
i "odmetnika" od partizanskih odreda, rezultirao je podelom na dosledne antifaiste i one
koji e nai izgovor za saradnju sa naci-faistima. Budui da su se voe vojno-etnikih
odreda oseali nedovoljno snanim da osiguraju svoj opstanak, nali su oslonac u sporazumevanju sa ustaama. etniki komandanti su reenost na izdaju svojih saboraca i
orjentaciju na zbliavanje sa okupatorima i Pavelievim reimom, objanjavali kao da
ele "da na taj nain zatite narod od daljeg klanja i unitavanja narodne imovine
pljakom i paljevinom". 1 4 0 Tako se u praksi etniko spasavanje Srba od ustaa, svelo
na saradnju etnika sa ustaama u borbama protiv samih Srba, to jest antifaistikih boraca u partizanskim redovima. Ubrzo su uspostavljeni vri kontakti sa predstavnicima
vlasti NDH, a posle toga usledili su sporazumi izmeu etnika i ustakih predstavnika.
136
Mnotvo dokumenata govori o bezrezervnoj saradnji izmeu Italijana i etnika. O statusu MVAC
videti Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 542 i 644; knj. 2, str. 1040, 1050; XIII, 3, str. 23 i dr. O dodeli oruja i opreme
videti, na primer, u Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 636; knj. 2, str. 293, 1042. Za pitanje ishrane: Zb. NOR-a, XIV, 2,
str 436, za plate, videti Isto, XIV, 1, str. 681. etnicima su Italijani za potrebe izvidjanja i propagande stavljali
na raspolaganje svoje avione (Zb. NOR-a, XIV, 1, str, 787). Postojale su i jedinice MVAC, sastavljene od pripadnika srpske i hrvatske nacionalnosti na teritoriji Dalmacije i Boke Kotorske koju je Italija anektirala. Na
organizaciji tih jedinica, po uputstvu Biranina, radili su etniki komandanti ili etniki politiki predstavnici
(Zb.NOR-a XIV, 1, str. 425). Videti o tome miljenje D. Plene, Kninska ratna vremena, n. d., str. 303-306;
Vinko Brania, Formiranje antikomunistike dobrovoljake milicije na anektiranom podruju Dalmacije i njena
aktivnost protiv NOP-a, VIG br. 1-2/1976. Svoditi MVAC na te formacije, nedopustivo je, jer ne uvaava istorijske injenice. Videti i Latas-Delebdi, n. d., str. 168-171.
PlV de
' d o k u m e n t br' 62'
Sastanak su, verovatno, upriliili Italijani. Organizovali su prislukivnje, jer ih je zanimalo ta e
visoki ustaki predstavnik rei Jevdjeviu o italijansko-endehazijskim odnosima, kao i stavu ustake vlade po
39
pitanju itaHiansko-etnikog
zbliavanja
NOR-a, XIII, 2, str. 13-18).
Latas-Delebdi,
n.d., str. (Zb.
137-145.
138
140
Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 3 12.
21
Jedan od prvih koji je potpisao sporazum sa predstavnicima NDH o priznavanju

ustrojstva te tvorevine bio je Uro Drenovi. On je to uradio 27. aprila 1942. u Mrkonji
- Gradu (oni vele u Varcer Vakufu). 141 S pravne take gledita, ugovor je veoma struno
sastavljen, precizan i obavezujui. Naglaena je odredba kojom je reûlisano da e etnici zajedno sa oruanim formacijama NDH "zatiavati srpska sela' od napada "komunista odnosno t.zv. partizana". Zanimljiva je Drenovieva izjava, kojom iskazuje spremnost da e se, nakon to zajedno likvidiraju partizanske snage, sa svojim ljudstvom staviti na raspolaganje ustako-domobranskoj komandi. Sadraj ovoga ugovora po mnogo
emu odraava bit sadraja ostalih ugovora koje su drugi etniki komandanti sklopili sa
predstavnicima NDH na teritoriji Bosne. Ubrzo su i ostali etniki komandanti, poput
Rade Radia, Lazara Teanovia, popa Save Boia, Cvijetina Todia i Radivoja
Kerovia, sklopili pisane sporazume sa ustakim predstavnicima. U, bezmalo, svim
ugovorima stoji naglaena klauzula, da etnici "Priznaju vrhovnitvo Nezavisne Drave
Hrvatske i kao njeni dravljani izrazuju lojalnost i odanost njenom poglavaru, poglavniku
i privrenost Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj". 1 4 2
Sline sporazume o saradnji etnika sa ustaama i priznavanju NDH, potpisali su
i neki etniki komandanti u Lici, kao to su major Slavko Bjelajac i kapetan Miodrag
Kapetanovi. Momilo uji je vrlo rano uspostavio veze sa predstavnicima ustake
drave. Sagovornik sa ustake strane i organizator susreta sa ujiem bio je veliki upan
u Kninu David Sini. 143 On je ujiu dodelio veu sumu novca, pomo u hrani i drugim
ratnim potrebama. uji je, proirujui saradnju sa ustaama, u prvom redu u zajednikim borbenim akcijama sa njima, stekao veliko poverenje i kod najviih vlasti
NDH. 1 4 4 Poglavnik Ante Paveli nije imao nikakve rezerve niti bojazni od "osvetnikog"
ispada etnika prema formacijama i vlastima NDH. Zato je 21. decembra 1944. naredio
da se izae u susret ujiu sa njegovih 6.000 etnika kako bi se povukli ispod udara
snaga NOVJ i izvukli se u Istru i Slovenako primorje. 1 4 5
Podstrek za saradnju sa ustaama etniki komandanti su nali u injenici da je to
bilo u sferi stratekih opredeljenja Drae Mihailovia u odnosu na okupatore i njihove
satelite. Vojvoda Uro Drenovi, ija saradnja sa ustaama i vlastima NDH, personifikuje etniko-endehazijske odnose, poveo se postupkom Drae Mihailovia. Objanjavajui kako je dolo do potpisivanja sporazuma sa ustaama, Drenovi je naveo: "Ja sam
odmah u poetku i prvi slao svoje kurire u Srbiju. Poto su na mome sektoru bili Italijani,
moja komanda mi je naredila da radim sporazumno sa faistima, ja sam to i radio jer sam
dobio takva uputstva". Dalje, Drenovi kae: "I Draa Mihailovi je 1 marta 1942.
napravio sporazum sa Hrvatima i Slovencima. Taj zapisnik nije daleko od ovoga
naega". 14 U jednom nedatiranom dokumentu iz 1942. godine, Mihailovi opravdava
sporazume "etnika u Bosni i Hercegovini i Lici i Pavelievih vlasti". Jedino to se
Mihailoviu nije dopalo, jeste to to su sporazumi bili formlni, zvanini i javni, i to ljaga
za to pada na etniki vojno-politiki vrh. 1 4 7 Mihailovi, meutim, nije iskazao ljutnju
niti zamerke Drenoviu, pa ni onda kada su Mihailovia vii etniki funkcioneri upozoravali na preterano i, za optu etniku stvar, tetno zajednitvo Drenovia i ustaa.
Komandant etnika u zapadnoj Bosni major Vranjeevi, nadleni Drenoviev stareina,
izvestio je 3. februara 1943. Drau Mihailovia d a j e Drenovi "bolesno ambiciozan", te
141
Prvi deo, dokument br 9.

Prvi deo, dokument br lO.Vie o saradnji etnika i ustaa videti: Petar Kaavenda, Saradnja etnika i ustaa u Bosni 1942. godine, VIG br. 5/1966.
143
Fikreta Jeli-Buti, n. d., str. 109-111; Popovi, Loli, Latas, n.d., str. 68-77, posebno str.73.
144
Medjusobno ustako-etniko poverenje bilo je takvih razmera da su zajedno, pod nemackom
komandom, uvali saobraajne objekte u Dalamaciji (Zb. NOR-a, XIV, 3, str. 393).
145
Sedmi deo, dokument br. 7.
146
Zb NOR-a, XIV, 1, str. 315.
147
Dragoljub M. Mihailovi, Rat i mir, izabrani ratni spisi, priredjivai Milan Vesovi, Kota
Nikoli, Bojan Dimitrijevi, Srpska re, Beograd, 1998, str. 7-9. Navodi se d a j e dokument nastao u januaru
1942, a sporazumi su poeli da se potpisuju mnogo kasnije.
142
22
"se ne ustruava da zapliva u Nemake i Hrvatske vode", to je "dovelo do propasti njegovog odreda". Dalje, Vranjeevi pie: "Slao je poklonstvenu deputaciju u ime
Bosanske Krajine da izjavi lojalnost poglavniku i vladici Germogenu u Zagreb. Veito je
sa Hrvatima i Nemcima u B. Luci'. 1 4 8 Petar Baovi je 7. februara 1943. izvestio
Mihailovia da "Drenovi ide zajedno sa Nemcima i Hrvatima". 1 4 9 Mihailovi je,
meutim, smatrao da je to model i nain na koji etnici "spasavaju" Srbe, pa je sutradan
obavestio Zaharija Ostojia da "Drenovi ide zajedno sa Nemcima i ustaama i Lorkovi
150
g a hvali".
Kada je Mihailovi pobegao iz Srbije u Bosnu, lino je u ime Kralja Petra,
unapreivao ustake oficire, delio im odlikovanja i radio na objedinjavanju etnikoustakih borbenih aktivnosti. 151 Obim, vreme i modalitete etniko-ustake saradnje
odreivao je Mihailovi, a potinjeni su to u praksi, na terenu realizovali. Vrhunac
odnosa sa ustakim vlastima, predstavlja svakako upuivanje Mihailovieve delegacije u
aprilu 1945. poglavniku Paveliu radi sporazumevanja o zajednikim naporima da se
zaustavi osloboenje zemlje od strane snaga Jugoslovenske armije. U delegaciji su bili
general Svetomir uki, major Zika Andri, inenjer Vladimir Predava i dr Ranko
Brai. Oni su pregovarali sa delegacijom u kojoj su bili Paveli, Andrija Artukovi,
ustaki generali Ante Makov, ore Grui i Vjekoslav Luburi, kao i pukovnik Jozo
Rukavina. 152 Da bi izrazio vanost i potrebu zajednikih dogovora, Mihailovi je poslao
lina pisma: jedno za Alojzija Stepinca, a drugo naslovljeno na advokata Ranka Braia,
s ijom je sadrinom ovaj upoznao Pavelia. 153
Saradnja etnika i Nemaca na teritoriji van Srbije
Nekako u isto vreme kada i Mihailovi u Srbiji, major Jezdimir Dangi je bio na
putu da uspostavi kontakte sa Nemcima u istonoj Bosni. Nemci su jo 14. novembra
1941. konstatovali d a j e Dangi od poetka "prema komunistima zauzimao odluniji stav
nego Mihailovi". Osvedoili su se d a j e Dangiev cilj da zajedno sa njima "nastupi protiv komunizma", zbog ega je Dangi "ee demonstrativno pokazivao svoju elju da se
sa Nemcima sloi". Bilo je to izraeno u tolikoj meri da je Dangi nareivao nastupanje etnikih jedinica "u cilju iskazivanja poasti nemakim oficirima". 1 5 4 Dangi je imao
viziju da stvori snanu etniku organizaciju, koju bi respektovale i vlasti NDH. Raunao
je da e agresivnim stavom prema partizanskim jedinicama stei nemaku naklonost.
Nakon toga mislio je da rei pitanje odvajanja delova istone Bosne i njihovo pripajanje
Srbiji. Uzor su mu bili Milan Nedi i Blao ukanovi, koji su voljom okupatora
uspostavuli svoju vladavinu. Ali, za to bi mu bilo potrebno da izigra i Pavelia i Nemce.
U toj politikoj i vojnoj kombinatorici, Nemci su Dangia smatrali suvinim i uklonili ga
sa scene. Uhapsili su ga i otpremili u zarobljenitvo, a da pritom nije niti jedan metak
opalio na Nemce. 1 5 5 Procenili su da e etnici koje je on organizovao i bez njega biti na
usluzi nemakim komandama.
148 Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 147.
149
150
Prvi deo, dokument br. 39.
151
Zb. NOR-a, XIV, 4, str. 426-429, 432-433; Prvi deo, dokument br. 89 i 90.
Karapandi, n.d., str. 436-439. Paveli je u emigraciji pisao kako je imao samilosti prema
Mihailoviu, koji nije bio vie u stanju da se bori, pa je Paveli bio spreman da pomogne Mihailoviu u otpremanju etnika pod njegovom komandom iz Bosne u Istru (Isto, str. 442-443).
153
Zb. NOR-a, XIV, 4, str. 984-993.
154
Arhiv VII, NAV-N-T-77, r. 1934, s. 6506108; Zb. NOR-a, XII, 1, str. 628. Opirnije: Antun Mileti,
O saradnji komandanta etnikih odreda u istonoj Bosni Jezdimira Dangia sa Nemcima, VIG br. 2/1978;
Latas-Ddelebdi, n.d., str. 127-133.
155
Dan, dva pre Dangievog hapenja, major Radoslav Djuri je izvestio Mihailovia da Dangi
preko mere i previe otvoreno koketira sa Nemcima (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 179). Dangia su Nemci uhapsili
u Rogatici, 11/12. aprila 1942.
23
Ozbiljniji i konkretniji oblici saradnje etnika sa nemakim trupama u istonoj

Bosni zapoeli su poetkom januara 1942. godine. Bilo je to prilikom izvoenja
nemako-ustakih operacija u istonoj Bosni. 1 5 6 U centralnoj i zapadnoj Bosni, saradnja etnika sa Nemcima ostvarivala se paralelno sa uspostavljanjem kolaboracije sa formacijama i vlastima NDH. U operativnom pogledu nemake komande su bile nadlene
kako za etnike, tako i za formacije NDH. Slavoljub Vranjeevi je 3. februara 1943,
dakle u toku nemake operacije "Vajs", odnosno etvrte neprijateljske ofanzive izvestio
Drau Mihailovia da "etniki odredi uestvuju u borbi zajedno sa Nemcima ee, ali
na zasebnim sektorima". Ranije su, pie Vranjeevi, Nemci uspevali da u borbu "uvode
etnike tako da im ovi osiguravaju krila i da se meaju u komandovanje". 1 5 7 Dajui
pohvalnu ocenu o udelu etnika iz Bosne u nemakoj ofanzivi, Liters je pisao da se
"etniko rukovodstvo potinilo nareenjima nemakih oruanih snaga i osiguralo svoju
lojalnost". 158
Najpotpunija saradnja, u operativnom smislu, izmeu etnika i nemakih trupa,
odvijala se u toku operacije "Vajs' u dolini Neretve krajem februara i u martu 1943. Tada
je oko 12. 000 do 13.000 etnika, 159 pod rukovodstvom generala Mihailovia, ulagalo
maksimalne napore da odri deo zajednikog etniko-okupatorsko-ustakog fronta.
Nastojali su, svi zajedno, da unite partizanske snage i rukovodstvo narodnooslobodilakog pokreta, koji su se nali u potpunom okruenju. Nemci su u tim borbama etnicima isporuivali hranu, municiju i rune bombe. 1 6 0 Kod Hitlera je vladalo miljenje da
etnike, britanske saveznike i potencijalne neprijatelje Osovine, treba razoruati i nije bio
sklon tome da se sa "bandama" uspostavljaju kontakti. Benito Musolini je, meutim,
dobro znao da koristi etnike i da uva svoje snage. On je, poetkom marta 1943.
podrugljivo pisao Hitleru da su "nemake snage, koje su uspostavile dodir sa etnicima
u gornjem toku Neretve, pristale da sarauju s njima i da su naoruale etnike mecima i
runim bombama". 1 6 1
Iako je Liters hvalio etniku odanost, general Ler je, meutim, okrivio generala
Mihailovia za to to snage NOP-a i njegovo rukovodstvo nisu uniteni u dolini Neretve.
Prvog aprila 1943. Ler je izvestio nemaku Vrhovnu komandu " d a j e Mihailovi kao
vojni komandant zatajio", da nije dobro cenio vreme, prostor i zemljite, pa da snosi
osnovnu krivicu za neuspehe, poto nije "iskoristio opte date mogunosti".' 6 2
Nakon kapitulacije Italije, poetkom septembra 1943., nemake trupe su zaposele bive italijansko okupaciono podruje. etnici su im se legitimisali kao odluni borci
protiv partizanskih snaga. Ova injenica, i to to su znali da su etnici bili do kraja lojalni italijanskom okupatoru, bili su Nemcima dovoljna garancija da sa etnicima stupe u
156
etnicima je naredjeno "da se Nemcima ne daje otpor", d a j e Dangi imao sastanak sa nemakim
predstavnicima i d a j e o svemu izveten Draa Mihailovi (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 773-774).
157
158
Arhiv VII, NAV-N-T-314, r. 554. s. 365-372. Ree je o analizi borbenih dejstava dostavljenoj 15.
marta 1943. Aleksandru Leru.
159
Zaharije Ostoji je 5. marta 1943. (iz Kalinovika) izvestio Mihailovia (u Lipovu) da su ukupne
etnike snage u broju od 12.000 (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 438). Liters je 26. februara 1943. javio Leru da etnika ima 12.000 (Arhiv VII, NAV-N-T-501, r. 268, s. 51-52). Britanski pukovnik Bejli je 15. i 23. marta 1943.
izvestio SOE u Kairu da se 13.000 etnika bori protiv partizana u dolini Neretve (Arhiv VII, PRO, FO, 371,
77/37582 i 37583; Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 987). Tito je 30. marta 1943. saoptio da se na Neretvi borilo 12.000
etnika (Josip Broz Tito, Sabrana djela, Beograd, tom 14, str. 190).
160
Vojislav Lukaevi je 1. marta 1943. zatraio municiju, a Nemci su je istog dana isporuili (Zb.
NOR-a, XIV, 2, str. 434; Arhiv VII, a. k. 165, reg. br. 34/4-19). Lukaevije 8. marta 1943. primio od Nemaca
"11 sanduka municije", dok Ler belei da je etnicima dodeljeno 30.000 metaka (Zb. NOR-a, XIV, 2, str. 404405; Arhiv VII, NAV-N-T-311, r. 175, s. 444).
161
Tajna pisma Hitler - Musolini, Milano, 1946, prevedeno u Zagrebu 1958, str. 68, 69, 77.
162
Arhiv VII, NAV, N-T-78, r. 332, s. 6290035). Opirnije: B. Latas, Saradnja etnika i Nemaca u borbama protiv Glavne operativne grupe divizija NOVJ u dolini Neretve (februar-mart 1943), Prilozi Instituta za
istoriju Sarajevo br. 17/1980.
24
saradnju. Tako je bilo i u Lici, Dalmaciji, Hercegovini i Crnoj Gori. 1 6 3 Slino kao i
Italijani, Nemci su u vie etnike tabove delegirali svoje oficire, koji su u komandnooperativnm pogledu imali znaajnu ulogu. U tabu kod Vojislava Lukaevia, pa kasnije
kod Pavia uriia, komandanta Crne Gore, nalazio se nemaki porunik Hojs. Kod popa
ujia, odnosno u tabu Dinarske etnike divizije nalazio se nemaki kapetan Volke
Rozenhof, poznat etnicima kao Branko Lazarevi i jo neki nemaki oficiri. 164
dr Branko Latas
163
Komanda Liko-kordunake etnike oblasti naredila je 6. septembra 1943. potinjenim komandama da etnici na dolazee nemake trupe "ne otvaraju vatru i da se dre pasivno" (Prvi deo, dokument br.
61). Momilo uji je 22. novembra 1943. izvestio Drau Mihajlovia da se razbijeni etnici u Lici "prikupljaju, pribiraju i da bi sebe i narod spasili oslanjaju se na 11 (Nemce)", a da se major Kapetanovi odrao i to
"osloncem na domobrane u Gospiu". uji pie Mihailoviu da ga Kapetanovi moli da mu odobri "saradnju
sa 11 (s Nemcima), jer da nema drugog spasa", a da mu Nemci nude "potpuno naoruanje i opremu" (Zb. NORa, XIV, 3, str. 156). Draa Mihailovi je 27. novembra 1943. odgovorio ujiu: "Major Kapetanovi neka postupi sobrazno situaciji i neka se to pre ojaa da bi uskoro postao samostalan" (Isto). Naravno, razumeli su i
uji i Kapetanovi ta im je Mihajlovi naredio.
Naelnik taba Dinarske etnike divizije, major Novak Mijovi, pisao je 2. decembra 1944. nemakoj
komandi: "etnika komanda sa svim svojim oruanim snagama od meseca septembra prole godine radi i
saraduje sa Nemakom vojskom u ovim krajevima iskreno i lojalno" (Prvi deo, dokument br. 91).
Komandant operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine, major Petar Baovi naredio je 17. septembra 1943. potinjenim: "Sa okupatorom odravati dobre odnose i ne napadati ga ve po mogunosti iskoristiti ga svugde i na svakom mestu do unitenja komunista" (Zb. NOR-a, XIV, 3, str 10).
Ljubomir Lazarevi, inenjer iz Kolaina, izvestio je 27. januara 1944. Drau Mihailovia: "Svi
komandanti u Crnoj Gori primili su saradnju sa Nemcima...Nema ni jedne grupe u umi koja bi predstavljala
nau borbu oko koje bi se moglo okupljati" (Prvi deo, dokument br. 71).
Dobrosava Jevdjevi je Britancima izjavio: "Kapetan Rozhof, zvani Lazarevi i kapetan dr.
Konrad su bili dodeljeni Djujievom tabu kao oficiri za vezu" (Arhiv Jugoslavije, 110, 614, br. 76391).
25
Prvi deo
DOKUMENTI ETNIKOG POREKLA

BR.l
; ;
UPUTSTVO DRAE MIHAILOVIA O MOBILIZACIJI I

ODNOSU PREMA OKUPATORIMA
UPUT
ZA IZVRENJE MOBILIZACIJE
U pogledu sadanje situacije treba da se zna da mi ostajemo i dalje verni poloenoj
zakletvi i da ni pod kojim sluajevima nismo u slubi Nemaca kao to je to sluaj sa
Kostom Peancom i njemu slinim.
Radi izvrenja mobilizacije svih naih seoskih eta Nareujem:
Sve tree ete (najmlae ljudstvo) grupisati u odrede koje postaviti na najpogodnijim mestima okoline iz kojih su ete.
Zadatak:
Krstarenje po okolini u cilju spreavanja pljake i nasilja i oruano potpomaganje daljeg vrenja nae organizacije sa kojom pouriti i to pre je upotpuniti. Sukobi sa
Nemcima i Italijanima da se izbegavaju dok je god to mogue. Isto tako sukobi sa komunistima. Ali ako se budu vrila nasilja bez obzira koji to bio orujem odmah intervenisati.
Pljakae likvidirati brzo i kratko.
Sve druge i prve ete (srednjih godina i najstarije ljudstvo) takoer odmah mobilisati. Njih postaviti na nekome visu koji dominira njihovim selom. ..-1
[9.] septembar 1941.
Komandant
eneraltabni pukovnik
Drag.M.Mihailovi
Original dokumenta u Arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, etnika

arhiva (dalje: AVII, a.) k.2, reg.br.2/2-1, objavljen u Zborniku dokumenata i podataka o
narodnooslobodilakom ratu naroda Jugoslavije (dalje: Zbornik), Vojnoistorijski institut,
Beograd, tom XIV, (etnika dokumenta) knj.l, str. 19-22.
Sa tri take u dokumentima je oznaen deo teksta koji se ne odnosi na glavni sadraj, kao to su neka
personalna reenja, uputstvo o formaciji jedinica, pitanje snabdevanja, i sve drugo to nije bitno vezano za
naznaenu tematiku.
27
BR.2
POMIRLJIV ODNOS ETNIKA PREMA ITALIJANIMA
IZVETAJ IZ GLAVNE KOMANDE LINO KOMANDANTA
OPSADE K O D V I E G R A D A
1.) elimo ostati u najboljim odnosima sa okupatorskim italijanskim vlastima. 2.) Mi se borimo samo za proterivanje ustaa, koji su toliko zloina poinili nad
srpskim narodom. 3.) Preduzete su hitne mere, da doe g.major Todorovi, 1 Komandant Bosanskog
etnikog odreda, pa molimo da se njegov dolazak saeka, i sve prijateljski rei. 4.) Ni jednom Hrvatskom vojniku ni oficiru ne e se nita dogoditi po zauzeu
Viegrada. 5.) Italijanski Komandant je lino rekao Komandantu etnikog odreda opsade
Viegrada g. Kamenku Jeftiu u Dobrunu, da e italijanske trupe postaviti se na liniju
Bjelo brdo - Rudo, i tu saekati pad Viegrada, a da etnici preduzmu zatitu sipskog
ivlja u ostalim krajevima, i rade slobodno na osvajanju Viegrada. 6.) etnike jedinice nemaju veze sa partizanima, koji rade za svoj raun i kreu
se verovatno prema kretanju italijanskih trupa. KOMANDA VIEGRADSKOG ETNIKOG ODREDA Str. Pov. Br. slub. 1.XI, 41. g.
Pljakanje i paljenje ma ijih kua (sem onih iz kojih bi se davao ma kakav otpor)
i ubijanje lica bez sudske odluke ovog taba koja se pokoravaju, najstroije se zabranjuje, a tko protivno ovom nareenju postupi kaznie se na licu mesta smru. Vojna lica nepriajteljska kao i policija, i ostala naoruana lica odmah razoruati, i
pod sigurnom straom sprovesti na za to odreeno mesto s tim da se ne smeju ista maltretirati niti ubijati, sem onih, koji se ne bi pokoravali nareenjima i davali ma kakav
otpor.
Zbornik XIV, 1, str. 58
BR. 3
SPORAZUM ETNIKA IITALIJANA O ZAPOSEDANJU GORADA
etnici e otpoeti sa pokretom prema lijevom delu varoi Gorade tek od 20,15
asova po italijanskom vremenu (19,15).
Sutradan italijanske trupe moi e na miru da prikupe svoj materijal koji je ostao
na lijevoj obali Drine - materijal i ivotne namirnice. Drina e biti granica za obje strane.
etnici e obezbijediti naoj komori slobodan prolaz drumom i eljeznicom
Gorade - Foa i obratno.
Nijedna strana nije prihvatila nikakve druge obaveze i one e po zavrenoj
evakuaciji preuzeti potpunu slobodu akcije.
Gorade, 30. novembra 1941.
Potpukovnik
P.Kastanjero
Major Boko
Todorovi

1
Boko, komandant etnika u istonoj Bosni i Hercegovini. Ubijen je 19/20.februara 1942. zbog
saradnje sa faistima.
28
BR. 4
INSTRUKCIJA DRAE MIHAILOVIA ORU LAIU I
PAVLU URIIU
Komanda etnikog odreda
Jugoslovenske Vojske
Gorski tab
S t r . Pov. Dj. Br. 370
20. decembra 1941. god.
Poloaj
ENERALTABNOM MAJORU g. ORU LAIU - KOMANDANTU
ETNIKIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE U CRNOJ GORI i
KAPETANU g.PAVLU URIIU KOMANDANTU LIMSKIH
ETNIKIH ODREDA JUGOSLOVENSKE VOJSKE
Instrukcija:
Naa se drava nalazi jo uvek u ratu sa vekovnim naim neprijateljima Nemcima

i Italijanima.
Van nae Otadbine bori se za slobodu naega naroda omiljeni nam Kralj sa
vladom koja radi na diplomatskom polju i oruanom snagom koja se rame uz rame sa
naim velikim saveznicima dostojno naem narodu i oruju bori na Srednjem Istoku.
Sloboda je najvee dobro jednog asnog naroda, zato smo i mi sami u Otadbini
duni uiniti sve, boriti nadoveanskim naporima sledujui svetlim primerima iz nae
slavne istorije, te da izbacimo neprijatelja iz nae drage nam otadbine.
U toj gigantskoj borbi nismo sami, ve su uz nas velike sile - nae saveznice
Amerika - Engleska - Rusija - Kina i sve ostale demokratske snage. Naa je pobeda
izvesna.
Naa Vojska koja je u aprilu ove godine doivela, izdajstvom mnogih mranih elemenata, najveu svoju katastrofu, nije jo pobedena jer rat nije zavren, prema tome nema
ni pobeenih niti pobedioca.
etniki odredi nae Jugoslovenske Vojske produili su njen ivot kako bi se u
neravnoj ali punoj slave borbi oprali ast naeg naroda i svetlog oruja.
Ciljevi naih odreda jesu:
1.) Borba za slobodu celokupnog naeg naroda pod skiptrom Njegovog Velianstva Kralja Petra II.
2.) Stvoriti veliku Jugoslaviju i u njoj veliku Srbiju, etniki istu u granicama
Srbije - Crne Gore - Bosne i Hercegovine - Srema - Banata i Bake.
3.) Borba za ukljuenje u na dravni ivot i svih jo neosloboenih, slovenakih
teritorija pod Italijanima i Nemcima (Trst - Gorica - Istra i Koruka) kao i Bugarske, severne Albanije sa Skadrom.
4) ienje dravne teritorije od svih narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata.
5.) Stvoriti neposredne zajednike granice izmeu Srbije i Crne Gore, kao i Srbije
i Slovenake ienjem Sandaka od Muslimanskog ivlja i Bosne od Muslimanskog i
Hrvatskog ivlja.
29
6.) Kazniti sve Ustae i Muslimane koji su u traginim danima nemilosrdno

unitavali na narod.
7.) Kazniti sve one koji su krivi za nau aprilsku katastrofu.
8.) U krajevima oienim od narodnih manjina i ne-nacionalnih elemenata
izvriti naseljavanje Crnogorcima (u obzir dolaze siromane nacionalne ispravne i
potene porodice)
9.) Osiguranje jednog takvog politikog tela koji e voditi dravni brod smerima
optih narodnih tenji i interesa.
10.) Ciljevi su ogromni zato je borba utoliko zahvalnija za one koji se bore za njihovo ostvarenje.
Uinite sve to je u Vaoj moi da se i sav nacijonalni elemenat u Crnoj Gori to
pre svrsta u nae odrede jer dogaaji se redaju vrtoglavom brzinom i ne smeju nas zatei
nespremnim.
Sa Komunistima - partizanima ne moe biti nikakove saradnje jer se oni bore protiv dinastije i za ostvarenje socijalne revolucije, to nikada nesme biti na cilj, jer smo mi
jedino i iskljuivo samo vojnici i borci za Kralja, Otadbinu i slobodan narod.
Upotreba etnikih odreda u Crnoj Gori: u d a n o m trenutku!
1.) Jednim delom snaga dejstvovati iz doline Lima pravcem: Bijelo Polje Sjenica sa zadatkom oistiti Peter od Muslimanskog i Arnautskog ivlja.
Ove snage moraju tesno saraivati sa odredima Javorskim i Goliskim.
2.) Delom snaga dejstvovati pravcem preko Cakora ka Metohiji sa zadatkom da
se na tome pravcu oisti teritorija od Arnauta, kao i da se presretnu oni koji e biti gonjeni
iz Petera - Sandaka.
Ove snage moraju saraivati sa snagama pod jedan i Kopaonikim odredima.
3.) Delom snaga iz oblasti Nikia dejstvovati pravcem Junog primorja ka
Dubrovniku sa zadatkom da se ovi oslobode.
Ove snage moraju saraivati sa levom Dangievom 2 kolonom koja e dejstvovati
preko Mostara i
4.) Delom snaga dejstvovati ka Jugu u cilju zauzimanja Skadra.
U Svakom sluaju obezbediti Crnu Goru od upada Arnautskih elemenata iz
Albanije.
Postupak: sa Arnautima, Muslimanima i Ustaama prema njihovim zaslugama za
njihova gnusna nedela prema naem ivlju t.j. iste treba prepustiti "Narodnom sudu" prema Hrvatima koji su pod okupacijom Italijana postupiti prema njihovom dranju u
danom trenutku.
Organizacija:
Za celu oblast Crne Gore postavljam za komandanta svih etnikih odrreda

Jugoslovenske Vojske generaltabnog majora g.ora Laia. Sastav taba ostavlja se
slobodnom nahoenju samom komandantu. Vano je da tab ima operativno,
obavetajno, propagandno i ekonomsko odelenje.
Naziv ovog taba jeste: Komanda etnikih odreda Jugoslovenske Vojske - gorski tab br. 15.
1
U instrukciji delegata D.Mihailevia za Sandak i Crnu Goru od 5.maja 1943. pie: "Mi traimo istu
nacionalnu dravu. Ako to ostvarimo bie zemlje i suvie, jer e preko 2,5 miliona narodnih manjina morali
napustiti nau zemlju" (Zbornik, XIV, 2, str.788).
2
Jezdimir, major, komandant etnika u istonoj Bosni.
30
Vano je da tab bude ekspeditivan da se ne gubi u administraciji ve da mu bude

rad zasnovan na stvarnim injenicama na samom terenu.
Za komandanta Limskih etnikih Odreda u oblasti Sreza Andrijevakog,
Beranskog, Bijelo-Poljskog, Prijepoljskog, Plevaljskog i Kolainskog postavljam
peadiskog kapetana I klase g.Pavla uriia. Sve ostale komandante postavie sam
komandant za Crnu Goru, odnosno komandant Limskog odreda za svoj reon.
U elom svom radu rukovoditi se naelom borbe za narod t.j. oslukivati to narod
eli pa tako i raditi. Za komandante i komadnire postavljati ljude koje eli sam narod.
Oslanjati se u punoj meri na nae nacijonalne politike borce iju saradnju zamolite kako
bi nam borba bila to uspenija. U toj borbi nesme biti politikih momenata niti line
politike za zadovoljavanje svojih ambicija. Cela borba ima nositi karakter isto nacionalni sa vrhovnim ciljem sloboda naroda.
Organizaciju izvoditi prema priloenim uputima, datim usmenim instrukcijama
kapetanu g. uriiu i obzirom na lokalne prilike. Upravne i samoupravne vlasti ostaju
one koje su bile na dan 27. marta 1941. godine. Ako je neko lice medu njima kompromitovano u radu sa neprijateljem ili korupcijonako ili kao takvo od naroda igosano
treba ga smeniti.
Nazive pojedinim bataljonima i odredima davati prema mesnim geografskim pojmovima, a u koliko to nije zgodno moe i po imenu komandanta. Potinjene komande
nose svoje nazive sa brojem 15/broj koga odredi komandant.
to pre izvrite formiranje jedinica, postavite komandante koji treba da se staraju
0 vrstom povezivanju jedinica da se jo sada nalaze na terenu na kome e i dejstvovati.
Prikupljajte oruje i municiju stvarajui slagalita - Baze u kojima prikupite i
ivotna sredstva. Poznato je da pojedini krajevi Crne Gore raspolau sa obilnim orujem
1 municijom, dok drugi oskudevaju zato je potrebno to pre izvriti ravnomernu podelu
toga oruja. Za ovo se obratite za pomo narodnom poslaniku g. Raoviu.
Veza:
Sa glavnim tabom odravaete vezu Radio stanicom (prema podatcima g.

Raovi ima armisku radio stanicu). ifra za rad Radiom data je kapetanu g. Pavlu
uriiu. Dok se ne uspostavi radio Veza istu odravati i kuririma ifrom datom napred
imenovanom.
Poznato je da u Crnoj Gori vlada velika oskudica ivotnih namirnica zato
pripremite Aerodrom barem za sputanje padobranima ime ete omoguiti da se alje
brza i efikasna pomo narodu u Crnoj Gori. Tano mesto sa geografskim kordinatama to
pre saoptite ovome tabu. Aerodrom mora da bude pripremljen za noni prijem zbog
ega treba na njemu da postoji jedna Vazduhoplovna grupa koja e isti umeti osvetliti
kada se bude pojavio dolazak Avijona.
Neophodno je potrebno obezbediti jedan siguran kanal sa morske obale u
unutranjost jer postoji verovatnoa da e pomo stizati i morskim putem.
Vezu sa Dangiem u Bosni odravati preko Gacka na Bilee i preko Foe na
Kalinovik. Vezu sa Srbijanskim odredima odravati preko Limskog odreda.
Ve je napred napomenuto d a j e saradnja sa ispravnim nacionalnim politikim elementima od neophodne ogromne vanosti s toga uinite sve da se ti elementi - vieni
Crnogorski prvaci prihvate ove svete borbe za bolju budunost naeg naroda oni neka
imaju uloge koje i pripadaju voama naroda.
Odmah po prijemu ovoga nareenja pozovite te viene ljude i sa njima stvorite,
kako u glavnom, tako i u oblasnim tabovima politike odbore sa zadatkom potpomaganja nae akcije.
Sto se situacije u dravi tie ista je izloena kapetanu g.uriiu.
U Vaem radu rukovodite se napred iznetim, datim instrukcijama kapetanu g.
uriiu i obzirom na lokalne prilike. Vano je da se naim akcijama ne izazivaju uzaludne rtve, ve da se pridravamo naeg naela: Postii cilj sa to manje rtava.
31
aljem svoj komandantski pozdrav svima nacijonalistima u Crnoj Gori.

Da ivi Njegovo velianstvo Kralj Petar II!
Da ivi ceo na narod!
Primljeno k znanju. Raspis
upuen radi instrukcije
Srpskim komandantima
u akta.
Komandant:
eneraltabni eneral
Drag. M. Mihailovi
Str.pov.br. 10
10.1. 1942. g.
Komandant,
pead. kap. I kl.
M.P.
Zbornik XIV, 1, str. 93-100
Fotokopija prve stranice dokumenta br.

32
Fotokopija poslednje stranice dokumenta br. 4
BR. 5
SPORAZUM VIEGRADSKOG ETNIKOG
ODREDA SA NEMCIMA
Komanda
Viegradskog etnikog odreda
Br. si
11 januara 1942 god.
Viegrad
,
'
KOMANDANTU OPERATIVNIH JEDINICA BRATU MAJORU'

Nemake trupe e uskoro krenuti u ienje komunista u Bosni sada opravljaju
Prugu i most na Limu - Meee - Ustipraa - Mesii za Sarajevo. Potrebno je da svuda
stupite u vezu sa Nemcima kaite im da ste Srpski nacionalni etnici koji se bore protiv
Ustaa i komunista. Za spasavanje estitog srpskog naroda.
Obavestite ih o komunistima i istite komuniste.
O svemu je obaveten major Dangi radi upravljanja.
' Boko Todorovi
33
Ja sam Nemcima ve rastumaio da ajniki i Foanski srezovi treba da budu isti

etniki srezovi.
Nemake trupe polaze u Bosnu po pozivu Poglavara Hrvatske - Pavelia da oiste
Istonu Bosnu od komunista. Paveli je sve srpske nacionalne etnike strpao u komuniste. Mi moramo ubediti Nemce da etnici u Bosni nisu komunisti niti partizani niti banditi ve junaki branioci srpskog naroda od najveeg srpskog neprijatelja komunista i njihove brae ustaa.
Muslimani svuda diu glavu kada vide nemake trupe ali hrabri nemaki vojnici
ih preziru jer ovi muslimani ni svoje narodnosti nemaju.
Kada Nemci oiste komuniste nadleni e preduzeti mere da se u oienim krajevima ne vraa ustaka vlast ve ija druga. Koliko ste bili junaci na bojnom polju pri
unitenju ustakog oloa sada treba da budete jo vee diplomate da sauvate svoj narod.
Ne zaboravite d a j e ovo kaznena ekspedicija i da samo pamet moe spasti stpski narod u
Istonoj Bosni i borba na ivot i smrt sa komunistima koji su pobegli iz Srbije ostavivi
pozadi sebe spaljena sela i gradove. Ne smemo mirno gledati da same nemake trupe
unitavaju komuniste jer e tada unititi i sav srpski narod jer oni ne raspoznaju k o j e partizan a ko etnik.
Nemake trupe gone etnike Drae Mihajlovia kao i komuniste te ako bi se koji
pojavio beei ispred Nemaca da se znate upravljati.
Mi smo Srpski nacionalni etnici. uvajte se da se medu vama ne sakrije koji partizan jer e tada svi stradati.
S verom u Boga za kralja i otadbinu.
M.P.
Komandant porunik,
Kamenko
O. Jevti
Viegradski etniki
odred sprema jednu jau
etu koja e sa nemakim trupama
poi u svetu borbu protiv komunista
za slobodu bratskih naroda a odvajanje viegradskog sreza od Ustaa.
K[amenko]
Br. 6
NEMA SUPROSTAVLJANJA NEMCIMA
Gospodine majore, 1
Izgleda mi, da Vam je poznata situacija ovamo. Javljaju da su Nemci na Palama,
a od Viegrada popravljaju prugu u pravcu Ustiprae. etnike ne razoruavaju. Interesuju
se gde su partizani. Strau na Meeoj pitali su za Bora i da li se tuda moe prolaziti. U
prilogu Vam je Kamenkovo pismo. Iz njega e te videti pravu situaciju.
Mi se svaki dan nadamo i Vama i njima. Poslaemo jednu delegaciju pred njih, da
ih upoznamo, da su u foanskom i ajnikom srezu samo etnici, kako bi sve uinili da
1
34
Odnosi se na Boka Todorovia.
se spasi ovaj i inae napaeni srpski narod.

Suprotstaviti im se neemo, niti borbu kakvu voditi s njima.
Svi Vas u ovom trenutku, oekujemo ko ozebo sunce.
Foa, 13/1-42 g.
Srdano Vas pozdravlja

Odani Vam, Va
Mil.
Keki
poru.
BR. 7
NAREDBA ETNICIMA DA PROKAZUJU
PRIPADNIKE PARTIZANSKOG POKRETA
TELEFONSKA DEPEA OD 15-1-1942 GODINE.
ETNIKOM TABU
Rogatica
Obavijestite sve nae etnike i komandire eta, koji se nalaze na domaku

Rogatice, da su danas 15 januara 1942 godine, delegati Srpskih etnika Bosne vodili pregovore sa Njemakom i Italijanskom komandom u Viegradu. Rezultati su povoljni.
etnici i Nijemci nee imati nikakva sukoba niti sukoba sme biti. Nai etnici imaju ostati na svojim dosadanjim mestima i dunostima ili tamo, gde se ukae potreba. Naa
borba protivu ustaa produava se bez ikakove promene. Nemojte dozvoliti, da se u Vaoj
blizini nalaze komunisti progonite ih i pokazujte ih Nijemcima. Pred njemakom
vojskom pojavite se kao srpski nacionalni etnici. Prema njemakoj vojsci budite korektni. Nemojte dozvoliti, da se desi ma kakav incident sa njemakom vojskom. Prolaz
njemakih trupa je slobodan ne teti interesima nae borbe. Detaljan izvetaj o toku pregovora o zajednikim zakljucima dobiete ubrzo.
Delegati:
Porunik Bulovan, [Milorad]
P.porunik Antoni, [Stanoje]
P.porunik Jovanovi,
Komandiru 6. ete bratu R. Puonji.

Dostavlja se gornja depea naih delegata na znanje i strogo pridravanje.
Preporuite svima naim etnicima, kako na poloaju, tako i u pozadini, a tako isto
1
svim Srbima i Srpkinjama, da u svakom susretu sa njemakim vojnicima pokau dostojanstvenost srpskog imena, t.j. da budu korektni, ljubazni i da im izau u susret u
svakom pogledu jer e se samo na taj nain moi sauvati srpski narod i domovi. Naa
sveta borba protiv ustaa nastavlja se i dalje bez ikakve promene, do konane pobede.
Za etniki tab
etnik porunik,
Branfislav] V. Tomaevi
Zbornik XIV, 1, str. 123-124.
35
Br. 10
NAREDBA JEZDIMIRA DANGIA ZA SARADNJU SA NEMCIMA
Gorski tab
Bosanskih etnikih odreda
22. januara 1942
Negde u Bosni
N A R E D B A BR. 1
SRPSKOM N A R O D U U BOSNI.
Neuveni zloini Hrvata ' ustaa izazvali su na narod da se digne na ustanak,
kako bi spreio svoje sopstveno istrebljenje.
Pet meseci nae svete borbe bilo je dovoljno da pokae svima koliko su nai
razlozi opravdani i koliko s m o umeli da cenimo krvavo izvojevanu slobodu.
Danas tu slobodu hoe ponovo da nam oduzmu Hrvati i ustae i da nastave sa
naim istrebljenjem. Uspeli su da nam dovedu nemaku vojsku, verujui da e se i ona
saglasiti sa njihovim zverstvimSDo ovoga trenutka vi ste videli da Nemci mimo prolaze po svome poslu naim
drumovima i da na nesreni i fiapaeni narod ne diraju. Ako je to istina, to e sluiti na
ast nemakom oruju.
Ali opasnost jo nije prola. Nju mogu izazvati neobaveteni pojedinci pripucavanjem na nemake vojnike, to se ni u kom sluaju ne bi smelo dogoditi, jer je moje
nareenje u tom pogledu potpuno jasno: treba ih pustiti da prou kroz Bosnu.
Druga i mnogo vea o p a s n o s t nam preti od dolaska naih zakletih neprijatelja,
ustaa i Hrvata, ne dajte im d a s e prikupe i organizuju. Udrite ih gde god se pojave. Ne
dajte im da u naim srpskim selima i planinama postavljaju svoju vlast. U tome ih
naroito ometajte na svakom koraku. Ako ne dejstvujete kao organizovane jedinice,
dejstvujte samostalno, okupljeni u manje grupe, pod vodstvom najboljih izmeu vas.
uvajte svoje domove, decu i ene.
Nai neprijatelji, m e u kojima i komunisti, koji su nam poslednjih dana pobili
mnoge nae drugove, ire lane vesti i stvaraju zabunu. Ne verujte im, nego takve propagatore prijavljujte svojim s t a r i n a m a ili ih sami unitavajte.
Sve to se dogaa, to vam je opomena da ubudue svi budete pametniji, sloniji i
organizovaniji i da izvravate nareenja svojih stareina. Ne borimo se za blago i imanje, nego za bolji ivot i ast i obraz srpskog naroda.
Ja sam meu vama. U s k o r o ete primite ostala moja nareenja.
Komandant, major
Jezd. S. Dangi
M.P.
36
Br. 10
SPORAZUM UROA DRENOVIA SA USTAAMA
O PRIZNAVANJU VLASTI NDH
ZAPISNIK
u kotarskom predstojnitvu u Varcar Vakufu dana 27/IV. 1942. g. u svrhu
smirenja i pacificiranja cielog podruja, a u smislu postojeih odredaba danas su se sastali
u kotarskom predstojnitvu ispred hrvatskih vlasti g. Emil Rataj - bojnik, kao predstavnik
domobranstva, g. Marko Jungi - kotarski predstojnik, kao predstavnik upravnih vlasti i
g. Konstantin Urumovi, kao predstojnik kotarskog suda, kao politiki predstavnik, a sa
s r p s k e strane odnosno etnike komande "Koi" g. Uro Drenovi, komandant etnike
organizacije, i g.Tode Mitrovi, kao predstavnik politikih etnikih organizacija.
Na sastanku je zakljueno slijedee:
sastavljen
I.
Na obim stranama pokazana je volja i spremnost za likvidiranje uzajamnog neprijateljstva.
...
I L
, , . . . .
Zajednikim saradnjama ima se odmah nakon ovoga sastanka poraditi na pomoi

svih stanovnika kako u gradu tako i u selu. Time se podrazumjeva uzajamni saobraaj i
zamjena svih dobara, a u tu svrhu omoguiti nesmetani dolazak i odlazak seljaka bez razlike u grad. Dravne vlasti e svojim autoritetom kao i materijalnom pomoi obnavljanje poruenih ili popaljenih domova.
III.
Hrvatske oruane snage e svojom snagom zatiivati srpska sela u zajednici sa
etnicima od napada komunista odnosno t.zv. "partizana".
IV.
Ima se odmah ustanoviti i imenovati opinski povjerenik za sela Podbrdo,
Podranica, Medna, Barai i Gerzovo, koji e saraivati sa kotarskom oblasti.
V.
Hrvatske oruane snage zajedno sa etnicima u gradu kao i na terenu suzbijati e
i unitavati komunistike bande.
VI.
Obitelji iji su hranioci u zarobljenitvu, a koji ne pripadaju komunistikoj partiji
dobivati e odmah podporu u smislu postojeih odredaba i to za enu 16 Kn, a za djete
Po 10 kn dnevno.
VII.
Isto tako sve udovice koje su stradale prilikom akcija oko suzbijanja pobuna a iji
hranilac nije bio komunista, dobit e odmah podporu od strane drave.
37
Vili.
Svim stanovnicima pravoslavne vjeroispovjesti garantuje se apsolutno slobodno

ispovjedanje svoje vjere, slavljenje svojih vjerskih praznika i slave, kao i jednakost pred
zakonima. U tu svrhu sveenici pravoslavne vjere mogu slobodno vriti svoju dunost.
Dravne i vojne vlasti materijalno e pomoi oko popravljanja poruenih crkava.
IX.
Sve akcije oko unitenja komunistikih bandi vrit e sporazumno zapovjednik
hrvatskih oruanih snaga i zapovjednik etnikih organizacija.
Proitali smo i saglasni smo:
Zapovjednik bojnik: Emil
Rataj v.r.
Predstojnik kot. suda: Konstantin Urumovi v.r.
Kotarski predstojnik: Marko
Jungi
Komandant etnikih organizacija: "Koi" - Drenovi v.r.

Predstavnik politikih organ.
T. Mitrovi v.r.
M.P.
Velika upa Pliva i Rama
Jajce
Za tonost prepisa:
Proelnik operativnog odjela
glavnostoerni pukovnik
(Dragojlov)
Dragojlov
[Fedor]
38
M.P.
Fotokopija
dokumenta
br.9
39
Br. 10
SPORAZUM OZRENSKOG, TREBAVSKOG 1 ODREDA
"KRALJ PETAR II" O PRIZNAVANJU NDH
ZAPISNIK
Sastavljen dne 28 svibnja 1942 u s. Lipcu izmeu predstavnika dravne vlasti Nezavisne
Drave Hrvatske: Velikog upana pri predsjednitvu Vlade Dr Milana Badovinca,
pjeakog pukovnika Bogdana Majeiia zapovjednika IV. pjeake divizije i ustakog
podpukovnika Ivana ojate s jedne strane i zapovjednika Ozrenskog etnikog odreda
Cvjetina Todia, naelnika taba Cvjetina uria i Branka Stakia, te predstavnika
Trebavskog etnikog odreda zapovjednika Save Boia (sveenika), Petra Arnautovia
naelnika taba i oke Miloevia kao i opunomoenika etnikog odreda Kralja Petra
II. sveenika Save Boia, Petra Arnautovia i oke Miloevia s druge strane.
Na sastanku zakljueno je slijedee:
I.
Pripadnici Ozrenskih etnikih postrojbi sa podruja koje je ogranieno sa zapada: r. Bosnom od utoka r. Spree, do utoka r. Krivajc; sa sjevera: r. Spreom do granice
opine Purai; sa juga: r.Krivajom od utoka u r. Bosnu do s. Podvolujak i zatim
ukljuivo sela. Trriii, Podstoga, Hadii, Miljevii, Cvijanovii, Bare do r.Krivaje; sa
istoka: ukljuivo s. Vukovina, Pribitkovi, Lozna, Orahovica, Musi. Milino Selo, Sije do
r. Spree;
Pripadnici Trebavskih etnikih postrojbi sa podruja koje je ogranieno sa zapada: r.Bosnom od utoka r.Spree do r.Tarevci; sa sjevera: iskljuivo s. Tarevci, a ukljuivo
sela: Simii, Skugri, Gornji Skugri, Skugri Donji, Kreane; sa istoka: ukljuivo sela:
Rajska, Srbska Zelinja, Skipovac, Lukavica; sa juga: ukljuivo sela: Kostajnica, Stani
Rijeka i Lukavica.
Pripadnici etnikog odreda Kralja Petra II. sa podruja koje gornji
opunomoenici ne mogu sada ograniiti (ovo e naknadno uiniti zapovjednik tog odreda);
nost i
Priznaju vrhovnitvo Nezavisne Drave Hrvatske i kao njeni dravljani iz.raz.uju lojalodanost njenom poglavaru, poglavniku i privrenost Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj.
II.
Predstavnici gore pomenutih etnikih postrojbi sa svim svojim postrojbama
prekidaju dananjim danom sva neprijateljstva prema vojnim i graanskim vlastima
Nezavisne Drave Hrvatske.
III.
Na gore opisanom podruju Hrvatskog dravnog v r h o v m t v a Hrvatska dravna
vlast uspostavlja svoju redovitu vlast i upravu, a etnike postrojbe sa svojim predstavnicima obvezuju se u svakom pravcu pomagati dravne vlasti Nezavisne Drave
Hrvatske u sreivanju opih prilika na ovom dielu Hrvatskog Dravnog podruja, te im
u tu svrhu pruiti svaku pomo.
40
IV.
Obje ugovarajue strane sporzumne su:
1. - Da za vrieme trajanja iznimnog stanja samoupravnu vlast na opisanom
pdoruju vre zapovjednici etnikih odreda, odnosno po njima imenovane opinske
vlasti, pod kontrolom vlasti Nezavisne Drave Hrvatske.
2. - Da dok postoji opasnost od partizanskih oruanih bandi etnike postojbe
surauju dobrovoljno sa Hrvatskom oruanom snagom na suzbijanju i unitavanju partizana i da u tu svrhu zadre oruje pod kontrolom Hrvatskih vojnih vlasti.
3. - Zapovjednici etnikih postrojbi obvezuju se u to kraem roku, a najdalje za
mjesec dana dostaviti zapovjedniku 4. pjeake divizije u Doboju iskaz svojih postrojbi
sa podacima navedenim u dva obrasca u prigibu (ljudstva i naoruanja).
4. - Svaki onaj koji se zatekne sa orujem, a nije naveden u iskazima smatrati e
se za obje strane kao odmetnik.
5. - Kada prestane potreba za dranje oruja kod etnikih postrojbi ove e ga predati Hrvatskim dravnim vlastima uz nagradu koje e se odrediti.
6. - Streljivo u koliko to situacija bude zahtjevala izdavat e Hrvatske dravne
vlasti etnikim postrojbama.
7. - etnici, koji budu ranjeni u borbi sa partizanima mogu se lijeiti u bolnicama
i ambulantama kao i ostali pripadnici oruane snage Nezavisne Drave Hrvatske.
8. - Pripadnicima etnikih postrojbi priznae se nagrada i odlikovanje u koliko se
istaknu u borbi protiv partizana.
9. - Da se udovicama i siroadi iji bi hranioci pali u borbi protiv partizana dodjeli podpora od strane drave u smislu postojeih zakonskih propisa koji vriede za sve
dravljane Nezavisne Drave Hrvatske.
10. - itelji pomenutih podruja u pogledu prehrane uivaju ista prava kao i ostali
dravljani.
11. - Obiteljima iji su hranioci u Njemakom zarobljenitvu, a ne pripadaju partizanima isplauju podporu u smislu postojeih zakonskih propisa; da se izplauju
mirovine i rente radnikog osiguranja svima onima, koji na to imaju zakonsko pravo, a
lojalni su graani.
12. - iteljstvu navedenih podruja u koliko budu imali preporuku od etnikih
zapovjednika dozvoli zaposlenje na dravnim i drugim javnim radovima.
13. - Da se po mogunosti vrate ljudi koji su odvedeni u logore, a po preporuci i
iskazu zapovjednika. Dok se ne vrate, da se izda potpora njihovim porodicama, ako su
siromanog stanja, kao obiteljima onih, iji se hranioci nalaze u Njemakom
zarobljenitvu.
14. - Da se svima izbjeglicama dozvoli nesmetan povratak svojim kuama, a u
koliko su stradali, da im se dodjeli pomo, kao i svima ostalim postradalim dravljanima
15. - Da se dozvoli kretanje i izmjena dobara, kao i ostalim graanima Nezavisne
Drave Hrvaske u smislu postojeih propisa.
16. - Da se po mogunosti omogui izmjena postojeih jugoslovenskih novanica
sa ovih etnikih podruja, a po izkazu koje e predloiti etniki zapovjednici.
V.
. _ etnike postrojbe sudjelovat e dobrovoljno u suzbijanju i unitavanju kornunistiko-boljevikih bandi zajedno sa ostalom oruanom snagom Nezavisne Drave
Hrvatske, pod opom zapoviedi zapovjednika ove oruane snage, pri emu e zapovjednici etnikih postrojbi zapoviedati svojim postrojbama.
etnike postrojbe mogu izvoditi samostalne potrebne akcije protiv partizana, no
o ovome e na vrieme izvjestiti zapovjednika Hrvatske oruane snage.
41
VI.
Obe stranke se obvezuju da e sve take ovog ugovora tono ispunjavati i da e
sa svoje strane uiniti sve da svi organi kako jednih tako i drugih uglavnika ovog sporazuma se pridravaju.
VII.
Gornje odredbe ovog ugovora stupaju odmah na snagu.
Lipac, dne 28. svibnja 1942.
Za Ozreniki etniki odred
zapovjednik,
Cvijetin Todi, v.r.
Naelnik taba
Cvijetin uri v.r.
Savjetnik taba:
Branko Staki v.r.
Veliki upan pri predsednitvu vlade
Dr. Milan Badovinac, v.r.
Zapovjednik 4. peadijske divizije
pukovnik
Bogdan Majeti v.r.
Za Trebavski etniki odred:
zapovjednik
Savo Boi v.r.
Ustaki podpukovnik
Ivan Soj at v.r.
Naelnik taba
Petar Arnautovi v.r.
Savjetnik taba
oko Miloevi v.r.
, Opunomoenici etnikog odreda Kralja Petra II.

Delegati trebavskog odreda :
Sava Boi v.r.
Petar Arnautovi v.r.
Doka Miloevi v.r.
Za tanost prepisa jami:

Glavar stoera 4.
Divizije, Gist, bojnik
27IV.
M.P.
42
Kadi
BR. 11
PREGOVORI MAJEVIKE ETNIKE GRUPE
O PRIZNAVANJU NDH
20/VI
Opte odelenje za istoriju
eneral. Nedi
Bogetiu, da razradi
i fotografije na Mecu-knjigu
ZAPISNIK
toku pregovora
Odranih 30. svibnja 1942 godine u selu Loparama oko 10 km severozapadno od

Gor. Tuzle, izmeu zapovjednika tree pjeake divizije i predstavnika etnika iz
Majevice.
Po sastanku gore pomenutih, od strane zapovjednika tree pjeake divizije,
postavljena su sledea pitanja:
a)Tko su prisutni etnici?
Odgovor Vojvoda Majeviki Radivoje B.Kerovi.
Vukain Suboti, naelnik taba, 1
uro Bii, komandant Drinskog bataljona,
Aco Meduni, komandant Branskog bataljona,
Ilija Gaji, komandant Planinskog bataljona,
Ivan Petrovi, porunik
Mirko ukanovi, autant komandanta grupe.
b) Da li su gore navedeni stvarno prestavnici etnika na etverokutu Zvornik,
Bijeljina Brko, Tuzla.
Odgovor. Mi smo stvarno prestavnici navedenog etverokuta.
c) Da li su Vas ovlastili svi etnici na pomenutom etverokutu da vodite pregovore i imate li punomo?
Odgovor Pismene punomoi nemamo ali imademo pristanak svih za pregovore.
d) Proitan je gore navedenim dopis zapovjednitva drugog domobranskog zbora
Op. Br. 1037 / tajno i postavljeno im je pitanje da li imadu iskrenu elju postati lojalni
graani Nezavisne drave Hrvatske.
Odgovor Imamo najiskreniju volju da postanemo lojalni graani Nezavisne drave
Hrvatske, ali da dobijemo svoja graanska i politika prava, a isto tako i imademo
najiskreniju volju za pregovore.
e) Proitani su uslovi predaje navedenih u dopisu dragog domobranskog zbora op.
br. 1002/tajno od 14 svibnja o.g. jedan primerak im je uruen.
Prestavnici etnika, po izvesnom rasmatranju predoenih uslova, podnijeli su
sledee kao dopunu gornjih uslova.
1 etnici Majevike Grupe nalaze se u svojem ve osloboenom kraju za sada
nemaju potrebu da im ma ko drugi jami slobodu i sigurnost, osobnu kao i njihove
imovine jer su prinueni da se sami o tome staraju.
2 U koliko bi se sa Hrvatskom vojskom postigao sporazum, mi etnici ostajemo i
dalje pod orujem, i ni u kom ga sluaju neemo za sada odloiti s tim, da ga neemo i
ne namjeravamo upotrebiti protiv regularne hrvatske vojske, ni protiv okupatorskih
v
'asti, ako se sporazum u potpunosti bude postigao. injenicu, da oruje i dalje zadrimo,
smatramo kao jedinu mogunu garanciju da e se ravnopravnost koja je Srpskom narodu
nagovjetena u istinu ostvariti.
Sto se tie borbe protiv partizana etnici Majevike grape i do sada su je beskompromisno vodili i voditi e je i dalje.
1
Porunik Suboti je u j e s e n 1942. pristupio NOP-u. Zauzimao je visoke vojne poloaje. Umro je kao
Penzionisani general-potpukovnik JNA.
43
Sigurnosnu slubu u naim selima vriti emo sami jer smo u mogunosti da
zavedemo potpuni red i poredak u svim krajevima koje drimo to je ve i zavedeno.
3 je ve sadrano u gornjoj taci.
4 da bismo mogli pokazati svoju potpunu lojalnost prema dravi traimo sledee:
a) Da se od strane hrvatske vojske odmah razoruaju legija i milicija t.j. naoruani
muslimani u gore navedenom delu Bosne jer smatramo da su oni glavni krivci za sva zla
koja su Srpskom narodu u Bosni nanijeta, kao da se i regularna vojska iz svih muslimanskih sela izvue.
b) Traimo da se odmah puste na slobodu svi Srbi Bosanci koji se nalaze u
zatvorima, zatoenitvu i zarobljenitvu bilo u zemlji ili u inostranstvu.
c) Da u redove upravnih i sudskih vlasti u Tuzli, Brkom, Bijeljini i Zvomiku
budu odmah uvrteni i Srbi u onom broju, koji odgovara njihovoj brojnoj jaini za
dotino mjesto.
d) Kada budu svi ovi uslovi ispunjeni, tek onda emo moi predati oruje, jer smatramo da emo tek u tom sluaju uivati punu ravnopravnost a mi emo onda pokazati
svoju potpunu lojalnost prema Nezav. Dravi Hrvat.
5 Naa borba protiv partizana lino je naa stvar i za nju nismo traili niti emo
traiti bilo kakvu nagradu niti priznanje.
2 Na pitanje, da li na temelju predoenih uslova i obzirom na njihov dati odgovor
(naveden od prvog do petog) pristaju povesti konane pregovore sa odreenim povjerenstvom, koje je jedini ovlateno da donese konanu odluku po pojedinim gore iznijetim
takama?
Pristajemo s tim da to prije doe do sastanka a najdalje za petnajest dana.
3) Do konanog reenja po pitanju pregovora ustanovljaju se obe strane primirje
na prostoru koji je ogranien crtom, na istoku rijekom Drinom na severu r.Savom do
Brkog. Selo G.Zabari, na zapadu s. g. Zabari s. Bijela s. Srebrnik - s. Tinja - s.Bistrac,
na jugu s. Bistrac - g. Tuzla - put Tuzla - Zvornik iskljuivo sa Zvomikom zakljuno.
Na gore spomenutom prostoru ni jedna strana ne smije vriti napadne akcije. U
sluaju da bilo sa koje strane odkazi [doC samovoljnog napada [iC pljaka reakcije e se
izvriti samo na dotino mjesto odakle su samovoljnici.
Dosadanji putevi, na gore oznaenom prostoru, sa kojima se do sada sluile i jedna i
druga strana, ostaju i dalje u vanosti za iskoriavanje saobraaja. Na gore odreenom
prostoru ne smiju se vriti ni sa jedne strane pokreti naoruanih dijelova u svrhu posjedovanja novih uporita. Ovim se ne smatraju ogranienje pokreta postrojba hrvatskog
domobranstva i dobrovoljaca, koji vre svoju redovnu dunost na odreenom prostoru.
Primirje nastupa 30 svibnja 1942 godine.
Prisutni pretstavnici etnika:
Vojvoda Majeviki Radivoje Kerovi, Vukain Suboti, naelnik taba, uro Bii,
koman. drinskog bataljona
Aco Meduni, kom. Branskog bataljona Ilija Gaji kom. Planinskog bataljona, Ivan
Petrovi, porunik i Mirko ukanovi Autant komandana grupe. U Lopatama dne 30
svibnja 1942 godine.
Zastupa zapovjednika divizije pukovnik
Grgi s.r.
44
Da je prepis veran originalu tvrdi i overava:

Po zapovesti komandanta
Autant
M.P.
Stan.
T. Todorovi
zvani Vuja din
Br. 12
ODLUKA ETNIKIH ODREDA O SARADNJI SA NDH
ZAPISNIK
konferencije predstavnika vojno-etnikih odreda se leve strane reke Vrbasa, odrane 7
juna 1942 u selu Javoranima, srez kotor-varoki.
Konferenciji su prisutni:
Komandant vojno-etnikog odreda sa sektora Borja Rade Radi sa naelnikom
taba Svetom Mitroviem, Vidom Vidoviem, Milanom Stankoviem za bataljon "Petar
Mrkonji", Dragoljubom atorom za Bataljon "Karaore" i Stankom Grabovcem za
bataljon "Tankosi";
Komandant vojno-etnikog odreda sa sektora Cememica Lazo Teanovi sa
Mladenom Milanoviem, Simeunom Obradoviem i Filipom ukanoviem;
Komandant vojno-etnikog odreda sa sektora Manjaa Vukain Mareti, sa
Jovanom Miiem komandantom bataljona, Branislavom Laziiem i Vojinom Joviem:
Komandant bataljona "Koi" Uro Drenovi i komandant Gvozdenog bataljona"
Mitar Trivuni sa sketora Lisina.
Konferenciju otvara Lazo Teanovi kao domain i pozdravlja prisutne dobrodolicom. Istie da su inicijativu za ovu konferenciju dali predstavnici Manjae, a on je
istu rado prihvatio jer je nastala neodloiva potreba da se sastanemo i upoznamo, da
reimo neka pitanja organizacije i stvaranja boljih veza, da utvrdimo daljnje smemice
rada i najzad da odredimo i svoj stav prema nezavisnoj dravi Hrvatskoj, pri emu treba
da radimo sporazumno i da smo svi solidarni.
Zatim daje re Bran.fislavu] Laziiu, adv. pripravniku, koji u poduem referatu
izlae dogaaje od poetka borbe do danas. Naroito naglaava da su se Srbi digli na
ustanak, jer su bili napadnuti samo zato to su Srbi, i kao Srbi hteli su da se brane, da bi
sauvali svoje ivote, svoje ime, svoju ast svoju veru i svoje nacionalne tradicije.
Meutim, sticajem prilika u redove Srpskih boraca uvukli su se sumjivi ljudi, kojima
narod nije znao ni poreklo ni prolost, a koji su se pod lanim imenima nametali za voe
Srbima borcima. Ti ljudi hteli su da Srpsku narodnu borbu skrenu sa njenog pravog puta
1
da je potine interesima jedne partije. U tom cilju oni su poeli razoruavati i ubijati
najistaknutije borce, a da i ne govorimo o pljaki i svim moguim vrstama nasilja koja su
pni poinili prema Srpskom narodu. Usled toga moralo je neminovno da doe do cepanja jedinstvenosti narodne borbe. Nastala je potreba da se Srpski narod brani od nasilja
pioleterskih udarnih bataljona jednako kao i od ustaa. Jer, kud god su prolazili ti udarni
ataljoni, svoj trag obeleavali su mnogobrojnim grobovima nevinih Srba. Otvorena je
iato-ubilaka borba i novo krvarenje, pri emu su proleterske jedinice uvek bile napaaci, a etnici su se uvek nalazili u stavu odbrane svojih i narodnih ivota. Mnogi od nas
nastojali smo svim silama da se do konca rata potpuno ouva jedinstvo borbenih redova,
a se ne postavljaju nikakva stranako politika pitanja, nego najpre da oistimo zemlju
od neprijatelja, da srpski narod izvojuje svoju slobodu, pa da onda, tako slobodan, i sa
orujem u ruci trai sebi vlast i upravu kakvu eli da ima. Komunisti nisu to hteli, nego
45
su, poto su Srbi suzbili Hrvate, mislili da je vreme da "preiste pozadinu", da uzmu
svuda komandu u svoje ruke i da se na koncu rata proglase iskljuivim gospodarima
Srpske zemlje, ne vodei ni malo rauna o istinskim tenjama i stvarnim ivotnim potrebama srpskog naroda.
Ovaj otvoren sukob u redovima Srba boraca, koji su izazvali komunsiti, prisilio je
voe vojno-etnikih odreda da se osiguraju bar prema Hrvatima i da na taj nain zatite
narod od daljnjeg klanja i unitavanja narodne imovine pljakom i paljevinom. Tako su
sklopljeni izvesni sporazumi sa Hrvatskim vlastima u Mrkonji gradu od strane Uroa
Drenovia, u Banjoj Luci od strane Drenovia i Maretia, te je i Teanovi naknadno
nainio takav sporazum za svoj sektor. Tekstualno ti sporazumi nisu mi poznati, ali koliko
sam obaveten, u njima je priznata Nezavisna drava Hrvatska. To je ono, to po mome
miljenju, nije trebalo uiniti posle svega ta su Hrvati poinili prema srpskom narodu,
posle tolikih borbi i rtava, i gotovo pred slomom te tobonje drave koja jo ne priznaje srpskog naroda, i koji se u njoj nalazi van zakona, ali bila je nevolja i zato su krivi
komunisti. Meutim, mi ne moemo tako olako prei preko svih zloinstava koja su
ustae izvrile nad Srbima. Oni to moraju platiti kad-tad. U potpise i obeanja prestavnika N.D.H. mi ne moemo imati nikakva poverenja, jer prema informacijama koje imamo,
oni ele da najpre uz nau saradnju razbiju partizane, a posle da se okrenu protiv nas. Toj
njihovoj nameri mi ne smemo nasesti, pa moramo prema njima biti stalno na oprezi. U
sukobima sa partizanima treba tedeti ivote Srba boraca, nastojati da se oni propagandom pridobiju u nae redove i tako pojaamo svoje snage za konani obraun sa
Hrvatima.
Pred nama je Vidov dan. To je dan koji je Srbe uvek opominjao da treba da
mobiliu sve svoje snage u borbi za slobodu. Treba da pregledamo svoje snage, pa da za
taj dan spremimo opti napad na ustae, ili ako to nebi bilo mogue iz bilo kojih razloga,
da bar toga dana izvrimo to snaniju propagandu svojih ideja i ciljeva u narodu.
Najzad Br. Lazii istie potpuno pomanjkanje veza izmeu naih pojedinih odreda, a onda i veza sa Srbijom, to je upravo greh; sudbina Srbije je i naa sudbina, jer je i
ovo srpska zemlja na kojoj mi ivimo. To su pitanja o kojima uglavnom treba danas da
se porazgovorimo i sporazumemo.
Komandant Mareti objanjava zato je dolo do sporazuma sa Hrvatima.
Proletos su komunisti napustili poloaj koji su drali tokom zime i poli da teraju nae
etnike jedinice, a Hrvati su poli da pale i pljakaju naa srpska sela. Prva potreba je
bila da se zatiti narod. Pretsednik vlade u Londonu g. Slobodan Jovanovi je rekao preko
radia da treba uvati ivote naih ljudi. Drugi cilj bio nam je da izvuemo one mnogobrojne Srbe koji su trunuli po hrvatskim tamnicama. Trei razlog bio je pitanje hrane, i
najzad pored svega toga sada je za nas najvanije pitanje dobavljanja municije. Ja sam do
sada od Hrvata izvukao veliku koliinu municije, a ta e nam izgleda trebati ba za njih.
Sada moemo upoznati njihove snage i nain borbe. Oni vie nemaju stare taktike. Treba
upoznati njihove poloaje i kretanje, te uhvatiti naroite veze sa Jugoslovenskim oficirima u Hrvatskoj vojsci. Potene muslimane i Hrvate treba pridobiti za nas, jer su komunisti uspeli svojom propagandom kod muslimana, tako da nas oni smatraju za zverove,
pa su zato i mnogi njihovi ljudi beali u komuniste, a danas to treba da otpadne. Ministar
Belagi vodi sada neku nacionalnu akciju meu muslimanima,
Borbu sa Kozarom i Grmeom, gde su sada grupisani komunisti, ne treba shvatiti kao borbu protiv ustaa. Njih treba da radimo da one ljude koji su zavedeni privuemo
u svoje redove. Mislim da treba ii dalje za onim za im smo poli.
to se tie Vidov dana, treba preduzeti akciju, ako nam to dozvole prilike spolja i
iznutra. Mi Hrvatima ne moemo vjerovati, jer nam oni ve postavljaju pitanja koja mi
neemo moi prihvatiti. Oni hoe da mi svoje etnike organizacije pretvorimo u dobrovoljake bojne i da poloimo zakletvu Paveliu, to mi neemo nikada uiniti. Mi treba
da iskoristimo jedino to vie oruja i municije. Veliki upan u Banja Luci, traio je od
mene predraun za plate naim vojnicima i ja sam to odbio.
Smatram da su Bosna i Srbija jedna zemlja i nadam se da e se iz Bosne oistiti
sve to nije srpsko. Treba to pre uspostaviti veze sa Istonom Bosnom i S r b i j o m i saznati za namere nae vlade u Londonu.
46
Komandant Teanovi ita tekst sporazuma koji je on zakljuio sa hrvatskim vlastima u ime svoga sektora, a koji se u prepisu prilae ovome zapisniku. Zatim kae da je
to nezgodno to je potpisano - jer znai da smo nakon 10 mjeseci borbe priznali N.D.H
Teite itave ove stvari je u tome to mi nismo mogli da se borimo na dve strane. to se
tie moga sektora, imao sam jedanaest sela koja su bila izbaena iz svojih domova, a sve
sU to sela koja su nas hranila. Taj narod trebalo je spasiti, a kavgu su zametnuli komunisti. Ovim potpisom sav je taj narod vraen na svoje mesto i time se to moe pravdati.
Ako smo se borili, borili smo se za narod, i ja ni ovo nisam uinio protiv volje naroda,
nego ba zato to je to bilo narodna potreba i to je to narod hteo.
Zatim uzima re komandant Uro Drenovi, koji izmeu osalog kae: Ja sam
odmah u poetku i prvi slao svoje kurire u Srbiju. Poto su na mome sektoru bili Italijani,
moja komanda mi je naredila da radim sporazumno sa faistima, ja sam to i radio jer sam
dobio takva uputstva. Mi svoja dela imamo da pravdamo sa narodom i zato ja kaem da
se uvek treba obazirati na narod i njegove potrebe. Narod treba to vie uvati ja sam tako
i radio. Zato su partizani naroito o meni pisali da sam talijanski plaenik i t.d. Bilo je
dolo dotle d a j e Mrkonji grad trebao da se preda meni u ruke. Komunisti su doli i zato,
i kad sam ja leao ranjen bili su doli da me ubiju i morao sam da se sklonim. Narod i
vojska nauili su na mene. Kao ranjen, ja sam prepustio komandu drugima, a oni nisu
znali, pa je vojska bila razjurena. Kad sam ozdravio okupio sam opet vojsku i poeo istiti. Italijani su poli da naputaju Mrkonji grad. Ja sam morao nai naina da sauvam i
pozadinu i vojsku. I Draa Mihailovi je 1 marta napravio sporazum sa Hrvatima i
Slovencima. Taj zapisnik nije daleko od ovoga naega. Verujte, da nije u Mrkonji gradu
nekoliko Hrvata koji su dobri ljudi, ni ja nebi potpisao zapisnik. Mi smo se sporazumeli
da Ustaki tabor u Mrkonji Gradu razbijemo. Sad, razno se komentarie. Ustae kau da
smo se mi predali, a partizani kau da smo mi izdali narodnu borbu i da smo srpske
ustae. Partizani su nabili zvezde da mogu to vie da ubijaju i pljakaju. Mi nismo poli
da otimamo da poubijamo partizane. Ima tu ljudi koji su zavedeni, neki su tamo od straha, a neki plaenici i potkupljeni. One koje smo do sada pohvatali putali smo, ako za
njih nije bilo bar dokaza da su vrili zloine. U pogledu akcije protiv Hrvata prosta je
stvar - dokle je jak vanjski front, mi ne moemo nita, jer e im njihovi saveznici pomoi
i mi moramo biti oprezni. Da smo nastavili borbu, sada bi ovuda etali avioni i tukli na
svet. Sada je vreme kad narod treba neto da radi, jer ja ne mogu lagati narodu da e neto
doi i da e neko poslati, i ja raunam samo sa onim to mi imamo. Ve radi toga ovaj
na postupak u odnosu prema Hrvatima moe se opravdati. Mi moramo to dalje izigravati ovu politiku, dok ne pukne front, a onda . . .
Mi sve svoje odrede treba da to vre poveemo i da pomaemo jedni drugima
gde to treba. Kad bude dolo pitanje predaje oruja doi e do loma, pa kad jedan doe
u opasnost treba svi da krenemo zajedniki. Pojedini nai odredi ne moraju da priznaju
ove nae sporazume. to se tie novca, ja stojim na stanovitu da sada od Hrvata treba
uzeti sve to se moe.
Kod ovih rei veina uesnika istie suprotno miljenje, jer da bi to stvarno
znailo biti plaenik, te se zakljuuje da se novac ne moe primati od Pavelieve drave.
Dalje istie da bi Istona Bosna morala imati vezu sa Srbijom pa bi nae stanje to
pre trebalo referisati Srbiji. Treba ih obavestiti, d a j e akcija ienja komunista sada dola
u Bosansku krajinu gde su se zbili ostatci njihovih razbijenih jedinica. Treba traziti da iz
Srbije poalju ljude da se upoznaju sa stanjem u naim krajevima. Propagande nema
uopste kod nas. Partizani govore da je njihova itava Bosna. Narodu se moe izloiti i
e
Po kazati sve to je na stvari. Pozadina mora razumevati na rad, a rad u pozadini mora
aa bude organizovan. Dalje referie o stanju partizana koji su se sada grupisali u Kozari
1
"rmeu. Na njih e napasti, prema obavetenjima koja on ima biti izvrena ofanziva 14.
V ' '"J-. Hrvati e biti naroito oprezni oko Vidov dana, a i iz Londona putem radija
P o u j u da borba za sad stane. Mislim da je narod jedino na taj nain spaen, to smo
zakljuili ovaj sporazum.
Sveta Mitrovi istie da je video nacrt sporazuma koji je trebalo da se zakljui sa
Ozrenom". Poglavnik je traio da se etnici razoruaju.
47
Komandant Rade Radi kae: da se mi nismo digli protiv komunista, dole bi u

pitanje i nae glave. Oni su kod nas u Joavki doveli proletere i poeli praviti neuvena
bezakonja. Za kratko vreme ubili su petnaestak ljudi, i to ubili bez ikakva pitanja naroda,
pa su inili i druga bezakonja. Najzad su poeli da rade i protiv nas i odreda. Doktor
Stojanovi je govorio da treba ubiti vie od 10% ljudi dok sve ne doe na pravu liniju, a
jedan njihov odrpanac mi je rekao da e on sve to udesiti. Kad smo pohvatali neke njihove tajne stvari videli smo o emu se radi. Vojnici su sami bacali crvene zvezde, a ja
sam ih nagovarao da ih nose, da se oni nebi setili. Omladinski asovi bili su leglo
nemorala. Izlaza drugog nije bilo, i mi smo izvrili udar, pa ih rasterali i pobili. Oni mene
lano optuuju da sam pobijo njihove ranjenike. Ne, to nisu bili ranjenici nego zdravi
proleteri, a doktor Stojanovi je bio potpuno ozdravio i primio komandu.
Sto se tie odnosa prema N.D.H., neki moji ljudi su bili i neto ugovarali, ali ja
nisam bio, ve sam izbegavao, i ako me stalno trae. Ozrenski odred jak i ima preko 70
mitraljeza. Mi smo sa njima ustanovili neku vrstu vie komande. Njihov pravni savetnik
je rekao da je priznanje N.D.H. pitanje vie formalne naravi i da e to za kratko vreme
otpisati. Ja sam se do sada drao Branina pisma, da ne treba priznavati Hrvatske drave,
jer Hrvati ne priznaju Srpskog naroda.
Mi smo stupili u vezu sa Ozrenom, Trebavom i Majevicom i imali smo dogovore,
pa smo se sporazumeli da nai odredi i vai sa druge strane Vrbasa odre jednu zajedniku konferenciju. to se tie komunista njih sada ima kod Bioana u srezu
Prnjavorskom oko 200 do 250, ali oni su u raspadanju. Na njih su ba juer krenule nae
ete, oko 800 ljudi, i ja raunam da ozbiljne borbe nee ni biti. Dalje Rade Radi istie
da se naa vojska mora disciplinovati. Trebalo bi stvoriti pravu vojsku, sposobnu i za
najtee zadatke, jer vojska koja ide u pljaku, i kojoj treba tri sata da se skupi, nije za to
sposobna, to se tie hrane, na odred ima je dosta.
Mareti istie da je greka u pogledu discipline to nemamo vie komande koja
moe da primeni i stroge kazne.
Vid Vidovi kae da treba reiti pitanje da li njihov odred moe da potpie sporazum sa Hrvatskim vlastima da bi mogao iskoritavati municiju a eventualno i oruje.
Odluuje se da postupi kao i ostali susedni odredi.
Posle ovoga napravljen je dui odmor za vreme kojega su uesnici konferencije
odrali mnogobrojnom okupljenom narodu govore o politikoj situaciji i upoznali ga sa
stanjem stvari. Narod je paljivo sasluao i srdano pozdravio govornike i klicao Kralju
Petru Dragom i srpskoj slozi.
U nastavku rada, posle odmora, na konferenciji su jednoglasno doneseni sledei
zakljuci:
1) Po predlogu Rade Radia treba da se odri zajednika konferencija sa Ozrenom
i Majevicom na dan 21 juna o.g. u Joavci, s tim da odrede s desne strane reke Bosne
pozove Rade Radi, a sa Glamokog sektora Drenovi i Trivuni;
2) Da se odrava svakodnevna veza izmeu pojedinih odreda Borja, Cemernica,
Lisina, manjaa i nazad;
3) U sluaju traenja pomoi duan je jedan odred da se drugome odazove;
4) Da se prepis zapisnika poalje Vrhovnoj etnikoj komandi u Srbiji sa referatom o naim prilikama, a ujedno da se zatrae iz Srbije ljudi sposobni za vojne instrukcije, i to prvenstveno po rodu iz Bosanske Krajine; i
5) Predlog Trivunia zakljuuje se da odredi na levoj strani Vrbasa osnuju zajedniku viu komandu za svoj sektor i da se na konferenciji od 21 juna istupi kao jedinstven
odred.
Zakljueno i potpisano.
Zapisniar:
48
Pretsednik:
Br. 10
SPORAZUM ODREDA "BORJE" I PREDSTAVNIKA
NDH O SARADNJI
ZAPISNIK
velikoj upi Sana i Luka, izmeu predstavnika dravnih vlasti Nezavisne
Drave Hrvatske: velikog upana Dr.Petra Gvozdia, vojnog zapovjednika pjeakog
p u k o v n i k a Brozovia Ivana i stoernika Beljana Mirka s jedne strane i zapovjednika
e t n i k i h postrojbi Radoslava Radia, s druge strane.
Na sastanku je zakljueno sledee:
sastavljen u
To. 1.
Pripadnici etnikih postrojbi (vojno etnikog odreda "Borja") sa prostorije:
rieka Vrbas od trbca do Gumjere - Jaruani - Crni Vrh - Strbe - Opsjeko - Marjanovo
Gnijezdo - Dabovci - Latkovi - Imljani - sjeverna strana Vlaia do rieke Bosne, Komuina - Vlajii - eava - Gojakovac - Bukovica - Rudanka - Pojezna - Ljubi Vijaani - Gradina - Motajica (do ceste Prnjavor - Derventa), priznaju vrhovnitvo
Nezavisne Drave Hrvatske i kao pripadnici Nezavisne Drave Hrvatske izjavljuju
privrenost i odanost dravi Hrvatskoj.
To. 2.
Radi toga, obavezuju se predstavnici etnikih postrojbi sa svojim postrojbama, sa
dananjim danom prekinuti sva neprijateljstva prema vojnim i graanskim vlastima
To. 3.
U tu svrhu na gore opisanom podruju Hrvatskog dravnog vrhovnitva, hrvatske
dravne vlasti uspostavljaju i faktino svoju redovitu vlast i upravu.
To. 4.
Predstavnici etnikih postrojbi stavljaju sliedee primjedbe:

a) Da se oituje privrenost i odanost, koja je spomenuta u to. 1 zapisnika, itelji
sa oznaenog podruja ele imati upravu svojih obina.
J toga, pri imenovanju obinskih uprava ele da budu sasluavani i predstavnici gornjih itelja, a njihovi priedlozi uvaeni pod pretpostavkom, da predloeni ljudi budu
ispravni dravljani Nezavisne Drave Hrvatske.
Odgovornost u prednjem pravcu nosit e lino gornji predstavnik.
b) Da u vezi sa hrvatskom oruanom snagom sudjeluju dobrovoljno na suzbijanju i unitavanju komunistiko-boljevikih bandi, te da u tu svrhu zadre oruje.
c) Da se vraenom puanstvu, koje pokae privrenost prema dravi i dravnim
vlastima, prui dravna potpora, kao i naknadi teta uinjena u toku operacije, a napose
a se onim udovicama i siroadi, iji hranioc pogine prilikom akcija oko suzbijanja
komunistiko-boljevikih bandi dodijeli odmah potpora sa strane drave, a sve u smisu
Postojeih zakonskih propisa, koji vriede za sve dravljane.
d) Da obitelj iji su hranioci u zarobljenitvu, a koji ne pripadaju komunistikoj
Partiji, dobivaju potporu u smislu postojeih odredaba i to na enu po 16 kn. a za dijete
Po 10 kn. dnevno
49
e) Da se i dosadanjim pripadnicima etnikih postrojbi prizna pravo na odlikovanje i nagradu, u koliko se osobito istaknu u borbama protiv komunista.
f) Da se omogui pravoslavnom ivlju prednjeg podruja, u koliko bude ispravnog
vladanja, zaposlenje i zarada na dravnim i drugim javnim radovima.
g) Da se stanovnicima pravoslavne vjere zajami potpuno slobodno ispovjedanje
njihove vjere u smislu postojeih zakona.
h) da se dozvoli ulazak u grad iteljima pravoslavne vjere radi podmirenja svojih
ivotnih potreba.
To. 5.
Gore imenovani predstavnici hrvatske dravne vlasti prihvaaju gornje primjedbe
navedenog predstavnika etnikih postrojba, s tim, da e hrvatska oruana snaga kao i
graanske vlasti pruiti pravoslavnom ivlju punu zatitu osobne slobode, sigurnosti i
njihove imovine.
etnike postrojbe sudjelovat e dobrovoljno u suzbijanju i unitavanju komunistiko boljevikih banda zajedno sa ostalom oruanom snagom, pri emu e zapovjednici etnikih postrojbi zapovjedati svojim postrojbama.
etnike postrojbe mogu izvoditi samostalno neophodno potrebne akcije
mjestnog znaaja, no o svemu e na vrieme izvjestiti zapovjednika oruanih snaga.
Dolazak u grad dozvoljava se samo potpuno lojalnim graanima sa dozvolama,
koje e izdavati redovite upravne vlasti prema postojeim propisima, a na temelju svjedobe o ispravnosti pojedinih lica izdatih od strane dotine obinske uprave.
To. 6.
etnike postrojbe sa svojim predstavnicima obavezuju se u svakom pravcu
pomagati dravne vlasti Nezavisne Drave Hrvatske u sreivanju obih prilika na ovome
dielu dravnog podruja, te im u tu svrhu pruiti svaku pomo, dok se vojne vlasti
obavezuju pruati oruje i streljivo kao i ostalim vojnim jedinicama.
To. 7.
Prednje odredbe stupaju na snagu odmah po potpisivanju.
U Banjoj Luci, dne 9. lipnja 1942. godine.
Zapovjednik et. postrojbi "Borje"
Radoslav Radi, v.r.
Veliki upan upe

Sana i Luka:
Dr. Gvozdi v.r.
Zapovjednik banjalukog zdruga:
Brozovi Ivan v.r.
Ustaki stoemik:
M. Beljan v.r.
Da je prepis suglasan sa izvornikom potvruje:

T a j n i k Velikog u p a n a :
Maglajlija
M.P.
50
Br. 10
SPORAZUM ETNIKA I NACIONALISTIKIH VOA SA
GUVERNEROM CRNE GORE
1) Njegova ekselencija Guverner Crne Gore, prima preuzetu obavezu, spram italvlasti, od strane crnogorskih nacionalista, zastupanih od potpisnika ovog dokumenta, a koji izjavljuju, uz asno obeanje i lojalno osjeanje spram Italijana sljedee:
' a) nastaviti i do kraja povesti beskompromisnu borbu protivu komunizma i komunista u Crnoj Gori;
b) saraivati na povraaju reda, mira i javne sigurnosti u zemlji;
v) potpomognuti privredni preporod Crne Gore i to u cilju da u zemlji stvore
n a j p o v o l j n i j e uslove za oekivanje odluka, koje e biti uzete u pogledu definitivnog
ureenja Crne Gore po zavretku rata.
2) Crnogorski nacionalisti izriu Njegovoj Ekselenciji Guverneru svoju beskrajnu
z a h v a l n o s t prema svima italijanskim vlastima u Crnoj Gori za pomo koju su d o sada
ukazale crnogorskom narodu i uvjeravaju da e se sa vjenim potovanjem sjeati hrabrih
italijanskih vojnika, koji su dali svoj ivot u zajednikoj borbi protiv komunizma.
3) Njegova Ekselencija Guverner primajui izjavu tih osjeanja izjavljuje svoje
zadovoljstvo za borbu koju su crnogorski nacionalisti do sada preduzeli i poveli uz bok
sa italijanskim vojnicima i izrazuje svoje sauee povodom smrti crnogorskih nacionalista poginulih za dobro njihove zemlje.
4) Odreeno je da se na teritoriji Guvernerstva Crne Gore obrazuje jedan Odbor
Crnogorskih nacionalista koji e imati svoje sjedite na Cetinju.
Ovaj Odbor bie sastavljen od 17 lanova (po jedan za svaki srez i po jedan za
gradove Cetinje i Podgoricu), biranih meu najsposobnijim, najkulturnijim, najautoritativnijim i oprobanim pretstavnicima pojedinih srezova, ija e imena, od strane potpisnika ovog dokumenta, biti predloena Nj. E. Guverneru na odobrenje.
Reeni Odbor kao jedini pretstavnik naroda Crne Gore, bie jedini kompetentan i
ovlaen da sarauje sa italijanskim vlastima; da predlae lica koja se imaju imenovati ili
potvrditi u graanskoj slubi; da prui sve one sugestije koje e se pokazati potrebnima
za obezbjeenje i dobro zemlje.
Nacionalni Odbor moi e delegirati pojedine svoje lanove u sjeditima raznih
Italijanskih Komanda i Vlasti u cilju saradnje sa istima u djelokrugu i po direktivama
sadranim u ovom dokumentu.
5) Radi dobrog zavretka sreno otpoete akcije protiv komunista i da bi se sprijeio bilo kakav njihov povratak, ustanovie se u Crnoj Gori formacije dobrovoljaca
zvane "Letei odredi", sastavljene od odabranih i oprobanih crnogorskih nacionalista.
Ove formacije (ili "Letei odrredi") utvruju se u broju od tri i operisae na teritorijalna sljedeih srezova:
v
a) formacija kap. URIIA srezove: Bijelo Polje, Kolain, Berane, Andrijevica,
Savnik;
b) formacija puk. STANIIA se zove: Niki, Danilov Grad, Podgorica, uz
ogranienja o kojima se govori pod iduim slovom c);
c) formacija g. POPOVIA srezove: Cetinje i Bar, pored predjela sreza
niksiskog, to spada u teritorij nadlenosti divizije "Taro".
Svaka e formacija imati snagu od 1.500 ljudi; ova snaga prema potrebama i
odnosu na situaciju koja se u budue moe stvoriti, moe biti poveana ili smanjena po
nahoenju Njegove Ekselencije Guvernera, a po sasluanom miljenju Odbora.
d) Gore naznaena tri komandanta, sa odobrenim Nj. E. Guvernera, imaju kao
sv
oga stareinu generala UKANOVIA, koji e - u koliko se tie rada gornjih jedinica
' a k o se zato ukae potreba - biti u direktnom i tijesnom konaktu sa Njegovom
ckselencijom Guvernerom i sa Ekselencijom Komandantom Trupa.
iianskih
51
6) General ukanovi i komandanti gornjih formacija moi e predlagati akcije

Nj. E. Guverneru ili Komandantu Trupa ili komandantima divizija onih teritorija gdje su
formacije smjetene, ali nikakva akcija ne moe biti izvedena, ako nije odobrena od
strane italijanskih vojnih komandanata, koji takoe zadravaju za sebe pravo izdavanja
uputa za izvoenje samih akcija.
General ukanovi kao i komandanti gornjih formacija obavezuju se da e dati
svoju saradnju svaki put kad bude traena od Nj. E. Guvernera, od Komandanta Trupa ili
od komandanata divizija, uvijek u okviru borbe protiv komunista koji djeluju u Crnoj
Gori.
Akcija svake formacije ne moe biti izvoena van zone one divizije, koja je
nadlena nad teritorijom gdje je formacija normalno smjetena, osim ako to odobri
Komandant Trupa.
Zajednikim sporazumom utvrdie se plate dobrovoljaca,njihovih stareina,
ishrana, naoruanje, kao i pomo koja e se davati porodicama ovih dobrovoljaca.
7) Pored reena tri "Letea odreda", obrazovae se kod svake optine jedinice
"narodne seljake milicije" sastavljene od sposobnih i sigurnih ljudi, koji e se normalno
baviti svojim graanskim zanimanjem, ali biti spremni da se late oruja u sluaju opasnosti za sigurnost sela od strane komunistikih jedinica.
Ove jedinice bie redovito naoruane i imae svaka svoga komandanta.
Te jedinice predstavljae pravu odbranu naselja do dolaska eventualnog pojaanja
to e Komande mjesta nai za shodno da poalju, uzevi ih iz posada italijanskih trupa
ili "Leteih odreda".
lanovi ovih jedinica bie dobrovoljci, a uivae odreene finansijske potpore
samo za ono vrijeme, za koje budu prinueni da stupe u akciju.
8) U cilju odravanja reda i bezbjednosti stanovnitva, Crnogorski Nacionalni
Odbor predloie formiranje odreda nacionalne policije, u zajednikom sporazumu sa
Komandantom Kraljevskih Karabinijera.
Osobe koje ulaze u sastav te policije bie u disciplinskom pogledu pod neposrednom urpavom komandanata odnosnih jedinica, ovi posljednji djelovae slijedei upute, a
pod kontrolom i nadzorom Komandanta Kraljevskih Karabinijera u odnosnim sjeditima,
od kojih svaka policijska akcija mora proizlaziti ili svakako prethodno biti prijavljena.
9) Izmeu nadlenih organa Guvernerstva i Crnogorskog Nacionalnog Odbora
bie dovrena revizija politikog vladanja graanskih inovnika radi provoenja dosljednih mjera disciplinskog i administrativnog karaktera.
10) Odbor Nacionalista Crne Gore predlagae Njegovoj Ekselenciji Guverneru
radi postavljanja lica koja treba imenovati ili potvrditi na poloajima sreskih naelnika,
pretsednika optine, seoskih stareina, birajui ih medu struno spremnim, sposobnim i
prikladnim, bilo po svojoj kulturi, bilo po njihovoj skoranjoj prolosti, za pokrivanje
dotinog poloaja i preuzimajui za njih punu odgovornost u odnosu sa radom kojeg e
vriti.
11) Pokret Nacionalsita Crne Gore a za njega Odbor Nacionalista Crne Gore
iskljuuje kategoriki da ima ciljeva ili tendencija politikih, teei samo da svojim
djelom pripomogne razaranju i unitenju komunizma i da ouva svojim radom red, mir i
blagostanje Crne Gore, i to u potpunoj slozi sa italijanskim vlastima.
12) Odbor Nacionalista Crne Gore obavezuje se da e upotrebiti svu svoju mo i
autoritet na odranje reda i discipline u zemlji i da e spreavati svaku eventualnu akciju koja bi mogla da bude uperena protiv italijanskih vlasti.
Cetinje, 24. jula 1942.
Guverner Crne Gore
arm. general Pircio Biroli
Pred. Crn. Nac. pokreta

Sen- B l a o u k a n o v i
Tajna i j a v n a saradnja etnika i okupatora, Arhivski pregled 1 9 4 1 - 1 9 4 5 , 1976, D o k u m e n t a , str. 3739, priredio Jovan Marjanovi.
52
Br.15
DOPUNA SPORAZUMA OZRENSKOG I TREBAVSKOG ODREDA
I PREDSTAVNIKA NDH
DODATAK
k zapisniku od 28. svibnja 1942. god. - sastavljenom u s. Lipeu izmeu predstavnika
dravne vlasti Nezavine Drave Hrvatske i predstavnika Ozrenskog i Trebavskog
etnikog odreda - uglavljen u stoeru 4. pjeake divizije u Doboju, dne 9. srpnja 1942.
PRISUTNI:
Od strane Hrvatskog domobranstva: zapovjednik II. domobranskog sbora general

g. Iser, zapovjednik 4. pjeake divizije pukovnik g. Majeti Bogdan, glavar stoera II.
D.S. Gist, podpukovnik g. Helbich i glavar stoera 4. pje. divizije gist, bojnik Kadi.
Predstavnici etnikih odreda: 1) Ozrenskog etnikog odreda, okan arevi,
Cvijetin uri i Branko Staki; 2) Trebavskog etnikog odreda, zapovjednik Savo
Boi, naelnik taba Petar Arnautovi i oko Miloevi.
I.
Predstavnici gore oznaenih etnikih odreda izjavljuju:
"Samo se po sebi razumije da se trenutkom prekida neprijateljstva sa hrvatskim
domobranstvom prekidaju i neprijateljstva protivu saveznikih njemakih i talijanskih
eta". II.
Ovaj dodatak zapisniku ini sastavni dio zapisnika od 28. svibnja o.g. danog u
Lipcu, te se ima k njemu prikljuiti dodatno k toci II. istog zapisnika.
U DOBOJU, dne 9. SRPNJA 1942.
PREDSTAVNIK ETNIKIH ODREDA:
Zapovjednik Treb.odreda
(Savo Boi)
Savo
ZAPOVJEDNIK 4. PJE. DIVIZIJE

pukovnik
(Bogdan Majeti)
Bogdan Majeti
Boi
Savjetnik taba Treb.odreda

(oko Miloevi)
oko
Miloevi
Savjetik taba Ozren, odreda,

(Branko Staki)
Branko
Staki
Naelnik taba Treb. odreda

(Petar Arnautovi)
Arnautovi
Petar
53
Fotokopija dokumenta br.
54
15
Br. 10
PONUDA MAJEVIKE GRUPE NEMAKOJ KOMANDI ZA
SARADNJU
TAB MAJEVIKE ETNIKE GRUPE
Pov. Broj slubeno
10. Avgusta 1942 godine
POLOAJ
ZAPOVJEDNIKU IV. BOJNE 8 PJEAKE PUKOVNIJE

(ZA NJEMAKU KOMANDU)
Gor. Tuzla. -
U vezi vaeg izvjetaja broj, 753 /Taj. od 9. VIII. 1942. godine izvjetavamo vas,
da smo da pristanemo na sve postavljene uslove, i da nas raduje to je Njemaka vojna
sila preuzela zapovjednitvo nad hrvatskim domobranstvom, legijom, orunitvom,
ustaama i graanskim vlastima, jer to je najbolji znak da e se poi jednim boljim i
pravednijim putem. Mi elimo da sauvamo svoju teritoriju od unitenja, i da u njoj odrimo red i mir,
ali oruje za sada niukom sluaju ne moemo predati, jer je ono jedina garancija za nae
ivote i sredstvo pomou koga moemo zatititi nau srpsku neja i nau imovinu. Pod
ovakovim prilikama mi emo radije izginuti svi do jednog s orujem u ruci, nego dozvoliti da nas muslimani goloruke hvataju, kolju i pljakaju. Oruje bi mogli jedino u tom sluaju predati ako bi sve "divlje" ustae i muslimane bili razoruani. Mi smo uvjereni, da bi nas muslimani napali istoga dana kada bi
oruje predali i dok bi Njemaka ili domobranska zatita stigla nigdje nijednog Srbina ne
bi bilo niti bi se znalo za srpska sela. Sa njima imamo vrlo ravo iskustvo i mi im vie ne
moemo vjerovati ni jednog asa.
to se tie Hrvatske vojske, ona je do danas prema nama bila korektna i u nju ima
povjerenja.
U Njemaku vojnu silu imamo potpuno povjerenje i spremni smo sa njom potpuno lojalno saraivati, samo ako su nai ivoti i imovina obezbeena.
Do danas nije zabiljeen nijedan sluaj napada sa nae strane na Njemaku vojsku
ne samo na Majevici, nego i u cijeloj Bosni, a garantujemo da se to ni u budue nee
desiti. Komandant:
Vojvoda Majeviki
[Radivoje Kerovi]
Br. 17
IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEA DRAE MIHAILOVIA
U AVGUSTU 1942.
>r
" 255.
Od Itvana 1 br. 6 key 1. - Depea primljena u 10 asova 8-mog. Talijani

zabranjuju napad na Fou zbog kratkoe vremena. Traeno ljudstvo ne
' Petar Baovi, komandant etnika u istonoj Bosni i Hercegovini.
55
mogu skupiti, odlazim u Miljevinu gde u se o svemu dogovoriti sa

prisutnim. O novoj situaicji hitno me izvestite. 9. VIII. 42.
Od Itvana br 3 key 5. - Talijanski pukovnik trai da govorim s njim u

subotu u pogledu slobode kretanja, kakav stav da zauzmemo. Na
prvom razgovoru rekao sam da ne traim nita samo se trpimo.
br. 260
Od Itvana br. 8. - Da omoguimo Baoviu slobodno kretanje po

Hercegovini, kod Talijana ponudili smo im sporazum sa naim trapa
ma u Treoj zoni. Oni usvajaju jedino uz uslov da primimo status
herceg.-etnikih jedinica koje oni smatraju dobrovoljakom milicijom, pod svojom kontrolom.' Ja i Jevevi mislimo da odgaamo
definitivno reenje dok od Vas ne dobijemo.
br.277
Od Orela - Kapetan Petrovi Brana ubija ni kr ive ni dune ljude, ubio

je jednog mog odlinog vojnika i njegova etiri od kojih 3 brata to su
bili partizani. Hteo da ubije jo etiri da nisu pobegli. Ranije ubijen
Vukain Proti. Njegov narednik Jezdimir pljaka narod i siluje devojke i ene. Glavni krivac za ubistva je on. U narodu strah i pobuna.
Molim da se hitno uputi islednik inae e doi do oruanog sukoba.
Kapetan Cveti.
18-VIII-42.
Od Itvana. - Talijanski pukovnik razgovarao sa Jeveviem i br. 402

samnom. Duhovno pripremljen za napad na Fou. Poklonili smo mu
jedan tepih. 2 Vojska za napad na Fou prikupljena i hranom snabdevena. Po svrenoj operaciji sledi opiran izvetaj o toku dogaaja.
1 Italijani su etnike na svom okupacionom podruju nazivali Antikomunistika dobrovoljaka milicija - MVAC.
2 etniki oficiri su faistima poklanjali zlato, ilime, satove, slike, servise za jelo i dr. (Zbornik XIV.
1, str.545). O poklonima datim italijanskim oficirima u "Spisku poklona" pie:
"Komandantu armije Dalmacu
persiski ilim
generalu Morgari Fiume
persiski ilim
generalu Lozana
tri persiska ilima, dva srebr. pasa
pukovniku Ruso
srebrno antikno oruje
pukovniku Karla, Fiume
persiski ilim
pukovniku Celebrano.
jedan ilim i jedna zlatna funta
majoru de Matteisu
tri ilima, zlatni sat,
ogrlica za gospou, jedna zlatna funta
kapetanu Zilioto
jedan ilim i 10.000 lira
Pasali kapetan
etiri ilima, jedan srebrn pas
porunik Vidjak
"
' '
,
jedan ilim
porunik Fanezi
jedan ilim
kapetan Fortunatu
dve zlatne funte, jedan serviz srebr.
kapetanu Rosa
dva ilima, srebrni pojas enski
pukovniku Domiani
jedan ilim
kapetanu Bentivoglio
jedan srebrni servis"
56
Br. 10
IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEA
DRAE MIHAILOVIA U AVGUSTU 1942.
9.' VIII. 42
, .
.
Br. 336 - Za Itvana: Napad na Fou vodi Branko 1 i on je tamo. Verujem da e ga izvesti
bez obzira na Italijane. Znak za obeleavanje aviona javiu Vam. U pogledu napada na
Fou stupite u direktnu vezu sa Brankom. U Hercegovini moglo bi se uraditi slino kao
i u Crnoj Gori. Uslov je da Hrvati ne dolaze. Potrebni legalni nai odredi za bazu mira i
reda za prikazivanje naih organizacija i brigada. Nikakva vlada niti uprava izvan
e t n i k i h organizacija. Pomo u hrani i oruju. Br. 466 21. VIII. Raspis: Herman, Ilijev, Orel, Rodrigo, Feliks. 2 Razvite to jau propagandu meu bugarskim vojnicima za balkansku uniju. Pozovite ih da pomau etnike u
umi kao i da sa orujem bee svojim kuama i da slino nama obrazuju u Bugarskoj
oruane ete za osloboenje od Germana i Borisa. as osloboenja je blizu a propast
B u g a r s k e siguran ako ostanu na strani Germana. Br. 471 21.VIII Raspis svima: Saoptite svima legalizovanim odredima sledee: Mnogi
legalizovani odredi zaboravili su d a j e sada rat i d a j e njihova legalizacija samo maska za
podzemni rad. Novac i ugodan ivot razneio je mnoge koji misle da tako saekaju kraj
rata pa da posle samo izvlae koristi. Neka se zna da se o svakom vodi rauna. Nareujem
da svi legalizovani odredi najenerginije unite komuniste na svojim prostorijama. Dalje
da nae umske odrede pomau na svakom koraku novcem, hranom, municijom, orujem
kao i u izvoenju organizacije i propagande.
Br. 19
OBAVEZA ETNIKA DA SVOJE POKRETE
PRIJAVE ITALIJANIMA
KOMANDA NARODNE VOJSKE
CRNE GORE I HERCEGOVINE
GLAVNI TAB
Br. 1812
25. avgusta 1942. godine
MAN. OTROG
Kopija
Svaki pokret etnikih

jedinica da se prijavi
'talijanskim vlastima. Prema sporazumu postignutom sa NJ. E. Guvernerom, a da bi postojala saglasnost
1
Major Zaharije Ostoji, lan taba D.Mihailovia.

Ilijev - major Simeon Ocokolji Sinia, komandant Mlavskog korpusa; Herman - major Radoslav
"ne, komandant "June Srbije (jug Srbije, Kosovo i Metohija i Makedonija); Orel - major Dragutin
Keserovi, komandant Rasinskog korpusa, Rodrigo - potpukovnik Dragoslav Pavlovi, delegat D.Mihailovia
2a
istonu Srbiju; Feliks - kapetan Zvonimir Vukovi Zvonko, komandant Prvog ravnogorskog korpusa.
57
u radu izmeu etnikih jedinica i italijanske vojske, svaki pokret e t n i k i h jedinica na

terenu treba predhodno prijaviti dotinoj italijanskoj vlasti, sem sluaja kada hitna operativna potreba drugaije nalae, kada e se pokret prijaviti docnije.
Prema napred navedenom komandanti e svaki pokret prijavljivati dotinim italijanskim vlastima, no stim to e to komandanti lino initi, da nebi pokret trupa bio
otkriven.Dostavljeno:
K-tima odreda
K-tima etnikih bataljona,-
-:
Komandant pukovnik,
B.Stanii
M.P.
Br. 20
'
NAREENJE DA ETNICI OBEZBEUJU POKRET NEMACA

TAB MAJEVIKE ETNIKE B R I G A D E
Pov. br. slubeno
27.avgusta 1942 god.
POLOAJ
K O M A N D A N T U DRINSKOG BATALJONA
Poloaj
U subotu, 29. ov.mj. i nedelju 30. Njemaka vojska e da proe putem Sapna Lopare i to, prema njihovom izvjetaju radi toga, da bi muslimanima pokazala da je doba
njihove samovolje prolo i da je Njemaka vojska spremna da svaku njihovu samovolju
sprijei, a Srbima da dokae, d a j e Njemaka vojska toliko jaka da zatiti Srbe.
Nijemci su danas pozivali nae delegate i to im saoptili. Kazali su da sa glavnog
puta nigdje nee skrenuti, niti e ii prema naim poloajima. Takoe se nigdje nee
zadravati, nego e samo u Rastonici prenoiti. Milicija i legija ni u kom sluaju nee
ii sa njima, niti smije ii iza njih. Iz razgovora sa Nijemcima nai delegati mogli su stei
utisak, da Muslimani nemaju nikakve podrke kod Nijemaca.
Radi toga, za nedelju u podne poaljite u ovaj tab 100.- ljudi, koje emo rasporediti du puta na pojedinim poloajima radi obezbjeenja. To ljudstvo neka se javi u
ovaj tab.
Nijemci su dali garanciju da niukom sluaju nee pucati, ali ako bi oni sluajno
bili napadnuti, onda e stupiti u borbu.
Ostalom ljudstvu saoptite da toga dana ne opaljuje nijedan metak, osim ako bi
bili napadnuti.
M.P.
Po izdatom nareenju svim
komandantima po prednjem,
u akta.
SB
Komandant,
MP
Vojvoda Majeviki,
Rad. B. Kerovi
58
Br. 10
PORUKA DRAE MIHAILOVIA FAISTIKOM OFICIRU
23-VIII...
g r 499 for Hermann. - Radi ostvarenja naih ciljeva potrebno stupiti u tenju vezu sa
n a c i o n a l i s t i m a albanske drave_ koje vodi pukovnik Muharem Barjaktar. Predstavnik
Mubarema za vezu sa nama je erif Lipa porunik italijanske vojske sada sa slubom u
Pritini. 1 Brat erifov je kapetan Zenel Lipa prvi saradnik Muharemov. Po ovome sleduju ifre od broja 500 do 503 zakljuno.
Br. 500 for Hermann. - Sa porunikom erifom Lipom stupite u vezu preko kurira po
rnogustvu arnautina koji e mu odneti od Vas pismo sa potpisom
b u to znai ivela balkanska unija. Ponavljam potpis Zbu. Isti potpis upotrebljavae
i erif. erifa pronai u Pritini preko gospode Novakovi supruge porunika
Novakovia sada u ropstvu. Kurira dobro platiti i tim putem obezbediti vezu sa Vama da
vam on alje svoja pisma i izvetaje.
Br. 501 for Hermann. - erifu Lipi dostavite pismom sledeu moju poruku da dostavi
Muharemu moje podzrave i estitanja na hrabrom dranju u borbama protivu okupatora
koji nam je zajedniki neprijatelj. Muharemu u pruiti svu potrebnu pomo u novcu i
oruju im sa njime postignem uzajaman bolji dodir i vezu. Neka Muharem odmah preduzme sve mere da arnauti na naoj teritoriji prestanu sa zulumima prema Srbima u
Metohiji i na Kosovu i da posle Srbi i amauti se uzajamno pomau u borbi na stvaranju
ideala pod devizom Balkan Balkanskim narodima. Traio sam da radio London podesi po
njihovom traenju propagandu na albanskom jeziku.
Br. 503 for Hermann. - Uputite erifu Lipi moju poruku da odredi mesto za sastanak
izmeu njega i mog delegata na kome sastanku bi se izloile obostrane elje za saradnju
i uzajaman rad. Taj sastanak treba da bude u pravcu ustaljenih prvih dodira on zna gde.
Javite mu da preko Vas on moe imati brze veze samnom i stavite mu se na raspoloenje
za ovo.
Br. 22
ITALIJANI NAORUAVAJU, PLAAJU I OPREMAJU ETNIKE
REZULTAT R A Z G O V O R A VOENIH IZMEU V R H O V N O G K O M A N D A N TA ITALIJANSKIH BALKANSKIH SNAGA ARMISKOG G E N E R A L A ROATE I
UW-EGATA V R H O V N E K O M A N D E ZA ISTONU BOSNU I HERCEGOVINU
VOJVODE DOBROSAVA JEVEVIA.
' ) Talijanska Armija pristaje da legalizuje i hrani jo 3000 ljudi u Hercegovini i
T
tstonoj Bosni i to: U srezu Trebinjskom 500 ljudi, u srezu Bileskom 500, u srezu
jjatakom 400, u srezu Ljubinjskom 400, Jahorinski bataljon 500, Nevesinjski srez 400
ludi, te 300 ljudi za pojaanje bosanskog bataljona. Nigde nemogu biti formirani novi
' Lita, a ne Lipa. Oficir italijanske vojnoobavetajne slube (SIM) i zamenik poznatog italijanskog
bavetajca Anela Antike.
59
bataljoni, ve se samo ovi etnici mogu upotrebiti za pojaanje starih bataljona. Kako s
obzirom na Italijanske ugovore sa Hrvatima nemoe biti govora o legalizaciji srezova
Konjic i Mostar, toemo ljudstvo tih srezova prijaviti kao nevesinjsko ljudstvo i legal izovati ih od ljudi svakog sreza.
2) Talijanska Armija pristaje da uputimo 3000 ljudi za pojaanje Dinarske
Divizije, zatim da tom ljudstvu stavimo na raspolaganje artiljeriju, bacae, hranu i
svakom vojniku injel i nove cipele, te da ih sovjim sredstvima transportuju u Metkovi
- Split - Knin.
3) Talijanska Armija pristaje da legalizuje 250 andarma sa 4 andarmeriska oficira na teritoriji Hercegovine.
4) Talijanska Armija pristaje da na linu odgovornost Vojvode Jevevia oslobodi 100 lica iz Hercegovine iz svojih koncentracionih logora, te da na zahtev istoga uhapsi i internira bez razlike vere 100 lica sa teritorije VI armije.
5) Talijanska Armija pristaje da za sve etnike jedinice u domenu Vojvode
Biranina 1 odobri 25.000 uniformi i to prvenstveno od zarobljenih Francuza.
6) Talijanska Armija daje Vojvodi Jeveviu za bosanski bataljon 2 teka bacaa
sa 200 granata, 300 puaka sa 50.000 puanih metaka.
7) Talijanska e armija osloboditi danas Dr. Ninu Svilokosa i Vidaka Kovaevia
i staviti ih na raspolaganje Vojvodi Biraninu.
8) Talijanska je armija uputila danas 300 skija za nae planinske bataljone.
9) Talijanska armija ukida Hrvatski tekst na lekitimacijama koje slue za lektimisanje pred talijanskim vlastima i ostaje samo talijanski tekst.
10) Italijanska armija pristaje da u budue plate vojnika prima lino Komandant
svakog naeg odreda i da on lino isplauje vojnike.
11) Talijanska armija pristaje da etnike komande mogu kupiti u Italiji sve
koliine suhog voa i marmolade uz uslov da ih plaamo u italijanskoj valuti.
12) Talijanska armija ne insistira da etnici moraju skinuti sa svojih kapa bele
orlove.
13) Utvreno je sporazumno da se smatra srpskom etnikom zonom u talijanskoj
interesnoj zoni sva teritorija Istono od linije Stolac - Nevesinje - Ulog - Kalinovik, te da
u tu zonu ne mogu ulaziti ni ustae ni domobrani
14) Obroci koji se daju etnicima po odobrenju armije imaju se da poveaju na
obroke ravne italijanskim vojnicima zajedno sa duvanom, marmoladom, sirom i konjakom.
[29. septembra 1942]
Br. 23
ITALIJANI NAORUAVAJU ETNIKE U DALMACIJI I LICI
Dragi Zare, 2
2 9 / I X - 42
Rezultati vojvodinog puta u Suak su ogromni:

1) Dato je 2000 puaka za Dinaru i 1000 puaka za Liku (400 za junu zonu 1
Ilija Trifunovi Biranin je bio komandant etniki formacija na italijanskoin okupacionom podruju
NDH i Slovenije. tab mu se nalazio u Splitu, a zvao se Komanda zapadno-bosanskih liko-dalmatinskih i
hercegovakih vojno-etnikih odreda (Zbornik, XIV, 1, str.417-427),
2
Zaharije Ostoji
60
tvledak, a 600 za severnu zonu Otoac. Kdt june zone je t. major Radojiovi 1 , a severne t. major Bjelajac 2 ).
2) Naturen im je plan za odlunu bitku protiv komunista u Bosni i njegovo ostv a r e n j e poee 1. oktobra sa tzv. "malom operacijom", o emu ste ve izveteni sa nae
strane.
. .
3) Mihi je zvanino i od strane samih italijana (arm. eneral Roata) potinjen
vojvodi, kome su izdati uredni dokumenti da moe slobodno da se kree po teritoriji V,
VII i XVIII ital. arm. korpusa t.j. po celokupnoj teritoriji koja je od strane Italijana okupirana (Hercegovina, Dalmacija, Lika, deo Hrvatske i Slovenaka).
4) Iz Rima je odobreno 5000 puaka za Ljubljanu za nae ljude i ovih dana je
poela isporuka oruja. Ovaj posao po nareenju g. vojvode svrio je kapetan Kosti, na
opte zadovoljstvo.
5) U toku oktobra izliferovae nam - po partijama - 6000 puaka za Dinaru i jo
3000 za Liku.
Uslov da sve ovo realizujemo je, da se obustavi akcija protiv Hrvata i Muslimana,
jer oni protestvuju preko Nemake, koja opet vri presiju na Rim. Visoki interesi opte
stvari nalau da ne kidamo sada, kad toliko oekujemo od njih. Muslimani i ustae odn.
Hrvati platie ceh pre ili posle, za njih ima vremena, jer nemaju gde, ostaju nam jednako
pod ruku. Smatram da Ti gleda na stvari ovako kao i ja.
Duboko sam uveren da e znati da rei ono krupno pitanje koje je pred tobom
onako kako najvii interesi naeg naroda nalau. Vojvoda Biranin mora po svaku cenu
biti uz ika Doku, jer u protivnom gubitak bi bio straan i nenadoknadiv.
pozdrav tvoj Raa*
Br. 24
OVLAENJE DRAE MIHAILOVIA KAPETANU URU
IVETIU ZA LEGALIZACIJU KOD OKUPATORSKIH VLASTI
OVLAENJE
Kojim odobravam peadijskom kapetanu I klase uru Ivetiu, 4 da moe svoj
odred u cilju to boljeg rada za Otadbinu legalizovati kod okupatorskih vlasti na najpogodniji nain, starajui se pri tome da ostane na nacionalnoj liniji. Upustva po ovome
dobie od majora Radulovia. 5
Ovo uvati kao strogo poverljivo.
M.P.
12.oktobra 1942. g.
Slobodne srpske planine
MINISTAR
vojske, mornarice i vazduhoplovstva

armiski eneral
Drag.
M. Mihailovi
Zbornik VIV, I str. 667-

Milo
; Slavko. a lij as Nikola Deki
' Kapelan Radovan Ivanisevic, naelnik taba Ilije Trifunovia Biranina u Splitu
Iveli je bio komandant sektora Kotarski zaliv - Grbalj - Lutica.
Borivoje. obaveiajni oficir.
61
VK-X-
-WS.
ktia
MiTK
AUKXjS!
W> v r t * ? I '
ri,...n?.
li'
Jt-jorx* >5*p*;j;>.
ju.Ui.U'
,*f*B'6Kg &>-.!!f-a.'3,
CiUi'Soti* CJWe :i.KKUC
Fotokopija dokumenta
br. 24
Br. 25
UPUTSTVO 0 NAINU PRIMANJA PLATA
OD ITALIJANSKIH VLASTI
KOMANDA OPERATIVNIH JEDINICA
ISTONE BOSNE I HERCEGOVINE
Pov. Br. 256
1 X I 1941 1
POLOAJ
Na linost
KOMANDANTU TREBINJSKOG KORPUSA.

Talijani hoe da u svaki na bataljon uvedu po jednog svog oficira, isto tako hoe
da naim vojnicima isplauju neke plate preko tih oficira. Gospodin Ministar naredio je
da ni jedan Talijan nesme da ue u naa sela. Isto tako talijanski oficiri nesmeju deliti
platu naim vojnicima. Da bi se znali ravnati dajem sledee objanjenje:
Talijanima na zgodan nain predoiti da je nemogue da njihovi oficiri budu u
naim selima prvo to to narod ne gleda sa poverenjem, drugo da je rad komunista opet
uzeo maha i da ti oficiri mogu i da poginu od trojki ili naroito spremljenih atentatora u
kom bi sluaju talijanska komanda preduzela represalije protivu naeg naroda a mi nismo
u stanju da im garantujemo ivot u svakom pojedinom sluaju. U koliko ostanu i dalje
uporni da oni hoe po svaku cenu da dovedu oficire u naa sela onda odugovlaiti s tun
da nema mogunosti smetaja dok se ne pripremi neka zgrada u kojoj bi se mogao smistiti. U tom sluaju zgradu nikada ne pronai jer je stvarno i nema. Seljacima narediti da
nesme ni jedan da primi talijanskog oficira u svoju kuu.
to se tie davanja plate talijanski oficiri nesmeju deliti platu. Nai komandanti
mogu primiti novac i ekati do daljeg nareenja da ga isplate kad im se naredi. Isto tako
komandanti brigada mogu da prime hranu za svoje ljudstvo i da je smeste u svoje magacine i od toga dele svakodnevno sledovanje.
Jo jednom napominjem nesme se ni u kom sluaju dozvoliti da Talijani uu u
naa sela.
1
62
Omaka, treba: 1942.
U koliko se u svemu ne postupi po ovom nareenju nadlene stareine smatrau

nesposobnim i prema njima preduzeti sve mere koje mi stoje na raspolaganju.
S verom u boga za kralja i otadbinu.
TAB
TREBINJSKOG KORPUSA
Str pov. Br. 12
Komandant major
8 jd 1942. g.
P- Baevi
POLOAJ
Po izdatom nareenju svim brigadama ovoga koipusa, stavljeno u akta.

Po ovla, komandanta
Vuko
Glogovac
Br. 26
IZVETAJ PAVLA URIIA DRAI MIHAILOVIU O POSETI
GUVERNERU CRNE GORE
G. ika oko,
Noas u 2h posle pola noi vratio sam se sa Cetinja. Cilj moga poziva na Cetinje
bio je iskljuivo da dam uverenja da se na ovoj teritoriji ne priprema drugi front i da se
zadovolji sujeta guvernerova - upravo da pokae narodu da moram doi.
Razgovaralo se vie o sitnicama nego o krupnim stvarima, jedino to se vodio
malo dui razgovor o Vama. Nita nemaju protiv Vas samo da se ne stvori ovde drugi
front i da ne uemo u neku avanturu.
0 Kolainu, Sandaku, Zelenaima i dr. vanim stvarima nije bilo govora, a ja
opet nisam hteo da pokreem kada to oni nisu traili. Guverner dolazi u nedelju u posetu ovde i kazao je da emo sva pitanja ovde resiti. Kae da mora doi da bi razbio famu
kod svih pa i kod Rima i Berlina da ovde postoji republika.
Kt Armije sino pri povratku sa Cetinja, poto je on iao i vratio se sa mnom,
kazao mi je da Kolain ostaje za nas definitivno. Prema tome to smo pitanje resili. Po
svemu stekao sam ubeenje da pretresa terena nee biti.
Ja sam dobro doekan i u Podgorici i na Cetinju - sa svima poastima, a dobro me
doekao i narod, naroito na Cetinje. Kod Guvernera bio sam samo ja i niko vie. Pri
kraju eneral ukanovi 1 uao je 20 minuta.
Nai izgubili glavu - takva panika da prosto se ne moe verovati. U glavnom
nacionalnom odboru haos. Veina je protivu Blaa, ali to su sve izrodi. Ja se nadam da
cerno ih ili potpuno ukinuti ili zameniti. Ovo e se postii posle Kolaina - posete. U
Sandaku promenili taktiku protivu pravoslavnih. Gone turke.
Italijani napustili avnik. Intervenisao sam za pokrete prema Foi.
Jedino trae od mene red i mir. Nato sam im dao rije - svakako do nareenja.
Stekao sam ubeenje da emo sve uspeti, ali onima na Cetinju, pa i u celoj staroj
moj Gori treba vie odlunosti, energije i samopregorenja.
1
Blao
63
Opirnije o toku razgovora priau Vam kada doem.

Svima srdaan pozdrav
Va
2/XI - 942. god.

Kol.jain]
0[perativno]
Pavle
u akta
D.Mihfailovi]
'
Br. 27
'
POZIV ETNICIMA NA PREGOVORE SA NEMCIMA

KOMANDA SREZA SARAJEVSKOG
Pov. br. slubeno
2 - novembra - 1942.
POLOAJ
KOMANDANTU I SARAJEVSKE BRIGADE
Prema dobivenom izvetaju od naeg kurira, koji ima vezu sa Nemcima treba da
doemo u utorak u 10 sati prepodne na pregovore koje zahtevaju i mole nas Nemci da
doemo.
Bilo bi vrlo dobro ako bi ti brate Savo 1 lino mogao doi, a ako ne moe onda
spremi svoga zamenika.
Na pregovore e sa Nemcima doi i ustaki nadporunik Vuki, pa bi i zbog toga
bilo potrebno da doe.
Ovo primi na znanje.
S verom u Boga za Kralja i Otadbinu!
Komandant
Sreza Sarajevskog
Boidar J.
MP.
64
Derikonja.
Plemi
Br. 37 >
OBAVETENJE DOBROSAVA JEVEVIA O DALJOJ
LEGALIZACIJI ETNIKA
Majoru Pantiu, kapetanu Zeeviu, Petru Samardiu i Tomi Guzini
Nevesinje
Ponovo sam proverio stvar i dobio najsigurnije garancije da ustai ne samo da

nee doi u Hercegovinu nego da moraju da napuste Mostar, prvi bataljon u etvrtak a
drugi u nedelju. Ima izgleda da nee smeti da idu ni u Stolac, kako smo ranije govorili.
Postoji mogunost da ustai napadnu Italijane, ali to bi nam bilo od Boga poslato i onda
bi ili do Zagreba i definitivno likvidirali Hrvatsko pitanje. Prema tome sa nae strane
puna opreznost i pripravnost, ali ni u kom sluaju nikakav akt nasilja. Stolaka birgada
nije jo dobila instrukcije da se mirno dri, prema tome i njoj najstroija nareenja da ni
po koju cenu ne izazove sukob. Mogu Vam javiti jo jednu radosnu vest. Odobrili su
Talijani da mogu povesti brodovima 3000 ljudi u Knin. Prema tome ostvarie se vrua
iina elja, a tom prilikom moemo preneti i topove a ne samo stanice. Ove priloene
depee odmah najhitnijim putem treba da se poalju do stanice i to automobilom do
Uloga a dalje brzim konjima. Ovo je najhitnije. Nee biti zahvaljujui hrvatskoj gluposti
nikakvih posledica radi naih nasilja u Biini. 2 Isto tako zatekao sam ovde radiogram da
druga armija pristaje da mi legalizuje i dade hranu za jo 6000 etnika u Hercegovini.
Samo je nezgoda to oni smatraju naom zonom liniju Nevesinje - Ulog - Kalinovik Stolac, a sa druge strane te linije da ne moemo drati nae bataljone. Prema tome moi
emo samo Konjic da legalizujemo, mostarski srez nikako. Oni trae da se povue odmah
i bataljon iz Blagaja, pa treba na neki formalni nain ukloniti te ljude privremeno dok ja
svrim posao i u isti mah izvestiti diviziju Mure u Mostaru, da je dislociran bataljon iz
Blagaja. Mislim da u doneti i skije i sve ostalo to treba. Potseam ponovo da se trupama javi da ostave 10% uniformi za Bosnu. Potseam da bez obzira na ove velike stvari
treba goniti komuniste i izvriti onaj razmetaj trupa u Udrenje kao i postaviti oficira u
Biinu. Treba dok s e j a vratim ve poeti propagandu za odlazak u pomo brai u Dinari,
da se stvar moe brzo zavriti, jer ja u traiti im se vratim da se trupe pokrenu. Treba
pouriti telefonsku liniju do Nevesinja. Treba sasluati i na muke udariti one iz Biograda,
koje Vlado 3 pozna, da odaju sauesnike. Treba da Tomo svri onu stvar sa Vienom.
Treba kontrolisati otpremu hrane sa Pluina u Ulcg. Imam impresiju da nema dovoljno
kurai kapetan Milutinovi 4 za akciju u Hodbini, treba ga pritegnuti da se to izvri.
Sa verom u Boga za Kralja i otadbinu!

30 novembra 1942. god.
Vojvoda Jevdevi
Ako Baovi doe pre mene a ja javim radiogramom iz Suaka da se priprema

Mobilizacija za Knin, recite majoru da uzme snaga iz Rogatice, Srebrenice, Foe i
V-ajnia, iz sarajevskih i kalinovake brigade 1000 ljudi, a ostatak iz Crne Gore i
Hercegovine.
Nemojte da Vam u Nevesinju Talijani viaju ovu vojsku to smo je pripremili za
2 Radi se o prebacivanju etnika radi operacije protiv partizanskih jedincia u zapadnoj Bosni.
Odnosi se na nasilje Nevesinjske etnike brigade nad srpskim i muslimanskim stanovnitvom
zvrseno novembra 1942. u Biini i Blagaju. (Arhiv VII, a, K. 231, reg. br. 15/7).
Vladimir Zeevi.
Vladimir, komandant Mostarske brigade.
v
65
Hodbinu. Moe vojska da odlazi do Buska i da se vraa u selo a ako treeg decembra ode
bataljon ustaa onda je povui.
Tomo,
aljem ti prepis pisma

Jevevievog. Doi ujutro da
se po ovome razgovorimo
Vladimir
[Zeevi]
. ,
. ..
Br 29
; ITALIJANI PREVOZE ETNIKE ZA BORBE U BOSNI
11. decembar 1942.g. ' ' . '
2084
3 - 30
Jevevi neka preduzme sve da izdejstvuje kod Italijana prolaz

suvim zonom Jablanica - Livno - Glamo za 1500 Crnogoraca ovo
neka pravda vojnikim razlozima, a neka slobodno da garanciju da
etnici nee nikoga da diraju na svom putu.
2085
3 - 327
Pavle e izdejstvovati od guvernera C. Gore da se njegovi prebace

autokolonama do Nikia a odatle vozom do Jablanice. Ovo neka i
Jevevi trai od Italijana radi dobijanja vozova. Sa prvim eelonom
Vaim prebaciti jednu r. stanicu za Dinarce 1 i odmah uhvatiti vezu sa
Vaom stanicom.
2086
3- 330
Akcijom e rukovoditi major Ostoji. 2 On polazi na put 12. om.

preko avnika na Avtovac gde da ga saeka Baevi sa autom 15. o.m.
Kapet. Bogunovi i narednik Vui sa Dinare da saekaju kod Vas
majora Ostojia. Izvestite o dosadanjim pripremama. Pozdrav. Cia.
Br. 30
IZVETAJ PREDRAGA RAKOVIA DRAI MIHAILOVIU
O LEGALIZACIJI ETNIKA
IZVETAJ
Posle odrane sednice na Ravnoj Gori 30. novembra 1941. godine i prema
dobivenim instrukcijama, nou izmeu 30/31. krenuo sam sa odredom iz Kotunia gde
sam bio na poloaju, u srez Ljubiski, na svoj reon. Na dan 1. decembra osvanuo sam u
Gor. Gorevnici. Toga dana 5 dobrovoljaki odred iz aka uz pratnju 3 Nemaka aviona
' etnici u Dalmaciji pod komandom popa Momila Dujia.
Draa Mihailovi j e 11. decembra 1942. odredio Ostojia da kao delegat "Vrhovne K o m a n d e
rukovodi operacijama protiv komunista u Dalmaciji, Lici, Zapadnoj i istonoj Bosni" (Zbornik XIV, 1, str. 752).
U toku borbi u dolini Neretve, Mihailovi je 9. marta 1943. pisao Baji Staniiu: "Celokupnim radom rukujem
ja preko Branka" (Zbornik XIV, 2, str. 399).
2
66
doao je do osn. kole u Gor. Gorevnici gde sam se sa njima sastao. Sa naperenim
pukama priao sam ja sa jednom desetinom jednom vodu dobrovoljaca i kad su videli
da neu da pucam na njih poeli smo prijateljski razgovor. Komandant 5. dobr. odreda
kaplar inae tuka p. pukovnik Marisav Petrovi Postavio mi je pitanje ko sam, ta ovde
radim i odakle idem. Odgovorio sam mu da imam odred od 200 ljudi sa 20 autom, orua
to je zaista bilo istina. Rekao sam mu da sam odred pukovnika Drae i da sam prestraa
n j e g o v i h odreda. N a pitanje koliko ima vojske Draa, odgovorio sam da ima oko 2 0 . 0 0 0
n a o r u a n i h vojnika. Tada se Marisav odvoio n a stranu sa svojim tukama oficirima i
n e t o kratko konferisao, pa je zatim zamolio mene da sa svojim odredom poem u pretres terena Gornje Gorevnice i ienje od komunista to sam i uinio. Imao sam koristi
od ovoga, jer etnici pomeani sa dobrovoljcima, snabdeli su se od njih municiom, koje
n i s a m imao vrlo malo, tako da sam pri rastanku mogao i borbu voditi sa njima. I jo
n e t o , etnici su priali dobrovoljcima, kako su voene herojske borbe protiv Nemaca i
k o m u n i s t a u ovom kraju, pod najteim vremenskim prilikama iako se oskudevalo u
o d e i , hrani i municiji. To je imponovalo dobrovoljcima obuenim u toplo odelo dobro
obuveni i sa municijom snabdeveni, za kojima je ila kuhinja vozea, jer su se ovi l j u d i ,
koji nisu svi Ljotievci divili golim, bosim i izgladnelim etnicima.
Istog dana uvee po zavrenom pretresu terena, Marisav me je pozvao da poem
sa njim u Caak i uredim odnos svog odreda prema Nemcima, jer on ima nareenje da
razoruava i Draine odrede kao i komunistike, jer se smatraju ilegalnim. Za vreme od
nekoliko sati iz razgovora sa Marisavom zakljuio sam da moram ii u Caak i zaista urediti odnose sa Ljotievcima i Nemcima. I 1. decembra uvee otiao sam u Caak sa
Marisavom. U njegovoj kancelariji bio je pukovnik Muicki 1 koji me je odmah napao sa
mnogim pitanjima i ceo razgovor vodio se o tome da se Draa mora predati njima i sa
njima saraivati, nato sam im odgovarao da to Komandant nee uraditi, jer ima mnogo
vie vojske nego i Nedi, Ljoti i Peanac, a uz to i sav narod. Za mene su odmah
pripremili berberina da me obriju poto sam bio zarastao u kosu i bradu, ali im se nisam
dao. Za mene i moj odred Marisav je u mom prisustvu napisao izvetaj dobrovoljakoj
komandi da sam se ja sa odredom predao njima i stavio se pod njihovu komandu, a pre
toga ni rei o tome nismo govorili. Pravio sam se manji od makova zrna, jer sam bio u
njihovim rakama, a odred na terenu u Gor. Gorevnici, pa ako negodujem na ovo nisam
nita dobro napravio, a koliko u ja biti pod njihovom komandom to e se videti iz kasnijeg mog rada.
Uglavnom to vee sam sa njima dogovorio se da ostanem na terenu sa svojim
odredom radi ienja terena od komunista, to mi je u stvari i bio zadatak kad sam poao
na svoj teren sa Ravne Gore.
Od decembra pa do 1. aprila odred mi se stalno nalazio na terenu sreza Ljubiskog
jaine 400 ljudi pod orujem, ilegalan, vojnici nisu primali nikakvu pomo ni materijalnu ni novanu. Srezom sam gospodario ja sa svojim odredom, a ponekad su vrili pretres
Nemci i Dobrovoljci.
Pred Marisavom sam se ugibao i previjao, ali sve to u etiri oka da ne primeti
iroka narodna masa, radi autoriteta. Marisav po prirodi svojoj glup seljak, a "nala se
vila u emu nije bila" te i on komandant, zelena koji se odmah polakomio za novac.
Ukazao sam mu prstom na nekoliko aanskih ivti, Kir-janji, koje je lupio po kesi sa po
nekoliko stotina hiljada dinara i time je sam sebi potkopao teren. Protiv njega i njegove
pljakake bande poele su strahovite optube graana i tueni su i kod Nemaca i na
svima, mestima u Beogradu gde se god moglo tuiti. Uspeh sam postigao, jer Marisav je
sa svojim odredom postao predmet panje kao krivac i kod Nemaca i kod Nedia.
U poetku jo u decembru video sam jasno ovo: Ljotievci naslanjajui se na
emce imaju za cilj da najpre sa nama sarauju dok se unite komunsiti, pa posle
Pomou Nemaca da likvidiraju i nau organizaciju i nae odrede. Unitenje komunista
.,1 0 J e potrebno i meni i Nemcima i Ljotievcima, te smo se u ovom poslu sloili i postali
saveznici". Krajem februara 42. god. komunizam je uglavnom bio uguen i sada sam
67
doao ja na red sa svojim odredom da se likvidiram.

I zaista je Marisav uspeo da izdejstvuje nareenje od Nemaca da pone generalno
ienje terena od linije: Zapadna Morava, aak - Uika Poega prema Valjevu i na
koga se god naie da se razorua i u lager otera, mislim naoruanog. Za moj odred
izriito je stajalo da se ima razoruati i samnom skupa internirati, jer sam bio ilegalan.
Jer dok sam se ja borio kod Pranjena u novembru protiv komunista, dotle je vojvoda
jeliki Mojsilovi, Boa Javorac i Dura Smederevac, uhvatili ve vezu sa Nediem, legalizovali svoje odrede i primali platu za etnike. Taj teren za Nemce je bio potpuno ist. Ja
sam bio prvi na nianu. U to vreme sam dolazio kod Komandanta 1 u okolinu Gor.
Milanovca, gde sam se sa njim i sastao i sve mu referisao. Rekao mi je da radim kako me
Bog ui i kako naem za shodno. Odobrio mi je da mogu i odred legalizovati. Kad sam
se vratio natrag za nekoliko dana Nemci su me uhapsili i sproveli u Beograd pravo u
Gestapo. Tamo sam sasluavan 4 sata. Optuen sam kao Drain ovek. Jedan major koji
me je sasluavao bio je dosta korektan. Lagao sam sve od poetka do kraja. Mnogo mije
koristilo to sam pomalo znao nemaki jezik, a preko tumaa sam sasluavan, pa sam u
moru onih pitanja ipak se mogao potsetiti ta sam ranije rekao, za vreme dok je onaj
postavljao pitanje tumau, pa kad mi je tuma prevodio ve sam bio pripremio odgovor.
Ipak onaj major na kraju vrteo je glavom i rekao je da nisam izgleda samo istinu govorio
ve da ima i lai dosta. To vee zatvorili su me u sobu hotel "Balkan" i imao sam udobnu hranu i smetaj. Sa mnom je bio zatvoren major Kora 2 i kapetan Glii. 3 Ba me je
spasio to to sam sa njima bio zatvoren, jer Kora je ve bio okruni naelnik, a Glii
legalan i ljubimac Nediev, pa kad se Nedi zauzeo za njih to sam uz njih i ja puten. Bili
smo u apsu svega 2 dana i to u hotel "Balkanu". Ovim sam opravdao i sebe i svoj odred,
te sam izbegao hapenje i razoruanje odreda.
Inae ja sam Nemce sve do 1. aprila otvoreno u oi lagao da sam neposredno pod
komandom Nedievom i ako u stvari nisam bio legalizovan i za mene Nedi nije ni znao.
Ali sam ih u oi i ubedljivo lagao i oni nikad da se prisete pa da pitaju Nedia.
Kako sam ve napred naveo aanske ivte uz moju malu pomo uspeli su da 1.
marta odjure Marisava iz aka. Preko Marisava ja sam ipak uspeo da se upoznam sa
Nemakim komandantom Frikeom i im je Marisav odlazio iz aka, preporuio je mene
kod Frikea d a j e najbolje da ja primim aak posle njega, jer Marisav nije nikad mogao
osetiti moj glavni zadatak. Njega sam bez po muke driblovao tako da je on misleo da
nema veeg prijatelja od mene.
Na dan 1. marta primio sam komandu mesta u aku sa svojim odredom mada
sam bio ilegalan. Frike u poetku nikako me nije trepeo. I njega sam ubedljivo uverio da
sam legalan i da sam pod komandom Nedievom, ime se zadovoljio. U poetku drao se
strano na mene, jer im je otiao Marisav iz aka sa svojim odredom, pop Buli je
odmah poeo optube protiv mene kao Drainog oveka pa esto puta Frike me je pitao
da li primam nareenje od Drae ili od Nedia. Odgovarao sam uvek kratko. Od Nedia.
Na to Frike bi uzrujao se i dreknuo: "Ne od Nedia, nego od Drae". Odgovorio sam jo
krae: Da. Ceo mesec mart kao ilegalan drao sam se u aku i dalje bih tako ostao da
ih vuem za nos, ali pop Buli dovede oko 10.marta 6 dobrovoljaki odred, kojim je
komandovao rez. p. puk. Jelii, ali samo bio figura odreda, a u stvari je komadnovao pop
Buli. Ovom odredu i popu Buliu nikako nije konveniralo da ja i dalje ostanem u aku
i to jo znaju da sam ilegalan. Za ovo su angaovali i okrunog Naelnika Diko vica,
okr. na. okr. Kraljevakog, koji je sada po zvaninoj dunosti otiao u Beograd i tuio
me da je moj odred i ja Drainovci i napao na Ceku orevia kako je mogao dozvoliti
da se odred ilegalni od 400 ljudi nalazi u sred aka, a to Ceka da ne zna, jer Ceka je
vodio evidenciju o svim oruanim odredima bez obzira kome oni pripadali, mislim na
Srpske.
1
Odnosi se na Drau Mihailovia.

Manojlo, okruni naelnik u Uicu.
3
Milo.
4 Milija.
2
68
Naravno u ovoj okolnosti morao sam krajem marta da odem u Beograd i 7 dana
sam svakog dana bio priman kod Ceke orevia, Masalovia i kod Nedia tri puta.
Ceka je vritao na mene. I ja sam bio u onom spisku kao Drainov ovek, koji je izaao
u "Vremenu" u aprilu. I sam se danas udim kako sam ih sve muntao i uspeo da legalizujem odred jaine 150 ljudi pod mojom komandom. Dodeljena m i j e teritorija srez:
Liubiski sa seditem u aku. Sada je Dikovi bio ogoren na mene to sam legalizovan i zajedno sa Buliem i 6. odredom poveo ogorenu borbu protiv mene putem optubi.
jo je tako trajalo gotovo ceo april mesec. Gotovo svakog dana nemaki komandant
o puk. Frike zvao me u komandu, uvek je naao neku sitnicu i strano se drao na mene.
Morao sam sve to da podnesem, jer sam video udruene Nemce i Ljotievce protiv nae
organizacije i sada sam kroio plan kako da zamutim vodu izmeu Ljotievaca u aku i
Nemaca, jer to mi je bio jedini spas da se odrim. I u tome sam uspeo. Moda je udnovato to sam se toliko borio da ostanem u aku kao legalan. Moda bi se posumnjalo da
sam postao zagrejani pristalica Nemaca ili Nedia! Ne.! Video sam d a j e aak po svom
poloaju najvaniji grad u dolini Zapadne Morave i ko dri aak u svojim rukama ima
itavu situaciju cele Caanske okoline, nekoliko srezova u svojim rukama. I radi toga pop
Buli je hteo po cenu ivota da me izjuri iz aka teda Ljotievci njime zavladaju. Frike
zaista dobar vojnik, razumeo je pre mene kao vojnika nego ove druge koji su bili samo
politiari. I dok su oni mene neprestano tuili i sa Frikeom razgovarali samo o Ljotievoj
pobedi i novom poretku u Srbiji u novom ureenju Evrope, ja sam se sam uvek brinuo
kako e mo odrati red, kako e mo se izboriti sa onima koji su u umi, neprestano sam
umske napadao i govorio sam da su Srbi oni bi doli kao to sam ja doao u grad da se
bore za jednu zajedniku stvar srpsku. Naravno ovo je godilo Frikeu i poeo me je ceniti. Ponekad me je pitao za miljenje o mojim protivnicima, Dikoviu, Buliu i 6. dobrovoljakom odredu. Ja sam ih prosto okivao u zvezde, mada sam znao da me oni tue.
Nemac Frike naivina, ogranien, verovao je na osnovi ovoga da sve to govorim zaista
je istina jer mi je jednom stavio do znanja da me ovi optuuju. Ali ja sam ovo nastavio i
dalje te sam tako svoj poloaj uvrstio kod Frikea. Poele su optube protiv mene i kod
Nemake divizije u Kraljevu i kod Gestapoa i S.S. komande Nemake u Beogradu, ali
najedared Frike se pojavljuje kao moj branioc pred ovim komandama, jer ga strano ljutilo zato se neko drugi mea u njegove stvari. Kad su ovi moji protivnici videli da mi sa
optubama ne mogu nita, pristupili su realnijim merama. Okr. Na. Dikovi na veliki
etvrtak je doao u aak, napio se kao svinja, odrao konferenciju sa Buliem i 6. dobr.
odredom i reili da nou izmeu velikog etvrtka i petka smene sve civilne vlasti u aku
pa u petak veliki da razoruaju mene. Kad povre ta posla u aku onda e to isto uraditi odmah sledee noi u Kraljevu i to isto trebalo je da se odigra tih dana u elom
Beogradskom Nedievom paaluku.
U 5 sati uvee 2. aprila ove godine, Dikovi je postroio odred 6. dobrovoljaki i
sa oficirima istog odreda na elu doao je kod sreskog naelnika sreza Tmavskog, prosto ga izjurio napolje u roku od 2 minuta i na njegovo mesto postavio jednog tuka
kapetana iz 6. dobr. odreda. Zatim je sa odredom u istom poretku otiao do prestojnitva
policije pa je i njega na isti nain izgrdio, iz kancelarije izbacio i na njegovo mesto za
prestojnika postavio takoe jednog tuka kapetana iz istog odreda. Grad je bio u velikom
uzbuenju. Oekivalo se ta u ja rei. Ja sam dohvatio telefon i izvestio Ceku orevia
0
svemu tome. Ceka mi rekao da ga pozovem na telefon. Naao sam ga u jednoj kafani i
[zvestio ga o tome. Bio je u velikom drutvu, sve Ljotievaca ispijao okanj za okanjom
1 bio preterano pijan. Izvestio sam ga da ga zove Ceka na telefon. A on da bi ispao laf u
nitvu, jer je bilo tu i civila, oterao je Ceku u p.m. i jo nekoliko pogrdnih rei uputio
mu- Ja sam po vojniki odgovorio samo razumem i otrao na telefon i o tome izvestio
odmah Ceku. Sad je Ceka zagrmeo, koji sebe smatra "glavno komandujuim" nad
oruanim odredima u Srbiji, pa je preko Upravnog Nemakog taba zagrmeo i Nemaka
omanda u aku dobilai je
je nareenje
nareenje da
da ga
ga odmah
odmah uhapsi.
uhapsi. U
U tom
tom vremenu on je ipak
p " M U n a teleton u potu i poeo se pregoniti sa ekom najedared je tresnuo slualicu.
ometnja je bila stvorena. Nemci su odmah doepali Dikovia. Buli je uhvatio telefon
Pozvao Ljotia i o svemu telefonirao tu istu no u nekoliko mahova govorei da nema
69
nita od toga. Sad sam ja imao uza sebe prestojnika policije i sreskog naelnika koji su
samnom zajedno poveli borbu preko telefona protiv Dikovia. Ukljuivao sam se na telefon i svaki Buliev razgovor i oficira 6. dobr. odreda sluao sam pa sve ono to bi ovi razgovarali sa Ljotiem a to negoduje Ceki i Aimoviu izvetavao sam im ovi zavre razgovor sa Beogradom, odmah Ceku i Aimovia. To isto su inili i smenjeni sreski
naelnik i prestojnik policije. Sad je nastala svaa u Beogradu izmeu Ceke orevia i
Aimovia sa jedne strane i Ljotia sa druge strane. Uglavnom sa sreskim naelnikom
Kolareviem i prestojnikom policije Stamenkom Dimitrijeviem i pomou osoblja na
poti u aku, zamrsio sam im sve te stvari da su ih oni u Beogradu nekoliko meseci
raspravljali pred Nemcima krivei jedni druge.
Rezultat ovoga: Dikovi uhapen i smenjen sa poloaja okrunog naelnika u
Kraljevu a kasnije i izjuren sa ove teritorije. esti dobrovoljaki odred odjuren je u Arilje,
a moj poloaj kod Nem. kom. u aku je mnogo ojaao. Vie dobrovoljaka re kod
Frikea nije vaila, pa i onda kada me je Buli sa jasnim dokazima tuio Nemcima da sam
primio nekog kurira ili da sam se sastao sa g. p. puk. Pavloviem, g. maj. Vasiem 1 ili da
sam stoprocentni Drainovac. Kada je raspop. Buli video da mi ne moe nita u
Nemakoj komandi u aku poeo je optube protiv mene i p.puk. Frikea kod Nemaca
u Beogradu i Kraljevu, kod viih nemakih komandi. To je Frike doznao i sad je on njega
pojurio. Buli je imao savrenu obavetajnu slubu o mestu boravka komandantovom na
svakom mestu i tano i na vreme je podnosio izvetaje o tome diviziji Nemakoj u
Kraljevu, ali sve je to dolazilo u ruke Frikeu na postupak. Frike sada Buliu nije nita
verovao, ve je uvek pitao mene za miljenje da li je to mogue, to sam svakako davao
"mudre" savete i "korisne" za njih.
Posle 6. dobr. odreda u aak je doao 3 dobr. odred, ali se u aku zadrao svega
15 dana i Frike ga je odjurio, jer je zbog Bulia omrznuo sve dobrovoljce. Kada je
odjuren 3 dobrovoljaki odred Buli nada jo veu dreku i optui celu Beogradsku vladu
d a j e naklonjena Drai, jer je misleo da Nedi neda da se dobrovoljci skrase u aku i da
Nedi mene podrava, kao Drainog oveka. Na to Nedi poalje 7 dobrovoljaki odred
i to ne u aak ve u Preljinu kod aka pod komandom tuka kapetana Nikia, 2 zloglasnog koji je u proloj godini prvi obukao uniformu i prvi formirao Ljotiev odred i
poao u borbu protiv komunista u okolini Beograda. Ali Nedi je sad mene sa odredom
prebacio u Mionicu da bijednom prestale te optube i da se njemu ne bi prebacivalo kako
on mene podrava u aku kao Drainog oveka i moj odred kao Drainov. Ba tih dana
kada sam morao krenuti sa odredom, doao je u aak Turner 3 sa Aimoviem u neku
inspekciju. itav grad aak a naroito ivte doli su kod Aimovia da mole da me
zadri u aku poto poto. Zato? Zato to, odmah posle 5 dobrovoljakog odreda koji
je sa Marisavom opljakao aak gore nego partizani, doao sam ja, koji ne samo da
nisam nita nasilno uzeo, nego nisam hteo ni nikakvu pomo ili poklon primiti koje su mi
zaista neki aani nudili mislei time da me potkupe za svoje zelenake interese.
Ali Aimovi je i meni i njima odgovorio da je sada to nemogue uiniti i da ja
moram otii, pa e me kasnije vratiti. Sada je Frike koji je imao dosta simpatija prema
meni kao prema vojniku uhvatio Turnera prestavio me Tumeru u Nemakom oficirskom
domu i izneo sve najlepe o meni, i da sam mu ja neophodno potreban i najbolja garancija za odravanje reda i mira u aku i okolini, jer narod mene ceni i slua. Doktoi
Turner je u mom prisustvu rekao Frikeu da ne idem za Mionicu, ve da u da ostanem i
dalje u aku. I zaista posle nekoliko dana dola je depea od Nedia da i dalje ostanem
u aku.
Pop Buli i Ljotievci su bili ogoreni ovim sluajem samnom.
Ali sada je doao u okolinu aka kapetan Niki sa 7 dobr. odredom, koji je dobio
pismo lino od Nedia i Masalovia u kome se obraaju kap. Nikiu kao svom prijatelju,
daju mu punu vlast i ovlaenje za ienje terena na liniji: Pruga aak - Babaji - Ljig
1
2
3
70
Dragia.
Budimir Buda.
Harold, ef Upravnog taba opunomoenog komandanta u Srbiji.
i pruga aak - Poega, sa zadatkom da rasisti sa Drainim ljudima i njegovim pristalicama i kuririma na ovom terenu na nain kako zna, a ovi e mu pruiti punu podrku za
izvrenje ovog zadatka u svakom pogledu. Niki polaskan ovim pismom od Nedia i
jvlasalovia mislio je u najmanju ruku da je trei ovek u Srbiji i zaista je poeo punom
narom da goni kurire i nekoliko ih je pohvatao. Ali je samo bio nesposoban prema meni,
jer dobio je informacije da ja odlino stojim kod Frikea, a da bi postao i veliki Nemaki
ovek uhvatio se za mene mislei da e to moi da postigne pomou mene. I tako svaku
akciju koju je preduzeo i koju je hteo preduzeti ja sam mu pokvario bilo lino ili zajedno sa Frikeom, jer je misleo da sam ja zaista veliki pristalica Nemaca. Ipak uvideo je brzo
da mu ja kvarim raune i mrsim konce i da nee moi da orpavda nade Nedieve, to je i
on zajedno sa raspopom Buliem poeo da me optuuje i u Beogradu i u Kr aljevu i kod
Nemaca i kod Nedia i kod Ljotia.
Frikeu se poelo prebacivati da uruje sa etnicima a naroito samnom, jer nigde
nije hteo ii dok mene ne pozove. Imali su dovoljno materijala da me umiu, jer nai
kuriri su prosto defilovali od decembra 1941. g. pa na ovamo kroz moj tab i u Ljubiu
a posle i u aku
Moralo se prei na radikalnije mere. Ispade zgodna prilika. Niki sa svojim automobilom, sa popom Buliem i jo etiri zadrta Ljotievca vojnika, agenta, nitkova, otiao
je u Bajinu Batu. Pri povratku saekan je u Ovarsko-kablarskoj klisuri, gde su
pokoeni. Samo u autu nije bio Buli ve samo Niki i vojnici nesrbi. Likvidacija njihova dovela je do zategnutosti izmeu etnika i dobrovoljaca otvoreno, a naroito posle
govora koji je odrao pop Buli pri sahrani izginulih dobrovoljaca, u kome je nazvao
etnike da su zaplotnjaci, zakulisni ljudi, da su se samo uvili nacionalnim velom, da su
sluge Moskve i Londona, da su kleali pred dobrovoljcima u decembru 1941. g. za
oprotaj ivota, a sada skidaju glave tim svojim spasiocima.
Zbog ovog govora ja sam kategoriki zahtevao i od Frikea i od Nedia da ga mora
ukloniti iz aka ili u ja u umu sa svojim odredom. I zaista Frike g a j e uhapsio, sproveo
u Beograd gde je Buli bio 18 dana u tamnici u Gestapou.
Kada je puten poeo je ponova strahovite optube protiv mene. U to vreme ubijen je i kapetan Vuko Ignjatovi. Organizator ovog atentata je Buli lino, jer sam sluao
razgovor njegov sa Ljotiem u kome on preko telefona otvoreno priznaje i da je Buli jo
prole godine u Poeki odred ubacio potporunika uria, kao svog eksponenta, pa je
ovaj vrbovao ostale ubice i u tom telefonskom razgovoru molio da se uri puti to je i
uinjeno. Svega posle pola sata ovog razgovora telefonskog sa Ljotiem, pao je ovaj
nitkov.
Da bi ga Ljoti osvetio on je ak u Nemaku poslao jednu grupu svojih satelita
gde su se obuili atentatorskim poslovima i samozvanog porunika Dmia sa dve trojke
od te grupe poslao je u aak kod mene, ali se i taj Dini proveo kao onaj koga je on hteo
osvetiti, a to je Buli.
Po nestanku Bulia, malo se odahnulo. Ostali su neki njegovi pacovi ali je sve to
umrlo i nisu se oseali ivi vie.
Ovo je uglavnom rad i borba moja protiv Ljotievaca u ovoj godini sa kojima je
mnogo tee bilo voditi borbu nego protiv komunista, jer su ovi imali Nemce uza sebe.
v U ovom poslu moji odlini saradnici por. Radia ekovi moj pomonik, potPorucnik Cvenk, 1 moj autant i oficir za vezu sa Nemakom komandom Slovenac po
poreklu koji zna odlino Nemaki, potporunik Lazarevi, 2 koji je vodio se u odredu
Pôd x'r V a n 0 1 T 1 a u s t v a r * r a d i o samo na ovim naim ilegalnim poslovima i ostali oficiri i
izv
koji su izvravali potpuno moja nareenja. Inae sam sve ovo ne bih mogao
ed V n ' t ' . .'1 stigao. Od drugih ljudi van odreda bio je moj odlian saradnik etnik
a
t 0 m V u , ^ ; i l z s r e z a Dragaevskog, koji je pohvatao veze sa jednim vrlo vanim agena
n a m e
stvar
J dao dragocene podatke o svemu koliko interesuje nau
' Ladisl;av.
Duan.
71
Pored ovih svih poslova, uspeo sam da slomim nar. vodn. Mojsilovia, koji je bio I
veliko zlo u Jelici. Stvar se odigrala ovako: Daa 1 je od g. p. puk. Pavlovia dobio!
nareenje da likvidira Mojsilovia i za ovaj zadatak ja sam mu dao moje ljude i autom.I
orua. Lino je Daa rukovodio ovim poslovima i u 9,30 asova pre podne na ostojanju j
od 5 metara ne vidi da je to Mojsilovi ve ubije 3 oveka, Mojsilovieve pratioce nil
krive ni dune. Mojsilovi je na ovo ogoren bio i pozove Nemce da likvidira Dau i]
saini spisak najboljih naih ljudi kod kojih je Komandant bio i koji su po odlasku!
komandanta bili najbolji ljudi Daini. Frike pozove i mene da ovu stvar raspravimo I
Srea je to sam poao. U Gui je napao mene pred p.puk. Frikeom da sam i ja sauesniki
u ovim ubistvima jer sam dao i ljude i automatska orua. Tano je bio obaveten jer Daa!
misli ako je u umi a ne mora nita da krije i ne obazire se na druge koji se nalaze uf
kandama Nemaca a pomau njegovu stvar - Dainu. Video sam da se sa njim druke nel
moe, ve samo da se likvidira pomou Nemaca, pa sam otpoeo paljbu protiv njega il
natovario sam mu da je on ubio sve etnike jer jedan od ubijenih je pomonik blagajni-J
ka, pa je Mojsilovi naveo da je imao ovaj kod sebe 500.000 din., a ja sam preokrenuo
stvar da on je samo time hteo da pokrije svoj deficit, jer smo utvrdili na terenu da je oni
plaao aktivnim etnicima najvie do 800 din. meseno umsto 1.800 din.
Dalje nije uopte bio agilan u gonjenju ae i njegovih ljudi to znai da je u I
dogovoru sa Daom ubio one etnike radi novca - deficita, a u stvari on sa Daomi
odrava vezu. Zatim se za vreme poter za Daom koje je Frike preduzeo nije pokazao!
agilan. Tih dana poslao je jednu depeu Zvonku 2 na r.s. za Komandanta u kojoj me je I
optuio da saraujem sa Nemcima i da sam nemaki ovek, a on je Drain i ne moe dal
goni Dau. Ovu depeu mi je predao Zvonko i posle nekoliko dana kad je ve biol
uhapen, ja sam predao ovu depeu Nemcima, te je tako stigao "Sloni brat" Milojej
Mojsilovi u Nirberg.
Inae celog vremena primani su kuriri za g. p. puk. Pavlovia, g. maj. Vasia ij
druge nae ljude otpravljeno sve na svoje mesto. Na terenu sreza boravili su najvei deo I
vremena nai ljudi, jer kada su bile potere po drugim srezovima, dotle je u srezu J
ljubiskom uvek bio mir i red i nikakvih poter nije bilo.
Obzirom na prednje ja i moji oficiri nikako se nismo bili uleerili i ako smo bili I
legalizovani, jer smo obavljali sve poslove kao ilegalni, prihvatali sve nae ljude il
upuivali ih kuda treba, inae bi moda pali neprijatelju u ruke. Sve se ovo obavljalo sai
izvesnim rizikom. Na jednoj strani smo otpravljali u potpunosti nae poslove i jo poma-1
gali susedima u mnogome koji bi inae tee opstojali bez nas. Drali smo situaciju akaj
i okoline i spreili smo svaku drugu organizaciju, kao: Peanevu, Ljotievu i komunsitiku, mada je bilo velikih pokuaja sa strane svih ovih organizacija da se plasiraju u I
ovom kraju. Mnogi koji bi posrnuli i klonuli duhom, oslonili su se na nas, od nas traili I
zatite najpravednije i savete. Ovi su znali ta radim ja i moji oficiri, samo nisu imah 1
dovoljno moi i kurai da me slome.
1
Sve stvari u ovom izvetaju iznete su ukratko. Ima masa stvari koje nisu mogle j
biti unete jer nije mesto sada da se sve iznosi.
Svaki dan od 1. decembra prole godine pa do danas prestavlja izvestan interesantan momenat u naem radu.
[decembar 1942]
Frike
Odlian rad
Dati ika Vasi 3
Zbornik XIV, 1, str. 7 6 5 - 7 7 5
' David Simovi.
Zvonimir Vukovi.
Dopisivao D.Mihailovi na poleini.
72
Izvesti1ac
Predrag M. Rakovi I
Br. 37 >
OD 12. DO 19. DECEMBRA 1942.
12. decembar
2597
1942.
Od Ilieva: 260. 11. XII. Zapaa se u naem pokretu veoma runa osobina kod stareina. Ogovaranje, otimanje o poloaj, podmetanja i neistiniti stvari kod pretpostavljenih. Ovo je produetak onog starog ivota
iz stare Otadbine, koje kazuje d a j e veina, naalost, sadanjeg stareinskog kadra nedorasla za posao koji obavljamo, i da ulazimo u
Otadbinu sa starim navikama. Spreite ovo vaspitanje. Sveta e
dunost to biti. Sinia.
15. decembru
1942.
3648
OBr.
Od Itvana: 247. 14. XII. Plan koji smo stvorili jedino je izvodljiv.
Put preko Jablanice ne moe se ostvariti. Tamo se nalaze jake formacije Nemaca i ustaa. Talijani ne dozvoljavaju ovaj put. Ako Pavle moe
da izdejstvuje talijanske kamione. Neka nas voze pored mora. Nast.
3649
OBr.
Od Itvana: 248. nast. Prvi na transport od 1.100 ljudi otiao je u potpunom redu za Metkovi. Svi dobili cipele i injele. Drugi transport
polazi 15-tog. Mi najbolje poznajemo ovdanju situaciju. Nezgodno je
da se menja plan bez nae saglasnosti, poto mnogobrojni razlozi
zahtevaju da se usvoji prvi plan. Itvan. -
3651
OBr.
Od Itvana: 250. Nast. 14. X I I . I Pavlovi odredi mogu ii sa nama kuda i nai. Nezgodno je
Novakovia 1 uvati u Kalinoviku, poto je tamo radio za vreme komunista. Izdajte nareenje da ga streljamo ili prevedemo na drugo mesto.
Zato Crnogorci nisu svrili sa njim. Itvan.
3653
OBr-
Od Itvana: 252. 14. XII. Potu sam poslao preko kapet. Mijukovia 2 .
Prilikom ispraaja naih vojnika govorio sam pred strojem. Naroito
sam govorio o Vama. Italijanski oficir koji govori na jezik bio je u
blizini i sve je razumeo, ali do sada nije pravio nikakvo pitanje. Ustae
su napustile Mostar. Ja sam na terenu zbog mobilizacije. Itvan.
Od Itvana: 253. 14. XII. Ja najbolje poznajem situaciju ovamo i traim da mi verujete. Nije trebalo menjati plan i stvarati novi koji nije
izvodljiv, preko Jablanice. Najboljih 2.000 ljudi vodim sa sobom. Oni
e svakako Vae nareenje izvriti. Neka dozvoli i Branko i svi, da
bolje poznajem situaciju od njih. Zbog svinjarija koje je radioRadulo-
Re je
o- generalu
,
J
Ljubi
y
Novakoviu.
" " " X V . l ^ u . Boravio
. . . . . I U je
J Vjedno
J W I I U vreme
> l h . t l l \ . uU Vrhovnom
111V/V H U l l l tabu N O P O i DV.I u Foi,
aakle je 15. aprila 1942. otiao prikljuivi se etnicima. (Zbornik XIV, 1, str. 253).
2
Simo.
73
vi 1 po Splitu, Biranin g a j e isterao. Nezgodno je da dolazi. Sa pravom se bunimo. Itvan.

16. decembar
1942,
3704
Od "222" (via Itvan): br. 1. 15. XII - 15-tog u 4 popodne stigao sam
u Avtovac. Baovi mi ree da je nemogue izraditi prelaz suvim od
Jablanice preko Livna za Glamo, jer na to ne pristaju ni Italijani ni
Hrvati. Tvrde da se ilegalno ne moe ii zbog nemogunosti ishrane i
opasnosti od ustaa. Nast. 17. decembar
1942.
3708
OBr.
Od 222: br. 2. 15. XII. Noas idem za Bilee da razgovaram sa Jeveviem, a sutra se vraam u Kifino selo. Javiu im stignem. Dovde
putovali dobro i sve dolo ispravno. Jeva se sino vratio iz Splita.
Vojvoda je bolje. Prvi eelon Hercegovaca stigao u Knin. Kod
Dinaraca oduevljenje. Nast. -
3730
Od "222": Danas stigao u Kalinovik iz Bilea, Jeva otiao u

Dubrovnik 3 da ponovo pokua odobrenje prelaza od Prozora za Livno.
Veze sa stanicom za Mitranovia 4 upuenom, nema. Vojvoda i svi ovde
sigurno raunaju na moj odlazak na Dinaru. Danas krenuo i drugi
eelon Itvanov. eka se na Crnogorce. Da li su krenuli. Voz od Nikia
ne radi. Molim za odgovor. 16/XII. Pozdrav Branko. 18. decembru
1942.
3756
Od Itvana: 270. 17. XII. Talijani nam nude 5 vag. pirina.

Trae dve zlatne funte za 100 kgr.
3757
OBr.
Od Itvana: 271. 17. XII. Talijani niukom sluaju nee pristati na prolazak kopnom preko Jablanice jer prolazimo u nemaku interesnu
sferu. Osim toga u dolini Rame nalazi se puk ustaa isteranih iz
Mostara, a iza njih Nemci. Talijani su nam za operacije za izvianje i
propagandu stavili na raspoloenje jedan avion. Jeva. 19. decembar
3776
OBr.
Od 222: 28. 19. XII. Nast. Baovi daje za Dinaru 3.000 ljudi, a 2.000
za Prozor. Ako se uspe sa odobrenjem, iz Crne Gore ukupno nije
potrebno vie od 3.000, pa reite kako elite, samo javite. Od Majevice
opasnosti nema. Naredio sam potrebno Momiloviu koji je na
Romaniji. Mislim da se teren tamo ne sme prazniti, verujem da se
strano mnogo precenjuju komunistike snage. Jeva pria za 24.000
naoruanih, a ja mislim da tu nema vie od 5.000 pravih boraca. Ako
se uspe sa odobrenjem prolaza preko Prozora, i savladaju line ambi
cije stareina, ja sam potpuno uveren u siguran uspeh i to u vrlo
kratkom roku, pod uslovom da poslui dobro vreme. Nast.
' Borivoje.
ifra za radio-stanicu i majora Zaharija Ostojia.
U Dubrovniku je bilo sedite italijanskog 6. armijskog korpusa.
4
Borivoje Bora, delegat Drae Mihailovia za etnike u zapadnoj Bosni.
2
3
74
1942.
3777
Od 222. 29. 19. XII. Nast. Pavle neka radi hitno preko Guvernera da se
odobri prolazak ka Livnu i Glamou, preko Prozora se ne moe, jer su
tamo ustae, ali to nije ni potrebno poto je krae od Jablanice direktno za Livno, ime se obilaze ustae. Vi znate da se ja povodim interes
ima opte stvari. Pa budite spokojni da u Vam samo u tom pravcu
initi predloge i vriti svoj zadatak. Zajedno sa Itvanom i ostalim
upuujem Vam najlepe elje za Sv. Nikolu, uz pozdrav. ika Branko.-
Zbornik XV, 1, str. 785-787
Br. 32
OD 21. DO 29. DECEMBRA 1942.
2i XU 42. '
3852
,:.'."' \V
-"'"'.''"
3886
22.
decembar
Od Itvana: 282. 22. XII. 2.200 ljudi koje sam uputio, nalaze se kod
Knina ve 10 dana. Crnogorci koje je obeao Pavle i Bajo, nikako ne
dolaze. Sumnjam da e i doi. Nai ljudi pristali su bez pogovora da idu
morem, ali pod uslovom da u i ja ii s njima. Ostao sam da sa restom
naih ljudi otputujem, kad dou Crnogorci. Ovako ekanje daje naim
neprijateljima mogunosti irenja raznih glasova. Ja ne mogu ekati ni
jedan dan vie u ovakvoj neizvesnosti. Molim Vas naredite hitno da se
ovome ekanju uini kraj. Nast.
23. decembar
OBr.
3938
1942.
1942.
Od 222: 47. 23. XII. Jeva sada stigao i javlja: kdt VI.Korpusa 1 dao je
jue pristanak da se Crnogorci upute preko Prozora za Glamo i uinio
pitanje Rimu, od koga treba sutra da se dobije odgovor. Ivanievi
danas stie u Metkovi, a sutra treba da bude kod mene. Danas smo
uhvatili vezu sa stanicom koju smo poslali Mitranoviu. Talijani zamolili da nai prime Nevesinje, jer oni sve sem 50 ljudi alju na iroki
Breg protiv komunista. Komunsiti jue javili da su zauzeli Udbinu u
Lici, a sa kolonama od Tomislavgrada produili ka Prozoru i irokom
Bregu. Talijani sutra oekuju napad na Prozor.
Odnosi se na i talijanski 6. armijski korpus, iji se tab tada nalazio u Dubrovniku.
75
Br. 34
IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEA DRAE
MIHAILOVIA OD 1. JANUARA 1943.
3. januar 1943. g.
1
Od 222: 89. 1.1, najhitnije. Kod mene stigao veeras kapetan Glumac 1
naelnik taba Bajov. 2 Upoznao me je detaljno sa situacijom. Turci
vre ponovne pripreme za napad. Potpuno su zagospodarili ajnikim
srezom i presekli veze sa viegradskom brigadom. Kod Baja stigli
VojinP i Bojovievi 4 oficiri radi dogovora. Bajo ima samo 500 ljudi za
odbranu fronta od elebia do Drine. Prema njemu vie od 1000
Turaka dobro naoruanih. Da odri sadanji poloaj neophodna mu je
pomo od 300 ljudi. Nast.
Od 222: 90. nast. Koje treba najhitnije da mu poalje Bojovi ili Voja
u selo Viko. Za odranje usamljenog sela Zaborka, Vukola Tomi
treba hitno da poalje bar 100 ljudi. U Zaborku se dri najhrabriji
narednik Atanackovi sa 80 ljudi (koji je dopratio ika Vasu 5 do Vas).
Posle toga treba pripremiti napad sa 4 strane radi definitivne likvidacije Turaka u ajnikom srezu. Napad izvesti odmah posle Boia,
odnosno sredinom januara, im se snage prikupe. 6 Potrebno je najmanje 3000 ljudi za siguran uspeh. Voja bi trebao da da svojih 1.300,
Bojovi 600 svojih i Ruievih. 7 Ostalo bi pronali od Baja i sa drugih
strana. Plan napada izradiu ja sutra, i predvideti detalj rada po danima.
Nast.
'
Od 222: 91. Nast. Jer e trebati bar 3 dana za likvidaciju Turaka. Voja
sa stanicom, pre napada treba da prede u Celebi i da stupi sa mnom u
vezu. Akciju bih mogao voditi ja preko Voje, a pod iznetim uslovima.
Primam odgovornost za uspeh. Molim za odgovor jo sutra, 1. vog januara, 8 da odgovorim Glumcu. Preko Muse 9 gledau da meu Turke
unesemo zabunu, da nas ne napadaju dok mi ne budemo gotovi. Pitanje
muslimana moramo reavati na razne naine u raznim krajevima.
Sandaklije se moraju klati, jer ako mi neemo njih, oni e pokuati
nas, dok ih jo titi okupator. Zato sada i ure. ika Branko. -
' Stevan, naelnik taba Drinskog korpusa.

Bajo Niki, komandant Drinskog korpusa.
3
Lukaevi, komandant etnika u Sandaku - Mileevski korpus.
4
Nikola, komandant Durmitorske brigade.
^ Dragia Vasi.
6
Pavle urii je 10. januara 1943. izvestio Drau Mihailovia da su popaljena "Ukupno 33 sela' i da
je bilo rtava: "muslimana boraca oko 400 (stotine) ena i dece oko 1000" (Zbornik XIV, 2, str. 49-52).
7
Ivan, komandant 2. durmitorske brigade Durmitorskog korpusa.
5
D. Mihailovi je odgovorio 1. januara 1943. d a j e povodom "projekta za raiavanje Turaka" naredio Pavlu uriiu i Vojislavu Lukaeviu da za to izvre pripreme i razrade plan napada sa etiri pravca
(Zbornik XIV, 2, str. 38).
9
Major Fehim Musakadi, komandant Muslimanske nacionalne vojnoetnike organizacije. On je
zajedno sa Ismetom Popovcem i Mustafom Paiem, potpisao 31. decembra 1942. Rezoluciju kojom izraavaju
privrenost idejama etnikog rukovodstva (Zbornik XIV, 2, str. 32 i 139).
2
76
Br. 34
IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPEA DRAE
MIHAILOVIA OD 3.-8. JANUARA 1943.
3. januar 1943. g.
222 2 - 342
Pavle kod mene. Perhinek iao u Podgoricu. Blao ukanovi moli da
se jo ima strpljenja. Perhinek doneo utisak da e se sigurno dobiti
obue, oruja, hrana i prevoz. Pavle za Badnji dan preduzima kaznenu
ekspediciju na desnoj obali Lima. Amauti napali Budevo i celo spalili.
Do tog vremena trupe e biti zaposlene i saekae se reenje. Voja
izvestio da su vesti od Cajnie preterane. Potporunik Cira 1 lino bio
na terenu. Nigde tamo puka ne puca. Javite kakve mogunosti kretanja postoje zbog snega. Da li nam je mogua akcija po snegu. Zelja je
svih nas da se napada po stvorenom planu. Nema kolebanja samo pitam
da znam. Od Tetkia 2 se doznalo da u Prozoru postoji talijanski garnizon kao i u dolini Rame. Ako se dobije razrenica pre badnjeg dana
Pavle bez obzira na desnu obalu Lima kree. Reenje e se dobiti. Za
neki dan najbolje. Od prikupljenih snaga za Hercegovinu Pavle upotrebljuje samo 600 za desnu obalu Lima. Akcija na desnoj obali Lima
trajae samo nekoliko dana posle toga Voja na raspoloenju za oblast
ajnie, dotle Vi osmatrajte dobro situaciju oko Cajnia.
4.januar
1943. g.
Za 222: 6 - 377
Moramo dobro obratiti panju od Majevice, Momilovi ne sme da
kompromituje akciju nego da ide i napada na komuniste sa dovoljno
snaga. Povesti to jau propagandu. Da se ne zalae ofanzivno dok god
ne privue dovoljno snaga. Jasno je da Turci imaju veze sa komunistima u ajnikom srezu zato Bajo Niki neka ih dri u ahu sve dok Voja
ne raisti sa Turcima na desnoj obali Lima. Dojadile su mi Jevine
lai. On misli da e nas prevariti da aljemo Crnogorce vodom. Kaite
mu jednom zauvek da to nee biti pa ma ta se desilo. Ako je zbilja
toliko komunista vezano prema Dinarcima, onda e utoliko laki i
uspeniji manevar biti sa Crnogorcima predvienim pravcem.
Dinarcima treba kazati da su im Hercegovci doli u pomo preko Splita
a da e im Crnogorci doi u pomo od Jablanice, a Drenovi od
Manjae. Samo je potrebno pre svega, da se i oni tuku. Prema tome
Jeva nije imao ta da obeava a mi emo da izvodimo stvar onako
kako smo predvideli. Neka se kroz Dinaru proturi glas da dolazi 10.000
Crnogoraca u pomo ali suvim i s boka. Uvedite to pre sve stanice u
rad. Stanica Veskovia javie vam se pod Pavlovim pozivnim zankom
L M, ponavljam L M i Pavlovom ifrom, a potom javie vam svoj
pozivni znak. ifru e upotrebljavati Pavlovu.
Cirilo Dimitrijevi, naelnik taba Mileevskog korpusa.

etniki izraz za Italijane.
77
222 2 - 308
Verujem da e Musa 1 dati najvee mogue koristi. Bie mi milo ako je
na Majevici onako kako Paalija kae. Sto Crnogorci ne polaze krivi su
Tetkii a Jeva i ostali politiari takoe, koji su sve to olako shvatili.
Pitam sad Jevu zato Tetkii ne izvravaju obeanje prema Itvanu. ,Ta
volim to smo Crnogorce zadrali. Ko zna kakve su planove imali
Tetkii kad su sve hteli da uvuku u ovu miolovku. Nikakve primedbe
direktivi nisam uinio samo smo razdelili materijal po sadrini
na direktivu i instrukciju a u pogledu crnogorskih snaga uputio sam ih
onako kako smo svi zajedno raspravili kao najbolje a to je da Crnogorci
idu du planinskih grebena i du polja.
62
63
6. januar
73
75
76
77
Itvan
Molim vas da se u;vojnike planove ne mesate ve da izvravate onako
kako se diriguje. Sto Crnogorci do sada nisu krenuli nije moja krivica
ve svih onih koji politiki nisu stvar pripremili jer Tetkii ne dozvoljavaju da se snage Crnogoraca prebace ak ni u Hercegovinu. Dalje mi
znamo ta radimo. Crnogorske snage moraju udariti u bok i pozadinu
komunista a u isto vreme da im spree da se ne izrue u Hercegovinu.
Zato vas molim i nareujem izvrujte moja nareenja i narodu objasnite da Crnogorci udaraju u bok i pozadinu komunista. Sav trud da me
naterate na izvrenje vaih planova je uzaludan. Ja znam ta radim i
nemojte ometati ve i vi traite da se omogui prolaz tamo gde treba.
Ne bude li se ovo odobrilo mi kreemo ilegalno jer nam nije stalo do
njihovog odobrenja. Znajte d a j e va prvobitni plan vrlo rav i za mene
neupotrebljiv. Ostajem pri svome planu i on se mora izvravati. Koliko
sju Tetkii iskreni vidi se po tome to nam diu Turke protiv nas oko
ajnia i na desnoj obali Lima, a i vama jo nisu dali naoruanje. To su
ordinami laovi. Zato mi ima da radimo onako kako je najbolje i za nas
najsigurnije. Ja ne oajavam niti smatram da smo u nekom oajnom
poloaju a moj plan je takav da i neuspeh ne bi mogao da dovede do
oajanja kako vi zamiljate a to bi stvarno bilo da se radi po vaem
planu. Molim Vas radite na tome da Crnogorci bar u Hercegovinu dou
jer ni to ne dozvoljavaju. Nikako ne razumem da za svaki rad potrete
Crnogorce a ne vodite rauna da i oni imaju da se bore i ovamo s
Turcima. Crnogorci su prikupljeni i to u broju od 4000 ali im Tetkii ne
daju nita ni od hrane ni od oruja i oteu laju pokret od dana do dana.
Moja definitivna odluka je doneta i ona e biti sprovedena onako kako
sam naredio. Vrhovna komanda je vrlo mnogo ometana time to svaki
istie svoj plan a u ratu jedino Vrhovna komanda nareuje a ostali
sluaju i izvravaju. Odgovornost za ometanje izvrenja ove akcije^
pada na one koji ne izvruju nareenja vrhovne komande ve su poeli
ak i vojnike planove da razrauju a Vrhovnu komandu ele da
pretvore u neku figuru koja e da prima odgovornost za neke p l a n o v e
koje stvaraju ljudi iji to posao nije. Ja imam dokaza da Crnogorci nece
da idu morem ma ta vi govorili. Kad bi Crnogorci i hteli da idu
morem, ja ne bih dozvolio, jer bi to bio najgluplji nain voenja
operacija prema nepriajtelju, koji nam nudi napad sa sviju strana. Ne
dozvoljavam vie da ovo nazivate sitnom raunicom ve radite posao
koji vam je poveren a gospoda koja imaju politiku misiju da se ne
' Fehim Musakadi.
78
1943.
78
79
paaju u vojne operacije, koje ne razumeju. Ta sitna raunica, neka

znaju gospoda, je moja lina. Zapamtite i to da s Talijanima ja ne radim
ve iskoriujem ih koliko mogu, u protivnom, radiemo ilegalno. Mi
ne zavisimo od njih. Oni Crnogorci koji hoe da idu morem neka vam
se jave a ja dozvoljavam da ih prevezete. I kod Foe ste imali svoje
planove pa ipak vrhovna komanda imala je svoj koji je uspeno sprovela. Molim Vas saoptite gospodinu Grdiu da m i j e napravio nekoliko
velikih neprijatnosti. Uostalom Vojvoda Biranin uiva veliko moje
poverenje i on vodi operacije u Dalmaciji i Lici a Vrhov. komanda
druga dva pravca objedinjujui ukupno sve operacije.
8. januar 1943. f>.
g5
87
222 - 434
Crnogorcima odobren prolaz. Pavle e krenuti im dobije opremu,
oruje, municiju a za to vreme bie zavrene oepracije na desnoj obali
Lima koje se uspeno vode. Nije potrebno da se objanjavamo oko
direktive i instrukcije. Mi smo je uredili prema onome kako smo se
dogovorili a i sami kaete da e njeno izvoenje imati da se saobrazi
stvarnoj situaciji. Glavno je da smo dali dobre temelje a zbog potrebe
86 prilagoavanja situaciji je i zovemo direktiva. Sem nekoliko ve
javljenih primedaba nema drugih promena. Po Pavlu ja je aljem vama
a po Rakoeviu poslao sam je Mariu, Itvanu i Bjelajcu. Treba samo
proventi da li su je dobili. Za Mitranoviev korpus mi smo uneli dve
kolone ali je jo bolje ako Mitranovi uspe da po vaoj zamisli formira 3 kolone. Nadam se da e Ivanievi odneti vojvodi Biraninu sva
uverenja o potrebi zajednikog rada. Nadam se da kad Crnogorci dou
da e se jednom i ovo pitanje uzeti u ozbiljan rad a nas dvojica da ih
krenemo sve putem zamiljene operacije. Vi ete putem radia drati sve
konce u svojim rukama a ja u sve to pokrivati da vie ne doe do
zabune. Jeste videli da je Jeva krio da u Prozom i Rami ima Tetkia.
Jevi i Grdiu sam natrljao dobro nos na ponovljenu kuknjavu da im
Crnogorci po njihovom strategijskom planu dou brodovima, kazao
sam im da se ne paaju u stvari koje ne razumeju a Jevi sam kazao da
nam je ometao rad kod Foe. Obojici sam naredio da gledaju svoja
posla i da im je sav trud uzaludan ako misle da nam nature svoje
nestrune ideje. Sad vidim da su zarobili 14 politkoma. Moramo im
primati sve to nam u tome pogledu serviraju i naravno pohvaliti. Samo
te pohvale dajte im vi u ime moje kad naete za potrebno.
222 6 - 500
Pavlova stanica je LM, ponavljam LM, ponavljam LM. Stupite u vezu
sa njima da bi se uvela stanica koju Pavlovi ljudi nose sa sobom.
Tetkii odobrili prolaz. Pavle kree im se opremi i naorua.
79
Br. 34
MIHAILOVIA OD 12. - 31. JANUARA 1943.
3. januar 1943. g.
Raspis svima
Navijanje londonskog radia za pomirenje sa komunsitima objasnite u
usmenoj propagandi d a j e to nae lukavstvo da komuniste malo umirimo i da ih unitimo. Objasnite javno narodu da nas Englezi u tome potpomau da bi smo se jednom otarasili komunista koji se ne bore da
oslobode ve da zarobe narod. Saoptite i susedima.
177
222 2 - 395
Pavle kod mene. Piemo zajedno. Radimo svom snagom da Crnogorci
dou tamo. Glavna tenja dobitak municije. Dosta municije utroeno
na ienje desne obale Lima. Crnogorci sigurno dolaze ali gledamo na
svaki nain da municiju osiguramo. Traiu je i iz neba. Umirite sve
tamo da nije krivica do Crnogoraca to nisu doli ve do budala koje
nisu politiki pripremile sve. Doi e sigurno. U pogledu etvrte komunistike brigade preduzete mere su vrlo dobre. Pavle odmah prebacuje
Voju ka Foi da dri turke u ahu. Voja e mobilisati oko 500 ljudi za
prvo vreme a ako se odluimo za napad na Turke kod ajnia onda
2000 ljudi. etvrtu brigadu na svaki nain unititi. Cilj komunsitikog
manevra jasan kao to smo i predviali to jest iz istone Bosne napadati ka Hercegovini, Sandaku i Crnoj Gori da bi se olakale njihove
operacije na Dinari. Pravilno smo ocenili. Sve Turke za sada odloiti
Voja e ih samo pritisnuti. Pripremljene crnogorske snage ne upotrebljavamo za ove pomone akcije one su spremne za tamo. Rampini'
izvetava d a j e ve izdao avizo zapovest za rad na elaboratu O Br. 1
178
179
2 - 377
180
2 - 335
375
"
6 - 483
:
.
6-514
376
222: Za unitavanje komunista dve faze. Prva faza unitavanje sov

jetske republike. 2 Druga faza gonjenje u celoj Bosni, Lici i Kordunu i
definitivno unitavanje. Italijani za sada onemoguili prolaz Crnogorcima, pod izgovorom da je sovjetska republika pred unitenjem, i da
Crnogorci nisu potrebni. Sa Pavlom sam reio da ljudi ne sede
besposleni i da u to kraem roku krenu u pravcu Vas, ali da usput
oiste oblast ajnie, gde treba da sarauje Bajo Niki, Bojovi, major
Veskovi, 3 Lukaevi. Veskovi e da vodi celu akciju. R. stanicu ima
kod sebe. To e trajati nekoliko dana, a posle izvrene akcije e
produiti Vama sam Veskovi. Osigurajte preko Jeve hranu i municiju, a pod izgovorom d a j e za Hercegovce. - Novac koji sam Vam ranije javio, aljem preko Pavia, a on dalje preko Ruia kroz 8 dana najdalje dobiete. Potvrdite prijem i koliinu. aljem 1,500.000. Za vreme
dok se raiava oko ajnia dotle mi i Vi da nastanemo da ispitamo
' Vojislav Lukaevi.

Odnosi se na slobodnu teritoriju u zapadnoj Bosni, Kordunu, Lici i Dalmaciji poznatoj pod nazivom
"Bihaka republika".
3
Andrija, major.
2
80
situaciju u Bosni, na osnovu ega emo odluiti, da li napasti u pravcu

Sovjetske republike, to jest da li izvravati prvu fazu, ili drugu fazu to
jest gonjenje u celoj Bosni. Obavestite Itvana da se mi ve kreemo
bez obzira na Italijane, i da on to uva u najveoj tajnosti, a da on mora
ostati tamo sa Dinarcima. Ne dozvolite Jeveviu da nagovori Itvana
da se vrati u Hercegovinu. Ispitujte i dalje situaciju, na sovjetskoj
republici, i odmah javljajte. Kod komunista je neto trulo. Neko previranje. Takve podatke je dobio Pavle od samih Italijana.
377
g _ 463
31. januar 1943.
382
222 6 - 612
U pogledu varijante za razoruanje Tetkia moramo jo biti strpljivi.
Oni nam jo mogu posluiti za borbu protiv komunista a isto tako vrlo
lako nam mogu posluiti i za borbu protiv ustaa i Nemaca. Tetkii
ljubomorno uvaju zarobljenu teritoriju Pavelieve Hrvatske pa emo
ih lako koristiti i protivu Nemaca i protivu Hrvata utoliko pre to
Nemcima sve slabije ide na istonom frontu pa je i jaz izmeu njih i
Tetkia sve dublji. U pogledu saveznike pomoi za ostvarivanje varijante nisam mogao dobiti nita niti smo im neto naroito predlagali.
Iskustvo nas ui use i u svoje kljuse. Ali bi naravno u takvom sluaju
traio hitnu pomo. Glavno je za nae odluke da imamo to pre jainu
i situaciju Nemaca i ustaa, kao i ta rade. Posle toga moemo tek
donositi odluke. Mislim samo da nam u ostvarivanju ciljeva jo Tetkii
mogu posluiti. Ja jo ne mislim da menjam mesto, 1 ali sluba
obavetajna radi. Pored toga Gambeto 2 mi je blizu te brzo i lino
mnoge stvari raspravljamo.
2-341
Zbornik XIV, 2, str. 130, 140-141
Br. 36
IZVETAJ DOBROSAVA JEVEVIA DRAI MIHAILOVIU O
SARADNJI ETNIKA I ITALIJANA U DALMACIJI
Uvaeni Gospodine Ministre,
u prilogu dostavljam dosie dokumenata nimalo simpatinih o sporu vojvode Biranina sa
Radmilom Griem i jugoslovenskom grupom u Splitu. Ne elim da dajem svoj sud o
svemu tom. Konstatovao sam samo da situacija tamo ne valja. U Kninu sam zatekao
svega u celoj dinarskoj diviziji oko maksimum dve hiljade pokretnih boraca. Sve ostalo
jo po prilici toliki broj organizovano je po principu teritorijalne milicije i razmeteno po
selima. Oko est stotina ljudi sa orujem dobivenim od Italijana prelo je partizanima.
Oficira ima dovoljno, ali malo sposobnih. Najbolji je gore kapetan oki 3 i major Stde
kom smeta to to je Hrvat. Od vojvoda je najbolji uji lino veoma hrabar rasan gortak
obljubljen u narodu, ali po starom srpskom obiaju mnogo ga klevetaju da je kupio od
etnikog novca kua u Zadru, da trguje itd. U Lici je najbolji Bjelajac. Mihia kao [i do]
1
Vrhovna komanda Jugoslovenske vojske u otadbini sa Mihailoviem kao naelnikom taba nalazila se u selu Lipovu, kod Kolaina.
3
Pavle urii. Njegov tab se, uglavnom, nalazio u Kolainu.

David.
81
sada favorizuje vojvoda 1 mnogo je predan Italijanima i tim se oslanja da rebelira p<J
potrebi i protiv vrhovne komande. Vojvoda je usled bolesti vrlo nepristupaan. Kreirao jJ
neki dvor po stilu Luja etrnaestog deli guvernerstva, za budunost, pojedinih pokraj inai
ima dvorsku kliku, i uopte radi neodmereno. Kako usled bolesti nikada nije iao nJ
teren, on o svim stvarima ima pretstave koje mu servira najblia okolina. Ivanievi jJ
arivista iste krvi, koji ne bira sredstva da pod vojvodinom firmom provodi svoje namerj
line prirode. Situacija naih trupa je vrlo opasna. 2 Eksponirane su na poloajima, b o r j
se junaki, ali im se u svrhu koncentracije povuku u bazu, domai bee za njima kaci
ovce. Kako smo oekujui obeane Crnogorce poli gore, a sad Crnogoraca nema, to ni
sam ne znam, kako emo se sa au izvui iz te miolovke. Pored toga kako smo ogolelj
Hercegovinu partizani su od Imotskog navalili irokom Brijegu i ozbiljno ugroavajul
Mostar. Danas sam doputovao iz Knina. Sporazumno sa Brankom narediemo optul
mobilizaciju u Hercegovini, a ujedno u vam javiti depeom preko Branka da uputite!
svakako Crnogorce u Bilee. Ja u sa obzirom na situaciju da stavim Talijane pred gotovi
in i da ih nateram da puste Crnogorce suvim preko Mostara na iroki Brijeg, Imotski,|
Zadvarje u susret naim. Ovaj put je radi snabdevanja i povoljniji i blii od puta prekol
Konjica i Prozora. Kad Crnogorci dostignu liniju Imotski, onda bi Baovi, Drenovi i|
uji mogli da krenu. Ja lino preuzimam odgovornost da Talijani ovo moraju prihvatiti
pa se molim vas nemojte na to obazirati, to guverner ili neko drugi rekne, da Rim na to
ne pristaje. Inae partizanska druga kolona zauzela je Travnik, pa moe da preko
Bjelanice ugrozi i Kalinovik.
Dinarci su primili oruje, dvadeset lakih bacaa etiri teka, esnaest tekih mitraljeza i dvadeset pukomitraljeza i dva topa 65. Nai su dobili est tekih bacaa i dva topa
65, a ide nam deset lakih bacaa, municije su poslali milijun metaka iz Fiume doi e
kroz tri dana od danas. Vaa nareenja dostavite mi preko Branka. Ponavljam da nemamo
novaca. Isto tako nisam dobio zlato za kupljeni pirina. Sa hranom sam Hercegovinu
obezbedio dovoljno, dobili su jo etiri hiljade novih obroka za novolegalizovane, a osim
toga izdaje se hrana i za one tri hiljade koje su otile u Dalmaciju jer su oni otili pod
imenom divljih Baovievih etnika, konano je hrvatska vlada poslala trideset vagona
hrane. Kalinovnik sam i kao bazu obezbedio sa hiljadu obroka dnevno. 3 Mnogo nam
kodi raznoliko komentarisanje dogaaja sa naom vladom u Londonu, Harrisonove 4 gluposti i komunistika radio stanica. 5 Verujem uprkos svemu u konaan uspeh. Oprostite,
to u stranom poslu nisam opirniji.
N a j o d a n i j i Jevevi
Dopustite mi jednu digresiju line prirode. Svi koji se od vas vraaju, govore kako
kod vas postoji uverenje, da se ja zabavljam sa enama. Ja u vam odgovoriti sa onom
Makijavelijevom izrekom, da su samo sveci i magarci ceo dan ozbiljni. Ja svetac nisam,
a ono drugo ne elim da budem. Savreno je tano da u slobodnim asovima volim da
vidim ene, samo na alost nemamo dovoljno slobodnih asova. Nikada ta moja pasija
nije ila ni u kom pogledu na tetu mojih dunosti. Stojim vam na raspolaganju, ako smatrate, da se to kosi sa mojim poslom i poloajem.
Opet Jevevi pravi plan akcije - neka radi to mu se naredi.
' Ilija Trifunovi Biranin.

Odnosi se na etnike iz Hercegovine pod komandom Petra Baovia, koji su se tada nalazili u okolini Knina.
3
U Kalinoviku se nalazio Istaknuti deo taba Vrhovne komande JVuO sa majorom Zalianjem
Ostojiem na elu.
4
H. D. Harrison, ef radio slube i propagande Radio-Londona.
2
82
Br. 37
>
IZVETAJ PAVLA URIIA DRAI MIHAILOVIU

O ZLOINIMA NAD MUSLIMANIMA
TAB
Limsko-Sandakih etn. odreda
Str. Pov. Broj
13 februara 1943 godine
Poloaj.
N A E L N I K U TABA V R H O V N E K O M A N D E
Akcija u Pljevljanskom, ajnikom i Foanskom srezu protivu muslimana
izvrena je.
Operacije su izvedene tano po nareenju i izdatoj zapovesti.' Napad je poeo u
odreeno vreme. Svi komandanti i jedinice izvrile su dobivene zadatke na opte zadovoljstvo.
Otpor neprijatelja bio je od poetka do kraja slab. Jedini vei otpor bio je na
Trebekom brdu, koji je trajao 4 asa, ali i on je brzo savladan.
Nai odredi 7. ovog meseca u toku noi, ve su izbili na r. Drinu, te su borbe
zakljuno sa tim danom bile u glavnom zavrene, a zatim je nastalo ienje osloboene
teritorije. Sva muslimanska sela u tri pomenuta sreza su potpuno spaljena tako, da nijedan
njihov dom nije ostao itav.
Sva imovina je unitena sem stoke, ita i sena. Nareeno je i predvieno prikupljanje ljudske i stone hrane u odreenim mestima, za stvaranje magacina rezervne hrane
i ishranu jedinica, koje su ostale na terenu radi ienja i pretresanja terena i umovitih
predela, kao i radi sprovoenja i uvravanja organizacije na osloboenoj teritoriji.
Za vreme operacija se pristupilo potpunom unitavanju muslimasnkog ivlja bez
obzira na pol i godine starosti.
rtve. - Nae ukupne rtve su bile 22 mrtva od kojih 2 nesretnim sluajem i 32
ranjena.
Kod muslimana oko 1200 boraca i do 8.000 ostalih rtava: ena, staraca i dece.
Za vreme poetnih operacija, muslimani su se dali u begstvo ka Metaljci, ajniu

i r. Drini. Na Metaljci je naao sklonite mali deo stanovnitva. U ajniu se rauna da
ima do 2.000 izbeglica, a jedan deo je uspeo da umakne preko Drine pre nego to su
odreene jedinice izvrile presecanje moguih odstupnih pravaca na tom sektoru. Sve
ostalo stanovnitvo je uniteno.
Obezbedenje i zatita prelaza preko Drine i Lima. - Da bi se spreio svaki povraaj
muslimana sa leve na desnu obalu r. Drine i sa desne na levu obalu Lima, naredio sam
ovako posedanje obale:
- od s. Doria do ua Lima u Drinu jedna eta Viegradske brigade;
- prelaz kod Meee: Zaboraki bataljon;
- prelaz kod Ustiprae: Prenanski bataljon;
.
- prelaz kod Ustiprae do zapadne ivice s. Kopai, jedan bataljon ajnike
brigade; i
- prelaz kod Gorada bataljon Foanske brigade.
.
U selu Dubac postavljen je jedan bataljon Mileevske brigade, a u selu Buje
Jian balaljon ajnike brigade sa zadatkom da kao rezerve priteknu u pomo u pravcu
gae bi muslimani eventualno pokuali prelaz.
:
v Posedanje osloboene teritorije. - Za komandanta zone i svih jedinica na istoj do
J e s e n j a organizacije odredio sam kapetana I klase Lukaevia Vojina.
1
uriieva zapovest od 29. januara 1943. Pod takom 12 pie: "Postupak: Italijane ne napadati. Sve
rce muslimane, ustae i komuniste ubijati. ene i decu ne ubijati" (Zbornik XIV, 2, str. 126).
83
U selu Poblae na reonu od sela Ponikve smeten je jedan bataljon Pribojske

brigade, do sela Trpinje (3) tri bataljona Pljevaljske brigade; i
- Na reonu od sela Ponikve do sela Trpinje postavljen je jedan bataljon IJ
Durmitorske brigade.
Zadatak ovih jedineia je da svojim prisustvom vre pritisak na ajnie i ne dozvole izlazak muslimana iz njega i terorisanje naega ivlja.
Moral: kod naih jedinica bio je u svakom pogledu izvrstan i na veoma visokom
stupnju. Herojski poduhvati svakog pojedinca i itavih jedinica sa svojim stareinama su
u svakoj situaciji dokazali vidnog izraaja i zasluuju svaku pohvalu.
Moral kod muslimana bio je takorei straan. Zavladala je epidemija straha od
naih etnika tako, da su bili prosto izgubljeni.
Intervencija okupatora iz Plevalja i Cajnia sastojala se samo u tome - zatita i
obezbeenje njihovih garnizona od opasnosti usleenja naega napada.
Detaljan izvetaj podneu naknadno u relaciji sa svima prilozima i skicama.
. . .
84
Komandant, m a j o r
Pav. I urii
Fotokopija dokumenta br. 37
BR. 38
ITALIJANI SNABDEVAJU ETNIKE IZ BOSNE
Telefonski izvetaj Vojvode brata Dobrosava Jevdevia od 13. februara 1943
godine, u 19,15 asova.
Za 3000 Bosanskih trupa iz Romanije poslata za etvrtak hrana u Konjic i nareen
smetaj. Poslata i spremna baterija kalibra 75 mm sa Italijasnkom poslugom, isto tako 8
bacaa sa 3000 granata. Poslato pola miliona metaka.
Pored te 3000 Italijani su traili jo 2000 da budu koncentrisani u Nevesinju i
spremni za pokret. Pokret e se avizirati 24 asa ranije. Kada se Pavlovii 1 koncentriu u
Konjicu, Talijani ne ele da odmah krenu jer prema njihovim dananjim izvetajima
glavnina partizanskih snaga koja bei od Banja Luke, sa Dinare i iz Like u jaini 6 - 8000
boraca nezna se kojim e pravcem: postoje dve hipoteze:
1. - Imotski - Makarska sa verovatnom namerom da zabije klin izmeu naih
snaga prema Moru.
2. - Prozor - Konjic - Bjelanica - Kalinovik, sa verovatnom namerom da se infiltriraju u Hercegovinu i Crnu Goru.
Kroz 2 - 3 dana znae se njihova namera.
U sluaju ove druge hipoteze Italijani misle da im Pavlova kolona sprei frontalan pokret a Nevesinjska kolona da im udari u bok. 2
Ako iz bilo kojih razloga Pavlovii ne mogu stii do etvrtka o tome moram biti
obaveten najkasnije 14. do 8 asova da nebi ispali neozbiljni pred Italijanima. U tom
sluaju moram mobilisati svih 5.000 naih snaga, jer Italijani neznaju da su trupe u Kninu
poreklom iz Hercegovine, a vrlo dobro znaju da izdaju 11.000 obroka dnevno. Prema
tome tu kamuflau ne mogu da izvedem.
Treba da se precizira sledee:
1. - Sutra u 8 asova treba da znam odgovor Giin i Pavlov o dolasku,
2. - Dan dolaska,
3. - Radiogram iz Fijume saoptava: Nemci ne insistiraju vie na okupaciju
Hercegovine.
4. - 9. II. sastale se Nemake i Italijanske trupe u Lici. Tamo nema vie partizana.
5. - Nemaka misija koja je bila u Dubrovniku vratila se u Sarajevo.
6. - Garantujem ivotom da e svaki Nemaki pokret uperen protiv nas znati bar
10 dana unapred.
7. - Konstatujem injenicu, da svaki dan prevaljujem 400 km. bez pratnje kroz
zonu punu partizana i Ustaa; da sutra na vee moram opet u Dubrovnik a da Naelnik
taba Vrhovne Komande za ljubav mojih 400 km. ne moe da pree 400 metara da uje
vrlo vane stvari koje su od kapitalne vanosti po interese Srpskog naroda.
Molim da mi ujutro pripremi eventualne izvetaje ako ih je dobio od Baovia.
Primio:
Kapet. Kovaevi
Zbornik, XIV, 2, str. 186-187
86
U pitanju su etnici pod komandom Pavia uriia - Limsko-Sandaki etniki odredi.
BR. 39
IZVOD IZ KNJIGE POSLATIH DEPESA DRAE
MIHAILOVIA OD 1. DO 19. FEBRUARA 1943.
1 februar
1943.
222
Saveznici trae opipljive dokaze nae aktivnosti u Bosni i drugim zapadnim krajevima. Potrebno je da o tome damo vidnih dokaza kao i obeanje koje e se izvriti a
moemo to initi i pod firmom komunista. Potrebno je unitavati pruge Sarajevo Viegrad, Sarajevo - Brod. Dalje vrlo bi zadovoljni bili unitenjem elektrine centrale u
Omiu koja kad se uniti prestaju da rade vrlo vana preduzea. Javite ta moemo preduzeti i ta moemo uiniti. Zbog dosadanje neaktivnosti u odnosu na saobraaj u Bosni
ak i neki ameriki listovi poinju da suvie istiu komuniste i ako su oni i laima i delom
propagirali ak im je i la uspevala. Nama la ne treba. U ovom momentu trebalo bi prvo
dejstvovati na pruge a im se sovjetska republika razjuri onda i sa Omiom svriti i to pod
fimiom komunista. Javite mi ta sve moemo preduzeti i kada u pogledu vremena.
8. februar
1943
Itvan
3 - 409
Veza vae depee 53 i 54. Ako ustae i Nemci iste komuniste utoliko za nas lake.
Mi se samo moramo priuvati od njih takoe ali u tom sluaju planina nam je na raspoloenju. Ako komuniste budu razbijene povratak Hercegovaca bi se u sluju opasnosti od
Nemaca izvrio preko Zapadne Bosne titei u isto vreme srpski ivalj od ustaa hvatajui vezu i prikrivanje kroz Drenovieve odrede.' Tetkii su uopte omeli ceo rad iz straha od nae ukupne snage. To je jasno. Zemljaci Brankovi 2 na putu za Bosnu i
Hercegovinu iste ajniki kraj. Kad stignu kod Branka uputiemo ih na dalje ienje
prema vama. Idu ilegalno. Tekoe samo za ishranu ali Jeva ih moe prikriti pod vidom
Hercegovaca i sa hranom pomoi. Niko ne intrigira kod mene niti moe. Apelujem na sve
za slogu to je opta potreba a ne prekor.
222
6-413
Itvan javlja jue da su dinarci ponova izgubili Strmicu. Bjelajac ne moe maknuti bez dozvole Tetkia, Drenovi ide zajedno sa Nemcima i ustaama i Lorkovi ga hvali.
Drenovi treba da spasava na narod od ustaa i Nemaca i da se dri po strani. Itvan preduzima operacije sa 2000 ljudi pravcem Strmica - Srb ponavljal Srb a posle na Bosansko
Grahovo. Jevevi zadran jedan dan za umirenje trupa koje hoe kui. Dalje kae da su
svi u icama i da dinarci kao borbene snage ne postoje ve samo on sa Hercegovcima,
dgovorio sam i ponovio da se u sluaju opasnosti od Nemaca hvata planine i Zapadne
osne. Izgleda da do ovoga nee doi kao ni da Nemci ne mogu potui komuniste ali e
znatno oslabiti. Ovo radi znanja.
222
4 - 406
Sto se tie ajnia i izjavljenog nepoverenja meni i Pavlu ne ostaje mi nita drugo
nk u m o ' ' m z a P r taj. to se tie Turaka Pavle izvetava da Turci skoro nedaju
kakav otpor. Tetkii mole i preklinju da se prestane. Pavia smo prikrili kao da je u
M
Nc
' Uro Drenovi je legalno delovao kako u odnosu na vlasti i formacije NDH, tako i u odnosu na
m c e i Italijane.
Odnosi se na etnike Limsko-sandakih odreda.
87
avniku. U pogledu novih komandanata na Biraninovoj zoni bie bolje da Mitranovi

primi Zapadnu Bosnu bar privremeno, Bjelajac da ostane u Lici i Kordunu. Mihi da
ostane tamo gde je. Ivanievi da ostane u Dalmaciji radi kontinuelnosti u radu kao
naelnik taba. Potreban mi je komandant Dalmacije. Ne znam da li je uji uz pomo
Ivanievia za ovo sposoban ali bi on kao junak ipak bio dobar za to mesto. 1 Gri bi s e
moda mogao upotrebiti uz Bjelajca ali sa ogranienim pravima. Produite rad prema
muslimanima i domobranima to energinije. Oni nam mogu koristiti protivu ustaa i
Nemaca ako pou u nae zone. Drugi broj Ravne gore izlazi kroz koji dan. Odmah p 0
tom trei. Materijal imamo veliki samo je tekoa u tehnici tampanja. Gledaemo da
izlazi bar desetodnevno. Smatram da organizacija Ravnogorki je vrlo dobra ideja naroito
sada u gladi i epidemiji. Mogu nam dobro koristiti ali pod uslovom da ljudi budu imali
razumevanja i da stvar ne izopae kao komunisti.
Hermanu - 5 - 562
Morate nastati najenerginije da uspostavite vezu sa Poreom redovnu i sigurnu.2
Ovo nam je jako potrebno da imamo za najkrae vreme obzirom na pretstojee operacije koje su u izgledu u najskorije vreme. U oblasti Debra je Arbanski voa Bazi Sons. '
Ponavljam Bazi Sons a u oblasti Ljume je Muharem Barjaktar. Poslao sam im poruku
preko kurira kroz severnu Arbaniju za savez i da uhvate vezu sa naim snagama u Poreu
na osnovi Balkanske unije i saveznikih meusobnih odnosa. Javite da nai hvataju vezu
sa njima na istim osnovima. Ovo nam je naroito potrebno da bi Pore imao sigurnu
pozadinu od Arnauta. Zurite sa ovim. Hitno je da tamo imamo i 1 radio stanicu.
9. februar 1943
222: Zemljacima preko Pavia sam naredio da usput ne bude napada na muslimane
nama naklonjene. Pavle nadire po tano utvrenom planu. Sem Bajovog neuspeha, 4 kod
Pavia nema neuspeha. Pavle javlja da su 6-og Niki i Bojovi izbili na Drinu. Voja
Lukaevi je doao na 10 km od Drine na svom pravcu istono od ajnia. Kad stignu
zemljaci ne treba ih upuivati ka Prozoru, poto tamo moe biti i nemakih snaga koje su
zauzele Bos. Petrovac. Upotrebu zemljaka moramo dobro prostudirati obzirom na
situaciju, kako unutranju tako i spoljnu, a Vi to razumete. Da bismo bili spremni protivu
Nemaca, prostudirajte i uredite za brzo prokopanje puteva po naem sistemu i to sledee
puteve: Sarajevo - Kalinovik - Nevesinje - Stolac. Dalje Sarajevo - Mostar - Metkovi.
Dalje Sarajevo - Sokolac - Viegrad. Dalje Sarajevo - Praa - Gorada - ajnie. Dalje
Gorada - Foa - Nevesinje. Dalje Mostar - Nevesinje - Gacko - Bilee. Dalje Nevesinje
- Bilea. Dalje Mostar - Stolac - Trebinje. Dalje Bilee - Trebinje - Niki. Dalje Trebinje
- Boka. Dalje Dubrovnik - Boka. Sa Pavlom u urediti za Sandak i Crnu Goru. Isto to
treba predvideti u 1st. Bosni. Upotrebiti eksploziv za mostove. Drvene paliti. Naravno ne
sada, nego kada ustreba.
Ludvig. 5 Javite iscrpno situaciju kod Vas, u pogledu okupatora i komunista kao i
u pogledu nae organizacije. Zato ste toliko utali. Ako moete poaljite koga u Crnu
Goru kod Pavia uriia za novac. Tamo je otiao Dr Milan Rakoevi biv. saradntk
"Pravde" u Ljubljani. Stupite u vezu s njim, i svog kurira ako nije otiao poaljite s njime,
pozdrav 1001. 6
1
Re je o iznalaenju pogodne linosti koja bi zauzela poloaj komandanta etnikih formacija na
ltlaijanskom okupacionom podruju NDH nakon to je 3. februara 1943. umro Ilija Trifunovi Biranin.
2
Radoslav uri je 24. decembra 1942. javio Drai Mihailoviu da su etnici organizovani u srezovima: porekom, gornje i donje palakom i severoistonom delu sreza priiepskog, kao i da su naoruam sa
700 puaka (Zbornik, XIV, 2, str. 128).
3
Sans, bivi adutant kralja Ahmedbega Zogua.
4
Odnosi se na Baju Nikia i njegovo uee u akcijama protiv Muslimana u dolini Lima.
5
Major Karei Karlo Novak, komandant etnika u Sloveniji(Plava garda) .
6 Draa Mihailovi.
88
10 februar
1943.
222: Materijalnu pomo emo dobiti. Novi ovek koji je doao odlian je na pri"atelj-1 Na sluaj napada smatram da treba poruiti sve komunikacije o emu sam Vam
dostavio depee. Nai vode politiku tamo i moramo se braniti od komunistikih lai u
A m e r i c i , jer oni iznose da se mi vie ne borimo protiv okupatora. Narodu objanjavati da
London 'tako mora govoriti zbog Rusije a u dui misli drugo i planovi su mu u nau korist.
c n glezi ne mogu ostaviti Balkan a naroito Carigrad. To je naa srea to se meusobno
aloe. Bunkere na Jahorini treba zadrati. Odakle Nemci misle da napadnu Paalija, 2 da
fi iz Sarajeva. Itvan samo kuka, a verujem da Hercegovci vre pritisak da se vrate, jer su
ve dugo tamo. Moda je Jevevi neto i koristio tamo. Nemojte da ga uklanjate sa
dunosti da ne doe do veih potresa, pa emo posle urediti sve. Prema izvetajima radio
Zagreba izgleda da su komunsiti izgubili Petrovac, Udbinu, Korenicu. Za nas je i bolje
obzirom na saveznike spolja da vie manje ostanemo posmatrai, da nam nebi prebacivali saradnju, a posle emo nastaviti gonjenje njihovih razbijenih delova da bismo
ovladali terenom i zatitili ivalj od ustaa.
11. februar
1943
6 - 534
Kod mene su stigli Lazarevi 3 i Perovi. 4 Iz svih dosadanjih obavetenja situacija na Dinari je sledea: Dinarci se vrlo slabo bore. Nisu u stanju ni da brane ono to im
Hercegovci osvoje. Posao Hercegovaca prema tome propada. Pop uji odlian ali ljudstvo slabo a to mi ne moemo popraviti. Ako je istina da su ustae i Nemci do sada zauzeli
Bosanski Petrovac, Biha a Italijani Korenicu i Udbine onda je severozapadna polovina
republike unitena. Hercegovci su ve dva meseca u Dinari. Jasno je oni vie ne ele da
se zalau za one koji nee ni da se brane. Pored toga Tetkii su reeni da brane Dalmaciju
zbog sebe samih i imaju po jednu diviziju u Graacu, Kninu i Sinju. Znai tri divizije.
Neka uji ostane sa svojima pa neka se brane a ne da se samo predaju as nama as
komunsitima. Smatram da Jeva treba odmah da preduzme akciju za povratak
Hercegovaca i neka zapreti da e se probiti suvim pa e postii sve to eli. Ne moemo
se igrati sa moralom Hercegovaca koji vie ne uviaju za koga treba da se bore. Dugo je
2 meseca. Neka Jeva kae da mora ljudstvo smenjivati ako ne moe drugae da uspe. U
svakom sluaju dok se sve uredi prebaicvanje e biti tek kroz 10 do 15 dana.
222
13 februar
1943
222 DDD
2 - 407
Pavle kod mene. Reeno sledee. Zemljaci se pregrupisavaju jer ih ima i
zamorenih. Veskovi kree iz oblasti Plevalja kaVama sa preko 1000 ljudi. Kasalovi 5 i
Rui dolaze od abljaka sa preko 1000 ljudi. Ukupna snaga zemljaka, oko 2500 ljudi.
Jeva da osigura hranu i municiju. Municija potrebna naroito jer je utroena. Danas
Pavle nareuje pokret i prethodno prikupljanje.
Hranu e neto poneti ali od Kalinovika i u Kalinoviku morate je obezbediti jer je
nemogue prenositi zbog snega nita na konjima. Kad vam zemljaci stignu radite po
M'h '
. , B r i t a n s k i pukovnik Stenli Bejli (Stanley W.Baily) koji je 25. decembra 1942. stigao u tab Drae
inatlovia i preuzeo ulogu efa britanskih vojnih misija kod etnika. Mihailovi je poetkom oktobra 1943,
javio generalu Petru ivkoviu: "Na najvei neprijatelj je pukovnik Bejli... On je na strahoviti zlotvor". A 28.
aja 1944. D.Mihailovi pie Bejliu d a j e "jedno sigurno, da ste vi bili i ostali najvei prijatelj" (Rat i mir
enerala,îzabrani ratni spisi, Srpska Re, Beograd, 1998. str. 105 i 151).
Milorad Momilovi, komandant Romanijskog korpusa.
Jovan Jova.
TodorToa, lan taba Komande opertivnih jedinica istone Bosne i Hercegovine.
Zdravko.
89
situaciji pod uslovom da ne bude kompromitacije u pogledu saradnje i da se to vie

zatiti na svet od terora ustaa i Nemaca. Pavle nareuje svojima d a m u s l i m a n e tamo ne
diraju.
15. februar 1943
222: Dobro je da Itvan ne pravi komplikacije sa Tetkiima. Hugo da isti Zap

Bosnu. Slaem se sa svima Vaim planovima. Od poslatog novca 500.000 je za
Hercegovinu, t.j. za Baovia, a ostalo za Vas. Nemojte da urite da potroite, jer nemam
vie, ali pothranjujte akciju prema stvarnoj potrebi. Pavle uredio pokret zemljaka. Oni po
delovima stiu u 3 partije. Odreeni su najbolji vojnici i komandanti pod komandom
Veskovia. Poruite Bjelajcu da upotrebi stanice, Hercegovinu treba spremiti na otpor za
sluaj nailaska komunista. Nemojte isprazniti Hercegovinu, ona treba da ima dosta snaga.
Kako razumete klopku koju bi nam postavili Nemci ruenjem bunkera. Po svemu izgleda da oni naputaju pa ne dozvoljavaju da se drugi njima slue. Oficire ete dobiti dok
vidimo koji su i ta su, jer ne moemo slati one koji su nesigurni. Sto jau propagandu
kod muslimana da ne idu putem ajnia. Dobiete letke uskoro za muslimane. Musa
neka radi to jae. Sejkovie treba likvidirati. Muslimane upotrebiti protiv komunista da
poloe ispit. Pavle pouava svoje da budu ljubazni prema muslimanima, a i Vi nastanite
na vaspitavanju. Kaite im da se glavom ne ale da naprave kakav skandal.
624
3 - 212
Itvan: Sa Tetkiima taktizirati kao to Vam je i Branko javio, a inicijativu drati
u svojim rukama. Koristiti sve protiv svih. Veza br. 67. Pozdrav Baoviu, ujiu i
Ivanieviu.
17. februara
1943
222
6 - 281
Andreja Veskovi je kod Plevalja. Danas mu- Pavle nareuje telefonom da krene
vama. Kasalovi i Rui kreu a moda su ve i na putu. I oni idu vama. Pavle tamo
prikuplja i treu grupu. Ukupno treba da vam doe oko 2500 ljudi. Trea grupa kree
Veskovievim putem.
18. februara
1943.
222:
Ja sam Pavlu bio naredio da posle ajnia odmah produi ka Vama. Izgleda da su
zemljaci morali da odnesu stvari kui, i da u tome lei izgovor za jedan kratak odmor
kuama. Pavle bio kod mene i odmah sam mu naredio da pokupi snage i da ih poalje ka
Vama. U tri dela kako sam Vam ve javio. Napisao sam Pavlu najhitnije pismo da to pre
ove snage stignu do Vas. Isto tako naredio sam da Bajo 1 as pre prikupi svoje snage i da
bude spreman da krene u pravcu Bilea - Popovog Polja i dalje ka Neretvi, u sluaju
potrebe. Moramo raunati u se i u svoje kljuse. Ako Jevo neto uradi, utoliko bolje, ali
ne verujem, da se Tetkii mogu pokrenuti. Smatram da ne treba da se izlaemo poesnom
tuenju. Morate biti jai od njih. Snage treba da se prikupe a dotle da se vode b o r b e za
njihovo zadravanje dok ostali ne stignu. Vi ete ipak na terenu to najbolje resiti. Mislim
da su se Pavlovi ve krenuli. Izvestite me koliko imate raspoloivih Vaih snaga i S " ^
nalaze po grupama. Rai me izvetava da su komunisti upali ponova na Majevicu sa 50
ljudi. Dalje Rai javlja da se oko Vlasenice vode velike borbe sa njima.
' Stanii.
90
Herman
Veza va broj 234. Muslimani po nagovoru Italijana i sa njihovim orujem vrili
su napade na srpska sela. Tako su pred nosem Italijana juno od Sjenice napali na selo
Buevo. Zbog ovoga im je uniteno 33 sela na desnoj obali Lima. To je bilo na Boi. U
oblasti ajnia Muslimani kao talijanski milicioneri vrili su dug teror.
Sad su to platili vrlo skupo. Oblast ajnie je oieno od njih. Veza Srbije i Crne
Gore preko Sandaka sada je osigurana jer je i oblast Foe jo prolog leta oiena.
Arnaute pozovite na saradnju i savez a ove dogaaje im objasnite da su oni izazvali ubijanjem naeg ivlja i udruivanjem sa neprijateljima Talijanima i Ustaama. Neka znaju
da su oni zajedno sa Zoguom izdali saveznike i da samo mi im moemo prijateljski
pomoi pred saveznicima pod uslovom da stupe u prijateljske veze sa nama.
222 DDD
Pavle izvestio sledee o pokretu zemljaka: prvo Kasalovi i Rui polaze 19-og
preko Sepan polja pravo Vama. Do sada nisu poli to je i Bojovi zadro da i on ide pa
je i njega Pavle pustio. Pored toga upueno je jo 500 ljudi u Pivu da zatvori izvesne
pravce i uhvate vezu sa popom Periiem 1 . Drugo Andriji danas 18-og posiate cokule i
ve jer mu je ljudstvo potpuno boso a pojavila se i uga. Sprema poslata automobilima te
i on treba da stigne kod vas kad i ostali. Tree mobilie se i trea grupa od 1000 ljudi tako
da e ukupno u sve tri Pavlove grupe biti 3000 ljudi. Treu grupu vodi kapetan Lali 2 i
ona e poi najdalje 21 ovog meseca. Baju Staniiu poslato je hitno moje pismo da i on
to pre prikupi snage. Trea Pavlova grupa smatramo da e stii najdalje do 27 ov. meseca a prve dve ranije. Izvetavajte nas stalno o situaciji.
19. februara 1943.
Lorenco 3 , 222, Itvan.
Depea za Itvana Bernarda i Lorenca i ika Branka za sve zajedno.
Jasno je da su komunsiti pred vama potueni i napustili sovjetsku republiku.
Kreu se ka Hercegovini od Prozora na Konjic od Livna na Jablanicu i od Imotskog na
Ljubuki. Hercegovina se die na oruje, Crnogorci stiu u pomo. Sad bi ih mogli do
noge potuu kad bismo bili pametni i sloni. Moj plan je sledei i nareujem da se izvri.
Cika Branko zatvara sve pravce koji preko Neretve vode u Hercegovinu poevi od
Bjelanice pa na jug du Neretve. ika Branko izvrie udar kako je zamislio. Dinarci
vojvode ujia bezuslovno da izau na osvojeni teren i organizuju ga po naem sistemu.
Itvan ponavljam Itvan uinio bi najveu uslugu od kapitalnog znaaja za definitivno
unitenje komunista ako bi ih napao s lea za vreme dok oni nastupaju ka Hercegovini.
Tu bi pretrpeli odsudan poraz. Najbolji pravac za Itvanov udar je pravac Livno Tomislavgrad - Jablanica. Ovo Itvan mora da izvri legalno ili ilegalno, ali bez i najmanje gubitka u vremenu. Jeva da uini sve da olaka ovaj pokret. Ako bude legalan,
nioz
! v z o m do Sinja a dalje peke. Ponavljam legalno ili ilegalno treba ovu akciju
izvriti. Udar u leda bio bi komunistima straan.
222:
Prethodne depee dale su vam moj novi plan da Itvan udari komunsitima s leda
d
ok se vi borite s fronta. U vezi vaih depea broj 126 i 127 dobro je to su Tetkii pretrpeh gubitke jer e sad biti prisiljeni na poputanje. Prema beguncima preduzeti
"ajstroije mere. Da li su to Muslimani Musakadia to su se odmetnuli. Jevi saoptiti
a
se moje nareenje izdato preko vas mora izvriti. Znamo njegove tekoe ali znamo i
n
ase potrebe. Dobro ste uradili to ste digli celu Hercegovinu. Nastanite da se to izvri.
' Pop Radojica, komandant Galijske brigade.
Aleksandar, Aleksa.
Ilija Mihi.
91
O dolasku Pavlovih izvestio sam vas. Baju Staniiu aljem drugo pismo da uputi 2000
ljudi u Bilee i Gacko. Njemu e trebati vremena, ali e Pavlovi za to vreme stii. Itvan
mi se danas javio. Dinarci su 10 km. zapadno od Drvara a Hercegovci kod Grahova, (j
Grahovu nema komunista.
3
ir?- ; *
f,
vivitU*
î
H^s/,*.
jap <.< f
'V
'' * *
.
fife*-ft*,
itffe, ^ J V .
j
f-i
&
Fotokopija dokumenta br. 39, depee br. 6-413.
Rukopis Drae Mihailovia.
BR. 40
OZNAKE I KODOVI ZA OKUPATORE I KVISLINGE
INSTRUKCIJA ZA RAD:
1. - Podaci o komunsitima: Ima ih oko 12.000 na frontu Bradina - Konjic - Rama
- Ljubuki. Vrili su pokret u tri kolone i to: leva, glavna kolona koja ini polovinu njihove snage, ka Prozoru; srednja kolona dolinom Drenice; a desna kolona prema
Ljubukom (ove dve su jednake).
Sastav: prema izjavi zarobljenika komunsita njihove snage su sastavljene od proleterskih brigada iz Crne Gore, Hercegovine, Sandaka i Srbije. enskih imaju oko 10%Sa njima uestvuju i domobranci i turci. Vode masu nenaoruanih koje usput oruaju sa
zaplenjenim orujem od Italijana.
Proleteri su odlino naoruani i raspolau sa dosta automatskih orua i pikavcirna.
Celokupno njihovo ljudstvo je premoreno usled dugih mareva i borbi i zbog oskudice u
hrani - gladno.
Karakteristino je za njih da izbegavaju borbe sa etnicima i udaraju uvek na
prazno i manevriu, da bi izazvali zabunu i sauvali snage.
Izgleda da je njihov glavni tab sa Titom i Arsom na pravcu leve glavne kolone.
Raspolau sa nekoliko baterija i tenkova koje su zarobili od Italijana.
Borbeni duh promenljiv. Posle prvog neuspeha bee paninim bekstvom.
Njihova verovatna namera je da se probiju kroz Hercegovinu ka Sandaku i Crnoj
Gori i to pravcem: Prozor - Prenj - Kalinovik - epan-Polje. Ako im spreimo ovaj
pravac probijanja verovatno je da e ga promeniti i krenuti pravcem ka Bosni ili ce se
vratiti natrag na Dinaru.
92
2. - Po podacima od Baovia i Jevdevia, a koji su dobijeni preko Talijana,

Cernei nadim pravcem: Drvar - Glamo - Livno. 21. februara jedna Nemaka kolona
jaine 2000 ljudi, zauzela je G. Vakuf i nadire ka Prozom; druga kolona, sastavljena od
Nemaca i Hrvata, zauzela je Bradinu i nastupa ka Konjicu i Rami idui putem, sa tenkovi1113
Verovatna namera Nemaca i Hrvata je da pod vidom teranja komunsita posednu

celu Dalmaciju, Hercegovinu, a moda i ostale krajeve du obale Mora i na taj nain se
obezbede s jedne strane od eventualnog iskrcavanja Saveznika i naeg rada u pozadini, a
s druge strane da dre Italijane u mei jer im ne veruju, poto se boje zajednice Talijana i
etnika protivu njih.
3. - Talijani su izgubili garnizone: Prozor - Ramu i Drenicu. Za Jablanicu se
nezna sigurno. Talijani ne pokazuju nikakvu aktivnost, saekali su komuniste da ih
pokolju, drei se potpuno pasivno. Njihov moral je ravan 0. Za nas daju hranu i municiju kao' i pomo u artiljeriji i tenkovima.
4. - Podaci o naim snagama:
Desno krilo: kapetan Lukaevi ima u svome sastavu oko 1000 muslimana i 1500
etnika koji su skupljeni iz Foanske brigade, II Sarajevske brigade, Konjike i
Nevesinjske brigade. Na frontu Bjelanica - Konjic - Ostroac - Prenj.
Juno se nalazi major Panti i Radulovi na liniji: Planinica - Bukovo Brdo Dolovi - Bijela - Mandii - R. Neretva i dri mostobran na Rakoj Gori. Snage: oko 1500
ljudi.
Pukovnik Stanii stie u Mostar. Jaina tmpa 2000 ljudi.
Pavle urii ima 1000 ljudi, a Voja Lukaevi 1200 ljudi.
Major Baovi sa svojih 3000 ljudi nalazi se kod Knina i oekuje se za dejstvo u
pozadini.
PLAN ZA IENJE LEVE OBALE NERETVE:
1. - Drati Bjelanicu sa muslimanima i II Sarajevskom brigadom zatvarajui sve
pravce, koji se vide iz moga ranijega nareenja.
2. - U Oblasti Konjica (donja i gornja Bijela, Turije) formirati rezervu od 500 ljudi
sa zadatkom da podrava bilo desni ili lijevi otsek.
3. - Sa ostatkom snaga pripremiti i preduzeti napad sa dosadanje linije
(Radeinje, Goto Brdo - Gola Glava) pravcem: Reica - Jablanica sa zonom dejstva,
desno do r. Neretve, a levo do linije: Gola Glava - Grebeni - Izlazak.
Cilj: izbijanje na reku Neretvu od Rame pa do eleznike stanice Prenj i nabacivanje komunistikih snaga u reku Neretvu.
Zabranjujem prelazak na desnu obalu r.Neretve.
Sa potrebnim delom snage drati liniju: K. 1886 - Cmoglav - 1893 i sa te linije
uhvatiti vezu sa majorom Pantiem.
Po izbijanju na gore pomenutu liniju ostaviti deo snage na r. Neretvi, a sa linije
zeleznika stanica Prenj - Gola Glava K. 1661 preduzeti napad i to pravcem: Grebeni K. 812 - Vidova K. 1451 - Drenica, a u cilju spajanja sa Hercegovcima (majorom
< antiem) i definitivnim ienjem leve obale Neretve.
Obratiti panju na obezbeenje bokova i to desno od komunista a levo od eventualnog prodiranja Nemaca.
Put koji vodi levom obalom Neretve osposobiti za saobraaj kamionima radi
Prenosa hrane, municije i ostalih potreba na liniji: Rama - Jablanica - Glogonica.
Od Italijana za ovu akciju uzeti municiju, hranu, bacae i pomo u artiljeriji.
Stanje na frontu javljati preko radio-stanice iz Konjica i po kuririma adresujui
Poiljke za kapetana Salatia. 1
' Danilo, kapetan, naelnik taba Komande operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine. Nalazio
e u Istaknutom delu Vrhovne komande, kao oficir za vezu i koordinaciju borbenih dejstava izmeu etnika i
"talijanskih trupa.
93
Jednovremeno sa ovom akcijom preduzee i major Panti sa svojih 1500 ljudi |

jednom baterijom napad pravcem: Dolovi - Zabre - Varda - Glogovo - D. Grabovica.
Isto tako preduzee napad i trupe Staniia koje su prispele u Mostar pravcem;
Mostar - Goranci - Drenica u ijem sastavu se nalazi jedna brdska baterija.
U Mostaru se nalazi 500 ljudi u rezervi.
Italijani dre obezbeenje levog boka Staniia na liniji Jastrebinka - Virac.
Sve jedinice e upotrebljavati ovu ifru:
Nemci
11
Talijani
22
Ustae
33
Domobranci
44
Muslimani
55
ifru upotrebljavati u prepisci sa ika Brankom i Pantiem.
Preko Jevevia je traeno da Nemci ne prelaze na levu obalu reke Neretve.
Komandovanje: Pod komandom majora Kasalovia bie sve trupe Vojvode
uriia, sem Mileevskog kropusa do dolaska majora Veskovia koji e po tome
preuzeti komandu.
Kapetan Lukaevi komandovae svim trupama Mileevskog koipusa, muslimanima i trupama kod Konjica i na Bjelanici iz sastava operativnih trupa Istone Bosne i
Hercegovine.
Front na Bjelanici do desne obale reke Neretve ostaje i dalje pod komandom
kapetana Lukaevia a isti e komandovati preko porunika Vukasovia, 1 a komandovanje na levoj obali Neretve sporazumno e odrediti kapetan Lukaevi sa majorom
Kasaloviem prema situaciji a sa kojom e detaljno upoznati majora Kasalovia kapetana
Bojovia i Voju Lukaevia.
Sva pregrupisavanja snaga vriti u toku noi a pod zatitom prednjih delova da bi
svi pokreti ostali u najveoj tajnosti.
Ovo nareenje uvati u najveoj tajnosti.
23 februara 1943 g.
12 asova
Poloaj.
;
Po zapovesti
Naelnika taba Vrhovne Komande
Major [Zaharije Ostoji]
BR. 41
IZVETAJ O SADEJSTVU SA ITALI JAN SKIM
JEDINICAMA KOD KONJICA
DRAGI IKA BRANKO!
Tek to sam ti bio napisao jueranji izvetaj iz sela Depi dobih hitan poziv od
Vukevia 2 i italijanske komande u Konjicu da im priteknem u pomo, jer su u toku 2/
februara partizani probili odbranbenu liniju u Vukevia, zauzeli Gornju i Donju Bijelu i
presekli vezu izmeu Glavatieva i Konjica.
I
1
2
94
Nenad, komandant 2. sarajevske brigade.

Branislav, porunik, komandant Konjike brigade.
Ja sam hitno iz Depa krenuo sa zagorskim bataljonom i pratnjom i spustio se na

drum i drumom doao u Konjic, gde sam zatekao pravu paniku.
Poto su se vojnici malo odmorili poao sam tamo i izvrio napad bombama sa
bliskog otstojanja na partizane koji su se nalazili izmeu Bijele i Ljubine [planine]. U isto
vreme naredio sam Vukeviu i Poleksiu da napadnu prvi sa pravcem Paklena - Prevlja
a Poleksiu selo Borci - Gornja Bijela - Ljubina [pl.]. Borba je trajala neprekidno danas
0 d 1 asa pa sve do 16 asova. Nai su potpuno razbili partizane i pored njihovog
upornog i ilavog otpora. Mislim da emo do noi drati stare poloaje koje je drao
Vukevi.
Italijanska komanda mi je sino pokazala jedan radiogram Jevevia kojim on

trai da se to pre krenem u pravcu Jablanice jer je tamo situacija italijanskog garnizona
kritina.
U depei je oznaeno d a j e to tvoj zahtev.
Zbog situacije na Bijeloj i u okolini Konjica nikakav pokret u pravcu Jablanice
nisam mogao izvriti.
Radi utehe izvestio sam neka se talijanski garnizon dri ja dolazim.
Stvarni pokret prema Jablanici moi u izvriti tek sutra 24. II. i nadam se oko 25.
II. biu u neposrednoj blizini Jablanice ili u Jablanici.
0 rtvama o dananjoj borbi ne mogu nita kazati jer nemam potpune podatke.
Dosada je doneseno 4 naa ranjenika.
Juer oko 10 asova 22. II. stigla je u Konjic jedna nemako-hrvatska kolona, koja
je krenula pravcem Pazari - Tarin - sedlo - Bradina - Brani - Podoraac - Konjic.
Komandanta ove nemake kolone video sam uoi polaska za noni napad i iz
njega izvukao sledee podatke.
Pravac njegove kolone od Konjica treba da bude Rama - Jablanica - Mostar. Pored
ove kolone sa pravca Pazaria - Tarina krenula je jo jedna nemaka kolona. Pravac ove
druge nemake kolone je od prilike paralelan sa pravcem prve kolone.
Jedna nemaka jaka kolona nastupa pravcem Donji Vakuf - Prozor - Mostar.
1 prva i druga nemaka kolona imale su teke gubitke u borbama na Ivan Planini
i Bradini. Nemaka druga kolona izgleda d a j e i zadrana negde na liniji Repovci - Pale.
Pojavom Nemaca sa pravca Bradine uinio je te sam odustao od nameravanog
pokreta Vukasovievom kolonom u pravcu Bradine i Repovca. ak mislim da jedan deo
njegovih snaga uzmem za pokret prema Jablanici, ali jo nisam doneo odluku jer malo
pre dobih od njega izvetaj iz sela Depe, gde je prema mom nareenju doao da se jedna
grupa partizana prebacuje preko pruge u pravcu Bjelanice, verujem da su ovo neki slabi
delovi koji su razbijeni od Nemaca.
Ovog trenutka primih tvoje nareenje. Vidim da se uglavnom u ideji slaemo i da
Sl
obaveten o pokretu Nemaca, ali kao to sam ti ve napisao sa ovo malo snaga i uz
oajne napore razbio prvi nalet komunista na Konjicu i Bijelu.
Poto je Jablanica ve pala, to nemam potrebe da se urim, pa menjam svoju
odluku u toliko to u sutra vriti prikupljanje snaga pogotovo sada kada mi dolaze tolika pojaanja pa eventualno prekosutra [2] 5. II. krenuti u opti protivnapad.
Pr ema izvetajima koji pristiu partizanima smo sino i danas naneli teke
gubitke. Oteava mi rad to to moram svaki as da trim u Konjic i da podiem moral
'talijanskoj komandi koji sramno gube moral kad nisam tu.
Danas su nas u Konjicu Nemci bombardovali avionima.
S veroni u Boga za Kralja i otadbinu.
Draa nas vodi ka veliini i slobodi!

Konjic, 23. II. 43
4 45 g a s a
Neka Jeva forsira bacanje
oruja i municije avionima
Poto ovaj garnizon nema.
Komandant kapetan
s Lukaevi, s.r.
Voj
Z b o r n i k XIV, 2, str. 2 2 6 - 2 2 7
95
BR. 42
IZVOD IZ PRIMLJENIH DEPEA DRAE MIHAILOVIA
OD 7 - 25. FEBRUARA 1943.
7. februar 1943.god
Br. 875. od Itvana: Br. 53 7/II. - Vratio sam se sa sahrane Vojvode Biranina gde sam
uestvovao sa 100 hercegovaca. 1 U ime bosanaca i hercegovaca oprostio sam se nad
odrom sa pokojnikom. Ovog momenta saznao sam da je 2000 partizana ponovo zauzelo
Strmicu od Dinaraca. Plan koji sam dobio za veliku operaciju neznam kako da izvedeni.
Bjelajac ne moe maknuti bez italijanske dozvole. O tome je izvestio. Drenovi ide
zajedno sa nemcima i hrvatima. Lorkovi ga u poslednjem govoru zove jedinim srbinom
koji pomae hrvatsku politiku. Dinarci kojima zamenjujete skoro sve, 1600 ljudi nemaju
skoro nikog, moete raunati samo na mene i crnogorce. Nastavak . . .
Br. 876 od Itvana: br. Nastavak . . . U iekivanju Vaih odluka, prekosutra preduzimam
sledeu operaciju: sa 2000 ljudi i italijasnkom artiljerijom napadam pravac Strumica Tikovac - Srb, gde je gro komunistikih snaga. Po zauzeu Srba okreem pravac
Bosansko Grahovo. Predvideo sam kolaboraciju 2 bataljona dinaraca iz pravca Zrmanje.
Poto odriu poslunost vojvodi ujiu, neznam hoe li uestvovati. - Kraj. Baovi.
Br. 877 od Itvana: br. 54 7. II. - Jevevia sam zadrao jedan dan radi smirivanja trupa.
Dobio sam za vojsku ve i atorska krila, est bacaa, 2 topa i municiju. Nai ljudi trae
da se vrate kui. Od oficira koji su branili Graac dobio sam podatke da je napadalo 2400
partizana, kojima ja verujem. 2 uji nije bio u Graacu, a njegovih 130 ljudi sa bacaima
i tekim oruem otilo je partizanima. Ponavljam, a to mi je i dunost, da na teritoriji
Dinarske oblasti nema n i j e d n o slobodno mesto, niti su ga dinarci u stanju drati, izvan
talijanske ice. Nastavak. . .
Br. 878 od Itvana: br. 54 Nastavak 7. II. - Komanda divizije se nalazi u Kninu u ici.3
Niko nikoga ne slua. Molim Vas proverite istinitost mojih izvetaja, pa ako su tani,
molim da se uzmu na odgovor, to su oni koji su upropastili ovu situaciju. Dosledno Vaim
nareenjima izvravao sam nareenja Biranina i potpuno se slagao sa ujiem i
Ivanieviem. Kad mi taj apel ponavljate u svakoj depei znai da neko zakulisno intrigira. Povodom toga molim saekajte izvetaj mojih kurira koji su jue krenuli tamo.
Baovi. Kraj dep.
Br. 901 od 222: br. 192. - Jue sam Vam uinio predlog za oblasne komandante na
Marievoj zoni. 4 Oni e ujedno biti i operativni komandanti. A oblasne za rad prema
naredbi za uvanje plena treba odrediti docnije. Nareenje za pokret zemljaka od ajnia
do Prozora razradio sam. Strepim od njihove rekvizicije usput i klanja pri prolazu kroz
muslimanska sela nama naklonjena. Bajov oficir javlja da je Bajo Niki po Pavlovom
nareenju izvrio napad 5. i bio odbijen zbog jaih neprijateljskih snaga. Imao 25 mrtvih
i 20 ranjenih. Jue napad ponovljen i izbili na put Gorade - ajnie. U vezi je sa
Ruiem. Metaljka izgleda sino pala. Danas produavaju. Verujem da e sutra biti
gotovi. Nastavak . . .
' Biranin je sahranjen u Splitu.
Napad na Graac izvrenje od strane jedincia este like proleterske divizije NOVJ 14/1 5. januara
1943. (Zbornik XIV, 2, str. 80).
3
Re je o komandi Dinarske etnike divizije.
4
Mario, ifra i pseudonim za Iliju Trifunovia Biranina, a posle njegove smrti za Radovana
Ivanievia.
2
96
gr. 902 od 222: br. 192. - Talijani se dre pristojno. Nae ranjenike primaju u bolnicu.
Turcima zabranili begstvo u Cajnie. Opet lepo od njih. Ovo mi daje nade da e nam dati
hranu i municiju kad zemljaci stignu kod Prozora. Jeva u utorak stie u Nevesinje, pa
u preko njega uraditi potrebno. Paaliu sam naredio za onog Ljotievog porunika i ako
naie sigurno je da e biti za glavu krai. 1 Ivanievi javlja da se trupe odmaraju i da
ripremaju napad na Grahovo po ideji koju sam im javio. Kae da e vojvodu preneti u
Cmu Goru radi sahrane. Traio sam najnovije podatke o situaciji kod njih, koje kao uz
inat nikako ili slabo alju. Paali javlja o pojaanju nemaca u Sarajevu i pripremama za
napad na nas. Nastavak . . .
gr 949 do 222: 196. - Celo ajnie i srez jue do podne zauezti. Plen velik. Gubitaka ne
znam. Hrvati iz Gorade i sa Jahorine pobegli u Sarajevo. Nai poseli njihove bunkere na
Jahorini. Paali javlja da nemci spremaju napad na njega i hteo bi da on njih napadne.
Naredio sam da se skloni i nemce propusti ali bez borbe. Itvan, javlja da je kod njih
situacija vrlo teka i da su vojnici kategoriki traili da se vrate, a da im je Jevevi
obeava za deset dana da e se vratiti. Ovo to radi Jevevi je zloin prema optoj stvari.
Otiao je na Dinaru protivu dva moja izriita nareenja da ostane ovde, a sada tamo
obeava ljudima povratak, i - ako znade da crnogorci treba tek da dou u Dalmaciju.
Dodeliu mu pismeno jedinu dunost da odrava veze sa Italijanima a ako produi po
starom, nameravam da ga uklonim sa svake dunosti. Molim Vae nareenje. Baoviu
sam naredio da ostane gde je i vri dodeljeni mu zadatak. Raznovrsne mane naih ljudi
daleko su iznad osobina pri prvoj teoj situaciji.
11. februara 1943 god.
Br. 999 od 222: br. 197 9. II. - Talijane moramo iskoristiti do maksimuma. To sam
poruio onima na Dinari. Itvan samo hvali svoje, a sve druge predstavlja crnje nego to
je. Drenovi se izgleda dobro snaao. Postarau se da mu preko Huga poruim uvanje
naeg ivlja od nemaca i ustaa. Itvan nije u stanju preko Strmice da zauzme Srb, jer
Strmicu dre crveni. Za ovu operaciju nije me ni pitao. Uvek radi naopako i na svoju
ruku, a nareenja ne izvrava i mene obilazi, a Vama javlja druge stvari. Sad je poslao
Jovu Lazarevia sa potom za Vas. Kad sam naredio Lazareviu da tu potu poalje meni
a on da saeka u Nevesinju, odgovor, Lazarevi se pokupio i otiao k Vama. Molim da ga
ne primite, nego vratite meni.
Br. 1339 od Maria: br. 35 20. II. - Na zahtev nemakih trupa s u p e r s l o d a 2 obustavili nau akciju ka Grahovu i Glamou da bi se spreio dodir i eventualni sukob sa nemcima koji napadaju ka tim mestima sa pravca od Drvara i Jajca. Zbog ovoga a da nae
trupe ne bi ostale neaktivne prvih deset dana, koliko se smatra da e trajati nemako-italyanska ofanziva preduzeo sam korake kod tetkia da obnovimo napad na Srbsku kotlinu
1
d a j e organizujemo po uputu 5. Nastavie se. Ivanievi.
Br- 1340 od Maria: br. 35 nastavak I. - Kaem da obnovimo napad s toga to su
nadmonije snage komunista primorale 1000 dinaraca posade da se povuku i napuste jednom osvojenu teritoriju. Tetkii i uji su pristali na ovu operaciju dok je Baovi odbio
a uestvuje, navodei razlog da su trupe premorene i da Dinarci nisu u stanju da garanuju osvojenu teritoriju. Uvreen ovom izjavom, uji je sa tetkiima preduzeo akciju,
su
Baovieve trupe ostale na odmoru u Stralici. Nastavak . . .
1341ôd Maria: br. 35 nastavak II. - Odnosi izmeu ujia i Baovia ponovo su se
Pogorali i Vae nareenje za odlazak hercegovaca stiglo je u pravi as. Sa Baoviem u
Pokuati u Splitu kod generala Spiga 3 da nareeni pokret legalizujemo. Izveteni ste o
2 Radi se o potporuniku Tijaniu.
Via komanda oruanih snaga "Slovenija - Dalmacija" (Comando Superiore FF.AA. SlovemaUalmaziaV
Umberto, komandant italijanskog armijskog korpusa.
97
zakulisnoj borbi za vlast koja je poela u Splitu odmah posle smrt vojvode. Ta borba u |
kojoj uestvuju svi komandanti i nacionalni poverenici, vodi se tajno i zakulisno. Ovihj
dana dostigla je vrhunac. Tetkiima je poznata ova borba, ali oni je raspiruju svesni dal
smo bezopasni kad smo nesloni i pocepani. - Nastavie se. .
Br. 1342 od Maria: Br. 35 nastavak III. - Rad ovih bezumnika upropastie, bojim se, svel
s t o j e do danas postignuto. Agitacija i vrbovanja, izborna borba i drugo dae maha strasti-1
ma koje su sruile Jugoslaviju. Isti ljudi i isti karakteri sa ranijim metodama ne biju se z a I
slobodu Otadbine niti za dobro naroda, ve za poloaje i budue Ministarske fotelje I
Narod i vojska uvidee ovu prevaru i izdajstvo pre ili posle, ime e naa stvar biti dove-|
dena u krizu. Nastavie se.
Br. 1343 od Maria: br. 35 nastavak IV. - Potrebno je da Vi preseete ovu borbu u korenu I
i ja Vas molim da hitno interveniete. Molim Vas da uvaite samo one depee o situaciji
koje smo potpisali sva trojica, a pojedinane da posmatrate sa rezervom. Mihi jo eka
u Kninu na odgovor na depeu koju Vam je dostavio. Kraj dep. Ivanievi.
2 2 . februaru. \
Br. 1374 od 222: br. 242 21. II. - Izvetaj o prebacivanju komunista na desnu obalu I
Neretve bio netaan. Oni prole noi napali Pantia. Napad odbijen. Nai zauzeli s.
Ravno. Ima zarobljenika. Kau da snage na levoj obali iznose 2000 ljudi sastavljenih od
uiko-poeke brigade, domobranaca i turaka. Dobar znak, jer znai da krpe. Od Voje
nemam jo novih podataka. Stigao je u Konjic i sad sam miran za desno krilo. Radulovi
danas stie u Bijelo Polje. Sigurno je da u od njega dobiti tanije podatke nego od
Jevevia. Rui stie sutra u vee na Brod juno od Foe, a kod Voje moe biti tek 25
februara. 500 ljudi pukovnika Baje stie veeras kamionima iz Bilea u Mostar. 1 Radim |
po 15 sati svakodnevno, a po odlasku Radulovia moram lino sve svriti. Poaljite mi
hitno majora Perhineka. 2 Branko.
25.
februar
Br. 1492 od Maria: br. 37 24. II. - Nemci i hrvati spreili pokret hercegovaca preko Livna
jer oni napadaju na Livno i Glamo. Od tetkia su zahtevali da se nai prebace morem i
Supersloda 3 je jednim telegramom odbila molbu Baovia. Razlozi odbijanja su bojazan
od pokolja hrvata i sukoba sa nemcima. Istupio sam otro kod generala Spiga i pripretio
prekidom kolaboracije ako ne dozvole pokret suvim nata je Supersloda popustila. Uspeo
sam da legalizujem pokret pravcem preko Imotskog i irokog Brijega za Drenicu ih
Mostar. Nstv. .
Br. 1493 od Maria: br. 37 nastavak. - Od irokog Brijega moete narediti pokret
Baoviu bez obzira na tetkie. Obezbedio sam mu municiju i hranu za est dana i stalnu saradnju avijacije. Zatraio sam i dobio 400 pari cipela za bose vojnike. Pokret poinje
vozom ka Splitu 26.o.m. ako Vi odobrite. Nepoznato m i j e ta ste ponovo naredili jer sam
se razmimoiao vozovima sa Baoviem koji je danas otputovao za Split. Molim odgovorite najhitnije. Ivanievi.
1
Odnosi se na Zetski letei odred pod komandom pukovnika Baje Staniia

Rudolf, alijas Rade Periin.
Via komanda oruanih snaga "Slovenija-Dalmacija odnosno komanda 2. italijanske armija
(Comando Superiore FF. AA. Slovenia-Dalmazia).
2
98
BR. 43
MOLBA DA ITALIJANI NAORUAJU ETNIKE
ZETSKOG ETNIKOG O D R E D A
p 0 v. Br. 538
24.11- 1943 g.
, '
\1. Otrog
Koncept
GLAVNOJ N A C I O N A L N O J K O M A N D I CETINJE. Za formiranje novih etnikih bataljona na teritoriji ovog odreda kao i tabske
ete neophodno je potrebno to prije izdejstvovati odobrenje od Italijanskih vlasti, da se
dodeli obeana sprema i naoruanje.
Formacija bataljona je 350 etnika, a tabske ete 90 etnika.
Novoformirane jedinice ni za polovinu brojnog stanja nemaju naoruanja. Od
naoruanja potrebno bi bilo izdejstvovati odobrenje, pored puaka, jo i najmanje 8-10
pukomitraljeza na bataljon, po 2 teka mitraljeza i po 2 bacaa. Ovo vai i za tabsku
etu.
Od opreme Talijanske vlasti obeale su izdati na svakog etnika: par cipela, po 1
par vea, 2 ebeta i 1 atorsko krilo.
Uz dodeljeno naoruanje obeana je i odgovarajua ara municije i bombi.
Molim ovo smatrati kao vrlo hitno.
ZASTUPA KOMANDNATA
pukovnik
Todor
Pajovi
BR. 44
PLAN ZAHARIJA OSTOJIA ZA DEJSTVA ETNIKA,
ITALIJANA I NEMACA
VOJVODI JEVEVIU - najhitnije - .t.p. 1
DRAGI
JEVO,
Sad od tebe traim sledee:

.- Da se sa brojem 11 2 i brojem 22 3 sporazume da se etnicima dade za ienje
od boljevika zona: Rama - Prozor - ujica - Livno - Makarska - Morska obala do ua
Neretve - desna obala Neretve - Rama, s tim da broj 11 na ovu zonu ne prelazi ve oisti
ostalu zonu severno.
2. Da broj 22 dade municiju, hranu i automatska orua za 20.000 etnika za ove
operacije. Sa Baoviem mi emo imati ustvari oko 15.000, a onih pet pravo je da
. 'gnemo. Da obezbede davanje topova i bacaa i pomo avijacije za bombardovanje i
'zvianje.
' ifrovano, telefonom, poverljivo.
1 3
Nemake i italijanske trupe.
99
3. Da broj 22 da svojih pet hiljada ljudi i obezbedi prevozna sredstva za prebacivanje naih snaga prema operativnim potrebama, da za svaku kolonu da radio stanice i
telefonski materijal.
4. Rezultat po ovome treba da znam za tri dana, radi pripreme nareenja i promene
moga komandnog mesta negde oko Nevesinja.
Ako se ovo ispuni, garantujem za uspeh u najkraem roku.
5. Major Veskovi sa 2000 Vasojevia stie danas do mraka u Glavatievo, odatle
u ga dirigovati prema rezultatima dananjih napada. Zato mi do mraka neizostavno javi
to tanije situaciju na elom frontu i gde se nalazi Buljanova kolona.'
Ako Veskovi ostane due u rezervi u Glavatievu, za njega se mora baciti hrana
i municija u ievo. Znak dva arava u vidu pravougaonika, ili tri vatre na rastojanju od
po 100 metara u vidu trougla. On je poneo stanicu ali ako se veza ne uhvati, onda u mu
pokret narediti preko tebe sa porukom od Salatia, 2 a nareenje ima da se baci iz aviona
na oznaeno mesto.
6. Uloi sve snage, preti, obeavaj, pohvaljuj, potstii sa Vojom 3 i pokreni na
najenerginiji rad sve stareine i vojnike iz srednje i leve kolone, jer od brzine njihovog
rada zavisi da li emo potpuno unititi boljevike u depu Neretve, ili e nam pobei.
Krivce za slab rad i kukavice kazniemo drakonskim kaznama bez milosti, jer za uspeh
nae svete stvari, ja sam potpuno bezobziran.
Odgovori mi hitno na sve.
Od Baovia sam traio da mi javi predviena mesta prenoita, da mu bacimo
hranu i municiju.
Pobeda je naa, ako budemo hrabri i sposobni.
28/11. 43
11,30
Poloaj
Pozdrav
Branko
BR. 45
IZJAVA GENERALA SPIGA O STANJU ETNIKA
U DINARSKOJ DIVIZIJI
KOMANDA
BOSANSKIH, LIKODALMATINSKIH I
HERCEGOVAKIH O D R E D A J. VOJSKE
O. br. 17
28. februara 1943. godine
Poloaj
K O M A N D A N T U DINARSKE OBLASTI.
General Spigo, komandant XVIII italijanskog Armiskog korpusa, u prisustvu
1
Vice. U to vreme je bio lan Oblasnog narodnooslobodilakog odbora za Dalmaciju. Re je o 9. dalmatinskoj NOU diviziji, koja je u to vreme izvodila borbena dejstva na sektoru Imotski - Ljubuki - Mostar.
* Danilo, kapetan, naelnik taba operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine.
3
Lukaevi. Tada je bio komandant Konjike grupe.
4 Zaharije Ostoji.
100
Baovia i njegovog naelnika taba, zatim majora Paloevia, Dr. Svilokosa 1 i

dva enerala sa dva pukovnika italijanske vojske, izmeu ostalog izjavio je danas
sledee:
v
1. - etnike jedinice u Crnoj Gori, Hercegovini, Gornjoj Lici, pa ak i u
glovenakoj, vrlo su dobro organizovane i rade portvovano, slono i disciplinovano i na
o P te zadovoljstvo. Jedina komanda gde etnici rade slabo to je sektor Dinarske oblasti.
2. - Mi smo dali za naoruanje u Dinari velike koliine oruja i municije, sve na
zauzimanje i re vojvode Biranina. Meutim, naoruani su nesigurni borci koji su postelo p r e li u partizane. Na taj nain skoro 2.000 naih puaka sa dosta automatskog
oruja i municije nalazi se danas u komunsitikim rukama.
3. - Danas u Dinari ima oko 4-5.000 naoruanih etnika koji nee da se bore van
niihovih sela. Neposluni su i nedisciplinovani, bore se i prestaju da se bore kad je njima
stalo, a ne kad to narede stareine. Na te etnike mi se uopte ne moemo osloniti, jer nas
dovode u teku situaciju ostavljajui u sred najjae borbe nae jedinice na cedilu, kao to
je bio sluaj prilikom naputanja Srba, ime je divizija Sasari bila izloena bonom udaru
j pretrpela oko 600 gubitaka u dvodnevnoj borbi. Nekoliko bataljona divizije Sasari bili
su opkoljeni i jedva smo uspeli sa novim trupama da ih oslobodimo. General Piaconi,
sadanji komandant VI korpusa, koji je u to vreme komandovao divizijom Sasari izvestio
me je da u napadu od Bruvna i Mazina ka Lapcu 1000 etnika iz Dinare nije htelo da se
bori kao to treba. Jedini ovek koji je hrabro istupio i iao napred sa jednom grupicom
vojnika bio je komandant uji. Ostali ga nisu hteli sluati niti slediti uopte.
4. - Izmeu stareina u Dinari postoji nesloga. U kancelariji naeg enerala u
Kninu dolaze naizmenino vojvode i razne stareine i rade jedni protiv drugih. Vojvoda
Bogunovi i vojvoda Rokvi ne priznaju vojvodu ujia i nee da rade sa njim uopte
niti ga sluaju.
5. - Trebalo bi da su etnici svi sloni, da su mobilni tako da u borbi bude svih 45.000 a ne samo 1.500 boraca koliko jedva prikupe. Krajnje je vreme da se zavede red i
disciplina i da se oni organizuju kao to je to sluaj u ostalim pokrajinama.
Sasluao sam paljivo rei generala i uviajui da u glavnom govori istinu, nisam
mogao da protivreim.
Da bih koliko-toliko, ublaio veoma muan utisak koji je zbog ovakve izjave
ovladao prisutnima, ja sam pokuao da ublaim donekle te konstatacije sledeom
izjavom:
"Ekselencijo, molim da prilikom govora o etnicima u Dinari imate u vidu izjavu
koju je pre nekoliko meseci dao moj pokojni komandant Vojvoda Trifunovi, a koja se
ukratko svodi na to da etnici ovog kraja nisu istih vojnikih osobina kao to su Srbijanci,
Crnogorci, Bosanci ili Hercegovci.
Vi ste sad imali prilike da se uverite da su ovi etnici prema sebi imali skoro sve
partizanske snage u zemlji, koje im nisu dozvoljavale da se organizuju.
Jedini put da se tako brzo i energino sprovede organizacija etnika u Dinari je
ono to je eleo da ostvari pokojni Vojvoda Biranin, a to je da uprava i komandovanje
pree u ruke valjanih oficira. Zbog toga su ve komandanti jedinica oficiri, a komanda
operativnih trupa poverena je majoru Paloeviu i njegovom naelniku taba kapetanu
ooskiu. Nekoliko veoma valjanih oficira ve radi i uskoro ete videti rezultate njihovih
napora.
Poto pojedine narodne stareine ometaju rad oficira i spreavaju izvoenje organizacije, potrebno je da Vi sa svoje strane podrite oficire i da samo sa njima radite, a na
ostale da se ne obzirete ve da im zabranite ulazak u vau komandu".
General me je u dva maha pripitao da li je sa ovakim reenjem saglasan komanant vojvoda uji, nata sam mu odgovorio da jeste. uji je teritorijalni komandant i
nacionalnopolitiki poverenik, dok su oficiri komandanti operativnih trupa koje su u
ormiranju, kao i da je zahvaljujui novopreduzetim merama ve formirano 3 bataljona
m ajora
' Nino, rezervni porunik, lan taba majora Baovia zaduen za politike i vojne odnose sa italijankim trupama.
101
od 1.500 boraca.
Povodom ove izjave generala Spiga, potrebno je da pozovete na konferenciju sv e
stareine jedincia u Dinari (vojvode i oficire na komandantskim poloajima) i da im ovaj
akt proitate.
General Spigo izdao je pismeno nareenje komandantu severnog sektora generalu
anuciju da podri i olaka rad oficira u svakom pogledu, kako bi se od dosadanje teritorijalne milicije i narodne vojske prelo na organizovanje jedinica u smislu nareenja
koje je izdao poivi Komandant Vojvoda Biranin.
Krajnje je vreme da se zavede red i disciplina i da se prestane sa dosadanjim
neslonim radom narodnih stareina, jer je svakome, pa ak i Italijanima, jasno d a j e borbena vrednost etnika svedena na minimum samo zbog gloenja izmeu stareina.
Neposlune i nepokorne elemente koji nee da se potine oficirima niti vojnoj disciplini treba iskljuiti iz Vaih redova i o tome izvestiti pretpostavljenu komandu. Bolje
je da ta komanda ima 1.000 sigurnih i pouzdanih etnika nego jednu gomilu od 5.000
nepokornih i neposlunih samovoljaca koji rade na svoju ruku.
Stareinama Vae komande podeliti uputstvo koje je sainjeno po nareenju pokojnog Vojvode, poto e im u mnogome olakati rad.
NAELNIK TABA,
VOJVODA
R. S. Ivanievi - Dinarski
BR. 46
IZVETAJ MOMILA UJIA O SARADNJI SA ITALIJANIMA
TAB DINARSKE ETNIKE DIVIZIJE
ENERALTAB
O. Br. 273
28 februara 1943 god.
Izvetaj o situaciji u Dinarskoj oblasti.TABU KOMANDE BOSANSKIH, LIKO-DALMATINSKIH I
HERCEGOVAKIH VOJNO-CETNIKIH ODREDA. Situacija na teritoriji ove oblasti je sledea:
1. Vojna
Naoruane snage Dinarske oblasti iznose 4.200 boraca. Jedinice ove Oblasti drze
Drniku, Kosovsku, Vrliku i Kninsku dolinu i dalje Strmicu pa preko Jelovih Tavana na
Maslovaru i Crni Vrh da se odavde spusti u dolinu Graaca i produi linijom Gracac Obrovac.
Italijanska ofanziva u Lici protivu partizana potpuno je promaila. Ovo je dolo
kao posledica slabih snaga koje su uestvovale u operacijama, slabosti ljudskog materijala u borbenom smislu, tekih terenskih i vremenskih prilika i, nadasve, n e s p o s o b n o s t i
vieg komandnog elementa. Nije iskljueno da su Italijani hteli pekulisati na raun
Nemaca, ali im se ovo grdno osvetilo. Italijani su prekinuli operacije protivu partizana u
Lici i imaju nareenje da evakuiu svu zonu od Ogulina do Knina i da se povuku na liniju Ogulin - Ledenice, a odavde du mora da dre liniju Ledenice - Senj - Karlobag 102
Obrovac - Knin - Drni - Sinj. Njihova akcija u Likom polju jo traje, a u pripremi je
operacija u pravcu Livna, Glamoa i Bos. Grahova, u kojoj e uzeti uea i etnici ove
Oblasti.
. . . .
Hrvati se iz dana u dan sve vie naoruavaju i organizuju u ustake jedinice.
Propaganda radio Londona veoma nepovoljno utie na Srpski ivalj i nae borce,
a Hrvate, koji se nisu ogreili o Srpski narod, potpuno je pokolebala u simpatijama za nas.
U prkos ovakve situacije duh kod boraca ove Oblasti ostao je na zavidnoj visini,
jok moral kod naroda od straha, kako za sudbinu i razvoj dogaaja, tako i za ishranu,
neto pokoleban.
b. Pregled operacija izvedenih za vreme boravka Hercegovakih trupa na ovoj terlt0rl )
' 25 i 26 januara o.g. izveli su, uglavnom, Hercegovci i Dinarci, pomognuti slabijim Italijasnkim delovima, operaciju u pravcu Vrlike. Cilj ove operacije je bio da se
Mose, Svilaja i Vrlika krajina oiste od partizana, pa da se zatim pristupi organizaciji
osloboene teritorije. Ova operacija nije privedena kraju, jer su komunisti, u meuvremenu, veoma jakim snagama napali i okupirali Strmicu, Golubi, Plavno i Radljevac, te
je operacija morala biti prekinuta.
U ovoj operaciji stiglo se je do Vrlike. Na jai otpor naila je samo naa leva
kolona, sastavljena od Hercegovaca, koja se na padinama Dinare sukobila sa proleterima,
pa je usled toga i zadocnila u ovlaivanju postavljenim ciljevima. Dranje ove kolone,
sem porunika Koprivice i trupa pod njegovom komandom, bilo je vrlo dobro, a naroito
se istakla Rogatika brigada sa porunikom Dobricom ukiem, koja je i inae, zajedno
sa svojim komandantom, bila i ostala najbolja jedinica u svima borbama.
28 i 29 januara 1943 god. izvrena je akcija u pravcu Golubia i Strmice u cilju
osloboenja Strmice, Golubia i Plavna i tuenja komunistikih snaga.
Ovu akciju su izvrili Hercegovci i Dinarci, potpomognuti od dva Italijanska
bataljona, slabijeg sastava, sa jednom baterijom. Sve trupe u ovoj akciji izvrile su svoj
zadatak po planu i u odreeno vreme ovladale postavljenim ciljevima. Do jaih sukoba
sa partizanima nije dolo, jer su isti, blagodarei terenskim prilikama, uspeli da se
blagovremeno izvuku iz klopke, koja im je bila pripremljena.
12, 13 i 14 februara o.g. Hercegovci i Dinarci potpomognuti jednim Italijanskim
bataljonom i j e d n o m baterijom topova vrili su akciju u cilju osloboenja Srbske doline.
Akcija je izvrena u dve kolone, a bilo je predvieno u tri. Direktrisa akcije bila je Otri
- Srb - D. Suvaja - Brotnja - Doljani - Dobro selo.
U ovoj akciji sve kolone izvrile su svoj zadatak kako je to nareeno, sve do
trenutka kad su nam Italijani to onemoguili, sem desne kolone, sastavljene od
Hercegovaca, pod komandom porunika Popovia, iji je pravac napada bio Strmica - G.
Tikovac - D. Tikovac - Kaldrma - Osredci - Srb. Ova kolona je 12 februara zadocnila,
zabavivi se pljakom u Stimici, istom etnikom selu, a 13 februara sa Donjeg
1 iskovca najkraim putem krenula za Otri, da bi se sutra dan u marevskom poredku
spustila u Srb.
Italijanska divizija "Sasari" dejstvovala je pravcem Graac - Bruvno - Mazin Lapac - Kulen Vakuf.
Naa zamisao je bila da akciju sprovedemo sve do Dobrog Sela i spojimo se sa
ivizijom "Sasari" i tako stvorimo neprekidan front. Na taj nain bili bismo primorali
komunistike snage, zaostale u nedovoljno oienoj pozadini, da se predaju, a komunistike snage pred nama nabacili bi na Nemce. Meutim, Italijani su u trenutku kada su
nasi prednji delovi izbili u selo Doljane, zahtevali da u toku 15 februara t.g. bezusiovno
napustimo Srbsku dolinu, jer da e nas u protivnom bombardovati avijacijom, to se je
arno i desilo jo 14 februara, posle podne, pri emu smo imali etiri lake ranjena i dva
su
Tonn
pristali da jedan deo etnika moe ostati u samom Srbu i mi smo ostavili
"00 Dinaraca, a ostali su krenuli iz Srba i to: desna kolona, sastavljena od Dinaraca,
Pravcem Zeleni Tavani - Vagan - Crni Vrh (1239) - Gologlav (1196) - Orlovica (1201) trmica, a leva kolona, sastavljena od svih Hercegovaca, pravcem Osredci - Trubar san
v c i - Jelino polje, ali se ova kolona nije kretala oznaenim pravcem, ve pravcem
103
Srb - Osredci - Kaldrma - Gornji Tikovac - Donji Tikovac - Strmica. Na ovaj nain
stvorenje nebranjen prostor izmeu etnika u Srbu i divizije "Sasari". Komunisti, gonjeni
od Nemaca i oni koji su zaostali u pozadini, koncentrisali su se i jaim snagama udarili
nae snage u Srbu sa fronta i oba boka jednim delom, a drugim delom diviziju "Sasari"
Komunisti su imali i teke bacae, te su nae snage, posle borbe 15 februara od 17 asova
do 12 asova 16 februara, da ne bi bile otseene od pozadine, morale biti povuene na
liniju Maglaj - Kurozeb - Jelovi Tavani. U ovoj borbi imali smo dva mrtva i tri ranjena i
izgubili smo jedno postolje tekog mitraljeza. Dobili smo 140 boraca, koji su nam prebegli sa svojim familijama. 110 od njih je naoruano.
Jednovremeno ostale partizanske snage napale su diviziju "Sasari", presekli je na
tri dela i opkolili dva bataljona u Gornjem Lapcu, a jedan bataljon u umi izmeu
Gornjeg Lapca i Mazina. Ovi bataljoni bili su opkoljeni 4 dana, sve do 21 o.m. kada su
osloboeni od 6 Itlaijanskih bataljona i 1.000 Dinaraca. U ovoj borbi Italijani su imali
do sada dobivenim tanim podacima, 186 mrtvih i 227 ranjenih, kao i nepoznat broj
zarobljenih. Unitena im je jedna autokolona, jedan tenk, 10 mazgi, izgubili su mnogo
ratne spreme, kao oruja i municije, 4 teka bacaa i 4 topa.
Partizani su imali dosta gubitaka, ali broj se nije mogao utvrditi. Rauna se oko
200 mrtvih i ranjenih.
Mi smo imali dva mrtva i 4 ranjena. Zarobili smo 17 karabina, 2 pukomitraljeza
i preoteli Italijanske topove, koje su partizani razbili kada su videli da e pasti u nae
rake. Zarobili smo i est partizana, dok su nam se etvorica predala.
Od 16 februara t.g. Hercegovake jedinice nalazile su se razmetene po selima u
neposrednoj blizini Knina, ne radei nita, ve pljakajui Srpska etnika sela, koja sam
dve godine branio od ustaa i partizana.
Ovo su uglavnom sve operacije izvedene za vreme boravka Hercegovaca na teritoriji ove Oblasti. Sve ostale operacije bile su strogo lokalnog znaaja i to u cilju
unitenja manjih komunistikih grupa u neposrednoj blizini.
v. Postupci Italijana, etnika i komunista za vreme operacija:
Italijani su, u krajevima gde su sami operisali, pljakali i palili sve do ega su
stigli. ak su skinuli i zvona sa Srpskih crkava u Bruvnu i Mazinu i sekli vonjake.
Postupak okupatora prema Srbima i Hrvatima potpuno je razliit. Izmeu Drnia, ibenika i Trogira nema ni jednog telegrafskog stuba, ali ni jedna kua du linije nije zapaljena. Primorje je dalo vrlo veliki broj partizana i, tako reku, otpoelo partizansku akciju u
Srpskim krajevima blagodarei kulturnoj zaostalosti i glupavoj lakovernosti naega
sveta, pa ipak u Primorju nema sela u kome je zapaljeno vie od dve kue.
Ovakovi postupci okupatora i ustaa, s jedne strane, a propaganda radio Londona
s druge strane, dovode do uverenja da okupator i nai saveznici podjednako rade na istrebljenju Srba. Paveli je postigao najvei uspeh time s t o j e uspeo da meu Sipske ustanike
ubaci svoje agente, koji su poubijali voe nacionalnog ustanka i tekovine istog predali u
ruke Tita, da bi mu ovaj kao protivuslugu stvorio uslove za dalje klanje Srba. Ovo bi trebalo da znaju i gospoda Hrvatski ministri u Londonu i da to javno ispovedaju.
Hercegovci, u pogledu pljake za vreme operacija, nisu ni u koliko zaostajali za
Italijanima. Ova pljaka je vrena nerazumno i divljaki. Na primer u jednoj kui se uzme
brano, ali se u drugoj naie na dragoceniji plen, pa se brano prosipa, ma gde, da bi se
novi plen uzeo.
Komunisti su iz krajeva u kojima su vrene operacije izvrili mobilizaciju svih
sposobnih mukaraca i oterali skoro i poslednjeg stanvonika sa sobom, izvlaili sve sto
se je moglo izvui, delimino i sami vrili paljevinu. Njihove borake jedinice su se,
blagodarei Italijanskoj akciji na pare, izvlaile pod jaim pritiskom, uvlaile u
meuprostore i udarale u slaba mesta naih i Italijanskih snaga.
Blagodarei partizanskim voama hrvatima, hrvatska sela ostala su u ovoj akciji
kao i ranije poteena, jer su se, ak, i primorske partizanske jedinice prebacile u Srpske
krajeve u kojima je i primljena borba.
.
. .
. .
Srpski krajevi, kroz koje smo operacije vrili ostavljaju neizbrisivo tuan utisak:
sela su poruena, popaljena, gradovi uniteni, sve je opljakano, stoka nestala, zemlja
zaputena i neobraena. Glad je neizbena, a u koliko se rat u toku ove godine u Evropi
104
ne zavri bie katastrofalnih posledica. Narod ve u veliko gladuje. Dalmacija naroito,

: e r je odvojena od Bosne i onih delova Like iz kojih je ona neto hrane dobijala.
J
g. Odnosi Hercegovaca i Dinaraca:
Jedan deo Hercegovakih stareina ili nije shvatio svoju ulogu i zadatak u ovim
[crajevima, ili je zlonamemo, ili iz linih rauna, radio suprotno od onoga to je trebao da
raC
^
Oni su umesto da potpomognu konsolidaciju prilika na teritoriji ove Oblasti, ije
jedinice, ve skoro godinu dana, vode neprekidne krvave borbe, uz velike ljudske i materijalne rtve, odmah po dolasku otpoeli sa rovarenjem, napadajui skoro javno pokojnog
vojvodu Biranina.
Na prvoj zajednikoj konferenciji Jevevi je podneo predlog da se Baovi proglasi komandantom operacija, jer je vojvoda Biranin teko bolestan i kao takav ne moe
da baci zdrav pogled na celu situaciju, a sem toga d a j e podneo i neopozivu ostavku. Ovo
sam odbio sa motivacijom da to ne mogu da primim bez nareenja vojvode Biranina ili
starijeg i tu je nastalo prvo razmimoilaenje.
Po ovome otpoelo je slanje depea u kojima se stanje na teritoriji ove Oblasti
pretstavljalo najcrnjim u pogledu organizacije i komandovanja, i ako su se mogli uveriti
daje ovo teritorija na kojoj nemamo vremena ni Bogu. da se pomolimo, a i sami su je nazvali "klanicom".
Vrbovane su cele jedinice, pojedinci (stareine i borci) da se prikljue
Hercegovakim jedinicama, umesto da shvate situaciju u kojoj se nalazimo, te da nam
ponude, makar, moralne podrke reima o povezanosti naih Srpskih interesa, bez obzira na pokrajine u kojima ivimo. Naroito je vrbovan vojvoda Brane Bogunovi i vojvoda Mane Rokvi, pa i komandir Glamoke ete Bogdan Ivi. Kao posledica ovakvog
rada, odmah od poetka, pojedinci i jedinice poeli su da otkazuju poslunost i da sve
svoje akcije i pokrete vezuju za Hercegovce. Naao sam se u tekoj situaciji i uenju ta
se dogaa. Donoene su rezolucije o stvaranju Grmeko-giamokog korpusa, izdavana
nareenja bez mog znanja i t.d. u ovom, po mom miljenju, krajnje neasnom i nenacionalnom poslu istakao se deneraltabni major Milo Radojlovi, koji se sticajem, slobodno mogu rei, nesretnih prilika, uklonjen iz Like, naao u Hercegovakim redovima,
kao naelnik taba majora Baovia. On nije prezao ni od toga da oficirima preti
dolaskom ustaa u ove krajeve, te da treba svi da bee odavde. Njegovi su postupci pravi
zloin. elei da se to bolje plasira kod majora Baovia, pri svim sumnjivim postupcima govorio je da se ne treba nita plaiti, da e on to sve uraditi sa ika Brankom, jer da
su oni odlini prijatelji.
Po mom miljenju jedina svrha svih ovih neasnih intriga i vrlo tetnih po nau
opstu stvar bila je ta da se komandovanje majora Baovia proiri, u najmanju ruku, na
celu Bosnu.
Zahtevani su i suvie veliki izdaci na raun Hercegovakih trupa. Ja sam tim
zahtevima udovoljavao, koliko je bilo vie mogue, i pored nareenja vojvode Biranina,
da to ne inim, poto je major Baovi dobio dovoljnu sumu novaca za operacije. U
koliko nisam uspeo da udovoljim nekom zahtevu, to se je smatralo da ja namerno neu
aa uinim uslugu. Vojnici su odmah otpoeli sa pljakom i to su se u prvom redu oborili
na Hrvatska sela u okolini Promine, koja se nisu ni najmanje ogreila o Srbe i na taj nain
pokvarili ono to je ova Komanda uspela da pridobije za nau akciju. Uskoro su poeli sa
P'jakom i po Srpskim pa ak i po isto etnikim selima, u kojima su bili smeteni: otimah su i prodavali konje, goveda i sitnu stoku, ebad, ivene namirnice i sve do ega
se
j e stiglo. Presretani su ljudi na drumovima, izubijani i pljakani i to stari ljudi, koji su
na oltar otadbine poloili ivote jednog ili vie svojih sinova. Skidani su prozori i vrata
sa kua ii loeni
loeni na
" L ~Ovo nisu
'
''
.
na rpatosu.
bile usamljene
nego, na alost, redovne i skoro
svakodnevne pojave.
za
' 'l'kom preuzimanja Strmice opljakali su skoro sve ono to je ostalo iza partim ora
tak 1 a ' CO
. ^ znati da J e Strmica bila Pijemont etnitva u ovim krajevima i kao
a
V
glavni
objekat
stalnih komunistikih napada. O svemu ovome podneu docnije
or
PSiran dokumentovan izvetaj.
105
Na sve ovo skretao sam panju majoru g. Baoviu usmeno i pismeno ali on ili
nije hteo, ili nije mogao, to da sprei.
Borci ove oblasti prestavljani su uvek u bednom svetlu, ak i od samog majora g.
Baovia i to pred Italijanima, to nam je, tvrdim, potpuno onemoguilo dobijanje oruja
i ostalog materijala od Itlaijana. Major g. Baovi nije hteo imati u vidu makar tu
injenicu da su Dinarci, samo u vremenu njegovog boravka na ovoj teritoriji u borbama
sa partizanima imali oko 120 mrtvih boraca.
d. Zakljuak:
Vojna situacija na teritoriji ove Oblasti nije povoljna, poto je u Lici gro partizanskih domaih snaga ostao, skoro, netaknut. Isto se moe popraviti, ako Italijanska akcija
ka Bos. Grahovu, Glamou i Livnu donese pozitivne rezultate, i ako glavne partizanske
snage koje su sada na putu za Hercegovinu, budu potuene.
Zbog jako dugakog fronta, koji dre snage u severnoj Lici i u ovoj Oblasti, zbog
stalnog naoruavanja Hrvata-ustaa, bolje rei celog Hrvatskog naroda, Srpski narod u
Lici i Dalmaciji, budui da je ustakom politikom partizanstva podeljen, nalazi se u
tekoj situaciji.
Zbog ovakve situacije doneo sam odluku da evakuiem Graac, a front od Ljuta
(1152) da povuem ka Velebitu. Like snage ove Oblasti koncentrisau u Velebitu, jer
moram skratiti front i snage prikupiti da ne bi bile tuene poesno. Sa ovako prikupljenim snagama, ojaanim sa jedinicama iz Dalmacije, preduzimau napade na partizane u
cilju unitenja manjih grupa i demoralisanja njihovih jedinica.
Problem reenja Like i zapadne Bosne, kao i hvatanje veze sa Drenoviem, nee
biti mogue reiti pre nego to jedna snaga, dobro komandovana, ne prevalja sa pravca
od Glamoa, prostoriju ka Drvaru i Bos. Petrovcu.
2.
Politika
Odnosi sa Italijanima, silom prilika, snoljivi. Zbog burnih manifestacija i

odranih govora prilikom dolaska Hercegovaca i kasnije, zbog intriga Hrvata, njihovo
poverenje u nas oslabilo je, to se vidi i po tome to u poslednje vreme naoruavaju
Hrvate, te da bi imali saveznika u sluaju da mi napadnemo na njih.
Odnosi sa Hrvatima, koji se nisu ogreili o Srpski narod, nastoje se produbiti i
uvrstiti. U tom cilju ovih dana e doi na teritoriju ove Oblasti 100 nacionalista
Spliana, koji e nastati da uspostave vezu sa selima oko Promine, koja su dobro
naoruana. Hrvati-nacionalisti, koji se nisu ogreili o Srpski narod, pokolebani su propagandom Londonske radio-stanice.
3.
Ekonomska
Ekonomska situacija na teritoriji ove Oblasti veoma je teka. Glad i nematina ve vladaju. Narodna imovina je unitena paljevinom i pljakom, polja su neobraena, a teko da
e moi da se zaseju i prolenji usevi, poto je narod bez teglee stoke i jo uvek se nalazi
u planinskim komunsitikim zbegovima.
KOMANDA
Bosanskih, Likodalmatinskih
i Hercegovakih et. odreda
O. Br. 24
3 marta 1943 god
S.
Prikljuiti aktu O. Br. 22 od
danas.
Naelnik taba,
etniki vojvoda,
R. St. Ivanievi
Zbornik XIV, 2, str. 2 9 5 - 3 0 3
106
KOMANDANT-VOJVODA,
Momilo R.
uji
BR. 47
NEMCI POZIVAJU ETNIKE KOMANDANTE
NA KONFERENCIJU U BANJA LUCI
BOSANSKIH ETNIKIH ODREDA
0r slubeno
2. marta 1943.godine
Poloaj
K O M A N D A N T U O D R E D A "KOI"
BRATU U R O U DRENOVIU
Poloaj
Pre nekoliko asova primio sam izvetaj od Komandanta Bosanskih etnikih
odreda brata Rade Radia, u kome mi javlja, da su Nemci pozvali na konferenciju u Banja
Luci sve komandante i to: Radia, Teanovia, Drenovia, Maretia, 1 Miia radi
reavanja vanih pitanja. Konferencija e se odrati u nemakoj komandi u B. Luci. Ovoj
konferenciji nee prisustvovati pretstavnici hrvatskih ni vojnih ni civilnih vlasti.
Komandant m i j e naredio, da pozovem sve Komandante na predkonferenciju, koja
e se odrati u Karanovcu na dan 4 o.m. u 12 asova.Prema napred izloenom pozivam te, da bez ikakvog izgovora i odlaganja bez
obzira na situaciju na poloaju, doe 4 o.m. do odreenog asa u Karanovac. Ovo smatraj vrlo vanim i najhitnijim. Molim Te koristi sva mogua prevozna
sredstva, pa i motorcikl i na vreme doi na predkonferenciju. Bratski te pozdravlja naim etnikim pozdravom
S verom u boga za kralja i otadbinu!
Naelnik taba, major
Slavoljub Vranjeevi
BR. 48
REZULTAT RAZGOVORA PREDRAGA RAKOVIA SA KRIGEROM
KOMANDA
" RAVNOGORSKOG KORPUSA
Br. SI.
3 marta 1943 godine
GOSPODINU MINISTRU VOJSKE M O R N A R I C E I
VAZDUHOPLOVSTVAI NAELNIKU TABA V R H O V N E
K O M A N D E JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADBINI
Prema postojeem nareenju upuuju se 5 vojnika za radio telegrafski kurs, sa dva
pratioca. Kursisti polaze 3 marta t.g.
' Re je o Lazi Teanoviu i Vukainu Maretiu.
107
Na celoj teritoriji ovog korpusa organizacija je potpuno zavrena.
Sada se radi na unitavanju komunistikih simpatizera. U s.Vapi (3 km od aka)

pre 7 dana pohvatan je okruni komitet komunistike organizacije. 1 Krili su se u jednoj
zemunici izgraenoj potpuno pod zemljom u isto komunistikom selu Vapi. Uhvaena
su 4 lana koji su sainjavali ceo Okruni komunistiki komitet. Zaplenjeno je: puaka 4
kom, 1 pukomitraljez, getetner i 10 kgr. arhive. Arhiva je predata Upravi grada
Beograda - Odelenje specijalne policije, radi uspenog gonjenja svih komunista na celoj
teritoriji Srbije koji su imali veze sa ovim komitetom.
Inae organizovanih bandi komunistikih na teritoriji ovog korpusa nema
Katkada manja grupa preleti preko terena, ali uvek gonjena etnikim zasedama. Svake
noi u zasedama na teritoriji ovog korpusa ima oko 1000 etnika, koji, kada svane odlaze
svojim kuama i prikrivaju oruje.
Okupator, kako Nemci tako i Bugari svu svoju akciju uputili su na komuniste, na
njihovo gonjenje i istrebljenje. U smislu depee koju sam podneo G. Ministru, 2 sastao
sam se 2. marta t.g. na Savincu u j e d n o j umi sa N e m a k i m komandantom
potporunikom Krigerom iz Gor. Milanovca. Sastanak je izveden potpuno tajno. Na sastanak je od strane Nemaca doao potporunik Kriger i njegov tuma. A sa nae strane bio
sam ja i moj Nealnik taba p.por. Lazarevi. Tema razgovora bila je iskljuivo unitenje
komunistikih bandi, na teritoriji koju obezbeuje Nemaka jedinica iz Gor.Milanovca.
Uglavnom dolazi u obzir komunistiki voa Labud 3 koji ima oko 150 komunista pod
svojom komandom u okolini Rudnika, u srezovima: Kaerskom i Oraakom. Utvrdili
smo plan za ovaj rad. O izvoenju ove akcije detaljno sam se dogovorio sa Zvonkom
nou izmeu 2/3-II1 t.g., u emu smo postigli potpunu saglasnost. Zatim nastojao sam da
se svi nemaki agenti koji su komunisti otpute iz slube Nemake i zatvore i to koji su
kod nemakih komandi u gradovima: Gor.Milanovcu, aku, Kraljevu, Poezi i Uicu,
nato je potporunik Kriger pristao i obeao da e ispuniti. Dao sam mu rok za izvrenje
ovog obeanja i obeao je da e ispuniti. Zahtevao sam da puti iz zatvora sve nae ljude
po spisku koji ja podnesem, a koje su Nemci uhapsili u srezovima: Takovskom,
Ljubiskom, ikom i Trnavskom. Obeao je da e uiniti u koliko se nalaze u hapsu jo
u gradovima u domenu ovih srezova i u Kragujevcu. On zna da sam prestavnik organizacije Drae Mihailovia i otvoreno je rekao da on i kolege njegove razumeju Drau ali
njihovo vie vostvo, kako vojno tako i politiko ne razumeju Drau i njegov pokret,
odnosno ne trpe ga. Zato m i j e sam preporuio da se uvamo dobro i ne dozvolimo da se
sukobimo jo sa njihovim jedinicama. Sastanak je bio kratak, svega 1 sat. Molio je da se
i u budue sastanemo pod uslovima koje ja elim, pa u koliko mi bude potreba i u koliko
mi se dozvoli od vie komande to u uiniti. Inae kroz ceo njegov razgovor provejavala
je elja da sa "umskim" uhvati vezu za dani momenat.
Narod oekuje slobodu kao "ozebao sunce". Paljenje Miokovaca zbog ubijena dva
bugarska vojnika, nemaka zverstva u Mrajevcima, 4 nimalo nisu umanjili borbenost kod
naroda ovog kraja ve samo poveali mrnju prema okupatoru i elju za osvetom. To
najbolje svedoi bratska pomo nenastradalih sela sreza Ljubiskog za nastradalo selo
Miokovce. Ogromne koliine hrane se daju dragovoljno za nastradale.
Duh borbeni i moral naroda ovog kraja su na zavidnoj visini. Vrlo korisno bi bilo
ako bi se primila uskoro koja poiljka iz vazduha, bilo u oruju ili engleskoj uniformiNarod hoe da vidi, da smo mi zaista priznati saveznici monog saveznikog
generaltaba. Inae sve ike brigade vrlo slabo stoje sa orujem. Tako III Zika brigada
ima svega oko 80 puaka bez ijednog autoamtskog oruja.
Komunistika propaganda u vezi Ruskog napredovanja, vilo je jaka. Ali nasa

organizacija je mnogo jaa. Ba sada bi dobro dolo prijem materijala iz vazduha.
1
Re je o lanovima Okrunog komiteta KPJ za aak, koji su pohvatani 27.februara 1943,
Specijalnoj policiji u Beogradu, a ubrzo predati u logor na Banjici, gde su streljani (Zbornik, 1, knj. 5. dok. .i33).
2
Odnosi se na Drau Mihailovia.
3
Milorad Labudovi, komandant Prvog umadijskog NOP odreda.
4
Nou 13/14. februara 1943. Nemci su blokirali selo, ubili 12 l ra.iili 5 graana koje su zatekli u
kafanama na zabavi. Uhapeno je vie lica (Zbornik I, 5, dok. br. 192).
108
1
I
1
f
I
I
;
i
|
i
;
;
;
j
i
1
I
]
:
;
<
f
;
.
:
Zvonko 1 mi je rekao da oekuje prijem, kae da ste mu Vi najavili, pa se i ja

adam neto od ovoga da dobijem, da pred narod izaem sa stvarnou.
n
Uinio sam predlog jo pre nekoliko meseci da se unaprede u sledei in bar oni
f ciri kji bi i za vreme mira bili unapreeni, a oni su Ravnogorci od prvog dana. Oni i
',, r ' at je bez roptanja, ali vidim da im je malo nelagodno kad se gde gde kae da su potrunici ili porunici 6 godina. to se tie njihovog rada i portvovanosti, nita ne stoji
P tu
budu unapreeni. Za njih sam predlog ve uinio. I to za one koji su zasluili
na putu
svojim radom. Oseam da u jednog dana morati da im dam odgovor zato se
u n a r p e u j u . Samo ne znam kakav odgovor da im dam. Radi toga eleo bih da znam kako
stoii sa njihovim unapreenjem
Sa odeom jo nekako, ali sa obuom narod vrlo ravo stoji. Tako da u sluaju
eke akcije, borci bi morali ii veinom bosi u borbu, jer se uopte obua ne moe nabaviti U koliko bi se obua mogla dobiti od Saveznika u danom momentu neophodna bi bila.
Pa ako bi se i dobila i pre akcije mogla bi se sauvati za dani momenat.
Sve drugo je u redu. Jedino por. Ristovi 2 prilino stri. Izvruje moja nareenja,
ali izgleda da se nerado potinajva mojoj komandi. Dobro bi bilo skrenuti mu panju u
tom smislu. Inae on je dosta slab. Kapetan Mijun Petrovi kao njegov pomonik radi
odlino bez ikakvog uztezanja. Svi komandanti ikih brigada su odlini. Svi izvravaju
potpuno moja nareenja. N.pr.kap.Anelkovi 3 nita se ne ustee da izvri moje
nareenje kao pravi vojnik i ako je stariji od mene.
Odgovoreno
ML4
,
M.P.
Komandant
porunik Pred. M. Rakovi
Zbornik XIV, 2, str. 3 1 4 - 3 1 5
BR. 49
IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEA ISTAKNUTOG
DELA TABA DRAE MIHAILOVIA
Br. 125
ika Branku
30-1-43
Izvestite iu da sam brzojavio italijasnkoj vrhovnoj komandi da traimo da vojska, radi opasne situacije ostane jo gore, jer su hteli d a j e vrate pre vremena. 5 Bie usvojeno, i ja mislim da je bolje da ostanu, jer sa onim jadima tamo bilo bi zlo. Nemci javljaju da su zauzeli Slunj i 15 km. napred.
Partizani danas javljaju zauzeli Strmicu i Golubi logore. Ljubinjska i Stolaka
ongada ovo drale. Pitao sam Italijane radiogramom, odgovaraju sledee: "borbe otre i
uporne". Nai mestimino napreduju. Mislim da je posve pogrena informacija o
slabljenju koristi Like. Nas napadaju svi liki takozvani "krvavi bataljoni".
Za ilegalni prolazak Crnogoraca mogu dati odmah 1 vagon brana. Mogu kupiti
Z
y j 2 v a S o n a graha, po 20 lira. Pirina samo za zlato. Municije su mi dali jo 50.000,
a|
i sada od jue ne daju, vele nije stiglo iz Italije.
Vrhovni partizanski tab izdao kominike, da su Crnogorci odbili da se bore propartizana. Afera "Velikani" likvidirana, sela unitena. 4 kolovoe streljano, ostalih 6
- - - n l ; _ S v i ostali razoruani. Javite jo ii d a j e sve jaa propaganda komunistika u ital2 Zvonimir Vukovi.
Milorad, komandant aanske brigade.
Ljubo, komandant 3. ike brigade.
Dopisao Mirko Lalatovi.
U pitanju su etnici pod komandom Petra Baovia.
109
ijanskim trupama. Jue su zatvorili mnogo vojnika i deportirali u Italiju. Ponavljam

garantujem glavom da u naoj zoni nee Italijani pokuati nita protivu nas.
Ponova hrvatski denerali pregovaraju u Dubrovniku sa mnom. Nude da podeli n i 0
Hercegovinu u zone i da zajedniki pozovemo Italijane da ispune obavezu o naputanju
Hercegovine i Dubrovnika. Taktiziram da dobijem hrane. Ne usvajam nita. Prekosutra
rano idem za Dubrovnik. Sutra ujutro javi u se opet. Molim odgovor to pre.
Jevevi
Br. 130
Komandantu 8002. -
1 - II - 43
urii javlja da dolazi sa 5000 boraca i da e napad na ajniki srez biti petog
februara. Vai plan za napad koji je dao ika Branko. Situacija kod nas nepromenjena.
Niki [Bajo]
Br. 133
Za ika Branka -
3-11-43
Naredio sam da se popiu sve rezerve municije u Donjoj Hercegovini i da se

upuuju Korpusu Nevesinjskom za Vas. Naredio sam da se po svim hrvatskim garnizonima kupuje municija. Pokuavam da kupim od Italijana to god mogu. Baovi javlja: u
operacijama na Vrliku izgubio 70 mrtvih i ranjenih. Kada je zauzeta Vrlika trebala je istu
preuzeti Dinarska brigada koja je odmah napustila. Za vreme njegove operacije na Vrliku
dinarski odredi koji su trebali drati Plavno i Strmicu pobegli su i partizani zauzeli ta
mesta. Sad mora osvajati ponovo. Ako jo uvek ne verujete da gore vlada haos i da nema
vojske, molim traite odobrenje od Cie da Vas odvedem 3 dana gore da lino vidite.
Molim u moje ime uputite za Ciu sledeu depeu: Baovi javlja da bi mogao
sam probiti se do Prozora, ako izradim da sa naima poe jedan italijanski puk. Idem da
uredim stvar. Vraam se u nedelju. Na vest: "dolaze Crnogorci" svo stanovnitvo muslimansko i katoliko iz zone Prozor bei sa hranom prema zapadu. Sela su pusta. Ako
Baovi krene sa Italijanima Crnogorci ne trebaju dalje ii od Duvna. Duvno nije zauezto od Nemaca.
Jevevi
Komandantu 800 1
Br. 142
6 - II - 43
U toku 5 februara zauezta je Bukovica. Leva kolona odbijena je od Paljika jer su

Turci dobili jako pojaanje. Drugih podataka nemam.
Tasovac [oko]
Br. 244
ika Branku
Da ne bih ekao do sutra to te izvetavam direktno a ujedno izvetavam i njega jer

on jo ifruje i poalje ovamo preko 8 sati. Dakle avion je veeras u 5,30 h. konstatova
da se jae komunistike snage na desnoj obali Neretve kreu od Gospi - Gradac prema
Pologu i Dobriu. Moji izvetaji su rezultat izvianja [i] direktnih saoptenja. Talijanski
general se prema tome upravlja, a do sad su bili apsolutno tani. Probau preko Talijana
da se drim u stalnoj vezi sa Jovanoviem jer se dogaaji razvijaju brzo te nisi upozna
sa situacijom na vreme. Glavatievo nisu bombardovali Talijani nego 10 tuka koje sam
po tvojoj elji traio iz Sarajeva. Rekao [sam] da ne elim vie da Nemci bombarduju.
Uiniu sve za Baovia samo ne mogu imperatorski da diktiram, jer se ravnam p
1
110
ifra za Danila Salatia i Komandu operativnih jedinica istone Bosne i Hercegovine.
situaciji i ne elim da imam oboje protiv sebe nego Italijane protivu Nemaca. Osloni se
u uraditi sve to moe najsposobniji ovek da uradi. Tvoju sam depeu
na mene da
dostavio Jovanoviu.
Trebam hitno Italijanskog novca. alji odmah po kuririma jer je neophodno. Javi
koliko moe poslati. Vai su na levoj strani nadmoniji. Tvoju naredbu za napad ponovi
er mislim d a j e bolje pouriti dok ne stignu komunsiti koji stiu od Ljubinje planine i
Vialiedua [gde] je nemaka zona. Danas sam ti doznaio novih 15.000 obroka u
\fevesinje za Pavia. To je broj koji nismo ugovorili. Ja ne mogu da im diktiram imam
troge rezerve 50 kvintala brana u Nevesinju. To moram uvati Baoviu. Molim te
nemoj da misli da ja ne radim sve to treba. Suvie sam pametan da me ma iko vodi za
nos ali znam ta mogu a ta ne mogu. Sad dajem hranu za 2000 Bajovih i Lukaevia a
da su Pavlovi doli u odreeni as kako smo rekli nali bi municiju i hranu u Jablanici,
oni su do sada dali 300.000 metaka imaju jo 500.000 metaka.
- 1943 god.
Pred. u 21 h.
Prim, u 21.30 h.
2 2 - II
Jevevi
Br. 245
ika Branku
Primio sam tvoju depeu od 22. ov.m. od 11,30 sada Te obavetavam o svemu.
1) Opta situacija: Nemci. Jeva je uredio sve da Nemci ne dolaze na levu obalu
Neretve. ekam odgovor.
2) Nemaki delegat u Mostaru [izjavio] da e Nemci samo izvriti akciju drumom
to je vrlo pojmljivo. Javiu ti rezultat. Lukaevi izgubio Ljubinju planinu j.z. od
Konjica selo Zabre. Vukevi odstupio verovatno od poloaja ispred sela Zabra.
Konjiki musliman, bataljon [predao se] part.? pak? 1 U Konjicu sputena municija i
hrana avionima. Partizani zauzeli Trojan i u njoj 6 brdskih topova: Crnogorci doli i javi
gde u ih upotrebiti. Imajui u vidu moju depeu poslednju. Krivokapi je u vezi sa
mnom. Obzirom na situaciju on je ve na poloajima koji peko Bahtijevice izlaze u moju
pozadinu. Tetkii vode pregovore sa Boljevicima za zamenu zarobljenika. Uloio sam
protest ili izjavu u tom sluaju smo pucali na parlamentare pri odlasku u Drenicu.
3) Posebna
situacija
Mi smo na poloaju koji su javljeni poslednjom depeom. N e m a m o snage da smo

zauzeli Drenicu zbog nejasne situacije kod Voje. Tetkii poto po to ele da Bajovi idu
desnom obalom Neretve. U borbama zarobljeno 20 partizana 1 mitraljez i 16 puaka,
"artizani im zauzmu neku prostoriju odmah izvode mobilizaciju. Komuniste upotrebljavaju za borbu a ostale u komoru. Formacija im je ista kao i kod vojske od desetine do
bataljona, raspolau sa svim sredstvima za borbu pa ak svaka deseetina ima svoje sanSve ovo blagodarei Tetkiima kao i njihovom arsenalu. Sada saznajem da su
Aetkii naim zemljacima zabranili ii iz kasarne pa ak i oficirima. Bojim se da sa njima
n
e izgubimo vezu pa da doe do upotrebe pre naih sporazuma. Izmeu 19 i 20 o.m. 60
Partizana upali u Konjic. Poginuo ore Dragi i Despotovi.
23
- I I - 1943.
U llh
Bez potpisa 2
Tako pie u originalu. Re je o muslimanskom nacionalnom etnikom bataljonu, koji je ceo pobeWo neispalivi ni jedan metak (Arhiv VII, a, k. 172, reg.br.30/2).
Depeu je poslao Borivoje Radulovi.
111
Br. 248
ika Branku
Javi Baoviu neka kae Talijanima da je dobio od mene nareenje da odmah

obustavi operacije i krene nazad.
23 - I I - 4 3 g.
u llh
Jevevi
Br. 249
ika Banku
Dana sam sa Nemakim oficirima napravio sporazum da ne prelaze levu obalu

Neretve, a da meusobno izbegavamo kontakt. Komunisti imaju 3 divizije 2 Prozor Drenica a 1 Imotski. Dalmaciju bez Jovanovia ne mogu dati. Tetkii sa 5 bataljona idu
sa Crnogor. sa desne strane Neretve. A mi sa 800 Tetkia sa leve da unite grupu u
Drenici. Javi 700 1 ta misli? Imamo sa ove strane 8 topova i 7 bacaa. Ako ode
Baoviu ovde e stvar otii do avola.
Poslao sam kurira u Split da ga odmah puste. Garantujem nema Vamne 2 . Poaljite
mi hitno 200000 lira za hranu.
2 3 - I I - 4 3 god.
u 14 10
Jevevi
Br. 252
Za ika Branka
Javi u moje ime molim Te Baoviu tekstualno ovu depeu. Ve 10 dana ne
spavam saraujui na odbrani ugroene Hercegovine. Javi vojsci da sam sve preduzeo za
povratak. Ovde je situacija zbog Nemaca vrlo opasna.
Srdaan pozdrav tvoj
23 - II - 1943 g.
u 21 30
Br. 253
Jevevi
Za ika Branka
Sad je poela borba na desnoj obali Neretve na Planinici u visini pod naim
mostobranom. Talijani trae naa pojaanja. Imamo 700 Crnogoraca i 500 Trebinjaca.
Bojim se da ne ugroze levu stranu. Daj dispozicije.
23 - II - 1943
21 40
Jevevi
Br. 273
ika Branku
U toku 26 ov.m. i nou [27] bez promene kod Joce. Bajo nije 26 poseo poloaj:
Vilenjak - Goranci - a danas e do podne, ja raunam do 16 . imati ovakav raspored.
Desna kolona major Boljevi 380 boraca, 2 bacaa, 3 mitraljeza, 15 pukomitraljeza na
otseku: Pometenik - Popratnik zakljuno. Srednja kolona - Jakov Jovovi 410 boraca,
pukomitraljeza na otseku Popratnik - Tetrajaa zakljuno. Leva kolona Sima
Mijukovi: 350 boraca 2 bacaa, 2 mitraljeza i 8 pukomitraljeza, na otseku: Tetrnjaca Umac zakljuno. Rezerva: Radojica Mijukovi, 6 bacaa, 12 pukomitraljeza na prostoriji: Marjanova Bukva. Pobonica. Marko Radunovi 300 boraca 2 bacaa 6 pukomitraljeza kod Vodenoga Brijega k. 842. Komandant kolone major Blao Gojm. StaD
Bajov kod crkve u selu Bijelo Polje gde je i tabna eta od 40 boraca, 4 pukomitraljeza
' Borivoje Radulovi.
2 Tako pie u originalu.
112
1 baca. Ovo je u isto vreme raspored za napad koji e poeti u 1 sat pred zoru. Pre nije
mogao zato to se Bajo nije urio ma da sam ja u dva maha urgirao. Treba da naredi da
Raiova grupa iz Fazlagi Kule doe u Mostar jer sam dobio izvetaj da e ona postupiti
kao i Bjelimii 1 . Isto da dode u grupu apljina pop Perii. Baju dolazi do 27 ov.m. od
R a n i a n a jo 200 boraca. Italijani kod Baja . . . . bataljona kao, leva kolona pobonica na
rostoru Ralo 1977. - Krstine 870 - i pridato 6 brdskih orua od 65 mm. Kod Pantia
situacija ovakva:
Zeevi - 1050 ljudi, 3 bacaa, 10 pukomitraljeza na otseku: Kere (2019)
Bukovi [breg] zakljuno. Pobonica na k. 1021. koja treba da uhvati vezu sa levim
krilom kapetana Lukaevia a potom da ide na brdo [V.] Prenj. Italijani 1 bataljon od 500
ljudi sa bacaima, pukomitraljezima i mitraljezima - Bukovi Breg - Dolovi zakljuno:
JCure'2 - 620 boraca, 1 baca, 11 pukomitraljeza: Dolovi - Bijelo - Mandii.
ika Branku
Br. 296
Tek sada sam u stanju da ti dostavim izvetaj o situaciji kod mene. Po prikupljenim podacima na frontu izmeu Planinice - planine Prenj komunisti su 27 ov. m. do
mraka prebacili drugu diviziju Peka Dapevia jaine od oko 4.000 ljudi i oni su uspeli
da blagovremeno posednu poloaj na desnoj obali i da zadre Bajovce. Greka je bila sva
u tome to uki nije hteo da izvri nareenje i da jo 26 ov. m. posedne poloaj i da 27
preduzme nadiranje, bili bi u Drenicu uli bez borbe, a ovako stiglo je pojaanje. Detalj i
borbe ovako su se razvijali. Joca je otiao kod srednje kolone sa mojim planom da
izvoenjem desnog krila izbije na onu liniju koju si ti odredio kod leve kolone na Tominu
kosu da povede energinije levu kolonu jer je tamo nastupio nered. Ja sam ostao na
komandnom mestu, poto sam jue bio na poloaju i poto smo sve detalje za ovo predvideli.
Situacija kod srednje kolone od 18,30 do 6,30 ovakva je: Beli Potok ini jedan
potpuno krni kamen iju zapadnu ivicu danonono (27 - 28 ov. m.) brani vrlo veliki broj
mitraljeza i bacaa. Prema tome srednju i levu kolonu i potkolonu treba da pokrene desna
potkolona, Ova kolona voena potpomnikom Kneeviem izgubila je Kobno Polje
vrei obuhvat Drenice sa severne strane i do mraka kako me Joca izvetava izbie na
liniju Obodi - Vidova. U vezi sa tim Italijani i Kure izvrie nou napad stie kod te
potkolone izvriti obuhvat na Drenicu. Ja se nadam da e Drenica biti jo noas
[zauzeta] gde Peko ima svoj tab. Ja sam izvrio koncentraciju vatre na crkvu u Drenici
i ovoga asa gaaju je 20 cevi. Pristigla [su] znatna pojaanja sa veim brojem
automatskih orua i kako je teren vrlo teak to je Joca postigao odlian uspeh. Detalje
od Joce jo nemam ali u ti dostaviti im ih primim. Kod leve kolone uprskana je stvar
neodlunou Gojnia i slabim radom Mijukovia iji je bataljon naiao na jak otpor u
neredu ostupio kod Marjanove Bukve ka Dobroj Dragi pa je pri tome izgubio jedan
baca ijedan mitraljez.
Prvi bataljon je na liniji Jadrine - Liskovice - Kruevica. Drugi bataljon na
poloaju na Tominoj kosi jer je bio napadnut u toku noi pa se sa poloaja povukao. To
tl
je situacija u 15,30 a Bajo me uverava da e uspostaviti red i preduzeti energian
najzad napad. Zbog ovog nereda poseo sam opet mostobran sa Trebinjskom brigadom jer
m
J je izgledalo da e biti ugroen Bajo kako su me uveravali nije bio snabdeven munic'jom dobio je grku umesto nae, a za baca vrlo malo.Greka je kod ukia to je prob n o mojoj volji uzeo polazne poloaje ka glavnom nepriajteljskom poloaju, zatim kod
ojmca kome je ovo prva borba i koji je neumean u komandovanju i najzad kod
'J u skovia koji je napravio nered na levom krilu. Ti uzmi pa Baju jednu toplu depeu
poalji
aiji poto
posto Crnogorci nisu ba sasvim krivi kad u mjesto nae dobijaju grku munici Detalje preko radia sutra sluajte poto sam stanicu popravio. Cim dobijem druge
Re jje o muslimanskom
etnikom bataljonu, koji je ceo pobegao neispalivi ni jedan
. l a nacionalnom
cioi
" a k (Ajrhiv VII, a, k.172, reg.br.30/2)
' Mila.
113
vesti javiu ti. Od Veskovia dobio sam izvetaj on je u Glavatievu. Traio sam 0(]
Talijana da mu poalju hranu i municiju. Uspostavio sam relejne stanice za vezu Sa
Lukaeviem ali mi on nita ne odgovara. Kod Konjica odlino. Boljevici bee. Udar u
lea izazvao je njihovo bekstvo na Jablanici i na Prozoru.
Umakoe nam ali mi emo ih juriti. Uspeha e biti i ako ne onakvog kakvoga sm0
zamiljali jer nam kidnue. Ja ulaem svu svoju energiju i treba da zna da se Bajovci
ne biju nekih 8 meseci i da su u srednjoj koloni narodni tribuni sem Joce koji je danas
poloio ispit. Kod mene imam na mom raspoloenju 28 puaka, 10 sanduka municije kad
popunim magacin poslau preko Glavatieva u Kalinovik, imam i bateriju za stanicu, o
Buljanu nema nita on stoji najednom mestu i vri izvianje i moda i organizaciju za to
treba . . . da zadri u junoj Hercegovini. 1 Na sve moje urgencije drugih podataka
nemam. Znam da je ovaj izvetaj nedovoljan ali teren je vrlo teak i kurirska veza
oteana. Komunisti su zarobili potporunika Dragievia iz Bajovog odreda i kod njega
nali Bajovu zapovest za rad, te tako oni sada znaju nae namere.
Ovaj potporunik ubio je sporovdnika i vratio se nazad ali sam ga ja stavio pod
klju.
1 - III - 1943 god
u 3,50
Br. 297
Radulovi
ika Branku
Baovi u 4 sata posle podne stie u Sestanovac. Sutra produuje za Imotski.

Baovi pod zatitom i u saradnji Itlaijanskog vazduhoplovstva iz [Mostara], Kako
[Veskovi] danas stie ovamo jesi li saglasan da izradim kod Italijana da ga automobilima prebacim na iroki Brijeg a poe u susret Baoviu, gde bi se kroz par dana sigurno
sastali. Inae bilo bi sramota da jo i ovde Vasojevie dodelimo kada su ve dobili
Trebinjce.
1 - I I I - 1943 g.
u 13,10
Br. 298
Jevevi
ika Branku
Prema prikupljenim podacima jaina komunista pred levom kolonom iznosi preko
2.500 ljudi sa vrlo mnogo mitraljeza. Leva kolona nalazi se u neredu. Bajo jo nije uspeo
da prikupi svoje jedinice koje su razbijene nonim napadom bombama; prvi bataljon je
potpuno razbijen i u pokretu ka Mostaru; drugi etniki bataljon i prva eta 1. bataljona
nalazi se u selu Sirge; trei etniki bataljon u vezi sa Italijanima nalazi se seveno za 1.
km. od sela Goranci. Situacija je vrlo teka. Bajo je na poloaju.
Mostobran ugroen ali na sreu sino sam ga poseo sa Trebinjskom brigadom te
tako je ova opasnost za koju sam tek jutros saznao, potpuno spreena. Od Baja dobijen
izvetaj da nema municije. Sino mu je upueno u selo Goranci 25 sanduka a juti os
30000 i bombe za baca. Jevevi radi ali Boljevi stanuje u Mostaru i naravno neznam
ta Baju treba, te je i tako dolo do ovog. Zahtevao sam jutros od Baja da po svaku cenu
organizuje liniju: Vilenjak - Tomina Kosa kako bi na njoj uredio trupe koje su rastureneOd Baja levo nalaze se Italijani. Molim te da hitno naredi da onaj deo iz Gacka doe
Baju u sastav i da major Veskovi primi levu kolonu. On je stari ratnik, hrabar i ima zvezdu. Javio mi se Andrija iz Glavatieva.
.
. _
Danas sam dobio Vojin izvetaj od jue, koji kae da e se svezati sa izvetajem,
poloajem - [Boraka] Draga - Crno Polje - Devojaki Kuk, i kae d a j e Konjic bombardovan i da ima 6 mrtvih i da e leva kolona Kasalovia oistiti poloaj od sela Bacica elebi - Kavalerija do ugla Neretve - arski Vrh (828) pa e se na taj nain istai ispreo
1
114
Tako pie u originalu.
leve kolone na pravcu Prozor - Rama. 1 U vezi sa ovakvom situacijom srednja kolona
nroduava sa napadom kako bi akcijom sa severa i juga bila oiena leva obala. Napad
de vrlo sporo, usled zemljita i jake odbrane komunista sa ogromnim brojem mitraljeza.
Ne znam tano gde su prednji delovi u Joce. On mi alje epske izvetaje a ne alje ono
to mi treba. U toku noi poslao sam mu 3 kurira, a on nita. Ja znam da se ti dovodi
zbog ovog u nezgodnu situaciju, ali nisu veze dobre i stareine kao da su pale sa Marsa.
Ruljan se ne kree. Italijani nemaju dovoljno aviona. Pre neki dan poginuo je 1 talijanski pilot od komunista te zbog toga sada uvek visoko lete. Artiljerija odlina i u
dovoljnom broju. Mislim da bi Veskovia trebalo dovesti ovamo da produuje Bajovo
levo krilo. U vezi sa Kasaloviem uradimo to smo zamislili u depu Neretve. Ti u
ostalom zna situaciju tamo bolje nego ja. Jocin desni bok zbog Vojinog k o d . . , 2 obezbediu. Danas su 2 aviona bombardovala drum Rama - Prozor zbog ostupanja komunista.
Jevevi uverava da nema bojazni od Buljana za junu Hercegovinu. Tvoju depeu primio sam sino oko 2 asa. Za prenos Voji hrane izvrie se preko Glavatieva (preko
Bijelog Polja krai put) sve to treba. Danas sam mu javio da poalje komoru u selo
Potporim. Podaci kau da ima komunista na Ivanu. Na Prenju za sada nema.
prim. 1 - III - 1943 god
u 14 h
Br. 299
Radulovi
ika Branku
Za Baovia je javila Italijanska komanda d a j e na putu u visini Sestanovca. Dali

su mu itinerer puta: Imotski - Posuje - iroki Brijeg, da bi izbegao susret sa ustaama
pukovnika Simia koji su prema Ljubukom. Nije niko traio da ide Veskovi nego sam
ja predloio tebi jer se bojim da Baovi sam ne nastrada. Kod Drenice prestao skoro
otpor. Poslednji avion koji je leteo javlja: da komunsiti idu dolinom Dreanke oni od
Konjica idu prema Prozoru. Avion javlja da Jablanica gori, neznam jesu li nai. Bajo je
traio Trebinjce, ali sada mu ne trebaju. Ako Veskovi poe Baoviu dau mu tehnika
sredstva. Crnogorci su preli u napad i napreduju bez otpora. Italijani nemaju ljudi, ako
budu slobodni nai Lukaeviu aljem to mogu. Dva puta baeno u Konjic.
1 - III - 1943. g.
u 21,45 h.
Jevevi
Br
- 306
ika Branku
Povodom najnovije direktive, Italijani su primili nau osnovnu ideju sa ovim
grupisanjem i pravcima: Konjika grupa da produi dejstvo na zapad kako ti zamilja.
Joca sa 1 bataljonom i Italijanskom artiljerijom dolinom Dreanke za sjedinjenje sa
Vojom kako Ti zamilja. Baovi da ostane na predvienim poloajima i da saeka akcii u n a i h trupa. Bajo sa 3 bataljona i 2 italijanske baterije da preduzme akciju pravcem:
iroki Breg - Gruda - Imotski; opkoljavajui levi bok Buljana; Veskovi sa 2 bataljona i
ahjanskom artiljerijom pravcem: Metkovi - Vrgorac - Imotski, istei junu stranu od
mora i dejstvujui na Buljana sa juga. Rezerva u dve grupe: desno Trebinjska brigada
uoki brijeg; levo ostatak Trebinjske grupe u Ljubuki. Ako se ovo usvoji imamo uredno snabdevanje hranom i municijom bre se sastajemo sa Baoviom. Hitno odgovori.
3. III. 1943
u
2,50 h
god
Radulovi
'
Tako pie u originalu.
115
307
ika Branku
Najhitnije odgovori na poslatu depeu. ekaju automobili i vozovi. Sve je spremno za transport trupa na nove pravce. Ako se ne odobri hrane i municije nemamo. Baovi
je ugroen.
3 - III - 43
u 10,30 .
308
Radulovi
ika Branku
Od italijana sam uzeo 90.000 obroka rezerve. Municiju daju sve to imaju
Nemogue je voditi isto svoje operacije jer e mo se sukobiti i otkriti karte. Razgovaraj
sa Raduloviem i Bajom i molim Te vodi rauna o stvarnosti jer ja zaista ne mogu dalje
3-III-43
u 12,40
Jevevi
310
ika Branku
Talijanski odgovor stigao i glasi: U Konjicu je bilo svega 600 Nemaca. Polovina
otila prema Rami. Sarauju potpuno sa pukovnikom Jovanoviem. 1 Nude mu hranu i
avijaciju. Drugih 300 hteli su samo u Mostar, radi zatite svojih rudnika. Odgovorio sam:
Ne usvajam; ne usvajam. Krenuemo u predvienom pravcu samo ako cela grupa
Pantieva ostane u Jablanici i napadne Nemce ako pou na jug od Jablanice. ekam
odgovor.
3 - III - 43
u 16,50
br. 316
pozdr. Vojvoda Jevevi

ika Branku
Baovi je u 6 sati stigao u Posuje. Javi hitno ta da mu u jutru javim sa avionom.

Bajinovci jo nisu mogli poi.
4-III-43 g.
u 20,15
319
Jevevi
ika Branku
Sada mi javlja Lukaevi: Jutros zorom komunisti opet napali Jablanicu. Borba
traje. Neka kolona koja napreduje desnom obalom energino pouri u pravcu Jablanice i
Plasa planine.
5 - III - 43.g.
u 1,20
Jevevi
br. 321.
ika Branku
Sino sam imao ove podatke: komunisti napadaju Jablanicu. Poslat je Kures
desnom obalom da ih udari u bok a potom e posesti poloaj Gumanac - Crna Glava.
Partizanska patrola od 14 ljudi kod klanca Draga. Nareeno je Joci da to pre izbije kod
Drage i da delom snaga to pre posedne poloaj: k. 1403 - Oljak. Jutros do zore
1 Vojislav Lukaevi. Kod Nemaca se predstavljao i kao kapetan uri.
116
prebaeni su svi Crnogorci, Italijani nemaju dovoljno kamiona. Vojska je gola i bosa.
Italijani nemaju ni obue ni odee. Zahtevao sam izvianje i da to ine u zoru danas.
Italijani lete vrlo visoko, zato to su imali gubitaka, jer partizani idu po grupama te zbog
toga ne mogu nita videti. Ne verujem da e Italijani krenuti u izvianje pre 10 sati.
Vojska je nepokretna a stareine trome. Tome nisam kriv jer vojsku nisam formirao niti
sam stareine postavljao. Za pokret Baovia saznao sam tek sino u 23 asa. Ja sam od
Mostara 12 kilometara. Nemam nikakvih sredstava za vezu. Traio sam sve to ali niko
ne okree glavu. Direktiva odbijena jue u 16 h a stvo rie se danas do podne u pogledu rasporeda. Ja se danas selim za selo Ili 3 km zap. [od ] Mostara. Ovako sedei u
Orlovia Hanu nisam u stanju ita da ti javim.
5 - III - 1943 g.
u 10,40
g r . 322
Radulovi
ika Branku
Nemci zauzeli Livno i Grahovo. Lukaeviu sam javio na osnovu moga sporazuma sa generalom Lutersom da Nemci nee dole, a on da samo u sporazumu sa Lutersom
ide na Prozor. Bio sam sa Raduloviem u irokom Brijegu. Poelo je nasilno izvianje.
Docnije u javiti pozicije, jer jue avioni nisu izviali.
6-III-43.
u 13,05
Jevevi
br. 325
ika Branku
Baovi stigao u Koerin. Partizani zauzeli Jablanicu. Kure upuen da ih
napadne u bok. Br. 11 nalazi se u Prozoru, Livnu i Vakufu. Prema tome partizani su
opkoljeni sa severa, istoka i juga. Mislim da bi u odnosu na novu situaciju trebao izdati
nova uputstva za rad s tim da Baovi po svaku cenu zadri se gde je a potom da preduzme akciju ka severa, kako bi se partizani opkolili i sa zapada. Hitno javi tvoje
namere.
5 - I I I - 4 3 g.
u 16,30
Br 328
Radulovi
ika Branku
Ja ne mogu istovremeno praviti sporazum sa nemakim generalom i opravdati se

to prelazimo njihovu zonu. Ne mogu traiti od Italijana orua i objavljivati im rat. Meni
tano uinie uslugu, ako predloi Gospodinu ministru da me razrei dunosti, jer sam
kriv, Baoviu, Baji i Tebi i svakome.
5 - III - 43 g.
u 20,35
Br
- 329
Jevevi
ika Branku
Dobio sam diektivu za Rakitno i Drenicu, bie uinjeno, samo ti skreem panju
da je pukovnik Bajo sino sa Italijanima imao plan a u toku noi ga promenio. Ovo e
otkriti postojanje nae Vrhovne komande i ie. Veskovia ne mogu bez Italijana a sa
talijanskim kamionima vozim. Na Vitanju nije mogao naii jer su sa pukovnikom
Simiem 3000 ustaa sa kojima bi se sigurno sukobio. Radiom mu javi jer kurira nes-
117
mem da aljem sa onom tvojom direktivom, poto je tamo druga divizija pa se boji da g a
ne uhvate. Uostalom on e po planu biti veeras na Grudi.
Ponavljam da Talijani insistiraju da imaju svoju re u operacijama, da su jue
Pantiu uskratili hranu i municiju i artileriju jer nije koordinirao sa njihovim bataljonorn
da Lukaevia hranim samo pomou aviona, da sam Talijane dobio za na stav protiv
Nemaca. Da su nam na raspoloenju njihovi telefoni, topovi, kamioni, da vojska ako ne
dobije jedan dan hranu neznam hoe li ostati u stroju, da onoga asa kada vojska nema
municije nee da se makne pa da je nemogue ignorisati ih definitivno. Siguran sam da
e ovo da dovede do rata sa njima i Nemcima kroz koji dan pa sa obzirom na moje
obaveze prema narodu traim da mi poalje direktno iino nareenje da nastavim rad
u ovom pravcu rata. Ne razumem kako komunisti nameravaju preko Konjica kada p 0
jueranjim Vojinim pozicijama on [je] paralelno sa Nemcima daleko stigao od Konjica
i gura obuhvatno prema Prozoru.
6 - I I I - 1943 g.
u 10,50
Pozdr. Jevevi
330
ika Branku
Crnogorski pomonik komandanta 1 nespretno predao Italijanima original Tvog
nareenja. Mislim d a j e cela stvar propala, jer je i potpis i "Draa nas vodi" i sve ostalo.
ekaj, javiu ifrom ili kako bilo kako se razvija stvar. To nije trebalo da nam se uini,
ja sam bez svake nervoze i opasnost u otkloniti ili sve na vreme izvestiti.
6 - III - 43.g.
u 10h
Jevevi
Br. 331
ika Banku
Ja sam avionom podneo ostavku usled toga je usvojeno celo tvoje nareenje u potpunosti i sve se izvrava. Obustavljen je postupak radi uhvaene naredbe.
6 - I I I - 4 3 g.
u 1 lh
Jevevi
Zavreno sa rednim brojem tri stotine trideset ijedan.

6 - III 1943 g.
u 17h
Poloaj
1 Blao Gojni.
118
Narednik;
Ratko Narandic
Fotokopija dokumenta br. 49, depea br. 322
BR. 50
SPORAZUM ETNIKA I USTAKIH VLASTI U GOSPIU

ZAPISNIK
dana 6. oujka 1943 sastali su se u zgradi velike upe u Gospiu opunomoenici vlasti i
to gg. ustaki pukovnik Vjekoslav Servatzy, oruniki pukovnik Dragutin Maek, veliki
upan Ferdo Stilinovi, upe Lika i Gacka koji se iskazuju punomonici izdanoj od ministarstva unutranjih poslova dana 2. oujka 1943 V.T. broj 16141/43 s predstavnicima
naoruane skupine pravoslavnog puanstva i to: gg. Pri. kapetanom Jovom Dabovi, pri.
kapet. Miodrag
KapetanoviNikola
Omikus o d v j e t n i k Vladimir
Tesli,
Stojan
Vlaisavljevi,
Branko Uzelac, Jovo Vuleti, koja je skupina - po njihovoj izjavi - iz vlastite pobude organizirana u oruanu jedinicu pod imenom "Medaki etniki odred", sa svrhom da
surauju sa Hrvatskim i saveznikim oruanim snagama radi zatite nie opisanog
podruja to jest sela i naselja od partizana i drugih odmetnika i to: sela Medak, Radu,
Poitelj, itluk, Divoselo, Mogori, Vrebac, Gornja i Donja Ploa, Kik i Gospi, koji
predstavljaju preko 200 oboruanih boraca, ija e imena predati u roku od 10 dana
zapovjednitvu 2. orunike pukovnije u Gospiu. Svrha sastanka je davanje odnosno
dobivanje dozvole za obstojnost i daljni rad gore spomenute skupine oboruanog
Pravoslavnog puanstva.
Tim povodom daje se i prima na znanje sliedee:
1. - Voda naoruanog odreda zvanog "Medaki etniki odred", svi njegovi
zapovjednici i oboruani pripadnici tog odreda u ime svoje i u ime cielokupnog
pravoslavnog puanstva, koje stanuje na podruju toga odreda izjavljuju, da priznaju
vrhovnitvo (suverenitet) N.D.H. i Poglavnika, koji je nosioc tog vrhovnitva, za svog
Priznaju takoer sve zakone, naredbe, odredbe i u obe zakonske propise
N'D H ' ^ a v e z u j u se ' s t c potovati i njima se pokoravati kao i svi drugi dravljani
,
Nadalje izjavljuju da ele, da im se dozvoli da oruje, koje ve poseduju, mogu i

'J e zadrati u svrhu, da brane svoja sela i naselja od pljakakih partizanskih bandi
odmetnika a izjavljuju se spremnim dobrovoljno sudjelovati sa hrvatskim i
Tada je bio komandant Medakog etnikog odreda.
119
njemakim odnosno talijanskim oruanim snagama na suzbijanju i unitavanju partizansko odmetnikih bandi i to pod vrhovnim zapovjednitvom hrvatskih odnosno njemakih
ili talijanskih vojnih zapovjednika.
Opunomoenici ministarstva unutranjih poslova primajui do znanja gornju
izjavi, odobravaju "Medakom etnikom odredu", da moe zadrati oruje, koje ve
posjeduje, a u svrhu oruane zatite sela i naselja i zajednike borbe protiv partizana i
drugih odmetnika, tih najzakletijih neprijatelja vjere, obitelji, morala i svake uljudbe pod
uvjetima, koji se nie ustanovljuju:
I. - Oboruani pripadnici Medakog etnikog odreda mogu slobodno imati oruje
i isto nositi na podruju gore spomenutom.
Na tom podruju slobodno e se kretati u vrenju svoje slube sve hrvatske i
saveznike vojne jedinice kao i pojedini pripadnici tih jedinica, a voa odreda obavezuje se ispred cielog odreda, da ih ne samo nee ometati, nego naprotiv, da e ih u radu podpomagati. Isto tako na tom podruju nesmetano e vriti svoju slubu i sve graanske
vlasti, koje e u tom djelovanju pripadnici odreda svesrdno pomagati. Na tom spomenutom podruju moi e se nesmetano kretati i svi ostali pripadnici N.D.H. u svojim
slubenim ili posebnikim poslovima, ako se mogu izkazati valjanim izpravama za slobodnu kretnju.
Oboruani pripadnici odreda mogu nositi oruje na gore opisanom podruju, kada
su na dunosti vojnoj. Kada idu u gradove i trita po privatnom poslu, ne smiju nositi
oruje, nego isto moraju ostaviti u zapovjednitvu svoje jedinice ili najblioj strai i bez
oruja ulaziti u gradove i trita. Jedino vode odreda mogu ostati naoruani samokresom,
koji e nositi o pojasu na propisani nain.
II. - Voda odreda e u roku od 10 dana od danas, kako je to predvieno u uvodu
ovog zapisnika, dati toan popis oruja i oboruanih ljudi Medakog etnikog odreda, u
kom e popisu biti slijedee rubrike:
a. - ime i prezime i oevo ime borca,
b. - odakle je (selo, obina, kotar),
c. - ime je oboruan,
d. - oenjen - neoenjen (broj lanova obitelji),
e. - koju slubu vri u odredu,
f. - opis oruja i broj puke,
g. - po mogunosti i osobnu sliku.
Kada gore navedeni zapovjednik primi ovaj popis izradit e posebne iskaznice
(legitimacije) za svakog pripadnika odreda, koje e sam podpisati i koje e dati voi odreda da razdieli svojim ljudima. Od tog momenta svaka osoba, koja se nae bez iskaznice
na podruju gore opisanom, smatrati e se odmetnikom. Takove osobe duni su pripadnici odreda uhvatiti i predati hrvatskim vojnim vlastima. Ako nekoga bez propusnica iskaznice uhvate, a ne nalazi se u predatom popisu, ne moe se nakon uhienja primiti
naknadna obaviest, da i taj spada u odred, ali d a j e moda pogreno ispao iz popisa. Isto
tako e pripadnici odreda liiti slobode svaku osobu, koja se ne moe iskazati propusnicom izkaznicom dravnih vlasti i takovu osobu predati najblioj dravnoj vlasti.
III. - U etniki odrred se ne smiju primati mladii ispod 18 godina.
IV. - Svakom pripadniku odreda, koji bude ranjen u borbi protiv partizana i drugih
odmetnika, pripada ozljednina kao i svakom drugom pripadniku hrvatskih o r u a n i h
snaga. Obitelji onoga borca iz odreda, koji u tim borbama pogine, pripada invalidnina po
postojeim dravnim propisima.
Odred e primati i streljivo od hrvatskih odnosno saveznikih vojnih vlasti p r e m a
potrebi i prema nahoenju tih vlasti temeljem propisanih zahtjevnica.
Novana nagrada borcima kao i ostala obskrba pripada, kada odred kao cjelina
sudjeluje podhvatima protiv partizana ili drugih odmetnika. Visina te nagrade jest - ista
kao i ostalim pripadnicima Hrvatskih oruanih snaga. Inae, kada se pripadnici o d r e d a
nalaze kod svojih kua u svojim selima, nee primati o b s k r b u i novanu nagradu.
U svrhu odmjere novane nagrade pojedinim zapovjednicima odreda, inove tih
zapovjednika po priedlogu voe odredit e ministarstvo oruanih snaga, uzimajui u
120
obzir veliinu odreda, njegovo naoruanje i naroito sudjelovanje u podhvatima protiv

partizana i odmetnika.
V. - Dozvoljava se da naoruani pripadnici odreda kao spoljni znak nose na kapi
kianku.
_
. . v.
Pripadnik odreda, koji bude ranjen u borbi lieit e se u dravnim bolnicama na
dravni troak. Za cielo vrieme primati e propisanu vojniku plau i istu obskrbu, kao
da je u borbi sve dok se ne riei pitanje ozljednine, od kojeg e asa primati ozljedninu.
pripadniku odreda, koji pogine u borbi protiv partizana, pripada pravo da bude pokopan
n a dravni troak i uz vojnike poasti predviene propisnikom ministarstva oruanih
snaga, s time da e poastni vod na prvom mjestu biti obrazovan iz oruanih pripadnika
odreda, a tek, ako je to nemogue iz posadnog mjesta.
VI. - Posebni izaslanici Hrvatskih odnosno saveznikih vojnih snaga povremeno
e izvriti pregled oboruanih pripadnika odreda, u koju e svrhu imati pismeno
n a r e e n j e od nadlenih vojnih zapovjednitava. za vrieme ovih pregleda izaslanike e
i z v j e s t i t i os tanju i potrebama odreda voa odreda i pojedini zapovjednici.
VII. - Stegovnu vlast u etnikom odredu vri voa odreda nad svim oboruanim
pripadnicima odreda posve samostalno. Od toga se izuzimaju oni oboruani pripadnici
odreda, koji budu u sklopu orunika vrili pomonu oruniku slubu.
VIII. - Omoguavanje nadzora izmeu etnikog odreda i etnike komande u
Otocu ostaje i dalje kao i do sada, a ovo e se vriti obilaenjem oficira iz komande radi
odravanja stege i davanja uputa za rad. Dotini pregledavajui astnik ima se prije nastupa na podruje etnikog odreda prijaviti zapovjednitvu 2. orunike pukovnije u
Gospiu.
U odredu se nee zadravati niti primati osobe, koje po roenju nisu dravljani
N.D.H., kao ni one osobe, koje se dosadanjim svojim radom i dranjem pokazale kao
nepomirljivi neprijateljem N.D.H., a ove osobe ako bi se nalazile u odredu, voe e
razoruati i odpustiti iz odreda, a isto tako i one pripadnike odreda, koji budu pjevali
pogrdne pjesme protiv predstavnika dravnih vlasti i drave kao takove, davali izjave i
inili ine na tetu N.D.H. i uobe protiv probitaka Drave. Odred nee odravati
nikakovu vezu niti primati bilo kakove naloge od vojnikih ili politikih organizacija u
inozemstvu.
IX. - etniki odred i dalje zadraje kontrolu nad stanovnitvom iz razloga zatite
stanovnitva, a pogotovo obzirom na partizansku akciju, koja se mora intenzivno kontrolirati.
X. - Za osiguranje pozadine na podruju odreda osnovati e se na mjestima, gdje
se pokae potreba, orunike postaje, raznih jaina. Slubu u ovim postajama obavljati
e redovni dravni oruznici sa potrebnim brojem oboruanih pripadnika odreda, a po
propisima uredbe o orunitvu N.D.H. Zapovjednik postaje je najstariji orunik.
Pripadnicima orunog odreda, koji budu vrili slubu uz orunike, izdat e se posebni
dekreti za tu svrhu. Njima, dokle god budu sluili uz orunike, pripada ista plaa i obskrba kao i ostalim orunicima, a po potrebi i na njihovu molbu mogu biti primljeni u
redovne orunike N.D.H. Naravno, da i oni kao i ostali orunici spadaju pod stegovnu
odgovornost uredbe o orunitvu N.D.H. Pripadnike oboruanog odreda za slubu u
oruznitvo birat e dravne vlasti po priedlogu voe i to prvenstveno one, koji su prije
s'uzili u orunitvu.
XI. - Za vrenje obinskih poslova u gore opisanom podruju i to u sjeditima gdje
od j S a C ' a Postojale obine imenovat e nadlena oblast povjerenika na prijedlog voe
reda i to od dvojice kandidata, koje puanstvo toga kraja izabere, a voa odreda ih
Predloi.
Povjerenik obine ima sva prava i dunosti kao i ostali obinski naelnici, a
cinski biljenici i blagajnici primat e plau od Drave kao i u ostaiim obinama.
cinske prireze i namete povjerenik e upotrebljavati izkljuivo za potrebe obine.
? r a v n o ' da odred nema prava postavljati stanovnicima podruja, na kome djeluje,
Kakvih nameta bilo u novcu ili naturi, a svako oduzimanje imovine od puanstva smace se nelojalnou i moe imati posljedicu oduzimanja dozvole za rad i djelovanje
121
odreda. Dozvoljeno je meutim odredu da od puanstva prima moebitne darove i dobrovoljne doprinose, ali samo uz pristanak obinara.
XII. - Stanovnici gore opisanog podruja dolazit e nesmetano u trgovia radi
izmjene dobara. Svako ometanje puanstva bilo sa kojeg podruja drave, koje dolazi na
gore odreeno podruje kao i stanovnitva sa gore opisanog podruja da dolazi u ostale
krajeve i svrhu izmjene dobara, najstroije e se kazniti, a ako to budu inili pripadnici
odreda bit e pojedinci pozvani na odgovornost, a po potrebi i cieli odred proglasiti nelojalnim odnosno odmetnikim i postupat e se kako je to predvieno.
Svi stanovnici na gore opisanom podruju bez obzira na vjeru kao ravnopravni
dravljani N.D.H. dobivat e pripadajue koliine ivenih namirnica (hrane, soli, petroleuma i t.d.) i podpore od dravnih vlasti. U tu svrhu svaki e se stanovnik prijaviti kod
povjerenika obine, koji e mu potvrditi, d a j e zaista sa toga podruja, da nije podpomagao partizane i druge odmetnike, te da mu se moe izdati redovna potroaka iskaznica.
S tom legitimacijom odnosno potvrdom isti e se prijaviti svojoj nadlenoj kotarskoj
oblasti gdje e dobiti potroake izkaznicu i legitimaciju za slobodno kretanje. Svaki
imaoc takve legitimacije biti e poteen za vrieme vojnih operacija i zatien od vojnih
i graanskih vlasti.
Za svaku osobu, kojoj se na gornji nain izda legitimacija, jame zajedniki i nerazdeljivo voa odreda i povjerenik obine.
XIV. - Svako kanjivo djelo uinjeno na podruju odreda kaznit e se po postojeim zakonima, ako ovakovo kanjivo djelo na tetu tamonjeg puanstva izvri pripadnik odreda. Zapovjednitvo odreda je duno dotinog razoruati i predati najbliim vojnim vlastima na progon; ako takovo djelo izvri pripadnik ostalih oruanih snaga, voa
odreda u koliko to nije uinila orunika postaja, podniet e prijavu najbliem vojnom
zapovjednitvu, a po potrebi dotinog razoruati i predati najblioj vojnoj vlasti.
Kanjiva djela pripadnika odreda kao i puanstva, koje ivi na podruju Medakog
etnikog odreda, a koja imaju politiku pozadinu, izpitat e se po posebnoj komisiji,
koja e odrediti, da li e se to djelo odnosno poinitelj toga djela progoniti i po kojoj
vlasti. Tu komisiju sainjavat e:
a. - kotarski predsjednik nadlene kotarske oblasti ili njegov zamjenik,
b. - izaslanik najblieg vojnog zapovjednitva
c. - voa odreda ili njegov zamjenik,
d. - povjerenik obine, a ako isti nije imenovan jedan od zapovjednika odreda,
koga imenuje voa odreda,
U sluaju da se glasovi ove komisije raspolove o tom e odluiti odbor anketna (komisija navedena dolje pod tokom XX).
XV. - Do sada poinjeni izpadi od strane stanovnitva sa Medakog podruja nee
se po vlastima progoniti.
XVI. - Dananjim danom izdavanjem dozvole ministarstva unutarnjih poslova za
daljnji obstanak i djelovanje Medakog etnikog odreda i podpisivanjem ovoga zapisnika podruje opisano u poetku ovoga zapisnika privodi se redovitom stanju i konanom
smirenju. Dosljedno tome na dotinom podruju vrit e vlast redovne dravne vlasti, a
odred e djelovati u okviru dunosti i prava predvienim ovim zapisnikom. Svako odstupanje i prekoraenje djelovanja pripadnika odreda mimo ovog zapisnika smatrat ce se
nelojalnou i u teim sluajevima moe uroditi posljedicom, da se odred proglasi odmetnikim.
XVII. - U sliedeim sluajevima uvjek e se proglasiti odred odmetnikim i nastupit e posljedice iz toke XVIII.
...
a. ako odred ili jedan dio odreda izvri oruani prepad na dravne 11
saveznike vojne postrojbe, dravne objekte privatne osobe i naselja,
b. ako pripadnici odreda budu zabranjivali i onemoguavali o d n o s n o
ometali rad dravnih vlasti na tome podruju,
c. ako pripadnici odreda budu ometali slobodnu saobraaj s t a n o v n i t v u
preko toga podruja i smetali razmjenu dobara,
122
d. ako pripadnici odreda odnosno odred kao cjelina bude u bilo kojem
vidu urovao s partizanima i drugim odmetnicima,
e)
ako se na tom podruju od strane pripadnika odreda ili od bilo ije
strane, ako to pripadnici odreda ne spriee, budu vrili zloini, ubijstva, pljaka imovine
i slino na tetu tamonjeg puanstva,
f. ako odred bude primao upute i naloge za rad iz inozemstva ili ako pojedini pripadnici odreda budu takove veze odravali, a voda takove ne bi uklonio.
XVIII. - Posljedice proglaenja odreda odmetnikim mogu biti sliedee:
a. da se puanstvu sa toga podruja uzkrati slobodan dolazak u varo,
zabrani izmjena dobara i uzkrati izdavanje ivenih namirnica,
b. da se odredu obustavi izdavanje streljiva i obskrba u obe,
c. da se odred pozove da preda oruje, pa ako to ne izvri, da se oruanim
hrvatskim i saveznikim snagama likvidira.
Koja e se od ovih mjera primjeniti, odluit e ministarstvo u sporazumu sa
hrvatskim odnosno saveznikim vojnim vlastima.
XIX. - Kada prestane poterba dranja oruja navedene u toki prvoj ovog zapisnika, odred e predati oruje po popisu hrvatskim dravnim vlastima. Za predato oruje
primit e pripadnici odreda novane nagrade u iznosu, koji e odrediti ministarstvo
oruanih snaga, a to e ovisiti o dranju odreda u obe i o sudjelovanju u zatiti sela i u
poduhvatima protiv partizana. Kada e se predati oruje, odluit e ministarstvo
unutranjih poslova u sporazumu sa hrvatskim i saveznikim vojnim zapovjednitvima,
a prethodno e opunomoenici toga ministarstva u zajednici sa voom odreda izpitati prilike i okolnosti u tom podruju, te o tome izvjestiti ministarstvo.
XX. - Ima se obrazovati iri odbor odnosno anketna komisija u Gospiu sastojei
se od 9 (devet) lanova, a u koji odbor imaju ui iz Gospia:
Veliki upan
jedan vii astnik
jedan sudac
jedno graansko lice rimokatolike vjeroispovjesti
jedno gransko lice pravoslavne vjeroispovjesti.
Iz Medka pak u odbor imaju ui tri lica na elu sa komandantom etnikih odreda u Medku, kao etvrtim licem.
Ovome odboru je zadaa, da rjeava pitanja tee naravi, koja bi nastala iz raznih
poslovnih odnosa izmeu stanovnitva podruja Medakog etnikog odreda, te
graanskih i vojnih vlasti, te da konano rjeava i odluuje o sporu predvienom u toki
XIV. ovog zapisnika. Ovo povjerenstvo bi se sastalo najmanje dva puta mjeseno, a po
potrebi i ee, te e raditi pod predsjednitvom gospodina velikog upana u Gospiu.
Rjeenja te komisije su pravomona.
XXI. - Ova dozvola za dalnji rad i djelovanje odreda stupa na snagu danom podpisa ovog zapisnika.
Do v r e n o , time da je ovaj zapisnik dostavljen u pet primeraka.
s n atz
^: y
*
,av- Nlk- Omikus
J'v: J- Vu'eti
"Jan Vlaisavljevi
M( sek
stiiinovi
Kap. Jovo Dabovi
Mi .. . P. Kapetanovi
Vladimir Tesli
Bran. Uzelac
123
BR. 51
NEMCI DAJU MUNICIJU ETNICIMA KOD JABLANICE
Dragi Branko
Sada dobih malo vremena da ti napiem nekoliko rei.
Iz depea si donekle video situaciju koja je nastala. Sada smo se stabilizovali ali
dosta slabo. Zapravo stabilizovali smo zato su boljevici stali, zato neznam, da li zbog
velikih gubitaka ili zbog stalnih protivnapada koje sam vrio sa leteom ili su se povukli u nekom drugom pravcu.
Ovoga trenutka situacija sledea:
1) Raili: Toin rad - k.1329 Stojkovi - k.1062 - 1079 - Golubi.
2) Br. 11 : Kvok - Gaj - Lisiii - elebi - Orlenica.
3) Krivokapi: Tamara k.923,
4) Kasalovi: Ljubina - Lisina,
U rezervi 20 ljudi.
Do ovakve situacije dolo je ovako:
7 ov. mes. u 8 izveten sam da je Bojovi razbijen, da su partizani preli Neretvu
i zauzeli s. Krstac. Odmah sam naredio leteoj pokret a ja automobilom krenuo napred.
Prvi mi je bio cilj da spasem Ivana koji je padom Krstaa i nastupanjem partizana prema
Kuku bio opkoljen. Uz put oko ve 830 sreo sam celu Bojovievu brigadu kod samog
Konjica u paninom bekstvu. Jedva sam ih zadrao, moe misliti ta sam im sve radio.
Pokrenuti ih napred nisam mogao. Oko 9" u Ostrocu sam zatekao samog Kasalovia,
uopte nije umeo da mi objasni ta se dogaa. Sa kose gledao sam kako grupice etnika
bee bezobzirice prema Konjicu. Oko 12 asova stigla je letea u Ostroac uputio sam je
prema Kuku da oslobodi Ivana koji je bio preseen. Ja sam krenuo natrag drumom da
zadravam i prikupljam jedinice. Nadove. naporima uspeo sam da zadrim na drumu
Konjic - Ostroac skoro sve jedinice.
U 14" ponovo sam u Ostrocu zatiem Ivana koji se ve probio uz velike gubitke
njegove jedinice rasprene.
Leteu brigadu vraam u Ostroac i nareujem da krene i napadne komuniste koji
su ve bili zauzeli Golo brdo - Javorik - Prisoje, sa zadatkom da ih napadne u bok i uspori
njihovo kretanje pravcem Bunari - Ljubina [pl.] - Bijela.
U 14*1 nije bilo ni jednog etnika na pravcu nastupanja komunista.
Ja sam otiao i na drumu Ostroac - Konjic prikupim i sredim koliko se moglo sve
jedinice. Pokuao sam da ih krenem napred, nije se moglo.
Pred vee hitno sam uputio svoga autanta sa 30 ljudi kroz Konjic na D.Bijelu u
Turove.
Do pola noi uspeo sam da neto trupa prebacim do D.Bijele a ostali svi su
zanoili u Konjicu.
Ovo je bila kritina no za mene.
Letea je u 18" napala partizane razbila ih kod Prisoja i zauzela Javorik i delimino Golo brdo posle none borbe.
i,
U toku 8 cela Kasalovieva kolona prikupljena je u D. Bijeloj, a Letea je 8 u 4
napadnuta i pritisnuta sa svih strana povukla se prema Prisoju. Oko 10 iz Prisoja sam je
izvukao i spustio na drum pa preko Celebia poslao na Tamar k. 923 gde se i sada nalazi.
Oko 12" krenuo sam u Bijelu i pokrenuo Kasalovia da posedne Ljubinu [pl-JSada je jo uvek na Ljubini.
11 je nou izvrio pomeranje unazad radi izravnanja poloaja.
Kakva je panika bila sve zahvatila nemogu ti opisati o tome emo r a z g o v a r a t i
kada se budemo videli, ako se ikad vidimo.
Pre svega organizuj u pozadini pokretanje ovih 200 koji su odbegli. Sve sami
komunisti i pljakai.
124
Jevevi mi alje neke morske depee, kao da mi digne moral. Zbog oitih lai
izgubio sam poverenje u sve izvetaje, a ovo mi je najgore jer na osnovu toga moram
donositi odluke, ali kakvu odluku da donese kad mi Jeva javlja da njegovi nastupaju
ema j a blanici a l l me obavetava da se jake partiz. kolone kreu 8 ov. m. niz Neretvu.
Zatim mi javlja da je uhvatio vezu sa Pejoviem 1 a Pejovi 8 bio u Bijeloj. Objasni mu
da ja nisam Italijan, da mi daje inekcije za podizanje morala ja znam ta mi je dunost.
Molim te hitno tane podatke gde se koja naa kolona nalazi i koje je jaine.
Izgleda mi da i tebe lano obavetavaju.
Zagorski bataljon je napustio takoe poloaj ostao je samo komandir sa nekoliko
liudi. Radi sa njima ta zna. Ali dobro bi bilo kad bi mi uputio za njih zamenu onu drugu
stotinu i to sa automatskim oruima a ne bez ijednog automatskog orua kao prvi put i
to veinom ljude koji nijedanput nisu bili u borbi.
11 tvrdi da 22 od njega iz Sarajeva nije traio municiju. Sino su mi dali 12 sanduka od svoje.
Pobeda je naa.
S verom u boga za Kralja i Otadbinu
Draa nas vodi ka veliini i slobodi
Konjic, 9/III/43
911
Voj. S. Lukaevi
Upuujem u Mostar moga efa propagande da tampa letke, dao sam mu pismo za
Jevevia.
BR. 52
MIHAILOVIAOD 16. - 22. MARTA 1943.
Br. 2469 od Ludviga: 2 15. III. - Ako je mogue deponirajte novac u Vatikanu. Za nau
organizaciju molim da se deponiraju Jugoslovenskom poslaniku. Lozinka je Milo
Obili. Imamo kurira za Vatikan. Br. 2471 od Ludviga: Pod "Belom Gardom" partizani nazivaju sve njihove protivnike.
Seoske strae u jaini 5.000 su nae snage, ma da su ih naoruali Italijani za borbu protiv partizana. Oni prikrivaju i izdravaju etnike i ilegalne odrede. London ih previe
napada. Vaa propaganda radi.
Br. 2473 od Itvana: br. 160 15.111 - Sitracija 15.111 u 20 .; Komunsiti danas u 0.30 .
napali na Vidaia 2 Andrijevaku i Kolainsku brigadu, borba je trajala 6 . Vidai je
odrao svoj poloaj. - Moral njegovog ljudstva vrlo jak. Andrijevaka i Kolainska brigaa su desetkovane i delom razbijene, ali su se ponovo prikupile. - Komunsiti su zauzeli
s
- Cievo. Namera im je prodiranje ka Nevesinju ili Kalinoviku. Sve su trupe Staniia
otpoele napad po direktivi. Nstv.
Br. 2474 od Itvana: br. 161 Nastavak: Gubici na reonu Staniia su: 25 mrtvih i veliki
roj ranjenih. Komunisti su imali na reonu Vidaia i drugih 150 mrtvih i vei broj ranjenih. Kod Popovia bilo je vie snanih komunistikih protivnapada. On ve pet dana
2 Mitar, komandant 2. durmitorske brigade.
Milorad, komandant Trebinjskog korpusa.
125
vodi teke i krvave borbe. Sva njegova nastojanja da prodre u reon Idbar - Krstac
spreena su vrlo ilavim otporom komunista ije su snage vrlo jake i stalno pristiu
pojaanja sa pravca Bijele. Nastav. dep.
Br. 2475 od Itvana: Br. 162 Nastavak: U dosadanjim borbama pred Popoviem komunsiti su imali 250 mrtvih na poloaju i veliki broj ranjenih. Danas uspelo jednom
zarobljenom Italijanu da pobegne iz Jablanice. Izjavio je da su komunsiti doneli u
Jablanicu sa poloaja Lipovska - Gradac i sa ostalih taaka oko 300 mrtvih i 250 teko
ranjenih. Popovi i dalje napada. - Rezervu stvorenu od 250 etnika jo noas upuujem
u G. Zijemlje. nstv. dep.
Br. 2476 od Itvana: Br. 163 Nastavak: zahtevao sam od kolone 22 da jedan bataljon uputi
u reon epa radi pojaanja desnog krila Popovia. Jedan bataljon da zatvori liniju Dolovi
- Gradina i da na taj nain uhvati i odrava vezu izmeu trupa Staniia i Popovia. Da
jedna njihova baterija ojaa ovaj bataljon i da bonom vatrom u pravcu Boria i s.Dolovi
potpomae akciju trupa Staniia. Nai gubici do sada su 34 mrtva i 65 ranjenih. Nstv.
Br. 2477 od Itvana: br. 164 Nastavak: Moral je odlian. Sve dezertere sam kaznio pet
streljanjem, ostale batinanjem i razoruavanjem pojedinaca. Od razoruanih 180 pivljana
dodeliu oruje pouzdanim borcima. Veskovieva kolona na 850 smanjena. Njegovih 110
koje je vratio sa poloaja kao bolesne uputio sam zaNevesinje. Situacija je u naim rukama. Pobeda je naa. - Ovaj izvetaj dostavio sam i Branku. Baovi. Br. 2478 od Itvana: br. 165 15.III. - Sporazumeo sam se sa talijanskom Vrhovnom
komandom da talijanska vojska posle operacija napusti garnizone Nevesinje i Gacko.
Traili su kao uslov da ne diramo garnizone hrvatske u ta dva grada. U jednom ima 150
domobrana a u drugom 170. Pristao sam na to jer su bezopasni a i radi propagande.
Kasnije sam se sporazumeo sa hrvatskim diviziarom da ne smiju pojaavati te garnizone,
nato je pristao. Nemci su poseli fiksirane linije i ne miu se. - Jevevi.
Br. 2479 od Itvana: br. 166 15.III. - Noas sam Branku poslao ovaj telegram: Tvoje
nareenje primljeno veeras. Sadrina istog iznenadila me je, jer sam u toku dananjeg
dana primio povoljne vesti od svih. Odmah sam izvestio kolonu br. 22, traio da prebacim
sve svoje trupe iz reona Jablanice na pravac ka Kuli, i selu Borci. Ovome se 22 odluno
usprotivio jer je i on imao u toku dananjeg dana dobre vesti i nije hteo da popusti pred
pretnjom. Nstv. dep.
Br. 2480 od Itvana: br. 167 Nastavak: Javite da li na ovom pitanju sa njim treba kidati.
Br. 22 smatra da bi ovim povlaenjem bio otkriven pravac prema Mostaru to bi moglo
da dovede do intervencije nemakih trupa na zahtev hrvatskih vlasti, a on nema dovoljno
snage da bi zaposeo ove nae poloaje. Izdejstvovao sam prema tvom nareenju da 2 talijanska bataljona u toku sutranjeg dana prebace se u G. Zijemlje. Baovi. Br. 2481 od Itvana: br. 168 15. III. - Noas sam Branku poslao sledei telegram: Noas
primio obavetenje o prodoru komunista u Glavatievo. udi me kako je Veskovi
mogao da popusti. Uviam svu teinu situacije i preduzeo sam potrebne korake. Sutra u
jutro prebacujem 300 gaana, koji su bili kao rezerva u Bijelom Polju u Ulog - ObaljPored toga, naredio sam noas da se izdvoji 700 ljudi od Kurea i Zeevia i pored toga
to se oni nalaze u neprekidnoj borbi i da se najbrim putem prebace kamionima u toku
sutranjeg dana u Ulog - Obalj. - Nstv. dep.
Br. 2482 od Itvana: br. 169 Nastavak: Pored toga uiniu sve da izvrim tvoje nareenje
ali mora imati u vidu da za svako ovakvo pomeranje moramo da dobijemo saglasnost
kolone 22, a sada nije momenat da sa njima prekidamo. Vojvoda Jevevi obezbedice
hranu. Baovi.
126
gr. 2483 od Itvana: br. 170 16. III. - Situacija 16. u 9. .: U toku noi pred kolonom
popovia i Pantia otpor komunista oslabio. Jablanica u naim rukama. Svuda na terenu
kuda nailaze nae kolone nailazi se na bezbroj leeva. Isto i u Jablanici. To je kasapnica.
Naredio sam: Da se nevesinjska brigada stavi pod komandu Popovia i da Popovi
produi hitno napad pravcem Jablanica u Krstac - Bjela, radi snanog udara u lea.
Br 2484 od Itvana: br. 171 Nastavak: Rogatiku i Bilesku brigadu, bataljon Bosanaca
i novoformirane gaane sve ukupno 1800 etnika pod komandom kap. Drakovia
Alekse hitno prebacujem u Kalinovik. Pokret moe otpoeti oko 17 . danas. - Da Panti
obrazuje istaknuti centar ovoga taba u G. Grabovici koji e izvetaje dostavljati preko
Jevevia, prenositi nareenja, regulisati snabdevanje i pozadinsku slubu. Da se moj
tab prebaci u Nevesinje. Nstv. dep.
Br. 2485 od Itvana: br. 172 Nastavak: Kolona 11 stigla je 15. u 17 . na 4 kilometra od
Jablanice i Rame. Ovog momenta sam dobio od Jevevia izvetaj da mi danas kamioni
ne mogu doi i da u ih dobiti 17. ujutro. Idem da se svaam sa njima. O ovome je
izveten i Branko. Baovi. Br. 2486 od Itvana: br. 173 16. III. - Sa velikom ofanzivnom snagom i odlunou probijaju se komunsiti Srbiji. Nae trupe su inferiornije po borbenom duhu i oseanju ideje.
Osim onih iz Pive to su pobegli tokom poslednja dva dana, vratio sam vozom za Niki
obolelih 250 Veskovievih i Bajovih. Karakteristika crnogorskih trupa da su razneene,
nee da se maknu bez sudelovanja talijanskih trupa, posle svake borbe postavljaju nove
zahteve za materijalom, inae nee da maknu bez talijanskih mazgi. Nstv. dep.
Br. 2487 od Itvana: br. 174 Nastavak: Od naih ponavljam, divizija Baovia niti je
uzmakla niti napustila front igde. Prodor prema Kalinoviku izvren je na sektoru
Veskovia. Nemci mi nude da nam daju snage za odbranu Kalinovika i Nevesinja, odbio
sam, jer se bojim da ne ostanu. Od naih trupa brigade Mostarska i Stolaka nikakve.
Brigade Istone Bosne najbolje. Jevevi. 17. mart 1943.
Br. 2451 od Hermana: br. 439 15. III. - Kap. Daki u Beogradu krije se pod lanim
imenom. Nema vezu ni sa kim od naih. Do sada je prikupljao izbeglice i slao u Bosnu,
Peri ukanoviu na zvornikom sektoru a posle u Kalinovik. Nabavljao je oruje kao
glavni posao. Od novca koji je dobijao od Bosnaskog odbora u Beogradu na ijem je elu
bio Senator Boko eljkovi. Nastv.
Br 2452 od Hermana: br. 440 15. III. - Nastavak. Sredstva vie nemaju. Moli za vezu i
ulogu, jer eli da radi. Izvetava da je stalno iveo poslednje vreme u srezu Raevskom
i Azbukovakom. Tvrdi da nisu organizovani. Nudi se da ih organizuje sa Perom
[ukanoviem], Ako usvojite njegov predlog, moli za instrukciju i vezu sa pretpostavljenim tabom i materijalna sredstva. Nastv.
Br. 2453 od Hermana: br. 441 15. III. Nastavak: Miljenja sam da bi ga trebalo iskoristiti jer je vrlo sposoban i agilan. Sve ranije intrige protiv njega su na bazi bolesnih ambicija. Najvie eli da radi za Bosnu bazirajui se na pomenute srezove. Molim potrebno
naredite. Nastv.
Br. 2454 od Hermana: br. 442 15. III. - Nastavak: Izvetavaju Bosanci iz Beograda da je
r
- Duki, rez. potpomnik, sada u Kalinoviku Ljotievac i da se obrati panja. Ja kada
sam bio u Bosni video sam d a j e intiman prijatelj sa Lautnerom u Bajinoj Bati. Da li je
to bilo u cilju iskoriavanja ili partijskog prijateljstva, ne znam. 127
2459 a/Br. (bez) od Itvana: 17. III. 16. marta u podne ika Branko naredio evakuaciju
graanstva i radio stanica u Miljevinu zbog mogunosti prodora neprijatelja u Kalinovik.
Cika Branko se nalazi u Borijama i sa njime imam telefonsku vezu. Porunik Simi. Br. 2464 od 222: Br. 361 17. III. - Noas se ula jaka borba na pravcu Odaci Glavatievo. Tanih podataka o poloaju Bajovih nemam. Bajo tvrdi da glavne snage
crvenih idu ka Nevesinju, a Radulovi na Kalinovik. Baovi sa 1800 ljudi stigao u
Nevesinje, naredio sam da hitno poalje 800 ljudi za Kalinovik, a 1000 da dri u
Nevesinju. Kalinovik jo nije napadnut. Noas dobio izvetaj da se kod Skuta i na
Rudniku nalazi prethodnica crvenih. Pavle oko podne stie u Fou. Jo ne znam da li e
Nemci doi u Kalinovik ili ne. Stanice zadrane u Miljevini a ja danas prelazim u
Kalinovik. Baovi javlja o uasnim gubicima crvenih na prostoru Jablanica - Krstac.
Ako ste na putu javite dan dolaska. Pozdrav Branko. Br. 2465 od Frica: 1 br. 39 (Via BH). - 13. III. - Doao sam u vezu sa jednim bugarskim
oficirom lekarom koji je lan tajnog komiteta u Kragujevcu a pripada grupi
Stamboliskog. Isti je izjavio da u Bugarskoj postoji tajni komitet sa ciljem bez obzira na
ishod rata zbacivanje vladajue dinastije u Bugarskoj, ujedinjenje svih Slovena na
Balkanu u jednu zajedniku dravu. Zblienje balkanskih Slovena imalo bi se izvesti kroz
saradnju komiteta sa organizacijom Drae Mihailovia. - Nstv.
Br. 2466 od Frica: br. 39 Nastavak. Komitet se sastoji od sedam pristalica Stamboliskog,
tri nacionalista i jedan komunista. Svaki lan komiteta pokazae uverenje izdatim od nas
da nije uinio nita na utrb nae organizacije niti naroda. A pripadnike nae organizacije podvrgnuti odgovornosti za istupe uinjene prema lanovima komiteta: spisak lanova komiteta dae nam ako saradnja bude ireg maha. Molim za dalje instrukcije i
odobrenje za dalji rad Fric. Br. 2475 od Itvana: br. 175 17. III. - Guverner Crne gore Biroli doao je ovde 2 i ide
direktno na front da govori sa pukovnikom Staniiem. Doznau danas razloge. Probaj
kod ieva koji je otvorio put ka Kalinoviku nije zatvoren. Manji prodor izvren je kod
Zaborana prema Nevesinju. Noas sam sve raspoloive trupe prebacio Baoviu u
Nevesinje. Br. 2476 od Itvana: br. 176 Nastavak: Branko javlja da traim saradnju Nemaca. To ne
mogu u ovaj as iz politikih razloga jer emo izgubiti sav vojniki presti. Elan partizana je posledica njihovog oajnog poloaja. - Jedan [deo] naih, naroito mobilisanih
nanovo podbacuje. inim sve to mogu i ne bojim se za konani rezultat. Molim putujte
sigurnim zonama, ili ne putujte tri do etiri dana. - Jevevi. Br. 2477 od Itvana: br. 177 17. III. - Bajo jutros u 4 sata potuen kod s. Luke, gde je
izgubio suhoputnu stanicu i neto municije. Veskoviev odred rastrojen i razbijen.
Baovi je iz rezerve uputio Rogatiku brigadu prema Luci, a 600 ljudi da brani
Kalinovik na liniji: Ulog - Strane. Poslao sam jo jedan talijanski bataljon u Nevesinje.
Jevevi
Br. 2479 od Feliksa: 3 br. 83 14. III. - ovek Dragie Cvetkovia javlja: u 10 srezova okoline Nia izvrena je potpuna organizacija na nacionalnoj osnovi koju vodi Bogosav
Stojanovi, porunik. Cvetkovi je u vezi sa bugarskim politiarima na ijem se celu
nalazi ore Dimitrov general, sekretar Stamboliskog. Cvetkovi bi nae ljude nama
doveo u vezu sa Bugarima koji bi sklopili sporazum sa iom, stavili se pod njegovu
komandu i u danom momentu smakli kralja Borisa. 1
2
3
128
Duan Smiljani Duja, major, komandant 2. umadijskog korpusa.

U Nevesinje.
Zvonimir Vukovi.
Br. 2480 od Feliksa: br. 84 Nastavak: Preko tih Bugara uspostavila bi se veza sa izvest u r s k i m politiarima radi stvaranja jednog antikomunistikog bloka od Srba,
n j lT i
Bugara i Turaka. Cvetkovi bi, ako ia zahteva, dao pismenu izjavu u kojoj bi objasnio
zato je potpisao pakt sa Nemakom. Inae on sada ne bi direktno uzeo uea u radu.
Moli hitno odgovor i insturkeije po prednjem. Lorenc. 1 18. marta 1943 god.
Br 2490 od Itvana: br. 178 17. III. - Nemce koji su se kretali ka Kalinoviku pozvao je
Lukaevi bez mog znanja. Guverner pria o pripojenju Hercegovine Crnoj Gori. Hvali
Baja i ukanovia. ali se malo na uriia. Jedna grupa Lukaevia jo se tue na
Borijama. Poslao sam jo jednu bateriju i tenkove u Nevesinje. Jevevi. Br. 2491 od Itvana: br. 179 17. III. - Komandant korpusa Vidai, na najbolji oficir,
povukao se sa trupom u Bijelo Polje i izjavljuje: Bio sam stalno u borbi 4 dana i 3 noi.
Crnogorske snage na levom i desnom krilu, Veskovi i Mijukovi, totalno razbijeni, i
mene tukli partizani sa boka i lea, jer su se crnogorske snage povukle bez obavetenja.
Nastavie se. Br. 2492 od Itvana: br. 180 Nastavak. - U crnogorskim redovima ima veliki broj zelenaa i komunista koji nee da prihvate borbu. Vasojevii su mogli da spree nadiranje na
Kalinovik da su hteli da izvre nareenje Veskovia. Moral Vidaievih trupa odlian.
Prebaciu ih u toku noi u Nevesinje. Prikljuile su mi se Konjika, Sarajevska i pola
Kalinovike brigade. Nastavie se.
Br. 2493 od Itvana: br. 181 Nastavak. - Ovaj as stigao i major Petrievi 2 u Bijelo
Polje. Hercegovci nee vie pod njegovu komandu. Partizani su imali ogromne gubitke.
Pokuaemo sa naim snagama da im dademo odlunu bitku u Nevesinjskom polju.
Jevevi.
19. marta
1943. god.
Br. 2505 od Itvana: br. 182 18. III. - Poto smo razbili partizane kod Jablanice, za
nevesinjske gubitke saznao sam da su isti probili front na liniji Baje i Veskovia kod s.
Cieva. Odred Veskoviev i Nikika brigada razbegao se tako da su se pratei delovi
nalazili u Fojnici, Gacku i drugim mestima. Obe Durmitorske brigade i Sandaklije ranije su napustile poloaj, opljakali srpska sela i otili kuama. Po saznanju da su Kalinovik
i Nevesinje u opasnosti inicijativno prebacio sam nou 1.600 najboljih ljudi u Nevesinje.
Nst.
Br. 2506 od Itvana: br. 183 Nastavak. - Sa jednom polovinom zatvorio sam kod s.
Pri dvore i pravac ka Nevesinju, a drugu polovinu hitno sam uputio pravac Kalinovik, pa
kad sam saznao d a j e istaknuti deo taba otiao u pravcu Foe a da je u istom ostalo 40
ljudi. Od crnogorskih trupa moemo da raunamo samo na 3 etnika bataljona, jer su i
po izjavi njihovih komandanata demoralisani i neupotrebljivi za borbu. Zbog ovoga sam
naredio Vidaiu da se sa ovog poloaja, gde je bio opkoljen, povue u Bijelo Polje i da
se odmah prebaci za Nevesinje. Nastavie se. Br. 2507 od Itvana: br. 184 Nastavak. - Danas nalazi se u Kifinom Selu sa 1200 ljudi.
r a s
. , .a 2100 ljudi i 3 etnika bataljona preduzima napad na komuniste, koji se nalaze
a
" liniji Lakat - Kljuni - Pjeata Gomila. Popovi je u nadiranju od Bijele ka Borcima,
ukanovi i Baja pokuavaju da podignu moral. Blaa me je molio da sve njegove
razoruam. Baovi. 2 Petar Milievi, ininjer, obavetajac D.Mihailovia iz Beograda.
Boko, komandant Kombinovanog korpusa.
129
Br. 2508 od Itvana: br. 185 17. - Po Vaim pitanjima nikakvih novih momenata sa
Nemcima. Dva puta sam dobio njihov predlog za pomo na levoj obali. Lukaevi traio
za Dobro Polje Nemce bez mog znanja. U Jablanici su pokuali prei Neretvu. Nai su ih
zaustavili i isti su se vratili. Jevevi. Br. 2509 od Itvana: br. 186 19. I I I . - etiri partizana iz Srbijanske proleterske brigade
predali su se mojim trupama, priaju: na putu od Jablanice boljevici unitili su 20 haubica, sve tenkove i kamione. Sve suvino oruje bacili su u Neretvu. Poinjem sa napadom
Pobeda je naa. Baovi. Br. 2510 od 222: 364 18. III. - Onaj ovek 1 veeras stigao sa Pavlom zdravo i veselo
Sutra vrim napad ka severu delom snaga. Pripremamo opti napad kroz neki dan za
unitenje boljevika. Sve e biti dobro u najkraem roku. Pera ukanovia poslao sam
pre 3 meseca da prikupi Bosance iz Srbije i prevede ih u Bosnu kod Momilovia. Dao
sam mu pisma za Mitia i Raia. 2 La je da mu je dat ma kakav drugi zadatak. Izvesti
Raia. Pozdrav Branko. Br. 2529 od Itvana: br 187 19. III. - Danas u 12 asova srednja kolona sastava br. 22
dobila je vatru i zaustavljena na 800 metara pred s. Kljuni. Neprijatelj brani liniju V.
Gradac - k. 1074 - Preseka - Kljuni - Gradac - k. 893. Veza sa desnom kolonom.
Osmotrena je naa desna kolona u pokretu grebenom ka s. Kljuni. Upuene su patrole za
hvatanje veze sa levom kolonom. Nastavlja se.
Br. 2530 od Itvana: br. 188 Nastavak. - Ovog momenta vratilo se 10 Crnogoraca
nikike brigade koji su bili zarobljeni kod boljevika. Oni priaju: zarobljenih je 90 u
nonom napadu boljevika i to iz bataljona upskog, pjeivikog i lukog. Od svih
zarobljenika puteno je 10 starih. Ostale su zadrali. Zarobljenike su vodili pred Peka
Dapevia koji ih je korio. Ubili nisu nikoga. Pred nama je 4. proleterska brigada.
Komandant nepoznat. 3 Politkom profesor Pavi. 4 Nastavie se. Br. 2531 od Itvana: br. 189 Nastavak. - Levo od 4. brigade nalazi se 5. proleterska brigada na Crvnju, gde ovog momenta ujemo borbu koju vodi naa desna kolona na visini
Zelenog Brda. Glavni tab u Glavatievu. Sa Pekom Dapeviem nalazi se i prof, novinar Stevan Cerovi. Ovog momenta sve se ee uje borba koju vodi na padinama
Crvnja na napred oznaenom mestu por. Dobrica uki. Ja se nalazim na pola puta
izmeu s. Kljuni i Pridvoraca. Baovi. Kraj. Br. 2532 od Itvana: br 190 19. III. - Razbijene crnogorske trupe beei na svoju ruku
za Crnu Goru pljakajui putem srpske domove u Hercegovini. Molim preko Branka
naredite njihovim komandantima da se to spreava. Veskovi, koji je savren i odlian
oficir, kae da e da izvri samoubistvo radi bednog dranja svoje trupe. Jevevi. 20 marta 1943. god-
Br. 2553 od 222: br. 366 20. III. - Jue napadao Bajo i Baovi, danas napada Pavle
pravcem: Kalinovik - Odaci - Glavatievo. - Moral naih odlian, a crvenih popusta.
Oekujemo dobre vesti i pun uspeh. ia je dobro. - Branko. -
1
2
3
4
130
Odnosi se na Drau Mihailovia. Tada je stigao u Kalinovik.

Milorad Miti i Dragoslav Rai.
Bio je to Vasilije urovi Vako.
Verovatno je re o Niki Popoviu, zameniku politikog komesara brigade.
o r 2554 od Itvana: br. 191 19. III. - Situacija u 20 asova: Desna kolona izbila je na linju Zeleno Brdo - 1778 - Bezimena k o t a jugozapadno za 500 m. od Topole str - 1379 - V.
R oro vac vodei celog dana krvave i teke borbe. Srednja kolona br. 22 izbila je na kote
verno od Kljuni i podila je Otroj Gomili - k. 1028. Kako je ova skrenula u levo iz rezerve sam poseo severnu ivicu presjeka V. Gradac - 1074 i Bezimenu kotu, severno od
ove. Nastavie se. Rr 2555 od Itvana: br. 192. Nastavak. - Leva kolona centrom i desnim krilom izbila je
a Gradac 893 i podila Radovanu k. 1017. Za njeno levo krilo nemam jo podataka.
Borbe jo uvek traju. Komunistima stiu pojaanja i pokuavaju da povrate izgubljene
poloaje. Ljudi se hrabro bore i visokog su morala. Ostali podaci nedostaju. Kraj. Itvan.
21. mart:
Br 2585 od 222: br. 367 21. III. - Moramo promeniti taktiku, linijske poloaje, i dalje
emo drati i stvarati [zatvarati] pravce, jedne prema Nevesinju i Gacku a drugi prema
Foi. Sa drugim delovima snaga prelazimo u isto etniko ratovanje. Stvaramo najhitnije letee brigade jaine 400 ljudi naoruani pukama i pukomitraljezima, bez ikakve
komore. Ove brigade ne smeju nigde napadati front, moraju se ubacivati u pozadinu
neprijatelja sa ciljem unitenja neprijateljskih odvojenih delova i brzog iezavanja.
Dalje, spreavanje mobilizacije naroda za raun boljevika, dalje irenje etnitva u pozadini.
Br. 2586 od 222: br. 368 nastavak: Moramo goniti komuniste kao lovaki psi divlju zver
ne dajui nigde odmora dok ne klonu. Najhitnije ovo nareenje prenesite svima u
Sandaku i Crnoj Gori, podelite zone svakoj leteoj brigadi. Za Sandak i teren Pavlov
neka to uradi Rade. Pozovite ga hitno k sebi kao i Laia. Lai da uredi to isto za ostatak
terena u Crnoj Gori. Osigurajte liniju Piva -Golija za eventualan doek. Moj broj u
budue 570 1 u mesto 1001. Hitno je jednu stanicu as pre dati Joksimoviu 2 u Pivu vezujui je odmah za Kolain. Pozdrav svima. 22. mart :
Br. 2603 od 222: 3 br. 369 22. III. - Obzirom na sadanju situaciju nareujem sledee:
Neka Milutin Jankovi, Boo Javorac i Uro Katani svaki sa 500 ljudi naoruanih
pukama i pukomitraljezima bez komore dou i to: Jankovi u abljak, Javorac u
Sahovie, Katani u Kolain. Neka se krenu as pre, poto komuniste jurimo sa sviju
strana da im nedamo vremena da se ma gde zadre. Jurimo ih kao lovaki psi divlju zver.
Ne smemo im dozvoliti da se ma gde zadre i organizuju narod. Samo tako imaemo
uspeha za definitivno unitenje komunista. Kaite im moju poruku, da e se sada pokazati sta vrede sva trojica. Njihov dolazak bie od istoriskog znaaja. Mirko 4 neka naredi
ovo odmah preko L j u t i c e ^ i Ajbiha 6 kao najhitniju stvar to se moe zamisliti. Poneti to
vise pukomitraljeza. Od njihovog brzog dolaska zavisi da li emo potpuno unititi sve
komuniste. Inae e se prebaciti u Srbiju. - Nstv. dep.
^Draa Mihailovi.
Boro, major, pomonik komandanta Limsko-sandakih etnikih odreda.
J
Pod ifrom "222" od 18. marta 1943. Kada je doao u istaknuti deo taba Vrhovne komande da hno
ovodi^borbama, Draa Mihailovi javljao se Vrhovnoj komandi u Lipovu potpisujui depee sa br. 570.
Lalatovi. Zamenjivao je D. Mihailovia dok se on nalazio van taba Vrhovne Komande.
David Simovi Daa.
Radomir Cveti, komandant Javorskog korpusa.
131
Br. 2636 od Branka: br. 370 22. III. - Mirku sledee za obavetenje: Komunisti ele ma
gde da se zadre, u Hercegovini nee moi, ali se mogu lako probiti u Crnu Goru ili
Sandak. Ne smemo dozvoliti da makar koju prostoriju organizuju, makar se i probili. Mi
drimo svoje poloaje, ali lako se mogu probiti preko Nevesinja i Gackoga eventualno i
preko ureva. Uzeli smo taktiku ne dati im nigde mira. U tom sluaju nita ne mogu
postii, jer za njima odmah mi reorganizujemo prostorije. Preduzmite da se u Crnoj Gori
i Sandaku svi dignu na noge, jer pljakaju svude gde god dodu. Oglasite narodu putem
propagande da pljakaju sve ivo i da zrna penice ne ostavljaju. Razvite to jau propagandu. Kataniu, Jankoviu i Javorcu ponavljajte svakodnevno ovo nareenje dok krenu.
Izvestite kada krenu. Pozdrav 570. Br. 2637 od 222: br. 371 24. mart. - Zbog ispoljenog manevra komunista u pravcu
Volujaka, i radi breg i sigurnijeg spreavanja prodora ka Crnoj Gori i Sandaku,
napustili smo Kalinovik i preli u oblast Foe. Odavde emo organizovati odbranu Crne
Gore i Sandaka i napade leteim brigadama u pozadinu komunista dejstvom levom
obalom Neretve. Izvestite me najhitnije o stanju prirpema tamo i kad e krenuti Katani
i ostali iz Srbije. Po svemu nareenom postupite. Pozdrav 570. Br. 2638 od Itvana: Br. 193 23. III. - Usled poslednjih dogaaja mnogo nam je
pogorana situacija u odnosu na okupatore. I pored ika Brankovog nareenja da
pozovem br. 11 ovo nisam uinio. U Nevesinju izgubljeno 12 vag. hrane koja je unitena,
kako sam Vam ranije javljao ostali su na megdanu oni etnici koji su vezani za nae
linosti na prvom mestu Bosanci.Br. 2649 od Frikea:' 109 23. III. - Sastao sam se dva puta sa nemakim komandantom
iz G. Milanovca. Vau depeu kojom ste mi zabranili sastanak dobio sam tek 18. marta.
Poslata je preko Likieve stanice. Rezultat sastanka po mom traenju puteno je 49 ljudi
iz Mrajevaca i Englez Pera 2 koji su bili uhvaeni zimus na zabavi u Mrajevcima.
Zahtevao sam putanje naih ljudi iz sreza takovskog koji su u hapsu . . . obeato je. Nstv.
dep.
Br. 2650 od Frikea: br. 110 Nastavak I: Hapenje naih ljudi vie nee biti na reonu
nemake komande G. Milanovac. Ako pogine okupatorski vojnik na ovome terenu nee
se paliti redom kue, ve samo po naem spisku i to partizanske i samo e se partizani
ubijati. Na drugom sastanku bio je prisutan i porunik Maja. 3 Ugovorili smo sve potrebno i organizovali za unitenje komunistike grupe Labuda Labudovia koji operie u srezovima: Takovskom, Kaerskom i Oraakom. Obavetajnu slubu u gonjenju ove grupe
vodi biv. pretsednik optine sa Rudnika Kota Kosti. Tako emo iskoristiti Nemce za
unitenje ove grupe. Ugovorili smo da Vukovi upotrebi jednu svoju jedinicu za ienje
sreza Kaerskog, ali odvojeno od Nemaca i ilegalno. Ona nee biti uznemiravana od
Nemaca i drugih. Nastavlja se dep. Br. 2651 od Frikea: br. 111 Nastavak II. - Dobio sam 5000 metaka za ienje moga reona
od komunista... (ova depea ne moe dalje da se ita) 4 Br. 2652 od Frikea: br. 112 Nastavak III. - Molim da se depeom dostavljaju izvetaji o
unapreenju oficira jer sam u mogunosti da redovno sluam radio. Dobro bi bilo i putem
raspisa da saoptavaju ili upisuje rang kada se unosi. Kraj dep. Zbornik XIV, 2, str. 532-571
' Predrag Rakovi.
Britanski kapetan Mejnard (Maynard) u tabu 2. ravnogorskog korpusa.
3
Batrievi, naelnik taba 1. ravnogorskog korpusa.
4
Tako je u originalu.
2
132
BR. 53
DRAA MIHAILOVI OBAVETAVA VOJISLAVA LUKAEVIA
O DOLASKU ITALIJANA U POMO
Kapetanu Lukaeviu
Lino sam danas posmatrao Va i Kalaitov 1 rad koji je bio za svaku pohvalu.
Molim Vas nastanite svim silama da jo u toku noi i zorom produite napad to energinije i proterate crvene sa desne obale. Naredio sam Veskoviu da uhvati sa Vama vezu
na Kruikom brdu i prikupi svoje snage i preduzme jo u toku noi i zorom protivnapad u pravcu Kopilova u vezi sa Vama. Izgleda da se je on povukao na prostoriju
Dragoava - Luevo brdo - Slabi.
Krivokapia 2 skrenuo sam sa Crnog Vrha ka Brodu, poto je Kalajit istraio svoj
otsek i krenuo u napad.
Uhvatio sam Kalajitovog porunika Saponjia 3 da je pobegao sa svojom jedinicom, zadrao sam ga na Okrugljici pa kad je posle toga stigao bataljon 4 koga ste Vi
uputili za posedanje Okrugljice tada sam Saponjia poslao sa 75 ljudi niz kosu Okmgljice
koja se sputa do Drine, gde je ve bilo 10 ljudi sa poru. Mil. Lazarevi pred kojim su
komunisti skakali u Drinu beei ispred Vas.
Jedna eta br. 22 sa 12 pukomitraljeza, 3 mitr. i bacaima stigla je na Crni Vrh i
zanoila u Ravnom. 5 Dat joj je zadatak da vee Saponjia sa Brodom. Br. 22 obeao da
e u toku noi stii 1 njegov bataljon u Potpe i da e produiti ka Dragoavi, on ima i
artiljerije, bie dobro ako stigne. Hvatajte begunce a naroito stareine koje se hravo
dre smenjujte, upotrebite sva sretstva da se podigne elan trupa kao to su Vae i
Kalaitove.
Traili smo da artiljerija tue ispred Broda i levu obalu Drine ispred Vas a sutra i
avijacija. aljite po Veskovia kurira u pravcu oznaene prostorije, povucite ga za sobom
i stavite njega i njegove trupe pod svoju komandu.
S verom u Boga za Kralja i Otadbinu.
Izvetavajte o situaciji.
7-1V 1943
2 , 3 0
570
Poloaj
Zbornik XIV, 2, str. 5 7 8 - 5 7 9
BR. 54
DRAA MIHAILOVI TRAI ANGAOVANJE
ITALIJANSKIH TRUPA
Dragi ika Branko,
Vratio se Relji koji je sa jo 2 Topalovieva podoficira iao u selo Selita (severno od Dragoava) i izvestio me da su oni begunci otili dalje uz ehotinu. Seljaci kau
' Vuk Kalaitovi.
Ratko.
3
ranko.
1 5
Odnosi se na italijanski bataljon "Aosta".
Draa Mihailovi.
2
133
da je to bila komora Andrije Veskovia. Ja sam tano osmotrio d a j e bilo oko 50-70 ljudi
i nekoliko konja. ak sam video i neku sitnu stoku koju su gonili, sem ako to nije bila
seoska stoka. Potvruje se ono kako sam satima osmatrao. Ova grupa je prvo od Selita
pola du desne obale Dragoavske reke ka strugarama, ak su i pevali. Kad su stigli
blizu strugare pao je jedan metak iz bacaa i tada su u levom galopu - ne gonjeni ni od
koga pobegli (bez mnogo urbe) i otili.
Umirite Voju i kaite mu ko je sainjavao ovu "kolonu" ali preduzmimo na svaki
nain da br. 22 to pre poalje na desnu obalu Dragoavske reke bar 1 etu 1 i da se postavi
iznad Strugare. Nije potrebno da ih za sada prelazi. Teren je vrlo pogodan da se ovaj
pravac zatvori. U toku prole noi tamo sam osmotrio begunake vatre. I od nae strane
tamo bi odmah trebalo uputiti neto snaga. Najbolje da se nae jedno 50 ljudi i tamo uputi
Lazare vi. 2
Javite ta ste preduzeli.
7 IV 2 3 h
'
ika
Fotokopija dokumenta
' Iz i talijanskog bataljona "Aosta".
Miloje.
Draa Mihailovi.
2
3
134
br. 54. Rukopis
Drae
Mihailovia.
Doka3
BR. 51
ZAHVALNOST DRAE MIHAILOVIA NA BRZOJ
INTERVENCIJI ITALIJANSKIH TRUPA
Dragi ika oko,
Ve sam poslao Voji izvetaj o onim beguncima koje ste danas osmotrili i to mu
objasnio.
Br. 22 izvetava d a j e 1 bataljon upuen ka Dragoavskoj reci, i izvetava da je jo
u sumrak ovaj bataljon otiao pozadi patrole. Jo u toku noi poslau oko 50 ljudi u
pravcu strugare.
Momilovi 1 izvetava da su boljevici ponovo pokuali prelaz ka Ustikolini 2 ali
su odbijeni i prelaz osujeen. Borba je poela u 20,45 . Naredio sam mu da me preko br.
22 izvetava.
7/IV u 23,40 as,
Pozdrav Brankr?
4
Primio znanju
hvala
Treba se samo uveriti da l i j e bataljon 22 zaista otiao u Dragoavsku reku.
8/IV 05 .
ika D.[oka]
BR. 56
NAREENJE DRAE MIHAILOVIA MILORADU
MOMILOVIU ZA SARADNJU SA ITALIJANIMA
Komandantu desnog otseka kapetanu Momiloviu
U toku dananjega dana linija odbrane zalomljena je od Foe du desne obale
Cehotine do ua reke Slatine. Moja namera da komuniste bacimo u planine juno od
Cehotine i izloim ih bonim udarcima od ehotine na jug i od epan polja na Sever.
Ovake iste makaze spremljene su im i u Hercegovini gde je Nevesinje povraeno i nai
napreduju ka Kifinu Selu. Moramo izdrati i dobiti potrebno vreme dok komunistike
glavne snage u Hercegovini [ne budu] potuene a za to vreme emo ih iznuravati.
Va otsek od sada e biti od ua Osanice do ua ehotine u Drinu gde se naslanjate na Br. 22. 5 Otsek od Foe du desne obale ehotine do ua Slatine ima pod svojom
komandom kapetan Lukaevi i ovaj e se produavati prema potrebi prema istoku.
Porunik Kalajitovi dolazi sad pod komandu kapetana Lukaevia.
2 Milorad.
Drinu su kod Ustikoline forsirale jedinice 1. proleterske brigade. Forsiranje je otpoelo 8. aprila u
asova (tom IV, knj. 12, dok. br. 48).
3
Zaharije Ostoji.
"Primio" i dalji tekst dopisao je Draa Mihailovi crvenom olovkom, irilicom.
Odnosi se na italijanski bataljon "Aosta".
135
Poloaj se po svaku cenu ima odrati i to bolje iskoristiti bataljon i bateriju br. 22
koji se nalaze na Vaem otseku. 1
Moje komandno mesto selo Zlatar gde mi slati izvetaj kurirom. Kapetan
Vukadinovi bie kod br. 22 u Foi i s njim se sporazumevajte. Disciplinu i red odrati
po svaku cenu. Svaki komandir ete obrazovae kod sebe tabnu grupu od 6 vojnika
svaki komandant bataljona po 10 a komandant brigade 20-30 a komandant korpusa
tabnu etu potrebne jaine. Sa ovim ljudstvom stareine imaju biti pozadi u neposrednoj
blizini svojih jedinica, svaki pokuaj begstva i naputanje poloaja spreiti ubijanjem na
prvom mestu stareina ije jedinice ostupaju a potom i same begunce. Kapetan Salati sa
svojom tabnom etom bie za vreme borbe pozadi poloaja Baje Nikia sa istim ciljem.
Snabdevanje preko Cajnia svih vaih trupa.
Produite i dalje sa slanjem izviakih delova na levu obalu Drine i aljite
izvetaje.
W 1943 god.
'
570
20 asova
Poloaj.
BR. 57
ISKLJUENJE IZ SRPSTVA I PRAVOSLAVLJA ZBOG
NEPOSLUNOSTI ETNICIMA
N A R E D B A Br.20.
K O M A N D A N T A K O S O V S K E B R I G A D E ZA 20.APRILA
1943. GODINU.
I.
Komandant Dinarske Vojno-etnike oblasti, 2 reenjem svojim Br. slubeno, o
20. aprila 1943. god. dostavio je sledee:
Iz originalnog izvetaja Komandira ete Kanjane, stekao sam ubeenje, d
pravoslavni narod sela Kanjana nisu pravi Srbi ve neka vrsta Hrvata pravoslavne vere
Osim toga vidim iz samog izvetaja da su odkazali kao etnici poslunost i nisu izvril
nareenja koja im je izdao Komandant Kosovske Brigade kojoj oni pripadaju. Na osnov
svega toga pod mojim predsednitvom Komanda Dinarske etnike oblasti, donela j
danas sledeu odluku koja odmah stupa na snagu, i to:
1) Borci-etnici sela Kanjana iskljuuju se iz Dinarske vojno-etnike organizaci
Je;
. . .
-v
2) Sav narod pravoslavne veroispovesti sela Kanjana, optine Drni, sreza
Kninskoga, iskljuuje se iz opte zajednice iz sastava Srpskog naroda;
.
3) Vojvodstvo Srpskog naroda ovih krajeva i vojska Dinarske etnike Oblasti i
sve vojne i civilne vlasti Srpskoga naroda nemaju vie nikakvih obaveza prema selu
Kanjanima, koje se preputa na milost i nemilost naih neprijatelja;
4) Iste mjere preduzee se prema svima onim selima ili pojedincima koji odkazu
poslunost etnikim vlastima, koji se bore za slobodu i opsanak naega naroda u nasnn
krajevima;
1
Na tom odseku se nalazio italijasnki bataljon "Intra", kojem su, kao pojaanje, upueni bataljom
"Fenestrele" i "Eksile" (Exille) (tom IV, knj. 12, dok. br. 212).
2
Odnosi se na pravoslavnog svetenika vojvodu Momila ujia.
136
5) Prednju odluku saoptiti borcima Kosovske Brigade, a istovremeno istu odluku

dostaviti komandiru ete sela Kanjane i seoskom stareini istoga sela, koji su duni da na
seoskom zboru o ovoj odluci obaveste narod.
Istovremeno obavestiti i Italijane i Hrvatske vlasti da selo Kanjane ne pripada pod
zatitu Dinarske etnike Oblasti, niti se smatraju Srbima, te prema pomenutom selu neka
nreduzmu mere kakove god ele. Nenaoruanim borcima sela Kanjana ostaviti njihovo
oruje za uspomenu da su nekada bili etnici, te su prestali da budu onda kada su odkazali poslunost da se bore zajedniki udruenim snagama, rame uz rame protiv zajednikog
neprijatelja, a nai borci i dalje kreu napred.
Prednju naredbu Komandiri eta i seoske stareine podrune mi brigade soaptie
na zboru celokupnom narodu odmah po prijemu.
KOMANDANT KAPETAN,
Nov. fi. Mi/ovic
D O S T A V L J E N O :
Svim Komandirima eta i

stareinama sela ove brigade.
M.P.
Zbornik XIV, 2, str. 6 2 0 - 6 2 1
BR. 58
MIHAILOVIEVE DEPEE PAVLU URIIU I
KARLU NOVAKU ZA VEZU SA OKUPATORIMA
10
maja 1943
2054
uzepe: 1 Javite mi koje poloaje drite na Bjelasici a koje uopte drite. Ja ne
znam zato ste Bjelasicu naputali. Da bih mogao intervenisati moram znati taan raspored i situaciju Vaih trupa. Ako br. 11 i dalje ovako radi morae se obrnuti front.
Interveniste na sve strane.
30 maja
1943
2370
Ludvig 2 : Mnogo ste pogreili to ste neposredno od Kaira traili oruje za borbu
protiv komunista. 3 Zbog toga imau velike tekoe da nateram saveznike da Vas
pomognu. Preduzmite sa svoje strane potrebno da ovu greku ispravite kao omaku.
Stvarajte to vei broj ilegalnih odreda kako na talijanskoj tako i na nemakoj zoni i na
Primorju. Greku ispravite s pozivom na ukidanje III Internacionale.
2308
t o se
ne
i u
k i h razgovora sa italijasnkim komandantom to nije poeljno, ali ukohko moete da ih izradite na pogodan nain to uinite ne kompromitujui ni pokret ni
sebe. U tekoj borbi koju vodite treba koristiti jednog protiv drugog neprijatelja.
Organizacija jugosl. vojske na Vama lei a uinite sve da je ojaate bez obzira na sve
Prepreke.
Zbornik XIV, 2, str.
733-734
i 741.
' Pavle urii.

Karlo Novak, komandant etnika u Sloveniji.
Re je o depei od 28. maja 1943. Novak izvetava d a j e od britanskih organa u Kairu, pored oruja,
tf
aio i stranu valutu i zlato kako bi potkupio Itaiijane (Arhiv VII, a, k. 295, reg. br. 11/2).
137
BR. 51
PISMO MOMILA UJIA MLADENU UJOVIU
O SARADNJI SA ITALIJANIMA
DRAGI GOSPODINE AIMOVIU. 1
Ve dve godine radim ovde u Dinarskoj Oblasti i nalazim se u borbi protiv partizana sa 5000 naoruanih ljudi. Moja borba teka je i krvava i ona bi sigurno bila uspena
da sam imao vie oficira i intelektualaca. Nai oficiri vie manje odvedeni su u ropstvo a
gotovo svi intelektualci ove oblasti poklani su od strane Ustaa. Saradujui iskreno i priajteljski sa Italijanima molio sam da mi omogue da dobijem bilo iz Crne Gore bilo iz
internacije jednu grupu oficira koja bi me ovamo pomogla u borbi protiv komunizma.
Bilo m i j e obeano da e omoguiti dolazak jedne grupe oficira iz Crne Gore u Dinarsku
Oblast. Ne znam tano, ali sam obaveten da ste i Vi krenuli iz Crne ovamo u Dinarsku
Oblast da me pomognete u tekoj borbi protiv komunizma. Meutim poto ste se zadrali
u Splitu, usled nekih petljanija koje su vodili izvesni ljudi u Splitu, i Vi ste zapali u nezgodnu situaciju radi ega ste odvedeni u Abaciju. Vest o tome oalostila nas je i ja sam
odmah otiao kod Italijanskih vlasti i intervenisao. Na moju intervenciju danas je doao
kod mene u Dinaru sa Suaka gospodin pukovnik Grinjoli, inae osvedoeni prijatelj
Srpskog naroda. Interesovao sam se za sudbinu Vau i onih koji su odvedeni sa Vama.
Izruio mi je pozdrave od brata vojvode Jevevia i svih ostalih. Rekao mi je da e
pporunika arka Boovia i porunika Milu Babia da mi dopremi ovamo i stavi na
raspoloenje. To isto rekao m i j e i za Vas da e uiniti, u koliko se Vi s tim sloite, napominjui da ste Vi izjavili elju da se vratite za Srbiju. Ja Vas molim da odustanete od Vae
namere, da doete ovamo i da me pomognete u tekoj borbi protiv komunizma u
Dinarskoj Oblasti. Ako doe do toga zamolite naeg zajednikog prijatelja pukovnika
Grinjola da Vas prebaci sa avionom do Zadra, a iz Zadra - poto me obavestite - poslau
Vam na auto koji e Vas prebaciti k nama u Dinaru.
Ovo je sve to sam mogao za sada da uinim.
Nai odnosi sa Italijanima teku i dalje normalno u najboljoj prijateljskoj atmosferi,
i mi smo uvereni da e tako ostati i do kraja i da e lconano biti krunisani trajnim prijateljstvom izmeu naa dva naroda.
Za sada ovoliko. Nadam se da emo se uskoro videti, a u koliko to ne bi bilo ma
iz kojih razloga - uto ne verujem, molim Vas da mi piete preko naeg zajednikog prijatelja gospodina pukovnika Grinjola. 3
Srdaan pozdrav Vama i ostalima od
:
22 j u n a 1943 g.
V O J V O D E
Momila R. ujia
iz sela Topolja
1
Odnosi se na Mladena ujovia Mlau, advokata iz Beograda. Posle smrti Ilije T r i t u n o v i c a
Biranina, o d r e e n j e za komandanta etnika na italijasnkom okupacionom podruju NDH i Slovenije, posto
prethodno unapreen u in potpukovnika. Posle kapitulacije Italije pobegao je u Kairo.
2
U izostavljenom delu teksta uji pie o rasporedu partizanskih snaga i borbama sa njima.
3
Tomazo, italijasnki faistiki pukovnik, koji je ispred komande 2. armije bio zaduen za pitanje etnika. Omoguio je ujoviu bekstvo iz Rijeke. Ostao je sa ujiem i pod nemakom okupacijom, da bi s njim
pobegao u Italiju.
138
BR. 51
MOMILO UJI SPASAVA CRNOKOULJAE
Izvetaj o borbi na M. Polaa i Sivo Brdo 7/8/1943.
U 20 asova 6. avgusta, po zapovesti gosp. generala angreko 1 dostigao sam sa
svojom kolonom M.Polaa (TL - DE). Kod jedne ume u blizini crkve u Milivojevi (TI
- DE) bio je dislociran 15. bat. bersaljera sa 20 etnika Vojvode ekia 2 i 30 iz ete u
Polaa. Sa leve strane bataljona, odnosno na koti 509 (TL - DH) nalazila se brigada iz
Bos. Grahova sa 200 etnika, dok je na desnoj strani, na koti 644 na Pakovo Brdo (TI DE) kosovska kolona, sastavljena od 180 etnika i 100 crnokouljaa ve bila dostigla
svoje poloaje.
Da bi se izvrilo obezbeenje bersaljerskog bataljona, na koji su partizani vrili
napad, uputio sam svoju kolonu na kotu 543 na Otroj Glavici (TI - DH), isturivi jedno
odeljenje prema koti 487 (TI - DH). Kao to se predvialo, partizani su u toku noi
napadali bat. bersaljera od Sivog Brda (TN - DE); poto je isti bataljon pruao snaan
otpor, oni su svoj napad usredsredili na brigadu iz Bos.Grahovo, koja je takoe uspela da
osujeti napad, utroivi veliki deo sledovanja municije.
U zoru partizani su se nalazili u zaseocima na brdu Polaa, gde su stigli u toku
nonog povlaenja.
U 7 asova 7. avgusta sustigao sam bataljon te sam imao na raspoloenju sledee
snage: Strmiku brigadu (250 ljudi), Golubisku brigadu (200 ljudi), Marievu jurinu
etu (50 ljudi), 3 kao i moju pratnju, koja se sastojala od 50 ljudi; ukupno 550 ljudi.
U to vreme iz Knina je stizala kolona sa hranom, vodom, runim bombama; sa
istom kolonom stiglo je i nareenje gosp. Generala da se 7. i 8. avgusta izvri ienje
podruja izmeu Polaa - Sivo Brdo - Kijevo (TP - DE) - Vrlika - Maovice (TN - CU) Stikovo (TL - CU) i Tepljuh (SN - CU). Ovo nareenje mi je saoptio gosp. ppuk.
Raguconi (Raguzoni)
Poto sam zajedno sa gosp. ppuk. Raguconi-jem prouio plan i procenio situaciju, utvrdili smo da pre svega treba zauzeti Kozjak (TL - CZ) i vrh Bat (kota 1207), gde
su se partizani bili utvrdili. Taj manevar trebalo je da izvri moja kolona i ona koja se
nalazila na Pakovo Brdo; 15. bataljon ne bi trebalo da napusti svoje poloaje pre no to
bude zauzet Kozjak i Bat. Sa 15. bataljonom ostala je takoe i etnika eta iz Polaa,
odred vojvode ekia i Mariev odred sa 5 automatskih orua.
Brigada iz Bos.Grahova jo uvek je drala svoje poloaje.
Pre pokreta zamolio sam gosp. Pukovnika da mi dodeli jedan minobaca od 81
mm, jer sam bio siguran da bi mi za zauzimanje Kozjaka bio efikasniji minobaca nego
podrka artiljerije koja je bila dislocirana relativno daleko. Najpre je gosp. Pukovnik
obeao da e mi dodeliti minobaca, dok mi je zatim savetovao da uspostavim vezu sa
kolonom koja dolazi od Pakovog Brda, a koja poseduje radio stanicu, pa bih mogao da
se
posluim istom radi traenja artiljerijske podrke.
1 pored uinjenih pokuaja, od 13 do 17 asova veza nije jo uspostavljena.
U oekivanju veze, odozgo sam mogao da osmatram 15. bat. koji je nastupao
P r e ma selima na Sivom Brdu. Zaseoke na brdu Polaa bersaljeri su zauzeli na juri,
uspevi da nateraju u bekstvo sve partizane, sem onih koji su se nalazili u Mirkoviu i
t'uriu (TL - DE). Borba za zauzimanje kote 703 (TI - DE) trajala je sat i po.
r u P r C n t 0 je
dostignuta pomenuta kota, gosp. Pukovnik je naredio
a h o v s k o j brigadi, dislociranoj na neobeleenoj koti juno od kote 509 (TL - DH) da
Pnkupi btaljon. U tom trenutku, partizani iz kua uria krenuli su da zauzmu poloaje
2 Franesko (Giangreco Francesco), komandant divizije "Zara".
Radomir, vojvoda, komandant Zlatiborskog etnikog odreda.
Odnosi se na Komitski odred ora Maria oke.
139
koje je napustila Grahovska brigada, pa su tako mogli da dejstvuju iza leda istog
bataljona. Meutim, jo pre no to je greben Sivog Brda bio oien od partizana, ta vie
dok je jo trajala borba, gosp. Pukovnik je naredio motorizovanoj koloni da se zbije i da
ode na visoravan Sivog Brda.
U tom trenutku, druga partizanska kolona, sa jednim minobacaem od 81 mm,
stigla je od uria bataljonu iza lea.
Radio vezom izvestio sam gosp. Pukovnika da partizani prodiru u sela za leima
bataljona; gosp. Pukovnik potvrdio je prijem poruke, zahvaljujui.
U tom trenutku, kad sam primetio kakva opasnost preti bataljonu, naredio sam da
30 ljudi sa Kosova sa porunikom Zane-om, golubiski bat. sa 240 ljudi i
Crnokouljaima, ostanu na unutranjim poloajima Bataljona, dok sam se ja spustio niz
padine Kozjaka da bih titio lea bersaljerskog bataljona, da bih mu se pripojio i sa njim
obrazovao masu. Silaenje je trajalo 16 minuta (19 asova).
U meuvremenu partizani su sa jakom kolonom nastupali junom padinom
Kozjaka, otvarajui odozgo vatru na 15. bat. koji se kretao prema koti 643 (TL - DE).
Kad sam ja dostigao pomenutu kotu, 15. bat. se ve povlaio prema Pakovo Brdo
(TI - DE), te sam se pridruio crnokouljaima koji su stigli iz Bat. Naredio sam im da
posednu kotu radi obezbeivanja mojih ljudi i da spale kamione.
Za vreme tog pokreta primetio sam kako iz jedne doline nailazi oko stotinu ljudi
usmerenih u pravcu kote 7/3 (TL - DE). Pomislivi da su partizani, naredio sam da se
otvori vatra, ali kad sam bolje pogledao durbinom video sam da su to bersaljeri; tada sam
naredio da se vatra usmeri na grupu od desetak partizana, udaljenu oko 30 metara od
bersaljera, koji su bacali rune bombe.
Dok su partizani, izloeni vatri, traili zaklon, dotle su crnokouljai i etnici signalima i vikom privlaili panju bersaljera, koji su se, uoivi da su pogreili put, vratili
nazad i krenuli putem kojim je proao 15. bataljon. Grupe Marievih etnika, zajedno sa
mojom pratnjom, otile su na oko 20 metara od artiljerijskih orua i kamiona, napadajui
runim bombama paritzane koji su se rasporedili za odbranu pomenutih orua. U ovom
dvoboju bombama ranjena su dva etnika.
U meuvremenu snane partizanske kolone su [nastupale] sa Kozjaka, sa jednom
kolonom prema koti 643, a sa drugom prema Pakovom Brdu, sa ciljem da efikasnije preseku put bataljonu. Situacija je bila teka i inila mi se zaista nezgodna. Naredio sam da
crnokouljai i etnici krenu na Pakovo Brdo, jer sam mislio da se tamo nalaze i ostali
etnici, a istovremeno sam obavestio gore navedene grupe, koje su se nalazile kod
kamiona, da se povuku i da se pripoje meni.
Pokret je bio ometan paklenom vatrom koja je dolazila iz svih pravaca, osim od
Pakovog Brda. Na padinama pomenute kote naao sam dva ranjena bersaljera u pratnji
jednog njihovog druga. Malo posle sreo sam jo 4 crnokouljaa sa nosilima bez platna.
Uzeo sam platno od jednog mog oveka, privrstio ga na nosila, poloivi na njih jednog
ranjenika, dok sam drugog natovario na mog konja.
Na zapadnim padinama Pakovog Brda sreo sam dvadesetak crnokouljaa,
barserljerskog svetenika i j e d n u mazgu, koji su mi se pridruili, pa smo zajedno stigli u
Biskupiju. 1
Vojvoda Momilo R. uji
' Dokument je pisan na italijanskom jeziku.
140
BR. 51
ZABRANA ZA OTVARANJE VATRE NA NEMCE U LICI
STROGO POVERLJIVO - NA LINOST
Komanda
Liko-kordunake etnike
oblasti
Str. Pov. Br. 168
6 septembra 1943 godine
Poloaj
KOMANDANTU 4 BRIGADE kapetanu
DUANU AKOVIU.
Prema do sada dobivenim podacima Nemci su poeli sa ienjem Like od partizana i da se ve nalaze oko Lapca, kao i da su Graac ve zauzeli.
Obzirom da se na terenu nalaze male etnike snage i na nau optu situaciju. NAREUJEM
1) Svi komandanti naredie svima svojim jedinicama i patrolama da, ako Nemci
budu naili na njihov reon dejstva, ne otvaraju vatru i da se dre pasivno sve do mog daljeg nareenja.
2) Kada bude primeen dolazak Nemaca da se jedinice povlae u ume i da sa
njima izbegavaju dodir.
3) Ako se desi da se neka jedinica, patrola ili pojedinac nae u takvoj situaciji da
Nemce ne moe izbei pri dodiru sa njima da kae da se bori protivu komunizma.
Napominjem ovom prilikom da su se Nemci prema etnicima u Hercegovini
poneli vrlo korektno.
Po nareenju K-ta
kapetan
Dostavljeno svim jedinicama

ove k o m a n d e .
'
Jovan
Dabovi
BR. 62
PRIJATELJSTVO MOMILA UJIAI ITALIJANA
tab Dinarske etnike Divizije
eneraltab
Br. 355
[7] IX - 1943 god.
KOMANDANTU
SEKTORA
Knin
U vezi Vaeg akta Br. 1474 od 2 septembra 1943 g. dostavljam Vam sledei
izvetaj.
141
Od 1 jula 1941 godine rame uz rame sa Italijanskom vojskom borim se protivu

zajednikog neprijatelja-komunista u oblasti Dinare. Za sve ovo vreme objektivna i
pravedna ocena mojeg linog dranja, mojeg vojnikog i politikog rada ne moe mi se
prebaciti da sam i najmanjim svojim gestom pokazao akt neprijateljstva ili sumnje prema
italijanskoj vojsci i Italijanskom narodu, jer mi to ne bi dozvolili moja ast i moj Srpski
ponos, poto bi to bilo suprotno mojem stavu iskrenog prijateljstva i saradnje sa italijanskim narodom - stavu kojeg sam zauzeo od prvoga dana pa do danas, a kojega elim da
i dalje nastavim na suprot svega onoga to mi se podmee sa raznih strana i sa tendencijom da se nai prijateljski odnosi raskinu na tetu i jednih i drugih a na korist onih treih
kojima prijateljstvo Srba i Italijana ometa njihove politike kombinacije.
Dakle, molim Vas, primite na znanje da se pijunaom ne bavim ni za iji raun,
a najmanje pak pijunaom koja bi ila na tetu italijanske vojske, koju smatram istinski
priajteljskom kojoj mogu samo dobra poeleti.
Netreba izgubiti iz vida da na ovim podrujima postoje razne pijunske mree,
koje stoje u slubi neprijatelja i Srpskog i Italijanskog naroda, a ija tendencija moe da
bude ba u tome, da raznim podmetanjima i sumnjienjima raskopaju nae prijateljstvo i
saradnju - o emu smo imali ve i do sada mnogo opipljivih dokaza. U ovom smislu moe
se desiti, da ti elementi iskoriste za svoje ciljeve i razne ifre koje su izgubili razni
opunomoenici ministra Mihailovia, u borbama ili van nje. No sve ovo ne moe opravdati nikako jednu smelu konstataciju da potpisati slui kao informator enerala
Mihailovia a na tetu Italijanske vojske, jer to prosto znai nabediti onoga koji je na dohvat pa i ako stoji na gleditu prijateljskih odnosa.
Napominjem da sa nestrpljenjem oekujem dan, kada e se moi doslovno objelodaniti sve ono to sam uinio i inim i to u uiniti da se nai odnosi konano zapeate
sa jednim trajnim prijateljstvom, koje e istinski i mono stajati daleko od svake sumnje
i podmetanja ma bilo sa koje strane ova dolazila.
M.P.
V O J V O D A
M. uji
BR. 63
NAREENJE PETRA BAOVIA ZA SARADNJU
SA NEMCIMA U HERCEGOVINI
KOMANDA
JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADBINI
GORSKI TAB Br. 200
Str. Pov. Broj: 194. 17. septembra 1943 godine
SLOBODNE SRPSKE PLANINE
KOMANDANTU GATAKE BRIGADE
Po nareenju Str. Pov. br. 192 od 16. ov. mj. ne preduzimati nita u pogledu
ruenja komunikacija. Sve raspoloive snage mobilisati i staviti u pokret u cilju tuenja
komunista kako na svom terenu tako i na terenu susednih jedinica ako je sopstvena teritorija ista. Sa okupatorom odravati dobre odnose i ne napdati ga ve po m o g u n o s t i
142
iskoristiti ga svugde i na svakom mestu do unitenja komunista.

Najhitnije pre
svega
S verom u Boga za Kratja i Otadbinu!
M.P.
Komandant, major
Baovi
BR. 64
NAROD SE VIE PLAI ETNIKA NEGO OKUPATORA
Dragi i mnogo potovani Cika Drao,
Pre svega izvinite me to Vam moram ovako da piem, ali kao Srbin i nacionalni
borac od prvih dana sa Vama za spas srpskog naroda, moram i smatram za dunost da
Vam ovo napiem. Re je o Gorskoj Gardi, i G. Kalabiu.
1. - Var[oicu] Stragare upalili su zato to su od prvog do poslednjeg bili svi pijani.
To je bilo prvo delo Kalabia, im je stupio na tlo svoje teritorije. A sad zbog njihova
pijanenja, i ludih glava ispata jedan napaeni srpski narod. Svaki dan kulue obadva
sreza, i nita nemogu da uine opet. to je najgore isekoe svu dravnu, Manastirsku i
optinsku umu Rudnika. Narod kuka i plae, vapije za pomo.
2. - Od celokupnog br. stanja koje su poklali 50% su nevine rtve. Znam da podnose izvetaj da su poklani kao krivci.
3. - Narod kada uje da etnici dolaze u selo, vie se plae nego kada dolaze
Nemci, Bugari, Arnauti i svaka druga vera. Jer oni svi kada dolaze ako treba neko da se
tera ili ubije oni oteraju ili ubiju, ali ovi prebiju da posle tri dana mora dotina osoba da
umre. Naveu Vam samo jedan sluaj, a takvih sluajeva ima dosta. Kalabi lino prebio je u s. Ljubievac tri oveka i jednu devojku koji su posle etiri dana pomrli. Nisu bili
u stvari krivi nita. Znam da e Vam podneti izvetaj da su ustvari krivi. Daklem to istorija oveanstva nije zapamtila. Narod se udi ija je to vojska i za koga Kalabi radi, kad
su ti ljudi od pamtiveka nacionalisti.
4. - Od svih oficira, podoficira, kaplara, i redova nezna se k o j e vea bekrija, naravno da Intendant Buca 1 prednjai. A od bludnira Medi, 2 Era, 3 i Zika Pavlovi. Samo
sto Era vata na larmu i On to sve anulira kada je u pitanju On. Naime gotovo svaki oficir Gorske Garde doveo je po jednu valerku na svoj reon i kae da mu je verenica. Sad
na sve ovo moete da pojmite ta kae narod.
5. - Kalabi, lino nijedan obrok ne jede bez peenja.
6. - Vode borbu sa partizanima oni im se uvek izvuku, oni posle zau po selima i
pokolju onaj nevini narod, i podnose izvetaj kako su u borbi naneli gubitke partizanima.
Stvarno da severni deo oraakog sreza imaju dosta pristalica za partizane, ali greni
narod nije kriv to nai nisu hteli da rade. Evo juni deo oraakog sreza gdje je radio
naj podnarednik Peanev vojvoda, savreni su ljudi. To je okolina Stragara, i oni ga
zapalie tako da sad i ovo sve navija za partizane, spored ovakve taktike rada.
Mogu samo Vam rei to da narod psuje majku Kralju, Vama - Drai i svima
redom, kau kad je ovakva Garda kakva je ta druga vojska. I podvlaim Vam d a j e narod
jako ogoren, i nemam izraza kako da se izrazim koliko narod vapije za pomo.
1
Radomir Konstantinovi, rez. potporunik.

Milan, kap. II klase, pomonik Nikole Kalabia.
Dobrosav Raoni, obavetajni i propagandni oficir u Gorskoj gardi.
143
7. - O tome svemu trebao bi da Vas pukovnik Simi 1 izvesti, ali o Njemu bi se

imalo pisati dosta.
8. - Kaem Vam d a j e ovo sve cela istina, i da nije la i intrigiranje. Ja sam oficir
u Kalabia tabu menije vrlo dobro, ali nemogu da gledam da se pati greni srpski narod
U ostalom pitajte sve Kalabieve susedne Komandante Korpusa, isto e Vam ovo rei. J a
Vas Dragi Cika Drao razumem gde se i u kakvoj situaciji nalazite, ali ipak preduzmite
kakve bilo mere. Jer ovakav rad Kalabia, vea je propaganda za partizane, nego to je i
oni sami imaju, treba da me razumete.
3 Novembra 1943 god.
Poloaj
Do Groba Vam odan

Va,
Ob 2
BR. 65
IZVETAJ DUANA RADOVIA DRAI MIHAILOVIU
O SARADNJI ETNIKA, NEMACA I BUGARA
Nou, 17/18 ov.m-ca oko 21,30 asova, komunisti 4 su jaim snagama napali
Bugare i Nemce u Kremnima i posle osmoasovne borbe komunsiti su potpuno razbili
oko 1800 Bugara i 200 Nemaca .. . Bugari se u najveem neredu i bez oruja povlae za
Uice. Bee glavom bez obzira. Tenkove su odvukli* za Uice, dok je izgleda bugarska
artiljerija pala u ruke partizanima. U momentu pisanja ovog izvetaja jedan izvesni deo
Bugara, koji se organizovano povlai, vodi borbu sa komunistima u Biosci. Nai delovi
stupili su u borbu kod Bioske iz pravca s. Kneevii. Miljenja sam da e u toku
dananjeg dana pasti i Bioska i da e komunsiti navaliti za Uice. Ja gde god mogu napadau. Stanje je vrlo ozbiljno! Kapetan Miti, 5 presvuen u civilno odelo, vienje u Uicu
sa Nemcima. Posle je u jednom nemakom automobilu otiao kako kau za Beograd
kamo ga Vi aljete radi hvatanja neke veze i sporazuma. Ova se vest iri naglo. 18/XI u 14,35 .
s.Zaglavak
M.P.
Komandant, kapetan
Radovi3
*) Bugari imali 5 tenkova, od kojih su im 3 otetili tako da su ona 2 druga u

ispravnom stanju odvukli za Uice ostatak - oteen.
/?[adovi]
Nareeno
19/XI 43
ML
' Jevrem.
"Ob" je verovatno dopisao Draa Mihailovi.
Brojana oznaka i ifra za Drau Mihailovia.
4
Odnosi se na delove 5. NOU divizije.
5
Milorad.
6 Duan, komandant Zlatiborskog korpusa.
2
3
144
Podaci uneti u O . d n e v n i k
Milikic
BR. 66
MIHAILOVIA U NOVEMBRU I DECEMBRU 1943.
7. novembra
1943.
Pod neposrednu komandu Voje Lukaevia kao mog delegata stavljam privremeno Javorski korpus, obe dragaevske brigade, ariljsku brigadu i sve snage koje on ima
iz Sandaka i Crne Gore. Nareujem najveu poslunost u izvrenju nareenja majora
Lukaevia. Major Lukaevi sa svim snagama vrie udare u bok i pozadinu komunista
koji nadiru u pravcu Munja i Murtenice, Javor - Golija i juno Dragaevo neka mu
poslue kao sigurna uporita za sve ofanzivne manevre. U prostoriju koja je obuhvaena
linijom: Bajina Bata - Uice - Poega - Kraljevo - Novi Pazar - Sjenica, ne smemo
ubacivati vie snaga zbog Nemaca i Bugara ali zato potpukovnik Keserovi sa svojim
korpusom, kapetan Rakovi sa svojim korpusom, kapetan Vukovi sa Takovskom
brigadom, kapetan Milo Markovi sa svojim korpusom bez ariljske brigade, porunik
Milo Radosavljevi sa svojim korpusom, major Smiljani sa svojim korpusom, kapetan
Ninkovi sa svojim koipusom, i major Rai sa svojim korpusom, da imaju prikupljene
snage pozadi gore navedene linije da bi one na dati znak upale u prostoriju koja je obuhvaena napred navedenom linijom i definitivno unitile komunistike snage ako bi one
prodrle u oblast izmeu Ibra i Zapadne Morave. Major Rai pored toga obezbedie
Drinu i razviti to jau akciju na rejonu majevinog korpusa. Snage Keserovia,
Rakovia, Vukovia, Markovia, Miloa Radosavljevia, Smiljania, Ninkovia, i
Raia na ovaj nain bie spremne za nanoenje presudnog udara komunsitima ali na
ovaj nain bie sauvane od obuhvata Nemaca i Bugara.
2. - Nareena je opta mobilizacija u celoj zemlji svih raspoloivih oruanih snaga
za borbu protiv komunista koji su nas napali o emu su i nai saveznici ubeeni i moraju priznati na stav nune odbrane. Samo ta odbrana izvodie se jedino napadima i to
naroito nou i iz pozadine.
3. - Ne ustruavati se od napada komunistima u lea, ak ni onda kad oni napadaju okupatorske garnizone da bi ih spreili da dou do oruja, kao to su oni nas napali u
lea dok smo mi napadali Nemce i Ustae.
4. - Nareena mobilizacija ima se sprovesti po svaku cenu. Prema onima koji se
ne odazovu preduzeti najstroije mere prekih sudova.
5. - Na rad i energino izvrenje ovoga nareenja od strane svih stareina obratiti
najveu panju. Kukavice odmah smenjivati privremeno i mene odmah izvetavati.
6. - Borba je za biti ili ne biti. Sudbina Srbije i srpskoga naroda je u rukama nas
stareina. Narod e sluati ako stareine valjaju i ako su hrabre. Razviti to jau
obavetajnu slubu prema svim neprijateljima. Izbegavati posedanje poloaja i svaku
odbranu poloaja. Vriti masovno prikupljanje i masovne none udare.
7. - Masovna prikupljanja obezbediti daljnim izvianjem i obavetajnom slubom.
8. - Prema komunistikim simpatizerima biti nemilosrdan. Obavestiti susede.
Voja Lukaevi ovo nareenje da saopti Milou Markoviu, Cvetiu i Kondoru.
Na izvrenje.
529
Piniram: Primili smo vae depee br. 208-222. Nedostaju depee br. 209 i 219.
Izdao sam sva potrebna nareenja za opti ustanak protiv komunista. Mislim da
ste ih ve dobili ovim putem. Isto tako izdao sam direktive za rad protiv komunista koji upadaju iz Sandaka u Srbiju i to ovim putem. Dao sam vam podatke o
optoj situaciji i konferenciji u Moskvi. Sa svoje strane preduzmite sve prema
izdatim direktivama. Bugara ima dosta u Uicu i jo pridolaze. Rauna se do 1
145
divizije. Bugari i Nemci nediraju nae delove ali biti jako obazriv. U oblasti
Toplice i Jastrepca uspeno unitavamo komuniste. Hvatajte vezu sa Turcima i
saobraavajte rad prema situaciji.
576
HE - HE 1 - na linost (persi): Imam izvesnih podataka na osnovi kojih sumnjam

da su Englezi stavili suvie pod svoj uticaj komandanta drugog kosovskog korpusa Markovia. Preduzmite da ovo proverite pa me izvestite. Englezi u ovom
sluaju pokuavaju, da nam nanesu pojedine udare, ne samo protivu vrhovne
komande, nego i protivu niih komanda kao to je Vaa. Naroito ovo ine putem
poiljaka avionskih. Oni e na ovaj nain preduzeti akciju da eventualno odvoje
koga od naih komandanata. Uskoro emo dobiti materijal putem Naih tvrava 2
te emo im se lepo zahvaliti na dosadanjim uslugama.
577
Piniram i Vraija: Nemci su postali vrlo ljubazni, nude nam neku sigurnost a
nalaze nam se za leima. Obeavaju neke blagonaklone postupke a mi se odavno
poznajemo. Nedozvolite da nijedan na komandant padne u greku da im poveru
je. Zbog napada komunista iz Sandaka u pravcu Srbije prinueni smo da svu
panju obratimo sada na komunistiku opasnost i zato da se tano postupi po
mojim nareenjima u pogledu propagande protivu komunista, kao i u pogledu
nareenja da se jednovremeno preduzme akcija protiv komunista u celoj zemlji a
u isto vreme da se preduzme akcija protivu komunista iz Sandaka koji hoe u
Srbiju. Zbog toga svu panju moramo obratiti na unitenje komunista. Zbog toga
sve pogodnosti koje nam ostali neprijatelji nude veto i tajno iskoristiti drei se
toga da neprijatelja imamo mnogo i da ih ne moemo sve od jedared tui.
24 - XI - 43
991
He-He: Na Solunu je postojala grka izreka: Nema pari, nema traka truka. Prema
ovome ako nam ne poalju avione neemo ruiti objekte. Moete ovu istu izreku
kazati njima u lice. Englezi su se saglasili sa nama ta da za predvienu nau akciju imaju da dadu avione ponavljam avione sa materijalom i opremom, onako kako
smo ve utvrdili. Prema ovome skrenite im panju da odravaju re, inae ni mi
neemo odrati re u pogledu akcije. Sto se tie komunista mi smo u stavu nune
odbrane na celoj teritoriji Jugoslavije, i to je opravdanje za akciju protiv njih. Veza
va br. 362. U pogledu komunista nastavite akciju do potpunog njihovog unitenja. Mi taj ir ne moemo trpeti na naem telu a najmanje u Srbiji. Pazite dobro
da li va ef misije odrava vezu sa Roberts onom."1 Robertsona ako uhvatite
odmah ga likvidirajte.
2 - XII - 43.
242
Mihovil: Dobili smo samo Vae depee od br. 369-371. Oekujem nastavak.
Odgovor puk. Ivanova naem oveku po Vaoj depei 371 je potpuno u skladu
sa naim miljenjem. Prema tome sa Ivanovim nastanite da uhatite to vru
vezu, kako bi smo se mi i Bugari to bolje povezali a tajno od N e m a c a . Detaljne
instrukcije dobiete od mene tek kad dobijemo nastavak Vae depee iji je dosa
danji sadraj vrlo interesantan i vrlo vaan.
' Radoslav uri.

.
Re je o 4 aviona "Liberator" koje je predsednik SAD Ruzvelt 7. oktobra 1943. dodelio Drai
Mihailoviu. Avioni su bili u sastavu vazduhoplovnih snaga SAD na Srednjem Istoku.
3
arls, odnosno Branko Radojevi, britanski oficir, lan vojne misije u tabu Drae Mihailovia. L
junu 1943. je pokuao da prede kod partizana na Jastrebac, gde je likvidiran.
2
146
3 - XII - 43.
253
Mihovil: Ceo tok razgovora sa puk. Ivanovim naznaen u Vaim depeama 369 374 daje nam osnove za uspostavljanje jo vre veze. Zato preko Vaeg poverenika traite od generala Nikolova i pukovnika Ivanova ta oni konkretno predlau obzirom na sadanju situaciju i potrebu da Srbi i Bugari jednom rade zajedniki na optem dobru.
254
Nastavak - Izjava puk. Ivanova kaite mu d a j e na nas ostavila najbolji utisak.

Sada ekamo konkretne predloge. Poruite puk. Ivanovu da sam ja lino najvei
prijatelj naeg zblienja sa Bugarima i da su oni do sada pokazali dosta dobre
volje samo je to ostalo na platonskim izjavama a sada je as da preemo na delo.
Zbornik XIV, 3, str. 1 4 5 - 1 4 7 i 1 5 5 - 1 5 8
BR. 67
UPUTSTVO TABA NEVESINJSKOG KORPUSA
ZA SARADNJU SA NEMCIMA U HERCEGOVINI
KOMANDA 210.
Pov. br. 266.
30 decembra 1943. god.
POLOAJ
KOMANDANTU 213.- 1
U vezi akta Str. Pov. slubeno od 25 decembra o.g. dajem Vam sledea uputstva:
Sa Njemcima moete stupiti u vezu. Recite da ste pod mojom komandom i da pripadate
grupi etnikih odreda Nevesinje - Gacko. Govorite u duhu naih usmenih razgovora t.j.
odobravam Vam da sve uinite to e biti na korist Srpskog naroda. Ja sam pre par dana
bio u nemakoj Armiji u Sarajevu i pored ostalog sam molio da legalizujem i tu brigadu
t.j. odred, sta mi je i obeano. Moramo sve uiniti da spasemo ono sto se spasti moe i
jednog neprijatelja koristiti da bi pomou njega unitili drugog koji nam je opasniji. Ne
treba da se plaite njemakih oficira jer su oni dobili direktive i obavetenja u pogledu
moga sporazuma sa njihovom Armijom. U svim osvrtima se pozovite na mene a ja u Vas
obavetavati o onome to budem uinio a to je u vezi sa tom komandom. Takoer i vi
me detaljno obavestite o onome to ste uinili. Kada se sporazumete sa tamonjom
nemakom komandom, obavestite ih o kretanju komunista i njihovom radu te ih koristite
do maksimuma kako bi to pre oistili komuniste.
S verom u Boga Kralja i otadbinu !
Zbornik XIV,
KOMANDANT 210
T. C.2
3, str. 1 9 6 - 1 9 7
2 Konjika brigada.
Tomo Guzina, naelnik taba Nevesinjskog korpusa.
147
BR. 51
MIHAILOVIA U DECEMBRU 1943.
[16. decembra 1943 god]
Br. 12.401 od Ev Ev. 1 Br. 519 od 14 - XII. - Nai izvetaji iz Beograda. Tufegdi
danas je doneo sledei izvetaj:
1. - U selu Stublinama na dan 25 - XI - sastao se deneral Sveta uki 2 sa 2
Engleska i jednim Amerikim oficirom i doao je na sastanak automobilom. 2. - Kapetan
Miti, koji je ranije u Uicu pregovarao za na raun sa komunistima, bio je poslednjih
dana na pregovorima i sa Nemcima gde je sa njima ruao u Maestiku pregovore je javno
sa Nemcima vrio neki kapetan Nekovi, poslat od Kalabia. 3. - Nemci su povodom
toga tampali letke blizu 2.000.000 primeraka sledee sadrine. Nastavak.
Br. 12.402 od Ev Ev. Br .. nastavak. Narodni borci etnici, u radosti pozdravljam
prestanak besmislenog meusobnog prolivanja krvi i zdrav razum koji je zavladao u
vaim redovima. Sada moemo da se zajedniki borimo protivu komunizma, tog smrtnog
neprijatelja Evrope i ja vas ubrajam u nacionalne borce zato to smo i mi sami nacionalni borci. Mi emo udruenim silama da odbranimo Vau lepu Otadbinu, da je ne bi
unitile komunistike bande. Primamo u svoje redove Vau narodnu organizaciju kao
elinu. Nije potrebno da vam ubrizgavamo narodni duh. Herojstvo je Vama u kivi i sa
vama zajedno koji dobro poznajete svoju lepu zemlju poie nam za rukom da je oslobodimo. Nastavak.
Br. 12.403 od Ev Ev. Br . . . Stavom koga vi zauzimate osigurana je vaa
budunost. Pozdravljam vas kao svoje ratne drugove i elim vam istu vojniku sreu kao
i naim vojnicima. Komandant nemakih trupa. br. 1243. Ovaj letak Nemci su rasturili i
ve se pojedini primerci nalaze i kod nas. 4. - Tufegdi javlja dalje, da je puk. Simi
naveo hotimino Kalabia da se ovim vezama sa Nemcima 3 naa organizacija kompromituje u narodu to koriste moinovci. Dalje, da je pukovnik Simi uzeo od carinskog
inovnika Bojia 20 napoleona, a od ene pokojnog Boka Todorovia 2 brilijantska
prstena, pod izgovorom da ih razmeni pa ih uopte nije vratio.
Br. 13.016 od Nav-Nava. Br. 326 Nastavak. Nemci su proneli glas da e istona
Bosna i Hercegovina se prikljuiti Nediu. Svi govore: "Neka samo doe i zavede vlast
i red, a mi znamo to smo. Nama je potrebno mira i hleba, jer se vie ovako ne moe voditi borba sa svim neprijateljima, a pomoi nema ni odkuda". Nav-Nav. Kraj depee.
Br. 13.017 od Nav-Nava. Br. 327 od 28 - XII -. Perovi se vratio iz Sarajeva. U
Sarajevu bio je kod generala Froma, komandanta pozadine celog Balkana. Izmeu ostalog rekao mu je: "Srbi su istinski borci protivu partizana, mi Nemci cenimo b o r b u vaih
ljudi. U tome se istie naroito va kraj. Naroito cenimo sradnju majora L u k a e v i a U
kratko vreme prisajedinie se srpski krajevi Srbiji i u tom sluaju srpski e narod dobiti
punu ekonomsku pomo". Nastavak.
Br. 13.018 od Nav-Nava. Br. 328 Nastavak. "U najkraem roku dolazi jo 12
divizija naih na teritoriju Jugoslavije radi potpunog likvidiranja partizana. Imamo jedan
letak koji je izdao potpukovnik Borota 4 za istonu Bosnu, gde poziva narod da ga slusa
1
2
3
4
148
Simeon Ocokolji Sinia.

Svetomir, general komandant Severnih pokrajina (Vojvodina i Slavonija).
Re je o potpisivanju sporazuma izmeu Kalabia i Simia s j e d n e strane i Nemaca s druge strane.
Gojko.
kao novog komandanta, ali mi znamo da je komandant Baovi. Budite uvereni da e do

prolea biti raieno sa partizanima". Ovo su uglavnom rei generala Froma. Nav-Nav.
Kraj depee.
BR. 69
IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEA
DRAE MIHAILOVIA U JANUARU 1944.
9. januar 1944 god.
Br. 484 od He-He. Br. 34 od 9 - I -. U Mitrovici [Kosovskoj] je osloboeno 60

naih politikih krivaca. Graanstvo je klicalo doslovno pred Nemcima. iveo Draa
Mihailovi, iveo Nedi. Nemci su uhvatili neke vojnike Cvetia i Keserovia sa orujem
i domah ih pustili. Nedi izdao naredbu da se nai ljudi slobodno mogu njemu javiti bez
ikakve odgovornosti. Iz drugog kosovskog korpusa pobeglo je 5 naih vojnika Nediu.
10 januara
1944 god.
Br. 507 od Doba. Br. 232 od 27 - XII -. Stanje u korpusu redovno. Sa 400 ljudi
nalazim se u selu Boleu, srez Grocka. Selo sam blokirao 27 - XII u 4 sata izjutra, pretres otpoeo u 8 asova, uhvaeno 11 aktivnih komunista i 15 simpatizera. Odrao sam
govor pred 1000 ljudi. Iz sela uopte niko ne veruje da nas uopte ima. Selo je potpuno
komunizirano. Sam pretsednik me pita, zato ne dooste ranije, sve bi bilo nae. Niko od
stareina do danas u ovo selo nije smeo ui.
Br. 509 od Doba. Br. 236 od 27 - XII -. Nastavak. Svi pohvatani komunisti likvidirani i to: 30,10 iz Bolea i 20 iz ostalih sela. Bio sam udaljen od Beograda sat. Dvojici
siromanih Beograana dao sam po hiljadu dinara i po 100 kgr. kukuruznog brana,
rekavi, da je Kralj naredio da se Beogradska sirotinja pomogne. Verujem da e u sirotinjskim redovima vrlo povoljno odjeknuti. Kraj depee.
Br. 510 od Doba. Br. 237 od 28 - XII -. Nalazim se u selu Vrinu. Komandant v
r a a r s k e brigade, kome je dodeljeno ovo selo, video sam, sa sobom vodi 20 vojnika, veinom policisko odelo sa policiskim ploicama na grudima. Iz razgovora vidi se, da
stalno boravi u jednom kraju, veinom blizu eleznike stanice na kojoj ima 50 Nemaca,
te je na ovaj nain obezbeen da ga komunistine napadaju. Nastavak.
^ Br. 511 od Doba. Br. 238 od 28 - XII -. Nastavak. Vezu sa Nemcima odrava preko
tumaa, a jednom se sastao sa nemakim podoficirom, a bez ikakve potrebe i koristi,
i .ci kroz Vrin naiao sam na izsluene kadrovce koji ne znaju da postoji komandant
brigade u selu Vrin. Iz Vrina nigde ne izlazi i narod videi njih u policijskom odelu sa
plocicama nije ubeen d a j e ovo naa organizacija.
Br. 517 od Azeda. Br. 18 od 9 -1 -. U Uicu je lepo proslavljen Badnji dan. Naim
organima izdao sam instrukcije da na pogodan nain demonstriraju. Pevane su nae
Pesme, Nemci nisu reagovali.
149
Br. 522 od Misa. br. 1 od 8 - I -. 23 asa. Preduzeo sam gonjenje komunista. Danas
sam imao jaku borbu u Maskovi. Noas u 22 asa na Katiima. gubitaka je bilo na obe
strane. Komunsiti tee ka istoku i severa. U komunistima su Srbijanci. Ima ih, koje lino
poznajem. Molim pokrenite jo koga, jer sam u nemogunosti, da izaem na kraj.
Municiju sam utroio u borbama od 4 do 8. Zbog snega, komunisti se sporo kreu. Jake
snage mogle bi ih unititi. Markovi.
Br. 523 od Misa. Br. 2 od 9 -1 -. U Arilju ima 1000 Bugara. U Poezi jedna eta.
- Nareenje Vae br. 205 primio sam. U Drakoviima u borbi 4 o.m. bilo 13 mrtvih
komunista. Iz razgovora komunista u Moiocima, doznalo se, da komunisti kreu preko
Velikih Livada, Doliji, a drugom kolonom preko Katia, Prilika i dalje. Markovi. Mak.
Br. 612 od Doba. Br. 149 od 2 -1 -. Obiao sam selo Ritopek, odrao sam govor i
48 sati zadrao se u selu, te se ljudstvo odmorilo i uredilo za put. Narod je odlian. U selu
ima poetak organizacije ali je neozbiljno i slabo. Mobilisao sam 10 ljudi i predao
groanskoj brigadi. Uhvatio sam jednog Hrvata, Nemca i jednog komunistikog kurira.
Sve sam likvidirao i bacio u Dunav.
Br. 616 od Doba. Br. 153 od 5 -1 -. Idui iz Ritopeka z a Z a k l o p a u n a dramu
Beograd - Smederevo, zaustavili smo nemake automobile, pregledali da ne vercuju.
Oruje im vratili i pustili, overio objave za put sa naim tambiljom.
Br. 621 od Sto Sto. 16 od 11 - I -. Situacija na desnoj obali Uvea sledea:
Zlatiborski korpus 6 - I - otiao da boikuje, isto tako, i jedan deo Poekog, a ostali
del ovi Poekog razbegli se posle borbe na Katiu. Cveti sa svojim brigadama zadocnio. Sada se sa tabnom etom nalazi u Moiocima i oekuje Studeniku brigadu. U
meuvremenu, komunisti zauzeli posle manje borbe Ivanjicu. Jainu ove grupe cenim na
1400 do 1600 ljudi. Tane podatke za Dalmatinsku brigadu sam Vam javio, a za drugu
Srbijansku, koja je zajedno sa Dalmatinskom, podatke nemam, ali je formacija slina.
Oko ulaska u Ivanjicu njihov moral slab. Puane municije vrlo malo. Nastavak.
BR. 70
ZABRANJUJE SE NAPAD NA NEMCE U SRBIJI
TAB 4. BRIGADE
KORPUSA G. G. NJ. V. KRALJA PETRA II
Br. slubeno
16. janaura 1944 god.
Slobodne Srpske Planine.
KOMANDANTU 2. BATALJONA
Inspektor Vrhovne Jugoslovenske vojske u Otadbini 1 Str. Pov. Br. slubeno od 5
januara 1944 godine, dostavio je sledee:
"Da ne bi okupator preduzeo hapenja i represalije prema naim ljudima u selima
i varoima, koji su otkriveni u toku meseca decembra 1943 g.
^ P u k o v n i k Jevrem Simi Jea.
150
N a r e u j e m :
Da se Nemci i pripadnici Nemake oruane sile ne smeju napadati pa ni

razoruavati, kako po naseljenim mestima, tako na pruzi i na drumovima.
Ovog mog nareenja imaju se pridravati sve jedinice, kako bi nesmetano od okupatora mogli oistiti gore od komunista, partizana i moinaca.
Za svako neizvrenje ovog mog nareenja, uinioce dela staviu pod preki sud i
kanjavu smru.
Sem ovoga, zabranjujem oruanim odredima silazak u naseljena mesta i
pijanenje po kafanama.
Za ovakve izgrede streljae komandanti krivce i pijanice po osudi prekog suda."
Dostavljajui prednje nareujem da ni jedan etnik nesme bez odobrenja potpisatoga dolaziti u Sopot i zadravati se u istom.
Komandant mesta u Sopotu e o tome voditi strogo rauna i svako prekoraenje
ovoga nareenja izvestiti pismeno potpisatoga.
Dostavljeno:
K-tu 1, 2, 3 i 4 bataljona,
K-tu sreza
Komandant,
konjiki potporunik
M.P.
Mom. B.
Obradovi
Prednje nareenje saopteno mi je:

Komandir 1 ete
pead. narednik
Radisav J. Vesi
BR. 71
IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH I POSLATIH DEPEA DRAE
MIHAILOVIA U JANUARU I FEBRUARU 1944.
16 januara
1944 god.
Br. 786 od Ras-Rasa. Br. 711 od 16 -1 -. Na Javoru kod Kuia i Katia jo se vodi borba
izmeu komunista s jedne i etnika, poljske strae, Nemaca i Bugara s druge strane.
Komunista ima oko 3500. Opkoljeni su i sada bi trebalo dotui ih.
Br. 795 od Sto-Sto. Br. 25 od 16 - I -. Peta divizija crvenih 14 -1 ula u Fou i nadire uz
Cehotinu. Jaina oko 3000.
20 januara
1944 god.
Br. 945 od Ras-Rasa. Br.721 od 20 - I - Kod Izvanjice komunisti u manjim grupama prebacuju se u srez zlatiborski. Jo ih ima u Kuiima, Bjelui, Katiima i zauzeli su
bugarske rovove u Jasenovcu. Jaina oko 1400 ljudi. Ras-Rasa.
Br. 946 od Ras-Rasa. Br. 722 od 20 - I -. Moja prva i druga jurina brigada uz sadejstvo
Kaeraca 17 ov. m. imali su borbu u selu Jeloviku, srez Oraaki. Rezultat komunista 41
mrtvih i 9 ivih uhvaenih. Naih samo jedan ranjen.
151
Br. 957 od Leona. 1 Br. 24 od 20 - I -. Kod majora Cvetia stigao sam 13 ov. m. Naredio
je napad za 14 - I - ujutro. Ja sam sa Bugarima napao neprijatelja u selu Maskovi njihov
poloaj i zauzeo Maskovu. Neprijatelj je otstupio u pravcu Moioca i Katia. Izjutra 15
- I napao sam ih na Katiima i otra borba vodila se sve do 16 - I - izjutra, kada smo neprijatelja proterali i zauzeli Katie. Neprijatelj je otstupio ka Moiocima. Nastavak.
Br. 958 od Leona. Br. 25 od 20 - I -. Nastavak. U napadu na Katie pomagali su nas
Bugari koji su se oduevljavali naim junatvom. Svi bugarski oficiri i vojnici vikali su
"iveo Draa". Neki Vas poznaju iz Sofije. Bugarski potpukovnik molio je moje vojnike
da Vas pozdrave. Ja se nisam sa njima sastajao i ako su to po svaku cenu eleli. Sa Katia
sam se vratio u Dragaevo 19 - I . , da pre formiram jedinicu i da se opet vratim na poloaj
2 1 - 1 . Cvetia sam o ovome obavestio. Nastavak.
Br. 959 od Leona. Br. 26 od 20 -1 -. Nastavak. Ovo sam morao da uinim, jer mi je pola
vojnika ostalo bez obue i obolelo. Pretila m i j e opasnost, da ako sa ovakvom jedinicom
uem u borbu da budem poraen. Nisam imao drugi izlaz.
25 januar 1944 godine
2
Br. 1152 od Vuka: Br. 20 od 18 -1 -. Nastavak. Dobijanje oruja tajno i to: 30 Zorki, 15
mitraljeza, 5 tekih 2 bacaa. Pozvani od strane nemakog enerala Froma i kapetana
Kelera. Keler bio jugoslovenski oficir, dobar drug kapetana Damjanovia. Bili su predstavnici od Momilovia i Baovia. Vi sigurno znate o tome.
Br. 1153 od Vuka. Br. 21 od 21 -1 -. Komunisti nisu zauzeli ni Tuzlu ni Brko. Nemcima
stigla velika pomo. Ozrenski etnici napali u leda za vreme opsade Tuzle, a sa ove strae:
Simin Han, Donja Tuzla etnici tuzlanske brigade u zajednici sa zelenim kadrom. Dobro
potueni lee na sve strane. Kapetan Damjanovi jo se nije vratio. Jo nisam dobio
podatke o gubicima komunista. Vuk
Br. 1272 od Bene. 3 Br. . . od 27 -1 -. - Svi komandanti u Crnoj Gori primili su saradnju
sa Nemcima, potpisali obavezu a sa ostatcima vojske nalaze se u ici, ili u neposrednoj
blizini nje. Nema ni jedne grupe u umi koja bi pretstavljala nau borbu, oko koje bi se
moglo okupljati. Vukadinovi isto tako nalazi se u Podgorici ili u okolini. Nagoveteni
dolazak Srbijanske vojske pozdravljen je burno svuda, ali dolazak Ljotievaca uinio je
Ljotievce vrlo aktivnim i prete da ko god ne bude s njima, on je komunista. Po varoima
teko e se iko odrati jer ta formula svakoga e staviti pod udar okupatora kao komunistu. Nastavak.
Br. 1273 od Bene. Br. . . Nastavak. Ovakva saradnja sa njima je nemogua, jer ovi trae
prilazak njima, ne saradnju. Po selima Crne Gore gospodare komunisti. Nae akcije vre
se samo u cilju osiguranja ili odbrane nemakih kolona. Nemake snage na ovom terenu
vrlo su male i nesposobne za ma kakvu iru akciju. Do sada nema ni izgleda na akciju.
Svako dalje ekanje, pogorava nau situaciju. Narod gubi veru u nau dobru volju i nasu
sposobnost. Potrebno je jedinstvena akcija svih delova nae vojske, pa da s e p o s e d a j u i
otimaju oni delovi u komunistikoj pozadini koje je nemogue uzeti. Zato je p o t r e b n o
jedinstvo komande cele ove akcije. Nastavak.
Br. 1274 od Bene. Br. . . Nastavak. Dosadanjim nainom organizacije i u p r a v l j a n j a ne
moemo se odupreti komunistima bez jake ideoloke podloge, bez vie organizatorskog
smisla idemo u propast.
' David Simovi Daa.
Stevan Damjanovi Leka.
Ljubomir Lazarevi.
2
3
152
958
Hans. 1 Nastavak. Jue mi je Grinlis saoptio sledeu depeu od Armstronga:
molim vas izvestite gospodina Ministra sledee: sledio sam Cvetia do Neghine, ali
Cveti je bio vie za napad. Nisam video da su komunisti napali etnike. Nisam video
nita strano. Nema zapaljenih sela. Jasno je da su partizani napali osovinu u Ivanjici i
posle su partizani bili gonjeni. Nastavak.
959
Hans. Nastavak. Tano je da etnici, Nemci i Bugari napadaju partizane blizu
Zlatibora. Nii Cvetievi oficiri zaboravljaju Nemce i mesto Nemaca oni misle da su partizani neprijatelji. Molim da gospodin Ministar naredi da se odmah potpukovnik
Keserovi i Major Cveti vrate za napad na pruge prema direktivama. Kraj depee od
Armstronga. Grinlis jue saoptio d a j e Kairo javio da se radijo London sloio sa naim
traenjem da se o nama nita ne govori. Nastavak.
3 februara
1944 godine
965
Long, 2 Lida. Zbog ega hoete da smenite kapetana Stojanovia. Imam izvetaja
da pojedini vai komandanti vode pregovore sa Nemcima. Kapetan Caki 3 doekao Nemce sa razvijenom Jugoslovenskom zastavom prvog planinskog puka.
Proslava Sv. Save obavljena u rudniku Ravna Reka u prisustvu 30 Nemaca. Hitno
me izvestite po ovome.
973
Berta. Veza va broj 14-19. Da li znate zbog ega su odustali Nedievci da idu u
Crnu Goru. Ja mislim da vam oni ne bi mnogo smetali tamo. I nama se retko javlja Lai i Vukadinovi. Izgleda da su im slabe stanice. Dobro je to ste uputili
Savi kurira za jednovremenu akciju protivu komunista. Iskoristite one komandante koji sarauju sa Nemcima u Crnoj Gori za borbu protivu komunista. Vrlo
dobro je to Vukevi. Nastavak.
975
Berta. Kapetan Radonji mesto Save Vukadinovia dostavio depeu. Sava otiao
ka Boki radi upuivanja Mornara u Italiju. Kapetan Radonji izvrio dva napada
na komuniste. Jedan u pravcu Vojnika, drugi u pravcu Zle Gore. Borba voena 17
i 18 januara. U borbi Rui lake ranjen od bombe. Zarobljeno 20 komunista i vei
broj poginuo.
BR. 72
IZVETAJ O SARADNJI ETNIKA I NEMACA U DALMACIJI
Pupavac D. Jovan
Pead. porunik
komandant 1. brigade
Bos. kraj. et. korpusa
!0 februara 1944 god.
Miroslav Trifunovi i jedno vreme Draa Mihailovi.
Ljubomir Mihailovi Ljubo.
Mihailo ai komandant Ravanike brigade.
153
K O M A N D A N T U BOS. KRAJIKOG ETNIKOG KORPUSA
Izvetaj o naputanju
Dinarske oblasti
Prema nareenju komandanta zapadne Bosne Pov. Broj 18 od 18 decembra 1943
godine, a u vezi depee gospodina Ministra Vojske, Mornarice i Vazduhoplovstva
dostavljam izvetaj o naputanju Dinarske oblasti.
Dinarsku oblast sam napustio iz sledeih razloga:
1) Posle propasti Italije u Dalmaciju su doli Nemci. komandant Dinarske oblasti
pop uji stupio je u saradnju sa njima, najpre preko Mane Rokvia koji je doao sa
njima iz Bosanskog Petrovca. Kasnije je delegirao kod taba 114 Nemake divizije svoga
naelnika taba kapetana Mijovia Novaka. Ljudstvo je postalo nemaka milicija, primajui od njih redovnu hranu, municiju i dopunu oruja. Nemci su vrlo rado primili saradnju etnika. Ljudstvo je rasporeeno za uvanje pruge Knin - ibenik, kao stalna posada
u bunkerima za uvanje objekata, koje su izradili Talijani za vreme svoje uprave. Isto
tako rasporeeni su kao stalna posada za uvanje puta Knin - Donji Lapac - Biha. U
samom Kninu u tabu divizije registrovano je 1989 etnika. Registrovanje se vrilo jo u
komandama: ibenik, Drni, Graac, Donji Lapac i Biha. Koliko je u tim komandama
registrovano neznam. U glavnom vano je to, da je od oko 5.000 etnika na kraju ostao
ilegalan pop uji sa pratnjom, komandanti korpusa, jedna grupa Bosanaca pod komandom Marka uuza i Sokolana vojvode Brane Bogunovia, svega oko 200 ljudi.
Neverujem ni u taj broj, jer mnogi od njih nose nemake legitimacije i slobodno ulaze u
gradove. Nemci prema broju prijavljenih etnika izdaju hranu i vre nadzor pri vrenju
slube.
2) Svirepa pljaka naroda se vri od pojedinih boraca i narodnih voa. Iznosim
samo jedan primer.
Krajem septembra uo sam od porunika Poljske vojske Jana Borkevskog, koji je
doao u ovu oblast za vreme potpukovnika g. Mladena Zujevia, da pop uji sprema
akciju, i to ne na komuniste nego na pljaku stoke. Za tu stvar sam se zainteresovao malo
vie i uverio se d a j e tano. Za izvrenje ovog zadatka odreena je pratnja ujia, koja
broji oko 60-80 ljudi, pod komandom Marka uuza. Koliko sam uo jo je neki odred
iao, ali nisam siguran.Vano je to da su otili u sela ispod Svilaje i opljakali od naroda
1.800 krupne i sitne stoke i svinja. Od toga su doterali i predali popu oko L200, a ostale
su verovatno zadrali za sebe, kao nagradu za dobro izvrenje zadatka. - ta je bilo sa
ovom stokom neznam, ali samo znam to, da ni osoblje taba oblasti posle nedelju dana
nije imalo mesa. Jedinicama nije deljeno, poto su one primile od Nemaca. Seljaci iz
opljakanih sela tuili su popa ujia nemakoj komandi u Drniu i Nemci su poveli formalni postupak protiv toga. Toboe naredili su da se stoka vrati, ali u ostalom ta se tie
njih kada im to u prilog ide. Oni su verovatno preko svoje pijunae, upoznati, d a j e pop
uji prestavnik Gospodina Ministra i da posle takvih postupaka narod nee za njim. Iz
ovoga se moe videti odakle pljaka potie, jer navoenje ostalih sluajeva odvelo bi me
daleko.
Ovakve i sline stvari komunisti koriste za svoju propagandu. Jo na kraju toga
mogu rei i to: Da je asnije i potenije raeno sa narodom i za narod nebi bilo leglo
komunizma u ovim krajevima.
3) U sastavu Dinarske oblasti, posle dolaska Nemaca, Ljotievci su postali najaktivniji. Predstavnik njihov je Samodol Kreimir, Ljotiev sekretar za Dalmaciju. U
ibeniku imadu svoju komandu. Njihov je rad isti kao i u Srbiji i dolazi vrlo esto do tuce
izmeu naih boraca i njih. Pop uji sve to tolerira i ako su oni pod komandom njegovom. Popovi kao Ljotievci postali su vrlo aktivni od dolaska Nemaca, a na alost ima
ih dosta poto su ih zatitili Talijani za vreme uprave u Dalmaciji. Pop uji ih smatra
najveim saradnicima i oni zajedniki reavaju sve stvari.
Protivu ovog rada najvei deo oficira je ustao, ali je sve ostalo bez reenja poto
su nemoni, imajui u vidu da su mu podinjeni. N e k o l i k o ih je napustilo oblast jo pre
mene i bili su odmah predloeni za lienje ina.
154
Kada bi mi bio cilj da ivim udobno i da preivim do kraja rata bilo bi mi najbolja Dinarska oblast. Ziveo bi u nekoj varoici, imao udoban stan i dobro se hranio. Kada
bi mogao trpiti i biti saradnik u tim neasnim stvarima, siguran sam da pop uji nebi
traio smrtnu kaznu za mene.
Sada na kraju biu slobodan da dodam svoja dva mala predloga i molim nadlene
da mi to ne uzmu za ravo:
1) Miljenja sam da bi u svakoj oblasti trebalo obezbediti obavetajni centar i da
ti centri imadu neposrednu i kratku vezu sa Vrhovnom komandom, pomou koga bi se
mogli kontrolisati zvanini izvetaji pojedinih komandanata i delegata, kao i da
izvetavaju i o onim stvarima preko kojih se prelazi. Za ovu slubu bi trebalo uzeti ljude
koji su jakog karaktera radi objektivnosti izvetavanja. Za njihovu slubu trebalo bi
propisati precizan uput za rad, tek onda bi Vrhovna komanda mogla imati prave slike
pojedinih oblasti.
2) Na kraju rata da svakom vodi narod sudi i da u tom sudjeluje i narod, pa neka
svako odgovara za svoj rad pred narodom. U tom sluaju bie ih vie koji e mesto
lovorika dobiti smrtnu kaznu. Materijalna dobra narodnih voa i njihovih saradnika
podvri kontroli. Jo jedan put ponavljam da je neophodno potrebno zavesti kontrolu u
pojedinim oblastima putem obavetajne slube.
19 novembra 1943 godine stigao sam u komandu Zapadne Bosne i dana 22
novembra predao depeu delegatu kapetanu Bori Mitranoviu za Gospodina Ministra, u
kojoj sam izneo razloge naputanja oblasti i traio novi raspored. Zato pomenuta depea
nije otila nije mi poznato.
Ovaj izvetaj ponova piem poto je prvi uniten sa arhivom Zapadne Bosne pri
komunistikoj najezdi.
Molim da se ovaj izvetaj dostavi Gospodinu Ministru Vojske, Mornarice i
Vazduhoplovstva na linost.
S verom u Boga za Kralja i Otadbinu !
Komanda
Bosansko Krajikog etni. Korpusa
Poloaj
Pov. br. 5/II
12 februara 1944 god.
Komandi Zapadne Bosne - Poloaj
Peadijski porunik
Jovan D. Pupavac
Poto je po prednjem postupljeno, to se predmet dostavlja toj komandi, s molbom

na nadlenost.
S verom u Boga za Kralja i Otadbinu.
NAELNIK TABA
kapetan
Rad. Miri
KOMANDANT
etniki vojvoda
U.
Drenovi
POLOAJ
Prikljuiti
aktu Str. Pov. br. 141/44
Komandant, major
Slavoljub
Vranjeevi
155
BR. 73
NEMAKE RADIO-STANICE U BORBENOM
RASPOREDU ETNIKA
N A R E D B A POV. BR. 3 6
Komandanta Zapadne Bosne za 22. februar 1944 godine
U zadnje vreme Nemci i Hrvati otpoeli su etnju po svima etnikim sektorima,
ispriavajui se kako trae ovo ili ono. Ti nemci koji tamo etaju po naim sektorima,
etaju jedino radi pijuniranja, da bi doznali ono to njih interesuje i oni alju svoja
patrolna odeljenja ispriavajui se da ista alju jedino radi vebe. Nemci alju i svoje
kurire, koji trebaju da uzimaju izvetaje od pojedinih naih komanda o partizanima, oni
alju svoje radio stanice i.t.d.
Komandanti korpusa i komandanti brigada to sve mirno posmatraju izgovarajui
se da su im Nemci potrebni radi municije i oruja. Neka svaki komandant srauna ta je
sve dobio od Nemaca, pa e raunica izai da su dobili vrlo malo municije i oruja.
Da bi se u budue stalo jednom na put ovoj etnji,
N a r e u j e m:
- Komandanti korpusa odredie mesta gde e Nemci smestiti svoje radio stanice.
Te stanice mogu biti smetene jedino na ulaznim mestima u sektor jednog koipusa, kao
n.pr. Karanovac, Slatina Klanica i.t.d. a nikako njihove stanice da se smetaju po sredini sektora.
- Nemaki kuriri koji dolaze po izvetaje za partizane odrediti im mesta, gde e
dolaziti po iste.
- Zabraniti svaku etnju Nemaca i Hrvata po etnikim sektorima.
- Ako se desi sluaj kakve etnje Nemaca ili Hrvata po naim sektorima, a van
odreenih mesta, pojedini e mi komandanti najhitnije dostavljati izvetaj, kao i komandantima korpusa.
Komandanti korpusa sa njihovim pomonicima kontrolisae izvrenje ove
naredbe.
S verotn u Boga za kralja i Otadbinu
Draa nas vodi ka veliini i slobodi.
KOMANDANT, major
Slavoljub
Dostavljeno:
K-tu 1 i 2 korpusa
K-tu upske, Crnovrke,
Motajike, Joevake, Vrbaske, Ljubiske i Teslike brigade Sred. Bos. Korpusa.
K-tu 1, 2 i 3 brig. Bos. Kraj.
korpusa.
N A E L N I K TABA
kapetan I klase
Sergije ivanovi
156
Vranjeevi
BR. 51
SASTAJANJE ETNIKA SA NEMCIMA U BANJA LUCI
N A R E D B A Pov. br. 37
Komandanata Zapadne Bosne za 22. februar 1944 godine.
Primetio sam, a imam i izvetaj da pojedini oficiri koji se nalaze po korpusima, a
isto tako i etnici etaju po B. Luci. Da li oni to ine sa odobrenjem ili ne od strane
komandanta korpusa, to mi nije poznato, ali svejedno je. Jednom za svagda komandanti
trebaju znati da su nam Nemci i Hrvati neprijatelji i da ne trebaju etati po gradu, jer esto
puta dolazi do incidenta izmeu etnika i Hrvata. Tako Hrvati skidaju i paraju ajkae
etnicima, dobacuju pogrdne rei i.t.d. Na sve ovo jedan svestan etnik mora reagirati, a
onda dolazi do neeljenih incidenata i nepotrebne rasprave. Drugo, dolazak etnika i
stareina Nemci i Hrvati to iskoriuju za svoju obavetajnu slubu. Oni ele da razgovaraju sa to vie stareina, te da bi na taj nain doznali ono to njih interesuje, a to ne
bi smelo da znaju.
Tako esto puta Nemci obeavaju da e etnicima dati sve to trae, a nai ljudi
lakomi na sve to govore Nemcima sve to ih ovi pitaju. Mi svi Srbi uveni smo po tome
da neumemo uvati tajne, ali danas u ovim tekim vremenima trebamo biti svi svesni i
da imamo samo jedno pred oima, a to je Kralj i Otadbina i da za njih samo ivimo, radimo i ginemo.
Tako pojedinci daju Nemcima ak i neke izjave. Tako su davali izjave brat Ljubo
Bundalo, Sveta Mitrovi, Slavko Makivi i drugi.
Da se ovo u budue ne bi deavalo.
Nare
uj em:
1. - Komandanti korpusa odmah po primitku ove naredbe oduzee od svih dozvole, punomoja i zabraniti im odlazak u B. Luku. Jedino e ostaviti dozvole onima, koje
su komandanti korpusa odredili za odravanje veze, a to moe biti samo jedno lice iz
svakog korpusa.
2. - Komandantima brigada zabraniti da se sastaju sa Nemcima i Hrvatima i da
imaju ma kakve veze sa istima.
3. - Ako bi Nemci sluajno traili koga na razgovor isti ima predhodno da trai
odobrenje od svoga komadnanta korpusa da moe ii na traeni razgovor i da po
zavrenom razgovoru ima podneti svome komandantu korpusa i Komandantu Zapadne
Bosne pismeni izvetaj o emu se je vodio razgovor.
Skreem panju svima komandantima na ivzrenje prednje naredbe, jer i za najmanje odstupanje od iste smatrau svakoga koji se bude ogreio o istoj kao izdajnika
Kralja i Otadbine i kao takvog staviu ga pod preki vojni sud i pod slovo "Z". 1
Prednju naredbu saoptiti svim stareinama na potpis.
Dostavljeno:
K-tu 1 i 2 korpusa
K-tu upske, Crnovrke,
Motajike, Joevake, Vrbas
ke, Ljubiske i Teslike
1 Poetno slovo od rei "Zaklati".
157
brig. Sred. Bos. Korpusa.

K-tu 1, 2 i 3 brig. Bos. Kraj.
Korpusa.
KOMANDANT, major
NAELNIK TABA
kapetan I klase
Sergije
M.
Slavoljub
Vranjeevi
M.P.
ivanovi
BR. 75
ETNICI, NEMCI, BUGARI I LJOTIEVCI ZAJEDNO U NAPADU
Br. 88
25. III. oko 19h primio sam u Uicu sledeu koliinu municije:
60.000 metaka puane municije
37.000
"
mitraljeske "
9.000
"
puane municije (engleske)
21.150
"
mitraljeske municije (holandske)
16,640
"
za M. Pi. 9 mm
400 bombi
za baca 81 mm.
400
"
"
" 45 mm.
7,9
7,9
7,7
6,5
Obeano nam je jo 30.000 metaka puane munciije. Dobiemo im transport

stigne u Uice.
Kako je put kod Prilika bio zatvoren od komunista to sam kamione ostavio u
Poezi a ja sam sa malim autom prebacio 9.000 metaka malom Eriu i Kali Markoviu.
Municiju sam do rudnika prebacio tek 26. - III. oko 17h.
Zlatibor je od 24. III. potpuno prazan od komunista. Bugari i poljska straa dre
liniju Bela Reka - Zbojtica. Tri bugarske kolone u jaini od po jednog bataljona krenule
su u zoru 25. III. prema jugu sa linije Uice - Poega. Kolone su 26. III. u vee stigle na
liniju Katii - Prilike.
Dobrovoljaki puk Marisava Petrovia razbijen je od strane komunista 25. III. u
vee kod s. Sivine. Dobrovoljci su se povukli na rudnik gde se i sada nalaze.
Bugarski bataljon pod komandom majora Haralampijeva primio je isto vee borbu
sa partizanima. Komunisti su bili nadmoniji i bugari su se povukli u Ivanjicu.
Za sada u okolini Ivanjice nalaze se sledee snage: Cveti i Markovi na liniji
Muanj - Kuie, jedan bataljon bugara Katii, jedan bataljon bugara Prilike plus 4 tenka,
puk dobrovoljaca dve ete rusa 1 i 4 tenka, Ivanjica tri bataljona bugara i dve ete nemaca
koji su ovog momenta stigli.
Pavle Markovi (Zlatiborska brigada) jue popodne bio je u Brekovu i odmah
krenuo dalje za arenik. Javie se ovde radi popune municije.
Kako komunisti nadiru ka JI tj. prema ibarskoj dolini to sam jo prole noi ntervenisao u Beogradu da se Ibar posedne. To e i biti uinjeno. Takoe e i trupe iz Sjenice
biti pomerene ka istoku ka Rakoj.
1 Pripadnici Ruskog zatitnog korpusa.
158
Nemci i Bugari imaju zadatak da gone partizane i dalje. Oni trae da Cveti i
Markovi obezbede desno krilo da se komunsiti ne bi izvukli prema Sjenici.
27. - III. - 44.
Radovan'
BR. 76
DRAA MIHAILOVI TRAI SNANIJI NAPAD
NEMACAI BUGARA
Br. 5
27. marta u 18 asova.
G. Ratibor, 2
Dobili smo Va izvetaj od 20 marta.
Vrlo dobro je to su preli u napad SDS.B.N. 3 Nae jedinice stalno vre napade.
Ovo je zgodna prilika da se uniti ova komunistika grupa, samo jedinice N.SDS. LJ. B.
treba da napadaju, a ne da se brane. Mi emo jo prikupiti snaga, koje e takoe preduzeti
napade v
to s tie Ajdaia, on teba da doe u Dragaevo, odakle emo ga sa jo nekim
snagama upotrebiti kao jaku grupu za udar, samo treba izvesno vreme da se prikupe.
Inae svima ostalim naim jedinicama, koje su sada u dodiru sa komunistima,
nareeno je da najenerginije napadaju, i da komunistima nedaju mira.
Za municiju se i dalje starajte. Dodelite izvesnu koliinu Dobrici ukiu u
Kotrai. Potrebna je za jedinice, koje e ovde stii.
Morate voditi rauna da nedolazi do intimnijeg dodira naih snaga i
onih drugih, jer bi to bilo nezgodno. Nai e biti aktivni i bez toga. Isto tako, mi ne
moemo koristiti drumove, i transportna sredstva.
Inae produite da nas obavetavate, jer su vaa obavetenja i zapaanja vrlo
dobra.
Pozdrav, 88
M.P.
Radosav Radan Grujii, inspektor specijalne policije Uprave grada Beograda.

2 Pseudonim za Milorada Mitica.
3 Skraenica za srpsku dravnu strau, bugarske i nemake jedinice i ljotievce.
159
BR. 51
PISMO DRAE MIHAILOVIA MILORADU MITIU O ZNAAJU
SADEJSTVA OKUPATORA, KVISLINGA I ETNIKA
Br. 6
27 marta u 18 asova
G. Radovane
Dobili smo Va izvetaj od 27 marta (pisan u 8.30 asova). Dobro je da su
B.SDS.N. i Lj. krenuli u napad.
Naim snagama nareeno da preduzmu najenerginije napade sa svih skoro strana.
Sem toga preduzete su mere da se komunisti napadaju ako bi od Ivanjice na istok
u Studeniki srez.
Za Ajdaia, ako je krenuo juno od Poege, poslali smo nareenje da se prikupi
u Dragaevo odakle nam ga je najlake upotrebiti u kome se pravcu pojavi potreba.
Nemojte ga prebacivati automobilima.
Vrlo dobro ste uspeli u pogledu municije. Nastanite da jo izvuete. Dodelite
jednu izvesnu koliinu kapetanu ukiu, koji se nalazi u Kotrai. Ovo je potrebno i za
jedinice koje treba ovde da jo pristignu.
Pozdrav, 88.
M.P.
BR. 78
ZLOIN NAD NARODOM - ZASLUGA ZA UNAPREENJE
OBJAVA
Za G. Milica Majstorovia p.porunika, komandanta II bataljona III letee kosmajske brigade, koja mu se izdaje s tim da moe slobodno da se kree sam ili sa svojom
vojskom po terenu koji je ugovoren sa naim saveznicima Nemcima i Bugarima i da u
ime Kralja Petra II Karaorevia oduzima svu rekviziciju i kolje sve partizanske jatake
i simpatizere zbog ega e dobiti in majora.
Kom. oblasti
pukovnik 1
za Arsenijevi [Negovan]
12 - I V - 1944.
Poloaj
Zbornik XIV, 3, str.490
160
Odnosi se na Jevrema Simia.
M.P.
Fotokopija dokumenta br.
78
161
BR. 51
PISMO JEVREMA SIMIA DRAI MIHAILOVIU O SARADNJI
ETNIKA SA NEMCIMA I BUGARIMA U ZAPADNOJ SRBIJI
;
Ovo je greka to se vidi iz docnijeg

izlaganja ali ko zna? pitati! 1
Dragi moj Glavni Doktore, 2

aljem ti stanje na celoj prostoriji i ono je sledee na dan 17 aprila:
Crveni dre Brekovo - Katii - Kuie snagama dosta jakim u odnosu na mene.
Raspored Nemako-satelitskih snaga je:
Krdaliski drugi puk pod komandom Marisava [Petrovia] u ajetini, a jedan
bataljon je 17 ovog meseca otiao iz Bele reke verovatno ka Katiima.
Nemci: 4.000 sa neto lakih topova, na prostoru Cajetina - Palisad - Kraljeve vode
- Kokin Brod.
Bugari: Na utvrenoj Borovoj glavi ovu ojaavaju i ima ih 1.500.
S.D.S.: Njih 230 u utvrenjima sela Roanstvo.
Markovi: 360 ljudi zatvara Visoku. Odredi su istureni na Okruglici.
Kondor: 3 sa 1340 ljudi na liniji Klekovo - Ljubi - Sirogojne. Grupno zatvara sve
pravce sa rezervom spremnom za udar.
Kalait: 4 jedan bataljon sa 80 Nemaca u titkovu, a dve ete na Pavlovia Brodu.
Sam Kalait sa ostalim odredima je sa Pavlom. [uriiem]
Cveti: sa njim veze nemam.
Zvonkov odred pod komandom porunika Nenadia [Mihailo] zajedno sa
Nemcima je u Negbini.
U toku 17 ovog meseca Markovi je do 11 asova vodio borbu sa crvenima napadnut od tri nejgove kolone. Posle borbe od tri sata gde je dolazilo i do borbe prsa u prsa,
povukao je se. Crveni su zauzeli Katie, Mau, Vodice, arenik i tu se zadrali.
Rezultat: Markovi ima 6 mrtvih i 4 ranjena. Naeno je 21 mrtvih kod crvenih.
Za 18 april naredio sam Kondoru: da iz brigade Kolarevia obrazuje odred i da u
toku noi napadne sa 120 ljudi pravcem Klekova - Presjeka - Kuii, a Markoviu da sa
odredom od 60 ljudi sa Okruglice napadne Katie. Oba odreda ovo e vriti u cilju
nasilnog izvianja i prikupljanja podataka. Na prostoru koji zauzmu imaju ostati. Posle
ovog doneu odluku za napad ako sam siguran u uspeh. Ovaj napad izvrie se u toku
noi 18/19 aprila kao prepad. Prilog prepis zapovesti.
Toliko o operacijama.
Po dolasku kod Markovia i Kondora naiao sam na punu saglasnost u njihovom
radu. Na bratsku slogu i meusobnu tesnu vezu.
Po orjentisanju na Okruglici i sastanku sa oba komandanta prikljuio sam se
Kondoru zbog stanice.
Moj dolazak primili su i shvatili kako treba i neu imati nikakve tekoe u objedinjavanju. Na protiv obojica su zadovoljni to si me uputio, te da se i lino uverim o svim
njihovim naporima u borbi za savlaivanje crvenih.
Samo bi trebalo ojaati Markovia jer isti je morao odvojiti snage za uvanje i zatvaranje prelaza na Moravici kod Divljake i ostaviti jedan deo snaga da zatvara Mirosaljce
te da se iz Dragaeva ovde ne probiju crveni, pa je taj deo mrtav za aktivno dejstvo oko
Munja.
' Draa Mihailovi je zaokruio "Brekovo" i dopisao tekst.
D Mihailovi.
3
Duan Radovi.
4
Vuk Kalaitovi.
2
162
Dobro bi bilo da Neka [Nedia] prebaci u Kruicu pa da po preduzetom nasilnom izvianju upotrebim i njega i napadnem sa jaom snagom da odbacim crvene, koji
s e ovde nalaze oko Kuia u nezgodnoj situaciji.
Tako isto molim te da me svakodnevno telegrafski obavetava o stanju na Ibru,
Goliji i Sandaku u koliko ti ima podataka.
Ja se pak staram da te preko stanice svakodnevno izvetavam o svemu to je ovde.
Da li ti na vreme dobija telegrafske izvetaje?
Ako ima da mi da novih instrukcija ti mi poalji.
P r i m i
moje srdane pozdrave, voli te tvoj

Dr. ka{
18-April 1944 g.
u 12 asova
Zbornik XIV, 3, 4 9 9 - 5 0 1
BR. 80
UPUTSTVO NIKOLE KALABIA ZA ODNOSE SA NEMCIMA
TAB
3 BRIGADE GORSKE GARDE
NJ. V. KRALJA PETRA II
Br. 155
19 maja 1944 g.
Slobodne Srpske planine
KOMANDANTU 2. BATALJONA
Komandant Kosmajskog Korpusa Gorske Garde Nj. V. Kralja Petra II sa Br.
Slubeno od 15. maja t.g. dostavio je sledee:
Komandant Grupe Korpusa Gorske Garde Nj. V. Kralja Petra II nareenjem svojim Str. Pov. Br. Slubeno od 15.maja tek. god. dostavio je sledee:
"Usled pokuaja upada komunista u Srbiju i nastalih borbi povodom toga Nemci
su zauzeti i momentalno su prestali sa svojim redovnim poterama protiv naih odreda i
ljudstva. Deava se ak i da doe do susreta naih snaga sa Nemcima i da nas Nemci tom
prilikom ne napadaju. I naa momentana situacija zahteva da Nemce i njihove sluge
otvoreno ne napadamo, nego da se pripremimo za odluan udar koji e biti krunisan slobodom.
Povedeni ovom situacijom nai ljudi su ponovo zaboravili sva loa iskustva koja
smo imali sa Nemcima i poinju da se javno pojavljuju na mestima gde prolaze Nemci,
govore javno preko telefona, ne kriju nae tajne. - Ovo nas moe opet skupo kotati, jer
se i dalje prati svaki na pokret budno i svaka naa re.
Na se ne bi ponovile greke iz prole zime nareujem:
a) Da nae jedinice na reonu korpusa ne smeju sa Nemcima nigde se sastajati, niti
sa njima odravati ma kakav dodir.
b) Sve nae tajne i dalje se imaju uvati, kao da su najvee potere
v) Zabranjeni su svi telefonski razgovori na reonu sem naroito ovlaenih lica za
to od Komandanta Grupe Korpusa.
' Jevrem Simi.
163
Komandanti e ovo nareenje saoptiti svojim potinjenim jedinicama i naim

funkcionerima po selima."
Dostavljajui prednje nareenje komandanta Grupe Korpusa Gorske Garde Nj. V.
Kralja
Nareujem:
Da se po prednjem tano i u svemu postupa i potrebno da se saopti potinjenim

stareinama i funkcionerima po selima.
Dostavlja se prednje na znanje i taan postupak.
Dostavljeno:
Komandant potporunik
K - t u 1, 2, 3 i 4 b a t a l j o n a
Arsenije
K-tu 1 udarne brigade

K-ru pratee ete.
S.
Jovanovi
M.P.
BR. 81
DRAE MIHAILOVIA U MAJU 1944.
5 maja 1944 godine.
648. Hans. Primljene depee 368 i 369. Podatci od obavetajne slube 4 u vee o situaciji: komunisti se nalaze na Divibarama. Zauzeli selo Mionicu i planinu Subjel. U pravcu
Bukova odbijeni komunistiki napadi. Na Bukovima vodili borbu Kalabi i Ajdai.
Voene borbe na frontu od Bukova - Povlena i od Bukova do Raane. Isto tako na Subjelu
i Previji. Raspored snaga: poljska straa u Mravincima. Kalabi na Bukovima. Od
Bukova do Raane Ajdai. Nastavak.
649. Hans. Nastavak. Raana, jedan bataljon Nemaca i Kalabievi. U Kosjeriu nae
snage i 1 bataljon dobrovoljaca. U Seoj Reci, jedna brigada Rakovia i Nemci. Na Vardi
jedan bataljon Rusa i jedan bataljon dobrovoljaca. Dub, jedan bataljon Nemaca i jedan
bataljon dobrovoljaca. Na prostoru: Raana - Subjel - Kosjeri zarobljeno nekoliko ranjenih komunista. Ajdaievi gubici jedan ranjen, jedan poginuo i 10 zarobljeno. Kod
Rakovia i Jankovia po jedan poginuo ijedan ranjen. Ja nisam nita nareivao po ovome
poto Vi rukovodite da ne bi bilo zabune. Nastavak.
650. Hans. Nastavak. Ve sam javio da sam na novom mestu. Nije se javljao ni Neko ni
Kalabi. Traio sam od Komarevia podatke o situaciji i urgirao pokret Topalovica i
Smiljania. Poto se crveni nalaze na jednom delu raanskog i crnogorskog sreza mislim
da bi dobro bilo da se ubace u njihovu pozadinu druga raanska brigada j jedan deo
Ajdaievih. Dakle metani koji dobro poznaju teren. Takovske brigade jue su bile na
svojim poloajima t.j. Ravna Gora i izmeu Druetia i Pranjana. Njegovan sa svojom
brigadom po nareenju Kalabia nou 2/3 sa Ravne Gore produio ka Bukovima. Kraj
depee.
652. Feliks. Javite gde se nalaze takovske brigade. Gde se nalazi vaa stanica. Hitno
javite podatke o situaciji
164
653. Hans. Ostoji javlja: zbog pojave komunista u Sokoloviima i bolesti od pegavog
tifusa odloena akcija po naem nareenju koju je imao da izvede u sadejstvu sa Lekom
i Raiem. Sem toga Nemci izvode akciju po svome planu. Nae jedinice u rogatikom,
delu vlasenikog i prvog sarajevskog sreza rade aktivno protivu komunista. Spreen njihov pokuaj prodora pravcem Rakova Noga - arani. Komunisti se sada nalaze u
Rakovoj Nozi - arani, gde ih nai sada napadaju. Ostojiu sam naredio da se upravlja
prema lokalnoj situaciji, koristei akciju Nemaca. Javio sam d a j e Rai sada zauzet borbom ovamo i javio mu da napadamo sa svih strana drugu i petu diviziju. Nastavak.
654. Hans. Nastavak. Ostoji primio Vae pismo od 21 - IV. Zahvaljuje i uverava da e
istrajati do kraja. Dalje Ostoji javlja da je od 25 - IV bolestan od pegavog tifusa. Isto
tako bolesna je skoro itava tabna eta kao i mnogo iz leteih brigada. Postoji opasnost
od pegavca za sve jedinice koje su na okupu. Preduzima sve mere. Italijanski lekar umro
pre dva dana. Nema n i j e d n o g lekara. Moli da se najhitnije privremeno uputi jedan lekar.
Kraj depee.
655. He He. Primljena na znanje depea 404. Veza va 405. Da li Bugari i Nemci preduzimaju kakvu akciju protiv komunista na Kozjaku. Proverite i iskoristite svaku njihovu
akciju.
656. Sto Sto. Veza va 291 - 295. Rai je sada angaovan u borbi sa komunistima koji
se nalaze u jednom delu sreza raanskog i crnogorskog. To je 2 i 5 divizija koje su bile
na Javoru i Goliji. Sada se nalaze na prostoriji Bukovi - Povlen - Drina - Kosjerii. Ostala
prostorija gde su bili oiena. Vi se upravljajte prema lokalnoj situaciji koristei akciju
Nemaca. Preduzimajte sve preventivne mere protiv pegavog tifusa. Nastojaemo da vam
poaljemo jednog lekara.
657. Mihovil (persi). Primljene depee 274 i 276. Produite rad sa Bugarima. Nemaka
obavetajna sluba dola je do podataka da ste javili o bombardovanju Bora, kao i do
naeg odgovora po tome. Obratite panju
659. Gis gis.' Primljene depee 83 - 84, 86 - 93 i 96. Postarajte se za nabavku municije
kako ste predvideli. Iskoristite raspoloenje Nemaca u Banatu za jaanje nae organizacije. Isto tako iskoristite i nacionalnu slubu rada. K o j e taj Nemac oficir u vezi depee
91 i gde se nalazi. Javljeno Raiu i Komareviu potrebno.
707. Jo Jo. Dum Dum. Kom Komo. Dob.Do. Do.Il 11. Popesku. Zenit. Mihovil. Vi Vi, He
He. Orel. Esad. Lida. Ferdo. Gar Gar. Felis. Pre Pre. BiBi. Azed. Misa. varc. Mino.Tol
Tol. (Persi). 2 Pokuaj komunista da prodru u Srbiju spreili smo i sada vrimo akciju njihovog unitenja to e se moi da izvede ako nae jedinice ne budu spreavane drugim
snagama. Nemake snage u ovoj poslednjoj akciji nisu nas ometale i ako sa njima
nemamo nikakve veze niti ma kakavog sporazuma. Da ne bi smo oteavali i dovodili u
Pitanje akciju naih snaga angaovanih prema ovoj komunistikoj grupi, potrebno je da
se prema Nemcima prekine svaka akcija s tim da se propaganda i dalje nastavi. Nastavak.
708. Jo Jo. Dum Dum. Kom Komo. Dob Do Do II II. Popesku. Zenit. Mihovil: Vi vi. He
j f e O r e l . Esad. Lida. Ferdo. Gar. Gar. Feliks. Pre Pre. Bi Bi. Azed. Misa. varc. Mino.
^ Dragia Raki, major, u tabu Severnih pokrajina.
Re je o komandantima korpusa, ili komandantima grupa korpusa. Jo Jo - Dragoslav Rai, Dum
um - Vladimir Komarevi, Kom Kom - Svetislav Trifunovi, Dob - ivan Lszovi, Do Do - Milo
Kadojiovi, Il II - Sinia Ocokolji, Popesku - Velimir Pileti, Zenit - Dragoslav Pavlovi, Mihovil - Ljubo
ovanovi Patak, Vi Vi - Vlastimir Vesi, He He - Radoslav uri, Orel - Dragutin Keserovi, Esad - ivoj in
Markovi ika, Lida - Todor Gogi, Ferdo - Duan Smiljani, Gar Gar - Neko Nedi, Feliks - Zvonimir
uckovi, Pre Pre - Predrag Rakovi, Bi Bi - Radomir Cveti, Azed - Milo Vignjevi, Misa - Milo Markovi,
rc
" Filip Ajdai, Mino - Jevrem Simi Jea, Tol Tol - Dragomir Topalovi.
165
Toi Toi (Persi). Nastavak. Ovo je potebno ovako, jer ko bi napadao Nemce direktno bi
pomagao komuniste, a time bi oteavao situaciju naih snaga. Stoga ima da se prekine do
moga daljeg nareenja, svaka oruana akcija prema okupatorskim snagama. Neka svi
zapamte da imamo veliki broj neprijatelja. Ne moemo jednovremeno protiv svih. Sada
su nam najvaniji neprijatelji komunisti. Neka se zna da komunisti samo nas napadaju, a
izbegavaju borbu sa Nemcima i Bugarima. Kraj depee.
709. Jo Jo. Dum Dum. Kom Komo. Dob Do Do II II. Popesku. Zenit. Mihovil: Vi Vi. He
He. Orel. Esad. Lida. Ferdo. Gar. Gar. Feliks. Pre Pre. Bi Bi. Azed. Misa. varc. Mino.
Toi Toi (Persi). Cesti su sluajevi da mi se pojedinci neposredno obraaju pa ak i lino
dolaze u V. K. radi reavanja linih sporova i raznih stvari, pa i po raznim drugim pitanjima. Time oteavaju rad ove komande i kre osnovni princip nadlenosti. Naroito sam
zapazio da se preskae komandant Srbije eneral Trifunovi a neki komandanti mu se u
opte ne obraaju kao da u opte ne postoji. Zabranujem preskakanje i nepotovanje
komandanata predpostavljenih i nareujem da u budue optenje bude po nadlenosti
sem u operativnim poslovima po kojima kao i do sada optie posredno.
11 maja 1944 godine.
796. Georgi. Veza va 177 - 179. Ostavite sad Joanicu i iroke njive. To je samo jedno
iskustvo koje treba da koristimo. Iskoristiemo akciju Nemaca protiv komunista i to
istovremenim napadom na komuniste. Moramo nastojati da komuniste unitimo to pre a
nemaka akcija e nam dobro doi. Moramo sada ostaviti sve po strani, a samo komuniste tui.
797. Vi-Vi. Primljene depee 538, 553 i 562. Za akciju na Jastrepcu, Knjaevaki korpus
stavite na raspoloenje p.pukovniku Keseroviu. To sam ve naredio. Izvestite da li je
izvreno. Keserovieve snage nalaze se na prostoriji Veliki iljegovac, Suica, Zdravinje.
Ponavljam Knjaevaki korpus stavite pod komandu Keserovia i odmah ga uputite
Keseroviu. Odobravam da izvrite najcelishodniju podelu Niavskog koipusa na
brigade. Pri tome vodite rauna da ne doe do pometnje i trzavica.
798. Vi-Vi. Veza va 594 - 596. Na pogodan nain treba iskoristiti izvor za dobijanje
oruja i municije, ali samo na pogodan nain. Sada moramo nastojati svim sredstvima na
unitavanje komunista. U vezi izdatog nareenja Br. FF 707 i 708 Nemce ne treba
ometati u borbi protivu komunista niti ih napadati. To vam je nareenje ve dostavljeno.
Obzirom na grupisanje Nemaca na liniji Leskovac Prokuplje Kurumlija izgleda da e
preduzeti akciju protiv komunista. Ovaj napad treba da iskoristimo. Zato e te
Knjaevaki korpus staviti na raspoloenje Keseroviu za akciju na Jastrepcu. A sa ostalim snagama zatvorite prelaze na Moravi izmeu Nia i Leskovca.
799. He-He. Nemake snage rasporeene u Leskovcu, Pukovcu, itorai Prokuplju i
Kurumliji. Raspolau sa 70 tenkova. Izgleda da e preduzeti akciju p r o t i v komunista.
Ovu akciju treba iskoristiti za konano ienje Toplice i Jablanice od komunista. Nemce
ne treba spreavati u ovoj akciji niti ih napadati, kao to je nareeno depeama 707 i 708.
Nastavak.
800. He - He. Nastavak. Zato prikupite svoje snage u Jablanici za dejstvo protiv komunista, najpogodnijim pravcem imajui u vidu akciju Nemaca. Na pogodan nain gledaj e
da doete do municije. Knjaevaki korpus t a v l j e n j e na rapsoloenje Keseru za akciju
na Jastrepcu, A Vesi sa ostalim snagama ima da zatvori prelaze preko Morave izmeu
Nia i Leskovca. Kraj.
166
801. Orel. Primljene depee 2-4. Nemake snage u jaini oko jedne divizije brojne jaine
oko 15000 sa 70 tenkova nalaze se u Kurumliji Prokuplju - itoradi - Pukovcu i
Leskovcu. Izgleda da spremaju akciju protivu komunista u Toplici i Jablanici. Ovu akciju moramo iskoristiti za konano raiavanje sa komunistima, i Nemce ne treba napadati niti spreavati u akciji protiv komunista kao to je nareeno depeom Br. ff 707 i 708.
Nastavak.
802. Orel. Nastavak. Dali vam se stavio pod komandu Deligradski i Knjaevaki korpus
za akciju na Jastrebcu i u Moravskom srezu. Dali ima nekih priprema od strane Nemaca
i Nedievaca za akciju protiv komunista na Jastrebcu i u Moravskom srezu. Javite koju
prostoriju sada dre komunsiti. Iskoristite svaku akciju okupatora i nedievaca protiv
crvenih samo na pogodan nain. Majoru Vesiu ponovo je nareeno da vam uputi
Knjaevaki korpus za akciju na Jastrebcu i u Moravskom srezu i bie pod neposrednom
vaom komandom. Vesiu nareeno sa ostalim snagama da zatvori prelaze na Moravi
izmeu Nia i Leskovca. Kraj.
803. Mino. Izvestite dali ste postupili po izdatim nareenjima za akciju protiv komunista
u Moravskom srezu i na Jastrebcu. Za ovu akciju stavljam Deligradski korpus pod
komandu p.pukovnika Keserovia. Najhitnije preduzmite sve mere da to pre pomognete
Keserovia za konano raiavanje komunista na Jastrebcu i Moravskom srezu.
Izvestite. Za ovu akciju odreen je Knjaevaki korpus koji e biti pod komandom
Keserovia. Ponavljam Knjaevaki korpus pod komandom Keserovia, i ima da se
upotrebi tamo gde naredi Keserovi.
804. Mihovil. Doli ste u vezu sa rumunskim majorom Gorgesku. Ve vam je nareeno
da se veza sa Rumunima prebaci na Popeska. Zato majora Gorgesku uputite na Popeska,
tojest na p. pukovnika Piletia, odnosno Trifunca, koji vodi razgovore sa njima. Svi ovi
razgovori treba da budu objedinjeni.
810. Hans. - Po podacima od Viktora, Hermana i Georgija jedna nemaka divizija jaine
oko 15.000 nalazi se u Kurumliji, Prokuplju, itoradi, Pukovcu i Leskovcu. Ima 70
tenkova. Pripremaju se za akciju protiv komunista. Gestapovci iz Nia trae Viktora i
nude oruje i municiju i da ne diraju nae. Keserovi 8 i 9 napadao na komuniste u okolini Ribarske Banje sa Jastrepca i od sela Zdravinja. Crveni dobili pojaanje i Orel se
povukao na polazni poloaj Zdravinje - Veliki iljegovac. Orel se sprema za ponovni
napad. Nastavak.
811. Hans. Naredio sam: Viktoru: Da Knjaevaki korpus uputi Orelu za akciju na
Jastrepcu i Moravskom srezu, ako ga ve nije uputio. Sa ostalim snagama da zatvori
prelaze na Moravi od Nia do Leskovca. Da iskoristi na pogodan nain ponudu oruja i
municije, jer sada moramo tui komuniste i treba iskoristiti nemaku akciju. 2. Hermanu: Treba iskoristiti akciju Nemaca za raiavanje Toplice i Jablanice. Nastavak.
812. Hans. - Nastavak. Da prikupi svoje snage u Jablanici i da dejstvuje najpogodnijim
pravcem protivu komunista imajui u vidu akciju Nemaca. Na pogodan nain da doe do
municije. 3. - Orelu: Da iskroisti akcij u Nemaca za raiavanje Toplice i Jablanice i da
mu se stavlja pod komandu Knjaevaki i Deligradski korpus. Na pogodan nain da doe
0
municije. 4. - Minu: Da odmah pomogne Orela u akciji na Jastrepcu i Moravskom
srezu kako je ve nareeno i d a j e pod komandom Orela. Kraj depee.
Zobrnik XIV, 3, str. 633-645
\
167
BR. 51
CETNICKO-OKUPATORSKI PLAN NAPADANA PARTIZANE
NA BUKULJI
Dragi Gospodine potporunie,
Dobio sam pismo i odmah Vam odgovaram.
Prema podacima s kojima rapsolaem komunci nalaze se na vrh Bukulje.
S njima je, pria se, i sam Bradonja. 1 Njihova jaina iznosi oko 120-150.
Poto su zauzeli dobar poloaj, ja sam predloio kapetanu Mihajloviu da
izvrimo blokadu cele Bukulje, pa da ih napadnemo i unitimo po sledeem planu:
1. - Bugari ima da napadnu iz Arandelovca samu Bukulju.
2. - Nemci ima da posednu Garae prema Darosavi, do kole.
3. - Poljska straa iz Belanovice da uhvati vezu sa Nemcima iz Arandelovca do
Jelovika.
4. - Kaerska brigada ima da hvata vezu sa S.D.S. iz Belanovice i dalje put k
Jeloviku i Vukosavcima.
5. S.D.S. iz Arandelovca da nastavi putem izmeu Bukulje i Jelovika - Vukosavc..
u produenju sve do Kamenara.
6 . - 2 brigada K-G.G. 2 od Kamenara do Brezovca. I dalje na Venac.
ekam odgovor od kapetana Mihalovia i ako on uspe da natera njih onda terba
da krenemo zajedno u akciju. as polaska javiu. Vi ostanite na mestu gde ste sad, a ja
u da krenem blie Kamenaru, kako bi bio blie mestu odakle treba da pone akcija.
Vi stupite u vezu sa poljskom straom iz Belanovice. Oni su na Sirokovcu. Nita
mi nije poznato da idu Bugari iz Arandelovca, sve dok mi Mihajlovi ne javi. Njegov
odred bio je danas u Bukulji i Garaima i oni su proli kako sam obaveten na 400 m.
ispod partizana. Niko nikog nije napadao. Oni su se vratili natrag za Bukulju poto su uli
da su partizani na vrhu. Jo nisam dobio nikakav izvetaj
Isto tako nisam dobio izvetaj od kapeana Mihajlovia.
Javiu Vam sve novosti. Ostavite vezu.
3. VI 44.
u 15 as.
Bratski pozdrav od
kapetana
[Dragomir Topalovi]
Po prijemu k znanju u akta
Komandant porunik,
Milovan
M.P.
' Radivoje Jovanovi

Korpus Gorske garde.
168
Nedeljkovi
BR. 51
PISMO IVOJINA MARKOVIA NEMCIMA O PALIM
SAVEZNIKIM AVIJATIARIMA
Danas oko 10 asova iz jedne grupe amerikih ili engleskih aviona izdvojio se
jedan bomarder iz koga je izlazio dim i posle dva do tri minuta skoilo je iz aviona 11
(jedanaest) padobranaca. Odmah sam uputio potreban broj ljudi, ali ovog momenta vratio se voda patrole sa izvetajem da su padobranci bili na reonu potpukovnika
Keserovia. Ne znam ta je bilo s njima, poto to nije moj reon.
Avion je pao negde na prostoru izmeu Suvog Rudita i Miokoiva i sigurno
izgoreo.
. . . .
Nastojei da proverim tano gde su pali i ko ih je uhvatio, kao i gde se nalaze, pa
u vas izvestiti.
Ja sam na poloaju sa celim korpusom. Noas sam blokirao dva srpska sela i uhvatio jednu komunistiku trojku koju sam odmah likvidirao. Narod se uplaio i bei.
Nastala je panika kod seljaka. Moja bolnica je bila u Lukovskoj Banji i morao sam da je
povuem u umu sa ranjenicima i bolesnicima, jer se iznenadno pojavljuju komunistike
grupe, koje dolaze iz Toplice i dovele su u teak poloaj nae odrede koji dre poloaje
na liniji Kurumlija - Kuumliska Banja. Zarobljeni partizani izjavili su da imaju zadatak
da ovladaju Kopaonikom i prodru do Ibarske doline kako bi se sastali sa onim snagama
iz Sandaka.
Nije tano da potpukovnik uri vodi partizane.' To je samo komunistika propaganda. On je streljan reenjem naeg Vojnog prekog suda.
Ako me sada ne pomognete u najteoj situaciji u borbi s partizanima, biu
prinuen da se povuem.
Saznao sam da je Tito poginuo. Izvestite me, molim Vas, da li je to tano.
Primite moje lepe - planinske pozdrave
11 juni 1944. godine
Kapetan
.Markovi, komandant
kosovskog jurinog koipusa
Tajna i javna saradnja etnika, i okupatora. 1941-1944, priredio Jovan Marjanovi, Arhivski
Pregled, Beograd 1976, strd04. Pismo je upueno efu nemake policije u Kosovskoj Milrovici.
str
Odnosi se na Radoslava uria biveg komandanta June Srbije, koji je 27.maja 1944. preao na
169
BR. 51
ETNICI U SREMU ZAJEDNO SA NEMCIMA I DOMOBRANIMA
TAB BR. 234/1
JUGOSLOVENSKE VOJSKE U OTADBINI
Br. 100
21 juni 1944 g.
Poloaj
Sloboda ili smrt 5 6
GOSPODINU MINISTRU VOJSKE, MORNARICE

IVAZDUHOPLOVSTVA
Izvetaj o voenoj
borbi u Sretnu.
U noi izmeu 17 i 18 o.m. izvren je ponovni prelaz u Srem od strane letee
brigade ove komande pod komandom majora g. Sendia 1 kod sela Drenovac. Prelaz je
izvren pod vrlo povoljnim uslovima. Prilikom krstarenja u toku noi na odred nije
naiao na otpor partizana, ta vie pojedine partizanske patrole beale su od naeg odreda. 18 o.m. u 18 asova dolo je do ogorene borbe izmeu naeg odreda i partizana kod
sela Platieva. U vrlo otroj borbi koja je trajala vie od 1 sata partizani su potpuno razbijeni. Izbrojano je na mestu borbe 4 mrtva partizana (od kojih jedan komandir ete), jedan
je zarobljen. U toku borbe primeeno je da su partizani svoje ranjene i mrtve izvlaili iz
borbe. Domobranci tvrde da ima najmanje 10 mrtvih i 15 ranjenih partizana a tako glasi
i njihov slubeni izvetaj. Nai gubitci su: 1 mrtav i 2 lako ranjena. Prema izjavi
zarobljenog partizana ostalo je svega 10 nepovreenih partizana. Zaplenjeno je: (3 puke
sa neto municije uz njih).
Sa Nemcima, nemakim vlastima i vojskom na odred imao je kontakta, ali se jo
ne zna kako e reagirati na na upad u Srem. Sa Domobrancima uspostavljen je odnos
trpeljivosti, ali isti stoje pod Nemakom kontrolom, pa sve zavisi kako e nas Nemci tretirati.
Do Fruke Gore na odred se nije mogao prebaciti, jer je blokirana Zagrebaka
pruga od strane Nemaca ija kaznena ekspedicija ovih dana poinje sa ienjem tog terena.
O nekom popu Krstiu ili njemu slinima, nema nikakvih podataka da postoje,
verovatno da je sve to neko izmislio. Major g. Sendi koji je doao u lini kontakt sa
ljudima iz Rume tvrdi, prema izjavi istih, d a j e gore navedena linost potpuno nepoznata.
.
Na odred ostaje i dalje u Sremu i ako bude potpomognut od nadlenih u municiji i oruju nee se vraati.
M.P.
\
Zast. v komandanta,
na. taba kapetan 2 kl.
Duan
1 Josim, komandant Sremskog odreda.
170
Panteli
BR. 51
OVLAENJE DRAE MIHAILOVIA ZAVOENJE
RAZGOVORA SA BUGARSKIM OKUPATORIMA
M.POVLAENJE
Za rezervnog artiler. potporunika ivotu M. Todorovia, profesora, da u moje
ime vodi razgovore sa pretstavnicima bugarske vojske, koja se nalazi na teritoriji
Kraljevine Jugoslavije i stvara sa njima potrebne veze za rad na nacionalnoj bazi.
Gospodin Todorovi ima sva moja usmena obavetenja i uputstva.
Skree se panja komandantima korpusa JVO da imenovanom ne prave nikakve
smetnje, ve da mu u svemu izlaze u susret.
23 juni 1944 god.
Poloaj
Naelnik taba Vrhovne komande

i Ministar vojske mornarice i
vazduhoplovstva,
Armijski eneral
Drag, M.
Mihailovi
M.P.
BR. 86
ETNICI U BOSNI TRAE MUNICIJU OD NEMACA
Komanda
Zapadne Bosne
Br. SI.
10 septembra 944. g.
KOMANDANTU SREDNJO BOSANSKOG
ETNIKOG KORPUSA
Primio sam Va dananji izvetaj upuen mi po bratu Niki Milanoviu i isti potpuno razumio. Stanje vidim. Glavni problem jeste municija i uvek municija. To isto video
sam i u izvetaju komandanta Motajike brigade. Pitanje municije mora se po svaku cenu
resiti, pa zbog toga i mnogo rtvovati, pa bilo i to da odete do nemakog generala.
Ja sam miljenja da za ljubav municije i nae teke borbe treba i to u najveoj tajnosti da
odete do nemakog generala i sa ovim reite pitanje snabdevanja municijom kao i daljne
odravanje veze pomou lica koje Vi odredite. Molim Vas da za, ovo odravanje veze
Gvrlju uopte neuzimate u kombinaciju poto je on potreban ovoj komandi za svravanje njenih potreba u Banja Luci. Ja verujem, da od ovoga odravanja veze i kontakta s
Nemcima moemo imati velike koristi, jer mi izgleda da Nemci veruju da jo jedino
mogu da se oslone na Srbe kao garanciju da im se nee nita desiti kada poloe oruje.
~akle idite radi municije do Nemaca a sa Hrvatima i dalje odravajte dobni vezu
uoeujui ih da se to ini samo zato da se izvuku to vee koliine municije, koje e
dobro doi i jednim i drugim.
171
Ja u verovatno sutra rano krenuti za Joavku gde e se prema izvetaju naelnika taba te komande odrati smotra vojske i konferencija stareina.
Ako krete i Vi dobro bi bilo da me u toku noi oba vestite saekate u Rebrovcu te me
motorom prebacite za Joavku.
Draa nas vodi ka veliini i slobodi!
M.P
,f:
Komandant, ppukovnik;
Slavoljub
Vranjekovi
Zbornik XIV, 4, str.290-291
BR. 87
NAREENJE NEKA NEDIA ZA SARADNJU
SA NEMCIMA U ZAPADNOJ SRBIJI
DRAGI VOJO 1
Valjevci izlaze iz sastava treeg korpusa i ti obrazuje sedmi jurini korpus. Za
tvoga pomonika odreujem kapetana Miloa Radosavljevia, a za naelnika taba
kapetana Milorada Smiljania. Za komandanta kolubarske brigade pporunika Marka
Kotarca. Za komandanta Valjevske brigade potporunika Milisava Ostojia, a za
Komandanta Podgorske brigade potporunika Branislava Rafajlovia. Brigade e krstiti
po rednom broju prva druga, trea. Ostale stareine rasporedie sam po njihovoj stvarnoj
borbenoj vrednosti. I u pogledu komandanata brigada tvoja stvar je da ih oceni i da ih
po potrebi zamenjuje sposobnijima.
Tvoj korpus za sada ostaje za akciju prema Valjevu - prema komunistikoj grupi
dejstvuje u Kolubari. Poto ovu akciju vode uglavnom Nemci to e tvoja uloga biti da
naslonom naih i u sporazumu sa njima izvri tuenje crvenih sugeriui Nemcima najpogodnija reenja. Od Nemaca e neposredno da se snabdeva municijom, a glavni
zadatak ti je da prisustvom uz nemake trupe goni i hvata komuniste koje oni razbiju.
Radi ovoga izvrie mar sutra - 14-og septembra t.g. u 6 asova pravcem selo
Grabovica, gde e stupiti u dodir sa nemakim Komandantom u Valjevu, kome e dati
pismeno nareenje taba etvrte grupe za neposredno snabdevanje municijom za saradnju sa njima. Pored ovoga zadatka ti e obratiti panju na to da se sa korpusom nae u
reonu Valjeva da brzo prigrabi vlast ako bi Nemci napustili Valjevo odnosno da se
naslonom na njih u ovoj guvi naorua i izvlaei od svakog sve to se moe.
Na disciplinu ljudstva obrati naroitu panju i ne dozvoli da se ma i najmanja
zapovest ne izvri.
Prema tome ti nisi vie moj zastupnik nego si faktiki komandant Valjevskog korpusa i ti e neposredno nareivati svima potinjenim organima kao k o m a n d a n t
Valjevskog korpusa.
_
Za vezu sa mnom - sa tabom etvrte grupe koristie stanicu kapetana Miliica,
koji se nalazi u Valjevu u pivari. Po ifri koju on ima. Molim te obavetavaj nas o svim
namerama tvojim i nemakim i o rezultatima koje postigne ti i Nemci.
13 septembra t.g. u 22 asa
Pozdrav toj
Neko
Zbornik XIV, 4, str. 2 9 5 - 2 9 6

' Vojislav Markovi, kapetan
172
r
BR. 88
ZAJEDNIKI ETNIKO-NEMAKI TAB U KRAGUJEVCU
Dragi Marko, 1
Tvoje sam pismo primio. Hvala na obavtenju. Organizuj kurirsku slubu, kako
bi svakog momenta svaki izvetaj tvoj mogao da mi se dostavi, kako bih mogao kod
Nemaca preduzeti korake da se situacija popravi. Za sada tamo u Drai nema nikoga i
sporo rade, te bi bilo dobro da izvetaje dostavlja neposredno meni ili Naelniku.
Izdri jo malo. Danas nemaka avijacija bombarduje prostoriju od sela Vrbave pa
nazad na zapad. Ima dosta bombi i mitraljeza. Za dva dana treba da izbace 500 bombi.
Podatke alji hitno, naroito o jaim grupama komunista.
Naroito izvesti o glavnim grupisanjima snaga komunista i njihovih tabova.
Pismo sam odmah poslao za dalje i im dobijem odgovor poslau Ti.
Jue sam doao od Dronje. 2 Stvar smo uredili povoljno. Grupacija etnika ima da se
izvri za dan dva u naem okrugu. Trupe su u maru. Potpukovnik Smiljani 5 do dolaska
Radojlovia ovlaen je da preuzme komandu nad svima etnikim snagama. Obrazovan
je zajedniki tab sa Nemcima.
Naelnik taba komande Srbije dolazi da vodi operacije u ovome okrugu. 117
nemaka divizija u maru je ka Kragujevcu. II dobrovoljaki puk je u Sopotu. Komanda
Jugoistoka prelazi u Kragujevac. Izgleda da e i Srpska vlada doi u Kragujevac. Izdri
jo malo, znam tvoje tekoe, ali i Rakovi e ui u tvoj sastav danas ili sutra. Avalski
korpus i Rudniki ulaze takoe u sastav Sumadiske grupe. Preko konjanika ordonansa
organizuj hitno uzajamno obavetavanje.
Ovih dana artileriski puk sa 36 orua bie spreman za dejstvo.
Pozdravi sve, a Ti primi puno pozdrava i gore glavu. 6. X. 1944.
TVOJ
Ljubo
orevi
' Muzikravi.
Miroslav Trifunovi, general.
Duan, komandant umadijske grupe korpusa.
173
BR.
51
PISMO DRAE MIHAILOVIA USTAKOM

PORUNIKU O POTREBI SARADNJE
Bratu
Mati Matieviu 2
Komandantu hrvatskih odreda u oblasti Varea
Vare
Veoma sam zadovoljan sa rezultatom prvih sastanaka sa Vama. Mnogo raunam

na Vau suradnju i vau linost kao ovjeka iz naroda koji je uspio da privue tako velike
snage oko sebe i da ih upravi pravim putem bratske zajednice i sloge.
Sada nam se otvaraju iroki putevi da dosadanji rad jo pojaamo i da doe do
pune sloge i saradnje protiv zajednikog neprijatelja.
Jedinice pod vaom komandom e ubudue nositi ime hrvatske jedinice u sastavu
jugoslovenske vojske u domovini pod hrvatskom zastavom, a sa nazivom jednog od
hrvatskih velikana prema Vaem izboru (na primer "1. Hrvatski korpus Stjepana
Radia").
Moj delegat brat Mustafa Mulali stupio je u vezu sa komandantom muslimanske
milicije Islamoviem. im ti razgovori budu zavreni, nadam se da emo uskoro na
zajednikom sastanku moi rijeiti ta pitanja onako kako bude najbolje.
Mi Vas, brate Mato, ve sada smatramo u tajnoj suradnji sa nama, a ako uspijemo
da naa suradnja bude javna biti e to od najveeg znaaja za cijeli na narod.
Na naem sastanku rijeie se pitanje o Vaem nazivu i Vaem inu u vojsci onako
kako Vam to po zasluzi Vaeg dosadanjeg rada pripada.
Sa bratskim pozdravom
29. studeni 1944.
Poloaj
General
Draa Mihailovi
Drag. M. Mihailovi
' Na tom mestu se na originalu nalaze dva nejasna otiska peata neke ustake bojne.
Mato Matievi je bio "zapovjednik vijake milicije u sastavu ustake bojne u Vareu". Poto se
istakao kao organizator ustake milicije u okolnim selima, komandant "Crne legije", Jure Franceti, postavio ga
je za "zapovjednika ustake milicije u Vareu". Ubijen je kao odmetnik. Medu dokumentima koji su tom prilikom pronaeni kod njega nalazile su se i naredbe Drae Mihailovia o njegovom unapreenju i odlikovanju
"Ordenom belog orla V reda sa maevima" (Arhiv VII, a, k. 18, reg. br. 40/7-i).
2
174
BR. 51
NAREDBA DRAE MIHAILOVIA O UNAPREENJU
USTAKOG PORUNIKA
NAREDBA
N A E L N I K A TABA V R H O V N E K O M A N D E
za 1 decembar 1944 godine
Na moj predlog Vrhovni Komandant Nj. V. Kralj Petar II unapredio je po
steen9m pravu i za ratne zasluge rezervnog peadijskog porunika MATU
MATIEVIA u in rezervnog peadijskog kapetana II klase.
Ukaz o unapreenju izaao je 1 decembra 1944 godine, s tim to e mu se rang
ovog ina odrediti naknadno, a u vezi nareenja Nj. V. Kralja Str. Pov. Br. 591 od 30 septembra 1943. godine.
14/XII 1944
Poloaj
NAELNIK TABA VRHOVNE KOMANDE

Armiski eneral,
Drag.
M.
Mihailovi
M.P.
Bratu kapetanu Matieviu na znanje
i upotrebu.
S verom u Boga za Kralja i Domovinu!
Komandant general
Drag.[utin] M. Kuzmi
Zbornik XIV, 4, str. 4 3 2
176
177
BR. 51
SARADNJA ETNIKA MOMILA
UJIA SA NEMCIMA
etnika komanda, poloaj
Pov. Br. SI.
1. decembar 1944. godine
Poloaj.
';
GLAVNOJ N E M A K O J K O M A N D I
KNIN.-
etnika komanda sa svim svojim oruanim snagama od meseca septembra prole

godine radi i saraduje sa Nemakom vojskom u ovim krajevima iskreno i lojalno. Ovo su
nam nalagali nai zajedniki interesi u borbi protivu zajednikog neprijatelja. Ova se
saradnja produila sve do danas. Kada je pre skoro mesec dana otpoela velika partizanska ofanziva na Knin i kada su etnici izgubili jedan vei dio teritorije etnici su uvideli
da je vie ovde njihova borba uzaludna jer da e ipak morati jednog dana napustiti ovu
teritoriju. To je od strane prestavnika ove komande majora Mijovia tano reeno
Komandantu Nemakog Korpusa u Kninu. Sa strane gospodina enerala komandanta
Koipusa je izraena elja da ne treba da se rastavljamo nego da do kraja zajedniki podijelimo sudbinu pa ta nam bude. Sa nae strane po principu solidarnosti i bratstva po
oruju je to prihvaeno pod jednim drugim uslovom i naelom u emu smo se
jednoduno saglasili: Da na dalji rad kao i uspean ishod naega rada mora poivati na
uzajamnom potpunom poverenju i razumevanju kao i u uzajamnoj pomoi kako u municiji tako i u oruju, odei i hrani. Stali smo na gleditu da samo zajedno moemo nai
izlaza iz situacije. Na osnovu svega toga etnika komanda je i donela odluku i ako to
nije bilo vie u njenom interesu da etnici ostanu i bore se zajedno sa nemakom vojskom
dok e nam ranjenike, bolesne i civile Nemci jednim delom evakuisati a jednim delom
pomoi nam da se evakuiu. Pod tim uslovima etnici su nastavili borbu koja se vodi ve
mesec dana. U ovoj borbi etnici su dali sve od sebe. Dakle etnici su ispunili svoje
obeanje i zapeatili ga krvlju mnogih mrtvih i ranjenih. Sa nemake strane nisu ispunjena obeanja tako rei nimalo etnici nisu dobili nikakve pomoi koja je obeana. etnici su se borili po nekoliko dana gladni, goli i bosi i bez municije. Na nae intervencije da
se stanje pobolja uvek se samo obeavalo od danas do sutra i po tim obeanjima mi smo
zavaravali nae borce i gurali ih gladne, gole i bose i sa zadnjim zalihama municije u
novu krv i borbe. Obeanja od strane Nemaca sve su se manje i manje ispunjavala. Dolo
je do toga da su veina boraca ostali i bez zadnjeg metka. Takvi borci su morali napustiti poloaj a sa nemake strane se to tumailo kao bezrazlono naputanje poloaja.
etniki uspesi i etnike rtve nisu zapaani a ako su neki borci zbog gladi ili potpunog
pomanjkanja municije morali napustiti poloaj to se favorizovalo bez da se trailo uzroka u tome. Dvaju glavnih faktora nije bilo a to je MUNICIJE I HLEBA. Ta dva pitanja
nisu ni dan danas reena. Nae jedinice ne dobivaju nikako municiju, jer ono malo to je
davano jedva je bilo tek deseti dio onoga to je trebalo da se izda. Nae jedinice koje dre
poloaje severno od Knina oko Plavna ve deset dana ne dobivaju niti hleba jer nemamo
prevoznog srestva a na traenje od nemake komande nismo ga mogli dobiti.
Sa vojno-strategiske strane situacija stoji ovako: Partizani svim silama nastoje da
nam odseku ostupnicu budui da frontalno nisu imali uspeha i to jednim bliim odsecanjem pravcem Golubi - agrovii - Mokro Polje i jednim irim obuhvatom pravcem od
Strmice i Tikovca na Otri i Srb to je za nas opasnije. Situacija u ovome pravcu postaje svakim danom sve tea sa malo nade na njeno poboljanje.
Nae jedinice koje su izvuene na prostoru Plavno, Radljevac, Oton i Paene
budui potpuno bez municije a i gladne neprestavljaju neku naroitu vrednost ali njihovim prisustvom na poloajima oko Plavna, Radljevca i Otona kao i na Zagroviu u
178
mnogome spasavaju situaciju. Nae jedincie koje se nalaze na Poloajima Topolje i

Kninsko Polje bez municije ne prestavljaju nikakvu snagu.
Kada je jutros major Mijovi 1 kao prestavnik ove komande doao u nemaku
komandu ne samo da nije naiao ni na kakvu pomo ve nije naiao niti na razumevanje. Znai sa nemake strane ne postoji mogunost da se nae jedinice usposobe za dalju
borbu sa nemakim jedinicama. Mi sa nae strane smo uinili sve ali mi ne moemo
pomoi jer nemamo. Da li nemaka komanda ima ili nema u to se ne uputamo ali fakat
je jedan da mi nemamo. Zbog ovoga mi u ovoj borbi ne moemo da damo ono to bi
mogli dati ali ne naom krivicom ve ili stvarnim nemanjem sa nemake strane ili pak
sticajem nekih drugih prilika. etnika komanda ali da je do ovakvog stanja u opte
dolo. Ona eli da i dalje dijeli sudbinu sa nemakom vojskom. Ali dok ne bude
mogunosti sa nemake strane da se etnicima prui stvarnija i efikasnija pomo
etnika komanda e pokuati da prikupljanjem svojih snaga i posedanjem strategijski
vanih poloaja bar do nekle umanji nedostatak ishrane i pomanjkanje municije. To na
ovaj nain to e se etnike jedinice sve skoncentrisati na prostoru Zagrovii, Radljevac,
Oton i Plavno do Otria sa zadatkom krajnje mogunosti dranje poloaja prema
Golubiu i Stimici i zatvaranje pravca od Tikovca. Uspeh u ovome zavisie od toga da
li e Nemaka komanda uspeti da nas snabde u prvom redu sa municijom a u drugom sa
hranom. Dakle isti problem: MUNICIJA I HLEB. U koliko se ovo dvoje rei i izvrenje
zadatka bie sigurnije. Ne treba zaboraviti to da nam u poloaju kako se sada nalazimo
od Golubia, Strmice i Plavna preti velika opasnost da ne budemo odseeni te molimo
nemaku komandu da sa svoje strane ovu opasnost uzmu u najozbiljnije razmatranje.
Ovakvim grupisanjem etnika ako bi bili snabdeveni sa municijom i hranom
reava se ova najvea opasnost odsecanja naih i nemakih snaga sa pomenutih pravaca
od Golubia, Strmice i Tikovca preko Plavna.
U ovu svrhu ova komanda moli da baza-centar za snabdevanje naih jedinica do
daljeg zajednikog sporazuma i situacije budu Paene. Odatle e ova komanda imati
bolje mogunosti dotura municije i hrane svojim jedinicama i na ovaj nain bie uz jednu
vojniku pomo i Nemaca rijeena i ova opasnost koja nam preti.
Ova komanda i ovom prilikom moli da nas nemaka komanda shvati kao narod
koji je sve dao na oltar nacionalizma i asne borbe te da i drugim naim skromnim zahtevima izlazi u susret jer sve je to u uskoj povezanosti sa naim zajednikim ciljem BORBOM.
Ovoga momenta dobivamo izvetaj da su jedan deo naih izbeglica sa Zagrovia
partizani zarobili to potvruje veliku opasnost ovim pravcem. Zato se moli nemaka
komanda da ovaj dopis primi znanju radi daljeg ravnanja prema novonastaloj situaciji.
Za etniku komandu
Major,
Nov. R. Mijovi
M.P.
' Novak, naelnik taba Dinarske etnike divizije.
179
BR. 51
PISMO NIKOLE KALABIA NEMCIMA
O ISPORUCI MUNICIJE ETNICIMA
[grb]
Komandant
grupe korpusa Gorske garde

Nj. V. Kralja Petra II
U OTADBINI
Pov. Br.
1944 god.
KOMANDANTU OTSEKA NEMAKE VOJSKE
ROGATICA - SARAJEVO
Gorska Garda Nj. V. Kralja Petra II u borbama sa komunistima od Ivanjice pa
zakljuno sa severnim padinama pl. Devetaka, utroila je skoro svu municiju tako, d a j e
obian strelac ostao sa po 10 metaka a na automat proseno 100-150 metaka.
Usled ovakvog stanja u municiji nemogue je preduzeti vee akcije protivu komunista, a novim protivnapadom komunisti bi mogli povratiti izgubljene poloaje i time
ugroziti komunikacije koje Vi sada koristite.
Kako Gorska Garda Nj. V. Kralja Petra II ni jednom prilikom nije napadala
nemaku vojsku iza busija i zaseda, nego se uvek samo borila protiv najveih zlotvora
celog sveta - komunista, to bi u naem zajednikom interesu bilo dobio da nas pomognete
u puanoj, mitraljeskoj i bacakoj municji, te kako bi mogli produiti nau borbu do
konanog unitenja komunista.
U ovom cilju aljem Vam moga oficira za vezu porunika g. Sarkovia 1 koji e
Vam usmeno izloiti nae dananje najnunije potrebe.
Smatram, da ete me kao vojnik i nacionalista potpuno razumeti i shvatiti situaciju u kojoj se danas zajedno nalazimo, te ete nas u toliko pre pomoi.
Komandant Gorske Garde Nj. V. Kralja
Ininjerijski major,
NK2
M.P.
BR. 93
OVLAENJE KOMANDANTA SRBIJE
OFICIRU ZA VEZU SA USTAAMA
OVLAENJE
Z a p e a d i j s k o g k a p e t a n a B O G D A N O V I A DOBRIVOJA, k o j i se u p u u j e za
m o g odraa veze sa komandantom bojne u Graanici porunikom K A P E T A N O V I C b M
[ A b u r a h m a n ].
' Boidar Boa.
Paraf Nikole Kalabia.
180
Ova veza je jedina, sa kojom e se do daljeg izmeu potpisatog i porunika

Kapetanovia odravati kontakt, i sve dok se ne izmeni, na drugi nain se nee koristiti
ni sa jedne strane.
Kapetan Bogdanovi e se starati, da na dobri odnos, sa naom braom u svakoj
prilici samo jo pobolja.
Ovo ovlaenje vai dok se ne poniti.
29. januar 1945 g.
Poloaj
M.P.
Komandant
srbijanskih trupa
divizijski eneral
[Miroslav Trifunovi]
BR. 94
IZVOD IZ KNJIGE PRIMLJENIH DEPEA
DRAE MIHAILOVIA U JANUARU 1945.
13 januara
1945 god.
Br. 488 od MOMBLANA. 1 - Br. 242 od 13-I-. Komanda broj 11 stavlja nam na raspoloenje grupu od 64 sabotera, pod komandom "Gare". 2 Snabdeveni su sa jednom veom
i tri manje radio stanice. Odlino naoruani i opremljeni. U Sarajevo ve ih je stiglo 29.
Svrili su specijalne kurseve. Svi su Srbi. Gara mi poruuje da se potpuno stavlja na
raspoloenje naoj organizaciji i prima sve nae direktive. Nastavak.
Br. 489 od MOMBLANA. - Br. 243 od 13 -1. Nastavak. Gara poruuje da ima specijalne
nastavnike, pa ako elimo obuku veeg broja naeg ljudstva, stavlja nastavnike na raspoloenje. Gara eli hitan sastanak sa mnom. Molim Vas hitne instrukcije po ovome. Broj
11 urgira da im se dodeli jedan oficir za vezu sa telegrafistom. Kraj.
Br. 490 od VILDE. - Br. 45 od 8-I-. Komunista bacio bombu na Ljotia. On lake ranjen, tri pratioca tee. Nojbaher dolazi u Trst. Ako imate ta za Doku, kurir ide u Be u
petak. Ovde situacija teka, jer smetam planovima raznih. Mislim da e me uhapsiti.
Depee koje niste razumeli, Denker kae, svako deseto i poslednje lano, koje prethodno
treba odbiti. Vilda.
14 januara
1945 god.
Br. 495 od 562. - Br.. . . . od 8-I-. Teritoriju Bjelajevu, preuzeo je Jevevi, sa iste prebacio u Istru 1200 vojnika, dok su ostali u malim grupama na terenu. Njegova vojska
nema direktne veze sa broj 11. On sam razumno taktizira. Moral i disciplina kod vojske
vrlo dobra. Organizacija se sprovodi pametno. Pop uji sa oko 4.000 vojnika otiao u
Istru. Njegove snage bi se dislocirale u dolini V i p a v e. Pri izvlaenju imao vrlo male
^ Gojko Borota.
Branko Gaparevi.
Vasilije Marovi i Ilija Jevti, specijalni delegati D.Mihailovia u Sloveniji.
181
gubitke. Njegova saradnja sa broj 11 prekoraila granice. On ak i padobrance predaje

broju l i . 1 Javno se neprijateljski izjanjava protivu saveznika. Marovi i Jevti.
Br. 496 od 562. - Br. . . . od 9-I-. U Trstu su konferisali: jedan Hitlerov delegat, Rupnik,
Ljoti i uji. uji je tvrdio d a j e Ljoti jedini prestavnik srpskog naroda. On napada
pored saveznika i na pokret. Ljotievci tvrde da e uji ui u sastav njihov. Jeveviu
kao prestavniku naega pokreta preti opasnost da bude interniran, jer uji hoe preko
Nemaca i Ljotia da potini njegovo ljudstvo sebi, a njega da odstrani. Markovi i Jevti
kojima ste, naredili da preko starih stvari prelaze velikoduno.
Br. 500 od MOMBLANA. - Br. - Momilovi izvetava: Na napad ka Dobrom Polju I
januara neuspeo usled povlaenja br. 11. Broj 11 7 o.m. napustio Trnovo i povukao se u
s. Madare i J e o v i c e, komora u Kijevu. Dalje namere nepoznate. Obavestite koga
treba. Za akciju ka Kalinoviku potrebno dejstvo iz Meljine. Moj tab neka ostane tu i
dalje. Momilovi.
Br. 523 od 560 (VISKA). 2 - B r . . . . od 10-I-. U svom zahtevu da svu vojsku potini, uji
se poziva na Ciino nareenje od avgusta prole godine. Radi objedinjenja komande
Jevevi pristaje na to i da vojska ne uva nemake objekte. uji nee ni da razgovara
sa Jeveviem, jer veuje da e svoj cilj postii preko Ljotia i Nemaca. Nastavak.
Br. 524 od 560 (VISKA). - B r . . . . od 10-I-. U svom tabu uji dri stalno na slubi dva
nemaka oficira. Nemaki eneraltabni oficir R o z e n h o f v h k l k e 3 nosi uniformu
etnikog kapetana i pod pseudonimom Branko Lazarevi komanduje ve due vremena
jednom ujievom brigadom. U stvari on komanduje elom Dinarskom divizijom.
Stareine ujieve idu sa dobrovoljcima u Postojnu na vojno-politiku obuku gde su nastavnici Ljotievci.
17 janaura
1945 god.
Br. 525 od KORE. - Br. 4 od 13-I-. Svi definitivno naputaju desnu obalu Drine.
Govore da e braniti levu obalu. Crveni vre jak pritisak sa svih strana, te je Pavle poeo
svoje da prebacuje na levu obalu. Mobiliemo sve to moemo, ali teko ide. Uiniemo
sve napore da jedinice ouvamo. Odbrana Drine zavisi od broja 11. Kakva je situacija
tamo. Iskoristiemo dranje Kraljevo sa parolom Kralj je sa nama. Ostoji.
Br. 527 od MAUSA. 4 - Br. 252 od 16-I-. 13 i 14-og imao sam sastanak sa Brojem
11 i Garom. Gara je Gaparevi M. Branko, rodom iz Srema. Poziva se na Piletia i Ziku
Lazovia, koji mogu dati o njemu podatke. Njegova grupa obrazovana je od srpske vlade
radi ubacivanja u Srbiju. Kurs svrila u Nemakoj. Od broja 11 data mu je prostorija
aak, Uice, Priboj, kao i upustva za obrazovanje ovakvih grupa na samom terenu. Zeli
da slui srpskim interesima i da ima svoga pretpostavljenog, kao i da dobije potpun
naslon na nas i da doe u dodir sa Vama pre odlaska na teren. Nastavak.
Zbornik XIV, 4, str. 728-729, 732
' Re je o predaji Nemcima saveznikih-angloamerikih pilota koji su, zbog oteenja aviona pnspeli
kod etnika. U izvetaju britanskog oficira za vezu kod glavnog taba NOV i PO Hrvatske od decembra 1943.
iznosi se kako uji sarauje sa Nemcima kojima je izruio pale amerike avijatiare (Arhiv VII, PRO, FU,
371/37618).
2
Vasilije Marovi i Ilija Jevti, specijalni delegati D.Mihailovia u Sloveniji.
3
Tako je u originalu. Treba: Rozenhof Volke.
4
Gojko Borota.
182
BR. 51
ETNICI U ULOZI ZATITNICE NEMCIMA
Dragi Cia
Od uriia sam primio sledeu depeu:
"Veza 151. Uvek ste skloni neistinama pa i sada. Poslednjih dana ste pustili krilatice, delite zlatnike, partijske ravnogorske inove i Karaoreve zvezde samo da odrite
v o j s k u i komandante. Zar to nije sramota, a istorija e to suditi. Lae i ti i svi koji kau
da sam imao vezu ma sa kim od ustakih vlasti. Ali tano je da vi sluite kao zatitnici
Nemcima. Zovete mene i moje komandante divizija na sastanak, hoete da me likvidirate. Plitki ste da se ne moete prozreti. Nast.SavakC.
Moji komandanti sluaju mene i nisu im potrebne obmane na konferencijama.
Nisam tebe i ostalu dvojicu zvao na sastanak da donosimo odluke, ve da uinimo predlog toj naoj komandi jer obzirom da sam se oslobodio bolesnih, a i izbeglica, hteo sam
da vidim mogunost opstanka ovde. Ali va pokuaj likvidacije otvorio m i j e oi. Mojim
daljim pokretom ja u vam dokazati sve.
aljem vam ovo radi znanja.
urii"
30. III. 1945. g.
p. pukovnik
Drag. S. Rai
Zbornik XIV, 4, str.864
BR. 96
DRAE MIHAILOVIA U 1945.
17 januara
1945 god.
Br. 326. - MAUS. - 15 januara trebala nam je da se isporui municija u Rudanki

kod Doboja. Do danas to nije uinjeno. Urgirajte najhitnije jer nam je municija neophodna kako puana tako i za bacae. ta je sa vakcinama protiv pegavog tifusa. Kako stoji
pitanje obue. Sve je ovo najhitnije. ekam najhitnije obavetenje o svemu.
Br. 327. - 562. - Javljajte mi i dalje ta pop uji radi. Naroito mi je vaan
konkretan podatak, da li su padobranci predavani broju 11.
Br. 335. - MAUS. - . . . Ve sam vam javio da oficir za vezu treba da bude Iva
Pavlovi. Vi znate koje i to sam vam ve jednom dostavio.
Nikakve njihove vojnike mi nemamo kod nas, niti ih Baovi ima.
24 januara
1945 god.
Br. 374. - MAUS. - Vidite sa br. 11 da li bi mogli da nas snabdu sa bacaima plamena. Ovo bi nam bilo jako korisno u borbi protivu komunista. Za celu moju komandu
uputio bih kod broja 11 u Sarajevu jednog vieg oficira za vezu te da se odkloni da svaka
jedinica radi za sebe. Vidite da li je ovo potrebno i zgodno pa mi najhitnije javite, a u vezi
183
vaih depea 238, 243 i 254. Upueni oficir ukrcao se u voz u Rudanki, gde bi trebalo
uputiti za njega pratioca iz Sarajeva. Vae pismo od 27 - XII - primio posle mesec dana.
Zahvaljujem na gotovosti. Pozdrav deneral Trifunovi.
Br. 375. - 543. - Trebalo bi pokuati da nam Srbi u Americi prikupe novac u dolarima, ako ne drugije ono na pozajmicu. Foti bi nam taj novac prebacio u vajcarsku na
adresu: Sweirzerische Bankgesellschaft, A, G, Bern, conto 2711909, a odatle lako
moemo prebaciti ovamo gde nam treba.
/ februara 1945 god.
Br. 420. - 586. - Velebit Pres govori u ime nas. Meutim jasno se vidi da nije u
skladu sa naom politikom i ne dri pravac koji joj je dat. Pravi este greke protiv
Saveznika. Ne sme napadati erila onako otvoreno. Ne sme govoriti o nekim divizijama za koje se jasno vidi da su Ljotieve. Dajte j o j uputstva i pratite njen rad, da se ona
uskladi.
2 februara
1945 god.
Br. 422. - 545. - U svima naim emisijama za inostranstvo i unutranjost, reim

partizanski nazivati "Titova okupacija". Ovo dostavite Pevecu.
Br. 429. - 253. - (VIA HEKTOR). Na sluaj da bi Nemaka kapitulirala, to jo
nije sigurno, va postupak da bude sledei: Nemcima ponudite da nam pristupe, a mi
emo ih ostaviti u njihovim jedinicama. Na taj nain mi emo dobiti pojaanje u
borakim jedinicama i dalje emo postupati prema situaciji i prilikama. Meutim, ako bi
se zaleteli pa napali Nemce, ponovie se ono to je bilo, da nas komunisti napadnu u lea.
To ne smemo dozvoliti. Potvrdite prijem ove depee da ste ovo razumeli. Sve vane
depee aljite ovom ifrom, jer je sigurna.
5 februara
1945 god.
Br. 455. - ORFEJ. - Veza va 41. Proitajte vau depeu ponova i vodite rauna o
tonu sa kojim se meni obraate. Ja sam mnogo mislio, a ne malo. Od sada ste pod mojom
neposrednom komandom. Nemam ja ta da izvetavam Ostojia. To Vama nareujem, a
vas se u ostalom nita ne tie, samo izvravajte moja nareenja.
Br. 458. - MAUS. - Saoptite kapetanu Doderu sledee: Sve to tamo dobije neka
alje na elezniku stanicu Rudanka severno od Doboja potpukovniku Sergiju
Zivanoviu naem komandantu korpusa. Preko Borota vam se saoptava zato to
nemamo drugog naina da vam saoptimo. Nekova je stanica pokvarena, zato e glavni
centar stupiti sa vama u vezu na pozivni znak ORY.
Br. 459. - TETON. - BARON. - Primljena depea 40. Znam d a j e problem municija najvaniji. Gde Vam je Lipovaka brigada kada vam je ostalo 43 borca. Ako vam je
toliko ostalo poaljite i to neka ide u svoj sastav kod potpukovnika Tipkovia u Skugnce.
Pavle urii napada u pravcu Puraia, a Rai ve vodi borbe oko Milinog sela, 20 km.
zapadno od Tuzle. Poslao sam im nareenje i Pavle urii i Rai da produe napad u
pravcu Graanice i dalje du celog fronta ka Gradacu.
6 februara
1945 god.
Br. 465. - MAUS. Persi. - Preko Dodera poruite sledee br. 11: Sva obeanja do
sada nisu izvrena, u pogledu municije. Zbog toga, Srbijanske snage ne mogu uestvovati u akciji prema Tuzli, niti uopte mogu uestvovati u akcijama. Srbijanske snage stiu
184
uverenje, da se naroito odugovlai sa municijom i da broj 11 na ovaj nain ide naroito

na ruku komunistima. Celokupan uspean rad prema komunistima zavisi iskljuivo od
municije koju treba da nam da broj 11. Ne bismo eleli da pokvarimo odnose. O rezultatu i roku isporuke najhitnije nas izvestite. Isporuka da nam se isporui na eleznikoj
stanici Rudanka, ponavljam Rudanka. Najhitnije izvestite da li ste resili depeu br. 416
ponavljam - 416. Kod nas je ona potpuno tana.
17 februara
1945 god.
Br. 549. - PARZI. - Ponavljam Vam opet, bez obzira na umor trupa Vi ne moete
ostati jer nema hrane, a prostorija je cela zagaena tifusom. Sleduje moje nareenje za
pokret u pravcu Gradaca. Na prostoriji desne obale reke Bosne od Doboja do Modria,
nalaze se mnogobrojne nae bolnice sa pegavcem, nalazim se ja sa tabom i najnunija
zatita reke Bosne. udim se da Vam ne mogu dokazati potrebu pokreta prema Posavini,
jer ovde hrane nema, ponavljam ovde hrane nema.
Br. 552. - MIKI. - Sve nae jedinice na tome delu fronta povezuje u akciji
pukovnik ura Popovi, koji u isto vreme komanduje i Trebavskim snagama. Preduzete
su sve mere da se skupi municija i nadam se da u je za najskorije vreme imati.
20 februara
1945 god.
Br. 562. - 561. - Primljeni vai izvetaji od br. 21 do 24. U koliko oficiri iz ropstva dolaze gledajte da ih ubacite kod ujia. Nikako da ne idu u dobrovoljce. uji nam
je ipak najsigurniji. Izvestite nas tano o sastavu ilegalnih slovenakih odreda. Kad nam
oznaavate mesta, dajte nam blie podatke o malim mestima. Vai su izvetaji vrlo dobri.
Br. 563. - 566. - Raunam na vau veliku umenost da na svaki nain izdejstvujete da se u Sloveniju prime oko 2.000 izbeglica iz Crne Gore, a isto tako i veliki broj
ranjenika i teko obolelih iz Srbije. Broj ranjenih i teko obolelih kree se do 1.000. to
god uinite, izvestite ta ste uinili. Izvestite vrlo je hitno.
Br. 565. - ORFEJ. - MAUS. - Dostavljam zajedniku depeu za Baovia,
Mitranovia, Lozu i Borotu. U Pazariu, nalazi se muslimanski voa Sandaka Hoda
Paaris, u Pazariu ima pod svojom komandom 1.000 muslimana, a u Sandaku moe
podii u svako vreme 4.000 naoruanih muslimana. Nareujem da se sa Hodom Paarisom stupi u vezu i da mu svi ukaete volju za zajedniki rad. Naalost na Vaem terenu
ima pojedinaca koji su protivu odreenog pravca rada, ravo postupali zbog ega mnogi
od njih bee u komuniste. Zapamtite svi u koliko produite da pravite ove greke, sami
cete
biti krivi i snositi odgovornost za nesreu u koju narod moe biti uvaljan. Hoda
Paaris nudi saradnju iako su mu ovih dana nai ljudi pobili neke njegove ljude, ali to ne
znai da on to ini laka srca, poto se alio meni i traio da se nai ljudi urazume.
21 februara
1945 god.
Br. 575. - MIKI. - Primio sam depee 84 do 86. Zadovoljan sam sa vaim rezultatima. Ja raunam, da ste uz zaplenjeno oruje zaplenili i municiju. Broj 11 lako vam je
moe dostaviti iz Brkog. Pokuajte. Pre kratkog vremena Kalabi je imao uspeha u tom
Pogledu.
185
24. februar
1945.
Br. 602. - 573. - Persi/persi. - Dajem Vam odgovor na Vae depee: primio sam
na znanje Vae sadanje mesto i raspored. Nastanite da se nacionalna linija potpuno odri
kao i lojalnost prema saveznicima. Ja sam po sestra Nadi 2 poslao veliku poiljku. Da li
je uspela da sve donese? Izvestite me koliko je ukupno primila novaca. Suma je bila vrlo
velika. Nastanite da to vie dobijete ljudstva kod Vas iz zarobljenitva. To e me
radovati. Javite zato ste Jeveviu davali 800 boraca. Znam da je tamo itava inflacija
tipova i begunaca koji se prestavljaju kao moji delegati. Br. 603. - 573. - U koliko bi hteli da se meaju u Vae poslove, odbacite ih. Sve
koje upuujem kao delegate ili svoje opunomoenike ja ih snabdevam sa punomojima,
a ta oni imaju da rade, u ovlaenju tano stoji. to se tie potpukovnika Gradimira
Radenkovia on je tamo poslat da radi sa Slovencima, a ono to se sada o njemu pria to
je izmislio Jevevi. Nemam nita protiv ni protivu jedne grupacije koja se tamo stvara i
pojaava sa zarobljenicima ali bi najvie voleo da se vi najvie pojaavate kao stari
Ravnogorac. To je meu nama. Konkurencije ipak ne treba da bude, jer sam zato da se
jedanput stvori jedinstven front, ali taj front nesme da slui Nemakoj nego samo naem
narodu i da bude lojalan prema Saveznicima. Nastavak.
Br. 604. - 573. - Primam sve koji se budu stavili pod moju komandu koju bi objedinio. Ovo se odnosi na Va broj 341. Ako izvuete patrijarha 3 i Nikolaja 4 mogu nam
mnogo koristiti ali pazite da se oni nigde ne pojavljuju gde bi se moglo tumaiti ma i najmanja korist za Nemaku. Oni moraju da svoje ime sauvaju potpuno svetio za
budunost. Ako stignu do Vas pozdravite ih i molite blagoslov. Pomognite to god moete
enerala A n d r e j a / ali samo koliko Vam bude traio, nemeajui se u politike stvari
Slovenake, poto su tu Slovenci vrlo osetljivi. Interesuje me kolike su jaine slovenake
etnike i Istarske grupe enerala Andreja. Nastavak.
Br. 605. - 573. - Novi politiki forum u Slovenakoj priznao je Andreja a isto tako
i mene. Tako me je Andrej izvestio. Milo mi je to sam uo za Ljubljanskog biskupa.
Slaem se sa Vaom odlukom da pomognete Andreja, da stavljajui mu se pod njegovu
komandu jer u danom momentu koji moe izbiti svakog asa, Vi treba da ovladate prostorijom Slovenake i italijanskom teritorijom po mogustvu do Taljamenta. Time bi
pomogli proirenje Slovenake prema njenim nacionalnim tenjama. Nastavak.
2. mart 1945. -
Br. 693 - 610 6 - Nastavite da sa Stepincem, ponavljam sa Stepincem uhvatite to

vre veze i upoznate ga sa celim naim programom i radom. Verujem da se on na kraju
mora drati jugoslovenske linije u koliko se ne bi drao linije papske stolice za stvaranje katolike drave, ili bi u tom sluaju morao biti nepomirljiv prema komunistima. Ako
moete uinite mu zvaninu posetu, da bismo sa tim stvorili sporazum protiv komunista.
Mi ovde na terenu staramo se da uspostavimo najbolje veze i saradnju sa katolikim elementom.
Br. 694. - 610. - Ako ne moe drukije onda pokuati zajedniku akciju i preko
zvaninih tamonjih stareina. Za ovu zajedniku zvaninu akciju neophodno je
' Momilo uji
Stani.
3
Odnosi se na Gavrila Doia.
4
Velimirovi, episkop iki.
5 Ivan Prezelj, pukovnik, etniki komandant Slovenije.
6
Nije utvreno o kome se radi. Jedan od emisara D.Mihailovia za vezu sa Stepincem i Pavelieni bio
je advokat iz Beograda Ranko Brai.
2
186
uspostavljanje zajednikog poverenja, i proputanje naih trupa na terenu. Samo o tome

Maekovci nesmeju da znaju nita, jer u isto vreme treba raditi sa maekovcima.
Br. 695. - 610. - Nastanite na pridobijanje oficirskog kora a sve Hrvate ubeujte
da je objavljivanje neke nae karte sa federativnim granicama ista izmiljotina i akt
zlonamerne neprijteljske propagande. 1 Milo m i j e to ste uspostavili veze sa maekovcima. Poruite im da je nepotrebna svaka diskusija granica, jer mi nismo kompetentni, to
je stvar ustavotvorne skuptine. Javite nam to konkretnije u pogledu veza sa maekovcima.
Br. 696. - 610. - Javiemo Aimoviu potrebno u pogledu Vaeg dolaska. Preko
Save Besarovia najintenzivnije produite rad i preko njega gledajte da ostvarite sa
zvaninim i najviim predstanvnicima zajedniku akciju protivu komunista.
Br. 697. - 610. - Cika Peri smo javili za Zorana. Preporuite Maekovcima intenzivniji rad na terenu, jer i po naem miljenju isputaju situaciju iz ruku. Vrlo je vano da
hitno organizujete svoju seljaku Zatitu. Najenerginije radite na ostvarenju novanih
sredstava, oruja i municije.
1 .aprila 1945.-
Br. 946. - T25. 2 - Do sada mi ne vidimo nikakve poteze nemakog povlaenja iz

Jugoslavije naprotiv sada su u vrlo otroj ofanzivi protiv komunista u oblasti Sarajeva i
Tuzle. Mi smo ak u stanju da verujemo po izvesnim znacima i po ovakvom radu Nemaca
u Jugoslaviji da oni moda imaju i neki sporazum sa Anglosaksoncima. Mi moramo
razviti to jau gerilu u elom prostoru Jugoslavije. Nastavak.
Br. 947. - T25. - Komunistika ofanziva na Biha za sada ne prestavlja neki osobiti znak komunistikog nadiranja na severozpad. Biha je bio toliko vremena u njihovim
rukama pa moe da bude i sada. Ljudstvo iz Srbije je i suvie savladano boleu i njegove su elje povratak u Srbiju a nikako izmicanje na zapad. Nastavak.
Br. 948. - T25. - U komunistikim redovima je veliko rasulo naroito u Srbiji.
Narod u Srbiji nas eljno oekuje i kad olista uma prepunie se ume i planine. U gerili
nema poesnog tuenja i kad se prebacim ponovo u Srbiju mi emo svi u gerilu. Mnogo
pozdrava Vama i Vaim saradnicima. Depee ne 'reba da budu due od 350 slova. Ako je
tekst dui delite na vie depea.
Br. 949. - Maus. - 550. - Da bi se moglo raditi sa to vie uspeha i da bi se to
uspenije uvela direktiva za gerilu i pokretne snage nareujem sledeu podelu komandovanja: Zeniki korpus pod komandom Mitranovia: epaka, Zenika, Kladanjska,
Visoka i Vlasenika brigada. Romaniski korpus pod komandom pukovnika Borote:
Rogatika-Kosori, brigada Derikonje i II. Sarajevska Mazi. Kapetan Vukovi, vojvoda Samardi i Vidai dejstvuju samostalno sa naslonom na Romaniski korpus. Ova
podela komandovanja privremena je i neka se to pre uvede u rad.
Br. 950. - 850. - Potvrujem prijem Vaih depea od br. 103 do 106. Izvetavajte
nas o svima akcijama koje se budu tamo vodile. Uradite sve kao to ste poeli na organizovanju naeg ivlja. Najvee tete ete imati ako Vam Pavle doe tamo. Borbenu vrednost ne prestavlja nikakvu. Njegovo ljudstvo krajnje destruktivno. Radite na tome da
dobijemo hranu i municiju. Municiju jo nismo dobili, a dobivena hrana ve je pojedena. Prostorija na kojoj smo potpuno ispranjena u pogledu hrane. Nastavak.
1
Odnosi se na projekat "Homogena Srbija" uz koji su priloene karte. Videti u tomu XIV, knj. l,str. 1-10.
\ ^ Dimitrije Ljoti.
X
..
187
BR. 97
NEMAKI INSTRUKTOR OBUAVA
ETNIKE DrNARSKE DIVIZIJE
Komitski odred Dal. korpusa
14 aprila 1945 god.
Poloaj
KOMANDANTU DINARSKE ETNIKE DIVIZIJE
U sastavu ovog odreda nalazio se i nemaki obergefreiter SCHNEIDER koji je bio
instruktor odreda.
Od poslednjeg incidenta sa Talijanima u selu Sv. Petar imenovani nije vie dolazio
u odred i time se mnogo gubilo na nastavi i praktinom radu jer instruktor nije bio.
Poto je nastava u toku, to da se nebi sa istom odugovlailo, molim da se
Obergefreiter Schneider pozove na dunost kao instruktor odreda i da se nastava produi
dalje zapoetim tokom. Molim da se imenovani trai od oficira za vezu pri tabu Divizije
porunika Konrada.
S molbom na hitno reenje i nadlenost.
KOMANDANT ODREDA, narednik
Duan . . .
tab Dinarske etnike divizije
15 aprila 1945 godine
Sv. Petar
NEMAKOM OFICIRU ZA VEZU PORUNIKU DR. KONRADU.Molim da se u interesu to bolje obuke naih etnika u komitskom odredu Dalmatinskog
Korpusa hitno uputi Obergefreiter Schneider koji je ve par dana otsutan iz odreda, te da
se time mnogo ne gubi u nastavi i praktinom vebanju ovoga odreda.
Prednji molim da se uputi u odred to pre.Molim da se izvesti ova komanda gde se imenovani nalazi kad nije bio u odredu
na nastavi?
Po nareenju komandanta:
major
M.
M.P.
Zbornik XIV, 4, str. 9 8 3 - 9 8 4
188
Kapetanovi
BR. 97
PORUKE DRAE MIHAILOVIA ANTI PAVELIU
Vrhovna komanda, 15 aprila 1945
Potovani gospodine B-u, 1
Zahvalan sam Vam za obavetenja, koja ste mi uinili o rezultatu Vaih razgovora sa Ekselencijom, 2 u cilju voenja jedne zajednike borbe protivu partizana. U posebnim aktima, koji su Vam zajedno sa ovim pismom urueni, sadrane su potrebne odluke
u pogledu dovrenja ovih razgovora i zakljuenje jednog eljenog aranmana. Meni je,
meutim, elja da se ovim pismom pozabavim iskljuivo pitanjem uinjenog mi predloga od strane Ekselencije za moju linu posetu i direktnog ureenja ovog narodnog posla,
te Vas lepo molim, da budete ljubazni i da Ekselenciju upoznate sa sadrinom njegovom.
1. - U prvom redu Vas molim, da u moje ime zahvalite Ekselenciji na ljubaznosti
i pozivu, koji mi je preko Vas uputio. Cisto principijelni razlozi, izgraeni tokom ove
etiri godine, ne doputaju mi, naalost, da se ovom ljubaznom pozivu odazovem.
2. - Svakako mi je stalo, da Ekselenciju ubedite, da u konkretnom sluaju moja
lina bezbednost ne dolazi pod pitanje. Jer, ja sam apsolutno uveren, da bi mi Ekselencija,
na svom podruju, pruio bezuslovnu sigurnost i obezbeenje.
3. - Tokom ove etiri godine, ja se nijednom prilikom nisam odvajao od svojih
trupa. Tu okolnost su moji komandanti, koje sam odmah upoznao sa sadrinom predloga
Ekselencije, istakli i izriito me molili da ne otstupam od ustaljene tradicije trapa i da
izbegnem svako unoenje nemira u njihove redove.
Molei Vas da budete veran tuma ovih razloga pred Ekselencijom, ja koristim
ovu priliku, da preko Vas Ekselenciju umolim, da gospodi oficirima, kojima sam voenje
pregovora poverio, 3 pokloni puno poverenje i da na taj nain omogui uspeno zavrenje
ovoga posla na korist oba naroda. Molim Vas isto tako, da podvuete moju reenost da se
u provoenju projektovanog sporazuma, zajedno sa svojim potinjenim komandantima i
trupama, striktno pridrava svih utanaenja, koja gospoda delegati u ime Vrhovne
komande budu prihvatili. Sa svoje strane ja izraavam svoju nadu i duboko uverenje, da
e tim istim duhom dranja vojnike asne rei biti proeti Ekselencija, Njegovi komandanti i trupe.
Saoptavajui sadrinu ovoga pisma Ekselenciji, molim Vas da Mu izvolite izraziti moje potovanje.
Vama zahvaljujem na portvovanju i naporima, to ih unosite u ostvarenje ovoga
po narod korisnog posla i verujem da ete i u budue u svakoj prilici i na svakom mestu
umeti da posluite interesima nae otadbine, ije Vam priznanje, nadam se, ne e izostati.
Srdano Vas pozdravlja
Va,
eneral
Drag.
M.
Mihailovi

1
Ranko Brai.
Ante Paveli.
Mihailovievu misiju za pregovore sa Antom Paveliem, pored dr Ranka Braia, sainjavali su
Svetomir uki, general, i in. Vladimir Predavec, lan CNK.
2
189
190
BR. 97
PISMO DRAE MIHAILOVIA ALOJZIJU STEPINCU
Vrhovna Komanda, 15 aprila 1945.
Preuzvienosti,
Preplavivi Srbiju i druge srpske pokrajine, komunistiki val od nekoga vremena
zapljuskuje i one pokrajine, koje nastanjuje hrvatski narod. On se sve vie iri i, naroito
poslednjih dana, preti da preplavi i te krajeve onako isto kako je to bio sluaj u minuloj
godini sa srpskim krajevima. Prilikom prve audijencije, kojom ste donosiocu ovoga
pisma uinili ast, imao je on prilike da obavesti Vau Preuzvienost o svima nevoljama
i patnjama, to ih je komunizam prouzrokovao srpskome narodu u toku nekoliko minulih
meseci.
Oseajui u ovim asovima potrebu da, pored ostalih, i Vaoj Preuzvienosti, kao
duhovnome vodi hrvatskoga naroda skrenem panju na sve strahote eventualnog komunistikog osvajanja hrvatskog prostora, meni je ast da u prilogu dostavim Vaoj
Preuzvienosti jedan memoar u kome su izloena moja gledita na sadanji vojni i politiki poloaj. Donosilac ovoga pisma bie Vaoj Ekselenciji na raspoloenju za eventaulna dalja obavetenja.
Bez obzira na sve one momente i okolnosti, koji su nas ili koji bi nas mogli deliti, ja smatram za svoju dunost, da zamolim i Vau Preuzvienost, da uloi sav svoj uticaj i sve svoje napore u cilju aktiviranja svih nacionalnih snaga hrvatskoga naroda u borbi
protivu boljevizma. Upuujui Vam ovu molbu, ja elim da verujem, da e Vaa
Preuzvienost, idui stopama svojih velikih prethodnika, odgovoriti svim onim istorijskim dunostima i zadatcima, koji se pred Vau Preuzvienost postavljaju u dananjim
tekim vremenima. Jer, od pravilnoga shvatanja tih dunosti i zadataka sa strane Vae
Preuzvienosti zavisie i mesto, to e ga istorija hrianstva, a napose hivatskoga naroda, Vaoj Preuzvienosti dodeliti.
U tom verovanju i nadi, ja preporuujem Vaoj blagonaklonoj panji donosioca
ovoga pisma i molim Vau Preuzvienost, da i ovom prilikom primi izraze moga osobitoga potovanja.
Njegovoj Preuzvienosti
d-ru Alojziju S t e p i n c u,
nadbiskupu zagrebakom i
mitropoliti hrvatskom
Zagreb
armijski general
Drag. M. Mihailovi
191

Sve I Svasta

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Sve I Svasta

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Redakcija:

dr Mladenko olii, dr Pero Damjanovi, dr Branko Latas, dr Radoje Pajovi

vrednuju istinska istorijska dogaanje. Otvoreni i opti kolaboracionizam ravnogorskih

Prouavanje dokumenata razne provenijencije o problematici etnikog pokreta u

Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 13.

Latas-Delebdi, n.d., str. 137-144

Ivanievi. 29 U centru u Suaku najuticajniji su bili potpukovnik Ilija Mihi, kasnije

cilj etnikog pokreta

Pre nego to se iz etnikog sedita na Ravnoj Gori pristupilo organizovanju i

Tokom rata na prostoru okupirane Evrope postojale su dve kategorije nacionalnih

olakale izvrenje zadatka glavnim snagama. Mihailovi je svoj ustanak, odnosno

na listom i sa motikom krenu na mitraljeze". 46 I najvii etniki vojno-politiki

Depea je od 30. novembra 1942 (Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 853).

Ni u etvrtoj godini rata na jugoslovenskom prostoru Mihailoviev stav u odnosu

Pitanje slobodne teritorije i etnike vlasti

Kalinovika je poslao depeu Slobodanu Jovanoviu: "Mi neemo d a stvaramo s l o b o d n u

Crne trojke, slovo "Z" i zloini

Arhiv VII, a. k. 302, reg. br. 1/3.

London, br. 13, str. 16.

Karapandi, n.d., str. 285.

devojice i ene. 7 9 Kapetan ivan Lazovi ika, komandant Smederevskog k o r p u s a ,

Drae Mihailovia Nemcima za saradnju

Saznanja Nemaca o Drai Mihailoviu potiu jo iz maja 1941. nakon njegovog

Latas - Delevdi, n.d., str. 294-295.

"Mihailovi nee nita preduzeti protiv Nemaea", kao i da "zbog r a s p o l o e n j a s v o j i h

Legalizacijom u slubu Nemaca u Srbiji

Jedna od formi opstanka i ouvanja etnikih formacija u Srbiji i njihovog

Legalizacija je za Mihailovia znaila samo masku za opstanak etnika, ali

Javna i potpuna saradnja sa Nemcima u Srbiji

Zb NOR-a, XII, 3, str. 119.

Re je o Topliko-jablanikoj operaciji u kojoj su okupatorske snage, kvislinzi i etnici nastojali

Prilikom povlaenja nemakih trupa i kvislinkih formacija iz Srbije ujesen 1944,

Saradnja etnika i italijanskih okupacionih trupa bila je od poetka do kraja

B. Latas, Unitenje etnika u zavrnoj etapi rata, VIG br. 1/1986.

Najneverovatnija i zauujua delatnost u okviru saradnje etnika sa okupatorima

Zb. NOR-a, XIV, 1, str. 3 12.

Jedan od prvih koji je potpisao sporazum sa predstavnicima NDH o priznavanju

Prvi deo, dokument br 9.

Saradnja etnika i Nemaca na teritoriji van Srbije

Ozbiljniji i konkretniji oblici saradnje etnika sa nemakim trupama u istonoj

DOKUMENTI ETNIKOG POREKLA

UPUTSTVO DRAE MIHAILOVIA O MOBILIZACIJI I

Original dokumenta u Arhivu Vojnoistorijskog instituta u Beogradu, etnika

Zbornik XIV, 1, str. 87

Naa se drava nalazi jo uvek u ratu sa vekovnim naim neprijateljima Nemcima

6.) Kazniti sve Ustae i Muslimane koji su u traginim danima nemilosrdno

Za celu oblast Crne Gore postavljam za komandanta svih etnikih odrreda

Vano je da tab bude ekspeditivan da se ne gubi u administraciji ve da mu bude

Sa glavnim tabom odravaete vezu Radio stanicom (prema podatcima g.

aljem svoj komandantski pozdrav svima nacijonalistima u Crnoj Gori.

Zbornik XIV, 1, str. 93-100

Fotokopija prve stranice dokumenta br.

Fotokopija poslednje stranice dokumenta br. 4

KOMANDANTU OPERATIVNIH JEDINICA BRATU MAJORU'

Ja sam Nemcima ve rastumaio da ajniki i Foanski srezovi treba da budu isti

Zbornik XIV, 1, str. 118-119

Odnosi se na Boka Todorovia.

se spasi ovaj i inae napaeni srpski narod.

Srdano Vas pozdravlja

Obavijestite sve nae etnike i komandire eta, koji se nalaze na domaku

Komandiru 6. ete bratu R. Puonji.

Zajednikim saradnjama ima se odmah nakon ovoga sastanka poraditi na pomoi

Svim stanovnicima pravoslavne vjeroispovjesti garantuje se apsolutno slobodno