Ikonografija

ta je ikonografija?
Ikonografija opisuje pravila i propisa na osnovu kojih je freskopisac ili
ikonopisac znao na koji nain se pretstavlja pojedina tema, a mi gledajudi
utvrujemo "ko je ko" odnosna "ta je ta" na nekoj slici. Ikonografska analiza
je time blia literarnom pristupu likovnoj umetnosti, narativnoj, tematskoj pa i
idejnoj interpretaciji nego likovnoj, formalnoj analizi dela.
Teko je govoriti o srednjevekovnoj umetnosti bez poznavanja hridanske
ikonografije, jer ona objanjava temu, osnovnu kompozicionu emu, linosti
koji uestvuju u nekoj sceni ali i nain njihovog prikaza, odedu, ambijent.
Prole godine smo, u kontekstu antike grke umetnosti i kasnije, umetnosti
Rima, itali grke mitove. Ove godine demo na isti nain prouavati hridanske
tekstove, tj. teme hridanske umetnosti.
U hridanstvu, umetnost je pre svega sluila veri, njen zadatak je bio da
informie ( Biblija nepismenih ) ali i vaspita i nadahne, bila je "likovna
religija"....
Izvori
Za poznavanje tema/scena koje se prikazuju u hridanskoj umetnosti slue nam
tekstualni izvori: Biblija ili Sveto pismo, Hagiografski spisi (itije, prie o ivotu
svetaca), Apokrifi i drugi izvori...
1) Biblija ili Sveto Pismo
Deli se na Stari Zavet i Novi Zavet ili Testament. Zavet, ili testament prema
latinskom prevodu, znai savez koji je Bog sklopio sa jevrejskim narodom.
Biblija poinje knjigom postanja i zavrava se knjigom otkrovenja ili
Apokalipsom. Dakle od vremena nastanka sveta do vremena kada de nastati
"novo doba i nova zemlja".
2) Hagiografski spisi ili itije su prie o ivotima svetaca.

3) Apokrifi (od grke rei apokripto, krijem) su hridanski tekstovi iz vremena

prvih hridana koje crkva nije priznala kao kanonske, te nisu uli u Bibliju naprimer prie o Bogorodiinom detinjstvu i mladosti...
4) Ostali izvori su liturgijski prirunici, crkvena poezija i drugi.
Postoje i detaljna uputstva i o tome kako se koja scena ili linost predstavljaju,
radi se uglavnom o tokom vremena nastalim kodeksima propisa tj. slikarskim
prirunicima.Najpoznatiji je onaj Dionisija iz Furne, slikara koji je iveo na Atosu
u Grkoj u XVIII veku. Ova knjiga predstavlja polazite za poznavanje vizantijske
ikonografije. Prevedena je na mnoge evropske jezike a kod nas u okviru
udbenika Tehnologija slikarstva, vajarstva i ikonografija, koji je priredio
Nemanja Brkid.
Iako se danas hridanska ikonografija deli na istonu i zapadnu, treba
napomenuti da je u prvim vekovima hridanstva ona bila jedinstvena jer je
raskol crkava doao u XI veku, tj. 1054. godine, te su temelji i izvori u
istorijskom smislu zajedniki. Raskolom crkvi dolo je do stvaranja istone i
zapadne varijante pa i pored toga to su elementi ostali zajedniki, postoje
neke teme koje se iskljuivo prikazuju na Zapadu i one koje se isljuivo
prikazuju na Istoku.

Najvanije scene
Stari Zavet

Stari zavet je Inspirativan kao pra-slika, pra-obrazac ili pra-lik Novog zaveta. U
svojim propovedima, u svojim obradanjima apostolima, u svom uenju o
vlastitoj ulozi Hristos se vrlo esto pozivao na Stari zavet: "Treba da se ispuni
sve to je u Mojsijevu Zakonu, u Prorocima i Psalmima o meni napisano".
"Ako se knjige Staroga Zaveta itaju sistematski i po redu, pred itaocem se
otkriva velianstvena i neuporediva slika stvaranja zemlje i vasione, istorija
razvitka starog sveta, ivota, karaktera i verovanja ondanjih ljudi. U isto vreme,
u prorokim knjigama Biblije, svuda se nailazi na pretskazivanja o dolasku

Iskupitelja sveta - Hrista na zemlju, o sudbini izrailjskog /jevrejskog/ naroda, o

bududoj sudbini itavog oveanstva i sveta".
Stari zavet sa scenama koje su sve potvrivale dogaaje Novoga zaveta bio je
sastavni deo slikarskog hridanskog dekora.
Stari zavet se bazira prevashodno na istoriji jevrejskog naroda kao izabranog
naroda u ijem de se rodu javiti onaj koji de spasti svet i okajati grehe naih
predaka. Poinje priom o Stvaranju sveta
(knjiga Postanja).
Bog je, kae knjiga, stvorio svet za est dana a
sedmi dan je odluio da poine. Najpre je
stvorio nebo i zemlju, more, iva bida, najzad
oveka (prvi dan: svetlost i tamu; drugi: more i
nebo; tredi: plodnu zemlju; etvrti: sunce, mesec
i zvezde; peti dan: stvorenja u vodi i vazduhu;
esti: stvorenja na suvoj zemlji). Bog je oveka
stvorio estog dana. Prvi ljudi koje je stvorio bili
su Adam i Eva. Biblija kae da je Bog stvorio
prvog oveka od praha zemaljskog po svom
obliju i u njega udahnuo ivot. Dao mu je ime
Adam, to znai crveni (nainjen od crvene
zemlje) i smestio ga u Raj, u Eden.Prvu enu,
Evu, Bog je stvorio od Adamovog rebra.
U Novom zavetu se istie da je Hristos novi
Adam, rodonaelnik novog oveanstva.
Tako se Adam smatra pralikom Hristovim.
Biblija dalje pria o blaenom ivotu naih
praroditelja, njihovom iskuenju i grehu
(drvo znanja dobra i zla) i izgonu iz Raja,
njihovom tekom ivotu posle izgona i
njihovoj deci.
"Adam i Eva, kao praoci oveijeg roda,
slikaju se mladi i nagi, i to obino bez pupka

kako bi se oznailo da na svet nisu doli kao obini ljudi 'nego stvoreni od Boga'.
Posle izgnanja iz raja, slikaju se ostareli i do pola obueni u kou".
Njihova deca: Kain (znai dobitak), bio je ratar; Avelj (znai tatina, pla,
provienje), bio je pastir i Sit (znai temelj). Jednom prilikom KAIN I AVELJ
PRINOSIE RTVU BOGU. Svaki od svog roda: Kain zemaljske plodove, Avelj
stoku. Bog izabra Aveljevu rtvu. Tada Kain ubi Avelja. Uznemirena Eva rodi
potom Sita koji je predstavljao veru u Boga, nadu u Spasitelja, ljubav prema
dobru i istini. On je iveo po slici Boijoj i iz njegovog roda javide se patrijarsi,
voe naroda, sinovi Boji. Iz Kainovog roda, iji potomci nisu iveli po slici
Bojoj, stvoride se sinovi oveiji.
Pria ide dalje o SVEOPTEM POTOPU (koga preivljava jedino patrijarh Noje sa
svojom porodicom. On dobi nareenje da saini barku u koju de se sakriti
njegova porodica i po jedno iz svakoga roda.
Posle potopa koveg se zaustavi na brdu Ararat). Pria o potopu javlja se u
mnogim mitologijama sveta /u grkoj mitologiji: pria o Deukalionu i Piri; u
mesopotamijskom mitu o Gilgameu itd./. U ovim priama ima dosta dodirnih
taaka. Treba se podsetiti "da poplave nisu rijetke pojave unitenja, te da
iskustva onih koji su ih preivjeli mogu imati dosta zajednikog".

U Bibliji se dalje pria o ponovnom mnoenju naroda i VAVILONSKOJ KULI.

Ljudi su se dogovorili i odluie: "hajde da sazidamo grad, i kulu, kojoj de vrh biti
do neba, da steemo sebi ime, da se ne bismo rasejali po zemlji".

Krenue oni da grade kulu. Bog to

najpre dozvoli a onda "pomete
jezik zidara tako, da prestadoe
razumevati jedan drugoga. Tada
oni napustie zidanje i razioe se
na razne strane. Grad koji poee
zidati a ne dozidae, bi nazvan
Vavilon, a to znai pometnja... Na
taj nain postadoe razni narodi,
koji govore raznim jezicima".
Vavilonska kula je zaista i postojala, ona je u starom svetu bila jedno od sedam
svetskih uda, uz egipatske piramide, halikarnaski mauzolej, kolosa sa Rodosa,
Aleksandrijski svetionik, hram Dijane efeske, statua Zevsa olimpijskog,
Semiramidini visedi vrtovi. Njen opis je dao Herodot, grki istoriar V veka pre
nae ere, koji ju je i video: kula se uzdie iznad grada, ima osam spratova, i svaki
sprat je manji od prethodnog. Upravo su zato i slikari kojima je bio poznat
Herodotov opis poinjudi od Brojgela Starijeg (flamanski slikar XVI vek) uvek
prikazivali Vavilonsku kulu kao osmospratnu graevinu.
Vavilonsku kulu su traili i arheolozi i tragai za skrivenim blagom, koji su esto
prekopavali brda Vavilona. Krajem XIX veka pronaeno je mesto na kome se
nalazila kula i otkriveni su njeni temelji. Vavilonski zigurat bio je najvedi od
mnogobrojnih hramova izmeu Eufrata i Tigra. Bila je to sedmostepena
piramida, na ijem se vrhu nalazio mali hram. Svaki sprat je bio nii od
predhodnog. Ukupna visina kule bila je devedeset metara.
"Kada su se ljudi razmnoili na zemlji i kada je poeo da se oblikuje ivot raznih
naroda, s razliitim obiajima, zanimanjima, jezicima i grehovnim navikama,
ljudi su postali skloni da postepeno zaborave svoje zajedniko poreklo od
Jednog Boga Oca. Meu ljudima se pojavilo neznabotvo, mnogobotvo,
idolopoklonstvo i bezbonitvo. Samo je jedan narod - jevrejski - sauvao istinsko bogopotovanje i veru. Zato je on i postao bogoizabrani narod, kolevka
Bogooveka roenog na zemlji, Iskupitelja sveta, Mesije-Hrista."
Pria, dakle, u Bibliji ide dalje o idolopoklonstvu (klanjanju idolima) i konano o
izboru Avrama (Gospod je izabrao Avrama, da bude uvar prave vere u jednoga

Boga i obedanog Spasitelja. I tako se javi Bog Avramu i ree: "Idi iz zemlje svoje
u zemlju koju du ti Ja pokazati. I uinidu od tebe veliki narod, ime tvoje
proslavidu i u tebi de biti blagoslovena sva plemena na zemlji". (Post.12,1-10);
ta Avramova zemlja je bila haldejska, verovatno drevni grad Ur, a izabrana
zemlja je bio Hanan). Odavde ustvari poinje pria o jevrejskom izabranom
narodu koji poinje svoj lutalaki ivot do Hanana i od Hanana preko Misira
(Egipta) ponovo do Hanana. Istorija prati razvoj jevrejskog naroda od malog
nomadskog plemena, poreklom iz Mesopotamije, iz vremena oko XX veka pre
n.e., preko njihovog ropstva u Misiru i izlasku iz Misira pod Mojsijem do
povratka u Hanan (Palestinu), gde se konstituiu kao narod na teritoriji koju de,
sem u kratkim periodima mira, napadati i zauzimati Asirci, Vavilonci, Persijanci,
Grci i najzad Rimljani pod ijom de se dominacijom i pojaviti Hristos.
Od mnogobrojnih scena iz Starog zaveta koje se slikaju na zidovima
srednjevekovnih crkava kao praobraz novozavetnog dogaaja a njihovo mesto
u prostoru odreeno u zavisnosti od dogaaja koga najavljuju, pomenudemo
samo nekolike:

GOSTOLJUBLJE AVRAMOVO - u jednom od svojih javljanja Avramu, Bog je

najavio roenje sina Isaka (to znai smeh) uprkos ved poodmaklim godinama
Avramovim i njegove ene Sare. Scena se prikazuje tako to Avram gosti, kod
Mavrijskog duba, trojicu anela a Sara, uplaena, iz prikrajka gleda. (Avram je
sa robinjom Agarom imao sina Ismaila iz ijeg de se roda javiti ismailidani
odnosno muslimani sa svojim verskim voom Muhamedom).

RTVA AVRAMOVA - da bi iskuao Avrama i njegovu veru u jednoga Boga, Bog

naredi Avramu da prinese na rtvu svog jedinca Isaka. Avram iscepa drva,
nasamari magarca, uze dva momka i Isaka. Posle tri dana hoda Bog pokaza
brdo na kome de Isak biti rtvovan. Na brdu Morija, na mestu sa koga de se
mnogo vekova kasnije Muhamed vinuti u nebo, Avram izvadi no i u trenutku
kada bi spreman da rtvu podnese, javi se Bog Avramu i pokaza mu ovna koga
de, mesto Isaka, prineti na rtvu (pra-slika Hristove rtve).

Karavao, 1601-02, rtva Avramova (rtvovanje Isaka, Le Sacrifice dIsaac)

DOGAAJI VEZANI ZA MOJSIJA- oko 1700. godine pre n.e. Jevereji odlaze u
Misir u ropstvo. Po smrti faraona Ramzesa II (druga polovina XIII veka pre n.e.)
Jevreji koriste nemire u zemlji i pod vostvom Mojsija izlaze iz zemlje.
Mojsijevo ime se vezuje za religiju i pravo, bio je prorok i voa naroda. Mojsiju
se pripisuju, iako netano, prvih pet knjiga Staroga zaveta (Petoknjije, Zakon ili
na hebrejskom Tora).

Zbog greke koju je sveti Jeronim napravio prilikom prevoenja Biblije (re
'oreol' preveo je sa reju 'rog'), hridanska i svetovna ikonografija prikazuje
Mojsija sa rogovima, kao to moemo videti i na briljantnoj Mikelanelovoj
skulpturi, pa tako Mojsije dobija nadljudske i skoro demonske razmere.
"Patrijarsi i druga biblijska lica iz Starog zaveta, kao recimo Mojsije, slikani su u
dugim i irokim haljinama koje su se obino nosile na istoku, sa ponekom
oznakom koja se pominje u Svetom pismu. Mojsije je slikan sa dve tablice, sa
rogovima, Aron sa ezlom koji je prolistalo, i sl."
ROENJE MOJSIJEVO - vo i uitelj jevrejskog naroda i osniva jevrejske
religije, judaizma, rodio se oko 1200. p.n.e.
Biblija pria da su po nareenju carevom sva novoroena jevrejska deca morala
biti pogubljena (pra-slika pokolja vitlejemske dece). Da bi spasla dete, Mojsijeva

majka stavi dete u kotaricu i odnese je na obalu reke. Kotaricu sa Mojsijem (to
znai izvaen iz vode) pronae faraonova kdi i tako Mojsije bi odgojen na
faraonovom dvoru. Kada je odrastao rei, videvi muke koje podnosi njegov
narod, da ga povede i izbavi ropstva.
PASHA - po bojem nareenju, Mojsije naredi da svaka jevrejska kuda
odreenog dana proletnjeg meseca Nisana (kojim je zapoinjala jevrejska nova
godina) zakolje jagnje, da njegovom krvlju pomae dovratnike a meso sa
presnim hlebovima (tj. hleb bez kvasca) pojede uvee. To de biti Pasha
Gospodnja (pasha - prolazak). Bog de te nodi prodi Misirom i pobide sve misirske
prvence. Svaku kudu sa crvenim dovratnicima de potedeti (pra-obraz Hristove
rtve i ustanovljenja evharistija).
PRELAZ PREKO CRVENOG MORA - silna se vojska podigla da vrati jeverejski
narod koji je na elu sa Mojsijem krenuo put Hanana. Kada je jevrejski narod
prelazio Crveno more, more se rastvorilo i narod je preao. Zatim se zatvorilo i
sva faraonova vojska se utopila. Na Sinaju ostaju etrdeset godina. Hrane se
manom (udesna hrana koja im je dolazila s neba). Biblija kae da je Mojsije
svojim tapom udario u stenu iz koje je potekla voda; video je i kupinu koja je
gorela a nije sagorevala to je NEOPALIMA KUPINA (predznak Bogorodiinog
bezgrenog zaeda zato se vrlo esto u toj kupini koja gori nalazi lik
Bogorodiin).

TABLICE ZAKONA - na putu za Hanan, na Sinajskoj gori, Bog je predao Mojsiju

tablice sa deset zapovesti koje predstavljaju temelj moralnog ivota ljudi.

NOVI ZAVET

Novi Zavet, na kome se temelji hridanska religija i dogma, osnovni je izvor

scena koje se u ciklusima ili pojedinano predstavljaju na zidovima crkava,
ikonama ili minijaturama. Poinje sa etiri JEVANELJA (gr. euange'lion dobra vest): po Mateju, po Marku, po Luki i po Jovanu. Tri prva jevanelja su
meusobno veoma slina i nazivaju se sinoptika. Jovanovo je neto drugaije
ali sva etiri se meusobom dopunjuju i pripovedaju o Isusu Hristu od njegovog
roenja do vaznesenja.

ISUS HRISTOS
Na pitanja ko je bio Isus, gde se rodio i vaspitao, kakve su bile njegova porodica
i okolina, ta je radio, zbog ega je bio osuen i razapet, kakav je njegov odnos
prema judaizmu i itavoj izraelskoj kulturi, dosta je teko danas razluiti
injenino stanje od legende koja se oko njega isprela. Onaj koji je ime dobio
Isus, to znai Spasitelj, i Hristost, to je grki prevod hebrejske rei Mesija
(Chrestos-mesija, pomazan uljem; mesija - pomazanik koji treba da donese
boje carstvo na zemlji; spasitelj; kralj) (po obedanju starozavetnih proroka,
posle perioda patnji i muka, mesija de dodi i osnovati savreno, mesijansko,
carstvo i spasti jevrejski narod), prema tome ne prezime ved oznaka, istorijska
je linost. O ivotu, delatnosti i uenju Isusovom govore Kanonska jevanelja,
Pisma Sv.Pavla i Apostolske prie, zatim hridanski i nekanonski zapisi, kao i neki
jevrejski i rimski spisi. Meu jevrejskim izvorima najznaajniji je jevrejski
istoriar Josif Flavije (roen 37. godine nae ere) i njegovo delo, Jevrejske
starine i O jevrejskom ratu (kod nas prevedena knjiga), koje predstavlja
najozbiljnije izvore saznanja o istoriji jevrejskog naroda iz perioda nastanka
hridanstva. Od rimskih izvora zanimljivi su Anali rimskog istoriara Kornelija
Tacita s poetka II veka nae ere (oko 55-oko 120 godine n.e.), koji predstavlja
vaan izvor saznanja o Hristu.
Najvaniji izvor jesu kanonska jevanelja iako nisu Isusova biografija i ne
donose sve dogaaje iz njegovog ivota. Malo ili gotovo nita ne govore o prvih
trideset godina njegovog ivota: "istiu da je Isus okupio oko sebe grupu
uenika, da je uio kao putujudi propovednik, da je bio optuen, uhapen,

osuen i razapet pod optubom da je hulio na Boga i da je imao tenje Bojeg

mesije." Jevanelja neke dogaaje potpuno izostavljaju, neke prenaglaavaju,
neke spajaju; dakle, nisu istorijski dokument, nego katiheza o Isusu kakva se u
tom periodu odravala u hridanskim optinama.
Od II veka nae ere javljaju se crkveni oci sa svojim spisima.
Ono to se kao injenica uzima danas je to da je Isus sin Marije i Josifa
("injenica je da najstarija predanja o Isusu ne pominju da ga je rodila devica.
Kod Marka, u najmanju ruku u nekim opisima, to pominje i Matej, Isus se
pojavljuje kao sin zanatlije Josifa. Isto tako ni Pavle ne zna za tezu da je devica
rodila Isusa. Rei Jevanelja po Mateju u najvedem broju rukopisa, naroito u
starijim sirijskim tekstovima, ovako glase: "Jakov rodi Josifa, Josif pak, zaruen s
Marijom, rodi Isusa, zvanog Hristos.").
Jevanelja gotovo nita ne govore o Hristu izmeu njegovih 12 i 30 godina.
Predpostavka da je bio u Indiji, da je uio kod Esena.
Hristos je bio uitelj. "Zvali su ga rabin. Bio je 'poznavalac Pisma', poto je
predavao Pismo. Bio je predstavnik esenskih grupa i, mada im nije formalno
pripadao, bio je njihov simpatizer i pristalica. U izvesnom smislu bio je i farisej,
iako je drukije nego vedina fariseja tumaio Sveto pismo."
Zbog drutvene, ekonomske, verske i kulturne podvojenosti proistekle iz
profesionalne segregacije (jer su se ljudi, prema Zakoniku - koji su stvorili
fariseji, delili i cenili prema profesijama), meu jevrejskim narodom bilo je
mnogo potlaenih, siromanih, ponienih. Iz tih siromanih krugova bio je i Isus
koji je postao zastupnik interesa siromanih ljudi, sitnih zanatlija i ratara. "On
nije bio politiki reformator u pravom smislu, ali ne treba zaboravljati da je - u
tako komplikovanoj drutvenoj i verskoj situaciji u kakvoj se nalazi ondanja
Palestina - svaka javna delatnost imala politiki aspekt. Ipak, to je pre svega bila
drutveno-verska delatnost poto Isus, istupajudi u odbranu potlaenih ljudi
svoje klase, nije hteo da istupa kao politiki voa, naroito protiv rimske
okupacije."
Zato Jevreji nisu priznali Hrista kao svog Mesiju ? Mesija je trebalo da Jevreje
izbavi iz ropstva, da uniti neprijatelje i uvrsti vladavinu izabranog naroda. Ono
to je propovedala Tora, dakle prvih pet Mojsijevih knjiga /Petoknjije/, kojom i

poinje Stari zavet, o izabranom narodu, dakle jevrejskom, Hristos je podigao

na vii, iri plan i preneo je na celo oveanstvo. "Proces prelaska s koncepcije
nacionalnog na svetskog boga poeo je ved davno, ali u helenistikoj epohi
suprotnost izmeu Jehove kao boga izabranog naroda i univerzalnog boga
itavog oveanstva izbija sa svom svojom otrinom." "Isus vie nije Jevrejin. On
je pobunjenik u najviem stepenu; on priziva sve ljude jednom kultu
osnovanom samo na njihovoj oznaci dece Boje. On objavljuje pravo oveka, ne
prava Jevrejina; veru oveka, ne veru Jevrejina; osloboenje oveka, ne
osloboenje Jevrejina."

CIKLUSI:

VELIKI PRAZNICI - najvaniji ciklus. Sastoji se od 12 (odnosno 13) praznika koji

se u toku godine slave. To su najvaniji dogaaji iz hridanskog ivota i ovih
dvanaest scena su obavezni sastavni deo dekoracije srednjevekovnih crkava.

1. BLAGOVESTI (Luk.1, 26-38) - trenutak kada arhanel Gavrilo saoptava devici

Mariji da de zatrudneti od svetoga duha i roditi bojeg sina kome de dati ime
Isus.

Leonardo da Vini, Blagovesti (LAnnonciation) (1472-75)

(aneli - gr. a'ggelos "vesnik" - nevidljiva bida, boji glasnici. Aneli se slikaju u
oveijem obliku, obino kao mladidi sa dva krila, obueni u haljine kao stihare.)

Sopodanim Sv. Trojica, Raka kola: objedinjene scene Roenja Hristovog,

Poklonjenja pastira i Tri mudraca (Tri kralja sa Istoka) (naos, srednji travej)
ROENJE HRISTOVO (Luk.2,1-7) - Marija sa muem Josifom ivi u Nazaretu. Po
proroanstvu dete se moralo roditi u Vitlejemu, mestu roenja cara Davida.
Primorani da idu u Vitlejem zbog popisa stanovnitva, Marija i Josif stiu u grad
u vreme Marijinog poroaja. U gradu zakonaie u jednoj pastirskoj pedini. U
ponod Marija se porodi i rodi sina "Koji je bio ne samo ovek, nego u isto vreme
i Bog, - rodio se Bogoovek, Jednorodni Sin Boji, jedna sutina s Ocem,
vaplotio se od Duha svetoga i Djeve Marije i postao ovek, tj. postao je savreni
ovek, ne prestajudi biti i Bog". (ovo je osnovna dogma hridanske crkve)
Vitlejemski pastiri prvi saznae o roenju deteta i dooe da mu se poklone
(POKLONJENJE PASTIRA - Luk.2, 8-20). Detetu se poklonie i mudraci sa Istoka
(POKLONJENJE MUDRACA - Mat.1-12).
Ovaj se praznik slavi kao Boid.

SRETENJE (Luk.2, 23-39) - Mojsijev zakon je nalagao da se svako muko

novoroene odnese u hram u etrdeseti dan po roenju. Da izvri ovaj obred
mati je odlazila u hram boji i tamo prinosila na rtvu Bogu jagnje od godinu
dana i mlado golupe, a ako je bila sirota dva goluba ili dve grlice. Marija i Josif
prinee dva mlada goluba. U hramu ih doeka proroica Ana i poboni starac
Simeon kome je bilo objavljeno da nede umreti pre nego to vidi sina bojeg.
Otuda njemu ime Simeon Bogoprimac.
KRTENJE (Mat.3, 13-17; Mar.1, 9-11; Luk.3, 21-25) - Jovan Pretea ili Krstitelj
krsti Hrista, kao odraslog, na reci Jordanu.

PREOBRAENJE (Mar.9, 2-13; Luk.9, 28-36;

Mat.17, 1-13) - osetivi skoranju smrt i
izdajstvo svojih najbliih, Hristos povede tri
svoja uenika, tri apostola (Petar, Jakov,
Jovan) na goru Tavor da im pokae znak svog
boanstva. U jednom trenutku neobina
svetlost obavi Hrista (Hristos u mandorlibadem) i apostoli ue kako Mojsije i Ilija,
starozavetni proroci, govore s njim o smrti
koja ga eka u Jerusalimu.
VASKRSENJE LAZAREVO (Jov.11, 17-46) meu mnogobrojnim udima koje je Hristos
inio bilo je vaskrsenje Lazarevo, brata
Marije i Marte u ijoj je kudi Hristos i ranije
boravio. Sam in vaskrsenja Lazarevog jeste, ustvari, prefiguracija Hristovog
vaskrsenja.
ULAZAK U JERUSALIM (Ma.21, 1-17; Mar.11, l-11; Luk.19, 29-44; Jov.12, 12-33)
- poslednji, sveani Hristov ulazak u Jerusalim u koji dolazi da proslavi Pashu sa
svojim uenicima. Pet dana pred veliki praznik u Jerusalimu Hristos na magarcu
ulazi u grad, da bi pokazao svoju poniznost, skromnost i miroljubivost, a
razdragani narod ga doekuje sa palmovim granama i haljinama prostrtim po
podu uzvikujudi "Osana sinu Davido- vom."/hosianna, hebr. "spasi"/. "Taj je krik
odjekivao za Isusom kada je ulazio kroz istodnu kapiju Jerusalima. Oni koji su ga

doekivali s tolikim oduevljenjem bili su njegovi sledbenici koji su pristigli iz

svih krajeva, iz svih gradova, da oglase slavu proroka galilejskog. Pozdravljali su
oslobodioca Izraela koji de uskoro biti krunisan za kralja. Dvanestorica apostola,
koji su ga pratili, jo uvek su uporno gajili takve iluzije, uprkos izriitom
proroanstvu Isusovom. Samo je On, pozdravljani Mesija, znao da ide da
postrada i da de uenici njegovi prodreti u svetilite njegove misli tek nakon
smrti njegove."

Giotto, XIV vek, Hristov ulazak u Jerusalim

RASPEDE (Mat.27, 31-66; Mar.15, 20-47; Luk.23, 26-56; Jov.19, 16-42) - stari
Mojsijev zakon zahtevao je kamenovanje grenika. Da je Isusova osuda bila
mojsijevska na njega bi primenili kamenovanje. Krst je bio rimska kazna,
ostavljena za robove ili za sluaj kad se smrti dodalo jo i beade. Raspinjani
na krst behu samo razbojnici. Hristos je sa dvojicom razbojnika razapet na
Golgoti (to znai lobanja, aramejska re -"mesto lobanje"; kalvarija-latinska re
za Golgotu). "Trebalo je da on, zatitnik siromaha, slabih i ponienih, zavri
svoje delo kao muenik, kao posramljeni smrdu koja je bila predviena za
robove i zarobljenike - te razbojnike." Po zapovesti Pilatovoj nad glavom

Isusovom je prikucana daica s naznaenjem krivice. Na njoj je bilo napisano

na jevrejskom, grkom i rimskom: Isus Nazaredanin, car Judejski. "U
umjetnikim prikazivanjima raspeda ploa obino sadri samo skradenicu
latinskog teksta Isus, Nazarenus, Rex Iudaeorum, INRI. Oigledno je jedna od
optubi protiv Isusa bila ta to je bio Nazarenac."
Pod krstom se prikazuju: Bogorodica, Jovan apostol i rimski vojnik, Longin, koji
je kopljem proboo Hristovo telo. Raspede je najvaniji dogaaj hridanske
religije i slavi se kao Uskrs.

SILAZAK U AD - scena je inspirisana apokrifnim spisom i ne nalazi se u

kanonskim jevaneljima. Ovde se pripoveda o Hristovom vaskrsnudu posle tri
dana i njegovom odlasku na nebo gde dolazi pred vrata pakla. Razbio je vrata
pakla, povezao avole i potom iz ada izveo Adama i Evu, Jovana Krstitelja,
careve Davida i Solomona... Hristos je, ustvari, svojim stradanjem okajao grehe
Adama i Eve i svih pravednika koji nisu dotle mogli udi u raj.
U istonoj ikonografiji ova je scena obavezna i zamenjuje dogaaj vaskrsenja
koji se prikazuje u zapadnoj ikonografiji (Hristos izlazi iz kovega).

Ponekad se ciklusu Velikih praznika (kao trinaesta) dodaje scena: MIRONOSICE

NA GROBU HRISTOVOM (Luk.24, 1-11). U nedelju pred zoru, ene mironosice
ponele miro (miriljava ulja) da pomau Hristovo telo. Kada su prilazile grobu
zemlja se zatresla, grob se otvorio i Hristos je vaskrsao. Na grobu zatekoe
anela i prazan grob.

VAZNESENJE (Mat.28, 1-15; Mar.16, 1-11; Luk,24, 1-12; Jov.29, 1-18) etrdeseti dan po Vaskrsenju Hristos je, na Maslinovoj gori u Gecimanskom
vrtu, okupljenim apostolima i Bogorodici obedao da de na njih sidi Sveti duh
deset dana posle njegovog Vaznesenja na nebo.

SILAZAK SVETOG DUHA NA APOSTOLE (Del.ap.1, 12-26; 2, 1-41) - u pedeseti

dan po Vaskrsenju i deseti dan po Vaznesenju na apostole, okupljene u jednom
domu u Jerusalimu, sie Sveti duh u obliku plamenih jezika. Svakog apostola
dotaktnu po jedan plameni jezik i tako oni behu nadahnuti Hristovom verom i
postadoe sposobni da je dalje ire i propovedaju po svetu.
USPENJE BOGORODIINO - je, ustvari, smrt Bogorodice. U vie apokrifnih spisa
se priaju dogaaji vezani za Bogorodiinu smrt koji se, pored glavne teme,
takoe slikaju.
Poto su se, posle Hristovog vaznesenja, apostoli razili po celoj vaseljeni da
propovedaju veru, Bogorodica ostaje sama a nju neguju jerusalimske ene.
Osetivi skoru smrt, Bogorodica, preko anela, poziva apostole da se vrate i
prisustvuju poslednjem inu. Otuda u predstavi Uspenja po jedan apostol sa
anelom u oblaku.
Glavna tema prikazuje Bogorodicu na odru oko koga su apostoli i jerusalimske
ene. U asu smrti sa neba silazi Hristos koji prima majinu duu u obliku
odojeta (uticaj antike).

Uspenje Bogorodice: Sopodani, Sv.Trojica i Koreo, Parmska katedrala, 1525

(Assomption de la Vierge)

U zapadnoj ikonografiji prikazuje se scena VAZNESENJA BOGORODIINOG. Tri

dana po smrti Bogorodica se vaznela na nebo i taj momenat se prikazuje. Jo
jedna tema koja se iskljuivo prikazuje na zapadu, a vezana za iste dogaaje, je
KRUNISANJE BOGORODIINO. Na nebu se Bogorodici prireuje velika gozba
kojoj prisustvuju Bog otac, Sveti duh i Hristos. Bogorodica prima krunu koju joj
na glavu stavljaju otac i sin dok joj nad glavom lebdi Sveti duh u obliku goluba.
Taj tip Bogorodice je bio popularan naroito u XIII veku, a kod nas se srede tek u
XVIII veku.
CIKLUS HRISTOVIH STRADANJA Drugi po redosledu ciklusa koji se, ukoliko je
crkva vedih razmera, obavezno prikazuje na
zidovima. Njegov znaaj proizilazi iz injenice da
se upravo na Hristovim stradanjima baziraju sva
etiri jevanelja. To i jeste temelj hridanskog
uenja jer Hristos, svojim dobrovoljnim
rtvovanjem, spaava ovaj svet od greha.
TAJNA VEERA (Mat.26, 17-29, Ma.14, 12-25;
Luk.22, 7-30; Jov.13, 1- 30) - poslednja Hristova

veera sa apostolima u Jerusalimu u koji je doao da proslavi Pashu. Na veeri

Hristos je prorekao da de ga jedan od njih izdati, a radoznalom Petru ree da de
to biti onaj koji posle njega umoi zalogaj hleba u zdelu. Predvidevi da je to
poslednja veera koju na zemlji jede, do ponovnog povratka na zemlju, Hristos
je ustanovi Evharistiju (gr. eukharistia priznanje, zahvalnost) tj. tajnu prieda,
najvaniji in hridanske liturgije.

Leonardo da Vini, Tajna veera (La Cne), 1495-1498

Hristos je apostolima ponudio au vina govoredi: "Pijte iz nje svi, jer je ovo krv
Moja novoga zaveta, koja de se proliti za mnoge, radi otputanja grehova" a
zatim hleb, umeen s kvascem, govoredi: "Uzmite, jedite, ovo je telo Moje, koje
se za vas lomi; ovo inite Meni u spomen."
Tajna veera se odrala u istoj prostoriji na Sionu u kojoj de se, pedeset dana
docnije, sakupiti apostoli i primiti Sv. Duh na sebe.

PRANJE NOGU - u slikanim ciklusima ova scena dolazi posle Tajne veere iako je
istonjaki obiaj nalagao da se za trpezu sedne tek poto se noge operu.
Hristos pere noge apostolima u znak pokornosti i zahvalnosti prenosedi im u
amanet da ine i oni ono to im je sam uinio, tj."da pomau jedan drugome
bez ikakvih raspri o stareinstvu".

MOLITVA U GECIMANSKOM VRTU (Mat.26, 35-56; Ma.14, 32-52; Luk. 22, 3953; Jov.18, 1-11) - posle veere Hristos sa apostolima odlazi u Gecimanski vrt
(na Maslinovoj gori) gde se pomoli Bogu, ocu svome, da ga pomiluje stranih
muka koje ga ekaju.
IZDAJSTVO JUDINO - Juda Iskariotski, jedan od dvanaestorice apostola, za koga
je Hristos znao da de ga izdati, dolazi u vrt sa narodom i rimskim vojnicima i

poljubcem podkazuje Hrista. Tom prilikom Hristos je izgovorio: "Juda, zar

celivom izdaje sina ovjeijega." (Luk.22,48)

HRISTOS NA SUDU PRVOSVETENIKA ANE I KAJAFE (Mat.26, 57-68;..) prvosvetenik Ana, koji je samo poasni lan Sanhendrina (najvieg crkvenog
tela), i njegov zet Kajafa /Josif Kaif = istraitelj, ovladeni veliki svedenik/ kome
je predao dunost, osuuju Hrista na smrt. Meu stareinama skupa bio je
Josip iz Arimateje, bogat i ugledan zemljoposednik, koji je prema Luki glasao
protiv odluke Velikog veda da se Hristos ubije (Luka 23, 50-51)
RUGANJE HRISTU - obiaj je bio da se, tokom nodi, onaj koji je osuen na smrt
maltertira, zlostavlja i ismejava na razne naine.

ODRICANJE PETROVO (Mat.26, 34; 69-75;..) - na Tajnoj veeri Hristos je

prorekao Petru da de ga se tri puta odredi pre nego to petao zapeva. I Petar se,

odista, te nodi tri puta odrekao Hrista a kada je petao zapevao Petar se seti
Hristovih rei i teko se pokaja.

Tintoreto, Hristos pred Pontijem Pilatom, 1566

HRISTOS PRED PONTIJEM PILATOM (Mat.27, 11-30;..) - osuda Sanhendrina nije
mogla biti pravosnana dok je ne potvrdi rimski namesnik (pretor, prokurator)
u Judeji. Zato Hrista izvedoe pred sudiju Pilata koji se, zbog praznika Pashe,
nalazio u Jerusalimu. Posle duge raspre Pilat presudi da Hristos nije kriv ali, pod
navaljivanjem Jevreja, on osudi Hrista, protiv svoje volje. S toga on uze vodu,
opra ruke pred narodom govoredi: "Ja nisam kriv u krvi ovoga pravednika; vi
dete videti!"
Ne mogavi da se odlui na kaznu Pilat, pre konane presude, posla Hrista caru
Irodu Antipi, caru Galilejskom. Car otposlavi Hrista ponovo Pilatu, obue ga u
dugaku belu haljinu kakvu su obino oblaili Rimljani koji su hteli da budu
izabrani na kakav poloaj.
(Prokurator - u starom Rimu: upravitelj, visoki inovnik koji je upravljao u
carskim zemljama u ime cara, namesnik, zastupnik, upravitelj; rimski prokurator

- sedite /pretorijum/ u Kesariji primorskoj, od 6-70 god.n.e. /pad Jerusalima/.

Pontije Pilat iz Kesarije primorske se selio u Jerusalim u vreme Sedmice
Stradanja, u vreme jevrejskih praznika i proslava. Odsedao bi u kraljevskom
dvoru.)
IBANJE HRISTA - posle konane presude,
Hrista dovedoe u kudu za ibanje. ibanje je
bilo najsramnija i najtea kazna. Na izmrcvareno i ranjavo telo Hristovo obukoe
kabanicu, a na glavu mu stavie venac od trnja
i u desnu ruku trsku umesto skiptra. Ova tema
je bila omiljena na Zapadu gde se Hristos
prikazuje vezan za antiki stub a dvojica ga
ibaju.
U vezi sa ovim postoje tema koja se esto
prikazuje (van ciklusa): ECCE HOMO (ekce
homo) - to su rei Pontije Pilata koje je
izgovorio privodedi Hrista: evo vam ovek koga
ste traili. Hristos se prikazuje sa trnovim
vencem na glavi, sav oronuo i na izmaku snage.

ODLAZAK NA GOLGOTU (Mat.27, 31-66;..) vojnici, kojma Hristos bi predat, obukoe mu

haljine, metnue mu na rame krst, na kome je
trebalo da ga razapnu i povedoe ga na Golgotu.
Sa Isusom povedoe i dva razbojnika koja de biti
istovremeno razapeta. Iiban i izmuen, pod
teinom krsta Hristos je posrtao, pa vojnici
izabrae Simona Kirinca, koga procenie za
Hristovog pristalicu, da nosi krst. Noenje krsta
smatralo se, tada, velikom sramotom.

Pod teretom krsta Hristos ne samo da je posrtao ved je i sav bio obliven u znoju.
Jedna od ena, koje prisustvuju sceni i gorko plau, prua ubrus Hristu kojim se
on brie i na ubrusu osta nerukotvoreni lik Hristov (VERONIKIN UBRUS)

(nerukotvorene ikone - ikone koje nisu rukom

napravljene: dva lika Hristova: MANDILION lik na Veronikinom ubrusu; KERAMION - lik
na deramidi tj. opeci. Istono-hridanska
legenda kae da je car Avgar poslao svog
slikara da naslika Hrista. Kad god bi pokuao
da ga naslika nije mogao ni crtu da povue.
Primeti to Hristos i upita ga ta radi. uvi
slikareve rei Hristos uze platno, prisloni ga
na lice i na platnu ostade njegov lik. Sav
sredan slikar krene caru da pokae delo. Na
putu slikara napadoe lopovi a da bi sliku
sauvao slikar je stavi izmeu dva kamena.
Kada je opasnost prola slikar uze svoje
platno ali primeti da se lik preslikao i na
kamen.)

PENJANJE NA KRST i SKIDANJE SA KRSTA - sama scena Raspeda prikazuje se u

okviru velikih praznika. Sa krsta Hrista skidaju prijatelji i ene-mironosice.

OPLAKIVANJE HRISTA - pre nego to su telo Hristovo premazali mirisma i

pokopali prijatelji oplakae Hrista a na tom oplakivanju posebno mesto zauzima
Bogorodica.

Oplakivanje, Nerezi, Makedonija, Sv. Pantelejmon, 1164 (renesansa Komnina)

U zapadnom svetu ova scena se

slino prikazuje ali ima svoje
specifinosti i zove se PIETA.
U vezi sa stradanjem Hristovim
treba pomenuti jo neke teme
koje su bile omiljene naroito na
Zapadu:

INSTRUMENTI MARTIRI - instrumenti kojima

je Hristos bio muen: koplje kojim je
proboden, ekseri kojima je prikovan na krst,
bievi, stub za koji je bio privezan, krst koji je
nosio, posuda u koju je istekla u. Ponekad
se prikazuje i Veronikin ubrus.
IMAGO PIETATIS - poprsje mrtvoga Hrista
nad kovegom sa trnovom krunom na glavi.
Ruke su mu podignute kao da pokazuje rane.

ASNI KRST - delovi krsta na kome je Hristos bio razapet predstavljali su

skupocenu relikviju. Pravljene su specijalne kutijice u koje su stavljani ovi delovi
krsta te je, tokom niza godina, stvorena trgovina ovim relikvijama na kojima se
dobro zaraivalo. To je dovelo do popularnosti prie o asnom krstu.
Drvo na kome je Hristos razapet potie jo iz rajske bate. Njime su se sluili
Adam i Eva, car Solomon, carica od Sabe i mnogi drugi. Posle Hristovog raspeda
krstovi su bili pokopani u zemlju. Carica Jelena, majka Konstantina Velikog,
primivi veru, krenula je u Jerusalim da krst pronae. Ne mogavi da otkrije
mesto ona trai od oveka koji zna da joj otkrije tajnu. Kad su krstovi otkopani
teko je bilo prepoznati koji je pravi. Zato Jelena stavlja na krst telo umrle
devojke ija je povorka upravo prolazila. Krst na kome je devojino telo oivelo
bio je Hristov krst.

POSLE VASKRSENJA
Poseban ciklus vezan je za dogaaje posle Hristovov vaskrsenja. Posle Raspeda i
Skidanja sa krsta (vaskrsenje), Hristos je bludeo jo 40 dana i vrlo esto se
prikazivao svojim prijateljima. Prvo se javio Mariji Magdaleni (scena NOLI ME
TANGERE, omiljena tema na Zapadu), a onda Luki i Kleopi na putu za Emaus. Pri
javljanjima je inio uda.

Sopodani: Noli me tangere, (Ne dodiruj me), Veera u Emausu

Meu scenama najpoznatija i najede slikana je NEVERSTVO TOMINO - kada
su apostoli saoptili Tomi da im se Hristos javljao nekoliko puta. On im ne
veruje i ree da de se u to uveriti tek kad stavi prst u Hristovu ranu. Taj trenutak
kad Toma stavlja prst u ranu Hristovu da bi se uverio u njegovo prisustvo na
zemlji upravo se prikazuje.

Pored scena vezanih za cikluse, treba pomenuti niz scena koje ne pripadaju ni
jednom ciklusu a vezane su za Hrista. To su scene vezane za Hristov ivot i to
vie za njegovo magino delovanje na ovome svetu: PARABOLE (troipogodinje
propovedanje; koristio je narativni oblik uenja - upeatljive prie koje bi
ilustrovale njegove zakljuke - prie koje je Hristos propovedao). One su
jednostavne sadrine, ali sutastvene, da bi neuki narod mogao razumeti i
zapamtiti. "Okruen svojim prvim uenicima, Isus je propovedao i pouavao po
sinagogama, i pod vedrim nebom, obradajudi se pre svega ugnjetavanima i
siromanima. U skladu sa svetom istorijom i najpopularnijim biblijskim
linostima, upotrebljavao je tradicionalna didaktika sredstva koristedi pri tom
prastare slike i simbole i, naroito, figurativni jezik parabola. Kao i toliki drugi
'boanski ljudi' helenistikog sveta, Isus je bio vidar i udotvorac koji je leio sve
vrste bolesti i pomagao ljudima poremedenog duha. Zbog nekih od tih uda
osumnjien je za arobnjatvo, zloin koji je povlaio smrtnu kaznu."

HRISTOVA UDA - na ovom svetu Hristos je inio razna uda: isceljivao slepe,
gubave i dr. vaskrsavao mrtve, hranio mnotvo naroda sa malo hlebova i
nekoliko riba.
Meu njima jedna od najpoznatijih scena je SVADBA U KANI GALILEJSKOJ
(Jov.2,1-12) - Hristos sa Bogorodicom prisustvuje svadbi na kojoj, u jednom
trenutku, nestaje vina. Tada Hristos naredi da se est velikih sudova za idenje
napune vodom. Kad su sluge zahvatile au i odnele kumu da proba ovaj
konstatuje da pije najbolje vino.

uda Hristova: Svadba u Kani Galilejskoj, Vronse, Noces de Cana, 1562/63

Sam LIK HRISTA, kao pojedinana predstava, se tokom vremena menjao te je
stvoreno vrlo mnogo tipova koji se prikazuju na ivopisu, na ikonama i
minijaturama. U prvim vekovima hridanstva, u katakombama, bio je prikazivan
svojim simvolima: krstom, jagnjetom, ribom (najedi simbol Hristov).

Zurbaran, Agnus Dei,1640

Pet slova od kojih je sastavljena grka re IHTIS ine monogram od poetnih

grkih rei: Isus Hristos Teu Ios Soter to znai Isus Hristos Sin Boga Spasilac), u
obliku DOBROG PASTIRA s jagnjetom preko ramena (uticaj arhajske grke
skulpture) zatim od deakog lika HRISTA EMANUILA (prorok Isaija je
pretskazivao da de se Mesija roditi od devojke: "Eto, djevojka de zatrudnjeti i
rodide sina, i najdenude mu ime Emanuilo"-Is.7,14/ do niz varijanata i
najvanijeg tipa PANTOKRATORA (svedritelj, svevladar) Hrista sa bradom koji
u jednoj ruci dri jevanelje a drugom rukom blagosilja.

BOGORODICA - pored Hrista, u hridanskoj crkvi najvie se proslavlja

Bogorodica. O njenom kultu i znaenju dosta se raspravljalo ali od vremena III
Vaseljenskog sabora u Efesu, 431.godine, dilema je razreena i njena
popularnost je sve vie rasla. Na saboru je nazvana
Theotokos ili Mati Boija. Tako je stvoren veliki broj tipova: ORANTA - rairenih
ruku, sa medaljonom u kome je Hristos Emanuilo na grudima. Obino
predstavljena u kaloti apside; ODIGITRIJA - nastavnica; MLEKOPITATELNICAhraniteljica; ELEUSA - milostiva; STRASNA (strasti znae muke) -tip Bogorodice
sa Hristom na rukama, uplaena izgleda i sputenih obrva koje iskazuju tugu;
TROJERUICA - prikazuje se sa tri ruke. Po legendi nju je stvorio Jovan
Damaskin stavljajudi ikoni Bogorodice tredu ruku, poto ga je Bogorodica spasla
bolesti itd.

Nekoliko ciklusa njoj je posvedeno:

CIKLUS BOGORODIINOG IVOTA - koji se vrlo esto prikazuje u crkvama
pogotovo ako je njoj crkva posvedena. U slikanju dogaaja iz njenog ivota
slikari su se inspirisali apokrifnim tekstovima jer se u kanonskim tekstovima ona
pojavljuje tek od trenutka Blagovesti:
BOGORODIINI RODITELJI - Joakim, iz plemena Davidova /po ocu iz roda
carskoga/, Ana, iz roda Aronova /po materi iz roda arhijereja/. Na veliku
jevrejsku sramotu, Joakim i Ana ved u poodmaklim godinama nemaju dece.
Zbog toga ljudi ih odbacuju, a svetenik nede da ih blagosilja (SVETENIK
ODBACUJE JOAKIMA I ANU).
BLAGOVESTI JOAKIMU I ANI - obino se prikazuje scena u kojoj Ana stoji pred
jednim gnezdom ili trenutak kada aneo najavljuje Joakimu da de Ana roditi
dete.
ROENJE BOGORODICE -Ana raskono obuena lei na postelji i prima darove a
pored nje se u kolevci nalazi tek roeno dete. Roena u Nazaretu, gradidu na
zapadnoj obali Genisaretskog jezera /praznik Mala Gospojina, po starom
kalendaru 8. septembar, po novom 21. septembar/.

Studenica, Kraljeva crkva, Roenje Bogorodice

VAVEDENJE - Posle tri godine Marija je odvedena u hram Jerusalimski na
praznik Vavedenja, i tamo se zavetovala Bogu. Scena se dogaa ved u hramu
gde Mariju, u pratnji Joakima, Ane i njenih drugarica, doekuje svetenik
Zaharije, otac Jovana Krstitelja. /21.novembar po starom, 4.decembar po
novom/.
UDAJA BOGORODICE - kada je napunila 14 godina Marija je morala da napusti
hram. Po utvrenom obiaju devojke iznad tog uzrasta nisu mogle vie iveti u
hramu. Roditelji su joj u to vreme umrli i iako se zavetovala Bogu i slubi u
hramu svetenici odluuju da udaju Mariju. Kao prosci javljaju se starci koji ele
njome da se oene. Meu njima dolazi do tue a za mua de biti izabran onaj iji
se tap, poto su ih predhodno poloili na zemlju, podigne. Zaharije se pomoli i
tap Josifov se uzdie. Tako Josif, Marijin daljni roak a iz roda Davidovog, bi
izabran za mua. Josif je bio drvodelja i iveo je u Nazaretu. Ova tema je bila

posebno omiljena na Zapadu gde se prikazuje kao PRSTENOVANJE

BOGORODICE.

POKLONJENJE MUDRACA /Mat.2,1-12/ Iz daleke zemlje na Istoku, iz Arabije ili

Persije, moda i Indije, u Vitlejem su stigli volhvi tj. mudraci. Oni su bili ueni
ljudi zvezdoatci ili astrolozi koji su proricali sudbinu sveta na osnovu nebeskih
sazvea i starih knjiga. Videli su zvezdu na Istoku koja im je bila znak roenja
Isusovog. Dolazak mudraca i glasovi o roenju novog cara uznemirili su narod i
cara Iroda koji pozva sebi mudrace ne bi li ih privoleo da na povratku ponovo
svrate kod njega. Zvezda je zasjala i odvela mudrace do pedine. Mudraci daruju
Isusa: zlatom, kao cara; tamjanom, kao Boga, izmirnom, kao oveka kome je
sueno da umre. Mudraci se ne vratie Irodu ved drugim putem odoe u svoju
zemlju.

Poklonjenje mudraca (Tri kralja sa Istoka), San Apollinare Nuovo, Ravena

BEKSTVO U EGIPAT (Mat.2,13-23) po roenju Hristovom aneo se javi Josifu i
najavi mu da se sprema veliko zlo u Judeji (POKOLJ VITLEJEMSKE DECE - Irod je
bio besan kad je video da se mudraci ne vradaju. Izdao je nareenje da se
pobiju sva muka deca mlaa od dve godine, roena u Vitlejemu i okolini. Sva
zemlja napuni se plaem i ridanjem. Nedaleko od Vitlejema, lei mali i lep grad
Rama. Tamo u "senci platana i maslina, nalazi se prastara grobnica starozavetne
majke Rahile", (Jer.31,15) i da treba da se sa Marijom i detetom neko vreme
skloni u Egipat. Porodica je ostala u Egiptu oko godinu dana. U Palestini su se
desili krupni dogaaji: car Irod Veliki je umro u tekim mukama a na presto su
seli njegovi sinovi Arhelaj, u Judeji i Irod Antipa, u Galileji. Glas, aneo
gospodnji, je stigao u Egipat (Mat.2,20) i porodica se vratila u Nazaret.
U crkvenim slubama svaki dan se slavi po neki svetitelj ali meu njima nisu svi
podjednako znaajni i popularni za srednjevekovnu ikonografiju.

JOVAN PRETEA ili KRSTITELJ (gr. PRODROM)

CIKLUS JOVANA PRETEE ili KRSTITELJA - u vremenima kada se Hristos pojavio
Judeja je bila mesto gde su propovednici bili brojni. Meu njima najznaajnije
mesto pripada Jovanu Pretei ili Krstitelju koji u pustinji prikuplja narod i
nagovetava dolazak onoga koji de svet ispraviti. Kada se Hristos pojavio na
Jordanu Jovan, najpre, odbija da ga krsti govoredi da nije dostojan da to uradi.
SUSRET MARIJE I JELISAVETE - /Luk.1,40-56/ susret majke Hristove i majke
Jovanove koje istovremeno ekaju roenje dece. Njih dve su bile roake.
Jelisaveta je bila u estom a Marija u drugom mesecu trudnode. Marija je
provela u domu Zaharijevom oko tri meseca a potom se vratila u Nazaret.

Susret Marije i Jelisavete: Visitation, Pontormo, 1528 (manirizam) i u video radu The Greeting, Bill
Viola 1995, http://www.youtub.com/watch?v=Dg0IyGUVXaQ&feature=player_detailpage

ROENJE JOVANOVO (Luk.1,5-25; 57-80), Ivanjdan 7. jul. Roditelji Jovanovi,

Zaharije /Zarija/ i Jelisaveta, bili su veoma stari i Jelisaveta je bila nerotkinja.
Zbog njihovih molitvi Bog im uslii molbu. U hramu Zahariji se javi aneo i
objavi mu da de Jelisaveta roditi sina i da mu nadene ime Jovan. Ikonografska
shema Bogorodiinog roenja primenjuje se na sva roenja svetitelja koja se
prikazuju.
PRETEA ODLAZI U PUSTINJU (Mat.3,1-12; Mar.1,1-8; Luk.3,1-20; Jov.1, 1-34)
u pustinji Jovan ivi izrazito asketskim ivotom: vodu pije iz bara, iz rose, a hrani
se skakavcima, travom i divljim medom. Postio je, nije pio vino, iako je vino bilo
u optoj upotrebi.
Otuda kada se prikazuje ( a predstava njegovog lika je obavezna u crkvi) slika se
sa tankim nogama, veoma mravi visok u tkanini od kostreti /kamilje dlake/.
Opasivao se prostim konim remenom. U ruci dri krst. Bledog lica sa bradom i
brkovima. Crna gusta kosa padala mu je na pleda. Sliku o njemu je sauvalo:
Sveto predanje i delimino Sveto pismo.
JOVAN OKUPLJA RAZNE LJUDE -/Mar.3,5/ on prikuplja fariseje, vojnike i narod i
upozorava ih na dolazak Hristov. Ljudi su ak mislili da je on Mesija.

SMRT JOVANOVA - /Mat.14, 3-13; Mar.6, 17-30/ u svojim propovedima Jovan

napada Iroda Antipu (carskog predstavnika u Judeji) to je za enu uzeo
Irodijadu, enu svoga brata. Irodijada, besna na Preteu, naredi da ga bace u
tamnicu ali ga Irod ne ubi. Irodijada pribee lukavstvu. Naime, njena derka
Saloma je tako lepo igrala a njena igra bila tako neodoljiva da joj Irod, na jednoj
sveanosti, obeda ispunjenje bilo kakve elje ako mu neto odigra. Saloma, pod
majinim nagovorom, zatrai Preteinu glavu i Irod, protiv volje, morae da
ispuni obedanje. Otuda se Saloma esto prikazuje kako se igra sa glavom
Jovana Pretee ili Saolma sa glavom Pretee na tanjiru.

SVETI NIKOLA - meu svetiteljima zauzima

posebno mesto. Sv.Nikola, episkop u gradu
Miri, u vizantijskog provinciji Nikeji, u Maloj
Aziji. Istorijska je linost i pojavljuje se na
prvom Vaseljenskom saboru 325.godine u
Nikeji.
Kult Sv. Nikole obrazuje se od poetka do
sredine V veka. U VI veku podignuta mu je
crkva na grobu u Miri, a car Justinijan sazidao
mu je crkvu u Carigradu, na obali mora. Od
tada mu se kult iri po celoj Vizantiji. "Deveti
vek je zlatno doba u kome se Sv. Nikoli pie
itije, sluba, opisuju mnoga uda koja je inio i
posveduju mu se pesme. U to vreme je smatran optim zatitnikom,
zastupnikom i spasiocem celog hridanskog sveta, on je najpotovaniji
svetitelj... Car Vasilije I podigao mu je u Carigradu velianstveni hram Nea
/Nova crkva/ koji je osvetio 1. maja 880. godine patrijarh Fotije, a bio je
posveden Hristu, Bogorodici, Sv. Arhanelima, proroku Iliji i Sv. Nikoli... Iz Vizantije se kult Sv. Nikole brzo irio u druge hridanske zemlje." Njegova
popularnost je postala veda kada su mu moti preneene u Bari (11. vek) gde je
podignuta velika katedrala. To je bilo mesto hodoada na koje su dolazili ljudi

iz raznih zemalja da se poklone motima Sv. Nikole. I nai srednjovekovni

vladari su odlazili u Bari tako da je njegov kult bio posebno popularan u XIII i XIV
veku. Mnoge crkve su mu bile posvedene a u njima, kao patronu hrama, bio je
slikan ciklus njegovog ivota /Najstarije ikone Sv. Nikole sauvane su u
manastiru Sv. Katarine, na Sinaju, najstarije scene iz ivota Sv. Nikole slikane su
oko XI veka na triptihu u manastiru Sv. Katarine na Sinaju. Kod nas: ciklus
delimino sauvan u severnoj kapeli Radoslavljeve priprate; akonikonu
manastira Sopodana, akonikonu crkve Sv. Ahilija u Arilju, akonikonu
Bogorodice Ljevike, junom paraklisu u Starom Nagoriinu, proskomidiji
manastira Graanice, u kapeli Sv. Nikole u Deanima, u Psai, u Markovom
manastiru, u crkvi u Ramadi; na srpskim bakrorezima XVIII veka prikazuje se Sv.
Nikola sa itijem i udima /Hristifor efarovid ima 12 scena, i dr./).
"U hridanskoj ikonografiji sv.Nikola se slika kao starac, delav, visoka ela, sede
kose i kratke polukrune brade...U X veku stvoren je obrazac za njegovo
slikanje. Obuen je u stihar s epitrahiljom, felon i omofor, u levoj ruci dri
zatvoreno jevanelje, dok desnom blagosilja. Od XIII veka pojavljuje se u
felonu-polistavrionu."

Ciklus posveden Sv.Nikoli poinje scenom ROENJA, Krtenja, VOENJA

SV.NIKOLE U SKOLU, Rukopoloenje za akona, Hirotonija za episkopa. SVETI
NIKOLA IZBAVLJA TRI DEVOJKE OD BLUDA (Osiromaeni otac rei da svoje tri

derke posveti bludu bududi da nisu imali ta da jedu. Sv.Nikola odlui da spase
devojke. Nodu je, dok su otac i devojke spavale, kroz odak ubacio kesu zlata i
tako devojke spasao neasne radnje) Sveti Nikola daruje oi Stefanu
Deanskom ("Zbog pobune u Zeti, kralj Milutin je zatvorio sina Stefana i naredio
da ga oslepe. Na Ovem-polju, gde je bio hram Sv. Nikole, Stefanu su bile
izvaene oi. On je pred zoru zaspao i u snu video da pred njim stoji svetitelj u
arhijerejskom odelu, koji dri na svom dlanu oba njegova izvaena oka i govori
mu: 'Ne tuguj, Stefane! Evo tvojih oiju na mome dlanu.' i Pokaza mu oba oka.'
Stefan je poslat u zatoenje u Carigrad s njegova dva maloletna sina, Duanom i
Duicom. On je kasnije premeten iz zasebnog dvorca u manastir Pantokrator,
pod nazorom igumana. Pri kraju pete godine zatoenja, za vreme bdenija uoi
Svetog Nikole, Stefan je stajao na svome mestu u crkvi i molio se. Za vreme
itanja svetiteljeva itija i udesa, kada je seo i zadremao, njemu se opet javio
sv. Nikola i rekao mu:...Seda li se ta sam ti rekao kada sam ti se proli put
javio Rekao sam ti da ne tuguje, jer su oi tvoje u mojoj ruci, i pokazao sam ti
ih.")

SVETI GEORGIJE ili ORE - imao je veliku popularnost meu svetiteljima.

Interesantna, istinski nepostojeda, svetiteljska linost oko koje se isprela
zanimljiva pria. Pojava i dogaaji oko njegove linosti vuku koren iz antikog
sveta, prevashodno iz grkog mita o Perseju i Andromedi.

Re je o sceni u kojoj SV.ORE, kao i

Persej, UBIJA ADAJU koja treba da
proguta carevu kder kao zalog danku
koji joj grad plada svake godine. Pored
ove scene postoji opirni ciklus
posveden Sv.oru koji je sa
Sv.Dimitrijem predstavljao kult velikog
vojnika, svetog ratnika.

Da ponovimo, najbitnije scene:

Ciklus Velikih Praznika:

1. Blagovesti
2. Roenje Hrista
3. Sretenje
4. Krtenje
5. Preobraenje Hristovo
6. Vaskrsenje Lazara
7. Ulazak u Jerusalim
8. Raspede
9. Silazak u ad (Vaskrsenje)
10. Vaznesenje
11. Silazak svetog Duha
12. Uspenje Bogorodice

Ciklus Hristovih stradanja

Tajna veera
Pranje nogu
Molitva u Getsimanskom vrtu
Izdajstvo Judino

Hristos pred jevrejskim sudijama Anom i Kajafom

Hristos pred Pilatom
Ruganje Hristu
Odricanje Petrovo
Put na Golgotu
Penjanje na krst
Raspede
Skidanje s krsta
Polaganje u grob
Oplakivanje

Ciklus Hristovih uda

Svadba u Kani
Umnoavanje hlebova i riba
Isceljenja (slepog, leproznog itd)
Razgovor sa Samarjankom
Izgon trgovaca iz hrama

Parabole
o carskoj svadbi
o bludnom sinu
o mudrim i ludim devicama itd.

Ciklus Bogorodiinog ivota

Odbijanje darova Joakima i Ane

Blagovesti Joakimu
Blagovesti Ani
Susret kod Zlatnih vrata (Bogorodiino zaede)
Roenje Bogorodice
Prvi koraci male Bogorodice
Milovanje male Bogorodice
Blagoslov tri jereja
Vavedenje (petogodinja Bogorodica)
Molitva prvosvetenika Zaharije pred palicama prosaca
Prvosvetenik predaje Bogorodicu Josifu
Blagovesti na bunaru
Ciklus Svetog Jovana Pretee

Blagovesti Zahariji
Susret Marije i Jelisavete
Roenje Jovanovo
Pokolj vitlejemske dece i bekstvo Jelisavete
Krtenje Hristovo
Propovedi Jovana Krstitelja na Jordanu
Susret Jovana Krstitelja sa Hristom
Irodova gozba (Salomina igra)

Nalaenje (obretenje) glave sv. Jovana

Starozavetne scene

Avram srede tri anela

Gostoljublje Avramovo
rtva Avramova
Tri mladida u ognjenoj pedi
Neopalima kupina
Lestvice Jakovljeve
Starozavetna Skinija
Premudrost sazda sebi hram

Ciklusi raznih svetitelja

Prikazi Hrista

Sredovean u svojim godinama Pantokrator (Svedritelj)

Emanui l- dete
Starac dana - starac
Sredovean u drugom obliju ...

Bogorodica

Oranta (koja se moli)

Odigitrija (Putevoditeljica)

Eleusa (Milostiva)
Paraklisa (Posrednica, Zastupnica)
Bogorodica Znamenja (Platitera)
ira od nebesa