Univerzitet u Niu

Elektronski fakultet

SEMINARSKI RAD
IZ

ELEKTROENERGETSKIH POSTROJENJA

Student :
Sanja Stankovi
Br. indeksa: 14164

-1-

ZADATAK
Na slici je jednopolnom emom prikazan elektroenergetski sistem. Prekidai od
1 do 13 su zatvoreni.
G2:
Un =10 KV
Sn=28 MVA
X=0.2
X=0.25
Ta =0.31 s

C
8

V4 L4 =13 km
7

L1 =36 km
2

T1

~
T1:
m=110/10 KV
Sn=2x31.5 MVA
X=0.11

T2:
m=110/10 KV
Sn=31.5 MVA
X=0.12

T2

G1:
Un = 10KV
Sn=2x30 MVA
X=0.19
X=0.24
Ta =0.3 s

G1

G2

V1

Z=(0.1+j 0.4) W / km

L2 =41 km

V2

V3

10

T3

Mrea
220 KV

B
5

T3:
m=220/110 KV
Sn=250 MVA
X=0.12

L3 =28 km

D
UD =220 KV
Sk=4600 MVA
Sk=4200 MVA
ku =1.7

11

E
T4:
m=110/10 KV
Sn=2x30 MVA
X=0.13

12
T4

13

F
Mrea 10 KV

UF =10 KV
Sk=/ MVA
Sk=/ MVA

Slika1.Jednopolna ema posmatranog dela elektroenergetskog sistema

I: Izraunati:
a) Udarnu struju i toplotni impuls struje kvara pri tropolnom kratkom
spoju na sabirnicama F(ili na elementima koji se odabiraju);
b) Potrebnu struju i snagu iskljuenja prekidaa 13. Kvarovi na strani
110kV se iskljuuju za 0.1, a na strani 10 kV na 0.5s

-2-

Razmatrano postrojenje se nalazi u mrei sa direktno uzemljenim zvezditem.

Raspored polja razmatranog postrojenja,sa njihovim maksimalnim snagama
optereenja i smerovima,dat je na slici 2.

Tr1

Tr2

MVA

Slika 2.Raspored polja posmatranog postrojenja

II.
a) Nacrtati uproenu principijelnu emu celog postrojenja,usvajajui
sistem od 1 glavne sabirnice;
b)Odabrati sabirnice;
c)Odabrati komutacione aparate i merne transformatore za kablovsko
polje(redni br.1 na slici 2.);
d)Nacrtati principijelnu emu datog polja;
e)Nacrtati dispoziciju datog polja u dve projekcije.

Postrojenje obuhvata povrinu od 120x45(m).Specifina otpornost tla iznosi

66m,a struja koja se za vreme kvara odvodi kroz uzemljiva iznosi I=910A i
iskljucuje se za 0.1s.

III. Predloiti skicu zatitnog uzemljenja postrojenja.

-3-

PRORAUNI

Proraun elemenata ekvivalnetnih ema

Za odredjivanje udarne struje i toplotnog impulsa na sabirnicama F sistem
smo ekvivalentirali sledeom emom na slici 3. koja vai za tranzijentni i
subtranzijentni reim.

Slika 3.
Sve veliine svodimo na naponski nivo 10kV.
Reaktanse generatora su:
(

X''G1=x''G1

) (

X''G2=x''G2

) (

X'G1=x'G1

) (

-4-

X'G2=x'G2

) (

Otpornosti generatora:

-kruna uestanost

Transformatori:
XT1=xT1

XT2=xT2

) (

XT3=xT3
XT4=xT4

Posto medju podacima za transformatore nije data snaga gubitaka u bakru,za

otpornosti transformatora uzeemo da su 10% od reaktansi transformatora.
RT=0.1XT

Reaktanse vodova:

-5-

Otpornosti vodova:

Reaktansa mree svedena na 10 kV:

(

Otpornosti mree mogu se izraunati iz jednaine za kud:

-6-

pa je otpornost mree:

Ako trougao koji obrazuju reaktanse voda zamenimo ekvivalentnom zvezdom,

kako za tranzijentni tako i za subtranzijentni reim, onda dobijamo sledeu
ekvivalentnu emu:

slika 4.

Proraun ekvivalentnih reaktansi i otpornosti:

-7-

Za subtranzijentni reim:

Za tranzijentni reim:

-8-

Ekvivalentne otpornosti:

Slika 5.

-9-

Proraun udarne struje i toplotnog impulsa struje kvara

Poto smo izraunali ekvivalentne subtranzijentne i tranzijentne reaktanse i

ekvivalentnu otpornost sistema na mestu sabirnica F,sada su:
Subtranzijentna struja kvara:

Tranzijentna struja kvara:

Udarni koeficijent se rauna po formuli:

- 10 -

Za udarnu struju na sabirnicama F dobijamo:

a toplotni impuls se rauna po formuli:

(
Poto je
formule za toplotni impuls:

)
moe se primeniti skraeni oblik

- 11 -

Proraun potrebne struje i snage iskljuenja prekidaa 13

Da bi odredili potrebnu struju i snagu prekidaa 13 iskoristiemo struju kvara koju
smo prethodno izraunali. Da bi odredili kritino mesto kvara prekidaa 13
razmatraemo kvarove u takama 1 i 2 oznaenim na slici 6.

Slika 6

I P1 0 kA

I P 2 I " 18.9464kA

Kako se prekida nalazi na 10 kV strani i kako se potrebna struja rauna u odnosu

na kvar u taki 2 jer je on kritiniji, potrebna struja i snaga iskljuenja bie:
I i I P 2 1 18 .9464 18 .9464 kA

Si 3 U n I i 1.73 10 18.9404 328.1613MVA

Faktor je usvojen na vrednost 1, jer se time obezbeuje najvei stepen sigurnosti

pri izboru prekidaa.

- 12 -

Uproena principijelna ema postrojenja

- 13 -

Izbor sabirnica
Izbor preseka sabirnica se vri na osnovu maksimalne trajno dozvoljene struje
optereenja, a proverava na kratkovremena termika i mehanilka naprezanja. Ako
se radi o sabirnicama na otvorenom prostoru, tada se jo vri i provera na koronu.
Pod maksimalnom trajno dozvoljenom strujom u normalnom pogonu,
merodavnom za izbor preseka sabirnica, podrazumevamo najveu struju koja u
normalnom pogonu tee kroz najoptereeniji deo sabirnica. Prema najvie
optereenom delu sabirnica definie se presek sabirnica.Optereenje sabirnica po
deonicama dato je na sledeoj slici:

Smaxr=30 MVA

I maxr

S maxr
3 U n

30 106
3 10 103

1732.051 A

Posto se radi o postrojenju 10 kV mora biti ispostovana sledea jednaina:

- 14 -

I m axr < K1K 2 K 3 I td

Koeficijenti K1,K2 uvaavaju nain polaganja sabirnica.Sabirnice polaemo
horizontalno pa je zato koeficijent K1 jednak jedinici , a koeficijent K2 bice 0,9 jer
smo se opredelili za bakarne obojene sabirnice poloene horizontalno.Koeficijent
K3 uvaava uticaj temperature.Uzeemo da se temperature ambijenta poklapa sa
tablinom temperaturom i tablinim porastom temperature.Shodno tome
koeficijent K3 bie 1.Na osnovu izreenog vrimo izbor preseka sabirnica na
sledei nain:

I td >

I m axr
>1924.5 A
K1 K 2 K 3

Poto je I td >1924.5 A opredeljujemo se za presek: F25 120*10 mm bakarne

sabirnice, obojene ija je I td =2200 A.Ovako odabran presek proveravamo na
termiko naprezanje u normalnom reimu rada i periodu kvara.Kriterijum za
proveru je:
S min 7.4 k s A

Vrednost koeficijenta Ks oitamo sa grafika i njegova vrednost bie 1.21.Nakon

zamene u jednainu dobija se:
1200 mm 2 110 .79 mm 2

Sabirnice je potrebno proveriti na mehanika naprezanja na sledei nain:

F 3*

I 2 ud
* l *10 7 1754 .8161 l N
a

W 0.17 * b * h 2 0.17 * 0.01* 0.122 24.48 *106

Potrebno je da se zadovolji sledei uslov:

F*l
1.5 doz
8*W

Odavde moemo da odredimo duinu l:

- 15 -

l < 5.89 m
Moraju biti ispotovani i sledei uslovi:
4.732
fs
2 * * l 2

E*J
<30Hz
*s

4.732
fs
2 * * l 2

E*J
>200Hz
*s

gde je :
E=12*1010 Mpa
J=0,085*b*h2 =146.8*10-8
S=b*h=12*10-4mm2
Na osnovu ova dva uslova vrimo diskusiju duine l.Imamo dva mogua sluaja:
l>3.9 m , l<1.5m i l<5.89m
Opredeljujemo se za duinu 1.5m.

- 16 -

Izbor prekidaa
Za izbor prekidaa, pored nazivnog napona i struje, merodavna je jo i snaga
(struja) iskljuenja i dozvoljena struja u toku jedne sekunde.Kako je potrebno
odabrati prekidae za kablovsko polje 1 potrebno je da za to polje odredimo
maksimalnu radnu struju.Maksimalna radna struja bie:
I maxr

4 *103

230.94 A
3 *U n 17.32051
S

Snaga iskljuenja prekidaa :

Si 3 U n I i 328.1613MVA
Sada moemo pristupiti izboru prekidaa . Kriterijumi za izbor prekidaa su:
U PR U n 10 kV
I PR I m axr 230.94 A
I 1sPR I 1s

A 13.61 kAs

S iPR S i 328.1613 MVA

I udPR I ud 45.0143kA
I iPR I i 18.9464 kA

Na osnovu proraunatih parametara biramo sledei prekida:

Proizvoa: "Minel''
Vrsta prekidaa: malouljni
Nazivni napon: 10 kV
Nazivna struja: 800 A
Nazivna snaga iskljuenja: 350 MVA
Dozvoljena struja u toku 1 s: 24 kA

- 17 -

Izbor rastavljaa
Rastavljai slue da vidljivo odvoje deo rasklopnog postrojenja koji nije pod
naponom, od dela koji je pod naponom. Njihov je, dakle, primarni zadatak da
poveaju sigurnost osoblja koje treba da radi na delu rasklopnog postrojenja, pri
emu se naroito naglaava da poloaj noeva rastavljaa mora biti vidljiv.
Izbor rastavljaa vri se prema nazivnom naponu, maksimalnoj radnoj struji u
normalnom pogonu, uz kontrolu na udarnu struju kratkog spoja (mehanika
vrstoa) i dozvoljene struje u toku jedne sekunde.Kako smo potrebne parametre
postrojenja ve izraunali moemo da izaberemo odgovarajue rastavljae.
Proizvoa: Rade Konar Zagreb
Nazivni napon: 12(10) kV
Nazivna struja: 630 A
Dozvoljena udarna struja: 50 kA
Dozvoljena struja u toku 1 s: 30 kA

Izbor strujnih mernih transformatora

Strujni merni transformatori slue za redukovanje velikih struja na vrednosti
pogodne za prikljuivanje mernih instrumenata i ureaja zatite.Sa primarnim
strujama instrumenti i releji su povezani preko mernih strujnih

- 18 -

transformatora.Primarne veliine strujnih transformatora za merenje lee u opsegu

od nule do nominalne vrednosti struje nekog elementa.Veliine strujnih
transformatora lee u irokom opsegu od malih struja zemljospoja do velikih struja
kratkog spoja.Kriterijumi za izbor strujnih mernih transformatora su:
U1n=Unpostrojenja
I1n Imaxr
I1u Iu
I1s A
S (1, 2 ili 5)Sn
Snaga strujnog mernog transformatora treba da pokrije potronju mernih
instrumenata, releja zatite, gubitke na kontaktima i gubitke u vodovima.
S J S Rk I n2 sv I v

Pri tome emo zanemariti gubitke na kontaktima jer predpostavljamo da su

kontakti kvalitetno izvedeni.
Potronja instrumenta je data u tabeli.

L3

L2

L1

SmVA

VAr

VAr

cos

kWh

20

20

20

Poduna snaga gubitaka u vodovima za merenje, preseka s=2.5 mm2, za

struju I=5 A iznosi:

- 19 -

s vm Cu

1
1
I 2 0.0178
5 2 0.18 VA / m
sCu
2.5

Prosena duina kablova za instrumente je:

lvm=30 m
Znali, snaga jezgra za merenje strujnog mernog transformatora je:

S m S m svm I vm 20 0.18 30 25.4 VA

Usvajamo snagu jezgra za merenje Sm=30 VA.
Potronja zatitnih releja je data u tabeli.

Jz

SzVA

L1

12

23

L2

12

23

L3

12

23

Vodovi relejne zatite se izvode provodnicima preseka s=4mm2 I duine lvz=30m.

Poduna snaga gubitaka u vodovima za zatitu I struju I=5 A iznosi:
s vz Cu

1
1
I 2 0.0178 5 2 0,11125 VA / m
sCu
4

Znali, snaga jezgra za merenje strujnog mernog transformatora je:

S m S z svz I vz 23 0.11125 30 26.3375VA

Usvajamo snagu jezgra za zatitu Sm=30 VA.

- 20 -

Na
osnovu
ovih
kriterijuma
transformatora.Opredeljujemo se za:

vrimo

izbor

strujnih

mernih

Proizvoa: "RADE KONAR" Zagreb

Vrsta: potporni uljni sa dva jezgra
Tip: ABK
Nazivni napon: 10 kV
Nazivna primarna struja(5-2000),(2*5-2*600)
Dinamika struja 2.5*I1s (max 150 kA)
Prenosni odnos: m

200 A
5 A

Normalna snaga jezgra za merenje: Sn=30 VA

Normalna snaga jezgra za zatitu: Sz=30 VA
Klasa tanosti: kl.t.=1
Granini faktor tanosti: G.F.T.=10

Izbor naponskih mernih transformatora

Naponski merni transformatori slue da redukuju velike napone na vrednosti
pogodne za prikljuivanje instrumenata i ureaja zatite. Odreeni su prenosnim
odnosom, nazivnom snagom i klasom tanosti.
Potronja instrumenata i releja data je u sledeoj tabeli:

- 21 -

U>

U<

Z<

SnVA

46

46

46

L3

L2

L1

VAr VAr cos kWh

Snaga naponskog mernog transformatora je:

S S sv I v 46 0.18 30 51.4 VA
Kriterijum za izbor naponskih transformatora je:
U1ntrans=Un
Sntrans Sinstrumenata
Na osnovu proraunatih podataka izabran je sledei naponski merni transformator:
Fabrika mernih transformatora Zajear
Tip: VSK-1- 24/12
Prenosni odnos: m

10 / 3 kV
0.1 / 3 kV

Nazivni napon: 10 kV
Nominalna snaga: Sn=60 VA
Klasa tanosti: kl.t.=0.5

- 22 -

Potpuna principijelna ema 1

- 23 -

Dispozicija kablovskog polja 1

- 24 -

Zatitno uzemljenje postrojenja

Postrojenje obuhvata povrinu od 120x45 (m). Specifina otpornost tla iznosi =66
Wm, a struja koja se za vreme kvara odvodi kroz uzemljiva iznosi I=910 A i
iskljuuje se za 0.1 s.
Dozvoljeni napon dodira i napon koraka su:
t i 0.5 s

U dk U dd

75
150 V
ti

Dozvoljeni napon dodira i napon koraka su:

Edd 1 1.5 10 3 U dd 164.85V
Edk 1 6 10 3 U dk 209.4 V

Obim postrojenja iznosi:

P=2(120+45)=330 m
10m

9m

45m

120m

Sada emo izvriti proveru konfiguracije:

k d 0.9 0.1

0.72
S
2.5 0.0248 S 10
b

- 25 -

Ovde je:

b a1 a2
gde su a1 i a2 dimenzije okca.
Za irinu okaca uzemljivaa stavljamo:
a1=10 m, a2=9 m
Moraju biti ispunjeni sledei uslovi:
10 m S 200 m

S
8
b

S 120 45 73 .48 m , S povrina koju zahvata uzemljiva

Sada je:
S
7.75
b

pa su oba uslova ispunjena i kd se moe izraunati:

k d 0.9 0.1 7.75 2.5 0.0248 73.48 10

0.72

1.91 743653

Stvarna duina uzemljivaa je:

Ls 13 45 6 120 1305 m

Usvojiemo sledei oblik uzemljivaa:

Usvaja se traka duine L=1305 m, FeZn 25x4 mm i dubine ukopavanja H=0.8 m.
Sada je stvarni potencijal dodira sledei:
E dd k d

I uz
Ls

87 .9 V 164 .85 V

Usvajamo vrednost koeficijenta koraka kk=0.15.

Stvarni potencijal koraka je:

- 26 -

E dk s k k

I uz
Ls H

8.62 V 209 .4 V

Procena otpora uzemljivaa:

Prva Loranova formula
RL1

2 De

Ls

Ovde je ekvivalentni poluprenik kruga povrine jednake povrini postrojenja:

De

4S

4 120 45

82 .93 m

Druga Loranova formula

RL 2 1.6

0.6

Ls

0.37 W

Tane vrednosti se dobijaju merenjem na terenu.

RL1 0.447 W