Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

PRIZNATI ONO TO JESTE

Razgovori o upletenosti i reenju

Preveo s nemakog
Vlado Ili

Naslov originala
Bert Hellinger, Gabriele ten Hvel
Anerkennen, was ist

Copyright 1996 by Bert Hellinger

Translation Copyright srpskog izdanja 2014, LAGUNA

Kupovinom knjige sa FSC oznakom

pomaete razvoj projekta odgovornog
korienja umskih resursa irom sveta.
SW-COC-001767
1996 Forest Stewardship Council A.C.

slova s tree

Sadraj
Predgovor srpskom izdanju . . . . . . . . . . . . . . 13
Predgovor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19
Lake je patiti nego reavati.
Porodini raspored. . . . . . . .
Drugaija slika . . . . . . . . . .
Oev blagoslov . . . . . . . . . .
Reenje . . . . . . . . . . . . . .
ta u porodici stvara bolest? . .
Arogancija i njene posledice . .
Poinioci i rtve . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

25
27
33
34
39
40
43
48

Pokoravam se spoznatoj stvarnosti

Fenomenoloka psihoterapija . . . .
Posmatranje bez namere. . . . . . . . .
Ljubav . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Celovitost . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dejstvo . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

51
51
52
53
55

Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

Suprotnosti . . . . . . . .
ta je impuls za antitezu?
Sloboda . . . . . . . . . .
Ljudskost . . . . . . . . .

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

55
57
57
58

Svako je upleten na svoj nain

Uloga savesti . . . . . . . . . . . .
Nedunost i krivica . . . . . . . .
Dobro . . . . . . . . . . . . . . . .
Savest i superego . . . . . . . . . .
Savest i poravnanje. . . . . . . . .
Pravedni Bog . . . . . . . . . . .
Poravnanje i ljubav . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.
.

61
61
62
64
65
66
68
69

Ko sebe smatra suvie dobrim da bi

mogao da bude zao, taj razara vezu .
Poravnanje, ljubav i osveta . . . . . . .
Granice poravnanja . . . . . . . . . . .
Odricanje . . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

71
71
74
76

Ko je u skladu, taj se ne bori

O pozivu . . . . . . . . . . . . .
Jednostavnost. . . . . . . . . . .
Izvravanje . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

79
79
81
82

Veliina je u obinom. . . .
Meditacija i spiritualni putevi.
Ezoterino . . . . . . . . . . .
Duevna teina . . . . . . . . .
Spiritualno . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

85
85
87
88
90

.
.
.
.
.

Priznati ono to jeste

Napredak je povezan s krivicom . . . . . . . . . . 93

Odanost i pobuna . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93
Bivstvovanje je vee od ivota. . . . . . . . . . . . 99
O smrti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99
Nebo i zemlja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102
Dotai veliko u dui
Kako uspevaju reenja .
Dubina . . . . . . . . .
Prostor. . . . . . . . . .
irina . . . . . . . . . .
Sabranost . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

105
105
106
107
112
113

Pronalazi se poredak. . . . . .
Iskustvo, sloboda, ideologija . . .
Podjednako pravo na pripadnost .
Pravo na sopstvenu sudbinu . . .
Prednost. . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

119
119
120
121
122

U ljubav se uvek moe uzdati . .

Terapija i porodica . . . . . . . . . .
Prekinuta veza u ranom detinjstvu .
Moralni zahtevi. . . . . . . . . . . .

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

125
125
131
134

Trijumf je odricanje od uspeha .

Razlikovanje oseanja . . . . . . . .
Zavist . . . . . . . . . . . . . . . . .
Bes . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Trijumf . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

137
137
137
138
140

10

Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

Mrnja. . . . . . . . . .
Strah . . . . . . . . . . .
Depresija . . . . . . . .
Prihvatanje i primanje .
Bol . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

140
141
143
145
146

Oni koji sve najbolje znaju ne ele da saznaju .

O znanju i opaanju . . . . . . . . . . . . . . . . .
Autoritet. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Prizemljenost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.

149
149
152
153

Grehovi imaju i dobre posledice

Subverzivna strana poretka . . . . .
Vernost . . . . . . . . . . . . . . . .
Abortus . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

155
155
156
158

Psihokapitalisti najgore vrste . . . .

Samoostvarenje, vezivanje, ispunjenje .
Snage i slabosti . . . . . . . . . . . . . .
Osnovne snage . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

.
.
.
.

161
161
163
165

Deca pripadaju svojim roditeljima. . . . . . . . 169

O usvajanju i incestu. . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Seksualnost je vea od ljubavi
O ljubavi, nasilju i vezivanju . . .
Smrt . . . . . . . . . . . . . . . . .
Nasilje . . . . . . . . . . . . . . . .
Vezivanje . . . . . . . . . . . . . .
Nagon . . . . . . . . . . . . . . . .
Greh . . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.
.

179
179
180
181
183
185
187

Priznati ono to jeste

11

Ogorenost ne vodi niemu dobrom .

O politici i angaovanosti . . . . . . . . .
Ogorenost . . . . . . . . . . . . . . . . .
Skromnost i smernost . . . . . . . . . . .
Sluba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

.
.
.
.
.

191
191
193
195
198

Naputam nadu u veni mir . . . . . . . . . . . 201

Iluzija o moi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201
Krivica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204
Srea je uinak due . . . . . . . . . . . . . . . . 205
Dua se upravlja prema drugim zakonima,
a ne prema duhu vremena . . . . . . . . . .
O mukarcu i eni . . . . . . . . . . . . . . . .
Primarnost ene . . . . . . . . . . . . . . . . .
Potovanje. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Dvostruki pomak . . . . . . . . . . . . . . . .
Dua . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

209
209
209
213
214
216

Briga o generaciji koja raste.

Angaovanost i poravnanje . . .
Ono izgubljeno . . . . . . . . . .
Briga . . . . . . . . . . . . . . . .
Preokret sudbine . . . . . . . . .
Poredak due i moral . . . . .

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

221
221
221
224
225
227

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

.
.
.
.
.
.

O autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 229

Predgovor srpskom izdanju

Mi nismo samonikli. Nai preci su na svojevrstan nain

zasejali ono to mi danas anjemo: i dobro i loe. Bilo
da smo toga svesni ili ne, preci i primarna porodica u
velikoj meri odreuju na ivot. Ponekad se blokade iz
prolosti prenose s kolena na koleno i utiu na ponaanje
potomaka. Jedan od vrlo efikasnih naina za otklanjanje
tih blokada otkrio je nemaki porodini terapeut Bert
Helinger. U ovoj knjizi on postepeno i sistematski otkriva
tajne svojih razmiljanja i metod svoga rada.
Moje prvo uvodno predavanje o PORODINOM
RASPOREDU (popularno: PORETKU LJUBAVI) na
srpskom jeziku odrao sam 10. juna 2004. godine u Beogradu pred tridesetak slualaca. Meu njima je bio i inenjer B. C., koji mi se nekoliko meseci pre toga zajedno
sa suprugom obratio za pomo: njihov trogodinji sin A.
usled tekog oblika alergije na gluten od roenja se nalazi

14

Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

u ivotnoj opasnosti, a oni su optereeni neprestanom

strepnjom. Posle predavanja uradio sam prikaz toga kako
izgleda rad u porodinom poretku, postavljajui problem
klijenta B. C. Nakon nekoliko standardnih pitanja o vanim dogaajima u primarnim porodicama roditelj, zapoeo sam na klasian nain tako to sam u polje uveo
predstavnike deteta i roditelj (B. C., njegova supruga
i njihov sin).
Izvesno vreme itav sistem je delovao ukoeno. Do
preokreta je dolo tek poto je izalo na videlo da je otac,
pre nego to se oenio A.-ovom majkom, imao veliku
ljubav. Seanje na nju je potisnuo, ne elei da joj pridaje
znaaj, smatrajui to nevanim. S druge strane, njen veliki bol i ljubavna enja doveli su do toga da se energija
ljubavi usmerila prema njegovom sinu, ne dozvoljavajui
mu da ivi svoj ivot. Sve se to, naravno, odvija na jednom
potpuno drugaijem nivou, daleko od onog koji je razumu
poznat i objanjiv.
Predstavnici koji su bili u ulozi majke, oca, deteta i
ljubavnice ne poznaju ovu porodicu niti njihovu priu.
Upravo zato mogli su potpuno slobodno da se otvore
prema energetskom polju due i slede njen tok. Tada moe
da izae na videlo sve ono to je bitno, onakvo kakvo jeste,
bez dodavanja i oduzimanja, daleko od naih moralnih
predstava i pojmova o dobru i zlu.
Do razreenja pomenutog sluaja dolo je tek kada je
oevoj prvoj ljubavi priznata egzistencija i nakon to joj je,
s ljubavlju, dato mesto koje joj u sistemu pripada. Nakon
to je priznata, prestalo je njeno interesovanje za A. i svi
su s lakoom odahnuli kako uesnici, tako i posmatrai.

Priznati ono to jeste

15

Pet meseci pre predavanja u Beogradu, na strunom

seminaru za usavravanje sistemskih terapeuta u Garmiu,
koji je vodio Bert Helinger, razmatrali smo ovaj sluaj (B. C.
mi se, kao to sam ve pomenuo, obratio za pomo nekoliko meseci ranije). U to vreme nisam imao informacija o
eventualnim sistemskim terapeutima u Srbiji, a budui da
B. C. nije bio u mogunosti da doe na seminar porodinog rasporeda u Nemaku, postavio sam njegov problem
Helingeru. Bitno je rei da tada nisam raspolagao nikakvim
informacijama ni o sinu ni o roditeljima: jedino sam znao
da se radi o bespomonom ocu u velikoj brizi za sina.
Poto se radilo o iskusnim uesnicima seminara, Helinger je za predstavnika deaka A. uzeo mene i pitao me ta
mislim, da li je alergija neto muko ili ensko. Odgovorio sam: ensko, a on je izveo jednu od koleginica kao
predstavnicu alergije. Ona je odmah poela da koketira i
da mi se udvara i od samog poetka bila mi je zauujue
simpatina u ulozi sasvim suprotno od onoga to bi se
moda moglo oekivati da oseamo prema neemu tako
neprijatnom i ak opasnom po ivot. Helinger je zatim na
scenu uveo i predstavnike roditelja i vrlo brzo izalo je
na videlo da se iza alergije, u stvari, krije oeva prva ljubav.
Ostatak se odvijao potpuno istovetno kao i pet meseci
posle toga u Beogradu. Druga scena, drugi ljudi, druga
geografska irina i duina ali isti scenario i ista snaga!
Jednostavno sam bio fasciniran, kao i toliko puta ranije,
nainom na koji poredak deluje.
U Garmiu, u jednoj od pauza, pitao sam Helingera
da li mu je poznato da li se ovaj nain rada primenjuje u
Srbiji i Crnoj Gori.

16

Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

Ne, koliko mi je poznato, niti se radi, niti je ijedna

moja knjiga prevedena na srpski jezik. uo sam da neko
s Malte povremeno dri seminare porodinog rasporeda u
okviru getalt terapije u Beogradu. Raspitau se i poslau
ti informacije. Ako eli tamo da krene s radom, ima
moju punu podrku i ovlaenje. Za poetak, najbolje
je da prevede jednu od mojih knjiga. Uzmi, na primer,
Priznati ono to jeste, lako se ita i dobra je i za poetnike
i za profesionalce, a nedavno je preporuena kao literatura
na Fakultetu za psihologiju Univerziteta u Istanbulu.
Ali ja nisam prevodilac kako u moi da prevedem
tvoju knjigu?
Pa ko je moe prevesti bolje od tebe? Iskusan si terapeut, a srpski ti je maternji jezik. Poslau ti knjigu na
disketi, pa vidi, razmisli...
Sasvim sluajno, ideja o prevodu knjige koja je pred
vama rodila se upravo u Garmiu, gde je pre osam godina
knjiga i nastala.
Oduevljena znaajem i kvalitetom Helingerovog rada,
novinarka Gabrijela ten Hevel [Gabriele ten Hvel], posle
prisustvovanja seminaru, pozvala je Helingera da gostuje
u njenoj emisiji na Radiju SW. Njihov razgovor nastavio
se i nakon intervjua, a ishod imate pred sobom, u ovoj
knjizi u kojoj Bert Helinger na popularan nain odgovara
na pitanja u vezi sa svojim terapeutskim radom i nainom
razmiljanja.
Njegovo osnovno metodoloko naelo i terapeutsko
polazite jeste priznavanje onoga to jeste. Razumljivo, iskreno i jednostavno izlaui svoja otkria do kojih
je doao praktinim radom i razvijanjem originalne

Priznati ono to jeste

17

sistemske porodine terapije, Helinger odgovara i na kritika pitanja o moralu, prirodnoj hijerarhiji i poretku,
nasilju i zloupotrebi, usvajanju dece i incestu, naglaavajui
sutinsku razliku izmeu odgovornosti u psihoterapijskom
i javnom radu.
Ova knjiga namenjena je svima koji ele da saznaju
ta je to sistemska porodina terapija* (PORODINI
RASPORED, POREDAK LJUBAVI ili ORDER) i ko
je Bert Helinger, ime se bavi i kako razmilja. Namenjena
je i svima koji ele da razumeju sebe u kontekstu povezanosti s onima koji su bili pre nas i dali nam ivot takav
kakav jeste.
Jedna od najveih vrednosti ovog dela i itavog Helingerovog rada lei u jednostavnosti.
Iskreno se nadam da ete i sami doi do istog zakljuka
kada do kraja proitate ovu fascinantnu knjigu.
U Beogradu, januara 2005.
Vlado Ili

* Informacije o predavanjima, seminarima i edukaciji za sistemske terapeute moete dobiti u Udruenju za sistemsku terapiju
i sistemska reenja, tel. 062/604-700, www.orderoflove.com.

Predgovor

Bert Helinger mi je pomeo um i dirnuo duu. Bila sam

zbunjena, okirana, ali istovremeno i radoznala. Mnogo
toga u vezi s njegovim idejama, na prvi pogled, inilo mi
se neverovatnim, ali i zastraujue poznatim.
Reenice koje sam ula na njegovom seminaru: Materinstvo je neto veliko, Potujte oca i majku i druge
zvuale su tako katoliki! Ne borite se protiv roditelja,
nego ih prihvatite onakve kakvi jesu ali upravo zbog njih
sam tako nesrena, toliko nepravdi su mi naneli, toliko
suza i patnji... ena treba da prati mukarca! Pa zar ti
takvog nekog da smatra dobrim?!
Upravo tako. Jednostavno sam fascinirana njegovim
terapeutskim radom. Tri dana sam ga posmatrala kako
pred vie od etiristo posmatraa radi s teko bolesnim
ljudima. U prvo vreme oseala sam se kao u pozoritu,
gde je sve bilo napeto, dirljivo i tako realno. Postepeno i

20

Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

gotovo neprimetno, naizgled nezainteresovani posmatrai

postaju glavni akteri drame koja se zove sopstvena porodica. Isto tako neoekivano, ovek se nae usred vlastite
prie, usred vlastitog ivota, a do tada naizgled sporedni i
beznaajni dogaaji odjednom dobijaju pravi znaaj. Ah,
da, da, tano sad sam se setila: pa ja jo imam i jednu
polusestru! I najednom teku suze, same od sebe
neoekivano postajem svedok snane emotivne veze erke
koja stoji u dubokom naklonu pred svojom majkom, s
mnogo ljubavi, potovanja i zahvalnosti. Doavola! ta se
ovo deava sa mnom?! to je kraj dana blii, oseam se sve
iscrpljenijom. Boga pitaj zato, pa ja sam sve ovo samo
posmatrala, bila samo neutralni posmatra.
Kako je mogue da te smerne i pobone rei odjednom
dobiju smisao u terapeutskom radu, i ne samo smisao, ve
i tako delotvornu mo? Poniznost pred roditeljima, oev
blagoslov, tako arhaine rei kao dobrota, sudbina, milost?
ta je tu istina kad on izvinjenje naziva neumesnim a
pratanje oholim?
ta je to ime se rukovodi miljenje ovog oveka prilikom njegovog terapeutskog rada i kako mu uopte polazi
za rukom da tako precizno i nepogreivo upre prst upravo
na slepe mrlje beznadenog opteprihvaenog prosvetiteljskog miljenja? I kako je uopte mogue da on, mimo svih
konvencija i ustaljenog normalnog miljenja, na primer:
prilikom incesta (nad kojim se i na samu pomisao
zgrozi svaki normalan ovek!) vidi ljubav;
u kontekstu nacizma krivicu smatra neizbenom
(ipak su to morali da znaju i morali su da se bore!);

Priznati ono to jeste

21

ogorenost i ljutnju vidi kao osnovne pokretae nasilja (pa valjda se protiv nepravde mora boriti!);
uprkos svim pokretima za emancipaciju, u prvi plan
stavlja mukarca i potovanje mukog (zar je to uopte
mogue imajui u vidu toliki prezir mukaraca prema
enskom rodu!?);
uvia krivicu usvojitelja prema usvojenom detetu
(zar usvajanje nije veliko socijalno delo!?);
ukazuje na drskost dece koja bi elela sve da znaju
(deca valjda imaju pravo da znaju ta su uradili njihovi
roditelji!);
vezanost za porodicu smatra izvorom slobode (kao
da dosad nismo od malih nogu uili da moramo da se
osamostalimo i odvojimo od roditelja!?);
ukazuje na neophodnost pomirenja sa sudbinom (zar
svoju sudbinu ne drimo u sopstvenim rukama!?).
Tako mnogo pitanja odjednom!
Sutina moje fasciniranosti Helingerovim radom na
sasvim je drugom nivou. Reima je teko opisati dirnutost
koju oseam u dubini due.
Bilo da sam ga doivljavala na delu, rovarila po njegovim knjigama ili, kako je to kasnije bio sluaj, satima
razgovarala s njim, uvek sam posle toga oseala neto
veoma udno, poput spokojstva, oputanja, neku tako
mirnu vedrinu izmeu sveta i sebe. Na emu to poiva?
Verovatno da ima veze s nainom njegovog rada i njegovom neumornom potragom za ljubavlju kao izvorom svih
zapletenosti, patnji i bolesti.
Tu bi, verovatno, trebalo traiti i odgovor na pitanje
zato ak i Helingerov jezik katkad zvui arhaino. Kada,

22

Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

na primer, govori o poniznosti ili milosti, o oevom blagoslovu, o ivotu kao poklonu, ili o pomirenju, on dosee sferu duevnih doivljaja o kojoj moderna i analitiki
orijentisana psihologija jednostavno nema ta da kae.
Oigledno da on gradi most ka nivou ivotne stvarnosti
na kojem ne postoji jezik za najdublje impulse due.
Tu komunikacija funkcionie na sasvim drugom nivou.
Sve to bilo mi je i pomalo neobino i tajanstveno. I esto
sam se sama pitala ko je taj ovek koji me hvata u raskoraku s one strane razuma.
Bert Helinger zna da bude i otar prema svojim klijentima, istrajan i, blago reeno, odluno odreen (neki kau
autoritaran) onda kada smatra da je neophodno. Ne ustruava se da otvoreno iskae svoje uvide iako je to bolno
tamo gde se drugi u najboljem sluaju jedva usuuju i
da pomisle! On nema mnogo obzira, ali je sigurno ovek
koga moramo uzeti u obzir.
To je psihoterapeut koji sebe radije naziva duebrinikom, nadmudruje samozvane advokate svih siromanih
i obespravljenih, udovica i siroadi, bili oni terapeuti,
svetenici ili jednostavno angaovani pomagai. Renik
svih tih dobrih ljudi s velikim ciljevima prosvetiteljskog
vaspitanja ili terapije deluje nekako bledunjavo, naduvano
i nemono u poreenju s njegovim jednostavnim jezikom.
I, povrh svega, Helinger uopte ne eli mnogo da sazna.
Vrlo udno, prosto neverovatno i smeno! Pogotovo ako
se zna da se rad veine terapeuta zasniva upravo na tome
da se klijent razgoliti i da se verbalno prezentira i poslednji
deli njegove line patnje.

Priznati ono to jeste

23

Helinger eli da zna samo dogaaje ne ono to neko

o tome misli ili kako se upravo sada osea. Ne! esto ve
napamet nauene alopojke na loe oeve ili majke-adaje
on prekida jednostavnim reima: Hajde, ti, prvo postavi
na scenu svoju porodicu.
Jedan od uesnika seminara izgubio je u saobraajnoj
nesrei enu i sina. Njegovo izlaganje skamenilo je sve prisutne u sali toliko uasno je bilo. Helinger stoji naspram
njega i, sasluavi ga, obraa mu se mekim glasom: Sada
postavi tu situaciju na scenu, i na teko ponovljiv nain
polazi mu za rukom da zajedno s klijentom sagleda smrt
njegovih voljenih i tako ga povrati nazad u ivot sasvim
mirno, s malo rei i s takvom blagonaklonom sigurnou
koja kao melem dopire do svih prisutnih. I to je on, Bert
Helinger. Blag ovek, toplog srca, potpuno pribran u svom
saoseanju.
A onda smo jednom zaista seli zajedno, prvo u studiju radija, a potom i u njegovoj radnoj sobi, obraujui
ogroman spisak pitanja. Tako sam srena to je pristao na
saradnju! Dodue, nije ba sve razjanjeno do pojedinosti.
Ali i ovo e biti dovoljno za poetak.
Razgovori s Bertom Helingerom pozivaju na intenzivnu
razmenu misli i oseanja. On provocira, fascinira, duboko
dira i ljuti. Ova meavina hrani duh i pokree misao tamo
gde se ona inae zadovoljno zavaljuje u udobni naslon
fotelje oputenosti. I posle toga na svet se gleda nekako
otvorenije i popustljivije.
Gabrijela ten Hevel

Lake je patiti nego reavati

Prvo poglavlje ove knjige je transkript radio-intervjua kojim

je sluaocima radio-stanice tutgart 2 predstavljen metod
rada Berta Helingera i moe da poslui kao uvod u Helingerov nain razmiljanja i njegov rad; zato i stoji na poetku
razgovora s njim u ovoj knjizi.
Gabrijela ten Hevel: ta je to sistemska porodina terapija?
Bert Helinger: U sistemskoj porodinoj terapiji radi se
na tome da se otkrije da li je neko unutar ire porodice
upleten u sudbinu njenih ranijih lanova. To se moe
sagledati postavljanjem porodice na scenu. Kada se
sudbinska upletenost rasvetli, onda onaj ko je upleten
lake moe da se oslobodi sopstvene mree.
ta su to porodini rasporedi? Da bismo mogli jednostavnije da govorimo o tome, naveemo jedan primer sa

26

Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

Helingerovog seminara u okviru kongresa u Garmiu, gde je

radio s ozbiljno obolelim klijentima. Klijenti sede u velikom
krugu, njih oko etiristo radoznalih posmatraa, uesnika
kongresa. Bert Helinger poinje rad jednostavnim pitanjem:
Kako ste, ta vam fali?
Jedan mlai ovek od svoje 18. godine pati od bolesti
koja se ispoljava u vidu ubrzanog rada srca i vegetativnih
smetnji. Odgovarajui na Helingerova pitanja, klijent kae:
Klijent: Porodica nam je puna konflikata. Majka i otac
su razvedeni, majka je u svai s dedom. Sve to donosi i mnogo praktinih problema, na primer, kako da
ih sve zajedno dovedem na svadbu.
H. (publici): Za ovaj rad vaan je samo mali broj informacija. Naime, samo kljuni, presudni dogaaji, a ne
to ta ljudi inae misle ili rade. Jedan takav dogaaj
smo upravo uli: roditelji su razvedeni. Drugi kljuni, sudbonosni dogaaji jesu, na primer, smrt brata
ili sestre, ili ako je neko bio odbaen ili izgnan. Ili je
u detinjstvu boravio u bolnici, ili komplikacije prilikom roenja, ili ako je majka umrla pri poroaju.
O takvim stvarima se radi.
(Klijentu): Da li kod tebe postoji takav presudan, sudbonosan dogaaj?
Klijent: Sestra bliznakinja moje majke je umrla.
H.: To mi je ve dovoljno. Toliko je upeatljivo da je
verovatno prekrilo sve ostalo. Prvo postavi svoju
primarnu porodicu. Dakle, majka, otac; koliko dece?
Klijent: Imam jo jednu mlau sestru.

Priznati ono to jeste

27

H.: U redu, znai prvo postavlja etiri osobe. Odaberi

nekoga iz publike ko e predstavljati tvog oca, onda
nekoga za tvoju majku, sestru i za sebe.
Uzmi bilo koga. Dovoljno je da postavi upravo
njih etvoro. To e uraditi tako to e pojedinano
prii svakom predstavniku, uzeti ga za ruke i po
svom unutranjem nahoenju, bez rei, postaviti
ga na njegovo mesto. I predstavnici neka takoe
nita ne govore. Postavi ih tako da to odraava tvoju
unutranju sliku porodice.

Porodini raspored
Poto je meu potpuno nepoznatim ljudima iz publike klijent odabrao predstavnike oca, majke, sestre i sebe, postavio
ih je jedne prema drugima tako kako je u tom trenutku
oseao. U ovom sluaju otac stoji leima okrenut majci,
sin stoji naspram majke. Pred nama stoje potpuno nepoznati, sasvim sluajno izabrani ljudi, niti poznaju klijenta,
niti njegovu porodinu istoriju. Postavlja se pitanje ta bi
tu sad trebalo da se dogodi
I upravo to je ono udesno kod svih ovih rasporeda:
izabrane osobe koje predstavljaju lanove porodice, im
stanu na svoje mesto, odjednom zaista oseaju kao stvarne osobe. Dlom ak dobijaju i simptome koje imaju ovi
lanovi porodice, bez ikakvog znanja o tome. Na primer,
jednom je neki predstavnik imao smetnje sline epileptikom napadu jer je predstavljao epileptiara. esto se

28

Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

dogaa da predstavnik oseti smetnje sline sranim, ili

probleme s cirkulacijom u odreenom delu tela. Naknadnim istraivanjem pokazuje se da je zaista tako i kod
osobe koju taj neko predstavlja. To se ne da objasniti, ali
se u postavljenim rasporedima moe na stotine i hiljade
puta iznova proveriti.
Na koji nain deluje ovaj raspored, ta moete da uvidite
na osnovu toga?
Na osnovu toga vidim u kakvom su meusobnom
odnosu lanovi porodice. Ovde je, na primer, vrlo znaajna informacija iz rasporeda lanova porodice to to
otac stoji leima okrenut majci, a sin neposredno naspram
nje. Treba se samo opustiti i slobodno dozvoliti energetskom polju porodinog rasporeda da deluje i ostavi utisak na nas. Na osnovu informacije iz rasporeda uoava se
gde lei problem.
Priate o upletenosti. ta pod tim podrazumevate?
Upletenost znai da neko u porodici nesvesno i dalje
preuzima i ivi sudbinu nekog prethodnika. Deava se,
na primer, da se jedno dete izdvoji iz porodice i d nekoj
drugoj porodici na uvanje. Neko drugo, kasnije roeno dete moe da preuzme energetsku osnovu odbaenog
deteta i nesvesno se ponaa kao da je i samo odbaeno, tj.
nekome dato. To moe biti ispoljeno i odmah, u okviru
iste generacije, kod mlaeg brata ili sestre, ili u nekoj sledeoj, buduoj generaciji. Iz tog kola upletenosti ne moe
se izvui dokle god se ne sazna da upletenost postoji.
Do reenja se dolazi obrnutim postupkom: u raspored
se uvodi osoba koja je data drugima. Ona se, na primer,
pri postavljanju porodice takoe postavlja na scenu. I

Priznati ono to jeste

29

odjednom postajemo svedoci udesnog razreenja: nakon

to je odbaena osoba ponovo prihvaena, potovana i
cenjena, ona postaje prijateljski naklonjena prema potomcima, pa ak preuzima i zatitniku ulogu, pre svega prema
onome ko je s njom bio identifikovan.
To se ne moe ba tako jednostavno razumeti. Neko od
potomaka preuzima i ponavlja sudbinu koja mu je potpuno
nepoznata? Klijent u ovom sluaju, na primer, nikada nije
upoznao pokojnu tetku. Kako uopte dolazi do upletenosti?
Ima li to moda neke veze s onim to vi nazivate porodinom saveu?
Tano. Oigledno je da postoji savest grupe. Grupi u
okviru koje deluje ova savest pripadaju deca, roditelji, babe
i dede, braa i sestre roditelja, kao i oni koji su drugima
napravili ili ustupili mesto, na primer, bivi brani partner ili verenik roditelja. Ako bi se nekom od njih nanela
nepravda, u okviru grupe javila bi se nesavladiva potreba
za poravnanjem. To znai da e kasnije neko jo jednom
iskusiti i pretrpeti nepravdu nanetu nekome u prethodnoj
generaciji, da bi na taj nain nepravinost mogla konano
da bude dovedena u red. To je tzv. sistemsko prinudno
ponavljanje. Ali ova vrsta ponavljanja nikada i nita ne
dovodi u red.
Oni koji su na sebe morali da preuzmu sudbinu nekoga
ko je odbaen nepravedno su obavezani grupnom saveu,
a u stvari su potpuno nevini. Oni, naprotiv, koji su zaista bili
krivi jer su, na primer, nekome predali nekog lana porodice ili ga prognali, oni se uglavnom oseaju veoma dobro.
Grupna savest ne zna za pravdu kad su u pitanju potomci. Ona se brine samo za pretke. To oigledno ima veze s

30

Bert Helinger i Gabrijela ten Hevel

osnovnim redom i poretkom u porodinim sistemima.

Grupna savest upravlja se prema zakonu: ko jednom postane deo sistema, ima isto pravo na pripadnost kao i svi
drugi pripadnici tog sistema. Kada neko bude proklet
ili odbaen, onda je to kao da mu neko iz sistema kae:
Ti ima manje prava od mene da pripada ovde. To je
nepravda ije e ispravljanje biti pokuano upletenou
nekog drugog lana porodice, bez njegovog znanja.
Moete li nam navesti neki primer kako to deluje kroz
generacije? Kako to uopte da zamislimo?
Naveu vam jedan zaista zastraujui primer. Nedavno je kod mene doao jedan advokat, potpuno pometen.
Istraujui o svojoj porodici otkrio je sledee:
Prababa mu je prethodno bila udata. Za vreme trudnoe upoznala se s drugim ovekom i zaljubila se u njega.
Najednom joj je prvi mu umro, 31. decembra, u 27. godini, ak se sumnjalo da je ubijen. Imanje koje je kasnije
nasledila od mua ova ena nije dala njegovom sinu, ve
sinu iz sledeeg braka. Time je nainjena velika nepravda.
U meuvremenu su tri oveka iz ove porodice izvrila
samoubistvo u 27. godini, i to svaki put 31. decembra. Uvidevi to, advokat se setio da je jedan roak upravo napunio
27 godina i da se blii 31. decembar. Odmah je otiao do
njega da ga upozori. Roak je ve bio kupio pitolj da se
ubije. To je tipian primer delovanja upletenosti.
Posle kraeg vremena taj isti advokat mi je jo jednom
doao. Ovog puta i sm se nalazio u krajnjoj suicidalnoj
opasnosti. Zamolio sam ga da stane leima okrenut prema
zidu, da zamisli pred sobom tog mrtvog mukarca i kae
mu: Ja te potujem i cenim. Ti ima mesto u mom srcu.

Priznati ono to jeste

31

Izneu na videlo i glasno u izgovoriti nepravdu koja ti

je naneta i tako doprineti izmirenju. Posle toga moglo
se videti kako se postepeno oslobaa panike i s lica mu
nestaje gr.
Vratimo se sada naem primeru. Poto je postavio raspored svoje porodice, na klijent zauzima mesto i posmatra ta
e sada raditi Bert Helinger. Postavljene lanove porodice
Helinger ispituje kako su.
H.: Kako je ocu?
Otac: Trenutno nita ne oseam. Ne znam kako se oseam.
Majka: Oseam se malo izolovano, a ako je to moj mu,
onda je isuvie daleko. I nekako oseam posebnu
vezu sa svojim sinom.
H. (publici): Koga predstavlja sin? Majinu umrlu
sestru bliznakinju. Zamislite ta to znai za jedno
dete.
Kako je sin?
Sin: Primeujem da mi ovde nije mesto, tu, naspram
njih. Primeujem, takoe, da s majkom postoji intenzivna veza.
H.: Kako je sestra?
Sestra: S leve strane se oseam loe, nekako suvie
tesno. Najzanimljivije mi je kod brata.
H. (publici): Ako se kod porodinog rasporeda vidi da
je jedna osoba odbaena i neprimetna, onda je sledei korak da se ta osoba vrati u porodicu, u raspored. Sada u u raspored uvesti sestru bliznakinju.
(Klijentu): Kako je ona umrla?