DOKUMENTI

za formiranje
Kancelarije za mlade
Vlade Republike Srbije

Beograd, aprila 2007. godine

SADRAJ
I.

Mladi ljudi u Srbiji

Ko su mladi ljudi u Srbiji.str. 3

Stanje mladih u Srbiji: istraivanja i injenice....str. 5
Nezaposlenost...........................................................................................................................str.6
Zdravlje.......................................................................................................................................str.8
Obrazovanje, vrednosti i kultura..........................................................................................str.10
Osamostaljivanje - stambena pitanja i mobilnost.............................................................str. 14
Apatija - aktivizam, volonterizam i informisanje..............................................................str. 16
Mladi za prikljuivanje EU..........................................................................................................str. 18
Mladi ne veruju dravi..................................................................................................................str. 18
II.

Briga o mladima

Potreba za dravnim telom za mlade.......str.19

ta mladi misle o intervenciji drave i participaciji u lokalnoj sredini....................str. 21
Uee mladih u donoenju odluka.............................................................................str. 22
Uporedna analiza dravnih tela u Srbiji i inostranstvu...........................................................str. 25
Pregled dravnih tela brige o mladima u svetu............................................................str.28
Strateka briga o mladima....str.30
Strategija kao odgovor na probleme mladih na lokalnom nivou......str. 33
Naconalna politika za mlade..str. 34
Kriterijumi analize politike za mlade.............................................................................str.38
11 pokazatelja omladinske politike...............................................................................str. 40
III.

Dokumentacija za osnivanje Kancelarije za mlade Republike Srbije

Uredba o osnivanju Kancelarije za mlade..................................................................................str.44

Obrazloenje i zakonski osnov za donoenje uredbe.............................................................str. 46
Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta Kancelarije za mladestr. 50
IV.

Koalicija mladih Srbije

VI.

Literatura

......................str. 63
.str. 67

I. Mladi ljudi u Srbiji

Ko su mladi ljudi u Srbiji?
Mladost je posebno ivotno razdoblje u kojem se, uz telesno i duevno sazrevanje,
odvija i proces integracije pojedinca u drutvenu zajednicu. Tokom tog razdoblja od mladih
se oekuje da razviju vetine i sposobnosti za preuzimanje trajnih drutvenih uloga na svim
podrujima ljudskoga delovanja. Taj proces po pravilu traje dok se ne postigne primeren
stepen socijalne autonomije, odgovornosti i samostalnosti.
1

Statisticki posmatrano broj mladih ljudi u nasoj zemlji prema istrazivanjima iz 2002.
godine iznosi: 1.447.910(u Centralnoj Srbiji 1.045.896,a u Vojvodini 402.014). Njihov udeo u
ukupnom stanovnistvu je 19.1% Republike Srbije bez Kosova i Metohije.
Mladi ljudi kojima se drava mora baviti razliitog su socijalnog i drutvenog statusa,
kao i nacionalnog, verskog, seksualnog, politikog i drugog opredeljenja. Mladi ljudi u Srbiji
su osobe sa funkcionalnim smetnjama, mladi udrueni u neformalne grupe, kao i mladi u
udruenjima graana, omladinskim organizacijama, klubovima.
Gde je granica mladosti?
Teko je jednoznano odrediti i definisati uzrasnu granicu mladosti pa se i formalna
odreenja ovog ivotnog razdoblja razlikuju izmeu institucija Ujedinjenih nacija, Evropske
unije i nacionalnih institucija. Kad se govori o mladima u Evropi, uglavnom se misli na
uzrast izmeu 15 i 24 godina, Republika Srbija po pitanju nekih povlastica smatra mlade do
26 godina, ali se razdoblje mladosti u mnogim sluajevima produava sve do tridesete
godine, zbog sve dueg trajanja obrazovanja i oteanoga zapoljavanja, to odlae odrastanje
i drutvenu nezavisnost. Akcioni plan brige o mladima Vojvodine posmatra mlade ljude
uzrasta 15 do 35 godina.
Svetske zdravstvene organizacije, pod adolescentima podrazumeva osobe uzrasta od
10 do 19 godina, a mladi se grupiu u intervalu koji obuhvata 15 do 24 godine ivota.
Gornjom granicom mladosti smatra se sazrevanje i osamostaljivanje u smislu
sklapanja braka i porodice, u 2005. godini prosena starost mladoenja pomerila sa na 32
godine, a nevesta na 28.2, to pokazuje tendeciju rasta.
2

Prosena starost
Mladoenje
Neveste
1,2 prema

1995. godina
29.9
26.6

2005. godina
32.0
28.2

podacima Zavoda za statistiku Republike Srbije www.statserb.sr.gov.yu

Fenomen produene mladosti

3

Pojam omladine "sadri jedno objektivno, materijalno odreenje u vidu specifinog

socijalno-istorijskog ureenja generacijskih odnosa pomou koga se mladi ljudi u datom
prostoru i vremenu definiu, pozicioniraju i kontroliu proces njihovog odrastanja i ulaenja
u svet odraslih" (Mili, 1987:17). Ovako shvaena kategorija omladine razlikuje se od
kategorije mladosti koja se odnosi na bio-antropoloka i psiholoka univerzalna svojstva
ljudske vrste koja imaju svoju organsku bazu u procesima odrastanja, odnosno starenja
ljudskih individuuma, to na antropolokom planu dovodi do diferenciranja ivotnih dobi
mladost, zrelost, starost.
U savremenim drutvima dolazi do procesa rastakanja generacija i starosnog doba,
to znai da je omladina kao kategorija problematina. Sam termin omladina postulira
jedinstvo, a ne varijetete ivljenja (bilo kao posledice strukturalnih uticaja ili individualnih
izbora). S druge strane, nestao je ideoloki smisao koji je pojam omladine imao u
socijalizmima, i naravno nain esencijalizacije tog pojma: omladina je po definiciji bila
progresivna grupa sa " uvek ve " uitanom homogenou i kolektivnou.
Prihvatajui navedenu argumentaciju prikladniji je termin mladi koji je osloboen
ideolokih konotacija i jednoznanosti koncepta " omladina " . Pojam mladi eksplicira fazu
ivotnog ciklusa koja se smeta izmeu detinjstva i odraslosti (ili izmeu adolescencije i
odraslosti), koja, kao uostalom sve starosne grupe, jeste drutveni konstrukt. Kategorija mladi
sadri konsenzus o postojanju nekih biolokih datosti (npr. univerzalnost ontogeneze,
biopsihiko sazrevanje kao kljuno obeleje mladosti) i svest o njihovoj socijalno uslovljenoj
artikulaciji. Pojam mladi postulira prvenstveno bioloki uzrast, a odnosi se na vie generacija i
varijetete konstrukata i ivljenih stvarnosti unutar tog ivotnog doba.
Prema nalazima mnogih savremenih istraivanja omladine, mladost traje due, tj.
poinje ranije, a zavrava se kasnije (Ule, 1989; Tomi-Koludrovi, Leburi, 2001:25).
Trajanje mladosti je razliito i faktiki je socijalno, a ne bioloki odreeno. kolovanje je,
prvenstveno, onaj inilac koji skrauje ili produava mladost .Kraa je mladost onih
kategorija mladih koji se krae koluju (poljoprivredna i radnika omladina), dok je dui put
do odraslosti onih koji se najdue koluju.
Meutim, u zapadnim drutvima mladost se, manje-vie, bira, ona je stvar izbora, pa i
njeno produavanje. Kod nas je mladost stvar prinude. Kod nas je u pitanju prevashodno
iznuena produena mladost , odnosno neizabrana nesinhronizovana mladost .
Sran Barii: Tema "Istraivanje o mladima" zasnovana je na rezultatima empirijskog istraivanja koje je pod
naslovom "Status i uloga omladine na prelazu vekova. Potonuti ili plivati u talasima tranzicije. Od rtvovane
generacije krajem osamdesetih i u devedesetim, do generacije koja ui da pliva poetkom novog veka",
obavljenog u maju 2003. godine. Istraivanje je obavio istraivaki tim sastavljen od spoljnih saradnika Centra
za prouavanje alternativa i rezultati drugih (ranijih) istraivanja mladih, CePIT - Centar za prouavanje
informacionih tehnologija deo je Beogradske otvorene kole (BO), www.bos.org.yu/cepit/politikakultura/kurs/predavaci/.htm#srdjan
3

Stanje mladih u Srbiji , istraivanja i injenice

4

Mladi su zagubljeni u tranziciji. Nekadanja generacija budunosti (p)ostala je rtva

generacija prolosti. Generalno nedovoljan pristup informacijama, izvorima i mogunostima
ostavlja mlade bez alternative. Kada posmatramo mlade ljude u njihovom sadanjem
drutvenom kontekstu, odmah uviamo da se njihov lini razvoj odvija u uslovima sve vee
nesigurnosti.

Sveopta kriza sistema vrednosti

Degradacija socijalnog statusa stvara oseaj nesigurnosti i uznemirenosti. Mladi nisu
motivisani ni podrani da se posvete aktivnostima u drutvu i zajednici
Finansijske tekoe stvaraju pad kvaliteta kolovanja. Kao rezultat ekonomskih
tekoa i nezaposlenosti mladi i dalje zavise od roditelja i ne mogu da steknu
samostalnost koja je drutvu neophodna
Postoji jaz u komunikaciji izmeu mladih i odraslih. Mladi oseaju da je pred njima
zid nerazumevanja. Oseaju da je dananje drutvo suvie rigidno i da ne ume da
prihvati individualnost. Oseaju da niko ne obraa panju na njihove elje i inicijative
i da se nita ne moe uraditi da bi se reili problemi drutva
Mladi su skloni povlaenju u sebe. Strahuju od budunosti i boje se da na sebe
preuzmu drutvene obaveze. Mnogi sanjaju o drugaijem drutvu i ele da emigriraju.
Drugi kreu putem nasilja i delikvencije, poseu za porocima
ivotna sredina ugroena je nemarom koji je vladao mnogo godina. Ovakva situacija
je pretnja po zdravlje, naroito dece i mladih. Potrebno je hitno pobuditi i razvijati
ekoloku svest.
Jedan od najveih problema je nezaposlenost. Nezaposlenost je esto kljuni faktor
rizinih ponaanja kod mladih ljudi. Tu se pre svega izdvajaju konflikti sa zakonom u
smislu rada na crno, u sivoj ekonomiji, estim kraama, proneverama i slino. esto,
nezaposlenost dovodi i do asocijalnih ponaanja, oseaja neprilagoenosti kod
mladih ljudi, koji za posledicu imaju apatinost mladih, nepostojanje elje za
doprinos drutvu, a esto dovode do beanja od realnosti kroz odavanje drogama i
alkoholu. Ne postojanje radnih navika i odgovornosti prema poslu kod mladih,
umanjuju njihovu odgovornost prema sebi, drugima i zajednici.
Kada posmatramo mlade ljude u njihovom sadanjem drutvenom kontekstu, odmah
uviamo da se njihov lini razvoj odvija u uslovima sve vee nesigurnosti. Stoga je
sasvim razumljivo to mladi ljudi oseaju nesigurnost po pitanju svog identiteta i
svoje uloge u drutvu. Ovo je opti trend koji, u razliitoj meri, pogaa sve mlade
ljude, ma gde se oni nalazili.
Iako svesni svojih (ne)mogunosti i pogrene politike zbog koje su marginalizovani mladi se vrlo malo angauju u kreiranju drutvenih i politikih zbivanja. Inercija,
neinicijativnost, apatija.... najei su termini kojima se danas opisuju mlade
generacije. Oekivanja od mladih su veoma visoka, oekuje se da se upravo oni nau
u prvim redovima tranzicionih zbivanja.

Milan Nikoli, Mladi zagibljeni u tranziciji, Centar za prouavanje alternativa, Beograd, 2004. godine

U takvom socijalnom i ekonomskom okruenju mladi u Srbiji suoavaju se sa evropskim

integracijama u koje je Srbija ula, a na dravnom niovu, na alost, jo uvek ne postoji
nijedno dravno telo koje se posebno bavi mladima.
Najei i najvei problemi mladih u Srbiji vezani su za:
nezaposlenost
zdravlje
obrazovanje i kulturu
osamostaljivanje - stambena pitanja i mobilnost
apatiju - aktivizam, volonterizam i informisanje

Nezaposlenost mladih
5

Predstavnici nacionalnih slubi za zapoljavanje zemalja zapadnog Balkana ocenili da

nezaposlenost mladih u regionu zabrinjava. Stopa nezaposlenosti mladih dosee preko 40
odsto, a u Srbiji skoro 49 odsto.
U Srbiji je prosek ekanja posla oko pet godina. U Srbiji je stopa nezaposlenosti mladih od
15 do 25 godine iznosi 48,8 odsto, te da je tri puta vea od opte stope nezaposlenosti koja je
18,5 odsto, to je alarmantan podatak. U Crnoj Gori je ta stopa 23 %, u Hrvatskoj 34%
(uyrasta 15 do 29) u Bosni I hercegovini 230,1% uzratsa 15 d0 30 godina, u Makedoniji od
15 do 34 godine 44,7 odsto, dok u Albaniji mladi od 16 do 25 godina u ukupnom procentu
nezaposlenih uestvuju sa 25 odsto Preko 55 odsto mladih u Srbiji eka na zaposlenje preko
dve godine, dok 70 odsto mladih nikada nije imalo zaposlenje.
6

52% zaposlenih mladih osoba NE radi u svojoj struci.

43% zaposlenih mladih NEMA stalno zaposlenje.

ak 41% mladih koji rade, njihovi poslodavci NISU prijavili, te za njih ne plaaju
nikakve doprinose. Za preostalih 49% poslodavci plaaju doprinose koji NE odgovaraju
njihovoj strunoj spremi. Drugim reima, za samo 10% zaposlenih mladih ljudi poslodavci
plaaju doprinose koji su adekvatni njihovoj strunoj spremi!
Prema zvaninim podacima za septembar 2005, stopa nezaposlenosti u grupi mladih
(od 15 - 30 godina) iznosi 34.3%. Prema naim podacima, iz oktobra 2005., stopa
nezaposlenosti iznosi blizu 50%!

Zakljuci drugog sastanka nacionalnih slubi za zapoljavanje zemalja bive Jugoslavije i Albanije, sa temom
"Podsticanje zapoljavanja mladih", jun 2006. godine, Izvor: www.b92.net
6 IZVETAJ - Ispitivanje poloaja i potreba mladih u lokalnim zajednicama, Graanske inicijative, Beograd,
2005. godine, Istraivanje je sprovedeno u 18 gradova sa 2388 ispitanika, u svim regionima Srbije, ukljuujui
Vojvodinu. to se tie polne strukture, ena u uzorku ima 51%, a mukaraca 49%. Prosean uzrast ispitanika iz
kategorije mladih (15 do 30 godina) je 22 godine.
5

Struktura nezaposlenosti kod mladih od 22-30 godina starosti, prema obrazovanju

80
75

60

61

40

procenat

20

22
15

16
nezaposleni
9

zaposleni
osnovna

srednja

visa

f akultet

obrazovanje

Utisak je da mladi ljudi u toku kolovanja dobijaju vrlo malo informacija o

mogunostima koje im se pruaju nakon zavretka kolovanja. Nedovoljna panja se
posveuje analizi njihovih trenutnih znanja i vetina potrebnih za izlazak na trite rada i
aktivnim traenjem posla po zavretku kolovanja.
Imajui u vidu da je stepen nezaposlenosti mladih do 24 godine 44,83% (to je tri
puta vie od prosene stope nezaposlenosti ove starosne grupe u zemljama EU u 2003.
godini)8 i analizirajui znanja i vetine koje formalno obrazovanje obezbeuje
srednjokolcima i stvarne potrebe privrede, zakljueno je da mladi ljudi nakon zavretka
srednje kole ostaju bez ikakvih, ili sa vrlo malo znanja o funkcionisanju trita rada,
aktivnom traenju posla, samozapoljavanju i ulozi Nacionalne slube za zapoljavanje, i
najee nedovoljno osposobljeni za kvalitetnu prezentaciju svojih znanja i vetina.
80,5% uenika navodi da nisu imali prilike da priaju o pisanju radne biografije (CV)
na nekom od asova u okviru redovnog kolskog obrazovanja, niti da dobiju druge
informacije o mogunostima zapoljavanja i vetinama aktivnog traenja posla.
61,4% njih je navelo da ne zna kako izgleda intervju za posao i da nemaju informacije
o tome kako bi se za njega pripremili.
Kada je re o Nacionalnoj slubi za zapoljavanje, vie od polovine uesnika (61,6%)
su izjavili da su uli za nju, ali 71,1% ne zna koja je njena uloga. Kod uesnika koji su naveli
da znaju koja je uloga NSZZ, najei odgovor bio je da zapoljava ljude.
Broj uenika koji su uli za biznis plan je znatno manji (samo 20,3% anketiranih
uesnika zna ta je to biznis plan), i da se to znanje uglavnom ograniava na prepoznavanje
pojma, bez nekih konkretnijih informacija o njegovoj funkciji, znaaju, izradi, ili primeni.
Naroito zabrinjava podatak da mladi ove informacije ne dobijaju u okviru svog
redovnog kolskog obrazovanja, kao bitnog agensa socijalizacije i esto jedinog elementa
koje bi mlade ljude kontinuirano i organizovano mogao da upozna sa zahtevima savremenog
trita rada i prui im neophodna znanja za aktivno traenje posla.

7 Centar za razvoj graanskog drutva Milenijum Ni, istraivanje je sprovedeno u 40 srednjih kola u 17
optina na teritoriji grada Beograda, Borskog i Pirotskog regiona, u toku projekta ''Prvi korak ka karijeri'', sa
4832 maturanata, www.milenijum.org.
8

Nacionalna strategija zapoljavanja za period od 2005. do 2010. godine poglavlje 2, taka 2.6

Budui da je nezaposlenost strukturni problem, nju nije mogue reiti parcijalnim

programima. Njima ona moe biti samo ublaena. U tom smislu sveobuhvatna i dugorona
dravna politika reavanja ekonomske krize jedini je efikasan pristup. U kontekstu
zapoljavanja mladih, ipak se prepoznaju i oni problemi koji su specifini za mlade. To su
nedostatak mehanizama koji bi osigurali postupnu tranziciju mladih iz pasivnog u radni deo
populacije, nedostatak procesa kroz koje bi mogli stei potrebno iskustvo za prvo
zapoljavanje, te nedostupnost znanja, informacija i finansijske potpore za njihove
preduzetnike inicijative.
U zemljama Jugoistone Evrope nezaposleno je 30-40% mladih ljudi, dok je prosek
Evropske Unije 15%. Stopa nezaposlenosti kod mladih u zemljama Jugoistone Evrope 2,5
puta je vea nego kod uzrasta od 25 do 49 godina. Stopa nezaposlenisti mladih (15-24
godina) kod nas je znatno iznad proseka. U 2005. godini je bila 47.7% to je ak tri puta vie
nego u zemljama lanicama EU (oko 18.5%). Kao uzrok tome 70% mladih u regionu eli da
napusti dravu.
Dananji sistem zapoljavanja i zakonsko ureenje radnih odnosa, mladi u Vojvodini
ocenjuju uglavnom negativno. Njih na prvom mestu plai stalni porast nezaposlenosti. Uz to
ispitanici navode ugroena prava radnika naroito u privatnim firmama. Smatraju da radnik
esto ostaje sam, bez zakona na svojoj strani. Oni takoe smatraju da je jo uvek prisutna
diskriminacija na osnovu (ne)pripadnosti odreenoj politikoj grupaciji. esto je teko nai
pravi posao poto se trai radno iskustvo, a zbog nedostatka radnih mesta teko je zaposliti
se u struci.
Istraivanje potreba mladih Paneva:

Potrebe
mladih
na
lokalnom nivou su sline, ali se
moe jasno uoititi, ali i delovati na
radio
4
problem informisanja. Tabele i
oglas ne table
3
procenti pokazuju da su mladi
prijate lji
2
veoma malo informisani o
rodite lji
1
poslovima
i
mogunostima
novine
0
zapoljavanja. esto ne znaju na
Inform acija o
TV
koji nain da trae posao, ta je
pos lovim a pruaju m i:
novine "Pos lovi"
potrebno za to, kako predstaviti
svoje vetine, ali ak ni gde se
mogu informisati o mogunostima zapoljavanja, prekvalifikacijama i sl.
Zdravlje i rekreacija mladih
Svetska zdravstvena organizacija zdravlje definie kao:Zdravlje je stanje potpunog
fizikog, mentalnog i socijalnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti, ili nemoi".
Rekreacija (u Leksikonu stranih rei i izraza, M. Vujaklije, od lat. recreatio, definisana kao
okrepljenje, osveenje; razonoda, zabava; ponovno stvaranje) se definie kao: nenametnuta
9

Akcioni plan brige o mladima Panevo, www.mladiupancevu.info

aktivnost koja se upranjava u slobodno vreme i po slobodnom izboru, sa ciljem da se

fizikom aktivnou odrava pravilan razvoj tela i duha.
10
Zdravlje alii i rekreaciju pominjemo u vezi sa zdravim nainom ivota. Generacije koje
imaju zdrav nain ivota prenose ga na (njime ue) narataje koji dolaze, i na taj nain grade
zdravo drutvo. Zdravlje mladih prioritetan je zadatak onih koji su trenutno odgovorni
odraslih. Nain da se ovaj zadatak ispuni je intersektorska povezanost razliitih oblasti
(obrazovanje, zdravstvo, sport...). Istraivanja koja je sprovela Britanska medicinska
asocijacija (The British Medical Association) ukazuju da bi nain ivota tinejdera (loa
ishrana, alkohol i promiskuitet) u kasnijem ivotu mogao loe uticati na njihovo zdravlje. bi
u kasnijem ivotu loe utjecati na njihovo zdravlje. Slubene statistike predviaju rast pretnji
po zdravlje mladih na razliitim podrujima: prekomerna telesna teina, konzumiranje
alkohola, duvana i psihoaktivnih supstanci i nezatieni polni odnosi.
Identifikovani problemi u oblastima zdravlje i rekreacija mladih:
1. Nedovoljno razvijena svest o zdravim stilovima ivota i nedostatak podrke pravilnom
psiho-fizikom razvoju mladih u sledeim oblastima:
- razvoj zdrave i stabilne linosti kod mladih (podrka socio-psiholokom zdravlju mladih)
- rekreacija (nedostatak navika u vezi sa rekreacijom kod mladih, nedostupnost sadraja u
vezi sa rekreacijom svim socijalnim slojevima i marginalizovanim grupama, nepostojanje
besplatne organizovane rekreacije, otudjenost od prirode)
- ishrana
- reproduktivno zdravlje
2. Nepostojanje organizovanog i kontinuiranog rada na prevenciji:
- bolesti zavisnosti (puenje, alkoholizam, narkomanija)
- seksualno prenosivih bolesti i HIV-a
- mentalnih problema u razvojnom dobu
- agresivnog ponaanja i nasilja
3. Neadekvatna zdravstvena zatita mladih
- nedovoljno organizovana, prilagodjena, dostupna i promovisana zdravstvena zatita za
mlade, posebno za marginalizovane grupe
11

Prema istraivanju potreba i problema mladih Vojvodine kao opasnosti koje prete
mladima i ugroavaju im zdravlje, po miljenju 172 mladih Vojvoana uzrasta 14 do 29
godine iz 12 optinsa su:
- narkomanija 95%.
- alkoholizam 80%,
- zagaenje ivotne sredine 42%,
10

Akcioni plan brige o mladima Paneva, www.mladiupancevu.info

U dijalogu sa mladima, Istraivanje potreba mladih Vojvodine (u 12 optina Vojvodine sa 172 ispitanika/ ca)
, SIV, PRONI, ITAKA, CERAM, Novi Sad, 2005, www.v-scout.org.yu
11

- stres 40%,
- fizika i mentalna neaktivnost 34%,
- nasilje, agresivnost i mrnja 17%,
Manji procenat mladih opasnosti po svoje ydravlje vide kroz obavljanje posla 8%, izlascima
do kasno 7%, a 4% njih identifikovalo je je kao opasnostI. La, konfomizam, loe drutvo,
nevladine organizacije.
12

Mladi u Srbiji piju najvee koliine alkohola u Evropi - ak dva puta vie nego u
zemlji koja je bila na drugom mestu tog tunog spiska.
13

Akcioni plan politike za mlade u Vojovodini navodi da su problemi u oblasti

zdravlja, sa kojima se suoavaju mladi ljudi u Vojvodini: nedovoljna podrka i briga od
strane drutva, porodice i pojedinca usled nedovoljne informisanosti i nepostojanja
zdravstvenog obrazovanja u kolskom sistemu. Posebne probleme imaju mladi sa
invaliditetom i socijalno ugroeni mladi, jer im zdravstvena zatita, preventivne aktivnosti, a
mi dodajemo i rekreacija, esto nisu dostupni.
Obrazovanje, vrednosti i kultura mladih
Obrazovanje vidimo celoivotni proces ija je osnovna uloga da kroz svoje razliite
oblike omogui mladima da ostvare i razvijaju svoje potencijale unapreujui tako sopstveni
kvalitet ivota i time doprinosei razvoju i unapreenju kvaliteta ue i ire drutvene
zajednice u kojoj ive. Kada govorimo o vrednostima i kulturi mladih, njihovo obrazovanje
posmatramo kao proces koji ne staje, obrazovanje razmatramo kao celinu koju ine:
formalno obrazovanje, neformalno obrazovanje i ivotno obrazovanje.

12 Svetska zdravstvena organizacja je 2006. godine objavila rezlutate studije

http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2007/01/070105_serbia_alcos.shtml
13 Akcioni plan brige o mladima Vojvodine, www.sio.vojvodina.sr.gov.yu

10

14

Vrednosne orijentacije mladih

Smanjenje mogunosti za ostvarivanje aspiracija dovodi do smanjivanja aspiracija

(frustracija se izbegava tako to se kao odbrambeni mehanizam prihvata kompenzacija,
putem koje se neostvarivi ciljevi zamenjuju ostvarivijim). Omladina se (na taj nain)
prilagoava stvarnosti.
Za najmlae ispitanike, odnosno za srednjokolsku omladinu, karakteristina je
istovremena prisutnost materijalistiko-hedonistike vrednosne orijentacije, sklonost
izlaganju rizicima, potreba za drutvenom moi i popularnosti, otvorenost za nove ideje i
sticanje znanja, potreba za kreativnou, te potreba za postojanjem ivotnih ideala. Ovde je
vano imati na umu injenicu da u naem sluaju " materijalistika " orijentacija ne ukazuje
toliko na potrebu za ekonomskom i materijalnom sigurnou, koliko ukazuje na jednu vrstu
materijalistikog hedonizma , odnosno na potrebu za neodlonim i neposrednim
zadovoljavanjem svojih elja i impulsa. Za oekivati bi bilo da se materijalistiki hedonizam,
koji implicite ukazuje na odreenu vrstu socijalno-rizinog stila ivota, nalazi u suprotnosti sa
potrebom za intelektualnim postignuem. Meutim, vidimo da jedna vrsta " materijalistike "
i " intelektualne " vrednosne orijentacije koegzistiraju u vrednosnom sklopu srednjokolaca u
Srbiji, odnosno omladine hronoloke dobi izmeu 17 i 19 godina. Pomenuta " intelektualna
" orijentacija moe se tretirati kao terminalna vrednost, odnosno kao ona vrednost koja daje
konani smisao ili cilj ivota, ili pak kao jedan " samoaktualizirajui " vrednosni sklop. S
druge strane, " materijalistiku " orijentaciju mogli bismo tretirati kao instrumentalnu vrednost,
odnosno onu vrednost koja slui kao sredstvo za postizanje tog cilja ili smisla ivota.
Namee nam se zakljuak da je u aksiolokom sistemu srednjokolske omladine za
intelektualnu samoaktualizaciju nuno potrebno posedovati bogatstvo, mo i slavu. Bio bi to
ipak krivi zakljuak. Radi se naime o postojanju jedne vrste konflikta izmeu individualnih i
kolektivnih vrednosti.
15

Kulturni habitus mladih

Vreme velikih drutvenih gibanja, kroz koje sada prolazi drutvo u Srbiji, donose
velike i nagle obrte u sistemu vrednosti. Stari sistem vrednosti se radikalno odbacuje, a na
njegovom mestu jo se ne uspostavlja novi konzistentan sistem vrednosti. Paralelno sa ovim
procesom idu i nastojanja razliitih politikih i ideolokih snaga da stave pod kontrolu
pojedine segmente kulturnog ivota i stvaralatva, pa je institucijama kulture vrlo teko da
ouvaju neophodan stepen autonomije kao osnovnu pretpostavku slobode stvaralatva.
Kulturni ivot odreen je kao sveukupnost interesovanja za relevantne kulturne
vrednosti u neposrednom okruenju i uee u stvaranju kulturnih dobara. Kao indikator
nivoa i kvaliteta kulturne potronje odreena je uestalost odlaska u neku od institucija
kulture. Naravno, interesovanja i uestalost odlaska, pored ostalog, zavise i od ponude
kulturnih sadraja u ivotnom prostoru pojedinca. Takoe, koliina sredstava za
zadovoljavanje kulturnih potreba veoma mala i neredovna. Standard omladinske
populacije (ekonomski faktor) jeste inilac koji odluujue utie na stepen zadovoljavanja
Sran Barii: CePIT - Centar za prouavanje informacionih tehnologija deo je Beogradske otvorene kole
(BO), www.bos.org.yu/cepit/politika-kultura/kurs/predavaci/.htm#srdjan
15 Slobodan Mra, Mladi izgubljeni u tranziciji, Centar za prouavanje alternativa, Beograd, 2004. godine
14

11

kulturnih potreba, jer to je standard nii koliina materijalnih sredstava koja se moe
izdvojiti za zadovoljavanje bilo koje kulturne potrebe je sve manja. Manja koliina sredstava,
s jedne strane, utie na obim zadovoljavanja kulturnih potreba, a s druge strane, utie na nivo
i profilisanost interesovanja koja se smanjuju ili poveavaju srazmerno smanjenju ili
poveanju koliine materijalnih sredstava koja se izdvajaju za ove potrebe.
Uestalost odlaska u neku od institucija kulture pokazuje da vie od treine ispitanika
izuzetno retko poseuje neku od institucija kulture. Vie od polovine ispitanika izuzetno
retko odlazi u biblioteku, neto ree u pozorite, a jo ree u muzeje, galerije i na izlobe.
Pored materijalnog faktora kao najvanijeg kod odreenja nivoa i kvaliteta " kulturne
potronje ", osnovni razlozi zbog kojih mladi retko odlaze u institucije kulture su:

nedostatak slobodnog vremena , to je posebno karakteristino za zaposlenu omladinu

nedostatak interesovanja karakteristian za ceo uzorak
same institucije kulture koje nisu u dovoljnoj meri reagovale na promenjene okolnosti u
smislu prilagoavanja novonastaloj situaciji koju, ve due vreme, karakteriu velika
materijalna i duhovna kriza, ratovi, razaranja i razoren sistem vrednosti.

Istraivanje je pokazalo da veina mladih ljudi u kulturnom ivotu uestvuju kao pasivni
konzument proizvoda kulturne industrije (masovne kulture). Uestvovanje u nekoj vrsti
stvaranja u kulturi svedeno je na pojedinane sluajeve.
U sistemu vrednosti omladine kultura zauzima relativno visoko mesto, ali zbog ruenja
tog sistema u drutvu, uticaj kulture na svakodnevni ivot i rad sveden je na minimum, ili se
potpuno izgubio.
Teko je promeniti poloaj omladine bez optih promena u celom drutvu. Poloaj
omladine je s jedne strane proizvod opteg stanja u drutvu, a s druge strane proizvod
delovanja sistematskih mera na poboljanju katastrofalnog stanja u kome se dananja
omladina nalazi. S obzirom na to, najvaniji indikator odnosa drutva prema omladini jeste
(ne)postojanje sistemskih mera (nacionalne strategije) kojima bi se radilo na poboljanju
poloaja omladine u drutvu.
Poraavajua je injenica da je kompjuter nedostupan za ak polovinu mladih ljudi
obuhvaenih ovim istraivanjem. Ne samo da ga nemaju kod kue, nego nisu u mogunosti
da ga koriste ni u kolama, na fakultetima i poslu. Ovi podaci pokazuju ne samo trenutnu,
nego i buduu informatiku nepismenost, to e se pogubno odraziti na budunost mlade
generacije koja e postati rtva brzih promena uslovljenih razvojem tehnologije. Ne treba
zaboraviti injenicu da od budunosti mlade generacije zavisi i budunost drutva uopte.

12

16Bolonjska

deklaracija/ Bologna declaration/ Declaration de Bologne/ Bologna deklaration

Bolonjsku deklaraciju (o evropskom prostoru vieg obrazovanja) potpisali su predstavnici 29 evropskih drava 19. juna
1999. godine. Ovom deklaracijom drave potpisnice su se obavezale da e zajedno koordinoirati reforme svojih obrazovnih
sistema. Bolonjska deklaracija nema obavezujui karakter niti je pokuaj standardizacije ili uniformisanja obrazovnih sistema
kroz reformu koja se namee dravama. Glavni cilj Bolonjske Deklaracije je da se do 2010. godine uspostavi evropski
prostor visokog obrazovanja. To podrazumeva reavanje pitanja priznavanja diploma steenih u drugim evropskim
dravama, jasno utvrivanje kriterijuma
Diplomskih i posledipl,omskih studija, usklaenost sa evropskim sistemom prenosa kredita (bodova), kao i uklanjanje
drugih prepreka slobodnom izboru mesta studiranja. Predstavnici Republike Srbije potpisali su Bolonjsku Deklaraciju 2003.
godine.

Tinejderi u Srbiji sve agresivniji

17

Statistika pokazuje da je agresivno i nasilno ponaanje tinejdera u Srbiji u naglom

porastu. U koli, na ulici, stadionu ili kafiu - svuda je vidljivo da se mladi u Srbiji ponaaju
agresivno. Strunjaci upozoravaju da se tinejderi sada ponaaju znatno nasilnije nego ranije.
Psihoanalitiar Vojislav uri, koji se profesionalno posvetio radu sa adolescentima, smatra
da mediji dodaju dramatinost u priama o agresivnom ponaanju omladine, ali je sadanje
stanje dosta nepovoljnije nego u prethodnim generacijma.
"Svi smo svedoci raznih informacija kroz medije da se mladi ljudi, vrnjake grupe
meu sobom obraunavaju, da se vrnjaci individualno obraunavaju, sve je vei broj
ubistava meu mladim ljudima, i to jeste nova karakterisika sadanje generacije mladih",
kae on. "I neki statistiki podaci potvruju da su, recimo, maloletniki delikti, koji se
kvalifikuju kao dela protiv ivota i tela, znai najagresivnija dela, u porastu, znai - takvih dela
meu svim delima koja su radili maloletnici je bilo est odsto poetkom devedesetih, a 2003.
ak 13 odsto, to znai da se broj dela i broj takvog agresivnog ponaanja duplirao",
objanjava uri.
Strunjaci kau da na ponaanje adolescenata u Srbiji i te kako utiu drutvene
okolnosti, rat i nesigurnost iz prethodne decenije, koja je dovela do poremeaja u
vrednosnim sistemima. "Nemam utisak da je celokupna populacija odraslih neto naroito
zabrinuta oko toga. Mislim da drutvo ima neki senzibilitet za mlade ljude, ali ne naroito",
kae on. Samo u Beogradu se godinje evidentira vie od 1.500 maloletnih prestupnika.

www.europa.eu.int/comm/education/programmes/socrates/erasmus/guide/bologna.pdf
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=10&dd=27&nav_id=217273;
http://www.tango.org.yu/main.php?page=opsirnije_srp&IDvesti=1164

16
17

13

Osamostaljivanje - 18Stambena pitanja mladih i mobilnost

Stambena pitanja mladih
68% zaposlenih mladih i dalje ive s roditeljima! Nedostatak sopstvenog stana i loa
materijalna situacija, razlog su zbog kojeg mladi koji su zavrili kolu, zaposlili se, zasnovali
brak, ne mogu da budu samostalni u odnosu na svoje roditelje.
Prema pomenutom istraivanju Centra za prouavanje alaternativa, treinu mladih od 31 do
35 godina jo uvek izdravaju roditelji!
Veoma je neobian podatak da od 38% mladih koji izjavljuju da ve imaju stan/kuu, njih
72% istovremeno ivi sa roditeljima! Objanjenje bismo mogli nai u visokim trokovima
samostalnog ivota koji mladi sebi, jednostavno, ne mogu priutiti: podsetimo se da je 49%
mladih nezaposleno, a ak 43% zaposlenih nemaju stalno nametenje.
Svega 9% mladih smatraju da e svojim radom, uz uzimanje kredita, moi da dou do
sopstvenog stambenog prostora, to je inae, u razvijenim evropskim zemljama osnovni
nain da se postane vlasnik nekretnine.
Mogli bismo zakljuiti da je perpektiva samostalnog ivota u sopstvenom stambenom
prostoru za mlade u Srbiji veoma netipina za jedno savremeno potroako drutvo u kojem
se pojedinac stara sam o sebi: vie od polovine mladih zavise od roditelja u pogledu reenja
stambenog pitanja, a jedna etvrtina uopte ne vidi reenje ovog vanog ivotnog pitanja.
Mladi ljudi u srpskim sredinama na Kosovu i Metohiji
19

Orahovac i Velika Hoa su srpska sela u optini Prizren, gde ivi oko 1200 Srba i
Crnogoraca. Pre leta 1999. godine bilo ih je mnogo vie, ali se veina, pogotovo mladjih
metana, odselila. Sada, broj mladih izmedju 14 i 18 godina, u oba sela ne prelazi sto.
Ukupan broj djaka u sve etiri gimnazije u Orahovcu ove godine je trideset.
Oni imaju sasvim drugaije probleme od svojih vrnjaka, koji ive van pokrajine a kao
najvei istiu slobodu kretanja.
Svi se medjusobno znamo. Kada odemo negde, malo nam izgleda udno. U
Orahovcu imamo manji prostor nego to je ovde u Velikoj Hoi. U mom selu imamo
prostor od petsto metara, jednu crkvu i kue u njenoj blizini. Samo tu moemo da se
kreemo.Tijana Ostoji gimnazijalka iz Orahovca kae da jedan kilometar puta, od Orahovca
do Velike Hoe nikada nije prela peke u proteklih sedam godina.
Tijani najvie nedostaje sloboda, a osamnaestogodinjem Dobrosavu iz Velike Hoe: to
kao prvo nemam slobodu kretanja. Drugoljubav, nema toliko devojaka ovde, nema
omladine, vie ima starijih ljudi.
Inae, u oba sela se svake kolske godine upisuje sve manje osnovaca, jer ih roditelji
uglavnom alju kod rodjaka van Kosova, smatrajui da njihovi ivotni uslovi nisu dobri ni za
koga a pogotovo ne za decu.

18 IZVETAJ - Ispitivanje poloaja i potreba mladih u lokalnim zajednicama Graanske inicijative, Beograd,
2005. godine
19
http://www.bbc.co.uk/serbian/news/2006/10/061016_hochavujisic.shtml

14

Mobilnost mladih
Petina mladih u ispitanih 10 gradova nije bila nijednom na letovanju u poslednjih
pet godina! Svega jedna etvrtina moe sebi da priuti redovan odlazak na letovanje.
Zimovanje i odlazak u inostranstvo mogu sebi retki da priute. Ono to je u razvijenim
zemljama Evrope karakteristino za mlade obilaenje i upoznavanje stranih zemalja, za
mlade u Srbiji spada u domen luksuza: vie od polovine ispitanih mladih starosti do 30
godina nije bilo u inostranstvu u poslednjih pet godina! ak 63% sebi u tom periodu nije
moglo priutiti zimovanje.
U razvijenim zemljama EU veoma intenzivno putuje u inostranstvo upravo u
dvadesetim godinama, kada je daleko lake organizovati putovanje i po pristupanijim
cenama, nego u kasnijim godinama ivota kada posao i porodica nameu mnoga
ogranienja. U Srbiji svega 6% mladih putuje van zemlje jednom godinje, u proseku.

Dobijeni podaci, kako za mlade, tako i za uzorak u celini, najbolje govore o stepenu
nezadovoljstva uslovima ivota u svojoj sredini i doivljaju nedostatka ivotne perspektive.
Naime, ukupno 72% ispitanika u svih 17 gradova, otilo bi iz svojih gradova ukoliko bi im se
ukazala prilika. Mladi, u proseku, pokazuju znatno veu spremnost da napuste svoj grad, u
poreenju sa odraslima.
Poslednje ankete meu studentima pokazuju da bi 75% njih elelo da ivi i radi izvan
granica nae zemlje. Prema istraivanju iz 2002, vie od polovine mladih bi napustilo zemlju
kada bi im se ukazala prilika, a jedna estina je tada ve planirala odlazak u inostranstvo.

15

Aktivizam, volonterizam i informisanje

Moemo zakljuiti da blizu oko dve treine graana smatra da su mladi i kompetentni i
motivisani da budu aktivni uesnici u menjanju lokalne zajednice.
Problemi u ijem su reavanju mladi uestvovali odnose se na sledee oblasti: ekologiju
(ienje grada, ienje kolskog dvorita, ureenje zelenih povrina); humanitarne akcije
(pomo izbeglicama, volontiranje u Crvenom Krstu); organizovanje kulturnih deavanja,
prevencija AIDS-a, narkomanije i alkoholizma; aktiviranje mladih izviaa; osnivanje
sportskih klubova; reavanje infrastrukturnih problema (izgradnja ulice, problem rasvete);
davanje krvi; seksualno obrazovanje...
Inicijative koje mladi ele da pokrenu odnose se na sledee: organizacija
obrazovnih/kulturnih/sportskih akcija; ekoloke akcije; akcije za zapoljavanje mladih;
organizovanje aktivnosti za decu; razvijanje turizma; izgradnja bazena; prevencija
narkomanije...
Jo jedan, mada ne osobito pouzdan, pokazatelj motivisanosti mladih na participaciju u
reavanju lokalnih problema, jeste i spremnost da volontiraju u nekom od udruenja koja se
bave pitanjima mladih. Na ovo pitanje pozitivan odgovor je dalo ak 76% mladih.
Informisanje mladih
Nizak procenat aktivnog uea mladih moe se bolje razumeti kada znamo da ak 42.5%
ispitanih mladih ne zna nita o organizacijama koje se bave pitanjima mladih u njihovoj
sredini. Jo 42% je ulo za neke organizacije, ali ne zna ta rade. Svega 8.5 % je uestvovalo u
sprovoenju programa omladinskih organizacija, a 2.7% je bilo korisnik nekog od programa.
Odrasli pokazuju slian stepen (ne)informisanosti o omladinskim organizacijama ili
udruenjima graana koja imaju programe namenjene mladima.
Konflikti sa zakonom mladih
20

Kada se govori o konfliktu sa zakonom imajmo u vidu protivrenost samog

termina. Konflikt podrazmeva borbu, a konflikt sa zakonom znai borbu sa dravom, gde
zapravo i nema borbe jer strane nisu ravnopravne. Ipak, kada su u pitanju mladi ovaj naziv
najjasnije oslikava problematiku mladih prestupnika. Mladi dakle imaju poseban tretman od
zakona i sudova, a okolnosti u kojima mladi odrastaju i sazrevaju skoro uvek su uzrok
njihovih protivpravnih delatnosti.

20

Akcioni plan brige o mladima Paneva, www.mladiupancevu.info

16

Potrebno je i rei kako zakon tretira mlade osobe. Za poetak potrebno je rei da se
deliktna odgovornost stie sa navrenih 14 godina ivota. Tada se prema maloletnicima
izmeu 14-18 godine ivota primenjuju posebne sankcije od kojih neke vae samo za njih
(vaspitne mere, sl. Glasnik SRS KZ 26/77), a neke pak imaju poseban vid (maloletniki
zatvor, sl.glasnik SRS KZ 26/77), i poseban postupak u smislu sudskog procesa (vee za
maloletnike, sl. List SRJ 69/02). Lica sa navrenih 18 godina ivota, do 21 godine ivota
imaju naziv mlai punoletnici. Nad ovim licima sud je ogranien u izricanju najteih sankcija
(ovim licima se ne moe odrediti najtea kazna zatvora od 40 godina, sl.glasnik RS KZ
49/03). Mladi od 21-30 godina su u deliktnom smislu izjednaeni sa odraslima, ali se
poseban tretman ogleda u sudskoj praksi gde se mladi blae kanjavaju, pogotovo za dela
koja nisu uinici kao povratnici.
Radna grupa za izradu lokalnog akcionog plana brige o mladima Paneva u kome su
uestvovali predstavnici Centra za socijalni rad, Ministarstva unutranjih poslova, mladi ljudi,
predstavnici NVO i Doma za nezbrinutu decu Spomenak, kada su govorili o problemima
mladih u ovoj oblasti, obuhvatili su i preventivni i represivni problem mladih (i buduih
mladih) prestupnika.
Problemi vezani za porodine odnose:
- pad sistema vrednosti u drutvu
- nezadovoljstvo porodinim odnosima
- zanemarivanje porodinih problema
- loi uzori porodini uzori
- ulazak mladih u konflikt sa zakonom kao nain skretanja panje porodice
Problemi vezani za kolstvo i ostale institucije:
- nepostojanje adekvatnih vaspitnih i preventivnih mera ( PAS, psiholoki problemi)
- nepostojanje adekvatnih mehanizama za ublaavanje socijalnih i drurtvenih razlika, loe
ekonomske situacije i nezaposlenosti
- neadekvatna zakonska regulativa i njena primena u oblasti mladih i konflikata sa zakonom
- nedovoljno poznavanje zakona od strane mladih
- neadekvatno finansiranje preventivnih programa i nedovoljno obueni ljudski resursi (bez
obuke, umreavanja i zajednikog delovanja)
- nedovoljno sankcionisanje razliitih grupa koje negativno deluju na mlade (sekte, ekstremne
grupacije i pokreti)
Problemi vezani za negativni uticaj vrnjakih grupa:
- identifikacija sa nosiocima negativnih modela ponaanja (dokazivanja, imida, zabave, provoda,
hira)
- nedovoljno isticanje pozitivnih uzora
Problemi vezani za medije:
- promocija negativnih uzora

17

Mladi u Srbiji za prikljuenje EU

21

Oko 85 odsto mladih je za prikljuenje EU, a od toga 36,1 odsto bezuslovno, a 48,6
ukoliko se ispune odreeni uslovi. Samo je 8,1 odsto je bezuslovno protiv prikljuenja.
Mladi kao snage koje se najvie zalau za ulazak u EU vide na prvom mestu vlast u zemlji,
zatim same mlade i nevladine organizacije. Kao snage koje se najvie opiru vide Crkvu,
penzionere i politike partije levice. to se tie izruenja Hakom sudu, tu stvar stoji donekle
drugaije, dok 80 odsto njih to vidi kao uslov a samo je 43 odsto spremno da taj uslov
ispuni.
Kada su drugi uslovi u pitanju, vie od 50 odsto ispitanika je spremno na
usaglaavanje zakona sa evropskim standardima, suzbijanje korupcije i stabilizaciju
ekonomije. Za poboljanje odnosa sa susednim zemljama je 46,9 odsto ispitanika.
Mladi smatraju da je pet kljunih evropskih vrednosti: demokratija, otvoreno trite, pravna
drava, stabilnost i tolerancija.
Najvei broj mladih, 33 odsto, smatra da e Srbija ui u EU izmeu 2011. i 2015. godine, 18
odsto smatra da e to biti do 2020, a svega devet procenata da e se to desiti pre 2010.
Mladi ne veruju dravi
22

Skoro 2/3 mladih:

- veruje da dava u naredne dve godine nee nita uiniti za mlade po pitanju
zaposlenja, stambenog prostora, dodatnog obrazovanja, putovanja i slino
- Otilo bi za stalno iz zemlje da im se ukae mogunost. 45% mladih uzrasta 21 do 25
bi napustilo zemlju.
Vie od 1/3 mladih ne veruje da e nai posao u struci

Istraivanje profesora Dragana Popadia sa katedre za socijalnu psihologiju i saradnika, sprovedeno je na 750
ispitanika iz Beograda i drugih gradova, starosti od 17 do 23 godine. Istraivanjem su obuhvaeni samo mladi
koji se koluju, a ne i nezaposleni i oni koji ne idu u kolu ili na fakultet
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2006&mm=09&dd=10&nav_id=211255

21

22 Na uzorku od 1400 ispitanika, tokom Belgrade VYBE festivala 2005. godine, KMS je sproveo anketu
ispitujuci poloaj mladih u drustvu i njihove stavove. Trecina ispitanika zivi van teritorije Beograda (neki od
njih su iz Panceva, Nisa, Smedereva, Kragujevca, Novog Sada). Uzorak: 15-20 godina: 26.3%, 21-25 godina:
46.1%, 25 i vise godina: 27.6%

18

II. Briga o mladima

Potreba za dravnim telom za mlade
Razliite meunarodne konferencije i forumi koji su za temu imali mlade ljude,
njihov razvoj i unapreenje njihovog obrazovanja, zdravlja, okruenja u kome ive i kvaliteta
ivota uopte, pokazale su i usmerile pravce strateke brige o mladima kroz donoenje
razliitih preporuka, deklaracija i povelja, apelujui i obavezujui tako vlade i dravne uprave
da se potrebe mladih ne smeju zanemarivati.
23

Po navodima grupe autora Vodia za razvoj lokalne omladinske politike

Evropski parlament donosei Beli dokument naglasio je da on treba da slui kao resurs za
ideje, inspiraciju i rasprave koje e rezultirati primerima dobre prakse i podstaie zemlje
lanice i regionalne i lokalne vlasti da preduzmu nove inicijative. Neophodna je istinska
evropska politika na svim nivoima od lokalnog do evropskog, koja mora da bude usaglaena
i koordinirana izmeu nivoa, naglaava se u Belom dokumentu. Ovaj dokument jasno
istie potrebu da lokalne vlasti irom Evrope uvedu fleksibilne i inovativne mehanizme
uestvovanja u raznim vidovima struktura i da se na lokalnom i nacionalnom nivou uvedu
Omladinski saveti.
24

Jo 1992. godine je Kongres lokalnih i regionalih vlasti Evrope usvojio dokument

pod imenom Evropska povelja o ueu mladih u optinskom i regionalnom ivotu. Ova
povelja zahteva vee uee mladih u javnim poslovima na svim nivoima i to za sve mlade
bez diskrminacije. Autori Vodia naglaavaju da povelja moe biti formalna osnova za
formiranje omladinskih predstavnikih tela (npr. Omladinski saveti), ali i savetodavnih tela
(kao to su omladinski komiteti koji se u nekim zemljama koriste kao sredstvo za
obrazovanje i pokretanje LOAP-a).
25

U preporuci vezanoj za omladinsko uee i budunost civilnog drutva, Komitet

ministara je ponovio svoje stavove da je osnovna uloga uea mladih u razvoju civilnog
drutva kao resursa za stalno obnavljanje demokratskog drutva.
Nacionalna politika za mlade predstavlja radni dokument i dodatak dokumentu
pod nazivom Obrazovanje mladih ljudi: Izjava za 21. vek. 26Nacionalna politika za mlade
napisana je sa gledita omladinskih organizacija koje pruaju neformalno obrazovanje koju su
sastavili zvaninici najveih svetskih omladinskih organizacija. Dokument sadri preporuke o
nacionalnoj politici za mlade. Slini zakljuci doneti su i na nekim vanim sastancima kao to
R.C. Bere, S. Domogoj, S. Kovaevi, S. Olteanu, Vodi za razvoj lokalne omladinske politike, str.12
Rezolucija EU broj 237 - 19.03. 1992.
25 Komitet ministara, Preporuka broj R(97)3, 04.02.1997), usvojena 1997. godine
26 Svetski savezi udruenja mladih hriana i udruenja mladih hrianki, Svetska organizacija Skautskog
pokreta, Svetska organizacija voa devojaka i skautkinja, Meunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog
polumeseca, Meunarodna asocijacia za dodelu nagrada : Radni dokument.: Nacionalna politika za mlade,
eneva, 1998. godine, str. 3
23
24

19

su Svetski forum mladih u UN, Braga, Portugal, avgust 1998. i Svetska konferencija
ministara za omladinu, Lisabon, avgust 1998. Svetski forum mladih UN u Bragi je takoe
zapazio da se "mladi ljudi susreu sa izazovima nepravde i zanemarivanja" i da "postoji sve
vei jaz izmeu bogatih i siromanih". Mladi "pate zbog ksenofobije i rasizma, homofobije,
iskljuenosti iz demokratskih procesa".Sa svoje strane, Lisabonska "Svetska konferencija
ministara zaduenih za omladinu" je naglasila vezu izmeu nezaposlenosti, siromatva i
marginalizacije velikog dela omladine ugroenog "narkomanijom, nasiljem, ukljuujui i
nasilje zasnovano na polnoj pripadnosti, zapostavljenou, seksualnim zlostavljanjem,
seksualnim iskoriavanjem; tu je zatim omladina ukljuena u oruane sukobe; izbeglice i
drugi mladi emigranti; raseljeni i mladi bez roditelja; hendikepirani mladi ljudi; etnike i
kulturne manjine; mladi prestupnici; trudne adolescentkinje; i drugi ugroeni i
marginalizovani mladi mukarci i ene".
27

U dokumentu "Obrazovanje mladih ljudi", vodeih svetskih organizacija mladih,

definisane su potrebe mladih ljudi dananjice i izazovi sa kojima oni moraju da se suoe.
Ukratko, te potrebe su:

Pronalaenje sigurne "poetne take", zasnovane na vrednostima, samosvesti i

samopouzdanju.
Hvatanje u kotac sa promenama, to zahteva fleksibilnost, prilagodljivost i
pokretljivost.
Konstruktivna kontrola tehnolokog napretka kroz pristup novim znanjima i
vetinama.
Borba protiv izolovanosti, kroz razvoj oseaja pripadnosti i identiteta, sticanje
priznatog mesta u drutvu.
Sticanje oseaja korisnosti kroz doprinos razvoju lokalne i ire zajednice.
Uvianje vanosti saradnje i timskog rada.

Treba istai specifinosti razvijanja strateke brige o mladima u Srbiji, u kojoj ne postoje
institucionalna tela na nacionalnom nivou koja se bave iskljuivo omladinskim pitanjima, te
ne postoji ni nacionalna strategija politike za mlade. Na nivou AP Vojvodine postoji
Sekretarijat za omladinu i sport koji je i jedino telo za mlade u Srbiji. Ovaj Sekretarijat je
2005. godine doneo 28Akcioni plan politike za mlade u Vojvodini koji je ve naredne godine
poeo sa realizacijom i sistemskom podrkom koja za cilj ima zadovoljavanje to veeg broja
potreba mladih. Znaajna inicijativa i kampanja javnog zagovaranja za omladinska pitanja i
poboljanje poloaja mladih pokrenule su nacionalne omladinske organizacije Srbije,
formirajui nacionalnu koaliciju- Koalicija mladih Srbije, koja je zatim inicirala i/ili pomogla
osnivanje lokalnih koalicija sastavljenih od omladinskih NVO, neformalnih grupa i
pojedinaca. itava ideja je bila da se izgrade lokalni akcioni planovi koji e biti izvor stvaranja
nacionalne politike za mlade kao i tela i institucija.

Svetski savezi udruenja mladih hriana i udruenja mladih hrianki, Svetska organizacija Skautskog
pokreta, Svetska organizacija voa devojaka i skautkinja, Meunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog
polumeseca, Meunarodna asocijacia za dodelu nagrada "Obrazovanje mladih ljudi na pragu 21. veka,
eneva, 1998. godine

27

28

www.sio.vojvodina.sr.gov.yu

20

ta mladi misle o intervenciji drave i participaciji u lokalnoj sredini

29

Mladi nemaju mnogo poverenja u dravu i smatraju da e ona neophodne

promene vriti sporo. Malo vie od etvrtine ispitanika su pesimisti i veruju da drava nee
nikada uiniti promene koje bi donele boljitak mladima. Svega 11% smatra da e se promene
osetiti ve u narednih pet godina.
Oekivanja od drave su, s jedne strane, adekvatna budui da veina mladih
oekuje promene u oblastima koje su u nadlenosti republikih organa. S druge strane,
mnoga oekivanja su iroka i opta, kao to je poveanje ivotnog standarda ili otvaranje
novih radnih mesta. Ipak, treba istaknuti da veina mladih oekuje od drave jasnu podrku i
brigu o mladima, koju e drava iskazati kroz:
a) izdaniju finansijsku pomo organizacijama koje se bave problemima mladih;
b) donoenjem dravne strategije o mladima i
c) ponovnim osnivanjem ministarstva za pitanja mladih.
ta drava treba da uini da bi mladi u Srbiji bili zadovoljni?
Pruiti podrku mladima
Poveati ivotni standard
Obezbediti zaposlenje, otvoriti nova radna mesta
Obezbediti bolje uslove za kolovanje, unaprediti obrazovanje
Brinuti se o talentima
Ne zna
Organizovati vie kulturnih i sportskih manifestacija

27.6%
24%
23.3%
14.9%
6.9%
5,8%
4%

29 IZVETAJ - Ispitivanje poloaja i potreba mladih u lokalnim zajednicama Graanske inicijative, Beograd,
2005. godine

21

Budui da mladi od drave oekuju mnogo, ali su pripravni na dugo, pa ak i

uzaludno ekanje, videemo kakvo je stanje po pitanju participacije mladih u lokalnoj
sredini i koliko ih odrasli vide kao aktivne uesnike u reavanju bitnih problema, a koliko
sebe opaaju kao zainteresovane i kompetentne za participaciju u ivotu lokalne
zajednice.
Kao prvo, interesovalo nas je koga graani vide kao nosioca glavne uloge u
reavanju problema mladih u njihovoj sredini.
70%
61%
60%
49%

50%

lokalna samouprava
mladi (oml. organizacije)

40%
svi gradjani (uz saradnju sa
L.O.)
30%

NVO
24%

20%

ostalo

17%

15%
11%

10%

10%

5% 6%

4%

0%
mladi

odrasli

Ostali: strunjaci, predsednik drave, vlada, prosvetni radnici...

Uee mladih u donoenju odluka

30

Aktivno uee mladih u donoenju odluka i postupcima kako lokalnom tako i na

dravnom nivou od bitnog je znaaja ako elimo da izgradimo demokratska, otvorena i
bogatija drutva. Participacija u demokratskom ivotu bilo koje zajednice ne svodi se samo
na glasanje ili isticanje kandidature na izborima, mada su i to vani elementi. Graanska
participacija i delovanje podrazumevaju da graani imaju prava, sredstva, prostor i priliku a
tamo gde je to potrebno, i podrku da uestvuju u odlukama i utiu na njih i da se
ukljuuju u postupke i aktivnosti kako bi doprinosili izgradnji boljeg drutva. Lokalne vlasti,

30

Rezolucija EU broj 237 - 19.03. 1992., Evropska povelja o ueu mladih na lokalnom i regionalnom nivou

22

kao vlasti koje su najblie mladoj osobi, igraju veoma vanu ulogu u unapreivanju
participacije mladih. One mogu da obezbede da mladi ne samo uju i ue o demokratiji i
pravima i dunostima graanina ve i da dobiju priliku da ih sprovode u delo. Meutim,
uee mladih ne svodi se samo na razvijanje aktivnih graana ili izgraivanje demokratije za
budunost. Ukoliko participacija treba da bude sadrajna za mlade, od kljunog je znaaja da
oni mogu da oblikuju i utiu na odluke i postupke kada su mladi, a ne u nekom kasnijem
ivotnom dobu. Podravajui i podstiui participaciju mladih, doprinosimo drutvenoj
integraciji mladih, pomaui im da se suoavaju ne samo sa izazovima i pritiscima mladosti
ve i sa izazovima savremenog drutva, u kojem esto prevladavaju anonimnost i
individualizam. Meutim, da bi participacija mladih u lokalnom i regionalnom ivotu bila
uspena, trajna i sadrajna, nije dovoljno samo razvijati ili preustrojavati politike ili upravne
sisteme. Svaka politika ili akcija osmiljena kako bi se podstakla participacija mladih mora
obezbediti da se kulturno okruenje odlikuje potovanjem prema mladima, a mora da uzme
u obzir i razliite potrebe, okolnosti i tenje mladih. Takva politika ili akcija takoe mora, u
izvesnoj meri, da ukljui i zabavu i uivanje.
Participacija mladih u lokalnom ivotu mora da predstavlja deo globalne politike
participacije graana u javnom ivotu. Sve sektorske politike treba da imaju i omladinsku
dimenziju. Prema Preporuci "Re (2001) 19" Komiteta ministara zemaljam lanicama
EU, o participaciji graana u lokalnom javnom ivotu, lokalne vlasti se obavezuju da se
pridravaju odredaba ove povelje i da sprovode razliite oblike participacije, koji slede u
dogovoru i u saradnji s mladima i njihovim predstavnicima. Naela i razliiti oblici
participacije odnose se na sve mlade ljude bez diskriminacije. Da bi se to postiglo,
potrebno je posvetiti posebnu panju podsticanju participacije u lokalnom ivotu mladih
iz socijalno zapostavljenih sektora drutva, kao i iz etnikih, nacionalnih, socijalnih,
seksualnih, kulturnih, verskih, jezikih i ostalih manjina. Da bi se postigla stvarna
participacija mladih, potrebno je mladima staviti na raspolaganje odreeni broj instrumenata.
To podrazumeva razvoj edukacije o participaciji za mlade, njihovo informisanje,
obezbeivanje sredstava komunikacije za mlade, podravanje njihovih projekata i
priznavanje i stavljanje veeg naglaska na posveenost mladih ciljevima zajednice i
dobrovoljnom radu. Participacija stie svoje puno znaenje samo tamo gde se priznaje uloga
mladih u op[tinama, politikim partijama, sindikatima i udruenjima i gde se, iznad svega,
ine napori da se podre omladinska udruenja koja osnivaju mladi i za mlade. Da bi se
unapredilo uee mladih neophodno je osnivanje informativnih i resursnih centara
(Kancelarija za mlade) i savetovalita za mlade kako bi obezbedili da te ustanove pruaju
kvalitet usluga koji e zadovoljiti potrebe koje izraavaju mladi. Nedostupnost infomracija
razliitim populacijama mladih je sve evidentnija.
Mladi moraju da imaju mogunost da uestvuju u pripremi, realizaciji i evaluaciji aktivnosti
i proizvoda omladinskih informativnih centara/slubi i da imaju svoje predstavnike u
njihovim upravnim telima, ali i svim ostalim preduzeima, ustanovama, medijima koji se
bave mladim ljudima. Efikasno uee mladih u lokalnim poslovima treba da se zasniva na
njihovoj svesti o drutvenim i kulturnim promenama koje se odvijaju unutar njihove
zajednice, i ono zahteva trajnu predstavniku strukturu kao to je omladinski savet,
omladinski parlament ili omladinski forum. Dajui mladima mogunost da govore i deluju
povodom problema koji ih pogaaju, takve strukture obezbeuju edukaciju o demokratskom

23

ivotu i o upravljanju javnim poslovima. Mlade stoga treba podsticati da uestvuju u takvim
strukturama i u aktivnostima koje se preduzimaju u okviru njih kako bi se unapredila njihova
sposobnost da ue i sprovode u delo naela vezana za prava i dunosti graanina u
demokratiji. Takve strukture takoe treba da obezbede forum za edukaciju o demokratskom
rukovoenju, naroito za one mlade ljude koji su inicijatori projekata i dijaloga s vlastima.
31

Radna grupa koja se bavila participacijom mladih u donoenju odluka optine

Panevo identifikovala je sledee probleme u ovoj oblasti:
Nedovoljno razvijena svest o neophodnosti participacije mladih odluivanju o
pitanjima koja se tiu mladih:
- Nedovoljno uvaavanje potreba mladih
- Nedovoljno prepoznavanje potencijala mladih
- Nedovoljno ohrabrivanje i podrka mladim liderima i aktivnim mladim ljudima za
preuzimanje liderske uloge i odgovornosti u zajednici
Ne postoji odrivi sistem koji osigurava uee mladih u donoenju odluka koje se
tiu njihovog razvoja:
- Nepostojanje institucionalnih tela u lokalnoj samoupravi i dravi koje se bave
mladima (nepostojanje kancelarije za mlade, servisa NVO, Skuptinskih saveta za
mlade)
- Nepostojanje sistema koordinacije i komunikacije izmeu institucija za mlade,
organizacija mladih i za mlade
Diskriminacija mladih u donoenju odluka:
- Mladi su nedovoljno prisutni u telima i odborima institucija, savetima, komisijama
koje se bave mladima
- Postojanje predrasuda o generacijskom jazu i zanemarivanje njihovog prevazilaenja

31

Akcioni plan brige o mladima Paneva, www.mladiupancevu.info

24

Uporedna analiza dravnih tela u Srbiji i inostranstvu

Zemlje lanice EU kao i veina zemalja kandidata koje su u naem okruenju, imaju
razvijene nacionalne strategije za mlade, odnosno brigu o mladima ili kako to neki iyvori
navode nacionalnu omladinsku politiku, kroy postajanje tela koji vode brigu o planiranju,
rayvoju i realizaciji ciljeva ka stvaranjau samostalne, samosvesne i ommladine koje je
spremnna da pomogne sebi, drugima i svojoj zajednici.
Ove nacionalne strategije za mlade donele su vlade ovih zemalja samoinicijativno ili na
inicijativu razliitih omladinskih tela ili organizacija, koje su kasnije i uestvovale u njenoj
izradi. Modeli su uglavnom takvi da je smer razvoja strateke brige o mladima bio od
nacionalnog ka lokalnom nivou, to je podrazumevalo izgradnju nacionalnih strategija na
osnovu kojih su nastajale lokalne strategije i akcioni planovi. Vlade zemalja bive Jugoslavije,
kao to su Slovenija, Hrvatska i Republika Srpska u okviru BiH, usvojile su strategije za
mlade na osnovu kojih su doneti Akcioni planovi gradova i optina, te su otpoele ozbiljniju
brigu o svojoj omladini. Pristupi pitanjima mladih u zemljama EU, pa i zemljama
kandidatima, su razliiti ali svi oni kao prvi korak obuhvataju formiranje nekakve
institucionalne osnove (bilo da je to komisija, kancelarija, uprava, savet, pa i ministarstva)
koja je predhodila stvaranju nacionalnih stratagija. Uee mladih u odluivanju definisano je
u dokumentu 32Evropska povelja o ueu mladih na lokalnom i regionalnom nivou .
33

Nain sistemske brige o mladima, kroz dravna tela, razliit je u evropskim

zemljama, ali ih moemo tri grup, zmlj u kim psti:
1. ministrstv,
2. nrit kmitt ili drvni skrtrit
u svkm sluu, smstln tl, ik nkd u sstvu nkg drugg ministrstv ki brinu
mldim, ztim, zmlj gd s dlvi rznih ministrstv bv mldim, li nidn sm,
ili u vm bimu, mldim, i, knn,
3. zmlj bz drvng tl ndlng z mld (mu k spd i Srbi)
li d pnm d s mldim drv knn pn sistmtski bviti, nd
n mst u tr grupi ni n t nm trb.
Pitnj ki mdl usviti u Srbii. Gtvih rnj nm. Mm s, mnj ili
vi, ugldti n nk d njih Irsku, Slvniu i Nmku, i tk nd ni dgvru
rnj z nu zmlju i situciu.
1) snivnj ministrstv z mldinu zvui k nnrmlni rnj. li, nikd u
Srbii ni pstl ministrstv k s bvil34 din mldim. bin s ministrstv
sprt bvil i mldinm, li i tkv, iml prilin ndrnu ndlnst. Kd
Evropska povelja o ueu mladih na lokalnom i regionalnom nivou , koju su potpisale zemlje lanice
Evropske unije, i koja bez aktivne participacije mladih u donoenju odluka ne moe zamisliti jedno graansko
drutvo.
33
Aleksandar Risti, Uporedna analiza tela za mlade pripremljana za Konferenciju Ovoj zemlji je potrebna
mladost, KMS, 2005. godine
34 Baviti se znai imati nadlenost.Nadlenost ovakvog organa morala bi biti precizno utvrena
32

25

smnjivn br ministrstv, zknm s ptk 2001. gdin, prv ukinut

Ministrstv mldin i sprt i n z ztitu ivtn srdin. i d ni ukinut, njgv
ndlnst drn dnm rnicm35 u zknu ministrstvim n bi bil dvljn d
s upusti u brbu z mldinu.
Prprk plitik prird k st n putu tvrnj dng mldinskg
ministrstv sn su: nik n li d bud ptun d pvv br ministrstv, u strhu
d g n ptu d tim sm nlzi prstr d nhrni klicin ptit prtnr. Tkv
dn ministrtsv tk d bi, u stvri, bil mst z rt prtnr njg bi, sigurn, uz
nmli prtnr36. Plitik bi prprk bil i usvnj nvg zkn ministrsvim
kim bi dn tkv ministrtsv bil ustnvljn. N sm t n bi bil lk ni
nrdn pslnik ki bi tkv izmn prdlili vidim d s Vld tg n bi primil,
v bi bil t ni k bi z tkv izmn gls. Prst, ni nkg km t u
intrsu. stu ni nrdni prdstvnici ki sd u skuptinskm dbru ndlnm z
mld. li tm gd sd - ml rd n sm s d sm vidli d iz tkvg kmitt
nt i izl. Mkr zpisnik s nk sdnic.
Prvn prprk su prmstiv. Zkn ministrtsvim i Zkn vldi bini su
zkni. Vin d prisutnih pslnik mgl bi lk usviti njihv izmn, li vd s s
plj prv pt vrm n plj plitik, t. plitik vlj d s stvri prmn. k bi s
v i prvzil, vljl bi skti, k imm kd, d s psl nkih izbr, mr ih biti,
kd-td, d d trnutk sstvljnj Vld. Tu trb vrbti priliku, p krz izmn zkn
ddti u im nekog ministrstv i r mldin. D td trb rzmtriti slde
mgunsti:
2) tvrnj nk nv rgnizcn dinic unutr v pstg dravnog
organa i dvnj ndlnsti tkv slubi, upravi ili kancelariji izgld k lki ps. N bi
mrl d s bvzn id n prlmnt u smislu mnjnj imn ministrstv, i tkv
prmn psl nkih izbr, kd s tkvi zkni n dns, n bi bil prvi
drmtin. tvrnj v dinic u ndlnsti sm Vld, k imnu i rukovodioca
vladinog tela, ndlng sm z mldinu, ki bi, k irski mli ministr, ki ni ln
vld, li st u svm plju uticn, mg d lk dpr d smg ministr, p i, k
trb, trb, d prdsdnik Vld ili drv. vkv lic, d s birkrtski
izrzim, mgl bi d bud i n lu nkg smstlng rgn, ki ni ministrstv, t
sld mgunst:
Vld bi mgl d snu nku smstlnu slubu ili knclriu37, f tkvg tel,
mg bi smstln, d istup u vnsti i rv prblm k mldin im i km bi
mldin mgl d s br. v stvr du mgunst:

35 lan Zakona o ministarstvima glasio je otprilike, da se Ministarstvo bavi mladima i sportom, ta god to
bavljenje! predstavljalo.
36 Teko da bi se stranke tukle da dobiju ministarstvo omladine. Moda nekoga treba inspirisati injenicom da je
dananja kancelarka Nemake bila ministarka omladine
37 Kao to na pr. Postoje Kancelarija Republike srbije za pridruivanje Evropskoj uniji, Koordinacioni centar za
Kosovo i Metohiju, Komesarijat za izbeglice... Ovo se sve naravno samo najprostijeg primera radi, da se vidi
da ima pravnog i praznog prostora za delovanje u pomenutom pravcu, bet elje da se stavi znak jednakosti
meu ovim prilino raznolikim institucijama.

26

U Srbii tk zivljv id mbudsmn. U nkim drvm, t rutin, pst

rzni mbudsmni z nsk prv, z d prv, z pitnj stnrskih prv, z prv
ztvrnik...u budunsti, trbl bi d s u knclrii nrdng dvkt ustnvi i
mbudsmn z d i mldinsk prv, p bi, u kviru sv kmptnci, kd d d
krnj ljudskih prv iz v blsti, n t ni dns, kd t prv k ni d kri k
gldm n drvnu uprvu sm p imnim njnih rgnizcinih dinic38.
U Slvnii i Irsk, pst pd rznim imnim (Zdnik kmisi z mldinsk
pitnj i Ncinlni svt z mldinu) tl-frumi u kim sd prdstvnici vlsti i
mldin. NJihv pstnj uru s zknm, ki m skti d psl nkih izbr,
li i smim dgvrm vlsti i mldin39. Tk , n kru, ustnvljn u Svcilni svt,
gd s susru vld i sindikti, i ki s bvzuu n drn injnj ugvrim. Prblm,
k bi sd u njim trb d rim, li, ini nm s, d bi tkv dn mst z rmnu
miljnj40 bil krisn. Uz psnst d s prtvri u prinicu, t rizik svkk psti,
drugi kd vlsti mldinu gledu k prtnr prk stl, n prk sptnj u
mdiim. Vljl bi bvzti d s v tl sst t i d zkljuci i sprzumi
dnti n njmu, k ni s tzv. plitikih kruglih stlv, budu bvzuui, nrvn dkl
gd su zkniti, k nisu zkniti d s prt u zkn, ki bi bili ustvni, k n bi
bili ustvni, d s prt u ustv, dkl gd su prvdni.

Mislimo da su prava omladine ve prekrena, ali to je pitanje stanja mladih Srbiji

Koje omladine_ Ne umemo rei. U nekim yemljama su to omladinski saveti
40 Ali i za razmenu vatre
38
39

27

Pregled dravnih tela brige o mladima u svetu

Draava

Naziv tela

Zvanine WEB prezentacije

Direccion Nacional de Juventud del

Argentina:

www.juventud.gov.ar
Ministerio del Interior
Department of Family and

Australia

Community Services (incorporating

www.facs.gov.au

Youth Affairs)
Austrian Federal Ministry for
Austria

www.isep.at
Environment, Youth and Family
Youth Resource Network of

Canada

www.youth.gc.ca
Canada

Chile

Instituto Nacional de la Juventud

www.injuv.cl

Vice Ministerio de Juventud del

Colombia

Ministerio de Educacin

www.mineducacion.gov.co

Colombia Joven
Dom.

Direccion General de Promocion de

www.juvetudom.gov.do

Republic
El Salvador

la Juventud
Jvenes Secretaria de la Juventud

www.jovenes.gob.sv

Estonian Ministry of Education and

Estonia

www.hm.ee/uus/hm/client/php
Research

Fiji

Ministry of Youth and Sports

www.youth.gov.fj

Finland

Ministry of Education

www.monedu.fi/OPM/?lang=eng

France

Ministry of Youth and Sport

www.jeunesse-sports.gov.fr

Federal Ministry for Family,

Germany

www.bmfsfj.de
Seniors, Women and Youth

Guatemala

Consejo Nacional de la Juventud

www.conjuve.gob.gt

India

Ministry of Youth Affairs and Sports

www.yas.nic.in

Iran

National Youth Organization

www.nyoir.org/default.htm

Ireland

Government Youth Zone

www.taoiseach.go.ie/index.asp?locID=165&docID=-1

Israel

Ministry of Education

www.education.gov.il

Youth Affairs Administration of

Japan

www.cao.go.jp/youth/english/esosiki.html
Japan
State Council of Youth Affairs of the

Lithuania

www.tdd/vjrt/vjrt_en.html
Republic of Lithuania
YOUTHNET: Service National de la

28

www.youthnet.lu

Luxembourg

Jeunesse

Malaysia

Ministry of Youth and Sports

www.kbs.gov.my

Mexico

Instituto Mexicano de la Juventud

www.imjuventud.gob.mx/main.asp

Morocco

Ministry of Sports and Youth

www.mincom.gov.ma

Ministry of Youth and Sports

www.gov.mu/portal/site/sportsSite

Netherlands National Youth Policy

www.minvws.nl/en/themes/youth_policy/default.asp

Ministry of Youth Development

www.youthaffairs.gov.nz

Mauritius
Netherlands
New
Zealand

Ministry of Children and Family

Norway

www.odin.dep.no
Affairs

Panama

Direccion de Asuntos Estudiantiles

www.oij.org/oij13.htm

Direccion de Promocion Educativa

Peru

Comunal del Ministerio de

www.minedu.gob.pe

Educacion
Office of the Secretary of State for
Portugal

www.juventude.gov.pt/portal
Youth
Ministry of Community

Singapore

http://app.mcys.gov.sg/web/youth_main.asp
Development, Youth and Sports
Youth Department of the Republic

Slovenia

www.mszs.si
of Slovenia

South Africa

Department of Social Development

www.socdev.gov.za

Ministry of Labour and Social

Spain

www.mtas.es
Affairs, Institute of Youth
Ministre de la Jeunesse et de

Tunisia
l'Enfance
United
National Youth Agency

www.nya.org.uk

Kingdom
Department of Health and Human
USA

www.os.dhhs.gov/children/index
Services

Uruguay

Instituto Nacional de la Juventud

www.inju.gub.uy

Venezuela

Ministerio de Educacion Superior

www.mes.gov.ve

29

Strateka briga o mladima

Mladi su u situaciji u kojoj se nalazi drava i drutvo veoma osetljiva populacija koja
zahteva kontinuiranu sistemsku brigu a ona obuhvata ukljuivanje svih odgovornih faktora
za razvoj mladih kroz partnersko i plansko delovanje.
Briga o mladima okrenuta ka budunosti kroz plansko delovanje u cilju stalnog
unapreenja i razvoja potencijala mladih i zadovoljavanje njihovih potreba, kompleksan je
proces, koji obuhvata veliki broj inilaca koji se moraju uzeti u obzir. ivot i ljudsko
delovanje samo po sebi je sloeno, a optimalan kvalitet ivota podrazumeva unapreenje
svakog njegovog segmenta.
Strateka briga o mladima kroz sistemsko delovanje osigurava kontinuitet tog procesa i
titi ga od negativnih drutvenih promena koje mogu poremetiti, usporiti ili zaustaviti proces
brige o mladima. Strategija za mlade je jedan veoma vaan segment brige o mladima koji za
odreeni period vremena na osnovu analize postojeeg stanja daje predloge ciljeva za
koordinirano reavanje raznorodnih problema koji su identifikovani.
Nacionalni plan brige o mladima je okosnica koja spreava lutanje i rasplinjavanje
odgovornih strana za razvoj mladih, daje jasan sled koraka i faza razliitih aktivnosti, i
predstavlja solidnu osnovu za razliite revizije i dalje unapreenje kvalitata ivota mladih.
Pored samog sadraja Nacionalnog plana, veoma je vaan i nain njegove izrade, odnosno
metodologija koja je primenjena. Vano je da plan za mlade u toku svoje izrade ukljui sve
odgovorne strane za razvoj mladih i same mlade, da proces izrade odlikuje otvorenost,
dostupnost i demokratinost, uz uvaavanje svih specifinih potreba mladih.
Kvalitetan, primeren i realan plan izraen u skladu sa potrebama mladih donee vee
benefite u toku njegovog sprovoenja. Da bi realizacija plana bila kvalitetna ona
podrazumeva i stvaranje posebnih mehanizama za osiguravanje njegove implementacije.
Mehanizmi realizacije podrazumevaju posebna resursna ulaganja, kako institucionalna,
finansijska, tako i ljudska, a pre svega toga odgovorno preuzimanje obaveza drave za
aktivnu, kontinuiranu i partnersku brigu o mladima.
Svaka dugorona briga za mlade treba da ima jasnu i na konsenzusu zasnovanu viziju
graana koji su potrebni svetu sutranjice. Moemo se razlikovati po tipu drutva koje
elimo da gradimo, ali treba da se sloimo oko osobina pojedinaca/ki koje e ga initi. Takve
line osobine treba da negujemo u sklopu celovitog pristupa obrazovanju, koji obuhvata
kolu, porodicu i graansko drutvo.
41

Nacionalna politika za mlade usmerena je na delovanje, i cilj mu je da pokrene sve one

koji se bave omladinom da zajedniki rade kako bi ostvarili jedan dugoroan, strateki uticaj
na njihovu budunost .
41 Svetski savezi udruenja mladih hriana i udruenja mladih hrianki, Svetska organizacija Skautskog pokreta, Svetska
organizacija voa devojaka i skautkinja, Meunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, Meunarodna
asocijacia za dodelu nagrada : Radni dokument.: Nacionalna politika za mlade, eneva, 1998. godine

30

Mogunosti za razvoj
Sveukupni razvoj
Podstie uravnoteen razvoj razliitih dimenzija linosti ime daje priliku da se ispolje
celokupne mogunosti pojedinca i pojedinke.
Takav pristup obuhvata razvoj tela, podsticanje stvaralatva, formiranje karaktera,
usmeravanje emocija, brigu za druge i zajednicu i otkrivanje duhovnosti.
Zdravlje, samoispunjenje, identitet, zrelost, drutvena integracija i srea zavise od
skladnog razvoja svih inilaca linosti.
Stalni razvoj
Ljudski ivot je beskrajan proces uenja i oplemenjivanja.
Nijedan aspekt obrazovanja ne moe se ograniiti na kolski sistem niti na odreen
period ivota poto ljudi imaju stalnu potrebu da ue i trebalo bi im dati priliku da to ine
celog ivota.
Mladi postaju svesni tog procesa putem sopstvenih otkria, oplemenjavanja i stalnih
napora da postignu najvie to mogu.
Pomae mladima da se razvijaju kroz
Promociju njihovog razvoja i odbranu njihovih individualnih sloboda unutar okvira
prava mladih;
Doprinos razvoju linog sistema moralnih i duhovnih vrednosti kroz uee u
progresivnom programu samoobrazovanja, i partnerstvo sa vrnjacima.
Podsticanje da se zblie sa prirodnim okruenjem, da potpunije shvate svoj odnos sa
njim i s toga da bolje cene potrebu za potovanjem tog okruenja.
Nuenje pozitivnog odnosa sa odraslima, zasnovanog na poverenju kroz koji e mladi
ljudi pronai odgovarajue vaspitne odgovore za razvoj svoje polne zrelosti, emocionalnih
potreba i opteg blagostanja.
Pomae naem drutvu da se razvoja kroz:
Ponudu informacionih usluga mladima: mladi ljudi mogu potpuno da se ukljue u
drutvo samo ako su u potpunosti obaveteni o mogunostima i pitanjima koji ih se tiu,
neposredno ili posredno.
Ponudu obrazovanja za demokratiju: drutva mogu da funkcioniu iskljuivo uz
potpuno uee mladih ljudi u procesu donoenja odluka to e uticati na njihove ivote.

31

 Ravnopravnost: svaka osoba, bez obzira na pol, poreklo, rasu, veroispovest,

sposobnosti ili bogatstvo mora biti podstaknuta i potpomognuta da postigne svoje pune
fizike, intelektualne, drutvene ili duhovne potencijale.
Partnerstvo sa marginalizovanima: mladi ljudi i odrasli koji dolaze iz marginalizovanih
delova drutva treba da budu dobrodoli i primljeni u lokalnu zajednicu kako bi se izborili
i prevazili uzroke svog iskljuivanja iz drutva.
Pomae Evropi da se razvija kroz:
Pomo mladim ljudima da prevaziu prepreke svoje pokretljivosti koje esto potiu od
ogranienog pristupa informacionoj i komunikacionoj mrei, odgovarajuem transportu ili
smetaju.
Borbu protiv rasizma i ksenofobije: interkulturalno obrazovanje mladih suprotstavlja se
nacionalistikim stereotipima i prua uenje za mir i toleranciju.
Aktivan doprinos razvoju boljih i uspenijih omladinskih politika u Evropi za dobrobit
svih mladih Evrope.
Strategija za mlade je dokument koji definie presek trenutnog stanja poloaja mladih u Srbiji
i analizu problema sa kojima se najee mladi sreu. Poto se utvrde problemi i ciljevi
delovanja pristupa se izradi Nacionalnog akcionog plana brige o mladima, koji formulie
mere za reavanje definisanih problema mladih ljudi iz oblasti vanih za razvoj mladih ljudi.
Oblasti :
-

OBRAZOVANJE
ZAPOLJAVANJE
ZDRAVLJE
REKREACIJA
KULTURA
SLOBODNO VREME
MLADI GRAANI, AKTIVIZAM I VOLONTERIZAM
MOBILNOST
INFORMISANJE
EKOLOGIJA I ODRIVI RAZVOJ
SOCIJALNA POLITIKA PREMA MLADIMA
UEE MLADIH U DONOENJU ODLUKA

Zasto je bitna ovakva strategija?

Obaveza drave je da dugorono resava probleme sa kojima se mladi susrecu danas. Mladi
izmedju 18 i 27 ine petinu stanovnita Srbije. Strategija je prvi korak koji drzava mora da
preduzme u skladu sa medjunarodnim obavezama na putu ka integracijama EU. Da bi
ovakva strategija mogla da se kreira i sprovede, nepohodno je da postoji drzavni partner
omladinskim organizacijama.

32

Strategija kao odgovor na probleme mladih na lokalnom nivou

42

Ocena vanosti problema mladih u lokalnim sredinama, koje su rangirali mladi i najei
razlozi naputanja lokalne sredine:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Nezaposlenost
Narkomanija
Nedostatak kulturnih deavanja za mlade
Alkoholizam
Nedostatak podrke mladima od strane lokalne samouprave
Delinkvencija i kriminal
Nemogunost dodatnog obrazovanja
Malobrojne i/ili neadekvatne mogunosti za zabavu
Siromana ponuda sportskih i rekreativnih aktivnosti

Navedeni problemi se odraavaju i u razmiljanjima ispitanika o tome ta bi trebalo da se

promeni u njihovoj sredini, da bi veina mladih ostala i bila srena. Ova razmiljanja mogu
da predstavljaju dobar putokaz, kako omladinskim grupama, tako i lokalnim vlastima i
razliitim udruenjima graana, za planiranje zajednikih akcija.
ta treba promeniti da bi veina mladih ostala i bila srena:
Vie mogunosti za zaposlenje, nova radna mesta
Vie kulturnih i sportskih sadraja
Bolja ponuda mesta za izlazak
Vei standard, bolja ekonomska situacija
Otvaranje novih smerova, viih kola i fakulteta, bolje mogunosti za nastavak
kolovanja
Kvalitetniji javni servisi, bolja infrastruktura, smanjenje zagaenosti, ureenje grada
Ukljuivanje mladih u reavanje problema, aktivizam mladih i aktivnosti usmerene ka
mladima
Promene u strukturama lokalne vlasti

59%
32%
21%
21%
19%
15%
8%
7%

IZVETAJ - Ispitivanje poloaja i potreba mladih u lokalnim zajednicama Graanske inicijative, Beograd,
2005. godine
42

33

43

NACIONALNA POLITIKA ZA MLADE

Da bi odgovorila na neke od izazova sa kojima se u dananje vreme suoavaju mladi i da bi

stvorila pravo okruenje za razvoj mladih odraslih ljudi za budunost, svaka zemlja treba da
ima dinaminu i odgovarajuu nacionalnu politiku za mlade. Jedan broj zemalja danas je ima,
ali svakako ne sve.
Kakvu ulogu, dakle, treba da ima jedna nacionalna politika za mlade? Kako doi do nje i ta
ona treba da sadri? elimo da iznesemo sledee sugestije:
Osmiljavanje nacionalne politike za mlade
Nacionalna politika za mlade mora da stvori okruenje koje omoguava mladima da se
razviju u onakve odrasle osobe kakve su potrebne drutvu da bi napredovalo u budunosti.
Zbog toga ona mora imati ulogu opteg koordinatora i usmeravati sve politike koje direktno
ili indirektno utiu na mlade ljude i njihov razvoj unutar drutva. Stoga preporuujemo da
nacionalna politika za mlade treba da:
bude politika drave a ne samo vlade;
odraava jedan celovit, me|usektoralni i objedinjujui pristup, i bude meudisciplinarna, i

briga svih ministarstava i odeljenja;

bude plod viepartijskog, nacionalnog saglasja, zasnovan na kon-sultovanju svih

zainteresovanih, pogotovo same omladine;

bude zamiljena kao dugoroni strateki instrument, a ne radi kratkoronih politikih

potreba.
Dugorona politika
Potrebna je dugorona vizija gde nacionalna politika za mlade definie kakvu omladinu i
mladi i odrasli ele za svoju zemlju u budunosti, kada e dananja omladina i sama biti u
zrelom dobu. Takva politika mora da definie i kako e zemlja nastojati da "stvori" takvu
omladinu. Metodologija i primena takoe treba da budu izvodljive na dui period.
Politika zasnovana na saglasju
Da bi se ovo desilo, da bi ova vizija budunosti mogla da se ostvari, nacionalna politika za
mlade mora da bude rezultat irokog nacionalnog saglasja a ne proizvod samo jedne partije
koja je u datom trenutku vladajua. Taj konsenzus treba da bude zasnovan ne samo na
43

Svetski savezi udruenja mladih hriana i udruenja mladih hrianki, Svetska organizacija Skautskog pokreta, Svetska
organizacija voa devojaka i skautkinja, Meunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, Meunarodna
asocijacia za dodelu nagrada : Radni dokument.: Nacionalna politika za mlade, eneva, 1998. godine, str 15-19.

34

idejama svih (ili veine) politikih stranaka, nego i na idejama svih zainteresovanih nevladinih
organizacija, posebno onih koje predstavljaju mlade i na idejama samih mladih ljudi.
Samo nacionalni konsenzus o budunosti omladine jedne zemlje moe da garantuje da e
politika namenjena toj omladini uistinu biti dugorona i da e preiveti politike promene
neizbene u svakom sistemu, pogotovo one demokratske.
Saglasje svih politkih snaga i svih koji rade sa omladinom je najbolja garancija dugovenosti
politike, zbog toga to stvara oseaj vlasnitva i poistoveivanje sa njom u svim slojevima
drutva po pitanju budunosti njegove omladine.

Celovita, meusektoralna politika

Ovo znai da jedna dugorona nacionalna politika za mlade mora biti briga ne samo veine
sektora civilnog drutva, nego i veine vladinih ministarstava i slubi, tj. ne samo onih
tradicionalnih - "za omladinu i sport" ili "za omladinu i obrazovanje" ili "za omladinu i
kulturu", ve i Predsednitva, kancelarije premijera i veine ministarskih resora, kao to su
rad, zdravstvo, unutranji poslovi, ekonomija i finansije, socijalna pitanja, javni radovi,
poljoprivreda, pravda, industrija i energija, trgovina, turizam, ivotna sredina i spoljni poslovi
... i jo neki resori, koji treba da uestvuju u izradi i primeni svog dela jedne zaista
meusektoralne, celovite politike za mlade. Neke vlade ve imaju takav pristup, ali mnoge
tek poinju da rade na njemu.
U tom smislu, vredi napomenuti da svi dokumenti UN o pitanjima omladine posebno
pominju takve oblasti od znaaja kao to su mir, obrazovanje, zaposlenost, zdravstvo, bolesti
zavisnosti, kao i da je vrlo ob-hvatni "Plan akcije Komonvelta za emancipaciju omladine do
2005. godine" pokrio sve ove oblasti na jedan uistinu meusektoralan i vie-dimenzionalan
nain, to se takoe moe rei i za "Strategiju za UNESKO - ovu akciju za mlade i sa
mladima".
Meutim, nacionalna politika za mlade takoe treba da bude jedan praktian, izvodljiv
program, sa jasno definisanim ciljevima i eljenim, merljivim rezultatima. Definisanje ciljeva
treba da da jasnu sliku to treba ostvariti. Takoe je preporuljivo da ciljevi budu vezani sa
odreenim vremenskim rokom za njihovo ostvarenje i da postoji obaveza da neophodna
sredstva budu dodeljena. Prepoznavanje ciljeva osnauje delovanje, dok u isto vreme stvara
osnovu da se od vlade i ostalih oekuje puna odgovornost. Bez jasno utvrenih ciljeva i
naina da se oni ostvare, moe se desiti da politika za mlade ostane na nivou lepih obeanja.
Zasnovana na potrebama mladih
Nacionalna politika za mlade treba da nastane iz iskrene elje da se izae u susret potrebama
i stremljenjima mladih ljudi. A da bi zaista bila takva, ona treba da bude osmiljena u saradnji
sa mladim ljudima a ne samo za mlade ljude. Da bi bila vredna i potovana, politika za mlade
mora da se slui stvaralakom snagom mladih: dajte nekoj mladoj osobi odgovornost i ona
e dokazati da je dorasla zadatku!
35

Politiku za mlade moraju razumeti i podrati svi mladi ljudi, ukljuujui i one koji nisu
organizovani u udruenja. Ona treba da definie kako svi mladi ljudi mogu da imaju koristi
od drutva, kao i kako mogu da doprinesu njegovom razvoju; treba uiniti poseban napor
kako bi se ukljuili mladi koji nisu dostupni kroz politike i druge uobiajene tokove. Sem
toga, moraju se pronai naini da se mladi upoznaju sa politikom za mlade, pomou medija
koji imaju vie sluha za potrebe mladih.
Svaka politika za mlade mora da ima na umu da omladina nije samo budunost, ve i
sadanjost jednog drutva.
to se tie "Lisabonske Deklaracije", ona obavezuje ministre uesnike da:
obezbede i postaknu aktivno uee mladih u svim sferama drutva i u procesima

odluivanja na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou;

sagledaju situaciju u kojoj se nalaze mladi i njihove potrebe, te da ukljue procene samih
mladih ljudi o tome ta su im prioriteti kroz njihovo uee u procesu konsultacija i da
obezbede da mladi aktivno doprinesu osmiljavanju, primeni i proceni nacionalne i lokalne
politike za mlade, programa i akcionih planova;
unaprede osposobljavanje kadrova kroz jaanje formalnih i neformalnih omladinskih
udruenja i mrea mladih ljudi.

Sadraj nacionalne politike za mlade

Za dobro nacionalnih i meunarodnih agencija svih vrsta zaduenih za brigu o razvoju
mladih ljudi, korisno je imati zajedniku metodologiju pri odabiru sadraja nacionalne
politike za mlade. Evo nekoliko preporuka.
Osnaiti odgovornu saradnju izmeu svih zainteresovanih, posebno omladinskih mrea,

nevladinih omladinskih institucija i organizacija. Treba ukljuiti i druge nevladine

organizacije, koje se bave enskom omladinom, pogotovo devojicama, zatim mladiima i
deacima, njihove porodice, vlade, meunarodne organizacije, obrazovne institucije,
civilno drutvo, poslovni sektor i medije, kako bi se osmislila zajednika akcija u pravcu
boljeg iskoravanja mogunosti mladih i uspenijeg reavanja njihovih problema kako na
nacionalnom tako i na lokalnom nivou;
Olakati mladima pristup zakonodavnim telima i institucijama u kojima se formira
politika, preko njihovih predstavnika, kako bi ih to vie ukljuili u osmiljavanje,
sprovoenje, nadogradnju, nadgledanje i procenu omladinskih aktivnosti i programa i
obezbedili njihovo uee u razvoju;
Dati prioritet izgradnji kanala komunikacije sa mladima kako bi pruili mogunost da se
uje njihov glas, na nacionalnom, regionalnom i meunarodnom nivou, i da bi im dali
informacije koje su im neophodne da bi se pripremili za uestvovanje i rukovodee uloge.

36

U skladu sa kulturnim obrascima svakog drutva

Nacionalna politika za mlade mora da odgovara kulturnim obrascima svakog drutva.
Sa svoje strane, "Lisabonska deklaracija" navodi da je "za formulisanje i primenu strategije,
politike, programa i aktivnosti za dobrobit mladih odgovorna svaka zemlja, i da pritom treba
voditi rauna o raznolikim ekonomskim, socijalnim i ekolokim uslovima u svakoj zemlji, uz
puno potovanje razliitih religioznih i etikih vrednosti, kulture i filozofskih ubeenja
naroda te zemlje, i u skladu sa svim ljudskim pravima i osnovnim slobodama".

Briga za siromane
Nacionalna politika za mlade mora da odrazi iskrenu panju i brigu siromanima, to treba
da bude izraeno kroz konkretne mere, u cilju jaanja drutvene solidarnosti. Kako navodi
"Lisabonska deklaracija", mora se dati vei prioritet marginalizovanim, ugroenim i obespravljenim mladim ljudima, posebno onima koji su odvojeni od svojih porodica i deci koja
ive i/ili rade na ulici. Njima su potrebni odgovarajui programi, aktivnosti i neophodna
sredstva kako bi dobili priliku i podstrek da uspeno doprinesu svojim drutvima.
Podstai sve oblike obrazovanja
Obrazovanje se ne stie samo u kolama. Obrazovanje treba da predstavlja jedan irok
koncept: formalno (u kolama), ivotno (porodica, slobodno vreme, vrnjaci) i neformalno
(omladinski pokreti). Nacionalna politika za mlade mora da podstakne sve oblike
obrazovanja. Zaista, ako 21. vek opisujemo kao "vek sive mase", kao vek inteligencije, i ako
je normalno da kolsko obrazovanje ima tretman najvieg prioriteta u vladinim programima,
ni ostali oblici obrazovanja, pre svega neformalno obrazovanje, ne bi trebalo da budu
zapostavljeni. "Lisabonska deklaracija" obavezuje na "podsticanje obrazovanja u svim
njegovim aspektima, kako formalnog tako i neformalnog".

Podrka angaovanju odraslih

Naznaili smo da nacionalna politika za mlade treba da bude zasnovana na saglasju, celovita i
meusektoralna. To znai da i vladine i nevladine organizacije treba da doprinesu razvoju
sledee generacije. I jedne i druge se umnogome oslanjaju, a tako e biti i ubudue, na dobrovoljno uee odraslih.
Stoga svaka budua nacionalna politika za mlade mora da odgovori kako na potrebe mladih
u odreenom drutvu, tako i na potrebe odraslih volontera.

37

Nacionalna omladinska politika

44
Krtiterijumi analize za procenu i evaluaciju na nacionalnom nivou
1. Karakteristike mladih
1.1.
Mladi unutar populacije
- ta su karakteristike populacije mladih? Kako su definisani?
- Da li je populacija mladih homogena?
- ta su problemi mladih?
- Kako procenjujemo potrebe i elje mladih?
1.2.
Mladi u drutvu
- Kako je organizovano graansko drutvo?
- Postoji li omladisnki sektor u okviru civilnog sektora?
- Kako nacionalna omladinska politika doprinosi obuci voa omladinskih organizacija
i kako podrava volonterski rad i pridrueno uee?
- Postoje li ikakava vodea ili institucionalna tela koja doputaju organizovanoj i
neorganiozovanoj omladini da uestvuje i preuzme odgovorne pozicijeprilikom
definisanja, primene i razvoja Nacionalne omladinske politike?
- Koja sredstva javnog izraavanja su na raspolaganju mladima?
2. Definisanje ili preformulacija politike
2.1.
Ciljevi
- Na kojim vrednostima je zasnovana Nacionalna omladinska politika?
- Da li su ove vrednosti jasne?
- ta su osnovni razlozi za definisanje ili ponovno osmiljavanje Nacionalne
omladinske politike?
- Jeli ona deo dravne ili vladine strategije usmerene ka dugoronom i odrivom
razvoju?
- Jeli ova politika rezultat nacionalnog konsenzusasvih politikih partija i predstavnika
civilnog drutva?
2.2.
Pristup za definisanje ili preformulaciju
- Jeli pristup reaktivan ili proaktivan?
- Jeli zasnovan na rekonstrukciji postojee omladinske politike?
- Sadri li kreativnost ili reformulaciju?
- Jeli Nacionalna omladinska politika globalna i podrazumeva akciju svih sektora koji
utiu na mlade i njihov razvoj kao graana, direktno ili indirektno?
- Kako je usklaeno sa konceptom graanstva?

44

Svetska organizacija skautskog pokreta, Materijal izraen na osnovu radnog dokumenta najveih svetskih
organizacija za mlade: Nacionalna politika za mlade i Vodia WOSM i UNICEF: Mladi ljudi u drutvima u tranziciji

38

Da li uzima u obzir razliitost ekonomskog, drutvenog i prirodnog okruenja uz

puno potovanje verskih i etikih vrednosti, kultura i filozofskih ubeenja populacije
i potuje ljudska prava i osnovne slobode?
Je li izrada omladinske politike nacionalna ili decentralizovana?
Kako je podrana promocija i razvoj neformalnog obrazovanja?
Kakava je podrka garantovana omladinskim organizacijama, koje nude obrazovanje
na vrednostima (na odrivi nain) i linom razvoju koji je posebno usmeren na
prihvatanje drutvenih odgovornosti od strane pojedinaca?
Kakvo je mesto formalnog obrazovnog sektora?
Kakvo je mesto neformalnog obrazovnog sektora?
Kakvo je mesto drugih javnih ili privatnih sektora?

2.3.
Metod
- Kako je koriten proces ocene omladinske politike?
- Jeli omladinski sektor ukljuen u definisanje ili reformulaciju omladinske politike?
- Da li nacionalna omladinska politika definie ciljeve koji se u praksi mogu dostii, a
takoe i operativnu dodelu resursa i oekivane merljive rezultate?
3. Programi i akcije
3.1.
Vrste programa
- Da li su programi osmiljeni na nacionalnom ili lokalnom nivou? ili su smiljeni na
koordinisan nain?
- Da li se programi sprovode na decantralizovan nain?
- Da l su programi deo globalnih akcija?
3.2.
Tipovi operatera
- Koja tela sprovode programe? Javna ili privatna?
- Da li ova tela pripadaju formalnom ili nezvaninom sektoru?
3.3.
Budet
- Kakose budeti odnose prema omladinskim pitanjima?
- Kako oni uzimaju u obzir poveanje ili smanjenje problemakoji se odnose na mlade?
- Da li budetni sistem utie na izbor i podrku omladinskih nevladinih organizacija?
Na kojim kriterijumima je podrka zasnovana?

39

45

11 pokazatelja nacionalne politike za mlade

Ovaj dokument predstavlja 11 pokazatelja koji trebaju biti posmatrani kao sutinski elementi
nacionalne politike za mlade. Njih treba shvatiti kao sredstvo koje moe voditi vladine
predstavnike na omladinskom polju, kao i lobirajui instrument za irenje omladinskih
nevladinih organizacija ka aktivnoj politici za mlade.
Vano je naglasiti da ovi pokaatelji ne predstavljaju detaljno razraen plan ta politika za
mlade treba da bude. Ovo su neki od elemenata koje treba ukljuiti u nacionalni akcioni plan
poloitike za mlade.

Mladi ljudi resurs, a ne problem!

Ovi pokazatelji podvlae vanost posmatranja mladih ljudi kao resursa, a ne kao problema
koji treba da budu reeni. Problemski orjentisani pristup politici za mlade je po prirodi
ogranien na kratkoronu i "ad hok" - (od sluaja do sluaja op. prev.) perspektivu, jer kao
takav je usredsreen na pokuaj "gaenja vatre" i reavanja problema kadgod i gde god se oni
pojave. Suprotno tome, prihvatanje mladih ljudi kao resursa usmereno je na dugorona
reenja, prepoznavanje potreba i razvijanja politika u cilju da se pomogne mladim ljudima da
iskau svoje pune mogunosti kao graani druva i omogui drutvu da izvue korist od
njihovog intelektualnog kapitala.
Ovi pokazatelji mogu se takoe koristiti u proceni postojeih politika za mlade.
Pokazatelj 1: Neformalno obrazovanje
Dok je vano posvetiti panju uslovima koji se nude mladim ljudima u formalnom kolskom
sistemu i na univerzitetima kroz politiku formalnog obrazovanja, kamen oslonac za "politike
za mlade" je njen fokus na pitanje kako mladi ljudi mogu postati aktivni graani i pozitivno
doprinostiti zajednici. Ovo podrazumeva mnogo iru perspektivu i naglaava neformalno
obrazovanje obrazovanje izvan formalnog obrazovnog sistema.
Kako politika vlade moe podstai i promovisati proces aktivnog uenja mladih ljudi izvan
formalnog obrazovnog (kolskog) sistema? Omladinske inicijative, omladinski klubovi i
nevladine omladinske organizacije, koje aktivno ukljuuju mlade ljude na svim nivoima, i
gdje mladi samostalno odluuju o aktivnostima, igraju centralnu ulogu u razvoju mladih ljudi
kao aktivnih lanova drutva i zajednice.
Vlada treba vidjeti kao vaan zadatak da promovie razvoj aktivnog i jakog nevladinog
omladinskog sektora, sastavljenog od demokratskih, otvorenih i ukljuenih omladinskih
organizacija.
45 Evropski forum mladih, platforma 91 meunarodne nevladine organizacije i nacionalnih omladinskih saveta
u Evropi sa seditem u Briselu. Forum mladih je prepoznat kao partner Vea Evrope i institucija evropske
zajednice na polju rada sa mladima, 11 pokazatelja (nacionalne) politike za mlade, . www.youthforum.org

40

Pokazatelj 2: Politika obuke mladih

Briga za mlade treba da promovie razvoj dobrih trenera u omladinskom sektoru, koji mogu
viestruko uveati svest o razliitim pitanjima i olakati razvoj nevladinih struktura. Politika
obuke je preduslov za bolju strukturu nevladinog sektora.
Pokazatelj 3: Zakonodavstvo za mlade
Postoji potreba za zakonodavstvom za mlade koje odgovara drugim dimenzijama ove mlade.
Takvo zakonodavstvo treba da potvrdi ukljuivanje mladih ljudi i omladinskih nevladinih
organizacija u politiku donoenja odluka i stvori zakonodavni okvir za delotvorniju dravnu
administraciju koja radi na omladinskim pitanjima.
Pokazatelj 4: Budet za mlade
Na liniji jasnog prepoznavanja drutvenog ivota i nevladinih omladinskih organizacija
podvuenih u Pokazatelju 1, treba pripremiti budet za promociju i podrku razvoja
omladinskih inicijativa i omladinskih organizacija. Ako eli da promovie razvoj
samoodrivog omladinskog nevladinog sektora, kancelarija treba dodeliti administrativna
namenska sredstva omladinskim organizacijama koja e im omoguiti da imaju sekretarijat ili
se na drugi nain nose sa poslovima koji nisu vezani neposredno za projekte (statutarne
skuptine, komunikacija sa lanovima...itd.). Takoe, postoji potreba za utvrivanje budeta
odreenog za aktivnosti iji je nosioc omladinski nevladin sektor, u smislu da treba izdvojiti
projektna namenska sredstva za omladinske aktivnosti.
Pokazatelj 5: Politika informisanja mladih
Strategija informisanja mladih treba osigurati transparentnost akcionog plana koja se odnosi
na mlade ljude. Takva strategija takoe treba informisati mlade ljude o razliitim
mogunostima koje im se pruaju. Razliite inicijative koje mogu biti elementi strategije
informisanja mladih mogu biti izdavanje omladinskih magazina i drugih informativnih
materijala i osiguravanje otvorene mree kanala komuniciranja za sve inioce koji se bave
pitanjem politike za mlade.
Pokazatelj 6: Politika u vie nivoa
Politika za mlade treba da naglasi korake koje treba preduzeti i opredeljenja koja treba
sprovoditi ne samo na nacionalnom, ve na svim nivoima dravne administracije. Briga za
mlade ne moe postati stvarnost bez usredsreivanja na ono ta treba uraditi na lokalnom
nivou i bez aktivnog ukljuivanja lokalnih institucija vlasti i saradnje sa nacionalnim i
regionalnim nivom- Sekretarijatom za omladinu i sport IV APV.
Pokazatelj 7: Istraivanje o mladima
Omladinska politika treba biti zasnovana na istraivanju o mladim ljudima. Ne treba je
graditi na pretpostavkama i pekulacijama, nego na injenicama koje potiu iz

41

istraivanja o mladim ljudima. To e pomoi da se odredi na ta e biti fokusirana

politika. Istraivanje o mladima treba usmeriti na pitanja koja se odnose na buduu i
trenutnu situaciju mladih ljudi. Meutim, omladinsko istraivanje takoe treba da proceni
koje mere deluju a koje ne, proceni kako omladinske nevladine organizacije mogu
odigrati ulogu u promociji uea mladih, itd.
Pokazatelj 8: Uestvovanje
Jedan od oslonaca politike za mlade treba biti aktivno ukljuivanje i uee mladih ljudi u
drutvu. Takva politika treba odrediti kako mladi ljudi mogu biti ukljueni u proces
donoenja odluka. Kako e vladine institucije ukljuiti mlade ljude u donoenje odluka koje
imaju posledice po mlade ljude? Nadalje, kako omladinska politika moe olakati proces u
kome mladi ljudi aktivnije uestvuju i doprinose drutvu?
U Evropi postoji duga tradicija ukljuivanja nevladinih omladinskih organizacija i
omladinskih saveta ("krovne organizacije" nevladinih omladinskih organizacija) u donoenje
odluka od strane lokalnih vlasti. Omladinske organizacije ve vie od 30 godina imaju snaan
uticaj na programe i aktivnosti omladinskog sektora u Veu Evrope, kroz princip
"zajednikog upravljanja". Omladinske organizacije na svim nivoima uzele su aktivnu ulogu
u konsultacijama koje su proizvele "Beli papir o politici za mlade", koji je usvojen od strane
Evropske Zajednice. Aktivno ukljuivanje omladinskih nevladinih organizacija na pitanjima
koja se tiu mladih je praksa u veini Evropskih zemalja.
Omladinske organizacije takoe igraju vanu ulogu u ukljuivanju mladih ljudi, inei ih
aktivnim graanima njihove zajednice. Podsticanje i olakavanje aktivnog uea mladih ljudi
u nevladinim omladinskim organizacijama treba da bude sredini element politike za mlade.
Pokazatelj 9: Meu - sektorska saradnja
Dinamina i potpuna politika za mlade treba biti usmjerena na razliite potrebe mladih ljudi
u svim sektorima drutva. Meusektorski pristup je potreban u pripremi politike za mlade,
to znai da ona treba biti zajednika briga i da zavisi od meusobne saradnje sekre3taqrijata
sa razliitim ovlatenjima kao to su: omladina, sport, obrazovanje, kultura, zdravlje,
privreda, itd.
Jedan mogui nain obezbjeenja meusektorske saradnje ministarstava je uspostavljanje
unutar vladinog komiteta koji e raditi na osmiljavanju, sprovoenju i nadgledanju politike
za mlade.
Pokazatelj 10: Inovativnost
Omladinska politika treba promovisati inovativnost kroz kreativno razmiljanje kako reiti
izazove i podstai mlade ljude da budu kreativni i inovativni.
Pokazatelj 11: Omladinsko savetodavno telo
Ako elimo da obezbedimo konsultovanje i saradnju izmeu lokalne samouprave sa jedne
strane i mladih ljudi i omladinskih organizacija sa druge, treba uspostaviti jednu strukturu
(savetodavni komitet) koja se konsultuje i dat joj je mandat da utie na parlament i OV na
pitanja koja se odnose na mlade ljude. Takva struktura treba postojati na lokalnom nivou.

42

III. Dokumentacija za osnivanje

Kancelarije za mlade R Srbije

MODEL UREDBE O OSNIVANJU

KANCELARIJE ZA MLADE
VLADE REPUBLIKE SRBIJE
(sa obrazloenjem)

i
MODEL PRAVILNIKA
O UNUTRANJOJ ORGANIZACIJI
I SISTEMATIZACIJI RADNIH
MESTA KANCELARIJE ZA MLADE
VLADE REPUBLIKE SRBIJE

43

Na osnovu lana 31. stav 1. Zakona o Vladi (Slubeni glasnik RS br. 55/05 i 71/
05) Vlada donosi

U R E D B U
o osnivanju Kancelarije za mlade
Vlade Republike Srbije

Sadrina uredbe
lan 1.
Ovom uredbom obrazuje se Kancelarija za mlade (u daljem tekstu Kancelarija) i
propisuje njeno ureenje i delokrug.
Kancelarija za mlade jeste struna sluba Vlade.
Delokrug Kancelarije
lan 2.
Kancelarija obavlja strune poslove koji se odnose na: pripremu, sprovoenje i
praenje Nacionalne politike i Nacionalne strategije za mlade i akcionih planova i
programa u pojedinim oblastima; podsticanje omladinskog organizovanja i udruivanja;
pospeivanja uea mladih u drutvenim procesima; ostvarivanje i zatitu interesa
mladih; iniciranje, praenje i usklaivanje strunih i administrativnih poslova organa
dravne uprave u planiranju, podsticanju i sprovoenju drutvene brige o mladima,
posebno u oblastima zdravlja, preduzetnitva i zapoljavanja, obrazovanja, kulture i
stvaralatva, socijalnog poloaja i bezbednosti mladih, spreavanja zloupotreba i
ostvarivanja prava mladih; saradnju sa omladinskim organizacijama i udruenjima po
pitanju organizovanja meunarodnih omladinskih manifestacija i skupova u Republici;
pomo aktivnostima omladinskih organizacija i udruenja i njihovu promociju;
ostvarivanje uslova za uee omladinskih organizacija i udruenja iz Repubike na
skupovima i manifestacijama za mlade u inostranstvu; podsticanje i ostvarivanje
meunarodne saradnje koja se odnosi na omladinu; istraivanje i analitiko vrednovanje
poloaja mladih u Srbiji i druge poslove od znaaja za mlade koje joj poveri Vlada.
Kancelarija priprema za Vladu akte kojima se nadzire, usmerava i usklauje rad
ministarstava i posebnih organizacija koji usklauju domae propise s meunarodnim
ugovorima i drugim meunarodnim aktima koji se odnose na promociju, unapreenje i
zatitu prava omladine.

44

Direktor Kancelarije
lan 3.
Kancelarijom rukovodi direktor Kancelarije, koga postavlja Vlada na pet godine,
na predlog predsednika Vlade.
Direktor Kancelarije je odgovoran Vladi i predsedniku Vlade.
Direktor Kancelarije je dravni slubenik na poloaju.
U sluaju odsustva, direktor Kancelarije zamenjuje pomonik direktora koga on
odredi.
Shodna primena zakona koja se odnosi na rad Kancelarije
lan 4.
Na rad Kancelarije primenjuju se propisi o organizaciji, nainu rada i finansiranju
organa dravne uprave, ako posebnim propisom nije drugaije predvieno.
Rok za postavljanje direktora Kancelarije i donoenje
Pravilnika o unutranjoj organizaciji
lan 5.
Vlada postavlja direktora Kancelarije u roku od 15 dana od dana stupanja na
snagu ove uredbe.
Direktor Kancelarije donosi Pravilnik o unutranjem ureenju i sistematizaciji
radnih mesta u Kancelariji (u daljem tekstu Pravilnik) u roku od 30 dana od dana kada
bude postavljen za direktora.
Zavrna odredba
lan 6.
Ova uredba stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije.

45

O B R A Z L O E NJ E
I ZAKONSKI OSNOV ZA DONOENJE UREDBE
Zakonski osnov za donoenje ove Uredbe je lan 31. stav 1. Zakona o Vladi
("Slubeni glasnik RS", br. 55/2005, 71/2005) prema kome Vlada uredbom osniva
Kancelarije za strune ili tehnike poslove za svoje potrebe ili za poslove zajednike za
sve ili vie organa dravne uprave, i propisuje njihovo ureenje i delokrug.
II RAZLOZI ZA DONOENJE OVE UREDBE
Ozbiljnost svake drave u nameri da se sutinski reformie najpre se moe uoiti
u njenom odnosu prema jednoj od najranjivijih socijalnih grupa - omladini. Strategija
svake drave je da omogui mladima ostvarenje njihovih ivotnih planova i pomo pri
pronalaenju svog mesta u drutvu.
Razlog za donoenje ove uredbe su problemi i potrebe sa kojom se suoavaju
mladi u Srbiji i elja da se uini progres i napredak u procesu unapreenja poloaja i
zatite mladih, a u cilju da se u najskorije vreme donesu neophodni strateki dokumenti,
planovi i programi koji bi ukazali na mogue naine pomoi, promocije i unapreivanja
njihovog poloaja u Srbiji.
S druge strane, znaajan razlog za donoenje ove Uredbe proistie i iz obaveze
koje je Srbija preuzela prema meunarodnim organizacijama. To se pre svega odnosi na
zapoeti proces stabilizacije i pridruivanja Evropskoj uniji, kao i iz obaveza koje
prositiu iz lanstva u Savetu Evrope. I Evropska unija i Savet Evrope veliku panju
poklanjaju upravo problemima mladih.
Tako je Direktorijat za mlade Evropske komisije EU, u vie navrata
nedvosmisleno signalizirano da se iz odnosa drave prema mladima ogleda i spremnost
drave za preuzimanja obaveza i prikljuivanje Evropskoj uniji. Osnivanjem posebne
Kancelarije za mlade kao tela Vlade Republike Srbije, potvruje se i spremnost i tenja
Republike Srbije da evropskim integracionim procesima i pridruivanju Uniji.
Takoe, Kongres lokalnih i regionalnih Vlasti Saveta Evrope usvojio Izmenjenu
i dopunjenu Evropsku povelju o participaciji mladih u lokalnom i regionalnom ivotu
2003. godine, iji je osnovni cilj da omogui mladima da aktivno uestvuju odnosno
participiraju u svim segmentima drutvenog ivota regionalne, lokalne ali i dravne
zajednice. Srbija, kao zemlja lanica Saveta Evrope, osnivanjem posebne Kancelarije za
mlade, eli da pokae da je svesna svojih obaveza koje proizilaze i lanstva Saveta
Evrope, kao i injenice da je poloaj omladine u vrhu njenih prioriteta.
Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koje nema Ministarstvo za omladinu,
pa ak ni jedno posebno telo koje se bavi problemima i potrebama mladih. Jedan kratak,
uporedno-pravni pregled jasno ukazuje na ovaj nedostatak. Pregledom su obuhvaene
samo one zemlje koje nemaju posebno ministarstvo za omladinu.
Luksemburg. U Luksemburgu postoji Nacionalni servis za omladinu, kao
poseban organ uprave u sastavu Ministarstva za porodicu, socijalna pitanja i omladinu.
Servis je odgovoran za sprovoenje i realizaciju Nacionalne politike koja se odnosi na
omladinu i akcionih planova kojom se ova politika realizuje, kao i za promovisanje
46

saradnje izmeu udruenja i organizacija mladih i Vlade i drugih dravnih organa.

Znaajnu ulogu imaju i lokalni akcioni planovi lokalnih samouprava koji znaajno
doprinose realizaciji nacionalne politike i nacionalnog plana.
Malta. Na Malti, u okviru Ministarstva za omladinu i umetnost, postoji posebno
Kancelarija za omladinu. Slubu ine 3 slubenika, pri emu sve oduke koje se odnose
na omladinu prolaze kroz proceduru i dobijanje saglasnosti Kancelarije a zatim i
Ministarstva. odobrenja od strane Ministarstva. Pored posebne Kancelarije u sastavu
Ministarstva, postoji i Nacionalni savet za pitanja omladine, kao savetodavno telo za
kreiranje politike koja se odnosi na mlade. Vlada obezbeuje kancelarije i
administrativnu podrku Nacionalnom savetu za pitanja omladine. Vlada takoe pomae
Savetu obezbeivanjem fondova kojima e Savet samostalno upravljati. Malta planira da
oformi i Nacionalnu agenciju za omladinu koja e: promovisati razvoj omladine u okviru
drutva; obezbediti pravni okvir koji se odnosi na mlade i koordinisati i vriti nadzor nad
politikom ostalih sektora a koja se odnosi na mlade.
Irska. U Irskoj postoji posebno Odeljenje za pitanja mladih u okviru Ministarstva
obrazovanja i nauke. Ono je nadleno za: neformalne oblike obrazovanja mladih;
obezbeenje finansijske i druge vidove podrke i pomoi mladima; unapreenje i razvoj
pravnog okvira u oblasti rada i zapoljavanja mladih i razvija i podrava saradnju na
nacionalnom i meunarodnom nivou u vezi sa problemima i pitanjia sa kojom se
omladina suoava.
Slovenija. Kancelarija za omladinu pri Vladi se sastaje sa predstavnicima
Nacionalnog saveta za mlade, u okviru Meovite komisije za pitanja mladih, ija je svrha
razmena informacija o glavnim temama koje se odnose na mlade i koordinacija gledita
o svim otvorenim pitanjima.
Estonija. Estonija, kao lanica Evropske unije, probleme mladih je vezala za
Savet za politiku za omladinu, koje ima karakter savetodavnog tela ministra za
obrazovanje i istraivanje. Savet: analizira izvrenje politike o pitanjima mladih iz
Estonije, ukljuujui i nacrte zakona koji reguliu pitanja mladih, i predlae amandmane
na nacrte; obezbeuje iroko savetovanje u procesu donoenja odluka u oblasti politike za
pitanja omladine i rada omladine; daje predloge za pripremu stratekih dokumenata
politike za mlade i pripremu nacionalnih i dravnih programa i daje ocenu o njima
Pored navedenih meunarodnih dokumenta i stavova organa i tela SE i EU,
podaci i injenice koji se odnose na poloaj omladine u Srbiji, jesu kljuni razlog za
donoenje ove Uredbe. Na ovom mestu, ukazujemo na najvanije:
- mladi u Srbiji, (15-27 godina) ine 18,8% stanovnitva;
- u periodu od 1990. do 2000. godine dolo je do pada nataliteta za 4 puta, a taj
trend opadanja je nastavljen i nakon 2000. godine.
- treinu mladih od 31 do 35 godina jo uvek izdravaju roditelji;
- stopa nezaposlenosti mladih iznosi 48,8%;
- vie od polovine mladih eka na posao due od dve godine, dok 70% mladih
nikada nije imalo posao;
- preko 60% ovih mladih ljudi nema nikakvo radno iskustvo;
- oko 52% zaposlenih mladih osoba ne radi u svojoj struci;
- oko 40% mladih koji rade, rade na crno jer ih njihovi poslodavci nisu prijavili,
te se za njih ne plaaju nikakve doprinose;

47

- struna istraivanja pokazuju da nezaposlenost dovodi i do asocijalnih ponaanja

mladih i oseaja neprilagoenosti koji za posledicu imaju apatinost, nepostojanje elje
za doprinos drutvu, a esto dovode i do beanja od realnosti kroz odavanje drogama i
alkoholu i drugim porocima;
- preko 300.000 mahom visoko obrazovanih ljudi je napustilo zemlju u periodu
1990-2000, usled nemogunosti da pronau posao u struci, izolacije zemlje i drugih, pre
svega socijalno-ekonomskih razloga, bez prevelike ambicije da se vrate u zemlju;
- skoranja istraivanja pokazuju da bi ak 43% ispitanika ove populacije bilo
spremno da ode iz zemlje, ukoliko bi im se za to ukazala prilika, to moe da izazove
nesagledive tetne posledice po budunost nacije;
- u Srbiji svega 6% mladih putuje, u proseku van zemlje jednom godinje;
- prema relevantnim istraivanjima, 60% mladih ivi sa roditeljima.
Navedenim razlozima treba dodati i injenicu da se177 organizacija mladih Srbije
na Konferenciji Ovoj zemlji je potrebna mladost sloilo da je Srbiji neophodno telo
koje e brinuti o mladima, te da je ak 640 organizacija u julu mesecu 2006.godine
uputilo je pismo Vladi u kome je ukazano na potrebu formiranju posebnog dravnog tela
koje e brinuti o mladim ljudima.
Osnovni ciljevi koji se ele postii ovom uredbom su:
- da se osnivanjem posebne Vladine Kancelarije, skrene panja javnosti na
probleme sa kojima se suoavaju mladi;
- da se prava i poloaj omladine na opti nain uredi zakonom;
- da se definie Nacionalana strategija za mlade kao i nacionalni planovi i
programi koji treba da obezbede njenu realizaciju;
- da se uspostavi efikasna koordinacija izmeu razliitih ministarstava koja se u
okviru svojih nadlenosti bave problemima mladih u odreenim oblastima;
- da se na druge naine pomogne mladima u reavanju problema sa kojim se
suoavaju

III OBJANJENJE POJEDINANIH REENJA

Uredba o osnivanju Kancelarije za mlade, sastoji se iz 7 lanova. lanom 1.
Uredbe, obuhvaen je njen predmet, a to je obrazovanje Kancelarije za mlade kao strune
Kancelarije Vlade Republike Srbije i utvrivanje njene nadlenosti i delokruga.
lanom 2. ove Uredbe, taksativno su nabrojane nadlenosti i delokrug Kancelarije
za mlade. Prema Uredbi, Kancelarija za mlade treba da obavlja strune poslove koji se
odnose na: pripremu i sprovoenje Nacionalne politike i Nacionalne strategije za mlade,
kao i akcionih planova i programa koje se odnose na mlade u pojedinim oblastima;
podsticanje omladinskog organizovanja i udruivanja; pospeivanja uea mladih u
drutvenim procesima; ostvarivanje i zatitu interesa mladih; iniciranje, praenje i
usklaivanje strunih i administrativnih poslova organ dravne uprave u planiranju,
podsticanju i sprovoenju drutvene brige o mladima, posebno u oblastima zdravlja,
preduzetnitva i zapoljavanja, obrazovanja, kulture i stvaralatva, socijalnog poloaja
mladih i spreavanja zloupotreba i ostvarivanja prava mladih; saradnju sa omladinskim
organizacijama i udruenjima po pitanju organizovanja meunarodnih omladinskih

48

manifestacija i skupova u Republici; pomo aktivnostima omladinskih organizacija i

udruenja i njihovu promociju; ostvarivanje uslova za uee omladinskih organizacija i
udruenje iz Republike na skupovima i manifestacijama za mlade u inostranstvu;
podsticanje i ostvarivanje meunarodne saradnje koja se odnosi na omladinu; istraivanje
i analitiko vrednovanje poloaja mladih u Srbiji i druge poslove od znaaja za mlade
koje joj poveri Vlada. Takoe, Kancelarija, shodno reenju iz ovog lana, priprema za
Vladu akte kojima se nadzire, usmerava i usklauje rad ministarstava i posebnih
organizacija koji usklauju domae propise s meunarodnim ugovorima i drugim
meunarodnim aktima koji se odnose na promociju, unapreenje i zatitu prava
omladine.
lanom 3. Uredbe, utvren je nain postavljanja, duina trajanja mandata,
odgovornost i status direktora Kancelarije za mlade, u skladu sa relevantnim odrebama
Zakona o Vladi.
lanom 4. Uredbe, u skladu sa relevantnom odredbom sadranom u Zakonu o
Vladi utvreno je da se na rad Kancelarije primenjuju se propisi o organizaciji, nainu
rada i finansiranju organa dravne uprave, ako posebnim propisom nije drugaije
predvieno.
lanom 5. Uredbe utvren je najpre rok u kome Vlada postavlja direktora
Kancelarije. To je rok od 15 dana od dana stupanja na snagu ove Uredbe. Takoe, istim
lanom utvreno je da je direktor Kancelarije duan da donosi Pravilnik o unutranjem
ureenju i sistematizaciji radnih mesta u Kancelariji, kao i rok u kome je direktor duan
da donese Pravilnik.
Zavrnom odredbom (lan 6) odreuje se poetak primene zakona, tj rok
ekanja koji iznosi sedam dana, budui da je predvieno da Uredba stupi na snagu
osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom glasniku Republike Srbije

IV PROCENA IZNOSA FINANSIJSKIH SREDSTAVA POTREBNIH

ZA SPROVOENJE OVE UREDBE
Za sprovoenje predloene Uredbe potrebno je osigurati dodatna sredstva u
okviru budeta Republike Srbije, kako bi se stvorili neophodni uslovi za neometan i
slobodan rad Kancelarije, odnosno zaposlenih u njoj.

49

Na osnovu lana 43. stav 2. Zakona o dravnoj upravi (Slubeni glasnik RS br.
79/05), lana 46. Zakona o dravnim Slubenicima (Slubeni glasnik RS br.79/05,
81/05 ispravka i 83/05 ispravka), lana 4. stav 2. Uredbe o naelima za unutranje
ureenje i sistematizaciju radnih mesta u ministarstvima posebnim organizacijama i
Kancelarijama Vlade (Slubeni glasnik RS br. 23/06), lana 4. Uredbe o razvrstavanju
radnih mesta i merilima za opis radnih mesta dravnih slubenika (Slubeni glasnik RS
br. 117/05), lana 3 Uredbe o razvrstavanju radnih mesta nametenika (Slubeni glasnik
RS br br. 5/06 i 30/06), i lana 6. stav 2. Uredbe o osnivanju Kancelarije za mlade
(Slubeni glasnik RS br. ..), direktor Kancelarije za mlade donosi:

PRAVILNIK O UNUTRANJEM UREENJU I

SISTEMATIZACIJI RADNIH MESTA
KANCELARIJE ZA MLADE
I. OSNOVNA ODREDBA
lan 1.
Ovim pravilnikom odreuju se unutranje jedinice, njihov delokrug i meusobni
odnos; rukovoenje unutranjim jedinicama; ovlaenja i odgovornosti rukovodilaca
unutranjih jedinica; nain saradnje sa drugim organima i organizacijama; broj dravnih
slubenika koji rade na poloaju i opis njihovih poslova; broj radnih mesta po svakom
zvanju; nazivi radnih mesta; opisi poslova radnih mesta i zvanja; potreban broj dravnih
slubenika i nametenika za svako radno mesto i uslove za zaposlenje na svakom radnom
mestu u Kancelariji za mlade (u daljem tekstu: Kancelarija)
II UNUTRANJE UREENJE KANCELARIJE
Sektori
lan 2.
Za
jedinice:
1.
2.
3.

obavljanje poslova iz delokruga Kancelarije obrazuju se sledee unutranje

Sektor za pravne i opte poslove;
Sektor za pripremu, sprovoenje i praenje Nacionalne politike za mlade.
Sektor za meunarodnu saradnju i saradnju politikim strankama i nevladinim
organizacijama;
Sektor za pravne i opte poslove
lan 3.

U Sektoru za pravne i opte poslove obavljaju se poslovi koji se odnose na:

pripremu akata o unutranjem ureenju Kancelarije, kadrovske, finansijske,
raunovodstvene i informatike poslove, administrativne i dokumentacione poslove i
50

druge poslove iz delokruga Sektora, a naroito: pripremu akata o unutranjem ureenju

Kancelarije, praenje propisa i akata Vlade i Ministarstava Republike Srbije i
usaglaavanja rada Kancelarije sa tim propisima, pripremanje akata koji se odnose na
radno-pravni status dravnih slubenika i nametenika, voenje evidencije iz oblasti
radnih odnosa kao i drugih evidencija iz delokruga Kancelarije, planiranje i namensko
troenje sredstava potrebnih za rad Kancelarije, finansijski plan, kontrolu finansijskih i
raunovodstvenih podataka, pripremanje i obraivanje zahteva za obezbeenje
finansijskih sredstava za rad Kancelarije i sredstava za posebne namene, raunovodstvni i
knjigovodstveni poslovi, izrada zavrnog rauna i izvetaja o utroku sredstava,
obraivanje podataka u svrhu obrauna plata i ostalih naknada i primanja dravnih
slubenika i nametenika, staranje o nabavci opreme, strune literature i kancelarijskog
materijala i drugi poslovi iz delokruga Sektora.
Sektor za pripremu, sprovoenje i praenje ostvarivanja
Nacionalne politike za mlade
lan 4.
U Sektoru za pripremu sprovoenje i praenje Nacionalne politike za mlade
obavljaju se poslovi koji se odnose na: pripremu, sprovoenje i praenje ostvarivanja
Nacionalne politike za mlade od lokalnog ka nacionalnom nivou; analizu poloaja mladih
u Srbiji i aktivnog uea mladih u drutvenim procesima; analizu uporedno-pravnih
modela politika unapreenja poloaja mladih; pripremu, sprovoenje i praenje
ostvarivanja Nacionalne strategije, akcionog plana i programa za mlade kao sastavnih
delova Nacionalne politike za mlade i njihovo unapreivanje; saradnju sa organima
dravne uprave u planiranju i sprovoenju drutvene brige o mladima u oblasti
formalnog, ivotnog i neformalnog obrazovanja u cilju pruanja prostora mladima za
lini napredak i razvoj linosti usmeren ka sopstvenim potrebama, afinitetima,
interesovanjima i kvalitetnog osmiljavanja slobodnog vremena mladih; saradnju sa
organima dravne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne samouprave u planiranju i
sprovoenju drutvene brige o mladima u oblasti preduzetnitva i zapoljavanja u cilju
lakeg zapoljavanja mladih po zavrenom kolovanju i uvoenju stimulativnih mera u
oblasti zapoljavanja mladih; saradnju sa organima dravne uprave, teritorijalne
autonomije i lokalne samouprave u planiranju i sprovoenju drutvene brige o mladima u
oblasti zdravlja u cilju reavanja zdravstvenih problema mladih a naroito bolesti
zavisnosti, reproduktivnog zdravlja, mentalnog zdravlja, poremeaja ishrane i fizike
neaktivnosti; saradnju sa organima dravne uprave, teritorijalne autonomije i lokalne
samouprave u planiranju i sprovoenju drutvene brige o mladima kroz podizanje
standarda kulturnih vrednosti i stvaralatva i obezbeenje adekvatnih programskih,
prostorno-tehnikih, finansijskih, komunikacijskih i drugih uslova u oblasti kulturnih
potreba mladih; saradnja sa dravnim organima i organima teritorijalne autonomije i
lokalne samouprave u oblasti socijalne politike i bezbednosti mladih; saradnja sa
dravnim organima u podsticanju informisanosti mladih kroz obrazovanje posebnih
medija i programa za mlade i saradnja sa dravnim organima u oblasti zatite ivotne
sredine u cilju aktivnog ueu mladih u ekolokoj zatiti; praenje sprovoenja
zakonskog okvira koji se odnosi na unapreenje poloaja mladih i drugi poslovi od
znaaja za mlade iz delokruga Sektora.

51

Sektor za meunarodnu saradnju i

saradnju sa loklnim samoupravama, nevladinim
organizacijama i politikim strankama
lan 5.
U Sektoru za meunarodnu saradnju i saradnju sa loklnim samoupravama
nevladinim organizacijama i politikim strankama obavljaju se poslovi koji se odnose
na: pripremu i sprovoenje Nacionalne politike za mlade u oblasti meunarodne saradnje;
unapreenje poloaja mladih u vezi sa zakljuivanjem Sporazuma o stabilizaciji i
pridruivanju u punopravnom lanstvu u Evropskoj Uniji i druge poslove vezane za
evropske integracije; unapreenje saradnje sa meunarodnim institucijama i drugim
dravama po pitanju zatite i unapreenja poloaja mladih; uspostavljanje regionalne
saradnje iz oblasti omladinskih prava i ukljuivanje u regionalne inicijative iz delokruga
rada Kancelarije; podsticanje i pomaganje uea omladine na meunarodnim
omladinskim manifestacijama i skupova u Republici i inostranstvu; pristupanje
meunarodnim donatorskim fondovima i obezbeivanje dodatnih vanbudetskih izvora
finansiranja za pitanja koja se odnose na poloaj mladih; pripremanje akata kojima se
nadzire, usmerava i usklauje rad ministarstava i posebnih organizacija s meunarodnim
ugovorima i drugim meunarodnim aktima koji se odnose na promociju, unapreenje i
zatitu prava omladine; pripremu stratekih dokumenata, akcionih planova i razvojih
programa koji se odnose na omladinu u skladu sa meunarodnim standardima i
Nacionalnom politikom za mlade; podizanje svesti o neophodnosti stalnog unapreivanja
i zatite omladine; podsticanje omladinskog organizovanja i udruivanja; pomo i
saradnju sa i izmeu omladinskih organizacija i udruenja koji okupljaju mlade i kojima
rukovode mladi; promociju aktivnosti omladinskih organizacija i udruenja i njihovih
programa; pomo organizacijama i udruenjima koje u okviru svoje ukupne delatnosti
imaju programe namenjene mladima a naroito onih koji se odnose na obrazovne,
zdravstvene, kulturne, informativne i druge potrebe mladih; promociju volonterskog rada
kao oblika drutvenog angamana mladih, umreavanje organizacija koje se bave
volonterskim radom; podsticanje saradnje omladinskih organizacija sa organima i telima
lokalne samouprave; saradnju sa politikim strankama u cilju aktivnog uea mladih u
poltikom ivotu; pomo i saradnja u pripremi, sprovoenju i praenju ostvarivanja
lokalnih akcionih planova i razvojnih programa za mlade i drugi poslovi od znaaja za
mlade iz delokruga sektora.
III RUKOVOENJE UNUTRANJIM JEDINICAMA
lan 6.
Radom Kancelarije rukovodi direktor Kancelarije koji za svoj rad odgovara Vladi
i predsedniku Vlade.
Direktor Kancelarije ima zamenika koji pomae direktoru Kancelarije u okviru
ovlaenja koja mu on odredi i zamenjuje ga ako je odsutan ili spreen.
Sektorom rukovodi pomonik direktora.
Za rad sektora i svoj rad pomonik direktora odgovara direktoru.

52

Pomonik direktora odgovara za blagovremeno, zakonito i pravilno obavljanje

poslova iz delokruga sektora, rasporeuju poslove dravnim slubenicima i
nametenicima u sektoru, prua potrebna usmerenja dravnim slubenicima i
nametenicima i obavlja najsloenije poslove iz delokruga sektora kojim rukovodi.
Dravni slubenici i nametenici u Kancelariji, odgovaraju za svoj rad pomoniku
direktora, zameniku direktora, odnosno direktoru Kancelarije.
IV SISTEMAZACIJA RADNIH MESTA
lan 7.
Sistematizacija radnih mesta sadri:
- dravnih slubenika na poloaju: 4
Radna mesta dravnih sluenika i radna mesta nametenika:
- 7 radnih mesta u zvanju samostalnog savetnika (7 dravnih
slubenika)
- 6 radnih mesta u zvanju savetnika (6 dravnih slubenika)
- 1 radno mesto u zvanju mlaeg savetnika (1 dravni slubenik)
- 1 radna mesta u zvanju referenta (1 dravni slubenik)
- 1 radno mesto u zvanju mlaeg referenta (1 dravna slubenika)
- 2 radna mesta u drugoj vrsti nametenika (2 nametenika)
- 1 radno mesto u estoj vrsti nametenika (1 nametenik)
Direktor Kancelarije
lan 8.
1. Direktor Kancelarije

Opis poslova: Rukovodi, organizuje, objedinjava i usmerava rad Kancelarije,

rasporeuje poslove rukovodiocima unutranjih jedinica, odgovara za blagovremeno,
zakonito i pravilno obavljanje poslova iz delokruga Kancelarije.
Uslovi: Visoka struna sprema, poloen dravni struni ispit i najmanje 5 godina
radnog iskustva u struci.
SEKTOR ZA PRAVNE I OPTE POSLOVE
lan 9.
2. Pomonik direktora Kancelarije

Opis poslova: Rukovodi Sektorom i odgovara za blagovremeno, zakonito i

pravilno obavljanje poslova iz delokruga Sektora; rasporeuje poslove dravnim
slubenicima i nametenicima; prua potrebna usmerenja dravnim slubenicima i
nametenicima i obavlja najsloenije poslove iz delokruga Sektora; koordinira izradu
Predloga akata o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Kancelariji i

53

drugih normativnih akata koji se odnose na organizaciju i poslovanje Kancelarije u celini;

koordinira izradu godinjeg programa rada Kancelarije i izvetaja o radu Kancelarije koji
se dostavlja Vladi; priprema informacije i odgovore na zahtev sudova i republikog
javnog pravobranilatva u vezi pokrenutih sudskih i upravnih sporova u okviru delokruga
rada Kancelarije; prati primenu i sprovoenje Plana kadrova; vri pripremu i nadzor nad
obavljanjem poslova analitike radnih mesta; vri pravno-tehniku kontrolu nad izradom
reenja iz radnog odnosa i prati sve poslove u vezi sa zasnivanjem i prestankom radnog
odnosa; planira i prati sprovoenje zakonitog, namenskog i ekonominog troenja
budetskih sredstava; koordinira izradu Predloga finansijskog plana za izradu Zakona o
budetu i kontrolie izradu tromesenih i godinjeg izvetaja o izvrenju budeta koji se
dostavlja Ministarstvu finansija i obavlja druge poslove po nalogu direktora Kancelarije.
Uslovi: Pravni fakultet, poloen dravni struni ispit i najmanje 5 godina radnog
iskustva u struci.
3. Radno mesto za pravne i kadrovske poslove
- samostalni savetnik

Koordinira izradu Predloga akata o unutranoj organizaciji i sistematizaciji radnih

mesta u Kancelariji i drugih normativnih akata koji se odnose na organizaciju i
poslovanje Kancelarije u celini, koordinira izradu godinjeg programa rada Kancelarije i
izvetaja o radu Kancelarije koji se dostavlja Vladi; priprema informacije i odgovore na
zahtev sudova i republikog javnog pravobranilatva u vezi pokrenutih sudskih i
upravnih sporova u okviru delkruga rada Kancelarije, prati primenu i sprovoenje Plana
kadrova, vri pripremu i nadzor nad obavljanjem poslova analitike radnih mesta, vri
pravno-tehniku kontrolu nad izradom reenja iz radnog odnosa i prati sve poslove u vezi
sa zasnivanjem i prestankom radnog odnosa; planira i prati sprovoenje zakonitog,
namenskog i ekonominog troenja budetskih sredstava; koordinira izradu Predloga
finansijskog plana za izradu Zakona o budetu i kontrolie izradu tromesenih i godinjeg
izvetaja o izvrenju budeta, koji se dostavlja Ministarstvu finansija i obavlja druge
poslove po nalogu pomonika direktora Kancelarije.
Uslovi: Pravni fakultet, poloen pravosudni ispit, najmanje 3 godina radnog
iskustva u struci, znanje engleskog jezika, osposobljenost za rad na raunaru i poznavanje
oblasti dravne uprave.
4. Radno mesto za radno-pravne odnose
- savetnik -

Opis poslova: Priprema pojedinane pravne akte kojima se regulie radno-pravni

status zaposlenih (zasnivanje i prestanak radnog odnosa) i utvruje njihova prava i
obaveze (pravo na odmor, odsustvo, mirovanje radnog odnosa i dr.); prosleuje
individualne predstavke graana, udruenja graana i organizacija nadlenim organima i
obavetava podnosioca predstavke o preduzetim radnjama, izrauje nacrte Plana kadrova
i Plana obuke zaposlenih; obavlja poslove analitiara radnih mesta; oglaava slobodna
radna mesta i uestvuje u selekciji kadrova; vodi matinju knjigu, formira i aurira lina

54

dosijea i vodi evidenciju o kvalifikacionoj struktori zaposlenih; formira i aurira

evidenciju o korenju godinjih odmora, odsustovanju zaposlenih i obavlja druge
poslove po nalogu Pomonika direktora Kancelarije.
Uslovi: Pravni fakultet, poloen dravni struni ispit, najmanje 3 godine radnog
iskustva u struci i osposobljenost za rad na raunaru.
5. Radno mesto za finansijsko-materijalne poslove
- savetnik

Opis poslova: Priprema Predlog finansijskog plana i tromesenih i godinjih

finansijskih izvetaja Kancelarije; stara se o nameskom korienju budetskih i
donatorskih sredstava; priprema predloge za korienje stredstava tekue budetske
rezereve; realizuje isplatu zarada i drugih primanja zaposlenih u saradnji sa
Ministarstvom finansija-Uprava za Trezor; priprema i podnosi obrasce Poreskoj upravi;
priprema i obrauje zahteve za prenos sredstava na osnovu priloene finansijske
dokumentacije (na ime ugovora Kancelarije na ime akontacije za sluena putovanja u
zemlji i inostranstvu i dr.); vodi pomone knjige i evidencije i usklauje pomone
evidencije sa podacima iz glavne knjige Uprave za Trezor;
Uslovi: Visoka ili via sprema ekonomskog smera, poloen dravni struni ispit,
najmanje 3 godine radnog iskustva u struci i osposobljenost za rad na raunaru;
6. Radno mesto za analitiko komunikacione poslove
- mlai savetnik -

Opis poslova: Prikuplja grau za pripremu informativnih publikacija, prirunika i

biltena u cilju promovisanja zatite i unapreenja poloaja omladine; kooridnira tehniku
pripremu i tampanje informativnih publikacija, prirunika i biltena u vezi sa delokrugom
rada Kancelarije; priprema obavetavanje iz delokruga Kancelarije koja imaju za cilj
objektivno informisanje medija, drugih ciljnih grupa i javnosti o poloaju mladih u
zemlji; postupa po zahtevima za pristup informacijama od javnog znaaja u skladu sa
Zakonom o slobodnom pristupi informacijama od javnog znaaja; uestvuje pripremi
promotivnih aktivnosti Kancelarije; planira i organizuje javna istupanja predstavnika
Kancelarije (intervjui, brifinzi, konferencije za tampu i kontakte sa novinarima domaih
i stranih medija i dr) i obavlja druge poslove po nalogu pomonika Kancelarije.
Uslovi: Via ili visoka struna sprema u oblasti drutvenih nauka, poloen dravni
struni ispit, najmanje 1 godina radnog iskustva, poznavanje engleskog jezika,
osposobljenost za rad na raunaru.
7. Radno mesto za raunovodstvene i knjigovodstvene poslove
- referent-

Opis poslova: Obavlja poslove koji se odnose na uee u planiranju sredstava,

trokova i namena, izradi predloga sredstava i finansijskog plana; izradu periodinih i

55

zavrnih rauna; izradi izvetaja o utroku sredstava; obraivanje podataka u svrhu

obrauna plata i ostalih naknada i primanja zaposlenih; vodi blagajnu; obavlja
raunovodstvene, knjigovodstvne poslove, i vodi evidenciju opreme i inventara koju
koristi Kancelarija i obavlja druge poslove po nalogu pomonika Direktora.
Uslovi: Srednja kolska sprema ekonomskog smera, poloen dravni struni ispit
najmanje 2 godine radnog iskustva u struci i osposobljenost za rad na raunaru.
8. Radno mesto za dokumentacione i administrativno-tehnike poslove
- mlai referent

Opis posla: Obavlja dokumentacione, administrativno-tehnike i kancelarijske

poslove prijem i evidentiranje predmeta upuenih direktoru Kancelarije, zameniku
direktora Kancelarije i pomonicima direktora Kancelarije; telefonski razgovori; e-mail
korespodencija; prijem i slanje faksova; daktilografski poslovi; organizuje prijem
stranaka i organizuje sastanke po nalogu rukovodioca; vodi evidenciju za unutranje
potrebe organa (tel. Imenici, evidentacija sastanaka i sl.); po potrebi obavlja sekretarske
poslove i priprema materijale za sednice i sastanke direktora, zamenika direktora i
pomonika direktora Kancelarije; vodi zapisnike i beleke sa sastanka direktora,
zamenika direktora i pomonika direktora Kancelarije; organizuje slubena putovanja
rukovodilaca u zemlji i inostranstvu; vodi evidenciju o prijemu i ekspedovanju pote;
razvrstava predmete po unutranjim organizacionim jedinicama i vri interenu dostavu
pote; kopira, umnoava i korii materijal za potrebe zaposlenih; trebuje kancelarijski i
drugi potroni materijal; izdaje opremu na revers i vodi evidenciju o zaduenjima; rukuje
arhivom, peatima i tambiljima i obavlja druge poslove po nalogu pomonika direktora.
Uslovi: Srednja kolska sprema, poloen dravni struni ispit, najmanje 6 meseci
radnog iskustva, poznavanje engleskog jezika, osposobljenost za rad na raunaru.
9. Radno mesto analitiara informacionih sistema
- Druga vrsta radnih mesta nametenika -

Opis poslova: Predlae softverska reenja kojima se unapreuje rad i

komunikacija Kancelarije; sarauje sa drugim dravnim organima radi realizacije
softverskih aplikacija za zajedniku primenu i inicira njihov razvoj; kreira internet
prezentaciju Kancelarije; priprema materijal za internet prezentaciju Kancelarije; instalira
i odrava raunarsku mreu, raunare, tampae i drugu kompjutersku i komunikacionu
opremu, umreava raunare i lokalni domen i mreu; obezbeuje sigurnost
informacionog sistema; formira i aurira evidencije i informatikoj opremi; inicira
nabavku informatike opreme i sarauje sa Upravom za zajednike poslove republkih
organa radi nabavke; obavlja i druge poslove po nalogu pomonika direkora.
Uslovi: Fakultet tehnikog smera, poloen dravni struni ispit, najmanje 3
godine radnog iskustva u struci, osposobljenost za izradu i praenje raunarskih
programa, poznavanje engleskog jezika.

56

10. Kafe kuvarica i higijeniarka

- esta vrsta radnih mesta nametenika-

Opis poslova: Priprema, ienje i spremanje kancelariskog prostora; odravanje

kuhinskog prostora i higijene i spremanje i posluivanje kafa i drugih napitaka.
Uslovi: Zavrena osnovna kola.
SEKTOR ZA PRIPREMU, SPROVOENJE I PRAENJE
OSTVARIVANJA NACIONALNE POLITIKE
ZA MLADE
lan 10.
11. Pomonik direktora Kancelarije

Opis poslova: Rukovodi Sektorom, planira, usmerava i nadzire rad Sektora i

obavlja najsloenije poslove iz delokruga Sektora; priprema kriterijume za izradu
Nacionalne politike za mlade ukljuujui Nacionalnu strategiju, akcione planove i
programe u pojedinim oblastima kao sastavnih delova Nacionalne politike; koordinira rad
na izradi Nacionalne politike za mlade i drugih dokumentata; planira i prati sprovoenje
Nacionalne politike za mlade i drugih dokumenta; priprema godinji analitiki izvetaj o
poloaju mladih u Srbiji; podnosi periodine i godinji izvetaj o stepenu realizacije
Nacionalne politike za mlade i drugih dokumenta; predlae izmene Nacionalne politike i
drugih dokumenata koji se odnose na mlade u pojedinim oblastima; kooridnira saradnju
sa drugim organima dravne uprave posebno u oblastima obrazovanja, zdravlja,
preduzetnitva i zapoljavanja, socijalne politike, kulture i omladinskog stvaralatva,
zatite ivotne sredine i odrivog razvoja i spreavanja zloupotreba i ostvarivanja prava
mladih; planira i izrauje izvetaj o izmenama pravnih akata neophodnih za ostvarivanje
Nacionalne politike za mlade; prati sprovoenje zakonskog okvira koji se odnosi na
unapreenje poloaja mladih i obavlja druge poslove po nalogu direktora Kancelarije.
Uslovi: Fakultet drutvenih nauka, poloen dravni struni ispit, najmanje 5
godina radnog iskustva u struci i znanje engleskog jezika.
12. Radno mesto za pripremu i praenje ostvarivanja Nacionalne
politike za mlade u oblasti obrazovanja, kulture, stvaralatva i nauke
- samostalni savetnik -

Opis poslova: Obavlja poslove koji se odnosi na: pripremu i praenje

ostvarivanja Nacionalne politike za mlade, Nacionalne strategije i akcionog plana za
mlade u oblasti obrazovanja, kulture, stvaralatva i nauke; saradnju sa organima dravne
uprave u planiranju i sprovoenju drutvene brige o mladima u oblasti formalnog,
ivotnog i neformalnog obrazovanja u cilju pruanja prostora mladima za lini napredak i
razvoj linosti usmeren ka sopstvenim potrebama, afinitetima i interesovanjima;
kvalitetno osmiljavanja slobodnog vremena mladih; reformu formalnog obrazovanja i

57

podrku uea mladih u kreiranju obrazovnih programa i obuke; podrku organizovanja

obrazovnih aktivnosti van okvira ustanovljenog sistema formalnog obrazovanja;
promovisanju vrednosti ivotnog obrazovanja i sistema drutvenih (etikih) vrednosti;
saradnju sa ustanovama formalnog obrazovanja; saradnju sa organima dravne uprave i
ustanovama nauke i kulture u planiranju i sprovoenju drutvene brige o mladima kroz
podizanje standarda kulturnih vrednosti i podsticanje omladinskog stvaralatva i nauke;
obezbeenje adekvatnih programskih, prostorno-tehnikih i drugih uslova u oblasti
naunih i kulturnih potreba mladih; obezbeenje informisanost mladih kroz obrazovanje
posebnih omladinskih medija i/ili programa za mlade u sredstvima javnog informisanja i
obavlja druge poslove po nalogu pomonika direktora Kancelarije.
Uslovi: Via ili visoka struna sprema u oblasti drutvenih nauka, poloen dravni
struni ispit, najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, znanje engleskog jezika i
osposobljenost za rad na raunaru.
13. Radno mesto za pripremu i praenje ostvarivanja Nacionalne
politike za mlade u oblasti zdravlja i zatite ivotne sredine
- samostalni savetnik -

Obavlja poslove koji se odnosi na: pripremu i praenje ostvarivanja Nacionalne

politike za mlade, Nacionalne strategije i akcionog plana za mlade u oblasti zdravlja i
zatite ivotne sredine; saradnju sa organima dravne uprave u planiranju i sprovoenju
drutvene brige o mladima u oblasti zdravlja; reavanje zdravstvenih problema i potreba
mladih a naroito u oblasti bolesti zavisnosti, reproduktivnog zdravlja, mentalnog
zdravlja, poremeaja ishrane i fizike neaktivnosti mladih; saradnju sa zdravstvenim
ustanovama radi preduzimanja i unapreenja mera zdravstvene zatite mladih;
spreavanje i zabranu diskriminacije mladih ije je zdravlje ugroeno (mladih sa
posebnim potrebama, HIV pozitivnih i dr); saradnju sa dravnim organima i drugim
organizacijama u oblasti ekoloke politike radi aktivnog uea mladih u zatiti ivotne
sredine i obavlja druge poslove po nalogu pomonika direktora Kancelarije.
Uslovi: Via ili visoka struna sprema u oblasti drutvenih nauka, poloen dravni
struni ispit, najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, znanje engleskog jezika i
osposobljenost za rad na raunaru.
14. Radno mesto za pripremu i praenje ostvarivanja Nacionalne
politike za mlade u oblasti preduzetnita i zapoljavanja
- samostalni savetnik -

Opis poslova: Obavlja poslove koji se odnosi na: pripremu i praenje

ostvarivanja Nacionalne politike za mlade, Nacionalne strategije i akcionog plana za
mlade u oblasti preduzetnitva i zapoljavanja; saradnju sa organima dravne uprave u
planiranju i sprovoenju drutvene brige o mladima u oblasti preduzetnitva i
zapoljavanja mladih po zavrenom kolovanju; promovisanje volonterskog rada kao
oblika drutvenog angamana mladih i potrebi njegovog zakonskog regulisanja; uvoenje
stimulativnih mera u oblasti zapoljavanja mladih; saradnju sa tritem rada, privrednim i

58

ekonomsko-bankarskim sektorom radi preduzimanja mera zapoljavanja mladih;

podsticanju razvoja preduzetnikog duha i samozapoljavanja mladih i obavlja druge
poslove po nalogu pomonika direktora Kancelarije.
Uslovi: Via ili visoka struna sprema u oblasti drutvenih nauka, poloen dravni
struni ispit, najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, znanje engleskog jezika i
osposobljenost za rad na raunaru.
15. Radno mesto za pripremu i praenje ostvarivanja
Nacionalne politike za mlade u oblasti socijalne politike i bezbednosti
- samostalni savetnik -

Opis poslova: Obavlja poslove koji se odnosi na: pripremu i praenje

ostvarivanja Nacionalne politike za mlade, Nacionalne strategije i akcionog plana za
mlade u oblasti socijalne politike i bezbednosti mladih; rad i podrka marginalizovanim
grupama mladih posebno romske omladine; podrka socijalno ugroenim kategorijama
mladih posebno mladih sa posebnim potrebama i mladih bez roditeljskog staranja;
podsticanje osnaivanja uloge porodice u ivotu mladih; izrada strategije za borbu protiv
trgovine decom i spreavanje nasilja u porodici, unapreenje bezbednosti mladih u
razliitim oblastima drutvenog ivota i obavlja druge poslove po nalogu pomonika
direktora Kancelarije.
Uslovi: Via ili visoka struna sprema u oblasti drutvenih nauka, poloen dravni
struni ispit, najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, znanje engleskog jezika i
osposobljenost za rad na raunaru.
16. Radno mesto za istraivako-analitike poslove
1
- samostalni savetnik Opis poslova: Obavlja poslove koji se odnose na: iniciranje, podsticanje,
organizovanje i sprovoenje istraivanja o poloaju mladih u razliitim oblastima u
koordinaciji i saradnji sa ovim i drugim sektorima Slube; analizira podatake dobijene
istraivanjima; utvruje postojee stanje i poloaj mladih na osnovu rezultata dobijenih
izraivanjima; upuuje dobijene podatke drugim dravnim organima, organima
autonomne pokrajine lokalne samouprave i omladinskim organizacijama i obavlja druge
poslove po nalogu pomonika direktora Kancelarije.
Uslovi: Fakultet drutvenih nauka, diplomirani sociolog, poloen dravni struni
ispit, najmanje 5 godine radnog iskustva u struci, znanje engleskog jezika i
osposobljenost za rad na raunaru.

59

SEKTOR ZA MEUNARODNU SARADNJU I SARADNJU SA POLITIKIM

STRANKAMA I NEVLADINIM ORGANIZACIJAMA
lan 11.
17. Pomonik direktora Kancelarije

Opis poslova: Rukovodi Sektorom, planira rad i rasporeuje poslove pojedinim

dravnim slubenicima u Sektoru, prua struna uputstva i neposredno obavlja
najsloenije poslove iz delokruga Sektora; priprema i sprovodi Nacionalnu politiku za
mlade i druge dokumente u oblasti saradnje sa Evropskom Unijom i Savetom Evrope;
priprema naelne stavove o oblicima saradnje sa lokalnom samoupravom, omladinskim
organizacijama, udruenjima i politikim strankama; sarauje u izradi i praenju
Nacionalne politike za mlade u oblastima koji se odnose na saradnju sa lokalnom
samoupravom, nevladinim organizacijama i politikim strankama; koordinira saradnju sa
lokalnom samoupravom po pitanju mladih; kooridnira saradnju sa omladinskim
organizacijama i udruenjima koja u okviru svoje ukupne delatnosti imaju programe
namenjene mladima, naroito onih koji se odnose na obrazovne, zdravstvene, kulture i
druge potrebe mladih; kooridnira saradnju sa politikim strankama koje se odnose na
ukljuivanje mladih u drutvene procese; promovie volonterski rad kao oblik drutvenog
angamana mladih; podnosi godinji izvetaj o saradnji sa Evropskom unijom i drugim
meunarodnim organima lokalnom samoupravom, omladinskim organizacijama,
udruenjima i politikim stranakama i obavlja druge poslove po nalogu direktora
Kancelarije.
Uslovi: Fakultet drutvenih nauka, poloen dravni struni ispit, najmanje 5
godina radnog iskustva u struci i znanje engleskog jezika.
18. Radno mesto za evropske integracije i regionalnu saradnju
- samostalni savetnik-

Opis poslova: obavlja poslove koji se odnose na: saradnju sa predstavnicima

Evropske Unije i Saveta Evrope i posebnih organa, institucija, odbora ili tela pri
Evropskoj Uniji i Savetu Evrope iz ove oblasti; praenje propisa, prepruka i standarada
Evropske Unije i Saveta Evrope iz ove oblasti; staranje o obavezama Republike Srbije
koje se odnose na prava mladih koje proistiu iz lanstva u Savetu Evrope; analizu stanja
i potreba radi ispunjenja obaveza koje proistiu iz pregovora o stabilizaciju, pridruivanju
i punopravnom lanstvu EU u oblasti prava mladih; sarauje sa Kancelarijom za
pridruivanje EU; obezbeuje dodatne vanbudetske izvora finansiranja za pitanja iz
oblasti prava mladih kroz fondove Evropske unije za mlade i druge meunarodne
fondove; priprema i sprovodi Nacionalnu politiku za mlade i druge dokumente u oblasti
regionalne saradnje; uspostavlja regionalnu saradnju u oblasti omladinskih prava sa
dravnim organima i organizacijama u regionu Jugoistone Evrope u oblasti prava
mladih; podstie ukljuivanje omladine u regionalne inicijative iz delokruga rada
Kancelarije; podstie i pomae uee omladine na meunarodnim omladinskim

60

manifestacijama i skupovima u Republici i regionu i obavlja druge poslove iz delokruga

Sektora koje odredi pomonik direktora.
Uslovi: Via ili visoka struna sprema u oblasti drutvenih nauka, poloen
pravosudni ispit, najmanje 3 godina radnog iskustva u struci, znanje engleskog jezika i
osposobljenost za rad na raunaru.
19. Radno mesto za saradnju sa nevladinim organizacijama i
politikim strankama
- savetnik -

Opis poslova: Obavlja poslove koji se odnosi na: ostvarivanje neposrednih

kontakata i saradnje sa omladinskim organizacijama i udruenjima koja u okviru svoje
ukupne delatnosti imaju programe namenjene mladima; predlaganje modalitete pruanja
pomoi omladinskim organizacijama i udruenjima u realizaciji njihovih programa i
ciljeva; ostvarivanje neposredne saradnje sa politikim strankama koje se odnose na
ukljluivanje mladih u drutvne procese; priprema godinji analitiki izvetaj o poloaju
mladih u Srbiji; priprema godinji izvetaj o saradnji sa omladinskim organizacijama,
udruenjima i politikim strankama; uestvuje u izradi i praenju sprovoenja Nacionalne
politike za mlade u delovima koji se odnose na saradnju sa omladinskim organizacijama,
drugim udruenjim i politikim strankama i obavlja druge poslove po nalogu pomonika
direktora Kancelarije.
Uslovi: Via ili visoka struna sprema u oblasti drutvenih nauka, poloen dravni
struni ispit, najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, znanje engleskog jezika i
osposobljenost za rad na raunaru.
20. Radno mesto za saradnju sa jedinicama lokalne samouprave
- savetnik -

Obavlja poslove koji se odnosi na: ostvarivanje i iniciranje neposrednih kontakata

i saradnje izmeu omladinskih organizacija i udruenja koja u okviru svoje ukupne
delatnosti imaju programe namenjene mladima i jedinica lokalne samouprave; utvruje
smernice o nainima i oblicima saradnje omladinskih organizacija i jedinica lokalne
samouprave u saradnji sa ministarstvom nadlenim za poslove uprave i lokalne
samouprave; uspostavlja stalni dijalog izmeu omladinskih organizacija i drugih
udruenja i lokalne samouprave o njihovoj odrivosti; priprema godinji izvetaj o
saradnji izmeu omladinskih organizacija i jedinica lokalne samouprave; uestvuje u
izradi i praenju sprovoenja Nacionalne politike za mlade u delovima koji se odnose na
saradnju omladinskih organizacija i lokalne samouprave i obavlja druge poslove po
nalogu pomonika direktora Kancelarije.
Uslovi: Via ili visoka struna sprema u oblasti drutvenih nauka, poloen dravni
struni ispit, najmanje 3 godine radnog iskustva u struci, znanje engleskog jezika,
osposobljenost za rad na raunaru

61

21. Radno mesto za pitanja finansiranja i imovine

omladinskih organizacija
1
- savetnik Obavlja poslove koji se odnosi na: osnivanje fondova i legata namenjenih
finansiranju omladinskih organizacija; planira i obezbeuje neophodna tehnikotehnoloka i materijalna sredstava za rad omladinskih organizacija; na druge naine
podstie i pomae unapreenje finansiranja i imovine omladinskih organizacija i obavlja
druge poslove po nalogu pomonika direktora Kancelarije.
Uslovi: Pravni fakultet, poloen dravni struni ispit, najmanje 3 godine radnog
iskustva u struci, znanje engleskog jezika, osposobljenost za rad na raunaru
lan 12.
Po stupanju na snagu ovog Pravilnika, direktor e u roku od 30 dana, na radna
mesta utvrena Pravilnikom rasporediti dravne slubenike i zakljuiti ugovore o radu sa
nametenicima.
lan 13.
Ovaj Pravilnik stupa na snagu narednog dana od dana dobijanja saglasnosti Vlade.

62

IV. Koalicija mladih Srbije

Koalicija mladih Srbije je neformalna mrea koja okuplja 5 nacionalnih omladinskih
organizacija i organizacija koje se bave mladima:

Graanske inicijative
Mladi istraivai Srbije
Omladina JAZAS-a
Omladinski informativni centar
Savez izviaa Srbije

Koalicija mladih Srbije nastala je 2003. kao Inicijativa mladih Srbije u kojoj su delovale i
Omladinski Savet Vojvodine i Studentska unija Srbija u ostvarenju dva cilja: podizanje svesti
javnosti na lokalnom i nacionalnom nivou o poziciji mladih u zemlji i uspostavljanju tela
brige o mladima.
Aktivnosti KMS: Lokalne kampanje zagovaranja za formiranje lokalne strategije za mlade,
opstinskog tela za mlade i finansijske podrke za omladinske projekte na godinjem nivou,
predvidjaju niz sastanak sa svim relevantnim faktorima, okrugle stolove, tribine, TV i radio
emisije, projekcije filmova, performanse, publikovanje promotivnog materijala...
Cilj omladinskih organizacija KMS je reavanje problema omladine i stvaranje dugorone
politike za mlade koja e odgovoriti potrebama i interesima mladih u Srbiji. Reavanje
problema i odgovaranje na potrebe mladih je mogue jedino kroz dijalog i zajedniku akciju
kako nacionalnih omladinskih organizacija u Srbiji, tako i lokalnih omladinskih inicijativa,
omladinskih organizacija na lokalnom nivou i organizacija koje se bave mladima.
Koalicija mladih Srbije zapoela je dugoronu kampanju zagovaranja odozdo na dole
(bottom-up) koja e se baviti omladinskim pitanjima i koja e ukljuiti sve relevantne faktore
koji mogu uticati na poboljanje poloaja mladih, sa ciljem da se:
podigne svest javnosti o poloaju mladih ljudi
inicira formiranje tela za mlade podranog finansijski i materijalno od strane optinske vlasti
kreira lokalna strategija za mlade koja e biti rezultat saradnje omladinskih organizacija,
lokalnih vlasti i graanskog drutva.
Kampanja na nacionalnom nivou ima za cilj formiranje funkcionalnog tela za mlade pri
Vladi RS koje e zajedno sa lokalnim omladinskim inicijativama krenuti u osmiljavanje
nacionalne strategije za mlade, koja bi bila dokument koji odreuje odnose dravne uprave
prema mladima, strategiju drave prema mladima i dugoronije ciljeve omladinske politike u
Srbiji.

63

Aktivnosti Koalicije mladih Srbije

Koalicija mladih Srbije zagovarajui brigu o maldima u Srbiji realizovala je:

projekti pozivanja mladih da izau na glasanje, odnosno republike izbore: ''Pazi da

ne propadne, glasaj za sebe!'' 2003. , Izlazimo u nedelju -2004 i kampanja
povodom predsednikih izbora: Buduci predsednice sta cete uraditi za mlade?
pomo i iniciranje uspostavljanja lokalnih koalicija mladih: Panevo, Subotica,
Kikinda, Beej, Valjevo, Poarevac, Zajear, Bor, Prijepolje, abac, Kragujevac,
Kraljevo, Vranje, Mali Io, Majdanpek
- jaanje omladinskih organizacija kroz trening Omladinska politika i
proces javnog zagovaranja u 13 gradova
- Osmisljavanje i implementacija lokalne kampanja zagovaranja .
Dostavljanje zahteva opstini da odobri deo budzeta za pisanje lokalne
strategije za mlade tokom 2006 godine.
- Razvijene kampanje podizanja svesti o poloaju mladih kroz press
konferencije, edukacija o javnom zastupanju na lokalnom nivou, tribine
Drava izlaza
- istraivanje o poloaju mladih u zemlji
Omladinski dogadjaji:
uee u socijalnom programu EXIT 05 i 06
nosilac Belgrade Vybe Festival
koorganizatori Beogradskog festivala sporta
Konferencija mladih Srbije: Ovoj zemlji je potrebna mladost

64

Konferencija je odrana u Beogradu, decembara 2006 i okupila je 177 organizacija

mladih iz Srbije. Na konferenciji su se prisutne organizacije sloile oko toga da je
neophodno hitno formiranje dravnog tela i brige o mladima i izdalo zajedniki proglas.
(U prilogu.)

Akcija blokade Vlade i plitikih partija, kao jo jedan apel mladih na ne brigu nosioca
vlasti u Srbiji o mladima. Akcija je nazvana : Uzeli ste nam mladost, mi emo vama
jedan dan, tokom koje je telefonskim putem postavljano pitanje: Da li je to
ministarstvo za mlade Republike Srbije, gde se nalazi, kada e biti osnovano..., a
putem faksa i elektronske pote upuivani su proglasi sa Konferencije.
Rezultati akcije blokade:
Uzmimo im jedan dan oni su nama mladost
Broj organizacija koje su uestvovale u akciji: 177
Broj gradova iz kojih se sprovodila akcija u Srbiji: 41
Broj telefona sa kojih je zvato: 312
Broj aktivista: preko 1.240
Broj poziva: preko 16.000
Broj faksova: preko 4.000
Broj e-mailova: nemogue dati informaciju.

ak 640 organizacija u julu mesecu 2006.godine uputilo je pismo Vladi u kome je

ukazano na potrebu formiranju posebnog dravnog tela za mlade. Na ovaj nain,
uspostavljanjem minimalne institucionalne osnove zaduene za brigu o mladima i
sprovoenje omladinske politike, drava Srbija bi po prvi put nakon 2000. godine
pokazala spremnost da pokrene neophodne mere za kontinuiranu dravnu brigu
prema mladima i prepozna mlade kao grupu od posebnog drutvenog interesa.

Na parlamentarne izbore odrane, 21. januara 2007. godine, Koalicija mladih Srbije,
pozvala je graane da glasaju, a politiare da javno, jasno i nedvosmisleno mladima
Srbije i ostalim graanima daju obeanje ta planiraju da uine nakon izbora ako
budu bili u prilici da formiraju ili uestvuju u radu budue Vlade.
Od predizborih obeanja koje su politiari uputili po pitanju reavanja problema
mladih sainjen je dokumentarni film, koji je promovisan u utorak, 03. aprila 2007.
godine u Medija Centru (Beograd, Sava Centar) u 13:00h
Nain na koji se ponaaju svi koji su doli na vlast u poslednjih dvadeset godina u
Srbiji, skoro da je identian. Mladi ljudi ne mogu da se sloe sa tim, kao ni da pitanje
mladih nije aktuelno i vano nacionalno pitanje, vanije od mnogih drugih koji nam
se poturaju kao dominantna. Reenje postoji i mora se nai u politikom dogovoru i
demarginalizaciji mladih. Na taj nain KMS eli da pokae istinsku brigu za mlade
Srbije i neodustajanje od zahteva za formiranjem nacionalnog tela brige o mladima,
odnosno Kancelarije za mlade Republike Srbije. Uostalom to su mladim ljudima
obeali politiari i u poslednjoj predizbornoj trci.
Verzija filma dostupna je novinarima i medijskim kuama za emitovanje.
65

Mi
prdstvnici 177 mldinskih rgnizci iz Rpublik Srbi
k n Knrncii Srbii ptrbn mldst
sbrl
Klici mldih Srbi
u dn
9. i 10. dcmbr 2005. gdin
izdm
n znnj drvi Srbii i svukupn vnsti v

PRGLS
U zmlji gd mldin, i su ptrb i prblmi znmrni, tvri ptinu stnvnitv,
gd plvin svih nzpslnih iz ppulci mldih, gd vin mldih
nzdvljn sistmm brzvnj, gd n psti ncinln strtgi z mld i gd
njihv prv nisu urn psbnim zknm
svsni d zdnikm kcim i dvnjm snih prdlg mrm smi d s
izbrim z vljn drutvni pl
brm s srpsk drvi i svk srpsk vldi s zhtvm
r mlbi i pl bil dvljn
d s pn bviti mldim i d, u tm smislu, k prvi krk,
prduzm stvrnj ndlng drvng kvir n drvnm nivu ki bi s, u srdnji
s mldinskim rgnizcim, bvi mldim, njihvim brzvnjm,
zpljvnjm, zdrvljm, kulturm, slbdnim vrmnm, ktivnim ukljuivnjm u
drutv, vlntrizmm, izgrdnjm grnskg drutv, mldinskm pkrtljivu,
inrmisnjm, scilnm plitikm i zdrvm ivtnm srdinm.
U tm drvnm kviru mi, svkk, vidim
nmnj Uprvu z mld u kviru Ministrstv nuk i ivtn srdin, ii bi dirktr
bi udn pmnik ministr ndln z mld
i zdniki vldin i mldinski frum, n km bi s rzmtrl pitnj d intrs z
ivt mldih i usvli bvzuui zkljuci
k i lkln, rginln i pkrinsk vlsti
ki bi svi zdn pdrli i hrbrili mldinu d stn u sv zmlji i ukljui sv
tlnt u nuni, kulturni, knmski, plitiki i sprtski ivt.

66

Literatura i izvori

Zavod za statistiku Republike Srbije www.statserb.sr.gov.yu

Sran Barii, "Istraivanje o mladima", CePIT - Centar za prouavanje
informacionih tehnologija deo je Beogradske otvorene kole (BO),
www.bos.org.yu/cepit/politika-kultura/kurs/predavaci/.htm#srdjan
Strategija za smanjenje siromatva, Vlade R.Srbije
Slobodan Mra, Milan Nikoli, Mladi izgubljeni u tranziciji, Centar za prouavanje
alternativa, Beograd, 2004. godine
www.europa.eu.int/comm/education/programmes/socrates/erasmus/guide/bologn
a.pdf
Zakljuci drugog sastanka nacionalnih slubi za zapoljavanje zemalja bive
Jugoslavije i Albanije, sa temom "Podsticanje zapoljavanja mladih", jun 2006. godine
IZVETAJ - Ispitivanje poloaja i potreba mladih u lokalnim zajednicama,
Graanske inicijative, Beograd, 2005. godine
Centar za razvoj graanskog drutva Milenijum Ni, www.milenijum.org.
Nacionalna strategija zapoljavanja za period od 2005. do 2010. godine
Akcioni plan brige o mladima Panevo, www.mladiupancevu.info
UNICEF, WOSM: Mladi u drutvima u tranziciji, eneva, 2000. www.v-scout.org.yu
U dijalogu sa mladima, Istraivanje potreba mladih Vojvodine, SIV, PRONI,
ITAKA, CERAM, Novi Sad, 2005, www.v-scout.org.yu
Akcioni plan brige o mladima Vojvodine, www.sio.vojvodina.sr.gov.yu
Rezolucija EU broj 237 - 19.03. 1992., Evropska povelja o ueu mladih na
lokalnom i regionalnom nivou
Komitet ministara, Preporuka broj R(97)3, usvojena 04.02.1997. godine
Svetski savezi udruenja mladih hriana i udruenja mladih hrianki, Svetska
organizacija Skautskog pokreta, Svetska organizacija voa devojaka i skautkinja,
Meunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, Meunarodna
asocijacia za dodelu nagrada : Radni dokument.: Nacionalna politika za mlade,
eneva, 1998. godine
R.C. Bere, S. Domogoj, S. Kovaevi, S. Olteanu, Vodi za razvoj lokalne
omladinske politike
Svetski savezi udruenja mladih hriana i udruenja mladih hrianki, Svetska
organizacija Skautskog pokreta, Svetska organizacija voa devojaka i skautkinja,
Meunarodna federacija Crvenog krsta i Crvenog polumeseca, Meunarodna
asocijacia za dodelu nagrada "Obrazovanje mladih ljudi na pragu 21. veka,
eneva, 1998. godine
Aleksandar Risti, Uporedna analiza tela za mlade pripremljana za Konferenciju
Ovoj zemlji je potrebna mladost, KMS, 2005. godine Savet Evrope, Evropska
povelja o lokalnoj samoupravi, Strazburg, 1985. godine
11 pokazatelja (nacionalne) politike za mlade, Evropski forum mladih, platforma 91
meunarodne nevladine organizacije i nacionalnih omladinskih saveta u Evropi sa
seditem u Briselu, www.youthforum.org
www.un.org/esa/socdev/unyin , www.omladina.info , http://www.b92.net/info,
http://www.tango.org.yu , http://www.bbc.co.uk
67

Zakon o Vladi (Slubeni glasnik RS br. 55/05 i 71/ 05)

Zakona o dravnoj upravi (Slubeni glasnik RS br. 79/05)
Zakon o dravnim Slubenicima (Slubeni glasnik RS br.79/05, 81/05 ispravka i
83/05 ispravka)
Uredba o naelima za unutranje ureenje i sistematizaciju radnih mesta u
ministarstvima posebnim organizacijama i Kancelarijama Vlade (Slubeni glasnik
RS br. 23/06)
Uredba o razvrstavanju radnih mesta i merilima za opis radnih mesta dravnih
slubenika (Slubeni glasnik RS br. 117/05)
Uredba o razvrstavanju radnih mesta nametenika (Slubeni glasnik RS br. 5/06 i
30/06)

_____________________________________________________________________
IZDAVA: Koalicija mladih Srbije KMS; AUTORI - KMS TIM: Zoran M .
Petrovi, Dragana Stojanovi, Tanja Petrovi, Tanja Azanjac, Karlo Boras i Nenad
Maletin; ZA IZDAVAA: Tanja Azanjac - predsedavajua koalicije; UREDNIK:
Nenad Maletin
_____________________________________________________________________
Projekat podran od strane: Fonda za otvoreno drutvo

68