Arhitekture PC ra~unara

Objasni}emo sada arhitekture PC kompatibilnih ra~unara sa nekoliko aspekata. Prvi se odnosi

na hardver koji se mo`e posmatrati na makro nivou analiziraju}i i periferije, drugi se ti~e internih
detalja CPU-a. I na kraju ukaza}emo na arhitekturu softvera koja se pre svega odnosi na to kako je
memorija organizovana i kako operativni sistem interaguje sa hardverom.

Interne komponente
Osnova plo~a (Motherboard) - je srce bilo kog mikrora~unara. To je ravna plo~a na kojoj se nalaze
CPU, ostali procesori, glavna memorija, ulazno/izlazni konektori, konektori za napajanje, i slotovi za
pro{irenje. Razli~ite komponente su me|usobno povezane preko magistrale (bus), skup veza (`ica)
direktno nanetih na osnovnoj plo~i. Na tr`i{tu PC-ova nudi se danas veliki broj razli~itih osnovnih
plo~a koje se uglavnom razlikuju po mogu}nostima pro{irenja i brzine rada, ali nezavisno od toga sve
one imaju neke zajedni~ke karakteristike. Tako na primer, sve osnovne plo~e moraju da imaju slede}e
tipove konektora:
Primarno CPU-ovo podno`je: razli~ite veli~ine u zavisnosti od tipa procesora.
Podno`je koprocesora: ako primarni CPU ne podr`ava FP operacije neophodno je ugraditi
posebni FP koprocesor.
Eksterni ke{-memorijski slot: koristi se za ugradnju veoma brze ke{ memorije koju CPU koristi
da bi smanjio vreme pristupa konvencionalnom sporom RAM-u.
Slotovi za ugradnju glavne memorije: nazivaju se SIMM ili DIMM, memorijski ~ipovi se
ostavljaju na malim plo~icama koje se ume}u u dostupne memorijske slotove.
ROM BIOS podno`je: ROM memorija u kojoj su sme{teni BIOS programi se mo`e zameniti
ako se javi potreba da se sistem nadgradi (kada se vr{i zamena jednog ili ve}eg broja ~ipova na
mati~noj plo~i).
Kablovski konektori: koriste se za povezivanje internog fiksnog diska i CD-ROM drajvera.
Sintesajzer zvukova.
Konektori za paralelnu vezu i serijsku vezu, za CRT, za tastaturu, d`oistik i mi{.
Mre`ni adapter.

Tipovi osnovnih plo~a

Slot I osnovna plo~a je Intelova osnavna plo~a za Pentium II procesor sa SEC (single edge
connector) modulom.
Podno`je 8: konektor na osnovnoj plo~i za Intelov Pentium Pro procesor.
Podno`je 7: industrijski standardni dizajn predlo`en od strane Intela koji mo`e da se koristi za
bilo koji standardni Pentium procesor koji radi na 3.3V.
Podno`je 4: koristi se samo za Pentium koji radi na 5V.

Integrisane osnovne plo~e - neki proizvo|a~i osnovnih plo~a, da bi smanjili cenu, integri{u ve}i broj
aktivnosti koje se koriste za obavljanje zadataka od spolja{njih modula za pro{irenje u jedinstvenu
osnovnu plo~u. Na primer, Intel NX-440LX osnovna plo~a integri{e veliki broj funkcija kao {to su
video, disk itd. u jedinstveni ~ip set nazvan 440LX AGP

Primer: Specifikacija ATX osnovne plo~e. Jedna od najpopularnijih osnovnih plo~a za {ire tr`i{te je
ATX osnovna plo~a, zasnovana na Intelovoj ATX specifikaciji. Ova osnovna plo~a podr`ava rad
Pentium II procesora i 440LX AGP set ~ipova. Ona koristi akceleratorski grafi~ki port (AGP) radi
postizanja boljih video performansi. Nekoliko varijanti ove osnovne plo~e se nude od strane Intela na
tr`i{tu:
AL440LX koja je projektovana za OEM (original equipment manufacturic) sisteme.
DK440LX podr`ava dupli Pentium II procesor koji je namenjem za visoko performansne radne
stanice.
LM440LX namenjena za stone ra~unare.
NX440LX namenjena za stone ra~unare slabije konfiguracije.

Arhitektura magistrale
Prvobitne IBM-PC ma{ine zasnovane su bile na 8-bitnom prenosu podataka izme|u CPU-a i
drugih komponenata. Tako na primer, procesor 8088 je bio u stanju da prenese milion bitova u sekundi.
Kasnije su Intelovi procesori postali mo}niji.
PC AT magistrala, koja je uvedena od strane IBM tipi~na je za rad procesora 80286 koji je bio
16-bitni, a imao je 24-bitne adrese. Sa pove}anjem brzine procesora pove}ala se i brzina magistrale na
8 MHz.
ISA magistrala (Industry Standard Architecture) je bila standardizovana od strane
konzorcijuma PC proizvo|a~a ma{ina zasnovanih na PC AT magistrali. Brzina prenosa podataka po
ovoj magistrali je bila 8 MHz. ISA magistrala se i danas koristi kod ra~unara baziranih na 486
procesoru a i postoji skoro kod svih Pentium zasnovanih sistema.
EISA (Extended Industry Standard Architecture) magistrala predlo`ena je od strane Intela i
Compaq-a a podr`ava 32-bitni prenos podataka i burst re`im rada koji se karakteri{e velikom brzinom
prenosa. Ova magistrala je skupa i jedino isplativa za ugradnju kod file servera (tj. kod komercijalnih
se slabije koristi).
MCA (IBM Microchannel) magistrala predlo`ena je od strane IBM-a 1987. godine. Bilo koja
kartica pro{irenja koja se ugra|uje u ma{inu neophodno je da bude licencirana od strane IBM-a.
Zna~ajna pobolj{anja su uvedena uklju~uju}i rad integrisanog videokontrolera, nezavisni prenos
podataka po karticama pro{irenja, deoba nivoa prioriteta prekida od strane razli~itih ure|aja, i
samokonfiguriraju}i hardver. Na `alost, ova magistrala nije bila tako brza kao EISA i nije kompatibilna
sa postoje}im ISA karticama pro{irenja.
VESA (Video Electronics Standards Association) lokalna magistrala je projektovana da podr`i
rad u intenzivnom grafi~kom okru`enju. Kod ISA magistrale upis podataka na displeju se vr{io preko
16-bitne magistrale, kod VESA magistrale grafi~ki procesor je postavljen na osnovnoj plo~u i njemu se
mo`e veoma brzo pristupati od strane CPU-a. Po nekoliko VESA slotova postoje kod 486 sistema koji
podr`avaju rad brzih grafi~kih kartica a koriste 32-bitnu ili 64-bitnu stazu podataka.
PCI (Peripheral Component Interconnect) magistrala razvijena je 1992. godine od strane Intela,
prvenstveno obezbe|uje podr{ku pove}anim zahtevima procesora tipa Pentium. Kod dana{njih Pentium
sistema to je dominantna magistrala. Specifikacijom CPI podr`avaju se kako 32-bitne tako i 64-bitne
osnovne plo~e. Taktna frekvencija ove magistrale je izme|u 25 MHz i 100 MHz {to obezbe|uje brzinu
prenosa podataka od oko 500MB u sekundi. Kod PCI osnovne plo~e postoji bridge (interfejs) kojim se
vr{i povezivanje 64-bitne CPU-ove lokalne magistrale sa spoljnom sistemskom magistralom. Najve}i
broj PC ma{ina koje koriste PCI magistralu imaju ugra|eno i po nekoliko 16-bitnih ISA slotova.

Video adapteri
Video adapter upravlja radom displeja radi prikazivanja teksta i grafike. Adapter ~ine dve
komponente: video kontroler i video displej memorija. Video adapter se realizuje na posebnoj plo~i
koja se ume}e u slot pro{irenja ili se integri{e na osnovnoj plo~i.
Sva grafi~ka ili tekstualna informacija koja se prikazuje na monitoru mora da se prvo upi{e u video
displej RAM, a odatle da se preda od strane video kontrolera monitoru. Video kontroler sam po sebi je
mikroprocesor, a osnovni njegov zadatak je da oslobodi CPU od poslova koji se odnose na upravljanje
video hardverom. Najve}i broj video kontrolera koristi skupu i brzu memoriju nazvanu VRAM. Plo~ica
video kontrolera ima standardno instalirano 4 MB VRAM i optimizirana je za manipulisanje sa 2D i
3D grafi~kim prikazima. Najve}i broj video adaptera koji se nudi na tr`i{tu podr`ava simultano prikaz
od 256 boja, sa rezolucijom od 1024*768 piksela.
Video monitor - za prikaz slike video monitori koriste tehniku zasnovanu na raster analizi.
Elektronski mlaz bombarduje fosforne ta~ke na ekranu koje se nazivaju pikseli. Analiza slike po~inje
sa krajnje leve ta~ke vrha ekrana. Mlaz se istovremeno kre}e u dve dimenzije, sa leve strane na desnu i
sa vrha ka dnu. Kada mlaz u toku analize teku}e linije do|e u krajnju desnu poziciju vidljivog dela
ekrana on se gasi i prelazi na levu stranu radi analize naredne linije. Kada do|e u krajnju donju liniju
on se gasi i prelazi se na analizu prve linije naredne slike (prelazi na vrh ekrana). Kod analize postoje
dva principa rada. Prvi se zasniva na analizi sa proredom. U toku analize parne poluslike mlaz ispisuje
neparne linije, a u toku druge poluslike parne linije. Drugi princip se bazira na analizi bez proreda. Kod
ove analize mlaz ne preska~e linije {to zna~i da je svaka poluslika i slika. Karakteristika ovog na~ina
prikaza je ta ~to sliku karakteri{e manji fliker efekat.
Jasno}a video prikaza kontrolisana je od strane nekoliko faktora. Monitorski dot ptich se odnosi
na rastojanje izme|u dva susedna piksela. Kod dana{njih 17'' monitora dot ptich iznosi 0.26 mm.
Tako|e va`ne karakteristike su horizontalna i vertikalna frekvencija koje odre|uju brzinu sa kojom se
vr{i analiza horizontalnih linija i vreme potrebno da se izvr{i analiza cele slike.
Video rezolucija se postavlja od strane softvera, a ograni~ena je kapacitetom video grafi~kog
adaptera i iznosom ugra|ene video memorije. Rezolucija se izra`ava kao broj horizontalnih piksela
puta broj vertikalnih piksela. Tipi~ne rezolucije su:
640 X 480 (standard VGA)
800 X 600 (super VGA)
1024 X 768 (exstended VGA)
1152 X 864
1280 X 1024
Broj boja koje se istovremeno prikazuju a podr`ava se od strane grafi~kog adaptera nalazi se u opsegu
od 256 do 16 miliona.

Memorije (RAM)
Kod PC ma{ina se koriste tri osnovna tipa memorija: dinami~ki RAM, stati~ki RAM, i video
RAM. Dinami~ki RAM mora da se osve`ava u periodu koji je kra}i od jedne ms jer ina~e gubi svoj
sadr`aj. Stati~ki RAM-ovi zadr`avaju svoju vrednost i nema potrebe za njihovim osve`avanjem. Video
RAM se isklju~ivo koristi za memorisanje podataka koji se prikazuju na video displeju. U CMOS
RAM ~uva se informacija koja se odnosi na setup sistema.

Najve}i deo memorije kod PC ma{ina je dinami~ki RAM iz razloga {to je to najjeftinija
memorija. Neki sistemi koriste ECC (error chacking and correcting), to je memorija koja je u stanju da
detektuje gre{ke nad ve}im brojem bit pozicija, a da koriguje gre{ke samo na jednoj bit poziciji.
Dinami~ki RAM. - Glavna memorija, ili RAM je mesto gde se sme{taju program i podaci u toku
izvr{enja programa. U op{tem slu~aju ovu memoriju ~ini ve}i broj dinami~kih ~ipova. Najve}i broj PC
ma{ina koristi danas od 64 do 256 MB dinami~ke RAM-ove. Teku}e su dostupni slede}i dinami~ki
RAM-ovi:
FPM RAM (fast page mode RAM) je memorija koja se koristila kod prvobitnih PC ma{ina. Bila
je relativno spora, tako da su read/write operacije bile trajanja 120 ns. FPM memorije rade
asinhrono u odnosu na memorijsku magistralu {to zna~i da one nisu sinhronizovane sa taktom.
FPM memorije mogu da rade sa magistralama podataka ~ija je brzina 30 MHz, a to odgovara
polovini brzine od Pentiumove magistrale koja radi na 66 MHz.
EDO RAM (enhanced data-out RAM) je br`a varijanta FPM RAM-a. Kada CPU pristupa
odre|enoj memorijskoj adresi, EDO RAM pamti tu adresu i obezbe|uje pristup narednim
sukcesivnim memorijskim lokacijama za oko 40% br`e u odnosu na FPM RAM. Njegova
maksimalna brzina je 66 MHz, a to zna~i da se dobro usagla{ava po brzini sa Pentium
osnovnoim plo~ama koje rade na 66 MHz ili ni`e.
BEDO RAM (burst enhanced data-out RAM). Kada se od strane CPU-a pristupa memorijskoj
adresi, BEDO mo`e da prenese jo{ tri dodatna podatka u jedinstvenom brzom paketu. Ovo
omogu}ava da se veliki blokovi podataka prenose br`e ka CPU-u.
SDRAM (synchronous dynamic RAM) radi u sinhronizmu sa sistemskim taktom i memorijskom
magistralom. S obzirom da mo`e br`e da vr{i prenos kao i da istovremeno pristupa dvema
memorijskim stranicama, SDRAM postepeno zamenjuje kako EDO tako i FPM RAM.
Stati~ki RAM je tip RAM ~ipova koji se prvenstveno koriste kao specijalne veoma brze
memorije nazvane ke{ memoije Level-2. Ke{ memoije Level-2 zna~ajno pobolj{ava sistemske
performanse. Teku}e se koriste dva tipa stati~kih RAM-ova, SRAM i PBSRAM.
SRAM (static RAM) je veoma brza memorija koja ne zahteva osve`avanje. Ova memorija je
mnogo br`a i skuplja u odnosu na dinami~ki RAM a karakteri{e je vreme pristupa od 8 do 12 ns.
Mo`e se izvoditi u verziji kao sinhrona (br`a) ili asinhrona (sporija).
PBSRAM (pipeline burst SRAM) je stati~ki RAM koji je pobolj{an implementacijom burst
tehnologije. Kod ove memorije mogu}e je skupiti zajedno ve}i broj zahteva i predati zahtev za
pristup kao jedinstveni proto~ni zahtev. Ova memorija radi sa magistralama ~ija je brzina 75
MHz ili ve}a tako da je ona pogodna za visoko performansne sisteme.

Video RAM

Teku}e postoje tri tipova video RAM-ova: VRAM, WRAM i SGRAM.

VRAM (video RAM) najve}i broj dana{njih video adaptera ima instalirano VRAM od 32 ili 64
MB koji mo`e da bude na posebnoj ili osnovnoj plo~i. VRAM je optimiziran za memorisanje
kolor piksela. Dok DRAM poseduje samo jedan port pristupa, VRAM je dual port memorija pri
~emu se jedan port koristi za kontinualno osve`avanje displeja, a drugi port za prikaz podataka
na displeju.
WRAM (windows RAM) sli~no kao i VRAM, WRAM je optimiziran za video grafi~ke prikaze
kakvi se koriste od strane Microsoft Windows. Po svojim performansama je bolji od VRAM-a i
omogu}ava da se ekran osve`ava mnogo br`e.
SGRAM (synchronous graphics RAM) je single port RAM koji se koristi kod video
akceleratorskih kartica. Osnovna njegova prednost je ta {to se istovremeno mogu otvoriti dve

video memorijske stranice. Kod ove memorije mogu}e je veoma brzo vr{iti brisanje sadr`aja i
pogodna je za 3D aplikacije.
CMOS-RAM je memorija malog kapaciteta koja se instalira na osnovnoj plo~i PC ma{ine i u
kojoj se ~uva setup informacija sistema. CMOSRAM se osve`ava ugradnjom male baterije tako da
podaci ostaju zapam}eni u njoj ~ak i kada se napajanje ra~unara isklju~i.
Povezivanje memorija na osnovnu plo~u. Memorija se obi~no realizuje na malim karticama za
pro{irenje koje se ume}u u slotove na osnovnoj plo~i. Postoje dva osnovna tipa ovih memorija koje se
nazivaju SIMM i DIMM.
SIMM (smoll inline memory module) u najve}em broju slu~ajeva ove memorije se izvodde u
72-pinskom pakovanju, a koriste 32-bitnu stazu podataka.
DIMM (dual inline memory module) to su 168-pinska pakovanja koja se ubacuju u podno`je
7 i slot 1 osnovne plo~e. Ove memorije koriste 64-bitnu stazu podataka i mogu da zamene
SIMM-ove.
S obzirom da je CPU mnogo br`i od glavne memorije ra~unara, projektanti sistema se suo~avaju
sa problemom kako da re{e usko grlo koje se javlja kada procesor pribavlja podatke iz glavne
memorije. Ovaj problem se uglavnom re{ava ugradnjom veoma brzog stati~kog RAM-a koji se naziva
ke{ memorija Level-1. Ova memorija je integrisana u okviru Pentium procesora. Sa druge strane ke{
Level-2 se kao veoma brzi SRAM instalira na osnovnoj plo~i i direktno se povezuje na magistralu
mikroprocesora. Uobi~ajno Level-2 ke{ je kapaciteta 512 kB.

Ure|aji za masovno memorisanje

Tipi~na PC ma{ina sadr`i razli~ite ure|aje za masovno memorisanje:
Jedan ili vi{e fiksiranih diskova, koji se obi~no sastoje od 4 do 10 GB online memorije.
1.44 MB disket drajv.
600 MB CD-ROM drajv.
Prenosni disk sa kapacitetom izme|u 100 MB i 4 GB. Ovaj disk se koristi kako za online tako
i za backup memorisanje.
Magnetni drajv koji memori{e podatke sekvencijalno