riba

koja

je

progutala
svet
BOJAN MARKOVI

/ 2013.

GRADSKA BIBLIOTEKA
Vladislav Petkovi Dis
Biblioteka TOKOVI / 32

1. Branislav Maltez, Tragovi, 1979.

2. Dobrivoje Robajac, Epitafi, 1980.
3. Miodrag Markovi, Raskra, 1982.
4. Miladin Vukosavljevi,
Oglaavanje pepela, 1983.
5. Nevenka Mosi, Pribliavanje, 1984.
6. Ratko Markovi, Mea, 1986.
7. Radoslav Vukovi, Koreni i korovi, 1988.
8. Bladimir Dimitrijevi,
Krazi senki, 1989.
9. Senaana Kovaevi, Vatre lutalice, 1990.
10. ivorad Nedeljkovi,
Pogrena prognoza, 1991.
11. ivorad Kotlaji, Bouri na zapisu, 1991.
12. Branislav eganjac, Donji svet, 1991.
13. Vladeta Kolarevi, Dua i plen, 1992.
14. Milan Luki, Telo, 1994.
15. Milan Alempijevi, Sklupani glasovi, 1995.
16. , , 1996.
17. Miodrag Ribi, Rei rei, 1997.
18. Branko Krsti, Ue vremena, 1998.
19. Jelena Radovanovi,
Povremeni prekidi sa zujanjem, 2000.
20. Jovan Popovi, Godine venosti, 2001.
21. Jelena Markovi,
Kako smo se igrali sa pokojnom bakom, 2002.
22. Ozren Petrovi, Prelazno doba, 2004.
23. Aleksandar Beli, Vazduh u polumraku, 2005.
24. Janja Raoni, Penelopa u tranziciji, 2005.
25. Dragan Radovanevi,
Klatno se boji letenja, 2006.
26. Milka Popovi, Pesme, 2007.
27. Vladimir Stojni, Vreme se zavrilo, 2008.
28. Bojan Vasi, Sra, 2009.
29. Andrija B. Ivanovi, Paklena runda, 2010.
30. Gordana Smua, Druga mesta, 2011.
31. Mirko Jovanovi, Kamenolom, 2012.

BOJAN MARKOVI
Riba koja je progutala svet

50. DISOVO PROLEE

NAGRADA MLADI DIS

Biblioteka TOKOVI / 32

urednik:
Danica Otaevi
recenzent:
Vladimir Stojni
znak edicije:
Milivoje Mari

tampanje ove knjige pomoglo je

ministarstvo kulture i informisanja republike srbije

riba
koja

je

progutala
svet
bojan markovi
gradska biblioteka vladislav petkovi dis

aak, 2013.

trati kroz astralne otvore

nesvrhovito
novome ivotu

munjevito
drugoj smrti

trati ne milo za sobom

mrnjom u pro cepu zeva
vrisk om raznesenoj noi

trati vuijim kres om nad bljesk om

sa suzom

u stremenu i munjom u pupku

vatrom za o kruiti dimenzije

tri / ti

kroz eljust zinu papreni

psi

trati fantastino do praska tele

sne mere

u nu tar ponornosti ulne stih i je

a bit i svoj
neba puine

i biti mrt av av av groblju

sa

zemlja lukom

trati elegant no ka o sena i bled u strani sve t

bez konca do spin e svretka besa
trati lajavim okom ozleenim gvozdenim

spr udom

i ostaviti kap bljetave krv i na obrazzu anela

trati do razuenih o bala

tra ti

sn aaa
il i

stajati

razaranje

leanje na travi spram krahu nenosti

razoriti dinamitom bestijalnosti
sr tune kornjae
koja misli rasuti kao pod-vasionski vatromet
i lebdi praha u sanreci naseljenoj
bezrepim kometama
prasak umnoiti sebi samome sebe u pravino rasporeenu
nematinu u podnoju nukleusa
posmatraju raslojavanje sopstva
u naseobinama rei su monumenti
senzitivne ljuture ispijene na rubu
kome znai to kome radost bol
posmtraima kosmike fascinacije
kristal mesto sunca svetli unutar
kiklop-oka

crnom

ostrugano majino mleko to kapa po tartarskom mermeru

to je crno
ptica ibis ar baena u neposeenu visinu
vratila se kao vrana
to je crno
mrtva smeurana i debela balerina u roze trikou
u pesnici drala
to je crno
zatvoreno stanje u poroznosti dubine
kao netaknutna mrakopletna pauina prevazilazi se
to je crno
otvorena kontura tela osenene nejasnosti pastelno tamnim
razvuena oblina u prosekturi zeva
anatom i mrtvozornik bi razumeli bolesti nutrine
to je crno
obrisi povodac zlu i pla crnomua
na kamenoj sferi mefista
simetrija ordenja preseena u labudovu harmoniju vratova
to je crno
vedrine pregrt u nevinost detinje page uvijene
i koluti stanja napred i nazad
to je crno
ta nije povreeno puta niz vodene tokove opere ruke
ode na veanje
napie vilicu okai sonet na semafor gaenje postroji
pod ine
naminka usne obraze toplim biem na hladnom ogledalu
lie toksini cuker
plastelin telom napravi most u butinu zarije no
posadi ui na mesto dalekovoda i neumitno protie
bezbrojne snene smrti povrh sova i paprati samo
crnilo remetilako iznenaenje.

pozitivni apsurdi. dani apokalipse

zamisle sklerozna stepenita

kako silaze u kanalizacioni nir
i da su od magle bi (maglobi) i da su
soni < a soni je zvuk > koji
u deformitetna ogledala roni gde krastav kralj
samoe dodiruje suvou cvea,
ima neko tam(n)o na horizontu bez takta.

jajev muak peva u prenatalno doba;

optimist-plavo pileeg soiva
osetie bljuzgavicu ploica kada se razbije
u stravu
u ratimovanim crevima, gasne agregacije
tehtonskog porekla, napuste srazmere ljubavi.
ukvaeni nagonom o samoi nikotini vlani ne vrede.
izdvojeni seks praznih koljki kontinuirano, plaho,
u odvodu.
oslepljeni naas u komfornosti
kontrabasnog trbuha ljubave zadugo.
simetrini dijamant sija u lea vozau bicikla.
bicikl proizvodi energije.
energije za kremacije.
iz deponije vode poreklo uline svetlosti.
i to nazivamo: pozitivni apsurdi.

veliki femoris, visoko, postao precizna

kozmo-kazaljka apokalipse.
prasak likvora kolenice u petom ciklusu heliosa:
vreme je!
shine on you crazy diamond.
dok se pokreu gigantske skaze sumanutih ekia
u ekspirijumu.
liftboj vozi u visoko gubilite,
spiritualni uzus usplahirene vertebre
napadnut je.
ciklon izokrene izohipse.
sanjari u akustici etarni.
rotirane aplikacije.
kime.
na zemljotresnoj tavanici lii na prosuti jogurt.
Malarmeu (,) neka neko kae kada nastupi svetska smrt.

10

bubanje renika

renici preu preko abisinije glad i helesponta kope

na kaiu. aristotel je bacio pod noge britke entelehije.
ozornim nebom pupe mlaznjaci rodinom hromosti.
vreme je, reniku tanatofilije ui se.
avaj. avaj. reniku ui me.
a.
a-fa-zi-ja.
u tomatu lei moja goludrava zver
agamogonije. device, boje dezodoranse,
i adaptera sina, i u tetrapaku praivotinje.
abrazije.
struganje povri koe u abort (a to je nunik).
meko odronjavanje teita obale i avulzija oblika njenog
to je upanje eskapinog tkiva ili metastaze organa,
agnuse dei,
agnuse dei,
tkiva ili organa.
hermeneutika
kojom ue kao kob u oreval, kao dral-frenolozi u belom
najlonu ekspertize, i njui tri de topografiju.
organi moji kreu se. srce kampuje u tirani. mozak u mumbai. hepar
u ulan batar. penis u angai. lingva na santijago.
spina u dakarti. srce u tirani.
d king of rast in past. go go rasti stej in d pasti.
(komunikation potrai u distrofinoj ambalai)

11

emotikoni su semiotike take ali ponekad i ja hramljem i epam.

meutim, jeziko stilskim vebanjima moe se postii savrenstvo.
erbra. pejza
je razjapljen vinil gledaju argonauti.
sonar.
u dva prozora zgrade suncesilaz u seni bije,
u ostale ne. zato ne.
parapodija.
lana noica, placebo preparat, generator, koks.
da li su amebe nekada bile tinejderke?
entropija.
kad je prijateljsko telo ista komponentska struktura
i nita vie.
na primer, ja sam solarna ploa u koju e stati
napuklina gutera, njegova zelena utrobica,
refleks trbunjaka, kaalj gliste
na povocu. entropian je nitavan.
svetli, maleni ludi solarijumu,
zrai toplotni zbir tik za jednog elektricitetnog
mraz-ponija.
fotosintetsko (mesto):
upijam detelinaru lomova, raspored sulfata srane
majke moje, enju o lunofilnom eteru enje,
i tim pojmovima slino.
hortikultura truljenja, ljubiaste ubaraste krune,
i podonjake krtole sjedinjeni u mesnatosti, patologija vertebre
bilja to je. kada bie odbaci placente tamo

12

i dalje nee biti svesti o zainjanju, samo alergeni i uge, a

placente dobiju oblija rastega gume, ali se potajno sue.
everzija korenja, drvea, diskusija bonace, da mi se odrubi
viak. tihi sumporni stub to silazi, a onda ga vivisekcijom
otvori i povadi crevtinu.
versus. paralelnost iskljuena na prekidau
u monster-domu,
aureom osvetljeni versus solana vertikalna
domicilno solana horizontalna.
vreme drugog konflikt hobotnice zahteva.
uroboros versus zvezdaste mahovine slovar.
u susedovom kotiledon-podrumu kako se vektorira
zavera. zri kukuruzna erekcija, futfetiizam, iz
kartona izuveni mrtvi.
preparat, tako elim da me uzme.
retorzija. sluz, poneki ne.
striperi, surferi, vae zdravlje je neizmerno.

13

riblje puti

i Allen Silvy (Route 93, Nevada) lutalica, virtuoz da izazove tilt

na fliperu
(masa klikera u grotlu flipera, gde e antimaterija
kad anima zanemi)
i Carol Crittendon, ankerica iz Montane sa sinom invalidom,
glasala za Obamu i tvrdila kako e o smaku sveta Obama
s nama
i V. L. Durov, varietetski umetnik i hipnotizer
sa izvrsnim smislom za naune zahteve,
sa kotskim hrtom, poslunim Odisejom
Roza Kuleova iz Njini Tagila,
Rusija u uralskom podruju, gutala kroz nozdrve vabe, vilin
konjice, kvadrine zvezde, mineralna drva,
harpunu vine, klistomore i stjuarde.
i Juan Patricio Lobato (Rocky Ford, Colorado) davao se za kai i
patike i vozio se
u utom lamburdiniju samrtnog starca
Ronald Fisher, domar u Denveru, Kalifornija,
usamljeni kopilan, nebrojano puta ne dotakao stvari
Ramon F. Keller Verlag, enevljanin, voleo crne labude i
severoamerike irvase, gledao konjski but pada na mesto sveto
Z. Furtinger, na momenat i atmosferu disao zemljinu memlu,
nije mu se dopalo
Joe Dobosz, uranium miner, Novi Meksiko,
sa zoofilnim sklonostima, dva puta nabasao na platinu
Patricia Wilde, iz sjajnog Sidneja, kuepaziteljka
u najlonskoj vindjakni,
zavrila je jednom raspoluena u najlonskoj kesi
Roq Gustavson, nezaposleni kopa minerala

16

i njegova ena Judy, konobarica, oboje iz Deadwood-a, Vels,

oboje neprirodne boje tena, negovorljivi mrmoti
Marko i Rastko udesno putuju u Oreval
sa svojom kobi u istom kupeu

17

raspuklina na jeziku (lingua).

zrelost ili ugroeno jezgro (neutrone).
neumrle akumulatorne ljuske u kontraogledavanju eljusti
cinkane virle konusnog akta su loile gazirane deake
sitnosomot stratusi buroazije rtanj gori u novembru
elektro kokice a ne sneg vanzemaljaca brod usisava
(i kidnapuje) ekstra enke
skank pliva u moru tehno kornjaa ekstremno napala trens agavu i
nar.
na okrvavljenoj plai 2 akrobatkinje farbane srebrom
razmenjuju ila ustima, stojei bodee mkre
u kooperni pliak
gde punoglavci smrde od feminem urina.
dete uspeto na stolicu
jede lubenicu koja curi niz bradu.
dete je bie, ono vriti:
ja sam bie.
brija buenja
prolea osakati telaca soli,
mnogo je brijaa, prolea, soli.
u gedetu od solsticijuma
zarobljena je lukrecija,
sestra milosti.
svi smo jednaki. isusova autotela troe goriva mada
nisu podlona gravitaciji,
lie na teke lepere, dizalice, agregate, mada su to.
crkve lelujave mahaju trima mediteranima,
sauvae opaljeno ogledalo,
golublje iznutrice koje je zakopao,
iz radoznalosti opet
izlagao veini sunca, neko.

19

kulise, panorame se kae kraj autostrade.

panoi bezglavih majmuna
(ko proturi glave kroz otvore
i biva kriei majmuni).
u scenografiji bez glava bred i andelina
(ko proturi glave i biva oni).
te na kulisi je zinula ajkula
(proturi glavu kroz njena usta
i ve je analitiki razlono mrtav),
samo na fotografiji u spomen bi bivao radost.
stotine insekata i ljudi sada se mnoi i ljubi
u simulakrumima,
o: pupljenju obesnih,
o: ima li moralnog smisla to.
a ta je potonje:
septicima, bastionima, sugestibilnosti, anabazi, kosmatosti,
sekundarnom slomu laganih zebra koje levitiraju sa neba
u pun.
potonje je
supstitucija delfina
statuama bezbojnog erosa, muljanje piramidalnog oka
u gralu. najezda cvasti u opunomoenu vene cavu.
volim zagrljajem meduze zatvoren u zatvoren tamni krin
to opal to ma, blasfemija hemisfere kojom se kree
cilindrini zatamljeni dvojnik, uzvieni produetak.

20

bistriji ili tuplji ovek biva kada jeste

rezistabilna silikonska svinja u loikavom vetru,
u koroboki su mrtvi maii, malaksalost ih lie,
fraktalna kajgana stokila je sre.
ivot se odvija biima za sebe,
bie po sebi nema tajne, ono je masivno. sol inviktus.
procesija svetlosti.
initi zdrave stvari. pepeljavom sredom psiu
ratleru potkusi rep ili popij mravinjak.
anplagd razgovor porodica hoe li
prestati ekspanzija igralita za matorce u kolicima.
faista je preosetljiv kada lepi floralne tapete
i usisava sobu dok njegova cupi vriska na krevetu pikematerine.
menora svenjak je siao u dvorite jezera,
neija u venanici dua niskoga reda na otplati.
perifrastine sablazni sa sisama opsele drum
protegnut od zelengrada do terasa u monsuri,
vertigo este slepe mlekodavateljice na grabu.
naherena nam kua podno skaradnog brda,
povetarev otegnut falus neno niz lice proplanka.
krava koje ima krava koje nema, turisti guraju njine izmetom
zabetonirane karlice, ali besne preotmu autobus i odvezu se na
more.
hiberniramo operom na vodi,
niko nas ne dira izmeu iljka i otvora ponta.

21

hari zlodre je pozivao agnesa dei iznesite,

smina dica uglas peenog isusa peenog isusa,
starice iz antikvarijata su posisale kosti,
fjaka je posisala majku terezu prema kojoj ortodoksni
ne oseaju nita.
magma jadrana u prepariranom klaviru i stalno aj hejt mjuzik.
seksovi mora, kovitlanje i meanje ribolikih,
vitiastih, uljanih indigo-deaka,
tuena ekiem po glavi lepljiva aruljasta trava,
bez ulepavanja sijaju u nasilju svetlosti i trkaju se u akvu,
deaci i trava.
osteologija straila pri zameni vaginalete,
okomiti dureks ima lokomotorni sistem,
naduvavanje i masku,
improvizacije nad telesnou jedno spoticanje.
aporije diktature proleterijata,
tu- rum- pu- rim, tu- rum- pu- rim.
demon-stracija sinteze potronje romanse tela
u naprsloj drobi,
rengenski religiozan predeo takaste koagulacije
kako obrtom sisa iz bestijarijuma romantiarsku hranu:
muice, mleka i bes sfera.
od dekubitusa do katarakte je(ste) trasa.
nad trasom oksidira pevajui kraguj.
materica O-gromna besna kadionica,
lije i otie (fetusna, a polupana) glava od mateje sutina,
distorzija ove noge ovog integrisanog klikera.

22

(tosteroza zato je moderan dom tako lep tako privlaan)

nai tosteri. retorte. rezervoari likvora.
zalihe plazme i protoplazme. nai tosteri.
intenzifikatori. vitaminski kolaps. tosteri.
uruene domine od poliuretanske pene.
magistralni eho emocije na strujnom udaru kue u kolapsu.
kelj. uto. buavo i smutno. iznad. a tosteri i zaslaivai.
takoe nai tosteri u vakuumu sa polietilenom
i metan-morem u citrus verziji.
ako je krvavica. kinica. mokraa. vlaila plinski poret poar
i ranjavanje.
sanitarni vorovi na svim mestima gde smo se poljubili.
odvodni dovodni ne-katarzini svet ostatka. nai tosteri.
repeticija: razmazani konceptualni izmeti
nekada na otirau nekada na razljupku i upaljau.
mikseri i fenovi u zavadi. kvarc lampe i hrom bojleri.
jaala cevnog pritiska spram starta ultimativ fajta
naeg tostera i akumulatora. toster ima vrelu potisnu presu,
ali akumulator toksinu olovnu smesu.
klif na oralnom sudu. respirator. intubiran na udu.
suner. balegara kretajui plesni zidovi. utikai-vorci.
gde su kablovi trofazni naponi. na elektrinoj
stolici. rtveni majmuni. smrt u pleksus. dok rade seksovi.
hipertrofirani neon rubi neodoljivo telo reklame,
dok jede predsmrtne banane, rade nai tosteri.
svet je napolju. svet je u tosteru.
pateta. pivo. kikiriki. reju:
bljuvotna povraka u fantastinom fontanskom naletu
i rasprsavanju.
zaboga, na iglu frustracije kaem, migreno, pusti me
u fantastinom nagonu o poeziji dok zuj-hemangiom raste
eks-plozije napunile su prostorije.
razmai e se zidovi. krov e otii u nebo.
a tamo su upotrebljivi aneli rotirajue
neboderne aplikacije.
biemo neprestano goli i spreni kozmo-pilii.
spolja ue se sirene. i vodeni topovi nee dopirati.

23

tetra-afrika ribica iznad solarnog pleksusa

progutala je svet i sada je riba koja je progutala svet gde lebde:
haringe. zrakoperke. bakalar. na ivicu kanabeta nakovini
hefest u poligamiji.
mazohista prometej. zmija kao spiralni dnk il makaroni. eva
kao silikon.
vagina sa ventilom na naduvavanje. rascvetao glog.
jestiv je bob,
bog. umirui. rugobno slatki alegijeri duranti. 33.
ni jedan magbet ne spira krv, ni jedna uma ne pojede magbeta.
aksios u domu. uegli vodozemac bdi/ bazdi/ se cedi
suprot i nad kupolom. dalje, destrukcija,
na muralu zabeleeni: radijacijski romor. svod.
svod je spiralna samolepljiva traka na kojoj o jeziku
visi slobodan
kovitlac dubiozno to krater menja, prazna glava bude klizavi
pak svoda
snani i plemeniti hokej od koga trnu i otpadaju zubi.
ianje kose na minimum. u srezanoj kosi inicijacija.
naturalizam. pank i izma. crveni jarac polomi veliki nos.
obruena dunavska vilica zguva limenku
katedralu u ponoru.
artritis. harmonija i hrana. karbonizirana folija
i municija.
popularnost i svetost. vulgarnosti krv i ednosti mast. ma i
arterija.
komino i konano, na ivici u sri, zabijen i zaheftani.
goli i puni. prazni i upakovani.

era vulgaris.

24

riblje puti

lucille ball, mlada gojazna plemkinja, uprkos pogrdama

svoje baletske instruktorke g-e Hrizostome,
asmatino oduevljena visila na zidu
sa pevajuom stolicom
steve mc queen i njegova supruga neile adams
u hotelu u antibesu dogreva high life, tompusa penetraciju,
dok su trenje iznutra svetlele
uta tera kad bi se jela ne umrla od gladi
retard-familija cela
ve na spini broda mediterranean summer
nestacionirani pier i ita, veno kretajui cirkuzanti
cirkusa barnum & bailey. pier, ovek bedastoe, terao itu,
enu sa bekenbardima, da se fotografie
ivica mehur u andergraundu reka se bavi
mortifikacijom i propau
objektivnih tela, sitna dinja na viljuki halogeno samosagori
ema i agonija, mo vetica njie ita,
u podvodju lezbo-soba za dvoje, prska ljuspasti koral,
za njih dve vie sree nema
tin oki. njegovih 13 plombiranih zubi u stroju horski peva:
beztela rvnj dentalne historije (sekuti i jezik)
kree ka njemu
lukijan. u provincijama zloe smrti brine
o oleandri i kaktusima, belei traktat o odgovornosti
rutte. na zelenoj ivici, limitu snega,
ponor u kome lei aljiva ena i grudve tvori od smeha, smeha

26

gary, siroti rutin mladi, to pojuri dreeeg silikon zeca

radi Rutinog smeha, smeha, prostreljen od lovakog
odisej-metka
i duanka. o, deja rugalica:
duanka kaika samo malo kriva. i zaista, od pada i robije
dve, krivulja upokoji se
i vasilije mokranjac. monstrum etida,
notni zapis po bergsonovom preseku, asocija na krv
mutnom staklu tu-kabina
roki mitraljezac (dostavlja vitalistike robe),
riknuli ljudoder kad kamion jagodastih lobanja u gnjec
na vijaduktu zanese.
spline hlorofor

27

loreza begna,
blestea zvezdo tako uma,
u ustima vuna u anusu guma
teresa de ahumada. stigmatizovana frenezija,
obest ulnosti, a cvetna plot se njena topi i menja
u vetiije kae, mast. na odru nagog telosa masturbacija na
boanstvenog mravca, rasto ognjenog likera
i hazil beria, zabavljen zazornom karencom, a karenca jeste
prskanje voa da sprei se vlaga i trule.
neskupljena drob
debeli danke iz beskrajnog panononskog tanca,
kit iz danubiusa,
otkriva formule putovanja,
breskva-stablo koju sobom nosi u vodokotliu
na putu izofrenijom sazreva

28

raf, klanice.

devijantna naturalna deskripcija poetika vie ne znai

devijantna naturalna deskripcija poetika vie ne znai

u formi obrasca koji gubi relevantne statuse.
kakvoa je snova, uestalo sanjate veselosure morfe,
peurke, zodijak i spiralu, pokustvo,
i mora da igra fokstrot na vrue alo,
a mladistvo i devianstvo feni-koljku i kravatu,
gde su incestni paviljoni u kojoj su
bastardi, kopilad, demijurzi,
oba-mrlost usana sputene u led, i gde je
uh-o i spermogram sestre. pro-govori.

30

kaem La Nuit jasno je pastelna no

kaem La Nuit jasno je pastelna no, uljani nokturno kesten u

cvatu, i slino.
L Arbre de vie kae, drvo ivota tako te vidim,
tako slino fosforescira belasasto,
mekani turf. zamirati, golfo u Assissi-u,
onda se pastelna no i drvo ivota svaije
zbije i naslae u sjaj to izmie, Aha! Aha! i onda,
samo u mranom svetlu reminiscencija egzodusa i miia,
kako narastaju i vibriraju, flukss, eka telesna irina,
ekspanzija i njuh. ekspirijens. zadovoljenje. ujed.
a zna muskulus pita svoja ranjiva ramena,
a ona mu kau: mukarac 21. stolea je ena.

31

i svoju ruku daju prvom koji naie

one kau da one kau da

i svoju ruku daju prvom koji naie,
na mestima pojaanog znaenja, sofama, nunicima,
gde se proliva virgo sukrvica ili otie mokrani cvet.
falling in love/falling to death, nala vrea zakrpu,
doda svoju enu drugome iz arlahusta crvenog
zadaha gljivicu, pupoljie ljubljenja i niska slavuja epilepsije.
dok je na tvome krilu i drugi je u njoj,
obnavljanje iezlog doba,
podilazak reskog reza u hiperbolisanu ljivu plodnosti.

32

kada u malenom stanu hodamo goli

kada u malenom stanu hodamo goli

esto vidimo njih dvoje, boanstva u kui,
enu sa krukastom sisom, protegnuti,
mravca, i oni su takoe goli.
spravljaju napitak mizzere,
otrove za radniku kantinu.
zatim se pretvaraju u
minimiziranu furiju i devicu dogi poze.
vrte se na gramofonskoj ploi. iglo-ita probada epi.
veprova seksualnost i slepilo uporedivo.
doe bojadisano lice kao krletka i maije rebro plafona
i ree mojoj svetlani: svetlana,
paralelne stvari
stvari duboko govoriti o i gladi i smrti
i patrijarsima i oteenoj spiralnoj krvi
otok na fresci, zeleno
azurno i antisluhist-mesto diktatura gdegde,
i u kensingtonu.
svetlana ne razume.

33

 paragnosta podeena za taj svet

emu ste bili izloeni, ta su frojdova deca rekla o tome,

dakako ste radili sledee testove:
osakaivanje i refleksi ultrazvunih uha neba
poroznost i rendgen aparati, te izoblienja psiho vrste
analogija krtice i animacije spuve
raspolutiti celine
izobliavanje detalja (osebujno i netano)
(kredenac zdravo, trava je crveno, sofa je kurva)
paragnosta podeena za taj svet
nacrtaj impanzu
okreite ceo crte ili deo jedan
(dok vam se ne zavrti)

34

mog kvadricepsa, ventil, ima rast

mog kvadricepsa, ventil, ima rast.

oevi, mame, emajlirano posue, uvek govore
ne igraj kuvanja pelije!
tata, elimo da bude lep kao isus,
da se ponavlja i dolazi uglaen i fin, nonalcoholic.
vodimo te u salon lepote kod isusa.
magnetiziranje oveanskog tela, eliksiranje
producirano od profesora kabalistike i nekromacije
i drugih mnogih opsena kod izuzetnog botoksinog isusa.

35

san razuma stvara udovita/monstrume

san razuma stvara udovita/monstrume.

subotom navee krenu u lov, otvore sve garderobere, zakuske,
koveie, jer u lovu na zube iziskuje se ozbiljnost,
elji i ikova ulja razdele kosu, namunje faluse,
a sam bog zna kako se raspoznaju meusobno
jer ima ih dosta masnih, nedoreenih, zavetovanih,
el amor y la muerte, momci na delu ponos nae periferije,
neke stvari, dvoje se trpaju nadljudski u boriima do koare,
nite ono-bivstvo. na prizemnom granju ostaju
njihove presvlake.

*
vamp-mladiu,
prestani cmizdriti,
svi e pasti (!) a ti se uri ili brine:
da li e uenik znati vie od svoga uitelja
da im oduzme da im oduzme da im oduzme

36

jezera/glava

jezera/iarke glava sa vrata/borsamca spada.

fluksus i refluksus dnevno se smenjuju u telesnoj vodi.
u hladnjai mrznute maline, te pedicija
i globalne razmene.
import emocije, transfer duha, divergencija corte, varijable tela.
pluta teke hladnjae u vodi, ime ih pune, izvlae.
raff, klanice.
gumeno zeje salo i skrhana barbi njiu na glei.
voskaste butine pele, glaani odraz njen i bora igle,
prosuena smolasta oblija to futuru nude.
metani netremice posmatraju ue.
cvetni vrcani med, klackalica, predgrae,
limunovi, kuni,
iva-trava
i jo dalje

otii,
danas nee priati o tome.

37

izopaite sebe u klerikalnog pedofila

izopaite sebe u klerikalnog pedofila.

da li oseate da se udaljavate perfidno na pranjavom drumu.
freskopis tematizuje jednu deju pelenu i lau.
ta za vas znai ortodoksija.
automatski navedite real-asocije na sledee:
aneli u peraoj maini u fotofini selekciji,
senzacije enepanike i zelenog brsta,
tri lili zeca u tri erpa-plava kljuala lonca,
aktivina ivotinja u mensuri i mistino kropljenje.

38

kio, bie divna tranvestita

apokaliptini biciklist sparkinguje

hibride i ruiaste pilie,
ima zavrtnja i veziva za to, gde irafa pridri obru nekom koji
eli da skokne, loptiast iktus,
grabe i podvala gravidne supruge to eka
meseci dvanaest,
da, zaljubljena sam u tvoga brata, spinu iliaku,

surf alginog monsuna razvlai crvenu kecelju
na ute mesece, zumbule i voa.
izlaz na plau, na karirano zagriljaj oranadinog jastoga,
na romskom suncu transvestina skupina mojih drugarica:
pici, droljo, kio i lazare, ostavite deake.
divnu brau ima. mogu im kupiti transformerse
i sladolede ute.
zamiljam da ivim pod vodom i jedem samo ribu.
Sens rastrojenog peska,
blagore i bulka eutanazije,
ili
okonati (maj-gerino) hrista koji je rekao:
kio, bie divna tranvestita.

39

neka joj bog prosti, bila joj je majka

neka joj bog prosti, bila joj je majka

iako je orgazmino odredila pudentalnim
i pelvinim ivcem
sa gubavcem, ta moe da objasni miksovane male amorie
to okivaju u ogromnom O?
gde ti je mama pitaju je svakoga dana:
odneli je avli, spodli i letee anoreksine make.

40

nojevo jaje napada

i namigivanje votanog zametka

dorukujem nojevo jaje

ono je fetusno evolutivno stanje
postati bie nikada nee
osetim: savesti griu i
empatski elektricitet sranog aparata
siao sa kontinue razuma
i pokazujem rastue simptome ludila
dok umaem prste u esenciju utila
ljeska se surutka najvee ptice na svetu
unosei tenu ivinsku glavu u tanjir
torzo na dnima rasporen za upanje
elom kutlae ili etvorozupcem viljuke
ispod sudopere ptiiji druid ini se gleda
ljuino Hg metalno leite rotira zatim uviam
tragine pipete uzorno vise bez gravitacionog otpora
ali sa znatnom slau za slezine kupolu
i krvnu mrest melanholije
otvaranjem providne klizave opne formacije
oekujem: nojevo jaje napada a zapravo osetim
sinhrono kapanje
embrionalne sluzi i namigivanje votanog zametka
i namigivanje votanog zametka

41

riblje puti

ne vozi trotinet kroz kuu jer mama u atomskoj kuhinji

erupa jabukovo drvo izraslo u sudoperi,
i plodove e izjesti uskoro
uskoro
u hadson riveru draesna ila jede jabuku.
slavica jede jabuku boje okera i umbre,
telo je u aci kade, u kalciju nemilosrdno oputa se.
jato ameba napreduju kimi, kultu itanja.
artemis na ljuljaci od kedarsmole
na ploicama canellopulos poll-a pretegne ravnoteu
lealjke, razbija posude i male zelene jabuke polete
u nevreanu plavet.
one nisu sazrele. sjaje na nain blistanja
uporedo
nepostojanju.
u smislu asa, ugao sinistra, kadra dekstra,
nepronaenost.
nii tata, via je mama, sestra grli brata,
ili mediterranean summer,
drugi jedne mau jabukovim siretom to ih ini
ne-vidljivim.
varani, gustesi i reptil naselili su prokaenu kuu
bez domodrnica.
i sada imaju vie prava od isteranih duhova. fraus legis.
udruenja paraplegiara divno pevaju.
ustola, uhola, okola od toga su supstituirani. sekretar da bi
zakuvao kafu morae da iskoi
iz leita i rukama prikupi ekstremitete.

44

i deni, romske krvi, s pike golom decom sa eleznog butine

nasipa
iri kolena, dilatacija, jebarnik zeeva
pastva to trai mrkvu
slavi seks totem.
ti se prejeda, prejeda i raste.
poput boksom oteene arkade, mrava svetlozritelja,
obilja, reke, otopljavanja, stiksa.

45

upoznajte eliz.
zlatna sandala.
transsonorna afirmacija zraenja onkolokog parka
u kome je srela majkla deksona,
tog revitalizovanog dizusa sa kojim je obletala
dinovsku pudrijeru oran.
multipliciranost feminem (raz)gradnje
na slomljenoj staklenoj tikli
promakla je skeneru, zaudo hrama.
saterana u mrtvom uglu
prikaza je nestala.
mala gimnastiarko, himena pucanje na kozliu svijene lomae,
deflorizacije kapa krvi pada po strunjai tvoj prvi ovek nee
verovati tvojoj nevinosti sasvim.
jabuka po sebi unitenju podlona poseduje homogenost
sa mojim probavnim traktovima. unitavam njen
organski identitet, zahtevam jabukoliku lojalnost,
i jabuka se ponaa na nain ina jedenja jabuke, rastee se
ortopedskim tegiima, u blenderu neto joj se initi moe.

46

AMERICA SALO,
QUI PRO QUO

Ja mogu htjeti da ubijem samo jedno apsolutno nezavisno bie,

ono koje beskonano premauje moje moi i koje im se na taj nain
ne suprotstavlja, nego paralie samu mo moi. Drugi je jedino bie
koje ja mogu htjeti ubiti.

Emmanuell Levinas

kao i injenica da nemamo pravi jezik za ono to nas oekuje.

Bernhard Waldenfels

na ovom ili onom sveti nita se ne moe zameniti niim drugim

T. S. Eliot

Miljenje revolta stavu nieg novog pod suncem suprotstavlja uvek

novo pobunjeno crveno sunce, pod ijim znamenjem neograniena,
potvrujua nada buntovnih proizvoaa produbljuje pukotine.

Alain Badiou

xlix

Mu je politiki objekt
Metamorfoza higijene kupatila u ubistvo vlastitog supruga
veoma je porozna. To e vam svako rei. No, nije to samo bolest
razularene ene u mraku usamljenosti i kuevnih deonica.
Patkica, najlonu, doao je ugruak, mrlja je logos, odseak
slonove surle daj nam kapi. Vatrene akacije. Bacil ljubi sebe u usta.
Vlaan labud kupatila izvue vrat. Podigne se u vis ruka u adikciji,

odseak slanine gloe

svoga skrckanog jazavca

to zvono ako je zvono radost na dovratku, eterini zejtin

prska u kuhinji,
kuvarica, makica i jestivo, stoljnjak, regulatorno telo, mater i cedaljka,
pozivaju sure rie psine medvjed, guzo i mljeko,
rvnj k njemu u naslonjai, kada joj skerletni mlaz
briznu na trbuh tople debljine,
senzibilizacija postupice:

forsirano su guile
laminarije lebdee trafike noge plastine

ko je to koji jenjava u odbrani i tone u skrnue?

Neko drugi je to koji jenjava u odbrani i tone u skrnue.

svetlosni hodnik
je usisao ukruenog drozda

Ona raste u tesnom,

ta joj raste, raste joj grlo
ona raste u tegli.
Ona je elefantijazina ena,
(Predimenzioniranost stvari pomae
jer Nadoknaditi ne moe Niko i niko Odsutnosti U suspenziji)
uho, vodnjikavi ljiljan,
sazreva u urei tela plutajui,
kost. Kada sam uao u njene kosti
obreo sam se u umi ovejanih goveih ila,
pesnica. Prst. Lemuri u trku.
Krvava enska ruka u adikciji,
uz kruku grkljan,
pulsira,
tu se i otvara samo pelama.
Ona je rastoena rasa kao set aa u dosluhu;
kako ti je ime u sumrak i gde ti je placenta zakopana.

Boravak ovde traje da ona opere stomak

hladno nad lavaboom, primakne usta mlazu noeva,
vrat pavijana slije niz tamnu put, ko zapoinje novi ivot ini
kretanje nanie, kroz, tronue, kada si ubila nekog toplog
ija je prekratka aneurizma kini guter.
Tvoja rana kaplje kao gat za amce,
jato svetaca sleti na to je noi nakapalo,
jer jedno mesto drugog ne moe biti zamenjeno,
nou u parlamentarne eljusti sasuti hou, hou
modro isparenje drveta. Ve opali list se vrati na drvo.
To nije bio list bitumenska perika je.

li

Perike su qui pro quo

ivi u kokainskom srcu, tamni raj karbonizira,

torbariti bolivijske paketie u utrobi,
biu srena lisica ako me kokain uspava.
Stjuardesa rairi tople tenkove, ali vidim stvrdle bolne alge.
Recimo da se zovem Lil Wayn, i neko mi kae: Lil Wayn, ti,
grabi smrti plen,
dok pada avionom, polja prepolovljenih trupova pume, u
propelerima vatre,
vritae madre madre,
madre, madre, upucan u venu plamteeg sjaja,
prevre se
dok stranost spaja
kovitla u smrt, ali odlae otok svesti,
mesa to zru u koferu

Pogledajte pomno ljudska bia u oi i usne.

Sada gori preruena fotelja

u krotitelja lavova to lavici
probudjeni atentat ponudi,
levom lavu u eljust dobacuje
lamu prelomljene grbe.
Grba je u praini neko vreme
se lomata. I kezi zube.

Mo, biva mo,

mo koja alarmantno ne silazi, de-blokirana uganuta svea.
Svea je supstitucija za hibiskusno sunce, vidi ne vidi.

lii

Salo od foke, salo od mausa, ccc

oveije salo uti. Kuaj mi salo.
Salo. Buljina akal. ljunak, larvalni organi.
Jer su larve zauzele punou vijuge.
Opna pukne imam mrtvu a umornu kau.
Salo poroznog nepca. Salo travestite. Salo roba.
Kinesko salo. Amerika salo. Porno salo. Posluno i neposluno salo.
Salo podbradak. Kost-salo-kost. Salo nitrobomba. Salosapun.
Goveeta salo. Slanosalo. Sweet salo. Impresivno i potisnuto salo.
Zguvano tu.
Detekcija sala.
Salo koje aplicira.

tmina u salu
hv hv hv
(nadolazi

(Ledostaju kako odsutnost na vodnom madracu reke nadoknaditi.

U ledohodu su u klizitu ena i pas i jo jedan sagovornik.)
Oni jesu ledolomci smrti ali ne to se ne vole, tre, hrane se
i ubijaju (klizite enu, psa; ena klizite, sa-govornika).
Greben sam na reci to moe rei ko je umro, a jo nije vrivena voda
ili nije skeleti. Hvat vode se dogodi zelenom biku obilju,
sasvim vrelo telo se nadima tekuinom, lobanja meko prsne o
nosei stub, od toga pukne crevo sadraj se izlije povrinom:
To nije vano apcu, nije vano smuu,
nije vano trski i trima u letu sleenim svracima.
Obaloutvrdu su peskom i mreama drali straljivi,
ali samo vetar je ranjivom akacijom znao zaustaviti

liii

Troje se tiskaju u mranom snegu. Jedan je njen mu. Drugi nije.

I taj drugi je ponovo sam, a prvi, iako je inae ia, grli je.
eni su prsti hladni uprkos izvrnutom jezeru nad njihovim glavama.
,te dolazi za dvanaest meseci pavijan dete.
Ostrvljeni bebei dahu okto-pod, okt-o-pod,
njegov pipak je hladan i vlaan krevetac je brod vuen
u prazninu plasirana pilula u strahu ogledala,

Kriminal fudbalskog terena

procveta deacima mirisnim na brilijantin gel.
Lako je u leptira postaviti vuka, no hajde,
budi zimzeleni,
i ne mii.

, kada je doni otvorio ulj na mojoj nozi

videli smo embrij tek a jo ivot,
jaje ona se, i spinalno vrti.
U slobodnom padu dole nie, nie, dole,
urea je uta lala. Otvori se na horizontu i prospe.
Uree i vatre.
Dve mesorezne kiretae.
Prah pade na njih.
Zarije mi no.
Prah pade na nas.
Posisao mi je umor genocidne rose, i dralove
oborenih vratova,
posisao mi je ulj i ostalo to je ostalo
na kupalitu za strvinu sunca patinu koe.

liv

 mozaik istrane radnje se sastavlja,

sretne eksperimentalni ir, ilice zlatnog mraka,
neeg pakosnog u premijerskim pragovima sa dohotkom
oblanog mikrofona, blindiranog kestenja, ljiljani su ljubav,
u postelju od niskog cveta i zgusne, otea zastava utroba javnih
lasta, one e piati krv u oko, lice, bradu grada, mada
(ubilica mala sigurna je u divljoj preriji dok mrak evidentno pada)
doni mi je dao modo cvet, dao sam joj cvet,
nije se opirala, samo je pevala klistomora (alkoholisani falsifikator raja),
obgrlila sam donija nogama, opravio sam duu mojoj dragi i seme
mu je curelo sa auspuha u pustinju, prtljanik i mrtvotelo u aravu
erif lampi nasuprot nije video, ne vidoh, ve madroporine obale u formi
vrueg psa i lubeniastog srca ako kuca
vozimo se pustinjskom prerijom kroz mrak,
nekoliko hijena oslepe od farova, devojka i ja blazirani
svratimo na pumpu da utolimo glad, alosno je
biti pijana lisica na nepoznatom, ili
suvonjavi kiosk u pesku uz glavu arke,
ali ne zato to vritimo jedno na drugo, ili se znamo kratko,
u bifeu, uz duboks, kada je crna kugla bilijara pravei purpurnu rupu
upala u njen stomak, ree ubijala sam mua, a onda e
u optoj tui kuguara i korala osetiti bol u dnu stomaka
Napusti odreenje.
Ostani u dodiru sa bolom.
pronai e sumorni motel,
na nizbrdici lei e
u krevet influence
ispred tropske palme, lealjke tapete.
sada nam neimenovano telo raste u decu
da stapanje ini distancu,
jer nisi vie u-telu-kod-kue
ve drugo si neto.

lv


Vatra detinjstva u apoteozi skrnua stalnog dodavanja neeljenog,
bez melanholije seanja i patetine refleksije. Vatra sama.
Samosagorevanje vatre. Opera vatre,

deca koja hrle da skau na bandiju

qui pro quo: Vratiti se budunost znai, ii napred prolost je.
Bandi deca gledaju u budunost, ali ona je iza njih, jo se ne vidi.

Deca izrastaju pokus pokusom u ladole. Nahrane se

svetih peuraka i budu hipersonine abice. Najposle,
ako si mati, na strmini nosi (meseev) sud u kome su biva deca,
ponudi im sodomiju, felacio, svakako vole jer deca su to,
i moda se ne sete detinjstva, prethoenja, ubistva jednog,
i svakog drugog koje sledi iza.
Deji orangutan anusi trae formule orgazminog krvolo-drenja,
hoe li im priutiti to, hoe li, ako si bo-l i bo-g,
i ako te ta nenica biljka pita o uslovu spontaniteta.
I tada sisom e raskrinkati istoriju trenja i grljenja,
umorna i bolesna, trebaju ti kure spavanja i peenja.

lvi

Artioka neka su plati,

na glavu ti spustim artokarpus krunu hlebnog drveta,
u kruni su jo ostrige i sipe, infuzorijska bia,
naviknut kuevni sastav, plastron kornjae,
kaurin, tekst, kacige make, lemurija prisustva
i onda neno vladanje kamfornog drvea tamo amo,
u limenom koritu sagopalme, izdancima i semenom;
devianskom inauguracijom malog zla deaci kruniu
njihovu zajedniku devojicu na stolici.

mali vandal sa bejzbolkom

u javni park skalpirao je lice najvee fukse u koli.
Majica mausa se pripila uz pubertetske sise
koje sa smru rastu
i sada e nemoj i meni i meni izbiti bubrege,
ti pokrij glavu
njena pogana drubenice

Posuvraena debeljaki je invalidna osoba zato to iskrivljuje vilicu,

to pola lica od sinusa i jezika i zrikavo oteeno oko. Njezin jezik
je proteza. Ona ukruenu kobru jezika svakome u uvo zavali
tako su se deaci hvalisali kako su nevinost gubili.

Sestre, koje su ukrale koljke, sluni aparat i jadran, izvesno su videle

samo spasiteljeve noge i bi kako kovitla, dedin polomljen vrat,
zguvanu gubicu. Bolovao je od kancera, a u bolu se bacio sa prozora
na ut lim. Sve se zbilo u bolnici u kojoj je mama, pre toga i posle
jo dugo, radila. Ostao je sebinjak do kraja i bog nee imati milosti.

lvii

Suncobranu vrat se lomi krokodilska deoba i ljudi-rimovane ribe

jestive do oka. Kobne namere heliosa u limunadi. Istraiti vrelu
ringlu heliografom, leiti zareze, zaraze, pege. Elipse na azbestu
uporediti sa menama, otvorenim retriverima, blune srljaju,
obrt takav mora imati smislene potencije: zato delikatne stvari
uruavaju zemaljske sate u otklonu. Ako nije mislio o zamahu
sada govori o teini, kancerozni organ vrhovni koji upljinu ispunjava.

Ukoliko me raspodele u pakao, u uredno rezervisanu konc-komoru

sa identifikacionim kodom na reetki da budem na uvidu nakon
venosti, razumeu da sam tamo sopstvenom krivicom steenom
u prvom osnovne to sam iz nehata ubio ostarelu koko koja je
moda i ognjena bila. Uhvatio sam tu ubogu koko, izolantnom
trakom obloio i zavrteo je do nesvesti, da omlitavi, obalavi stegu
u kljunu, ispusti boju na perju, na ringipilu iju osovinu gradi telo
moje da ruke ispravljeno stoje, i egzaktno vrteo je.
Najednom, tresnuo u beton, kroz zid, da od ognja ugledamo pisak
visprene lue, vatromet na zategnutom platnu kovaeve upe.
Ukoliko tamo u susednoj sobi sretnem pegavog i runog Petra,
znau da je tamo sopstvenom krivicom steenom u ranoj mladosti,
to je sa predumiljajem razmazivao na beloj majici stotine svitaca
koji su moda i sveci sa oreolima bili, a sve zarad svetlosti, minorne,
navigatorske svetlosti.

lviii

, ameriki sinovi rasklapaju koljke i motore dajane, morisa, dete,

odvale koljke, poupaju felne i izjedu motor.
Ovo je fiziki odnos u fizikom
svetu, odnos dete i sinova.

Santus u porniu. Umesto runog sata skine oreol

i stavi na natkasnu sa koje sja.
Sjaje i njene usne ali drugaije.
Brada mu je bela, ali se odlepi i spadne.
Magic Dragon slee tromo na mokre ljude
koji plau. ta jedu ljudi? Ali to je samo
pinkturalnost iznad kreveta.
ensko je belina helijumski splanjava.
Snoaj u vidu koaguluma magle e dugo nositi
pod grlom.
Kada svri pita je zna li zemlju
i pije mineralnu vodu iz hidromeduze.

lix

Sovuljaga spi iako niko ne zna ta rade stir i lobota.

Tamo gde su opasnosti opasnost jeste.
Njegov odmor bie velika stvar.
Njegov umski odmor je velik.
Kada proe automobil, uma se zatvori u sebe,
u meke lobanje se zarije cvet lokvanja, kada proe
automobil u kome ena lomata menja, stiska kvailo, krui ruke,
gleda u retrovizoru svoje besne usne, i misli ka temelju izvesnosti,

purpur solsticij lupanje vrabaca u prozor, raspor, na sneg,

plombirano lice mesa. ona je tu. snudeno januarsko
dete-tele mjaue iako se nahranilo diktatorskim cveem.
, misli ka temelju izvesnosti vatru.
padajuu vatru
na palme, materiju, na ase zore dolaze
pretakajui po kaskadama, o moj boiu,
krajsler nemo, opsena je filigranska setva,
Amerika je tamno, gorue pokolenje,
uva ivot pridobijenih stvari.
Obeeno skladite, kada smo se poskidali goli pogoni
pitao si gde ti je placenta zakopana, a ja sam ula sam
u ten, stajao je i osipao se tamo, on se smejao na mene

glorija, glorija vatre i vatre koja vodi koja vodi kupidonima,

u goblenu, ceromonijal stianih lavova ali vedrije oslobodi se,

jer eka skrckani jazavac opasnosti, snop dijamanta,

odseak oralne slanine na terasi izaao da udahne
mnogo sveih lavova, sevne uas rascepa strvine i znaka.

lx

Spontana predimenzionirana argarepa

iznad koarkakog terena po kome ene tre sa loptom?

Kako patetino zvui da potok, perkusije i sisa strukturira zajednicu

gde smo. U umi iznad tla lebdi sisa, ali bez ostatka ene. Ona mrzi
svoje tkivo, ona voli san i san. Niotkuda vrata u sisu kako bi ulo
poricanje ili nepostojanje. Ni al opskure. Prisutna je kao to ine
stvari okolo, povinovani lasti

Ona mrzi svoje tkivo, ona voli sana san:

u majami oborena vozila se pregreju,
isceene due pomodora prosipaju
unutranjost na demokratskoj plai. Teina sala spreava u no
da potopi likvid, delfinsku vrat, osaku uma, poklopi talas i onda je gore
opeenih komodora spust,
roler integriteta ne doputa
ovu al, ta al,
spontanitet sise u okruenju pastorala.

lxi

Trideset pasa vole svoju vlasnicu dok spava.

Trideset mujaka labradora vole svoju vlasnicu
dok muno spava.
Pasi njue meunoje ene koja mutno spava.
Liu kijaju plau sluz trideset pasjih sinova oprane dlake
u kategorinu svilenkastu piku.
Njihovo semenje njen je jedinstven san njihovo semenje
san o 30 tupih pasjih kureva koji se zarivaju i are,
smenjuju se i zavijaju ona je njihov pokisli sneg njenica.
Blagoslovena vlasnica sniva kada se okoti koliko
pasjeg mleka
moe umiriti zrcalnog plaa.

Poznate mame uivaju u letu u ove dane. Sa svojim

devojicama se rashlauju na bazenu.
Atina i Nika iako su jo male, ne plae se vode, pa rone,
odravaju se na vodi i plivaju.
Moja mlaa erka Nika, koja nema jo tri zna da lei na
leima u vodi Atina navija!
Neko slika.
Atina, koja jo nema etiri, zna da pliva i roni na dah pun
minut! Moe i due,
ali je ja svaki put izvuem za kosu!
Mrtvo deje telo izvuem za kosu.

lxii

steajna sablast salceta.

vatra gorueg radnikog sala,
manufaktura vatre,
Silazim podzemnim stepenitem do javnog mukog toaleta da
pronaem moga mua. Nema nikoga, ni homia. U pisoaru lei
odbaen njegov snudeni mrki falus. Na belim ploicama sprejom
ispisujem udno zbivanje. Kiss.

Prilazim jednom puknutom zidalu u rupici koje ima zaglavljeno

jedan atom u koju nameravam da ubacim spoj, pa sam rekao spoju,
atometu, zidalu i rupici nareujem ti da izae to je i uinilo.

Mu i svi jedu. Ja ustajem i kaem govorili smo o odlaenju. Najednom,

bila sam neka enska glava i rasle su grane iz glave, jezivo mnotvo,
druga iz jedne sve vie, i vie. Moj mu se naginje i ljubi grananje ovo si
stvarno perverzno odradila. Ja sam se grliavo, pred zbunjenim gostima,
smejala. Svaka bi se izraslina i dalje delila i tedro pupala u jelenu goru.

(Protiv spontaniteta)

Nisam naruio ovaj pejza. Odakle je doao? uma dins pinija i

pomfrit empresa, gro amerika; pejza povezen sa razrokim psom, sa
plahtom skakavaca u brokatna usta, lice u lice nai me, prepolovljeni
bumerang u krdu noseva. Opskurna ruko, ne grebi taktil dana,
kabl zbrke. Raskrvavljen pas sa argarepom u ustima. Kuvani pacov
u svetlucavom azuru, h r a n a naa. Kome je moja najmlaa ker
silovana? Obiteljska karotida u providnoj vazi isputa toksin. Oh,
koliko me je zapustio bonsekom ame. Trebalo je biti ensko. Brzo
izleem kroz pejza, njegov zadnji odraz i senku, aneminu tapetu,
i nastavljam da letim pravolinijski (izgleda da neka mo). Sve vreme
unazad, u-brz-a-va-no, leima, i sa uasnom bukom u uima.

lxiii

Raspuklina na jeziku
(lingua)
Zrelost ili ugroeno
jezgro
(neutrone)

lxiv

zemlja

0442 / 010

zemlja se tovi.
zemlja ima svoju konfiguraciju,
ali ne u fizikom ili kvazisentimentalnom smislu.
zemlja. masni votani flomaster.
posmrtnu etiketiranu koulju farba.
tek da nije nova, tek da se u njoj edenu pristupiti moe.
sa grobljanske lopate mrvljeni fljljas guta.
zaglavak i tesnoa.
niti si balsamovan. prepariran. niti si lakmus netrulan.
rasklopljen. razglabljen, da kroz tebe mirno saobraaju vazdusi,
larve.
celom, tegom punjen. perjani ou sa nategnutim
gramom adrenalina.
floralnim padobranom sputen pod krstiem
neopevane fortune.
neoplakan u suznoj oluji, a sav si mokar i solni.
epiderm nije revitalizovan. ve.
mrtvim elijama tapaciran,
zemljojedu ostavljen. pirgav, suh i mrtav nabor. napon.
od purpurne svile nagon.
s razlogom ljuti se. ljuti se. ostajui svoj
ozbiljno naruen.

68

00:01 / 20.01

ko e da kupa mrtvaca? Ja neu!

tronogu stolicu pod srebrn tu stavili.
zatim, mrtvac-pajaca posadili.
mlaka i sakralna iz bojlera ili na vatri grejana,
voda mrtvom telu namenjena,
u purpurno plastinom lavoru presuta,
od estine i vitalnosti kako se savija i prska.
u lice. lavu-slavini.
u zdeli. glavi. lavini.
toplovodnim ilama obgrli,
sa lea ka trbunjaku, i
dupke ka kosmatosti i vratu.
na jeziku i slabini virusi se davili.
potom sonda u sluzi iznutricu podrije.
voda dospe gdegde; asak bola i
nelagodnosti i posle smrti potraje.
sada je ist votani eksponat.
vodu zemlji prosuti/vratiti.
prljava olovno- sapunjava tenost
oelavila je trave. u dolu
neto se pomerilo.

69

4428 / 20

mrtvaki predeo.
prvo nebo oboreno duplira se.
ravnoduje zlatnih panorama.
ribolovci izvlae modre bebe-emigrante.
njihovo majuno telo nije nikada putovalo tako daleko.
aba-vo prsnue nad poljem srebrne kapi nemogunosti.
ako te neto poprskalo lepljivo i gadljivo
to bebe su ajne filter-kesice ispustile esencije sok.
deumljenje miroljubive dungle koja je nudila
katarzu za smrt.
ako ima diflektor preusmerava vazdune struje
sa amca na autostradu. ako nema diflektor upokoji se
u esencijalnu destilisanu kap tretirane stvarnosti.
najednom te kroz teme i trak razvali
stalaktit i stalagmit zemljine brutalnosti.
u krvnom sirupu znanje ponitava
i tu je sva civilizovana bol u zbiru, u konanosti.
bol. epitaf. bol.: iletom liz trebalo nije.
na svojoj sahrani vidi povorki grbe.
tuguje. ve konfuzno misli se ubiti.
posle pogreba povlae se porodice i biblije,
jedino mravojedi napreduju tebi u mraku,
jedino tebi kisnu kolai i vina.
koncept sna konano.

70

379.11 /

sagorela trava u iskriastom spava.

umska gorina u grlu koje otkucava raste i vibrira,
a nije vibrator pa ipak prodire u ton tartufa.
jedinstva trusnost.
kupai voljni. ljunak-pomorande akumuliraju svetlost.
mistral, severni vetar razorne snage od koga se klone,
skrajne okote i kamione. odagna vetar. vlagu-kiu.
orjentacija prevrelog kamena/panja kao
osovine u poretku nervna/spejs sistema.
vapnenac sa vodom, krenjak sa glinom,
poput torte trusne i oteava spektakl.
alpski nanos od taloenog teroara pozornicu pravi
i to 70% oblutaka, 30% minerala. u podzemlju.
neko nam spava neko nam spava.
podzemni tok ilovau uznemirava.
epidemija ugavosti na prezrelom maslaku
kinji i njie za vrat padobrancu.
krtino komunicirane zemljane rupe
kao u podzemlju astal-bilijara. zabijene kugle.
no, dalje. :zova i med u pozadini.
kiseline. mango. papaje. i orjent rue.
cirtusna (egal) zavrnica, na nepcima meka repeticija.
prefinjeni agrumi. u plodnoj zemlji agensi.
uj!: hor raskoi kada obori nota violet i zelenog
jer je suva ljiva na putu dima.
zarobljena dinamika u kristalu,
iz-govoriti Chardonnay.

71

442 /

podzemni tok osea negde u arei parcele,

koju su kupili za tebe, na poklon besan si.
samo prividno spolja je daleko od vreve i motora
i ima izuzetan vidik na objekte: magacine i crkvu.
vidik na tv studio za snimanje ou-a realnosti.
a u dubini, u praksi ne ide sve lako:
uporno curenje na nozdrve i brkove kroz dasku.
golicanje na palcu. rovevu glavu sam danas pojo
kae sitom sebi. i prisloni glavu
na levu plesnivu stranu.
i kada je jesen ili okopni zima sve vode nature
gravitiraju ka tebi, ka 442 parceli.
prava opasnost vreba od podzemnog toka,
ta bie kada u hunom naboju jurne kroz amovinu,
kroz noge, povrh monica. saprae sve to jesi.
lake da veruje da podzemnog toka nema :)

72

666 / 8

sada te nema ni u niskozemlju.

besi stavim u tegle, srebrne urne glancam na kaminu.
mestimino hvatam dane sree. nije lako.
smrt od ene. u ogledalima te viam samo,
kada eljam kosu, leima okrenut ide ka dole,
cokulama odzvanja
neupokojeni
neupokojeni
tako su jednu moju tetku
pijani uvari mrtvanice zamenili
mrtvom staricom iz drugoga grada.
mi (familija) smo oplakali staricu,
a olga je posthumno putovala.

73

+6789 / 666

zemlja je konzistentna ako nije uruljiva.

kada zemlju kupuje cena, trite, kupca ophrve.
o zemlji znati nekoliko stavki.
pazi na salinitet koji usporava/
stimulie provodnost zvuka
koji putuje plus. minus. nula. o-tupi ula.
propustljivost nukleusno-humusnih membrana
uzgaja hranjive podloge.
propadljiv kroz pod stradalni stvor
ako si sklon seobama. varijaciji.
emanaciji kroz vlanost hard-kor zemlje.
gledaj! blizina saobraajnice, time i grada.
vegetacija da li se razvija.
puzavica. lokvanj. i detelina.
pokraj druma procvetala nevina kua
ija se dvokrilna usna-vrata ire kao lipsstik.
glinljivost izuzetna. simfonija unitenja
u angrljanju kamenja.
zemlja za-ta?
za kolaie i zimnice od blata.
zemlja ima:
1. posed ume.
2. posed reice i jezera.
3. posed rastinja semena.
da nije nekada ovde bilo groblje? ne, nije.
spustiti signature na kontrakt. kupljeno.
od mefista osobno.

74

9876 / 000

kroz mesta
pokuava samog sebe produiti
i to se zove circulus vitiosus.
na mestu inertnog ukopa poeli. brodogradilite.
vrt jagorevine. spiritualni centar, ili bar velnes.
meteroloku stanicu sa kuicom
za mehaniko statistiko ptie.
ili prostu razinu gde zijaju provalije, romoni zuuj-kukac.
igraonicu za decu. samicu za starce,
ni protiv javne kue nemaj nita.
bankomat. kondomat. kafomat. idiott kran
to gradi periferiju.
ili poeli da izraste neki sakati deo sebe
mozak-krang. penis. vrat. jetra. pas. nos. i glas.
poeli, dragi, uzalud sve.
desie se iznicanje
ne
olistalog
drveta
nego
stiropor
- srca
.

75

Vladimir Stojni

(ANTI)UTOPIJA POETSKOG FRAGMENTA

Namee se jedno pitanje povodom stiha koji je ujedno i naslov

prve knjige pesama Bojana Markovia: ako je riba progutala
svet, u kom prostoru se nalazi ta riba. Da parafraziram jednog
od prvih, davnih super-heroja moderne poezije: bilo kuda izvan
sveta. Da li je to mogue: biti izvan? Jezik je mrena-prevodilac
koja stoji izmeu subjekta i svega to ga okruuje, ali i taj jezik
takoe je deo sveta. Tako riba koja proguta svet moe biti samo
utopija ili antiutopija, to zavisi od pesnika i itaoca, i odnosa
koji uspostave, zagledani u tekst sa suprotnih strana. Reenje
se eventualno moe potraiti u tautologiji, to Bojan Markovi i
pokuava nastavkom naslovnog stiha. Naime: tetra-afrika ribica
iznad solarnog pleksusa/ progutala je svet i sada je riba koja je progutala svet I zaista, knjiga koja je pred nama sva je u tautolokom ukazivanju na sebe samu, na osobeni i zaudni univerzum
koji pokuava da izgradi, naravno, na ruevinama koje sve vie
postaju opte mesto savremene poezije. Istina je: ivimo meu
ruevinama i piemo meu ruevinama, a eho razruenih ideologija i svetova ne samo da ne jenjava, nego se ini da e veito
trajati. Taj devastirani ambijent kao da je jedino mesto sa kojeg
se pesnik danas moe obraati, ukoliko eli da bude iole relevantan. Toga je svestan i Bojan Markovi, i to ubedljivo dokazuje
svojim rukopisom. Naravno, sasvim je drugo pitanje ta e autor
uiniti sa onim to zatekne na jednom takvom mestu, drugim

77

reima, na koji nain e transponovati to u pesniki jezik, i u

kojoj meri e uspeti da podeli svoju viziju sa itaocem. U tom
smislu garancije ne postoje, i nikada nisu ni postojale.
Knjiga Riba koje je progutala svet donosi poeziju izrazito radikalne tekstualnosti, koja nastaje kroz gotovo necenzurisani, do
krajnjih granica aluzivni poetski tok svesti. Taj postupak rezultira u fragmentarnosti teksta, njegovoj usitnjenosti na sintagme
koje su, u manjoj ili veoj meri meusobno nezavisne. Osnovna
jezika jedinica poezije Bojana Markovia je upravo sintagma,
a izmeu sintagmi nalaze se procepi u tekstu i znaenju, praznine, ona simboliki vana mesta gde vezivnog teksta, koji bi
ponudio znaenje, nema. Smisao ovih pesama stradao je u brzini
i preoptereenosti savremenog trenutka koji se proivljava, gde
poezija postaje pisani trag tog proivljavanja. Otuda je i Markoviev izraz ubrzanog ritma, preoptereen, on proizvodi gomile
teksta koji malo toga znai, ali koji jeste, i u kojem mestimino
oslukujemo tragove onoga to je bilo, iskazane kroz mnotvo
dekontekstualizovanih glasova. I zato bi, ini se, bilo krajnje
pogreno tumaiti knjigu Riba koja je progutala svet ustaljenom
analizom motiva, razreavanjem simbola i metafora, ili iznalaenjem karakteristika pesnikog subjekta i pravljenjem njegovog profila. Uostalom, ovaj rukopis to ionako ne bi dozvolio, on
prkosi takvoj analizi, zatvara se pred njom, zahtevajui itaoca,
pre nego tumaa. Poezija Bojana Markovia dakle ne nudi proziran tekst, u kojem bi se o neemu govorilo ili u kojem bi se neto
deavalo, ve tekst koji je dogaaj, tekst koji sam govori, ali na
jednom hijerarhijski viem nivou, svojom formom i nainom na
koji je strukturiran. U pitanju nije tekst kao sredstvo komunikacije, ve tekst kao cilj, kao (anti)utopija.
Jedno od kljunih uporita knjige Riba koja je progutala svet jeste
specifina leksika koja bogatstvom i svojevrsnom neumerenou
doprinosi ostvarivanju poetskih nauma ovog rukopisa, onih
nauma po kojima je potrebnije iskazati svet i trenutak, nego ga
opisati ili prepriati. Leksiki opseg je u tu svrhu proiren, u
pesmama se na brojnim mestima javljaju struni izrazi, esto iz
polja medicine i gramatike, zatim domai i regionalni lokalizmi,

78

pa i neologizmi koji sugeriu jeziku igru i distorziju uvreenih

znaenja pojedinih rei. Pored toga, atmosferi kakofonije doprinose i transkripcija na srpski jezik onih sintagmi koje dolaze iz
engleskog jezika, to unosi dozu humora i groteske, zatim paralelna upotreba irilice i latinice, nepravilni gramatiki oblici,
kao i specifini raspored poetskog teksta na stranici, u cilju potenciranja grafinosti teksta i njegove vizuelnosti, kao u ciklusu
America salo, qui pro quo. U ovakvom mnotvu svoje ironizirano
mesto dobijaju i osobe i pojave iz pop kulture, odnosno onoga
to se sve ee, u kapitalistikoj omamljenosti spektaklom,
oznaava kao svet zabave. Tako prva knjiga Bojana Markovia,
metaforiki reeno, postaje vrsta maine za preradu teksta koja
telesnost teksta pretpostavlja simbolikim znaenjima, sugeriui svojom radikalnou jedan oueni, antiutopijski svet
fragmenata i apsurda.
Jasno je da klasino shvaen lirski subjekat ne moe postojati
u ovakvoj poeziji. Meutim, subjekat pesnikog teksta uvek
postoji, jer u suprotnom ni teksta ne bi bilo, pa se prie o njegovom prisustvu ili odsustvu uvek svode na raspravu o vidljivosti
glasa tog subjekta, odnosno o njegovoj udaljenosti od teksta koji
je pred itaocima. Lirski subjekat knjige Riba koja je progutala
svet je svesno neizdiferenciran, njegov glas je glas mnotva, glas
bez karakteristika jer je, paradoksalno, svugde prisutan kako bi
pozajmljivao delie glasova, delie razgovora drugih. Usled toga
dolazi do pojave da tekst esto simulira zvune efekte zamuckivanja i brbljanja.
Pomenute karakteristike debitantske knjige Bojana Markovia
upisuju njegovu poeziju u onu liniju novog srpskog pesnitva
kojoj pesnik generacijski pripada, a koja se profilisala tokom
nekoliko prethodnih godina, oznaivi otklon od neposredne,
narativne poezije sa jedne strane, ali i neosibolistikih matrica
koje su pokuale da oive metafizike potencijale pesnitva. To
je, dakle, ona grupa pesnika koja je zapoela sa drugaijim problematizacijama jezika, i koju, nakon poetnog skretanja panje,
tek oekuje preciznija diferencijacija i dijalog, najpre sa aktuelnom poezijom regiona, pa onda i irim savremenim pesnikim

79

strujanjima. ini se da knjiga Riba koja je progutala svet, u smislu stepena radikalnosti poetskog teksta i odgovora na diktat
fragmentarnosti, odlazi i korak dalje od knjiga nekih mlaih
pesnika koje su nesumnjivo uticale na njen ton i formu, makar
i delimino. Pored ovih uticaja najsavremenijih pesnikih strujanja, knjiga koja je pred nama duguje deo svog senzibiliteta i
avangardnim knjievnim pokretima koji su bili aktivni izmeu
dva svetska rata, kako u Jugoslaviji, tako i ire, u Evropi. U poeziji Bojana Markovia prepoznaju se uticaji automatskog pisma
svojstvenog nadrealizmu, ali i dadaistika groteska i ludizam.
Mogui poetski prethodnici ovim se ne iscrpljuju, a svakako ih
treba traiti i meu pesnicima novosadske neoavangarde ili u
osobenom pesnikom svetu Tomaa alamuna.
U knjizi pesama Riba koja je progutala svet uglavnom su dosledno
sprovedene strategije pisanja za koje se autor opredelio, i rukopis na najveem broju mesta nudi koherentnu autorsku viziju
koja poetiki ne oscilira u veoj meri. Meutim, uspela poezija
ne sastoji se samo od poetikih strategija i makro-formalnih
reenja, ve prevashodno od pojedinanih pesnikih momenata,
od njihove uverljivosti, zavodljivosti i mogunosti komunikacije
za itaocem. I kao po nekom pravilu: to su strateki i teorijski
naumi ambiciozniji i apstraktniji, to je vea mogunost da pojedinana pesnika reenja budu neuspela. Upravo na ovom planu
debitantska knjiga Bojana Markovia daje neto skromnije rezultate. Naime, utisak je da u jednom delu rukopis ostaje zatvoren za itaoca, ili barem za autora ovog teksta, kao itaoca. Na
tim mestima, koja su u najveoj meri koncentrisana u ciklusima
koji nose identian naslov: riblje puti, pesniki tekst konstantno
upuuje na samog sebe, vrtei se u krug metaforiki reeno,
uvek u svojevrsnom gru da raznim sredstvima podri unapred
zadatu ideju o sopstvenoj eksperimentalnosti i apsurdu. ini
se da na tim mestima ekperimentalnost ne dolazi kao posledica
sutinski drugaijeg pogleda na jezik i svet, ve da skoro uvek
potie iz post festum intervencija subjekta na tekstu, u cilju stalnog pocrtavanja onoga to je ve odavno jasno, ali ne i dovoljno
samo po sebi: oznaitelj je raskalaan i naizgled, sve mu je dozvoljeno. Drugim reima: kao da su ekstremna fragmentarnost,

80

i uporno iznalaenje neuobiajenih sinonima kako se ne bi

upotrebile jednostavne rei, neki usudi koji se stalno nameu
tekstu, a sam tekst ih posluno prima, ne dovodei ih u pitanje. Tada pesma puta u sebe skoro sve, pruajui zbog toga na
nekim mestima usiljena i rogobatna pesnika reenja. Ono to
u ovakvim situacijama moe biti od koristi, to je repetitivnost
nekih motiva, ili uvoenje makar i krajnje fluidnog centralnog
mesta pesme, kao kohezivnog faktora koji bi spreio da se pesma
prepusti pukim aloginim nabrajanjima u necenzurisanom poetskom toku svesti koji ponekad proizvodi isuvie proizvoljne,
a istovremeno i preko mere artificijelne stihove. Knjiga daje i
obrnute primere, odnosno pokazuje kako se ovaj balans moe
ostvariti, i to u jednom drugom ciklusu, pod nazivom zemlja,
gde se sve karakteristike pesnikovog izraza veoma umeno primenjuju u tematizovanju motiva smrti i zagrobnog ivota. Kao
dodatni primeri ostvarivanja ove ravnotee mogu se navesti i
sjajne pesme (tosteroza zato je moderan dom tako lep tako privlaan i nojevo jaje napada i namigivanje votanog zametka).
Ono po emu se prva knjiga pesama Bojana Markovia zaista, i
u velikoj meri, izdvaja od veine debitantskih pesnikih ostvarenja jeste prisustvo jedne ve formirane poetike (samo)svesti,
upornost i doslednost u izgradnji specifinog pesnikog glasa
visoke subjektivnosti, i nita manje hrabrost da se pie na nain
na koji pesnik to radi: ekspresivno, eruptivno i igrivo, ali i radikalno, rizino, na granici izmeu pesnikog govora i zaumnog
ostavljanja tragova u jeziku. Utisak je da je u domenu izraza za
koji se opredelio u svojoj prvoj knjizi, Bojan Markovi dosegao
vrhunac. I zaista, teko bi se mogao zamisliti dalji razvoj ovog
avangardnog pisma izuzev u obrnutom smeru: ka rekonstrukciji pesnikog glasa i ka neto referentnijim poetskim prostorima.
I ba zbog toga: bie veoma uzbudljivo itati budue rukopise
ovog pesnika.

81


82

Danica Otaevi

MLADI DIS IZ UICA

Znaaj Disovim sveanostima u aku, koje su 2013. obeleile

pola veka trajanja, svakako daje i konkurs za rukopis za prvu
pesniku zbirku autora do 31.godine starosti. Veliajui poeziju
i sagledavajui njen znaaj u sadanjem vremenu, Gradska biblioteka Vladislav Petkovi Dis decenijama brine o pesnikom
podmlatku i na velika vrata uvodi na poetsku scenu nova imena.
Plaketa Mladi Dis kao uzdarje sadri i objavljivanje prve knjige
autora iji rukopis je iri proglasio najboljim, pa se u ediciji Tokovi sabralo ve 32 knjige. U jubilarnoj godini kontinuiranog
trajanja manifestacije u ast pesnika Vladislava Petkovia Disa,
laskavu nagradu poneo je Bojan Markovi (1985) iz Uica. Trolani
iri kome je predsedavao pesnik Milo Petkovi, a lanovi bili
Enes Halilovi i Vladimir Stojni, izmeu 26 prispelih radova
nagradio je rukopis pod ifrom Riba. Od ovog rukopisa nastala
je prva knjiga pesama Bojana Markovia Riba koja je progutala
svet, koju Gradska biblioteka s ponosom stavlja na ovogodinju
pesniku trpezu najavljujui novo ime na nebu srpske literature.
Ako je ivorad Nedeljkovi davne 1991. godine na ovom konkursu
knjigom Pogrena prognoza kasnije demantovao naslov i sebe,
prilika je i da Markovieva Riba ne proguta svet u pravom smislu, nego kao ikru iznedri novi jezik poezije.

83

Rukopis Bojana Markovia izdvojio se po telesnou teksta, senzibilitetom za novoavargardne tehnike, kao i poetskom i kvalitativnom ujednaenou veine pesama. Specifina i mladalaka,
gotovo raskalana ekspresivnost u navedenom rukopisu ukrta
se sa simulacijom nadrealistikih tehnika automatskog pisanja,
sa duhovnou i jezikom igrivou. Svest o tekstualnom eksperimentu i o jeziku kao domu pesme i sveta, govori da je ovde re
o autoru koji smelo i zrelo zapoinje svoju bibliografiju, ali od
koga tek treba oekivati dalje pesniko sazrevanje, ocenio je iri
Markoviev rukopis.
Nagrada Mladi Dis uruena je Bojanu Markoviu 30. maja 2013.
godine na zavrnim sveanostima 50. Disovog prolea ispred
spomen-biste rodonaelnika srpske moderne, a u oktobru iz
tampe izlazi prva knjiga.Preporuujemo je iskreno ljubiteljima
poezije i onima koji veruju u stvaralaki duh mladih uprkos njihovoj neuhvatljivosti i odstupanju od klasinog stiha i strukture
pesme.

84

Sadraj

RIBA KOJA JE PROGUTALA SVET

Vladimir Stojni
(Anti)utopija poetskog fragmenta

77

Danica Otaevi
Mladi Dis iz Uica

83

Bojan Markovi
Riba koja je progutala svet

Izdava:
Gradska biblioteka Vladislav Petkovi Dis
aak, Gospodar Jovanova 6
www.cacak-dis.rs
biblioteka@cacak-dis.rs

slika na strani 18 ustupljena je

ljubaznou muzeja grada novog sada
Hendrick van Balen (15751632)
Pijani Bahus
ulje na bakarnoj ploi, 22 29 cm
intervencija na slici: Andrej Dolinka

fotografija autora:
Danilo Lui
(iz serije imagolirika)
grafiko oblikovanje i fotografija:
Andrej Dolinka
tampa:
igoja tampa, 2013.
tampanje knjige zavreno je u oktobru 2013.
tira: 300
ISBN 9788683375677

CIP - Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd
821.163.41-1
821.163.41.09-1 Markovi B.
MARKOVI, Bojan, 1985Riba koja je progutala svet / Bojan
Markovi. - aak : Gradska biblioteka
Vladislav Petkovi Dis, 2013 (Beograd :
igoja tampa). - 84 str. ; 21 cm. (Biblioteka Tokovi / [Gradska biblioteka
Vladislav Petkovi Dis, aak] ; 32)
50. Disovo prolee, Nagrada 'Mladi Dis' -->
prelim. str. - Tekst ir. i lat. - Tira
300. - Str. 77-82: (Anti)utopija poetskog
fragmenta / Vladmir Stojni. - Str. 83-84:
Mladi Dis iz Uica / Danica Otaevi.
ISBN 978-86-83375-67-7
a) Markovi, Bojan (1985-) - Riba koja je
progutala svet
COBISS.SR-ID 201595404

BOJAN MARKOVI (Uice, 1985)

Diplomirao je na Katedri za srpsku
knjievnost Filolokog fakulteta
u Beogradu. Objavljuje poeziju i
esejistiku u knjievnoj periodici.
Uestvuje na javnim itanjima poezije.
Bio je saradnik i moderator knjievnotribinskog programa Forum SKC-a.
Interesuju ga i druge umetnike
forme (film, muzika, drama). Deo je
umetnike grupe Prosuti Iznutra.