Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

NAUKA
ta je nauka?
Nauka je racionalna tvorevina , najvee zadovoljstvo u prouavanju je
razumevanje bez njega znanje manje znai, ono je statistikog karaktera I
najee svrha mu je lino zadovoljstvo. Postojanje nauke I njen progress
zasnova se na uverenju da ono treba da slui koristi oveka. Svrha naeg
rasuivanja u ivotu I u nauci je ista: sredi I pridskazi dogaaje, razumeti svet
naih ulnih utisaka. Nauni metodi reznovanja izgledaju tako razliito od onih
koji se upotrebljavaju u naem obinom ivotu zato to su prefinjeni , razraeni I
izvetaeniji. Ipak u sutini oni su isti. U nauci je lanac zakljuivanja mnogo
dui I sloeniji.
A.Ajntajn Nauka predstavlja neprekidni vekovni rad da se pomou
odreenog sistema misaono poveu uoene pojave realnog sveta.
injenica je da danas postoje mnogi pogledi na nauku i mnoge definicije
nauke. Budui da postoji i mnogo razlika izmeu razliitih nauka teko je dati
jednu definiciju koja bi obuhvatila sve nauke. Zbog toga se, umesto definicije
nauke, najee koriste opisi onoga to nauka podrazumeva. Za nauku je vano
da bude u dodiru sa ljudskim ulnim iskustvom i neposrednom praksom, jer iz
njih crpi ideje, a zatim ih proverava. Praksa, odnosno primena nauke, prua
stabilniju osnovu za definiciju nauke, saznanja i naunog metoda. Za nauku
moemo rei da je ona ovekova delatnost koja ima za cilj da spozna istinu,
primenjujui nauni metod. Spoznatu istinu zovemo naunim znanjem.
Aktivnost, tj. put ili proces kojim se stie do znanja nazivamo saznanjem.
Znanje je, dakle, rezultat saznanja.
U definisanju nauke (i naunog metoda) istie se njen javni karakter svaki
korak u naunom saznanju jeste i mora biti javan. Javnost naunog rada u uskoj
je vezi sa principima skepse, kritinosti, objektivnosti i proverljivosti. Iz ovoga
proizlazi da je nauka uvek drutvena delatnost. Autokorektivnost jo je jedno
vano svojstvo nauke zahvaljujui ovom svojstvu, nauka e svoje greke i
zablude, pre ili kasnije, sama prvo uoiti a zatim nastojati da otkloni.

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

Nauka se esto definie tako to se suprotstavlja zdravom razumu. Osnovne
razlike izmeu nauke i zdravog razuma su u tome to nauka:
a) sistematski izgrauje svoje teorije, pojmove i hipoteze
b) to ih nauka sistematski i empirijski proverava
c) kontrolie mogue uticaje drugih pojava
d) paljivo izbegava da pojavama pridaje metafizika objanjenja, za koje je
karakteristino da se ne mogu proveriti
e) sistematski pronalazi i izuava odnose meu uoenim pojavama
f) zasniva svoja istraivanja to je vie mogue na stvarnosti, a to je manje
mogue na linim uverenjima, vrednostima, stavovima ili emocijama.
Kada se sve uzme u obzir jedna definicija nauke mogla bi izgledati
ovako: Nauka je skup istinitog, opteg, objektivnog, sistematizovanog,
preciznog, pouzdanog i proverljivog znanja o prirodi, ljudskom drutvu i
oveku.
Dinamiko stanje nauke karakteriu svojstva:
- Nauka kao dinamiki sistem
- Istraivanje kao aktivnost ljudskog duha na unapreenju nauke
- Nauno saznanje
Razvojnost - Nauku posmatramo kao jedinstveni instrumentakni system zbanja
to znai das u ona meusobno vezana. Odreeni obim znanja iz neke oblasti
ini posdsistem ili system niega reda u odnosu na nauku kao jedinstveni
system. Svaki objekat istraivanja ima beskonano mnogo atributa I svojstva.
Naa znanja o objektu istraivanja samo su potpuna u datom trenutku vremena
zbog ogranienog obima znanja u datom momentu. Sa vremenom objektima se
pridodaje sve vei broj atributa koji su u posmatranom trenutku predmet
istraivanja. Zajednika svojstva vie objekata formiraju novi vei I optiji
system znanja. Vrlo ilustrovan je primer otkrivanja osnovnih prirodnih znakova.
Poev od Galileo Galileja (1546-1642) koji je rezultate svojih eksperimenata I
iskustva I slobodnom padu I hicu matematiki formulisao stvarajui novu
teoriju.
Istraivanje je usmereni process ljudskog duha iji je zadatak otkrivanje novih
naunih saznanja injenica ili odnosa meu pojavama ili da opovrgne postojee
teorije. Istraivanje karakteriu sledea svojstva:
- Jedinstvenost, neponovljivost

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

- Neizvesnost
- Nauno saznanje

SISTEM
ta je sistem?
Pojam i definisanje sistema : u naunoj teoriji XX veka sve ee se
primenjuje pojam sistematskog istraivanja kao posrednog naunog ,
metodolokog pristupa . Sistematski pristup u osnovi akcenat daje analizi
sveobuhvatnih integrativnih svojstava objekata . Krajem 40-tih i 50-tih godina
ovoga veka ideja sistematskih pristupa i osnove za formiranje opte teorije
sistema vezuje se za ime Ludviga Bertolantija . Prve njegove publikacije iz
opte teorije sistema javljaju se sa pojavom radova Noberta Vinera iz oblasti
kibernetike . Tumaenje povratne sprege kao princip veze i regulacije koji je
zajedniki za maine , oveka i ive organizme , tj. za tehnoke , bioloke i
drutvene sisteme , posluio je kao osnova za nauno prouavanje u oblasti
uprvljanja . Saznanjem da je sistem regulacije u principu istovetan kod svih
sistema dovodi do toga da se formira nova nauna oblast koju je Vener nazvao
kibernetika ili regulacija i komuniciranje u ivom organizmu i maini .
Sistematski pristup predstavlja opti metodoloki pravac u cilju analize i razrade
specifinih metodolokih pristupa teoriskog realizovanja i saznanja o celinama
objekta kao sistema . Opta teorija sistema proistekla je iz potrebe razvoja
posebnih naunih disciplina kao to su : kibernetika , teorija informacija ,
teorija upravljanja , izgraujui nov metodoloki pristup u biologiji , ekonomiji i
tehnici . U tim naukama prvi put se javljaju i definicije sistema , zato su ne
ujednaene definicije pojma sistema . Postoji veliki broj definicija sitema .
Definicije delimo u tri grupe :
I grupa definicija tu spadaju definicije koje odreuju sistem kao klasu
matematikih modela pomou kojih se grade ideje dinamikih pojava .
II grupa definicija je najbrojnija i nju karakteriu pojmovi kojima se
definie sistem elemenata , veza ili celina .
III grupu definicija formiraju definicije koje se obrazuju pomou stanja
ulaz-izlaz , obrade informacija itd.
elemenata koji obrazuju neku celinu .

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

STRUKTURA SISTEMA
U usvojenoj definiciji sistema za osnovu je prihvaen elemet kao osnovni
pojam . Elementi sistema mogu da predstavljaju pojmove , objekte i subjekte .
Elementi predstavljaju sastavne delove svakog sistema . Oni mogu sami da
predstavljaju sistem tj. da se posmatraju kao pod sistemi . Povezanost elemenata
unutar sistema predstavlja strukturu sistema . Ta povezanost moe da bude
veoma razliita tako da se nad nekim uoenim elementima moe definisati vie
struktura . Struktura sistema nije samo raspored njegovih elemenata ve se
odnosi na otkrivanje osnovnih karakteristika sistema . Povezanost elemenata kao
i sami elementi nisu fiksirani , ve se veze menjaju . Elementi izlaze iz sistema ,
a novi mogu da ulaze .
PODELA SISTEMA
Priroda elemenata sistema i karakter njihovih veza moe biti veoma
razliita tj. i podela i klasifikacija sistema je razliita . Tako , npr. prema prirodi
elemenata sisteme delimo na :
a) realne
b) apstrakne
Realni sistemi :
tehniki sistemi ( zasnivaju se na funkcionisanju prirodnih
zakonitosti i njih je stvorio ovek , pri emu je ugradio takav
redosled elemenata ija je realizacija ostvarivanje funkcije
koja se zahteva od tog sistema ) ;
organizacioni sistemi ( i ove sisteme je stvorio ovek na taj
nain to je organizovao i prirpdne i tehnike sisteme ) ;
privredna organizacija ;
trite , itd .
Apstraktni sistemi predstavljaju modele realnih sistema i njihov karakter je
odreen prirodom realnih sistema .
-

Prema poreklu elemente sistema moemo podeliti na :

-

prirodne (koje je stvorila priroda ) i

vetake ( koje je stvorio ovek ) .

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

Tehniki sistemi se zasnivaju na funkcionisanju prirodnih zakonitosti i njih
je stvorio ovek radi zadovoljenja nekog oblika potreba pri emu je ugradio
takav raspored i povezanost elemenata , iji je glavni cilj ostvarivanje funkcije
koja se zahteva od tog sistema ( npr. sistem za automatsko zavarivanje ) .
Organizacione sisteme je stvorio ovek na taj nain to je organizovao
prirodne i tehnike sisteme ( sistem preduzea ) . Prema stepenu sloenosti u
odnosu na broj elemenata i njihovih meusobnih veza sistemi se mogu podeliti
na sloene i proste . Meutim , ova podela je relativna jer ako podelu sistema
vrimo na proste i sloene , onda kod prirodnih i biolokih sistema jednoeliski
organizmi predstavljaju proste sisteme , a ovek predstavlja sloeni sistem .
Kod tehnikih sistema eki bi po broju elemenata predstavljao prost sistem
, jer se sastoji iz dve celine , a maina bi predstavljala sloen sistem jer se sastoji
od veeg broja delova .
Sistem ovek maina bi po broju elemenata predstavljao prost
organizacioni sistem , jer se sastoji iz dva elementa . Ako se posmatra struktura
sistema kao kriterijum podele sistema na proste i sloene , onda i prosti sistemi
mogu da imajuveoma sloenu strukturu veza . Upravo iz ovih razloga je podela
sistema na proste i sloene relativna .
KARAKTERISTIKE SISTEMA
Na osnovu analize oblika veza elemenata u sistemu mogu se razmotriti
oblici ponaanja sistema . Sistem se razmatra kao celina , koja poseduje
odreene osobine koje se razlikuju od osobina elemenata i ima sopstvene zakone
ponaanja . Ponaanje sistema predstavlja promenu stanja sistema u toku
vremena . Stanje sistema predstavlja skup podataka koji daju informaciju o
prolosti i sadanjosti sistema na ijoj osnovi moemo odrediti ili predvideti
ponaanje sistema u budunosti . U sistem ulazi materija , enegija i informacija
u nekom stanju koje se moe smatrati kao polazno stanje sistema . U sistemu se
kroz konaan niz promena stanja formiraju novi oblici materije , energije i
informacije sa nekim novim stanjem koji se kao izlazi iz sistema posmatraju kao
konano stanje . Niz promena u sistemu od nekog poetnog do konanog stanja
predstavlja proces . Pod procesom se podrazumeva proizvoljna kvantitativana i
kvalitativna promena tokom vremena , tj. vremenska promena u osobinama i
koliinama . Promene moemo da posmatramo kao promene pritiska i
temperature u nekom reaktoru , promene temperature i pritiska u radnom

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

prostoru , itd. Procesi mogu biti : mehaniki , hemiski , toplotni , itd. Procese
moemo podeliti na razliite naine , u zavisnosti od toga ta uzimamo za
osnovu podele .
ANALIZA SISTEMA
Da bi smo vrili uporeenje ponaanja jednog sa ponaanjem drugog
sistema ili stanja datog sistema u razliitim vremenskim periodima potrebno
nam je stanje sistema . Stanje jednog sistema je odraz pojedinanih elemenata u
sistemu u odreenim vremenskim periodima . Za analizu u sistemu ,
prikupljanje i korienje potrebnih informacija moe se ostvariti na dva naina :
kada je nepoznata unutranja struktura elemenata ( iz
odreenih razloga nije mogue rastaviti sistem na elemente ) .
kada je broj elemenata sistema i njegovih veza veliki da je
nemogue uzeti sve u obzir . Za reavanje pitanja primenjuje
se eksperimentalna metoda i modeliranje .
Eksperimentalni pristup u istraivanju sloenih sistema je otean jer
sloenost po pravilu onemoguuje sprovoenje eksperimenta a eksperimenat sa
elementima ne omoguuje dobijanje predstave o optem stanju sistema te se
najee primenjuje metod modeliranja . Metod predstavlja osnovu za
odreivanje metodologije izraunavanja ponaanja sistema . Konstruisanje
modela podrazumeva formiranje uslovnog odraza slike realnog sistema i
izuavanje njegovog svojstva u cilju dobijanja informacija o realnom sistemu .
Taj odraz predstavlja model .
-

Modeliranje ponaanja sistema zasniva se na injenici da se pod odreenim

uslovima moe opaziti jednako ponaanje kod sistema bitno razliitih po obliku ,
broju elemenata i fizikoj prirodi procesa u njima .

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

KVANTATIVNA ANALIZA
Kvantitativna analiza se bavi merenjem i praenjem kvantitativnog
kretanja pojave ili stanja i usko je povezana s kvalitativnom analizom. Bez
kvantitativne analize kvalitetna analiza ne bi mogla objasniti pojavu
nelikvidnosti posmatranog preduzea. Ovo stoga to je bilo potrebno
kvantitativno utvrditi enormno poveanje robnih sredstava, usporavanje njihove
cirkulacije a time naruavanje ravnotee izmeu mobilizacije sredstava i
dospea obaveza i najzad, smanjenje robnih sredstava i izmirenje obaveza,
odnosno ponovno uspostavljanje ravnotee izmeu mobilizacije sredstava i
dospea obaveza.
Iz prednjeg se moe zakljuiti da samo kvantitativne promene dovode
do kvalitetnih promena pojava ili stanja. Taj zakljuak je taan, ali se
esto olako prelazi preko njega naroito kada prividno nema
kvantitativne promene. To se dogaa u onim sluajevima kada je stanje ili pojava
sloena,kad se sastoji iz vie delova, uz to stanje ili pojava kvantitativno
nisupromenjeni ali je promenjena struktura njihovih delova i upravo zbog
togamenja se kvalitet stanja i pojave. Uzmimo, na primer, da su
trokoviproizvodnje u prethodnoj i tekuoj godini kvantitativno jednaki.
Znai dakvantitativne promene u sumi trokova nema. Ali, ako se ralane
trokovi proizvodnje obe godine i utvrdi da je u strukturi trokova tekue godine
poraslo uee trokova sirovina i materijala i da je u istom iznosu smanjeno
uee amortizacije pri nepromenjenom obimu angaovanja osnovnih sredstava
onda je to drugi kvalitet u odnosu na prethodnu godinu. Struktura trokova
tekue u odnosu na prethodnu godinu pogorana je, jer je mobilizacija osnovnih
sredstava putem amortizacije usporena, a to moe da ima negativnog odraza na
obnavljanje osnovnih sredstava s razvojemtehnike i tehnologije.
REGRESIONA ANALIZA
Regresiona analiza kao skup nauno razraenih statistikih metoda za
istraivanje odnosa meu pojavama, nastala je na viem stepenu razvoja
statistike teorije. Karakteristike regresione analize, kao naunog metoda
istarivanja i sloene analize su u tome to je statistika teorija sve svoje
rezultate i sudove nastojala da iskae nekim kvantitativnim pokazateljima,
brojem ali je pri tome izgraivala specifian sistem tih kvantitativnih pokazatelja
koji nisu kruti brojevi i koji ne daju samo jednu stranu kvantitativnih sadraja
koje odraavaju.

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

Od prvih etapa posmatranja pa preko sreaivanja i grupisanja, statistiko
istraivanje je, izraeno u najjednostavnijem obliku, teklo u smeru posmatranja
karakteristika i zakonitosti koje vladaju u pojedinanim pojavama.
S obzirom da se statistika analiza uopte odvija u sferu stohastikih
pojava i procesa, statistika ima za cilj da u naunom istraivanju zakonitosti
varijacija obeleja pojedinanih pojava kao i u zakonitostima varijacija odnosa
meu pojavama, istrauje i definie tu zakonitost kao centralnu nit, funkciju, oko
koje se deavaju varijacije.
Regresiona analiza dobila je naziv i svoje osnovne sadrinske definicije
poetkom XX veka. Etimoloki potie od latinske rei regresio, to znai uzvrat,
uzvraanje. Prvi put nalazimo kod Galtona poznatog engleskog prirodnjaka,
neodarvinista, koji se sluio statistikom analizom u istarivanju naslednih
osobina. On je uveo termin regresija i regresiona analiza, da bi blie definisao
karakter statistike analize kojom se sluimo.

1.
2.

U okviru i pod pojmom regresione analize obuhvataju se tri osnovna

podruja istraivanja odnosa meu pojavama. To su:
1. Kovarijacija
2. Regresija
3. Korelacija
Regresiona analiza kao celovit skup odgovarajuih metoda naunog
istraivanja meusobnih odnosa, treba da nam omogui da ustanovimo ili
procenimo:
Da li izmeu dve ili vie posmatranih pojava postoji neka zakonomerna veza
karakteristina za njihovu egzistenciju uopte, ili se neki oblik veze javlja pod
uticajem sluajnih negrupisanih faktora;
Ako postoji neki oblik zakonitosti veza izmeu posmatranih pojava, u kom
stepenu je to izraeno. Tanije, statistika treba da iznae nain da pri tome to
kvantitativno iztraivanje bude to realniji izraz kvalitativnih odnosa
posmatranih pojava.
Meusobne veze posmatranih pojava mogu da ispoljavaju jae ili slabije odnose
u oba smera:
Istosmerno (bilo u pozitivnom, bilo u negativnom smeru);
Suprotnosmerno, kada varijacijama kod jedne pojave odgovaraju
suprotnosmerne varijacije kod druge pojave a to sve moe imati razliite oblike.
Istraujui odnose meu pojavama, dolazimo do zakljuka i sudova o
tome na kome se stepenu nalaze ti odnosi u drugaijoj skali raspona izmeu
potpune nezavisnosti kao jedne i funkcionalne zavisnosti kao druge krajnje take
teorijskih mogunosti postojanja njihovih meusobnih veza

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

Vreme prelaska od naunog otkria do industrijske proizvodnje

Od sredine XIX veka do danas tehnologije fotografije su evoluirale kroz
procese koji su nazivani: heliotipija, dagerotipija, kalotipija, elatinsko srebrne
slike, fotogravure, fotogeno slikanje, autohromne ploe, procesi EP2 i RA4
fotografije u boji, polaroid postupak, digitalna fotografija ...
Niepsove prve fotografije
Fotografija je nastala u Francuskoj prve polovine XIX veka, iako je u
to vreme nauka bila razvijenija u Engleskoj, Americi i Nemakoj. oze Nisefor
Nieps je 1822. godine izradio prvu fotografiju na kalajnoj ploi dimenzija 16 x
20 cm. Sluio se kamerom obskurom, u poetku malog formata snimka 3 x 3
cm. Plou je prevlaio slojem asfalta, a ekspozicija je trajala osam sati na
letnjem sunanom danu. Slika je razvijana u biljnim uljima. Svetle detalje je
predstavljao sloj asfalta, a tamne ploa, koja se providela u pozadini po ispiranju
asfalta. Slika je bila obrnuta kao u ogledalu, pa je od 1825. poeo da fotografie
kroz prizmu sa ogledalom ispred soiva. Najstarija sauvana (i jedina) Niepsova
fotografija pogled sa prozora datira iz 1826. godine.
Nieps je slike dobijene ovim postupkom nazvao heliografijama, slikama
dobijenim na osnovu suneve svetlosti. Oajniki se borio da dokae svetu
vrednost svog pronalaska. Nije uspeo, umro je u siromatvu, ali je njegov sin
Isidor imao izvesnih uspeha u prodaji patenata.
Za zvanini nastanak fotografije vezuje se godina 1839. kad je Luj
ak Mande Dager demonstrirao fotografiju na posrebrenoj metalnoj ploi koju
je prvo izlagao uticaju joda i dobijao srebro-jodid. Doao je do zakljuka da se
emulzija moe razviti isparavanjem ive, to je uticalo na skraenje ekspozicije
na 15 minuta. iva je prianjala na delove emulzije na koju je delovala svetlost.
Slika se fiksirala hiposulfitom sode, a ispirala destilovanom vodom i nije se
mogla umnoavati. Postupak je nazvan dagerotipijom, a munjevitom brzinom je
osvojio svet.
Posle ovih dostignua po prvi put u istoriji, sliku moe nainiti neko ko ne mora
biti vetih ruku. Svako ko se upozna sa fotografskim postupkom moe biti u
tehnikom smislu isto tako uspean kao i pronalaza. Pronalaskom fotografije
slikari portretisti su se zabrinuli za svoju budunost, a crkva u prvo vreme nije
priznavala dokaze da se priroda moe naterati da spontano proizvede sliku,
smatrala je fotografiju avoljim izumom. Na sastanku Akademije nauka
Francuske XIX avgusta 1839. godine zvanino je priznata fotografija kao
Dagerov pronalazak, a meu prisutnima je kako se posle prialo vladalo takvo
uzbuenje, kao posle pobednike bitke.

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

U Evropi su veina dagerotipija bili portreti, dok su Amerikanci esto ovaj
proces koristili i za pejzae. Prvi fotografski asopis je osnovan 1850. godine u
Njujorku, zvao se Daguerrian Journal. Na obali reke Hadson su nastale dve
fabrike koje su proizvodile material za dagerotipiju, a kasnije je pored njih
nastao itav grad koji je nazvan Dagervil.
Talbotova dostignua
Vilijam Henri Foks Talbot je bio engleski naunik i umetnik koji je
prvi izumeo postupak razvijanja pozitiv fotografija na papiru sa negativa u
kasnim tridesetim godinama. Poeo je sa istraivanjima jo 1933. bio je dosta
obrazovan.
Od 1835. godine Talbot snima kamerom obskurom. Veinu snimaka je nainio u
svojoj kui ili u neposrednoj blizini. Slika je kopirana sa ploe na papir,
razvijana i fiksirana, tako da se po prvi put stvorila pozitiv slika koja se mogla
umnoavati u beskonaan broj primeraka. Ekspozicija u kameri opskuri je
trajala oko 5 minuta pri jakoj sunevoj svetlosti. Slika se razvijala u smei
srebro-nitrata i galske kiseline, a fiksirala u natrijum-jodidu.
Talbot objavljuje prve fotografije sa svojim tekstovima u asopisu The Art
Union i izdaje knjigu The Pencil Of Nature olovka prirode sa 24 svoje
fotografije i propratnim tekstom. Knjiga je predstavljala romantian porodini
album, reklamnu brouru, istorijski dokument, vodi kroz tehnologiju fotografije
i demonstriranje novog naina izdavanja. Talbot je postavio osnove moderne
fotografije, a na njegovim istraivanjima zasnovani su i dananji postupci izrade
fotografije. Dagerov postupak kojim je stvarana samo jedna slika predstavljao je
orsokak u napredovanju fotografskih istraivanja, mada je od znaaja kao
prvenac.
Aleksander Graham Bel je bio kotski naunik, pronalaza i inovator,
najpoznatiji po svom izumu, koji danas uglavnom svako domainstvo ima i
koristi, a to je telefon. Roen je 3. marta 1847. godine, a umro 2. avgusta 1922.
godine, od dijabetesa, u svojoj 75. godini ivota. Imao je dva brata, i obojica su
umrla od tuberkuloze. Iako je roen kao Alexander, u svojoj desetoj godini, Bell
je traio od svog oca da mu dozvoli da, kao i njegova dva brata ima srednje ime.
Za jedanaesti roendan, otac je odobrio njegovu molbu i dozvolio mu da, kao
srednje ime, uzme ime Graham, prema porodinom prijatelju kojem se mladi
Bell divio. Meutim, blii roaci su ga i dalje zvali Alek.

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

Muka strana porodice, njegov brat, otac i deda, bili su poznati po

govornikim vetinama i besedama, dok su njegova ena i majka bile gluve, to
je u velikoj meri uticalo na Belov ivotni rad. Njegova istraivanja o sluhu i
govoru, navodila su ga na eksperimentisanje sa slunim aparatima, a kao kruna
tih brojnih eksperimenata je nagrada za prvi Ameriki patent, koju je Bell dobio
za pronalazak telefona1876.godine. Bell je smatrao da se pronalazak telefona
nametnuo njegovom stvarnom naunom radu, pa je stoga odbio da se on nalazi u
njegovim studijama. Velik broj pronalazaka je oboleio Belov kasniji ivot.
Meu njima su i revolucionarni radovi na optikoj telekomunikaciji, brzim
hidrokrilcima (gliserima) i u vazduhoplovstvu. Godine 1888., Aleksander
Graham Bel je postao jedan od osnivaa National Geographic Society.
Jo kao dete, Alexander Graham Bell je pokazao svoj prirodni istraivaki duh,
koji je rezultirao sakupljanjem razliitih biljnih vrsta, kao i razliitim
eksperimentima, ve u detinjstvu. Roditelji njegovog najboljeg prijatelja iz
detinjstva, imali su mlin i bavili su se mlevenjem penice za brano. Mladi
Aleksander je, zadovoljavajui svoju deaku znatielju, ispitivao ta se sve radi
u mlinu. Kada je uo da penica mora da proe kroz sloeni proces kako bi bila
oiena od ljuske i samlevena, dvanaestogodinji Bell se bacio na posao. U
svojoj dvanaestoj godini, on je napravio prvi ureaj za ienje penice, koji se
sastojao od rotirajuih lopatica na ijim krajevima su bile etkice za nokte, time
izumevi jednostavnu mainu za ienje penice od ljuske, a koja je koriena i
mnogo godina kasnije.

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

Ve u detinjstvu, Bell je pokazao svoju osetljivu prirodu i talenat za

slikanje, poeziju imuziku. I bez privatnih i formalnih asova, Bell je savladao
sviranje klavira I postao porodini pijanista. Iako je obino bio tih, povuen i
introspektivan, Bell je zabavljao goste glasovnim trikovima, slinim govoru iz
trbuha. Izuzetno pogoen majinim gubljenjem sluha, nauio je jezik
gluvonemih kako bi mogao da provodi vreme sa njom, tiho otkucavajui
razgovore koji su se irili porodinim salonom. Razvio je tehniku izgovaranja
jasnim, izmenjenim glasom, direktno na elo njegove majke, i na taj nain
omoguio da ga majka uje relativno jasno. Njegova zainteresovanost za
majinu
gluvou,
odvela
ga
je
u izuavanje
akustike.
Otac ga je podravao u interesovanjima za govor. Godine 1863., otac
je poveo svoje sinove da vide jedinstveni automat, koji je razvio Sir Charles
Wheatstone, a na osnovu radova Barona Wolfganga von Kempelena. U osnovi,
ovaj mehaniki ovek je proizvodio ljudski glas. Alek je bio oduevljen, i
odmah po dolasku kui je, uzevi kopiju Kempelenove knjige, zajedno sa svojim
bratom napravio linu automatsku glavu koja isputa glasove.
Dok je radio na harmonijskom telegrafu, eksperimentisao je
sa fonautografom, mainom koja bi mogla da crta oblike zvunih talasa na
zamagljenom staklu, pratei njihove vibracije. On je verovao da je mogue
stvoriti talasaste elektrine tokove koji bi odgovarali zvunim talasima.
Meutim, jo uvek nije imao model koji bi potvrdio sve te pretpostavke.

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

Uz finansijsku pomo Sandersa i Hubbarda, Bell je bio u mogunosti
da angauje Thomasa Watsona kao asistenta i zajednikim snagama upustili su
se u istraivanje akustike telegrafije. Poetkom juna, 1875. godine, Watson je
sluajno, od velikog broja cevica koje su se nalazile pred njima, odabrao jednu,
i Bell, koji se nalazio sa druge strane ice, uo je zvuk te cevi. Tada je Belu palo
na pamet da je moda ipak dovoljna samo jedna ica, da bi zvuk mogao da se
prenosi. Tako je otkrivena pretea telefona, koja je mogla da prenosi samo
zvuke sline govoru, ali ne i jasan govor. Uvaj uspeh ga je podstakao da vrlo
brzo razvije patent po kojem je i dan danas poznat.
Francuz Emil irardo je 1934. godine, objavio napravljen aparat radar za
lociranje objekata, navodei da je pronalazak u skladu sa principima koje je
objavio Tesla, to je zatitio patentom 788795 1934. godine. Taj ureaj je
postavljen na brod Normandija, 1935. godine.
Tokom iste godine, sovjetski vojni inenjer P. K. Oepkov, u saradnji sa
Lenjingradskim elektrotehnikim institutom, proizveo je eksperimentalni aparat,
koji je mogao detektovati avion udaljen 3 km od prijemnika. Francuski i
sovjetski sistemi, zasnivali su se na kontinualnim radnim talasima i nisu
postizali performanse, kao savremeni impulsni radari.
Tehnologija radara je evoluirala u pulsirajui sistem, a prvi takav ureaj je
demonstriran u decembru 1934. godine, od amerikog pronalazaa Roberta
Pejda. Radar je imao namenu da u primorskom pojasu slui za nonu pretragu.
Centar za istraivanje elektromagnetnih signala se zainteresovao za primenu
radara, rezultat ega je i razvoj radarskog sistema SCR-270. Demonstraciji toga
sistema pored mornarice prisustvovao je i Komandant vazduhoplovstva,
u novembru 1938. godine. Ovaj prototip je preraen u serijski standard, a prve
isporuke SCR-268 su poele u februaru 1941. godine. To je bio pouzdani
mobilni sistem. Na osnovu toga znanja i tehnologije, razvijen je i operativno je
korien u vazduhoplovstvu radarski visionomer.

Ameriki radar SCR-268.

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

Zatim je u maju 1935. godine, u Nemakoj,Rudolf Kuhnhold prikazao
pulsirajui sistem. U junu 1935. godine, u Velikoj Britaniji, struni tim na elu
sa Robertom Votsonom Vatom (engl. Robert A. Watson Watt), uspeno je
demonstrirao slian sistem.
Radio je naziv za beini prenos i detekciju komunikacionih
signala elektromagnetnih talasa ije su frekvencije nie od frekvencije
vidljive svetlosti. Radio
talasi putuju
kroz
homogeni
prostor
(vazduh ili vakuum) pravolinijski, u svim pravcima. Ukoliko postoje
diskontinuiteti,
kao
to
je jonosfera u
Zemljinoj atmosferi,
dolazi
do refleksije odnosno odbijanja, a isto takvo odbijanje se deava i od povrine
Zemlje. Kada se radio-talasi usmere ka komunikacionom satelitu oni se tu
primaju, pojaavaju i emituju nazad ka Zemlji.
Pronaasci:
Dejvid E. Hjuz je preneo Morzeovu azbuku beino 1878. Meutim, njegov
rad nije ispunio zahteve u vezi poznavanja prirodnog principa ili poznavanja
procesa koji je predmet novog fenomena.
Izmeu 1893. i 1894. Roberto Landel de Moura, brazilski svetenik i
naunik, je vrio eksperimente. Nije objavio svoje rezultate do 1900. ali je
kasnije pribavio brazilske i amerike patente.
Aleksandar Stepanovi Popov je 1894. napravio prvi ureaj koji je u
prijemnom kolu sadrao koherer. Ovaj ureaj je opisan kao detektor munja i
predstavljen Ruskom fizikom i hemijskom drutvu 7. maja 1895. godine.
Nikola Tesla je zvanini pronalaza radija. On je prvi razvio i objasnio nain
za proizvodnju radio frekvencija, princip usaglaenih rezonatnih kola u
predajnoj i prijemnoj anteni i javno predstavio principe radija i prenos
signala na velike daljine. Za ovaj svoj pronalazak je 1897. godine
dobio patent broj 645576 za ureaj opisan kao beini prenos podataka.
uljelmo Markoni je jedan od pionira radio telegrafije. Ostvario je prvi
prenos radio-talasa preko Atlantskog okeana i 1909. godine dobio Nobelovu
nagradu za ovaj doprinos.

Tranzistor je aktivni poluprovodniki element sa tri izvoda (dva pristupa)

koji se koristi kao pojaanje (najznaajnija primena), prekidanje struje, u kolima
za stabilizaciju napona, modulaciju signala i mnoge druge operacije.
Prvi tranzistor su napravili Vilijam okli, Don Bardin i Valter Bretejn 22.
decembra 1947. godine u Belovim laboratorijama. okli, Bardin i Bretejn su
dobili Nobelovu nagradu za svoj izum za njihova istraivanja poluprovodnika i
otkrie tranzistorskog efekta.

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

Godine 1917, Albert Ajntajn je postavio temelje za pronalaenje lasera,
odnosno njegovog predaka masera, svojim revolucionarnim izvoenjem iz
Plankovog zakona radijacije zasnovanog na konceptu spontane i stimulisane
emisije. Ova teorija nije nala svoju primenu sve do pred Drugi svetski rat.
1939. godine konstruisana je prva negativna apsorcija sa gasnim smeama
(Fabrikant). 1954. godine arls Tauns (engl. Charles Townes) i njegovi studenti
Dejms Gordon i Herbert Cajger napravili su prvi maser, kvantni generator u
mikrotalasnom dijapazonu, to je interesantno za etalone frekvencije i vremena.
Taunsov maser nije bio sposoban za rad u kontinualnom reimu zraenja. Sa
uvenom trojkom Nikolaj Basov, Aleksandar Prohorov i nezavisno Tauns
demonstrirali su rad kvantnog oscilatora koji je radio u neprekidnom reimu
koristei dvonivoski sistem. Ovaj sistem je postigavi neprekidnu stimulisanu
emisiju bez pada na osnovni nivo, u stvari uspreo da uspostavi inverziju
naseljenosti. Tauns, Basov i Prohorov su podelili Nobelovu nagradu za fiziku
1964. godine za "fundamentalan doprinos na polju kvantne elektronike, koji je
doveo do konstruisanja oscilatora i pojaavaa zasnovanog na laser-maser
principu.
1957. godine arls Tauns i Artur Leonard aulou koji su tada radili u Belovim
laboratorijama, zapoinju niz ispitivanja na infracrvenom maseru. Kako se ideja
razvijala, rad na infracrvenim frekvencijama biva naputen, i umesto taga se
preusmeravaju na vidljiv deo spektra. Koncept je izvorno nazvan "optiki
maser. Istraivai iz Belove laboratorije su kasnije podneli patentnu prijavu za
ovaj novi ureaj.

Prva strana Guldove beleke na kojoj je prvi put zapisan naziv "LASER"

Prvi funkcionalni laseri su proradili 1960. godine, kada je proradio

prvi Majmanov laser na rubinu (istraivaka laboratorija Hjuz, Kalifornija,

Metod nauno-istraivakog rada Seminarski rad

SAD) ili prvi Javanov laser na smei Helijuma i Neona koji se pojavljuje sa sve
tri svoje karakteristine talasne duine (0.63m, 1.15m i 3.39m). Majman
koristi sintetiki rubinov kristal kao vrtim jezgrom, pumpan optiki,
bljeskalicom za proizvodnju crvene laserske svetlosti talasne duine 694nm.
Ipak, Majmanov laser je bio sposoban za rad samo u impulsnom reimu, na
tronivoskom sistemu. Kasnije te godine iranski fiziar Ali Javan zajedno sa
Vilijam Benetom i Donald Heriotom napravili su gasni laser
na helijumu i neonu. Javan je kasnije dobio nagradu Albert Ajntajn 1993.
godine.