Prvi deo:

Izrada animacije
u Flashu

Poglavlje 1: Obilazak Flasha

Poglavlje 2: Izrada jednostavnih crtea
Poglavlje 3: Animirae crtea

POGLAVLJE

1
POGLAVLJE 1

Obilazak Flasha

U danae vreme, raunarski programi obino imaju intuitivno radno okruee. Na primer, dokument u programu za obradu teksta veoma je slian listu
papira i pokazuje vam rei koje kucate. Softver za prikazivae lmova ima
kontrole kao kuni DVD plejer. Flash CS3 ima mone i eksibilne alatke koje
su vam potrebne za pravee interaktivnih animacija, a to je mnogo sloeniji
posao od pisaa teksta ili reprodukovanja multimedijalnih sadraja. Ako se
prvi put susreete s programom za animaciju, problem je to to vam moda
nee biti odmah oigledno ta da radite sa svim tim alatkama.
Kada krenete od praznog dokumenta u Flashu, zatei ete sebe kako gledate u
prazan beli kvadrat i zbuujui niz sliica, od kojih veina ostaju neizmeene
kada ih pritisnete miem (slika 1-1). Treba da budete dizajner u Flashu kako biste znali ta da radite dae. U ovom poglavu upoznaete se sa svim delovima
prozora Flasha: pozornicom i glavnim radnom povrinom, paletama alatki i panoima, vremenskom osom i ostalim elementima. Osim toga, isprobaete Flash i
stei ete izvesno iskustvo u kretau po egovom ekranu. Kada u poglavima
2 i 3 nauite kako da napravite animaciju, oseaete se kao kod kue.
Savet Da biste temenije upoznali Flash, prouite tekst ugraene pomoi, tako to ete izabrati
Help Flash Help. Kada se otvori pano za pomo, pritisnite miem Using Flash, a zatim pritisnite
Getting Started. U dodatku A saznaete vie o Flashovom sistemu pomoi.

15

Slika 1-1:
Saeti
panoi

Vremenska
osa
Traka Edit
Pozornica

Beli pravougaonik u
sredini glavnog prozora Flasha pozornica
mesto je gde radite na
svojim animacijama.
Ceo ovaj prozor, zajedno s vremenskom
osom, paletama alatki
i panoima koje ovde
vidite, zove se radna
povrina ili radno
okruee.

Pano Tools

Poetak rada u Flashu

Kada instalirate Flash na svoj raunar (strana 449), moete da ga pokrenete kao bilo koji drugi program. Izaberite svoj nain:
Pritisnite dvaput ikonicu programa. Nai ete je na svom disku, u direktorijumu Program
Files Adobe Flash CS3 (Windows), odnosno Applications Adobe Flash CS3 (Mac).
Pritisnite Start All Programs Adobe Adobe Flash CS3 (Windows). Ako koristite
Mac, moete da prevuete ikonicu Flash CS3 iz direktorijuma Adobe Flash CS3 na dok, a
zatim da pokrenete program tako to ete jednom pritisnuti ikonicu na doku.
Pojavuje se Flashov uvodni ekran (slika 1-2). Kada otvorite program, najverovatnije ete zapoeti rad na novom dokumentu ili ete nastaviti zapoeti posao. Zahvaljujui ovom ekranu,
sve opcije su vam dostupne na jednom mestu.
Savet Ako izgleda kao da se Flash otvara beskonano dugo ili ako radna povrina Flasha ne reaguje na pritiskae mia
ili reaguje previe sporo, moda nemate dovono instalirane memorije u svom raunaru. Potraite savet na strani 449.

Poto izaberete jednu opciju sa uvodnog ekrana, on nestaje, a egovo mesto zauzima dokument. Imate sledee mogunosti:
Open a Recent Item. Kada pravite nove dokumente, Flash ih dodaje ovoj listi. Pristiskom
na ime jedne od navedenih datoteka, zadajete Flashu da otvori tu datoteku. Kad pritisnete
sliicu direktorijuma, moete pregledati sadraj raunara i pronai (a zatim otvoriti) bilo
koju drugu datoteku napravenu u Flashu i sauvanu na raunaru.

16

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Slika 1-2:
Ovaj uvodni ekran pojavuje se kada prvi put
pokrenete Flash, kao i
svaki sledei put, osim
ako potvrdite poe
Dont show again
(zaokrueno). Ako budete hteli da vidite na
jednom mestu sve svoje nove Flash dokumente, ugraene
ablone i druge opcije,
ponovo ukljuite prikazivanje ovog ekrana
tako to ete izabrati
Edit Preferences
(Windows), odnosno
Flash Preferences
(Mac). Na panou General, izaberite Welcome Screen iz menija On
Launch.

Create New. Kada izaberete jednu od opcija koje su ovde ponuene, moi ete da napravite sasvim novu datoteku u Flashu. U najveem broju sluajeva hoete da napravite Flash
datoteku (engl. Flash le), a to je obina datoteka sa animacijom. Flash nudi dve mogunosti: Flash File (ActionScript 3.0) i Flash File (ActionScript 2.0). Ako ste poetnik u Flashu,
izaberite drugu opciju: Flash File (ActionScript 2.0). Tako ete iskoristiti Flashov pano Behaviors, to je sjajan nain da nauite ActionScript. (U poglavu 9 detanije su objaeni
skriptovi ponaaa.)
Savet Iskusni, profesionalni programeri moda e radije izabrati Flash File (ActionScript 3.0). Na primer, ako vam je
blisko objektno orijentisano programirae i hoete da napravite komponente koje se mogu ponovo koristiti, izaberite
noviju opciju, ActionScript 3.0.

Postoje i druge mogunosti. Moete da napravite Flash File (mobile), specijalnu animaciju za
mobilne telefone ili druge rune ureaje; ActionScript file (datoteku koja sadri samo ActionScript kd i koristi se uz Flash animaciju); ActionScript Communication file (datoteku koja
koristi ActionScript za prenos podataka izmeu animacije i servera); Flash JavaScript file
(datoteku za prenos podataka izmeu animacije i itaa Weba koji koristi JavaScript); Flash
Project (to je korisno ako planirate da pravite u Flashu sloen projekt s vie datoteka, u kome
uestvuje vie dizajnera, a potrebno je da imate kontrolu nad verzijama).
Create From Template. Kad pritisnete jednu od sliica ispod ove opcije, moete da napravite dokument u Flashu, koristei unapred projektovan obrazac koji se zove ablon (engl. template). Primeujte ablone pa ete napraviti animaciju u Flashu, zato to je negde neki
dizajner ve uradio deo posla umesto vas. Vie detaa o ablonima pronai ete u poglavu 7.
POETAK RADA U FLASHU

17

 Extend. Kad pritisnete vezu Flash Exchange, koja se nalazi ispod opcije Extend, zadajete
Flashu da otvori va ita Weba (ako ve nije aktivan) i da uita Web stranicu Flash Exchange. Odatle prenosite Flashove komponente, audio datoteke i druge korisne stvari koje
moete da dodate svojim Flash animacijama (neke su besplatne, neke nisu, a sve su napravili entuzijasti poput vas koji koriste Flash).
Getting Started, New Features, Resources. Moe samo da se nagaa zato je tim koji je
razvijao Flash mislio da bi korisnici ovog programa poeleli da gledaju reklame. Izaberite
ove opcije ako ba morate, ali ne oekujte upotrebive, sutinske informacije. Umesto toga, multimedijalna prezentacija vas besramno asti reklamama koje opisuju sve naine na
koje moete unaprediti zanimivo iskustvo koje ste stekli u Flashu.
Napomena Izuzev opcije Adobe Flash Exchange, koja se nalazi u meniju Help, sve ostale opcije uvodnog ekrana pojavuju se i u meniju File (prikazanom na slici 1-3), tako da moete zapoeti rad na novom dokumentu u svakom trenutku.

Radna povrina
Iako interfejs programa Flash ima vie kontrola i nepoznatih elemenata nego kokpit dambo-deta, to ne treba da vas zaplai. Svaka paleta alatki i pano imaju svoju ulogu u animaciji, a
veina postoji zato da bi vama, kao enom tvorcu, omoguila da potpuno i eksibilno upravate svojim delom. Sve postaje jasno kada saznate zato i kako da koristite svaki tip kontrole.
To je predmet ovog odeka.

Traka s menijima
Du vrha radne povrine Flasha (ili samog vrha ekrana, ako imate Mac) nalazi se traka s menijima (engl. menu bar). Komande ovih menija obuhvataju sve naine interakcije s vaom datotekom u Flashu, od pravea nove datoteke kao to je pokazano na strani 47 do
unoea izmena, snimaa na disk i upravaa enim pojavivaem na ekranu.
Nazivi nekih menija File, Edit, View, Window i Help poznati su svima koji su koristili PC
ili Mac. Primenom opcija ovih menija, obavate osnovne zadatke, kao to su: otvarae, snimae na disk i tampae datoteka napravenih u Flashu; isecae i umetae delova crtea;
pregledae crtea na razliite naine; birae paleta alatki koje ete prikazati; dobijae pomoi i tako dae.
Da biste videli meni, otvorite ga tako to ete pritisnuti naslov, a zatim izaberite opciju menija. Na Macu moete da doete do eene opcije sputaem kroz meni. Pustite taster mia
kako biste aktivirali tu opciju. Na slici 1-3 prikazan je meni File.
Zavisno od toga ta se nalazi na ekranu, mogu da se pojave dodatni meniji, specini za
Flash. O svim ovim opcijama saznaete u narednim poglavima. Na primer:
Insert. Pomou opcija iz ovog menija moete napraviti sloene crtee i pretvoriti statine
crtee u Flash animacije tako to ete dodati simbole (engl. symbols, ponovno upotrebivi
delovi crtea i animacija, kao to ete videti u poglavu 7), slojeve (engl. layers, virtuelne
folije koje omoguavaju da odvojeno upravate elementima sloenog crtea, to je opisano u poglavu 3) i kadrove (engl. frames, virtuelne stranice koje se obru i koje, kada se

18

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Slika 1-3:
Neke od opcija svakog menija imaju preice s tastature, koje vam omoguavaju da obavite aktivnost bez pomeraa mia do menija i pritiskaa tastera. Na primer, umesto da birate File Save As, pritisnite Ctrl+Shift+S kako
biste zadali Flashu da snimi otvorenu datoteku. Na Macu treba da pritisnete
Shift--S.

prikazuju brzo jedna za drugom, pretvaraju niz crtea u animaciju, to razmatramo u

poglavu 3) i tako dae.
Modify. Ovde birate ta da izmenite u svom dokumentu. Na primer, ovaj meni e vam trebati kada hoete da rotirate deo crtea ili da mu promenite veliinu (engl. scale), tj. da ga
umaite ili uveate.
Text. Opcije iz ovog menija koristiete kada radite s tekstom koji dodajete crteima.
Moete da deniete standardne osobine teksta, kao to su font, poravnae i razmak, te da
proverite pravopisnu ispravnost teksta na engleskom.
Commands. Ove opcije slue za denisanje i izvravanje komandi (u drugim programima
obino se zovu makroi). Komande su nizovi zadataka koje obavate u Flashu. Na primer,
ako znate da ete otvarati vei broj dokumenata u Flashu i praviti identine promene u
svakom od ih, moete zadati da Flash prati kako menjate jedan dokument i da ceo postupak sauva kao komandu. Kada bude bilo potrebno da izmenite drugi dokument, samo
izvrite tu komandu.
Control. Ovaj meni vam pomae da testirate animaciju. Moete pokrenuti animaciju, premotati je, ak i usporiti, tako da se izvrava kadar po kadar sjajna stvar za otklaae
problema. Koriee stavki iz ovog menija veoma je slino korieu kontrola na DVD
plejeru.

Pozornica
Pozornica (engl. stage), koja se nalazi u samom sreditu radnog prostora Flasha, predstava
virtuelnu povrinu za crtae. Na njoj crtate slike koje ete na kraju povezati da biste napravili
animaciju. Osim toga, pozornica je prostor za reprodukovae: kada pokrenete zavrenu animaciju, da biste je testirali i videli je li potrebno podeavae, ona se pojavuje na pozornici.
Na poetku ovog poglava, videli ste radnu povrinu Flasha s praznom pozornicom. Na slici
1-4 prikazana je pozornica sa animacijom u toku izvravaa.

RADNA POVRINA

19

Radni prostor (engl. work area) tehniki je naziv za sivu oblast oko pozornice, mada ga mnogi
korisnici Flasha zovu prostor iza pozornice (engl. backstage). Ova radna oblast slui kao pripremni prostor u koji moete da smestite grake elemente pre nego to ih premestite na
pozornicu, i kao prostor za privremeni smetaj elemenata koje hoete da uklonite s pozornice
dok premetate stvari. Recimo da na pozornici crtate tri razliita kruga i jedan okvir koji
sadri tekst. Ako smatrate kako treba da preuredite ove elemente na pozornici, privremeno
odvucite s pozornice jedan od krugova.
Slika 1-4:
Radni prostor
(prostor iza
pozornice)

Pozornica

Pozornica je mesto na
kome crtate slike koje
e na kraju postati vaa
animacija. Radni prostor (siv) jeste zgodno
mesto gde postavate
grafike elemente dok
istraujete kako da ih
organizujete na pozornici. Ovde je okvir
s tekstom prevuen iz
radnog prostora u srediu pozornicu.

Napomena Pozornica uvek na poetku ima belu pozadinu, koja postaje boja pozadine animacije. Promena u bilo
koju zamislivu boju je jednostavna, kao to ete videti u sledeem poglavu.

Skoro uvek ete meati poetnu veliinu i oblik pozornice, zavisno od toga gde e udi gledati
gotovu animaciju drugim reima, zavisno od cine platforme (engl. target platform). Na primer, ako je vaa cina platforma mobilni telefon s pristupom Webu, bie vam potrebna minijaturna pozornica. Sa druge strane, ako pravite animaciju koju e udi gledati na 50-innom
monitoru, treba vam dinovska pozornica. Kasnije u ovom poglavu, okuaete se u promeni
veliine pozornice na primeru aplikacije za ispitivae mogunosti Flasha (Flash Test Drive).

Palete alatki
Flash omoguava da postavite nadohvat ruke sve opcije menija koje najee koristite, tako to
ete prikazati palete alatki (engl. toolbars) i panoe (engl. panels), poput onih na slici 1-1. Palete
alatki i panoi veoma su slini: to su prozori koji se mogu pomerati i prikazuju opcije Flasha.
Razlika je to to su palete alatki male i sadre samo ikonice, dok su panoi vei i prikazuju vei
broj parametara koje moete da meate. (U sledeem odeku saznaete sve o panoima.)

20

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

U paletama alatki grupisane su neke od najee korienih funkcija u kompaktnom obliku, a

moete ih postaviti gde god vam odgovara. (U izdvojenom odeku na strani 23 proitajte savete o premetau paleta.) Prikazivae palete alatki znai da se mogunosti koje vam stoje
na raspolagau nalaze tano ispred vas, tako da ne morate lutati kroz glavni meni kad god
hoete da uradite neto korisno.
Savet Kada pomerate plutajuu paletu alatki, Flash pamti gde ste je postavili. Ako naknadno sakrijete tu paletu alatki
ili izaete iz Flasha i ponovo ga pokrenete, palete alatki se pojavuju onako kako ste ih ostavili. Ako vam to ne odgovara,
ponitite sve svoje promene i vratite se na podrazumevani nain Flashovog prikaza izaberite Window Workspace
Default.

Flash ima tri palete alatki, koje vidite na slici 1-5:

Main. Slui za obavljanje osnovnih operacija koje izvodite tako to jednom pritisnete taster mia; u takve oparacije spadaju otvarae postojee Flashove datoteke, pravee nove
datoteke, te isecae i umetae delova crtea.
Controller. Ako ste ikada videli ureaj za snimanje videa ili zvuka, na paleti alatki Controller prepoznaete dugmad Stop, Rewind i Play, pomou kojih upravate nainom na koji
Flash reprodukuje gotovu animaciju. (Opcije Controllera nisu tek tako prikazane u svetlosivoj nijansi, ve to znai da ih ne moete izabrati ako jo uvek niste napravili animaciju.)
Edit Bar. Pomou ovih opcija deniete i podeavate vremensku osu (strana 35), i aurirate
scene (engl. scenes, imenovane grupe kadrova) i simbole (crtee za viekratnu upotrebu).
Napomena Paleta Edit Bar (tj. traka Edit) neto je drugaija od drugih paleta alatki, utoliko to ostaje vezana za
prozor s pozornicom. Ne moete da je pomerate.

Paleta alatki Controller

Paleta alatki Edit

Slika 1-5:
Da bi se sauvao prostor u Flashovom pretrpanom okrueu,
samo jedna paleta alatki, Edit Bar, prikazuje se
automatski. Ona se
nalazi neposredno iznad pozornice. Da biste
prikazali druge dve,
izaberite Window
Toolbars Main (prikazae se paleta Main) i
Window Toolbars
Controller (prikazae se
prozor Controller). Znakovi za potvrdu u meniju pokazuju kada je
paleta alatki izabrana.
Ponovo izaberite ime
palete alatki, da biste
uklonili znak za potvrdu
i sakrili tu paletu.

PALETE ALATKI

21

Panoi
Flashov pano (engl. panel) slian je paleti alatki na steroidima, to znai da je vei i snabdeven
brojnim funkcijama, ali ima istu svrhu: na emu najbre uoavate elemente s kojima radite,
koji su tu, tano ispred vas, gde ih je lako pronai i upotrebiti. tavie, za razliku od paleta
alatki, panoi sadre i opcije koje ne moete da pronaete ni u jednom meniju.
Flash ima tonu panoa, a svaki od ih pojavuje se inicijalno u jednom od dva oblika: usidren
(engl. docked) ili plutajui (engl. oating). Usidreni panoi nalaze se izvan radnog prostora,
poput panoa Align, Transform i Info, koji su prikazani na slici 1-6.

Saimae svih
panoa na
veliinu ikonica
Zatvarae
panoa
Minimizovae
panoa

Slika 1-6:
Na panoima poput ovih koji su prikazani na slici,
grupisane su korisne opcije tako da brzo i lako
moete pronai ono to hoete. Ako vidite samo
jeziak, pano je saet i skriva svoje alatke. Da biste proirili saeti pano i otkrili egove opcije,
pritisnite traku na vrhu. Pano e se saeti ako pritisnete jo jednom. Pritisnite udvojene strelice da
biste saeli sve panoe, tako da zauzimaju mae
prostora po horizontali. Da biste uklonili pano,
pritisnite dugme X.

U svakom trenutku moete da imate onoliko mnogo ili malo panoa koliko elite. U meniju
Window navedeni su svi panoi Flasha, a vi ih prikazujete i skrivate tako to unosite i uklaate
ihove znakove za potvrdu, isto kao to vai za palete alatki.
Osim preica s tastature, postoji samo jo jedan nain da prikaete pano, a to je iz menija
Window, ali imate mnogo mogunosti da uklonite panoe. Na primer, moete da pritisnete X
u gorem desnom uglu plutajueg panoa, kao to je prikazano na slici 1-6.
I usidrene i neusidrene panoe saeete (svesti na ikonicu), odnosno proiriti, ako pritisnete
traku na vrhu panoa. Postoji i dugmad za saimae i iree pored znaka X u gorem desnom uglu, ali je obino jednostavnije samo pritisnuti traku ne morate da budete naroito
dobar strelac pokazivaem mia.
Savet Da biste odjednom sakrili sve panoe koje ste prikazali, izaberite Window Hide Panels ili pritisnite taster F4.
Moete i da pritisnete strelice koje se nalaze neposredno ispod (i desno od) kliznih traka radnog prostora. Panoi ispod
pozornice (ili desno od e) nestaju a vi vidite mnogo vei deo radnog prostora.

22

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

INFORMATOR

Usidrene palete alatki naspram plutajuih

Usidrena paleta alatki, ili pano, privrena je za neki
deo prozora radnog prostora, dok plutajuu paletu
alatki ili pano moete da premetate povlaeem.
Stvar je linog izbora da li palete alatki i panoe hoete
da prikazujete kao usidrene ili plutajue. Ako stalno
neto pritiskate na paleti alatki, znai da ona mora biti
potpuno vidiva u svakom trenutku, pa je tada usidrena
paleta najpogodnija. Ali, ukoliko vam paleta alatki ili
pano uglavnom treba nakratko, a bitno vam je da se pomera po ekranu (tako da ne pokriva neto drugo s im
radite, na primer), tada je bolji plutajui oblik.
Da biste pretvorili usidrenu paletu alatki u plutajuu,
uradite sledee:
1. Pritisnite prazno mesto na traci du vrha panoa
i drite pritisnut taster mia. Moda ete uoiti

promenu boje, kao to je prikazano na slici 1-7,

naroito kada ponete da pomerate pano. Vizuelni
efekti se razlikuju na Macu i na Windows raunarima, ali je tehnika rada ista.
2. Odvucite paletu alatki dae od ivice prozora s
radnim prostorom i pustite taster mia. Flash prikazuje paletu alatki tamo gde ste je pustili. Moete je
premestiti gde god vam odgovara samo je ponovo
prevucite.
Da biste usidrili plutajuu paletu alatki, obrnite opisani
postupak: povucite plutajuu paletu alatki do ivice
prozora s radnim prostorom i pustite taster mia. Videete liniju ili senku na mestu gde e se usidriti pano ili
paleta alatki. Kada pustite taster mia, Flash automatski
usidri paletu alatki.

Slika 1-7:
Postavite panoe i palete alatki tamo gde su vam potrebni kako biste podesili svoj radni prostor. Premestite paletu alatki tako to ete pritisnuti
prazno mesto na naslovnoj traci i prevui paletu na novu lokaciju.

Zapazite traku na vrhu sidrita panoa (engl. Panels Dock). S leve strane su tri uspravne linije
koje kao da vape da budu pritisnute i povuene. S desne strane su dve trouglaste strelice koje
pokazuju udesno. Kada pritisnete i povuete ove linije, moete da podesite irinu celog sidrita panoa. Pritisnite te strelice (ili bilo koje mesto na traci) i svi panoi se saimaju do veliine ikonice. Kada sledei put pritisnete, vratiete ih na ihovu pravu veliinu.
Savet U gorem desnom uglu svakog panoa, tik ispod dugmeta za zatvarae (X), nalazi se ikonica menija. Kada je
pritisnete, pojavuje se meni sa opcijama razliitim opcijama za svaki pano. Na primer, pano Color Swatch sadri opcije za dodavanje i brisanje uzoraka boja. U menijima panoa, pronai ete mnogo neophodnih alatki i komandi koje
zasluuju da ih isprobate. U ovoj kizi saznaete detae o razliitim opcijama.

PANOI

23

Pano Tools
Sve animacije poiu od jednog crtea. Da biste nacrtali neto u Flashu, potrebne su vam
alatke za crtae: pera, olovke, etkice, boje, gumice i tako dae. Na panou Tools, prikazanom
na slici, pronalazite Flashove alatke za crtae. U poglavu 2 prikazano je kako da upotrebite
te alatke da biste napravili jednostavan crte, a ovde je dat kratak pregled etiri razliita odeka panoa Tools, od kojih se svaki odnosi na neto drugaiju vrstu alatke za crtae.
Slika 1-8:
Na panou Tools, alatke su grupisane prema zadacima prilikom crtaa. Alatke Selection i Transform smetene su na
vrh, iza ih se nalaze alatke Drawing a zatim alatke View. Alatke Color ine dva uzorka jedan za linije i jedan za
boju popune. Na dnu panoa su dugmad opcija, koja se meaju zavisno od izabrane alatke za crtae. Ukoliko vam
to odgovara, odvucite usidreni pano Tools dae od ivice radnog prostora i pretvorite ga u plutajui pano. Ako vam
nedostaje horizontalni radni prostor, pritisnite dugme sa udvojenim strelicama u gorem levom uglu panoa Tools i
dobiete jedan uzani red alatki.

Alatke Selection i Drawing

Na vrhu panoa Tools nalaze se alatke koje vam trebaju da biste napravili i izmenili crte u
Flashu. Na primer, moete koristiti alatku Pen da biste zapoeli skicu, Paint Bucket ili Ink
Bottle da biste primenili boju, i Eraser za uklaae greaka.
Savet Ako zaboravite emu slui koja alatka i ne moete da to odredite na osnovu izgleda ikonice (iskreno reeno,
prilino je teko pogoditi namenu crne ili bele strelice), zadrite pokaziva mia iznad ikonice (ne pritiskajte taster). Posle jedne do dve sekunde, na ekranu se prikazuje ime alatke.

Alatke View
Ponekad ete praviti tako velike crtee da ih neete cele videti na pozornici. Ili, moda ete crtati neto to elite da sagledate sa svim detaima, tako da moete meati piksel po piksel.
Kada se naete u nekoj od tih situacija, moete da koristite Flashove alatke iz odeka View panoa Tools, kako biste uveali ili umaili prikaz i kretali se po pozornici. (Imaete mogunost
da isprobate te alatke kasnije u ovom poglavu; pogledajte stranu 38.)

24

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Alatke Color
Kada neto pravite u Flashu, zapravo crtate jednu od dve stvari: konturnu liniju (engl. stroke),
tj. ravnu liniju konturu, ili popunu (engl. ll), tj. oblast unutar konture. Pre nego to pritisnete jednu od ikonica da biste zapoeli crte (ili kasnije, da biste promenili postojee boje,
to opisujemo u poglavu 2), moete da upotrebite alatke Color kojima birate boju s palete, a
Flash primeuje tu boju dok crtate na pozornici.
Alatke Options
Od alatke koju ste izabrali zavisi koje se ikonice pojavuju u odeku Options. Na primer,
kada izaberete alatku Zoom iz odeka View panoa Tools, u odeku Options prikazuju se ikonice Enlarge i Reduce, koje ete koristiti da biste promenili nain funkcionisaa alatke Zoom
(slika 1-9).
Slika 1-9:
Kada izaberete alatku na panou Tools, u odeku Options prikazuju se dugmad pomou kojih meate upravo tu
alatku. Na primer, kada u odeku View panoa Tools pritisnete alatku Zoom, mea se odeak Options tako da prikazuje samo alatke za zumirae: Enlarge (sa znakom plus) i Reduce (sa znakom minus).

Pano Accessibility
Nisu svi obdareni savrenim vidom i sluhom. Kako biste omoguili da udi sa oteenim vidom i/ili sluhom uivaju u animacijama koje pravite u Flashu, treba da mislite o pristupanosti (engl. accessibility) specijalnim tehnikama koje moete primeniti da biste preneli svoju
poruku uz primenu alternativnih naina.
Pano Accessibility sadri alatke za pomo pri praveu projekta koji prua bar neke informacije udima sa oteenim vidom ili sluhom. Pomou panoa Accessibility, moete da dodeujete imena i opise odreenim delovima crtea, i to opise koji se mogu prevesti u govor
na primer, pomou odgovarajueg ureaja za itae sadraja ekrana. U tom sluaju, kada
slepa osoba krstari Internetom i naie na vau animaciju automobila koji udara u debeli zid
od cigle, ureaj moe da izgovori rei: Auto udara u zid od cigle.
Savet Oigledno je teko prevesti bilo koji prvenstveno vizuelni medijum, kao to je Flash aplikacija, u neto to se izgovara umesto da se vidi. Ipak, takav pokuaj je vredan napora, poto se udima s posebnim potrebama omoguava da
razumeju ono to hoete da predstavite. Vie informacija potraite u izdvojenom odeku na sledeoj strani.

Da biste prikazali pano Accessibility, izaberite Window

pritisnite Shift+F11).

Other Panels

Accessibility (ili

PANOI

25

Pano Actions/Pano ActionScript Debugger

ActionScript je ozbian jezik za pisae skriptova na programerskom nivou, koji omoguava
da dodajete svojim animacijama interaktivnost, povezujui graki element (na primer, dugme) sa odreenom akcijom (recimo, otvaraem stranice na Internetu). U stvari, tako je ActionScript i dobio ime: on omoguava da poveete akciju (engl. action) sa objektom ili
elementom koji izaberete. Pano Actions koristite za pisae koda na ActionScriptu, koji pretvara obine animacije u interaktivne, kao to su uvodne strane na kojima pritiskate miem
da biste neto izabrali, navigacione trake i obrasci (engl. forms) za unos podataka.
INFORMATOR

Zato je pristupanost vana

Pojmom pristupanost opisuje se koliko je jednostavno
da udi s fizikim ili razvojnim problemima (kao to su
slabovidost ili slepilo) razumeju vau animaciju ili da
ostvare interakciju s om.
Kao to moete da pretpostavite, animaciju u Flashu,
koja esto sadri zvuk pored video zapisa i nepokretnih
slika, nee doiveti na isti nain neko ko je slep ili gluv
kao neko ko nema te probleme. Meutim, postoji pomo. Jedna od mogunosti koju savesni korisnici Flasha
ugrauju u svoje animacije, jesu alternativne informacije
za one koji ne vide ili ne uju. (Ljudi sa oteeima vida
i sluha esto koriste pomone ureaje za izvetavae
o onome to im je nedostupno, tako da autori animacija
u Flashu ugrauju u svoje animacije sadraj kome ovi pomoni ureaji mogu da pristupe i da ga prevedu.)
Zahvaujui zakonu SAD-a, poznatom kao Odeak 508,
lokalne, dravne i savezne Internet stranice moraju da
budu potpuno pristupane i upotrebive za javnost.

ak i ako samo nameravate da postavite svoju animaciju na neku Internet stranicu, ne treba da zanemarite
korisnike s posebnim potrebama samo zato to vam
niko ne gleda preko ramena. Ako zanemarite pristupanost, odbacujete deo publike koji bi inae imao koristi
od sadraja vae prezentacije.
Vie informacija o pristupanosti pronai ete na sledeim adresama:
www.alistapart.com/articles/wiwa
www.DiveintoAccessibility.org
www.Section508.gov
www.WebABLE.com
www.WebAIM.org
www.w3.org/wai

Pano Actions omoguava da kombinujete i uklapate delove koda na ActionScriptu, da biste

napravili skript, koji zatim moete pridruiti nekom objektu na svom crteu (ili nekom kadru
animacije) kako biste animaciju uinili pametnom. Nakon to napiete skript, panoi za otkrivae greaka u ActionScriptu pomau vam da reite probleme u kodu skripta. Primenite
razliite alatke za otkrivae greaka, zavisno od verzije ActionScripta koja se koristi u vaoj
datoteci u Flashu: ActionScript 2.0 ili ActionScript 3.0. U treem delu kige saznaete kako
da sami napiete skriptove na ActionScriptu i otkrijete greke.

Pano Align
Nekada je sasvim dovono da prevlaite elemente po pozornici i posmatrate ih golim okom;
u drugim situacijama, bie potrebno da potpuno precizno postavite grake elemente. Pomou panoa Align moete da poravnate grake elemente prema ivicama (goroj, dooj,

26

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

desnoj, levoj) ili prema centrima. Osim toga, reper za poravnae mogu biti sami objekti (na
primer, moete poravnati sve gore ivice objekata) ili pozornica (to je korisno ako hoete da
postavite doe ivice svih objekata na dou ivicu pozornice, kao na slici 1-10). Moete i da
ravnomerno rasporedite objekte.
Da biste prikazali pano Align, izaberite Window Align ili pritisnite Ctrl+K (Windows), odnosno -K (Mac).
Savet Flashove mree (engl. grids), voice (engl. guides) i leiri (engl. rulers), koje ete upoznati u poglavu 2,
pruaju dodatnu pomo pri poravnavau elemenata na pozornici (strana 68).

Slika 1-10:
Pomou panoa Align
poravnavate jedan objekat (ili itave grupe izabranih objekata) du
leve strane pozornice,
desne strane, vrha, dna i
tako dae. Prvo se uverite da ste izabrali objekte
koje hoete da poravnate, a zatim pritisnite ikonicu za poravnavae
na panou Align.

Pano Behaviors
Flash sadri nekoliko optih delova ActionScript koda koje moete da dodate animacijama, a
zovu se skriptovi ponaaa (engl. behaviors). Videete da postoje skriptovi ponaaa za
veinu osnovnih stvari koje hoete da uradite sa ActionScriptom, kao to je pokretae zvune datoteke ili skok na odreeni odeak animacije.
Da biste upotrebili skript ponaaa, treba samo da prikaete pano Behaviors (Window Behaviors), kao na slici 1-11, a zatim pritisnite ikonicu Add Behavior i pojavie se lista raspoloivih skriptova. Kada to uradite, Flash otvara pomoni prozor (ili dva prozora), kako bi vas
vodio kroz postupak prilagoavaa skripta ponaaa.
Na primer, ako hoete da aktivirate audio datoteku, dodajte skript ponaaa Play Sound, poveite ga s nekim dogaajem, kao to je pritisak tastera ili pojavivae kadra, a zatim prilagodite dodati skript ponaaa tako to zadate Flashu koju audio datoteku treba da emituje kada
nastupi taj dogaaj.
Napomena Ako hoete da koristite skriptove ponaaa, animaciju u Flashu treba da zaponete pomou opcije Flash
File (ActionScript 2.0). Skriptovi ponaaa ne rade uz ActionScript 3.0.

PANOI

27

Slika 1-11:
Najjednostavniji nain da dodate skript ponaaa jeste da oznaite kadar ili objekat (kao to je dugme
Stop, koje je ovde prikazano), a zatim izaberete Window Behaviors. Na panou Behaviors pritisnite veliko dugme + kako biste pridruili skript ponaaa
izabranom objektu. Na primer, dugme Stop moe da
zaustavi reprodukovanje video zapisa. U padajuem
meniju pritisnite Embedded Video, pa izaberite Stop iz
sledeeg menija. Da biste zavrili posao, izaberite dogaaj koji pokree taj skript ponaaa, kao to je On
Release (drugim reima, otputae tastera mia).

Pano Color Mixer/pano Color Swatches

Dobar slikar moe da napravi boje po svom izboru, meajui i usklaujui vei broj drugih
boja. To moete i vi da uradite u Flashu, na panou Color Mixer. Osim toga, na kartici Color
Swatches moete da sauvate boju koju ste napravili kao uzorak koji ete koristiti ponovo u
buduem radu. Na taj nain biete spremni kada stigne hitan zahtev da nacrtate jo jednog
smeeg jea.
Napomena Boje su iroka tema u Flashu. Da biste je detanije prouili (i saznali kako se definie ton, zasiee i svetloa boje koju pravite), pogledajte poglave 5.

Panoi Common Libraries

Tri panoa obuhvaena zajednikim bibliotekama (Common Libraries) Buttons, Classes i
Learning Interactions sadre gotove odlomke (drugim reima, nezavisne, unapred napravljene dokumente u Flashu), koje moete da dodate svojim animacijama tako to ih samo
prevuete na pozornicu:
Buttons. Obie privlanih, prilagodivih utisnih dugmadi, potpuno razliitih od dosadnog, sivog dugmeta u HTML-u.
Classes. Korisni samo ozbinim programerima na ActionScriptu, ovi prevedeni odlomci
(DataBindingClasses, UtilsClasses i WebServiceClasses) omoguavaju da prenesete informacije izmeu animacije i serverskih programa tokom izvravaa.
Napomena Da biste pristupili klasama koje se pojavuju u zajednikim bibliotekama, prevucite ih iz zajednike biblioteke u biblioteku dokumenta, a zatim dodajte animaciji odreene pozive ActionScript koda. U treem delu ove kige upoznaete ActionScript i videti kako da dodate akciju animaciji. Vie informacija o prevedenim klasama koje Flash
nudi, saznaete ako izaberete Help Flash Help i u odeljku All Books potraite klasu koja vas zanima.

Learning Interactions. Na ovom panou nalaze se prilagodive komponente, posebno osmiene za izradu uputstva za rad u Flashu; meu ima su i komponente koje omoguavaju
popuavae praznih poa, birae izmeu vie ponuenih opcija i izbor tano/netano.
28

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Pano Components/pano Component Inspector

Flashova komponenta je viekratno upotrebiv, samostalan, prilagodiv, interaktivan graki
element koji moete da dodate animaciji. Tehniki, moete da napravite sopstvene komponente koristei kombinaciju Flasha i ActionScripta. Meutim, znaajno je to to se na panou
Components pojavuju samo standardne komponente korisnikog okruea (dugmad, liste, poa za unos teksta i tako dae), komponente kontrolera animacije (MediaController,
PlayButton, PauseButton i slino) i vie izabranih komponenata koje se isporuuju uz Flash.
Da biste videli i promenili parametre komponente, dovono je da miem izaberete tu komponentu i otvorite pano Component Inspector tako to odaberete Window Component
Inspector (ili pritisnete Alt+F7, odnosno Option-F7 na Macu).
INFORMATOR

Tumaee komponenata
Komponente ne postoje samo u Flashu. Na gotovo svim
programskim jezicima moete napraviti komponente
koje nisu nita drugo do ponovno upotrebivi delovi
koda, u toj oblasti poznati kao crne kutije (engl. black
boxes). To znai da ne morate znati kako u pozadini
radi kd komponente da biste je koristili. Samo treba
da unesete izvesne elemente (promenite par parametara) i da preuzmete rezultate (gledajte kako komponenta radi svoj posao).

Ranije su struaci za softver prognozirali da bi komponente mogle biti sledea velika stvar. Poto veina udi
koji ponu da rade s Flashom ili slinim programima
uglavnom eli da napravi iste elemente menije, dugmad, mapiranu grafiku i slino postojalo je miee
da bi se programeri potpuno posvetili praveu komponenata koje bi drugi udi kupovali po visokoj ceni.
Ipak, svet i dae eka. Ako se dovono potrudite, mogli
biste na Webu pronai korisne gotove komponente za
Flash (neke su besplatne). U poglavu 12 predlaemo
gde da ponete pretraivae.

Pano History
Flash prati svaku sitnicu koju uradite s datotekom, od vremena kada ste je napravili (ili posledi put otvorili): svaki oblik koji nacrtate, svaku datoteku koju uvezete, svaku boju koju
promenite. Ovo praee u pozadini, koje moete videti preko panoa History (slika 1-12),
pogodno je kada hoete da se vratite na raniju verziju animacije. Na primer, moda poelite
da vratite verziju u kojoj su zeevi koje ste nacrtali za animirani lm stvarno liili na zeeve, a
ne na ugojene mieve. Da biste otvorili pano History, pritisnite Window Other Panels History (ili pritisnite Ctrl+F10).
Savet Ukoliko ne definiete drugaije, Flash uva posledih 100 izmena koje ste napravili u dokumentu, poev od
posledeg puta kada ste ga otvorili (ili, ako uopte niste snimali dokument, to je posledih 100 izmena od kada ste ga
napravili). Ako hoete da poveate taj broj, izaberite Edit Preferences. U prozoru Preferences izaberite kategoriju General. Zatim, u pou Undo, zadajte broj ponitavaa na nivou dokumenta (Specify Document-level Undo) i unesite broj
nivoa (promena) koje Flash treba da prati. Moete da unesete bilo koji broj izmeu 2 i 9999.

PANOI

29

Slika 1-12:
Kada preete miem preko izmene, u Flashu iskae en pomoni detaan opis. Da biste
vratili neku prethodnu verziju svoje datoteke, vucite kliza do pretposlede promene koju
hoete da zadrite. Ako hoete da ponovite jednu ili vie promena, oznaite ih i pritisnite Replay. Ukoliko elite da vratite neku od ranijih verzija datoteke, nemojte to odlagati: svaki put
kada zatvorite datoteku, Flash brie enu istoriju.

Pano Info
to vai dokumenti u Flashu postaju sloeniji, verovatnije je da ete u nekom trenutku hteti
da znate detae o objektima na pozornici: RGB vrednosti boja koje ste upotrebili, veliinu u
pikselima nekog objekta, egove XY koordinate i tako dae. Ovaj nivo detaa moe da bude
koristan ako elite da ponovite odreeni efekat ili da preuredite objekte na pozornici, do posledeg piksela.
Pano Info otvoriete na sledei nain: najpre postavite pokaziva na pozornicu i pritisnite objekat da biste ga izabrali, a zatim odberite Window Info ili pritisnite Ctrl+I (Windows), odnosno -I (Mac). Na slici 1-13 vidite da se na panou Info prikazuju samo informacije o
objektima koje ste upravo izabrali.
Slika 1-13:
Izaberite objekat na pozornici i pano Info pokazuje egovu irinu, visinu, XY koordinate i boju (izraenu u RGB
vrednostima i procentu providnosti). Pomerajte pokaziva
mia po pozornici i doa polovina panoa Info pokazuje
preko koje boje (i XY koordinata) on prelazi.

Pano Library
Pano Library (slika 1-14) slian je panoima Common Libraries, koji su opisani na strani 28:
prikazuju se viekratno upotrebive komponente koje moete dodati svojim animacijama u
Flashu. Prva razlika izmeu ova dva panoa je to to pano Common Libraries sadri komponente koje moete da dodate bilo kojoj datoteci u Flashu, a pano Library obuhvata objekte
koje moete dodati samo trenutno otvorenoj datoteci. Pano Library otvarate tako to pritisnete Window Library ili Ctrl+L (Windows), odnosno -L (Mac).
Druga razlika je to to pano Library nema unapred pripremenu pomonu dugmad i sline
elemente. Panou Library sami morate da dodajete objekte koje ete ponovo koristiti (poglave 7).

30

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Recimo da pravite savrenu sliku balona, sunca ili snene pahuice u jednom kadru animacije. (Saznaete vie o kadrovima na strani 34.) Ako hoete da se taj balon, sunce ili pahuica
pojave u jo 15 kadrova, mogli biste crtati taj element svaki put iz poetka, ali je loginije da
sauvate egov primerak u biblioteci projekta i da ga samo prevuete u preostalih 15 kadrova. Ovaj trik tedi vreme i obezbeuje konsistentnost.
Slika 1-14:
Kada na pano Library smetate jednostavne slike kao ponovno upotrebive simbole, tedite vreme, ali i smaujete datoteku. (U poglavu 7 saznaete mnogo vie o
simbolima i veliini datoteka.) Na panou Library, koji ovde vidite, moete da
pregledate simbole, stavite ih na pozornicu i da tekuem dokumentu dodate simbole koje ste napravili u drugom dokumentu u Flashu.

Pano Movie Explorer

Kada napravite animaciju u Flashu (videete u poglavu 3 kako se to radi), pomou panoa
Movie Explorer, prikazanog na slici 1-15, brzo i lako nalazite i meate odreene detae animacije. Da biste otvorili pano Movie Explorer, izaberite Window Movie Explorer (ili pritisnite Alt+F3, odnosno Option-F3 na Macu).
Napomena Pano Movie Explorer prikazuje samo po jednu scenu u svakom trenutku, bez obzira na to koliko scena
sadri animacija. Ako hoete da radite s vie scena, uz pano Movie Explorer upotrebite pano Scene, opisan na strani 33.

Slika 1-15:
Pano Movie Explorer moe da prikae kompletnu strukturu animacije, a uz to preko
ega brzo i lako pronalazite i birate odreene elemente. Da biste pronali neki element, koristite ikonice Show ili unesite ime elementa koji traite u poe Find. Kada
pritisnete element desnim tasterom mia, otvara se meni koji moete da koristite za
meae tog elementa.

PANOI

31

Ako vam je poznato kako funkcionie alatka Explorer u Windowsu, prepoznaete pano Movie
Explorer. Windows Explorer pokazuje strukturu svih direktorijuma i datoteka na vaem raunaru, a strukturu moete da samete. Slino tome, pano Movie Explorer prikazuje sve komponente animacije koje su organizovane po scenama: video iseke, datoteke sa zvukom, tekst,
slike i tako dae. (Vie podataka o scenama potraite u izdvojenom odeku na sledeoj strani.)
Osim brzog sagledavaa strukture cele animacije, koristiete i ikonice Show s panoa Movie
Explorer da biste ukazali Flashu na odreene elemente svog projekta koje hoete da vidite
(samo dugmad ili samo slike, kadrove i slojeve). Osim toga, moete da koristite okvir Find
kako biste pregledali odreene elemente (na primer, moete traiti skript na ActionScriptu,
pod nazivom openNewBrowserWindow).

Pano Output
Kada Flash hoe neto da vam saopti o vaoj animaciji, on koristi pano Output. Pano Output otvarate tako to izaberete Window Output ili pritisnete F2. Na primer, kada izvozite
animaciju iz Flasha (poglave 14) ili kada dodate animaciji ActionScript kd koji sadri greku, Flash prikazuje na panou Output sve probleme na koje nailazi.
Savet Da bi se na panou Output prikazao izvetaj o veliini datoteke kad god objavite animaciju, izaberite File Publish Settings. Zatim, u otvorenom prozoru Publish Settings, pritisnite karticu Flash i unesite znak za potvrdu u poe pored Generate Size Report. Kada sledei put budete izvozili animaciju, Flash e dodati izvetaj o veliini datoteke u
komentare koje prikazuje na panou Output. (Ako nameravate da postavite svoju Flash animaciju na Web, morate voditi
rauna o veliini datoteke poto vea datoteka znai da e udi verovatno imati problema da je vide preko Interneta.)

Pano Properties/pano Filters/pano Parameters

Pano Properties (poznat i kao Property Inspector) automatski se pojavuje ispod pozornice
kada otvorite nov dokument. Ako ne vidite pano Properties, otvorite ga tako to ete izabrati
Window Properties Properties ili pritisnuti tastere Ctrl+F3.
Kao to vidite na slici 1-16, Property Inspector prikazuje odreene informacije o svakom objektu koji ste izabrali na pozornici. Ti detai mogu da budu korisni ako, na primer, planirate
da postavite svoj rad na Web i treba da znate dimenzije odreenog crtea. Osim to moete
pregledati svojstva izabranog objekta, moete ih i meati u Property Inspectoru, kao to ete
videti u odeku Flash CS3 probna voa, u ovom poglavu (strana 35).
Na slici 1-16 vide se i jezici dva dodatna panoa: Filters i Parameters. Pomou panoa Filters
tekstu moete dodati ltre za specijalne efekte, animirane objekte i dugmad (poglave 7), a
pano Parameters omoguava da podesite parametre komponente (poglave 12).
Napomena Uprkos svom zvunom nazivu, Property Inspector je zapravo pano. Moete da ga samete, proirite, otvorite egov meni desnim tasterom mia i sakrijete ga, kao bilo koji drugi usidreni pano.

32

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Slika 1-16:
Pano Properties (Property Inspector) prikazuje samo ona svojstva
koja su povezana sa
objektom izabranim na
pozornici. Poto je ovde
izabran kvadrat, Property Inspector prikazuje opcije koje moete
da primenite kako biste
promenili debinu i
boju konturnih linija
kvadrata, zadali vrstu
uglova (zaobeni, iati, odseeni), i dodatne
karakteristike kvadrata.

INFORMATOR

Anatomija scene
Scena (engl. scene) jeste skup koji ine jedan ili vie kadrova povezanih sa sopstvenom vremenskom osom.
Uglavnom ete praviti animacije koje se sastoje od samo
jedne scene, ali moete i da podelite animaciju na nekoliko scena ako to ima smisla za organizaciju vaeg projekta na primer, moete da napravite uvodnu scenu,
glavnu scenu i scenu sa imenima autora animacije.
Dobro je podeliti animaciju na vie scena zato to
moete vie puta koristiti isti materijal. Na primer, recimo da u Flashu pravite Web oglase od 30 sekundi za

svoju kompaniju. Ako svaki pojedinani oglas treba da

sadri istih nekoliko sekundi animacije na poetku (pozdravnu poruku od vaeg izvrnog direktora) i istih nekoliko sekundi na kraju (iskreni poziv i zbog toga treba
da kupujete od nae kompanije), tada ima smisla da
izdvojite ove poetne i zavrne kadrove kao viekratno
upotrebive scene, sa opisnim nazivima kao to su Uvod
i Kraj. Posle toga, za sledeu animaciju treba samo da
napravite sredinu koju ete umetnuti izmeu scena
Uvod i Kraj.

Pano Scene
U Flashu moete napraviti animaciju koja sadri samo jednu scenu, ali moete izabrati i da
podelite animacije u vie scena ako vam to odgovara. (U gorem izdvojenom odeljku date su
neke ienice o scenama i razlozi da organizujete animaciju kao vei broj scena.)
Da biste dodali animaciji scenu (ili da biste preimenovali ili izbrisali postojeu scenu), upotrebite pano Scene, koji otvarate tako to birate Window Other Panels Scene. Na slici
1-17 prikazano je kako izgleda pano Scene.

Pano Transform
Transformisanje je elegantna re za petljanje sa objektima. Kada na pozornici imate izabran
objekat na koji hoete da utiete promenite horizontalnu ili vertikalnu razmeru, rotirate ga,
sabijete, deformiete (promenite oblik kao karameli) ili iskosite (iskrivite horizontalno ili

PANOI

33

Slika 1-17:
Pomou panoa Scene moete da dodate scenu animaciji (ili duplikat postojee scene ili novu, praznu scenu) te da izbriete postojeu scenu. Dovono je da izaberete ime scene i pritisnete Duplicate, Add ili Delete. Da biste promenili ime scene, najpre ga dvaput pritisnite
miem. Zatim, kada vidite okvir oko tekueg imena, pritisnite miem unutar ega i unesite
novo ime.

vertikalno) jezikom animatora, vi hoete da transformiete taj objekat. U poglavu 5 saznaete kako da obavite sve navedene transformacije.

Vremenska osa
Iako je Flash sloen program, zasnovan je na udesno jednostavnom principu: staromodnoj
projekciji slajdova. Ako ste suvie mladi da biste se toga seali, u projekciji slajdova osoba koja
izvodi prezentaciju prikazuje gomilu slajdova koji stoje u posebnom drau i odreuje redosled
kojim se slajdovi pojavuju i vreme prikazivaa slajda na ekranu. Dakle, animacija u Flashu
nije nita vie od usavrene projekcije slajdova. U Flashu, slajdovi koji sadre slike nazivaju se
kadrovi (engl. frames), a umesto osobe koja uprava projektorom slajdova, imate vremensku osu
(engl. timeline).
Vremenska osa (slika 1-18) odreuje redosled kojim se pojavuju kadrovi i koliko dugo se
prikazuje svaki kadar na pozornici. Ako ste odluili da organizujete slike koje se pojavljuju u
kadrovima kao zasebne slojeve (engl. layers, o ima piemo u poglavu 3), na vremenskoj osi
deniite nain slagaa slojeva: koji sloj treba da bude na vrhu, koji ispod ega i tako dae.
Osim to na vremenskoj osi moete sastaviti osnovnu, jednostavnu animaciju, iji se kadrovi
aktiviraju sleva udesno, a slojevi odozgo nadole, moete napraviti i specijalne efekte, kao to
je neprestano ponavae nekog odeka animacije i denisae zanimljivih prelaza izmeu
kadrova.
Napomena Kada pokrenete Flash prvi put, vremenska osa se prikazuje automatski. Ali, ako je ne vidite, prikazaete
je tako to ete izabrati Window Timeline ili pritisnuti Ctrl+Alt+T (na Macu: Option--T).

U sledeem odeku, imaete priliku da izvezete Flash na probnu vou. Nauiete kako da
otvorite, pokrenete i sauvate animacije u Flashu, videete kako radi vremenska osa i isprobaete dva najvanija panoa ovog programa: Tools i Property Inspector.
Napomena U ovoj kizi nisu opisani mae korieni panoi Filters, Parameters, Project, Screens, Strings i WebServices.

34

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Slika 1-18:
Vremenska osa prati sve
kadrove koji ine animaciju, i redosled po kome
hoete da se pojavuju.
Kada pritisnete odreeni
kadar (ili povuete kliza
vremenske ose na taj kadar), saoptavate Flashu
da prikae sadraj izabranog kadra na pozornici,
kako biste ga pregledali ili
izmenili.

Flash CS3 probna voa

Da biste pratili uputstva za rad u ovom odeku, potrebna vam je animacija u Flashu na kojoj
ete vebati. Jedna animacija je spremna i eka vas na stranici Missing CD Web lokacije
Missing Manuals.
Savet Najvie ete raditi s postojeim datotekama, bilo zato to ste ih sami napravili ili zato to hoete da ih ubacite
u datoteke Flash animacije sa slikom, zvukom ili filmom, koje ste pronali na Webu. Kako biste izbegli neprijatnost da
prenesete datoteke sa Interneta i kasnije imate muke da ih pronaete, napravite jedan direktorijum, na primer, Downloads u direktorijumu My Documents (Windows), odnosno Home Documents (Mac), i uvajte ih tamo. Moete ak
i da definiete parametre Preferences svog itaa Weba, tako da sve to preuzmete sa Interneta automatski smeta u taj
direktorijum.

Otvarae datoteke u Flashu

Preuzmite sa Interneta datoteku rolling_ball.a i sauvajte je na svom raunaru. Pokrenite
Flash, pa izaberite File Open (uvodni ekran automatski nestaje). Kada se pojavi okvir za dijalog Open, pomerite se do datoteke koju ste upravo preuzeli i pritisnite Open. Flash prikazuje animaciju na pozornici, oko koje se nalaze vremenska osa, palete alatki, panoi i (na dnu)
pano Property Inspector. To treba da izgleda kao to na slici 1-19. (Da biste pokrenuli animaciju iz primera, pritisnite Enter ili izaberite Control Play.)

OTVARAE DATOTEKE U FLASHU

35

Slika 1-19:
Izaberite neki objekat
na pozornici i Property
Inspector automatski
prikazuje svojstva (karakteristike) tog objekta. Na ovom panou
moete promeniti veinu svojstava; kada to
uinite, Flash ponovo
prikazuje taj objekat na
pozornici, pri emu su
vidive i vae izmene.
to se tie poa za tekst,
moete poravnati tekst
tako da bude centriran
ili obostrano poravnat,
a moete izmeniti i font
ili boju teksta.

Napomena Ako ne vidite Property Inspector, otvoriete ga tako to ete izabrati Window Properties Properties
ili pritisnuti Ctrl+F3.

Pano Property Inspector

Property Inspector se pojavuje automatski ispod pozornice kada otvorite nov dokument.
Kao to je prikazano na slici 1-19, on sadri odreene informacije o objektu koji ste izabrali
na pozornici. Takvi detai mogu da budu korisni kada hoete da precizno napravite isti objekat u drugom programu ili da postavite gotovu animaciju na Web stranicu koju ste upravo
napravili. Na primer, kada pritisnete dugme Size, prikazuju se dimenzije animacije (recimo,
550 200 piksela), a ta informacija vam je potrebna ako hoete runo da postavite animaciju
na Web. (U poglavu 14 saznaete kako zadati Flashu da napravi jednostavnu Web stranicu
koja sadri animaciju, tako da ovaj posao ne morate obavati runo.)
Da biste videli kako ovo funkcionie, pritisnite slovo F u animaciji rolling _ball.a. Na panou
Property Inspector, videete sledee:
Height and width. Slovo F je iroko 10,4 i visoko 13,0 piksela.
Color. To slovo je crno.
Napomena Ako ne vidite dimenzije na panou Properties, dvaput pritisnite jeziak panoa. Poa s dimenzijama pojavie se ispod drugih svojstava.

Ukoliko upiete nove vrednosti ili promenite neki parametar, izmeniete izabrani objekat. Da
biste videli kako funkcionie pano Property Inspector, koristiete ga za promenu veliine
same pozornice, to e biti objaeno u nastavku teksta.

36

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Promena veliine pozornice

Pored toga to moete da proveravate svojstva izabranog objekta, ta svojstva moete i da
meate preko panoa Property Inspector. Poto je u Flashu veliina pozornice konana veliina animacije, jedan od prvih koraka pri izradi animacije treba da bude denisae enih tanih dimenzija, kao to ete videti u sledeem poglavu. Meutim, veliinu pozornice moete
da promenite u svakom trenutku.
Veliinu pozornice meate na sledei nain:
1. Pritisnite alatku Selection, a zatim pritisnite praznu oblast pozornice (kako biste se
uverili da nita na pozornici nije izabrano).
Umesto toga, moete pritisnuti alatku Selection i zatim izabrati Edit Deselect All.
2. U Property Inspectoru pritisnite dugme Size.
Pojavuje se prozor Document Properties. Otprilike na sredini prozora nalaze se poa Dimensions (dimenzije). Na tom mestu ete izvesti svoju aroliju.
3. Pritisnite poe za irinu (engl. width), koja trenutno iznosi 800 piksela, i unesite 720
px. Pritisnite poe za visinu (engl. height) i promenite vrednost sa 600 px na 80 px.
Kada to uradite, pritisnite OK.
Flash prihvata nove dimenzije i mea veliinu pozornice, kao to je prikazano na slici 1-20.
Savet Ako promenite veliinu pozornice, pa postane prevelika i ne vidite je celu, obratite pau na klizne trake koje
Flash postava na dno i na desnu stranu radne zone. Njih moete koristiti kako biste se pomerali po pozornici i videli sve.

Slika 1-20:
Poto je pozornica vaa
povrina za crtae, eleete da promenite
enu veliinu i oblik,
prema tome kako hoete da izgleda gotova
animacija. Na primer,
za baner (reklamu) na
vrhu Web stranice, trebae vam dugaka,
uzana pozornica otprilike oko 720 x 80,
kao to je ovde prikazano, zavisno od veliine
ekrana na kome se gleda. Pri svakoj promeni
veliine pozornice, odmah se meaju i dimenzije same
pozornice u radnom
prostoru.

OTVARAE DATOTEKE U FLASHU

37

Promena veliine prikaza pomou alatke Zoom

Tokom rada u Flashu, ponekad ete nacrtati ogromnu sliku koju neete moi da vidite celu
na pozornici. Klizne trake omoguavaju da se kreete po velikoj pozornici, ali ne pomau da
dobijete potpuni pregled. Sada ete saznati kako koristiti alatke Zoom da biste umaili prikaz i videli odjednom celu animaciju. Ove alatke pronai ete u odeku View panoa Tools.
Pomou njih moete uveliati i umaiti prikaz, i kretati se po pozornici. Moete ak toliko
da se pribliite da crte meate piksel po piksel.
Alatka Zoom funkcionie na sledei nain:
1. Pritisnite alatku Zoom (minijaturnu lupu) u odeku View panoa Tools.
Pano Tools se obino nalazi na levoj strani ekrana (meutim, moete da ga pomerate, na
nain opisan na strani 21). Kao to vidite na slici 1-21, kada pritisnete alatku Zoom, odeak
Options na dnu panoa sadri samo dugmad koja se odnosi na promenu veliine prikaza.
Slika 1-21:
Poto pritisnete alatku Zoom, svaki put kada pritisnete crte uveava se pozornica (koja sadri taj
crte). Ako ona postane toliko velika da ne vidite sve, pritisnite alatku Hand, a zatim ponovo pritisnite pozornicu i pomerajte je povlaeem (kao to je ovde prikazano).

2. Pomerite kursor, koji sada izgleda kao lupa sa znakom plus, u oblast pozornice koju
hoete da uveate i pritisnite taster mia.
Flash uveava pozornicu i sve na oj. Vidi se potpun prikaz oblasti koju ste pritisnuli miem.
3. Pritisnite alatku Hand.
Kursor dobija oblik male ake.
4. Pritisnite bilo gde unutar pozornice i vucite kursor.
Flash pomera pozornicu ispod kursora, tako da imate boi pregled izabranog dela svog
dragocenog crtea.

Prikazivae animacije
Poto ste videli kako da radite s nepokretnom animacijom, vreme je za akciju. Najzad, po deniciji, animacija mora da se pomera. Pomou palete alatki Controller, koju otvarate tako to
izaberete Window Toolbars Controller (videti izdvojen odeljak na strani 41), moete da
reprodukujete, zaustavite i premotavate, slino kao to upravate reprodukovaem videotrake ili DVD-a. Kada pritisnete Play na paleti Controller, animacija se izvrava jednom, od
poetka do kraja.

38

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

Za preciznije upravae moete koristiti kliza vremenske ose i prolaziti kroz animaciju kadar po kadar, kao u starim prezentacijama slajdova. Kliza vremenske ose (engl. playhead)
samo je elegantan naziv za trenutno izabran kadar. Kada pritisnete kadar, Flash prikazuje crveni pravougaonik klizaa vremenske ose, to znai da ste uspeno izabrali taj kadar (slika
1-22). Ako izaberete Control Play da biste pokrenuli animaciju, ona se izvrava na pozornici, poev od izabranog kadra.
Slika 1-22:
Kadar birate (definiete poloaj klizaa vremenske ose)
na isti nain kao i sve drugo u Flashu: pritiskom na levi
taster mia. U ovom primeru, trenutno izabran kadar (poloaj klizaa vremenske ose) deseti je po redu. Moete da
posmatrate kako se kliza vremenske ose pomera od jednog do drugog kadra tako to ete izabrati Control
Play. Povlaee klizaa vremenske ose nazad i napred
poznato kao premotavae (engl. scrubbing) ak je i bri
nain da testirate delove animacije, a takoe je i zabavno:
kada povlaite kliza vremenske ose zdesna ulevo, kadrovi
se prikazuju obrnutim redosledom.

Snimae datoteke
Dok radite animaciju u Flashu, poeno je da je esto snimate. Moda mislite da moete po
seau ponovo napraviti naroito dobar crte ili animiranu sekvencu ako se dogodi neto nepredvieno i va raunar otkae, ali zato da rizikujete? Postoje i boi naini da utroite vreme.
im zavrite znaajan deo posla, sauvajte svoju Flash datoteku:
1. Izaberite File Save As.
Pojavuje se prozor Save As (slika 1-23). Kad izaberete opciju Save As (umesto Save) pravite novu verziju datoteke umesto da snimate preko stare verzije. Uvek je poeno da snimite novu verziju datoteke kada eksperimentiete, poto neki eksperimenti nikad ne
uspevaju i tada hoete da se vratite na prethodnu verziju datoteke.
2. Iz iskaueg menija Save In izaberite direktorijum u koji hoete da Flash snimi datoteku.
Ovaj korak moete i da preskoite. Ako to uinite, a koristite Windows, Flash pretpostava
da hoete da snimite datoteku u direktorijum My Documents. Ukoliko radite na Macu,
Flash pretpostava da hoete da sauvate datoteku u direktorijumu Home Documents.

OTVARAE DATOTEKE U FLASHU

39

INFORMATOR

Upravae reprodukovaem pomou palete alatki Controller

Ako ste koristili video ureaj (rikorder), onda vam est
ikonica na paleti alatki Controller izgleda umirujue
poznato. Evo emu slui svaka od ih, sleva udesno, po
redosledu koji vidite na ekranu:

Prelazak na posledi kadar. im pritisnete ovu ikonicu, animacija se pomera unapred do samog kraja. To
znai da se kliza vremenske ose postava na posledi
kadar animacije.

Zaustavae. Kad pritisnete ovu ikonicu u obliku kvadrata, zaustava se reprodukovae animacije.

Navedenih est funkcija dostupno je i u meniju Control,

kome se pristupa preko osnovnog menija.

Prelazak na prvi kadar. Poto pritisnete ovu ikonicu,

animacija se premotava. To znai da se kliza vremenske ose pomera unazad na prvi kadar.

Imajte na umu to da se odreeni elementi koje vidite u

Flashu kada testirate animaciju na pozornici, ne pojavuju u gotovoj animaciji na primer, slojevi za voice
kretaa (engl. motion guide layers), o kojima ete itati u poglavu 3. Stoga, iako je primena panoa Controller sjajan nain da odstranite propuste iz svoje
animacije, to nije zamena za opciju Control Test Movie, koja izvozi (prevodi) Flashov dokument i pokazuje
vam tano ono e videti publika.

Pomerae unazad za jedan kadar. Pritisnete li ove

udvojene strelice usmerene ulevo, kliza vremenske
ose pomera se unazad za jedan kadar. Ako je kliza ve
postaven na prvi kadar, ovo dugme nema efekta.
Reprodukovae. Kad pritisnete ovu strelicu usmerenu
udesno, aktivira se animacija na pozornici. Reprodukovae poie od trenutne pozicije klizaa vremenske
ose. Drugim reima, reprodukovae poie od kadra
koji ste izabrali na vremenskoj osi i izvrava se do kraja
animacije ili dok ne pritisnete dugme za zaustavae.
Pomerae unapred za jedan kadar. Kad pritisnete
ove udvojene strelice usmerene udesno, pomera se kliza vremenske ose unapred za jedan kadar (osim ako
je kliza ve na posledem kadru).

Reprodukovae
Prelazak na
prvi kadar

Zaustavae Pomerae
unazad za
jedan kadar

Prelazak na
posledi kadar

Pomerae
unapred za
jedan kadar

Slika 1-23:
Samo kada prvi put snimate datoteku treba da definiete eno ime i lokaciju. Posle toga, da biste sauvali datoteku (i sve
promene koje ste napravili od prethodnog
snimaa), samo izaberite File Save.

40

POGLAVLJE 1: OBILAZAK FLASHA

3. U poe File Name upiite jedinstveno ime za ovu datoteku.

Najboe je da ime bude kratko i opisno kako biste kasnije lako prepoznali datoteku, na
primer rolling_ball_changes. Proverite jeste li uneli standardni Flashov nastavak imena datoteke (.a) ili nemojte unositi nikakav nastavak, kao na slici 1-23.
4. Pritisnite Save.
Flash snima datoteku, potujui pri tom lokaciju i ime datoteke koje ste zadali.
INFORMATOR

Tipovi datoteka u Flashu

Flash dodeuje poseban nastavak imenu za svaki tip datoteke, kako bi mogao da ih razlikuje (i da biste ih vi razlikovali). Na primer, kada hoete da sauvate Flashov
dokument, on automatski dodaje imenu nastavak .fla.
Evo kratkog pregleda nastavaka imena datoteka koje
Flash koristi kada zatraite da sauva ili izveze datoteku:
Flashovi dokumenti i aplikacije za rad sa obrascima (.fla). Flashove aplikacije za rad sa obrascima
ine obrasci za unos podataka, slini onima koji se
prave u HTML-u. Te obrasce pravite u Flashu i postavate ih na server, radi obrade podataka koje korisnici unose. U ovoj knjizi nisu opisane Flashove
aplikacije obrazaca.
Datoteke sa ActionScript kodom (.as). ActionScript
datoteke omoguavaju vetim programerima da runo piu kd i da ga, tokom izvravaa, pridrue dokumentima koje su pravili u Flashu, umesto da
prolaze kroz Flashov interfejs za pravee skriptova
kako bi neposredno ubacili ActionScript kd u Flashove dokumente. (U ovoj kizi nisu obuhvaene datoteke ActionScript koda, ali ete u delu 3 nauiti da
sami piete Flash skriptove.)
ActionScript komunikacione datoteke (.asc). Specijalne datoteke sa ActionScript kodom, koje povezuju
animacije u Flashu sa bazama podataka u pozadini. U
knjizi nisu obraene ActionScript komunikacione
datoteke.

Flash JavaScript datoteke (.jsfl). JavaScript je programski jezik koji je ugraen u itae Weba i koji Web
dizajneri koriste u kombinaciji sa HTML-om da bi pravili interaktivne stranice za Web. U Flashu se JavaScript
koristi na malo drugaiji nain. Programeri mogu da
automatizuju Flash i koriste JavaScript kako bi pravili
prilagoene alatke. U knjizi nisu obraene Flashove
JavaScript datoteke.
Datoteke Flashovih projekata (.flp). Ako treba da
napravite veliku, sloenu Flash animaciju zajedno s
vie udi (na primer, s razvojnim timom korporacije),
moete da koristite datoteku Flashovog projekta kako
biste pratili sve Flashove dokumente, datoteke sa zvukom, bit mape i datoteke drugih komponenata koje
ine tu animaciju (kao i primerak svake verzije animacije). U ovoj kizi nisu obuhvaene datoteke Flashovih
projekata.
Flashove izvrne datoteke (.swf, .exe, .hqx i nekomprimovane izvrne datoteke za Mac, bez nastavka imena). Ove prevedene datoteke izvravaju
se, redom, u Flash Playeru (.swf), kao izvrna datoteka koja radi na Windowsu (.exe), kao samostalan, samoraspakajui program na Macu (.hqx) i kao
samostalan, dekomprimovan program na Macu (bez
nastavka imena).

OTVARAE DATOTEKE U FLASHU

41