DINAMIKA RAVNOTEA SKIJAA I

OSNOVNA SKIJAKA KRETANJA

UISS, Beograd
Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Novi Sad
Seminar za struno osposobljavanje
instruktora skijanja

SILE KOJE DELUJU NA SKIJAA

Pojam sile je poznat je iz svakodnevnog
ivota kao subjektivni oseaj napora pri
obavljanju fizikog rada;
Prilikom noenja predmeta, silu tee
predstavlja njegova teina;
Prilikom tranja u jak vetar, silu predstavlja
otporu vazduha;
Za vreme vonje autobusom pri promeni
brzine kretanja, telo tei da zadri
prethodnu brzinu kretanja, usled sile
inercije.

SILE KOJE DELUJU NA SKIJAA

Sile koje se sreu u skijanju mogu se
podeliti na spoljane i unutranje;
Spoljanje sile deluju na telo iz spoljanje
sredine i odraavaju povezanost tela sa
okolinom (teina tela, sila trenja, sila
otpora, sila inercije);
Unutranje sile nastaju delovanjem
pojedinih delova tela (miina sila,
pasivne sile lokomotornog aparata);
Kretanje skijaa ostvaruje se interakcijom
spoljanjih i unutranjih sila.

SILE KOJE DELUJU NA SKIJAA

Teina tela je sila kojom masa tela
deluje na podlogu usled gravitacionog
ubrzanja;
Teina je konstantna jer su gravitaciono
ubrzanje tela i njegova masa konstantne
veliine;
Teina se kod skijaa deli na dve
komponente:
komponentu klizanja, koja je paralelna s
padinom i
komponentu pritiska, koja je normalna na
padinu.

Sila trenja je usmerena suprotno od

komponente klizanja.

Sile koje deluju na skijaa u spustu

pravo pri konstantnoj brzini

SILE KOJE DELUJU NA SKIJAA

Klizanje niz padinu poinje kada je
komponenta klizanja vea od
komponente trenja;
Dejstvo sile trenja je na mestu
najveeg pritiska skije na sneg, a to
je najee ispod sredine stopala
skijaa;
Sila otpora ima dve komponente:
otpora snega i
otpora vazduha.

Sile koje deluju na skijaa u spustu

pravo pri konstantnoj brzini

SILE KOJE DELUJU NA SKIJAA

Sila inercije se ispoljava u suprotstavljanju
promeni brzine ili smera kretanja;
Pri naglom ulasku skijaa u dubok ili mokar sneg,
sila otpora snega dovodi do naglog usporavanja, a
skije imaju tendenciju zaostajanja za telom;
U obrnutom sluaju, pri naglom prelasku s ravnog
na strmiji teren, poveava se komponenta klizanja,
dolazi do naglog ubrzavanja, a telo ima tendenciju
zaostajanja za skijama;
Centrifugalna sila je reaktivna sila kojom se masa
tela suprotstavlja promeni smera kretanja tako da
se centrifugalna sila javlja prilikom svakog
skretanja;
Obzirom da je inercija svojstvo tela, mesto dejstva
svih sila inercije, pa tako i centrifugalne, nalazi se u
teitu tela, tj. u sreditu mase.

Skija se mora nagnuti u zaokret

kako bi spreio prevrtanje usled
delovanja centrifugalne sile

TEITE
Teite nekog predmeta moe se odrediti tako
da se predmet uravnotei sa nekom otrom
ivicom i da mu se pomou viska odredi
napadna linija sile tee;
Zatim se postupak ponovi, okretanjem
predmeta za proizvoljni ugao i odredi nova
napadna linija;
Taka u kojoj se seku napadne linije sile tee,
naziva se teitem ili sreditem mase (COG);
Teite ljudskog tela zavisi od rasporeda mase;
Moe se rei da se teiste tela nalazi u donjem
delu trbune duplje.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SKIJA

Najvanije karakteristike skija su:
geometrija ili luk i
elastinost skija;

Te karakteristike se jednim imenom nazivaju

tehnike karakteristike skija;
Skije koje se koriste u alpskom skijanju imaju
i mnoge druge karakteristike, kao to su:

duina skija,
irina skija ispod stopala,
otrina rubnika,
osobine klizne povrine, kao i
platforma ispod skijakog veza;

Geometrija i elastinost skije su od

posebnog znaaja jer omoguavaju skijau
veoma ekonomian i funkcionalan nain
skijanja ukoliko pravilno koristi navedene
karakteristike.

Skije razliite geometrije i

poluprenika putanje

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SKIJA

Elastinost skija se ispoljava u mogunosti da se one saviju, ime skija

moe direktno uticati na poluprenik zaokreta koji izvodi;
Jae savijena skija izvodi zaokret manjeg poluprenika bez otklizavanja
to se manifestuje u obliku otrog traga (brazda).

DINAMIKA RAVNOTEA
Tokom skijanja, veliki broj razliitih uticaja okoline deluje na
skijaa:
promena nagiba staze,
neravnine na stazi,
razliita dubina i kvalitet snega.

Izvodei zaokrete, skija i sam menja smer i intenzitet tih

spoljanjih sila;
Zato se brzina i smer kretanja skijaa stalno menja to dovodi
do naruavanja dinamike ravnotee;
Da bi ostao u dinamikoj ravnotei, skija se postavlja u
poloaj koji je adekvatan za odreeni trenutak, dok se ve u
sledeem mora prilagoditi novonastalim uslovima.

DINAMIKA RAVNOTEA
Najvanija kretanja (gibanja) koja skijau omoguavaju
odravanje dinamike ravnotee su:

naginjanje tela prema napred,

naginjanje tela prema nazad,
naginjanje tela u stranu i
normalna (vertikalna) kretanja (gibanja).

Prilikom prelaska sa ureene staze u duboki sneg, sila otpora

snega, koja deluje u suprotnom smeru od komponente
klizanja, naglo se poveava i smanjuje brzinu skija;
Pod uticajem inercije, telo nastavlja da se kree prethodnom
brzinom i na taj nain se naruava ravnotea.

DINAMIKA RAVNOTEA
Dinamika ravnotea je osnova (sutina) skijanja;
Ukoliko su uslovi terena promenljivi, a skijanje bre,
utoliko korektivna kretanja moraju biti preciznija i
uestalija;
Postizanje dinamike ravnotee ogleda se u skladnom i
prividno lakom izvoenju kretanja, pri emu se
posmatrau ini da je dejstvo spoljanjih sila konstantno;
Postizanje takvog preciznog i finog senzorno-motorikog
aparata je najvei izazov u skijanju.

OSNOVNA SKIJAKA KRETANJA

Uopteno govorei, skijanje se moe opisati pomou
etiri osnovne grupe skijakih kretanja:
1) kretanja du sagitalne ose skija ili kretanja naprednazad,
2) kretanja du vertikalne ose tela ili kretanja
normalna na skije i padinu,
3) lateralna kretanja,
4) kruna ili rotaciona kretanja.
Pomou prethodne etiri osnovne grupe skijakih
kretanja moe se opisati svaki nain skijanja, bez obzira
na istorijsko razdoblje ili skijaku opremu;
ak i potpuno nefunkcionalni oblici skijanja mogu se
opisati pomou navedenih kretanja.

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA

ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD
Kretanja napred-nazad slue za odravanje
optereenja skija na sredini stopala, tj. za
upravljanje dinamikom ravnoteom du skija;
Posledica pomeranja tela ili dela tela prema
napred je pomeranje sredita optereenja skija
prema napred;
Posledica pomeranja tela ili dela tela prema
nazad je pomeranje sredita optereenja skija
prema nazad;
Funkcija skije je potpuna ako se sredite
optereenja skije nalazi negde oko sredine
stopala skijaa.

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA

ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD

Jedna od najvanijh funkcija kretanja du sagitalne ose skija je zadravanje normalne

(ortogonalne) projekcije teita tela iznad sredine stopala;
Kada je teren strmiji, kretanje napred i u smeru narednog zaokreta mora biti izraenije
kako bi skija odrao normalan poloaj u odnosu na skije i padinu pri ulasku u padnu liniju.

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA

ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD
Da bi skija zadrao teite tela iznad sredine stopala
pri prelazu sa ravnog na strmiji teren, kretanje tela
mora biti unapred;
Izostanak takvog kretanja dovodi do zaostajanja
(kanjenja) tela za skijama, to za posledicu ima
gubitak ravnotee;
Slino se uoava i pri svakom ulasku u zaokret;
Skije se pre ulaska u zaokret nalaze popreko na
padini i skija nema veih problema sa odravanjem
pravilnog poloaja na skijama jer su one u gotovo
vodoravnom poloaju.

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA

ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD
Pribliavanjem padnoj liniji, skije se postavljaju
vrhovima prema dole;
U tom trenutku komponenta klizanja postaje vea od
sile trenja;
Usled toga skije ubrzavaju i nastoje da pobegnu
ispod skijaa;
Da bi to spreio, ve na samom poetku zaokreta,
skija pomera teite tela unapred i u smeru
skretanja skija.

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA

ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD

Na prelazu sa blagog na strmiji teren, skija mora pomeriti teite

tela unapred kako bi zadrao dinamiku ravnoteu

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA

ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD
Kretanja napred-nazad:
omoguavaju ravnomerno optereenje po duini skije,
uestvuju u kontroli ravnotenog poloaja i
uestvuju u kontroli pravilnog stava na skijama;

Ovim pokretima skija obezbeuje osnovni preduslov

za upravljanje skijama, a to je sredinji poloaj, ne
dozvoljavajui da skije ubrzaju ili uspore;
Na taj nain skija, s jedne strane, postie dinamiku
ravnoteu u pravcu kretanja, a s druge, zadrava
ravnomerno optereenje skija to omoguava
optimalnu upotrebu geometrije skija (elastinost i
strukiranost).

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA

ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU
U ova kretanja ubrajamo:
kretanje ka sreditu stopala ili fleksija,
kretanja od sredita stopala ili ekstenzija (opruanje);

Kretanja du vertikalne ose tela skijaa predstavlja

osnovni nain regulisanja pritiska skija na sneg, tj.
optereenja skija;
Uestvuju u odravanju ravnotenog poloaja na
skijama;
Kretanja du vertikalne ose tela moraju biti usklaena
sa lateralnim kretnjama i kretnjama du sagitalne ose
skija, tj. ona moraju odravati ravnoteni poloaj;
Kretanja ka sredini stopala (savijanje ili fleksija) sastoji
se u savijanju donjeg dela lea, kukova, kolena i skonih
zglobova.

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA

ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU
Da bi se zadrao ravnoteni poloaj
(optereenje skija na sredini stopala) tokom
ovoga kretanja, ruke i ramena se moraju
kretati prema napred, jer se kukovi tokom
fleksije istovremeno pomeraju prema
nazad;
Tokom celoga kretanja, potkolenice su
pomerene prema napred i u vrstom su
kontaktu s prednjim delom skijake cipele;
Isto se deava i pri opruanju ili ekstenziji;
I u najniem poloaju, kao i u najviem,
optereenje skija mora biti na sredini
stopala.

Opruanje ili ekstenzija i kretanje

prema sreditu stopala ili
savijanje ili fleksija

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA

ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU
Najoigledniji primer ove vrste kretanja (gibanja),
kao naina regulisanja pritiska skija na sneg je pri
skijanju po grbama;
Pre kontakta sa grbom skija se nalazi u visokom i
relativno opruenom poloaju;
Penjanjem uz grbu, pritisak pod skijama naglo
raste i ugroava ravnoteni poloaj skijaa;
Da bi ublaio nagli porast pritiska, skija ublaava
kontakt sa grbom pribliavanjem skija telu, tj.
savijanjem ili fleksijom;

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA

ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU
Nakon prolaska preko vrha
grbe, dolazi do naglog
smanjenja pritiska pod
skijama;
Kada bi skija ostao u
niskom poloaju, dolo bi
do gubitka kontakta sa
podlogom i naglaenog
neravnotenog poloaja;
Da se to ne bi dogodilo,
skija se oprua i na taj
nain zadrava kontakt sa
snegom.

U trenutku kontakta sa grbom pritisak ispod skija naglo

raste, pa savijanje ili fleksija to ublaava i pomae u
ouvanju dinamike ravnotee;
Nakon prelaska preko vrha grbe, pritisak pod skijama
naglo opada, pa se skija oprua da bi ostao u kontaktu sa
podlogom i odrao dinamiku ravnoteu

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA

ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU

Slina situacija se javlja i pri skijanju

po ureenoj stazi;
Prilikom ulaska u zaokret, pritisak
pod skijama se naglo smanjuje, jer
se skija kree nizbrdo;
Da bi ublaio naglo i veliko
smanjenje pritiska, skija se oprua
sunonom ekstenzijom.

Prilikom dolaska na padnu liniju, pritisak skija na

sneg se naglo smanjuje, pa se skija oprua;
Nakon prolaska padne linije pritisak skija na sneg
naglo raste (usled dejstva centrifugatne sile), pa
skija izvodi fleksiju prema sreditu stopala kako
bi ublaio nagli rast pritiska pod skijama.

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA

ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU
U zavrnom delu zaokreta pritisak
skija na sneg postepeno raste zbog
sile trenja (intenzivno rubljenje);
Sili trenja se suprotstavlja
centrifugalna sila koja tei da izbaci
skijaa iz putanje zaokreta;
Nagli porast pritiska pod skijama,
skija kontrolie postepenim
savijanjem ili fleksijom, tj. kretanjem
prema sreditu stopala.

Prilikom dolaska na padnu liniju, pritisak skija na

sneg se naglo smanjuje, pa se skija oprua;
Nakon prolaska padne linije pritisak skija na sneg
naglo raste (usled dejstva centrifugatne sile), pa
skija izvodi fleksiju prema sreditu stopala kako
bi ublaio nagli rast pritiska pod skijama.

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA

ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU
Kretanje du vertikalne ose tela mora biti uslovljeno
fazom porasta ili smanjenja pritiska pod skijama;
Pomenute faze zavise od naina skijanja i od terena;
Fazu u kojoj raste pritisak treba ispratiti kretanjem
prema sreditu stopala (fleksijom), a fazu smanjenja
pritiska opruanjem skijaa (ekstenzijom);
Na taj nain se postie ravnomerniji pritisak skija na
sneg kao jedan od uslova za odravanje dinamike
raunotee skijaa.

LATERALNA KRETANJA
Osnovna funkcija lateralnih kretanja je:
regulisanje ugla pod kojim su skije oslonjene na rubnike i
prelaz s jednih rubnika na druge izmeu zaokreta;

Lateralna kretanja imaju vanu ulogu u kontroli ravnotee na skijama, koja

se odnosi na vee optereenje spoljanje i manje optereenje unutranje
skije tokom zaokreta;
Postoji nekoliko nivoa lateralnih kretanja:
a)

b)

Lateralno kretanje stopala u skonom zglobu ogranieno je skijakom

cipelom. Znaaj ovoga kretanja je neosporno jer ono ubrzava proces
prelaska skije s rubnika na rubnik. Upotrebom stopala skija poveava
ugao rubljenja, a time i geometriju skije (strukiranosti i elastinost) u
izvoenju zaokreta;
Lateralno kretanje kolena i potkolenice je posledica rotacije natkolenice
u kuku. Ovo kretanje ima jo vaniju ulogu u odreivanju ugla rubljenja
tokom zaokreta, kao i u brzini prelaska s jednih rubnika na druge, jer je
po svojoj amplitudi znatno vee nego lateralno kretanje stopala.

LATERALNA KRETANJA
Postoji nekoliko nivoa ovih kretanja:
c)

d)

Lateralno kretanje je mogue i u kukovima,

kao i u pokretnom delu karlice. Osnovna
funkcija ovih kretanja je korekcija
neravnotenog poloaja veim ili manjim
skijakim otklonom, koji doprinosi
uspostavljanju ravnotee na spojanjoj skiji;
Lateralna kretanja celog tela doprinose
poveanju ugla rubljenja i usklaenosti
stava na skijama, naroito pri dinaminom i
takmiarskom skijanju. Sile koje deluju na
telo skijaa na kraju zaokreta pri velikim
brzinama veoma su velike, pa svako veliko
lateralno kretanje na telu predstavlja slabu
taku u otporu tim silama.

U zaokretima veeg poluprenika

koristi se naginjanje celog tela u
stranu, bez velikih pregibanja u
kolenu i kuku

LATERALNA KRETANJA
Prilikom promene smera kretanja javlja se
centrifugalna sila koja tei da izbaci skijaa iz
zaokreta, a poveava se i sila trenja kao reakcija na
poveano rubljenje i skretanje skija;
Sila trenja je suprotnog smera u odnosu na
centrifugalnu silu, ali joj je napadna taka mnogo
nie, tj. na mestu najveeg pritiska spoljanje skije
na sneg (u idealnom sluaju, sredina stopala);
Rezultat dejstva ove dve sile suprotnih smerova i
visinske razlike u njihovim napadnim takama moe
usloviti prevrtanje skijaa (spreg sila);
Da bi spreio prevrtanje, skija se mora nagnuti u
zaokret;
Naginjanje je utoliko vee ukoliko je poluprenik
zaokreta manji i ukoliko je brzina vea.

LATERALNA KRETANJA
Lateralno kretanje celog tela je korisno primeniti u
skijanju, ali bez velikih lateralnih savijanja, naroito u
kuku i gornjem delu tela, jer takva savijanja smanjuju
vrstinu tela u odnosu na otpor centrifugalnoj sili;
U zaokretima manjeg poluprenika poeljno je lateralno
kretanje celog tela;
Meutim, nekada nije mogue da telo pree s jedne na
drugu stranu skija tokom znatno kraeg prelaza izmeu
zaokreta;
U takvim situacijama vanu ulogu u prelazu s jednih
rubnika na druge i podeavanju ugla rubljenja ima
lateralno kretanje kolena i stopala ija je amplituda
dovoljno velika za znaajno rubljenje, a brzina izvoenja
primerenija kratkim zaokretima.

LATERALNA KRETANJA

U zaokretima manjeg poluprenika lateralna kretanja celog tela se

koriste kada ima dovoljno vremena izmeu zaokreta

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Razlikuju se dve grupe krunih kretanja:
Kruna kretanja koja prate i potpomau skretanje koje
je ve u toku; koriste se kada skija izvodi zaokret
prvenstveno na osnovu geometrije skija;
Kruna kretanja aktivnog skretanja; koriste se kada
skija izvodi zaokret na osnovu kretanja tela;

Pojavom karving skija, kruna kretanja koja prate i

potpomau skretanje koje je u toku dobila su na
znaaju i predstavljuju osnovu krunih kretanja u
modernom skijanju;
Ako skija vie koristi geomertiju skija, onda su
ova kretanja izraenija;
Skretanje skija prvenstveno je uslovljeno
lateralnim pokretima koji dovode skije na rubnike
na poetku zaokreta.

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Osnovu modernog slaloma ine kruna kretanja koja prate zaokrete na

osnovu geometrije skija;
Skije skreu prvenstveno na temelju geometrije koja se na slici uoava u
naglaenoj savijenosti skija;
Telo je sve vreme zaokreta u istom smeru kao i skije

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Skije skreu na osnovu geometrije, a skija koristi
kruna kretanja da potpomogne skretanje skije;
Ta podrka se sastoji u usklaivanju poloaja svih
delova tela kako bi se zadrao srednji poloaj tela
koji omoguava maksimalno iskorienje skija i
odravanje dinamike ravnotee;
Rezultat tih kretanja je da telo prati smer skija
postepenom rotacijom tako da telo uvek ima isti
smer kao i skije;
Trag koji skija ostavlja za sobom jesu otre,
paralelne polukrune linije na snegu koje pokazuju
da je zaokret izveden bez otklizavanja.

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Kruna kretanja dolaze do izraaja kada nije
mogue iskoristiti samo geometriju skija za
izvoenje zaokreta;
Takva situacija moe biti uslovljena samom
skijom - skije veeg poluprenika manje
doprinose skretanju nego skije manjeg
poluprenika;
U sluajevima kada skija ne moe da izvede
zaokret samo na osnovu geometrije skije,
onda e upotrebiti kruna kretanja aktivnog
skretanja za izvoenje zaokreta.

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Ova kretanju se ogledaju:
u rotaciji natkolenica u zglobu kuka,
neto manjem obimu pokreta u kolenima i
sasvim maloj rotaciji u skonim zglobovima;

Posledica nezavisnih kretanja donjeg dela tela

je da telo nema isti smer kao i skije, nego se
moe uoiti zasuk gornjeg dela tela koji se
ogleda u manjoj ili veoj usmerenosti gornjeg
dela tela niz padinu;
Zasuk gornjeg dela tela je bio karakteristian
poloaj pre pojave karving skija.

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

U modernom skijanju, geometrija skija i
uslovi terena esto uslovljavaju upotrebu
krunih kretanja aktivnog skretanja;
Skijanje po grbama, brzo vijuganje u
dubokom snegu ili skijanje na ekstremno
strmim padinama esto zahteva upotrebu
krunih kretanja aktivnog skretanja, jer u tim
situacijama geometrija skija dolazi znatno
manje do izraaja;
Trag koji skije ostavljaju u snegu, nakon
krunih kretanja aktivnog skretanja nisu
jasni (polukruni brisani luk);
Taj trag je iri ukoliko skija vie koristi
aktivno skretanje, odnosno ui ako vie
koristi geometriju skije.

Kada telo ne prati skretanje

skija nego je usmereno niz
padinu, esto se sree pri
skijanju izvan ureene staze

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Aktivno skretanje skija koje su postavljene na
rubnicima dovodi do kontrolisanog
otklizavanja koje nazivamo - voenje skija;
Kontrolisano otklizavanje treba razlikovati od
nekontrolisanog otklizavanja do kojeg dolazi
zbog:
nedovoljnog ili kasnog postavljanja skija na
rubnike ili
zbog neodgovarajue primene krunih pokreta
aktivnog skretanja - najee prebrzog okretanja
skija;

U oba sluaja trag koji skije ostavljaju na

snegu nije pravilan polukrug.

POSEBNA SKIJAKA KRETANJA

Posebna skijaka kretanja obuhvataju:

prenos i odravanje rasporeda teine meu skijama,
pokrete ruku;

Prenos i odravanje rasporeda teine su kretanja

(gibanja) kojima skija kontrolie dinamiku
ravnoteu du frontalne ose;
Kada skija izvodi spust koso u paralelnom poloaju
skija, dominantno optereenje je na donjoj skiji, jer
to omoguava znatno veu sigurnosnu povrinu;
Gornja skija slui kao oslonac ili pomono sredstvo
dominantnoj ravnotei na donjoj skiji;
Ako skija pokua da uspostavi ravnoteu na gornjoj
skiji, u sluaju njenog otklizavanja odmah bi poeo
padati prema brdu, bez mogunosti dodatnog
oslonca.

Uzduna (vertikalna) i
poprena (frontalna) osa

Savijanje gornje noge u spustu koso na

strmini omoguava odravanje ravnotee

POSEBNA SKIJAKA KRETANJA

Postoje dva osnovna kretanja (gibanja)
pomou kojih skija uspostavlja ravnoteu
na donjoj ili spoljanjoj skiji:
a) skijaki otklon - omoguava dovoenje
gornjeg dela tela iznad spoljanje skije u
zaokretu ili donje skije u spustu koso;
b) savijanje (skraivanje) unutranje ili
gornje noge u kuku i kolenu omoguava
da se uskladi skijaki stav sa strminom
padine i time omogui donjoj ili spoljanjoj
nozi da preuzme vei deo teine; ovi
pokreti se primenjuju u situacijama manje
dinaminog skijanja kao to su pluni
zaokreti, osnovni zaokret ili spust koso.

Savijanje gornje noge u

spustu koso na strmini
omoguava odravanje
ravnotee

POSEBNA SKIJAKA KRETANJA

Na skijanje u dubokom snegu ne mogu
se primeniti prethodno pomenuta
pravila, jer duboki sneg nije vrst
oslonac kao ureena skijaka staza;
Dominantno optereenje spoljanje
skije dovodi do njenog propadanja i
moe uzrokovati prevrtanje skijaa;
U dubokom snegu se primenjuje pravilo
ravnomernog (podjednakog)
optereenja unutranje i spoljanje
skije;
Isto pravilo vai i pri skijanju po
grbama, odnosno terenskom skijanju
po starom snegu (sa pokoricom).

U dubokom snegu su skije podjednako

optereene

POSEBNA SKIJAKA KRETANJA

Pokreti ruku su veoma vani jer doprinose dinamikoj
ravnotei; neodgovarajui pokreti rukama mogu u
velikoj meri naruiti dinamiku ravnoteu;
Najbolji poloaj ruku se postie kada je aka ispred,
iznad i neto ire od kukova - to je najfunkcionalniji
poloaj;
Upotreba tapova predstavlja jedan od vanih
elemenata pravovremenosti (tajminga) i ritma u
skijanju;
Pri skijanju na zahtevnim terenima, trenutak uboda
tapa predstavlja trei oslonac to je vaan faktor u
odravanju dinamike ravnotee;
Pokret uboda tapa izvodi se iz zgloba ake, a manje iz
lakta i ramena, da se ne narui ravnotea pokretom
cele ruke.

FAZE ZAOKRETA
Zaokret u skijanju se moe definisati kao
promena smera skija po nekoj krivoj liniji ili
putanji;
Na osnovu same definicije je jasno da postoji
veliki broj razliitih zaokreta, to zavisi od
namere i znanja skijaa, odnosno terenskih
uslova;
Analiziraemo paralelni zaokret velikog
poluprenika na ureenoj skijakoj stazi, onako
kako ga izvodi vrhunski skija;
Tokom zaokreta postoje dve faze:
prelazna faza ili faza tranzicije i
faza izvoenja (realizacije).

PRELAZNA FAZA ILI FAZA TRANZICIJE

Prelaznu fazu
karakterie:
prebacivanje skija s
jednih rubnika na
druge,
prelazak teita tela
preko skija s
unutranje strane
prethodnog zaokreta
na unutranju stranu
narednog zaokreta;

Prelazna faza poinje smanjivanjem ugla

rubljenja kada skija eli da napravi sledei
zaokret, a zavrava se postavljanjem skija
na suprotne rubnike

Faze zaokreta

PRELAZNA FAZA ILI FAZA TRANZICIJE

Prelazna faza poinje slabljenjem centrifugalne sile i
traje do momenta u kojem e skije u potpunosti biti
oslonjene na rubnike novog zaokreta;
U trenutku kada se skija odlui na novi zaokret,
prestaje da se suprotstavlja centrifugalnoj sili i na taj
nain dozvoljava da teite tela krene nizbrdo
(prema padnoj liniji) i u smeru sledeeg zaokreta;
Ovaj momenat je, kod poetnika, esto neprijatan
jer je potrebno iz poloaja sigurnosti, velikog otpora
i ravnotee, pustiti telo nizbrdo, preko skija, pri
emu trenutno dolazi do smanjenja pritiska na skije
i oseaja padanja nizbrdo;
Skija zatim izvodi ekstenziju kojom smanjuje
pritisak na skije do poetka delovanja centrifugalne
sile kao posledice skretanja skija u novi smer zaokret.

Ekstenzija je usmerena ka
sledeem zaokretu i ona
omoguava odravanje pritiska
na skije do poetka delovanja
centrifugalne sile u zaokretu

FAZA REALIZACIJE
Faza realizacije je mnogo laki deo zaokreta ako je
prelazna faza izvedena pravilno;
Naginjanjem tela prema centru novog zaokreta
skija je ve izvrio kretanje potrebno za
suprotstavljanje sve veem delovanju centrifugalne
sile;
Opruanjem (ekstenzijom) skija omoguava
odravanje odgovarajueg pritiska skija na sneg i
omoguava telu dovoljno vremena za ublaavanje
rastueg pritiska u zavrnom delu zaokreta fleksijom
prema sreditu stopala;
Osnovni zadatak skijaa u ovoj fazi je zadravanje
dinamike ravnotee i kontrola pritiska skija na sneg.

HVALA NA PANJI