NOVI SAD 2002.

Godina

Broj 15

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REI

SADRAJ
Branislav Brbori
Odbor za standardizaciju srpskog jezika:
zadaci i uinci . . . . . . . . . . . . .

Ranko Bugarski
Otkrivamo nove skrivalice . . . . . . . .

Milan ipka
Haki tribunal i beogradske isporuke" . . .

11

oko Stojii
Mnogo neeg znai malo neeg

. . . . . .

14

Milan Bakovqev
Lektori, zapete i odnosne reenice . . . . .

17

Dragoqub Zbiqi
irilica treba da bude naa briga . . . . .

20

Tvrtko Pri
Predlozi za novi Pravopis (1): transkripcija
vlastitih imena iz engleskog jezika . . . .

23

Stanimir Raki
O alternacijama kvantiteta u tvorbi rei .

31

Odluke Odbora za standardizaciju srpskog

jezika br. 2126 . . . . . . . . . . . .

34

Zakquci Udruewa za zatitu irilice

srpskog jezika . . . . . . . . . . . . .

44

Pisci o jeziku

46

. . . . . . . . . . . . . .

UREDNITVO
Dr IVAN KLAJN (glavni i odgovorni urednik)
Dr RADOJICA JOVIEVI
Dr MATO PIURICA
Dr MILORAD RADOVANOVI (sekretar)
Mr MILOSAV TEI
Dr MILAN IPKA

Glasilo Matice srpske za kulturu usmene i pisane rei

Izlazi tromeseno
Adresa Urednitva: 21000 Novi Sad, ul. Matice srpske br. 1
Telefon: 021/420-199, lok. 123
Izdava: Matica srpska
Cena: 40,00 dinara
Tehniki sekretar i korektor
Kaa Sunajko
Tehniki urednik
Vukica Tucakov
Korice
Oskar tefan
Kompjuterski slog
Mladen Mozeti, GRAFIAR, Novi Sad
tampa
Ideal", Novi Sad
Jezik danas na Internetu:
http://www.sezampro.yu/!jezikdanas/
Konverzija za Internet
Bala Stipevi
Rukopisi se ne vraaju
YU ISSN 0354-9720

Ministarstvo kulture Republike Srbije finansijski je pomoglo tampawe ovog glasila Matice srpske

NOVI SAD 2002.

Godina

Broj 15

GLASILO MATICE SRPSKE ZA KULTURU USMENE I PISANE REI

Branislav Brbori
ODBOR ZA STANDARDIZACIJU SRPSKOG JEZIKA: ZADACI I UINCI
(Referat na Nauno-strunom skupu Internet i irilica",
Beograd, 1112. februara 2002)
jezike i komunikacijske problematike bili to plodotvorniji;
sistematsko normirawe srpskog jezika, s ekavskim i ijekavskim izgovorom,
sveobuhvatno i u pojedinostima, i izrada odgovarajuih dokumenata i prirunika,
kao i donoewe akata koji bi obezbeivali prohodnost merodavnih inovacija u
normativistici i jezikoj praksi;
doprinoewe meunarodnoj saradwi
domaih institucija i strunih pojedinaca sa stranima i uklapawu srpskog jezika
i srbistike u meunarodne projekte i standarde, terminoloke, komunikacijske i informatike, a, kada je neophodno, i oglaavawe u meunarodnim forumima, agencijama i institucijama;
unapreivawe saradwe s dravnim
organima kako bi srbistika, i materijalno, i kadrovski, i programski, mogla jaati i osposobqavati se za adekvatno reagovawe na nove izazove, procese i programe
koji se, i zavisno od tehnolokih (r)evolucija i nezavisno od wih, nameu ili se

Uvodne napomene
Odbor za standardizaciju srpskog jezika osnovan je 12. 2. 1997. godine. Inicijativu za wegovo osnivawe dale su tri akademije nauka i um(j)etnosti (SANU, CANU
i ANURS) u rano prolee 1997. godine, a
meu osnivaima se nalazilo osam univerziteta (Novi Sad, Beograd, Kragujevac, Ni,
Pritina, Podgorica, Srpsko Sarajevo i
Bawa Luka), odnosno osam filolokih/filozofskih fakulteta koji imaju katedre za
nauno-struno prouavawe svih aspekata
srpskog jezika, te Matica srpska, Srpska
kwievna zadruga i Institut za srpski jezik.
Osnovni ciqevi Odbora utvreni su u
osnivakom aktu, u Sporazumu o osnivawu
Odbora za standardizaciju srpskog jezika, i
oni ovako glase:
objediwavawe qudi od nauke i struke kao i wihovih institucija na celokupnom govornom prostoru srpskog jezika kako bi programi istraivawa standardno3

mogu nametati na domaoj i meunarodnoj

sceni.
Veliku ulogu u osnivawu Odbora i postavqawu temeqa wegovom radu igrao je akademik Pavle Ivi, prvi lingvista srpski
u drugoj polovini XX veka i prvi predsednik Odbora (sve do smrti, 19. 09. 1999.
godine).

jezike zajednice vie formalni i nominalni nego faktiki i sistemski zahtevao je vaqano suoavawe struke i politike s izvesnom zaputenou srpskog jezika. Tu zaputenost nuno je smawiti i
ukloniti ne bi li se srpski jezik kao
nevelik slovenski i evropski jezik uklopio u meunarodne standardizacijske, kulturoloke i naune procese. Jednostavno,
vaqa se ilavo i promiqeno boriti za
kulturni identitet korisnika naeg jezika, i individualnih i kolektivnih, ali
ne na autistiki i ksenofobini nain,
koji bi nas nasukivao na izolacionistike sprudove i dovodio na sporedni kolosek evropske integracije, liavao nas razvojnih perspektiva i onesposobqavao da se
nosimo s izazovima evropeizacije i globalizacije.
Odbor je ubrzo, ve krajem 1998. godine,
usvojio i Program rada, a sve wegove komisije, s mawe ili vie uspeha, programirale su svoj rad i uspevaju, ili su ve
uspele, da postignu sasvim opipqive rezultate.

Kako je Odbor zamiqen

i iz ega je proistekao
Odbor nije zamiqen kao nova institucija to bi zamewivala ili potiskivala postojee, nego kao telo to bi koordiniralo rad onih koje imamo kako bi se na
poqu standardizacije za to krae vreme
postizalo to vie i u jezikoslovnim
sitnicama i u magistralnim deonicama jezikim. Istog dana osnovano je osam komisija za pojedine nivoe standardnojezike problematike (za fonologiju; za morfologiju i tvorbu rei; za sintaksu; za leksikologiju i leksikografiju; za praewe i
istraivawe pravopisne problematike; za
istoriju jezikog standarda; za odnose s javnou i reavawe neodlonih pitawa; za
standardni jezik u administraciji, kolstvu, izdavatvu i javnim glasilima). U
meuvremenu, osnovana je i Komisija br. 9
(za korpus).
U obavqawu struno-administrativnih
poslova Odbor se oslawa na kapacitete jedinoga Instituta za srpski jezik, a Odborove rezultate objavquju Matica srpska
i/ili Institut za srpski jezik, kojima se,
u skladu s Poslovnikom, kad god je korisno i nuno, kad god je to u interesu jezike standardizacije, kao kooperanti ili
suorganizatori, odnosno suizdavai, mogu
pridruiti i drugi osnivai, odnosno druga pravna lica".
Odbor je proistekao iz saznawa, iz spoznaje mnogih qudi, odnosno iz svesti qudi od struke i nauke da je nuno savremeni srpski jezik opremiti odgovarajuim
modernim prirunicima za sve nivoe jezike organizacije, odnosno jezike strukture, a istovremeno se sueliti, i teorijski i praktino, s nizom jezikoslovnih sitnica koje zasluuju sasvim odreenu standardoloku i sociolingvistiku
obradu. Raspad srpskohrvatske standardno-

ta je postignuto
Za etiri godine rada Odbor je usvojio
23 odluke, a s obzirom na to da je prva
odluka sadrala tri zasebne celine, tri
odvojene odluke, moe se slobodno govoriti i o 25 odluka, koje su reile vei broj
jezikoslovnih sitnica to predstavqaju merodavno odreewe struke prema pojedinim
znaajnim pitawima i izazovima. Razume
se, Odbor nema upravnih i/ili naredbodavnih moi. Wegove se odluke, zapravo,
upuuju javnosti kao saveti, preporuke, zakquci, miqewa, reagovawa, upozorewa, ispravke i sl., da ne kaem, poput patrijarha
SPC, kao molitve i molbe".
Dopustite mi da ukratko ukaem na sadraj tih odluka:
Odluka br. 1 ticala se terminolokog
odreewa Odbora prema: varijantama zajednikog jezika triju razluenih nacija, osobito prema onoj koja je svoj jezik nazvala
bosanskim jezikom", a ne bowakim, to
bi bio usklaen s novoproklamovanim etnonimom Bowaci; prema satu i asu i
prema hebrejskom jeziku, starom i novom
4

br. 10 (opet oktobar 1999) ponueni su javnosti prevodi nekoliko engleskih termina s
podruja marketinga. I, najzad, krajem novembra te godine ponovo je bilo rei, ovog
puta na molbu Generalnog konzulata SRJ u
Strazburu, da se d merodavno struno miqewe o standardnojezikom trojstvu (srpski, hrvatski, bowaki) u terminolokom
i faktolokom smislu, kako bi se naa
diplomatija znala postaviti s tim u vezi. Godinu 1999. zavrili smo donoewem
Kartoteke jezikih nedoumica kao Odluke
br. 12, u kojoj je ponuena niim neomeena osnova za vaqano reavawe standardolokih nedoumica u leksici, morfologiji, tvorbi rei, sintaksi, akcentuaciji i
prevoewu, ali i u pogledu upotrebe dvaju
pisama u srpskom jeziku.
Sledee godine, 2000, Odbor je doneo
samo etiri odluke (br. 13 br. 16), od
kojih su prve dve opet posveene repovima
one jezike orijentacije koju je oliavalo Slovo o srpskom jeziku" i wegov tada najgorqiviji zastupnik Milo Kovaevi, lan Odbora i predstavnik Filozofskog fakulteta u Srpskom Sarajevu. Ti su
repovi (u martu i aprilu 2000) nazvani
Ruewem srpske jezike kulture (12).
Odluka br. 15 posveena je nekim terminolokim problemima u homeopatiji za decu, a odlukom br. 16, donetom na etvrtoj
sednici Odbora (januar 2001), ozvanieno
je kapitalno delo srpske jezike kulture,
Obratni renik srpskoga jezika, iji je autor
Miroslav Nikoli, lan Odbora. Taj projekat bio je utemeqen pre osnivawa Odbora, ali se pojavio pod wegovim okriqem i
uz pripomo snano motivisanih dravnih organa SRJ, RSb i RSp, kao i nekih
drugih sponzora, koji su jedinstveno overili najvei renik tog tipa u slovenskom
svetu, sa 163.000 leksikih jedinica (lema). Taj renik je osnova mnogih predstojeih leksikolokih i tvorbenoleksikih
istraivawa, a s obrtawem rei da stoje
odnapred, uz malu doradu, i osnova budueg
akcenatskog renika.
U tek minuloj, 2001. godini doneto je
pet odluka (br. 17 br. 21), dok su na samoj godiwoj sednici Odbora (25. 01. 2002)
utvrene jo dve odluke (br. 22 i br. 23).
Od tih sedam odluka, nekolike su, sticajem prilika, bile posveene azbunim
pitawima, koje ih dovode u neposrednu ve-

(februar 1998), koje nema razloga zasebno

imenovati.
Odluka br. 2 bavila se odbranom dostojanstva srpske jezike kulture, suoene s
bezonim naletom Slova o srpskom jeziku", jednoga kulturoloko-politikog pamfleta, u kojem je grupa pisaca i jezikoslovaca pomeala dijahroniju i sinhroniju,
pokuavajui da srpski jezik uplete u kuine dnevnopolitikih borbi i ratnikih
poklia (avgust 1998).
Odluka br. 3 predstavqa odgovor na dopis kompanije Dunav osigurawe a.d., u kojoj
je uoeno da se u praksi sueqavaju sa tri
termina istog znaewa (akcionarsko drutvo, deoniko drutvo i deoniarsko drutvo), pa je traeno miqewe Odbora o
tome ta je tu boqe. Odbor se opredelio
za termin deoniarsko/dioniarsko drutvo
(avgust 1998).
Ubrzo potom, odlukama br. 4 i br. 5,
Odbor je reagovao na repove kampawe koju
su protiv wega organizovali tvorci Slova o srpskom jeziku'', meu kojima je bio
jedan lan Odbora, koji je bez izviwewa
ili podnoewa ostavke, Odbor za standardizaciju srpskog jezika nazvao odborom za
satanizaciju srpskog naroda i srpskog jezika", podgrevajui teke politike napetosti s kojima smo tada iveli (septembar
i oktobar 1998).
Naredne godine, 1999, Odbor je doneo
est odluka:
Odlukom br. 6 (decembar 1998) traeno
je prevoewe najrairenijeg operativnog sistema Windows i najrairenijeg programa
za obradu teksta Word, zatim uspostavqawe
jednog rasporeda slova na tastaturi kompjutera, obaveznog i za dobavqae i za korisnike, te, najzad, uspostavqawe odgovarajueg kodnog rasporeda i za irilicu i
za latinicu.
Odlukom br. 7 (decembar 1998) zahtevano je od Filozofskog fakulteta u Srpskom
Sarajevu da imenuje drugog svog predstavnika u Odboru umesto onoga koji je Odbor
nazvao odborom za satanizaciju", dok je
odlukom br. 8 (oktobar 1999) odbijena molba zemunskog IP Nijansa" da se wen pravopis, iji je prireiva Milorad Dei,
preporui za koriewe u kolama. Odlukom br. 9 (takoe oktobar 1999) preporueno je, s primerima i obrazloewem, razlueno koriewe crte i crtice, a odlukom
5

zu s naim danawim skupom Internet

i irilica. To su odluka br. 17 (februar
2001), u kojoj je Odbor predlog Skuptine
APV da se izjednae irilica i latinica
u slubenoj upotrebi oznaio kao naruavawe ustavnih okvira statusa srpskog jezika" i nastojawe da se nastavi potiskivawe irilice, kritikujui jo neke zahteve za samostalno voewe jezike politike u Vojvodini. U Odluci br. 18 (maj 2002)
Odbor se kritiki osvrnuo na jedan potez
Vlade Srbije, zapravo na wenu brouru
Sto dana Vlade Republike Srbije, koja je, suprotno jezikom zakonu, objavqena na latinici, a u Odluci br. 20 (jul 2001) na izdavae i urednitvo Kwievnog glasnika
to su, ve posle prvog broja, preli na
latinicu, na Knjievni glasnik.
Odlukom br. 19 (jun 2001) obznawen je
dovretak pravopisnog projekta zapoetog
jo 1989. godine (Prilozima Pravopisu, onome iz 1960), koji je srpskoj kulturi doneo
est pravopisnih kwiga u tri verzije (za
nauno-univerzitetski, sredwokolski i
osnovnokolski nivo) i u po tri redakcije (tri kwige na ekavici i tri kwige na
ijekavici). Odlukom br. 21, na upit Narodne banke, Odbor se izjasnio o srpskoj
adaptaciji naziva evropske valute, koji ima
glasiti evro, a ne euro, dakle onako kako
glasi u Grka i slovenskih naroda istonoga kulturno-civilizacijskog kruga. Na samoj sednici Odbora (25. januara 2002) utvrene su odluke br. 22 i br. 23, od kojih
je prva posveena predlogu da se obavezni
primerak svake publikacije u skladu s
odgovarajuim zakonima u Srbiji, Crnoj
Gori i Srpskoj uva i u elektronskoj
formi, a potowom odlukom, br. 23, ozvanien je novi pravopisni projekat, koji e
naoj kulturi, u 2004. godini, doneti preienu verziju Pravopisa srpskoga jezika,
pojednostavqeno stilizovanu i osloboenu
suvinih dubleta.

rei u savremenom srpskom jeziku, iji je autor Ivan Klajn, predsednik Odbora. Druga
kwiga intenzivno se pie. Sasvim je bliska pripremqenosti za tampu Sintaksa
savremenog srpskog jezika, iji je glavni redaktor akademik Milka Ivi a koautori
su nekoliki lingvisti, iji rad koordinira Predrag Piper. Suvino je i napomiwati da su svi koautori lanovi Komisije za sintaksu Odbora za standardizaciju
srpskog jezika. Dodamo li tome da se Dragoqub Petrovi latio posla na pripremi
Osnova srpske fonologije a da je, najzad, bliska okonawu priprema jednotomnog renika, Renika savremenog srpskog jezika, grupe autora, s glavnim redaktorom M. Nikoliem, dobie se ovlana slika svetlijih
strana Odborovih zadataka i uinaka, namera i dostignua.
Tamnije strane ovih pregnua
Tamnija strana jeste i daqe nepovoqan
sociolingvistiki kontekst, u koji se uselila i pretwa o crnogorskom standardnojezikom osamostaqewu, koje je, oevidno
s uma siave" pregnue, realno nemogue, ali jest virtuelno mogue, kao i sve
ono to nam je donelo ono razdobqe nae
istorije koje je, oslonivi se na Drezdenski kongres KPJ (1928), otpoelo 1941, a
okonano i reprizirano 1991. godine, ali
jo ne i raieno i razbistreno.
Srpski jezik se otresa od srama / vraa se kui iz dugog izgnanstva, / Sit dovijawa, gmizawa, podanstva, / Ledenu grbu
sa sebe odlama" napisao je Matija Bekovi 1990. i uneo u svoju kwigu Oddo
(1999). Ledena grba se topi, poneto zahvaqujui i radu Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koji bi mogao raditi i
vie i boqe kad ne bi bilo kadrovske sue, kad bi bilo vie novca i vie poleta kod onih koji saiwavaju wegov matini
sastav i sastav wegovih komisija, ali, i
vie razumevawa dravnih organa, koji bi
morali znati vanost standardnog jezika
i wegove ustavne i zakonske pozicije. I
kad bi bilo vedrijeg obzorja u naem dravnom, drutvenom i nacionalnom ivotu, koji se izvlai iz velikih lomova,
golemih nereda i stranih nesrea.

Veliki projekti i wima primerena

dostignua
Na ovogodiwoj sednici Odbora slino prologodiwoj, na kojoj je obnarodovan izlazak Obratnog renika srpskoga jezika obznawen je izlazak na svet prve
(jedne od dveju predvienih) kwige Tvorbe
6

zdravoj samoorijentaciji nae istorije, tj.

istoriografije, i nacionalne politike
u svetu kakav zaista postoji i kakav nastaje.
Naalost, Odbor je dosad bio slabo vien na Internetu. Ostaje nam da se oko toga vie potrudimo.

Tome izvlaewu moe pomoi svakovrsna modernizacija naeg drutva u zemqi/

zemqama srpskog jezika i kulture i naeg
naroda kod kue i u rasejawu. Suvereniteti, identiteti i integriteti gube na snazi zbog posvemawih procesa globalizacije; wihovo uporite jeste i bie u nacionalnom jeziku, kulturi, kwievnosti i

Ranko Bugarski
OTKRIVAMO NOVE SKRIVALICE
1. Uvod

neobinih leksikih kreacija. Mnogi primeri su uzeti iz latinine tampe, ali

e ovde latinicom biti preneti samo oni
kod kojih je to neophodno zbog prisustva
elemenata iz latininih jezika.

U jednom ranijem lanku u ovom asopisu (Dve rei u jednoj: leksike skrivalice,
Jezik danas, 13, 2001, 15) uveli smo i
ilustrovali tvorbenu kategoriju slivenica
(u internacionalnoj terminologiji: blendi) leksikih jedinica nastalih slivawem dveju rei u novu celinu. Re je o novom sociolingvistikom procesu u naem
jeziku, inspirisanom engleskim kovanicama tipa motel i smog, koji je proteklih godina postao izrazito produktivan u domaoj tvorbi. Tom prilikom smo naveli i
klasifikovali skoro stotinu takvih tvorenica, i taj rad je na kompetentnom mestu
ocewen kao prvi i dosad jedini iz ove
oblasti, uz prihvatawe predloenog termina slivenice (v. I. Klajn: Tvorba rei u
savremenom srpskom jeziku, I deo slagawe
i prefiksacija, Beograd 2002, 9192).
Od predaje rukopisa tog lanka redakciji asopisa zabeleili smo novih ezdesetak ovim putem graenih leksema, koje emo navesti u nastavku ovog teksta
drugog, dakle, na istu temu. Glavni izvor
grae i ovog puta su bili tampani i elektronski mediji. Ovde emo slediti ranije izvrene podele prema podrujima upotrebe i prema tvorbenom modelu, uz mestimina prilagoewa novom materijalu. Kada to budemo smatrali potrebnim, u zagradama emo davati objawewa znaewa ovih

2. Podela po podrujima
1 Prvoj kategoriji, aqivim nazivima dejih ustanova i novinskih rubrika,
za koje verujemo da je otuda sve i krenulo,
dodajemo smorksikon (aki leksikon koji
smara"), kwigralite (kulturno-zabavni
projekt za nezbrinutu decu u Panevu) i
afokrizam (aforizam u kriznom vremenu).
2 Optije su rei bibliobus (vaqda
jedina starijeg postawa i standardnog zvuka), restoteka, salamonela, okoholiar, snobilni i mobilnizacija (duhoviti verbalni
komentari najezde mobilne telefonije), kraanin (graanin uhvaen u krai, povodom
sluaja jednog biveg ministra), dopinkovati se (dopingovati se emisijama TV Pink).
Tu su i neki politiki obojeni noviteti: peoazija, gluptina (sud o Skuptini Srbije), presednik (predsednik drave
optuen u Hagu za ratne zloine, to je
presedan), Skandaluzija (sud o Crnoj Gori
danas). Takoe je jeziki efektna, premda
uvredqiva i neprimerena, kovanica balijansa (podrugqiv izraz bosanskih Srba za
bowako-hrvatsku koaliciju pod domi7

GINALni (za firmu Original Travel, to

ba i nije naroito originalno!), [ne budite] KONZERVAtivni (za ambalau od kartona, znatno boqe!), fotograFIA (za umetniku grupu FIA ?!), PROFITIRAJ (poziv na nagradnu igru PROFIFOTO-a, gde
su kod obe rei prva dva sloga ispisana
crvenom a ostatak crnom bojom, pa se ovde
u igru ukquuju i boje). Jo su ambicioznija, premda sumwive uspenosti, ostvarewa kao pOSTANI Kreaktivan (poziv na
kurs kole za civilno drutvo), PRomaaj (promaen PR, tj. pablik rilejns",
to emo teko prihvatiti kao ubedqivu
reklamu) i, neznano otkud tako, De Bella
hladovina (za klima ureaje). Dovitqiviji
su tekst reklame fabrike motornog uqa:
Koncert za motor u Esso duru, i posebno vieslojna (i viebojna) skrivalica Vojvoanske banke nEUROzan? budi EUROZAN!, koja duhovitom igrom rei i grafikih reewa saima poruku slike unezverenog mladia koji grabi krupnim koracima sa gomilom nemakih novanica u
naruju (parafrazirano: ako si nervozan/
neurotian zato to tvojim markama istie rok trajawa, pouri da ih kod nas zameni za evre!).
7 Dodajemo jo nekoliko izraza sa
jasnim, mahom politikim porukama: Bombar dan! (pozdrav koji se mogao uti u vreme NATO akcije, jeziki vet a crnohumorno obojen), [nacionalno] DOStojanstvo,
DOSmanlije (i sline verbalne DOSkoice, dodajemo mi), te EPSolutni horor (povodom astronomskih rauna za struju).
8 U prethodnom ogledu naveli smo,
kao krunski dokaz afirmacije nove tehnike slivawa rei, okolnost da je ona poela
da se koristi i u naslovima kwiga. Tada
smo zabeleili dva takva naslova i izrazili oekivawe da e ih ubudue moda
biti vie. I bilo je, pa sada nalazimo
jo nekoliko wih, od kojih prvi, Kraj broznog vremena Milana Mladenovia, nije neko posebno otkrovewe, ali su sledea etiri sa naeg stanovita prilino matovita i uspela: Arhitekturisti (putopisna kwiga arhitekte Aleksandra Milenkovia), Hristanite (zbirka religiozne
poezije Ranka B. Radovia), Posvetnica
(zbirka pesama Slobodana Maleevia
naslov koji moda nije namerna slivenica, ali se bar moe tako itati) i Slatka

nacijom Bowaka; tu otkrivamo jo jedan

sloj, u kome se krije izvesni Alija!). O domaim prilikama govore i rei [zvezda]
Xiberwaa, spektakluk i gnuspojave sve
tri iz samo jednog kritikog osvrta publiciste Teofila Pania na TV Pink
(Vreme 28. 2. 2002).
3 Ima i vie tvorenica, takoe esto iz politike sfere, oslowenih na lina ili mesna imena: brozomorno [vreme pod
Titom], Titogorci (tako je srpski pesnik
crnogorskog porekla Matija Bekovi nazvao svoje zemqake koji se ne smatraju Srbima; ne znamo da li su mu oni uzvratili
kompliment oznaavajui ga kao Beogorca,
ali mogli su!). (Uzgred, na pitawe naziva dravqana neobine tvorevine najavqene pod imenom Srbija i Crna Gora moglo
bi se u ovom duhu odgovoriti Srbogorci). Zatim, slobokratija, Slobinator (parodija na film Terminator"), zdravkoman
(oboavalac pevaa Zdravka olia), rodmansa (romansa pevaice Madone sa koarkaem Rodmanom). Duhoviti su i avangardni predlozi Zemunaca za krtewe robne
kue u vreme radikalske vlasti, eequga i Avangardo; a Novosaane je asocijativno sasvim prikladan naziv humanitarne akcije za bebe u Novom Sadu. Najzad,
osobito gust koncentrat ironije obeleava /etniki/ Woodstanak na Ravnoj Gori
neverovatna meujezika slivenica koja
maksimalno ekonomino povezuje atmosferu legendarnog amerikog rok festivala na
otvorenom prostoru sa pozivima na ustanak.
4 Zabeleili smo samo dva nova naziva komercijalnih artikala: Hugolada i Hugombon (proizvodi firme Hugo).
5 Meu nazivima emisija, rubrika i
slinog nalazimo i sledee: Rockovnik i
Pressija (TV emisije), za BEOgrad (novinska rubrika koja pledira za istiji grad),
ROMAntino (naslov izvetaja o pobedi
fudbalskog kluba Roma), inter-net-vju (intervju na internetu), NINosaurus (monstruozni organizam dodele NIN-ove nagrade", po reima Zorana iria, dobitnika za 2001. godinu).
6 Reklame, esto sa grafikim isticawem, takoe ostaju omiqen teren za mawe ili vie uspeno trenirawe inventivnosti: fenolmenalno (za fenol), simponija (za nametaj Simpo), [budite] ORI8

mala edovita (kwiga Irene Tiodorovi

o deci). Iako su slivenice u ogromnoj veini anonimne tvorevine, najee iz medijsko-reklamnih krugova, iz ovih primera vidimo da ih sada i u naslove svojih
kwiga, potpisanih imenom i prezimenom,
izvlae i pojedini pisci.
9 Ali ne samo to, jer na ovom mestu
otvaramo i jednu dodatnu kategoriju, koja
nije bila zastupqena u naoj prvobitnoj
grai. To su nazivi asopisa, izlobi i
dizajnerskih projekata, koji sa svoje strane svedoe o rastuoj popularnosti blendirawa kao naina da se privue pawa
publike: Anarheologija (nekonvencionalni
arheoloki asopis Istraivake stanice Petnica), Vizanteme (likovna izloba
na vizantijske teme ne znamo da li su tu
kao ukrasno cvee bile izloene i hrizanteme, ali bi bio dobar tos" da jesu!),
Fobjekat (izloba fotografija), te Nekrospektiva (naziv pod kojim je jedan beogradski likovni umetnik ponudio originalan
eksperimentalni dizajn posmrtnica: slojevito, sa dozom crnog humora, na svoj nain ingeniozno). A upravo dok ovo piemo Savezno ministarstvo nacionalnih i
etnikih zajednica lansira kampawu pod
imenom TOlerancija pretpostavqamo, sa
porukom tipa to je to, prava stvar".

potetiki oblici Beogorac (beogradski +

Crnogorac) i Srbogorci (Srbijanci + Crnogorci).
2 Drugi model: slivawe cele prve i
prvog dela druge rei: smorksikon (smor +
leksikon), snobilni (snob + mobilni), mobilnizacija (mobilni + mobilizacija), kraanin (kraa + graanin), peoazija (peo + buroazija), spektakluk (spektakl +
prostakluk), brozomorno (Broz + grozomorno), Titogorci (Tito + Crnogorci), slobokratija (Slobo + demokratija), zdravkoman
(Zdravko + narkoman), rodmansa (Rodman +
romansa), eequga (eeq + pepequga),
Hugolada (Hugo + okolada), Hugombon (Hugo
+ bombon), NINosaurus (NIN + dinosaurus), fenolmenalno (fenol + fenomenalno), simponija (Simpo + simfonija), EPSolutni (EPS + apsolutni), brozno (Broz +
grozno), Hristanite (Hrist + pristanite), edovita (edo + udovita).
3 Trei model, obrnut u odnosu na
prethodni: slivawe prvog dela prve i cele
druge rei: kwigralite (kwiga + igralite), gnuspojave (gnusne + nuspojave), Avangardo (avangarda + Gardo), Arhitekturisti (arhitektura + turisti), Anarheologija (anarhija + arheologija), Vizanteme (vizantijske + teme), Fobjekat (foto + objekat).
4 etvrti model: slivawe dveju celih rei, tako da se svaka moe integralno iitati: Skandaluzija (skandal + Andaluzija), balijansa (balija + alijansa), FotograFIA (fotograf + FIA), DOSmanlije (DOS + osmanlije).
5 Peti model: jedna re unutar druge, uz obavezno isticawe: BEOgrad, ROMAntino, ORIGINALni, KONZERVAtivni, PROFITIRAJ, PRomaaj, DOStojanstvo (i naa mala DOSkoica), TOlerancija.
6 U posebnu kategoriju izdvajamo meujezike blende: Woodstanak, Rockovnik, Pressija, De Bella hladovina.
Nekoliko primera ne uklapa se do kraja
u izloenu tipoloku klasifikaciju, koja
budui i inae samo okvirna time
nije ozbiqnije ugroena: afokrizam (aforizam + kriza), dopinkovati se (doping +
Pink), pOSTANI Kreaktivan (kreativan
+ aktivan), inter-net-vju (internet + intervju), Esso dur (Esso + es dur), Bombar dan

3. Tvorbeni modeli
Ovde emo kratko izloiti formalne
mehanizme slivawa, operiui uoptenim
pojmom rei koji obuhvata i delove rei i
skraenice. Grafiko isticawe pojedinih
segmenata nema ekvivalenta u govornom medijumu, gde bi se verbalna igra najee
izgubila (npr. ROMAntino).
1 Prvi (klasini") model: prvi deo
jedne i drugi deo druge rei slivaju se u
novu celinu: bibliobus (biblioteka + autobus), restoteka (restoran + diskoteka),
salamonela (salama + salmonela), okoholiar (okolada + alkoholiar), gluptina
(glupost + skuptina), presednik (presedan
+ predsednik), Xiberwaa (xibra + severwaa?), Slobinator (Sloba + terminator),
Novosaane (Novosaanin + novoroene),
Posvetnica (posveta + posetnica?), Nekrospektiva (nekrofilija + perspektiva/retrospektiva?). Ovamo bi ili i nai hi9

znatog. To, dodue, nisu slivenice, ali

jesu svojevrsne skrivalice utoliko to
se u novom obliku prepoznaje neki minimalno izmeweni sklop, ime se pobuuju
aqive asocijacije. Tako je posledwi beogradski filmski festival zvanino nazvan
FEST inteligencije (asocirajui na vrstu psiholokih testova), a specifinu
asocijativnost poseduje naslov nove zbirke kwievnih kritika Qiqane op: Pisawe uz vetar". Ova tehnika najvie se,
izgleda, koristi u naslovima komentara u
nedeqnim listovima, gde smo samo u martu
ove godine primetili sledee: Hag odneo
alu" (odakle iitavamo popularnu izreku), Dom za eawe" (o novim izgledima za konanu izgradwu hale sportova
na Novom Beogradu, s aluzijom na poznati
film Emira Kusturice), Desant na drva"
(o neuspelom hvatawu Radovana Karaxia,
to pakosno priziva slinu operaciju iz
II svetskog rata), Kuica u smeu" (o uvenoj Mitievoj rupi" na beogradskom trgu
Slavija, gde deluje kontrast sa dobro znanom idilinom slikom).
Na raniji i ve navoeni prilog zavrili smo pomiwawem srodnih novotarija, tipa QQRIQ kao naziva prodavnice
piletine. U tom duhu sada dodajemo da se u
najnovije vreme takve igre slovima (i pokatkad bojama) kombinuju sa brojevima, opet
u ciqu privlaewa pawe potencijalnih
konzumenata". Neki Petko je svoju pekaru
u Hilendarskoj ulici u Beogradu snabdeo
firmom 5ko, televizijska emisija Trikadur najavquje se kao 3K Dur, a novopokrenuti asopis za modernu umetnost zove se
3ri + 4etiri. Nije posebno inventivno,
ali je tehniki gledano mogunost koja ranije, koliko nam je poznato, nije koriena: to su, dakle, znaci novog vremena. Kakvo vreme takvi i znaci, rei e neko.
Ali to je ve druga i mnogo ira tema; od
nas neka je za ovu priliku i ovo DOSta.
(Htedoh napisati dosta, ali zaraza blendomanije oito uzima maha, pa je krajwe
vreme da ovaj tekst zavrim dok se nisam
jo gore izblendirao pardon, izblamirao!)

(bombardovawe + dobar dan), i naroito

nEUROzan-EUROZAN.
4. Re na kraju
Poreewe sa ranije iznetom i rasporeenom graom uveliko potvruje nae tadawe analize. Novi ulov" slivenica nije doneo nita bitno novo, pa se izvrene okvirne podele pokazuju kao opravdane.
Podela po podrujima zadrana je i ovde,
uz neke razlike u popuwenosti tih oblasti i jednu karakteristinu dodatnu kategoriju. Podela na tvorbene modele u celosti je ouvana, i svaki od wih je ilustrovan novim materijalom. Svi ti modeli zapravo su varijacije jednog optijeg tvorbenog obrasca slivawa dveju rei ili
wihovih delova u novu celinu, esto ali
ne i obavezno motivisanog preklapawem
nekih wihovih formalnih segmenata. Tako
je potvreno nae izraeno oekivawe da
e se eventualne nove slivenice uklapati
u isti gramatiki okvir. A i podela prema gramatikim vrstama rei u glavnim
crtama preslikava prethodnu: oko etiri
petine su imenice, ostalo su veinom pridevi, uz dva-tri glagola u imperativu i jedan frazeologizam.
Pojedinano uzeto, bezmalo sve novozabeleene tvorenice su efemerne kao i novinarski i reklamni registri koji su porodili mnoge od wih. Mogui izuzetak su
naroito one koje su se nale u naslovima
kwiga, i koje e vaqda trajati koliko i te
publikacije; a kako smo ve rekli, ve i
sama ova iwenica daje slivenicama odreen status. Ali sama pojava ovog novog tvorbenog mehanizma, koliko god marginalnog,
uopte uzev nije bez znaewa u aktuelnom
trenutku naeg drutva i razvoja naeg
jezika. O tome da je taj proces ne samo naao uporite nego i da ubrzano funkcionie moda najvie govori iwenica da
nam je za prikupqawe prvobitnih stotinak slivenica trebalo skoro deset godina,
dok je za dopunu u visini od preko polovine tog broja dostajalo tek neto vie od
godinu dana.
Napomenimo jo da se odskora primeuje i nagli priliv obinih" igara rei, gde se izmenom ili izostavqawem samo
jednog slova ili sloga dobija novo znaewe na pozadini nekog ve postojeeg i po-

Meutim, ne ide to tek tako. Ovaj lanak, i sam dopuna ranijeg priloga na istu
temu, prosto se ne da zavriti zbog brzi10

jawewem kreirajte po svom ukusu")! ta

god mislili o celom spisku, ova posledwa stavka je autentian pragmatiki biser,
jer otvara kupcu vrata da se i on ukqui u
igru, ali obavezno iz svoje perspektive.
Naime, poruxbina vaainke oito ne bi
mogla da bude primqena u tom obliku, nego bi poruioci morali pojedinano da
kreiraju" svojeinke (npr. Mojainka da bude s tim i tim, a wenainka s tim i tim,
itd.). Ovakvo reawe raznih inki" koje mora da je dobra zabava za decu moglo
bi se u smislu privlaewa publike pokazati kao zbiqa efektno (u naem prevodu:
inkovito!). A to se tie tvorbe, skoro sve ove rei ile bi u na drugi model, neke uz mawe podeavawe, a samo okoinka bi se svrstala u prvi, gde bi je s
radou doekao okoholiar

ne pojavqivawa novotvorenica koje ine

wegov predmet. Samo to autor rei da ga
posle viekratnog ubacivawa novih primera konano preda u tampu, za oko mu
zapne jo jedan, pa jo dva ili tri Poto se ovo jednom mora presei, uiniemo to sada, ali ipak tek poto dodamo,
ovako u nekoj vrsti post skriptuma, jo
jednu netom otkrivenu proirenu verbalnu egzibiciju kojoj ne moemo odoleti.
Ispravno oseajui ta je u trendu",
dovitqivi vlasnik jedne novobeogradske palainkarnice predoio je cewenim muterijama jelovnik sa 16 vrsta palainki, zavisno od puwewa, meu kojima su i sledee: siriinka, unkainka, virliinka,
eerinka, plazmainka, xemiinka, okoinka i na kraju, kao kruna svega i vaqda
specijalitet kue, vaainka (praena ob-

Milan ipka
HAKI TRIBUNAL I BEOGRADSKE ISPORUKE"
U beogradskoj Politici (3. aprila 2002.
godine, na prvoj i sedmoj stranici) objavqen je lanak pod zanimqivim naslovom
Kau isporuka, misle na birae. Smisao tako sroenog naslova objawen je u podnaslovu (na prvoj stranici): Vreme izbora se
pribliava, pa se i odnos prema tribunalu
posmatra iz tog ugla.
U samom naslovu, ali i u poduem tekstu koji slijedi, predaja optuenika Hakom tribunalu naziva se isporuka ili
isporuewe.
Na samom poetku stoji: Uoqiva je
razlika u poloaju predsednika SRJ u vreme isporuewa Slobodana Miloevia Hagu, krajem juna prole godine, i ovih dana, kada su na redu nove isporuke." Analitiari, naime, procjewuju da nekim funkcionerima DOS-a ne odgovara to to
predsednik SRJ prikupqa politike poene svojim tobowim otporom saradwi s
tribunalom koju, inae, verbalno prihvata. Jer, prema rezultatima nekih istrai-

Podizawe hakih optunica protiv nekih graana Srbije i Crne Gore, bivih
visokih dravnih i vojnih funkcionera,
i nastojawa da se oni u to kraem roku
izvedu pred Haki tribunal Meunarodni sud za ratne zloine na podruju
prethodne Jugoslavije, jedna je od najaktuelnijih i najeih unutrawopolitikih i, u isto vrijeme, spoqnopolitikih
tema u naoj tampi, i uopte u politikom ivotu. Ta tema mjesecima ve, ako ne
i due, privlai optu pawu politiara, pravnika, diplomata, novinskih komentatora, pa i obinih qudi, uglavnom
zbog brojnih pravnih i politikih nedoumica u vezi s predajom jugoslovenskih graana sudovima izvan zemqe. Nau pawu,
meutim, privuklo je neto drugo. To je
jedna sitnica jezikoslovna", na koju bismo ovom prilikom eqeli da ukaemo,
prije svega lektorima, urednicima i novinarima u tampi i elektronskim medijima. Rije je, ukratko, o sqedeem:
11

licima predadu neku imovinsku vrednost ili

korist, legat. Svezn."
U oba se sluaja, dakle, radi o robi ili
nekoj materijalnoj vrijednosti, a ne o qudima. ak ni kao pravni termin isporuka
se ne povezuje s ekstradicijom.
RSANU (u kwizi osmoj, na str. 264
265) uz tu rije navodi etiri znaewa, od
kojih su za predmet nae rasprave bitna
dva: 1. slawe, otpremawe, uruivawe (kupqene, poslate robe i sl.). Kupovina na
berzi i isporuka kupqenih artikala vri
se po odredbama Zakona o berzi (Zb. zak.
14, 44)" i 4. pravn. odreena suma novca,
neka stvar ili druga imovinska vrednost
koju oporuiteq zavetava, ostavqa odreenom licu ili ustanovi (na uivawe, odnosno na upotrebu); zavetawe, oporuka, legat. Oni koji imaju da prime isporuke
(legate) ne meaju se u ovo, jer su oni nasqednici samo pojedinih delova imawa zavetateqevog (Veqk. 1, 483)"
Kao to vidimo, tumaewa RMS i
RSANU uglavnom se podudaraju, iako je obrada u RSANU ira i detaqnija. Vano
je, meutim, da nijedan od ta dva relevantna izvora ne dovodi u vezu imenicu isporuka s ekstradicijom, tj. predajom (ivih)
qudi. Tako je i s glagolom isporuiti. Pored saoptiti to (poruku i sl.)", on,
prema RMS (kw. 2, str. 505), znai: predati to, poslati (kupqenu robu i sl.)",
kao u primjeru: Tako su najedanput isporuene velike koliine maslaca, sira, salame. Pol. 1950." RSANU (kw. VIII, str.
265) to znaewe, s pravom, stavqa na prvo
mjesto: 1. poslati, otpremiti (robu, novac i sl.); predati, uruiti (poslatu robu,
novac i sl.", uz vie potvrda iz razliitih izvora, od kojih je na prvom mjestu ova:
Ugovorena koliina predmeta ima se potpuno isporuiti."
Isto znaewe, razumije se, ima i odgovarajui nesvreni glagol isporuivati,
pa tako onda i glagolske imenice isporuewe i isporuivawe.
Prema tome, sasvim je neprikladno, pa
i neukusno, predaju optuenika Hakom tribunalu oznaavati kao isporuku, isporuewe
i sl. kao da se radi o kakvoj robi (maslacu, siru, slami, kuhiwskom namjetaju
ili pak sitnoj i krupnoj stoci kao predmetu trgovine).

vawa, onaj ko radi na isporukama gubi deo

popularnosti meu biraima". Razlog je jasan: poto Haki sud nije popularan,
onda to nisu ni isporuke optuenika toj
instituciji." Itd.
Uz imenice isporuka i isporuewe, autor analiziranog teksta upotrebqava i glagol isporuiti, pa kae: Zato republika vlada, s obzirom na to da 'zemqi slede sankcije', nije i ovoga puta isporuila
nekoga od optuenika bez Kotuniinog
'javnog blagoslova'?"
Samo je jednom umjesto isporuka i isporuewe uzeta druga rije izruewe: sada se premijer Srbije i pojedini ministri zaista trude da ova izruewa ne samo
ne prou bez znawa Vojislava Kotunice
nego trae i wegovu eksplicitnu saglasnost." Ovdje je rije izruewe, oigledno,
upotrijebqena samo iz stilskih razloga,
radi izbjegavawa monotonije, a inae (bar
u ovom tekstu) ima isto znaewe kao isporuka i isporuewe: predaja optuenika sudu
izvan zemqe. A da li je stvarno tako? Jesu
li u naem standardnom jeziku isporuewe
(odnosno isporuka) i izruewe rijei potpuno istoga znaewa, ili se ipak u neemu
razlikuju i, ako se razlikuju, koja bi od
wih vie odgovarala kao oznaka za in
predaje naih optuenika Hakom tribunalu?
Svaki izvorni govornik srpskog jezika
s iole razvijenim jezikim osjeawem i
izotrenim sluhom za znaewske nijanse
rijei povezae imenice isporuka i isporuewe, kao i glagol isporuiti, s predajom ili dostavom neke robe i uopte materijalnih dobara. Stoga e se zapitati kako se mogu ivi qudi isporuivati i o kakvoj se to isporuci (ili isporuewu) radi.
Jesu li ti qudi obina roba kojom se trguje, ili je rije o pravno vaqanom postupku
ekstradicije optuenika?
Da su ova pitawa umjesna, potvruju svi
rjenici naeg jezika. Citiraemo dva najznaajnija: Renik Matice srpske (RMS) i
Renik Srpske akademije nauka i umetnosti
(RSANU).
RMS (u kwizi drugoj, na str. 505) uz
rije isporuka navodi dva znaewa: 1. predaja ega (kupqene robe i sl.)." s primjerom: Tu su se sklapali krupni trgovaki
poslovi o isporuci robe. Pov. 2." i 2.
pravn. naredba naslednicima da odreenim
12

iti kao izruewe, nikako kao isporuku. Ta

bi se procedura samo u satirinom tekstu
mogla oznaiti kao isporuka da bi se
istakla runa, trgovaka strana toga posla", po principu: Vi nama optuenike, mi vama novac", a u skladu s jednim
nedavno objavqenim satirinim aforizmom: Haki optuenici su najboqi izvozni artikl Srbije."
Istine radi treba kazati da se u veini novinskih tekstova upotrebqava ispravni pravni termin izruewe. Tako je u
citiranom listu (Politici), u isto vrijeme i na istom mjestu (odmah iza lanka
Kau isporuka, misle na birae) objavqen
drugi lanak pod naslovom Prvo zakon pa
izruewa. I u narednim brojevima toga uglednog lista mogli su se proitati pravilno
sroeni naslovi ili nadnaslovi: Kakav je
postupak izruewa optuenih Hakom sudu
(4. april 2002, 8) Uskoro izruewa po zakonu itd. I taman smo se poradovali da je
neko uoio greku i uticao da lektori
ili urednici interveniu u ovom sluaju,
kad poslije nekoliko dana opet (u istom
listu, 13. maja 2002, na 9. str.) itamo:
Zahtev da Srbija isporui Karaxia i Mladia vodi daqem pogorawu ameriko-srpskih odnosa Tako dosqedno i u tekstu:
Srbija je izrazila spremnost da isporui
(?!) dvadeset osoba, do sada optuenih za
eventualne zloine." Ili: Sada se od Srbije zahteva da isporui (?!) Radovana Karaxia i Ratka Mladia"
Ako novinari Politike nemaju sluha za
znaewa naih obinih rijei, i ako ne
znaju ni za na pravni termin izruewe,
mogli su se posluiti drugim, opet naim, terminom predaja. A to se moglo
oekivati, poto je upravo Politika u meuvremenu (9. aprila 2002) objavila itav
etvrti odjeqak Nacrta zakona o saradwi s
Hagom, i to pod naslovom Postupak za predaju optuenih. Tu, pored ostalog, stoji:

Drukije je s glagolskom imenicom izruewe i glagolom izruiti. Te rijei imaju ire znaewe, pa obuhvataju i predaju
qudi, dakle ekstradiciju. Ilustrovaemo
to objawewima i primjerima iz dvaju ve
citiranih izvora.
Uz glagolsku imenicu izruewe RSANU
(kwiga VII, str. 648), pored opteg znaewa: predaja, uruewe, isporuka", navodi i
znaewe te rijei u pravnoj terminologiji: predaja krivca vlastima zemqe u kojoj
je uinio prestup, ekstradicija", uz nekoliko primjera, od kojih je najzanimqiviji
ovaj: Vlada FNRJ zatraila je od vlade SAD izruewe ratnog zloinca (Borba
1951, 109/1)." I pod odrednicom izruiti,
uz objawewe: predati traeno lice vlastima zemqe koja mu sudi, ekstradirati",
RSANU (na istoj stranici) daje primjere
koji potvruju upravo to znaewe: Politike bjegunce [Dubrovani] ne bi nikad izruili i ako su sami tim bili izvrgnuti ozbiqnim opasnostima." (Tada, vaqda, nisu primjewivane meunarodne sankcije!) Ili: Ratni zloinci nisu bili izrueni narodnoj vlasti nae zemqe (Glig.,
KN 1948, 88/1)." Itd.
RMS (kwiga druga, str. 438) pod odrednicom izruxba, koju oznaava kao zastarjelu, daje takoe slian primjer: Po woj
[osnovi] se nee smjeti traiti izruxba
wihova pripadnika, ve samo prihvatiti
ako bude ponuena. Mj. 1926."
Na osnovu svega ovoga moe se zakquiti da se predaja optuenika Hakom tribunalu ne moe oznaavati kao isporuka
ili isporuewe, nego samo kao izruewe, to
je, kako smo vidjeli iz navedenih tumaewa
i primjera, ve ustaqen na termin za
ekstradiciju. Uostalom, i sam termin ekstradicija tumai se u RMS (kw. prva, 842)
kao predaja, izruewe krivca od strane
drave u kojoj se nalazi dravi koja ga
trai". Krivci se, dakle, mogu predati ili
izruiti, a nikako isporuiti (kao paketi
ili roba). Stoga je u naim primjerima,
datim na poetku ovog lanka, ve u naslovu trebalo napisati: Kau izruewe (a
ne: isporuka!), misle na birae", kao i u
tekstu: Poto Haki tribunal nije popularan, onda to nisu ni izruewa (a ne:
isporuke) optuenika toj instituciji." I
predaju Miloevia, bez obzira na to je
li bila zakonita ili ne, trebalo je ozna-

lan 18.
(1) Odredbama ovog odeqka utvruje se
postupak za predaju okrivqenih Meunarodnom krivinom tribunalu
(2) Nadleni organi donose odluku o
predaji okrivqenih Meunarodnom krivinom tribunalu."
13

sno, i neukusno, govoriti ili pisati o

isporuci wihovih posmrtnih ostataka protivnikoj strani. A takvih smo izvjetaja
(uz upotrebu rijei isporuka) imali mnogo
tokom minulog rata na prostorima prethodne Jugoslavije. I tu, dakle, treba upotrebqavati rije predaja, ili glagol preda(va)ti; npr.: Armija BH predala je (nikako: isporuila je!) predstavnicima Vojske
RS tijela etvorice poginulih boraca na
Ozrenu.
U ovom sluaju, dakle, a i inae, rijei
se moraju birati. Ako ni zbog ega drugog,
a ono zbog dunog prema ivim i mrtvim
qudima, koje ne treba, zbog jezikog neznawa i nemara, pretvarati u obinu robu, ma
kakvi oni inae bili i ma ta im se inae pripisivalo.

Ili:
lan 28.
(1) U postupku po zahtevu za predaju
okrivqenog, istrani sudija e upoznati okrivqenog sa zahtevom i optubama"
I tako u cijelom tekstu. U svim lanovima toga odjeqka (a ima ih trinaest) upotrebqava se samo izraz predaja (u znaewu:
izruewe ili ekstradicija).
Kad se sve to je dosad reeno uzme u
obzir, moe se zakquiti da su u datom
kontekstu jeziki, pa i pravno (kao pravni
termini), vaqane i pravilne samo rijei
predaja, izruewe i ekstradicija.
ak i kada se radi o mrtvim qudskim
tijelima, leevima, kao u razmjeni poginulih boraca u toku rata, krajwe je neumje-

oko Stojii
MNOGO NEEG ZNAI MALO NEEG
progoni svaku jeziku tuicu i onda kada
za odreenu ivotnu okolnost, radwu ili
predmet nema svoj izraz i stvara, po svaku
cenu, novogovor sa rogobatnim reima koje
se ne mogu nastaniti u ivom govoru naroda niti u kwievnom jeziku.
Ali nije nita mawe opaka po sudbinu
svakog jezika ni suprotna praksa: masovno
usvajawe rei iz drugih jezika, ak i onda
kada za usvojenu re postoji domaa", lepa i nita mawe bogata znaewem od usvojene.
Praksa nekritikog prihvatawa tuica, to se danas dogaa u naem jeziku,
dolazi iz mnogih uzronih izvora: mentaliteta naroda, precewivawa svega to je
strano, nepostojawa odbrambenih mehanizama u domaoj jezikoj politici, prestanka rada na iznalaewu i stvarawu novih
rei. Takvom stawu svakako doprinose i
neke drutvene karakteristike: malograantina, pojava novokomponovanih bogatih
slojeva koji tuim jezikom ele da se raz-

Pitawe jezika i jezike politike zaseca u samu sudbinu naroda. Nijedna istorijska bitka nekog naroda nije dobijena ako
se izgubi jezik, ako presue wegove tvorake moi i prestane razvoj.
Opstanak srpskog naroda proet je ouvanim jezikom. I svako trajawe u buduim
vremenima bie uspeno samo uz sopstveni jezik.
Danas je na svetskoj kulturnoj sceni dominantan engleski jezik. Wegov prodor u
jezika podruja brojnih naroda jedna je
od bitnih karakteristika 20. veka. I najrazvijeniji narodi kao Francuzi, Nemci,
panci, oseaju prekomerni uticaj prvog
svetskog jezika. Po UNESKO-u, u Evropi
je ugroeno oko sto mawih jezika.
Niko ko se razume u bie i sutinu jezika nije unapred protivan jezikim meuuticajima i preuzimawima stranih rei.
Svaka krajnost je stvarala nove suprotnosti u zamrenoj jezikoj stvarnosti. Krajnost je svakako i jeziko istunstvo koje
14

i koje smo liili prisustva u naem govoru a po naoj staroj navici da je sve
strano boqe nego nae, prisvojili engleske, kao boqe, tanije i lepe. Da bi u
na jezik ule engleske rei oping",
futing", plej-of", bekgraund", destinacija", frontmen" i druge, izbaene su
nae rei sa istim znaewem kao i novousvojene: kupovina, peaewe, razigravawe
ili majstorica", pozadina, pravac, elnik itd.
Najvee nasiqe nad naim jezikom izvrile su one institucije drutva koje
imaju i najvei uticaj: tampa, radio i
televizija. Ni u jednoj od ovih monih kua nisu svoje mesto dobili savet za jezik
i lektorska sluba, koji, naravno, ne bi
imali zadatak da vode samo brigu o umerenom prisustvu stranih rei, ve i o svim
drugim stranama dobrog i pravilnog govora.
Da je iko imao na dui kvalitet govora
u programima Radija i Televizije Beograd,
bilo bi nemogue da sa ekrana ovih prvorazrednih i optedrutveno vanih kua
ujemo ovakve reenice (tano sam ih zapisao u momentu sluawa programa): To
je prvi kam-bek ou ovog naeg mega-stara." Ili, pita novinar svoga sagovornika:
ta je va filing o bekgraundu ovog fenomena?" Ili: Preferirate li ovu opciju kao di-dej aktuelnog establimenta?"
Ili: On je izraziti fajter i plej-mejker
i u plej-ofu dao je dabl tripl." Ili: On
je frontmen i hit-mejker ovog glamuroznog
benda." Ili: To je miks ekskluzivnosti i
glamura" itd.
O tampi, radiju i televiziji kao zlodusima naeg jezika mogla bi se ispisati povea studija. Samo nazivi TV emisija dovoqno govore: HIT-POP, EKO-TOP,
FOLK-TOP, TURBO-FOLK, POP-TOP,
ROK-POP, POP-FOLK, HIT-BEND, MAKSI-TOP.
Posmatrao sam i prepisivao nazive javnih radwi u Beogradu. Tako sam sainio
podui spisak elei da se uverim da se
ne radi o sluajnoj niti o privremenoj
pojavi. U pitawu su prodavnice (sve je sada butik: butik mesa", butik cvea", butik kafe"), turistike agencije, restorani, auto-servisi, kiosci, disko-klubovi,
mesare, apoteke, saloni nametaja, robne
kue, barovi, samousluge, parfimerije, ga-

likuju od svog naroda, zatim i zabluda da

se stranim reima postaje blii razvijenom svetu i uveava sopstvena vanost.
Poznato je da je najvei organizovani
napor odbrane od poplave engleskog jezika uiwen u Francuskoj. ak se pojavila
i kwiga sa ironinim i skoro zloslutnim naslovom: Govorite li FRANGLESKI?
(Parlez-vous franglais?) U Skuptini Francuske formirana je komisija sa zadatkom
da se brine o razvitku francuskog jezika, posebno o prisustvu stranih uticaja i
ouvawu izvornosti francuskog jezika na
televiziji, kolstvu, tampi, radiju i javnom optewu.
Ako su oni koji se oseaju odgovorni za
razvijeni francuski jezik doli do saznawa da treba nai meru u prisvajawu i
presaivawu jezikih tekovina iz engleskog jezika, ta onda mi, sa daleko mawom
snagom kulturnog preodolevawa stranim uticajima, treba da kaemo i kako da se prema
svemu tome postavimo?
U centru ovog pitawa jeste smisao za
meru i stvaralaki odnos prema svome jeziku. Zlatno pravilo, koje se, kao jedino
reewe, stotine puta nudilo a nikad do
kraja nije prelo u naviku", jeste: za pojave, predmete, i sve drugo ime nas ivot
okruuje, to ne moemo imenovati naim, postojeim reima ili se za to ne
moe stvoriti naa re uzeti ve postojeu stranu.
Kao i u ivotu tako i u jeziku najgora
je politika nedostatak bilo kakve politike. To se upravo dogaa ovih decenija sa
srpskim jezikom. U svim oblastima ivota
prekomerno se usvajaju strane rei, poglavito iz engleskog, i to uzima maha do te
mere da se moe govoriti o pojavi koja nanosi tetu samom biu jezika a pogotovo
wegovom razvitku u budunosti. Duhovna
lewost je ovladala do te mere da se i ne
primeuje napor i voqa da se za nove pojave i sadraje ivota uzme ve postojea
ili da se smisli nova srpska re. Ne radi
se samo o neumerenom i nerazlonom preuzimawu tuih rei, ve je u pitawu i drugi proces koji, ako bi se nastavio, podriva samosvojnost jezika i wegov samostalni
razvitak. Radi se, naime, o tome da se ve
postojei izrazi, rei, nazivi stvoreni u
naem jeziku izbacuju i zamewuju stranim.
Mogao bi se sastaviti mali renik od re15

(Zrewanin), O.K. CORAL (Smederevo), KING

(Kragujevac), FORVERT (Jabuje), JOHNNIE WALKER (Lapovo), N. Y. (skraenica
za dravu Wujork: Cvetojevac kod Kragujevca), BIG LALA (Kikinda). U jednoj ulici Vrawa tri kafane nose ove nazive:
GETSBI, BOLERO, SEBASTIJAN.
Nisu u pitawu samo nazivi radwi, prodavnica i javnih ustanova ve i mnotvo
tuica u govoru i pisawu. Beleim dva
primera: Daqi trend razvoja relevantnih
parametara" i Prevencija devijantnih egzemplara suficitarno edukovanih demografskih jedinica nataliteta", to prevedeno
na srpski jezik znai: vaspitawe besprizorne dece. (Demografska jedinica nataliteta je dakle dete.)
Zapisao sam ovakav razgovor. Slubenica turistike organizacije razgovara telefonom sa nekim ko se interesuje da negde provede sa svojom mladom medeni mesec:
Hanimuneri?
O. K.
Destinacija?
Nothing! Prebukirano. ao!
Dakle, razgovor je obavqen sa pet engleskih i jednom italijanskom reju. Srpske nema nijedne!
Poplava stranih rei u srpskom jeziku je tako velika da su sveze i uzvici
srpski a ostalo strane rei". Ovu misao
sam naao u kwizi Miodraga Radovia o
slavnom profesoru Raku Dimitrijeviu.
Ne propovedam rat protiv tuica jer su
one u svetskoj otvorenosti i meuuticajima jezika prirodna pojava. One se useqavaju u na jezik prirodnim tokovima, posebno onda kada za odreenu pojavu ili predmet nemamo svoju re. Oito, srpski jezik
je izdano otvorio vrata za primawe rei
iz drugih jezika. Ali radi se o neumerenosti i nemotivisanosti koja prerasta u pomodnost, a to ve moe biti ozbiqna opasnost za srpski jezik. Svakako da su najvei trovai jezika glasila tampa, radio i televizija, kao i oskudni zvanini
govor politike. Po svome uticaju na mladu
generaciju i stvarawe odnosa prema jeziku
glasila su jaa od kole! I tu poiwu nae tekoe. Lepota govora, wegova pravilnost, to mogu nepobitno tvrditi iz viegodiweg rada na televiziji i novina-

lerije slika, kafane, frizerski i kozmetiki saloni i razne druge javne firme.
(Izdvajam ovde nazive filmskih preduzea: FIRST PRODUCTION, PRO VISION,
TUCK VISION, DEXATUCK, kao ilustraciju potpunog odsustva srpskih rei.)
Evo podueg niza takvih rei koje svakodnevno itaju stotine hiqada Beograana a stawe je isto i u drugim gradovima
pre nego to uu da neto kupe, da ruaju,
oiaju se ili uplate letovawe. (Zbog brzine prepisivawa mogue su greke.)
RITZ, BEST COMERCE, SILVER-DACK
VIDEO, MIDNIGHT SUN, TAKE IT OR
LEAVE IT, BABY BLUE SHOP, GOLD,
BRIDGE, FRENKI, GASTON, BUONA SERA, OLD GOLD, BEO LOS PALMAS, NEGRO FLOR (pogrebna oprema), BONA VIA,
BEVERLY HILLS, MAMMA MIA, TOP SODA, LOOK, KEDY, JUMBO-SHOP, FROG,
EFEDRA FAIR PLAY, BUGY, TOP SHOP,
D'ARC, STARDUST, BIS, BLUMEN CLUB,
BONA FIDES, FANNY CLUB, FROJT,
FLASH, ORBAL, REX, RABIT, RADY, COTTON CLUB, JET-SET, DINASTY, CLUB SET,
BEST, ZERO, GREENLY GRIL, MY HOME,
LINEA ALBA, TOP-TOURS, LADY CLUB,
ELIT, PICCOLO, PRIMAVERA, JOLLY
TOURS, BLACK AND WHITE, TAXI BELL,
MISS SMAIL, EKO-BLOK, O.K. RADIO, TOP-SALAMA, LAND, PICCOLO MONDO, RED
STAR GRIL, BAMBINI, GOLD HAM, MIGNON, MACAO, STEP, VIDEOSTAR, PRESS,
MEGA STAR, CITY PLUS, WORLD, COLBY, BUTERFLY, KISS GRIL, DONNA LA
BELA, CAT, PICCADILY, PAPA FRITA,
ROYAL, BLUE POINT, MY MARKET, JOY,
BULLY, AMIGO, GO-GO, TOP-STIL, BABY
BEEF, ZOO HOBI, ROYALBURGER, QUEEN, MATRIMONIO (prodavnica venanica), LEONARDO NUMERO UNO, CHARLIE, BONNY, WENDY, NATALY, STEFANI, ROBERTINO, BONY, ROCKY, HAMBINO, PANTA REI, OLE, BLUE WAVE, HONEY, NOBLESSE, LA KART.
Ima i aewa: Mc IKA, Mc GILE (po
ugledu na McDonald's), kao i usiqene duhovitosti: DE BELLA HLADOVINA (prodavnica rashladnih ureaja) i MIGROS-ERA.
Nita boqe stawe nije ni u drugim
gradovima, van Beograda. Obrenovac: BOUTIQUE MARCELLE, BABY SHOP, CAFE
FLEMING, CAFE TOPY, LA MIRAGE,
JENY, DENY, INDY, JET SET, PLAY-OFF
16

opasnost. Za glavne krivce su proglaeni

novinari, alterski slubenici, lekari
i svetenici.
Jedan od malih jezika eki, vodi
vekovnu, osmiqenu i vrlo uspenu borbu
za ouvawe svoje jezike samobitnosti i
izvornosti. Pravilo ove borbe je sistem
stvarawa rei na sopstvenim osnovama. Tako se ovaj jezik razgranao i obogatio svoj
leksiki fond.
Kao i u svakom drugom sloenom procesu, i u pitawu prihvatawa tuica ne moe se primewivati pravilo ili ili"
nego i i". To znai da se mora raunati na priliv stranih rei, ali u isto
vreme braniti i razvijati svoj jezik i uzimati tuice samo onda kada je to opravdano, kada se nema sopstvena re. Ciq svake
plodonosne jezike politike je ne gasiti
ve razvijati stvaralaku mo svoga jezika,
dovodei ga do stepena razvoja kada se moe (i mora!) takmiiti sa drugim jezicima
u irewu izraajnih moi.
Neumereno usvajawe tuica u svakom jeziku odreuje i sudbinu toga jezika, a sudbina jezika je i sudbina naroda.
Jedna stara istona mudrost kae: Mnogo neeg znai malo neeg. Mnogo"
ovde bi znailo opsednutost tuicama, a
malo" nedostatak oseawa za sebe i svoje vrednosti.

ma, nije prvorazredna briga novinara kao

pojedinaca i glasila kao institucija.
Ugroenost jezika je mnogo ozbiqnija
stvar na optedrutvenom planu nego to
se to da videti i vie nego to moemo
pretpostaviti. Navodim misao kineskog mislioca Konfucija koja upozorava: Kada je
Konfucije upitan koju bi prvu stvar uradio kada bi vodio neku dravu san koji
mu se nikada nije ispunio odgovorio je
DA BI POPRAVIO JEZIK TE DRAVE.
To je mudro. I vano. Kada neko drutvo
poiwe da slabi, isto se deava i sa wegovim jezikom" (Gor Vidal).
Nepobitna je iwenica da svi jezici
imaju tuice, ali i svi jezici i svi narodi imaju mawe ili vie izgraen odnos
prema wima: neko rigorozan, progonei strane rei, a neko nehajan, bez ikakvih elemenata osmiqene politike prema primawu
tuica. I najmoniji i najuticajniji jezik, engleski, ima mnogo tuica, najvie
iz latinskog koje su proitane" na engleski nain i postale deo engleskog jezika.
Putevi rei su slini semenu na vetru
razvejani na sve strane, na mnogim mestima se primaju. Iznenaewe jednog Engleza
nije imalo kraja, poto je tvrdio da je re
kengur (kangaroo) tipina engleska a zatim
saznao da je ta re aborixinska.
I panci vode ogorenu bitku za spas
svoga jezika. Naravno, engleski je najvea

Milan Bakovqev
LEKTORI, ZAPETE I ODNOSNE REENICE
uzmu u obzir retko kad se ne sekiram
itajui svoje odtampane tekstove.
Lektori koje imam u vidu posebno su
neobaveteni o pravilima koja se tiu stavqawa i izostavqawa zapete ispred i iza
odnosnih zavisnih reenica. Ko zna ve
koliko puta se dogodilo da mi lektor unakazi ono to sam napisao izostavqajui
moju zapetu ispred odnosne reenice kojoj

Posledwih godina imam dosta problema s lektorima, jer svojim nestrunim lektorskim intervencijama mewaju smisao onoga to sam napisao. Naravno, to se ne odnosi na sve lektore, ali meu onima s kojima sam ja imao posla broj onih na koje
se reeno odnosi zbiqa nije zanemarqiv.
Zato obino insistiram da mi se rukopisi ne lektoriu, ali kad urednici to ne
17

koj nauci to mi nije bilo ni na kraj

pameti. Eto kako je pomou ubacivawa suvinih zapeta mogue upropastiti neiji
tekst.
esto se pitam kako je mogue da nekome ko se prihvatio lektorskog posla nisu
poznati, recimo, ovi primeri kojima je
. Vukadinovi, u kwizi Srpski u 100
asova", ilustrovao zavisnost smisla napisanog od stavqawa odnosno izostavqawa
zapeta ispred i iza odnosnih reenica:

je ta zapeta neophodna ili dodajui zapetu

ispred odnosne reenice koju sam, sasvim
osnovano, ostavio bez zapete. Evo jednog
od sveijih primera.
lanak koji sam poslao jednoj redakciji
sadrao je i ove dve reenice:
(1) Odlini predavai koji su istovremeno i marqivi propitivai i fer ocewivai navedene nastavnike obaveze* izvravaju i bez ikakvog poznavawa tekovina pedagoke nauke."

Dravni inovnici (,) koji primaju mito (,) treba da idu na robiju.

(2) U savremeno zasnovanoj nastavi od

istaknutih matematiara, istoriara, geografa itd. koji nemaju pojma o modernoj
pedagokoj nauci neuporedivo su upotrebqiviji nastavnici ije je poznavawe discipline u koju uvode uenike neto skromnije (nikako nedovoqno!), ali su temeqno
pedagoki osposobqeni"

Mornari (,) koji su sujeverni (,) ne polaze petkom na more.

Novine (,) koje lau (,) nemojte itati!
Sa zapetama te reenice kazuju da svi
inovnici primaju mito, da su svi mornari sujeverni i da sve novine lau, a ako
se eli rei da na robiju treba da idu samo oni inovnici koji primaju mito, da
petkom ne polaze na more samo oni mornari koji su sujeverni i da ne treba itati
samo one novine koje lau moraju se eliminisati sve te zapete.
Dobro bi bilo da se lektori kojima ove
stvari nisu dovoqno jasne pozabave i ovim,
vrlo reitim, primerima iz Gramatike
srpskoga jezika" ivojina Stanojia i Qubomira Popovia:

U prvoj od te dve reenice je lektor dodao po jednu zapetu ispred rei koji" i
iza rei ocewivai", a u drugoj ispred
rei koji" i iza rei nauci", pa je tako atributivnu slubu odnosnih reenica
koji su istovremeno i marqivi propitivaci i fer ocewivai" i koji nemaju pojma o modernoj pedagokoj nauci" preinaio u apozitivnu slubu. Iz onoga to
sam ja napisao svakom pismenom oveku je
jasno da odgovarajue nastavnike obaveze
izvravaju i bez ikakvog poznavawa tekovina pedagoke nauke samo oni odlini
predavai koji su istovremeno i marqivi
propitivai i fer ocewivai i da u savremeno zasnovanoj nastavi nisu dovoqno
upotrebqivi samo oni istaknuti matematiari, istoriari, geografi itd. koji nemaju pojma o modernoj pedagokoj nauci.
Dakle, ne svi odlini predavai i ne svi
istaknuti matematiari, istoriari, geografi itd. Posle lektorske intervencije,
meutim, ispalo je da tvrdim da su svi odlini predavai istovremeno i marqivi
propitivai i fer ocewivai i da svi
istaknuti matematiari, istoriari, geografi itd. nemaju pojma o modernoj pedago-

(1) Podigao je ruku u kojoj je drao telegram.

(2) Podigao je desnu ruku, u kojoj je drao telegram.
U prvom primeru ispred odnosne reenice nema zapete zato to je wena sluba
atributivna (bez we se ne bi znalo koja od
dve ruke je podignuta, to e rei da ona
doprinosi identifikaciji odgovarajueg
pojma iz glavne reenice, pojma koji bez
we ne bi bio dovoqno odreen). U drugom
je primeru pak i bez odnosne reenice jasno da je podignuta desna ruka, pa ta reenica ima apozitivnu funkciju u odnosu na
pojam desna ruka", tj. ona se ve odreenom pojmu dodaje kao dopunska informacija i zato se odvaja zapetom.

* Obaveze koje se svode iskquivo na drawe uenicima predavawa, zadavawe lekcija, proveravawe sposobnosti reprodukovawa onoga to je predavano i napisano u
uxbeniku i ocewivawe na osnovu rezultata tog proveravawa.

18

Da li je odnosna reenica u atributivnoj ili u apozitivnoj slubi moe se

zakquiti i na osnovu toga to je odnosnu
reenicu koja je u apozitivnoj slubi mogue staviti u zagradu bez ugroavawa smisla informacije. Boli ga desna noga (koju je uganuo na klizalitu)" isto je to i
Boli ga desna noga, koju je uganuo na klizalitu". A Potuju samo profesore (koji ih ocewuju nepristrasno)" ima sasvim
drugaiji smisao od Potuju samo profesore koji ih ocewuju nepristrasno".
Vaqa, uz to, imati u vidu i to da se
odnosna reenica odvaja zapetom onda kad
kako se kae u Jeziku oko nas" Ivana
Klajna vai za sve predmete ili osobe
oznaene imenicom ili zamenicom (iz glavne reenice) na koju se odnosi, a ne odvaja
ukoliko izdvaja predmete ili osobe za koje
vai od onih za koje ne vai. To e rei
da se zapete ne stavqaju kad su odnosne reenice restriktivne, a stavqaju kad su te
reenice nerestriktivne.

Moda bi neupuenim lektorima trebalo skrenuti pawu i na to da je odnosna

reenica onda u atributivnoj slubi kad
se ispred onoga iz glavne reenice na ta
se ona odnosi nalazi ili se moe dodati korelativ onaj", ovakav" i sl., s tim
to nemogunost dodavawa takvog korelativa ispred odnosne reenice najee svedoi o wenoj apozitivnoj funkciji. Na primer:
(1) Prvenstvo je osvojio onaj tim iji
su igrai bili najborbeniji.
(2) Potuju samo profesore koji ih ocewuju nepristrasno.
(3) Boli ga desna noga, koju je uganuo na
klizalitu.
Da je odnosna reenica iji su igrai bili najborbeniji" u atributivnoj slubi i da, zato, ispred we ne treba da stoji
zapeta vidqivo je i iz toga to se u odgovarajuoj glavnoj reenici (Prvenstvo
je osvojio onaj tim") ispred pojma na koji se ta odnosna reenica odnosi (pojma
tim") nalazi odgovarajui korelativ (korelativ onaj"). I odnosna reenica koji ih ocewuju nepristrasno" ima atributivnu funkciju, o emu svedoi i to to
se ispred odgovarajueg pojma iz glavne reenice (Potuju samo profesore") moe dodati korelativ one" (one profesore"). to se pak tie odnosne reenice
koju je uganuo na klizalitu", na wenu
apozitivnu slubu (koja zahteva zapetu) ukazuje i to to se ispred pojma desna noga"
ne moe dodati nikakav korelativ, budui
da ovek ima samo jednu desnu nogu (a kad
bi se reklo, recimo, da onoga o kome je re
boli ona desna noga koju je uganuo moglo
bi se pomisliti da on raspolae s vie
od jedne desne noge, tj. da ga boli samo ona
od tih desnih nogu koju je uganuo na klizalitu).

Bez iluzije da o pravilima koja kazuju

kad odnosnu reenicu treba a kad ne treba
odvajati zapetom mogu rei neto novo,
originalno, napisao sam ovaj lanak iskquivo zato to smatram potrebnim da
se ukazuje na alosnu iwenicu da deo naih lektora ili ne poznaje ta pravila ili
nee da ih primeni. Razume se, mogao sam
pisati i o brojnim drugim prazninama u
interpunkcijskoj obavetenosti jednog dela lektora, ali sam, eto, izabrao onu koju smatram najevidentnijom i najkarakteristinijom. Do zakquka da se ne mali
broj naih lektora ne dri vaeeg pravopisa doao sam ne samo na osnovu nestrunih lektorskih preinaavawa mojih tekstova ve i uoavawem raznih interpunkcijskih proizvoqnosti u mnogim tuim publikovanim tekstovima, koji su, pretpostavqam, veinom lektorisani.

19

Dragoqub Zbiqi
IRILICA TREBA DA BUDE NAA BRIGA
(Ukquewe u raspravu o potrebi reforme u srpskoj grafiji)
stoji opta saglasnost o tome da srpska
jezika kultura mora biti dvoazbuna", pa
kad bi to bilo nekakvo naroito bogatstvo kako se sve do jue u naoj serbokroatistici isticalo (verovatno ima onih
koji i danas tako misle i govore), zar se
ne bi moglo postaviti jedno sasvim logino pitawe: zato to takvo bogatstvo nije
danas zapalo makar jo jednom evropskom
narodu u ovom asu? I ako je to tako vredno bogatstvo uvedimo i troazbuje ili
etvoroazbuje u srpski jezik, pa postanimo ve jednom najbogatiji narod na svetu
kad ve, izmeu ostalog, imamo kako veli B. Brbori srpski fonoloki (fonemski) sistem" koji je veoma transparentan" (str. 13).
Zar nam, ipak, nije boqe da ve jednom
postanemo kao svi drugi narodi na svetu?
Zato je toliko vano to bogatstvo od dvoazbuja samo nama? Zato tome bogatstvu
ne tee ni nae komije ni bilo koji nai prijateqi u svetu? Ako je neto uistinu bogatstvo bilo bi sasvim normalno da i drugi narodi poele da steknu to
isto ili slino.
Moja daqa obrazloewa zato ne bi trebalo prihvatiti predoena nova reewa
B. Brboria u srpskoj grafiji bie, istovremeno, i odgovori zato se drugi narodi ne grabe za dvoazbuje.

U osvrtu na raspravu Tradicionalno

i moderno u srpskoj grafiji" uvaenog mr
Branislava Brboria (Jezik danas", V/13),
elim da poem od samog kraja: Nisam se
trudio da poblie razmatram dobitke koje moemo oekivati od azbune reforme,
niti sam se bavio eventualnim gubicima,
mada vrsto verujem da bi gubici bili zanemarqivi, s obzirom na kratkou nae
prolosti i nadajmo se, s obzirom na nedogled nae budunosti."
Pitawe grafije u srpskom jeziku o
emu govori Branislav Brbori moe
se, jednim delom, smatrati nereenim pitawem u srpskom jeziku. Ako bi trebalo
odgovoriti na pitawe da li je autor na odgovarajuoj struno-naunoj visini kad raspravqa o pitawima nae grafije moj
skroman odgovor mogao bi biti samo potvrdan. Ipak nisam za to da se predloena reewa uvaenog Brboria prihvate. Ima mnogo objektivnih razloga koji stoje nasuprot predloenoj reformi. Ovde u
predoiti neke najvanije.
Branislav Brbori je i sam na str. 21
naveo etiri dileme o kojima je govorio
pod istovetnim meunaslovom. On ih, istina, nije oznaio kao vane. Ali te dileme
(kako bi ekavci znali gde se pie e/eu"
umesto jata, zatim bi li se novi digrami
smatrali novim slovima", bi li ostala
dva redosleda slova/grafema, iriliki i
latiniki" i bi li slova [grafeme] dobila imena i koja, po istonom ili zapadnom modelu, ili razdvojeno ako bi ostala
dva redosleda dveju azbuka?") nisu nevane, kako se to na prvi pogled, moda,
moe initi. Bie da je sve to od kudikamo veeg znaaja od onog koji im autor u
raspravi pridaje. Iz daqih obrazloewa
zato se nikako ne bih opredelio za reewa za koja se zalae B. Brbori uvidee
se zato su ta reewa, po mom miqewu,
potpuno neprihvatqiva.
ak i kad bi bilo tako kako B. Brbori
tvrdi (da meu jezikim struwacima po-

Ne mewaju se jezik i pismo tek tako

Ne mewaju se ni priroda jezika ni sastav pisama tek tako. Vuk Stefanovi Karaxi uveo je za potrebe standardnog jezika one jezike osobine koje su bile preovlaujue u govoru srpskoga naroda wegovog doba, ili su se inile prestinijim
iz vie razloga. On je, takoe, sainio,
boqe reeno na temequ Mrkaqevih predloga ponudio, pojednostavqeni sastav irilice za srpski jezik. Taj wegov posao zapoet je u prelomnom, pogodnom vremenu.
Pogodnom iz mnogo razloga.
20

sko pismo" prvenstveno zbog toga to i

mnogi Srbi piu latinicom ili su na wu
preli), ne smatram nunim, ali ni potrebnim da se srbistika i srbisti previe bave latinikim pismom i wegovim
preureewem i posrbqivawem" do krajwih granica" ili usavravawem, najpre
zato to bi posrbqena" i jo malo usavrena i prihvaena meu Srbima latinica sasvim sigurno bre u potpunosti
potisnula nau savrenu, kako svedoe najpoznatiji i nai i strani naunici,2 irilicu. (Latinica je u naim okolnostima i kao mawe savrena prema istraivawima obavqenim u okviru Strune grupe irilice" u Novom Sadu nadvladala srpsko osnovno pismo sa 81,5 odsto, a u
Beogradu, na primer, sa 68,2 procenta, dok
je we u saobraaju, recimo, odavno preko
98 odsto, iako je po Zakonu o slubenoj
upotrebi jezika i pisama predviena obaveza da na saobraajnim tablama obavetewa budu ispisana najpre na irilici pa
na latinici.)
Drugo, nama ini se ne treba nikakva drukija latinica od ove koja je danas jedino pismo kod Hrvata. Neka nova",
drukija latinica od hrvatske i one koju
koriste Bowaci (do jue Muslimani)
sluila bi jedino nama. Znai, ta nova
latinica oteala bi nam pisani vid optewa s Hrvatima i Bowacima. A oni
bi teko prihvatili tu sada isto" srpsku latinicu.
Treba imati u vidu i da nije sasvim
sigurno koja bi vrsta latinice (stara"
ili nova") bila opasnija po ovo nae materwe iriliko pismo. Zato bi Srbi
oseali nunost da se grabe za (ipak) hrvatsku latinicu koju je sainio Gaj za potrebe Hrvata? (Daniievo uee u saiwavawu jednog znaka slova od ranijeg
dvoznaka dj ne ini mi se kao razlog za
neko preotimawe tog pisma, svejedno to
je poznata iwenica da su neki Srbi pisali i da danas piu latinicom.)

Srbija je u to vreme bila pred svakovrsnim novinama, pred wom je bio i obeavajui ekonomski, kulturni i svaki drugi
brz napredak. Pa ipak, i pored mnogih pogodnosti i povoqnosti, Vukova je borba
bila duga i teka. Bilo je estokih otpora. Ti su otpori, sasvim prirodno i oekivano, bili najei iz najkulturnijih
sredina. Dodue, i podrke su mu, od poetka, takoe stizale iz tih najkulturnijih
i najrazvijenijih sredina.
Ima i (opravdanih) prigovora Vuku koji se proteu do ovih dana da je nainio raskid s dotadawim kulturnim vrednostima. Istina je Vukovo delo znailo
je izvestan raskid s dotadawim kulturnim dosegom, s onim to je u to vreme bilo, na neki nain, prestino u srpskom
narodu, ali se mora priznati da je Vuk
svojim pribliavawem standardnog jezika
jezikim osobinama u govoru naroda omoguio irim slojevima tog istog naroda
da dou do izraaja, pa i da se ubrza napredak zaostale nacije i drutva koje je
vekovima bilo pod tuim gospodarem.
Dvoazbuje ne moe trajati veno
Pitawe je koliko je potrebno danas insistirati na naoj dvoazbunosti, koliko je potrebno da mi danas reformiemo
srpsku latinicu", a pitawe je i koliko je
ta latinica bila i ostala srpska".1 Pogotovo su vana ova posledwa pitawa ako
hoemo da sauvamo svoje pismo ono prvo, dugo jedino, materwe, za Srbe svakako
vanije i izvornije irilicu. Ne moe
nam u tome biti od koristi da se bavimo preureewem ovog pisma latinice
koje smo usvojili od Hrvata posle 1918. godine, od stvarawa zajednike jugoslovenske
drave.
Onim ime se B. Brbori bavi u vezi s
naim pismom, pa i u vezi s naim" pismima, ja se ne bih bavio iz nekoliko razloga. Ako bih i prihvatio da je latinica
srpsko" pismo (a ona moe biti i srp1 Istorijski i nauno posmatrano, teko je osporiti tvrdwu dr Dragoquba Petrovia koji kae: Latinica,
inae nije srpsko pismo, ona je bila nae pismo dok je
bilo Srba katolika, otkako ih nema, Srbima je dovoqna
irilica" (Veerwe novosti, 24. septembar 2001, strana 6,
u tekstu Ne dirajte irilicu!").

2 O vrednosti naeg pisma akademik Pavle Ivi veli: Najzad vukovska irilica je najsavrenija azbuka u
Evropi, a svakako ni u svetu nema takve koja bi je nadmaila podesnou za dati jezik" (Politika, 2. februar
1992, Kulturni dodatak, strana I, u tekstu irilica je
najsavrenija azbuka u Evropi").

21

ne bi moralo stii makar za jo koju stotinu godina. Sada je neto sasvim drugo
na redu ouvawe naeg irilikog pisma. Troewe energije danas na usavravawe (ipak sasvim dovoqno usavrene) srpske irilice moglo bi se pokazati kao potpuno nepotreban i zaludan posao samo ako
se nastavi ovakvo potiskivawe irilice u
ovo vreme. Neki poslovi i u jeziku treba
da imaju prvenstvo, a ouvawe irilice i
ostvarivawe osnovnog qudskog prava na svoje
pismo ne moe nikako da ustukne pred usavravawem ve usavrenog.
Predlozi Branislava Brboria jesu osmiqeni i u poneemu razloni, ali opet,
ne pruaju uverewe da bismo od wihovog
sprovoewa u delo ita vrednije dobili.
Neuporedivo je vanije da bismo sigurno
vie izgubili i mnogo ta iskomplikovali. Ima jo jedan vaan razlog to nema potrebe da se vraamo na staro, uz ono
to su predoila tri novosadska univerzitetska profesora,7 makar i u jednom mrtvom" znaku (): zato bismo nae savrenije pismo radi nekakve maglovite konvertibilnosti" pribliavali bilo kom latinikom sastavu? Ako bismo to i uinili, ko nam garantuje da onda oni, moda,
ne bi krenuli u neko svoje usavravawe"?

Zato se previe bavimo latinicom?

Ne uviam nijedan vaqani razlog da se
mi previe bavimo latinicom, pogotovo u
vreme kada je toliko oigledno potiskivawe, pa i poniavawe3 srpske irilice,
kako svedoi jedno nae poznato nauno
ime u srbistici. I ne samo jedno.
Mi kao da nismo spremni da neto vie nauimo iz iwenice da u svetskoj bazi podataka (ipak hrvatska) latinica nije
markirana kao nae pismo, nego je vezana
za hrvatski jezik, pa se i ono to je nepobitno srpsko stvaralatvo na latinici
pripisuje hrvatskoj batini.4
Ne bih se danas bavio, a ne vidim nijedan vaniji razlog da se i danawa srbistika bavi nekakvim usavravawem irilice kroz vraawe nekih starih znakova
koje je Vuk izbacio, ne samo zato to je jedan raniji na lingvista ostavio opomenu po kojoj niko nije uario ko je Vuka
ispravqao" nego i zato to imamo mnogo
ta drugo da usavravamo to je neuporedivo mawe savreno od nae irilice. A
Branislavu Brboriu jo je poznatije nego
meni kakvu je ocenu o savrenosti irilice, ove, vukovske, ostavio i Pavle Ivi.5
A i da nije u svemu ba najsavrenija naa irilica, opet se ne bih bavio wenim
usavravawem, zato to savrenstvo jednog pisma nije najvaniji kriterijum za
uvawe i negovawe nacionalnih pisama.
to bismo mewali dva-tri slovna znaka
zbog kojih bi trebalo otpisati kao mawe
itqivo"6 ko zna koliko miliona kwiga?
Zato bismo danas ponavqali Vukovu greku u raskidu s prethodnim kulturnim tokovima? Ne samo da nije pravi trenutak za
to usavravawe naeg pisma nego to vreme za usavravawe ove vrste naeg pisma

Korist ili teta od reforme?

Od jo mnogo razloga da ne ulazimo danas u nepotrebnu (da ne kaem i tetnu) reformu srpske irilice, pa ni srpske latinice", spomenuo bih makar jo jedan vaqda i najbitniji.
Pismo jednog jezika i wegova podesnost
prvenstveno se upravqaju prema dotinom
jeziku i wegovoj prirodi, a ne prema bilo
emu drugom. Zamislimo da se engleska latinica upravqa prema naem jeziku i da
Englezi ponu da ozbiqno razmiqaju o
wenoj konvertibilnosti s naim pismom,
ili da Kinezi ili Japanci wihova pisma
upravqaju prema jezikim osobinama i potrebama i grafikim vrednostima nae irilice. Uh, koliko bi Kinezima trebalo

3 O ponienosti irilice D. Petrovi kae: Ali

170 godina kasnije Vukova irilica je u samoj Srbiji postala ponieno pismo ponienog jezika ponienog naroda" (Novi ekspres, 10. april 2001, strana 8, u tekstu Ponieno pismo ponienog jezika ponienog naroda").
4 Dr Srbislav Bukumirovi: Ignorisawe vievekovne tradicije" (Politika, 27. maj 2001, strana 16).
5 Videti fusnotu 2.
6 O tome dr Jovan Jerkovi kae: Besmisleno je i
potpuno nepotrebno reformisati jezik ujednaavawem naih pisama i time uiniti celokupnu batinu tampanu
na irilici i latinici neitqivom ili delimino
itqivom. U ovom trenutku jeziki struwaci treba da
razmiqaju kako da spaavaju irilicu, prvo i osnovno
srpsko pismo koje je u neravnopravnoj upotrebi u odnosu
na latinicu" (Veerwe novosti, 24. septembar 2001, strana
6, u tekstu Ne dirajte irilicu!").

7 Videti miqewa o potrebi reforme srpske grafije

prof. dr Jovana Jerkovia, prof. dr Mate Piurice i
prof. dr Dragoquba Petrovia u tekstu Ne dirajte irilicu!" (Veerwe novosti, 24. septembar 2001, strana 6).

22

vremena i snage da uproste" svoj grafiki sistem i uine ga konvertibilnim s naim!

bi mogla da (pro)die. Dozvolimo joj, ve

jednom, da na miru ivi posle wenog najoiglednijeg potiskivawa, izgnanstva i poniavawa.
Ostavimo kompjutersku tehniku majstorima toga posla. Nema te tehnike kojoj ne
pogoduje irilica. S mestom irilice u
naim srcima i naim glavama dobijae
irilica mesto u svim aparatima koje je
ovek izmislio i koje e tek izmisliti.
Kompjuter je izmiqen iz mozga, a ne iz
pisma. Iako jeste izmiqen i uz pomo
pisma. Pismo ne smeta kompjuteru niti
kompjuter smeta ikojem pismu. Svako danawe pismo starije je od kompjutera i svako danawe pismo jae je od kompjutera.
irilica u toj snazi nije nikakav izuzetak. Niti je kompjuteru potrebno weno
usavravawe.

Oslobodimo irilicu od samih sebe

Sigurni smo da bi svaka daqa insistirawa na vrednosti naeg dvoazbuja (zato, ponavqam, ne razmiqamo i o troazbuju ako ne i zbog ekonomije u jeziku), na
srpskoj latinici" i, posebno, na nekakvoj nadogradwi i usavravawu srpske irilice i srpske latinice" donela konanu i bukvalno posledwu presudu srpskoj irilici.
Mislim, na kraju, da je najboqe, najpotrebnije i najkorisnije da konano oslobodimo nau irilicu od samih sebe da

Tvrtko Pri
PREDLOZI ZA NOVI PRAVOPIS (1):
TRANSKRIPCIJA VLASTITIH IMENA IZ ENGLESKOG JEZIKA1
1. UVODNE NAPOMENE. Terminom 'vlastito ime iz engleskog jezika' obuhvaena
su lina, geografska, institucionalna i
ostala imena iz zemaqa u kojima se engleski nalazi u upotrebi kao prvi (tj. materwi) jezik, a to znai u Velikoj Britaniji,
Irskoj, Sjediwenim Amerikim Dravama,
Kanadi, Australiji i na Novom Zelandu.
Pod 'linim imenom' podrazumevaju se
imena qudi (npr. WILLIAM), skraena imena, nastala odbacivawem pojedinih slogova vieslonog imena (npr. WILL), imena
odmila, nastala dodavawem deminutivnog sufiksa -IE odn. -Y na jednoslono ili skraeno ime (npr. WILLIE), i prezimena (npr.
WILLIAMS), kojima se imenuje neka osoba,
obraa woj ili upuuje na wu.
Pod 'geografskim imenom' podrazumevaju se imena/nazivi administrativnih obla-

sti u navedenim zemqama (npr. YORKSHIRE),

naseqenih mesta (npr. NEW ORLEANS), reka
(npr. TYNE), jezera (npr. HURON), planina (npr. BEN NEVIS), ostrva (npr. SHETLAND
ISLANDS), ostalih geografskih lokaliteta
(npr. SILICON VALLEY), te ulica, trgova i
drugih delova grada (npr. WALL STREET, TRAFALGAR SQUARE, HYDE PARK).
Pod 'institucionalnim imenom' podrazumevaju se imena/nazivi institucija, organizacija, sportskih i drugih klubova (npr.
FOREIGN OFFICE, ASSOCIATED PRESS, MANCHESTER UNITED), firmi, kompanija i lokala
(npr. GENERAL MOTORS, MICROSOFT, BURGER
KING), orkestara i horova, pozorinih i
baletskih trupa, pop i rok sastava (npr.
LONDON SYMPHONY ORCHESTRA, ROYAL SHAKESPEARE COMPANY, DIRE STRAITS), graevina
i dvorana (npr. EMPIRE STATE BUILDING, GOLDEN GATE BRIDGE, WESTMINSTER HALL), te televizijskih i radio stanica (npr. SKY NEWS,
CARTOON NETWORK, VIRGIN RADIO).

1 Tekst je zasnovan na postavkama izloenim u uvodnom delu Novog transkripcionog renika engleskih linih
imena (T. Pri, 1998, Prometej, Novi Sad).

23

nih domaih oblika jednog istog imena,

pri emu su mnogi od tih oblika izgubili
svaku slinost s izvornim. Na primer, sadaweg britanskog ambasadora u naoj zemqi u tampi nazivaju i arls Kroford i
arls Kraford, dok je wegov ameriki kolega i Vilijem i Vilijam i Viqem i Viqam
Montgomeri; citiraju se stavovi i Suzan
Sontag i Suzan Zontag; u kwiarama nailazimo na romane koje je napisala i Erika Jong i Erika Xong, a moemo kupiti i
Dnevnik Brixet Xouns, koji emo u novinskim bestseler listama videti prekrtenog u Dnevnik Brixit Xons; ime jedne od
amerikih saveznih drava sreemo kao Wu
Hempajr i Wu Hempajer i Wu Hempir i
Wu Hemir, a naziv poznatog britanskog
dnevnog lista kao Gardijan i Gardijen i
Gardian i Gardien i Guardian. Ovome se
mogu dodati i mnogobrojni pojedinani pogreni oblici, kojih je iz dana u dan sve
vie i koji su na dobrom putu da se ustale
u praksi, bez obzira na to to se engleski
jezik nikad toliko nije uio i poduavao
kao to je to sluaj sada, mada se u tom
uewu i poduavawu vrlo malo ili nimalo
pawe posveuje transkripciji imena.
Meutim, praksa naroito ako je proizvod povrnosti, proizvoqnosti i sluajnosti ne sme da diktira transkripcionu normu i namee joj pravila, nego
upravo obrnuto: norma mora da upravqa praksom, pa stoga ozbiqno koriewe stranih imena, u bilo kom jeziku, nikako ne
spada u domen autorske slobode, ve mora
da predstavqa osmiqen i sistematizovan
proces, koji se temeqi na sistemu pravila
taj sistem pravila, poput svih ostalih
elemenata u jeziku, podloan je standardizovanoj upotrebi kolektiva, ukquujui
i doslednu podrku od strane obrazovnih
ustanova, izdavakih kua i, nadasve, sredstava masovne komunikacije. U suprotnom,
u nedostatku vaqanog i primenqivog modela, koji bi sluio kao putokaz, svaka
transkripcija na koju se u praksi naie
i X, i Y, i Z, i ma koja druga subjektivno se moe smatrati potpuno istovrednom, kako u pozitivnom tako i u negativnom smislu.
U ciqu postavqawa takvog putokaza, u
nastavku e biti ponuen celovit sistem
pravila za transkripciju imena iz engleskog jezika u srpskom.

Pod 'ostalim imenima' objediweni su

nazivi novina i asopisa (npr. DAILY TELEGRAPH, NEWSWEEK), te svih vrsta proizvoda i artikala, koji najee predstavqaju zatiene fabrike marke (npr. ROLLS
ROYCE, PALMOLIVE, REEBOK, BUDWEISER, WINDOWS).
Da bi se moglo vaqano upotrebiti u jeziku-primaocu (ovde, srpskom), svako vlastito ime iz bilo kog jezika-davaoca (ovde, engleskog) nuno je adaptirati sistemu
jezika-primaoca. Sva lina imena, kao i
veina geografskih, institucionalnih i
ostalih imena, podleu adaptaciji na nivou forme, koja se sastoji od prilagoavawa izvornih oblika izgovornoj, pravopisnoj i gramatikoj normi standardnog srpskog jezika wenu okosnicu ini transkripcija na iriliko i latiniko pismo. Meutim, neka geografska, institucionalna i ostala imena, naroito ona koja sadre prevodive imenice, prideve ili
predloke sintagme, predstavqaju izuzetak,
budui da je wih mogue adaptirati na nivou sadrine prevoewem. Ono moe
biti potpuno, kada su svi elementi prevedeni (npr. ROCKY MOUNTAINS kao Stenovite planine, FIFTH AVENUE kao Peta avenija, BRITISH LIBRARY kao Britanska biblioteka), ili delimino, kada se prevoewe
javqa u kombinaciji s transkripcijom (npr.
STRATFORD-ON-AVON kao Stratford na Ejvonu). Ovde e teite, naravno, biti stavqeno na pitawa samo transkripcije vlastitih imena, na koja e se nadaqe kratko
upuivati optim terminom 'imena'.
Ogromna rasprostrawenost engleskog jezika u gotovo svim oblastima qudske delatnosti dovela je do toga da ovaj jezik danas bude prvi jezik svetske komunikacije.
U isto vreme, engleski sve vie prodire
i u jezike koji s wim dolaze u kontakt, a
jedan od naina tog prodirawa u srpski jeste i priliv novih imena. Uprkos tome
to je engleski jezik kod nas sveprisutan, ba kao i wegova imena, baratawe tim
imenima u svakodnevnoj praksi uporno ostaje u znaku povrnosti, proizvoqnosti i
sluajnosti, uz primenu raznoraznih principa, uzora, analogija i asocijacija, koji od pojedinca do pojedinca i od imena
do imena variraju. Glavnu posledicu takve
prakse ini nastanak, nasumina upotreba, a potom i ustaqivawe vie paralel24

2. OPTA NAELA I OPREDEQEWA. Svako ime iz nekog stranog jezika, pa

tako i engleskog, prilagoeno izgovornim,
pravopisnim i gramatikim normama srpskog jezika, pored uspene integracije u
novo okruewe, treba prepoznatqivo da
odraava i svoje strano poreklo, s obzirom na okolnost da strano ime u jeziku-primaocu gotovo uvek ima status strane
rei (nasuprot pozajmqenicama, tj. optim
imenicama, pridevima i glagolima, koji
vremenom stiu status domae rei, gubei ili zamagqujui svoje strano poreklo).
Ovo je posebno izraeno kod linih imena, zbog ega se kao mogui nain wihove
adaptacije iskquuje prevoewe, na primer GEORGE u ore i MARY u Marija (zastupqeno jo jedino u osnovnokolskoj nastavi engleskog jezika), poto, uz izuzetak
ovakvih meujezikih etimolokih sinonima, s najveim brojem wih, kao to su
BERNARD, EDWARD, WILLIAM, CANDICE, JUNE,
PAMELA, to i nije mogue uiniti.
Nadaqe, vaqano utemeqena transkripcija imena iz engleskog jezika ne moe kao
svoje polazite imati samo izvorno pismo ili samo izvorni izgovor. Razlozi za
ovakvo opredeqewe izuzetno su znaajni.
Naime, za razliku od veine ostalih evropskih jezika, meu wima nemakog, panskog i italijanskog, jedno od najuoqivijih i najpoznatijih svojstava engleskog jezika, koje ga u tom pogledu ini vrlo specifinim i izdvojenim od drugih, jeste,
istorijskim razvojem uslovqena, krajwa nedoslednost i nepredvidqivost odnosa izmeu pojedinanih glasova i slova koja ih
predstavqaju.2 Takav odnos ispoqava se kroz
pojavu homografije, kada je jedan isti engleski glas predstavqen nekolikim razliitim kombinacijama slova, ija vrednost
vrlo esto tavie, gotovo nikad
nije predvidqiva; i obrnuto, jedna ista
kombinacija engleskih slova predstavqa nekoliko razliitih glasova, ija vrednost
takoe vrlo esto nije predvidqiva. Na
primer, kombinacija slova OU u imenima
POUND, YOUNG, BOULT, DOUGAL i GOUGH

predstavqa sasvim razliite samoglasnike: Paund, Jang, Boult, Dugal i Gof, dok
kombinacija slova CH u imenima CHARLES,
CHARLOTTE, CHRIS i CRICHTON predstavqa
takoe sasvim razliite suglasnike: arls,
arlot, Kris i Krajton (u potowem, dakle, bez ikakve realizacije). Uz to, postoji i pojava homofonije, kada je isti niz
engleskih glasova predstavqen razliitim
slovima, to pokazuju imena DYLAN i DILLON, koja se u engleskom izgovaraju na potpuno istovetan nain.
Slinih primera i homografije i homofonije ima bezbroj, a naroito je interesantno to to ne pogaa samo strance
ve i one kojima je engleski jezik materwi. Iz ovoga proizlazi da na osnovu samo
pisanog ili samo izgovornog oblika neke
rei nije uvek mogue sa sigurnou znati
kako e se ona i izgovarati, odnosno pisati. Zbog toga je u renicima engleskog jezika problem reen tako to se uz pravopisni oblik date rei, kao to svako ko
ui taj jezik zna, specijalnim simbolima
prikazuje i wen izgovor. U tom postupku
jedan isti simbol uvek predstavqa jedan
isti glas, ime je nain izgovora jednoznano utvren, a istovremeno iskquena
mogunost (esto proizvoqnog) analokog
izvoewa izgovora iz pisanog oblika, kome stranci neretko pribegavaju. Uzimajui
u obzir ovu bitnu karakteristiku engleskog jezika, oito je da bi transkripcija
zasnovana samo na jednom obliku bilo
pisanom, bilo izgovornom nuno uzrokovala nagaawa, improvizacije i netanosti, i otuda ne bi bila ni prihvatqiva
ni ostvarqiva. Upravo zbog toga, polazite ovog modela jeste kombinacija izgovorenog i napisanog izvornog oblika imena.
Ovde predloenim pravilima podleu
imena koja e tek pristizati u srpski jezik. Jo vie, pravila su primenqiva na
imena koja se trenutno javqaju u nekoliko
nasuminih varijacija (poput onih navedenih gore), kako bi se meu wima mogao
odabrati i preporuiti jedan, najprihvatqiviji oblik. Izuzeci od ovih pravila
jesu odranije ukoreweni i u praksi odavno
prihvaeni pojedinani oblici, nastali
primenom drukijih postupaka (uglavnom
pod uticajem izvornog pisawa ili izgovora, ili posredstvom nemakog i francu-

2 Pregled sloenosti odnosa izmeu engleskih glasova i slova, s jedne strane, te slova i glasova, s druge, daju:
Spelling Made Easy (J. R. Evans, 1985, Macmillan Publishers
Ltd., London and Basingstoke) i Longman Pronunciation Dictionary. 2nd Edition (J. C. Wells, 2000, Pearson Education,
Longman, Harlow).

25

skog jezika, preko kojih smo nekad primali

engleske rei), kao to su London, Glazgov,
Halej, Wutn, ekspir, Vaington. No, ukoliko se uz ukoreweni oblik pojavi i neki noviji, nastaju nasumine varijacije, koje se pravilima lako mogu otkloniti, tako to e se u sluajevima poput Xems i
Xejms (od JAMES) ili Klerk i Klark (od
CLARK) prednost davati oblicima koji su
saobraeni pravilima, a ovde su to oni
drugonavedeni. tavie, noviji i pravilima saobraeni oblici obino se vezuju
za konkretne linosti, odskora na javnoj
sceni, pa bi tako glumac DENZEL WASHINGTON i svi ostali s tim prezimenom trebalo da budu Voington, dok GEORGE WASHINGTON, kao i glavni grad SAD koji je po wemu dobio ime, ostaju s ukorewenim oblikom Vaington. Vaqa na kraju naglasiti
da se ukorewenima ne mogu smatrati pogreno transkribovani oblici novijeg datuma i otuda nuno jo nedovoqno ustaqeni, poput Torturo (od TURTURRO), Kejz (od
KEYS) ili Houk (od HAWKE) ovakvi oblici, koji su oigledno posledica pukog
neznawa i nemara, svakako se moraju podvrgnuti pravilima i ispraviti.

mogunost da se za svako ime iz engleskog

jezika preporui jedan jedinstven domai
izgovorni oblik, iz ega se potom izvodi
wegov pravopisni oblik odnosno, wegova transkripcija.
Kao i u sluaju srpskog, i engleski jezik iji se glasovni sistem ovde prikazuje
obuhvata wegovu standardnu realizaciju, uzimajui u obzir bitnu okolnost da se engleski kao prvi (materwi) jezik javqa u dva
glavna standardna varijeteta: u Velikoj Britaniji, Irskoj, Australiji i na Novom Zelandu to je britanski standard, s Optim
britanskim izgovorom (eng. Received Pronunciation), poreklom iz june Engleske, dok
je u Sjediwenim Amerikim Dravama i
Kanadi to ameriki standard, s Optim
amerikim izgovorom (eng. General American), poreklom iz severnih delova SAD.
Uz brojne dodirne take, izmeu ova dva
tipa izgovora postoje i odreene razlike,
najvie u drukijem kvalitetu nekih samoglasnika, kao i u realizaciji slova R na
kraju rei te ispred suglasnika u sredini
rei (npr. PETER, FORD), koji se po amerikom standardu izgovara, a po britanskom
ne.
Raznovrsna saradwa s Velikom Britanijom, uspostavqena pre vie desetina godina, uinila je da rei iz engleskog jezika, a time i imena, veinom preuzmemo na
osnovu britanskog izgovora, te da prema
wemu bude utvren i odnos izmeu engleskih i srpskih glasova. Posledwih godina, meutim, usled globalne premoi Sjediwenih Drava u oblasti tehnologije, nauke, privrede, kulture, zabave, a nadasve na
poqu masovnih komunikacija, ameriki standard na neki nain potiskuje britanski.
Uprkos tome, sada bi bilo vrlo teko mewati odranije uspostavqene odnose izmeu
glasova dvaju jezika, pa zbog toga ovaj model zadrava tradicionalne odnose, nastale prema britanskom standardu.
I u engleskom i u srpskom jeziku, vrsta
i raspored glasova u nekoj rei zavise od
sloga u kome se javqaju, pri emu slog moe biti ili naglaen, ako sadri naglaen samoglasnik, ili nenaglaen, ako sadri nenaglaen samoglasnik. U engleskom,
mogue je artikulaciono razdvojiti primarno i sekundarno naglaene samoglasnike od onih nenaglaenih, mada u reima s
vie od jednog sloga mesto naglaska nije

3. ENGLESKO-SRPSKE GLASOVNE I
SLOVNE PRAVILNOSTI. Metodoloki
utemeqen na kontrastivnoj analizi glasovnih sistema dvaju jezika, kao osnovni ciq
ovog modela postavqeno je utvrivawe jednoznanih pravila za uspostavqawe sistema glasova srpskog jezika koji najpriblinije odgovaraju glasovima engleskog jezika u odreenoj poziciji, kako bi se isti
engleski glas uvek mogao dosledno prenositi istim srpskim glasom, obezbeujui
na taj nain kako standardizaciju pravila
tako i maksimalnu prepoznatqivost transkribovanih imena. Na prvom mestu, podrazumeva se istovremeno poznavawe oba izvorna oblika datog imena izgovornog
i pisanog, pri emu se kqunim smatra
(transkribovan) glas, a dopunskim slovo
koje ga predstavqa.3 Time se ujedno otvara
3 Podatke o standardnom izgovoru imena iz engleskog
jezika pruaju tri autoritativna izgovorna renika: BBC
Pronouncing Dictionary of British Names. 2nd Edition (G. E.
Pointon, 1990, Oxford University Press, Oxford, New York),
English Pronouncing Dictionary. 15th Edition (D. Jones, edited
by P. Roach & J. Hartman, 1997, Cambridge University Press,
Cambridge) i Longman Pronunciation Dictionary. 2nd Edition
(J. C. Wells, 2000, Pearson Education, Longman, Harlow).

26

i dugi samoglasnici, preteno sa silaznim tonalitetom;

engleskim diftonzima, u nedostatku
diftonga kod nas, odgovaraju spojevi srpskih naglaenih kratkih samoglasnika (u
jednoslonim imenima imaju tendenciju duewa), preteno sa silaznim tonalitetom,
i elemenata /j/ i /u/;
engleski latentni suglasniki element /r/, u sklopu nekih monoftonga i diftonga, izjednaivi se s amerikim nainom izgovora, uvek se prenosi srpskim
suglasnikom /r/;
ostale kombinacije engleskih glasova smatraju se nizovima monoftonga ili
diftonga.

fiksno pa stoga ni predvidqivo. S druge

strane, u srpskom jeziku isti osnovni samoglasniki elementi modifikovani su elementima intenziteta (naglaen / nenaglaen), kvantiteta (dug / kratak) i tonaliteta (uzlazni / silazni / neutralni), takoe
s delimino nepredvidqivim mestom naglaska. Iako se svi glasovi dvaju jezika
vie ili mawe razlikuju prema nainu izgovora, pri utvrivawu veine srpskih priblinih glasova polazi se od akustikog
utiska, odnosno od relativne meusobne
slinosti posmatranih glasova, kako samoglasnika tako i suglasnika. U sluajevima kada takve slinosti nema, izbor je
uslovqen odranije postojeim, tradicionalnim principima, koji e biti dopunski obrazloeni.
Slede tri tabelarna pregleda u kojima
se odvojeno obrauju primarno i sekundarno naglaeni samoglasnici, nenaglaeni
samoglasnici i suglasnici engleskog jezika. U posebnim stupcima uporedo se daje
pet vrsta podataka, i to na sledei nain:
(1) transkribovani engleski glas, (2) slovo ili kombinacija slova kojima se dati
engleski glas najee predstavqa, (3) tipini primeri imena koja sadre taj engleski glas predstavqen tim slovom ili
kombinacijom slova, (4) srpski glas ili
kombinacija glasova koja najpriblinije
odgovara datom engleskom glasu u odreenoj poziciji, i (5) srpsko slovo ili kombinacija slova kojima se predstavqa taj glas
ili kombinacija glasova. Da bi se mogli
razlikovati od slova u pravopisu, svi simboli za glasove nalaze se u kosim zagradama. Za engleski jezik upotrebqena je poneto uproena verzija fonolokih simbola predloenih od strane Meunarodnog
fonetskog udruewa (eng. International Phonetics Association; IPA). Za srpski jezik odabrana su uobiajena mala slova, dok velika
slova oznaavaju duinu samoglasnika.

3.2. NENAGLAENI SAMOGLASNICI. Gotovo nikakve akustike slinosti

izmeu nenaglaenih samoglasnika dvaju jezika objawavaju nemogunost da se srpski
priblini glasovi utvrde prema akustikom utisku. Meutim, uvid u nastanak tih
engleskih glasova ponudie osnovu za jedno drukije reewe. Naime, postojawe nenaglaenih samoglasnika u engleskom jeziku posledica je slabqewa svih naglaenih samoglasnika u nenaglaenom slogu,
iz ega proizlazi da su oni, istorijski
gledano, vie-mawe podjednako povezani sa
svim naglaenim samoglasnicima. Ta povezanost danas se oituje razliitim kombinacijama slova kojima su nenaglaeni
samoglasnici predstavqeni. Stoga,
engleskim nenaglaenim samoglasnicima odgovaraju srpski nenaglaeni kratki samoglasnici, s neutralnim tonalitetom, koji se mogu adekvatno utvrditi jedino prema relevantnom slovu.
3.3. SUGLASNICI. Postojawe izvesnih
akustikih slinosti izmeu suglasnika dvaju jezika prua osnovu da se srpski priblini glasovi, uz nekoliko izuzetaka, za
veinu wih utvrde prema akustikom utisku. U celini uzev,
engleskim zvunim suglasnicima odgovaraju srpski zvuni suglasnici;
engleskim bezvunim suglasnicima
odgovaraju srpski bezvuni suglasnici.

3.1. NAGLAENI SAMOGLASNICI.

Postojawe izvesnih akustikih slinosti
izmeu (primarno i sekundarno) naglaenih samoglasnika dvaju jezika prua osnovu da se srpski priblini glasovi za veinu wih utvrde prema akustikom utisku.
U celini uzev,
engleskim kratkim i dugim monoftonzima odgovaraju srpski naglaeni kratki

4. TRANSKRIPCIJA IMENA IZ DRUGIH JEZIKA U ENGLESKOM. Imigracija stanovnitva iz brojnih evropskih, azij27

glasovi
/i/

NAGLAENI SAMOGLASNICI
E N G L E S K I
slova
tipini primeri
i, y, ay, ey,
Tim, Miller, Dylan, Barry, Murray, Harvey,
Swayze, Bridges, Jeffries, Babbage, Etherege
e, ie, a

/i:/

e, ee, ea, ie, ei

/ir/

ear, eer, er, ier, eir

/e/

e, ea

/ei/

a, ai, ay, ae,

, e

/er/

air, ar

/:r/

er, ur, ir, yr,

ear, or

//

/a/

u, o, ou

/a:/

a, al

S R P S K I
glasovi
slova
/i/

Gene, Cleese, Weaver, Fielding, Sheila

/I/

Lear, Greer, Gere, Pierce, Deirdre

/ir/

ir

Ken, Betty, Pleasence

/e/

Blake, Mailer, Clay, Mae;

Le Carr, Olivier

/ej/;
/E/1

ej;
e

Fairley, Waring, Clare

/er/

er

Kershaw, Burns, Firth, Byrd, Searle;

Wordsworth, Galsworthy

/er/;
/or/2

er;
or

Chaplin, Daniel, Addison, Harry

/a/3

Buck, Russell, Somerset, Young

/a/

Francis, Grant, McGrath;

Palmer

/A/;
/al/4

a;
al

/a:r/

ar, er

Garland, Elgar, Clerk

/ar/

ar

/ai/

i, y, igh

Mike, Byron, Dwight

/aj/

aj

/au/

ou, ow

Pound, Brown, Howe

/au/

au

/o/

o, a, ou, aw

Bob, Tommy, Watson, Gough, Lawrence

/o/

/o:/

au, aw, a,
augh, ough

Paul, Shaw, Walter, Maugham, Broughton

/O/

/o:r/

or, ar, our

Ford, Warner, Rourke

/or/

or

/oi/

oi, oy

/ou/

o, oa, ow,
ou, eau

/u/

oo, u

/u:/

oo, u, ew, ou, ui

/ju:/

u, ew, eu

/ur/

oor, ur

Moira, Joyce

/oj/

oj

Stone, Coe, Oates, Bowen, Marlowe;

Fiona, Boulton, Beaumont

/ou/;
/O/5

ou;
o

Wood, Fuller

/u/

Hoover, Lucas, Brewster, Dougal, Cruise

/U/

Hume, Dewey, Eugene

/jU/

ju

Moore, McClure

/ur/

ur

1 Ovaj glas uvek bi trebalo prenositi spojem /ej/, izuzev ako je re o nekom stranom glasu adaptiranom u engleskom i
predstavqenom slovom E, kada bi ga, prema slovu, trebalo prenositi kao /E/. Raniji postupak po kojem se u svim sluajevima prenosio kao /E/ ili /e/, bilo pod nekadawim uticajem adaptacije u nemakom jeziku, bilo pogrenim tumaewem da se svako slovo A prenosi kao /e/, danas se osea zastarelim.
2 Bez akustiki slinog glasa kod nas, tradicionalno se prenosi kao /er/, pod uticajem wegove nekadawe adaptacije u nemakom jeziku. Izuzetak su sluajevi gde je predstavqen kombinacijom slova (W+)OR, kada bi ga, prema slovima,
trebalo prenositi kao /or/, da bi se izbeglo izobliavawe imena.
3 Bez akustiki slinog glasa kod nas, redovno se prenosi na dva naina: ponekad kao /a/, relativno blie britanskom izgovoru, ali verovatnije prema slovu koje ga uvek predstavqa, a ponekad kao /e/, relativno blie amerikom izgovoru, ali i prema pogrenom tumaewu da se svako slovo A prenosi kao /e/. Poto za ovakvu dvojnost nema opravdawa,
pogodnijim se ini da se ovaj glas uvek prenosi kao /a/, iz nekoliko razloga: oblici sa /a/ su stariji i brojniji u naem jeziku, ime se smawuje broj ukorewenih izuzetaka; ujednauje se oblik srodnih imena s veinom ostalih evropskih
jezika, poput ADAM, AGNES, ALBERT, DANIEL; u obrnutom smeru, u engleskom jeziku glas /a/ iz ostalih jezika adaptira se mahom kao //.
4 Ovaj glas uvek bi trebalo prenositi kao /A/, bez obzira to u amerikom izgovoru u pojedinim pozicijama ima
kvalitet glasa // (videti prethodnu napomenu). Izuzetak su sluajevi gde je predstavqen kombinacijom slova AL, kada se,
prema slovima, tradicionalno prenosi kao /al/.
5 Ovaj glas uvek bi trebalo prenositi spojem /ou/, izuzev u vieslonim imenima gde je predstavqen najee slovom O, kada bi ga trebalo prenositi, prema slovu, kao /O/, da bi se izbeglo izobliavawe imena. Raniji postupak po kojem se u svim sluajevima prenosio kao /O/ ili /o/, bilo pod nekadawim uticajem adaptacije u nemakom jeziku, bilo
pogrenim tumaewem da se svako slovo O prenosi kao /o/, danas se osea zastarelim.

teresantne pojave: uz uobiajena engleska

imena poela su se javqati prezimena iz
zaviajnih jezika tih doseqenika, kao to
su (LEONARD) BERNSTEIN, (ROBERT) DUVALL,
(LEE) IACOCCA. Takva prezimena poprimila

skih i afrikih zemaqa u anglofone krajeve sveta, u ranijoj prolosti u Veliku

Britaniju, a u novijoj u Sjediwene Drave, Kanadu, Australiju i na Novi Zeland,
vremenom je dovela do nastanka jedne in28

glasovi

//

NENAGLAENI SAMOGLASNICI
E N G L E S K I
slova
tipini primeri
Elaine, Carpenter, Derek, Durrell, Burgess,
Fawcett, Chamberlain, Madeleine;
Bradbury
Astaire, Vanessa, Montague, Pamela,
e, ai, ei, u, a,
McDonald/MacDonald, William, Sullivan,
o, ough, u,
Wyatt, Badham, Goodman, Cartland
ou
Tobias, Christopher, Keaton, Mason,
Gainsborough, Edgecombe, Chisholm

/e/1

/a/2

/o/

/u/

Virginia, Hampshire

/ir/

ir

Emerson, Hester, Collier, Dacre, McGuire

/er/

er

Richard, Hayward, McKellar

/ar/

ar

Pickford, Major, Taylor, Barbour

/or/

or

Turturro, Arthur, Wilbur

/ur/

ur

Hamilton, Edison, Colin

/i/

Angus, Edmund, Ferguson, Gallup, Aldous

/r/

/ I/

ir, er, re, ar,

or, our, ur

S R P S K I
glasovi
slova

1 U sluajevima gde je predstavqen slovom E, ovaj glas se ponekad neopravdano prenosi i kao /i/, prema akustikom
utisku, poto se u pojedinim imenima izvorni izgovor zaista pribliava tom glasu. Element -BURY tradicionalno se
prenosi kao /beri/, verovatno analogijom prema prenoewu naglaenog engleskog /:r/.
2 U sluajevima gde je predstavqen slovom A, ovaj glas se neopravdano prenosi i kao /e/, naroito u elementima
MC-/MAC-, -AM, -AN, -ATT, -HAM, -MAN, -LAND, delom pod nekadawim uticajem adaptacije prema akustikom utisku u nemakom
jeziku, a delom i zbog pogrenog tumaewa da se svako slovo A prenosi kao /e/.

su engleski izgovor i postala punopravni

lanovi engleskog jezika, te bi ih kao takve trebalo i transkribovati. Nema stoga
opravdawa da se pomenuta prezimena kod
nas adaptiraju prema prvobitnom nemakom, francuskom i italijanskom izgovoru,
kao Berntajn, Dival, Jakoka, izvedenom
na osnovu pisanog oblika, nego kao Bernstajn ili Bernstin, Duval, Ajakoka, jer se
ne radi o nemakim, francuskim i italijanskim prezimenima, ve o prezimenima
iz engleskog jezika koja su stranog nemakog, francuskog i italijanskog porekla. to je jo vanije, izvorni izgovorni oblik velike veine ovakvih imena
obino i nije poznat, pa izgovorni oblik
u engleskom jeziku ostaje kao jedino prihvatqivo i neizbeno polazite.

maih oblika. Izuzetak bi, pored ukorewenih oblika, predstavqala imena s paralelnim oblicima na -A i -E u izvornom
pisawu, poput parova DANIELLA / DANIELLE
ili LOUISA / LOUISE, koja bi se, uprkos
razliitom izvornom izgovoru, mogla adaptirati istovetno, uz dodavawe sufiksa -a,
kao Danijela i Luiza, poto je taj oblik
boqe uklopqen u srpski jezik.
6. PRAVOPISNE SPECIFINOSTI.
Shodno pravilima Pravopisa, pojedine grupe imena podleu jo i sledeim posebnim zahtevima:
izmeu slova i-a, i-e, i-u unosi se
slovo j, npr. WILLIAM kao Vilijam, COLLIER
kao Kolijer, JULIUS kao Xulijus;
ozvuavawe i obezvuavawe suglasnika, iako moe postojati u izgovoru, ne prikazuje se, npr. ASHBY kao Ebi, UPDIKE kao
Apdajk (ozvuavawe), REDFORD kao Redford,
CARRINGTON kao Karington (obezvuavawe);
nizovi slova nj i lj, koji predstavqaju nizove glasova /n-j/ i /l-j/, za razliku od glasova /w/ i /q/, u irilici se
piu slovima nj i lj, npr. BUNYAN kao Banjan, MALYON kao Maljon, uz izuzetak pisawa odranije ukorewenog glasa /w/ na poetku imena, npr. NEWMAN kao Wuman, NEW
HAMPSHIRE kao Wu Hempir;

5. ADAPTACIJA ENSKIH IMENA.

Sva enska imena iz engleskog jezika koja
se u izgovoru zavravaju na jedan od suglasnika ili samoglasnika, poput ABIGAIL, DOREEN, FLORENCE, CYNTHIA, JUDY, SUE, prenose
se na opisani nain, kao i ostala imena.
Meutim, trebalo bi izbegavati zastareli
postupak po kome se imena koja u slinom
obliku postoje i kod nas, poput CHARLOTTE, ELIZABETH, MARGARET, SUSAN, adaptiraju
uz dodavawe sufiksa -a, pod uticajem do29

glasovi

slova

/p/

p, pp

/b/
/t/

SUGLASNICI
E N G L E S K I
tipini primeri

S R P S K I
glasovi
slova

Pete, Tippett

/p/

b, bb

Bill, Gibbon

/b/

t, tt

Tom, Hutton

/t/

Dick, Teddy

/d/

Ken, Cole, Rebecca, McCoy, Hackman,

Chris, Quinn, Alex

/k/

/d/

d, dd

/k/

k, c, cc, ck,
ch, qu, x

/g/

g, gg

/t/

ch, tch

Gibb, Peggy

/g/

Charles, Fletcher

//

/d/

j, g, ge, dg

John, Roger, George, Coolidge

/x/

/f/

f, ff, ph, gh

Fred, Griffith, Philip, Gough

/f/

/v/

v, ph

Vic, Stephen

/v/

/u/

th

Thatcher, Dorothy, Smith

/t/1

//

th

Carruthers, Galsworthy, Rutherford

/d/2

/s/

s, ss, c, sc, x

Sue, Ross, Keats, Tracy, Priscilla, Alex

/s/

Zoe, Dizzy, Boswell, Bridges, Matthews;

Evans, Hobbes, James, Galsworthy, Kingsley

/z/;
/s/3

z;
s

Shelley, Patricia, Charlotte

//

Roget

//

Hardy, Docherty, Callaghan

/h/

h
m

/z/

z, zz, s

//

sh, ci, ch

//

/h/

h, ch, gh

/m/

m, mm

Mary, Plummer

/m/

/n/

n, nn

Nick, Lennon

/n/

//

ng, n

Fleming, Cunningham;
Pinkerton

/ng/;
/n/4

ng;
n

/l/

l, ll

Locke, Dillon

/l/

/r/

r, rr

Ron, Harry

/r/

/j/

York, Sawyer

/j/

/w/

w, qu, gu

/ts/

tz, z

West, Asquith, McGuire

/v/5

Fitzgerald, Krantz, Shulz

/c/6

1 Bez akustiki slinog glasa kod nas, uvek predstavqen kombinacijom slova TH, ovaj glas se tradicionalno prenosi
kao /t/, verovatno pod uticajem francuskog i nemakog jezika u kojima se ova kombinacija slova tako izgovara.
2 Bez akustiki slinog glasa kod nas, takoe uvek predstavqen kombinacijom slova TH, ovaj glas je zvuni parwak
prethodnog glasa, pa bi ga stoga, analogno, uvek trebalo prenositi kao /d/, a ne kao /t/.
3 Iza samoglasnika na kraju i unutar rei, predstavqen slovom S, ovaj glas ima punu zvunost pa bi ga uvek trebalo
prenositi kao /z/, a ne prema slovu kao /s/. Izuzetak ine poloaji iza suglasnika na kraju rei, usled obezvuavawa u
izvornom izgovoru, te, analogno, poloaji iza suglasnika unutar rei, kada se prenosi kao /s/.
4 Bez akustiki slinog glasa kod nas, veinom predstavqen kombinacijom slova NG, ovaj glas se tradicionalno
prenosi, prema slovima, kao /ng/. Izuzetak su sluajevi gde iza slova N sledi K, kada se prenosi kao /n/.
5 Bez akustiki slinog glasa kod nas, veinom predstavqen slovom W, ovaj glas se tradicionalno prenosi kao /v/,
pod uticajem nemakog jezika u kojem se ovo slovo tako izgovara.
6 Iako su ovo uvek dva odvojena glasa, oni ine celinu kada su predstavqeni kombinacijama slova TZ ili Z, esto
poreklom iz drugih jezika, pa bi ih trebalo prenositi kao /c/, za razliku od sluajeva kada su predstavqeni kombinacijom slova TS, kada bi ih trebalo prenositi kao /ts/.

prezimena s elementima FITZ- i MC-/

MAC- piu se bez razmaka i dvojnog velikog slova, iako moda postoje u izvornom
pisawu, jer takvi spojevi predstavqaju jednu celinu, npr. FITZGERALD, FITZGERALD kao
Ficxerald, MCGREGOR, MACGREGOR, MACGREGOR kao Makgregor;
prezimena s elementima DE, DU, LE, LA,
VAN i drugima (npr. DE PALMA, DU MAU-

LE CARR, LA GUARDIA, VAN BUREN)

piu se malim poetnim slovom kad im
prethodi ime, a velikim kad se upotrebqava samo prezime, npr. DE PALMA kao De
Palma prema BRIAN DE PALMA kao Brajan de
Palma;
transkribovana vielana geografska imena (osim imena ulica, trgova i drugih delova grada) piu se velikim poetRIER,

30

karaktera naroito u enciklopedijama,

biografskim renicima, atlasima, te kolskim i univerzitetskim uxbenicima
transkripcija svih stranih imena, a ne
samo onih iz engleskog jezika, ne moe zavisiti od voqe autora, prevodioca, prireivaa ili urednika. Jo je mawe dopustivo, recimo, da se ime istog naunika,
kwievnika, glumca ili bilo koje druge
linosti u dve razliite nae enciklopedije unosi na dva razliita naina, pa tako, na primer, britanski kwievnik GRAHAM GREENE u jednoj nastupa kao Gream Grin,
a u drugoj kao Grejem Grin. Takvih zbuwujuih protivrenosti, i kod linih i kod
geografskih imena, ima i suvie.
Preutno naelo 'Pii kako hoe, itaj kako ti odgovara', koje i daqe snano
odslikava nau svakodnevnu praksu vezanu
za transkripciju imena iz engleskog jezika, zajednikim zalagawem i trudom svih
onih koji utiu, ili mogu da utiu, na formirawe jezikih navika javnosti, mora prerasti u 'itam jer znam, piem jer su me
nauili'.

nim slovom kod svih lanova, npr. FORT

LAUDERDALE kao Fort Loderdejl, SALT LAKE
CITY kao Solt Lejk Siti, LOCH NESS kao
Loh Nes;
ostala vielana imena piu se velikim poetnim slovom samo kod prvog lana, npr. STATE DEPARTMENT kao Stejt department, DAILY TELEGRAPH kao Dejli telegraf, TIMES SQUARE kao Tajms skver.
7. ZAVRNE NAPOMENE. Ranije pomenuta dosledna podrka od strane obrazovnih ustanova, izdavakih kua i, nadasve, sredstava masovne komunikacije, pored istrajavawa na sistematskoj upotrebi
standardizovanih transkripcija iz svih jezika, ukquujui i engleski kao najrasprostraweniji, trebalo bi da navikne uenike, studente, itaoce, gledaoce i sluaoce
da znatno vie brinu o jeziku, dobroj upotrebi jezika i meujezikim kontaktima, a
posebno o poznavawu i potovawu jezike
norme.
Od prvorazrednog je znaaja da se shvati da u publikacijama trajnog kulturnog

Stanimir Raki
O ALTERNACIJAMA KVANTITETA U TVORBI REI
takoe bez nastojawa da se utvrde neka optija pravila. U ovom prilogu elim da
skrenem pawu na izmene kvantiteta u
savremenom jeziku koje se u tvorbi rei
sprovode sa velikom optou i predstavqaju karakteristian diferencijalni znak
odreene vrste tvorenih rei. Primere navodimo prema reniku Hrvatsko ili srpski
talijanski rjenik Deanovia i Jerneja, Zagreb 1989.

Alternacije kvantiteta igraju znaajnu

ulogu u tvorbi rei u srpskom, i u hrvatskom jeziku, ali one u postojeim gramatikama nisu dovoqno istaknute, ili se ak
uopte i ne pomiwu. O tome nema rei ni
u hrvatskim (npr. Brabec, Hraste i ivkovi 1954, Bari et al. 1979, Bari et al.
1997) ni u srpskim gramatikama (Stevanovi 1981, Stanoji i Popovi 2000). O
tome ne govori posebno ni monografija
Nikolia 1970, a Peco 1991. samo nabraja
sufikse koji sadre dugi vokal. Neka korisna zapaawa o alternaciji kvantiteta
u tvorbi rei nalazimo u Beliu 1950, Maretiu 1963, ali se ta zapaawa uglavnom
svode na uzgredne napomene. Neto vie
pawe tome je posvetio Babi (1986), ali

1. Neki sufiksi u srpskom jeziku redovno povlae javqawe rastueg akcenta na

slogu ispred sufiksa. Takvi su npr. imeniki sufiksi - (gls), -ara (crpara), -ant (kapitlant), - (gubt), -t
(doktrt), -ika (metdika), -uqa (vlsu31

nabava, raspodjela, zabava, doplata, ishrana, ograda, pobuna, pregrada itd.). Pravilo
kraewa vai, meutim, i za deverbalne
imenice mukoga roda sa uzlaznim akcentom. Navodimo primere sa razliitim prefiksima:
(3) dkaz dokzati, stup istpiti, nzeb nazpsti, tkup otkpiti,
ppis popsati, prstup prestpiti,
prkaz prikzati, prpuh prophati,
rskid raskdati, rzred razrditi,
sziv sazvati, pit uptati, ngib
nagbati, zbran zabrniti, zsad
zasditi.
Ovo kraewe olakava razlikovawe pojedinih imenikih i glagolskih oblika (npr.
zsadi nom. mn. prema zasdi 2. lice imp.).
Kraewe vokala u imenicama enskoga roda na -a i mukoga roda na - ostvaruje se
u 83% glagolskih osnova u reniku DJ od
kojih se grade deverbalne imenice na -a i
-. Preostale deverbalne imenice zadravaju duinu vokala glagolske osnove jer pripadaju imenicama mukoga roda sa kratkosilaznim akcentom (tip krs) u kojima
se moe ouvati duina vokala glagolske
osnove ili produiti ako je kratak u glagolu.

qa), -ua (divqkua), -an (glpan), -

(gl), -ina (smina), -r (komndr),
-ant (labrant), -it (klcit), - (gst), -ia (mlia), -lija (varlija),
-v (lv), -otina (bqotina). Ovakvi
sufiksi se mogu pogodno nazvati sufiksi
prvog reda jer se po pravilu dodaju direktno na osnovu. Vai sledee pravilo kraewa:
(1) Sufiksi prvoga reda krate duinu
prethodnog sloga, ako su zatvoreni ili se
sastoje iz vie slogova.
Jedini izuzeci su sufiksi -owa (gbowa) i -e (grbe), ali se oni odlikuju i
izrazitim pejorativnim znaewem. Pravilo kraewa (1) vai i za pridevske sufikse -an (an),1 -at (psat), -aw (dvnawi), -a (spvai), -e (snei), -ik (kalriki), -(q)iv (dqiv), -ok (d bok). Pravilo (1) vai kao generalna tendencija i za najproduktivnije glagolske sufikse, ali su u tom domenu odnosi znatno
komplikovaniji (v. Raki 1996).
2. Druge komponente pridevskih sloenica tipa pridev + imenica, koje se u novijim gramatikama klasifikuju kao rezultat sloeno-sufiksalne tvorbe, krate se
gotovo bez izuzetka. Primere navodim prema reniku Deanovi i Jernej 1982 (daqe
skraeno DJ):
(2) golbrad brda, crnglav glva, utkqun kqn, golruk rka,
kratkrep rp, krivust sta, istkrak krk, kratkvjek vjek, itd.
Vezu izmeu uzlaznog akcenta i kraewa druge komponente uoio je jo Mareti
(1963: 396), ali to zapaawe nije najjasnije
formulisao, jer on sloene prideve analizira skupa sa sloenim imenicama tipa
cnokrg, klomz, rkops. Kraewe druge
komponente je, meutim, odlika prideva navedene strukture, a sprovedeno je i u prideva kworog i kwonos koji izuzetno imaju silazne akcente na prvom slogu.

4. Deverbalne imenice mukoga roda sa

silaznim akcentom na prvom slogu izvedene nultim sufiksom2 veinom due vokal
osnove. Duewe vokala osnove se moe protumaiti tewom da se opozicija kratkosilaznog akcenta prema kratkouzlaznom u
mnogim oblicima osnai razlikom u kvantitetu (npr. pmsli nom. mn. prema pmisli imp.).3 Ovu alternaciju ilustrujemo sledeim primerima:
(4) zhvt zhvatiti, dmsao dmisliti, zlt izltjeti, pz paziti, pdstrk pdstreknuti, prgovr
prigovriti, rsvt rsvitati, sklk
skliknuti.
Imenice ovoga tipa mogu i da uvaju
duinu vokala osnove (tip zrz izrziti, pmn pomnuti), ali ipak preovlauje pojava duewa u priblinom odno-

3. Babi (1986: 55) je uoio da troslone i vieslone izvedenice na -a prefigiranih glagola imaju akcenat na prvom
slogu, a da su ostali slogovi kratki (npr.

2 Videti Babi (1986: 289). U novijim gramatikama se

radije govori o konverziji nego o izvoewu nultim sufiksom (v. Katamba 1993).
3 Poznato je da se razlika izmeu kratkosilaznog i
kratkouzlaznog akcenta tee percipira (Magner i Matejka
1971). Izuzetno u imenici prez (< prezati) nema duewa osnove, ali je imperativ prei (alternacija z ).

1 Ukoliko je a nepostojano, kraewe moe da se javi

(npr. pmt pmetan), ali ne mora (npr. bldan, mljean) jer u zavisnim padeima slog je otvoren (bldna,
mljena).

32

Bari, E. et al. 1997. Hrvatska gramatika, kolska

kwiga, Zagreb.
Bauer, L. 1983. English Word-Formation, CUP, Cambridge.
Beli, A. 1950. O sloenicama, Na jezik, kwiga 1,
nova serija, sv. 56.
Brabec, I., Hraste, M. i ivkovi, S. 1954. Gramatika hrvatskoga ili srpskog jezika, kolska
kwiga, Zagreb.
Katamba, F. 1993. Morphology, Macmillan, London.
Mareti, T. 1963. Gramatika hrvatskoga ili srpskoga kwievnog jezika, 3. izdawe, Matica hrvatska,
Zagreb.
Nikoli, B. 1970. Osnovi mlae novotokavske akcentuacije, Institut za srpskohrvatski jezik,
Beograd.
Peco, A. 1991. Akcenti i duine u srpskohrvatskom
jeziku, Nauna kwiga, Beograd.
Raki, S. 1991. O receptivnim sufiksima i pravilu akcenta srpskohrvatskog jezika, Zbornik za
filologiju i lingvistiku 34/2.
Raki, S. 1992. Vrste sufiksa i pravilo akcenta u srpskohrvatskom jeziku, Slavistina revija, Ljubljana.
Raki, S. 1996. Akcenat infinitiva glagola, Zbornik za filologiju i lingvistiku 39/1.
Raki, S. 1996a. Suffixe, lexikalische Schichten und Akzent im Serbokroatischen, Linguistische Berichten 163.
Raki, S. 1996. Pravilo kraewa u srpskohrvatskom
jeziku, Zbornik za filologiju i lingvistiku 39/1.
Raki, S. 1999. Nulti sufiksi i izvoewe nastavcima -, -a, -o/e, Zbornik za filologiju i lingvistiku 42.
Raki, S. 2000. O kraewu duina prvih komponenata imenikih sloenica u srpskom jeziku,
Na jezik XXXIII/34.
Stanoji, . i Popovi, Q. 2000. Gramatika srpskoga jezika, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, Beograd.
Stevanovi, M. 1981. Savremeni srpskohrvatski jezik, Nauna kwiga, Beograd.
Vukievi, D. 1995. Imenike sloenice u savremenom srpskom kwievnom jeziku, Zbornik za filologiju i lingvistiku 38/1.

su 6:5. Imenice u kojima se uva duina

osnove esto se i segmentno razlikuju od
glagolskih oblika (npr. prokrti nom. mn.
od imperativa preokrni).4
5. Poznato je pravilo da u novotokavskim govorima dugi slogovi ne mogu stojati ispred akcentovanog sloga (Mareti
1963: 124, Beli 1951: 118). Prelistavawe
renika pokazuje da se dugi slogovi prvih
komponenata imenikih sloenica krate
i kada su akcentovani. Tako se u korpusu
Duanke Vukievi (1995) mogu nai samo nekoliko primera imenikih sloenica koje nemaju skraene duine prvih komponenata, ali ni oni nisu naroito ubedqivi. To su primeri fdermdrac, lklpatrota, nacinlsocijalzam i kqjdrvo. Prva tri primera su u stvari polusloenice, pa ostaje jedino primer kqjdrvo
u kojem se duina javqa pred grupom sonant + konsonant.5
Navedene alternacije kvantiteta su tako opte da bi svakako trebalo da budu
prikazane u gramatikama i hrvatskog i srpskog jezika, a i u monografijama koje se
posebno bave tvorbom rei.
LITERATURA
Babi, S. 1986. Tvorba rijei u hrvatskom kwievnom jeziku (nacrt za gramatiku), Globus i JAZU,
Zagreb.
Bari, E. et al. 1979. Priruna gramatika hrvatskoga
kwievnog jezika, kolska kwiga, Zagreb.

4 Deverbalne imenice mukoga roda sa uzlaznim akcentom mogu zadrati i kratak slog osnove. U tom sluaju
se razlika prema glagolskim oblicima ostvaruje u mestu
akcenta (npr. pgon pogniti, znos iznsiti, mor
umriti), ali se ta razlika esto pojaava duewem
prefiksa (dlet doltjeti, nslov naslviti, zplet zaplsti, imp. zaplti).
5 Pravi izuzeci bi mogle da budu rei Zgrebtrans,
Drvatrans, Lkatrans, koje se navode u novoj Hrvatskoj
gramatici, ali te rei kao vlastite imenice imaju poseban status. Pored toga status tzv. neoklasinih sloenica
nije teorijski potpuno jasan (v. Bauer 1983, Katamba 1993).

33

Zahvaqujemo itaocima koji su nam pisali i izviwavamo se

to je zbog obiqa materijala u ovom broju morala da izostane
rubrika Jezike nedoumice". Na vaa pitawa odgovoriemo u
sledeem broju.
Redakcija

ODLUKE ODBORA ZA STANDARDIZACIJU SRPSKOG JEZIKA

Komisija za odnose sa javnou i
reavawe neodlonih pitawa
Odluka br. 21
Obrazloewe

Odbor za standardizaciju srpskog jezika primio je od Narodne banke Jugoslavije

dopis br. IX/222/01 od 12. 09. 2001. godine, s potpisom efa kabineta guvernera
Nevenke Savovi, sledeeg sadraja:
Narodna banka Jugoslavije, kao centralna banka, bie nosilac celokupnog projekta zamene valuta zemaqa Evropske monetarne unije u evro. Sa zamenom e se poeti u januaru 2002. godine, i do tada bi trebalo informisati iru javnost o svim detaqima vezanim za ovu znaajnu promenu.
U ciqu to boqe obavetenosti graana, u toku je priprema marketinke kampawe koja ukquuje sva raspoloiva sredstva informisawa (televizijske i radio
reklame, plakati, broure i sl.).
Molimo Vas da nam date zvanino miqewe i obrazloewe o prevodu naziva
ove nove valute (EURO)."

Otkako je u javnosti poelo da se govori o novoj evropskoj valuti, u naim

sredstvima javnog informisawa mogla su
se sresti dva oblika: euro, prema nainu pisawa u zapadnoevropskim jezicima, i
evro.
Posledwih meseci oblik evro preovlauje, i wemu treba dati prednost. Naime,
novana jedinica je dobila ime po skraenom obliku rei Evropa, odnosno evropski.
U funkciji prefiksoida, takav oblik odranije je postojao u sloenicama kao Evroazija, Evrovizija, evrokomunizam, evrokupovi, evrodolar i slino. U jezicima gde se
kae Europa (Europe) on glasi euro, ali
budui da mi kaemo Evropa, i skraeni
oblik treba da ima v. Tako je i u ruskom
jeziku, gde se pie kao i kod nas (evro).
Argument po kome bi trebalo rei euro,
jer je to navodno izvorni oblik", nije
odriv. U ovom sluaju nema izvornog jezika, nego je posredi meunarodni termin
koji svaki jezik prilagoava svojim pravilima. Otuda se pisani oblik euro u engleskom izgovara jurou", u nemakom ojro",
u francuskom s mutnim vokalom koji se u
tom jeziku belei sa eu, i tako daqe, uvek
u skladu s izgovorom imena Evrope u dotinom jeziku.

U SRPSKOM JE EVRO
Zahvaqujui Narodnoj banci to nam
se pravovremeno obratila, slobodni smo
da joj saoptimo nae miqewe, koje ujedno predstavqa Odluku br. 21 Odbora za standardizaciju srpskog jezika:
Naziv nove valute treba u srpskom da
glasi evro (mukog roda), genitiv evra, u
mnoini evri.
34

i sl.), od kojih nijedna nema ustaqen oblik mnoine. U svakom sluaju, za mnoinom nee biti velike potrebe, poto se
naziv valute najee upotrebqava posle
broja, u genitivnom obliku evra.
Komisija je svoje miqewe utvrdila na
petoj ovogodiwoj sednici, odranoj 17.
septembra 2001. godine. Sednici su prisustvovali: Ivan Klajn, predsednik, te lanovi: Branislav Brbori, Drago upi i
Slobodan Remeti. Odsutan je bio Novica
Petkovi, ali je i on prethodne veeri
konsultovan i imao je istovetno miqewe
s ostalim lanovima Komisije.

Napomenimo da za ovakve sluajeve nije

sasvim ispravno upotrebqavati izraz prevod", jer se nazivi novanih jedinica ne
prevode nego prilagoavaju (adaptiraju). Primera radi, nemako Mark i rusko rubl, sa
suglasnikim grupama kakve ne dolaze na
zavretku srpskih rei, kod nas su dobile
zavrno a (marka, rubqa); u naziv francuske valute ubacili smo nepostojano a (franak, franka), a u mnoini pretvaramo k u
c (franci), sasvim kao i u domaim reima tipa lanak.
Mnoina evri u poetku e moda delovati malo neobino, ali to je problem
koji se javqa i kod drugih imenica stranog
porekla sa zavretkom na kratko -o (fijasko, kimono, flamingo, gauo, salto, rodeo
Komisija za korpus
Odluka br. 22
Na sednici Komisije za korpus odranoj 27. 11. 2001. godine predloeno je da
se utvrdi odluka Odbora koja bi se uputila
Ministarstvu kulture Republike Srbije i
Narodnoj biblioteci Srbije, te vladama
Republike Crne Gore i Republike Srpske
i odgovarajuim bibliotekama u Novom Sadu, na Cetiwu i u Bawoj Luci, a ticala bi
se uvawa obaveznog primerka publikacije
i u elektronskoj formi.

publikacije priloe i istovetnu kopiju u

elektronski itqivoj tekstualnoj formi.
Narodnoj biblioteci Srbije i Biblioteci Matice srpske (niti odgovarajuim bibliotekama u Crnoj Gori i Srpskoj) nee
biti teko da, uz minimalno poboqawe
kadrovskih i tehnikih mogunosti, formiraju i odravaju elektronske arhive tampanih tekstova.

OBAVEZNI PRIMERAK I U
ELEKTRONSKOJ FORMI

Razvoj digitalnih elektronskih medijuma donosi nov kvalitet u mnogim segmentima ivota, pa bi stvarawe kvalitetne
arhive tekstova u elektronski itqivoj formi doprinosilo vaqanom odravawu i unapreivawu kulture srpskog jezika i razvoju informacijsko-komunikacijske delatnosti
uopte. Takva arhiva bila bi od velikog
nacionalnog znaaja i wen sadraj bio bi,
pod odreenim, pravno regulisanim uslovima, dostupan razliitim naunim, kulturnim i drugim javnim institucijama. Zatita autorskih prava prilikom koriewa tekstova u elektronskom obliku morala
bi biti zajamena kao i zatita drugih autorskih prava.
Jedna od najkrupnijih posledica stvarawa ove arhive bila bi formirawe Elektronskog korpusa srpskog jezika, za koji bi
relevantan bio samo probrani deo elektronski zapisanih tekstova. Ovakav korpus

Obrazloewe

Polazei od potrebe da se unapreuje

savremena srpska jezika kultura kao neodvojiv deo nacionalne kulture u celini,
neophodno je u nov Zakon o kulturnim dobrima ili u nov Zakon o izdavakoj delatnosti (odnosno u odgovarajue zakone u Republici Crnoj Gori i Republici Srpskoj)
ugraditi odredbu koja e obezbediti specifian i moderan nain arhivirawa tampanih tekstova. Kako Narodna biblioteka
Srbije i Biblioteka Matice srpske (a u
Crnoj Gori i Srpskoj odgovarajue biblioteke najvieg ranga) pohrawuju obavezni
primerak svake tampane kwige (i druge
tampane publikacije), te kako se sve publikacije danas pripremaju za tampu uz
pomo kompjutera, izdavae bi trebalo
obavezati na to da uz tampani primerak
35

dao bi neophodan podsticaj ubrzavawu i

osavremewivawu rada na verovatno najobimnijem i najdugotrajnijem projektu srpske nacionalne kulture Reniku SANU,
koji je posledwih nekoliko decenija izla-

zio pod naslovom Renik srpskohrvatskog

kwievnog i narodnog jezika. Korpus bi takoe omoguio modernizaciju itavog kompleksa lingvistikih i informatikih istraivawa.

Komisija za praewe i istraivawe

pravopisne problematike i Komisija
za odnose s javnou i reavawe
neodlonih pitawa
Odluka br. 23
Komisija za praewe i istraivawe pravopisne problematike, na sednici odranoj u Novom Sadu 8. 12. 2001. godine, utvrdila je Program i osnovna uputstva za pripremu izmewenog i dopuwenog izdawa Pravopisa srpskoga jezika 2004. godine.
Na sednici Komisije za odnose s javnou i reavawe neodlonih pitawa odranoj 18. 12. 2001. godine zakqueno je da
ovaj program treba uvrstiti u dnevni red
pete sednice Odbora za standardizaciju srpskog jezika, koja se odrava u Beogradu 25.
januara 2002. godine. Istovremeno je predloeno da Odbor s tim u vezi donese odluku br. 23.

urica, Milorad Dei i Branislav Ostoji, lanovi Odbora za standardizaciju, koja

e pripremiti novu stilizaciju retuiranog izdawa Pravopisa rastereujui ga
relacije prema Pravopisu srpskohrvatskoga kwievnog jezika iz 1960. godine i prema hrvatskoj standardizaciji, kao i svih
suvinih dvojstava. Redaktorska grupa ima
zadatak da usaglasi pravopisnu terminologiju potujui pri tome pravopisnu tradiciju koju batini srpski jezik. Novo izdawe Pravopisa ima se pripremiti za tampu do kraja 2003. godine.
Obrazloewe
Prihvataju se sva stanovita izloena
u Programu i osnovnim uputstvima za pripremu izmewenog i dopuwenog izdawa Pravopisa srpskoga jezika 2004. godine kao obrazloewe ove odluke. Budui Pravopis smatrae se izmewenim i dopuwenim izdawem
Pravopisa srpskoga jezika iz 1993. godine,
s neizmewenom grupom prireivaa, koju
su saiwavali: Mitar Peikan, Jovan Jerkovi i Mato Piurica. Na naslovnoj stranici ovog izdawa Pravopisa naznaie se
redaktorska grupa.

OZVANIEWE NOVOG
PRAVOPISNOG PROGRAMA
Ozvaniava se Program i osnovna uputstva za pripremu izmewenog i dopuwenog izdawa Pravopisa srpskoga jezika 2004. godine, koji je utvren na sednici Komisije za
praewe i istraivawe pravopisne problematike odranoj u Novom Sadu 8. decembra 2001. godine. Istovremeno se imenuje redaktorska grupa u sastavu: Mato Pi-

PROGRAM I OSNOVNA UPUTSTVA

ZA PRIPREMU IZMEWENOG I DOPUWENOG IZDAWA PRAVOPISA
SRPSKOGA JEZIKA 2004.
stupak jeste potreba stabilizacije norme i
ouvawe srpskog jezikog jedinstva.
Pravu meru prekompozicije i prestilizacije bie tee pogoditi, a verujemo da
e biti potrebno i jedno i drugo ako elimo dobiti ozbiqan, funkcionalan i odriv temeqni pravopisni prirunik. O ovim

1. Izmenama i dopunama nee se mewati

koncepcija Pravopisa srpskoga jezika (1993),
ija je pravila, posle opsenih strunih
elaboracija i ocena, uobliio Mitar Peikan a ceo prirunik doveo do kraja u
saradwi sa Jovanom Jerkoviem i Matom
Piuricom. Osnovni razlog za takav po36

rica, Milorad Dei i Branislav Ostoji.

6. U pripremi retuiranog" izdawa
Pravopisa verovatne i zasad predvidqive
izmene mogu se ticati sledeeg:
a) Tekst Pravopisa treba rasteretiti
relacija prema Pravopisu srpskohrvatskog
jezika iz 1960. i prema hrvatskoj standardizaciji (ovo naravno podrazumeva i neuvoewe relacija prema bowakoj normi).
b) Pravopisna dvojstva treba svesti na
najmawu moguu meru, posebno ona isto
ortografska, s tim to bi se trebalo truditi da ostanu ona reewa koja Pravopis
(1993) istie kao boqa (ili ih navodi reawem kao prva) kako se ukidawe dvojstava
ne bi doivelo kao osetnija intervencija
u normi.
v) Vaqa usaglasiti terminologiju uz potovawe srpske pravopisne tradicije.
g) Ne sme se odstupiti od tradicionalne koncepcije pravopisa koji je na izvestan nain i priruni jeziki savetnik.
d) Neophodno je razmotriti potrebu eventualnog uvoewa, novih jezika i nunih
a ogranienih intervencija u poglavqu o
transkripciji odnosno prilagoenom pisawu imena iz stranih jezika. Moda bi
imalo smisla izdvojiti transkripcionu grau u poseban registar na kraju renika uz
pravopis.

pitawima Komisija e se izjasniti (konsultujui se sa ovlaenim naslednicima

M. Peikana, koje je on naveo u nekoj vrsti oporuke) tek kada se u tom poslu oproba redaktorska grupa.
2. Daqe povremene, ne ni preeste ni
radikalne, izmene i dogradwe pravopisne
norme moraju biti rezultat kolektivnog
strunog i naunog rada te pune i skladne
saradwe triju republika srpskoga jezika,
odnosno wihovih naunih, obrazovnih i
kulturnih ustanova i institucija, koja se
ostvaruje pre svega u okviru Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Zato pravopisni prirunici u normativnom smislu ne
mogu biti autorski poduhvati.
3. Poeqno je, i nuno, da se pored
Matice srpske kao izdava Pravopisa pojave izdavai odnosno naune, prosvetne ili
kulturne ustanove i institucije iz Crne
Gore i Republike Srpske.
4. Dokumentaciju, najpre grau a potom
i wenu analizu i obrazloeni predlog izmena i dopuna, pripremie Komisija za
praewe i istraivawe pravopisne problematike. Reewa normativne prirode verifikovae Odbor za standardizaciju srpskog jezika.
5. Za pripremu izmewenog i dopuwenog
izdawa Pravopisa 2004. godine odreuje se
redaktorska grupa u sastavu: Mato PiuKomisija za sintaksu i Komisija
za odnose s javnou i reavawe
neodlonih pitawa
Odluka br. 24

nominiji, to nije bez znaaja u jezikoj

komunikaciji."
Vaqa se sloiti s gleditem dr Feketea da je infinitiv ekonominiji i dodati da, po mome saznawu, ima vie naelnih prednosti nego wegov konkurent (veznik da s prezentom). Obe kategorije paqivo su razmotrene u Jezikom priruniku
RTB (Beograd, 1991, str. 21, 30, 32, 125
131), s tim to je infinitiv propraen
nesumwivim standardolokim i sociolingvistikim preporukama.
Ako su infinitiv i veznik da s prezentom potpuno istoznane kategorije, a jesu, jedna od wih, po mome miqewu, mora imati naelnu prednost, naroito (ne-

O ODNOSU IZMEU
DA-KONSTRUKCIJE I INFINITIVA
U SRPSKOM JEZIKU
Sredinom marta 2002. godine Odboru za
standardizaciju srpskog jezika obratio se
Dragoslav Graoanki, diplomirani pravnik iz Beograda, dopisom sledee sadrine:
Nedavno je (u Slovu o srpskom jeziku",
Politika", 9. 2. 2002, Subotwi dodatak,
II) Egon Fekete objavio tekst Jezika ekonomija i dakawe", sa razvijenim podnaslovom: U srpskom jeziku konstrukcija 'da
plus prezent' vie je u upotrebi nego u zapadnim govorima, mada je infinitiv eko37

standardnojeziko postrojewe, sposobno da

se vaqano odredi i prema dvema istojezikim varijantama, hrvatskoj i bowakoj,
koje se uspostavqaju kao zasebni jeziki
standardi, sa sklonostima nesaglasnim s
naim sveukupnim sociolingvistikim pristupom istojezikom pluralizmu" i imenovawu starih varijanata i novih" jezika.
Na te sklonosti ukazivao je i Odbor za
standardizaciju srpskog jezika dovodei, na
primer, u pitawe naziv bosanski jezik",
neusklaen s nazivom tree nacionalne zajednice u istom standardnojezikom sistemu (etnonim Bowak/Bowaci moe proizvesti samo atribut bowaki).
Molio bih Odbor za standardizaciju srpskog jezika da se svojom odlukom to razgovetnije i preciznije izjasni o infinitivu kao znaajnoj gramatikoj, odnosno sintaksiko-stilskoj konstrukciji, poto wegove morfoloke karakteristike nikad nisu bile sporne, niti je sporno reniko
predstavqawe glagola prvenstveno wihovim neodreenim oblikom. Verujem da bi
to imalo pozitivnog uticaja na javnu upotrebu standardnog jezika u svim funkcionalnim stilovima.

utralno)sintaksiku, bezbojnoprosenu",
kako bi rekla Milka Ivi. To znai da
drugoj kategoriji preostaje uloga stilske
rezerve". Prebacivawe veznika da s prezentom u stilsku rezervu ne iskquuje ga
iz standardnog jezika, jer on zadrava slobodno zraewe u razgovornom i kwievnoumetnikom (funkcionalnom) stilu. U sintaksiki neobeleenom standardnom jeziku pak veznik da s prezentom moe posluiti drugoj svrsi: da se izbegnu uzastopni
infinitivi u istoj reenici (npr. Nadam
se da u moi nastaviti baviti se onim
to volim).
Standardni jezik je, po definiciji, naddijalekatska i nadzaviajna kategorija, osamostaqena u odnosu na svaki dijalekat, poddijalekat i govor, pa i na novotokavski
dijalekat i wegove govore, kako one istonohercegovake, rairene po zapadnoj Crnoj Gori, zapadnoj Srbiji i svim srpskim
regijama zapadno od Drine, sa ijekavskim
izgovorom, tako i na one u znatnim delovima umadije i Vojvodine, sa ekavskim
izgovorom. Ta kategorija izdignuta je iznad svakog prirodnog" govora. Standardni jezik je sistem za sebe", podvrgnut mawe ili vie svesnim i organizovanim naporima elitnih slojeva govorne zajednice
da ga urede i vrednosno odrede, da ga normiraju i standardizuju u punom skladu s
potrebama celokupnog javnog ivota.
Vreme je da se srpski standardni jezik
oslobodi psiholokog tereta kojim ga je
pritiskao hrvatski jeziki standard, u kome se s infinitivom i nekim drugim sintaksiko-stilskim kategorijama tendenciozno preterivalo. Nijednom pa ni srpskom
jezikom standardu ne treba preterivawe,
nego mu je nuno vaqano koriewe probranih jezikih sredstava po ugledu na
razvijene slovenske jezike (istone i zapadne), pa i na druge evropske jezike. Vreme je, isto tako, da se srpski jezik, ija je
novotokavska osnovica wegova neupitna
konstanta, vrednosno stabilizuje i u svoj
svojoj punoi odredi prema najboqim vlastitim tradicijama. To znai da ga treba
rasteretiti nekih obeleja stranih wegovoj novotokavskoj osnovici.
Ako nije vreme da se obnovi beogradski stil", koji je odnegovao mnoga svojstva reprezentativne novotokavtine, jeste vreme da se izgradi opteprihvatqivo

U vezi s dopisom g. Dragana Graoankia, diplomiranog pravnika iz Beograda, u

Odborovoj Komisiji za sintaksu pripremqen je odgovor koji sledi.
Odnos izmeu da-konstrukcija i infinitiva vie puta bio je predmet pawe u
srpskoj lingvistici, a sudovi o tom pitawu koji su naunoj javnosti najpoznatiji u
osnovi su podudarni, npr. istono podruje standardnog jezika [] paualno [je]
proglaavano 'dakavskim': na wemu je, istina, upotreba dopunske reenice s veznikom da ira nego na zapadu, ali to nipoto ne znai iskquivawe infinitiva"
(M. Ivi); Kao dopuna drugih glagola, u
srpskohrvatskom se u mnogim sluajevima
naporedo i uglavnom istoznano javqaju infinitiv i sintagma da + sadawe vreme.
Infinitiv je osetno ei u zapadnoj varijanti" (I. Klajn); U srpskom jeziku konstrukcija 'da plus prezent' vie je u upotrebi nego u zapadnim govorima, mada je
infinitiv ekonominiji, to nije bez znaaja u jezikoj komunikaciji" (E. Fekete).
38

cija ili vie infinitiva u istoj reenici, zbog ega treba izbegavati reenice tipa Zna da treba da odlui da nastavi da se
bavi onim ime najboqe moe da im pomogne,
ili Zna da e moi nastaviti baviti se
onim to voli. To ipak nije vrsto i bezizuzetno pravilo jer normativna prihvatqivost takvih reenica zavisi i od broja
ponovqenih konstrukcija i od niza drugih
inilaca, koji se ovde ne mogu razmotriti. Preporuka da treba izbegavati nagomilavawe konstrukcija sa istim oblicima ne
znai da wihova upotreba u istoj reenici
nikada nije doputena, to moe zavisiti i od funkcionalnog stila kojem takva
reenica pripada (npr. u lepoj kwievnosti ili u razgovornom stilu reenice kao
to je Reeno im je da mogu da dou ne mogu
se smatrati nenormativnim). U principu
srpski jezik vie doputa nagomilavawe
da-konstrukcija nego nagomilavawe infinitiva, ali opta normativna preporuka
ipak bi bila da se iz stilskih razloga takva nagomilavawa izbegavaju.
Ne bi se moglo tvrditi da je u savremenom srpskom kwievnom, odnosno standardnom jeziku jedna od te dve mogunosti
(da-konstrukcija ili infinitiv) nedvosmisleno rezervna.
Kao to je svojevremeno istaknuto u
Jezikom priruniku (Beograd, RTB, 1991),
glavna merila jezike pravilnosti jesu bogatstvo jezika, jasnost, ekonominost, lepota, kontinuitet, realizam, istota, autoritet institucija, jezikoslovaca i uglednih pisaca.
Ako se zadrimo samo na onim od navedenih merila koja su za ovu priliku posebno vana, moramo pre svega konstatovati da se bogatstvo jezika u velikoj meri
ogleda u razvijenosti wegovih sinonimskih
mogunosti, to podrazumeva i pomenute
sluajeve fakultativne distribucije da-konstrukcija i infinitiva.
Infinitiv povremeno omoguuje veu
ekonominost izraavawa, odnosno utedu jednog sloga (up. Moe da ue prema
Moe ui), ili dva sloga (npr. Moete da
uete prema Moete ui), iako ima mnogo
primera u kojima, ako zanemarimo beline
u pismenom iskazu, upotreba infinitiva
ne donosi utedu sloga, up. Moe da proita prema Moe proitati. Takva uteda u nekim sluajevima moe biti bit-

U jednim sluajevima u savremenom srpskom kwievnom jeziku da-konstrukcija ne

moe biti zamewena infinitivom (npr.
Hajde da zapevamo) niti infinitiv da-konstrukcijom (npr. Razumeti znai oprostiti), to se naziva odnosom dopunske distribucije. U drugim sluajevima takva zamena je mogua, pri emu reenica sa da-konstrukcijom ili infinitivom ostaje pravilna i ne mewa znaewe (npr. Moete da
uete // Moete ui), to se naziva odnosom fakultativne distribucije. U ovoj drugoj grupi sluajeva nekada je ei infinitiv, a nekada da-konstrukcija, s moguim razlikama u wihovoj stilskoj vrednosti. I odnos dopunske distribucije izmeu da-konstrukcija i infinitiva i odnos
fakultativne distribucije meu wima obuhvata vie posebnih grupa sluajeva, iji
iscrpan pregled moe biti dat samo u obliku razvijenijeg sintaksikog opisa, ali
ne i kao kratak odgovor na pitawe postavqeno Odboru za standardizaciju srpskog
jezika.
Raznovrsnost uih sluajeva upotrebe da-konstrukcije i/ili infinitiva, odreenih posebnim pravilima, moe se ilustrovati na nekoliko primera. Tako, na primer, dopunska distribucija izmeu da-konstrukcija i infinitiva postoji i onda kada alternativno mogu biti upotrebqena oba
oblika, ali s razliitim znaewima, npr.
Neu da doem (voqna konstrukcija) i Neu
doi (negirani futur); bezline konstrukcije koje u predikatskom delu imaju lekseme teta, muka, lako, korisno i sl. obino dolaze sa infinitivom (npr. teta
je propustiti tu priliku), ili dolaze iskquivo sa infinitivom (npr. Lako je biti naknadno pametan); infinitiv je est
i u konstrukcijama s modalno upotrebqenim glagolima imati ili nemati (npr. Nema se ega bojati onaj ko radi poteno, Nareewe se ima odmah izvriti); infinitiv
je obavezan u gnomskoj modalnoj upotrebi
kao u primeru Koga je moliti nije ga qutiti; u konstrukciji sa bezlino upotrebqenim glagolom trebati infinitiv obezbeuje uopteno-lino znaewe, up. Treba iveti u miru sa susedima prema Treba da
ivimo u miru sa susedima, Treba da ivite u miru sa susedima itd.
Naelno se svakako moe rei da treba
izbegavati nagomilavawe vie da-konstruk39

losti i danas moi e se dobiti tek kada

to bude podrobno proueno na reprezentativnom jezikom korpusu.
Pored toga, stvar je individualnog stila kad e jedan od dva data oblika biti zamewen drugim, jer su oba u okvirima jezikog standarda. To omoguuje da govorni
predstavnici sa dijalekatskih podruja gde
preovladavaju bilo da-konstrukcije bilo
infinitivi neto ee koriste oblike
koji su im blii, naravno onoliko koliko
to doputa elastina stabilnost jezikog
standarda, jer se npr. u futuru podrazumeva izriita prednost infinitiva.
Najzad, treba imati u vidu da je u govornom uzusu odnos izmeu jezikih jedinica u jednim sluajevima relativno stabilan, i tada je lake odluiti ta bi za
jeziki standard trebalo da bude primarno, a ta sekundarno, dok su u drugim sluajevima izraenija individualna, regionalna i druga kolebawa, zbog kojih i odgovarajue normativne preporuke moraju biti elastinije. Normativne preporuke uvek
imaju utoliko vie izgleda na uspeh ukoliko se mawe razilaze s postojeim tendencijama u govoru, odnosno kada kodifikuju ono to je preovlaujue ili to pokazuje jaku tewu da bude preovlaujue u
govoru veine obrazovanih qudi u veini
stilova i anrovskih oblika. Reewa koja
nisu dovoqno vrsto oslowena na takvu
govornu realnost, i pismenu i usmenu, po
pravilu ne bivaju u praksi prihvaena, a
lako postanu i izvor nepotrebnih polemika. Zato ni preporuka o upotrebi da-konstrukcija ili infinitiva, zadravajui naelnu jasnost, ne sme biti u raskoraku sa
savremenom srpskom govornom realnou.

na (npr. u telegrafiji), ali ekonominost

izlagawa nije ni jedini ni prvi princip
jezike komunikacije. Raznovrsni oblici
narativnosti i u umetnosti i izvan we po
pravilu nisu organizovani tako da budu
pre svega ekonomini. Lepota izraavawa
zaista se esto ogleda u jezgrovitoj kratkoi, ali ekonominost nije sinonim za lepotu izraavawa, to potvruju ne samo
primeri prijateqske epistolarne komunikacije u poreewu sa telegrafskom komunikacijom nego i epska poezija, romaneskna, biografska i putopisna proza i sl.
Ekonominost izraavawa u sprezi s tendencijom da iskaz bude to mawe lian
posebno je vana u administrativnom i u
naunom stilu, gde su stoga uslovi za upotrebu infinitiva naelno povoqniji (npr.
Zakon se ima potovati u svakoj prilici),
iako se ni u tim stilovima da-konstrukcija ne moe smatrati iskquivo rezervnim oblikom.
Razlog da se neguje upotreba i infinitiva i da-konstrukcije jeste i u iwenici
da postoji neprekinuta tradicija upotrebe
oba ta oblika na itavom novotokavskom
prostoru, s tim to postoje regionalne ili
individualne razlike u uestalosti upotrebe jednog ili drugog oblika. Uestalost
upotrebe infinitiva raste idui od istonog ka zapadnom delu govornog prostora srpskog jezika, ali se dosta lepih primera upotrebe infinitiva moe nai kod
najboqih predstavnika meuratnog beogradskog stila, pa i kasnije (npr. u delima
Slobodana Jovanovia, Miloa uria, Radovana Samarxia i niza drugih pisaca i
naunika). Ipak, sasvim pouzdana slika o
uestalosti i funkcionalnoj distribuciji da-konstrukcija i infinitiva u proKomisija za morfologiju i tvorbu
rei i Komisija za odnose
s javnou i reavawe
neodlonih pitawa
Odluka br. 25
POUZDANA I NAUNO UTEMEQENA
ARGUMENTACIJA

SANU objavqen je poetkom 2002. godine

prvi deo studije prof. Ivana Klajna, predsednika Odbora za standardizaciju srpskog
jezika i dopisnog lana SANU, pod naslovom Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku. Prvi deo: Slagawe i prefiksacija. Re-

U izdawu Zavoda za uxbenike i nastavna sredstva iz Beograda, Matice srpske iz

Novog Sada i Instituta za srpski jezik
40

vqa (npr. Sloene imenice), to je svakako racionalno, a i nauno opravdano.

Inae, izdvojene su u poseban odeqak i
studiozno analizirane i sloenice s afiksoidima (140165), uz vanu napomenu da
se tu (i daqe) radi o pravim sloenicama, samo sa osnovama posebne vrste", kao
i skraenike sloenice (165172).
U odeqku Prefiksacija prvo su ubedqivo i konano razdvojeni predlozi i prefiksi kao razliiti jeziki elementi (ak
i onda kad meu wima postoji potpuno fonemsko podudarawe), a nakon toga je naeno pravo mesto prefiksaciji kao nainu
tvorbe rei: posebno, ali blie derivaciji nego kompoziciji. Ovaj nain tvorbe karakteristian je za imenice, prideve, priloge i, naroito, glagole, pa se te
vrste rei obrauju u posebnim pododeqcima.
U svakom od odeqaka ili pododeqaka,
nakon elaboracije i autorovog teorijskog
stava, sledi detaqna analiza odreenog tvorbenog tipa, klasifikacija podtipova i podrobna egzemplifikacija, esto propraena semantikim tumaewem pojedinih primera i etimolokim opservacijama. U svemu tome autor se osea kao kod svoje kue,
to se, s jedne strane, ogleda u irini i
dubini analize, a, s druge strane, u lakoi
i umenosti s kojom se to ini. Ovde je
dolo do izraaja i autorovo poznavawe
jezik, kako modernih tako i klasinih.
U svojoj analizi i tumaewima autor se
slui pouzdanom i nauno utemeqenom argumentacijom, s osloncem na dosadawe radove iz tvorbe rei u srpsko(hrvatsko)m
jeziku i dostignua savremene lingvistike, ali se ne libi da za mnoge sporne ili
nejasne primere ili kategorije primer,
umesto u nas uobiajenog tako il' nikako!", izrazi rezervu i prema sopstvenom
tumaewu, odnosno da ga relativizuje.
Studija prof. Ivana Klajna Tvorba rei
u savremenom srpskom jeziku Prvi deo:
Slagawe i prefiksacija predstavqa izuzetan doprinos nauci o tvorbi rei u srpskom jeziku, za ta kao potvrdu navodimo
samo nekoliko iwenica:
1. Prvi put imamo na jednom mestu potpuno i podrobno obraenu tvorbu sloenica (ukquujui i one s prefiksoidima

cenzenti kwige bili su prof. dr ivojin

Stanoji i dr Miroslav Nikoli.
Ova kwiga predstavqa prvo delo Priloga gramatici srpskoga jezika", a pripremqena je u okviru programa Odbora za standardizaciju srpskog jezika. Re je o obimnoj analitiko-sintetikoj raspravi, koja
je analitika i sintetika u dvojakom pogledu, tj. kako u odnosu na dosadawa relativno obimna srbistika i serbokroatistika istraivawa tako i u odnosu na
grau koja se prezentira.
U prvom delu Tvorbe rei obraeni su
slagawe i prefikasacija. Odeqcima o ovim
tipovima tvorbe rei prethodi Uvod (5
14), u kojem je objaweno ta se razume
pod tvorbom rei i koji su weni postupci, navedeni su i podaci o izboru grae i
izvorima, kao i oni o tome kakav je autorov odnos prema sinhronijskom i dijahronijskom pristupu tvorbi rei. S ovim
posledwim u vezi, vaqa istai autorovu
naelnu sinhronijsku orijentaciju, ali ne
apsolutizovanu, ve uravnoteenu, to je
wegove analize i klasifikacije tvorbenih
tipova uinilo jednostavnim i prirodnim.
Iza Uvoda slede dva velika odeqka: I.
Slagawe (15172) i II. Prefiksacija (173
300). U ova dva odeqka obraena su dva naina tvorbe rei (to se vidi i iz wihovih naslova), koji su se u dosadawoj srpskoj gramatikoj literaturi najee razmatrali kao jedan slagawe. Oba ova poglavqa, kao i wihovi pododeqci, poiwu
razradom tvorbenog pitawa o kojem se govori i pregledom ranijih miqewa, to
je sve propraeno autorovim opaskama i
komentarima. Ovo istiemo zbog poznate
slabosti srpske lingvistike, koja ovaj segment naunog postupka esto preskae, a
stavove i miqewa prethodnika preutkuje.
Sloenice su obraene studiozno, prvo uopte, teorijski (up. pododeqak Osobine, struktura i tipologija sloenica, str.
1539), a potom i za svaku vrstu rei posebno, pa ak i za predloge (139), veznike
(139140) i uzvike (140). Za svaku od navedenih vrsta rei posebno se i detaqno obrauje (isto) sloena, a posebno sloeno-sufiksalna tvorba, i to za svaki sufiks posebno, ali u okviru istoga pogla41

i sufiksoidima i skraenice) i prefiksaciju u srpskom jeziku, uz detaqnu i pouzdanu analizu, odgovarajuu klasifikaciju
i obilatu egzemplifikaciju (gotovo uvek
probranim i dobro odabranim primerima
iz savremenog srpskog jezika).
2. Konano je izdvojena prefiksacija kao
zaseban tvorbeni tip, koji vaqa razmatrati odvojeno od slagawa (kako je kod nas dosad iweno) i od izvoewa (kako se ponegde ini budui da predstavqa afiksaciju). S tim u vezi, konano su razdvojeni
predlozi i prefiksi kao razliiti jeziki elementi, budui da su predlozi rei a
prefiksi afiksalne morfeme.
3. Uverqivo je dokazano da slagawe nije
tako periferan nain tvorbe rei u srpskom jeziku kako bi se to moglo zakquiti
iz nae gramatike literature (mada se,
naravno, ne moe ravnati s derivacijom),
koja mu je posveivala relativno malo pawe. Istina, iz Klajnove kwige saznajemo
da su mnoge nae sloenice puki prevodi
stranih (npr. nemakih).
4. Ubedqivo je pokazano da su danas tzv.
endocentrine sloenice isto tako srpske" koliko i egzocentrine i da je pokuaj starih gramatiara da im se ospori
kwievnojeziki status bio ne samo uzaludan nego i neopravdan.
5. Prvi put imamo na jednom mestu obraene sloenice svih vrsta rei. Na taj
nain pokazano je koliko je slagawe, kao
tvorbeni tip, svojstveno i zamenicama, brojevima, prilozima, a ne samo imenicama
(koje se u naoj gramatikoj i naunoj literaturi najvie razmatraju). Pokazalo se,
jo jednom, da je ovaj nain tvorbe vrlo
redak kod glagola.
6. Uprkos strogom naunom instrumentarijumu i naunom jeziku kojim je pisana,
kwiga se ita lako i teno, a svaki wen

pasus logiki se nastavqa na prethodni

ili iz wega proistie.
7. Iako dodate samo kao uzgred i nenametqivo, smatramo dragocenim i Klajnove
normativistike napomene leksikoloke, tvorbene i pravopisne prirode.
Kwiga Ivana Klajna Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku Prvi deo: Slagawe i prefiksacija najuspelija je u svojoj
vrsti na srpskom jezikom podruju i po
mnogo emu nadmauje sve to je dosad napisano o ovim tipovima tvorbe rei. Istovremeno, to je jedna od najznaajnijih i
najkorisnijih kwiga iz nauke o srpskom
jeziku uopte koja se kod nas pojavila posledwih godina.
Zbog svega reenog (a i onoga to ovde
nije pomenuto), preporuujemo ovo delo svim
naunim radnicima koji prouavaju srpski kwievni jezik (i druge slovenske jezike), a posebno nastavnicima i studentima. Mogu ga, meutim, bez tekoa itati
i qudi drugih strunih profila zainteresovani za tvorake i tvorbene tajne naega jezika. Uz to, bilo bi nuno da se Klajnova Tvorba rei u savremenom srpskom jeziku nae u svakoj kolskoj biblioteci i
bibliotekama katedara za srpski jezik i
katedara za druge spovenske (pa i neslovenske) jezike u zemqi i svetu.
Na kraju, napomiwemo da prof. Klajn
upravo radi na drugom delu studije o tvorbi rei u savremenom srpskom jeziku, u
kojoj e biti obraena derivacija.
*

Predlog Odluke pripremqen je u Komisiji za morfologiju i tvorbu rei, a kao

Odluka br. 25 Odbora za standardizaciju
srpskog jezika usvojena je na drugoj sednici Komisije za odnose s javnou i reavawe neodlonih pitawa.

42

Komisija za odnose s javnou

i reavawe neodlonih pitawa
Odluka br. 26
prekorili su Odbor to im ograniava
slobodu izbora", mada je on, Odbor, procenivi da nije re o strogo slubenoj
upotrebi pisma", pokazao voqu da uvai
kompromisno reewe koje bi se sastojalo
u naizmeninoj upotrebi dvaju pisama prilikom daqeg tampawa toga (izvanredno
ureenog i opremqenog) kulturno-umetnikog glasnika.
Premda donosi odluke, koje se javnosti
upuuju kao upozorewa, miqewa, saveti, zakquci, reagovawa, ispravke, preporuke i sl.,
Odbor nema moi da donosi uredbe, naredbe
i reewa, koji pripadaju pravnoj i upravnoj proceduri, niti pretenduje na to da
dobije ovlaewa mimo svoje nauno-kulturne misije. Takvih pretenzija nije bilo
ni u Sporazumu o osnivawu Odbora (12. decembar 1997. godine) ni u wegovom Poslovniku, koje je odobrilo svih 14 osnivaa
Odbora (tri akademije nauka i um[j]etnosti, SANU, CANU i ANURS, osam univerziteta [Beograd, Novi Sad, Ni, Kragujevac, Pritina, Podgorica, Srpsko Sarajevo i Bawa Luka] i jo tri ustanove,
Matica srpska, Institut za srpski jezik
SANU i Srpska kwievna zadruga).

ZAKONSKI TEKST LATINICOM:

LOA INERCIJA, ODAVNO
LIENA SMISLA
Uvodne napomene
Tokom prole godine (2001) Odbor za
standardizaciju srpskog jezika triput se izjawavao o dvoazbunoj problematici naeg jezika. Bilo je to najpre krajem februara 2001. godine (Odluka br. 17), kad je Odbor negativno reagovao na Predlog zakona
o izmenama i dopunama Zakona o slubenoj
upotrebi jezika i pisama, koji je pripremila Skuptina AP Vojvodine zalaui
se, uz ostalo, da za Vojvodinu vai ravnopravna slubena upotreba irilikog i
latinikog pisma", koja bi se odnosila samo na srpski jezik u Pokrajini. Koliko je
Odboru poznato, to nije prihvaeno, niti
bi moglo biti, jer bi predstavqalo naruavawe ustavnih okvira srpskog jezika", i
saveznih i republikih.
Sredinom maja 2001. godine (Odluka br.
18) Odbor je reagovao na grafijski izgled
dokumenta Prvih sto dana Vlade Republike
Srbije, prve broure novoosnovane Vladine Agencije za unapreewe dravne uprave, ocenivi latiniku grafiju kojom je
broura tampana kao sluajnost koja se
mogla izbei". Posle toga, sve broure u
izdawu navedene Agencije objavqene su irilicom, to pokazuje da je Odborovo upozorewe uvaeno.
I najzad, Odbor je (Odluka br. 20) upozorio izdavake kue Otkrovewe i Narodna
kwiga iz Beograda na to da je srpski zvanini jezik" matinog naroda u Srbiji a
wegovo primarno pismo irilica", to
izdavai nisu uvaili pa su, posle prvog
broja asopisa pod naslovom Kwievni glasnik i drugog broja istonazivnog asopisa
na latinici (Knjievni glasnik), trei broj
objavili takoe latinicom. Izdavai se nisu uzrujali to ih je na istu stvar upozorilo Drutvo za zatitu irilice srpskog
jezika iz Novog Sada, osnovano odmah posle skuptinskog zahteva Pokrajine za ozakowewe ravnopravne dvoazbunosti u slubenoj upotrebi srpskog jezika. Meutim,

aqewe zbog loe inercije

Posle ovog ne ba kratkog uvoda, Odbor je duan izraziti aqewe to se i
Savezno ministarstvo nacionalnih i etnikih zajednica objavqujui u zasebnoj
publikaciji Zakon o zatiti prava i sloboda
nacionalnih manjina na jedanaest jezika (to
se moe samo pozdraviti!) povelo za loom inercijom kad je posredi grafiko
predstavqawe srpskog jezika. Naime, tekst
na srpskom jeziku, koji je s razlogom prvonaveden, dat je (samo) latinicom, to je
odavno lieno smisla i to godinama dovodi do toga da se u meunarodnim informatikim sistemima ovdawe publikacije
tampane latinicom kwie" kao hrvatske, opet u skladu s nekim loim inercijama iz starog vremena.
Raspravqajui o ovoj stvari (25. 4. 2002)
na drugoj sednici Komisije za odnose s
43

javnou i reavawe neodlonih pitawa,

koja obavqa poslove Odbora izmeu wegovih sednica, weni lanovi pozdravili su
Zakon o zatiti prava i sloboda nacionalnih mawina i iwenicu da je naa zemqa
ispredwaila meu drugim zemqama u tranziciji, koje su takoe dune doneti takav
zakon. Donosei i odgovarajue jezike odredbe u tome zakonu i objavqujui ga na
dva svetska jezika (engleski i nemaki),
kao i na osam mawinskih jezika (albanski,
bugarski, makedonski, maarski, romski, rumunski, rusinski i slovaki), naa zemqa
ispuwava i domae potrebe i meunarodne
obaveze.
Meutim, mora se izraziti nezadovoqstvo i negodovawe to je srpski jezik predstavqen sekundarnim, a ne primarnim pismom, koje se i u nauci i u javnom ivotu
uopte oznaava i kao matino i kao izvorno pismo srpskog jezika. Ne elei da
ponavqamo argumente izloene u trima prologodiwim odlukama Odbora, koje su imale nemalog odjeka u javnim glasilima, uzimamo slobodu da Saveznom ministarstvu
nacionalnih i etnikih zajednica predoimo te odluke, kao i Zakquke (nedavno
odranog) Nauno-strunog skupa Internet i irilica", koje je poetkom marta
2002. godine Odbor, poput mnogih drugih
Vladinih i nevladinih organizacija kojima su oni dostavqeni, primio od Vukove
zadubine. Taj skup je potvrdio da nema
vie tehnolokih prepreka za koriewe
irilice i drugih pisama na Internetu i
drugde, dakle i u domaoj i u meunarodnoj
(tele)komunikaciji, ali ima drugih, politiko-psiholokih.
O povoqnom sticaju drutvenih i elektronskih prilika svedoi i publikacija

Saveznog ministarstva nacionalnih i etnikih zajednica, u kojoj su, meu jedanaest, tri jezika predstavqena irilicom (bugarski, makedonski i rusinski), samo poneto razliitom od srpske. Citirali bismo samo deo prvog zakquka s navedenog
iriliko-internetskog skupa, u kojem se
istie kako su dravni i svi drutveni
inioci", potujui ustavne, zakonske i
kulturnoistorijske norme", duni da obezbede wihovu punu primenu u javnom ivotu na nain kako je to osigurano u grkom
jeziku i wegovom pismu na Kipru i u Grkoj, odavno lanici Evropske unije".

Na molbu Udruewa za zatitu irilice srpskog jezika (Novi Sad, Nikolajevska 2) objavqujemo ove Zakquke, koji su

jednoglasno usvojeni i podrani na godiwoj sednici Skuptine Udruewa, 15.

februara 2002. godine.

Zakqune napomene
Bilo bi razborito i pravedno da matini narod Srbije, Crne Gore i Srpske
te wegovi mawinski ogranci izvan tih teritorija koji batine iriliko pismo
hiqadu godina uivaju ista prava kao
drugi narodi, i u regionalnim i u evropskim okvirima. Ako to pravo uivaju Grci
i u Grkoj, i na Kipru, i u Evropi (svaka novanica evra npr. nosi i latinski i
helenski ispis), mada su wihov jezik i wihovo pismo unikatni legitimno je da to
pravo uivaju i izvorni korisnici srpskog jezika, bez obzira na to kako se oni
izjawavaju prilikom popisa stanovnitva
i u drugim prilikama. Uostalom, irilica je izvorno pismo ne samo veine junoslovenskih nego i svih istonoslovenskih
naroda, iji broj pripadnika iznosi vie
od dvesta miliona. Inercija o kojoj je re
moe se razumeti, ali se ne moe opravdati. Stoga bi bilo normalno ponoviti ovo
11-jeziko izdawe, sa srpskim jezikom na
irilici, wegovom primarnom pismu.

ZAKQUCI O STRADAWU I MOGUNOSTIMA OBNOVE SRPSKE IRILICE

slovenske drave, stigli do dvoazbuja (irilica i latinica koja je primqena od
Hrvata i Srba katolika, kojih vie nema)
koje je prelazilo u sasvim otvoreno poti-

Srbi su u XX veku od svog irilikog

pisma i preovlaujueg jednoazbuja u svom
jeziku koje traje od pre jednog milenijuma
pa sve do 1918. godine, do stvarawa jugo44

nedoumici kad je re o wihovom jeziku i

(jednom) pismu.
S obzirom na ove zakquke mogue je
izvesti ove zadatke da bi se srpska irilica osnovno desetvekovno pismo srpskog naroda vratila u srpski jezik:
a) Da svi organi izvrne vlasti (ministarstva i lokalna samouprava) odmah upute kratke dopise s jasnim uputstvima onima koji su duni da se pridravaju Ustava
i da potuju Zakon o slubenoj upotrebi
jezika i pisma, uz obavezno preduzimawe
zakonskih mera protiv onih koji se budu i
daqe ogluivali o ustavne i zakonske odredbe o upotrebi irilice;
b) Da zakonodavna vlast i weni nosioci odmah zaponu izradu novog i jasnijeg i
preciznijeg zakona o slubenoj ali i javnoj upotrebi irilice u srpskom jeziku;
v) Da izvrni dravni organi i wihovi predvodnici odmah zatrae detaqne analize i ocene dosadaweg poloaja irilice (a Udruewe irilica" ima potpuno precizne podatke i iwenice o tome),
kako bi se tano uvidelo gde se kre propisi u vezi s upotrebom irilice i ko je
za to krewe propisa i uskraivawe prava Srbima na wihovo pismo odgovoran;
g) Da sve institucije nauke i kulture u
srpskom narodu ponu odmah da irilikom pitawu posveuju odgovarajuu pawu;
d) Da drava najhitnije pripremi kompjuterske programe za irilicu. (Ako smo
tano obaveteni, Hrvati su ve platili
Bilu Gejtsu za kompjuterske programe na
wihovoj latinici, pa ne bi bilo previe
pametno da za iste programe ponovo plaamo, ali jeste neizbeno da i Srbi reguliu pitawe tih programa na svom pismu.)
Samo na ovakav nain delovawa jedna
vaqano ureena srpska drava moe da povrati i sauva irilicu u srpskom jeziku
kao vanu desetvekovnu kulturnu i nacionalnu tekovinu i bitno obeleje srpskoga
naroda. Naravno, niko ne trai nikakav
progon latinice ili bilo kog drugog pisma. Korisno je, svakako, da se latiniko
pismo u koli ui i naui, a jedino je nedopustivo da iriliko pismo koje je i
pod prirodnom ustavnom i zakonskom prednou u srpskom jeziku ostaje i daqe ne
samo drugo i drugorazredno nego iskquivano i poniavano pismo.

skivawe irilice i nametawe latinikog

jednoazbuja. Latiniki hrvatski narod kao
mawinski deo u odnosu na iriliki srpski narod imao je politiku zatitu, ali
i neto vru nacionalnu svest pa je
ostao imun na dvoazbuje koje se samo jednoj strani nametalo. U vladavini komunistikog jednoumqa i marginalizovawa srpskog uticaja to je, nekako, morao biti prirodan tok. Kad se u jedan isti jezik zapone ubacivawe nekog drugog mogueg alternativnog pisma re je o pismu ili ekonomski monijeg ili politiki nadreenog, pa je opirawe potiskivawu materweg
pisma skopano ili s velikim neprijatnostima ili sa stranim stradawima. U
srpskom sluaju bilo je najee i jednog
i drugog.
U vezi sa srpskom irilicom danas, s
obzirom na ivotne iwenice do kojih se
dolazi na osnovu svih danawih istraivawa slede ovi zakquci:
1. irilica je u srpskom jeziku svedena
na zanemarqive procente zahvaqujui smiqenoj celokupnoj komunistikoj politici, pa i onoj u oblasti jezika i pisma;
2. U posledwih 1012 godina, i pored
ustavne i zakonske regulative u korist (kog
bi drugog nego) irilikog pisma, zbog zloupotreba u naoj stvarnosti i neustavnog
i nezakonitog ponaawa dravnih organa,
veoma je malo uiweno za obnovu srpske
irilice;
3. Za posledwih godinu dana, posle poznatog petooktobarskog smewivawa prethodne garniture vlasti, nova vlast ili nije
stigla ili jo nije shvatila vanost obnove irilice u srpskom jeziku, pa je potiskivawe irilice, u jednoj gotovo pravoj
stihiji, dobilo u novom zamahu;
4. Sasvim je oigledno da je iriliko
pitawe u srpskom jeziku i narodu postalo
pre svega dravno i politiko pitawe, iz
ega proizilazi ne transparentna" (prozirna), nego potpuno oigledna i jasna danawa i sutrawa krivica ako izgubimo
svoje savrenije pismo za potrebe srpskog
jezika i u potpunosti preemo na ono drugo, mawe savreno hrvatsko latiniko
pismo;
5. Svaki jezik danas u Evropi ima svoje
pismo, nijedan jezik nema dvoazbuje i nijedan drugi narod danas nije ni u kakvoj
45

PISCI O JEZIKU
na belom hlebu, beli udovac, beloruka Junona", bela vrana, belouka, beli bor, beli slez, Beli, Beqanski, Belogrli, Belobrk, Belostenec, Bjelopavli, Beli Nil,
Bela Crkva, Bijelo Poqe, Bela Palanka, i
moda stotine takvih mesta u svetu, sve do
ovog naeg Beograda koji je naao mesta i
u Preernovoj poeziji. (Ni blizu, ni blizu
do bele Turije kjer v Donavo Sava se bistra
izlije.")
Re viestrukog smisla i velikog domaaja ispunila je, evo, celu jednu belu
stranicu i ispunila bi moda jo mnogo
prostora, a ne bi mogla da obuhvati ni
priblino sve varijante, ni da objasni
svoje viestruko znaewe, ni oznai svoj
krajwi domaaj. Stajala bi i daqe pred
nama, svetla, mona, zvuna i bletava, a
nejasna i teko objawiva: beo, bela, belo.
Ali seawa i asocijacije idu daqe i u
neoekivanom pravcu.
Po udnoj logici naeg seawa meni
se u ovom trenutku, u vezi sa ovom reju,
javqa lik precvetale lepotice Ciganke sa
ubure. Bilo je to pre mnogo godina, a kao
da je sada gledam pred sobom.
Sedimo u polumranoj krmi pored kafe i rakije. Ona je malko nagnuta, zagledana u svoju aicu. Ostarela je pre vremena; jedino to je na woj ostalo neokrweno, to su beli, vrsti zubi koji povremeno
blesnu, dok mi sa zanosom i suzama pria
o svom prvom qubavniku i o tragediji u
kojoj ga je izgubila.
A volela sam ga, gospodine! Jaooo,
volela sam ga kao belog boga!

Ovde e to je moja namera na desetinama i desetinama stranica biti govora

o stotinama rei, moda i vie, ali boqe
da to ostavimo srei i sluaju, jer od wih
i tako sve najvie zavisi.
Moda e se nekome ovaj moj pokuaj da
izrazim ono to sam osetio ili pomislio
u susretu i bliem dodiru sa nekim reima uiniti jalovim i proizvoqnim poslom dokonog pisca; moda. Moda se itaoeva oseawa i miqewa o reima koje sam izabrao nee podudarati sa mojima.
Moda e asocijacije koje su one izazvale
u meni biti itaocu neshvatqive i izgledati neosnovane. Bojim se da je to ne samo
moguno nego i verovatno. Ali, sve ako i
bude tako, ja ne smatram ovaj posao potpuno izgubqenim ni uzaludnim, ili bar ne
vie nego to su to ostali moji radovi.
Ukoliko ove rei u vama ne izazovu ista
ili slina oseawa, vi moete potraiti
druge rei sa kojima ete moi igrati svoju igru. Glavno je da se pokae da je igra
mogua.
U svakom sluaju, molim itaoca da ovde ne trai ni lingvistike ni filosofije; nita do zapise jednog pesnika o wegovim susretima sa reima.
*
BEO, BELA, BELO lepa i tajanstvena re sa vie znaewa. Pun je narodni
govor te rei u raznim znaewima, kao i
mitologija, poezija, geografija, i botanika i zoologija. Beli svet, beli dan, beli
car, bele pele, bela zastava, bela magija,
46

Tu se negde, kao na zatalasanom bioskopskom platnu, gubi i gasne i ova udna

re sa svim svojim znaewima.

*
Razgaliti (se), razgalina kod tih rei uvek ugledam povrine modrog neba meu razmaknutim belim oblacima.
Za sparnih letwih dana, na vaarima u
Bosni, orila se vika bozaxija: Evo ladna,
razgaquje!"
Dobra re.

Uranila Kosovka devojka,

uranila rano u nedequ,
u nedequ prije jarka sunca
zasukala bijele rukave,
zasukala do bijeli lakata
na pleima nosi leba bela
u rukama dva zlatna kondira.

*
Automobil-dizalicu za dizawe nepropisno parkiranih kola narod je u Beogradu
prozvao pauk", a atrovci ga zovu dizajner".

Ovde sve sija i bleti od belina raznih

tonova i razliitog porekla. Nisu beli
samo rukavi, lakti ni hlebac, nego neki
beli sjaj kao da se iri od devojke", od
nedeqe", jarkog sunca" i zlatnih kondira". Ta belina nije samo fizike prirode, ona kao da izbija iz celog ovog sveanog devojakog pohoda na uzvienu humanitarnu misiju spasavawa rawenika.

*
Alica prema Vukovom Rjeniku zove
se rana trewa u Mostaru.
l (tur.-pers.) = jarkocrven.
Ova zvuna re istowakog porekla, a
sa naim nastavkom, podsea na neoekivanu veliku radost koja je jednog prolea, u
predveerje, istrala pred nas na seoski
put, kad smo je najmawe oekivali.

*
Zabelei i zapamti re udesnog smisla i bogatog zvuka danguba.
Da li i vama, kao meni, izgleda zanimqiva, zvuna i lepa re danguba dangubiti?
U woj ima, kako se meni ini, i neeg
moralistiki prekornog i mrgodnog i, u
isto vreme, neeg vedrog, nasmejanog i prponog, neeg romantinog.

*
Ni uzmi ni podaj U BiH tako oznaavaju veliku slinost.
*
Snebivati se. Eto jedne rei sa kojom
ovek moe satima, danima da se drui i
razgovara, da je okree i obre, da je ispituje i preispituje, a da ipak ne bude u mogunosti da iz svega toga izvede neki stvaran i pametan zakquak.

*
Opet sam zabeleio jednu od onih divnih i reih rei koje nas iznenade i obraduju kao neobian mineral ili redak cvet
pored puta.
Neki dan je to bila danguba, a danas je
re: skrasiti se, bogata i mnogostruka smislom i zvukom, i lepa kao i ona prva.

*
U pitawu je ovde predmetak (prefiks).
Evo kako:
Nisu svi nai qudi ni gori ni boqi
od ostalog sveta, ali nevoqa je u tome to
se u meusobnim odnosima i poslovima nedovoqno dogovaraju, to vie razgovaraju
nego to pregovaraju i ugovaraju, a posle,
kad vide da im dogovoreni posao ne odgovara i kad meu wima nastanu nesporazumi
i sporovi, previe pogovaraju, prigovaraju
i ogovaraju; izgovaraju se ili nastoje da
jedni druge podgovore ili nadgovore. Pa

*
Ali pored rei koje me tako povremeno
ozare, obraduju i nadahnu, ima i takvih koje me pogode kao udarac iz tame, zabrinu i
rastue, i odvedu moje misli na zla bespua, koja nikom ne elim. Takve su, na primer, rei: smicalica, kolega, promaaj. Navodim samo tri, ali to ne znai da ih nema jo prilian broj.
47

tokom naih oseawa i promenqivom sudbinom koja nas prati. Ona nije samo stalan rekvizit starinskih lirskih izliva
nego i neizbean pratilac svih koji ale
za neim to je bilo pa nepovratno prolo, ili nije nikad bilo ni moglo biti,
a ipak je predmet eqa pojedinaca i narataja. Ili udesni dvopreg od rei: udahnuti izdahnuti, koje oznaavaju proces
disawa, osnov i pogonsku snagu naeg i
svakog drugog ivota ivih bia. A zatim
ono drugo, sudbonosno izdahnuti, sa traginim znaewem, koje mewa sve iz osnova i oznaava kraj svega to sada jesmo i
to, kao takvi, moemo da osetimo, vidimo, predvidimo, znamo ili naslutimo.

onda nije udo to o istim i razumnim

odnosima ne moe biti govora.
Verujem da ovde nisu nabrojani svi prefiksi koji mogu da daju ili da oduzmu smisao glagolu govoriti.
Postoji, na primer, glagol razgovoriti, u znaewu: uteiti koga razgovorom u
wegovoj nevoqi ili alosti. Zatim zagovarati (neku stvar, neku ideju) itd., itd.
*
Odahnuti, dobra re, bogata viestrukim znaewem kao i sve sline sloenice
istog korena. Na primer predahnuti, to
za mene vrlo esto oznaava zelenu i zlatnu a osvetqenu povrinu za odmor izmeu
dva pojasa tame. Ili uzdahnuti, neobina
i neodreena, a tako dobro poznata funkcija qudskih plua u vezi sa nestalnim

Ivo Andri: Veiti kalendar materweg jezika

(Staze pored puta)

48

Poziv na saradwu
i pretplatu
Urednitvo vas poziva na saradwu
sa zadovoqstvom e objaviti vae priloge,
odgovoriti na vaa pitawa, nastojati da
razjasni jezike nedoumice. Priloge i pitawa aqite na adresu Urednitva: Matica srpska, 21000 Novi Sad, ul. Matice
srpske br. 1.

Pretplatu za 2002. godinu u iznosu od

120,00 dinara moete uplatiti u svakoj poti na iro raun broj 45700-678-0-2213,
sa naznakom da je svrha doznake pretplata
na Jezik danas" a primalac: Matica srpska, Novi Sad.