Materijalne tete do 50.000 dinara se rangiraju kao male materijalne tete.

Ne vodi
se sudski postupak , ve se primenjuje izve taj o saobraajnoj nezgodi i tete se likvid
iraju neposredno kod osiguravaa koji sprovodi postupak oko likvidacije tete.
Kod materijalnih teta koje su vee od 50.000 dinara, a do 200.000 dinara, vodi se p
rekr ajni postupak, a to znai da se kod ovih saobraajnih nezgoda sprovodi u celosti
uviajni postupak i sainjava uviajna dokumentacija.
Kod materijalnih teta preko 200.000 dinara, kao i u sluaju da je u saobraajnoj nezg
odi bilo povrede ili smrti nekog od uesnika, onda se obavezno vodi krivini postup
ak gde uviajem rukovodi Javni tu ilac.
elimo da upozorimo na situacije koje se u zadnje vreme pojavljuju i koje je kasni
je jako te ko dokazati u postupku realizacije materijalne odnosno nematerijalne tet
e, kao i kod mogunosti iskljuivanja sopstvene odgovornosti za delo koje vam se sta
vlja na teret.
Kod izve taja o saobraajnoj nezgodi (evrposki izve taj) kojeg ete popuniti sa osobom k
oja je izazvala tetni dogadjaj, obavezno u istome dobro opi ite nain nastanka saobraa
jne nezgode. S obzirom da danas svi imaju telefone sa foto aparatom, uvek prvo f
otografi ite krajne pozicije vozila sa svih strana pre nego to uklonite vozila sa k
olovoza, a nakon toga, kada ste uklonili vozila, fotografi ite svoja o teenja i o teenja
na drugom ili drugim vozilima. Nakon okonanja postupka na licu mesta, obavezno s
tupite u kontakt sa ve takom saobraajne struke ili ma inske struke koji e izvr iti detal
jnu procenu tete na va em vozilu, jer e isti da identifikuje i takozvana sakrivena o t
eenja koja se nalaze iza plastinih ukrasnih branika, jer su branici od poluinteleg
entnih materijala, pa se nakon udara vraaju u prvobitni polo aj. Tapacirung takodje
skriva o teenja koja se javljaju na podu vozila i gepeka itd.
Kada je u pitanju dokazivanje odgovornosti za samu saobraajnu nezgodu, uvek morat
e imati na umu lan 3. Zakona o bezbednosti saobraaja na putevima koji glasi:

Svaki uesnik u saobraaju du an je da se pona a na nain kojim nee ometati, ugroziti ili p
vrediti druge uesnike, kao i da preduzme sve potrebne mere radi izbegavanja ili o
tklanjanja opasnih situacija nastalih pona anjem drugih uesnika u saobraaju, ako seb
e ili drugog time ne dovodi u opasnost.
Ovaj lan obavezuje sve uesnike u saobraaju da se pridr avaju pravila i propisa, kako
ne bi ugrozili ili povredili druge uesnike u saobraaju, ali i obavezuje da uesnici
u saobraaju moraju preduzeti sve mere radi izbegavanja ili otklanjanja opasnih si
tuacija nastalih pona anjem drugih uesnika u saobraaju, normalno, da sebe ili druge
ne dovedu u opasnost.
U ovom lanu se kriju situacije koje mo e da razjasni samo ve tak saobraajne struke,
mo pokazati na jednom primeru:

to e

Poku ali ste u naselju da preete preko raskrsnice u kojoj saobraaj nije regulisan sa
obraajnim znacima. Kretali ste se dozvoljenom brzinom oko 50 km/h, a sa desne str
ane vam je dolazilo vozilo (koje u ovakvoj raskrsnici ima prednost) i koje vas j
e udarilo svojom prednjom desnom stranom u zadnju desnu stranu va eg vozila, gde j
e bio zahvat oko 0,40 m od va eg zadnjeg branika. Na lice mesta je iza la uviajna eki
pa, izvr ila uviaj i sainila zapisnik u kome se navodi da vi niste po tovali saobraajne
propise, te vas navode kao krivca koji je izazvao saobraajnu nezgodu.
Sudski ve tak saobraajne struke je izvr io analizu dogaaja na osnovu zapisnika sa uviaj
a i foto dokumentacije i ustanovio da je kontakt ostvaren brzinom od oko 40 km/h
(iza vozila koje je udarilo u va e vozilo ostao je trag koenja do mesta kontakta u
du ini od 6,50 m, a anga ovano je usporenje od 7 m/s2, s time da je ukupno vreme re
agovanja vozaa i vozila 1,10 s).

U asu pojave traga koenja kod vozila koje vas je udarilo brzina je iznosila 14,64
m/s, odnosno 52.70 km/h, a u asu shvatanja opasnosti brzina je iznosila 15,34 m/s
, odnosno 55,24 km/h. To znai da je od mesta gde je shvaena opasnost, pa do mesta
gde je do lo do kontakta, vozilo koje je izvr ilo nalet na va e vozilo pre lo putanju od
(16,83+6,50)=23,33 m, a u vremenu od (1,1+0,50)=1,60 s.
Da se to vozilo kretalo dozvoljenom brzinom kroz naselje od 50 km/h, ostvarilo b
i vreme do mesta kontakta od (1,1+0,77)=1,87 s. Uoava se razlika od oko 0,27 s. U
vremenu od 0,27 s vi koji ste se kretali brzinom od 50 km/h preete putanju od ok
o 3,75 m, a to znai da biste iza li u celosti iz zone naleta (ne bi ni do lo do konta
kta), s time da bi vozilo koje je izvr ilo nalet na mestu kontakta imalo brzinu od
7,78 m/s odnosno 28 km/h.
Ovaj mali primer nam je pokazao da na obe strane postoje propusti, s time
eki primarni, a drugi sekundarni, a te propuste e kasnije sud da ceni.

to su n

Iz gore navedenog, uvideli ste da postoje mnogi razlozi koji ukazuju da uvek tre
ba da se konsultujete sa ve tacima saobraajne struke kada se radi o saobraajnim nezg
odama, bez obzira ta vam drugi govore.
Na kraju najva niji savet: Po tujte saobraajne propise i vozite pa ljivo, jer je u navee
m broju sluaja sudbina u va im rukama!
Udru enje sudskih ve taka FORENZIKA
www.forenzika-novisad.org

Novi Sad