Seminarski rad

Tema: Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

Predmet:
IKT u saobraaju

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

SADRAJ:

1.Uvod:
.3
1.1. Pojam saobraajne signalizacije..3,4
1.2. Namena saobraajne signalizacije..4
1.3. Osnovni principi saobraajne signalizacije...5,6,7,8,9,10
1.4. Osnovni zahtevi saobraajnoj signalizaciji...11
1.5. Efikasnost saobraajne signalizacije12
1.6. Podela putne saobraajne signalizacije...13,14
1.7.Zakljuak.1
5
1.8.Literatura.1
6

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

1.UVOD

1.1.POJAM SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJE

Signalizacija podrazumeva posebno projektovane skupove elemenata, ija je namena:

obavetavanje,
prenoenje upravljakih naredbi,
nareivanje,
ograniavanje ili, pak,
neposredno upravljanje podelom raspoloivog vremena.

Ti skupovi elemenata su, obino, standardizovani ili normirani,odnosno usaglaeni sa

meunarodnim standardima i normama.
Putna saobraajna signalizacija je skup elemenata pomou kojih se obeleava namena
saobraajnih povrina, usmeravaju tokovi vozila i peaka, pruaju uesnicima u kretanju razliite
informacije,izdaju izriita nareenja, upozorenja i sl.U uslovima koje namee savremeni
saobraajni sistem, zadaci savremene signalizacije su veoma sloeni.
Sve vei stepen motorizacije uslovio je i primenu sve sloenijih strategija upravljanja
saobraajnim tokovima, te brojniju i sloeniju tehniku.
Tehnika predstavlja neki manje sloen postupak kojim se mere,odnosno istrauju pojedine
veliine. esto se koriste i kao pojam vezan za postupak prorauna neke veliine ili
pokazatelja.Efikasno i bezbedno upravljanje saobraajem je mogue primenom savremenih
tehnika regulisanja saobraaja, koje u znatnoj meri zavise od kvalitetne saobraajne signalizacije,
i tohorizontalne, vertikalne i ostale nestandardne signalizacije.

Saobraajna signalizacija je od posebne vanosti za svakog uesnika u saobraaju (voza, peak,

biciklista i sl.)
Zadatak saobraajne signalizacije je da jasno i nedvosmisleno ukae korisnicima sistema kojim
delom mree treba da se kreu, na koji nain, da bi realizovali efikasno i bezbedno kretanje do
eljenog cilja.

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

Saobraajna signalizacija (u irem smislu rei saobraajna informatika) obuhvata iroko podruje
informisanja uesnika u saobraaju.Mesta na kojima saobraajna signalizacija ima primenu vrlo
su razliita po karakteru ( saobraajnice unutar i van naselja, znaajni objekti kao to su sajmovi,
poslovni i trgovaki centri, parkiralita,aerodromi, pristanita, autobusne i eleznike stanice te
ostale povrine namenjene kretanju)

1.2. NAMENA SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJE

Osnovna namena saobraajne signalizacije ogleda se u sledeem:
omoguava ostvarenje zahteva izabrane strategije upravljanja saobraajem;
ukazuje uesnicima u saobraaju na postupke i nain ponaanja radi realizacije
bezbednog kretanja;
pruaju uesnicima u saobraaju sigurnost u vonji, te doprinosi stvaranju poverenja u
sistem regulisanja saobraaja;
omoguava korisnicima pravovremenu orijentaciju na mrei, te lako odreivanje poloaja
u odnosu na pravac i cilj kretanja.
Oito je da realizacija ovako kompleksnih zadataka nije nimalo jednostavna.Saobraajnu
signalizaciju, pre svega mora prihvatiti veina uesnika u saobraaju, odnosno korisnika
saobraajnog sistema, to je jo jedan dodatni razlog da joj se mora posvetiti znaajna panja.

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

1.3. OSNOVNI PRINCIPI SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJE

Saobraajna signalizacija mora biti koncipirana u skladu sa osnovnim principima u koje spadaju:
princip vrednovanja- realizacija kontakta izmeu uesnika u saobraaju i elemenata
saobraajne signalizacije traje samo nekoliko sekundi (premda veoma kratak, taj proces
je ipak sloen i podrazumeva vrednovanje ponuenih informacija; svaka suvina ili, pak,
neadekvatno koncipirana informacija mora biti eliminisana na raun neophodnih i
relevantnih, radi vrednovanja ogranienog, ali dovoljnog broja informacija);
princip koncentracije- koncipiranje saobraajne signalizacije kako bi u sluaju potrebe za
vie informacija one mogle biti uoene istovremeno, bez znaajnog naprezanja korisnika
(informacije moraju biti funkcionalno razdvojene kako bi se korisnik koncentrisao
na poruku koja je za njega relevantna);
princip selekcije- pravilnim projektovanjem, izvoenjem i paljivim postavljanjem
elemenata saobraajne signalizacije, kao nosioca informacija, mora se postii selektivnost
ponuenih informacija, jer efikasnost pojedinih podsistema, kao i celokupnog sistema
saobraajne signalizacije, zavisi o selektivnosti.

Navedeni osnovni principi saobraajne signalizacije ukazuju na to da adekvatno koncipirana

i dobro izvedena signalizacija moe znaajno doprineti pravilnom i adekvatnom reagovanju
uesnika u saobraaju u datoj situaciji, a time i direktno uticati na podizanje nivoa bezbednosti
saobraaja, to je jedan od dominantnih ciljeva kome se tei u saobraaju.Da bi saobraajna
signalizacija u potpunosti odgovorila osnovnoj nameni, neophodno je da ispuni i osnovne
zahteve koji se pred nju postavljaju. Ti osnovni zahtevi se mogu utvrditi paljivom
analizom procesa kroz koji uesnici u saobraaju (voza, peak i sl.) prolaze dok su u kontaktu sa
upravljakim porukama.

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

Veza (kontakt) izmeu vozaa i pojedinih elemenata saobraajne signalizacije, u toku kretanja po
mrei, realizuje se, po pravilu, za veoma kratko vreme, u samo nekoliko sekundi. Ako se
posmatra jedan odseak saobraajne mree, (slika 1. ), moe se zapaziti da se pri niskom
intenzitetu saobraaja, u vozaevom vidnom polju, kao osnovni objekti javljaju pojedini elementi
saobraajnice i okruenja.

To vai u podruju niskih brzina (slika 1. ) do 60 km/h .Sa poveanjem brzine, smanjuje se
"povrina panje", koju formiraju tzv. fiksacione take (slika 1.).

Slika 1. irina vidnog polja

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

Take fiksacije (fiksacione take) predstavljaju kratke zastoje oiju pri vidnom pretraivanju
saobraajne situacije koji mogu trajati od100 ms do jedne i vie sekundi. Fiksacija u proseku
traje 250-350 ms,a kod vozaa tokom vonje najee 100 do 350 ms. Vei deo tog perioda se
odnosi na prijem informacije, dok drugi manji, deo otpada na odabiranje narednog mesta
osmatranja.Fiksacija je najznaajniji indikator prijema i trajanja obrade poruke;funkcija je
uglavnom duine obrade informacije.

Pri veim vrednostima brzina, veliina polja panje se smanjuje zatoto je voza vie usmeren na
prostor ispred sebe; obrnuto, pri niim brzinama, voza moe da posveti vie panje i prostoru
oko vozila iokruenju.Polje panje se moe prikazati na vetrobranskom staklu vozila,
kao pravougaonik, pribline veliine 10 X 15 cm (otklon oka vozaa povertikali + 5 i po
horizontali + 10), kao na slici 2.

Slika2 . Polje panje

7

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

Sa ilustracije se uoava da se u okviru pretpostavljenog pravougaonika osmatraju i elementi

saobraajne signalizacije, ukoliko je njihova mikrolokacija odgovarajua (slika 2 ).
U okviru "polja panje" zapaaju se zone sa veom gustinom fiksacionih taaka. Razlog tome
moe bitiloe odabrana mikrolokacija saobraajne signalizacije ili primenjeni simboli nisu
itljivi. Sve to ukazuje da je kontakt izmeu signalizacije i vozaa,iako kratak, izuzetno sloen
proces. U osnovi, on se moe uslovno ralaniti na dve operacije (uslovno s toga to voza to
obavlja automatizovano bez svesnog doivljaja poetka, odnosno zavretka svake operacije).

Prva operacija se moe oznaiti kao uoavanje. Drugim reima, to je otkrivanje, zapaanje izvora
informacije u vidnom polju.
Druga operacija se oznaava kao identifikacija informacije, to podrazumeva raspoznavanje
informacije po znaenju i znaaju (shvatanje).
Na osnovu shvaene i prihvaene (primljene) informacije voza donosi razliite odluke koje se,
u osnovi, mogu svesti na pojam orijentisanja. Ovaj pojam, npr. znai oznaiti saobraajnicu,
put,raskrsnicu, trg i odrediti pravca kretanja i sl.Imajui u vidu naznaene operacije, osnovni
zahtev koji treba da zadovolji saobraajna putna signalizacija jeste da uesnici u saobraaju, pri
kretanju odreenom brzinom, primete, identifikuju i razumeju sve poruke koje ona prenosi,
danju i nou.
Dakle, proces prijema informacija zavisi ne samo od karakteristika signalizacije ve i od vozaa,
okruenja itd.
Osnovne fizike karakteristike elemenata signalizacije, kao to su oblik, boja, veliina, simboli,
poloaj, osvetljenje i refleksija, moraju omoguiti dobru vidljivost i itljivost.
Vidljivost ili atraktivna vrednost predstavlja obeleje privlaenja panje u odnosu na druge vidne
stimule.
Vidljivost znaka se razmatra sa dva aspekta, i to:
kao vrednost cilja i
kao vrednost prioriteta.

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

Vrednost prioriteta je karakteristika da se jedan znak istie vie u odnosu na druge znakove (broj
znakova, poloaj znaka, tehnika pretrage, navika itanja i sl.).
Prema tome, vidljivost se pre svega odnosi na neposredno uoavanje znaka, na vrednost znaka u
privlaenju panje. Izraz itljivost znaka oznaava sposobnost itanja simbola na
znaku, prepoznavanja i shvatanja znaka.
Vidljivost, odnosno itljivost znaka je funkcija optih, projektno-eksploatacionih, te ostalih
specifinih zahteva (slika 3.)
Postoji desetak oblika za saobraajne znakove, od kojih su najvie zastupljeni:
trouglasti,
kruni i
etvrtasti oblik .
Primenjuje se osam boja, od kojih su najznaajnije osnovne boje:

crvena,
uta,
plava,
zelena,
crna i
bela.

U pogledu veliine, postoji vie dimenzija elemenata signalizacije, koje su usklaene prema vrsti
i kategoriji puta i brzini kretanja vozila.Kada su u pitanju simboli, treba rei da, i pored brojnih
usaglaavanja, u svetu postoji nekoliko sistema znakova.

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

Opti zahtevi

Oblik
Boja

Projektnoeksplatacioni
zahtevi

Projektova
nje
Izrada

Veliina
Simboli
Poloaj
Osvetljenj
e
Refleksija

Vidljivost (uoavanje
znaka)

Postavlja
nje
Odravan
je

Specifini
zahtevi

Stepen
istroenost
i
Dnevna
vidljivos
t
Reflektivno
st nou

itljivost (prepoznavanje i
shvatanje)

Slika 3. Vidljivost i itljivost znakova u funkciji zahteva signalizacije

10

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

1.4. OSNOVNI ZAHTEVI SAOBRAAJNOJ SIGNALIZACIJI

Osnovni zahtevi koji moraju biti ispunjeni pri projektovanju saobraajne signalizacije su:
jednoobraznost - signalizaciju treba jednoobrazno projektovati,nezavisno o delu mree
gde e biti instalisana (ovaj zahtev treba zadrati za sve vreme rada dok ispunjava
zahteve odreene strategije upravljanja);
homogenost - sva znaajna mesta (take,objekti) na saobraajno jmrei, koja poseduju
slina obeleja i funkcije, moraju biti opremljena elementima signalizacije na isti nain i
imati isti nivo efikasnosti pri svim uslovima;

jednostavnost - projektovanje signalizacije valja izvesti na takvom nivou detaljnosti koji

obezbeuje punu efikasnost (nepotrebna su suptilna projektantska reenja sa
mnogobrojnim detaljima, jer ih korisnici esto i ne uoavaju, pa ak i ne razumeju, a
time se gubi na efikasnosti; osim toga, zadovoljenje zahteva jednostavnosti omoguava i
laku realizaciju elemenata signalizacije, kad je re o proizvoaima);
kontinuitet - signalizacija treba da bude tako koncipirana da obezbedi vozau koji se
kree du odreene saobraajne mree (potez,deonica, koridor i sl.) raspolaganje
konstantnom i uniformnom informacijom;
uoljivost - elementi signalizacije treba da, sa aspekta mikrolokaije, budu uoljivi ne
samo pri svim vremenskim uslovima nego i u uslovima ambijenta gde su postavljeni
(zgrade, drvee, stubovi rasvete, elementi ostale informatike i sl.), mada, ispunjenje ovog
zahteva esto zavisi i od naina odravanja saobraajne signalizacije za vreme
eksploatacije;
jasnoa i itljivost - ovaj zahtev se prvenstveno odnosi na elemente signalizacije koji
podrazumevaju egzistenciju slovnih i brojnih oznaka, od kojih se trai da budu tako
izvedeni da ih voza u kratkom vremenskom intervalu jasno prepozna, odnosno proita,
i blagovremeno i tano shvati poruku;
konstantnost - ovaj zahtev se odnosi na potrebu da elementi saobraajne signalizacije
zadravaju isti izgled u pogledu oblika,veliine i boje kako u dnevnim tako i u nonim
uslovima.

11

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

1.5. EFIKASNOST SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJE

Pod saobraajnom signalizacijom, ire posmatrano, podrazumeva se sve ono to omoguava
komuniciranje sa korisnicima saobraajnog sistema. To dakle, ukazuje na neophodnost strunog
tretmana onih segmenata saobraajne signalizacije koji se reflektuju i na nunost njihovog
uklapanja u okruenje odnosno ambijent u kome funkcioniu.Pomenuta nunost strunog
tretmana moe se sagledati i preko efikasnosti kao jednog od veoma vanih obeleja saobraajne
signalizacije. Efikasnost saobraajne signalizacije moe se sagledati i kao zbir efikasnosti
pojedinih komponenti.

Naime, kada je postignuta puna efikasnost svakog segmenta signalizacije, moe se govoriti o
efikasnosti pojedinih informativnih celina, odnosno podsistema u celini.Efikasnost saobraajne
signalizacije moe se meriti na osnovu relevantnih obeleja vozila, vozaa, saobraajnice,
saobraajnog toka, kao i obeleja komponenti signalizacije .
Jedan od naina izraunavanja efikasnosti komponente saobraajne signalizacije, jeste uvoenje
koeficijenta efikasnosti prema sledeem: KE = ti/T ; i = 1 do 5 ;gde su:
KE - koeficijent efikasnosti,
ti, - zbir vremena potrebnog za prijem, interpretaciju, analizu, prihvatanje i reagovanje na datu
informaciju,
T- vreme od uoavanje komponente do poetka zone vaenja informacije.
Ako je KE 1, efikasnost komponente se moe oceniti kao zadovoljavajua.

Ovakav pristup ukazuje na to da je pri projektovanju komponenti signalizacije neophodno voditi

rauna o izboru elemenata koji ih ine (vrsta pisma, veliina slova, razmak izmeu slova i
natpisa, primenjene boje, oblik simbola i sl.)

12

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

1.6. PODELA PUTNE SAOBRAAJNE SIGNALIZACIJE

Razliiti su aspekti podele putne saobraajne signalizacije, najee se navode sledei:

saobraajno-tehniki aspekt,
funkcionalni aspekt,
aspekt vremenskog intervala izmeu opaanja i odgovora,
aspekt vremena trajanja znaenja i
aspekt vrste poruke

Sa saobraajno-tehnikog aspekta, tj. u odnosu na nain izvoenja putne signalizacije, postoji:

horizontalna signalizacija,
vertikalna signalizacija,
svetlosna signalizacija i
znakovi koje daju ovlaena lica

Prema funkcionalnom aspektu, postoje:

znakovi opasnosti ili upozorenja,

znakovi izriitih naredbi (znakovi zabrane ili ogranienja i znakovi obaveze),
znakovi usmeravanja i obavetavanja i
dopunske table uz znakove

13

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

Sa aspekta vremenskog intervala izmeu opaanja i odgovora, postoje:

znakovi koji zahtevaju neposredan odgovor i
znakovi koji zahtevaju odloen odgovor.

Prema vremenu trajanja znaenja elemenata putne signalizacije, postoje:

stalni znakovi i
privremeni znakovi.

Sa aspekta vrste poruke koje daju elementi signalizacije, razlikuju se:

tekstualni znakovi,
simboli grafike forme i
kombinovani znakovi.
U vezi sa izvoenjem putne signalizacije aktuelna su nastojanja za veom univerzalnou u
odnosu na odreena geografska podruja.Meutim, oigledno je da se ne moe tako lako postii
usaglaavanje u pogledu korienja putne saobraajne signalizacije. Naime, postoje tehniki,
ekonomski i politiki razlozi, a i nasleene navike ljudi, to oteava usaglaavanje.
Potreba za unificiranjem i pojednostavljenjem elemenata putne signalizacije je najizraenija u
zemljama sa velikim obimom saobraaja.Tako, i pored brojnih usaglaavanja i sporazuma u
okviru OUN, te drugih asocijacija, ostale su i dalje znaajne razlike izmeu dva postojea
svetska sistema signalizacije: u Evropi i SAD.
Najvee razlike meu pomenutim sistemima, osim naina upotrebe simbola i rei, ogledaju se u
obliku, boji i znaenju pojedinih signala.Postoji znaajna razlika u obliku i boji meu evropskim
i amerikim znakovima opasnosti:
u Evropi je re o trouglu oivenom crvenom ivicom sa utom ili belom osnovom, te
crvenim ili plavim simbolom u sredini;
u SAD, re je o rombu sa crnom ivicom i utom osnovom, koja je uskladu sa bojom
upozorenja kod saobraajnog signala (neka istraivanja su pokazala da ovaj ameriki
romboidni znak ima za 10% dui opseg prepoznavanja od evropskog trouglastog znaka).
Opte je miljenje da su evropski znakovi mnogo razumljiviji od amerikih, koji boluju od
dvosmislenosti, teke interpretacije i nestandardizovanosti.

14

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

1.7. Zakljuak

Saobraajna signalizacija i oprema puta igra veoma vanu ulogu u saobraajnom

sistemu. Informisanje uesnika u saobraaju o raznovrsnim opasnostima, obavezama, naredbama
i obavjetenjima, ali i aktivna i pasivna zatita uesnika u saobraaju, je jedan od najvanijih
zadataka saobraajne signalizacije i opreme puta. U sve kompleksnijem drumskom saobraaju,
imajui u vidu sve naprednije i modernije tehnologije izvoenja radova ali i same proizvodnje
repromaterijala i poluproizvoda, i pred signalizaciju i opremu postavlja nove izazove. Novi
Pravilnik o saobraajnim znakovima i signalizaciji na putevima, nainu obiljeavanja radova i
prepreka na putu i znakovima koje uesnicima u saobraaju daje ovlaeno lice, objedinjujui tri
prirodno bliska podruja djelovanja u saobraaju, pokuava odgovoriti na postavljeni izazov.
U skladu sa rastuim potrebama saobraaja i ljudi kao sastavnog dijela i korisnika saobraajnog
sistema, neophodno je izvriti redizajniranje postojeeg sistema komunikacije izmeu sistema i
korisnika istog. Sve sloeniji uslovi u kojima se saobraaj odvija nameu potrebu opisivanja sve
sloenijih situacija, na to je mogue jednostavniji nain. Neminovnost je poveanje broja
jedinica osnovne komunikacije, u ovom sluaju znakova kao pojava, ali i poboljanje kvaliteta
predviene signalizacije. Upravo je pojednostavljenje veoma komplikovane pojave i situacije i
osnovni poriv koji se pokuao zadovoljiti prilikom izrade novog Pravilnika o saobraajnim
znakovima i signalizaciji na putevima, nainu obiljeavanja radova i prepreka na putu i znacima
koje uesnicima u saobraaju daje ovlaeno lice.

15

Regulisanje i kontrola saobraajnom signalizacijom

1.8. Literatura

M.Ini, Bezbednost drumskog saobraaja, Novi Sad, Srbija, 2001

Slubeni glasnik BiH,
Pravilnik o saobraajnim znakovima i signalizaciji na putevima, nainu obiljeavanja radova i
prepreka na putu i znacima koje uesnicima u saobraaju daje ovlaeno lice, Sarajevo, Bosna i
Hercegovina, 2006.
Internet , razne stranice

16