Xegan Marija

STARIJA TIRANIJA
Req tiranin je verovatno lidskog porekla, a kod Grka prvi put se pojavuje kod pesnika Arhiloha, koji je u VII veku p. n. e. iveo na ostrvu Paros.
Arhiloh req ,,tiranin koristi kao titulu za vladare dinastije Giga iz Sarda.
U prvo vreme req nije oznaqavala niti dobrog niti loxeg monarha. Ona je u svom
znaqeu bila neutralna. Kasnije, kako su tirani mahom bili surovi vladari
(Perijandar iz Korinta, Hipija iz Atine), koristi se u negativnom kontekstu.
Da terminom ,,tiranin se oznaqava surovi vladar doprinela je grqka propaganda u V veku p. n. e, naime ubice tiranina Hiparha, Harmodije i Aristogiton,
u Atini su slaveni kao heroji. Isto tako pojedini filozofi, izmeu ostalih
i Platon, smatrali su tiraniju najgorim oblikom vladavine.
Tiranija je suprotnost grqke ubavi prema slobodi.
O tiraniji i prvim tiranima pixu Solon (grqki dravnik iz Atine,
iveo na prelazu iz VII u VI vek p. n. e.), Teognis (pisao pouqne pesme u Megari
tokom VI veka p. n. e.), Nikola iz Damaska (napisao istoriju sveta u 144 kige,
gde su danas saquvani samo fragmenti, umro 4. p. n. e.), Diogen Laertije (napisao
zbornik istaknutih filozofa, a iveo je u III veku n. e.), Herodot, Tukidid...
Prema Vujakliji tiranija je vlast do koje se doxlo nasilnim i nezakonitim putem. Tiranin u staroj Grqkoj jeste samovladar, u jednoj dotle slobodnoj dravi, koji je prevratom doxao do vlasti.
Od Tukidida saznajemo da su tiranije bile osnovane u onim dravama gde su se
prihodi ubrzano poveavali, dok je sama Grqka postajala monija u preuzimau
opxteg bogatstva. Tukididovi podaci se slau sa qienicom da su prve tiranije
bile upravo jaki privredni centri: Sikion, Korint i Megara.
Priliv bogatstva je verovatno doveo do promena u ureeu drava VII veka.
Jaz izmeu siromaxnih i bogatih je bio sve vei, novac je sve vixe dobijao na
znaqaju. Teognis je primetio da novac qini qoveka od samog roea. Poxtovan
je i smatran visokorodnim samo onaj ko je bio bogat.
Meutim, priliv blaga nije dovoan uslov za ruxee oligarhije i zavoee
vladavine jednog qoveka. Moda je Herodot u pravu kada je napomenuo da je
sama oligarhija u pojedinim polisima samu sebe unixtila. U treoj kizi
svog dela kae da pod upravom nekolicine svi ele da se istaknu u radu za
opxte dobro. Ovo dovodi do meusobnih sukoba, pobuna, pokoa... i na kraju
kada su ve svi umorni, dobrovono pristaju na vlast jednog qoveka... Qoveka
od kojeg se oqekuje svrsishodno voee unutraxe i spone politike.
Bury smatra da je tiranija nezakonita monarhija, jer pojedinac ne postaje vladar
niti po naslednom pravu niti izborom veine.
H. T. W. Gery (?) tvrdi da je tiranija na Istmu nastala tako xto su tirani, u
stvari, bili predvodnici predorskog stanovnixtva u borbi protiv Dorana.
Prvi veliki tirani se javaju u Joniji i na Istmu oko VII veka p. n. e.

1.

TIRANIJA

NA

ISTOKU

Pod uticajem Sarda, grada u Lidiji, najverovatnije se tiranija najpre

javila u jonskim gradovima. Meutim o tiraniji u Joniji se veoma malo zna.
Na osnovu predaa saznajemo da je doxlo do nemira u gradovima kada su kue
1

aristokrata ruxene i kada je uspostaven despotizam.

Tiranin Efesa Melan se oenio erkom lidskog tiranina Alijata.
Samos je takoe bio pod tiranima.
Najpoznatiji je bio tiranin iz Mileta, Trazibul, pod qijom vladavinom grad je
bio dobrostojei. Trazibul je osnivao mnoge kolonije na obalama Crnog mora,
a takoe je uspeo da sklopi primirje sa Lianima. iveo je oko 610. godine p.
n. e.
Mitilena na Lezbosu bila je znaqajni trgovaqki centar za vreme vladavine
Penthilida (?). Meutim tirani nisu bili omieni kod aristokrata. Alkej,
iveo u VI veku p. n. e., budui i sam aristokrata, spevao je pesmu u kojoj
izraava tugu po smrti tiranina Mirsila koji se borio protiv voe naroda.
Jedan od znaqajnih vladara Mitilene bio je Pitak. On je zadobio poveree
naroda istakavxi se u bici sa Atianima radi prevlasti na Helespontu i
borei se protiv tiranije. Izabran je na deset godina vrhovne vlasti, aesymnetes. Stekao je reputaciju mudrog zakonodavca. Oni koji su mu se suprostavali
bili su likvidirani, kao npr. egov nekadaxi prijate pesnik Alkej.

2.

TIRANIJA

NA

ISTMU

2.1. Tiranija u Kornitu

Na prelazu iz VIII u VII vek p. n. e. Korint je bio najbogatiji grad
u kontinentalnoj Grqkoj. Istam je povezivao Egejski i Korintski zaliv, xto
je omoguavalo Korintu sigurnu trgovinu prema zapadu. Korintska grnqarija,
parfemi i druge dragocenosti su izvoene na Siciliju i Italiju. O ranoj moi
Korinta svedoqi i osnivae Korkire i Sirakuze. Verovatno su Korinani, sve do
uzdizaa Atine, imali ekonomsku prevlast na zapadu. Vremenom su se kolonije
osamostalile te su i ratovale sa svojom metropolom, ohrabrene unutraxim
sukobima u samom Korintu.
Do 657. godine p. n. e. u Korintu kontrola nad dravom bila je u
rukama aristokratskog roda Bahijada. Herodot pixe da su se Bahijadi meu
sobom enili i udavali. Meutim kada je roena hroma Labda, erka Amfiona,
ome nije eleo da se oeni nijedan iz roda Bahijada. Labda se napokon udala
za Eetijona koji poreklom bexe Lapit, a iveo je u selu Petra. Lapiti su prema
tradiciji pleme sa severa, koje se borilo protiv kentaura, ixli u potragu za
zlatnim runom... Verovatno je Herodot preneo predae da je Eetijon Lapit,
jer sa ovom qienicom Eetijon je automatski bio plemenitog porekla. Pojedini
istraivaqi smatraju da je Eetijon pripadao predorskom stanovnixtvu.
Proroqixte je Eetijonu proreklo da e dobiti sina koji e svrgnuti Bahijade.
Danaxi istoriqari tvrde da je ovo predskazae delo neprijatea porodice
Bahijada.
Uskoro se Labdi i Eetijonu rodio Kipsel, koji je ime dobio po upu gde bexe
sakriven i koji ga je spasao od vojnika Bahijada, koji su za zadatak imali da ga
ubiju.
Pretpostava se da je Kipsel, vremenom, postao vojskovoa i da je obezbedio
dovonu podrxku od naroda da Bahijade pobije ili protera i na taj naqin
preuzme vlast. Konfiskovao je zemu Bahijada i raspodelio je meu svojim
pristalicama.
O Kipselovoj vladavini se malo zna. Prema Herodotu vladao je trideset godina.
Poxtovao je bogove i proroqixte, te su egovi pokloni u Delfima i Olimpiji
bili qesti. Delfima je darovao Korintsku riznicu. Olimpiji je darovao pozlaenu statuu Zevsa. U Herinom hramu (?) je quvan kameni up u kojem je
navodno Labda sakrila Kipsela, meutim ovaj dar je delo izuzetnog majstora
iz Perijandrovog vremena. Zauzvrat, proroqixte je podravalo Kipsela kao
vladara.
2

Kovao je novac po uzoru na Samos, a ne po standardima Arga.

Po jednoj verziji u Korkiru su pobegli Bahijadi. Kako bi napokon osvojio Korkiru, Kipsel je rexio da opsedne ostrvo osnivajui kolonije oko samog ostrva.
Pod vostvom egova tri nezakonita sina, zavladao je Leukadom, Ambrakijom, Anaktorijumom. Korkira se suprostavila korintskoj kolonizaciji Ambrakije. Postoji verovatnoa, na osnovu jednog epitafa na grobu Korkiranina da je poginuo
uz brodove na reci, da je doxlo do bitke izmeu Korinta i Korkire. Ishod ove
bitke je neizvestan, ali pre Kipselove smrti postignut je dogovor da i jedni i
drugi nasele Epidamnu na jadranskoj obali, severno od Korkire.
Podrao je dinastiju Miltijada u Sirakuzi.
Kipsela je nasledio egov zakoniti sin Perijandar, koji je, kako bi
obezbedio sebi xto sigurniji presto, unajmio telohranitee, 300 dorifora.
U prvo vreme Parijandar je blae vladao nego Kipsel, ali dobivxi savet od
Trazibula, tiranina iz Mileta, pobio je sve najuglednije ude u Korintu.
Kao i otac, bogato je darovao Delfe i Olimpiju. Gradio je hramove od kamena i
organizovao igre na Istamu u qast boga Apolona. Xiri kult Dionisa, narodni
kult koji nije poznavao klasne razlike.
Perijandar je doneo zakone kako bi ograniqio luksuz i bespotrebno mexae
graana u politiku. Dozvoavao je drae malog broja robova, kaavao je
dokolicu i naplaivao je korixee korintskih luka.
Za vreme svoje tiranije, od 627 do 586. p. n. e. predloio je da se na Istamu
prokopa kanal, radi povezivaa korintskog i egejskog zaliva. Meutim ovaj
posao je zahtevao mnogo novca i fiziqke snage, te je mesto kanala izgraen kameni
put diolkos sa dva koloseka. Na ovom putu kola su prevozila lakxe brodove ili
tovar sa brodova. O ovoj vrsti prevoea pisao je i Plinije Stariji. Pedesetih
godina dvadesetog veka pronaeni su ostaci ovog puta.
Prokopao je kanal na Leukadi, te je od poluostrva nastalo ostrvo.
Za razliku od oca kolonizuje i prostor istoka. Osnovao je Apoloniju Iliriku
radi trgovine sa Ilirima, a egov sin Potideju na Halkidiku za trgovinu sa
stanovnixtvom Makedonskog primorja.
Preko braqne veze, povezao se sa Proklom, tiraninom Epidaura. Kasnije Perijandar je i osvojio Epidaurus, grad poznat po amfiteatru i hramu Eskulapa.
Uspeo je da ostvari prijateske veze sa Atinom, Lidijom i Egiptom. Naime,
Perijandar je taj koji je izmirio Atiane i Mitileane (eolski grad na Lezbosu), a koji su bili ratovali oko nekadaxe trojanske zeme.
Oko VIII veka p. n. e. Korinani su saraivali sa Samosom, gde su korintski
brodograditei pravili brodove za Samane. Meutim u vreme Perijandra,
Korint mea politiku i sve vixe sarauje sa Miletom. Milet je jox za vreme
Lelantinskog rata, 734 - 680. p. n. e., postao neprijate Samana, jer su
ovi posledi bili saveznici Halkide u borbi protiv Eretrije, koju je pak
podravao Milet. Da se Korinani jox vixe udae od Samana pomogao je
samski prepad na Eginu, za koju su bili zainteresovani sami Korinani. U
svakom pogledu savez sa Miletom je bio vixe nego dobrodoxao. Korinani su
bili zainteresovani za istok, a Milet je odravao veze i sa Egiptom, a po ratu
sa Alijatom, i sa Lidijom. O vezi svedoqi i korintska grnqarija pronaena na
istoku, odonosno miletska u Sibarisu.
O vezi Trazibula i Perijandra moe posvedoqiti jedna Herodotova priqa. Kada
je Alijat zajedeno sa Lianima u jednoj invaziji sluqajno sruxio hram atinski, a onda se texko razboleo, Delfi su ga savetovali da obnovi hram. O savetu
Delfa Perijandar je obavestio Trazibula. Tako kada je Alijat poslao izaslanike u Milet da negiraju istinu, dok on sam ne obnovi hram, Mileani
uivajui u svom toboem bogatstvu, ubedili su izaslanike da je to jedna dobrostojea drava. Sada Alijat smatrajui Mileane za ozbine neprijatee
sklopio je mir sa ima i izgradio qak dva hrama u Asesu posveena Atini.
Da je Perijandar cenio i odravao veze sa Egiptom svedoqi i ime Perijandrovog
neaka i naslednika, Psametiha (kako su se zvali i faraoni Saiske dinastije).
3

O vezi Egipta i Korinta mogu posvedoqiti i egipatski predmeti pronaeni u

korintskoj luci Perahora.
Iako je pesnik Arion sa Mitilene slavio vlast Perijandra, Perijandar je bio
surov tiranin. Ubio je svoju enu Melitu, erku tiranina iz Epidaura. Ugledne
ene Korinta je skinuo do gole koe u Herinom hramu radi pronalaea blaga
svog prijatea. Proterao je svog sina Likofrona iz Korinta, kojeg su kasnije
ubili stanovnici Korkire. Da bi se osvetio Korkiranima, poslao je trista
sinova iz uglednih porodica Korkire, Alijatu (vladaru Lidije) da mu slue
kao evnusi. Deqake su spasili Samani.
Perijandra je nasledio egov neak Psametih, koji je ubijen 582. p.
n. e. egovo telo i kosti predaka su odnesene van teritorije Korinta, a
kua Kipselida je sravena sa zemom. Koliko je dinastija Kipselida postala
omraena svedoqi i qienica da je Kipselovo ime bilo obrisano sa liqnog poklona kojim je darovao Delfe.
U Korintu je ponovo uspostavena oligarhija, vladavina maine. U Ambrakiji je uspostavena demokratija, dok je Korkira postala nezavisna i zakleti
neprijate Korinana.

2.2. Tiranija u Sikionu

U susedstvu Korinta nalazio se grad Sikion. Za razliku od Korinta,
trgovaqkog grada koji je aktivno uqestvovao u kolonizaciji, Sikion nije osnivao
nove naseobine. Sikion je svojevremeno bio poznat po svom vou i povru, te je
on vixe bio grad agrarnog karaktera.
Prvi tiranin u Sikionu je bio Ortagora, koji je na vlast doxao 655. p.
n. e. Vladavina ove dinastije je trajala jedan vek. Delfi nisu bili posebno
oduxeveni vladavinom Ortagorida, te od Delfa i potiqe tvrda da je otac
Ortagorida bio, u stvari, kuvar ili kasapin. Ortagora je verovatno pripadao predorskom stanovnixtvu. Istakao se u pograniqnim sukobima, kada je
postaven za vojskovou, a uskoro postaje i tiranin.
Tirani u Sikionu su noslili titulu poglavara svexteniqkog (basileusa). Miron
I, iz roda Ortagorida, je pobedio u jednoj trci 648. u Olimpiji i darovao ga
dragocenostima u svoje i ime naroda Sikiona.
U prvo vreme je tiranija bila umerena, ali za vreme Mirona II postaje ugetaqka.
Mirona II je ubio egov brat Izodem zajedno sa Klistenom i Exinom (?).
Za vreme Klistenove vladavine, 600 - 570., dolazi do trvea izmeu
pre-dorskog i dorskog stanovnixtva. Naime Sikion je dugo bio opsedan, a potom i osvojen od Doraca iz Arga. Dorac Adrast, koji je prema tradiciji predvodio sedam argivskih heroja protiv Tebe u ratu pre Trojanskog, tvrdio je,
svojevremeno, da on treba da uprava Sikionom kao naslednik svoga dede, a
kraa Sikiona, Poliba. Klisten je teio da ukine Adrastov kult u Sikionu, a
zabranio je i pevae Homerovih pesama gde se veliqaju Argejci i proterao je argivske rapsode, sve u ciu antidorske politike. Kako bi onemoguio bilo kakvu
vladavinu Adrasta u Sikion uvodi kult egovog utog neprijatea Melanipa iz
Tebe. U istom periodu, kako Herodot pixe, Klisten je promenio nazive plemena u Sikionu. Pleme, kojem je sam pripadao, nazvao je Arhelaji ili vladaoci,
dok je dorska plemena nazvao Hijati (Sviari), Oneati (Magarqari), Hereati
(Prasetari). Klisten je u svakom pogledu xtito interese nedorskog plemena u
Sikionu. Xezdeset godina posle Klistenove smrti Dorci su povratili svoja
prvobitna imena plemena: Pamfili, Dimani, Hileji.
Ortagoridi su uqestvovali u prvom Svetom ratu oko nadzora nad Delfskim
amfiktionom 595 - 586. p. n. e.
Apolonov hram u Delfima ili Pito (Delfi su nazivani i po Delfovoj erki
Pitidi, Pito) nalazio se u fokidskom gradu Krisa na junim padinama Parnasa.
4

Stanovnici Krise su smatrali da prevlast u Delfima pripada ima, dok su

Delfi teili da se oslobode Fokiana traei saveznika u Tesalcima.
Amfiktion ili okolno stanovnixtvo su qinili dvanaest plemena severoistoqne Grqke: Perhabui, Phthiotai, Dolopes, Malioi (?), Tesalci, Magneani, Enejci,
Lokriani, Dorci, Fokiani, Jonci i Beoani. Sedixte Amfiktiona je bilo
na Termopilima u Antali, blizu Demetrinog svetilixta (?). U Amfiktionu su
rexavana vana religijska i politiqka pitaa, gde je svako pleme imalo po dva
glasa.
Krisa je upravala teritorijom od severa, du obale pa sve do Delfa i bila
je monija no Delfi. Krisa, od svakog ko je eleo da poseti Delfe, je ubirala
odreeni danak. Xta god da je bio razlog svae izmeu Delfa i Fokiana, predmet je prenet na Amfiktion. Odluqeno je, najverovatnije pod uticajem Tesalaca,
da se povede rat protiv Krise. Rexeno je da se Krisa potpuno unixti, jer
je ve bila odve jaka upravajui Krisejskim zalivom, kasnije nazvanim Korintskim. Snage Amfiktiona ojaqane su snagama Atiana, predvoenih Alkmeonidima, i Sikioncima, predvoeni Klistenom 591. p. n. e. Klisten je imao
poseban interes da uqestvuje u prvom Svetom ratu. eleo je pridobije proroqixte, koje nije bilo posebno nakloeno vladavini Ortagorida, radi podrxke
egovoj porodici. Grad Krisa je prvo opsedan, a zatim je i osvojen i spaen.
Stanovnixtvo je prodato u robe, a grad je sraven sa zemom. Teritorija
nekadaxe Krise posveena je Apolonovom hramu i ovu zemu niko nije smeo
uzorati.
Posledica ovog rata jeste zbliavae Amfiktiona i proroqixta u Delfima.
Delfi dolaze pod zaxtitu Amfiktiona i imaju punu samostalnost.
Pobeda je proslavena odravaem prvih Pitijskih igara 582. p. n. e., koje su
se odravale na svake qetiri godine. Klisten je pobedio u prvoj trci borbenih
kola i osvojio lovorov venac. Uzeo je uqexe i u organizovau pitijskih igara
u Sikionu, koje su kasnije slavile ime Adrasta. Takoe je bogato darovao Delfe
dajui Sikionsku riznicu.
Kada je na pitijskim igrama u Olimpiji osvojio prvo mesto sa svojim
qetvorozaprenim kolima rexio je da uda svoju erku Agaristu. Pozvao je u
Sikion sve prosce iz uglednih porodica Helade da se nadmeu u raznim vextinama radi ruke Agariste. Klistenu su se naroqito svideli prosci iz Atine,
Megakle, a posebno Hipoklid koji je bio srodnik porodice Kipselida u Korintu.
Nakon godinu dana Klisten se ipak odluqio za Megakla iz porodice Alkmeonida,
te se ovaj i oenio Agaristom oko 575. p. n. e. Agarista je rodila slavnog
Klistena, koji je uspostavio demokratiju u Atini po vladavini Pizistratida i
Hipokrata, qija je erka bila Agarista, majka Perikla.
Posle Klistenove smrti, zavrxeno je sa tiranijom u Sikionu, koja se
sada nalazila pod pritiskom Sparte.

2.3. Tiranija u Megari

Megara se nalazila severno od Korinta. Bila je naseena Dorcima.
Kolonizovala je prostor Sicilije, ali ene prve naseobine nisu bile dugog
veka. Kolonije su potisnute prema zapadu, kao npr. Seliunt, i graniqile su
se sa feniqanskim. Zbog loxih odnosa sa Korintom, Megara napuxta kolonizovae teritorije zapada, a pau usmerava na osnivae naseobina prema
istoku. Tako nastaju Kalhedon i Vizant. Megara je morala uqestvovati u kolonizaciji jer je ena matiqna teritorija bila stisnuta izmeu Atike i Korinta,
koje su onemoguavale porast stanovnixtva ovog grada.
U drugoj polovini VII veka p. n. e. na vlast dolazi Teagen kao predstavnik siromaxnog naroda Megare.
Tokom svoje vladavine poubijao je mnoge ugledne ude Megare. Izgradio je
vodovod, a svoju erku je udao za Kilona iz Atine, koji je kasnije pokuxao, ali
5

bezuspexno, da kao tiranin ujedini snage Megare i Atine. Teagen nije poxtovao nasledna prava. Ubijen je od strane aristokrata i za sobom nije ostavio
naslednika.
U VI veku Megara e se sukobiti sa Atinom oko prevlasti nad Sala
minom.
Izvori:
Herodotova Istorija, preveo sa starogrqkog Milan Arseni, Novi Sad
1980.
Literatura:
N. G. L. Hammond, A history of Greece to 322 b.c., Oxford 1959.
Belexke:
sa predavaa S. Ferjanqi u toku leteg semestra 2001/2002.