ZAKON

O POMORSKOJ PLOVIDBI
Deo prvi
UVODNE ODREDBE
Predmet ureenja
lan 1.
Ovim zakonom ureuju se uslovi i nain za bezbednu plovidbu na moru
pomorskih brodova koji viju zastavu Republike Srbije i drugih plovila upisanih u jedan
od domaih upisnika, njihova sposobnost za plovidbu, posada, zatita mora od
zagaenja sa brodova, nadzor i druga pitanja koja se odnose na bezbednost
pomorske plovidbe.
Primena zakona
lan 2.
Odredbe ovog zakona koje se odnose na pomorske brodove odnose se i na
druga plovila, ako je to ovim zakonom predvieno.
Odredbe ovog zakona primenjuju se i na ratne brodove, kada je to ovim
zakonom propisano.
lan 3.
Na odnose koji nisu ureeni ovim zakonom i drugim propisima koji su doneti
na osnovu ovog zakona, primenjuju se obiaji u pomorskoj plovidbi.
Znaenje pojmova
lan 4.
Pojedini izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju sledee znaenje:
1) brod je pomorski brod registrovan za plovidbu morem, ija badarska
duina iznosi najmanje 12 m, a bruto tonaa najmanje 15 BT i koji prevozi najmanje
12 lica, osim ratnog broda;
2) brod za prevoz gasova je brod registrovan za prevoz utenjenih gasova u
razlivenom stanju;
3) brod u gradnji je brod od momenta polaganja kobilice ili slinog postupka
gradnje do momenta upisa u upisnik brodova;
4) brodar je vlasnik plovila, zakupac, arterer ili menader koji je dralac
plovila, nosilac plovidbene odgovornosti;
5) brzi putniki brod je putniki brod registrovan za plovidbu morem kojem
je najvea brzina u m/s jednaka ili vea od vrednosti dobijene formulom: 3,7 0,1667,
gde je istisnina na konstruktivnoj vodnoj liniji u m. Pod brzim putnikim brodom ne
smatraju se neistisninski brodovi iji je trup potpuno iznad povrine usled delovanja
aerodinamikih sila generisanih povrinskim efektom. Brodovi, zapremina istisnine
500 m i manje i najvee brzine manje od 20 vorova, u plovidbi morem ne smatraju
se brzim putnikim brodovima;

-26) brzi teretni brod je teretni brod registrovan za plovidbu morem kojem je
najvea brzina u m/s jednaka ili vea od vrednosti dobijene formulom: 3,7 0,1667, gde
je istisnina na konstruktivnoj vodnoj liniji u m. Pod brzim teretnim brodom ne
smatraju se neistisninski brodovi iji je trup potpuno iznad povrine usled delovanja
aerodinamikih sila generisanih povrinskim efektom;
7) vlasnik plovila je fiziko ili pravno lice koje je kao vlasnik upisano u jedan
od upisnika;
8)

duina broda, jahte i amca je duina utvrena Tehnikim pravilima;

9) domai brod je pomorski brod koji ima dravnu pripadnost Republike

Srbije i koji je upisan u jedan od domaih upisnika;
10)

drava luke je drava u iju luku uplovljava domai brod;

11) zatieno podruje je podruje mora gde je, zbog priznatih tehnikih
razloga u vezi sa njegovim okeanografskim i ekolokim stanjem i posebnim
karakterom njegovog saobraaja, potrebno usvajanje posebnih metoda za
spreavanje zagaenja mora;
12) imenovano telo je privredno drutvo ili preduzetnik koje je imenovano od
strane ministarstva nadlenog za poslove saobraaja za obavljanje statutarne
sertifikacije pomorske opreme, kao i za ocenjivanje usaglaenosti plovila za
rekreaciju do 24 m duine tokom gradnje;
13)

IMO je Meunarodna pomorska organizacija;

14) ISM Pravilnik je Meunarodni pravilnik upravljanja za bezbedan rad

brodova i spreavanje zagaenja, usvojen Rezolucijom A.741(18) od strane IMO, od
4. novembra 1993. godine, kako je izmenjen i dopunjen Rezolucijom Komiteta za
pomorsku bezbednost 104(73) od 5. decembra 2000. godine, sa svim naknadnim
izmenama i dopunama;
15) ISPS Pravilnik je Meunarodni pravilnik o sigurnosti brodova i lukih
postrojenja, sa izmenama i dopunama;
16) IMDG Pravilnik je Meunarodni pravilnik o pomorskom prevozu opasne
robe, usvojen Rezolucijom 122(75) Komiteta za pomorsku bezbednost IMO;
17) jahta je plovilo koje slui za rekreaciju, sport i razonodu koje moe da se
koristi za line potrebe ili u komercijalne svrhe, ija badarska duina iznosi najmanje
9 m, a bruto tonaa - najmanje 15 BT i koje prevozi najvie 12 lica;
18) kompanija je vlasnik broda ili bilo koje drugo fiziko ili pravno lice, kao to
je menader ili bareboat arterer, koje je preuzelo odgovornost za upravljanje
brodom od vlasnika broda i koje je preuzimanjem takve odgovornosti preuzelo
ovlaenja i odgovornosti u skladu sa ISM Pravilnikom;
19) klasna sertifikacija je izdavanje dokumenata od strane priznate
organizacije kojima se potvruje sposobnost broda da se koristi za odreenu
namenu u skladu sa tehnikim pravilima, usvojenim i objavljenim od strane priznate
organizacije;
20) LRIT je sistem identifikacije i praenja brodova na velikoj udaljenosti u
skladu sa propisom V/19-1 SOLAS Konvencije;
21) MARPOL Konvencija je Meunarodna konvencija o spreavanju
zagaenja sa brodova;
22) meunarodno putovanje je putovanje broda, jahte, ili drugog plovila koje
plovi iz luke jedne drave u luku druge drave ili koje plovi na otvorenom moru ili u
teritorijalnim vodama obalnih drava radi pruanja odreenih usluga;

-323)

MEPC je Komitet za zatitu morske sredine IMO-a;

24)

MSC je Komitet za pomorsku bezbednost IMO-a;

25) nauno istraivaki brod je brod registrovan iskljuivo za nauna ili

tehnoloka istraivanja ili iskoriavanja mora, morskog dna ili njegovog podzemlja,
opremljen opremom i ureajima za tu namenu, kao i smetajem za posebno osoblje;
26)

nuklearni brod je pomorski brod opremljen nuklearnim postrojenjem;

27) nepokretna platforma je vetako ostrvo, instalacija ili struktura koja je

trajno privrena za morsko dno za potrebe istraivanja ili eksploatacije bogatstva ili
u druge ekonomske svrhe;
28)

Nm je oznaka za nautiku milju;

29) NOx Tehniki pravilnik je Tehniki pravilnik o kontroli isputanja azotovih

oksida iz brodskog dizel motora;
30) otpad je svaki otpad koji nastaje na brodu ili od rada broda, iskljuujui
sveu ribu i njene delove, nastao za vreme rada broda i koji se moe odstranjivati
trajno ili u vremenskim razmacima, kako je definisano u Prilogu V MARPOL
Konvencije;
31) obalna drava je drava u ije teritorijalno more, odnosno unutranje
morske vode uplovljava domai brod;
32)

opasna roba su materije, stvari i predmeti obuhvaeni IMDG Pravilnikom;

33) plovilo je brod, tehniki plovni objekt, jahta, amac i drugi objekt koji je
osposobljen za plovidbu morem i koji uestvuje u plovidbi, kao i objekt koji je u
potpunosti ili delimino ukopan u morsko dno ili poloen na morsko dno;
34) plovilo za rekreaciju je plovilo koje je namenjeno za sport i razonodu ija
je duina trupa od 2,5 do 24 m, nezavisno od vrste pogona;
35) plovidbeni agent je pravno lice koje je registrovano za obavljanje
plovidbeno agencijskih poslova i koje na osnovu opteg ili posebnog punomoja od
strane brodara, u njegovo ime i za njegov raun, obavlja plovidbeno agencijske
poslove koji ukljuuju pomaganje, posredovanje i zastupanje u odnosu na plovidbu i
iskoriavanje brodova;
36)

pomorska plovidba je plovidba koja se obavlja na moru;

37) pomorska nesrea je vanredni dogaaj na moru nastao u plovidbi ili

iskoriavanju plovila, plovnog puta ili objekta na njemu usled koga je, kao
neposredna posledica upotrebe plovila, dolo do ljudskih rtava ili telesnih oteenja,
materijalne tete ili zagaenja ivotne sredine, ali ne ukljuuje namerno injenje ili
neinjenje s namerom da se ugrozi bezbednost broda, lica na brodu ili ivotna
sredina;
38) pomorska nezgoda je vanredni dogaaj na moru, koji nije pomorska
nesrea, koji je nastao usled neposrednog iskoriavanja plovila, a koji ugroava ili je
ugrozio bezbednu plovidbu broda, bezbednost putnika ili bilo kojih drugih lica na
brodu, odnosno koji ugroava ili je doveo do zagaenja ivotne sredine, ali ne
ukljuuje namerno injenje ili neinjenje s namerom da se ugrozi bezbednost broda,
lica na brodu ili ivotna sredina;
39) pomorska oprema je oprema koja se obavezno ili dobrovoljno ugrauje i
upotrebaljava na brodu i koja ispunjava zahteve propisane meunarodnim propisima,
za iju upotrebu je neophodno odobrenje od strane nadlenih organa Republike
Srbije;

-440) poslodavac je domae, odnosno strano fiziko ili pravno lice sa kojim je
pomorac zakljuio ugovor o radu u svoje ime;
41)

postojei brod je brod koji nije u gradnji;

42) priznata organizacija je meunarodno klasifikaciono drutvo, lanica

Meunarodnog udruenja klasifikacionih drutava (IACS), koja ispunjava uslove za
rad u Republici Srbiji propisane od strane ministra nadlenog za poslove saobraaja i
koja je ovlaena od ministarstva nadlenog za poslove saobraaja za vrenje
tehnikog nadzora i statutarnu sertifikaciju pomorskih brodova;
43) putnik je svako lice na plovilu, osim dece mlae od jedne godine, lica
zaposlenih na plovilu u bilo kom svojstvu i lanova njihove porodice;
44) putniki brod je brod sa sopstvenim pogonom registrovan za prevoz vie
od 12 putnika;
45)

ratni brod je brod koji je pod komandom oruanih snaga, a ija je posada

vojna;
46) ribarski brod je brod sa sopstvenim pogonom registrovan i opremljen za
ulov ribe ili drugih ivih bia koja ive u moru, ija je najmanja duina 12 m, a bruto
tonaa najmanja 15;
47) ro-ro putniki brod je putniki brod sa prostorom za ro-ro teret i prostorom
posebne kategorije;
48)
tereta;

ro-ro teretni brod je teretni brod sa prostorom samo za prevoz ro-ro

49) ro-ro trajekt je pomorski putniki brod opremljen tako da omoguava

drumskim i eleznikim prevoznim sredstvima da se ukrcavaju (roll on) na brod ili
iskrcavaju (roll off) koji prevozi vie od 12 putnika;
50)
na moru;

SOLAS Konvencija je Meunarodna konvencija o zatiti ljudskog ivota

51) statutarna sertifikacija je izdavanje sertifikata od strane ili u ime

Republike Srbije u skladu sa meunarodnim konvencijama;
52) SafeSeaNet je sistem Evropske unije za razmenu informacija o
pomorskoj plovidbi uspostavljen od strane Evropske komisije u cilju praenja primene
odgovarajuih sekundarnih izvora prava Evropske unije od strane drava lanica EU;
53) tanker za prevoz ulja je brod registrovan prvenstveno za prevoz ulja u
tenom stanju;
54) tanker za prevoz hemikalija je brod registrovan prvenstveno za prevoz
opasnih hemikalija i tetnih materija u tenom stanju;
55) teglja, odnosno potiskiva je brod registrovan za tegljenje ili potiskivanje
drugih plovila;
56) trgovaka mornarica obuhvata pomorske brodove i druga pomorska
plovila, osim ratnih brodova;
57)
pogona;

teretni brod je brod registrovan za prevoz tereta sa ili bez sopstvenog

58) tehniki plovni objekt je brod, sa ili bez sopstvenog pogona registrovan
za obavljanje tehnikih radova (bager, dizalica, platforma za istraivanje i
eksploataciju nafte i sl.);

-559) ulje je svako postojano ulje, kao to su sirova nafta i njeni derivati, te
talog i otpadna ulja kako je to navedeno u Prilogu I MARPOL Konvencije bez obzira
na to da li se prevoze kao teret ili kao zalihe goriva i maziva;
60) fekalije su otpadne vode iz brodskih toaleta, medicinskih prostorija
(apoteke, brodske bolnice i dr.), prostorija sa ivim ivotinjama i druge otpadne vode
ako se meaju sa otpadnim vodama iz navedenih prostorija, kako je definisano u
Prilogu IV MARPOL Konvencije;
61) amac je plovilo registrovano za plovidbu morem, koje nije jahta, ija
badarska duina iznosi manje od 12 m, a bruto tonaa - manje od 15 BT. U amce
ne spadaju plovila koja pripadaju drugom plovilu u svrhu prikupljanja, spasavanja ili
obavljanja radova, plovila namenjena za sportska takmienja, kanui, kajaci, gondole,
pedoline, daske za jedrenje, daske za jahanje na talasima i slino;
62) tetne tene stvari su stvari odreene u Dodatku II Priloga II MARPOL
Konvencije;
63) tetni sistem protiv obrastanja je premaz, boja, povrinska obrada,
povrina ili sredstvo koje se koristi na brodu radi spreavanja prirastanja nepoeljnih
organizama.

Deo drugi
BEZBEDNOST POMORSKE PLOVIDBE I PILOTAA
1. Bezbednost pomorske plovidbe
lan 5.
Bezbednost pomorske plovidbe podrazumeva uslove, pravila, tehnika pravila
i mere koje moraju da ispunjavaju plovila i posada kojima se obezbeuje bezbedna
plovidba.
lan 6.
Poslovi bezbednosti pomorske plovidbe su upravni, inspekcijski, tehniki i
drugi struni poslovi odreeni ovim zakonom i propisima donetim na osnovu ovog
zakona, kojima se obezbeuje bezbednost pomorske plovidbe.
Poslovi iz stava 1. ovog lana u nadlenosti su ministarstva nadlenog za
poslove saobraaja (u daljem tekstu: ministarstvo), luke kapetanije kao podrune
jedinice ministarstva, nezavisnog dravnog organa za sprovoenje bezbednosne
istrage, centra za obuku pomoraca, priznate organizacije i imenovanog tela.
lan 7.
Ministarstvo, organi i organizacije iz lana 6. stav 2. ovog zakona, osim
nezavisnog dravnog organa za sprovoenje bezbednosne istrage, duni su da
usvoje, primenjuju i odravaju Sistem upravljanja kvalitetom koji se sertifikuje u
skladu sa meunarodnim standardima upravljanja kvalitetom.
Ministarstvo e jednom u sedam godina prijaviti organe i organizacije iz stava
1. ovog lana za IMO plan kontrole rada drava lanica (IMO Audit Scheme) u skladu
sa IMO Rezolucijom A.974(24).

-6lan 8.
U pomorskoj plovidbi moraju se primenjivati propisana meunarodna pravila
plovidbe i propisani signali i oznake koji moraju zadovoljiti zahteve bezbedne i
uredne plovidbe.
Domai brod duan je da vije zastavu trgovake mornarice Republike Srbije.
lan 9.
Domai brodovi koji prevoze opasnu robu duni su da se pridravaju odredbi
Glave VII SOLAS Konvencije, kao i odredbi IMDG Pravilnika.
Domai brodovi koji moraju da imaju brodsku radio-stanicu duni su da za
vreme plovidbe organizuju slubu bdenja, u skladu sa propisima o radio-saobraaju.
Ministar nadlean za poslove saobraaja (u daljem tekstu: ministar) propisuje
nain i uslove rada radio-slube za bezbednost plovidbe i uslove koje treba da
ispunjavaju brodske radio-stanice.
FAL dokumenti
lan 10.
Domai brod duan je da prilikom dolaska i/ili odlaska iz luke obalne drave
preda toj luci:
1)

optu izjavu;

2)

izjavu o teretu;

3)

izjavu o brodskim zalihama;

4)

izjavu o imovini posade;

5)

spisak posade;

6)

spisak putnika;

7)

dokument o poti, u smislu Svetske potanske konvencije;

8)

pomorsku zdravstvenu izjavu.

Domai brod koji prevozi opasni teret pored isprava iz stava 1. ovog lana
duan je da prilikom dolaska i/ili odlaska iz luke obalne drave preda nadlenom
organu te luke i manifest opasnog tereta.
Ministar propisuje sadrinu i obrasce dokumenata koje domai brod predaje
pri dolasku i/ili odlasku iz luke obalne drave.
ISM Pravilnik
lan 11.
Vlasnik, odnosno kompanija domaeg broda duna je da usvoji, primenjuje i
odrava Sistem upravljanja bezbednou, u skladu sa Glavom IX SOLAS Konvencije
i ISM Pravilnikom koji ukljuuje sledee obavezne elemente:
1) politiku bezbednosti plovidbe kompanije i zatitu ivotne sredine od
strane kompanije;
2) uputstva i procedure u cilju osiguranja bezbedne plovidbe broda i zatite
ivotne sredine u saglasnosti sa zahtevima meunarodnog prava;

-73)
na brodu;

utvrivanje nivoa ovlaenja i nain komunikacije izmeu obale i posade

4) procedure za prijavljivanje nezgoda i neusaglaenosti uspostavljenog

sistema sa odredbama ISM Pravilnika;
5)

procedure za pripremu odgovora na vanredne situacije;

6) procedure za unutranju kontrolu

uspostavljenog Sistema upravljanja bezbednou;

preglede

funkcionisanja

7) sistem za registrovanje podataka o putnicima koji mora da ispunjava

uslove preglednosti, dostupnosti, upotrebljivosti i sigurnosti.
U cilju osiguranja bezbedne plovidbe svojih brodova i uspostavljanja veze
izmeu kompanije i lica na brodu, svaka kompanija duna je da odredi lice ili lica na
obali koja e biti odgovorna za kontrolu svih aspekata bezbedne plovidbe brodova
kompanije i zatite ivotne sredine, kao i da obezbede odgovarajua sredstva i
podrku brodovima.
Vlada blie propisuje zahteve predviene delom A ISM Pravilnika koje brodovi
i kompanije moraju da ispunjavaju, kao i zahteve predviene delom B ISM Pravilnika
koji se odnose na sertifikaciju i verifikaciju uspostavljenog Sistema upravljanja
bezbednou.
lan 12.
Sva lica na domaem putnikom brodu moraju da budu prebrojana pre nego
to brod isplovi iz luke.
Pre nego to domai putniki brod isplovi iz luke, broj lica na brodu mora biti
prijavljen zapovedniku broda i odgovornom licu odreenom od strane kompanije za
voenje popisa putnika ili odgovarajuem sistemu kompanije na kopnu razvijenom u
skladu sa ISM Pravilnikom.
Pre nego to domai putniki brod isplovi iz luke, zapovednik mora da
obezbedi da broj lica na brodu ne prelazi broj lica koji brod moe da prevozi.
Kompanija koja upravlja domaim putnikim brodom duna je da obezbedi da
podaci koji se odnose na broj putnika u svakom trenutku budu dostupni inspektorima
bezbednosti plovidbe, kao i slubama za traganje i spasavanje najblie obalne
drave, koje su obrazovane u skladu sa meunarodnim propisima, u sluaju
vanredne situacije.
Kompanija koja upravlja domaim putnikim brodom duna je da obezbedi da
podaci u vezi lica koja su iskazala potrebu za posebnom negom ili za pomo u
vanrednim situacijama, budu zabeleeni na odgovarajui nain i dostavljeni
zapovedniku pre nego to putniki brod isplovi iz luke.
Ministar propisuje vrstu podataka, nain prikupljanja i voenja evidencije
podataka o putnicima koje domai putniki brod mora da vodi o putnicima na
putnikom brodu.
Ispitivanje pomorskih nesrea i pomorskih nezgoda i
bezbednosna istraga
lan 13.
Ispitivanje pomorskih nesrea i pomorskih nezgoda i bezbednosna istraga
vre se u vezi sa pomorskim nesreama i pomorskim nezgodama koje se dogode
usled iskoriavanja broda ako je pomorska nesrea ili pomorska nezgoda

-8prouzrokovala smrt ili tee telesne povrede, vei gubitak ili oteenje imovine, ili
zagaenje morske sredine.
Ispitivanje pomorskih nesrea i pomorskih nezgoda vri ministarstvo preko
inspektora bezbednosti plovidbe radi prikupljanja dokaza i podataka potrebnih za
utvrivanje prekrajne i krivine odgovornosti, u skladu sa zakonom.
Za organizaciju i sprovoenje bezbednosne istrage u cilju utvrivanja
okolnosti i uzroka pomorskih nesrea i pomorskih nezgoda i predlaganja mera radi
izbegavanja pomorskih nesrea i pomorskih nezgoda, kao i unapreenja bezbednosti
plovidbe odgovoran je nezavisni dravni organ za sprovoenje bezbednosne istrage,
koji je funkcionalno i organizaciono nezavisan od svih organa i organizacija nadlenih
za oblast pomorstva i od svih pravnih i fizikih lica sa kojima bi mogla doi u sukob
interesa.
Nezavisni dravni organ iz stava 3. ovog lana osnovae se posebnim
zakonom.
lan 14.
Ministar propisuje nain ispitivanja pomorskih nesrea i pomorskih nezgoda
plovila.
Ministar propisuje mere koje se preduzimaju u cilju obezbeenja pravinog
postupanja sa pomorcima u sluaju pomorske nesree ili pomorske nezgode u
skladu sa IMO smernicama za pravino postupanje sa pomorcima u sluaju
pomorske nesree ili nezgode.
2. Pilotaa
lan 15.
Pilotaa je davanje strunih saveta zapovedniku broda od strane strunih lica
(pilota) u pogledu voenja broda radi bezbedne plovidbe.
Zapovednik domaeg broda duan je da koristi usluge pilotae na mestima
na kojima je propisana obavezna pilotaa propisima obalne drave.
lan 16.
Pilotaa brodom ne oslobaa zapovednika broda dunosti da upravlja
plovidbom i manevrisanjem broda i odgovornosti koje iz toga nastaju.
Brodar broda koji koristi usluge pilotae odgovara za radnje i propuste pilota,
kao i za radnje i propuste lana posade svoga broda.

Deo trei
BROD
1. Utvrivanje sposobnosti broda za plovidbu
lan 17.
Brod je sposoban za plovidbu u odreenim kategorijama plovidbe i za
odreenu namenu ako odgovara odredbama ovog zakona, propisa donetih na
osnovu ovog zakona i Tehnikim pravilima u vezi sa:
1)

bezbednou ljudskih ivota, broda i imovine;

2)

Sistemom upravljanja bezbednou kompanije i broda;

-93)

sigurnosnom zatitom;

4) spreavanjem zagaenja morske sredine uljem, tetnim tenim stvarima

u rasutom stanju, tetnim stvarima u paketima ili kontejnerima za teret, prenosivim
tankovima ili drumskim i eleznikim tank vagonima, fekalijama i otpadom;
5)

spreavanjem zagaenja vazduha;

6) zatitom morske sredine od tetnih vodenih organizama i patogena u

balastnim vodama i talozima;
7) zatitom morske sredine od tetnog delovanja sredstava protiv
obrastanja trupa;
8) bezbednou i zdravljem na radu, smetajem posade i drugih lica
zaposlenih na brodu;
9)
10)

zahtevima za prevoz putnika;

sigurnou ureaja za rukovanje teretom.

Pored uslova iz stava 1. ovog lana brod je sposoban za plovidbu i:

1) ako je na njemu ukrcan najmanji propisani broj lanova posade sa
odgovarajuim ovlaenjima o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti
koji brod mora imati za bezbednu plovidbu;
2) ako ispunjava zahteve u odnosu na upotrebu signala, odravanja veza i
spreavanje sudara, raspolae kartama, nautikim publikacijama, opremom i
instrumentima za navigaciju, koji omoguavaju bezbednu plovidbu;
3)

ako je smetaj i broj ukrcanih putnika u skladu sa:

(1) Tehnikim pravilima i drugim propisima kojima se ureuje prevoz putnika,

(2) odredbama i uslovima navedenim u brodskim ispravama i knjigama i
potvrenoj (odobrenoj) tehnikoj dokumentaciji;
4)

ako je teret na brodu ukrcan, sloen, rasporeen i osiguran u skladu sa:

(1) Tehnikim pravilima i drugim propisima kojima se ureuju uslovi za

prevoz tereta,
(2) odredbama i uslovima navedenim u brodskim ispravama, knjigama i
odobrenoj tehnikoj dokumentaciji;
5) ako su na brodu obezbeeni propisani uslovi pruanja medicinske
pomoi i ako brod ima i propisano vodi brodsku apoteku.
Ministar propisuje kategoriju plovidbe brodova, amaca i jahti.
Ministar, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove zdravlja, propisuje
minimalne uslove koje mora da ispunjava brod, oprema i ureaji, radi pruanja
odgovarajue medicinske pomoi lanovima posade, opremu i obaveznu sadrinu
brodske apoteke, obuku lanova posade za pruanje medicinske nege, vrenje
kontrole medicinskog i sanitetskog materijala, kao i upisnike o sadrini brodske
apoteke i nain voenja upisnika.
Vlada propisuje nain postepenog iskljuivanja iz plovidbe tankera bez
dvostruke oplate i uvoenja u plovidbu tankera sa dvostrukom oplatom ili drugim
ekvivalentnim zahtevima za gradnju u skladu sa MARPOL Konvencijom i zabranu
prevoza tekih oblika ulja tankerima sa jednostrukom oplatom.

- 10 lan 18.
Sposobnost broda za plovidbu prema odredbama lana 17. stav 1. ovog
zakona, utvruje priznata organizacija vrenjem tehnikog nadzora i dokazuje
izdavanjem odgovarajuih brodskih isprava i knjiga u skladu sa odredbama Tehnikih
pravila.
Ministar propisuje zahteve za pomorsku opremu kojom se opremaju domai
brodovi, uslove za stavljanje takve opreme na trite Republike Srbije, uslove koje
moraju da ispunjavaju imenovana tela za statutarnu sertifikaciju pomorske opreme,
kao i nain i postupak njihovog imenovanja.
Priznata organizacija iz stava 1. ovog lana je klasifikaciono drutvo koje je
lanica Meunarodnog udruenja klasifikacionih drutava (IACS), koja je priznata od
strane Evropske komisije za vrenje tehnikog nadzora i statutarnu sertifikaciju
pomorskih brodova.
Ministar propisuje uslove za rad u Republici Srbiji koje moraju da ispunjavaju
priznate organizacije.
Ministarstvo vri kontrolu rada priznatih organizacija svake dve godine.
Ministarstvo vri kontrolu rada imenovanih tela svake dve godine.
Ministar propisuje Tehnika pravila i rokove za njihovu primenu.
Kao Tehnika pravila mogu se primeniti pravila koja su ekvivalentna tehnikim
pravilima priznatih organizacija, sa rokovima za njihovu primenu, pod uslovom da
ministarstvo o tome obavesti Evropsku komisiju i dobije odobrenje za primenu tih
pravila.
Tehnika pravila iz stava 8. ovog lana objavljuju se u Slubenom glasniku
Republike Srbije.
Tehniki nadzor
lan 19.
Tehniki nadzor broda obuhvata:
1) pregled tehnike dokumentacije na osnovu koje se brod gradi ili
prepravlja i tehnike dokumentacije na osnovu koje se izrauju materijali, maine,
ureaji i oprema koji su namenjeni za gradnju, prepravku i popravku broda i
potvrivanje da je tehnika dokumentacija uraena u skladu sa Tehnikim pravilima;
2) izdavanje tipskog ili pojedinanog odobrenja za maine, ureaje i opremu
namenjenu za ugradnju u brod;
3) kontrolu izrade materijala, maina, ureaja i opreme u radionicama
proizvoaa namenjenih za ugradnju u brod;
4)

izdavanje odobrenja proizvoau i uslunim privrednim drutvima;

5) kontrolu nad gradnjom trupa i ugradnjom brodskih maina, ureaja i

opreme u brodogradilitu;
6)

ocenjivanje Sistema upravljanja bezbednou broda i kompanije;

7)

verifikaciju sigurnosne zatite broda;

8)

preglede, ocene i verifikacije postojeih brodova.

Tehniki nadzor su tehniki poslovi koji se vre u skladu sa meunarodnim

konvencijama.

- 11 Tehniki nadzor, na osnovu zahteva kompanije ili brodogradilita za brod u

gradnji, obavlja priznata organizacija, a tehniki nadzor pomorske opreme u skladu
sa odredbama stava 1. ta. 2), 3) i 4) ovog lana obavlja imenovano telo.
Ugovorom izmeu ministarstva i priznate organizacije, u skladu sa
meunarodno usvojenim normama, utvruje se obim, uslovi, prava i obaveze za
obavljanje tehnikog nadzora domaih brodova i izdavanje brodskih isprava i knjiga.
Ministarstvo moe zakljuiti ugovor iz stava 4. ovog lana samo sa priznatim
organizacijama.
Ministarstvo sarauje sa priznatim organizacijama sa kojima je zakljuilo
ugovor iz stava 4. ovog lana u cilju unapreenja Tehnikih pravila.
Pregledi pomorskih brodova
lan 20.
Pregledi, ocene i verifikacije (u daljem tekstu: pregled) postojeih brodova
mogu biti osnovni, redovni i vanredni.
lan 21.
Osnovni pregled je obavezan pregled kojem podlee postojei brod pre
poetka korienja broda prilikom:
1)

upisa u upisnik brodova;

2) prepravke, izmene namene, podruja plovidbe ili drugih svojstava broda

na koje se odnose odredbe Tehnikih pravila.
lan 22.
Redovni pregled je obavezan pregled kojim se utvruje da li stanje broda
odgovara odredbama Tehnikih pravila, a kojem podlee postojei brod u
vremenskim razmacima propisanim Tehnikim pravilima.
lan 23.
Vanredni pregled je obavezan pregled kojem podlee postojei brod:
1) posle pretrpljene havarije ili utvrenog nedostatka broda, koji mogu
uticati na sposobnost broda za plovidbu;
2) kada se vre vee popravke ili obnova broda van zahteva koji proizilaze
iz osnovnog i redovnog pregleda broda;
3)

kada je brod bio u raspremi due od jedne godine;

4)

prilikom privremene promene namene ili proirenja podruja plovidbe

broda;
5) kada je vrenje tog pregleda kao dodatak redovnom pregledu u skladu
sa zahtevima Tehnikih pravila.
lan 24.
Pregled broda radi utvrivanja njegove sposobnosti za vrenje probne vonje
obavlja se pre polaska broda na probnu vonju.
Obim ovog pregleda treba da bude takav da se sa sigurnou moe utvrditi
da brod zadovoljava posebne uslove propisane Tehnikim pravilima za vrenje
probne vonje.

- 12 Odredbe st. 1. i 2. ovog lana odnose se i na brod koji se za stranog

naruioca gradi, obnavlja ili prepravlja u domaem brodogradilitu.
Ministar propisuje nain obavljanja probne vonje brodova.
Obim i nain vrenja pregleda, pregleda radi utvrivanja sposobnosti za
obavljanje probne vonje, rokovi vrenja pregleda, kao i vrsta, uestalost, obim,
nain obavljanja i mogunost odlaganja redovnih pregleda odreuju se Tehnikim
pravilima.
lan 25.
Stanje broda i njegove opreme, vlasnik broda treba da odrava tako da brod
u svakom smislu ostane sposoban za plovidbu bez opasnosti za brod, lica na brodu,
teret i morsku sredinu.
lan 26.
Posle zavretka nadzora nad gradnjom ili prepravkom broda, ili bilo kojeg
pregleda broda, ne mogu se bez prethodne saglasnosti priznate organizacije
obavljati bilo kakve promene ili prepravke konstrukcije broda, mainskog ureaja,
opreme ili drugih delova na koje se odnose zahtevi Tehnikih pravila.
lan 27.
Ministarstvo, na osnovu predloga priznate organizacije, domai brod novog
tipa, domai brod koji redovno ne obavlja meunarodna putovanja, ili domai brod
koji plovi u zatienim podrujima, a na koji se primenjuju odredbe meunarodnih
ugovora, oslobaa od ispunjavanja tih odredbi ukoliko ispunjavaju propisane uslove.
Ministarstvo, na osnovu predloga priznate organizacije, domai brod na koji
se ne primenjuju odredbe meunarodnih ugovora oslobaa od ispunjavanja odredbi
Tehnikih pravila u sluajevima i uz uslove predviene tim pravilima, ako utvrdi da je
brod sposoban za plovidbu.
lan 28.
Putniki brod moe da prevozi samo odreeni broj putnika iji se broj i
smetaj na brodu odreuje na osnovu propisanih uslova, plovnih svojstava broda,
raspoloive povrine za smetaj putnika, ureaja i opreme namenjene putnicima i
higijenskih uslova.
Brod koji nije putniki ne moe da prevozi putnike.
Dozvoljeni broj putnika i njihov smetaj na brodu, pravila i standardi za
bezbednu plovidbu putnikih brodova, kao i posebni zahtevi za stabilitet ro-ro
putnikih brodova utvruju se Tehnikim pravilima.
Nain vrenja pregleda ro-ro trajekata i brzih putnikih brodova propisuje se
Tehnikim pravilima.
lan 29.
Teret na brodu mora da bude tako rasporeen da obezbeuje plovna svojstva
broda i ne prouzrokuje prekomerna naprezanja konstrukcijskih delova broda u
razliitim uslovima korienja.
Teret na brodu mora da bude ukrcan u granicama dozvoljenog optereenja
broda i saglasno Tehnikim pravilima i da bude sloen, rasporeen i obezbeen tako
da, u svim uslovima koji se mogu pojaviti u plovidbi, ne moe doi do pomeranja
tereta koji bi mogao ugroziti bezbednost broda, ljudskih ivota i ivotne sredine.

- 13 Najvee dozvoljeno optereenje broda i raspored tereta odreuje se

Tehnikim pravilima.
Vlada propisuje uslove i nain za bezbedno ukrcavanje i iskrcavanje brodova
za prevoz rasutog tereta.
2. Badarenje broda
lan 30.
Badarenje broda vri se radi utvrivanja tonae broda.
Badarenje broda vri priznata organizacija prema Tehnikim pravilima.
lan 31.
Badarenju podlee brod koji se upisuje u domai upisnik brodova.
Badarenje broda obavlja se pre njegovog upisa u upisnik brodova.
lan 32.
Zahtev za badarenje domaeg broda duan je da podnese vlasnik broda.
Zahtev za badarenje domaeg broda koji se gradi u domaem ili stranom
brodogradilitu mora da se podnese im na brodu budu ugraene oplata, palube i
pregrade.
lan 33.
Ponovno badarenje broda obavlja se:
1) ako se posle badarenja broda izvre prepravke usled kojih su nastale
promene u rasporedu, konstrukciji, kapacitetu, upotrebi prostora, broju putnika koji je
doputen da se prevozi brodom, dodeljenom nadvou ili doputenom gazu broda,
zbog kojih se brodu menja njegova tonaa;
2)

ako se posumnja u pravilnost ve obavljenog badarenja;

3)

ako se brod unutranje plovidbe upisuje u upisnik pomorskih brodova.

U sluaju ponovnog badarenja, prema odredbama stava 1. taka 1) ovog

lana, u zavisnosti od obavljenih prepravki broda, ponovno badarenje mora se
obaviti u celini ili delimino.
Ponovno badarenje broda iz stava 1. taka 2) ovog lana ne mogu vriti lica
koja su izvrila prethodno badarenje u iju se pravilnost posumnjalo.
3. Brodske isprave i knjige
lan 34.
Brodske isprave i knjige koje brodovi moraju da imaju slue kao dokaz o
identitetu, sposobnosti za plovidbu i ostalim svojstvima broda.
U brodske knjige iz stava 1. ovog lana unose se podaci o vanijim
dogaajima na brodu i obavljenim radnjama na brodu.
lan 35.
Brodske isprave i knjige moraju da budu sastavljene na srpskom jeziku i
engleskom jeziku.

- 14 lan 36.
Brodske isprave i knjige moraju da se nalaze na brodu, uredno vode i pokau
u svrhu provere na zahtev nadlenih organa, kao i diplomatskih ili konzularnih
predstavnitava Republike Srbije.
lan 37.
Brodu upisanom u upisnik pomorskih trgovakih brodova i upisnik pomorskih
ribarskih brodova izdaje se upisni list.
Upisnim listom broda dokazuje se dravna pripadnost Republike Srbije, uz
naznaenje da brod ima pravo i dunost da vije zastavu trgovake mornarice
Republike Srbije, njegova namena i podruje plovidbe.
Upisni list sadri sve upise iz uloka glavne knjige upisnika brodova u koji je
brod upisan.
U sluaju nesaglasnosti sadrine upisnog lista sa sadrinom upisnika brodova
u pogledu upisanih prava na brodu, vai ono to je upisano u upisniku brodova.
Upisni list izdaje luka kapetanija koja je izvrila upis broda u upisnik.
lan 38.
Luka kapetanija koja je izdala upisni list duna je da po slubenoj dunosti
unese propisane podatke u upisni list broda.
Ako se brodu promeni ime, luka upisa, tonaa, vrsta pogona ili pozivni znak,
namena ili podruje plovidbe, mora mu se zameniti i upisni list.
lan 39.
Privremeni upisni list izdaje se brodu nabavljenom u inostranstvu koji jo
nema upisni list, kao i brodu koji je u inostranstvu, a izgubljen mu je upisni list.
Brod koji jo nije upisan u upisnik brodova koji se vodi u Republici Srbiji stie
privremenim upisnim listom dravnu pripadnost Republike Srbije i pravo i dunost da
vije zastavu trgovake mornarice Republike Srbije.
Privremeni upisni list vai najdue godinu dana od dana izdavanja.
Privremeni upisni list izdaje diplomatsko ili konzularno predstavnitvo
Republike Srbije u dravi u kojoj se brod nalazi.
lan 40.
Pored upisnog ili privremenog upisnog lista koji slue kao dokaz o identitetu
broda, brodovi upisani u domai upisnik pomorskih brodova, moraju imati i druge
propisane isprave i knjige.
Pored isprava i knjiga iz stava 1. ovog lana brodovi upisani u domai upisnik
moraju da imaju isprave i knjige kojima se dokazuje sposobnost broda za plovidbu i
ostala svojstva broda.
Ministar blie propisuje vrstu isprava i knjiga, njihovu sadrinu, obrasce, nain
izdavanja i nain voenja, kao i rokove vaenja, mogunost produenja, prestanak
vaenja, povlaenje na odreeno vreme ili trajno povlaenje brodskih isprava i knjiga.

- 15 4. amac i jahta
lan 41.
amac i jahta su sposobni za plovidbu u odreenim podrujima plovidbe i za
odreenu namenu ako su u skladu sa odredbama ovog zakona, propisa donetih na
osnovu ovog zakona i Tehnikim pravilima za amce i jahte u vezi sa:
1)

bezbednou ljudskih ivota, amca, jahte i imovine;

2) spreavanjem zagaenja morske sredine uljem, tetnim tenim stvarima

u rasutom stanju, fekalijama i otpadom;
3) zatitom morske sredine od tetnog delovanja sredstava protiv
obrastanja trupa;
4)

bezbednou i zdravljem na radu, smetajem posade i putnika na jahti i

5)

spreavanjem zagaenja vazduha;

6)

uslovima za prevoz putnika;

7)

sigurnou ureaja za rukovanje teretom.

amcu;

Pored uslova iz stava 1. ovoga lana, amac i jahta su sposobni za plovidbu i:

1) ako amcem i jahtom upravlja lice sa odgovarajuim uverenjem, odnosno
ovlaenjem o osposobljenosti, kao i ako ima najmanji propisan broj lanova posade
sa odgovarajuim uverenjima, odnosno ovlaenjima o osposobljenosti koji amac i
jahta mora da ima za bezbednu plovidbu;
2) ako je smetaj i broj ukrcanih lica u skladu sa odredbama i uslovima
navedenim u ispravama, knjigama i odobrenoj tehnikoj dokumentaciji amca i jahte;
3) ako je teret na amcu ukrcan, sloen, rasporeen i osiguran u skladu s
odredbama i uslovima navedenim u ispravama i odobrenoj tehnikoj dokumentaciji
amca.
Ministar, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove zdravlja, propisuje
minimalne uslove koje mora da ispunjava amac i jahta, njihova oprema i ureaji,
radi pruanja odgovarajue medicinske nege lanova posade, kao i medicinsku
opremu i obaveznu sadrinu brodske apoteke za amce i jahte.
lan 42.
Sposobnost za plovidbu, u skladu sa odredbama lana 41. stav 1. ovog
zakona, utvruje priznata organizacija, ministarstvo i imenovano telo za pomorsku
opremu obavljanjem tehnikog nadzora i potvruje izdavanjem odgovarajuih isprava
i knjiga u skladu sa odredbama Tehnikih pravila za amce i jahte i drugih propisa
donetih na osnovu ovog zakona.
Ministar donosi Tehnika pravila za amce i jahte.
Ministar propisuje uslove za stavljanje na trite plovila za rekreaciju, uslove
koje moraju da ispunjavaju imenovana tela, kao i nain i postupak njihovog
imenovanja.

- 16 Tehniki nadzor amaca i jahti

lan 43.
Pravno ili fiziko lice koje namerava da zapone gradnju amca duno je da
pre poetka gradnje amca podnese prijavu gradnje ministarstvu, a za opremu
imenovanom telu.
Pravno ili fiziko lice koje namerava da zapone gradnju jahte duno je da pre
poetka gradnje jahte podnese prijavu gradnje priznatoj organizaciji, a za opremu
imenovanom telu.
Tehniki nadzor za amce za privredne svrhe i jahte duine vee od 24 m
obuhvata:
1) pregled tehnike dokumentacije na osnovu koje se amac/jahta gradi ili
prepravlja i potvrivanje da je tehnika dokumentacija uraena u skladu sa Tehnikim
pravilima;
2) izdavanje tipskog ili pojedinanog odobrenja za maine, ureaje i opremu
namenjenu za ugradnju u amac/jahtu;
3) kontrolu izrade materijala, maina, ureaja i opreme u radionicama
proizvoaa namenjenih za ugradnju u amac/jahtu;
4)

izdavanje odobrenja proizvoau i uslunim privrednim drutvima;

5) kontrolu nad gradnjom trupa i ugradnjom maina, ureaja i opreme kod

graditelja;
6)

preglede postojeih amaca i jahti.

Tehniki nadzor za amce za sport i razonodu, jahte duine do 24 m

obuhvata:
1)

ocenjivanje usaglaenosti amca i jahte za vreme gradnje kod graditelja;

2)

preglede postojeih amaca i jahti.

Tehniki nadzor nad gradnjom za amce obavlja ministarstvo.

Tehniki nadzor nad gradnjom za jahte obavlja priznata organizacija.
Ocenjivanje usaglaenosti za vreme gradnje za plovila iz stava 3. ovog lana,
kao i za vreme gradnje jahte koja se gradi za sopstvene potrebe obavlja imenovano
telo.
Preglede postojeih jahti obavlja priznata organizacija.
Ugovorom izmeu ministarstva i priznate organizacije, u skladu sa
meunarodno usvojenim normama, na osnovu koga priznata organizacija vri
tehniki nadzor, utvruje se obim, uslovi i obaveze za obavljanje tehnikog nadzora i
izdavanje isprava i knjiga za jahte.
Pregledi amaca i jahti
lan 44.
Pregledi amaca i jahti mogu biti: osnovni, redovni i vanredni.
lan 45.
Osnovni pregled je obavezan pregled kojem podleu amac i jahta pre
poetka njihovog korienja, prilikom:

- 17 1)

upisa u odgovarajui upisnik;

2) promene namene, podruja plovidbe ili drugih svojstava amaca i jahti na

koje se odnose odredbe Tehnikih pravila za amce i jahte.
Osnovnim pregledom nee se proveravati konstrukcija, ureaji i oprema
plovila iz stava 1. ovog lana obuhvaena ispravom o tehnikom nadzoru za vreme
gradnje izdatom od priznate organizacije, ministarstva ili imenovanog tela.
lan 46.
Redovni pregled je obavezan pregled kojem podlee postojei amac i jahta
u vremenskim razmacima propisanim Tehnikim pravilima za amce i jahte.
lan 47.
Vanredni pregled jeste obavezan pregled kojem podlee postojei amac i
jahta:
1) nakon to pretrpi nezgodu ili se utvrde nedostaci koji mogu uticati na
sposobnost amca i jahte za plovidbu;
2)

prilikom popravki ili obnove delova amca i jahte;

3) prilikom odlaganja redovnih pregleda u skladu sa odredbama Tehnikih

pravila za amce i jahte;
4)

kada je amac i jahta u raspremi due od jedne godine;

5)

prilikom privremene promene namene ili podruja plovidbe.

Lice koje upravlja amcem i jahtom koje je pretrpelo pomorsku nezgodu

duno je da prijavi pomorsku nezgodu nadlenom organu obalne drave.
5. Badarenje amaca i jahti
lan 48.
Badarenje amca i jahte obavlja se radi utvrivanja tonae.
Badarenje amca i jahte obavlja se u skladu sa Tehnikim pravilima za
amce i jahte.
Badarenje amca i jahte obavlja ministarstvo, odnosno priznata organizacija.
amci i jahte badare se pre upisa u odgovarajui upisnik.
lan 49.
Ponovno badarenje amca i jahte obavlja se:
1) ako su posle badarenja amca i jahte nastale promene u rasporedu,
konstrukciji, kapacitetu, upotrebi prostora, broju putnika koji je doputen da se
prevozi amcem i jahtom, dodeljenom nadvou ili doputenom gazu amca i jahte,
zbog kojih se na amcu i jahti menja njegova tonaa;
2)

ako se posumnja u pravilnost ve obavljenog badarenja.

U sluaju ponovnog badarenja, prema odredbi stava 1. take 1) ovog lana,

u zavisnosti od obavljenih promena na amcu i jahti, ponovno badarenje mora se
obaviti u celini ili delimino.
Ponovno badarenje plovila iz stava 1. taka 2) ovog lana ne mogu vriti lica
koja su izvrila prethodno badarenje u iju se pravilnost posumnjalo.

- 18 6. Isprave i knjige amaca i jahti

lan 50.
Isprave i knjige koje amci i jahte moraju da imaju, slue kao dokaz o
identitetu, sposobnosti za plovidbu i ostalim svojstvima amca i jahte.
Jahti upisanoj u upisnik jahti izdaje se upisni list.
Na oblik, sadrinu i nain izdavanja upisnog lista i privremenog upisnog lista
jahte primenjuju se odredbe l. 37 - 39. ovog zakona.
lan 51.
Isprave i knjige propisane ovim zakonom moraju da se nalaze na amcu i
jahti i da su dostupne u svrhu provere.
Isprave i knjige amca i jahte propisane ovim zakonom moraju da budu
sastavljene na srpskom jeziku i engleskom jeziku.
Ministar propisuje sadrinu, obrasce, nain izdavanja i voenja isprava i
knjiga amca i jahte.

Deo etvrti
POSADA BRODA
1. Zajednike odredbe
lan 52.
Posadu broda sainjavaju zapovednik i druga lica ukrcana za izvrenje
poslova na brodu i upisana u popis posade.
Ugovor o radu
lan 53.
Radni odnos lana posade broda (u daljem tekstu: pomorac) zasniva se
ugovorom o radu koji pored sadrine propisane zakonom kojim se ureuje oblast
rada mora da sadri i:
1)

svojstvo u kojem je pomorac zaposlen;

2)

trajanje ugovora i njegove uslove, ukljuujui:

(1) ako je ugovor zakljuen na neodreeno vreme, uslove pod kojima svaka
od strana ima pravo da raskine ugovor, kao i zahtevani otkazni rok koji ne moe biti
krai za poslodavca od onog za pomorca,
(2) ako je ugovor zakljuen na odreeno vreme, datum utvren za njegov
prestanak,
(3) ako je ugovor zakljuen za jedno putovanje, luku odredita i vreme koje
e protei nakon dolaska broda pre nego to se pomorac iskrca;
3) pogodnosti u pogledu zdravstvene i socijalne zatite koje poslodavac
predvia za pomorca;
4)

pravo pomorca na povratno putovanje.

- 19 lan 54.
Poslodavac i pomorac moraju da imaju potpisani ugovor o radu pomorca, na
srpskom i na engleskom jeziku.
Kolektivni ugovor na engleskom jeziku na osnovu koga je u celini ili delimino
zakljuen ugovor o radu pomorca, mora da se nalazi na brodu.
Izuzetno od odredbe stava 2. ovog lana, na brodu na engleskom jeziku mora
da bude dostupno sledee:
1)

kopija obrasca ugovora o radu;

2) delovi kolektivnog ugovora koji se odnose na radne i ivotne uslove

pomorca na domaem brodu, koji su podloni inspekciji drave luka.
Poslodavac je duan da izda pomorcu ispravu koja sadri zabeleku o
njegovom zaposlenju na brodu koja ne moe da sadri podatke o kvalitetu rada
pomorca ili njegovoj plati.
Radno vreme pomorca
lan 55.
Redovno radno vreme pomorca traje osam asova po radnom danu na moru i
u luci, s jednim danom odmora u toku radne nedelje i danom odmora za dravne
praznike.
Maksimalno radno vreme pomorca ne moe da traje due od:
1)

14 sati u bilo kom periodu od 24 sata;

2)

72 sata u bilo kom periodu od sedam dana.

lan 56.

Minimalno vreme odmora pomorca, u skladu sa lanom 55. stav 2. ne moe

da traje krae od:
1)

10 sati u bilo kom periodu od 24 sata;

2)

72 sata u bilo kom periodu od sedam dana.

Vreme odmora moe se podeliti u najvie dva perioda, od kojih e jedan biti
najkrae est sati neprekidno, a vremenski razmak izmeu uzastopnih perioda
odmora ne moe da pree 14 sati.
Vebe okupljanja (smotre), protivpoarne vebe i vebe sa amcima za
spaavanje obavljaju se tako da u najmanjoj moguoj meri ometaju vreme odmora
pomorca i da ne dovode do umora.
Ako se pomorac vanredno poziva na dunost, poslodavac je duan da
pomorcu nadoknadi primereno vreme odmora ako takvi pozivi ometaju redovno
vreme odmora.
Mlai pomorci
lan 57.
Pomorac mlai od osamnaest godina (u daljem tekstu: mlai pomorac) ne
moe da radi nou.
Pod nonim radom podrazumeva se vremenski period najkrae devet sati
neprekidno, a koji ukljuuje vremenski period od 00,00 do 5,00 asova ujutro.

- 20 lan 58.
Radno vreme mlaeg pomorca ne moe da bude due od osam sati dnevno
ili 40 sati nedeljno dok prekovremeni rad treba da bude odraen samo ako je to
neizbeno radi bezbednosti plovidbe.
Mlaem pomorcu mora biti obezbeeno za sve obroke dovoljno vremena, a
za dnevni glavni obrok najmanje sat vremena.
Mlaem pomorcu mora biti obezbeen 15-minutni odmor posle svaka dva
sata neprekidnog rada, kada je to mogue.
lan 59.
Izuzetno, odredbe lana 58. ovog zakona nee se primeniti ako:
1) nije mogue odrediti obavljanje dunosti u smenama ili rad prema
promenjivom rasporedu za mlae pomorce koji obavljaju poslove na palubi, maini ili
u optoj slubi;
2) nije mogue obezbediti efikasnu obuku mlaih pomoraca u skladu sa
propisanim planovima i programima;
3)

je to neophodno zbog bezbednosti plovidbe.

Okolnosti iz stava 1. ovog lana moraju da se evidentiraju, uz navoenje

razloga i da se potpiu od strane zapovednika domaeg broda.
lan 60.
Zapovednik domaeg broda ima pravo da zahteva od pomorca rad u svakom
radnom vremenu koje je nuno za neposrednu bezbednost broda, lica na brodu ili
tereta, ili u cilju pruanja pomoi drugim brodovima ili licima u opasnosti na moru.
Zapovednik domaeg broda moe da ukine raspored utvren brodskim
radnim rasporedom i da zahteva od pomorca da radi potrebno radno vreme u sluaju
iz stava 1. ovog lana dok se ne uspostavi redovno stanje.
Nakon uspostavljanja redovnog stanja zapovednik e, im je to mogue, da
obezbedi da svaki pomorac koji je radio u vremenu predvienom za odmor dobije
odgovarajui period odmora.
Pravo na odmor pomorca
lan 61.
Pomorac zaposlen na domaem brodu ima pravo na plaeni godinji odmor u
trajanju od najmanje 2,5 kalendarska dana za jedan mesec neprekidnog rada.
Pod neprekidnim radom smatra se i vreme provedeno na obuci za sticanje
ovlaenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca.
Prilikom utvrivanja duine godinjeg odmora u skladu sa zakonom kojim se
ureuje oblast rada, kao deo godinjeg odmora ne moe da se obraunava vreme
provedeno u povremenim kraim izlascima na kopno dozvoljenim pomorcu dok traje
ugovor o radu.
lan 62.
Pomorac ima pravo da koristi godinji odmor u mestu koje je predvieno kao
mesto za njegovu repatrijaciju, ili ako je to predvieno u mestu njegovog prebivalita,
odnosno boravita, osim ako nije drugaije predvieno ugovorom o radu.

- 21 Ako se od pomorca zahteva da koristi godinji odmor u drugom mestu od

mesta iz stava 1. ovog lana, on ima pravo na besplatan prevoz do mesta gde je
ukrcan ili angaovan, u zavisnosti od toga ta je blie njegovom prebivalitu,
odnosno boravitu. Trokove dnevnica i naknade za lini prevoz snosi poslodavac.
Vreme putovanja ne moe da bude uraunato u vreme godinjeg odmora
pomorca.
Zarada pomorca
lan 63.
Pomorac ima pravo na odgovarajuu zaradu za svoj rad, koja se obavezno
isplauje meseno.
Pomorac ima pravo na uveanu zaradu za odraeni prekovremeni rad.
Prilikom utvrivanja prekovremenog rada:
1) broj sati redovnog radnog vremena nedeljno za osnovnu zaradu ne moe
da prelazi 48 sati nedeljno, sa mogunou da se kolektivnim ugovorom predvidi
drugaiji, ali ne manje povoljniji broj sati;
2) procenat uveanja zarade za prekovremeni rad ne moe da bude manji
od 1,26 puta od osnovne zarade, sa mogunou da se kolektivnim ugovorom
predvidi drugaiji, ali ne manje povoljan procenat.
Ugovorom o radu ili kolektivnim ugovorom moe se predvideti vei procenat
uveanja za prekovremeni rad.
Evidenciju odraenog prekovremenog rada duan je da vodi zapovednik ili od
njega ovlaeno lice, a istu treba da potvrdi pomorac, u rokovima ne duim od
jednog meseca.
Na sva druga pitanja u odnosu na zaradu, naknadu zarade i druga primanja
koja nisu ureena ovim zakonom, primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje
oblast rada.
lan 64.
Poslodavac je duan da pomorcu uini dostupnim podatke o mesenom
obraunu dospelih isplata i plaenih iznosa, ukljuujui zarade i uveanje zarade.
Dravljaninu Republike Srbije koji je ukrcan kao lan posade broda strane
dravne pripadnosti, poslodavac moe isplaivati zaradu ili druga primanja koja
potrauje iz radnog odnosa na osnovu ugovora o radu ili kolektivnog ugovora, u
stranim sredstvima plaanja.
Ako se zarada ugovara u stranoj valuti treba da bude izraena u dinarskoj
protivrednosti sa klauzulom usklaenosti deviznog kursa.
Poslodavac je duan da preduzme mere koje e omoguiti pomorcu prenos
cele ili dela zarade porodici ili licima koja je duan da izdrava.
Mere iz stava 4. ovog lana ukljuuju:
1) nain koji omoguava pomorcu da doznai deo iznosa njegove zarade u
redovnim rokovima porodici, prenosom putem banke ili na drugi odgovarajui nain;
2) doznaka mora da bude poslata pravovremeno i direktno licu ili licima koja
je odredio pomorac.

- 22 Minimalna zarada pomorca

lan 65.
Minimalna zarada pomoraca utvruje se na osnovu meunarodnih radnih
standarda u oblasti pomorstva, koja ne moe da bude manja od minimalne zarade
propisane zakonom kojim se ureuje oblast rada.
lan 66.
lan posade broda ima pravo na odgovarajue radne i ivotne uslove na
brodu, pravo na zdravstvenu zatitu, medicinsku negu, uslove za bezbednost i
zdravlje na radu pomoraca i druge oblike socijalne zatite.
Ministar, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove rada i socijalnu politiku,
blie propisuje uslove za bezbednost i zdravlje na radu pomoraca, postupak koji se
primenjuje na domaem brodu po prigovoru lana posade broda, obrasce
svedoanstva o radu pomoraca i deklaracije o ispunjenosti uslova rada pomoraca,
nain njihovog izdavanja i voenja evidencije, kao i obrazac isprave o zaposlenju
pomorca koju izdaje poslodavac, podatke koji se u nju unose, kao i nain unoenja
tih podataka.
Posredovanje pri zapoljavanju pomoraca
lan 67.
Posredovanje pri zapoljavanju pomoraca na domaim brodovima i
brodovima strane dravne pripadnosti vri Nacionalna sluba za zapoljavanje
Republike Srbije.
Posredovanje pri zapoljavanju pomoraca na brodovima iz stava 1. ovog
lana mogu da vre i pravna lica koja ispunjavaju propisane uslove.
Ministar, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove zapoljavanja,
propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju pravna lica koja obavljaju posredovanje
pri zapoljavanju pomoraca, kao i postupak i nain njihovog imenovanja, uz
prethodno miljenje organizacija koje predstavljaju brodare i pomorce.
Svedoanstvo o radu pomoraca i deklaracija o ispunjenosti
uslova rada pomoraca
lan 68.
Domai brodovi koji plove u meunarodnom putovanju i imaju 500 BT ili vie
moraju da imaju svedoanstvo o radu pomoraca i deklaraciju o ispunjenosti uslova
rada pomoraca.
Isprave iz stava 1. ovog lana mogu da imaju i drugi brodovi ako to zahteva
vlasnik broda.
Svedoanstvom o radu pomoraca se potvruje da su radni i ivotni uslovi
pomoraca na tom brodu u skladu sa vaeim standardima i smernicama Konvencije
o radu pomoraca, ukljuujui i prihvaene mere radi osiguranja stalne usklaenosti
izvrenih nadzora.
Deklaracija o ispunjenosti uslova rada pomoraca je isprava kojom se
potvruje da je odreeni brod odravan u skladu sa vaeim standardom Konvencije
o radu pomoraca.
Isprave iz stava 1. ovog lana izdaje priznata organizacija.

- 23 lan 69.
Dravljanin Republike Srbije ukrcan kao lan posade broda strane dravne
pripadnosti, obavezno je osiguran u skladu sa zakonima kojima se ureuje obavezno
socijalno i zdravstveno osiguranje i finansiranje obaveznog socijalnog i zdravstvenog
osiguranja, ukoliko meunarodnim sporazumom o socijalnom i zdravstvenom
osiguranju nije drugaije ureeno.
Podnoenje prigovora pomorca u vezi ivotnih i radnih uslova na
brodu
lan 70.
lan posade broda koji smatra da su povreena njegova prava u vezi sa
ivotnim i radnim uslovima na brodu, ima pravo da podnose usmene i pismene
prigovore nadreenom oficiru, zapovedniku broda, vlasniku broda i ministarstvu.
Ako se prigovor iz stava 1. ovog lana podnosi na brodu, isti se unosi u
brodski dnevnik.
Prilikom podnoenja prigovora mora biti prisutan najmanje jo jedan lan
posade broda u svojstvu svedoka.
Vlasnik broda, brodar odnosno kompanija duni su da obezbede da se
svakom lanu posade broda pri ukrcavanju na brod urui uputstvo za postupak koji
se primenjuje na tom brodu po prigovoru, koji sadri informacije o nadlenom
dravnom organu za postupanje po prigovoru i imena lanova posade broda koji e
mu pruiti nepristrasan savet o njegovom prigovoru ili mu pomoi na drugi nain u
vezi drugih postupaka koji mu stoje na raspolaganju na brodu nakon postupka po
prigovoru.
lan 71.
U stranoj luci lan posade broda koji je dravljanin Republike Srbije moe da
se, radi zatite svojih prava iz radnog odnosa, obrati diplomatskom ili konzularnom
predstavnitvu Republike Srbije, a ako ga nema diplomatskom ili konzularnom
predstavnitvu drave ovlaene da zastupa interese dravljana Republike Srbije i u
toj dravi, a ako ni njega nema pomorskoj upravi drave luke.
Minimalan broj lanova posade
lan 72.
Za vrenje poslova kojima se obezbeuje bezbedna plovidba, brod mora da
ima odgovarajui broj lanova posade sa propisanim zvanjima i ovlaenjima o
osposobljenosti.
Ministar propisuje najmanji broj lanova posada za bezbednu plovidbu koje
moraju da imaju brodovi i druga plovila trgovake mornarice.
Ovlaenja o osposobljenosti pomoraca
lan 73.
lan posade broda trgovake mornarnice Republike Srbije koji vri poslove
kojima se obezbeuje plovidba, moe da bude lice koje ima najmanje 16 godina
ivota, koje je steklo odgovarajue zvanje i koje za vrenje poslova tog zvanja na
brodu ima odgovarajue ovlaenje u skladu sa Meunarodnom konvencijom o
standardima za obuku i izdavanju uverenja i vrenju brodske strae pomoraca sa

- 24 svim izmenama i dopunama (u daljem tekstu: STCW Konvencija), kao i pripravnik za

sticanje zvanja.
Zvanje lanova posade brodova trgovake mornarice Republike Srbije stie
se poloenim strunim ispitom za odreeno zvanje.
Pored ovlaenja za vrenje poslova odgovarajueg zvanja iz stava 2. ovog
lana, lanovi posade mogu da stiu posebna ovlaenja o osposobljenosti.
Posebna ovlaenja iz stava 3. ovog lana stiu se poloenim odgovarajuim
ispitom.
Ovlaenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti lana
posade broda koje je izdato suprotno propisanim uslovima nitavo je.
Ministarstvo vodi registar izdatih ovlaenja o osposobljenosti, odnosno
posebnoj osposobljenosti pomoraca.
Ministar propisuje zvanja, uslove i nain sticanja zvanja i ovlaenja lanova
posade brodova trgovake mornarice, obuku, program i nain polaganja strunog
ispita za sticanje zvanja, kao i obuku, program i nain polaganja ispita za sticanje
posebnih ovlaenja, nain provere znanja o pomorskom zakonodavstvu Republike
Srbije u sluaju priznavanja ovlaenja o osposobljenosti na upravljakom nivou, kao
i obrazac, sadrinu, nain izdavanja i voenja registara izdatih ovlaenja.
Ministar propisuje zvanja, uslove i nain sticanja zvanja i ovlaenja lanova
posade ribarskih brodova trgovake mornarice, obuku, program i nain polaganja
strunog ispita za sticanje ovlaenja o osposobljenosti lanova posade ribarskih
brodova, kao i obrazac, sadrinu, nain izdavanja i voenja registara izdatih
ovlaenja.
lan 74.
Ovlaenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti lanova
posade brodova koja su izdata od strane drave lanice Evropske unije, ili drava
ugovornica Sporazuma o evropskom ekonomskom prostoru, kao i vajcarske
konfederacije, priznaju se u Republici Srbiji.
Priznavanje iz stava 1. ovog lana vri ministarstvo overom kojom se
potvruje navedeno priznavanje.
Priznavanje ovlaenja o osposobljenosti ogranieno je na poslove, funkcije i
nivoe nadlenosti kako je u ovlaenju naznaeno.
Pomorac koji zatrai priznavanje ovlaenja o osposobljenosti na
upravljakom nivou mora da stekne odgovarajui nivo znanja o pomorskom
zakonodavstvu Republike Srbije koje je potrebno za adekvatno obavljanje njegovih
dunosti.
Ovlaenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti lanova
posade brodova koja su izdata od strane drave koja nije lanica Evropske unije
priznaje se pod uslovom da ta drava podnese zahtev za priznavanje njenih
ovlaenja Evropskoj komisiji.
Centri za obuku pomoraca
lan 75.
Obuku i ispite za sticanje ovlaenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj
osposobljenosti lanova posade brodova u skladu sa zahtevima STCW Konvencije u
pogledu trajanja i sadrine obuke, vre centri za obuku pomoraca (u daljem tekstu:
centri za obuku), na osnovu odobrenja koje izdaje ministarstvo.

- 25 Centri za obuku utvruju da li kandidat za pristupanje obuci i ispitu ispunjava

propisane uslove za sticanje odreenog ovlaenja, odnosno posebnog ovlaenja o
osposobljenosti u skladu sa zahtevima STCW Konvencije i podzakonskog akta iz
lana 73. stav 7. ovog zakona.
Na osnovu potvrde o uspeno zavrenoj obuci i uverenja o poloenom ispitu
za sticanje odreenog ovlaenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj
osposobljenosti lanova posade brodova izdatih od strane centara za obuku,
ministarstvo izdaje ovlaenje o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti
lanova posade brodova.
Ako ministarstvo utvrdi da pomorac ne ispunjava propisane uslove za sticanje
odreenog ovlaenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti
pomoraca i pored isprava iz stava 3. ovog lana koje su izdali centri za obuku,
ministarstvo nee izdati odreeno ovlaenje i o tome e obavestiti centar za obuku
kod koga je pomorac zavrio obuku.
Ako ministarstvo u sluaju iz stava 4. ovog lana ne izda odreeno ovlaenje
o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomorca, trokovi obuke i
polaganja ispita padaju na teret centra za obuku.
lan 76.
Odobrenje iz lana 75. stav 1. ovog zakona moe se dati samo pravnom licu
koje je registrovano u Republici Srbiji za obavljanje delatnosti obuke kadrova u
pomorskoj plovidbi, koje priloi dokaz od priznate organizacije da ispunjava
standarde propisane STCW Konvencijom, ispunjava tehniko-tehnoloke uslove za
dranje obuka za sticanje svih ovlaenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj
osposobljenosti propisanih STCW Konvencijom, dostavi plan i program delatnosti za
period za koje se izdaje odobrenje, kao i da ima kvalifikovane instruktore u skladu sa
zahtevima STCW Konvencije.
Odobrenje iz lana 75. stav 1. ovog zakona izdaje se na period od pet godina
i konano je u upravnom postupku.
lan 77.
Pre izdavanja odobrenja ministarstvo e utvrditi da pravno lice iz lana 76.
ovog zakona uredno izvrava sve finansijske obaveze prema Republici Srbiji, da
protiv njega nije pokrenut steajni postupak ili postupak likvidacije, kao i da se protiv
odgovornih lica ne vodi krivini postupak za dela iz oblasti privrednog kriminala.
lan 78.
Odobrenje za obavljanje poslova centara za obuku prestaje:
1)

istekom vremena na koje je dato;

2) likvidacijom pravnog lica koje je dobilo odobrenje, ako pravni sledbenici

ne zatrae da odobrenje ostane na snazi u roku od 30 dana od likvidacije pravnog
licakorisnika odobrenja;
3)

oduzimanjem odobrenja od strane ministarstva.

Reenje o prestanku odobrenja donosi ministarstvo.

lan 79.
Ministarstvo e doneti reenje o oduzimanju odobrenja ako utvrdi da odreeni
centar za obuku:

- 26 1) ne ispunjava standarde propisane STCW Konvencijom i domaim

propisima;
2)

ne zadovoljava uslove na osnovu kojih mu je izdato odobrenje;

3) ako nije zapoeo sa vrenjem odreenih obuka u roku odreenom u

odobrenju.
U sluajevima iz stava 1. ovog lana, ministarstvo e pre oduzimanja
odobrenja upozoriti centar za obuku i pozvati ga da se pismeno izjasni o razlozima
nepotovanja odredbi odobrenja, nakon ega odreuje rok za otklanjanje nedostatka,
a ako ne postupi u roku koji je odredilo ministarstvo, ministarstvo e oduzeti
odobrenje.
lan 80.
Ministarstvo e reenje o oduzimanju odobrenja centru za obuku doneti bez
prethodnog pozivanja da postupi u skladu sa odredbama lana 79. stav 2. ovog
zakona ako je isti prestao da obavlja obuke za koje je dobio odobrenje.
Na postupak izdavanja, prestanka i oduzimanja odobrenja iz l. 76, 78. i 79.
ovog zakona primenjuju se odredbe zakona kojim se ureuje upravni postupak.
lan 81.
Centri za obuku moraju da ispunjavaju sistem standarda kvaliteta u skladu sa
zahtevima STCW Konvencije i da primenjuju meunarodne i domae propise kojima
je ureena materija pomorske plovidbe.
Priznata organizacija vri proveru rada centara za obuku i ispunjenost
sistema standarda kvaliteta o troku centara za obuku.
Provera iz stava 2. ovog lana vri se svake dve godine, a moe i ranije ako
ministarstvo oceni da je to neophodno.
Blii uslovi koje moraju da ispunjavaju centri za obuku propisuju se
podzakonskim aktom iz lana 73. stav 7. ovog zakona.
lan 82.
Obrazovanje pomoraca mogu da vre kolske ustanove ovlaene propisima
kojima se ureuje obrazovanje na ije nastavne planove i programe ministarstvo daje
saglasnost.
Ako ministarstvo utvrdi da se kolske ustanove koje su ovlaene propisom
kojim se ureuje obrazovanje ne pridravaju nastavnih planova i programa na koje je
dalo saglasnost, ministarstvo e oduzeti saglasnost o emu e obavestiti ministarstvo
nadleno za poslove obrazovanja.
lan 83.
Ovlaenje za vrenje poslova na brodu moe se dati samo licu koje je
telesno i duevno sposobno da obavlja poslove na brodu, koje nije zavisno o opojnim
drogama i alkoholu, to se utvruje lekarskim pregledom i kontrolie periodinim
pregledom.
Ministar, uz saglasnost ministra nadlenog za poslove zdravlja, propisuje
uslove u pogledu zdravstvene sposobnosti lanova posade broda i drugih plovila,
kao i uslove i nain vrenja zdravstvenog nadzora.

- 27 Pomorska knjiica i dozvola za ukrcavanje

lan 84.
Kao lan posade na pomorski brod moe da se ukrca samo lice koje ima
pomorsku knjiicu ili dozvolu za ukrcavanje.
Pomorsku knjiicu i dozvolu za ukrcavanje iz stava 1. ovog lana izdaje luka
kapetanija.
Pomorska knjiica i dozvola za ukrcavanje su line isprave lica kome su
izdate.
Pomorska knjiica je isprava kojom se dokazuje struna sprema lana
posade, zdravstveno stanje, svojstvo u kome je lan posade ukrcan na brod, kao i
trajanje zaposlenja na brodu. Pomorska knjiica izdata od luke kapetanije,
snabdevena vizom za putovanje u inostranstvo od strane organa nadlenog za
izdavanje viza, slui i kao putna isprava (paso) i predstavlja ovlaenje za lice da
bude lan posade broda koji plovi u meunarodnoj plovidbi, kao i da putuje u
inostranstvo radi ukrcavanja na brod, ili da se posle iskrcavanja sa broda u
inostranstvu vrati u Republiku Srbiju.
Dozvola za ukrcavanje je isprava koju mora imati strani dravljanin ukrcan
kao lan posade na domaem brodu.
Dozvolom za ukrcavanje dokazuje se struna sprema, zdravstveno stanje,
svojstvo u kome je lan posade ukrcan na brod, kao i trajanje zaposlenja na brodu.
Ministarstvo vodi evidenciju izdatih pomorskih knjiica i dozvola za
ukrcavanje.
Ministar propisuje uslove, nain izdavanja i obrasce pomorske knjiice i
dozvole za ukrcavanje, kao i nain voenja evidencije izdatih pomorskih knjiica i
dozvola za ukrcavanje.
lan 85.
lan posade mora da vri poslove na brodu u skladu sa pravilima navigacije,
na nain koji omoguava bezbednost plovidbe, ne oteuje brod ili teret na njemu, i
ne ugroava bezbednost putnika na brodu ili ostalih lanova posade i ivotnu sredinu
od zagaenja opasnim i tetnim stvarima (uljem, otpacima tekuih goriva i njihovim
meavinama, otpadnim vodama i drugim otpadnim materijama, kao i radioaktivnim ili
slinim otpacima) od strane broda.
Sastav i vrenje brodske strae
lan 86.
Sastav brodske strae mora biti u svako vreme dovoljan i mora da odgovara
posebnim okolnostima i uslovima u kojima se vri straa (vreme, vidljivost, gustina
saobraaja i sl.).
lan posade za vreme vrenja strae ne moe da napusti mesto i prostoriju u
kojoj se vri straa bez odobrenja deurnog oficira.
Oficir strae za vreme trajanja strae ne moe naputati svoje mesto na
strai.
Za vreme boravka broda na sidritu, stalna straa u smenama mora da se
vri na mostu i u mainskom prostoru.

- 28 Kad je brod u luci na njemu se mora nalaziti najmanje jedna treina lanova
posade svake slube.
Na brodu iz stava 4. ovog lana, meu lanovima posade moraju se nalaziti
po jedan oficir palube i maine, a nou i brodska straa.
lan 87.
U predelima vrlo gustog saobraaja, u uslovima ograniene vidljivosti i u svim
ostalim opasnim plovidbenim situacijama kad se upotrebljava ureaj za automatsku
navigaciju treba da postoji mogunost preuzimanja navigacije brodom od strane
deurnog oficira i navigatora.
Prebacivanje sa automatske na runu navigaciju i obrnuto treba da izvri
deurni oficir strae na mostu.
lan 88.
Zapovednik i drugi lan posade broda ne moe biti pod uticajem alkohola i/ili
drugih materija koje menjaju stanje svesti, bolestan ili premoren.
Odredbe ovog lana primenjuju se i na lanove posade svih drugih plovila.
Repatrijacija pomoraca
lan 89.
Ako lan posade broda za vreme trajanja, odnosno prestanka slube na
brodu bude iskrcan sa broda van njegove luke ukrcavanja, odnosno ako brodar
iskrca lana posade broda van mesta u kome je sedite brodara, brodar je duan da
mu obezbedi povratak u luku njegovog ukrcavanja u kome je sedite brodara, a ako
je to predvieno ugovorom o radu da mu se obezbedi povratak u mesto prebavilita,
odnosno boravita (u daljem tekstu: povratno putovanje).
Ako brodar ne obezbedi povratno putovanje lana posade broda iz stava 1.
ovog lana, to putovanje iz inostranstva obezbedie, na teret brodara, diplomatsko ili
konzularno predstavnitvo Republike Srbije.
Trokove povratnog putovanja iz stava 1. ovog lana brodar ne moe naplatiti
od lana posade broda u obliku avansa na poetku zaposlenja ili iz zarade koju je
duan isplatiti lanu posade broda, osim u sluaju teih povreda obaveza iz ugovora
o radu od strane lana posade broda.
lan 90.
Trokove povratnog putovanja lana posade broda snosi brodar.
Brodar ima pravo regresa za naplatu svih trokova povratnog putovanja od
lana posade broda koji se bez dozvole iskrcao sa broda i time svojom krivicom
doveo do prestanka radnog odnosa, ili koji se iskrcao sa broda zbog povrede ili
oboljenja koje je sebi prouzrokovao namerno ili usled grube nepanje.
Trokovi povratnog putovanja lana posade broda obuhvataju trokove za
stan, hranu, prevoz, zaradu, dodatke na zaradu od momenta kada je lan posade
broda iskrcan sa broda do njegovog povratka u mesto njegovog prebivalita, kao i
neophodne trokove leenja dok lan posade broda ne bude zdravstveno sposoban
za povratno putovanje.
Brodar je duan da obezbedi da lanovi posade na domaim brodovima imaju
dostupne odgovarajue odredbe vaeih propisa koji se odnose na prava lana

- 29 posade vezano za povratno putovanje i to na radnom jeziku broda i na engleskom

jeziku.
lan 91.
Povratno putovanje smatra se obezbeenim i ako je lanu posade broda
obezbeen odgovarajui posao na brodu koji plovi u luku njegovog ukrcavanja.
U sluaju iz stava 1. ovog lana, lanu posade broda pripada naknada za
posao koji je obavljao na brodu.
lan 92.
Odredbe l. 89-91. ovog zakona odnose se i na strance koji su lanovi
posade domaeg broda.
lan 93.
lan posade broda duan je da odmah obavesti svog neposrednog
rukovodioca ili zapovednika broda:
1) o svakom vanrednom dogaaju koji bi mogao da ugrozi bezbednost
broda, putnika, drugih lica ili tereta na brodu, kao i da zagadi ivotnu sredinu
opasnim i tetnim stvarima od strane broda;
2) kad u plovidbi na moru ustanovi da pojedini svetionici i svetla ne rade,
odnosno oznake ili bove nisu na svom mestu.
U sluaju opasnosti, brodoloma ili druge havarije, lanovi posade broda duni
su da se zalau za spasavanje broda, putnika, drugih lica i tereta na brodu, kao i za
zatitu ivotne sredine, dok zapovednik broda ne naredi da se brod napusti.
Prava pomoraca u sluaju brodoloma ili druge havarije
lan 94.
Brodar je duan da lanu posade naknadi tetu prouzrokovanu na stvarima
namenjenim za njegovu linu upotrebu na brodu, koje su unitene ili oteene
prilikom brodoloma ili druge havarije broda.
lan posade broda koji je u radnom odnosu, u sluaju brodoloma ima pravo
na naknadu zarade najmanje za dva meseca od dana brodoloma, prema proseku
zarade za poslednja tri meseca, ako mu po ugovoru o radu zarada ne pripada za
due vreme.
U sluaju iz stava 2. ovog lana lanu posade, stranom dravljaninu ili licu
bez dravljanstva, pripada naknada u iznosu odreenom ugovorom o radu - za svaki
dan nezaposlenosti koja je nastupila kao posledica brodoloma, ali najdue za dva
meseca od dana brodoloma.
lan posade nema pravo na naknadu iz st. 1, 2. i 3. ovog lana ako brodar
dokae da je on prouzrokovao tetu namerno ili krajnjom nepanjom.
Na povratno putovanje lana posade broda, koji je pretrpeo brodolom odnose
se odredbe l. 89-91. ovog zakona.
lan 95.
Za tetu nastalu usled telesne povrede ili smrti lana posade broda odgovara
brodar ako ne dokae da je teta nastala bez njegove krivice ili krivice lica za koje
brodar odgovara.

- 30 Za tetu iz stava 1. ovog lana nastalu od opasnog tereta ili opasne delatnosti
brodar odgovara prema optim propisima o odgovornosti za tetu od opasnog tereta
ili opasne delatnosti.
Za tetu iz stava 1. ovog lana koju lan posade broda pretrpi na radu ili u
vezi sa radom na brodu usled nepostojanja uslova za bezbedan rad, brodar
odgovara ako ne dokae da je lan posade broda uzrokovao namerno ili krajnjom
nepanjom.
Za tete iz ovog lana solidarno odgovaraju brodar, menader, kompanija i
poslodavac.
2. Zapovednik broda
lan 96.
Zapovednik broda duan je da u plovidbi postupa u skladu sa meunarodnim
i domaim propisima o bezbednosti plovidbe.
Posadom i svim drugim licima na brodu zapoveda zapovednik broda.
Zapovednika broda imenuje i razreava od dunosti brodar.
Zapovednik broda odgovoran je za bezbednost broda i red na brodu u skladu
sa meunarodnim propisima, ovim zakonom i propisima donesenim na osnovu ovog
zakona.
U sluaju smrti, spreenosti ili odsutnosti, zapovednika broda zamenjuje, sa
svim njegovim ovlaenjima, najstariji oficir palube.
Odredbe stava 1. ovog lana odnose se i na lica koja upravljaju amcem,
jahtom i drugim plovilima.
lan 97.
Zapovednik broda duan je da se brine o snabdevanju broda, o brodskoj
administraciji, o njegovom odravanju, o odravanju u ispravnom stanju trupa broda,
maina, ureaja i opreme, o sigurnosti brodskih ureaja, za ukrcavanje i iskrcavanje
putnika, opasnog i ostalog tereta, o pravilnom ukrcavanju, slaganju, prevozu i
iskrcavanju tereta, o pravilnom ukrcavanju, smetaju i iskrcavanju putnika, i o
izvravanju svih zadataka vezanih za proces rada.
Zapovednik broda duan je da u propisanim rokovima vri vebe sa amcima
i ostalim sredstvima za spasavanje, kao i ureajima za otkrivanje, spreavanje i
gaenje poara.
Zapovednik broda duan je da za vreme plovidbe bude na brodu.
Zapovednik broda duan je da pre polaska na put proveri ispravnost broda
koji mu omoguava da izvri odreeno putovanje i da obezbedi da se sve propisane
isprave i knjige, kao i lanovi posade nalaze na brodu, a pri prevozu putnika naroito da utvrdi da li su preduzete sve mere za bezbednost putnika.
lan 98.
Zapovednik broda je duan da istakne tablicu o uslovima rada na brodu na
radnom jeziku broda i engleskom jeziku na lako pristupanom mestu na brodu, koja
sadri:
1)

raspored slube tokom plovidbe i u luci;

2)

minimalno vreme odmora pomorca.

- 31 Zapovednik je duan da vodi evidenciju radnog vremena i vremena odmora

lanova posade broda na radnom jeziku broda i engleskom jeziku i da istu dri na
brodu.
Ministar propisuje obrazac i nain voenja tablice o uslovima rada na brodu,
kao i obrazac, nain voenja i uvanja evidencije radnog vremena i vremena odmora
pomoraca, kao i vremenske intervale u kojima se ti podaci belee.
lan 99.
Zapovednik broda, odnosno oficir palube u smeni koji upravlja voenjem
broda duan je da preduzima sve mere potrebne za bezbednost broda i plovidbe.
Zapovednik broda duan je da lino rukovodi brodom kad god to zahteva
bezbednost broda, a naroito kad brod ulazi u luku ili kad izlazi iz nje, kao i za vreme
slabe vidljivosti ili magle.
Prisutnost pilota na brodu ne oslobaa zapovednika broda od odgovornosti
za upravljanje brodom.
lan 100.
Zapovednik je duan, na nain utvren od strane vlasnika, odnosno
kompanije da:
1)

sprovodi politiku bezbednosti kompanije i zatite ivotne sredine;

2) angauje lanove posade broda u sprovoenju politike iz stava 1. taka

1) ovog lana;
3)

izdaje odgovarajue naredbe i uputstva na jasan i jednostavan nain;

4) kontrolie sprovoenje Sistema upravljanja bezbednou i dostavlja

izvetaje licima na kopnu o utvrenim neusaglaenostima.
lan 101.
Zapovednik broda ili kompanija duna je to je pre mogue da obavesti
priznatu organizaciju koja e pokrenuti postupak utvrivanja da li je potreban
odgovarajui pregled broda, ako se na brodu otkrije nedostatak ili se dogodi nezgoda
koja utie na:
1) bezbednost, sigurnosnu zatitu broda i ispravnost sredstava za
spasavanja ili druge opreme;
2) celovitost broda ili ispravnost, odnosno kompletnost opreme za zatitu od
zagaenja uljem, opasnim i tetnim stvarima.
Ako se brod nalazi u luci drave ugovornice odgovarajue meunarodne
konvencije, zapovednik ili kompanija e odmah obavestiti pomorsku upravu drave
luke o dogaaju iz stava 1. ovog lana.
Zapovednik ili kompanija mora najbrom telekomunikacionom vezom
obavestiti pomorsku upravu najblie obalne drave o dogaajima u vezi sa
isputanjem ili moguim isputanjem ulja, tetnih tekuih ili tetnih upakovanih
materija.
lan 102.
Ako nastupe dogaaji koji brod ili lica na njemu dovedu u opasnost,
zapovednik broda je duan da preduzme sve mere za spasavanje lica i otklanjanje
opasnosti za brod i stvari na brodu, kao i za zatitu ivotne sredine.

- 32 U sluaju iz stava 1. ovog lana zapovednik broda, duan je da rtvuje ili

oteti teret, druge stvari ili brodske ureaje ili opremu koji nisu neophodni za
plovidbu, ili delove broda ije je rtvovanje ili oteenje manje tetno za brodara i lica
zainteresovana za teret na brodu.
lan 103.
Ako su u sluaju opasnosti za brod, sve mere preduzete za spasavanje broda
ostale bez uspeha, i ako je propast broda neizbena, zapovednik broda duan je da
prvenstveno preduzme mere potrebne za spasavanje putnika i drugih lica na brodu,
kao i da naredi da se brod napusti.
U sluaju iz stava 1. ovog lana zapovednik broda je duan da preduzme i
sve mere potrebne za spasavanje brodskog dnevnika, ako okolnosti sluaja
doputaju - i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava, pomorskih
karata odnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne.
Zapovednik broda sme da napusti brod tek poto je, u granicama stvarne
mogunosti, preduzeo sve mere iz st. 1. i 2. ovog lana.
lan 104.
Ako na brodu nastupi dogaaj koji ugroava bezbednost broda, ili plovidbe, ili
ako nastupi vanredni dogaaj brodu, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu, ili
ako se primeti zagaenje mora opasnim i tetnim stvarima, zapovednik broda duan
je da opis tog dogaaja, odnosno beleku o primeenom zagaenju mora odmah
unese u brodski dnevnik, a najkasnije u roku od 24 asa.
Zapovednik broda duan je da o dogaaju iz stava 1. ovog lana, odmah po
dolasku, a najkasnije za 24 asa, podnese izvetaj, zajedno sa izvodom iz brodskog
dnevnika, pomorskoj upravi najblie obalne drave, kao i diplomatskom ili
konzularnom predstavnitvu Republike Srbije u toj dravi.
Ako je dogaaj iz stava 1. ovog lana nastupio za vreme plovidbe,
zapovednik broda je duan da izvetaj o dogaaju, zajedno sa izvodom iz brodskog
dnevnika, podnese, u roku iz stava 2. ovog lana, pomorskoj upravi drave luke u
koju e brod prvo uploviti, kao i diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu
Republike Srbije u toj dravi.
Zapovednik broda iz stava 1. ovog lana mora upisati injenicu roenja ili
smrti lica nastalu na brodu u odgovarajuu brodsku knjigu, kao i da primi izjavu
poslednje volje i to primanje unese u tu brodsku knjigu, navodei vreme kad je
poslednju izjavu volje primio.
Zapovednik broda duan je da o injenici roenja i smrti i o primanju izjave
poslednje volje saini odgovarajuu brodsku ispravu i dostavi je najbliem
diplomatskom, odnosno konzularnom predstavnitvu Republike Srbije.
Sadrina, nain upisa i voenja brodske knjige iz stava 4. ovog lana, kao i
sadrina i izgled brodske isprave iz stava 5. ovog lana propisuje se podzakonskim
aktom iz lana 40. stav 3. ovog zakona.
lan 105.
Zapovednik broda duan je da putem telekomunikacionih veza poalje
obavetenje pomorskoj upravi najblie obalne drave o bilo kojoj neposrednoj
opasnosti za bezbednost plovidbe na koju naie, a naroito ako primeti promene na
plovnom putu iz lana 93. stav 1. taka 2) ovog zakona, naie na zagaenje opasnim
i tetnim stvarima, opasan led, opasnu oluju ili na bilo koju drugu neposrednu
opasnost za plovidbu ili na tropsku oluju ili na temperaturu vazduha ispod take

- 33 smrzavanja praenu vetrovima olujne snage koji prouzrokuju veliko nagomilavanje

leda na nadgraima, ili na vetar snage 10 ili vie bofora po Beaufortovoj skali, a za
koji nije bilo primljeno upozorenje o oluji.
Zapovednik broda duan je da najbrim putem obavesti pomorsku upravu
najblie obalne drave o zagaenju mora koje je nastalo sa broda kojim zapoveda.
Zapovednik broda duan je da beleku o datom obavetenju iz stava 1. ovog
lana unese u brodski dnevnik.
lan 106.
Ako se brod u sluaju nastupanja ratnog stanja izmeu drugih drava, nae u
luci jedne od zaraenih drava, ili je na putu za luku zaraene drave ili mora proi
kroz teritorijalno more ili unutranje morske vode zaraene drave, zapovednik broda
je duan da zatrai uputstvo od brodara, a ako to nije mogue - od ministarstva
nadlenog za spoljne poslove u Republici Srbiji.
lan 107.
Zapovednik broda, kao zastupnik brodara, ovlaen je da u njegovo ime i za
njegov raun u mestu van sedita brodara zakljuuje ugovore o spasavanju i pravne
poslove potrebne za izvrenje putovanja, i da u mestu van sedita brodara u kome
nema ovlaenog predstavnika brodara zakljuuje ugovore o pomorskim plovidbenim
poslovima, osim brodarskog ugovora na vreme za ceo brod.
Zapovednik broda ovlaen je da kao zastupnik brodara pokree pred stranim
sudskim i upravnim organima postupak radi zatite brodarevih prava i interesa u
poslovima iz stava 1. ovog lana i da u tom postupku preduzima procesne radnje.
Ako brodar ogranii ovlaenje zapovednika, to ogranienje nema pravno
dejstvo prema treim licima koja za njega nisu znala, niti su prema okolnostima
mogla znati.
lan 108.
Zapovednik broda ovlaen je i duan da svim licima na brodu izdaje
nareenja kojima se obezbeuje brod, plovidba i odravanje reda na brodu, kao i da
nadzire izvrenje izdatih nareenja.
Radi odravanja reda i bezbednosti na brodu zapovednik broda mora da dri
na brodu vatreno oruje, dok lanovi posade broda ne mogu na brodu da imaju
oruje.
lan 109.
Zapovednik broda ima pravo da za vreme plovidbe ogranii slobodu kretanja
na brodu svakom licu koje tee ugrozi bezbednost broda, lanova posade, putnika i
drugih lica, stvari na brodu i ivotne sredine zagaenjem opasnim ili tetnim
stvarima. Sloboda kretanja moe da se ogranii samo ako je to neophodno radi
bezbednosti putnika i drugih lica i stvari na brodu ili radi zatite broda, ili zatite
ivotne sredine, i moe za stranca da traje najdue do dolaska broda u prvu luku u
koju brod uplovi, a za dravljanina Republike Srbije do uplovljenja u prvu luku i
dobijanja uputstva od strane najblieg diplomatskog ili konzularnog predstavnitva
Republike Srbije.
Mere iz stava 1. ovog lana unose se u brodski dnevnik sa obrazloenjem.

- 34 lan 110.
Zapovednik broda ima pravo da lana posade broda koji naruava
bezbednost plovidbe udalji sa radnog mesta, a po potrebi, da ga iskrca sa broda i
vrati u luku ukrcavanja u kojoj je sedite brodara.
lan 111.
Zapovednik broda ima pravo, u sluaju nude i dok ona traje, da lanovima
posade broda smanji obrok hrane i vode radi racionalnog korienja postojeih zaliha
hrane i vode na brodu.
Mere iz stava 1. ovog lana unose se u brodski dnevnik sa obrazloenjem.
lan 112.
Ako za vreme putovanja lan posade broda, putnik ili drugo lice na brodu
izvri krivino delo, zapovednik broda je duan da preduzme, prema okolnostima,
mere potrebne da se sprei ili ublai nastupanje tetnih posledica tog dela i da se
izvrilac pozove na odgovornost.
Ako postoji opasnost da izvrilac delo ponovi ili da pobegne, zapovednik
broda naredie da se izvriocu krivinog dela ogranii sloboda kretanja na brodu, ili
da se lii slobode i da se: izvri ispitivanje izvrioca, svedoka, oevidaca i oteenika
radi utvrivanja okolnosti pod kojima je delo izvreno i posledica koje su nastupile; o
svakom sasluanju sastavi zapisnik; kao dokazi uzmu na uvanje predmeti na kojima
ili pomou kojih je krivino delo izvreno, odnosno na kojima su tragovi izvrenog
dela vidljivi; preduzmu i druge mere radi utvrivanja okolnosti pod kojima je krivino
delo izvreno.
Zapovednik broda je duan da o izvrenom krivinom delu podnese izvetaj
diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu Republike Srbije u dravi u iju luku je
brod prvo uplovio. Zapovednik broda je duan da sa izvriocem krivinog dela
postupi prema uputstvima diplomatskog ili konzularnog predstavnitva Republike
Srbije.
Mere iz stava 2. ovog lana unose se u brodski dnevnik sa obrazloenjem.
lan 113.
Ako lan posade broda koji je dravljanin Republike Srbije samovoljno
napusti brod u luci, zapovednik broda je duan da ovo naputanje broda prijavi
diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu Republike Srbije u dravi luke, a ako ga
nema - diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu drave ovlaene da zastupa
interese dravljana Republike Srbije i u toj dravi, a ako ni njega nema pomorskoj
upravi drave luke.
Ako lan posade broda koji je strani dravljanin samovoljno napusti brod u
luci, zapovednik broda je duan da ovo naputanje broda prijavi pomorskoj upravi
drave luke.
Zapovednik broda duan je da sastavi zapisnik i utvrdi koje su stvari i isprave
lana posade koji je samovoljno napustio brod ostale na brodu.
Zapisnik se sastavlja u prisustvu dvojice svedoka, a potpisuju ga zapovednik
broda i svedoci.
Beleku o samovoljnom naputanju broda i o stvarima lana posade koje su
ostale na brodu i njihovoj predaji nadlenom domaem organu, zapovednik broda
duan je da unese u brodski dnevnik.

- 35 Organ koji u luci, primi line stvari i isprave lana posade koji je samovoljno
napustio brod, predae ih njegovoj uoj porodici ili roditeljima, a ako njih nema - licu
koje odredi nadleni organ starateljstva.
lan 114.
Smatra se da je lan posade samovoljno napustio brod ako se nije vratio na
brod do odlaska broda iz luke.
Ako je lan posade bio spreen da se vrati na brod do odlaska broda iz luke,
smatra se da je samovoljno napustio brod ako se u roku od tri dana, od dana kad je
smetnja bila otklonjena, nije prijavio organu iz lana 113. stav 1. ovog zakona.
lan 115.
Zapovednik broda koji na bilo koji nain sazna da se lice, ukljuujui i
neprijatelje u sluaju oruanog sukoba, nalaze u ivotnoj opasnosti na moru, duan
je da im odmah krene u pomo najveom moguom brzinom, obavetavajui ih o
tome ako je to mogue, i da preduzme njihovo spasavanje.
Zapovednik broda u opasnosti ima pravo, posle savetovanja sa
zapovednicima brodova koji su odgovorili na njegov poziv za pomo, ako je
savetovanje mogue sprovesti, da izabere jedan od tih brodova ili vie njih za koje
smatra da su najprikladniji da mu prue pomo.
Zapovednik ili zapovednici brodova izabrani da prue pomo brodu u
opasnosti duni su da prihvate izbor i da odmah, najveom moguom brzinom, krenu
u pomo licima koja su u ivotnoj opasnosti.
Zapovednik broda je duan da spasava lica koja su u ivotnoj opasnosti iako
se ona tome protive, ili ako se spasavanju lica protivi zapovednik broda na kome se
ta lica nalaze.
lan 116.
Izuzetno od odredaba lana 115. ovog zakona, zapovednik broda nije duan
da krene u pomo i da preduzme spasavanje lica u ivotnoj opasnosti:
1) ako bi preduzimanje tog spasavanja predstavljalo ozbiljnu opasnost za
brod kojim on zapoveda i za lica na tom brodu, ili ako on opravdano smatra da,
prema posebnim okolnostima sluaja, preduzimanje spasavanja lica u opasnosti ne
bi bilo uspeno;
2) ako sazna da je drugi brod izabran da ide u pomo i da je izabrani brod
taj izbor prihvatio;
3) ako od zapovednika broda u opasnosti, ili neposredno od lica koja su bila
u ivotnoj opasnosti, ili od zapovednika drugog broda koji je stigao do tih lica bude
obaveten da pomo vie nije potrebna.
lan 117.
U sluaju sudara brodova zapovednik broda je duan da pored prvenstvenog
spasavanja lica, preduzme i spasavanje drugog broda s kojim se sudario brod kojim
on zapoveda ako je to mogue bez ozbiljne opasnosti za brod kojim zapoveda i za
lica na njemu.
Na unutranjim morskim vodama obalne drave u kojima se domai brod
nalazi zapovednik broda je duan, da kad se brod kojim on zapoveda nae u blizini
broda koji daje poziv za pomo, i kad nije bilo sudara, da odmah preduzme

- 36 spasavanje tog broda, ako je u mogunosti da to uini bez ozbiljne opasnosti za brod
kojim zapoveda i za lica na njemu.
lan 118.
Zapovednik domaeg broda koji sazna da je drugi domai brod u opasnosti
na moru duan je da, pored prvenstvenog spasavanja lica, preduzme i spasavanje
broda i stvari sa tog broda koje su svojina domaih brodara, i drugih pravnih lica ili
svojina dravljana Republike Srbije, ako se spasavanju broda i stvari na njemu
izriito ne protivi zapovednik broda, odnosno vlasnik broda ili brodar broda u
opasnosti.
Zapovednik broda nije duan da preduzme spasavanje broda prema odredbi
stava 1. ovog lana ako to ne moe da uini bez ozbiljne opasnosti za lica na brodu
ili za brod kojim zapoveda, ili ako opravdano smatra da spasavanje broda ne bi bilo
celishodno niti razumno s obzirom na mogunosti spasavanja, vrednost broda u
opasnosti i stvari na tom brodu, kao i na rizike i trokove kojima bi preduzetim
spasavanjem izloio brod kojim zapoveda.
lan 119.
Zapovednik broda duan je da u brodski dnevnik unese razloge zbog kojih
nije krenuo u pomo licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje (lan 116),
kao i razloge zbog kojih nije preduzeo spasavanje broda i stvari na njemu (l. 117. i
118).
lan 120.
Vlasnik broda ili brodar ne odgovara za tetu koja nastane zbog toga to je
zapovednik broda povredio dunosti odreene u l. 115, 117. i 118. ovog zakona.
3. Posada amca
lan 121.
Lice koje upravlja amcem mora biti telesno i duevno sposobno, struno
osposobljeno i smatra se zapovednikom tog plovila.
Struna osposobljenost iz stava 1. ovog lana stie se polaganjem strunog
ispita.
Ministarstvo vodi evidenciju izdatih dozvola za upravljanje amcem.
Ministar propisuje uslove koje moraju da ispunjavaju lica za upravljanje
amcem, program, trokove i nain polaganja strunog ispita, kao i obrazac,
sadrinu, nain izdavanja i trajanje dozvole za upravljanje amcem i nain voenja
evidencije izdatih dozvola.

Deo peti
TRAGANJE I SPASAVANJE
lan 122.
Traganje i spasavanje na moru je obaveza pruanja svih vidova pomoi i
spasavanje ugroenih lica, brodova i stvari.
Traganje i spasavanje ugroenih lica je obavezno.

- 37 lan 123.
Traganje obuhvata radnje na ustanovljenju mesta, prirode i obima nezgode
na moru, kao i hidrometeorolokih uslova radi pruanja pomoi, prvenstveno radi
zatite i spasavanja ugroenih lica.
Spasavanje obuhvata radnje u cilju pruanja pomoi, odnosno otklanjanja
opasnosti u sluaju nezgode na moru.
U okviru traganja i spasavanja obavlja se osmatranje i javljanje o zapaenim
pojavama i dogaajima.
lan 124.
Traganje i spasavanje domaih brodova i ugroenih stvari domaih pravnih i
fizikih lica je obavezno, pod uslovom da se time ne ugroava bezbednost lica,
bezbednost broda, jahte, amca ili drugog plovila ili drugih sredstava koja obavljaju
traganje, odnosno spasavanje.
Traganje i spasavanje ugroenih stvari u stranom vlasnitvu je obavezno ako
se tim spreava ili otklanja teta koja moe nastati ili se time otklanjaju opasnosti za
bezbednost plovidbe.

Deo esti
SISTEM ZA INFORMISANJE I NADZOR BRODSKOG SAOBRAAJA
(VTS), SISTEM OBAVEZNIH PLOVIDBENIH RUTA, SISTEM
IDENTIFIKACIJE I PRAENJA BRODOVA NA VELIKOJ UDALJENOSTI
(LRIT), SISTEM ZAPISIVANJA PODATAKA O PLOVIDBI (VDR) I
SAFESEANET
1. Sistem za informisanje i nadzor brodskog saobraaja (VTS)
lan 125.
Sistem za informisanje i nadzor brodskog saobraaja (VTS) je sistem koji ima
za cilj unapreenje bezbednosti i efikasnosti brodskog saobraaja i zatite ivotne
sredine, koji moe da utie na saobraaj i na preduzimanje mera u cilju reavanja
saobraajnih situacija koje se javljaju u VTS podrujima koje proglaavaju obalne
drave.
Informisanje i nadzor brodskog saobraaja ostvaruje se kroz saradnju
domaeg broda i pomorske uprave obalne drave.
Ministar propisuje tehniku specifikaciju za brodsku VTS opremu, nain
prenoenja informacija VTS operateru na kopnu, kao i obuku lanova posade broda
zaduene za VTS.
lan 126.
Domai brod koji se nalazi u podruju iz lana 125. stav 1. ovog zakona
duan je da:
1) postupa prema pravilima plovidbe propisanim meunarodnim ugovorima
i propisima drave u ijem VTS podruju plovi ili se nalazi;
2) dostavlja podatke pomorskoj upravi obalne drave u ijem VTS podruju
plovi ili se nalazi;

- 38 3) postupa po nalogu pomorske uprave drave u ijem VTS podruju plovi

ili se nalazi.
lan 127.
Brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaeg broda koji plovi ka odreenoj
luci duan je da pomorskoj upravi drave luke prijavi opte podatke o brodu, i to:
1)

identifikaciju broda (ime, pozivni znak, IMO identifikacioni broj ili MMSI

2)

luku odredita (UN locode);

broj);
3) procenjeno vreme dolaska u luku odredita ili pilotsku stanicu, u
zavisnosti od zahteva pomorske uprave drave luke, i vreme odlaska iz luke;
4)

ukupan broj lica na brodu.

Pored optih podataka o brodu iz stava 1. ovog lana brodar, plovidbeni

agent ili zapovednik domaeg broda koji plovi ka odreenoj luci duan je da
pomorskoj upravi drave luke prijavi sledee podatke o teretu:
1) tehnike nazive opasnih ili zagaujuih tereta, UN brojeve tih tereta ako
postoje, IMO klase rizika u skladu sa IMDG pravilnikom, Meunarodnim pravilnikom
o izgradnji i opremanju brodova za prevoz opasnih hemikalija u razlivenom stanju
(IBC Code), sa izmenama i dopunama i Meunarodnim pravilnikom o izgradnji i
opremanju brodova za prevoz utenjenih gasova u razlivenom stanju (IGC Code), sa
izmenama i dopunama i, prema potrebi, klasu broda potrebnu za INF terete, koliine
takvih tereta i ako se prevoze u jedinicama za prevoz tereta koji nisu tankovi i njihov
identifikacioni broj;
2) potvrdu da se na brodu nalazi popis ili manifest ili odgovarajui plan
utovara u kojem su detaljnije opisani opasni ili zagaujui tereti, kao i njihov smetaj
na brodu;
3)

adresu na kojoj se mogu dobiti detaljni podaci o teretu.

Podaci iz st. 1. i 2. ovog lana prenose se elektronskim putem uvek kada je to

mogue. Kada brod uplovljava u dravu luku lanice Evropske unije razmena
elektronskih poruka vri se na nain propisan od strane Evropske komisije.
lan 128.
Brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaeg broda duan je da podatke
iz lana 127. ovog zakona prijavi:
1)

najkasnije 24 asa pre uplovljavanja broda u luku;

2) najkasnije kada brod naputa prethodnu luku, ako je vreme putovanja

krae od 24 asa;
3) ako luka pristajanja nije poznata ili je promenjena tokom putovanja, im ti
podaci budu poznati.
Brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaeg broda, koji prevozi opasne ili
zagaujue terete kada naputa luku koja se nalazi na teritoriji drave lanice
Evropske unije, duan je da podatke iz lana 127. ovog zakona prijavi pomorskoj
upravi te drave.
Brodar, plovidbeni agent ili zapovednik domaeg broda, koji prevozi opasne ili
zagaujue terete, prilikom dolaska iz luke koja se ne nalazi na teritoriji drave
lanice Evropske unije na putu za luku koja se nalazi na teritoriji drave lanice
Evropske unije, duan je da podatke iz lana 127. ovog zakona prijavi pomorskoj

- 39 upravi te drave, najkasnije nakon isplovljavanja iz luke ukrcaja ili im je poznata luka
odredita, ako ovaj podatak nije bio poznat u trenutku isplovljavanja.
lan 129.
Domai brod koji ulazi u podruje sistema obaveznog izvetavanja sa
brodova, u skladu sa Propisom 11, Poglavlje V SOLAS Konvencije, a kojim upravlja
drava u ije teritorijalno more, odnosno unutranje morske vode brod uplovljava i
koji je u skladu sa smernicama i kriterijumima usvojenim od strane IMO-a, duan je
da pomorskoj upravi te drave javlja traene podatke, ne dovodei u pitanje dodatne
podatke koje zahteva drava u iju luku uplovljava u skladu sa Rezolucijom IMO
A.851(20), sa naknadnim izmenama i dopunama.

- 40 -

2. Sistem obaveznih plovidbenih ruta

lan 130.
Domai brod koji ulazi u podruje primene sistema obaveznih plovidbenih
ruta usvojenog od strane obalne drave, u skladu sa Propisom 10, Poglavlje V
SOLAS Konvencije, duan je da, u zavisnosti od kategorije broda ili tereta koji brod
prevozi, koristi taj sistem u skladu sa preporukama i kriterijumima usvojenim od
strane IMO.
3. Sistem identifikacije i praenja brodova
na velikoj udaljenosti (LRIT)
lan 131.
Domai brod mora biti opremljen sistemom za automatski prenos informacija
(u daljem tekstu: LRIT informacije) za:
1)

identifikaciju broda;

2)

poziciju broda (geografsku irinu i duinu);

3)

datum i vreme slanja podatka o poziciji broda.

Podaci iz stava 1. ovog lana prenose se LRIT centru za podatke sa kojim je

Republika Srbija zakljuila ugovor o pruanju usluga LRIT centra za podatke.
Ministarstvo mora da raspolae odgovarajuom opremom koja omoguava
primanje informacija o identifikaciji i praenju domaih brodova na velikoj udaljenosti
bez obzira gde se brod nalazi.
Ministar propisuje opremu, tehnike zahteve za opremu i instaliranje opreme
za prenos LRIT informacija.
lan 132.
Domai brod, mora biti opremljen Sistemom za automatsku identifikaciju
(AIS), u skladu sa standardima propisanim od strane IMO-a.
Domai brod iz stava 1. ovog lana mora imati stalno ukljuen AIS sistem,
osim kada meunarodni sporazumi, propisi i standardi propisuju zatitu podataka o
plovidbi.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se i na ribarski brod.
4. Sistem zapisivanja podataka o plovidbi (VDR)
lan 133.
Domai brod mora imati Sistem zapisivanja podataka o plovidbi (VDR) koji
ispunjava karakteristike propisane IMO Rezolucijom A.861(20), sa naknadnim
izmenama i dopunama, i standarde ispitivanja propisane od strane Meunarodne
komisije za elektroniku (IEC).
Podaci koji su prikupljeni pomou sistema zapisivanja podataka o plovidbi
(VDR) moraju da budu dostupni pomorskoj upravi drave u ijem se teritorijalnom
moru, odnosno unutranjim morskim vodama dogodila pomorska nezgoda u kojoj je
uestvovao domai brod i koja sprovodi bezbednosnu istragu predmetne pomorske
nezgode.

- 41 5. Sistem Evropske unije za razmenu informacija o

pomorskoj plovidbi SafeSeaNet
lan 134.
Sistem Evropske unije za razmenu informacija o pomorskoj plovidbi (u daljem
tekstu: SafeSeaNet) je elektronski sistem koji je namenjen prijemu, uvanju,
preuzimanju i razmeni elektronskih poruka o pomorskoj plovidbi iz l. 10, 127, 131. i
133. ovog zakona, i sastoji se od nacionalnog sistema SafeSeaNet i centralne baze
podataka SafeSeaNet, koji su meusobno povezani.
Nacionalni sistem SafeSeaNet omoguava da se prikupljene informacije
operativno koriste i obezbeuje da se njihova razmena vri putem elektronskih
poruka na nain propisan od strane Evropske komisije.
Nacionalni sistem SafeSeaNet se uspostavlja i koristi u skladu sa tehnikim
zahtevima propisanim od strane Evropske komisije, uva se u elektronskom obliku i
omoguava prenos podataka o pomorskoj plovidbi neprekidno 24 sata dnevno.
Nacionalni sistem SafeSeaNet e na zahtev drave lanice Evropske unije
dostaviti podatke o domaem brodu i opasnim i tetnim stvarima koje se prevoze
brodom pomorskoj upravi te drave lanice Evropske unije.
Nacionalni sistem SafeSeaNet omoguava razmenu informacija o pomorskoj
plovidbi izmeu korisnika, odnosno brodara, agenata, zapovednika ili krcatelja robe.
Ministar propisuje nain upotrebe i razmene podataka prikupljenih u okviru
nacionalnog SafeSeaNeta, tehnike zahteve za uspostavljanje i korienje
SafeSeaNeta, kao i tehnike uslove i procedure koje se koriste prilikom razmena
elektronskih poruka.

Deo sedmi
ZATITA MORA OD ZAGAENJA SA BRODOVA
1. Zatita mora od zagaenja tetnim tenim stvarima u rasutom stanju,
fekalijama i otpadom sa brodova
lan 135.
Zabranjeno je bacanje i isputanje sa brodova u more:
1) tetnih tenih stvari u rasutom stanju (NLS), u skladu sa Prilogom II
MARPOL Konvencije;
2)

fekalija, u skladu sa Prilogom IV MARPOL Konvencije;

3)

otpada, u skladu sa Prilogom V MARPOL Konvencije.

Izuzetno, odredbe stava 1. ovog lana nee se primenjivati u sluaju:

1) ako je izbacivanje stvari i materija iz stava 1. ovog lana izvreno u cilju
bezbednosti broda ili spasavanja ljudskih ivota;
2) ako je ispadanje, odnosno isputanje stvari i materija iz stava 1. ovog
lana nastalo od oteenja broda ili njegove opreme pod uslovom da su pre i nakon
to se dogodilo oteenje preduzete sve razumne mere za spreavanje ili smanjenje
ispadanja, odnosno isputanja tih stvari i materija, osim ako je vlasnik ili zapovednik
namerno ili bezobzirno prouzrokovao tetu i znao da e verovatno doi do oteenja.

- 42 lan 136.
Zabranjeno je izbacivanje otpada iz lana 135. stav 1. taka 3) ovog zakona,
ako je udaljenost od najblieg kopna manja od:
1)

25 Nm za materijale od drveta, materijale od obloga i ambalae, koji e

plutati;
2) 12 Nm od obale za ostatke hrane i otpada kao to su papirni proizvodi,
krpe, staklo, metal, boce, zemljano posue i slinog otpada.
Izbacivanje u more otpada iz stava 1. ovog lana moe se dozvoliti, kada isti
proe kroz maine za drobljenje i usitnjavanje, na udaljenosti manjoj od naznaene,
ali ne manjoj od 3 Nm od najblieg kopna.
lan 137.
Zapovednik domaeg broda duan je da istakne uputstvo za lanove posade i
putnike o propisima iz l. 135. i 136. ovog zakona, ispisano na radnom jeziku broda i
na engleskom jeziku.
Domai brod od 400 BT i vie duan je da ima Plan upravljanja otpadom (u
daljem tekstu: Plan), u formi preporuenoj od strane IMO-a, kojeg su posada i putnici
duni da se pridravaju.
Plan mora da prua pisane instrukcije za prikupljanje, slaganje, kao i
postupke za odlaganje smea, ukljuujui i korienje opreme na brodu.
Kompanija je duna da imenuje lice na brodu zadueno za izvravanje Plana.
Domai brod od 400 BT i vie mora da ima knjigu podataka o otpadu (u
daljem tekstu: knjiga) u formi preporuenoj od strane IMO-a.
U knjigu mora biti zapisano svako odlaganje ili unitavanje otpada sa broda,
vreme i pozicija odlaganja ili unitavanja otpada, opis i koliina otpada.
lan 138.
Zapovednik broda, osim ribarskog broda i plovila za sport i rekreaciju, duan
je da najavi vrstu i koliinu otpada koju namerava da preda nakon uplovljenja u luku
nadlenom organu drave luke:
1) najkasnije 24 asa pre uplovljenja broda u luku pristajanja, ako je luka
pristajanja poznata;
2) ako luka pristajanja nije poznata ili je promenjena tokom putovanja, im
ta luka bude poznata, pod uslovom da je ta informacija dostupna 24 sata pre
uplovljenja u tu luku;
3) najkasnije kada brod naputa prethodnu luku, ako je vreme putovanja
krae od 24 asa;
Ministar propisuje podatke o brodu i otpadu koje je domai brod duan da
preda nadlenom organu drave luke.
lan 139.
Zapovednik broda duan je pre naputanja luke da preda otpad prijemnoj
stanici za prihvat brodskog otpada.
Brod moe nastaviti plovidbu do naredne luke bez isporuke otpada u toj luci
ako ima dovoljne kapacitete na brodu za propisno uskladitenje otpada koji e nastati
na brodu tokom plovidbe do naredne luke.

- 43 lan 140.
Zabranjeno je izbacivanje ili isputanje u more tetnih tenih stvari u rasutom
stanju (NLS) sa brodova koji prevoze ovu vrstu stvari.
tetne tene stvari u rasutom stanju (NLS) kategoriu se na nain propisan u
Prilogu II MARPOL Konvencije.
lan 141.
Domai brod koji prevozi tetne tene stvari u rasutom stanju (NLS) mora da
ima knjigu o teretima, koja moe da bude deo brodskog dnevnika ili voena posebno.
Domai brod koji prevozi tetne tene stvari u rasutom stanju (NLS) mora da
ima i meunarodno svedoanstvo o spreavanju zagaenja prilikom prevoza tetnih
tenih stvari u rasutom stanju u skladu sa Tehnikim pravilima.
lan 142.
Zabranjeno je izbacivanje fekalija sa broda u more osim ako se radi o
izmrvljenim i dezinfikovanim fekalijama za ije se izbacivanje koristi propisani sistem
na udaljenosti veoj od 3 Nm od najblie obale, odnosno na udaljenosti manjoj od 12
Nm ako se radi o neizmrvljenim i nedezinfikovanim fekalijama, pod uslovom da se
fekalije koje su sakupljene u sabirnom tanku ne isputaju odjednom, ve u
odreenim vremenskim razmacima dok brod plovi brzinom od najmanje 4 vora.
Ako brod nema ureaje za tretiranje fekalnih voda, a plovi unutar 12 Nm, u
tom sluaju se fekalne otpadne vode moraju zadrati na brodu i predati prijemnim
stanicama za prihvat vrstog i tenog otpada sa brodova u lukama.
Vremenski razmaci iz stava 1. ovog lana propisuju se Tehnikim pravilima,
prema standardima odreenim od strane IMO.
Nain i mere zatite mora od zagaenja tetnim tenim stvarima u rasutom
stanju, fekalijama i otpadom sa brodova, kao i sadrina i nain voenja
odgovarajuih isprava koje brod mora da poseduje u skladu sa prilozima II, IV i V
MARPOL Konvencije propisuju se Tehnikim pravilima.
lan 143.
Zapovednik broda duan je da isporui ostatak tereta ili njegovog pakovanja
prijemnoj stanici za prihvat otpada sa brodova, u skladu sa odredbama MARPOL
Konvencije.
2. Zatita mora od zagaenja opasnim i tetnim stvarima koje se prevoze
morem u paketima ili kontejnerima za teret, prenosivim tankovima ili
drumskim i eleznikim tank vagonima
lan 144.
Zabranjeno je izbacivanje u more tetnih stvari sa brodova koje se prevoze
morem u paketima ili kontejnerima za teret, prenosivim tankovima ili drumskim i
eleznikim tank vagonima, u skladu sa Prilogom III MARPOL Konvencije.
Izuzetno, odredbe stava 1. ovog lana nee se primenjivati ako je izbacivanje
u more tetnih stvari iz stava 1. ovog lana izvreno u cilju bezbednosti broda ili
spasavanja ljudskih ivota.

- 44 lan 145.
Prazne posude, kontejnere za teret, prenosive tankove ili drumske i
eleznike tank vagone, koji su korieni za prevoz opasnih i tetnih stvari, smatraju
se kao tetne stvari, osim ako su preduzete odgovarajue zatitne mere koje su
obezbedile da oni ne sadre nikakav ostatak od opasnih i tetnih stvari koji bi mogao
da zagadi morsku sredinu.
lan 146.
Paketi, kontejneri za teret, prenosivi tankovi ili drumski i elezniki tank
vagoni koji se koriste za prevoz opasnih i tetnih stvari moraju biti takvi da svedu na
najmanju moguu meru opasnost po morsku sredinu.
Paketi, bilo da su ukrcani posebno ili u jedinicama ili u kontejnerima kao teret,
kao i kontejneri za teret, prenosivi tankovi ili drumski i elezniki tank vagoni koji
sadre opasne i tetne stvari, moraju biti oznaeni tehnikim imenom i vidljivom
nalepnicom, s oznakom da je sadraj opasan i tetan.
Opasne i tetne stvari moraju biti sloene i uvrene na propisan nain, tako
da svedu na najmanju moguu meru opasnost od zagaenja morske sredine, a da to
ne utie na bezbednost broda i lica na njemu.
Nain i mere zatite mora od zagaenja opasnim i tetnim stvarima koje se
prevoze morem u paketima ili kontejnerima za teret, prenosivim tankovima ili
drumskim i eleznikim tank vagonima, kao i sadrina i nain voenja odgovarajuih
isprava koje brod mora da poseduje u skladu sa Prilogom III MARPOL Konvencije
propisuju se Tehnikim pravilima.
3. Zatita mora od zagaenja usled izlivanja ulja sa brodova
lan 147.
Zabranjeno je isputanje ulja ili meavina ulja sa brodova, u skladu sa
Prilogom I MARPOL Konvencije.
Izuzetno, odredbe stava 1. ovog lana nee se primenjivati u sluaju:
1) ako je izbacivanje ulja izvreno u cilju bezbednosti broda ili spasavanja
ljudskih ivota;
2) ako je izlivanje ulja nastalo kao posledica oteenja broda ili njegove
opreme pod uslovom da su pre i nakon to se dogodilo oteenje preduzete sve
razumne mere za spreavanje ili smanjenje ispadanja, odnosno isputanje ulja, osim
ako je vlasnik ili zapovednik namerno ili bezobzirno prouzrokovao tetu i znao da e
verovatno doi do oteenja.
lan 148.
Domai brod nosivosti 400 BT i vie mora biti opremljen sa jednim ili vie
tankova dovoljnog kapaciteta, u zavisnosti od tipa maine i duine putovanja da
prime teke ostatke ulja (sludge), koji se stvaraju za vreme separacije goriva i ulja za
podmazivanje u centrifugalnim separatorima, i iscurelo ulje iz mainskih prostora.
lan 149.
Domai tanker za ulje od 150 BT i vie, kao i drugi teretni brod od 400 BT i
vie mora da poseduje brodski plan za sluaj opasnosti od zagaenja uljem
(SOPEP) sainjen u skladu sa Rezolucijom MEPC 54.(32), sa izmenama i
dopunama.

- 45 lan 150.
Domai brod mora biti opremljen propisanom opremom za zatitu od
zagaenja morske sredine uljem, to dokazuje meunarodnim svedoanstvom o
spreavanju zagaenja uljem.
lan 151.
Kada domai brod pretrpi pomorsku nezgodu koja izazove ili preti da izazove
zagaenje mora, zapovednik broda e preduzeti mere za spreavanje, uklanjanje ili
ublaavanje zagaenja mora.
Nain i mere zatite mora od zagaenja uljem sa brodova, kao i sadrina i
nain voenja odgovarajuih isprava koje brod mora da poseduje u skladu sa
Prilogom I MARPOL Konvencije propisuju se Tehnikim pravilima.
4. Zatita vazduha od zagaenja sa brodova
lan 152.
Zabranjeno
(inceneratora).

je

spaljivanje

tetnih

stvari

na

brodu

izvan

spaljivaa

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog lana dozvoljeno je spaljivanje fekalnog

taloga i tekog taloga nastalih tokom normalnih operacija broda u glavnom ili
pomonom pogonskom postrojenju ili kotlovima, ali u tim sluajevima, spaljivanje se
ne moe obavljati unutar luka, pristanita ili renih ua.
Zabranjeno je spaljivanje ostataka od tereta koji su navedeni u Prilogu I, II i III
MARPOL Konvencije, PCB-a (polihlorisanog bifenila), smea koji sadri znaajne
tragove i ostatke tekih metala i rafinisanih naftnih proizvoda koji sadre halogena
jedinjenja.
Zabranjeno je spaljivanje PVC-a (polivinil hlorida), osim u brodskim
spaljivaima (inceneratorima) koji su odobreni saglasno rezolucijama MEPC 59.(33)
ili 76.(40), sa njihovim izmenama i dopunama.
lan 153.
Gorivo koje brodovi koriste mora biti osloboeno od neorganskih kiselina ili
hemijskih otpadaka koji bi mogli da ugroze bezbednost broda i koji bi mogli da budu
tetni po posadu broda, ili koji bi mogli da prouzrokuju dodatno zagaenje vazduha.
Zabranjeno je prekomerno isputanje gasova sa broda u atmosferu ili more,
kako je propisano od strane IMO-a.
Zabranjeno je namerno isputanje materija sa brodova koje oteuju ozonski
omota.
Materije koje oteuju ozonski omota, kao i oprema koja sadri takve
materije, moraju se predati prijemnoj stanici u luci.
lan 154.
Na brodovima koji koriste vie vrsta pogonskog goriva, mora se obezbediti
dovoljan prostorni kapacitet za smetaj goriva sa niskim sadrajem sumpora, kao i
obezbediti dovoljno vremena za ispiranje sistema cevovoda goriva posle
prebacivanja na gorivo sa niskim sadrajem sumpora.
lan 155.
Domai brodovi od 400 BT i vie, koji su izgraeni posle 19. maja 2005.
godine, a koji obavljaju meunarodna putovanja duni su da imaju meunarodno

- 46 svedoanstvo o
svedoanstvo).

spreavanju

zagaenja

vazduha

(u

daljem

tekstu:

IAPP

Domai brodovi koji su izgraeni pre 19. maja 2005. godine duni su da imaju
IAPP svedoanstvo posle prvog narednog dokovanja broda.
Dizel motori snage od 130 kW i vie, koji su ugraeni na brodovima ija je
kobilica poloena posle 1. januara 2000. godine, kao i dizel motori snage od 130 kW i
vie, koji su ugraeni na brodovima ukoliko je motor pretrpeo veu rekonstrukciju
posle 1. januara 2000. godine, moraju da imaju meunarodno svedoanstvo o
spreavanju zagaenja vazduha sa motora emisijama (NOx - EIAPP svedoanstvo).
Spaljivai (inceneratori) koji su ugraeni na brodovima ija je kobilica
poloena 1. januara 2000. godine ili posle, kao i spaljivai (inceneratori) koji su
ugraeni na brodu posle 1. januara 2000. godine moraju da imaju IMO svedoanstvo
o tipskom odobrenju za svaki spaljiva.
Dizel motori snage od 130 kW i vie, koji su ugraeni na brodovima ija je
kobilica poloena posle 1. januara 2000. godine moraju da ispunjavaju uslove
propisane NOx Tehnikim pravilnikom.
Nain i mere zatite vazduha od zagaenja sa brodova, kao i sadrina i nain
voenja odgovarajuih isprava koje brod mora da poseduje u skladu sa Prilogom VI
MARPOL Konvencije propisuju se Tehnikim pravilima.
5. Zatita mora od zagaenja balastnim vodama
lan 156.
Domai brodovi moraju ispunjavati zahteve propisane Meunarodnom
konvencijom o nadzoru i upravljanju balastnim vodama i talozima, koja je usvojena
2004. godine, ukljuujui primenjive standarde i zahteve iz Priloga na Meunarodnu
konvenciju o nadzoru i upravljanju balastnim vodama i talozima.
lan 157.
Domai brod koji vri promenu balastnih voda e uvek, kada je to mogue,
vriti promenu balastnih voda na udaljenosti veoj od 200 Nm od najblieg kopna i u
vodama ija je dubina najmanje 200 m, uzimajui u obzir preporuke usvojene od
strane IMO-a.
Ukoliko brod nije u stanju da vri promenu balastnih voda u skladu sa
odredbama stava 1. ovog lana, tada e promenu balastnih voda vriti to je dalje
mogue od kopna, a u svakom sluaju na udaljenosti veoj od 50 Nm od najblieg
kopna i u vodama ija je dubina vea od 200 m.
Odredbe st. 1. i 2. ovog lana ne primenjuju se ukoliko zapovednik broda
utvrdi da bi takva promena ugrozila bezbednost ili stabilitet broda, posadu ili putnike
usled nepovoljnih vremenskih prilika, konstrukcije broda ili ostalih vanrednih uslova.
lan 158.
Ako postoji sumnja da brodske balastne vode mogu ugroziti ljudsko zdravlje,
ivotnu sredinu ili imovinu, domai brod ne moe da ih iskrca u more ili u ureaje za
prihvat i tretiranje balastnih voda sa brodova u luci u koju uplovljava, dok ne dobije
rezultate ispitivanja uzoraka balastnih voda od ovlaene institucije drave luke u
koju uplovljava.

- 47 lan 159.
Domai brodovi moraju imati meunarodno svedoanstvo o upravljanju
balastnim vodama, plan upravljanja balastnim vodama i knjigu evidencije balastnih
voda.
lan 160.
Domai brod preko 400 BT i tanker preko 150 BT mora da vodi knjigu
evidencije balastnih voda u koju se unose podaci propisani Tehnikim pravilima.
Domai brod koji koristi balast mora primenjivati plan upravljanja balastnim
vodama odobren od strane priznate organizacije.
Oficiri i posada domaeg broda moraju biti upoznati sa planom upravljanja
balastnim vodama.
6. Zatita od tetnih dejstava sistema protiv obrastanja brodova
lan 161.
Zabranjeno je korienje tetnih sistema protiv obrastanja spoljanjih
povrina podvodnog dela trupa broda.
tetni sistemi protiv obrastanja spoljanjih povrina podvodnog dela trupa
broda koji su zabranjeni ili se moraju kontrolisati navedeni su u Prilogu I uz
Meunarodnu konvenciju o kontroli tetnih sistema koji se koriste protiv obrastanja
na brodovima.
lan 162.
Brod od 400 BT i vie mora imati meunarodno svedoanstvo o sistemu
protiv obrastanja.
Svedoanstvo iz stava 1. ovog lana izdaje se na osnovu izvrenog tehnikog
pregleda.
Brod duine od 24 m ili vie, ali ija je nosivost manja od 400 BT, mora imati
deklaraciju o sistemu protiv obrastanja koji je korien na tom brodu.
Vrsta pregleda brodova, nain kontrole, kao i mere koje se preduzimaju u vezi
otpadnog materijala koji nastaje primenom ili uklanjanjem tetnog sistema protiv
obrastanja propisuje se Tehnikim pravilima.
lan 163.
Odredbe l. 135-162. ovog zakona odnose se na isputanje tetnih stvari i
materija sa domaih brodova u sledeim zonama:
1) unutranjim morskim vodama drava lanicama odgovarajuih IMO
Konvencija o spreavanju zagaenja morske sredine;
2) teritorijalnim morima drava iz stava 1. taka 1) ovog lana;
3) moreuzima koji se upotrebljavaju za meunarodnu plovidbu na kojima
vai reim tranzitnog prelaza, u skladu sa delom III, odeljak 2 Konvencije o pravu
mora;
4) iskljuivim ekonomskim zonama drava iz stava 1. taka 1) ovog lana,
koje su ustanovljene u skladu sa meunarodnim konvencijama;
5) otvorenom moru.

- 48 -

Deo osmi
SIGURNOSNA ZATITA I SUZBIJANJE NEZAKONITIH RADNJI
UPERENIH PROTIV SIGURNOSTI POMORSKE PLOVIDBE
1. Sigurnosna zatita
lan 164.
Domai putniki brodovi, ukljuujui brze putnike brodove, kao i teretni
brodovi, ukljuujui tankere za prevoz nafte, gasa i hemikalija, teretne brodove za
prevoz rasutog tereta, kao i brze teretne brodove, od 500 BT i vie, objekti za
istraivanje i iskoriavanje morskog dna, kao i brodogradilita u kojima se grade
pomorski brodovi (u daljem tekstu: brodogradilita), moraju imati:
1)

odobrenu procenu sigurnosti broda, odnosno brodogradilita;

2) meunarodno svedoanstvo o sigurnosti broda, odnosno brodogradilita

ili privremeno meunarodno svedoanstvo o sigurnosti broda, odnosno
brodogradilita;
3)

oficira odgovornog za sigurnost broda, odnosno brodogradilita;

4)

zapisnik o stalnom pregledu (CSR);

5)

brodski sigurnosni sistem za uzbunjivanje.

lan 165.

Ministarstvo utvruje, u saradnji sa ministarstvom nadlenim za unutranje

poslove, odgovarajui stepen sigurnosti koji moraju da primenjuju brodogradilita,
odnosno domai brodovi kada uplovljavaju u luke drava lanica SOLAS Konvencije.
ISPS Pravilnik
lan 166.
Vlasnik, odnosno kompanija, za domai brod kojim upravlja, duna je da:
1) utvrdi sigurnosni sistem i obezbedi lica i sredstva potrebna za njegovu
efikasnu primenu, u skladu sa odredbama Glave XI-2 SOLAS Konvencije i ISPS
Pravilnika;
2) imenuje u pisanom obliku lice odgovorno za sigurnost u kompaniji i
oficira odgovornog za sigurnost na brodu;
3) obezbedi obuku i uvebavanje lanova posade i lica odgovornih za
sigurnost;
4) obezbedi saradnju izmeu broda i luke obalne drave i izmeu broda
kojim upravlja i drugih brodova, u skladu sa odredbama Glave XI-2 SOLAS
Konvencije i ISPS Pravilnika;
5) dostavi zapovedniku broda podatke o licima zaduenim za ukrcavanje
oficira i lanova posade, odnosno drugih lica kojima je dozvoljen pristup na brod
kojim upravlja, kao i podatke o licima zaduenim za poslovanje broda;
6)

obezbedi voenje zapisnika u skladu sa ISPS Pravilnikom.

- 49 Dostavljanje podataka
lan 167.
Vlasnik, odnosno kompanija, za domai brod kojim upravlja, duna je da
ministarstvu dostavi podatke o:
1)

odgovornom licu u pravnom licu koje je vlasnik broda;

2)

licu zaduenom za sigurnosnu zatitu u kompaniji;

3) priznatoj organizaciji za sigurnost koja brodu izdaje svedoanstvo o

sigurnosti broda;
4)

pregledima brodova od strane obalnih drava;

5)

o dogaajima od vanosti za bezbednost broda, lica i morske sredine.

Vlasnik, odnosno kompanija, domaeg broda duna je da dostavi ministarstvu

podatke iz stava 1. ovog lana bez odlaganja, a najkasnije 15 dana od dana
nastanka ili promene injenice, odnosno od dogaaja na koji se podaci odnose.
Plan sigurnosti broda
lan 168.
Vlasnik odnosno kompanija, za brod kojim upravlja donosi plan sigurnosti
broda, na osnovu procene sigurnosti broda iz lana 164. stav 1. taka 1) ovog
zakona.
Zapovednik, oficiri i lanovi posade duni su da postupaju po planu sigurnosti
broda i stepenima sigurnosti koji se primenjuje u pojedinoj luci.
Deklaracija o sigurnosti broda
lan 169.
Zapovednik domaeg broda moe zahtevati sastavljanje deklaracije o
sigurnosti (u daljem tekstu: DoS) kada:
1) brod ima vii stepen sigurnosti od stepena sigurnosti luke ili drugih
brodova sa kojima dolazi u dodir;
2) postoji sporazum o DoS izmeu Republike Srbije i vlada drava
ugovornica SOLAS Konvencije koji se odnosi na odreena meunarodna putovanja
ili brodove na tim putovanjima;
3) postoji opasnost po sigurnost, ili se desio opasan dogaaj u koji je bio
ukljuen brod kojim zapoveda ili luka;
4) je brod u luci za koju se ne zahteva donoenje i odobrenje plana
sigurnosti te luke;
5) je brod bio u dodiru sa drugim brodom za koji se ne zahteva donoenje i
odobrenje plana sigurnosti broda.

- 50 Provera primene ISPS Pravilnika od strane broda,

odnosno brodogradilita
lan 170.
Proveru primene odredbi Glave XI-2 SOLAS Konvencije, dela A ISPS
Pravilnika i ovog zakona obavlja priznata organizacija za sigurnost pregledom broda,
odnosno brodogradilita.
Ako je pregledom utvreno da brod, odnosno brodogradilite ispunjava
uslove propisane Glavom XI-2 SOLAS Konvencije, dela A ISPS Pravilnika i ovog
zakona, priznata organizacija za sigurnost e izdati meunarodno svedoanstvo o
sigurnosti broda, odnosno brodogradilita.
Na zahtev Evropske komisije dopustie se da kompanija, domai brod,
odnosno brodogradilite budu podvrgnuti kontroli od strane inspektora Evropske
komisije u cilju utvrivanja da li kompanija, brod, odnosno brodogradilite ispunjavaju
uslove propisane Glavom XI-2 SOLAS Konvencije, dela A i obavezujuih odredbi
dela B ISPS Pravilnika.
Ukoliko inspektori Evropske komisije utvrde nepravilnosti kod kompanije,
domaeg broda, odnosno brodogradilita u pogledu ispunjenosti zahteva iz stava 3.
ovog lana, ministarstvo e u roku od tri meseca obavestiti Evropsku komisiju o
merama preduzetim u cilju otklanjanja utvrenih nepravilnosti.
lan 171.
Vlada propisuje sigurnosnu zatitu, obrasce i nain izdavanja isprava koje se
odnose na sigurnost, planove sigurnosti broda i brodogradilita, program obuke i
nain polaganja ispita za sticanje zvanja oficira odgovornog za sigurnost broda, kao i
lica odgovornih za sigurnost u kompaniji i druga pitanja koja proizlaze iz Glave XI-2
SOLAS Konvencije i ISPS Pravilnika.
Vlada donosi nacionalni program sigurnosne zatite brodova i brodogradilita,
na predlog ministarstva i ministarstva nadlenog za unutranje poslove.
2. Suzbijanje nezakonitih radnji uperenih protiv
sigurnosti pomorske plovidbe
lan 172.
Zabranjeno je zapovedniku i drugom lanu posade broda, putniku ili drugom
licu na domaem brodu da:
1) na silu, ili pretnjom, ili bilo kojim drugim nainom zastraivanja oduzme ili
obavlja kontrolu nad brodom;
2) izvri neku nasilnu radnju uperenu protiv lica na brodu, ako ta radnja
moe da ugrozi bezbednu plovidbu broda;
3) uniti brod ili prouzrokuje oteenje broda veeg obima ili njegovog tereta
koje moe da ugrozi bezbednost broda;
4) postavi ili omogui da se na domai brod postavi, na bilo koji nain,
naprava ili supstanca koja bi mogla da uniti brod, ili prouzrokuje oteenje broda ili
tereta;
5) uniti ili ozbiljno oteti ureaje za pomorsku plovidbu ili ozbiljno poremeti
njihov rad, ako takva radnja moe da ugrozi bezbednost plovidbe;
6) prenosi informacije za koje to lice zna da su lane, time ugroavajui
bezbednu plovidbu broda;

- 51 7) preti sa ciljem da primora fiziko ili pravno lice da izvri ili da se uzdri od
izvrenja neke radnje, ako ta pretnja moe da ugrozi bezbednu plovidbu broda.
lan 173.
Zabranjeno je zapovedniku, drugom lanu posade broda, putniku ili drugom
licu na domaem brodu da: uini delo, koje po njegovoj prirodi ima za cilj da zastrai
stanovnitvo, ili da prinudi vladu ili meunarodnu organizaciju da izvri, ili se uzdri
od vrenja bilo koje radnje u vezi sa isputanjem sa tog domaeg broda eksploziva,
radioaktivnog materijala ili bioloko-hemijsko-nuklearnog oruja (u daljem tekstu:
BHN oruje), isputa naftu, utenjene prirodne gasove, ili drugu opasnu ili tetnu
stvar u koliini ili koncentraciji koja uzrokuje ili e verovatno uzrokovati smrt ili
ozbiljnu povredu ljudi ili zagaenje morske sredine.
lan 174.
Zabranjeno je zapovedniku i drugom lanu posade na domaem brodu da
prevozi na brodu:
1) eksplozivni ili radioaktivni materijal i BHN oruja znajui da je njima
planirano izvrenje krivinog dela koje e prouzrokovati smrt ili ozbiljnu povredu ljudi
ili zagaenje ivotne sredine, zastraivanje stanovnitva, ili prinuivanje vlade ili
meunarodne organizacije da izvri ili se uzdre od vrenja bilo kakve radnje;
2) izvorni materijal, specijalni fisioni materijal, opremu, materijal specijalno
dizajniran ili pripremljen za procesiranje, korienje ili proizvodnju specijalnog
fisionog materijala znajui da je namenjen korienju u nuklearnim eksplozivnim
aktivnostima, ili bilo kojim drugim nuklearnim aktivnostima bez zatitnih mera;
3) opremu, materijale ili softver ili slinu tehnologiju koje znaajno doprinose
dizajnu, proizvodnji ili isporuci BHN oruja, sa namerom da budu korieni u tu svrhu.
Odredbe l. 172-174. ovog zakona odnose se i na domae nepokretne
platforme koje se nalaze u epikontinentalnom pojasu obalne drave.
lan 175.
Zapovednik domaeg broda ne moe da prevozi lice na brodu ukoliko ima
saznanja da je to lice izvrilo radnju iz l. 172-174. ovog zakona, i ne moe pomagati
tom licu da izbegne krivino gonjenje.
lan 176.
Zapovednik domaeg broda moe da izrui vlastima druge drave lanice
Meunarodne konvencije o suzbijanju nezakonitih radnji uperenih protiv bezbednosti
pomorske plovidbe, lice koje se nalazi na domaem brodu za koje osnovano veruje
da je izvrilo radnje iz l. 172-175. ovog zakona.
Zapovednik domaeg broda na kome se nalazi lice iz stava 1. ovog lana
duan je da obavesti nadlene organe drave kojoj namerava da preda to lice o
svojoj nameri i o razlozima pre ulaska u teritorijalno more te drave, ako je to
mogue.
Zapovednik domaeg broda duan je da organima drave koja prima lice iz
stava 1. ovog lana, dostavi dokaze koje on poseduje, a koji se odnose na to lice.
Ukoliko je lice koje je dravljanin obalne drave u ijem epikontinentalnom
pojasu se nalazi domaa nepokretna platforma, izvrilo radnju iz l. 172-174. ovog
zakona, ili je tu radnju izvrio apatrid koji ivi na teritoriji te zemlje, to lice moe da
bude izrueno vlastima te obalne drave.

- 52 Na postupanje suprotno odredbama l. 172-175. ovog zakona shodno se

primenjuju odredbe o krivinopravnoj odgovornosti utvrene Krivinim zakonikom.

Deo deveti
NADZOR
lan 177.
Nadzor nad sprovoenjem odredaba ovog zakona i propisa donetim na
osnovu ovog zakona kojima se ureuje pomorska plovidba, vri ministarstvo.
lan 178.
Ministarstvo vri inspekcijski nadzor preko inspektora bezbednosti plovidbe (u
daljem tekstu: inspektor).
Inspektor mora da ima pomorsko obrazovanje, iskustvo pomorca i znanje
engleskog jezika, a za poslove nadzora nad radnim i ivotnim uslovima pomoraca i
adekvatno znanje o radnim i ivotnim uslovima pomoraca i poloen struni ispit.
Poslove inspekcije bezbednosti plovidbe u lukama obalnih drava moe
obavljati i struno lice na osnovu posebnog ovlaenja ministra (u daljem tekstu:
struno lice) ako ispunjava uslove iz stava 2. ovog lana, osim poloenog strunog
ispita.
Struni ispit iz stava 2. ovog lana polae se pred komisijom koju obrazuje
ministar.
Ministar propisuje uslove i nain polaganja strunog ispita, program i trokove
polaganja, kao i obrazac slubene legitimacije inspektora.
lan 179.
U vrenju nadzora inspektor izdaje nareenja i izrie zabrane pismenim
reenjem.
Inspektor moe izrei meru zabrane.
Protiv reenja inspektora moe se izjaviti alba u roku od 30 dana od dana
prijema reenja.
Ministar reava u drugom stepenu po albi protiv reenja inspektora.
alba iz stava 3. ovog lana ne odlae izvrenje reenja ako bi takvo
odlaganje prouzrokovalo ili moglo prouzrokovati opasnost za bezbednost plovidbe,
ugroziti ljudske ivote ili prouzrokovati znaajnu materijalnu tetu.
Poslovi nadzora
lan 180.
Poslovi nadzora nad sprovoenjem odredbi ovog zakona o bezbednosti
pomorske plovidbe obuhvataju vrenje nadzora nad:
1)
upotrebu;

domaim plovilima u pogledu njihove sposobnosti za plovidbu ili

2) vrenjem radio-slube koja slui bezbednosti plovidbe i zatiti ljudskog

ivota na moru i odravanjem i radom te slube;
3)

prevozom lica i stvari u pogledu zatite ljudskih ivota i imovine;

4)

zatitom morske sredine od zagaenja sa plovila;

- 53 5)
plovidbe;

obavljanjem meteoroloke slube na brodovima radi bezbednosti

6)

uslovima ivota i rada pomoraca na brodovima;

7)

obavljanjem posredovanja pri zapoljavanju pomoraca;

8) sprovoenjem odredbi Glave XI-2 SOLAS Konvencije, dela A ISPS

Pravilnika i ovog zakona.
Inspekcijski nadzor nad sposobnou brodova za plovidbu
lan 181.
U obavljanju inspekcijskog nadzora nad sposobnou domaih brodova za
plovidbu prema odredbi lana 180. stav 1. taka 1) ovog zakona proverava se:
1)

da li brod ima vaee propisane brodske isprave i knjige;

2) da li su na brodu od dana izdavanja, odnosno potvrivanja isprava

izdatih na osnovu tehnikog nadzora nastale bitne promene zbog kojih je oigledno
da brod u takvom stanju nije sposoban za plovidbu bez opasnosti za lica, teret na
njemu i morsku sredinu;
3)

da li brod ispunjava uslove odreene u lanu 17. stav 2. ovog zakona;

4) da li je na bokovima broda obeleena propisana oznaka teretne linije,

odnosno linija slobodnog nadvoa;
5) uvebanost posade u rukovanju amcima i ostalim sredstvima za
spasavanje i ureajima za otkrivanje, spreavanje i gaenje poara;
6) da li se na brodu vodi evidencija radnog vremena i vremena odmora
pomoraca na propisan nain.
Nadzor iz stava 1. ovog lana obuhvata i proveravanje da li brod ima vaei
registar teretnog ureaja, kao i da li stanje ureaja za ukrcavanje i iskrcavanje tereta
odgovara podacima iz registra teretnog ureaja.
Inspekcijski nadzor nad domaim brodom od
strane drave luke
lan 182.
Domai brod moe u skladu sa meunarodnim pravom, biti podvrgnut
inspekcijskom nadzoru od strane drave luke u kojoj se brod nalazi, radi utvrivanja
da li brod ispunjava zahteve koji se odnose na bezbednost pomorske plovidbe,
zdravstvene uslove, ivotne i radne uslove lanova posade broda, kao i bezbednost
lanova posade na brodu.
Inspekcijski nadzor se moe vriti i na osnovu prijave lana posade broda,
sindikata ili bilo kojeg pravnog i fizikog lica zainteresovanog za bezbednost broda
ukljuujui i bezbednost, odnosno ugroenost zdravlja posade.
Ako domai brod pristane u luku drave lanice Evropske unije, a nadleni
organ te luke primi prijavu koju smatra osnovanom ili primi dokaze da brod ne
zadovoljava standarde u vezi sa ivotnim i radnim uslovima lanova posade broda,
bezbednosti i zdravlja i dostavi izvetaj Vladi radi preduzimanja propisanih mera,
Vlada e takav zahtev proslediti ministarstvu radi sprovoenja inspekcijskog nadzora
nad tim brodom u cilju otklanjanja utvrenih nedostataka.
U sluaju iz stava 1. ovog lana moe se izrei mera zabrane naputanja te
luke dok se nedostaci ne uklone ili dok se pomorci ne odmore. Vlasnik ili brodar

- 54 imaju pravo albe nadlenom organu drave luke na meru zabrane naputanja broda
iz luke, koja ne odlae izvrenje izreene mere.
Ukoliko je domai brod zadran od strane drave luke zbog krenja
meunarodnih propisa o bezbednosti pomorske plovidbe ili uslova rada lanova
posade broda, ministarstvo je duno da sprovede istragu o razlozima takvog
zadravanja. Brodar je duan da dostavi ministarstvu sve informacije neophodne za
sprovoenje istrage.
Ukoliko ministarstvo utvrdi da je domai brod zadran zbog krenja
meunarodnih propisa o bezbednosti pomorske plovidbe koji mogu da izazovu
opasnost po ljudske ivote ili izazovu zagaenje morske sredine ministarstvo e
izvriti inspekcijski pregled broda preko strunog lica iz lana 178. stav 3. ovog
zakona.
Trokove vrenja inspekcijskog nadzora iz stava 6. ovog lana snosi brodar
domaeg broda.
Postupak u sluaju nedostatka broda u pogledu
sposobnosti za plovidbu
lan 183.
Ako se u vrenju nadzora po odredbi lana 181. stav 1. ovog zakona utvrde
nedostaci broda u pogledu njegove sposobnosti za plovidbu, naredie se
zapovedniku broda da u odreenom roku otkloni utvrene nedostatke.
Ako se utvreni nedostaci ne otklone u odreenom roku, ili ako su utvreni
nedostaci takve prirode da ugroavaju bezbednost broda, lica i tereta na njemu, kao i
ivotne sredine, zabranie se brodu dalja plovidba dok se navedeni nedostaci ne
otklone i oduzee mu se isprava o sposobnosti za plovidbu.
Ako se u vrenju nadzora inspektora utvrdi da po odredbi lana 181. stav 2.
ovog zakona brod nema vaei registar teretnog ureaja ili ako stanje tih ureaja nije
u skladu sa registrom teretnog ureaja, zabranie se brodu da vri ukrcavanje,
iskrcavanje ili prekrcavanje tereta sopstvenim ureajima za obavljanje tih radnji.
U obavljanju inspekcijskog nadzora iz l. 180. i 181. ovog zakona inspektor
moe od priznate organizacije zatraiti na uvid dokumentaciju o postupku izdavanja
svedoanstava za brod nad kojim se vri nadzor.
Ako zapovednik ne postupi po nalogu inspektora iz st. 2. i 3. ovoga lana,
inspektor e nakon to reenje postane izvrno, peaenjem broda ili na drugi
pogodan nain onemoguiti plovidbu, odnosno ukrcavanje, iskrcavanje ili
prekrcavanje tereta sopstvenim ureajima.
lan 184.
Ako inspektor utvrdi da lan posade broda nema ovlaenja za obavljanje
odreenih poslova ili nema odgovarajue isprave o ukrcavanju, naredie da se u
odreenom roku otkloni utvreni nedostatak.
Ako lan posade broda iz stava 1. ovog lana ne otkloni utvreni nedostatak,
inspektor e narediti zapovedniku broda da iskrca tog lana posade broda.
Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da se lan posade broda nalazi
pod uticajem alkohola ili opojnih droga ili drugih materija koje menjaju stanje svesti,
bolesti ili premora, kao meru opreza, naloie zapovedniku broda da lana posade
udalji iz slube dok to stanje traje.

- 55 Ako inspektor bezbednosti plovidbe utvrdi da se zapovednik broda nalazi pod

uticajem alkohola ili opojnih droga ili drugih materija koje menjaju stanje svesti,
bolesti ili premora, kao meru opreza naloie da se odmah udalji iz slube
zapovednik broda, dok to stanje traje i o tome obavestiti brodara, odnosno vlasnika
broda.
Ako se zbog udaljenja zapovednika broda, ili drugog lana posade, na brodu
ne nalazi propisani minimalni broj lanova posade za bezbednu plovidbu, inspektor
e zabraniti isplovljenje broda.
Inspekcijski nadzor nad obavljanjem delatnosti posredovanja pri
zapoljavanju pomoraca
lan 185.
U obavljanju inspekcijskog nadzora nad obavljanjem delatnosti posredovanja
pri zapoljavanju pomoraca inspektor proverava:
1) da li pravno lice koje obavlja delatnost posredovanja pri zapoljavanju
pomoraca ima odobrenje;
2) da li pravno lice kome je izdato odobrenje za obavljanje poslova
posredovanja pri zapoljavanju pomoraca obavlja delatnost u skladu sa propisanim
uslovima.
lan 186.
Ako u vrenju inspekcijskog nadzora iz lana 185. ovog zakona inspektor
utvrdi da pravno lice obavlja delatnost posredovanja pri zapoljavanju pomoraca bez
odobrenja ministarstva, reenjem e zabraniti obavljanje delatnosti tom pravnom licu.
Protiv reenja iz stava 1. ovog lana moe se izjaviti alba o kojoj reava
ministar i koja ne odlae izvrenje reenja.
Ako inspektor utvrdi da pravno lice obavlja poslove u vezi sa posredovanjem
pri zapoljavanju pomoraca u suprotnosti sa odobrenjem ministarstva naloie tom
licu otklanjanje nedostataka ili nepravilnosti u odreenom roku, koji ne moe biti dui
od petnaest dana, a ako nedostaci ili nepravilnosti ne budu otklonjeni u ostavljenom
roku predloie ministarstvu oduzimanje odobrenja.
Inspektor e o svakom obavljenom nadzoru i preduzetim merama pismeno
obavestiti ministarstvo.
lan 187.
Ako inspektor utvrdi da je na brod ukrcano vei broj lica ili vea koliina tereta
nego to je dozvoljeno, ili da je teret smeten tako da ugroava bezbednost broda ili
lica na njemu, zabranie mu isplovljavanje iz luke, odnosno dalju plovidbu, dok ne
ispravi utvreni nedostatak.
lan 188.
Ako se u vrenju nadzora po odredbi lana 180. stav 1. taka 2) ovog zakona
utvrdi da odravanje radio-stanica i vrenje radio-slube na brodu nije u skladu sa
propisima, naredie se da se utvreni nedostaci otklone u odreenom roku, odnosno
da se preduzmu odgovarajue mere.
Ako se u vrenju nadzora inspektora iz stava 1. ovog lana utvrde takvi
nedostaci koji mogu da ugroze bezbednost plovidbe, izvetaj o utvrenim
nedostacima sa predlozima za njihovo otklanjanje dostavie se ministarstvu.

- 56 Inspekcijski nadzor nad radom priznatih organizacija,

imenovanih tela i centara za obuku
lan 189.
Ministarstvo vri nadzor nad radom priznatih organizacija i imenovanih tela.
Ministarstvo vri nadzor nad radom centara za obuku.
Ministarstvo vri nadzor nad ispunjenosti uslova na osnovu kojih priznata
organizacija izdaje svedoanstvo o radu pomoraca i deklaraciju o ispunjavanju
uslova rada pomoraca.

Deo deseti
MERODAVNO PRAVO I NADLENOSTI SUDOVA U REPUBLICI SRBIJI
ZA SPOROVE S MEUNARODNIM OBELEJEM
lan 190.
Odredbe l. 191-193. ovog zakona odnose se na svako plovilo koje je brod po
domaem pravu, kao i na svako plovilo koje je brod prema pravu drave iju dravnu
pripadnost ima.
lan 191.
Po pravu drave iju dravnu pripadnost brod ima ocenjuju se:
1) dunosti i prava zapovednika u upravljanju brodom i u zasnivanju prava i
obaveza za vlasnika broda ili brodara;
2) pravne posledice dogaaja na brodu na koje se mora primeniti zakon
mesta gde je dogaaj nastao.
lan 192.
Na radne odnose lanova posade koji su ukrcani na brodovima koji imaju
dravnu pripadnost Republike Srbije primenjuje se domae pravo.
lan 193.
Ne primenjuje se strano pravo koje bi bilo merodavno po odredbama ovog
zakona, ako bi njegova primena bila iskljuivo radi izbegavanja primene prava
Republike Srbije.

Deo jedanaesti
KAZNENE ODREDBE
1. Krivino delo zagaenja morske sredine
lan 194.
Zapovednik ili lan posade domaeg broda koji namerno, bezobzirno ili
krajnjom nepanjom zagadi morsku sredinu, na nain koji utie na promenu kvaliteta
vode, u zonama iz lana 163. ovog zakona,
kaznie se zatvorom do tri godine.
Za krivino delo iz stava 1. ovog lana odgovorno je pravno lice ukoliko je u
njegovu korist krivino delo izvrilo fiziko lice koje zauzima vodei poloaj unutar

- 57 pravnog lica u smislu ovlaenja zastupanja pravnog lica, donoenja odluka u ime
pravnog lica ili ovlaenja za vrenje kontrole unutar pravnog lica.
Odgovornost pravnog lica iz stava 3. ovog lana ne iskljuuje krivinu
odgovornost fizikog lica koji je kao izvrilac, podstreka ili sauesnik uestvovao u
izvrenju krivinog dela iz stava 1. ovog lana.
2. Privredni prestupi
lan 195.
Novanom kaznom od 150.000,00 do 2.000.000,00 dinara kaznie se za
privredni prestup kompanija ili drugo pravno lice:
1)
stav 1);

ako ne primenjuju i odravaju Sistem upravljanja bezbednou (lan 11.

2) ako ne podnese na odobrenje tehniku dokumentaciju na osnovu koje se

brod gradi ili prepravlja (lan 19. taka 1);
3) ako bez prethodne saglasnosti priznate organizacije obavlja bilo kakve
promene, odnosno popravke konstrukcije broda, mainskog ureaja, opreme i drugih
delova nakon zavretka nadzora nad gradnjom ili prepravkom ili bilo kojeg pregleda
broda (lan 26);
Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za privredni prestup i odgovorno
lice u pravnom licu ili drugo pravno lice novanom kaznom od 10.000,00 do
100.000,00 dinara.
3. Prekraji
lan 196.
Novanom kaznom od 50.000,00 do 2.000.000,00 dinara kaznie se za
prekraj, privredno drutvo ili drugo pravno lice:
1) ako ne odredi lice ili lica na obali zaduena za kontrolu svih aspekata
bezbedne plovidbe (lan 11. stav 2);
2)
stav 1);

ako na putniki brod ukrca vei broj putnika od odreenog broja (lan 28.

3)
zakona;

ako ukrca i rasporedi teret na brodu protivno odredbi lana 29. ovog

4) ako ne podnese zahtev za badarenje domaeg broda koji se gradi u

domaem ili stranom brodogradilitu im na brodu budu ugraeni oplata, palube i
pregrade (lan 32. stav 2);
5) ako ne podnese zahtev za ponovno badarenje domaeg broda ako su
posle badarenja broda nastale promene zbog kojih se brodu menja njegova tonaa
(lan 33. taka 1);
6) ako stavi u plovidbu ili dri u plovidbi brod, odnosno drugo plovilo bez bilo
koje od propisanih brodskih isprava i knjiga ili se brodske isprave ili knjige vode
protivno odredbama ovog zakona (lan 34);
7) ako zapone gradnju amca i jahte bez prijave gradnje, odnosno
odobrenja (lan 43. stav 1. i stav 3. taka 1);
8) ako na brodu, odnosno drugom plovilu nema ukrcan propisani najmanji
broj lanova posade sa propisanim zvanjima i ovlaenjima o osposobljenosti (lan
72. stav 1);

- 58 9) ako od lana posade broda u obliku avansa na poetku zaposlenja ili iz

zarade koju je duan isplatiti naplati trokove povratnog putovanja (lan 89. stav 3);
10) ako ne obezbedi svim lanovima posade dostupnost odgovarajuih
odredaba vaeih propisa vezano za povratno putovanje (lan 90. stav 4);
11) ne obavesti priznatu organizaciju radi pokretanja postupka utvrivanja
potrebe vrenja odgovarajueg pregleda, ako je na brodu otkriven nedostatak ili se
dogodi nesrea (lan 101);
12) ako ne utvrdi sigurnosni sistem i ne obezbedi lice i sredstva potrebna za
njegovu efikasnu primenu (lan 166. taka 1);
13) ne imenuje lice odgovorno za sigurnost u kompaniji i odgovornog oficira
za sigurnost na brodu (lan 166. taka 2);
14) ne obezbedi obuku i uvebavanje lanova posade i lica odgovornih za
sigurnost (lan 166. taka 3).
Za prekraj iz stava 1. ta. 2), 3), 6) i 8) ovog lana kaznie se i odgovorno
lice zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje, novanom kaznom od 30.000,00 do
150.000,00 dinara.
Za prekraj iz stava 1. taka 7) ovog lana kaznie se i fiziko lice novanom
kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.
lan 197.
Novanom kaznom od 100.000,00 do 1.000.000,00 dinara kaznie se za
prekraj, privredno drutvo ili drugo pravno lice:
1)

ako ne obezbedi podatke koji se odnose na broj putnika (lan 12. stav 4);

2) ako ne obezbedi podatke u vezi lica koja su iskazala potrebu za

posebnom negom ili pomoi (lan 12. stav 5);
3) ako ne obezbedi da se svakom lanu posade broda pre ukrcavanja na
brod urui uputstvo za postupak po prigovoru zbog povrede ivotnih i radnih uslova
na brodu (lan 70. stav 4);
4) ako ukrca na brod zapovednika broda koji nema pomorsku knjiicu (lan
84. stav 1);
5)
zakona;
6)

ako ne dostavi pomorskoj upravi drave luke podatke iz lana 127. ovog
ako nema Plan upravljanja otpadom (lan 137. stav 2);

7) ako nema meunarodno svedoanstvo o spreavanju zagaenja prilikom

prevoza tetnih tenih stvari u rasutom stanju (lan 141. stav 2);
8) ako nema brodski plan za sluaj opasnosti od zagaenja uljem (SOPEP)
i meunarodno svedoanstvo o spreavanju zagaenja uljem (l. 149. i 150);
9) ako nema meunarodno svedoanstvo o spreavanju zagaenja
vazduha (IAPP svedoanstvo), meunarodno svedoanstvo o spreavanju
zagaenja vazduha sa motora emisijama (NOx - EIAPP svedoanstvo) i IMO
svedoanstvo o tipskom odobrenju za svaki spaljiva (lan 155);
10) ako nema meunarodno svedoanstvo o upravljanju balastnim vodama,
plan upravljanja balastnim vodama i knjigu evidencije balastnih voda (lan 159);
11)
162);

ako nema meunarodno svedoanstvo o sistemu protiv obrastanja (lan

- 59 12) ne dostavi zapovedniku broda podatke o licima zaduenim za ukrcavanje

oficira i lanova posade, odnosno drugih lica kojima je dozvoljen pristup na brod
kojim upravlja (lan 166. taka 5);
13)

ne obezbedi voenje zapisnika (lan 166. taka 6);

14)

ako ministarstvu ne dostavi podatke iz lana 167. ovog zakona.

Za radnje iz stava 1. ovog lana kaznie se za prekraj i odgovorno lice u

privrednom drutvu ili drugom pravnom licu novanom kaznom od 10.000,00 do
100.000,00 dinara.
Za prekraj iz stava 1. taka 5) ovog lana kaznie se i odgovorno lice zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje, novanom kaznom od 30.000,00 do
150.000,00 dinara.
lan 198.
Novanom kaznom od 30.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se odgovorno
lice - zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako na brodu koji ima brodsku radio-stanicu ne organizuje neprekidnu
slubu bdenja (lan 9. stav 2);
2) ako lino ne rukovodi brodom kad to zahteva bezbednost broda i ako ne
upravlja brodom kad brod ulazi u luku ili kad izlazi iz nje, kao i u svim drugim
sluajevima, kad to zahteva bezbednost broda i plovidbe (lan 99. stav 2);
3) ako u sluaju nastupanja ratnog stanja izmeu drugih drava, brod koji
se nae u luci jedne od zaraenih drava, ili je na putu za luku zaraene drave ili
mora proi kroz teritorijalno more ili unutranje morske vode zaraene drave ne
zatrai uputstvo od brodara, a ako to nije mogue - od ministarstva nadlenog za
spoljne poslove u Republici Srbiji (lan 106);
4) ako za vreme putovanja broda prema lanu posade, putniku ili drugom
licu na brodu, koje je izvrilo krivino delo, ne preduzme mere potrebne da se sprei
ili ublai nastupanje tetnih posledica toga dela i izvrilac pozove na odgovornost
(lan 112. st. 1. i 2);
5) ako samovoljno naputanje broda od strane lana posade - dravljanina
Republike Srbije u inostranstvu ne prijavi organu iz lana 113. ovog zakona;
6)
zakona;

ako ne dostavi pomorskoj upravi drave luke podatke iz lana 127. ovog

7) ako ne postupi po planu sigurnosti broda i stepenima sigurnosti luke

(lan 168. stav 2).
lan 199.
Novanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kaznie se za
prekraj fiziko lice - lan posade broda:
1) koji je stekao ovlaenje o osposobljenosti, odnosno o posebnoj
osposobljenosti lana posade broda prevarom ili na bazi falsifikovanih dokumenata
(lan 73. stav 5);
2) koji povredom svoje dunosti ne postupi po pravilima navigacije i time
dovede u opasnost bezbednost saobraaja ili oteti brod ili teret na njemu, ili ugrozi
bezbednost putnika na brodu ili ostalih lanova posade ili ivotnu sredinu od
zagaivanja opasnim i tetnim stvarima (uljem, otpacima tekuih goriva i njihovim
meavinama, otpadnim vodama i drugim otpadnim materijama, kao i radioaktivnim ili
slinim otpacima) sa broda (lan 85);

- 60 3) koji za vreme obavljanja dunosti na brodu ili drugom plovilu bude pod
uticajem alkohola i/ili drugih materija koje menjaju stanje svesti, premoren ili bolestan
(lan 88);
4) ako odmah ne obavesti neposrednog rukovodioca ili zapovednika broda
o informacijama iz lana 93. ovog zakona.
Za prekraj iz stava 1. taka 3) ovog lana kaznie se i fiziko lice novanom
kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara.
lan 200.
Novanom kaznom od 20.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za
prekraj odgovorno lice - zapovednik broda ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako protivno odredbama ovog zakona (lan 28. stav 2) brodom koji nije
putniki prevozi putnike;
2) ako na brodu ne odrava u ispravnom stanju maine, ureaje i opremu ili
ako se ne stara o sigurnosti brodskih ureaja za ukrcavanje i iskrcavanje putnika,
opasnog i ostalog tereta, i o pravilnom ukrcavanju, smetaju i iskrcavanju putnika
(lan 97. stav 1);
3) ako u propisanim rokovima ne vri vebe amcima, ostalim sredstvima
za spasavanje i ureajima za otkrivanje, spreavanje i gaenje poara (lan 97. stav
2).
lan 201.
Novanom kaznom od 10.000,00 do 150.000,00 dinara kaznie se za
prekraj odgovorno lice - zapovednik ili lice koje ga zamenjuje:
1) ako u sluaju kad su ostale bez uspeha sve mere preduzete za
spasavanje broda u opasnosti i ako je propast broda neizbena, ne preduzme sve
potrebne mere za spasavanje brodskog dnevnika, a ako okolnosti sluaja to
dozvoljavaju - i mere za spasavanje drugih brodskih knjiga, brodskih isprava,
pomorske karte odnosnog putovanja i gotovog novca brodske blagajne (lan 103.
stav 2);
2) ako o dogaaju koji se za vreme putovanja desi na brodu, a koji
ugroava bezbednost broda ili bezbednost plovidbe, ili o vanrednom dogaaju koji se
desio na brodu, putnicima, drugim licima ili stvarima na brodu ili brodu ne podnese
izvetaj zajedno sa izvodom iz brodskog dnevnika najbliem diplomatskom, odnosno
konzularnom predstavnitvu Republike Srbije (lan 104. st. 2. i 3);
3) ako u brodski dnevnik ne unese u odreenom roku i na odreeni nain
opis dogaaja, radnji i preduzetih mera koje je duan da unese u brodski dnevnik
(lan 104. st. 1. i 4);
4) ako o injenici roenja i smrti, i o primanju izjave poslednje volje, ne
saini ispravu na propisani nain i ne dostavi ga najbliem diplomatskom, odnosno
konzularnom predstavnitvu Republike Srbije (lan 104. stav 5);
5) ako o krivinom delu uinjenom na brodu, ne podnese izvetaj
diplomatskom ili konzularnom predstavnitvu Republike Srbije u dravi u iju luku
uplovi po izvrenom krivinom delu brod, ili ako sa izvriocima krivinog dela ne
postupi po uputstvima tog diplomatskog ili konzularnog predstavnitva (lan 112. stav
3);
6) ako ne unese u brodski dnevnik razloge zbog kojih nije krenuo u pomo
licima u opasnosti i preduzeo njihovo spasavanje, ili razloge zbog kojih nije preduzeo
spasavanje broda i stvari sa broda (lan 119);

- 61 7)
stav 1).

ako ne istakne uputstvo za lanove posade broda i putnike (lan 137.

lan 202.

Novanom kaznom od 10.000,00 do 100.000,00 dinara kaznie se za

prekraj fiziko lice:
1) ako amcem i jahtom upravlja lice koje nema odgovarajue isprave, kao i
najmanje propisani broj lanova posade struno osposobljenih za upravljanje
amcem i jahtom (lan 41. stav 2. taka 1);
2)
48. i 49);

ako ne podnese zahtev za badarenje, odnosno ponovo badarenje (l.

3) ako stavi u plovidbu ili dri u plovidbi amac i jahtu koja nema propisane
isprave i knjige (lan 50. stav 1).
lan 203.
Pored kazne za prekraje iz l. 196, 198. i 199. ovog zakona zapovedniku i
drugom lanu posade broda i drugih plovila, za prekraje, moe se kao zatitna
mera, zabraniti da vri odreene poslove na bilo kom brodu na period od godinu
dana.

ORGAN ZA VOENJE PREKRAJNOG POSTUPKA

lan 204.
Prekrajni postupak u prvom stepenu, po prekrajima iz ovog zakona, vodi i
odluku o prekraju donosi Komisija za prekraje u plovidbi iz lana 279. Zakona o
plovidbi i lukama na unutranjim vodama (Slubeni glasnik RS, broj 73/10).

Deo dvanaesti
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 205.
Na postupke koji su zapoeti, a nisu okonani do dana stupanja na snagu
ovog zakona, primenjivae se propisi po kojima su zapoeti.
Odobrenja izdata kolskim ustanovama i centrima za sprovoenje obuke za
sticanje ovlaenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti pomoraca,
izdata u skladu sa Pravilnikom o ovlaenjima o osposobljenosti lanova posade
pomorskih brodova trgovake mornarice Savezne Republike Jugoslavije i uslovima
za njihovo sticanje (Slubeni list SRJ, br. 67/99 i 71/00) vaie do dana izdavanja
odobrenja u skladu sa odredbama ovog zakona, a najdue godinu dana od dana
stupanja na snagu ovog zakona.
Notifikacije
lan 206.
Ministarstvo nadleno za poslove koji se odnose na tehnike propise, na
predlog ministarstva vri prijavljivanje Evropskoj komisiji imenovanih tela, u skladu sa
zakonom kojim se ureuje obavetavanje o tehnikim propisima i postupcima
ocenjivanja usaglaenosti.

- 62 Ministarstvo e obavestiti Evropsku komisiju o ugovorima koji su zakljueni sa

priznatim organizacijama u skladu sa lanom 19. stav 4. ovog zakona.
Rokovi za donoenje podzakonskih akata
lan 207.
Podzakonski akti iz lana 11. stav 3, lana 17. stav 5, lana 29. stav 4. i lana
171. stav 1. ovog zakona bie doneti u roku od dve godine od dana stupanja na
snagu ovog zakona.
Podzakonski akti iz lana 42. stav 3. i 73. stav 7. ovog zakona bie doneti u
roku od godinu dana od dana stupanja na snagu ovog zakona.
Podzakonski akti iz lana 9. stav 3, lana 10. stav 3, lana 12. stav 6, lana
14. st. 1 i 2, lana 17. st. 3. i 4, lana 18. st. 2, 4. i 7, lana 24. stav 4, lana 40. stav
3, lana 41. stav 3, lana 42. stav 2, lana 51. stav 3, lana 66. stav 2, lana 67. stav
3, lana 72. stav 2, lana 73. stav 8, lana 83. stav 2, lana 84. stav 8, lana 98. stav
3, lana 121. stav 4, lana 125. stav 3, lana 131. stav 4, lana 134. stav 6, lana
138. stav 2. i lana 178. stav 5. ovog zakona bie doneti u roku od dve godine od
dana stupanja na snagu ovog zakona.
Prestanak vaenja ranijih propisa
lan 208.
Propisi doneti na osnovu Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (Slubeni
list SRJ, br. 12/98, 44/99, 74/99 i 73/00 i Slubeni glasnik RS, br. 85/05dr. zakon i
101/05dr. zakon), primenjuju se do donoenja podzakonskih propisa u skladu sa
ovim zakonom.
Pravilnik o posebnim zdravstvenim uslovima koje moraju ispunjavati lica
ovlaena za vrenje poslova na plovnim objektima trgovake mornarice (Slubeni
glasnik SRS, br. 23/83 i 27/83), Pravilnik o pomorskim i brodarskim knjiicama i
dozvolama za ukrcavanje (Slubeni list SFRJ, broj 13/81), Pravilnik o sadrini,
obrascima i nainu voenja brodskih isprava i knjiga brodova trgovake mornarice
Socijalistike Federativne Republike Jugoslavije (Slubeni list SFRJ, br. 16/80 i
25/88 i Slubeni list SRJ, br. 6/93) primenjuju se do donoenja odgovarajuih
podzakonskih akata u skladu sa ovim zakonom.
Propisi iz st. 1. i 2. ovog lana primenjuju se ukoliko nisu u suprotnosti sa
odredbama ovog zakona.
lan 209.
Danom stupanja na snagu ovog zakona prestaju da vae odredbe l. 1-202.
osim l. 51. i 52. Zakona o pomorskoj i unutranjoj plovidbi (Slubeni list SRJ, br.
12/98, 44/99, 74/99 i 73/00 i Slubeni glasnik RS, br. 85/05dr. zakon i 101/05dr.
zakon).
Odredbe l. 202-822. i l. 835-1052. zakona iz stava 1. ovog lana koje se
odnose na pomorsku plovidbu ostaju na snazi.
lan 210.
Odredba lana 74. stav 5. ovog zakona primenjivae se od dana prijema
Republike Srbije u punopravno lanstvo Evropske unije a do tada e se priznavanje
ovlaenja o osposobljenosti, odnosno posebnoj osposobljenosti lanova posade
brodova izdatih od strane drave koja nije lanica Evropske unije vriti na osnovu
bilateralne obaveze koja se zakljuuje sa tom dravom.

- 63 Odredba lana 134, lana 170. st. 3. i 4. i lana 171. stav 2. ovog zakona
primenjivae se od dana prijema Republike Srbije u punopravno lanstvo Evropske
unije.
Stupanje na snagu ovog zakona
lan 211.
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u Slubenom
glasniku Republike Srbije.