Obraam ti se a ne znam kako da te zovem ja, koji sam tvoj delat.

Govorim ti, a
ne znam da li me uje. Ovde, gde sam, niega nema. Samo moja ogoljena dua,
onakva kakva je oduvek bila. I pusto je. Sam sam. Predugo ekam na sud. Go pred
nebom

Rodjen sam sa retkim darom da vidim ono sto drugi ne vide. Stvoren sam da
prepoznam oblike koje drugi ne primete i da upijem mirise i obrise nestvarnog.
Dato mi je da otkrijem suptilna oseenja bia, kojih oni, ni sami, nisu svesni, a ja
sam, sa druge strane, nesposoban da ih osetim Isto tako, umem da spoznam
najvee istine i da im okrenem ledja. Rei Ah, te rei Darovan sam da darovano
reima slavim po nepreglednim prostranstvima bele hartije. Pevao sam i pisao
retko da je neko tako znao i umeo. Pisao sam ne bih li oslikao i popunio onu
prazninu koja je uvek zjapila iz mene.

Nisam umeo da volim, sine moj, a pevao sam o ljubavi kao niko do tada. Ispredao
sam stihove kao svirep pauk tananu i neraskidivu mreu oko svog plena. uj, ti
stihovi jo dole na Zemlji odjekuju. Tamo jo uvek ne znaju ko sam ja i slave me.
Pisao sam o ljubavi koju sam nasluivao u eni, bratu, prijatelju, drumovima
dalekim zemljama, otadbini Stihovima sam kupovao i ispijao ljubav halapljivim
gutljajima, a da sam edan uvek ostajao. Slikao sam je i izazivao. Draio najfinija
oseanja ne bih li je, napokon, u sebi probudio. Nisam uspevao. Pio sam istu vodu
sa vrela srca onih koji su mi ljubav nudili. Sisao je do zadnje kapi, a da je iz mog
srca tek po neto poteklo kao iz poluosuenog gloga. Nikada mi nije bilo dosta
Jedino do ega sam stizao je strast Oh, ta strast.. tako iva, pokretljiva i
grehovna. Nju sam voleo. Taj oseaj prvih jeziaka vatre. Jeziaka, koji kao pod tek
zapaljenom lomaom oblizuju oko moga tela. Uivao sam u njoj jurio je, golim
prstima hvatao i njome disao. To sam voleo. I im se ona gasila sa prvim
prepoznatljivim pokretima, ustaljenim navikama i svakodnevicom koja me je
okivala, nestajao sam, ostavljao i odlazio od onih u ijim sam ivotima svojim
odlaskom pusto pravio. Da li je to bio strah? udnja za ivotom, pre bih rekao.
udnja za novim i veim doivljajima neutaive strasti drugaije od svih
dotadanjih. udnja za uzbudjenjem prvog susreta, prvog dodira, prvog predavanja
i novog poetka. Borio sam se sa ivotom i sa Njim. ivot bez uzbudjenja me nije
interesovao a Njegova volja je bila nedostojna mojih htenja
Dole na zemlji, ja sam pobedio. Ovde
ovde me je pustio da ekam svoj sud. Nikoga nema u ovoj praznini. Sam sam.
Sam Nikada nisam voleo da budem sam. Samoa donosi as suoenja. Nikada
nisam eleo da se susretnem sa tamom koja je iz svake moje pore izbijala. Nisam

eleo da me proguta mrak sopstvenog bia

Ovde, gde sada jesam, vreme ne postoji. Ovde postoje pitanja koja sam sebi
postavljam, a da niko ne trai odgovore mada znam da On slua. Ne traim milost
i iskupljenje, jer ko sam ja da ih traim? I to od onog koji me je stvorio kad i sam,
kao tvorac, nisam milost darovao.
Deae, nisam te upoznao jer nisam eleo da znam da li si gori, isti ili bolji od
mene. Stideo bih te se da si gori ili isti. Da si bolji, prezirao bih te. Nisam eleo da
te sretnem i zbog nje da je se ne bih seao. One, koju nisam voleo. Nisam umeo
da se zbog toga posramim pred tobom. Nisam eleo da u tebi vidim ljubav koje sam
se odrekao. Dete, ti nisi meso moga mesa, niti krv moje krvi. Sine, ti si dar Boje
ljubavi i istog srca tvoje majke. Mladiu, zato nisi produio putem? Zasto me nisi
zgazio kao crva u svojim mislima, pljunuo na sve to sam tako veto napisao i na
obraz koji te je izdao? Zato si zastao i krvlju mi ime svoje na rukama ispisao? edo
moje, nisam bio vredantoga
elim da ti kaem da si i brata imao. Kao i tebe, ni njega nisam nikada sreo. Ni
njega vie nema. Tugu je kao znaku nosio zabodenu u srcu da niko ne vidi i ne
nasluti. Ponekad je u tiini znaku razgledao i opet je vraao na staro mesto. Krv je
veto brisao da trag ne ostane.
eleo sam da me vrate tamo gde sam ponikao jednom kad moj hod prestane
kosti da mi pod kamen posade i da oko njih samo pelin nie. A oni. Ljudi su me ili
voleli ili mrzeli. Oni koji su me voleli, nisu me poznavali. Oni koji su me mrzeli i
prezirali, znali su ko sam. Pogadja, oni su bili ti koji su mi kaznu odredili. Avaj,
zveckaju mi kosti od pogleda onih bezgrenih koji sad nad njima straare. Ja, delat
i gospodar slomljenih srca i besprekorne rei, pred onima koji su ljubav istu iveli,
nikada neu nai mir. Tvoj grob i ne znam gde je, dete moje, a neviniji si od mene.
O Gospode, zato ovo doputa? Da bih se postideo? Pa zar ne zna da se ja sa tim
oseajem nisam rodio?
uj me, Gospode. Evo pogodbe. Daj da se opet rodim. Da se rodim gluv i nem, sa
oinjim vidom i srcem dostojnim oveka. Pa da samo gledam i volim ljubavlju
tvojom ono sve to si Ti na onom dole svetu stvorio. Da je darujem, da je rasipam,
da kao ist kladenac prtim njom na sve strane. Da imam osmeh i oi pune sunca,
da prstima priam a pogledom milujem. Daj Gospode da budem gluvonemi rab
tvoj