Rusija

Sa kakvim problemima su se susreli Rusi u 2014. godini

Koliko kota suverenitet?
Uoi nove godine Ruse je stigla jo jedna nevolja: rublja je naglo pala u odnosu na dolar i evro. Posledica toga bio je
porast cena uvozne robe, a ljudi su poeli da kupuju sve redom, ak i ono to nisu imali nameru da kupuju. Pesimisti i paniari
pourli su da zamene rublje za dolare i evre. Ipak, panika nije dugo trajala. Vrlo brzo rublja je prestala da slabi i ak je i
ojaala, a narod se smirio. Veina Rusa nije ni primetila valutnu klackalicu, a onaj ko je primetio odnosio se prema toj
injenici filozofski: preiveli smo i druge stvari, preiveemo i ovo, opisuje stanje u Rusiji nakon uvoenja sankcija na
dopisnik Viktor Hlistun
Viktor Hlistun (dopisnik iz Moskve)
Ubiti rublju!
Eksperti su ubeeni da je decembarski pad ruske valute, u sutini, izazvan spoljnim faktorima. U svakom sluaju, oko 3040% uzroka valutnog kolapsa ne treba traiti u Rusiji, ve izvan nje. Ali, mi se neemo baviti svim detaljima ekonomskog i
finansijskog pritiska na rublju, ve emo probati da utvrdimo uzrok tog pritiska. Ko je i zato objavio rat rublji?
Da bi se to razumelo, potrebno je setiti se deavanja iz 2014. godine. Kao odgovor na ekonomske i politike sankcije
SAD i EU, Rusija nije pala na kolena, kako su to planirali i nadali se stratezi iz Stejt departmenta, ve je energino poela da
po celom svetu trai partnere u razliitim sferama ekonomije, u Aziji, na Istoku, u Junoj Americi, Indiji itd. Ako bismo eleli
da budemo sasvim precizni, onda je umesto termina energino poela da trai" bolje upotrebiti termin produila je da
energino trai".
Sa Kinom je Rusija pregovore o gasovodu vodila 6-8 godina, a 2014. su ovi pregovori finalizovani. Sa zemljama BRIKS
saveza (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Junoafrika Republika) ve od ranije postoje tesne veze. Turska, mada kompleksan, ipak
je pouzdan partner jo od vremena Mustafe Kemala Ataturka; Turska je jasno stavila do znanja Evropskoj komisiji da dogovor
sa Rusijom nee menjati. Evo i jednog zanimljivog detalja. Tokom posete ruskog predsednika Ankari, kada je bio potpisan
memorandum o saradnji u gasnoj sferi (Tabloid je o tome pisao u prolom broju), Putin je rekao predsedniku Redepu Tajipu
Erdoganu da moda ne bi trebalo objavljivati da e umesto Junog toka dve zemlje graditi cevovod za Evropu preko Turske,
kako se ne bi izazivala Evropa. Ali, Erdogan je odbacio ovaj predlog. Desilo se upravo ono to je predviao Putin, iz EU su
odmah svim silama poeli da ubeuju tursko rukovodstvo da ne sarauje sa Rusijom, ak su i obeali Turskoj ubrzavanje
procesa ulaska u EU. Ali, Erdogan se nije ni susreo sa evropskim kuririma", ve je preko svog ministra ekonomije poruio da
nema nameru da menja ono to se dogovorio sa Rusijom i Putinom.
Zato govorim o svemu ovome? Zato to je u svim zemljama u koje su 2014. putovali ruski predstavnici radi uvrivanja
ekonomskih veza i razvijanja saradnje, razgovor skretao na temu meusobnog preraunavanja. Tada se pokazalo da na svetu
ima sve manje zemalja koje bi htele da nastave da koriste ameriki dolar kao sredstvo plaanja u odnosima sa Rusijom. Tu
dolazimo do same sri problema: Rusija predlae svojim partnerima da plaaju u svojoj nacionalnoj valuti, a ne u dolarima. Pa
su se tako Kinezi praktino saglasili da raunaju u rubljama i juanima. A zamislite ta bi se dogodilo kada bi se zemlje BRIKSa (u kojima ivi vie od polovine svetskog stanovnitva) odrekle dolara. Ta valuta, koja ak nije ni podrana zlatnim
rezervama, odjednom bi se pretvorila u arene papirie. Poto se kurs dolara odrava, on je jak, ali sve ide ka tome da e
njegova uloga padati. I rublja, kao predstavnik Rusije, gura dolar ka propasti. to jaa bude rublja (itajte Rusija), to e dolar
(itajte SAD) biti blie propasti. Otuda i pozivanje od strane SAD-a da se ubije rublja.
ija karma je blia
Sa Amerikancima je stvar jasna: oni tite svoj dolar. Sa Evropljanima je neto sloenija situacija. Toni Bler, na primer,
smatra da je jedan od glavnih problema EU njegova valuta - evro. Moda zato to jak evro nije potreban SAD-u. A ako rublja
oslabi, povui e za sobom i evro. Takav razvoj dogaaja ne bi trebalo iskljuiti. Verovatno su zbog toga evropski finansijski
strunjaci i politiki lideri odbacili ideju roenu u nedrima Evropskog parlamenta, o iskljuivanju Rusije iz meunarodnog
platnog sistema SWIFT. Podseam da u ovo korporativno drutvo ulazi vie od 10,5 hiljada finansijskih organizacija i
korporacija iz 215 zemalja. Njegovo sedite je u Belgiji. Ako vlasti ove zemlje, pod pritiskom drugih zemlja EU, odlue da

iskljue Rusiju, to e naglo da povea transakcione trokove ruskih banaka prilikom obavljanja meubankarskih transakcija sa
inostranom valutom, kako unutar zemlje, tako i van nje. Mogao bi da se povea rizik od gubljenja kontrole nad raunima u
inostranstvu.
Ovaj korak bi bio veoma bolan za finansijski sistem Rusije, ali bi sa druge strane on jako udario i evropske proizvoae.
Robna razmena izmeu Rusije i EU iznosi oko 400 milijardi dolara godinje, a sa SAD svega 40 milijardi. Amerikanci bi sa
zadovoljstvom iskljuili Rusiju iz platnog sistema SWIFT, ali kao to je poznato, svako prvo gleda svoj dep. Evropljani ne
ele da izgube novac. Ipak Rusija kupuje mnogo robe u Evropi i redovno plaa raune.
Ipak, ne treba se zavaravati i nadati se dobrim odnosima EU i Rusije, jer u Evropi danas nema gotovo nijedne zemlje
(osim, moda, Srbije i Maarske) koje ne bi sagle glavu pred Ujka Semom. A malo je nade da e lideri evropskih zemalja uti
svoj narod, koji po poslednjim istraivanjima zastupa ideju da manje treba sluati SAD, ve da treba misliti svojom glavom.
Tanije, takva nada ne postoji. injenice? Uzmite samo istoriju sa Junim tokom. Samo Srbija i Maarska nisu podrale
zamrzavanje tog projekta. Istina, krajem decembra 2014. iz EU su se uli glasovi da bi se mogao graditi Juni tok, ali uz
odreene uslove. Bugarski predstavnici su ak poeli pregovore sa Moskvom... Videemo ta e se dalje deavati na ovu temu,
ali meni se ini da Evropljani ne ele da plaaju amerike hirove" iz svog depa. Zato i elim da jo jednom umirim svoje
srpske prijatelje. Ako gasovod i proe kroz Tursku, to ne znai da e Juna Evropa, to ukljuuje i Srbiju, ostati bez gasa iz
Sibira.
Jaki na reima, slabi na delu
Ovako se u Rusiji nazivaju oni koji obeavaju kule i gradove, a nita ne ispunjavaju od tih obeanja. U konkretnom
sluaju imam u vidu obeanja lidera Nemake, Italije i Francuske, gospoe Merkel, g. Rencija i g. Olanda o ublavanju
sankcija protiv Rusije. Oni su to izjavili 18. decembra u Briselu, na samitu EU o Ukrajini, verovatno zato da bi estitali
Rusima Novu godinu i Boi. Francuz je rekao da ako danas Rusija bude uinila gestove koje ekamo, nema potrebe za
novim sankcijama, ve treba razmisliti o tome kako da sami zaponemo deeskalaciju". Italijan je istakao da EU treba da radi
sa Rusijom, to ima strateki znaaj". Nemica (ona zauzima jednu od najotrijih pozicija u Evropi kada je o sankcijama re) je
primetila: Ako je ruski predsednik rekao da se zalae za obezbeivanje teritorijalne celovitosti Ukrajine, treba mu poverovati
na re i uiniti sve da to bude realizovano." Dodavi da EU ne spreava bliske veze Rusije i Ukrajine, Merkelova je bacila
pogled" u budunost: elim da kaem sa svoje strane da mi nismo protiv saradnje sa Rusijom, Kazahstanom i Belorusijom u
cilju stvaranja velike ekonomske zone."
Posle ovakvih rei, dobro bi bilo zapljeskati, zaigrati od radosti, ali... Umotavi svoje izjave u fine oblande, niko nije
pourio da ih i realizuje, odnosno da oslabi sankcije protiv Rusije. I vie od toga. Ve 19. decembra, tojest drugog dana samita,
EU je zvanino poelela" stanovnicima Krima Boi i Novu godinu - poveanjem sankcija. Isto je uinio i g. Oland. On je
opet odloio predaju nosaa aviona Mistral Rusiji. Brod ostaje u francuskoj luci, sa ruskim natpisom: Vladivostok, na boku.
Radnici koji su napravili brod za rusku flotu, pobesneli su, ali njih g. Oland ne slua, njegove ui su okrenute na ameriku
stranu. Tako je i sa Nemcima. Kada je ga Merkel 18. decembra drala vatreni govor u Briselu o tome kako treba ublaiti
sankcije protiv Rusije, nemaki koncern BASF je odbio da zavri ugovor sa Gaspromom koji je pripreman od 2012. godine.
Razlog - napeta politika situacija.
Obama je pobesneo, 1. deo
Tabloid je ve pisao o sankcijama protiv Rusije i o tome kako se prema njima odnose Rusi. I Amerikanci i Evropljani (ne
govorim o politiarima, ve o obinim ljudima) poinju da shvataju koliko su ove sankcije beskorisne i kako one drugim
krajem biju po onima koji ih uvode i podravaju. Nije sluajno ak i Obama nagovestio da je SAD od sankcija oekivao vie
nego to je njihov stvarni efekat. Ali, da bi sauvao lik estokog momka" meu svojim politikim saradnicima, kao i
protivnicima, Obama je sredinom decembra potpisao nove sankcije protiv Krima i jugoistonih regiona Ukrajine - Donjecke i
Luganske Narodne Republike. Obinim okom se vidi da su sankcije pripremljene na brzinu, da njihovi tvorci ak nisu ni
objasnili ko je ko, who is who kako se kae na engleskom. Tako je pod sankcije potpao i stanovnik Moskve, Aleksandar
Zaldostanov, uveni bajker sa nadimkom Hirurg, lider bajkerskog kluba Noni vukovi. Posle objavljivanja Obaminog crnog
spiska, Hirurg je novinariima ispriao svoje miljenje o sankcijama:
- elim da se zahvalim Obami za priznanje mojih skromnih zasluga za Domovinu. I jo, elim da obeam da u uiniti
sve kako bi se njegova briga za mene samo poveavala. Stotine prijatelja mi je estitalo na Obaminoj brizi i ljubavi".

Ali, alu na stranu. ta donose nove sankcije? Osim zabrane boravka u SAD-u krimskim politiarima i rukovodiocima
Republike Krim i grada Sevastopolja, doneta je stroga zabrana poslovanja na poluostrvu, za amerike i evropske poslovne
ljude. Upravo te sankcije SAD su podrali lideri zemalja EU na savetovanju u Briselu, 19. decembra. Strunjaci su nazvali
ovaj korak sledeim evropskim pucnjem sebi u nogu".
Dokument zabranjuje izvoz robe, tehnologije i usluga na Krim. Takoe, zabranjen je i uvoz robe, tehnologije i usluga sa
Krima. Sve kompanije i firme koje se usude da svoj kapital investiraju u razvoj bilo koje ekonomske grane na poluostrvu, a
posebno turizma, SAD e strogo kazniti. A sada da razmislimo kome e zbog ovoga biti loe? Naravno, Evropljanima! Mada,
valja primetiti da Evorpa sebi uskrauje dobru zaradu, dividende, ne samo danas i sutra, ve i u daljoj perspektivi.
Mesto koje bi mogli da zauzmu evropski investitori, brzo e zauzeti drugi - ruski, kineski (uzgred, kineski biznismeni su
ve predloili investicije za izgradnju mosta preko Kerenskog moreuza), turski biznismeni. A zatim, kada sankcije odumru ili
same po sebi ili ih ukinu, Evropljanima e ulaz na Krim biti otean, gotovo nemogu. Pitanje je da li e ih i Rusi pustiti. Ja
uopte ne sumnjam: investitori za poluostrvo e se pronai, jer je Krim, koji je Ernest Hemingvej nazvao ordenom na grudima
zemaljske kugle (vrlo slino!) zaista jedinstven. Sam sam se u to uverio, boravei tamo ove jeseni: nakon dva dana boravka
tamo moja prehlada je nestala, a nakon nedelju dana zaboravio sam ta je to astma. O Krimu u vam obavezno pisati ove
godine. Sada jo jednom elim da istaknem: Evropljani su okrenuli lea Krimu samo zato to su sankcije protiv poluostrva
uveli Amerikanci. Opet su popustili.
Obama je pobesneo, 2. deo
Nije nikakva greka to to sam ponovio meunaslov. Jednostavno, Obama svojim beskonanim napadima na Rusiju lii
mi na francuski film Fantomas. Postojalo je nekoliko nastavka pod naslovom Fantomas je pobesneo. Prole godine Barak
Husein Obama tako je besneo da sam verovao da e ga taj bes proi do decembra. Ali, ne. Glavni udar je ostavio upravo za
decembar. Uoi nove godine ameriki predsednik je potpisao Akt o podrci slobodi Ukrajine - 2014. U komentarima na ovaj
dokument ef Bele kue je istakao da je on potpisan zbog toga da bi u sluaju neophodnosti SAD mogle operativno da reaguju
na akcije Rusije, uvoenjem dopunskih ograniavajuih mera zajedno sa evropskim partnerima i saveznicima". Sa njima e
Vaington raditi na usavravanju postojeih sankcija protiv Rusije".
Kako bi u oima svetske javnosti izgledao demokratski i miroljubivo, fino i dobro, Barak Huseinovi je saoptio da su
SAD kao i uvek zainteresovane za ekonomski rast i stabilnost u Rusiji. tavie, u sluaju neophodnih koraka" od strane
Moskve, sankcije mogu biti ukinute. Obama je takoe pozvao Moskvu da okona okupaciju i neuspenu aneksiju Krima i
podrku separatistima u istonoj Ukrajini". Jasnije o perspektivi rata sankcijama SAD protiv Rusije ne moe se rei: ako Rusi
ne daju i ne predaju svoju krimsku brau, ne treba da se nadaju ukidanju sankcija.
Ali, to nije sve. Akt o podrci slobodi Ukrajine - 2014, obezbeuje Ukrajini, Moldaviji i Gruziji status glavnih vojnih
saveznika SAD bez lanstva u NATO-u, a takoe dozvoljava pruanje vojne pomoi ovim zemljama. Ove take dokumenta
odobrili su Senat i Predstavniki dom amerikog Kongresa. Na kraju, kao lag na torti, dokument predvia dopunske sankcije
protiv Rusije u sluaju da ona prestane da isporuuje gas zemljama-lanicama NATO ili Moldaviji, Ukrajini i Gruziji. Ispada
da ameriki predsednik dozvoljava ukrajinskim vlastima da ne plate Rusiji za gas, a ako se ona sa tim ne sloi, uvee joj
sankcije. ta rei, osim: Fantomas u liku Obame je pobesneo.
Medved voli slobodu
Prole godine smo, u Tabloidu, ve poredili Rusiju sa velikim medvedom. Setio sam se toga zato to je, prvo, poreenje
sa medvedom veoma rasprostranjeno, a drugo, ono je sasvim tano, i po sutini i po formi. Verovatno je zato predsednik
Rusije, Vladimir Putin iskoristio ovo poreenje, kada je odgovarao na pitanje jednog novinara na tradicionalnom (desetom po
redu) susretu sa predstavnicima medija, 18. decembra. Pitanje je bilo dosta otro postavljeno: nije li vreme da se poteno
prizna da su ekonomske sankcije i pad vrednosti rublje i druge neprijatnosti cena koja se plaa za vraanje Krima i podrku
borbi jugoistoka Ukrajine za slobodu i nezavisnost? Odgovarajui novinaru, Putin je pomenuo poreenje Rusije sa medvedom
koji svoju tajgu nikome ne daje, a zatim je rekao:
- Ponekad ak mislim: ta e biti ako medved mirno bude sedeo, ako prestane da lovi divlje svinje po tajgi, ako pone da
se hrani jagodama i korenjem - da li e i njega i tajgu ostaviti na miru? Ne, nee, medveda e uvek loviti po tajgi, da bi ga
ulovili i izvadili mu zube i kande. To jest, liili ga snage nuklearne kontrole. A posle toga e da mu veu lanac oko vrata ili da
od njega naprave strailo, moda da okae njegovu kou na zid, a tajgu da mu uzmu. ujemo otvorene izjave o tome da Rusija
nepravedno vlada tako ogromnim i bogatim teritorijama. Tako da su sankcije druga vrsta pritiska na Rusiju, to nije cena koju

plaamo za Krim, to je cena za nau prirodnu elju da sauvamo nau dravu, naciju, civilizaciju. Mi titimo svoju
samostalnost, svoj suverenitet. Da, postoji kriza u naoj ekonomiji, privremeni pad rublje za 25-30% je rezultat pritisaka i
sankcija. Ali, mi smo duni da shvatimo: ili emo mi sauvati i izboriti se da razvijemo nau ekonomiju, prevazilazei sve
tekoe, ili emo nau kou da okaimo na zid. Eto kakav je izbor pred nama. Krim sa tim nema nikakve veze. Da medveda ne
bi opkolili u njegovoj jazbini, on mora da istera iz svoje tajge sve bezobrazne lovce.
Prognoza...
...poznatog, i u Rusiji i u inostranstvu, ruskog astrologa Pavla Globija
U prvih 20 godina novog veka oveanstvo e doiveti tri obrta svetske ekonomske krize. Prvi obrt 2008. godine bio je
slab, ako ga uporedimo sa ovim koji je poeo 2014. i koji svoj vrhunac moe dostii 2015. godine. Sve ovo e se, i to ne na
najlepi nain, odraziti na ekonomiju zemalja Zapadne Evrope i SAD. EU e poeti ubrzano da se raspada i prvo e iz nje izai
Nemaka, na ijim pleima lei sva teina finansijskog kolapsa. Osim toga, finansijske tekoe mue i Ameriku, iji e svetski
uticaj oslabiti. Ozbiljne tekoe oekuju svetsku valutu - dolar, vrlo je verovatno da e upravo tokom 2015. doiveti pad
vrednosti.
U globalnoj svetskoj krizi i optoj nezaposlenosti, u veoma povoljnom poloaju nai e se Ruska Federacija sa svojim
ljudskim i prirodnim resursima. Ipak, ni u Rusiji nee sve ii glatko. Postoji rizik od poveanja teroristikih napada. Ali,
upravo e Rusija postati lokomotiva koja e izvui svet iz krize.
U 2015. godini ni priroda nee mirovati. Ona e takoe pretiti katastrofama - poplavama u Evropi, poarima u Australiji i
Sibiru. Ali, posebno e nastradati severnoamerike drave u kojima e doi do velikih ruenja usled serije jakih tornada.