KOPITAROVO BOSANSKO EVANDELJE U SKLOPU PITANJA »CRKVE BOSANSKE« Jaroslav SIDAK Godinu dana poslije smrti Bartolomeja Kopitara, g. 1845., austrij- ska je vlada otkupila njegovu knjifnicu i predala je Licejskoj (danas Univerzitetnoj) biblioteci u Ljubljani. Medu rukopisima knjiinice nalazilo se i jedno etveroevandelje bosanskog tipa, koje je tom pri- likom bilo obiljeZeno brojem 24; tu je oznaku ono zadrialo do danas, a nepromijenjena je ostala i paginacija listova, koja je tada prove- dena olovkom i koje se i ja pridravam u ovom prilogu. Prvi podaci o tom rukopisu u znanstvenoj literaturi potjetu od ruskog slavista G. A. Voskresenskog. U svome izyjeitaju »Slavjanskija rukopisi, hranjaStijasja_v' zagranitnyh’ bibliotekah’, Ijubljanskoj, zagrebskoj i dvuh’ bélgradskih’«, objelodanjenom u »Sbor. niku otd. russk. jazyka i slovesnostic XXXI, No 1, 1882., str. 42/3, on ga je ukratko opisao, datirajuéi ga — bez nekog objainjenja — XIV. stoljecem, i zatim istakao u njegovu pismu: 1. vrlo éestu upotrebu slova w mj. +k, a mnogo rjedu slova “& mj. ; 2. zamjenu poluglasa slovom 4; 3. upotrebu slova a mj. r i 4. upotrebu slovA 7 mj. 6, i 1 mj. 4. Od jezitnih oblika upozorio je samo na upotrebu aorista bez slova y i uu 1. odnosno 3. licu.* Poslije Voskresenskog izvijestio je o rukopisu V.Jagié g. 1899. u organu Betke Akademije »Anzeiger der philosoph.-histor. Cl. vom 18. October«, No XX, pod naslovom: »Ein fiinfter bibliographischer Beitrag. Slavica der Laibacher Lycealbibliothek.« (Taj je izvjestaj »separat abgedruckt«.) Jagié je u svome, takoder kratkom, opisu (str. 10-11) konstatirao, da rukopis sadr#i tetveroevandelje »bosanskog tipa«, i izrekao misao, da »der Codex wird wohl dem Anfange des 15. Jahrhunderts angchéren« (11). Posto je ispravio pogresku Voskre- senskoga, navedenu gore pod br. 3, i utvrdio, da se u tom sluéaju ne radi o slovu 4 nego o slovu & = fy, t. j. d, on istiée »neobitno éestu« Pojavu ikavizama, upotrebu jata za slova wi u, kao i upotrebu slova 8 mj. 6y (regelmassig) in mj. a (immer). Poslije Jagiéa upoznao je od slavista rukopis G. A. Il jinskij, koji je u >Izvéstijama Otdélenija russkago jazyka i slovesnosti Imp. A N« IX, 1904. kn. 1, ponovo prikazao »Rukopisi Kopitara v' Lju- bljanskoj Licejskoj biblioteké«. Ijinskij istite narotito »jasno ikavsko- * Zbog népostojanja potrebnih Girilskih slova upotrebljavaju se u ovoj raspravi samo obitna slova, a citirani se tekst gdjegdje razrjesuje. 47bosnijskoe proishozdenie pisca«, datirajuéi rukopis — prema Jagi¢u — potetkom XV. stoljeca. On je takoder napomenuo, da se kodeks ne sastoji samo od éetveroevandelja, nego da se na listovima 227-235, koji su — za razliku od ostalih, pergamentskih listova — od papira, nalazi »Sbornik 12 mésjacam’«. U pitanje odnosa izmedu ovih dvaju dijelova kodeksa nije pritom ulazio. Kod nas je o rukopisu pisao samo dr. Svetozar Radojéié u knjizi »Stare srpske minijature«, 1950., proutivsi ga s njegove umjet- nitke strane’ On konstatira, da je rukopis — koji on naziva takoder Ljubljanskim bosanskim evandeljem — »sasvim slitan beogradskom bosanskom jevandelju Nar, bibl. br. 95« (str. 43; ovdje je pogresno odtampana brojka 59). Premda taj beogradski rukopis datira »krajem XIV ili potetkom XV veka«, Radojtié stavlja Kopitarovo evandelje u XIV. stoljeée (43), kao i Voskresenskij. Medutim, u prikazu umjet- nosti u srednjovjekovnoj Bosni u »Historiji naroda Jugoslavije« (hrv. izd. 1953, str. 615) stavlja to evandelje u potetak XV. stoljeca. Radojéiéevi podaci i od njega objelodanjene ilustracije potakli su me, da proutim rukopis u odnosu prema pitanju »crkve bosanske«. U toj vezi nije rukopis dosada uopée uziman u obzir, a ni VI. Vrana ne spominje ga u svom prikazu bosanskih rukopisa u Napretkovoj Povi- jesti Bosne i Hercegovine I, 1942. L Kako rukopis u spomenutim prikazima nije bio potpuno, a u mno- gome ni toéno, opisan, potrebno je najprije dati njegov Sto totniji opis. Satuvani tekst fetveroevandelja, pisan na pergamentu, sastoji se od 225 listova u maloj éetvrtini; Sirina strane iznosi 13,5 cm, a visina 19 cm. List 226, iako na svom uskom traku nosi ostatke nekog teksta, gotovo je sav po dutini odrezan. Medutim, rukopis nije potpun, a spri- jeda spomenuta paginacija dokazuje, da to zacijelo nije bio ni u tasu prijenosa u Ijubljansku biblioteku. Navedeni pisci nisu, naime, opazili, da u prvom kvaternionu (od po osam listova) nema listova 1, 2 7 i 8, zbog tega nedostaje cijela gl. 4. evandelja po Mateju. Iz istog razloga potinje to evandelje odmah sa samim tekstom, a ne popisom glava, kao druga evandelja, a moZda je na prvom listu bio i lik evandelista od- nosno njegov simbol, kao Sto ih imaju i evandelja po Luki i Ivanu. Sasvim izvjesno to ne mote biti, jer ni evandelje po Marku nema nje- 1 Veé je V.Stasov unio éctiri primjera iluminiranog ukrasa Kopitarova bosanskog evandelja u svoje djelo >Slavjanskij i vostotny} ornament’ po rukopi- sjam’ drevnjago i novago vremeni«, 1884, ali o samom evandelju nije pisao. 2U Danitiéevu izdanju Nikoljskog evandelja (1864) str. 46. — S obzirom na gore izraenu moguénost o listovima, koji danas u rukopisu nedostaju, treba _napomenuti, da se u tom pogledu ne moke nista pouzdanije tvrditi, jer je zacijelo — kako misli dr. VI. Modin, koga sam mogao upoznati s originalom ovog rukopisa — po jedan list bio prvobitno prilijepljen uz prednje i stratnje korice. 48gova lika ni simbola. Ustvari, nije iskljuteno, da je i potonje evandelje imalo prvobitno takav ukras, jer od 9. kvaterniona nema jednog lista upravo na tome mjestu. Zbog toga se i popis glava, koji prethodi tekstu evandelja po Marku, prekida s brojem 32 (od sveukupnih 48), Tekst evandelja, naprotiv, nije nigdje prekinut. Ni prazna strana 1. 64¥ ne okrnjuje tekst, jer se taj pri kraju Matejeva evandelja sa 1. 64 nepo- sredno nastavlja na 1. 65. Broj redaka nije na svakoj strani jednak i kreée se izmedu 22 i 24; nije, prema tome, totna tvrdnja Iljinskog, da ih ima 21. Duzina retka iznosi 9 cm, a visina obitnih slova 3 mm, iako ni ona nisu uvijek jednako visoka. Pismo je vrlo jasna i Citljiva uska uncijala, ali ono nije svagdje jednako lijepo i po ljepoti zaostaje, na pr., za pismom Hvalova rukopisa. Tekst svih &ctiriju evandelja potjete od jedne ruke; pisar nije poznat, jer u rukopisu nema kolofona niti bilo kakvih bilje- zaka na rubu, koje ne bi bile u neposrednoj vezi s crkvenom upotrebom teksta. U tom pogledu zaostaje ovaj rukopis po svojoj vrijednosti za historitara iza Hvalova, Radosavljeva, Batalova i Vrutotkog rukopisa* Njegova usporedba s mikrofilmovima Hvalova i Radosavljeva tukopisa pokazuje u grafitkim osobinama takye razlike, da se mogué- nost porijekla iz iste pisarske ¥kole jednog ili drugog od spomenutih datiranih rukopisa ne moze pretpostaviti. Zbog toga se Kopitarovo bosansko evandelje ne moze ni ne&to sigurnije datirati. Za razliku od krstjanina Hvala, pisar Kopitarova evandelja ne sludi se uopée jeryjem nego ga zamjenjuje znakom 1. a ne upotre- bljava ni oy, koje je u Hvala vrlo éesto, iako se on sluti takoder liga- turom 8 Oba se rukopisa razlikuju osobito u obliku slova: a (ta je razlika narotito upadljiva!), 2, , «6, ' i nekih drugih. Jat se u Kopi- tarovu rukopisu dosljednije zamjenjuje znakom u. Veé letimitan pogled na pismo krstjanina Radosava pokazuje, da se ono po svom cjelovitom karakteru i po obliku pojedinih slova pot- puno razlikuje od pisma Kopitarova evandelja. I tu dolazi u obzir osobito oblik slova a, koje se u Radosava razlikuje i od Hvalova i od Kopitarova rukopisa. Razlitit oblik imaju takoder slova: $ 9 jeu Radosava uopée redovito nezatvoreno u gornjem dijelu, pa tako i u slozenici 1), ‘k, « i druga, a razlike u obliku slova in u Radosava gotovo ni nema. _ © Samo jedna biljetka u tekstu evandelja kao da ispada iz tijesnog okvira njegove namjenc. Ona glasi: He MO2KEUAH NAMETORATH och Np-koKAE WAT AW TAKOAH APKAHUK NASHAG BHAUAH ¢ KH BeckAHUK. Ali je i ta biljetka, ispisana crnilom, ubiljezena na donjem rubu 1. 174 okre- nutim slovima, kao da je to gornji rub lista. Prema pismu i crnilu je otigledno, da se radi o naknadno unesenoj biljedci (usp. daljnji tekst ove rasprave). 49Usporedimo li pak rukopis Kopitarova evandelja s Vrutotkim evandeljem* i Mostarskim listovima (odnosno »Beliéevim odlomcimas, kako ih naziva M. Pavlovié®), koji nisu datirani, ali pripadaju istoj grupi bosanskih evandelja i medusobno su vrlo bliski, opazit Gemo, da se oni — usprkos nekim zajednitkim crtama — razlikuju i oblikom nekih karakteristiénih slova i ukrasom, ne samo po motivima nego i po izradbi, i napose upotrebom slova ws, koje pisar Kopitarova evandelja dosljedno zamjenjuje slovima *k iu, kao i upotrebom poluglasa, koji taj pisar upotrebljava samo na kraju rijeti. Njegovo je pismo, osim toga, nesumnjivo ljepSe, a iluminirani ukras bogatiji. Spomenuta obiljeZja odvajaju Kopitarovo evandelje i od rukopisa Nikoljskog i Daniti¢eva,” koji takoder nisu datirani, ali se u mnogo- %emu podudaraju, a po nekim se svojim osobinama vidljivo razlikuju od prije navedenih dvaju rukopisa, Sve te razlike dakako ne iskljuguju Einjenicu, koju su ustanovili svi dosadainji opisi Kopitarova bosanskog evandelja, t. j. da ono potjete iz XIV. ili XV. stoljeéa, odnosno najvjerojatnije — prema Jagiéevu datiranju — iz potetka XV. stoljeéa.’ Kraju XIV. i potetku XV. stoljeéa pripadaju, uostalom, gotovo svi satuvani bosanski ruko- pisi Srednjega vijeka, osim Radosavljeva, koji je nastao u doba vla- danja kralja Tomaia oko sredine XV. stoljeéa. $ obzirom na usku uncijalu, kojom je napisan, na iskljutivu upo- trebu ligature 8 i tako upadljivo prevladavanje ikavizama — da na- vedem samo najizrazitija njegova obiljeZja — mogu se na Kopitarovo evandelje u cijelosti primijeniti rijeti M. Pavloviéa, koje je napisao u vezi s datiranjem Mostarskih listova. On kate: »Sam tekst pisan je uskom uncijalom, kao i ostali paralelni tekstovi, i sa te strane nesum- njivo je da na’ rukopis pripada onom kratkom razmaku vremena od kraja XIV do polovine XV veka, Svi crkveni bosanski tekstovi toga doba odlikuju se od ranijih i docnijih, narotito pak britljivo8éu pisma, finoéom crta i stilizacijom uopite. Ali medu samim njima ima sitnih razlika, koje su individualnog karaktera, a mogle bi biti u nekoliko i hronolo’kog.«° 4 Usp. faksimile kod R. Grujiéa, Jedno jevandelje bosanskoga tipa XIV—XV veka u Juinoj Srbiji. (Zbornik lingvistitkih i filoloskih rasprava A. Be- lidu o éetrdesetgodiSnjici njegova nautnog rada..., 1937.) 5M. Pavlovié, Beliéevi Odlomci bosanskog evandelja. (Zbornik filoloSkih lingvi: studija A. Beliéu, 1921.) — Shatim se nazivom »Mostarski listovi«, koji je upotrebio V. Vrana u sprijeda navedenom prikazu bosanskih rukopisa, jer ga smatram ispravnijim. ® Usp. faksimile obaju rukopisa u Daniti¢evu izdanju Nikoljskog evandelja. 7 Prema miiljenju dra VI. Mosina pripada rukopis Kopitarova bosanskog evandelja svakako joi XIV. stolje¢u. Zakljuéuje tako na osnovu pisma, ponekog iluminiranog ukrasa i starinskog, bizantskog uveza rukopisa. — Napominjem, da je iSt Kuljbakin. u ocjeni Grajiéeva prikaza Vrutotkog evandelja (uinoslovenskt filolog XVIII, 1—4, 1949-50, str. 297/8) izrazio mifljenje, da je to evandelje neito starije ida se u svakom slutaju ne mote datirati u XV. stoljeée. ® Pavlovié, 0. c., str. 240/1. 50Od daljnjih grafitkih osobina zajednitko je Kopitarovu kao i drugim bosanskim rukopisima: nepostojanje interpunkcije i akcenata, i mehanitko rastavljanje rijefi na kraju retka, pri tem vrlo testo prelazi u drugi red samo posljednji suglasnik (s poluglasom) ili tak i sam poluglas. Skra¢enice, ne ba teste i ogranitene u pravilu na odre- dene rijeti, oznatene su redovito titlom ili rjede pojedinim slovima iznad rijeti, a od ligatura upotrebljava se osim 8 samo jo3 @, samo- stalno ili povezano s drugim rijedima, Rukopis evandelja sadr#i danas izvan teksta biljeske detiriju vrsta: 1) naslove pojedinih glava — iznad ili rjede ispod teksta, 2) oznake paralelnih mjesta u drugim evandeljima — sa strane, 3) na~ pomene 0 tome, u koje se dane tita koji odlomak — ponajvike ispod teksta, ali katkad i povige njega, a izuzetno i sa strane, i 4) kratice, koje oznatavaju potetak, »zatelo«,® takvog odlomka — sa strane teksta, 5 njegovim rednim brojem unutar pojedinog evandelja. Naslovi pojedinih glava, koje se u cijelosti navode na potetku svakog evandelja osim Matejeva i djelomitno Markova, u vezi su sa starom glavnom podjelom teksta. Poslije broja ispisana’crnom bojom slijedi naslov crvenim mastilom, a njemu odgovara takoder prvi redak glave unutar teksta, ispisan istim mastilom i s vecim obojenim slovom na poéetku. Sinoptitke biljefke sa strane, koje upucuju na odgovarajuéa mjesta u drugim evandeljima, vrlo su rijetke, jer su — kako se to jasno vidi — bile naknadno istrugane, da ustupe mjesto oznaci »zaéeld«. Napomene pod 3), upisane cinoberom, nisu takoder bile sastavni dio prvobitnog rukopisa. Dokazuju to ove dinjenice: 1) karakter njihova pisma, 2) izmjene u tekstu evandelja i 3) promjene, koje su zbog tih napomena naknadno izvriene u prvobitnom rukopisu. Pismo se napo- mena razlikuje od pisma rukopisa i slovima i akcentom i kraticama, kojih u tekstu evandelja nigdje nema. Tako se u tim napomenama upotrebljavaju slova i i w, a oblik slova ain potpuno je razlitit od njihova oblika u tekstu. Potetne rijeti odlomka ne navode se u tim napomenama vjerno tekstu nego s veéim ili manjim izmjenama, Eto ne- koliko primjera, Nal. 4Y je ime nonanns teksta promijenjeno u iwavia, pa je ta promjena dosljedno provedena u svima napomenama, gdje se ono pojavljuje, a na 1. 36 upisano je, Stovise, slovo w naknadno u sam tekst, gdje se to ime spominje u obliku: 0 HRANHH KpkcTHTEAH. Ikavski oblici teksta zamjenjuju se u napomenama uvijek jatom ili slovom 6 kao na 1. 14Y, gdje je rijeé gkansauls promijenjena u Buacsnus, ili na 1. 35Y rijed npnospaneine u npkwepaxenmie it, d. Osobito karakteristiéna promjena u prvobitnom tekstu izvréena je na 1. 35Y. Ondje su u naslovu glave istrugane brojka aq =84 i na kraju rijet newh, koja je zamijenjena rijetima na aypritit. j. na litur- ® Upotrebljavam oblik »zatclox, ne »zatalo«, kao Sto to tine R. Grujié, M. Pavlovié i drugi, jer se prema kratici na 119: 34W€ vidi, da je taj oblik bio u doba oznativanja ovih odlomaka uobitajen 51gijic, zbog tega je i posljednje u_u rijeti npuowpamenna izmijenjeno ute. Tako je mjesto naslova: a © npHogpaxennl Hewk, kako on glasi iu Markova evandelju (1. 84), osvanulo na tom mjestu, sasvim ne- uobitajeno: Ha npuospaxenue ua aurSpri. Zbog naknadno unesenih zaéela istrugani su takoder naslovi glava na 1. 33Y, 35, 99Y, 161, 161% i drugdje. Medutim, potetak i kraj odlomaka, predvidenih za titanje u odre- dene dane »na liturgiji« — kako je to'na vise mjesta izritito zapisano — oznageni su i unutar teksta kraticama: 34 i Kou ili kon, t. j. »zatelo« i »kon’c’«, Te kratice, upisane takoder cinoberom, ne potjetu od pisara teksta evandelja, veé su naknadno unesene u gotov rukopis, iznad pojedinih redaka. U skladu sa svima spomenutim promjenama jesu i razlitite na- knadne izmjene u prvobitnom tekstu. Da bi se cinoberom oznatio po- %etak zatela, na 1. 101 je naknadno upisano veliko crveno slovo (3, a na 1. 196Y i 197 je maloa izmijenjeno u veliko cryeno fl. Spomenuo sam, da je na jednome mjestu uz ime Ivana (Krstitelja) upisano naknadno slovo w na 1, 29 je jat u rijeti ‘ko cinoberom promijenjeno u 1aKo- Pa i ondje, gdje oznaka »zaéela« vige sa strane nema, t. j. od 1. 201 dalje, potetak tih odlomaka obiljeZen je u tekstu na taj natin, Sto su neka mala slova pretvorena naknadno u velika. Ima, najzad, i takvih promjena u tekstu, koje su izvréene ne cino- berom, nego nekim bljedim crnilom, pa moZda potjetu od treée ruke. Tako one nisu niu kakvoj vezi sa’ »zatelimac, ipak su znatajne po tome, $to nesumnjivo dokazuju, da se rukopis upotrebljavao u liturgiji negdje, gdje su postojali drugi obitaji u izgovoru razlititih imena i oblika rijeti. Tako je slovo u u rijetima parisei (ili parisie) = farizeji, Josip i Pilip dosljedno zamijenjeno slovom 4, as! na mnogim mjestima jatom. Osim veé spomenute podjele prema glavama, u samom je tekstu provedena takoder podjela teksta u stihove, kojima je potetak oznaten tako, da je njihovo prvo slovo ispisano crvenim mastilom. * Prema tome: prvobitan rukopis, pisan od potetka do kraja jednom istom rukom, iako ne uvijek jednako brizljivo, imao je uobitajenu staru podjelu teksta po stihovima i glavama, upisanu cinoberom, osim brojeva glava, koji su ispisani crnilom. Sinoptitke bilje’ke, ispisane takoder ‘crnilom (osim brojeva), istrugane su sve osim nekoliko njih u pojedinim evandeljima. Zatela su unesena naknadno drugom rukom, éesto na Stetu prvobitnog teksta, u kome su razlititi oblici i slova pri- lagodivani drugim obrednim obitajima. Toj su svrsi trebale da poslute takoder neke promjene, izvréene vjerojatno trecom rukom u prvobitnom tekstu. I. Zakljutna retenica prethodnog poglavlja uvodi nas neposredno u temu ovoga priloga i dodiruje jedno od osnovnih pitanja u kompleksu 52problema »crkve bosanske«: da li je ona imala obred mise, i — ako ga Je imala — da li je taj obred bio istotni ili zapadni? Za objaknjenje »zatela« wu Kopitarovu evandelju postoje dvije moguénosti: 1) da su ona unesena naknadno za potrebe iste crkve, ili 2) da su namijenjena potrebama isto%ne crkve. tom se pitanju nije dosada mnogo ni temeljito raspravljalo, jer je w nauci ionako prevladavalo miiljenje, da »crkva bosanska« kao patarenska nije ni mogla imati obreda mise, bio on istotni ili zapadni. Vet prije izlaska poznatog djela F. Ratkoga o »Bogomilima i Patarenima« nije B. Petranovié iskljutio moguénost, da je hereza utjecala i na »bogosluzbene obrede« »crkve bosanske«."” Utinio je to na osnovu analogije, slu%edi se, uz ostalo, i katarskim obrednikom iz XIII. stoljeéa, koji je tada ve¢ bio pristupatan u izdanju E, Cunitza (1852). Ratki je, opet na osnovu potonje analogije i latinskih spisa © bosanskim patarenima, zakljutio u svome spomenutom djelu, da su bogumili i patareni odbacivali liturgiju, »nietuéi pretvorbu hljeba i vina«. »Sludba se dakle bokja sastojala iz molitve gospodnje, titanja odlomka iz novoga zavjeta, propoviedi i blagoslova.«" Kada je 8. 1882. objelodanio obred iz rukopisa krstjanina Radosava, Ratki je — usporedivii ga s katarskim ritualom — bio uvjeren, da je u njemu naiao potvrdu za citirani zakljuéak, i ustvrdio taj put s pinom sigur- no&tu, da je »bogo’tovje kod bosanskih Patarena i kod francuskih Katara bilo jedno te isto«* U tome zakljutku nije ga mogla pokole- bati ni Finjenica, da u Hvalovu rukopisu ima obiljeZenih mjesta, koja odgovaraju takvim odlomcima, namijenjenim titanju za vrijeme litur- gije u istofnoj crkvi. Na tu je Einjenicu obratio painju D. Danitié u svome pri- kazu Hvalova rukopisa, konstatirajuéi da je u njegovu tekstu Apostola nai’ao na osamnaest mjesta oznaéenih rijetima »zatelo« i »kon'c’« — objema ili samo jednom od njih — i ne iskljutujuéi moguénost, da takvih oznaka ima i vi8e u bilje’kama izvan teksta. To ga je navelo da kake: »Sto su ovi dijelovi ovako obiljeZeni, to bi moglo svjedotiti da su se i Patareni sastajali na molitvu u retene dane, te titali iz novoga zavjeta iste dijelove koji se titaju u istotnoj crkvi. Ali to svjedotanstvo ne bi bilo jako, ako mu se drugo &to protivi; jer 3to su retenim natinom zabiljeZeni samo za nekoliko retenih dana dijelovi koji se Gitaju, a nijesu i za ostale dane, i 8to ni kod tijeh nekoliko dijelova nijesu zabi- Lezeni dani u koje se éitaju, po tome bi moglo biti da je Hval, prepisu- juéi iz rukopisa u kom je to bilo zabiljeZeno za sve dane, samo nehotice grijeskom zabiljetio kod retenih dijelova potetak i svrSetak.véra bosanska« — ne moze naéi u suvremenim izvorima. Osim toga, Petrovié ne uzima uopée u obzir mi8ljenje Ratkoga, koje se osniva na rukopisu krstjanina Radosava, ali se osvrée na opis obreda prite- S€ivanja kod bosanskih »maniheja« u Orbinija, smatrajuéi ga »posve nevjerojatnim i slabo izmi8ljenim«.™ Porijeklo i pouzdanost toga Orhi- % Citiram prema M. ReSetaru, Potetak kovanja dubrovatkog novea, Rad JAZU, 266, 1939, str. 165/6. 2G. Lucio, Memorie istoriche di Tragurio ora detto Trad, 1673, str, 993. 2 J. Sidak, Samostalna »crkva bosanskac i njezini redovnici, NVj L, 1941/2, str. 5, BA. Solovjev, Prilog pitanju Bosanske erkve, HZ III, 1950, # L. Petrovié Djed Hrvata, Kalendar »Napredak«, 1942, str. 144/5. 2° Isti, »Kriani bosanske crkvex, 1953, str. 139. 7 Tb., str. 129,nijeva podatka nisu_jo8 uvijek dovoljno ispitani, premda sam i ja — vee prije Petroviéa® — konstatirao, da ni taj obred ne sadrdi u sebi neke izrazito dualistitke elemente. Premda se pitanje toga obreda ne moze smatrati rijeSenim, a to isto vrijedi i za obred u Radosavijevu rukopisu, ipak Petrovié $ pravom zakljutuje, da nema dokaza tvrdnji, prema kojoj su »krstjani« zabacivali euharistiju.” ‘Ako na kraju spomenem, da 6, Truhelka, u svome posljed- njem radu o bosanskim patarenima (1942),°° pristaje uz mi8ljenje Rat- koga o nepostojanju slu%be bozje u njih, premda koncepciju Ratkoga cabacije u cijelosti kao neispravnu, ne mote se zacijelo pore¢i, da pita- nje postojanja sluzbe bozje, u njezinu grékom ili moda i rimskom obliku, u sverkvi bosanskoj« ostaje jo8 uvijek otvoreno. Poznata izvorna grada nije zasada dovoljna, da to pitanje rijeSi, pa je prema tome svaki novi podatak, koji bi mogao ne&to pridonijeti njegovu rjesenju, dragocjen. Prufa li takav podatak i Kopitarovo bosansko evandelje? Ispitamo li jo8 jednom porijeklo i karakter biljeZaka u tom rukopisu, koje izri- &ito govore ili nesumnjivo svjedote o postojanju liturgije u onoj sre- dini, u kojoj su te biljeSke nastale, onda odgovor moje biti samo nega- tivan. Spomenute bilje’ke i promjene, koje su u tekstu rukopisa naknadno izvr¥ene, unesene su u rukopis u nekom manastiru, koji se sluzio obre- dom istotne crkve. Premda se ne moze pouzdano reéi, koji je to ma- nastir bio, ipak neke bilje3ke utiru put daljnjem istrazivanju. Tako je na |. 34 ispisano crnilom iznad naslova glave: nerp$ nanas, a dolje, ispod teksta, cinoberom: ce xe nerp$ HW Nagas, A Ha Weipenie WpKRE po- slije kega slijedi potetak dotitnog »zatelax. A na kraju kalendara nalazi se zapis crnilom i kurzivom: (k)anheat ceeTora nerpa naaTuue cea gpaha, pisan istom rukom kao i biljeSka na 1. 34. Blagdan »Petra i Pavla« spominje se iu tekstu kalendara (1. 231). Da se doista radi o srpskom manastiru, dokazuje takoder spome- nuti kalendar, u kome se spominju dani sv. Save »prvog arhiepiskopa srbskog« (1. 230) i Simeona »srbskog novog myrotogca« (I, 230%). Upu- éuje na to i biljekka na 1. 12 s desne strane, ispisana cinoberom pokraj oanake zatela: ct 2K¢ nipénionHmn wl\em t. j. se Ze i prepodobnim otcem. R. Grujié je istakao, da je »u pravoslavnoj crkvi ta titula davana, a i'sada se daje, samo monasima— manastirskim stareSinama .. .<"* Nije dakle iskljuteno, da su »zatela« ubiljezena u rukopis Kopita- rova evandelja u poznatom manastiru sy. Petra i Pavla na Limu, i to razmjerno rano, jo8 pri kraju XV. stolje¢a. Papir, naime, mjesetnoga kalendara na kraju kodeksa ima vodene znakove, koji su vrlo slitni 25 Samostalna »erkva bosanskac... (bilj. 23), str. 15. 39 ,Kriéani bosanske erkves, str. 129. 96 Truhelka, Bosanska narodna (patarenska) crkva, Poviest hrvatskih remalja Bosne i Hercegovine I, 1942. 5 Grujié, 0. c., str. 266. 56UT ii SyL KAUL MYL ME TPEETE TE npE IRAE HpU ENE waite ro Tako Tro OAH recent uuze N4l0k HME €CH Hd. FECEYL JACKE THTICE HAAE THE AAT pHae TL Y KCTes TEOE RADUMETE Weat ‘Trot £0 NAN pcuyE HN4JEARAH YA VE NawE NaCWunn FAMAL NAME HC LHOTaH N4ML AALTE Haute BISE H OOCT@EAIMO JALKNA KOM, HAW i HNEDEEAH HACE BLNAMAC TL NEE 45H ACL OMENPHE TN EKO TKO EE cry 1CTRD CHAG HCA4E4 Wrenn 4 am WHET WE wnvarde re CAROL CIEE ~nmMENNt HYE NO (1k Kae a VerH TE RIAL NET pe MENEE KAU _ GAH NEO ntwae TE TAREE KONE CLEP HM GNHt YL HWW Eau NtEeCHH Wie CTNTS Tam CLYPRWENH KWH LE Ersine HOCTHTECE NECUAETE tis Fe anyemi pH arts € PEC MPAA we saat CEO Lae: cE aur Lia BE tupng. RT ‘ Kopitarovo bos. éetvoroev, 9°, Mt VI, 9—16,he é yen ae WKS HAL CTA RRISE HEOET URES OF ate crea ea Kea KLAN cork yr ora GxKe ro PAB tg KE VETERE Pe eared Ce MH oa ate Keq WEKCABAL TEBE WADLOME YTEVECE © UespeTRNaMETCERE fe HME 4MHNE FAT KAMER ENO BH WEARWE TTOMNE KE Ndi KMTHE €L4 CEACTE CNE YORET KH Manger OAH cad KAACKOE CEAETE HKH N4QKOM NASECE TE nehcreat co . seme Weeana NAQech re WK OAtNind y ARENA Py Rca icH MAKE OCW4KHTER Y PIM NH HAM BPAY MAH CECT RH NAH W : HAR M4TE—R HAH RENO HAH AST MAH CEA HMGNEMOERT M4 Att cannes € NEMMETEAMNEOTE BERTH HACK ATE MN Ogi EAUTE NEERH | HOCAHAKHE “RUN ene re Bich cae. TOAORHCE UpKerBO NFECHIOE FAKES QonKNTS WHKENYH AE WON wre NqexH 4baiT ONE KAKHMOT PHAR CEON CREM ER ME CE ARADVEAM NONSHE YT tae mocage £ phe He. kt 4M. mand ‘ os Pabornce sfprtae « Kopitarovo bos. éetvoroev. 41", Mt XIX, 26—XX, 2.Senin re caypemem WFLA Hy ah HC TIPOR ELBE néhaaan i ried WpeAT MAT FORTE HA MAK RAH Hecrs YAIME Mon yf4Mr MUAH TERN : aferice KUKE CLTROPHCTE CE KETENE PAYKINNANO MELT PH ET SMe MME mv yuan HCABT BLU PEIEH weqman CG fuene apyHe fue HISNHM® HHUE FTpeca ERE CLTROAUMO AUK seein ee MPAgwe OcaeNd CHE ARABEN & €ro,orqwe nu pGue emv CANUH WUHAN : YTD CH raUrs uchme PE HML EH ube TEAN NHKMOAHME TAH 410 NTOCTE M ; - ae CREME CRPRUMAL ECHYE EM AE OCT ENE HyW as KANG M44 ERK HpAwoperce WU: 163 ude tect ee A/c BEYER UE RCE KEEP q wie KYU RALISA(E notype ¢ MAOKOK 7NHUC CAMO pO a pA 6 MENEM HH wrecoxe NEGEOITTE H4NEH 4 wesmoancrue cath rad en Q4NHIS "GAN HE UTE Te DACA NERTAETE K LEKI H nirenmé TRho so erieyg HEHAHELWMES. myQGoerynun Cage cok MerygtT os i . ee) ane: a _ A698 Cs, een po ae BAF Apap a “ s * Kopitarovo bos. éetvoroev. 44°, Mt XXI, 12—19.Farris | oe Ls tte cg ry a= oat epregests xt SEM a > ae we y a Tea | a HE EME YY) MAM Bhd ARE A CKANKAG MET TA 6 a CMT ER tb RISOKE-GOTE NUCHts Kinponias PXLCEATANOCHAT IW ANE AL KKOS FO HPAL AW UEKE FROUME 1 ME Ore vercsyn, viv. Tow FAIR Kemiewars wander WENH Crovers tore nore ren AU PaEHE CW KPH TE CULT ETO Pou me Houaer, pterE HELHOCTHU NAOHGEt SVE WE PWENHE Nosatuint cider Men wp yt aaTY cxoma us 6 WEHEME Ker Ane WERCASE NE HECd CURA Whkaqinn ‘ — that WK ERMA YE CE Ken OD NEFO RLEAiAtHECUM PHU Hcne Kopitarovo bos. éetvoroev. 66/, Mk I, 1-5.5 Fils etis'e fx agit ioe qonltententce Matai PigTixan A poMKH Or rtidreeuria Ha unareynrcewens) yeu rorsae oun Kopitarovo bos. éetvoroev. 106", ev, Luka.ofe hecetor cece ERIN ZAHE EME COATING UNEME TRO ARNO YR NATE WE THHATH WeKKCWH “Op RBCNIY E BRECK KEW YE Kame SA ULE HAAAL NK EWE I COMM CZAAO BHAR UE H ‘AUTH CAOKECH GROAN ; € ANTE yOu Kw eM BREA ~ @)aekck ye unrervrHNg? ne eae uCITH TERE ip f4cNU TEGHHAEG Aa “ Ape AFA Tigress. tea wit. nee ‘ee 3 ‘ Kopitarovo bos. éetvoroev. 107", Lk 1, 1—3.‘ Ageanspent AAA pA _ mab PORE EMT HCk WAM CERO FAKOME PT HCKERE yore wT Cant HELNHAG. CRACK EXERT KE MIME ET aA HAAO ORAL gaayira TPH ETE KER OAARCKOW MCE BS COCK Ad NA UAEES maput BAe AAEM IPHNORE HOBE CAHWAUTE CADKU EO NM4 PT TAL. RWG OR OWTH CATRL KR CT4KRwH HE Pe EMTTH NEAIAHUINAN t150 COCT ME Mot EXUNEME OcTaKH CAE SHTUTH faust Ure een ha A ORAO ert Gixemaniwe PEPE er maps WD AAPL TO Me TEUHCE HM ABLBH UR 4 OOMNOYS EANHOTH € CTE HATOT PET ana putEo FAarOr KEcTEH YREPA BHE NEGiTH ME Tice CINE Es He comet eng MaMsCTe ETELE HAAUKE MICE BNO MpHC Ta Pe ETE Ob WTTENMISBErD NNEMT EH 4a0 HHH ADAM TUCE $HOAE HO Rant waUrn CKEMHH CRO fe ME HMBERE MOBHTECE KAWTE UO TE Haurh BME ECH NAN EECEYS Ait g mnonurekt. ame Swe, waft Kopitarovo bos. éetvoroev. 137°, Lk X, 38—XI, 2 VGiie sae pA cm Sip. R S =" ow . AACHETH TICE HME TKEE AANA KET BCYBO) TKEG MA ECTAETL RDA KE KVt E16 0 NaH BECEYE Ha YERAH PREF N4u0s N4UNB 44H HAAAL aR CA SNL NOCTAEH N4Mb KpuPe nawe HES nam OC T4AKAGEMO KeaRTORAO AABMHIOT HaMEN HNE DKEAL HAC K KEHCKEMENME NEM YESH NW AUWaB4 ru Hee NOME 110 Werac Ch HAM4TE AAUKa HAETE KNERAT I DAGN OW li AfOme BEYaE AAR BAR kT YAM EH WAL Af Orca HnpwAE CHUTH MELMNE HNEH AL € ME ROADRHTH PEALE DIN AAR ATL JeMOTAL WAT Gremace fert Ne TRIM TATA OME AKAN YATEO (He cOrt WARE Rrot ChMTan N@A0KM COTE NEMOTT KECTaKL AGTH TEES FAT KAA ame NE AY COE EAT RRCTAKE YAHE RPP OE MA ECTE NEYAREQSKECTED €X0 Keer 4B AQCTER EMD EAHICO YAKEVET BAB AU Baaak Wpoch re H AACy Teh ose d, fh se, KAap cave di. Kopitarovo bos. éetvoroev. 137°, Lk XI, 2—9.cory — ry COMM EB CACHE MCAOKS RE | La Ea week rk caeke ucela Hewonenéba nkca THM R rreme HREQNERSG Nu Y TORE NEEM Ene CHEE rome Kore rE KO TREE COEWR rARiOnne (CRETE BETAS CRE TH ) c€ HrM4 €re Neo : 5 Le TABS 5 O8CAaHE Kopitarovo bos. éetvoroev. 176", Iv I, 1-6.takvim znakovima iz posljednjeg decenija XV. stolje¢a, a njegovo je pismo, po svojim opéenitim karakteristikama, sasvim srodno pismu naknadno ubiljeZenih »zatela«, U prvobitnom rukopisu nije uopée bilo »zatela«, koja bi tako barem indirektno uputivala na postojanje litur- gije u »crkvi bosanskoj«. Gini se, da je i to jedno od znatajnih obiljezja rukopisa, koji su u toj crkvi nastali, Grujié, na pr., konstatira tu tinjenicu, s obzirom na Vrutotko evandelje, ovim rijecima: »Naime u ovom rukopisu, kao i u veéini slitnih rukopisa bosanskog tipa XIV—XV veka, nema podele jevandelja na zaéala, po kojima se u pravoslavnoj crkvi titaju odeljci jevandelja na bogosluzenjima u odredene dane preko godine; ali se po zaostalim tragovima vidi, da je u prototipu ovoga rukopisa postojala ta podela«.* »Zatela« su, prema konstataciji M. Speranskog, ubilje- tena naknadno i u rukopis izgubljenoga Sreckovi¢eva evandelja u XV.—XVI. stoljeéu.* S obzirom na to znatajno obiljeZje bosanskih rukopisa bit ée po- trebno ponovo ispitati karakter onih oznaka, koje u Apostolu Hvalova rukopisa obiljeZuju pojedina »zatela«. Cinjenica, da tako oznatenih odlomaka nema u evandeljima toga rukopisa i da su oni ograniteni samo na Apostol — kako konstatira Danitié — opravdava veé sama po sebi njegovu rezervu. Medutim, ondje gdje su »zatela« doista ozna- éena, te’ko je pretpostaviti moguénost mehanitkog prepisivanja, pogo- tovu, ako uzmemo na um, da je Hvalov predloZak bio nesumnjivo glagoljski, a ne éirilski s podruéja istofne crkve. Taj se sluéaj u osnovu razlikuje od slutaja Kopitarova evandelja, u kojem su »zaéela« sva naknadno unesena u veé gotov rukopis. Kako su spomenute oznake u Apostolu Hvalova evandelja sastavni dio samog teksta, a ne kasniji dodaci, smatram jo$ uvijek opravdanom moju primjedbu, da je pisac rukopisa morao biti svijestan znatenja rijeti »zaéelo« i »kon’c’«, koje je upisivao éak i posred teksta, a ne samo na potetku i kraju pojedinih glava.* . 82 Prema saopéenju S. M. Traljiéa, asistenta Hist. instituta JAZU u Zagrebu, ti su vodeni znakovi najsli‘niji znakovima na nekim aktima iz Zadra i Sibenika od sraja XV. stoljeéa. % Grajié, 0, c., str, 265, 4M. Speranskij, Bin bosnisches Evangelium in der Handschriftensamm- ‘ung Sreékovis, AfsIPh XXIV, 1902, ste. 173. 3 J. Sidak, Problem bosanske crkve..., str. 115, — Pitanje veze izmedu vtatelac u bosanskim rukopisima i liturgije u »crkvi bosanskoj« dodirnuo je i V. Jagié w raspravi »Grikoviéev odlomak glagolskog apostola« (Starine 26, 1898). Nastojedi da objasni biljelke, pisane éi ako on misli — iz potetka XIV. stoljeéa, koje oznatuju lekcije »po crkvenoj godini pravoslavne crkve« (55), Jagié who ssklgetaje: aKnd bi or mogie debasati, Sa je ural postal bip'v rukame, bomo- mila, moralo bi se iz natih biljefaka izvoditi da je erkvena sluiba bogomila bila ista ito u grékoj i slovenskoj pravoslavnoj crkvi, Ne mislim da je to tako bilo, te zato na osnovu ovih biljetaka tvrdim da je ovaj glagolski apostol Zinio sludbu u nekoj pravoslavnoj srpskoj crkvi« (56) Ove rijeéi pokazuju u najmanju ruku, da je Jagié bio potpuno svijestan izvanredne vainosti spomenutog pitanja u meto- digkom pogledu. ‘A usto, mislim, otkrivaju i svu telinu njegovu, jer ni Jagiéev citi- rani zakljuéak ne rjelava pitanje do kraj 57Prema tome, Kopitarovo evandelje ne moze niposto posluziti kao dokaz, da je heretitka »crkva bosanska« imala uopée liturgiju i to po obredu istotne crkve. To, dakako, jo ne znadi, da je ona nije imala, ali bi tu moguénost trebalo potkrijepiti neposrednijim dokazima, nego Sto su oni sprijeda navedeni. I. Time se ne iscrpljuje vainost Kopitarova bosanskog evandelja u sklopu problema »crkve bosanske«. Kako je teziSte diskusije o duali- stitkim elementima u toj crkvi prebateno posljednjih godina na ruko- pise, za koje se moze nesumnjivo utvrditi, da su napisani radi njezinih potreba, svaki je novi podatak u tom pogledu neobiéno vazan. Utoliko je zanimljivije ispitati, 8to prinosi spomenuto evandelje objaSnjenju narotito onih izraza, u kojima A. Solovjev, u svojoj raspravi o -Vierskom uéenju bosanske crkve«,®* vidi nesumnjivu potvrdu za dua- fistitko obiljeZje tog utenja. U tekstu Otenaia Solovjev je izdvojio izraz: (yarkee HAWK) MHOC wranni u Lukinu evandelju Nikoljskog evandelja kao »mistitki epi- tet«, koji »mo%e znatiti samo ,druge suStine, drugog biéa’«, pa se prema tome »pribliava rijeti supersubstantialis u katarskim tekstovima«.™™ Solovjev nije pritom spomenuo, da u Otena’u po Mateju u tom istom rukopisu nema tog izraza, nego da je ondje upotrebljen epiteton nacoyurann, kao iu Danitiéevu evandelju. On je, osim toga, ustvrdio, oslanjajuéi_ se na Daniti¢ev opis Hvalova rukopisa, da se taj rukopis, to se tite izraza »inosustni«, »slaze s Nikoljskim«.* Medutim, kako u Mirosavljevu evandelju — %to Solovjev bilje- %® — tako je iu Hvalovu rukopisu upotrebljen iskljutivo. epiteton nachimann. Upotrebljava ga i Kopitarovo evandelje u tekstu Otena’a po Mateju (1. 9%), dok je u tekstu po Luki (1. 137%) zapisan u obliku naymn, bez drugoga sloga, zacijelo nepanjom pisara. Uzmu li se u obzir ovi razlititi oblici, od kojih se u spomenutim rukopisima najéeSée upotrebljava oblik ackiysnn, a svega jedamput u Nikoljskom rukopisu izuzetno uocoyumTHni, moze li se odatle iz- voditi ma kakav uopéavajuéi zakljutak o osnovnom uéenju jedne crkve? Utoliko vise, Sto se Solovjevljevo tumagenje tog izuzetnog izraza ne nameée kao jedino moguée, jer oblik uuo- u crkvenoslovenskom jeziku niposto ne znati »samo« drugi, nego i jedini, kako je to veé davno konstatirao F. Miklo%ié u svom etimoloskom rjetniku pod rijetju inoced.” A, 270, 1948). 37 Tb., str. 18. 98 Tb, str. 39. bilj. 70. %9 Tb., str. 18, bilj. 27, Radi se o tekstu ofenaSa po Luki; u evandelju po Mateju upotrebljen je (yarkeu Hawh) HacTagRWarS ANE, “°F, Miklosich, Lexicon palaco-slovenico-graece-latinum, 1862-65. Solovjev, Vjersko uéenje bosanske crkve (pos. ot. iz Rada JAZU 58U tom istom znagenju upotrebljen je taj izraz i u Kopitarovu evandelju na J. 176Y i 177, Prema tome je upravo oblik «annourau u Nikoljskom evandelju sasvim izuzetan, a oblik unouean pravilo u svima_ ostalim rukopisima. Jedini argumenat, koji Solovjev navodi u prilog doketizmu u »erkvi bosanskoj« na temelju njezinih rukopisa, trebalo bi da bude izraz w3niae mjesto poan ce u Nikoljskom rukopisu, U tom se sluéaju nesumnjivo radi o sinonimima, kako je to veé istakao A. Vaillant. U tekstu Kopitarova evandelja stoji na tom mjestu izraz pou ce (I. 2). S obzirom na znaéajnu promjenu u tekstu Ivanova evandelja u katarskom lyonskom ritualu, gdje je izraz keaxore (aacw'kKa) zamije- njen rijetju bonem (mj. bonum!), ne moze se prijeci preko tinjenice, da u Kopitarovu rukopisu (I. 176Y) kao i u svima ostalim rukopisima bosanskog porijekla nema na tome mijestu u crkvenoslovenskom tekstu nikakve promjene. Premda se radi o poéetku Ivanova evandelja, koje je_uslo u jedan obred gotovo istovjetan sa spomenutim obrednikom i Radosavljevim rukopisom, nije ta promjena — kako sam to veé jed- nom istakao — niu tom rukopisu izvrSena. Epiteton »sveti« kao tobo%e izuzetan za evandelista Ivana — kako tvrdi Solovjev — ne nalazi potvrde u Kopitarovu evandelju, kao ni u drugim bosanskim rukopisima, pa ni u Hyvalovu, na koji se Solovjev poziva."* Zaglavlje Ivanova evandelja glasi: eauthane @ noganna, a na kraju evandelja stoji Stovise: Kona cararo eRaNehawk @ HOBAHHA. Kako se veé moglo vidjeti iz opisa Kopitarova evandelja, ono ne potvrduje ispravnost ni one Solovjevijeve tvrdnje, prema kojoj bosanski iluminirani rukopisi, za razliku od drugih crkvenoslovenskih, ne pri- kazuju zbog svoga dualistitkog uéenja likove evandelista nego samo njihove simbole, Kopitarovo evandelje ide medu najbogatije iluminirane bosanske rukopise. O njegovu se ukrasu ne moke re¢i, da je tudega porijekla, kao Sto je to na pr. moguée kod Hvalova rukopisa, niti je za ocjenu njegova znatenja odluéno, da li taj ukras potjete od samog pisara ili ne. Taj ukras nije dodu’e u Kopitarovu evandelju tako bogat i umjet- nitki vrijedan kao u Hvalovu rukopisu, ali se to evandelje, uz Sre¢ko- viéevo — kako konstatira Radojti¢ — istite »od ostalih ¢irilskih tekstova pisanih u Bosni na poéetku XV. st. najvise iluminiranim ukrasom«. On tom prilikom spominje »stereotipne, konzervativne inici- jale«, od kojih je inicijal K na poéetku Matejeva evandelja doveo na drugome mjestu u neposrednu vezu s isto takvim inicijalom u Miroslav- Ijevu_evandelju,** zbog éega opéenito tvrdi, da inicijali u Kopitarovu evandelju »podrazavaju veoma stare uzore iz XII veka«,“* a inicijal ‘1 Usp. mo j_prilog: Danainje stanje pitanja »crkve bosanske« w historijskoj nauci, HZ VII, 1954, str. 136/7. 2 Historija naroda Jugoslavije I, Zagreb 1953, str. 615. # Sv. Radojéié, Stare srpske minijature, 1950, str. 43/4, * Ib., str. 41.Bu obliku zmaja, na potetku Markova evandelja, s Beogradskim evandeljem (br. 95 Narodne biblioteke). S potonjim rukopisom dovodi takoder u vezu i ornamenat u vinjeti (zastavi) na potetku evandelja po Luki.*® Uz inicijale spominje kao stereotipne takoder »zastave ro- manitkog stila«* i simbole evandelista, kojima je »naivni minijatu- rista pokugao da... doda i ,portrete’«.* Iluminirani ukras Kopitarova evandelja sastoji se — s izuzetkom nekih manjih inicijala unutar teksta — uglavnom od: 1) vinjeta ponad popisa glava i potetka svakoga pojedinog evandelja, osim Matejeva, gdje se popis glava nije satuvao; 2) velikih i s osobitom pomnjom iz- radenih inicijala, s kojima zapotinju tekstovi evandelja; i 3) simbola i likova evandelista Luke i Ivana, prvih prije, a drugih poslije popisa glava. Radojéié, prema tome, ima potpuno pravo, ako mi’ljenje Solovjeva © ukrasu Hvalova rukopisa pobija upravo primjerom Kopitarova evan- delja. On kaze: »Izlaganja prof. A. Solovjeva o minijaturama u Hva- lovom zborniku ne mogu se lako prihvatiti. Pre svega, slike u njemu ne pretstavljaju narotiti izuzetak za bosanske rukopise. U Ljubljan- skom bosanskom jevandelju, pored simvola jevandelista, postoje i autorski portreti.«** Dodufe, u tom se evandelju nisu ofuvali likovi svih tetiriju evan- delista, iako to jo8 nipo’to ne znati, da ih u originalu nije doista bilo, ali fak da oni u njemu_nisu postojali, veé bi i ta okolnost govorila protiv spomenutog mi8ljenja. Ona bi, naime, veé sama po sebi prutila dovoljan dokaz, da se crtanju svetatkih likova nije u »crkvi bosanskoj« pridavalo neko narotito znatenje u vezi s njezinim utenjem. Likovi svetaca, u jednoj sredini, gdje je »ornamentika... ogrubela i daleko izostala iza svojih starih uzora«,* plod su stjecaja razlititih slutajnih okolnosti. Pritom razlikovanje izmedu svetatkih slika kao ukrasa i kao predmeta kulta — kako je to mislio Ratki — ne prinosi ni8ta obja- $njenju opreka izmedu domatih spomenika i protivnitkih optuzaba. Jer gdje se uopée moze povuti granica izmedu slike kao ukrasa i kao pred- meta kul Ni tinjenica, da su gotitke minijature Hvalova rukopisa — kako Radojtié kaze — »jedino svojim tekstom vezane za_nagu istoriju knjizevnosti (Radojtié misli srpsku; J. 5.), a inaée sasvim pripadaju dalmatinskoj umetnosti ranog XV veka«, ne utjeée na gornji zakljuéak. 45 Tb., str. 43. 48 Historija naroda Jugoslavije I, str. 615. 47 Radojtié, Stare srpske minijature, str, 41. 48 Ib., str. 44. 49 Th, str. 44. 50 Ib., str. 14.Nije odluéno, gdje su i od koga slike u rukopisu izradene, nego to, Sto su u tekst uopée unesene, postajuci njegov sastavni di Kopitarovo bosansko evandelje pridruduje se dakle drugim dosada poznatim rukopisima bosanskog porijekla u opovrgavanju olako uopée- nih tvrdnja A. Solovjeva o dualistitkim elementima u njima, i, prema tome, takoder u uéenju crkve, iz koje su oni potekli. Ono prinosi potvrdu vike za ispravnost konstatacije Ratkoga, da su bosanski Patareni »samo prihvatili priznane knjige sv. pisma u slovenskom jeziku; a one, kano Sto nam Hvalov rukopis svjedoti, ne razlikuju se ni u prievodu od slo- venskoga pisma svetoga, bivsega u porabi kod Slovena iztotne crkve. Prema tome jednim su se slovenskim prievodom sluzili Bugari, Srblji, i Hrvati, toli iztotne i zapadne koli ,krééanske’ crkves.™ Zbog toga se i moze razumjeti, zadte su se ti rukopisi jedne »here- titke« crkve vecim dijelom satuvali upravo u srpskim manastirima, o temu Kopitarovo bosansko evandelje pruza vrlo rjetit primjer. Taj je kontinuitet u upotrebi bosanskih rukopisa daljnji vaZan momenat, koji spomenuto evandelje unosi u rjefavanje problema »crkve bosanske«. L'évangéliare bosnien de Kopitar dans l'ensemble des questions concernant Véglise bosniaque. Le tétraévangéliaire bosnien de 1a bibliothéque de Kopitar (conservé aujourd'hui a la biblioth’que universitaire de Ljubljana) provenant selon toute probabilité du commencement du XVe sidcle, n’était étudié, jusqu’alors, que trés superficicllement. On faisait plut6t attention aux enluminures dont il est relativement tres richement décoré. L’auteur n'aborde pas la question du manuscrit en tant que slavisant mais en historien, qui désire fixer sa valeur par rapport au fait dans quelle mésure ce ma- nuscrit peut contribuer a éclaircir 'apparition de I'église hérétique »erkva bosanskac et sa doctrine. voir décrit le manuscrit plus soigneusement que ceux qui s'y sont inte- ci, Yauteur s'occuppe tout d'abord de savoir si le manuscrit de Kopitar peut prouver T'existence de la liturgie selon le rite oriental su sein de I'église bosniaque. Aprés avoir envisagé la question dans son aspect historique (probléme qui n'est pas resolu non plus) l'auteur examine la provenance des notes figurant sur le manu- scrit qui déterminent la lecture de certains passages des textes liturgiques d'aprés les usages de l'église orientale, Il en tire 1a conclusion que ces notes (»zatelac) ne sont % Rad X, str. 235. % Osim Nikoljskog evandelja vrlo je instruktivan primjer Vrutotkog evan- delja, koje se u drugoj polovici XVIII. stoljeéa nalazilo u manastiru Sv. Trojice kod Plevalja, a zatim u nekom manastiru arhandela Mihaila. 61pas écrites par scripteur du manuscrit, mais insérées plus tard dans un monastére orthodoxe, vraisemblablement celui de St. Pierre et Paul sur le fleuve Lim, & proxi- mité de la ville de Prijepolje. D’aprés les filigranes dans le texte du calendrier mensuel, qui, lui aussi, fat adjoint plus tard au texte original, l'auteur date ces inscriptions (»zaéelae) de Ja fin du XVe sitcle. Crest A cause d'elles qu'on a gratté sur le parchemin presque toutes les notes synoptiques, et les usages de I'Eglise orientale ont exigé des différents changements apportés au texte original. En partant des faits sus-mentionnés V'auteur constate que évangéliare bosnien de Kopitar n'apporte aucune preuve de existence d'une liturgie quelconque dans la nerkva bosanska«; I’ auteur laisse, quand méme, la question ouverte, puisque quelques sources, citées dans cette étude, indiquent qu’on pouvait pratiquer le rite oriental dans l'église bosnienne. Une contribution précieuse du manuscrit & la question du caracttre de l’église bosniaque c'est qu'il contredit, selon l'opinion de V'auteur la thése de Solovjev selon laquelle les textes ecclesiastiques bosniaques auraient contenu des éléments indu- itablement dualistes. L’auteur discute tout d'abord T'épithéte wnocywrranal dans le texte de V'oraison dominicale; le caractére exceptionnel de l'épithéte est prouvé aussi par lévangéliare de Kopitar, of l'on prend Ja forme wacuypun (ou bien par une faute du copiste waysni). Liauteur constate ensuite que l'expression wnotyean pour Christ, signifiant »Vunique né«, est une régle dans les manuscrits bosniens (comme d’ailleurs dans celui de Kopitar). La forme ¢quno4ean, au contraire, est une exception. L'évangeliare de Kopitar ne se sert pas non plus de lexpression w3aiae Pour la naissance de Christ, mais du terme gon ce; les deux expressions sont, du reste, synonymes. Pas plus, d'ailleurs, que les autres textes bosniens, l'évangéliare de Kopitar ne remplace pas, au commencement de l'évangile de st. Jean, expression Reakore (tYAok'kKa) comme le fait le rituel catharien (albigeois) de Lyon, qui met & sa place le mot »bonums. L’ auteur démontre, en outre, que l'application du terme yce'krn” pour l"évangéliste Jean n'a aucune signification particuliére; et c'est Je cas aussi dans I'évangéliaire de Kopitar. L’évangéliare de Kopitar démontre enfin que V'opinion selon laquelle les figures des évangélistes auraient été intentionnellement remplacées par leur symboles, est fausse. L’évangéliaire contient non sculement des symboles mais aussi les figures de deux évangélistes, tandis que 14 of devraient étre les enluminures correspondantes dans les textes de deux autres évangélistes, le texte n'est pas complet: quelques pages ‘manguent. D'aprés tout ceci l'évangéliaire bosnien de Kopitar confirme lexactitude de la ifférence entre le texte de I'écriture des manuscrits bosniens et le texte vieux-slavon des Eglises orientale et occidentale. Quand méme, le fait qu'on se servait du tétraévangéliaire pour Ja liturgie dans un monastére orthodoxe, contribue beaucoup & expliquer le phénoméne de la continuité de Vemploi des textes bosniens ecclesiastiques en général. Pour la meilleure compréhension du raisonnement de Vauteur, l'étude contient aussi les photographies de quelques pages de l’évangéliaire, importantes ou par leur écriture ou par leurs enluminures. 62Dodatak. Nakon 8to je tekst bio veé prelomlien, imao sam prilike da upoznam neke podatke, koji su u najtjesnjoj vezi s mojim izlaganjem. 1. S obzirom na opis obreda lomljenja kruha kod M. Orbinija, vaina je konstatacija A. Borsta u djelu »Die Katharer« (Mon. Germ. hist, Schriften, Band XII, Stuttgart 1953, str. 201), da taj obred zacijelo potjece od — opée- nito u krééanstvu poznatog i drevnog — obitaja eulogije. »Nun ist dieser alte Brauch der Eulogie — kaze on — der im Bekreuzen, Brechen und Austeilen von geweichtem, aber nicht konsekriertem Brot besieht, im 13, Jahrhundert iiberall im Schwang.« Iako dakle Borst s pravom stavlja_u sumnju opravda- nost Guiraudova miljenja, da obred lomljenja kruha kod katara treba dove- sti u vezu sa starokréanskom agapom i datirati mu postanak u III. st, nije ipak iskljuéena moguénost, da se kod bosanskih patarena radi upravo o eulo- oii. 2, Pokusaj A. Solovjeva, da u rukopisima »crkve bosanskee nade dokaze 2a dualisti¢ko obiljezje njezina uéenja, podvrgao je kritici i dr. fra Miroljub Pervan u »Prilogu rjesenju problema bosanske crkve ili bogumila u Bosni« (Dobri pastir IV—V, Sarajevo 1955, 95—102). Premda osnovno misljenje autora, da »organizirana hereti¢ka ili skizmatitka crkva nije postojala u Bosni« (101), ne smatram tocnim, ipak su pojedine njegove konstatacije vrijedne painije, jer potjeéu od teologa, nastavnika crkvene povijesti na sarajevskom sjemenistu. Pervan, naime, pobija misao Solovjeva o doketistiékom karakteru izraza »izidec (mjesto »rodi sex, t. j. Isus) »odobrenim tumagenjem teksta sv. Pisma, koje je i danas u upotrebi« (97). Konstatira nadalje, govoreéi o izrazu »inosustnic, da v4 danas katoli¢ki auktori daju razlitito znagenje rijeti epiusios. Jedni misle da se ima razumjeti duhovna hrana, a drugi turde da je govor o svagdaniem kruhu.« (97) Odbacuje najzad s dovolino razloga objainjenje izraza »inovedni« u znagenju »drugorodeni« (97). 3. Poslije V. Stasova i Sv.-Radoitiéa, koji su objelodanili neke primiere iluminirana ukrasa iz Kopitarova bosanskog evandelja, sada je i Enciklope- dija Jugoslavije I, 1955, ilustrirala prilog A. Solovjeva o »Bogumilimac simbo- lom evandelista Luke iz tog evandelja, ali ga je u legendi neispravno prikazala Gitaocima kao »apokalipti¢ki motive (136).