.. STRUVE D.P.

KALISTOV

STARA GRKA

EGEJSKI SVET U III-II MILENIJUMU PRE . E.

Pre 70-tih godina XIX veka obino se smatralo da istorija stare Grke poinje od
tzv. homerskog perioda, tj. od perioda koji je svoj odraz naao u Ilijadi" i Odiseji".
Tada se smatralo da ove dve poeme daju potpunu sliku grkog drutva XI-VIII veka
pre n. e. Meutim, ve kod samih starih Grka sauvale su se uspomene na mnogo
raniji period istorije njihove zemlje. To su bile uspornene zabeleene u nizu predanja
i mitova koje nalazimo u literarnoj zaostavtini antikih pisaca kasnijeg doba. Neki
od spomenika iz najstarijeg doba kakve susreemo u balkanskoj Grkoj i na ostrvima
ruevine i ostaci starih graevina pravljenih od grubo klesanog kamena takoe su
podseali na prolost. tom kiklopskom" graevinarstvu nita odreeno nisu mogli
da kau ni sami stari Grci; prema predanju graditelji tih drevnih objekata bili su

mitoloki jednooki dinovi kiklopi. Preko tih oskudnih podataka tradicije buroaska
nauka XIX veka prelazila je ne poklanjajuci im nimalo panje, to se u znatnoj meri
objanjava (hiperkritikim) pravcem koji je u to doba vladao meu strunjacima.
Njegove pristalice uzimale su sebi u zadatak da prave strogo, esto sasvim
neopravdano razgranienje izmeu materijala istorijskog" i neistorijskog", tj.
legendarnog. Oni nisu ili za analizom mitolokog materijala sa ciljem da u njemu
pronau odraze istorijske stvamosti. Rezultat toga bilo je skoro potpuno ignorisanje
predstava starih Grka davnoj prolosti njihove zemlje. Do preloma u tom pogledu
dolo je tek 70-90-tih godina prolog veka kad se u direktnoj vezi s velikim
arheolokim nalazima ispostaviio da su homerovskom" periodu grke istorije u
bazenu Egejskog mora prethodili mnogi vekovi razvijene kulture iji su glavni centri
bili Krit, Helada i grad Troja. Istraivanja obavljena tokom XX veka pokazala su da
su u milenijumu pre n. e. tamo cvetale civilizacije razvijene skoro do istog stepena
do kog su u to doba bile razvijene egipatska, vavilonska i hetska civilizacija.
Prouavanje istorije naroda koji su tu kulturu stvarali stavilo je pred savremenu
nauku itav niz principijelno vanih problema: problem periodizacije; problem
etnike pripadnosti egejskih plemena koji je usko povezan s problemom kritskog i
mikenskog jezika i pisma; problem socijalno-ekonomskog karaktera starog Krita i
starih gradova na Peloponezu; problem osvajanja ahejskih kraljevstava od strane
Dorana i drugi.
U reavanju svih tih problema tek je u najnovije vreme postignut znatan
napredak. Taj napredak je bio uslovljen kako znaajnim prikupljanjem materijala iz
arheolokih nalaza, tako i neumornim radom itavog niza naunika na deifrovanju
kritsko-mikenskih slova. Kad su dva engleska naunika, M. Ventris i D. edvik,
1953. g. objavili svoja otkria novoni nainu deifrovanja mikenskih natpisa njihov
rad je urodio plodom. Iako su ta njihova otkria jo daleko od toga da se mogu
smatrati konanim, jer jo predstoji savlaivanje velikih tekoa na putu daljeg
prouavanja mikenskih natpisa, ipak naini za deifrovanje koje su predloili M.
Ventris i D. edvik stiu sve vee priznanje meu naunicima u svetu. U svetlu
dosad proitanih natpisa ukazuju se potpimo nove i izuzetno iroke perspektive za
prouavanje najstarijeg perioda grke istorije kome se nae znanje do nedavno
zasnivalo skoro iskljuivo na spomenicima raaterijalne kulture.
***

Plemena nastanjena na Balkanskom poluostrvu, po ostrvima egejskog arMpelaga

i du obala Male Azije jo od najstarijih vremena odravala su iesan meusobni
kontakt; tome je doprinosila injenica to su sve ove zenflje bile povezane morem,"
Zahvaljujui tim vezama ne samo da su nastala zajednika obeleja u razvoju
tamonjeg stanovnitva, nego je dolo i do toga da su zemlje egejskog bazena ve
relativno rano formirale poseban kulturni centar koji je iveo paralelno s dragim
najstarijim aritima civilizacije starim Vavilonom, Egiptom, Indijom, Kinom.
Do ireg naseljavanja zemalja egejskog bazena, prema postojeim naunim
podacima, dolo je poetkom epohe neolita, tj. otprilike u VIIVI milenijumu pre n. e.
Tokom iskopavanja na Balkanskom poluostrvu, u Maloj Aziji, na ostrvima
egejskog arhipelaga i, izmeu ostalih, na Kritu pronaeni su ostaci rnnogobrojnih
naseobina i grobova iz epohe neolita koji na teritoriji mediteranskih zemalja stiu do
prelaza izmeu IV i milenijuma pre n. e.
Prouavanje spomenika pokazuje da je u to doba privrednu osnovu rodovskih
zajednica predstavljala motika zemljoradnja i stocarstvo. Prouavanje arheolokih
spomenika Bakanskog poluostrva na teritoriji juno od Dunava pokazuje da je cela ta
teritorija bila nastanjena plemenima koja su bila na priblino jednakom stepenu

razvitka. Kultura neolitskih naseobina budue Trakije, Makedonije, Tesalije i Grke

bila je bliska kulturi naseobina na ostrvima Egejskog mora. Mnogobrojni ostaci
neolitske epohe na Kritu omoguavaju da se stvori izvesna predstava ivotu
stanovnitva tog ostrva.
Prema arheolokim nalazima, rodovske naseobine toga doba sastojale su se od
koliba koje su pravljene neobraenim kamenim krenjakom; kolibe su bile
kvadratnog oblika. Za kritsku keramiku iz tog vremena karakteristine su posude
koje svojim oblikom podseaju na lae i koje su imale urezane ili utisnute ukrase.
Primitivna umetnost je takoe zastupljena malim grubo izraenim figurama ptica,
ivotinja i Ijudi. Ove statuete najvecirn delom predstavljaju ensku figuru koja je
svojstvena umetnosti svili naroda u doba matrijarhata.
Poetkom milenijuma pre n. e. egejska plemena su upoznala upotrebu nietala,
najpre bakra, a atirii bronze. To je /.natiio doprmelo razvoju proizvodnih snaga
stanovnitva egejskog bazena.
Pojavu metala buroaska nauka vezuje za dolazak novih plemena iz Anadolije
(Male Azije) u egejski'bazen. Ovakvo svoje shvatanje ona zasniva na postavci
vodeim, nadarenim narodima" koji toboe ine pokretaku snagu istorije; takva
postavka tipina je za mnoge predstavnike buroaske nauke. Ne negirajui znaaj
seobe plemena, moramo primetiti da uvoenje metala u upotrebu nije moralo biti
rezultaf migracije. Istraivanja obavljena tokom poslednjih decenija pokazuju da se
upotreba metala javljala skoro istovremeno u raznim mestima egejskog bazena na
Kipru, na obalama Male Azije i u Makedoniji, tj. svuda gde su se nalazila leita
bakra. Zahvaljujui nivou proizvodnje koji su dostigla egejska plemena i vezama
koje su odavno postojale meu njima, vetina spravljanja metalnog orua irila se
meu stanovnitvom okolnih teritorija relativno brzo. Najstariji proizvodi od bakra
vode poreklo otprilike s kraja IV do poetka i prve polovine milenijuma pre n. e.
Jedinstvo kulture plemena koja su stanovala u bazenu Egejskog mora u bronzano
doba omoguuje da je podvedemo pod opti naziv egejska.
Hronoloka klasifikacija egejske kulture razraena je prilino iscrpno. A, Evans
je razradio hronologiju Kdta. Ugledavi se na tu hronologiju dragi naunici su
i/radili hronologijn Grke bronzanog doba: najstarija kultura Grke podeljena je na
tri heladska perioda (stari od 2600. do 2000. g., srednji od 2000. do 1600. g., kasni
od 1600. do 1100. g. pre n. e., kao i kultura Kikladskih ostrva (starokikladski od
3000. do 2200, srenjokikladski od 2200. do 1600. g. i poznokikladski period od
1600. do 1200. g. pre n. e.). Takav sistem periodizacije u znatnoj meri ima
formalistiki karakter, jer se ne zasniva na promenama u privrednom ivotu egejskih
plemena; ova peiiodizacija uglavnom se zasniva samo na razvoju keramike. Pa ipak,
ta periodizacija moe da ima pomocni znaaj.
1. KONTINENTALNA GRKA U XXV-XVII VEKU PRE. . E.
U prvoj polovini milenijuma pre n. e. stanovnitvo Balkanskog polupstrva
poinje da se slui predmetiraa od bakia. Teritorija Grke relativno je siromana
ruama bakra. Iako su nam sada poznata neka nalazita
ruda koja su bila eksploatisana ve krajem niilenijuma pre n. e., ipak

izgleda da je bakar u poetku dopreman morskim putem sa Kipra i sa Kikladskih

ostrva (Siros, Psira). U irenju proizvoda od bakra po raznim teritorijama opaa se
izvesna sukcesivnost. One se najpre javljaju u junim delovi Grke na Peloponezu i
postepeno prodiru u seveme oblasti zemlje. Upoznavanje tog metala izgleda da se
postepeno irilo od ostrvljana ili od stanovnika sa obala Male Azije u dubinu kopna.

U rano bronzano doba nastala su ninogobrojna naselja u dotle nenastanjenim

delovima Peloponeza i srednje Grke. Upravo u to doba javljaju se prva naselja u
kasnije poznatim mestima kao to su Tirint, Mikena, Orhomenos, Delfi. U isto vreme
niu manja naselja kraj dananjih Zigurije, Korakua, Asine, Hagija-Marine, na ostrvu
Itaki itd.
Karakteristinu osobinu tili ranih naseobina predstavlja njihov srnetaj na
breuljcima ime se obezbeivala odbrambena sposobnost. Arhitektura stambenih
zgrada u tim naseljima razliita je. U Orhomenosu (Beotija) pronaene su, na primer,
nepokrivene kue krane osnove sa terrieljima od karaena i zidovima od erpia.
Meutim, poznati su i drugi tipovi graevina sa ovaliiim ili pravouglim osnovama,
ija je jedna strana zaobljena. Svaka kua je imala dve prostorije spojene vratima, a
nasred velike prostorije nalazilo se ognjite. Uz zidove prostorija stajale su velike
zemljane posude u kojima su uvane razne rezerve hrane.
U drugu polovinu milenijuma pre n. e. spada podizanje veih graevina koje
su se mnogo razlikovale od stambenih zgrada obimh lanova zajednice. Takva
jedna graevina okruglog oblika sa prenikom od 28 metara otkrivena je na
akropolju Tirinta. Njeni zidovi od erpia stajali su na temelju od kamena, a bila je
pokrivena crepom. Opkoljena sa dva reda jakih bedema koji su je opasivali kao dva
obnia, ta zgrada je predstavljala jaku tvravu. Po svemu sudei to je bilo sedite
najstarijih vladara Tirinta. U drugora starom naselju, u Lerni (Argolida), bila je u
istom periodu podignuta zgrada iji se dvorski" karakter istie jo vie. Ta
graevina otkrivena je 1954. g. Jedan njen deo predstavlja prostoriju pravougle
osnove, dugu preko 25 metara. Jaki zidovi od erpia (debeli oko 90 cm) bili su
podignuti na temelju od kamena i oblepljeni sa dva sloja glinenog maltera. U toj
graevini iz prizemlja je vodilo na sprat nekoliko stepenita. U'prizemlju je otkopano
vie od deset prostorija razne namene prostrane sobe i male ostave.
Stanovnici Helade u milenijumu pre n. e. uglavnom su se bavili stoarstvom i
zemljoradnjom. Na primer, stanovnici Zigurije gajili su velik broj stoke: krave,
svinje, koze i ovce. Grnarstvo jo nije bilo prekorailo stadijum domae radinosti
posue je pravljeno rukom. Oblici posua su vrlo izvetaeni. Teko je odrediti
namenu mnogih od tih posuda. Iako je posue pravljeno bez upotrebe grnarskog
toka, kvalitet grnarskih proizvoda bio je srazmerno visok. Treba primetiti da je vec
u to doba u Grkoj izraivan crep kojim su pokrivane ne samo zgrade bogataa
(Tirint, Lerna) vec i stambene zgrade srednjih slojeva stanovnitva (Asina). Po-

sle XX veka pre n. e. vetina pravljenja crepa je iezla a obnovljena je tek u VII
veku pre n. e.
Do kraja HI milenijuma metaiurgija je bila slabo razvijena. Bakar je upotrebljavan
samo za pfe"eta
noevi, igle, itd.
Zanimljivo je da se
ve u toj ranoj epohi
javljaju
peatiirazniotisci na
posuu. Crtei na tim
peatima donekle su
slini crteima na
peatima sa ostrva
Krita
iz
istog
vremenskog perioda.
Plemena koja su u
milenijumu pre n.e.
sainjavala
stanovnitvo Helade
stalno su odravala
veze sa stanovnitvom
susednih
zemalja
Makedonije, Trakije,
Male Azije. Njihovi
odnosi
nisu
se
ograniavali
na
jednostavnu
_
razmenu
proizvoda,
ve je pri tome
dolazilo
i
do
uzajamnog kulturnog
uticaja
koji
se
najoitije ispoljava u
proizvodnji keramike. Naroito su bile razvijene veze sa stanovnitvom ostrva u
Egejskom moru, na prvom raestu Kikladskih. Stanovnici Helade dobijali su otuda
opsidijan, keramiko posue, figurice od mermera. Naselja na Peloponezu odravala
su najintenzivnije veze sa Kritom koji je od kopna bio udaljen samo 150-160
kilometara i odakle su dolazili kameni peati i posude, privesci amajlije od steatita i
keramike. Kontakt izmeu Helade i Egipta nesumnjivo je u to doba ostvarivan
posredstvom Kriana.
Pitanje socijalne istorije tog perioda veoma je sloeno. Poetak tog perioda pada
u doba u kome su unutar rodovskih zajednica vladali matrijarhalni odnosi koji su
kasnije zamenjeni patrijarhalnim. Procvat ureenja prvobitnog drutva u Heladi ve
krajem milenijuma pre n.e. karakterie pojava imovinskog raslojavanja unutar
zajednica.
Jo u to doba zapaa se bogaenje pojedinaca, na primer, plemenskih prvaka u
Tirintu i Lerni, to svedoi stvaranju uslova za kasniju klasnu

podelu drutva. Oko 2000. g. pre n.e. u Heladi su se odigrali vani dogaaji. Joje
Tukidid pominjao velike seobe stanovnitva u staroj Heladi. Ti podaci antike
istoriografije nalaze potvrdu u rialazima najnovijih iskopavanja. Izgleda da su se
krajem i poetkom milenijuma pre n.e. digla plemena koja su naseljavala
severne delove Helade i krenula na jug u Beotiju i na Peloponez. Prema grkoj
tradiciji, ta novodola plemena bili su Ahajci._
Neki buroaski naunici, na primer, Gloc i Bleden, smatraju da je dolaskom
Ahajaca Helada raskinula sa svojom prolou, a pojava snane, razumne rase,
sposobne za asimilaciju izazvala je procvat kulture na poluostrvu. Bleden govori
Ahajcima kao novom rasnom elementu". Ali ni jedna od ovih karakteristika ne
daje pravu sliku etnikih pomeranja do kakvih je u Heladi dolo krajem
niilenijuma pre n.e.
Ahajci koji su se doselili u srednju i junu Grku verovatno su predstavljali
plemena srodna onima koja su u to doba naseljavala Heladu. Poznato je da se u
kulturi plemena na Balkanskom poluostrvu u drugoj polovini railenijuma pre n. e.
opaaju zajednike crte koje se tumae ne samo jednakim nivoom njihovog
socijalno-ekonomskog razvoja ve i etnikora srodnou tih plemena. Seoba
plemena tokom razdoblja koje predstavlja granicu izmeu i milenijuma pre n.e.
moe se tumaiti onim promenama koje su nastajale u prvobitnim drutvenim
zajednicama zbog porasta broja stanovnitva i pomanjkanja teritorija uz optu nisku
produktivnost rada i koje su dovodile do meuplemenskih borbi i potiskivanja
jedriih plemena od strane dmgih. Dolazak plemena iz Tesalije ili Makedonije
(njihovo prvobitno prebivalite jo nije poznato) u Heladu predstavljao je jednu od
epozoda meuplemenskih borbi. Njihova je najezda naila na vrlo jak otpor
domaeg stanovnitva. Zbog dugotrajnosti borbe zemlja je bila jako opustoena. Niz
naselja i gradova kao to su, na primer, Zigurija, Tirint, Koraku, Asina, naselja na
Hagios-Kozmi, nedaleko od sela Vafilo u Lakoniji i druga bila su razorena. Neka od
ovih naselja, kao, na primer, Zigurija, sasvim su naputena a druga su obnavljana, ali
u manjim razmerama.
Ahajci su se postepeno asimilari s domaim stanovnitvom. Ipak, kultura Helade
u narednom periodu XX-XVII veka pre n.e. nije bila jednoobrazna. U oblasti
arhitekture, na primer, i dalje se odravala, ak je dobila i veliku rasprostranjenost
apsidalna osnova kuc'e, ali se isto tako esto nailazi na pravougaone kue
megaronskog tipa: pravougaona graevina sa sredinjom prostorijom i unutranjim
dvoritem. U isto vreme javljaju se i utvrenja oko izvesnih nastanjenih mesta,
kakva su, na prinier, Tirint, Malti (Mesenija) i druga mesta.
Drutvena proizvodnja postaje sve sloenija. Pored stoarstva razvija se
zemljoradnja: stanovnici kontinentalne Grke ve su u to doba gajili penicu, jeam,
graak, bob. Razvijalo se i zanatstvo. Vetinu u proizvodnji bronze predstavljala je
veliko dostignue tadanje metalurgije. Nain izrade bronze brzo je prihvaen na
irem podruju. Naroito velik broj proizvba od bronze nalazimo iz doba XVffiXVirveka pre n.e. 0 to vreme, zahvaljujuci gmarskom toku, i grnarstvo postaje
samostalan zanat.
Drutveni odnosi te epohe doiveli su znatne promene. Razvojem stoarstva i
zemljoradnje dolazi do znaajne koncentracije sredstava, bogaenja pojedinih
porodica i do daljeg izdvajanja i jaanja privatne svojine kao protivtee rodovskoj
svojini.
Opravdano je pomiljati na to da se imovinsko raslojavanje unutar rodovskih
zajednica jo vie komplikovalo neravnopravnou izmeu domaeg stanovitva i
osvajaa Ahajaca. Meu pojedinim plemenima dolazilo je do sukoba vojnog
karaktera, ime se takoe razvijala neravnopravnost izmeu rodova unutar njih

samih kao i izdvajanje voe i njegove draine u posebnu grupu rodovske

aristokratije.
Tokom prve treine milenijuma produilo se irenje spoljnih veza plemena
koja su nastanjivala Heladu. Postoje nepobitna svedoanstva direktnim vezama
balkanske Grke s Trojom. Veze sa Kritom razvijale su s& neravnomerno. Po
dolasku Ahajaca one su, izgleda, osetno oslabile i obnovljene su tek posle 100-200
godina. tome, na primer, svedoe sudovi omae proizvodnje iz Korakua i Tirinta
izraeni prema obrascima kritske keramike XVH[-XVI veka pre n. e., reljef s bikom
iz Mikene raen po uzoru na kritske reljefe tog doba, i dragi proizvodi. Pojaan je
kontakt s Kikladskim ostrvima ije je stanovnitvo bilo pod istovremenim uticajem
kulture s kopna i sa Krita.
Pitanje veza sa severnim oblastima Balkanskog poluostrva jo je nedovoljno
istraeno, Cinjenica da su u Makedoniji pronaeni primerci tzv. minojske keramike
koja je bila poznata u celoj Grkoj doputa pretpostavku stalnom kontaktu
stanovnitva obe zemlje. Ahajsko drutvo dostiglo je vrhunac svog razvoja u XVIXII veku pre n. e., a osnovnu karakteristiku daje mu uspon Mikene, Pilosa i drugih
centara Peloponeza.
2. OSTRVA EGEJSKOG MORA V I POETKU
MILENUUMA PRE . E.
Istorijski razvoj severne grupe ostrva Egejskog mora Lezbosa, Lemnosa,
Imbrosa, Tasosa donekle se razlikovao od razvoja junih ostrva Kiklada.
Mala udaljenost Lezbosa, Lemnosa i dmgih ostrva od obale Male Azije gde se
sredinom milenijuma opaao snaan napredak kulture doprinela da njihov
razvitak bude bri. Meutim, dananje poznavanja te oblasti ne dozvoljava nam da
darno iscrpniju sliku razvoja severne grupe ostrva. Juna ostrva Andos, Tenos, Paros,
Keos, Sifnos, Melos i druga, koja ine grupu Kikladskih ostrva, mnogo su bolje
istraena i prouena.
I ovde je u to doba vladalo rodovsko ureenje u kojem su, kako izgle-

da, ostaci matrijarhata sauvali izvestan znaaj.

U najstarijem periodu stanovnici Kikladskih ostrva iveli su u rodovskim
naseljima koja su predstavljala grape kuica tesno zbijenih jedna uz drugu. Raspored
i planovi ovih naselja govore tome da su osnovna sredstva proizvodnje
predstavljala svojinu itave rodovske
zajednice.
Odvajanju
pojedinih
porodica iz roda odgovara postanak
izolovane
stambene
zgrade
megaronskog tipa. Naselja tog tipa
naena su na rnnogim ostrvima.
Najstarije se nalazilo na ostrvu
Melosu, pored dananjeg Filakopija.
Tu je pronaeno nekoliko takvih
naselja koja su se redom smenjivala.
Nalazi u slojevima iz milenijuma
pre n. e. pokazuju da je stanovnicima
Filakopija bilo poznato olovo; posue
su premazivali bojom sjajnom poput
laka,
ukraavali
ga
spiralnim
ornamentima, itd. Filakopi su u to
doba nesumnjivo predstavljali veliki
kulturni centar koji je svoj znaaj
sauvao i u kasnijim periodima.
Krajem milenijuma stanovnici
Kikladskih ostrva su poeli da grade
utvrenja kojima su opasivali svoja
naselja zbog ratova voenih izmeu
rodovskih zajednica.
Prirodni uslovi Kikladskih ostrva
koja su planinskog karaktera nisu
mogli
potencijalno
uticati
na
razvijanje zemljoradnje i stoarstva
kao
to

Kikladski idol od mermera. Bronzuno doba. 3400-2800. g.

pre n.e.

je, na primer, sluaj u Tesaliji. Ali zato je poetkom milenijuma na Kikladima

ve bio poznat bakar. Pored upotrebe bakra bila je i vanredno razvijena obrada
kamena: na ostrvima su pronaene ogromne rezerve mermera, opsidijana i drugih
vrsta tvrdog kamena. Najstariji stanovnici Kikladskih ostrva svojim opsidijanom i
dmgim vrstama tvrdog kamena snabdevali su sve oblinje zemlje, a ljudske statuete
koje su izraivali od

Svira liri. Mermerna statua sa Kikladskih ostrva. 2400 -2200 g. pre n.e

mermera i drugih minerala dopirale su u sve lcrajeve egejskog bazena (pronaene su

u Grkoj, Makedoniji, na Kritu i u drugim mestirna). Bez obzira na jo veoma
primitivna tehnika sredstva kikladskih raajstora, te grubo izraene statuete iinaju
vrednost. Svojim umetnikira kvalitetima naroito se istiu male mermeme glave sa
ostrva Amorgosa. Ceo kompleks arheolokih spomenika svedoi tome da je
kikladsko stanovnitvo na granici - milenijuma pre n. e., u poreenju sa
stanovnitvom kopnene Grke, dostiglo znatno vii nivo.
U ivotu ostrvljana znaajno mesto zauzimali su ribolov i moreplovstvo. More im
je davalo hranu i vezalo ih s dmgira narodima. Ve u prvoj polovim milenijuma
pre n, e. stanovnici Kikladskih ostrva izraivali su modele amaca od olova, a
slikama amaca i riba ukraavali su svoje posue. Trgovina sa susednim zemljama
naroito je doprinela napretku moreplovstva, a zajedno s tim, kako na primer pie
Tukidid, i razvijanju piraterije.
U XVHI-XVn veku Kikladi su se nalazili pod vlau Krita i, po reima Tukidida,
na njima su bile osnovane kolonije Kricana. Istorija Kiklada je od tog vremena usko
povezana sa sudbinom Krita.
3. KRIT U - VEKU PRE . E.
Procvat rane kritske drave u milenijumu pre n. e. ostavio je duboke tragove u
seanju kasnijih pokolenja. Stara predanja kralju Mmoju koji je od Krita napravio
monu pomorsku dravu, zabeleena su u delima Herodota i Tukidida. U niitovima
se Krit prikazuje kao kulturni centar odakle su u Grku preneti mnogi tehniki
pronalasci i izvesni kultovi. Vrlo su vane i kratke napomene Krianima koje
nalazimo u egipatskim izvo-

km.5Q U> 3020 W 0

50 km.

Krit u - veku pre n.e.

rima. Meutim, ovim izvoriraa dugo vremena nije pridavan znaaj koji oni
zasluuju.
Istorija ranog Krita postala je poznata tek posle iskopavanja koja je u
vremenu od 1893-1931. g. obavio Artur Evans (1851-1941). Ovaj istraiva
je predloio i periodizaciju najstarije istorije Krita pre dolaska Grka. Evans
ju je podelio na tri perioda i nazvao ih prema imenu mitolokog kralja
Minoja minojskira periodima. Hronoloke granice tih perioda Evans je
odredio prema predmetima iz Mesopotamije i Egipta koji su naem na Kritu
i ije je datovanje tano utvreno.
S kasnijim ispravkaraa Evansova hronoloka shema izgleda ovako:
Ranominojski period I 3000-2800. g. pre n.e.
2800-2500. g. pre n.e.
2500-2200. g. pre n.e.
Srednjominojski period I 2200-1750. g. pre n.e.
(Za celo ostrvo; u Knososu i Festosu on se zavrava oko 2000. g.).
2000-1750. g. pre n.e. (samo za Knosos i Festos)
1750-1600. g. pre n.e.
Kasnominojski period I 1600-1400. g. pre n.e.
(Poetak mu se poklapa s poetkom Novog carstva u Egiptu.)
II 1450-1400. g. pre n.e. (samo u Knososu)
1400-oko 1250. g. pre n.e.

Nedavno izvrene izmene u hronologiji starog Egipta izazvale su

pomeranje apsolutnih granica nadole, tako da se kao poetak ranominojskog
perioda danas rauna otprilike sa 2600. godinom pre n.e.
Krit u III mileKritsko drutvo u III milenijumu pre n.e. nalazilo
nijumu pre n.e. se na viem nivou razvitka nego to je bilo drutvo
kopnerie Grke i ostrva Egejskog mora. To se mora tumaiti onim izuzetno
povoljnim okolnostima koje su vladale na ostrvu Kritu i podsticale razvoj
njegovih proizvodnih snaga. Ve od najstarijih vremena Krit je bio uven po
plodnosti svoje zemlje i bogatstvu. Zahvaljujui bogatim umama, njegovo
je zemljite zadravalo vlanost to je poveavalo plodnost tla. Kritske
visoravni, opkoljene planinama, predstavljale su idealne terene za napredak
zemljoradnje i stoarstva. Stanovnici Krita koristili su se i preimustvima
koja im je prualo more bavili su se ribolovom i vodili ivu trgovinu s
drugim zemljama.
Kritsko drutvo milenijuma karakteriu znaci razvijenog rodovskog
ureenja. Pri vladavini patrijarhaliiih odnosa tamo su jo postojali izvesni
ostaci matrijarhata. Izdvajanje privatne svojine pojedinaca izazvalo je
socijalno-imovinsko raslojavaiije. Ve sredinom milenijuma na Kritu su
postojale bogate porodice koje su posedovale ne samo sredstva za
proizvodnju vec i izvesne predmete koji su predstavljali luksuz, na primer,
zlatne ukrase. Ti najbogatiji rodovi iveli su u istonom delu Krita. Eko^
nomski razvitak stanovnitva istonog dela ostrva verovatno je bio bri nego u
zapadnom delu.
Stanovnitvo Krita bilo je dosta brojno. Najgue je bila nastanjena plodna
ravnica oko dananje Mesare, na junoj obali. Tamo su vekovima postojala rodovska
naselja. Oko njih su se nalazile mnogobrojne rodovske kostumice krune osnove,
pokrivene kupastim krovom od drveta i slame. U tim okruglim grobnicama
sahranjivani su tokom vremena lanovi pojedinih rodova. Broj sahranjenih u
pojedinini grobovima rodovskih kosturnica iznosio je i po nekoliko stotina.

Materijalna kultura kritskog drutva tog doba svedoi znatnom razvitku

proizvodnih snaga. U svakodnevnom ivotii Kriana iroku primenu imala su oraa
od bakra noevi, testere itd. Grnarstvo je takoe bilo veoma razvijeno. Primeuje se
da je sredinom III milenijuma naroito cvetala izrada posua od kamena. Za izradu
minijatura upotrebljavane su lokalne vrste kamena koji je ponekad bio jako tvrd, a
oblik posuda uziman je po uzom na keramiko posue.
Krajem perioda uli su u upotrebu mnogobrojni igovi (peati) koji su izraivani
od slonovae ili steatita u boji. Cinjenica da je njihova upotreba najpre bila razvijena
na jugu ostrva doputa pretpostavku tome da su pozajmljeni od Egipana; sama
upotreba peata ukazuje na razvijenost privatno-vlasnikih odnosa u kritskom
drutvu.
U dragoj polovini milenijuma Krit je iraao dosta ive odnose sa spoljnim
svetom: na Kritu su naeni predmeti poreklom iz Egipta, sa Kikladskih ostrva i,
verovatno, iz Sirije. Stanovnitvo Kiita imalo je velike koristi od upotrebe bronze u
zemljama koje nisu iraale sopstvenu bakarnu rudu. Krit je postao posrednik u
trgovini Kipra bakrom i bronzom sa ostrvima i kopnenom Grkom. Nije iskljueno
da je ve u to doba kritska flota uestvovala u dopremanju kalaja iz Male Azije i,
kako misle neki naunici, iz panije.
Krajem milenijuma na Kritu je dolo do izvesnog pomeranja stanovnitva iz
naselja koja su se nalazila na istoku ostrva (Mohlos, Psira, Palaikastro) u njegove
centralne delove gde su se sada naroito razvili Knosos, Malija, Festos, HagijaTrijada i drugi gradovi.
Postanak i razvitak Ve poetkom II milenijuma pre n.e. na Kritu su
drave na Kritu procesi raspadanja prvobitae zajednice i obrazovanja klasa
dostigli znaajan razvoj. rastuoj socijalnoj diferencijaciji kritskog drutva jasno
svedoe kraljevske palate koje su tada izgraene u Knososu, Festosu, Maliji i u
dragim gradovima. Razlika izmeu ivota i raskoi vlasnika palata u Knososu i
Festosu i uslova pod kojima su iveli stanovnici drugih naselja na Kritu, pokazuje da
se oko - veka pre n.e. ve zavrio proces obrazovanja nasledne kraljevske
vlasti. Imovinska nejednakost stanovnitva ostrva jasno se ispoljava i u pogrebnim
obredima. Tokom niilenijuma pre n.e. Kriani su sahranjivali svoje pokojnike u
manjim grobovima raznolikog oblika koji siFbffi namenjeni pojediiiim porodicama.1
Inventar naden u grobovima svedoi tome da je kritsko plemstvo raspolagalo
ogrorrmim bogatstvom, dok su iroke mase stanovnitva ivele skromno. S istom
jasnoom istiu se socijalni kontrasti pri poreenju stambenih zgrada raznih slojeva
kritskog stanovnitva. Na fajans ploicaraa koje potiu iz XVIII veka pre n.e.
ouvane su slike velikih zgrada od dva do tri sprata. Ove zgrade su zidane velikim
kamenim blokovima. Nasred ravuih krovova dizale su se omanje kule. Celokupan
izgled ovih kua ukazuje na to da su njihovi stanovnici bili bogati.
Proste kue siromanog stanovnitva bile su rnale. Nasuprot kuama bogatih
vlasnika, koje su bile udaljene jedna od druge, sirotinjske kue su stajale tesno
zbijene jedna uz drugu, formirajui na taj nain potpuno zazidane graevinske
etvrti. Plan manjeg naselja Gurnije pokazuje skuenost koja je vladala u siromanim
kvartovima.
U XX-XVni veku pre n.e. Krit jo nije predstavljao jedinstvenu dravu. Na
teritoriji ostrva bilo je nekoliko samostalnih oblasti koje su se, kako izgleda, nalazile
pod upravom pojedinih vladara. Poloaj tih vladara, naroito na poetku ovog
1 Najee se nalaze komorni grobovi - etvorougli i useeni u stene, ili okrugle grobnice u koje su
pokojnike stavljali u zgrenom stavu. Mnogi pokojnici iz tog perioda naeni su u pitosima ili u
kovezima od peene zemlje takoe okruglog oblika,

perioda, verovatno je bio slian poloaju Homerovih vasileusa. bogatstvu kritskih

vladara tog doba svedoi raskono oraje iz Malije. To su rna i no od bronze
ukraeni zlatom, slonovaom i kristalom koji su po svemu sudei pripadali vasileusu
kralju vojskovoi.
Ratovi koje su meusobno vodili vladari pojedinih oblasti zahtevali su podizanje
odbrambenih utvrenja. Mnoga kritska naselja bila su u to doba okruena masivnim
zidovima. Na prelazu izmeu u milenijuma pre n. e. najmoniji su bili kritski
vladari Knososa i Festosa, dok su vladari Malije i drugih gradova bili manje
znaajni.
U XVni veku na Kritu je dolo do nekih dogaaja koji su prouzrokovali razaranje
kraljevskih palata i niza naselja. Prema miljenju nekih naunika (D. Pendlberi i A.
Evans), to su uinili zemljotresi koji su na Kritu esti; prema miljenju drugih (E.
Majer), dvorci su propali zbog spoljnopoMkih dogaaja: najezda azijskih Hiksa.
Odsustvo tragova poara u ruevinama graevina tog doba govori protiv Majerove
pretpostavke; protiv nje govori i to to je dvorac u Festosu, koji se nalazio na junoj
obali, bio razoren znatno manje od dvorca u Knososu, dok bi najezdom Hiksa iz
Egipta upravo juna obala morala da strada mnogo vie.
Veliki radovi obnove koji su na Kritu zapoeli sredinom XVHI veka pre n. e.
izvoeni su prema starim planovima. Ta injenica pokazuje da je stanovnitvo ostrva
sauvalo svoje kulturne i socijalne forme i posle katastrofe, a takoe meusobnim
ratovima na Kritu i postepenim jaanjem knososkog kraljevstva na raun drugih
oblasti pobija teoriju najezdi Hiksa. Po svemu sudei, poetkom XVI veka pre n. e.
knososkoj dinastiji je polo za rukom da pod svojom vlau ujedini ceo Krit.
Potpuna obnova svih naselja na Kritu pada otprilike u XVI vek pre n. e. kad
zapoinje period drugog procvata Krita koji je trajao dva veka. To je bilo doba
najvece moi Krita kako u unutranjem tako i u spoljn'opolitikom pogledu.
Moemo pretpostaviti da je ba taj period naao odraza u predanjima Grka i u
Homerovim epovima.
Ve poetkom milenijuma pre n. e. kritsko drutvo je dostiglo znatan stepen
ekonomskog i socijalnog razvoja: porast proizvodnih naga izazvao je odvajanje
zanata od poljoprivrede, doprineo unapreenju razmene dobara i znatnom proirenju
pomorske trgovine. Promene u proizvodnji pracene su vanim promenama u
socijalnoj strukturi drutva: izdvajanje realtivno malobrojne aristokratije koja je
eksploatisala iroke mase slobodnog zemljoradnikog i zanatskog stanovnitva.
Dolo je do podele drutva na klase.
Bilo je to mlado klasno dratvo u kome su jo postojale ranoge karakteristike
prvobitne zajednice. Moe se pretpostaviti da se socijalna diferencijacija u smislu
jaanja neravnopravnosti odvijala intenzivnije meu stanovnitvom istonog dela
ostrva gde su tada nastali mnogi gradovi i naselja gradskog tipa.
Produbljavanje diferencijacije meu slobodnim Ijudima praeno je daljim
razvijanjem ropstva. Ropski rad sredinom milenijuma nesumnjivo je mnogo vie
primenjivan nego ranije, ali obim njegove primene ne dozvoljava da se govori
njegovoj prevlasti u proizvodnji tog doba.
Naalost, izuzetna oskudica izvora ne dozvoljava da se utvrde konkretne
osobenosti robovlasnikih odnosa na Kritu. Izgleda da su robovi Kriana uglavnom
bili ljudi zarobljeni u borbama ili izrueni kao oblik dabine u ljudstvu. Na to
ukazuju neke napomene sauvane u grkim legendama iz doba kritske moi. Danas
poznati pisani izvori koji su ostali iza Kriana upucuju na primenu ropskog rada u
dvorcima krupnih i sitnih vladara. Jedino u knososkoj palati za rad na velikim
kraljevim dobrima upotrebljavano je mnotvo robova. Radovi kao to su, na primer,
spremanje, uvanje i briga ogromnim koliinama namirnica i zanatskilf proizvoda

po dvorskim ostavama i riznicama traili su stalnu primenii veKkog broja ruku. Te

radove su bez sumnje obavljali robovi.
Mogue je da se robovski rad u izvesnoj meri koristio uporedo sa radom
slobodnih ljudi i na velikim dravnim gradnjama na podizanju dvoraca, izgradnji
puteva itd.
Meutim, bilo bi pogreno smatrati da je robovski rad na Kritu potisnuo rad
slobodnih proizvoaa. Finoa proizvoda sa Krita koji potiu iz tog doba svedoi
tome da je u kritskom zanatstvu preovladao rad slobodnih zanatlija, a ne robova.
Specifine osobine poljoprivrede Krita odsustvo irigacionih sistema za ije podizanje
se uveliko upotrebljavala robovska radna snaga, relativno male povrine oranica
dovele su verovatno do toga da je preovladao rad sitnih, slobodnih zemljoradnika. Po
svemu sudei robovski rad u poljoprivredi primenjivan je u manjem obimu, i
verovatno ne u svim oblastiina Krita. U zaostalijirn oblastiraa ostrva odnosi
zajednice jo su imali veliku snagu, a ropstvo je u tom periodu irnao patrijarhalni
karakter.
Prema tome, na Kritu sredinom milenijuma pre n. e. rad sitnih slobodnih
proizvoaa zanatlija i zamljoradnika vezanih za zajednicu nije gubio svoj znaaj u
drutvenoj proizvodnji, mada se razvijalo i ropstvo.
Promene u socijalnoj strukturi kritskog drutva dovele su do uvrenja
dravnosti, jaanja centralne vlasti. U XVI-XV veku pre n. e. celo ostrvo je
sainjavalo jedinstvenu monarhiju. Takvo objedinjenje postigli su vladari Knososa.
Herodotovo saoptenje (I, 173) borbi za kraljevsku vlast na Kritu koja se vodila
izraeu dvojice sinova Zusa i Evrope Minoja i Sarpedona predstavlja posredan odraz
dugotrajnog spora oko prvenstva izmeu vladara Knososa i Festosa. Obrazovanje
jedinstvene drave sa naslednom kraljevskom vlau stavilo je Krit u isti red sa
takvim ranoklasnim dravama kakve su egipatska, hetska i vavilonska.
Treba ukazati i na to da je definisanje kiitskog dmtva kao klasnog, koje se po
svom tipu pribliava ranorobovlasnikim drutvima Istoka, istaknuto od strane
sovjetske istorijske nauke. Evans, prenosei norme kapitalistikog drutva u
milenijum pre n. e., gleda u kritskoj dravi snanu pomorsku monarhiju koja je
kolonizovala i podredila svojoj hegemoniji obale Sredozemnog mora sve do panije.
Poklanjajui svu svoju panju ostacima rodovsko-plemenskog ureenja na Kritu, B,
L. Bogajevski je definisao kritsko drutvo kao predklasno, prvobitno. Takvo gledite
odluno je odbaeno od strane vecine sovjetskih istoriara. Deifrovanje kritskih
dokumenata iz sredine XV veka pre n. e. koje je nedavno izvreno potvrdilo je
tanost date karakteristike da je Krit ranoklasna drava.
Tokom XVH-XV veka pre n. e. drava na Kritu uvrivala se i dalje razvijala.
Kraljevska dvorska svita, sudei prema njenoj veliini u knososkom dvorcu, bila je
veoma brojna, sastojala se od linih kraljevskih sluga i dravnih inovnika.
Kraljevski pisari vodili su detaljne zapisnike. U konsoskom dvorcu i u drugim
mestima naene su mnogobrojne beleke na glinenim ploama koje predstavljaju
spiskove inventara i Ijudstva. Mogue je da je zbog potreba dravne uprave dolo do
zapisivanja nepisanih obiaja i zakona koji su postojali kod Kriana. Legendarni
kritski kralj Minoj javlja se u grkim predanjima kao mudar zakonodavac. U starim
grkim mitovima pria se kako Minoj u podzemnom carstvu sudi umrlira, drei
zlatni skiptar u ruci.
Kritska drava irila se i na raun prekomorskih teritorija. Kritski kraIjevi osvojili
su Kikladska ostrva i preselili su na njih jedan dio Kriana; mogue je da im je polo
za rukom i osvajanje Atike, ali, sudei po legendama, pokuaj Kriana da se uvrste
u Megaridi nije bio krunisan uspehom. Antika tradicija ouvala je vesti
bezuspenim ratovima Kriana na Siciliji.

irenje kritske drave ostavilo je vidljiv trag u kasnijoj grkoj tradiciji i Herodot i
Tukidid prikazuju kralja iMinoja kao gospodara mora kome se pokoravaju ostrva u
Egejskom mora. Grci su nesumnjivo imali razloga kad su kritsku dravu nazvali
talasokratijom, tj. vladavinora morima.
Proces formkanja kritske drave oigledno je trajao nekoliko vekova.
Teko bi se moglo reci kako je kritska drava postupala s pokorenim narodima.
Grka predanja govore tome da je kritski kralj vodio borbu protiv gusarenja. Na taj
nain je sigurno nastojao da obezbedi nesmetane veze s podreenim oblastima,
slobodnu plovidbu vlastitih trgovakih brodova i sticanje prihoda. Tukidid smatra da
je ovo poslednje predstavljalo glavni razlog za borbu protiv gusara. Kraljevski
prihodi verovatno su se sastojali i od dabina koje su podanici placali u naturi.
Dopremljeno blago uvano je u ogroranini knososkim riznicama. Dabine su placane
i u Ijudstvu: neka plemena, na primer, Karijci ili Lelegi, snabdevali su kralja
brodskom posadora, a dosta siromana Atika placala je danak u Ijudima (prema
legendi, to su bili mladii i devojke) koji su, izgleda, postajali roblje kritskog kralja.
Mnogobrojni su tragovi boravka Kriana na ostrvima Egejskog mora. Osirn
predmeta kritskog porekla, naeni su i spomenici kritskog pisma (na primer, na
ostrvima Melosu i Teri).
Teko je doi do zakljuaka unutranjoj organizaciji kritske drave sredinom
milenijuma pre n. e. Tukididovo svedoanstvo tome da je Minoj imenovao svoje
sinove za upravljae pojedinih ostrva doputa pretpostavku da su lanovi kraljevske
porodice igrali vodecu ulogu u upravljanju dravom, naroito u osvojenim oblastima.
Mogue je da je legendarni Androgej, sin Minoja, bio jedan od kritskih upravljaa
koji su vladali Atikom sredinom milenijuma pre n. e.
Posedovanje jake flote omoguilo je Kritu da uspostavi svoju dominaciju na
rnoru. Treba napomenuti da su Kriani bili prvi narod od svih naroda Sredozemlja
koji je stvorio monu flotu. Ovu flotu su, kako pokazuju slike na posuu, peatima
itd., sainjavali jedrenjaci i brodovi na vesla.
Glavnu vojnu snagu na samom ostrvu predstavljala je peadija naoruana dugim
kopljima, lukovima, noevima i maevima. Njihova odbrambena oprema sastojala se
od lemova i velikih titova. Veliku ulogu u kritskoj vojsci igrala su borna kola u
kojima su se za vreme borbe vozili kraljevi i vojne stareine. U riznicama knososkog
dvorca uvana su ratna kola koja su, kako izgleda, predstavljala znatan deo
kraljevske imovine. U vojnim jedinicama Krita nalazili su se ponekad i doseljenici iz
udaljenih zemalja: na jednoj od kritskih fresaka prikazan je odred crnaca.
Osnovu kritske ekonomije inila je poljoprivreda. Zemljoradnici Krita
plodnoga", kako ga u svojim epovima naziva Homer, poeli su vrlo rano, jo
poetkom milenijuma pre n. e., da se slue plugom, to je uveliko doprinosilo
plodnosti tla. Gajili su penicu, jeam, bob, soivo, a poznate su im bile i takve
kulture kao to su lan, afran itd. Batenske kulture kao to su masline, groe,
smokve i urme gajene su na irokim podrujima.
Stoarstvo je takoe bilo razvijeno. Gajili su krupnu i sitnu rogatu stoku, svinje i
razne vrste ivine patke, guske itd. Pojedinci su, kako izgleda, posedovali brojna
stada. U slikama na vazama s poetka II milenijuma pre n. e. nalaze se predstave
itavili stada. Svakako je od najveeg znaaja bilo gajenje krupne rogate stoke, jer
ona nije davala samo mlene i mesne proizvode ve je sluila i za rad orali su
bikovima.
Veliku ulogu na Kritu imao je ribolov. tome svedoe mnogobrojne predstave
riba i morskih ivotinja na kritskim umetnikim proizvodima. Ribolov, veoma usko
vezan za moreplovstvo, od davnina je predstavljao zanimanje znatnog dela

stanovnitva primorskih oblasti Krita. Sredinom milenijuma pre n. e. nastala su

mnogobrojna obalska naselja ije se sta~ novnitvo bavilo preteno ribolovom.
U to doba je na Kritu zanatstvo dostiglo visok stepen razvoja. Odvajanje
zanatstva od poljoprivrede primeuje se tii jo krajem milenijuma pre n. e. U
milenijumu pre n. e. vec su postojali brojni zanati. Kritski proizvodi iz tog doba,
naroito od kamena, bronze, slonovae, gline, fajansa i drveta, zadivljuju svojora
finocom.
Na Kritu su dostigli savrenstvo zanati za obradu metala. U razvijenom
bronzanom dobu (od XX do veka pre n. e.) kritski majstori pravili su od bronze
oruje: otrice maeva, noeve, porube za titove, vrhove kopalja i strela, itd., razne
predmete za kune potrebe i alat za potrebe zanatlija: sekire, tesarske alatke, testere,
kleta, eki itd. Naroito su fino izraivane bronzane posude (veliki kotlovi, pehari,
ae, svetiljke i drago) u ijim se oblicima esto zapaa podraavanje keramikih
predmeta. Izrada svih tih predmeta zahtevala je mnogo vetine i znanja u tehnikim
procesiraa livenja, kovanja, graviranja. Luksuzni predmeti za potrebe kraljeva i
plemia, a takoe i kultni predmeti, raeni su od zlata i srebra. Tako se meu
votivnim sekiricama sa dva seiva iz svetilita peine Arkalohori nalazi nekoliko
primeraka zlatnih i srebrnih sekira raskono omamentisanih (XVI-XV vek pre n. e.).
Procvat metalurgije na Kritu bio je olakan i time to su se tu, nedaleko od Gurnije,
nalazili rudnici bakra.
Grnarsko zanatstvo na Kritu zauzimalo je vano mesto u proizvodnji. Ono se
naroito razvilo uvoenjem grnarskog toka krajem milenijuma. Kvalitet
glinenog testa i vetina gmara osobito su doli do izraaja u tzv. ljuskama od jaja
malim oljicama veoma tankih zidova koje su mnogo izraivane tokom prve
etvrtine milenijuma kao i u izradi vaza stila kamares". Oblici kritskog posua
vrlo su raznoliki. Pored velikih pitosa, upova za uvanje tenosti i zrnaste hrane,
visokih do 2,5 metra, nalazi se mnotvo posuda tipa pehara, vaza za voe", posuda u
obliku figura, kljunastih vaza, eaa itd.
Obrada drveta bila je takoe veoma razvijena. Drvo je uveliko korieno u
brodogradnji, za graevinski materijal, u proizvodnji nametaja i drugih predmeta za
kune potrebe. Kricani su verovatno drvo izvoziHi u drage zemlje, jer je ostrvo
obilovalo empresom i drugim vrednim vrstaii)a drveta.
" ""Kafnehorezaki zanat dostigao je na Kritu svoj procvat sredinom H milenijuma
kad su mnogo koricene kamene ploe i stubovi.
Meu kritskim zanatima poznat je i tkaki zanat. Tkanine su bojene raznim
bojama emu svedoe arena enska odea naslikana na freskama. iroka primena
slika na zidovima u pericx!u drugog procvata Krita zahtevala je upotrebu naroito
ivih i sonih boja. Kricani su ih dobijali od biljaka i morskih koljki.
Radovi kritskih juvelira bili su neobino fini. Tu spadaju razni zlatni privesci,
ogrlice i amajlije od amestista, karneola i dragih vrsta kamena, zlatni povezi, peati,
prstenovi.
Za juvelirski zanat vezana je vetina rezbarenja u kamenu i izrada minijatura od
slonove kosti. Kritski rezbari su ukraavali peate dekoracijama vrlo visokog
umetnikog kvaliteta koje su interesantne ne samo kao umetniki rad ve i po tome
to se mogu koristiti kao ilustrativni materijal za prouavanje kritskog zanatstva,
poljoprivrede, raoreplovstva, religije itd. Pravo divljenje izazivaju hriselet'antinske i
obine elefantinske skulpture Kriana, tj. skulptura od slonovae i zlata ili samo od
slonovae.
Za razvoj zaiiata i trgovirie velik znaaj imao je suvozemni i pomorski transport
Kriana. Jo poetkom milenijuma na Kritu je sagraen put od Knososa do
Festosa kojim su bile povezane severna i juna obala. Osim toga puta izgraeni su

rnnogi putevi u srednjem i istonom delu ostrva. Kriani su se sluili kolima sa etiri
toka, a poetkom XVII veka pre n. e. pojavile su se lake dvokolice za konjsku
zapregu.
Meutim, ne moe biti sumnje u to da u kritskoj dravi glavna uloga nije
pripadala suvozemnom, ve pomorskom transportu, ukoliko se moemo osloniti na
mnogobrojne slike brodova. Prednji deo brodova, naroito ratnih, graen je tako da
je bilo omogueno kormilarenje. Kormilarenje brodovima Kriani su najpre
ostvarivali uvrenim kormilom, kasnije su preli na sistem dva kormilarska vesla.
Na palubi su esto graene kabine, to ukazuje na dugotrajan boravak brodova na
putu. Izgradnja pomorskog broda i flote predstavlja jednu od manifestacija
stvaralakog duha Kriana u oblasti kulture i tehnike. Moguce je da je egejska
brodogradnja posluila kao osnova za feniansku i grku brodogradnju.
Razvitak kritskog moreplovstva usko je povezan s trgovinom i gusarenjem. Kao
to smo vec5 pomenuli, kritska trgovina vue svoje poreklo iz davnih vremena. U
poetku je radijus razmene bio mali i nije prelazio teritoriju Kiklada. Kritska
trgovina stie veci znaaj uspostavljanjem knososke talasokratije.
Krit je bio veoma rano povezan s Balkanskim poluostrvom. Proizvodi kritskih
zanatlija naeni su ak u Tesaliji i u severnim oblastima Balkanskog poluostrva.
Plemenske voe sluile su se ninogim vrstaraa skupocene robeoKricana: umetnikim
orujem, posuem, proizvodima zlatara.
Mogue je da je kultura Krita u prvoj etvrtini mileriijuma pre n. e. ve iriiala
velik uticaj na kulturu Helade. Taj uticaj se na prvom mestu odraava na ivot
aristokratije; u mnogo manjoj meri na ivot stanovnitva manjih zemljoradnikih
centara, kakvi su Koraku, Zigurija i drugi. Evans i Pendlberi su smatrali da je jak
uticaj kritske kulture na aliajsku u XVII-XV veku pre n. e. bio posledica politike
prevlasti Krita nad Heladom. Oni su ahajske vladare smatrali vazalima kritskog
kralja ili su ili smatrali kritskim upraviteljima koji su iveli u utvrenim dvorcima na
teritoriji pokorenih piemena Helade. Meutim, pretpostavku prevlasti Krita nad
Peloponezom opovrgava itav niz izvora, a na prvom mestu nedavno deifrovani
mikenski natpisi od kojili ni jedan ne prua osnovu za mogunost da je i Peloponez
bio u zavisnosti od Krita. Paljivim prouavanjem kulture peloponeskih Ahajaca u
poslednje vreme sve se jasnije uoava razlika izmeu te kulture i kritske, bez obzira
na pojedine momente koji govore pozajmicama uzajamnim uticajima (tehnika
fresaka, kroj enske odee itd.).
Podaci antike tradicije kasnijeg doba takoe ne daju nikakve osnove za
pretpostavku prevlasti Kriana nad celom Heladom. I Herodot i Tukidid govore
samo prevlasti Krita nad Kikladiina i Atikom.
Poslednje dve decenije u buroaskoj nauci sve vie dolazi do izraaja drago
gledite. Ues i drugi naunici negiraju politiku zavisnost kontinentalne Grke od
Krita u - veku pre n. e. Oni ukazuju na znaajne razlike izmeu mikenske i
kritske kulture i prate velik uticaj same Helade na Krit tokom te epohe. Kao jedan od
dokaza istiu sada vec utvrenu injenicu potiskivanju kritske robe od strane
niikenske iz onih zemalja koje su ranije ivo trgovale s Kritom.
Buroaski naunici su napravili jo smelije zakljuke iz injenice da su spomenici
grke pismenosti koji datiraju iz sredine milenijuma pre n. e. (dokumenti pisani
tzv. linearnim pismom B") pronaeni na Kritu samo u Knososu u slojevima koji se
odnose priblino na vreme 1450-1400. g. pre aeju injenicu da dokumenti, pisani
linearnim pismom B", nisu pronaeni u ostalim gradovima i naseljima Krita ovi
naunici objanjavaju iskljuivo potinjenou Knososa mikenskim vladarima i

samo to ne pretvaraju Knosos u koloniju ahajskog Peloponeza. Prema naem

railjenju, takvo shvatanje ne moe biti opravdano.
Okolnost da su dokumenti pisani linearnim pismom B" naeni samo u Knososu
moe se objasniti koncentracijom svih trgovakih veza s Peloponezom u rukama
knososkih
kraljeva,
koncentracijom
koja
je
trajala

nekoliko decenija. Ako se uzme u obzir koliko je bila jaka centralizacija Krita pod
vlau Knososa u XVI-XV veku pre n. e., onda se moe shvatiti takav
monopolistiki poloaj knososkog dvorca u odnosima sa Ahajcima na kopnu.
Pretpostavljati potinjenost Knososa Ahajcima sredinom XV veka pre n. e. bilo bi
teko vec i zato to arheoloki izvori ne pruaju nikakve dokaze osvajanju dvorca u
to doba. Ahajski period u istoriji Krita, kako je s pravom primetio akademik V. V.
Struve, poinje tek krajem XV veka pre n. e., kad su bili razoreni dvorci Knososa i
Festosa. Intenzivne trgovake veze izmeu zemalja ne smeju se smatrati dokazom
politike dominacije i uticaja jedne kulture nad drugom.
Veze Krita s kontinentalnom Grkom nisu se ograniavale samo na izvoz
luksuzne robe. Kritske zanatlije bile su zainteresovane za pojedine vrste sirovina iz
Grke. Na primer, Kriani su iz Lakonije uvozili prvoklasni bazalt koji su zatim
obraivali u knososkim kamenorezakim radionicama. Kritski trgovci nisu trgovali
samo svojom robom, ve su se bavili i posrednikom trgovinom. Njihovim
brodovima verovatno su prenoeni mnogi predmeti iz Egipta i Sirije u Grku. U
trgovini Helade s jugoistonim Sredozemljem Kiiani su igrali veliku ulogu sanio do
XV veka pre n. e. kada su poeli da ih potiskuju Ahajci.
postojanju trgovakih veza Krita sa zemljama zapadnog Sredozeralja postoje
svedoanstva za neto kasniji period ve sredinom milenijuma pre n. e. Kritski
trgovci su verovatno stizali do panije, bogate srebrom i kalajem.
Iskopavanja vrena u Maloj Aziji i Siriji svedoe dugotrajnim vezama
stanovnitva tih zemalja s Egejskim bazenom s Kritom, a kasnije i s Peloponezom.
Intenzivni odnosi izmeu Krita i Kipra potvruju se velikim brojem kritskih i
mikenskih proizvoda koji su naeni na Kipru. Takoe je voena trgovina sa Malom
Azijom s Trojom, dravom Heta i sa drugim oblastima. Najintenzivniji su bili odnosi
tokom prve polovine milenijuma pre n. e.
Veoma su zanimljivi podaci vezama Krita sa carstvom Ugarit, koje je postojalo
na obali severne Sirije krajem i do sredine milenijuma pre n. e. U zemlji Ugarit
naeni su mnogobrojni predmeti izraeni rukama kritskih raajstora. Uz to analiza
dela ugaritskih umetnika iz milenijuma pre n. e. jasno govori tome da su oni kao
uzore uzimali motive kritske umetnosti na zidnom slikarstvu, na posuu itd.
Cak se u sepulkralnoj arhitekturi XVIII-XVII veka pre n. e. primeuju tragovi
kritskog uticaja. Tako dubok uticaj kritske kulture ne moe se objanjavati samo
trgovakim vezama. U Siriji, a prema miljenju nekih i u Egiptu, verovatno su
postojala naselja kritskih zanatlija i majstora koja su nikla u periodu najveeg
procvata trgovine Krita.
Proizvodi kritskih majstora dopremani su duboko u unutranjost zemlje i doprle
su ak do srednjeg Eufrata emu svedoi motiv spiralnog ornamenta na zidovima
dvorca u Mari. Na samom Kritu naeni su va24
J

vilonski cilindri epohe cara Hamurabija (XVIII vek pre n. e.). Sve to predstavlja
nesumnjiv rezultat dugotrajnih veza Krita sa zemljama prednje Azije.
Meutim, u periodu opadanja moi Krita u XVIII veku do prve polovine XVI
veka pre n. e. prestaju njegove trgovinske veze sa Sirijom.
U spoljnoj politici Krita tokom milenijuma pre n. e. mora da je vrlo vanu
ulogu imao njegov mocni sused na jugu Egipat. Ekonomske i kulturne veze izmeu
ove dve drave utvrene su na osnovu mnogobrojnih izvora: nalazima predmeta
egipatskog porekla na Kritu i kritskih proizvoda u Egiptu. Ti uzajamni odnosi bili su
naroito znaajni poevi od epohe vladavine XII dinastije (oko 2000-1740. godine
pre n. e.). Za vreme faraona te dinastije Egipani su uvozili velike koliine kritske
robe umetniki izraeno posue stila kamares" naeno je u slojevima iz tog doba u
Fajumskoj oazi (Srednji Egipat), a za vrijeme Amenemheta (18491801. godine
pre n. e.) u Gornjem Egiptu, nedaleko od Luksora, bio je zakopan depo koji se
sastojao od skupocenih kritskih predmeta meu kojima su se nalazile 1 zlatna i 150
komada srebrnih posuda itd. (depo iz Toda).
Jaanje kritske moi sredinom II milenijuma pre n. e. nalo je svoj odraz i u
odnosima Krita s Egiptom. Za vreme faraona Tumtosa (15031491. godine pre n.
e.) Egipani su se naroito ponosili svojim mirnim odnosima s kneevima u zemlji
Kefti (tako se zvao Krit kod Egipana). Dolazak izaslanika Krita zabeleen je na
freskama koje su ukraavale grobnicu Rehmira, jednog visokog inovnika za vreme
Tutmosa , a sam Tutmos u jednoj pobednikoj himni milosti boga Amona
prema njemu kae: Kefti i Kipar su u strahu". Kritski kraljevi izgleda nisu bili uvek
dobro raspoloeni prema Egiptu i uspostavljanje to mirnijih odnosa smatrano je u
Egiptu znaajnom pobedom egipatske diplomatije. Treba obratiti panju na to da se
Tutmos ne usuuje da govori pokomosti zemlje Kefti. On samo kae da su oni
,,u strahu".
Neki buroaski naunici na osnovu ovih tekstova po grobnicama tvrde da je
poetkom XV veka pre n. e. Krit bio politiki potinjen Egiptu. Ali za takvu tvrdnju
nisu dovoljni ovi podaci. Uporeenje egipatskih vojnih snaga sa snagama kritske
pomorske drave ini ovu pretpostavku jo manje verovatnom: Egipat nije
raspolagao znaajnom pomorskom flotom.
Dugotrajne ekonomske i politike veze Krita s Egiptom dovele su do uzajamnih
kulturnih uticaja. U kritskoj umetnosti pojavio se itav niz novih naina rada
pozajmljenih iz egipatske umetnosti. Kritski uticaj u dolini Nila naroito se jasno
ispoljava na nekim umetnikim spomenicima naenim u nekadanjoj rezidenciji
faraona Ehnatona (1424-1388. godine pre n. e.) koja se nalazila na mestu dananje
Tel-Amarne.
Svi ti odnosi bili su, besumnje, uslovljeni obostranom ekonomskom
zainteresovnou Krita i Egipta za ivu trgovinsku razmenu. Kriani su donosili
svoje zanatske proizvode, a u zamenu za njih iz Egipta su uzimali poljoprivredne
proizvode i razne vrste sirovina, slonovau, nojeva pera, jaja itd. Kritski irgovci
prevozili su iz Sirije u Egipat libanski kedar i, verovatno, drugu iobu.
Krajem XV veka pre n. e. trgovina Krita s Egiptom znatno je opala. Kao zamena
za kritske proizvode u Egipat su doprernane velike koliine robe iz kopnene Helade,
dok se na samora Kritu ta roba ne nalazi. Trgoviiiske veze te epohe izgleda da nisu
obuhvatale Krit.
Takva je opta slika kritskih trgovinskih veza u prvoj polovini milenijuma pre
n. e.
Razvijene veze Krita sa spoljnim svetom i znaajna trgovinska razmena doveli su
do stvaranja sistema mera za teinu, a kasnije i novanih jedinica. Najveu jedinicu
mere za teinu u kritskom sistemu predstavljao je teg od 29 kilograma. Tegovi su

pravljeni od kamena i bakra i bili su pljosnatog ili piramidalnog oblika. Na povrini

kamenih tegova esto su u reljefima prikazane figure hobotnica iji se krakovi
pruaju celom povrinom tega. To je predstavljalo izvesnu meru protiv svakog
oteenja tega koji bi se odmah mogao primetiti. Sitnije jedinice mere raene su u
obliku debljih kamenih diskova sa zaobljenim rubovima ili u vidu minijaturne
buradi. Naen je i teg od bronze u obliku glave bika, koji je bio ispunjen olovom.
Teina tegova ukazuje na bliskost kritskog sistema mera za teine egipatskom i
mesopotamskom sistemu. Egipatski laki" talent takoe je bio teak 29 kilograma, a
priblino ista bila je i teina vavilonskog talenta. Sitna kritska jedinica mere za
teinu iznosila je 6-6,5 g i odgovarala je polovini egipatske zlatne jedinice od 13 g.
Ostali sitni tegovi od oko 3,5 g potpuno su odgovarali jedinicama vavilonskog
sistema. Jednakost mera teine na Kritu, u Egiptu i Vavilonu predstavljala je
normalan rezultat intenzivnih trgovinskih veza meu tim zemljama.
Iskopavanja kritskih gradova pruaju veoma vane podatke za prouavanje
istorije klasnog dratva Krita. Prouavanje naselja rninojske epohe zasad se
ograniava na iskopavanja veih i srednjih gradova. manjim naseljima za sada je
poznato relativno malo.
Zanimljivo je napomenuti da su se svi vei kritski gradovi nalazili ne na samoj
obali mora ve na izvesnoj udaljenosti od obale. Takav poloaj gradova bio je
uslovljen veoma rairenom pojavom piraterije.
Glavni grad Krita u milenijumu pre n. e. bio je Knosos. U poetku, pre veka pre n. e., stambene zgrade stanovnika Knososa tesno su se naslanjale uz
zidove ranog dvorca. Sredinom XVI veka prestonica Minoja ponovno je sagraena,
tako da su kue najsiromanijeg stanovnitva pomerene ka perifemim delovima
Knososa. U centru grada, u neposrednoj blizini dvorca, pa ak i na jednom delu
njegovog ranijeg areala, sagraene su stambene kue plemia i dvorskih inovnika.
Nedavno su u Knososu otkopani mnogi ostaci kua podignutih tokom prve
polovine milenijuma pre n. e. Njihovo prouavanje pokazuje da je knososko
plemstvo gradilo kue sa nekoliko spratova, ponekad i sa podrumskim prostorijama.
Neke zgrade su imale svetlarnike. Prozori se obino ugraivani na gornjim
spratovima, a na donjim veoma retko. Kue su bile od krupnog ili sitnog kamena koji
je vezan rastvorom gline. Unutranji zidovi oblagani su malterom u bojama; naeni
su lepi primerci takvog maltera u crvenoj boji. Kue siromanih stanovnika bile su
raale, prizemne, jednostavne po konstrukciji i planu.
Dragi kritski gradovi Tilis, Gumija, Festos imaju zajednike crte sa Knososom. I
u njima su bogatake stambene kue graene prema slinom planu: ulaz kroz
svetlosni otvor, u prizemlju sobe za primanje i kuno svetilite, na gomjim
spratovima stambene prostorije. Gradske ulice su kaldrmisane kamenom; ulice niih
i viih delova grada esto su vezivane stepenicama. Kao u Knososu, tako i u
centrima drugih kritskih gradova podizane su visoke zgrade koje su dominirale nad
ostalima i u kojima su, verovatno, bile smetene rezidencije gradskih stareina: uz
njih se nalazila platforma pravougaone osnove do koje se ilo stepenitem. Postojala
su i manja naselja koja su bila naroito mnogobrojna u XVI i XV veku.
Sredinom milenijumaj>re n. e. sanitarne prilike u kritskim gradovima bile su
vrlo dobre. Sistem odvodnih kanala obezbeivao je istou gradova. Voda iz
rezervoara, bunara ili izvora dovoena je direktno u stanove kroz zemljane cevi.
Vanredan sporaenik kritske kulture predstavlja dvorac u Knososu koji su Grci
zvali Lavirint".
Generalni plan kritskih dvoraca veoma-podseca na hetske dvorce Bogazkeje koji
spadaju u prvu polovinu milenijuma pre n. e. Dvorci hetskih kraljeva kao i kritskih
zauzimali su veliku povrinu i sluili su istoj svrsi: u njima su se, kao i na Kritu,

nalazila skladita hrane i zanatskih proizvoda, carska riznica i arhive u kojima su

uvane glinene tablice.
Knososki dvorac sagraen je i proiren zahvaljujuci graevinskoj delatnosti
Kriana tokom vie vekova. Nastanak dvorca datira se otprilike u XXI vek pre n. e.
Tokom svoje duge istorije vie puta je razaran i obnavljan. Posle razaranja do koga je
dolo na prelazu iz XV u XIV vek dvorac vie nikad nije obnovljen u potpunosti; bili
su nastanjeni samo neki njegovi delovi.
Od najveeg dela dvorca danas je itavo samo prizemlje. U vezi s tim treba
ukazati na relativnost i konvencionalnost svih vrsta smelih rekonstrukcija arhitekture
i zidnog slikarstva knososkog dvorca: oni se ni izdaleka ne bi mogli smatrati tanim
obnavljanjem poruenih spomenika.
Knososki dvorac sastojao se od prostorija za sveanosti, stambenih soba,
ekonomata i radionica.
Planiranje prostorija knososkog dvorca kao i dvoraca otkopanih na Kritu odlikuje
se neverovatnom jednostavnocu uz obilje odeljenja. Na primer: 18 ostava u
zapadnom delu knososkog dvorca smeteno je du
jednog hodnika. Tirae je omogueno da se na jednom mestu uvaju ogrorane
rezerve zanatskih i poljoprivrednih proizvoda.
itav ogrorani kopleks dvorca zauzimao je teritoriju od blizu 16.000 m2. Centar
knososkog dvorca predstavljalo je glavno dvorite; pravouga-

Prestona dvorana u Knososu.

one osnove, ono je zauzimalo skoro polovinu arhitektonskog kompleksa po duini i

treinu po irini. Tim dvoritem vezivane su u jednu celinu velike i male dvorske
prostorije, a istovxemeno za sve njih dvorite je sluilo kao svetlarnik. Ista uloga
bila je namenjena i drugim dvoritima. U knososkom dvorcu preovlauje pravougla
osnova prostorija, to je inae karakteristino za sve kritske graevinske objekte. U
salama kritskih dvoraca naveliko je primenjivan sistem podupiraa u obliku stubova
koji se suavaju nadole i na kojima su leale tavanice i stubine platforme.

Knososki dvorac imao je dva, a prema miljenju nekih naunika ak i tri sprata.
U prizemlju su se nalazile radionice i velika skladita hrane, namenjena za
potronju, a moda i za prodaju. koliini dvorskih rezervi moe se zakljuiti na
osnovu ogromnih zemljanih upova (pitosi) koji su u velikom broju pronaeni u
dvorskim podrumskim prostorijama, a svojom veliinom premauju prosean
ljudski rast.
Samo u skladitima zapadnog dela dvorca moglo se uvati oko 78.000 litara
masnoe ili vina. Pored skladita hrane nalazili su se magacini za uvanje oruja,
ratnih kola i kraljevske riznice. Posebno su bile izdvojene prostorije namenjene
dvorskoj posluzi i radnicima u dvorskim radionicama, kao i prostorije za vrenje
ritualnih obreda.

Palata u Knososu: kraljiin megaron.

Sveane dvorske sale najee su se nalazile na gornjim spratovima koji su s

donjim bili vezani itavim sistemom stepenita. Iz omanje prestone sale u prizemlju
ilo se irokim stepenitem u velike sale ijoj govore fragmenti zidnog
slikarstva i keramikih ploica sa reljefnim ukrasima kojima su oblagani zidovi. Od
svih ouvanih prostorija najvea je tzv. sala dvojne sekire, koja se nalazi u istonom
delu dvorca. To je, verovatno, bila velika prestona sala namenjena ceremonijama
dravnog i religioznog karaktera.
Pored sale dvojne sekire verovatno su se nalazile kraljiine odaje, jer je ona
imala svoje posebne apartmane salon za prijeme, riznicu itd. U dvorcu je postojala,
kao i u svim ostalim vecim kritskim dvorcima, posebna prostorija za kupanje u kojoj
se nalazila kada. Za oticanje kinice i svih neistoca bio je ureen kanalizacioni
sistem. U kade, kupatila i bazene za kupanje voda je sistemom zemljanih
vodovodnih cevi dovoena iz izvora koji su se nalazili van palate.
U dvorac se ulazilo na vie ulaza i kraj svakog su se nalazile prostorije za
dvorsku strau. U doba talasokratije dvorac nije bio zatien utvrenjima. Mo
kritskih kraljeva bila je tako velika da im tvrave i bedemi nisu bili potrebni.
Palata u Knososu nalazila se u vrlo lepom predelu. Iz nje se pruao ivopisan
pogled na reku, okolne vonjake, polja, njive i vrtove, a u daljini su se videli vrhovi
planina Ide i Juktasa.

Nedaleko od glavne, velike paiate otkrivene su jo dve graevine koje su spadale

u dvorski kompleks i koje su dobile nazive raala palata i kraljevska vila. Te su
zgrade bile vezane za veliku palatu vrlo lepim i irokim poploanim ulicama. Glavna
sala kraljevske vile, koja je bila podeljena na tri dela, imala je tavanicu na stubovima.
Tehnika konstrakcija palate je drukija nego to je konstrukcija kua obinih
graana. Poetkom milenijuma dvorski zidovi su graeni od otesanih
kamenih blokova. Kasnije, u XVI-XV veku, zidovi su pravljeni od lomljenog
kamena vezanog glinom i oblagani kamenim ploicama ili malterom. Zidovi na
gornjim spratovima raeni su od erpia.
Osim knososke, na ostrvu su pronaene i druge palate: u Festosu, Maliji, HagijaTriadi; prve dve su uglavnom planirane po principu knososke palate.
U Vatipetru, 15 km od Knososa, zapoeti su 1949. g. radovi na otkopavanju jo
jedne palate koja je, po svemu sudei, podignuta oko 1600. godine pre n.e. i koja je
postojala samo oko sto godina. Otkopavanje ove palate u kojoj je vec otkriven niz
prostorija (meu njima sala s tragovima stubova, velika ostava sa 16 pitosa, 1953. g.
otkriveni su temelji dvorskog svetilita i dr.) jo nije zavreno
Krit u XIV-XIII Razvitak kritske drave pod vlau kraljeva iz veku pre n.e.
mitoloke dinastije Minoja (mogua je pretpostavka da je ime Minoj na Kritu bilo
tradicionalno poput imena Ramzes u Egiptu - veku pre n. e.) bio je oko 1400.
g. iznenada prekinut.
Uzrok tome ranije je pripisivan katastrofalnom zemljotresu. Meutim,
otkopavanjima u Rnososu, Festosu, Hagija-Trijadi, Gurniji, Maliji, Zakrosu i u
Mohlosu pokazalo se da su palate i naselja bili porueni i spaljeni. To svedoi
nekom neprijateljskom napadu spolja. Pitanje ko je sruio kritsku dravu dosad nije
razjanjeno. Pristalice teorije usponu Mikene polaze od postavke potmjenosti
Krita Mikeni u periodu 14501400. g. pre n.e. i misle da je katastrofa dola kao
rezultat ustanka mesnog kritskog stanovnitva protiv inostranih mikenskih
vlastodraca. Takvo tumaenje pri postojeem stanju izvora teko bi se moglo
prihvatiti kao dovoljno ubedljivo. Neto je verovatnija druga rekonstrukcija dogaaja
na Kritu prema kojoj su kritsku mo krajem XV veka pre n.e. slomili Ahajci koji su
se preselili na Krit sa Peloponeza. Po svemu sudei, cilj njihovog glavnog udara bili
su glavni gradovi Krita. Cela akcija nije se ograniila samo na pljaku materijalnih
dobara, ve je, verovatno, i deo stanovnitva ostrva bio odveden u ropstvo. U
mnogim mestima ivot je potpuno zamro (Palaikastro, Niru-Hani, Plati, Tilis). Nije
iskljueno da se u mitu boravku Argonauta na Kritu u kome se pria kako je
Medeja unitila diva koji je branio ostrvo sauvala uspomena na pohode Ahajaca
protiv Krita.
Posle razaranja kritskih gradova preivelo stanovnitvo je pokualo da obnovi
svoje stanove i postradale zgrade. U XIV veku palata u Knososu je bila delimino
raiena i nastanjena. Tada se javlja izvesno pomeranje stanovnitva ostrva na
njegov zapadni deo. Verovatno je u isto doba dolo i do migracije stanovnitva sa
kontinenta, jer se na nekim mestima javljaju kue graene u megaronskom tipu
kakve su karakteristine za kontinentalnu Grku milenijuma pre n.e. U HagijaTeodori otkrivena je grobnica tipina za kontinent tzv. tolos.
Od sredine veka pre n.e. Krit oito gubi svoju samostalnost i ulazi u uticajnu
sferu kontinentalne Grke. U to doba njegovo stanovnitvo nije bilo mnogobrojno i
moe se smatrati da Homerovo kazivanje 80 kritskih laa koje su uestvovale u
opsadi Troje predstavlja samo uspomenu na nekadanju mo Krita. Ahajsku vlast na
Kritu svakako su sruili Dorani. U kasnije doba na Kritu je preovladalo dorsko

stanovnitvo. Meutim, i u istorijsko doba, prema Herodotovom svedoanstvu, na

Kritu su iveli Eteokriani (iskonski Kriani") koji nisu znali grki jezik.
Kritsko pismo U mnogim kritskim gradovima naeni su pisani spomenici.
Njihovo obilje omoguava da se prati sukcesivni razvoj pismenosti na Kritu.
Kriani su ve oko veka pre n.e. poznavali piktografsko pismo, tj. pojedine
pojmove (rei) izraavali su slikama, poput Egipcana koji su to isto inili pomocu
hijeroglifa. Razne piktograme (ljudske figure, drvo, strelu, duplu sekiru, alatke itd.)
Kriani su urezivali na svojim peatima ili su ih zaparali na posuu. itali su sleva
udesno; ponekad su se sluili krstiima radi odvajanja grapa znakova.
Oko XVHI veka pre n.e. Kriani su stvorili novo pismo-sistem tzv. linearnog
pisma u kojem je svaki znak oznaavao slog.2 Spomenici prastarog linearnog pisma
nisu naroito brojni. To su uglavnom natpisi na peatima, na raznim predmetima,
plombama, itd. Linearno pismo poznato celom Kritu imalo je 137 znakova. Treina
tih znakova potie iz najstarijeg piktografskog pisma, ostali znaci uvedeni su po prvi
put. To ranije slogovno pismo dananja nauka konvencionalno oznaava slovom
A" Pitanje jezika kojim su pisani tekstovi linearnog pisma ,,A" zasad se ne moe
smatrati reenim. Na samom poetku naeg veka u Knososu, a kasnije, prilikom
iskopavanja vrenih 1939. i 1952. g., u Pilosu otkrivene su arhive glinenih ploica sa
linearnim pismom tipa ,,B" koje su, prema itanju koje su predloili A. Ventri i D.
Cedvik, napisane jednom arhaikom vrstom grkog jezika, dosta bliskom dijalektu
Homera.
Osim kritskih spomenika sa piktografskim i lineamim pismom u Festosu je naen
disk od peene gline u koji su se s jedne i s druge strane utinuti slovni znaci. Znaci
na tom disku drukiji su nego znaci ve' pomenutih sistema kritskog pisma. Redovi
teksta idu spiralno od ivica prema centru. Taj uveni festoski disk" nije o sada
deifrovan. Jedini zakljuak do koga su doli naunici jeste da je to dokument
stranog porekla i da je na Krit dospeo iz neke maloazijske oblasti.
Pored pisma, Kriani su imali dobro razraen brojani sistem. Raunanje na'Kritu
zasnivalo se na dekadnom sistemu. Kricani ne samo da su poznavali sve etiri
aritmetike radnje (sabiranje, oduzimanje, mnoenje i delenje) ve i razlomke.
Brojeve su pisali ovako: jedinice -1, desetice stotine i hiljade X; razlomke su
oznaavali znakom L. Vano je pomenuti da su se pri oznaavanju brojeva Kriani
uvek pridravali strogog reda u rasporedu znakova. Na primer, broj 7 pisali su ovako
a nikadj'|'|!|, 5 samo 'j' j' itd. Isto tako i desetice su oznaavali prema odreenoj emi,
na primer, 40 ==, 70 itd.
Umetnost

Epoha postanka i procvata kritske drave praena je izuzetnim napretkom iimetnosti, koja se pokazuje
u mnogobrojnim delima graevinarstva i dekorativne umetnosti.
Kritska umetnost bila je samosvojna i originalna; ona se razlikovala od umetnosti
drugih naroda starog sveta.
Kriani nisu gradili velike hramove i piramide, kao to su to inili Egipani.
Glavne tvorevine njihovog neimarstva bile su palate i stambene kue, to potvruje
da je celokupna kritska kutura imala vie svetovnr karakter. Kriani nisu podizali
kolosalne statue mnogobrojnih bogova i vladara

2 Pitanje karaktera kritskog piktografskog ili hijeroglifskog pisma jo nije konano reeno. Neki
naunici misle da je hijeroglifsko pismo na Kritu u stvari slogovno pismo, a da li- nearno pismo
predstavlja kasniji kurzivni oblik tog slogovnog pisma.

podignutih na stepen boanstva. Njihova likovna umetnost uglavnom je sluila

ulepavanju stanova i raznih, esto vrlo raskonih predmeta za kune potrebe. To je
nesumnjivo moralo da se odrazi u najpovoljnijem smislu na ravoj celokupne
umetnosti. Kriiska umetnost u nmogo manjoj meri stavljala se u slubu kulta nego
to je to bio sluaj, recimo, sa umetnou Vavilona i Egipta. Kritski umetnik bio je u
mnogo manjoj meri zavisan od krutih kanona koji su drali na uzdi emocije njegovog
egipatskog kolege; njegova stvaralaka fantazija mogla je da se izrazi sa veom
slobodom. On je lake i neposrednije prenosio svoje utiske stvarnosti u kojoj je
iveo. U kritskoj kulturi uopte se ne opaa onakav uticaj svetenike kaste kakav je
bio u Egiptu. Umetnici prve polovine milenijuma pre n.e. stvarali su ne samo lepe
dekorativne uzore ve i predstave scena iz domaeg ivota i religioznih eeremonija
koje su se odlikovale svojora realnou, otrinom zapaanja i za to doba
izvanrednom tehiiikora virtiidnofu.
U kritskoj umetnosti XVI-XV veka, tj. u poslednjim vekovima kritske drave,
mogu se zapaziti izvesne crte koje se izgleda javljaju kao odraz daleko odmaklog
raslojavanja kritskog drutva. Tu imamo u vidu pojavu naroite tzv. dvorske kulture.
Njenu karakteristku predstavlja prefinjena stilizacija, prenoenje ornamentainih
rnanira u obradu ive prirode.
U doba procvata svoje umetnosti Kricani su veliku panju poklanjali izradi
zidova. U XIX-XVIil veku dvorski zidovi i zidovi u kuama bogatih Kriana
ukraavani su fajans ploicama sa reljefnim predstavama i bojenim reljefima u
tukaturi. Kao primer ovog posljednjeg moe posluiti poznati reljef kraljsvetenik" iz Knososa. On predstavlja vitkog raladia tankog struka i lepo razvijene
muskulature, koji nosi ukraenu pregau, a na glavi ima neku vrstu ukrasne kape s
perjanicom ivih boja ije se penike sputaju niz lea.
Q4_XVII veka pre n.e. zidno slikarstvo potiskuje reljefe. Siei fresaka, kako
ritualriog tako i svetovnog karaktera, veoma su raznoliki. Velika vetina kritskih
umetnika naroito se ispoljava u prikazivanju ive prirode. Meutim, tokom vremena
kod njih je oslabila otrina zapaanja u posmatranju spoljanjeg sveta, pojavio se
umetniki ablon i prikazi u dobili apstraktniji dekorativni karakter. Taj prelaz od
realnog ka konvencionalnora najvise se osea u Knososu.
Kao obrazac freske epohe dvorske" umetnosti, tzv. freske stolica na sklapanje"
javljaju se dekoracije ne zidovima u knososkim svetilitiraa. Freske se sastoje od

dva pojasa dekoracija izraenih u plavim, utim i cigla-crvenim tonovima. Figure su

naslikane prema odreenom stilizovanom ablonu: mladii i devojke u parovima
sede na stolicama na sklapanje i jedni drugima dodaju posude. Taj in je verovatno
imao ritualno znaenje. Deo ove kompozicije predstavlja popularna slika devojke
(,,Pa-

rianka") sa vrlo veto oeljanom kosom, koja je obuena u haljinu plave i tamno
crvene boje s otvorenim okovratnikom.
Tokora poslednjeg stoleca pred propast Knososa po zidovima njegovih palata
izraen je veliki broj novih dekoracija koje su vrio esto piikazivale igre s bikovima.
Kritski umetnici zabeleili su mnogo raznih momenata iz tih igara koje su iziskivale
veliku spretnost i smelost.
Dvorski" stil XV veka uglavnom se ispoljio u Knososu. Inae u drugim
gradovima Krita u umetnosti prikazivanja ivota prirode sauvale su se stare
tradicije. Zanimljivo je to to zidno slikarstvo kritskih centara drugostepene vanosti
predstavlja samo slike ivotinja; ljudskih figura u njiraa ne nalazimo. Kao primer za
to mogu da poslue poznate freske iz palate u Hagija-Trijadi.
Monumentalna skulptura, kako izgleda, nije igrala veu ulogu u kritskoj
umetnosti. Vei znaaj imala je sitna skulptura. U epohu prevrata kritske drave
spadaju statuete od fajansa koje predstavljaju boginje sa zmijama u rukama, obuene
u raskone dekoltovane haljine. Od fajansa su
takoe pravljene reljefne predstave koje su prikazivale ive scene, na primer, kravu s
teletom ili kozu s jaretom.
U kritskoj primenjenoj umetnosti naroito mesto pripada dekorisanju keramike. U
milenijumu pre n.e. dekoracije na vazama ograniavale su se na bogate geometrijske
ornamente, u milenijumu ti ornamenti postaju mnogo raznovrsniji. Oni se izvode
krivim i talasastim linijama, sonim i raznobojnim motivima (spirale, lie, rozete,
itd.); sa ovakvim omamentima
esto su se preplitali motivi iz
biljnog i ivotinjskog carstva,
prvenstveno morske ivotinje
(hobotnice,
alge,
ribe).
Keramiko slikarstvo perioda
razvijeBoginja sa zmijama. XVIII-XVI
vek. Fajans. Knosos. nog dvorskog"
stila
nosi

tragove prefinjene stilizacije. Oko 1600-1400. g. pre n.e. na Kritu se upadljivo

razvija umetniko rezbarstvo u kamenu emu svedoe mnogobrojni peati, a
takoe i kameno posue s reljefnim predstavama scena iz seoskog ivota, lova,
dvorskog ivota, itd.
Iako se porodini ivot plemstva veoma razlikovao od ivota prostog naroda,
moe se pomiljati da su kritski majstori u svim svojim radovima sledili narodne
tradicije kritske umetnosti. Rezultat toga bio je visok stepen razvoja kritskih
umetnikih zanata. Posle propasti kritske drave i znatnog dela njenog stanovnitva
umetnike forme izgraene tokom prethodnih vekova deliniino su nastale odmah, a
delimino su se postepeno menjale i gubile svoj prvobitni sadraj.
Religiozna shvatanja Kriana tokom ovog perioda doivljavala su znatne promene. U milenijumu pre n.e. religiozne predstave stanovnika Krita
jo su bile veoma primitivne. Totemizam (oboavanje ivotinja i bilja) i kult enskog
boanstva koji je poticao od kulta rodovskih stareina enskog pola iz prethodne
epohe' materijarhata predstavljali su osnovu njihove religije.
I tokom milenijuma pre n.e. kult enskog boanstva Kriana ostao je na prvom
mestu. Velika boginja (dok ne budu konano proitani kritski pisani spomenici,
njeno ime ostace nepoznato) uivala je potovanje Kriana javljajui se u raznim
oblicima. Najee je to bila boginja prirode kojoj su bila posveena mnogobrojna
svetilita u planinskim peinama (na planinama Juktas, Ida i drugim). Neke peine
(na primer, peina Psihto) sluile su kao mesta verskih obreda tokom itavog , i
I milenijuma pre n.e. Sveta stabla ili pojedine grane predstavljale su atribute boginje.
Izgleda da su se u selima mnoga mesta za verske obrede sastojala od rtvenika i
grupe svetih stabala. U spomenicima kritske umetnosti sauvani su prikazi zalivanja
i saenja tih stabala. Za kult boginje prirode vezane su ptice, najee golubovi.
Adoracija te boginje izraavala se ritualnim plesovima i pevanjem sa plesom, to je
sve imalo orgijastiki karakter.
U dvorskim i domaim svetilitima esto se susreu predstave enskog boanstva
iji su glavni atribut bile zmije. Slobodno se moe izraziti pretpostavka da je kult te
boginje (tzv. boginje zmija) u poslednjem veku postojanja kritske drave bio
naroito rairen u krugovima kritskog plemstva. Vrlo lepe minijaturne figure boginje
zmija od fajansa ili slonovae sa zlatnim ukrasinia, koje su naene u palatama veoma
se razlikuju od grubih zvonolikih figura izraenih od gline u vidu minijatura koje se
nalaze u svetilitima sirotinjskih kua.
Velika boginje potovana je kao gospodarica zveri. Ona je esto prikazivana u
vidu vitke i lepo odevene ene razgolienih gmdi. Kraj njenih nogu nalazila su se
dva lava sa pogledom uperenim u svoju gospodaricu.
Na knososkim gemama ona nastupa kao boginja lova koja ubija vepra i tako
predstavlja neki prvobitan lik grke Artemide. Velika boginja koja je potovana kao
boginja prirode i zemlje izgleda da je bila i boginja podzemnog sveta.
Pored nje u kritskom panteonu postojalo je i rauko boanstvo koje je takoe
potovano kao olienje prirodnih sila. Prika/.e labrisa (sekire sa dve otrice) simbola
tog boga nebesa, boga gromovnika nalazimo na Kritu veoma esto. Njih susreemo
u dekoracijama na posuu, urezivali su ih i na stubovima palata. U kucama i
palataraa na Kritu naeni su mnogobrojni labrisi od metala i kamena. ak su i uz
pokojnika u grob stavljani labrisi.
Izgleda da je sredinorn milenijuma pre n.e. na Kritu izvestan znaaj dobilo i
oboavanje boanstva u obliku oveka-bika. Kasnije su ga Grci nazvali Minotaurom.
Verovatno je da pojavom pluga u zemljoradnji drevni totemni kult poprima nov
Religija
Kriana

znaaj i vezuje se za muko boanstvo. U kult boga-bika ulazile su igre s bikovima

iji su prikazi u kritskoj umetnosti takoe veoma esti.
Manje znaajna, dmgostepena boanstva Kricani su potovali kao pokrovitelje
raznih grana zanatske proizvodnje. B. L. Bogajevski je pokazao kako se verske
predstave kritskih grnara vezuju sa njihovom profesijom: niu kultovi posebnili
bogova, pokrovitelja grnarskog zanata.
Kod Kriana boanstvo uvek nastupa kao antropomorfno bie; na Kritu se skoro
nikako ne nalaze polubogovi, poluivotinje, kao to je to sluaj u Egiptu ili u
Prednjoj Aziji. Zooraorfni su na Kritu samo demoni koji u poreenju s bogovima
imaju nii rang i kojima pripada drugostepena uloga u kritskoj religiji II milenijuma
pre n.e.
Predstave Kriana zagrobnom svetu bile su vezane za ideju zagrobnom
ivotu. Pokojnike su snabdevali orujem, posuem i podizali su sepulkralna zdanja.
Radi sticanja milosti bogova klali su stoku bikove i koze; pored pokojnika stavljali
su male figure bikova. Pogrebni ritual Kriana veoma iscrpno je prikazan na
zemljanom sarkofagu iz Hagija-Trijade koji potie iz XIV veka pre n.e.
Scene koje su na njemu prikazane predstavljaju sahranu, prinoenje rtava i
obavljanje libacije u slavu bogova, ispraaj pokojnika u grob. Taj spomenik kao i
arhitektura nekih grobnica na Kritu (grob svetenika-kralja u Kamou, kraljevska
grobnica u Isopati) ukazuju na izvesnu slinost posmitnog kulta kod Kriana i
Egipana.
Religiozne ceremonije Kriana, sudeci po sauvanim prikazima, odlikovale su se
velikom raznolikou. Moe se pretpostaviti da su se sastojale od plesova, pevanja
prigodnih pesama, sveanih povorki, slinih povorci sakupljaa maslina koju
predstavlja vaza od steatita iz HagijaTrijade, prinoenja rtava u javnim i privatnim
svetilitima. Sudei po natpisima iz Knososa, za vreme nekih praznika rtvovalo se
po nekoliko desetina ivotinja.
U religioznim obredima Kriana karakteristina je vodea uloga ena koje su bile
glavni izvoai svih obreda; slike mukaraca retko se javljaju u scenama kulta, i to
samo u veoma kasno doba.
Ve smo govorili odsustvu monumentalnih hramova na Kritu. Jedino je u
Gurniji otkopan jedan omanji hram. Kritska svetilita obino su se nalazila u malim
prostorijama sraunatim na obavljanje obreda jednog ili dva lica. U Knososu pored
skladita, radionica i stambenih prostorija, niz soba bio je namenjen ritualnim
obredima. U kuama stanovnitva iz srednjeg sloja, sudeci po iskopinama, bilo je
domaih svetilita u kojima su se nalazile male figure boginje, mali rtvenici, sveto
posue, sakralni rogovi, labrisi itd.
Miriojsku religiju obeleava izvesna slinost s religijom Heta, Mesopotamije i
Egipta, to se tumai kako slinou razvoja tih naroda, tako
i kulturnim vezama koje su odavno postojale meu njima.
***

Kritska kultura i religiozne predstave nesumnjivo su delovale na kulturu kasnijih

stanovnika Grke. Seanja na epohu procvata Krita nala su odraz u mnogim grkim
mitovima, u Homerovim epovima i u grkoj istorijskoj tradiciji. U kulturi Grka I
milenijuma pre n.e. nalazimo niz elemenata nasleenih iz bogate minojske
civilizacije. Na samom Kritu sve do zimskog perioda potovane su peine koje su
sluile kao kultna mesta minojskih boanstava.
U religiji Helena bili su u upotrebi sakralni predmeti koji su imali znaaj i u
kritskim kultovima prethodnog doba, na primer, sakralni rogovi, sekire. Takoe se

opaa slinost izmeu minojskih zemljoradnikih obreda i eleusinskih misterija u

Atici tokom klasine epohe. Veza izmeu helenskih i minojskih kultova odrazila se u
nizu legendi i mitova u kojima se pria da se na Kritu rodio Zevs (Diktejska peina) i
da je na Kritu i umro (peina Jukta); na istom ostrvu proveli su svoje detinjstvo
Apolon, Dionis, Herakle. ~ -
Meutim, ove pojave izvesnog naslea ne daju osnove za to da grku mitologiju
izvodimo iskljuivo iz kritskih izvora. Takoe se ne sme preuveliavati
rasprostranjenost kritskih religioznih shvatanja, kao to je to inio A. Evans koji je
svetilite u Niru-Hani smatrao religioznim centrom odakle su kultovi minojskih
boanstava prodirali u udaljene krajeve Mediterana sve do panije. Mnogi elementi
slinosti mogu se objasniti ne samo uvanjem minojskih tradicija nego i slinou
predstava prirodnim silama i njihovom delovanju na ivot oveka u kritskom i
ranogrkom drutvu.
4. TROJA
U i milenijumu pre n.e. vano arite kulture predstavljala je Troja. Grad
Troja nalazio se na severozapadnoj obali Male Azije, 25-30 kilometara daleko od
trakog Bosfora. Breg (dananji Hisarlik) na kome se nalazila Troja ()
dominirao je ravnicom oko reke Skamander koja je opkoljena planinama s juga i
istoka.
Istorija Troje tesno je povezana sa istoiijom susednih maloazijskih naroda.
Priblino u veku pre n.e. veoma napredno naselje Trojanaca bilo je razoreno;
grcka tradicija pripisivala je njegovo razaranje Ahajcima: basileusi Mikene i drugih
grkih centara tog doba fingiraju u starogrkim predanjima trojanskom pohodu kao
stareine vojske koja je opsedala Troju. Podaci tom dogaaju sauvani su u
homerskim epovima Ilijadi" i Odiseji". Sredinom XIX veka predstavnici tzv.
kritikog pravca u izuavanju homerskih epova izraavali su sumnju ak i u sarno
postojanje Troje. Tek arheoloka iskopavanja arheologa-diletanta Henriha limana
izvrena u Troji dokazala su njeno postojanje. Koristeci se podacima horaerskih
epova, lirnan je otpoeo iskopavanje brda Hisarlika i tako je otkrio mesto gde se
nalazila Troja. Istina, liman se prevario u odreivanju sloja korae pripada homerska
Troja, jer je kopao ne pridravajui se osnovnih zahteva arheoloke metode. Zbog
toga je predmete iz ranijih epoha svrstao u doba kojem se govori u Homerovim
epovima, pa je tako pomean materijal naselja iz raznog doba, a zidine homerske
Troje bile su ak zbrisane. Kasnijim iskopavanjem utvreno je prisustvo rnnogih
slojeva grada, najmanje njih devet, koji se odnose na period poevi od
milenijuma pre n.e. pa sve do prvih vekova nae ere.
Najstarije naselje Najstarije naselje na brdu Hisarliku datira od na mestu Troje
poetka milenijuma pre n.e. Njegovi stanovnici jo su se nalazili u stadijumu
rodovskog ureenja. Bavili su se zemljoradnjom i stoarstvom emu je naroito
doprinosila plodnost okolnih teritorija. Oma za rad pravili su od kamena i dobro su
ih glaali. Za upotrebu bakra mogu se samo izraavati pretpostavke. Oko 2800. g.
pre n.e. tu se javlja posue koje je dopremano sa Kikladskih ostrva.
U dnigoj polovini milenijuma na raevinama tog prvog naselja koje je, kako
izgleda, stradalo od poara, niklo je novo, bogatije naselje zatieno jakim zidovima
Troja . Staiiovnici ovog grada sluili su se bronzom i plemenitim metalinia
srebrom i zlatom. To je bila epoha raspada poretka prvobitne zajednice. Bogatstva
plemia dostigla su znaajne razraere. Kao dokaz za to moe posluiti uveni depo
naen u Troji koji je Sliman neopravdano nazvao Prijamovim blagom. To blago se
sastoji od livenog srebra, bakarnog, srebrnog i zlatnog posua, bronzanog i

karaenog oruja, od vanredno finog zlatnog nakita (dijademe, narukvice, minue,

itd.), zdela itd. Broj sitnih predmeta od zlata preraaio je osam hiljada. Naroito
padaju u oi velike uglaane sekire od jaspisa i nefrita, koje su vrlo lepog oblika i
imaju neobino fine ukrase.

Zlatna dijadema iz depoa. Troja.

I u drugim depoima ove epohe ima ninogo predmeta od zlata, srebra i bronze
koji predstavljaju proizvode visoke umetnike vrednpsti. Obilje ovih nalaza svedoi
tome da su zanati vezani za obradu metala ve bili izdvojeni kao samostalna
proizvodna grana. Brzi razvoj metalurgije postignut je zahvaljujui bogatstvu ruda
kojima je obilovala Mala Azija (od najstarijih vremena tamo se dobijao bakar,
olovo, srebro i zlato). Razvijena proizvodnja stvarala je uslove za ivu razmenu.
Sudei prema postojeim podacima, trgovalo se ne samo s najbliim susedima, vec i
sa stanovnitvom istonog dela Egejskog bazena. Pojedinani nalazi trojanskih
predmeta na Kipru i u Egiptu dozvoljavaju pretpostavku da su vec u to doba
postojale veze izmeu Troje i ovih zemalja. Iskopavanja posljednjih decenija u
Trakiji, Makedoniji i kontinentalnoj Grkoj (u Argolidi) pokazuju da su veze
stanovnitva Troade sa tim oblastima bile ve prilino intenzivne. Veze nisu bile
samo trgovinske ve i kulturne slinost se ogleda i u keramicf i u nekim ritualnim
obredima (na priraer, u pogrebnim).
Materijali koji se odnose na spoljanje veze Troje u dmgoj polovini III milenijuma
pre n.e. najodlunije pobijaju teoriju E. Majera tome da je krajem milenijuma
Troja predstavljala centar jedinstvene bronzane kulture" rasprostranjene na teritoriji
cele Male Azije. Moe biti rei samo bliskim i srodnim kulturama plemena koja su
bila tu nastanjena i koja su se nalazila na slinim stupnjevima drutvenog razvoja.
Brojni depoi naeni u Troji takoe svedoe opasnostima kojima je Troja bila
izloena u drugoj polovini milenijuma. Imovinsko raslojavanje i koncentracija
bogatstava predstavljali su glavni uzrok izbijanja estokih ratova meu plemenima.
Za narode koji se nalaze u stadijumu raspadanja rodovskih ureenja sticanje
bogatstva, kako kae Engels, ve predstavlja jedan od najvanijih ivotnih ciljeva.
Pljakanje tueg bogatstva njima izgleda lake i asnije od napornog rada.
U to doba Troja je bila opasana debelim bedemima koji su bili visoki i do 3 metra
i imali nekoliko kula i kapija. Cela ta tvrava ije je prostranstvo bilo relativno malo,

(od 175 do 190 metara u preniku) predstavljala je, kako izgleda, rezidenciju
basileusa i raesnih plemia. Kako potvruju iskopavanja, najvrednije stvari uvane
su upravo u tom, vrlo dobro zatienom i utvrenom delu Troade.
Naselje koje smo ovde opisali stradalo je i nestalo u plamenu poara koji je izbio
krajem milenijuma pre n.e. Interesantno je napomenuti da se vreme propasti tog
bogatog centra poklapa sa vremenom jaanja moi Heta koji su iveli u centralnom
delu Male Azije.
U razdoblju izmeu XXI i XVIII veka pre n.e. na ruevinama tvrave smenila su
se tri naselja koja su nicala jedno iza drugog i koja su, kako izgleda, razarana od
strane neprijatelja. Najstarije meu njima (Troja ) imalo je jake bedeme ija je
irina dostizala 12 metara. etvrto naselje propalo je u poaru. Kultura stanovnika
tih naselja bila je slabija od kulture stanovnika Troje . Meutim, ekonomske veze
sa susedima, posebno sa stanovnicima ostrva u Egejskom moru, postepeno su se i
dalje razvijale.
Homerska" Od XVDI veka opaa se nov napredak Troje. U Troja to doba
na brdu nie naselje koje je bilo mnogo
vee od svih prethodnih (Troja VI). Ovo naselje je
postojalo sve do sredine XIV veka kad je razoreno zemljotresom. Ponovo
obnovljeno naselje (Troja Vn A) bilo je neto siromanije. Kultura oba ova naselja
skoro je ista. Stanovnici Troje VII koristili su odbranibena utvrenja i druge
graevine iz prethodne epohe. Moe se pretpostaviti da su oba ova naselja
predstavljala onu staru Troju koja zauzima tako istaknuto mesto u grkim
predanjima.
Razvitak proizvodnih snaga i porast ekonomskih rezervi omoguili su Trojancima
podizanje mone tvrave kojom su opasali svoj grad otprilike u XVH veku pre n.e.
Neophodnost podizanja takvih visokih bedema s kulama, kako izgleda, bila je
izazvana neprekidnim ratovima. Prilikom podizanja bedema gradska teritorija je bila
proirena izgradnjom vetakih terasa podignutih oko brda.
Vrlo lepa izgradnja bedema i stambenih zgrada od klesanog kamena, obilje
zanatskih proizvoda od metala, gline itd. sve to svedoi visokom razvoju privrede
trojanskog drutva sredinom milenijuma pre n.e. Spomenici materijalne kulture
govore znatnom imovinskom raslojavanju stanovnitva Troje u ovo doba. Oni se
potpuno slau sa slikom trojanskog drutva koju daje Ilijada": narodom koji je jo
iveo u zajednicama upravljali su basileusi vlasnici ogromnih stada stoke. Ropstvo je
imalo patrijarhalan karakter i predstavljalo je dopunski izvor bogatstva basileusa u
ta je spadalo razno skupoceno posue, oruje, drago kamenje, itd.
Stanovnitvo Troje - veka pre n.e. odravalo je veoma ive veze s
narodima egejskog sveta. U sloju koji arheolozi nazivaju Troja VI naeni su
predmeti sa Peloponeza i sa ostrva Egejskog mora. Posue kakvim su se sluili
Trojanci, tzv. minojsko, esto se nalazilo u oblastima kojima se prostirala mikenska
kultura. Veze Troje sa severom Balkanskog poluostrva dopirale su veoma daleko.
Borodinski depo naen u Moldaviji sadravao je trojanske proizvode iz epohe estog
grada. Pored tog kompleksa, na jugu nekadanjeg SSSR-a naeno je nekoliko
artefakata koji potiu iz Troje VI.
Zemljotres koji datira iz sredine XTV veka pre n.e. razorio je Troju VI i, kako
izgleda, zadao ogromne gubitke njenom stanovnitvu. Stanovnitvo obnovljenog
grada (Troja VIIA) moralo je da vodi rauna snazi hetske drave. Moda su
trojanske vojskovoe priznavale vrhovnu vlast hetskog cara (Trojanci su uestvovali
u pohodu Heta protiv Egipta koji se zavrio porazom Egipana kod Kadea u Siriji

1288. g. pre n.e.). Krajem ili poetkom veka pre n.e. Troja je izgorela. Do
poara i razaranja izgleda da je dolo usled nekog neprijateljskog napada kojima je
inae obilovala istorija ovog grada.
Kako je ve ranije reeno, antika tradicija ovo razaranje pripisuje Ahajcima. Da
li su to zaista bili Ahajci ili neki drugi neprijatelji, teko se moe utvrditi pri
dananjem stanju izvora.
Moe se pretpostaviti da su izvor grkih predanja ratovima Trojanaca sa
Ahajcima stvarni dogaaji. Pohod Peleja protiv trojanskog kralja Laomedonta i posle
toga rat izmeu sinova oba ova vladara Ahila i Prijama mogli su da poslue kao
uspomena na viekratne napade Ahajaca protiv trojanskog kraljevstva.
U nae vreme pojavila su se nova svedoanstva prodiranju Ahajaca na obale
Male Azije koje je poelo od XV veka pre n.e. Anadolsko naselje na mestu kasnijeg
Mileta pokazuje tragove mikenske kulture. Po svoj prilici Ahajci su nastojali da
nasele i druga mesta na obalama Male Azije. Hetski dokumenti govore napadu
Ahajaca na Kariju, njihovom pustoenju Kipra u drugoj polovini 3 veka pre n.e.
Moda je Troja bila razorena od strane Ahajaca za vreme njihovih pohoda na
severozapadne obale Male Azije.
U periodu - veka pre n.e. Troadu je zapljusnuo nov talas doseljenika iz
Trakije; tome svedoe predmeti trakog porekla naeiii na teritoriji tadanje Troje.
preseljavanju Misijaca s Balkanskog poluostrva u Malu Aziju jasno govore
geografski nazivi (Misija u Maloj Aziji i Mezija na Balkanu). Seanje na te seobe
trakih plemena sauvao je Herodot (VII, 20), iako su prema njegovoj verziji Misijci
i Teukri iz Male Azije preli Bosfor traki i pokorili Traane.
5. MIKENA
Jedan od najveih centara visoke kuiture koja se rasprostirala teritorijom
kontinentalne Grke u razdoblju - veka pre n.e. bila je Mikena. Grko
predanje govori bogatstvu i moi Mikene. Homer je zove zlatoobilnom".
Mikena se nalazila na Peloponezu, u Argolidi. Nije sluajno to to se ta oblast u
Ilijadi" naziva vrlo suvi Argos". Planinski kr oko te oblasti na nekoliko mesta
preseca breuljkastu ravnicu koja se danas smatra najbezvodnijom i najneplodnijom
oblau na Peloponezu koji je inae siromaan vodom. Glavna reka te oblasti Inah
iji se izvor nalazi u planinama koje seku Argolidu sa zapada na istok hraiii se
uglavnom kiama koje padaju po planinama; leti obino sasvim presui. Drage reke
ovog kraja jo su siromanije vodom. U takvim okolnostima u Argolidi, ako se ne
uzmu u obzir pojedini predeli relativno plodne zemlje koji su rastureni po zemlji,
samo je u jednoj oblasti mogua neto uspenija zemljoradnja. To je ravnica u
jugoistonom delu zemlje koja se prostire do obala Argolidskog zaliva koji se
duboko useca u Peloponez.
su se nalazili najstariji gradovi Argolide: Argos, Tirint i Mikena udaljena od
morske obale 18 km. Zemljite na kome se prostirao grad nalazilo se na bregu (278
m nadmorske visine) koji se smestio izmeu dva brda. Sa dve strane breg je bio
okruen dubokim jarugama koje su se zatvarale otrim stenama. U jednoj od tih
jaruga nalazio se izvor iz koga su se stari stanovnici grada snabdevali vodom. U
vojno-stratekom pogledu poloaj Mikene bio je izuzetno povoljan, jer je breg sa
gradom na svom vrhu dominirao itavim okolnim podrujem, a pored toga bio je
odlino zatien od neprijateljskih napada samom prirodom terena. Poloaj Mikene
bio je veoma povoljan jo i zato to su upravo tu prolazili putevi koji su junu obalu
Argolide vezivali sa njenim severnim delom i sa Istmom.

I pre otkopavanja Mikene ovde su se rtalazili tragovi starog grada kojl su se ouvali
na povrini zemlje. Jo od starina Ijudi su se udili kiklopskoj" monumentalnosti
zidina koje su nekad opasivale mikenski akropolj. Na svom mestu stajala su i tzv.
Lavlja vrata: dva kolosalna kamena pokrivena odozgo debelom ploom nad kojom
je stub koji se pri vrhu malo iri; sa obe strane stuba nalaze se dva lava koji stoje u
heraldinim pozama. Takoe je pre otkopavanja bila poznata zgrada u obliku
kupole, tzv. riznica kralja Atreja".
Otkopavanje Mikene prvi je zapoeo liman 1874. god. Kao rezultat tih
otkopavanja i kasnijih dugogodinjih arheolokih istraivanja na grkom kopnu,
prilikom kojib je pronaen niz spomenika iste epohe i istog tipa kome pripadaju i
mikenski, cela ta kultura dobila je sasvim odreen naziv mikenska".

Lavlja vrata. Mikena.

Mikenske
grobnice

Naselje na mikenskom bregu izgleda da je nastalo poetkom milenijuma pre n.e.: tu nikad
nije naena keramika iz ranijeg perioda. Teko se moe
rei ta je predstavljalo to prvobitno naselje i da li je 0110 imalo odbrambene zidove

tokom prvih vekova svog postojanja. Mikenska tvrava tzv. dvorac i drugi najstariji
spomenici mikenskog neimarstva potiu iz vremena koje obeleava prelaz od XV u
XIV vek pre n.e.
Na zapadnoj padini mikenskog brega, na prostoru kasnijih mikenskih utvrenja,
ali, svakako, iza granica najstarijeg naselja i njegovih zidina, ako ih je uopte bilo,
liman je otkrio est grobnica s kraja XVII prve polovine XVI veka pre n.e., tzv.
krug grobova". To su rake pravouglog oblika useene u stenu. Krug grobova"
dugo je smatran za najstariji objekat mikenske epohe. Meutim, 1951-1955. godine u
Mikeni su na jednom platou opasanom debelim zidom kiklopske gradnje (prenik
kruga je 28 m) naene i otkopane jo 24 grobnice poreklom iz XVH-XVI veka pre
n.e. Po svom tipu te su grobnice veoma bliske grobnicama koje je otkrio liman.
Svaka od njih predstavlja raku pravouglog oblika duboko iskopanu u stenovitom tlu.
Odozgo je svaka od tih grobnica bila pokrivena privrenom karaenom ploom, i
zatim su bile zasute zemljom. Prilikom svake nove sahrane grobnica je otkopavana,
otvarana i odozgo se u nju sputao pokojnik. Ostaci ranije sahranjenog pokojnika
pomerani su u stranu da se napravi mesto za novog pokojnika. Po zavrenom obredu
grobnica je ponovo zasipana.
U nadgrobnim nasipima naene su glatke stele koje su ukraene spiralnim
ornamentima i reljefima i koje se brojem i poloajem slau s brojem i mestom
izvrenih sahrana. U nekim od tih grobnica nalazi se samo po jedan kostur, u
drugima do etiri. Stele na mukim grobovima na sredini ravnog prostora oivienog
ornamentom nose predstavu samih pokojnika s njihovim orujem i dvokolicama. Na
alost, te su stele veinom vrlo oteene, tako da su u stvari sauvani samo
fragmenti. Na jednoj itavoj steli otkopanoj 1952. g. prikazan je lov na bikove, na
drugoj razbijenoj u nekoliko komada u okviru spiralnih ornamenata prikazana je
scena dvoboja, sa strana su dva lava koji se propinju na zadnje ape, tj. motiv blizak
reljefu sa Lavljih vrata.
Inventar veine grobova iz kruga grobova" odlikuje se relativnom skromnou. Ali
zato se drugi grobovi, po broju skupocenih predmeta naenih u njima, ne mogu
uporediti ni sa jednom grobnicom na teritoriji antike Grke. Kao primer moe da
se pomene jedan od grobova koje je otkrio jo liman (trei) sa blizu 870 predmeta,
vecinom zlatnih, meu kojima se nalaze dijademe, lanii, zlatni i srebrni pehari
bogato ukraeni reljefima, debeli raskono ornamentisani poklopci za krinje,
maevi i noevi savrene izrade, prstenje, predmeti od slonovae, stakla, fajansa,
gorskog kristala, jedna vaza od alabastera, mnogobrojni privesci i zlatne ploice u
obliku lia, cvea, leptirova, sfinga i morskih ivotinja, dragog kamenja i drugo. U
tim nalazima brojno je zastupljena i raznovrsna keramika, esto su to posude u
kojlma se nalazila hrana za pokojnike to svedoi razvijenosti sepulkralnog kulta.

Srebrni riton iz etvrtog groba u krugu grobnica". Mikena

Po svom stilu i tehnici najvei broj naenih predmeta veoma je blizak kritskim.
Uticaj Krita na mikensku kulturu u ovom sluaju je nesumnjiv. Za mnoge primerke
nakita i posude od metala ne moe se sa sigurnocu tvrditi da li su raeni u Argolidi
ili su uvezeni sa Krita, tolika je njihova slinost s kritskim proizvodima, Takav je, na
primer, riton (pehar) ifotP liku glave bika sa zlatnim rogovima, izraen u najlepem
maniru i u stilu kritskih majstora iz epohe procvata kritske umetnosti. Nema surnnje
da su neki od tih predmeta uvezeni. Tu pre svega spadaju predrneti od materijala
koga nema u Argolidi: proizvodi od slonovae, drago kamenje doneto sa severa,
nojeva jaja i slino. Tu spadaju i predmeti na kojima se nalaze gravirana imena
egipatskih faraona Novog Carstva.
Meu mnogim predmetima koji su po svemu sudei izraeni u mikenskim
naseljima mesto izrade veinora se moe odrediti na osnovu siea. Za razliku od
Krita tu preovlauju ratni motivi i motivi iz lova koji se nalaze ak i na enskim
ukrasnim predmetima. Takva su, na primer, dva zlatna prstena iz etvrte grobnice
koju je otkopao liman. Na jedriom je prikazan ratnik koji se bori sa dvojicom

neprijatelja, na drugom je scena iz lova: lovac stoji u bojnim kolima i zatee luk,
gaajui jelena. Odelo i oruje prikazano na ovim predmetima nije ni po emu
kritsko, iako je u tehnikom pogledu graviranje izvedeno po maniru najboljih
kritskih dela. Jo je karakteristinija u tom pogledu scena juria na tvravu
predstavljena na srebrnoj vazi iz iste grobnice. Kritu uopte nisu poznate tvrave
onog tipa kakav je dat na ovoj vazi. Taj sie pre svega mogao bi da bude prikaz
pohoda mikenskog kralja na obalu Male Azije, iako je tehnika rada na vazi kritska. U
drugim sluajevinm imitacija kritske tehnike i stila raarije je uspela ili predstavlja
svesno izbegavanje kritskih uzora. tome svedoe sitni zlatni ukrasi u obliku malih
figura ivotinja koje nisu izraene u kritskom maniru, i prikazi borbe ivotinja dati
na poklopcima krinja. Tako se mikenska samobitnost ne povlai pred monim
prodorom kritske kulture. Ona se ispoljava ne samo isticanjem siea rata i lova na
prvo mesto, ve se manifestuje i odsustvom scena iz kulta i dvorskog ivota koje su
toliko omiljene na Kritu. Veoma je originalno oruje koje je obilno zastupljeno u
nalazima i ima vrlo lepu izradu sa bogatim ornamentima. Tehnika rada takoe je
bliska kritskoj, ali su oblici mikenskih maeva i noeva drukiji, a i sami predmeti su
veci. Konjii niskog rasta upregnuti u mikenska bojna kola ne lie na konje sa
kritskih spomenika kasnijeg doba.
Na nekim predmetima lokalnog stila i tehnike naroito se upadljivo ispoljava
individualnost rane mikenske kulture. Meu ove pre svega spada est maski sa
elementima portreta koje su naene u mukim grobnicama; lica pokojnika su od
zlata i elektruma. Slina maska od elektruma, samo neto grublje izrade, naena je u
Mikeni 1952. g. prilikom iskopavanja tzv. grobnice ,,G". Ovi nalazi moraju se
smatrati jedinstvenim, poto se ni na Kritu niti uopte u ma kom mestii egejskog
podraja dosad nije nalo nita slino. Tehnika izrade ovih maski takoe je potpuno
samostalna. Istim karakteristikama odlikuju se i velike reljefne predstave naoruanih
ratnika na stelama. Poreenje s Kritom ovde je nemogue, poto do danas tamo nije
otkriven ni jedan monumentalni plastini rad u kamenu. Od lokalnih keramikih
nalaza postoji samo jedna zemljana posuda, raena u kritskom stilu. Ostalo posue
predstavlja manje uspelu imitaciju kritskih uzora, ili je to posue lokalnog stila ime
je jasno potvreno da se ovde stara srednjoheladska tradicija oduprla svim stranim
uticajima i produila svoj razvitak.
Iz svega reenog proizlazi da uticaj kritske kulture na Mikenu, iako je on bio vrlo
znaajan u prvoj polovini XVI veka, nije unitio njenu mesnu samobitnost.
Arheoloki materijal tako obilno i potpuno zastupljen u inventaru iz kruga grobova"
u celiiii uva nesumnjivu karakteristinost. Zato se ne moemo sloiti s Evansovom
pretpostavkom osvajanju Argolide od strane kritskih kraljeva i punoj prevlasti
nad mesnim stanovnitvom. Miljenja protivnika Evansovog shvatanja mnogo su
ubedljivija. Oni pretpostavljaju da razaranja kritskih palata u XVI veku, kojima
govori Evans, kao i depoi u grobnicama kruga grobova" predstavljaju rezultate
uspelih napada mikenskih grupa na slabo zatiene primorske oblasti Krita. Teko bi
se moglo pronai jedno drugo tumaenje tako velike koncentracije bogatstva u
mkama mikenskih kraijeva koji su sahranjeni u grobnicama kruga grobova". Meu
zarobljemcima iz tih pohoda mogli su da se nau ljudi kojima su bile poznate vetine
kritskih majstora i koji su kasnije stvorili svoju kolu u Mikeni. Ovu pretpostavku
potvruje i ratniki karakter celokupnog inventara u grobnicama. Veliki teki
maevi, noevi, koplja i drugi brojni primerci oraja, razume se, korieni su za
ivota njihovih vlasnika. Svakako, ne moe biti sluajna ni njihova sklonost ka
ratnikim sieima u primenjenoj umetnosti. U svojim najezdama mikenske grupe su
izgleda dopirale i do obala Male Azije. Na takvu pretpostavku posebno upuuje
prikaz opsade jedne tvrave za koju je jasno da nije kritska; ta scena je predstavljena

na srebrnoj vazi iz etvrte grobnice. Dalje prouavanje mikenskih i kritskih pisanih

znakova treba da unese vie jasnoe u ovo pitanje. Ratnikim pohodima raoe se
objasniti samo kvantitativna strana blaga skupljenog na jednom mestu, ali nipoto
kvalitativan napredak u razvoju mesne kulture kome jasno i nepobitno svedoe
raaterijali naeiii u mikenskim grobnicama kruga grobova".
Karakteristino kombinovanje brojnih i to veoma dobrih imitacija kritskog stila i
tehnike sa lokalnim sieima u likovnoj umetnosti i uvanje iste mikenske
originalnosti u drugim granama materijalne kulture svedoe aktivnoj preradi
stranog uticaja. I stvarno, kad nova tehnika i stil ne bi imponovali potrebama i ukusu
izvesnog dela mikenskog drutva, umetnost kritskih majstora ne bi mogla da naie
na tako irok odziv u mesnom zanatstvu. Sve to dokazuje da je ondanje drutvo ve
bilo dostiglo znaajan stepen svog razvitka i da je slobodno usvajalo kulturu sa Krita
koja je bila na viem nivou.
Pod takvim uslovima bilo je omogueno mirno optenje Mikenjana sa susedima.
Konkretnije reeno, predmeti s imenima egipatskih faraona, kao i drago kamenje,
sigumo nisu dospeli u grobnice samo kao plen steen borbora. Isto se moe rei i za
predraete od slonovae koji su se mogli dobiti samo iz Egipta i Sirije, gde je u to
doba jo bilo slonova. Kao indirektan dokaz za to da'su u Mikeni. postojali uslovi za
trgovinske veze mogu da poslue dve privatne kuce bogataa ije je iskopavanje
obavljeno

Zlatna posmrtna maska iz Mikene, XVI vek pre n.e.

1950-1952. g. One su dobile imena: kua trgovca masnoom" i kua trgovca

vinom". Na prvom mestu, to je ve samo po sebi znaajno, obe ove kue stajale su
izvan mikenskih odbrambenih zidova. U prvoj su uz zidove naeni pitosi, 30 velikih
posuda sa glinenim epovima i meu dragim nalazima 39 ploica sa znacima
lineamog pisma B" (to je prvi sluaj da se pisaiie ploice liau u jednoj graanskoj
kui, a ne u palati). U kui trgovca vinom" takoe su naeni veliki pitosi, ljudske
visine i blizu 50 velikih to itavih to razbijenih posuda u kojima se, oigledno,
uvalo vino. Teko bi se moglo pomiljati na to da se tolike rezerve masnoe i vina

uvaju samo za potrebe stanovnika tih kuca, a ne za trgovinu. Meutim, obe ove
kue potiu iz kasnijeg perioda - veka pre n. e. Prema tome, mikenske
grobnice iz kruga grobova" zasad ostaju kao jedini spomenici iz 1650-1550. g. pre
n.e. koji tako jasno i upadljivo prikazuju poetni period u uzajamnim odnosima
kontinenta sa Kritom i drugim zemjama. Na njima se potpuno zasnivaju nae
predstave ranoj mikenskoj kulturi, jer nara nita nije poznato nekim drugim
grobnicama iz toga doba iz koga potie krug grobova", kao ni ma kojim
spomenicima graevinarstva, bili oni foitifikacijske ili obine namene.
Sledeca gmpa mikenskih spomenika ve se odnosi na drugu polovinu XVI veka i
na XV vek pre n.e. To su takoe preteno grobnice, samo drukije konstrukcije. U
njima grobna komora ima pravouglu, ovalnu ili okruglu fomiu i obino je useena u
mekoj steni, ali je s povrinom zemlje ve vezana naroitim dugim i uskim
hodnikom, tzv. dromosom. Dromos je mnogo olakavao ponovno iskoriavanje
grobnice. Za sputanje novog pokojnika bilo je dovoljno da se podigne ili pomeri
stena koja je sluila kao poklopac kojim se zatvarao dromos, dok se kod grobnica
kruga grobova" prilikom svake ponovljene sahrane morala raskopavati humka i
rasturati tavanica da bi se odozgo spustio novi pokojnlk. Novi nain sahranjivanja
rartvaca ouvan je tokom svih docnijih vekova mikenske kulture, u vie-manje
neizmenjenom vidu. U stvari, izmeu ranijih i kasnijih grobnih komora razlika je
samo u duini dromosa. U grobnicama iz XVI-XV veka njegova duina obino ne
prelazi 3-4 metra, dok ona kasnije iznosi 14, pa ak i 16 metara. Najstarija meu
poznatim grobnicama ovog tipa naena je kod Mikene, a takode i u blizini Argosa.
Obe su iz sredine XVI veka tj. vreraenski su bliske krugu grobova". Veina drugih
poznatih grobnih komora na koje se nailazi po celom grkom kopnu i ostrvima,
znatno je mlaa od onih iz kniga grobova".
U sluajevima kad je tle u kome se iskopavala grobna komora bilo isuvie meko,
tada su ga oblagali kamenom. To je posluilo kao uzor za novi tip grobova, tzv.
kupolaste grobnice (tolosi) koje su graene uporedo s grobnicama-komorama.
Karakteristina osobina ovog tipa grobova nastaje onda kada zid od kamena prelazi u
tavanicu kupolasta oblika koja je uvrena neto isturenim karnenim blokovima. To
sve lii na iskopan temelj obloen karaenom i izraen u obliku konice s dodatkom
dromosa. Neraa nikakvih posebnih vrata izmeu komora i dromosa i posle svake
sahrane otvor u zidu kroz koji je unoen novi pokojnik ponovo je zatvaraii i zazidan
kamenjem. Najstarije od ovih grobnica, na primer, dve omanje nedaleko od Mikene i
nekoliko analognih grobova u drugirn mestima june, srednje i severne Grke, sudei
po pojedinim nalazima, potiu iz vremena bliskog epohi ,Jkmga grobova". Tokom
vrernena konstrukcija i estetsko doterivanje kupolastih grobnica stalno se
usavravaju. Zidovi komora ne oblau se vie sitnim komadima neobraenog
krenjaka, ve tesanim kamenim ploama (ponegde ak od farskog mermera).
Pojavljuju se i vrata, s naroitim zatvaraima od velikih popreriih greda koja slue
kao veza izraeu same komore i dromosa, takoe obloenog kamenom. Zidovi i
kupolasta tavanica ukraavaju se reljefima. Osim toga poveava se povrina i
zapremina celog prostora to u pojedinim grobnicama relativno kasnijeg perioda
iznosi 14,5 m u preniku i 13,4 m u visinu. Konano je bona komora grobnica
izneta
na
povrinu
zemlje
i
njeni
spoljni

zidovi sa soklora i krovom graeni su od velikih kamenih blokova a sve je

ukraavano reljetima. Tako je postepeno rasla i razvijala se nova arhitektonska
forma koja se irila po teritoriji itavog grkog kopna i ostrva.
Kupolaste grobnice, osim Mikene gde ih je dosad otkriveno devet, pronaene
su jo oko Argosa, u Tirintu, u Vafiju, Pilosu, u Atici blizu Atine, u Tesaliji i u
drugim mestima. Inventar svih tih grobnica ve je davno opljakan. Srecaii
izuzetak u tom pogledu predstavlja samo kupolasta grobnica u Vafiju na teritoriji
Lakonije, blizu nekadanje Amikle i grobnica u Mideji (Dendra) u centralnom delu
Argolide, Grobnica u Vafiju koja spada u XV vek pre n.e. predstavlja grob
uglednog mikenskog ratnika. U njoj s"e sativao bogat pogrebrii inventar; veliki
broj ratnih ukrasa, toaietni pribor, bogato iskieno oruje i omamentisana posuda,
uglavnom namenjena za vino. Od svih tih predmeta posebnu panju zasluuje
gvozdeni prsten. To je prvi nalaz gvoda iz kritsko-mikenske epohe.3 Prisustvo
prstena, naenog na prstu kostura pored druga dva prstena od zlata i bronze
pokazuje da je gvoe iek poelo da ulazi u upotrebu i da je cenjeno kao zlato. Od
drugih predmeta koji su tii naeni istiu se zlatni pehari sa reljefima na kojima su
predstavljeni blkovi, dvostruki lanac kao nakit za vrat sa 80 ametista i narukvice
sastavljene od gema. Skoro svi ovi predmeti, naroito ukrasi i toaletni pribor,
izraeni su u isto kritskorn stilu i tehnici. Koliina omja u optem broju nadenih
predmeta relativno je riiala, naroito ako se uporedi s inventarom grobnica iz
kruga grobova".
Grobnica u Mideji (Dendra) sauvana je u mnogo loijem stanju, jer su je, kako
izgleda, jo u davna vremena posetili pljakai. Ipak je na podu naeno nekoliko
sitnijih predmeta. Ispitivanje prostorije ove grobnice omoguilo je da se utvrde
tragovi dve jame. Na dnu tih jama naeni su netaknuti grobovi dve ene i dvojice
mukaraca. Inventar tih grobnica takoe se sastoji od ukrasa i skupocenih posuda.
Na jednom od zlatnih pehara prikazano je more, na drugim srebrnim lov na jelene i
bikove koji skau. Stilizovane glave pet bikova ukraavaju i srebrni pehar obloen
zlatom koji je stajao pored enskog skeleta. Meu ukrasima naene su velike
geme, etiri prstena od gvoa, bakra, olova i srebra, zlatan lanac napravljen od 36
rozeta i mnogo sitnijih ukrasnih predmeta od slonovae, bronze, fajansa, stakla, pa
ak i ljuske od nojevih jaja. Naeno je i oruje: etiri maa, noevi i vrhovi od
kopalja. Maevi su znatno manji i laki od onili iz grobnica kruga grobova". Taj
novi tip oruja mnogo je blii kritsldm obrascima nego to je bilo oruje iz XVI
veka. Svi naeiii predmeti potiu iz druge polovine, pa ak raoda i s kraja XV
veka. Na svim posudama i metalnom nakitu takoe se zapaa jak uticaj kritskog
stila i tehnike.
Kulturni uticaj Krita odraava se i u likovnoj umetnosti tog doba. Ratniki i
lovaki siei tako karakteristini za prvu polovinu XVI veka, sada

3 Nalazi gvozdenih predmeta kasnije se ee javljaju. Izmeu ostalog, 1952. g. su naeni u Farsalu
(Tesalija) u grobnici mikenskog doba gvozdeni zasun i ekseri.

Zlatni pehar sa scenom hvatanja bikova. XV vek pre n.e. Potie iz Vafija.

Zlatni pehar sa prizorom bikova na pai. XV vek pre n.e. Potie iz Vafija.

ustupaju raesto scenama religioznih obreda, scenama igara s bikovima,

prikazima igre u kolu i drugim dobro poznatim sieima s kritskih spomenika.

Za razliku od ranomikenskog perioda ove karakteristine osobine umetnosti

sada mogu da se zapaze u celoj kontinentalnoj i ostrvskoj Grf

koj, sudei prema onome to prua postojei arheoloki materijal. Stvara se

utisak odreenog stilskog jedinstva koji je potpuno razumljiv u uslovima
irenja kulturnog uticaja iz centara zajednikih za celu tu teritoriju. Pojava
mnogobrojnih imitacija kritskog posua dvorskog" stila pokazuje da i
mikenska keramika nije izbegla uticaj kritske kulture, iako se taj uticaj na
njoj osea u znatno manjoj meri. U oblicima lokalnog posua, karakteru
njegove izrade i ornamenlike uva se mesni kolorit. I jo vie, injenica da se
na Kritu pojavljuju mikenski pehari ve svedoi obratnom uticaju
mikenskog stila na kritsku keramiku. Taj proces ne opaa se samo na
keramici. Freske iz Knososa koje potiu iz druge polovine XV veka u mnogo
emu su slinije freskama iz Mikene i Tirinta, nego freskama iz Festosa i
Hagija-Trijade. Isto se moe rei i knososkom dvorcu ije su prestone
prostorije po svom planu i veliini donekle sline palatama kontinentalne
Grke. to se tie pisma, njemu e biti rei kasnije.
Graevinarstvo predstavlja jedino podruje koje je potpuno ouvalo
mesne karakteristike u doba koje ovde analiziramo. Ni megaron koji meu
mikenskim graevinama zauzima centralno mesto, ni grobne komore s
dromosom, ni kupolaste grobnice nemaju nikakve analogije s Kritom.
Ukoliko su se na Kritu u XVI-X1II veku i pojavljivale grobnice takvog tipa,
njihovo poreenje s grobnicama Helade jasno pokazuje imitaciju. Preraa
tome, ak i u drugoj polovini XVI-XV veka pre n.e. tj. u vreme kulminacije
uticaja Krita, njegovi odnosi s kontinentalnom Grkom imaju u izvesnoj
meri karakter obostranog procesa.
Kasnije, u vezi s katastrofom koja je prouzrokovala konanu propast
kritskih palata krajem XV veka i propadanje kritske kulture, taj proces slabi.
Pa ipak, kritska kultura nastavlja sa svojim uticajem na kontinent.
Interesantno je to da se u doba kad je umetnost Krita ve bila zala u period
propadanja na kontinentu jo dugo uvaju njene mlae i zdravije forme, dok
konano tzv. dvorski" stil poslednje delo kritske kulture (XIV, i
vek) nije i ovde preovladao u punoj meri. Istina, ovo se odnosi samo na
proizvode od metala, slonovae, fajansa, na rezano kamenje i delimino na
keramiku. Graevinska uraetnost na balkanskom kopnu razvija se dalje
svojim vlastitim putem. U XIV veku izgradnja kupolastih grobnica dostie
svoj najvei procvat. Tzv. Atrejeva grobnica predstavlja monumentalnu
graevinu savrene tehnike. Unutranje strane njenih zidova i dromosi
obloeni su glatkim ploama pravilnog oblika i vrlo lepe izrade. Nadvratnik
unutranjih vrata pokriven je reljefima i ukrasima od bronze. Ako se uporede
ovi i njima slini grobovi XTV-XH[ veka sa njihovim prototipom iz XVI
veka koji je slian, onda postaje jasno kako je ta specifino mikenska
arhitektonska forrna doivela velike promene u svom razvoju.
Fortifikacijska U XIV i vek spadaju i svi spomenici mii dvorska
kenske fortifikacijske i dvorske arhitekture koji

arhitektura su nam poznati. Najzammljivije graevine ovog tipa

jesu mikenska tvrava i dvorac. Mikenska tvrava potie iz onog doba u
kome je sagraena i kupolasta Atrejeva grobnica koja se inae nalazi
nedaleko od nje. Mogue da je taj isti mikenski basileus koji je izgradio za
sebe raskonu grobnicu podigao i grandiozne mikenske bedeme i kule.
Debljina tih bedema na nekim mestima iznosi 6 metara, a u njih su uzidani
kameni blokovi ogromne veliine. Prvobitna visina bedema ne moe se
utvrditi, jer je sauvan samo njihov donji deo, ali se moe pretpostaviti da je
ona bila sauvana proporcionalno delovima kiklopskih zidina. Severna
kapija tvrave dobila je naziv Lavlja. Ona predstavlja jedan od najuvenijih
heraldikih spomenika svih vremena; isto minojski po svojoj tehnici, on
niukoliko nije minojski po svojoj monumentalnosti. Giave oba lava su
odlomljene. Izgleda da su oni imali straan pogled uperen na one koji ulaze u
tvravu. Ispod lavova i poprene ploe nalazila se velika dvokrilna kapija.
Sauvani tragovi navode na pretpostavku da su tu u razna vremena postojale
najmanje dve vrste brava.
Kroz Lavlja vrata put vodi na trg koji je sa svih strana okruen
ruevinama pojedinih odvojenih zgrada. To su mikenski dvorac sa svim
njegovim ekonomskim i stambenim prostorijama. Do centra tog
graevinskog kompleksa vode veoma loe ouvane stepenice koje izlaze na
terasu useenu u steni. Glavnu prostoriju predstavlja sala sa etiri stuba i
ognjitem u sredini megaron. Uz nju se nalaze susedne prostorije i dvorite
ispod koga su ostali sauvani ureaji za odvoenje vode. Arheolokim
istraivanjima naen je i vodovod za sprovoenje vode iz izvora koji se
nalazio neto iznad tvrave. Voda se slivala u dobro skriven tajni bazen
pored samih zidova tvrave. Od bazena je voda ila u unutranji deo tvrave
takoe dobro pokrivenim kanalima. Takve mere opreza poduzimane su
nesumnjivo za sluaj opsade.
Sa unutranje strane zidova na nekoliko mesta su ouvani fragmenti
fresaka. Tehnika njihove izrade slina je kritskoj, ili, kako je ve reeno,
kritske freske tog perioda podseaju na mikenske. U sieima fresko
slikarstva kao i pre sto pedeset godina preovlauju mesni motivi. Na njima
su na prvom mestu scene iz ratnikog ivota: ratna uzbuna, logorski ivot,
uprezanje konja u bojna kola, bitka izmeu ratnika u kolima koji juriaju
jedni na druge, napad na grad sa predstavom ratnika koji juriaju i padaju sa
zidina, a sa strane predstava grupe ena koje prate tok bitke i slika
viespratnog dvorca sa ijih prozora takoe gledaju ene.
Severno od tih graevina nalazi se grupa prostorija sa naroito jakim
zidovima. Smatra se da su to bile kasarne, skladita hrane iii prostorije
namenjene nekim drugim ekonomskim potrebama. Nedaleko od njih prua
se severni zid u kome se nalazi druga kapija, po konstrukciji slina pr-

'"

. -jja Cd nje i be2 ikakviH ukrasa. Petnaest ldlometara dalj le Lrav^e^ ssasvim
blizu mo^e obale>u Tirintu'nalazi se <W: . tfuire== isstog tipa To jenaselje takoe opasano
jakim bed^T
memh
blokova. '-ilaiatEa; * njen sredinji de zauzima
nd gr~ufc=>ih neobraemh^
J
velika sala (megaronx korrmsalt-rerisani i ukraeni freskama; na sredini sale bilo
anj-Ui^te oko koga Su se nalazila etin stuba koJi su ka0 s I m S"vom gornjem deluSa
strana megarona na spratu ;

U prizemlju nalazile su se razne prostorije namenjene kraljevoj druiiii, njegovoj

rodbini, a takoe i za ostave hrane i opreme. U sluaju opasnosti takva palata je
predstavljala sigurno sklonite u koje se moglo skloniti kako stanovnitvo samog
dvorca, tako i njegove okoline. Ceo ovaj graevinski kompleks koji je bio ispresecan
malim dvoritima stajao je u organskoj vezi sa odbrambenim bedemima. Prostor koji je
zauzimala tvrava u Tirintu neto je manji od mikenskog. S unutranje strane zidova
centralne sale, kao i u Mikeni, sauvani su fragmenti fresko slikarstva. Tu su prikazani
ratnici, bogato opremljena kola spremna za polazak u lov, scene iz lova na jelene i
divlje svinje u kojima uestvuju opori pasa, raskono obuene ene u kolima.
Tirintske zgrade i naeni predmeti veini delom spadaju u vek. Iz tog perioda
je i naselje koje se nalazi izvan tirintskih zidova. Ono se sastojalo od pojedinih
odvojenih kuca koje su se slabo ouvale i dosad su malo istraene.
Razmere i monumentalnost mikenskih i tirintskih graevina navode na pretpostavku da
je za njihovo podizanje bilo potrebno mnogo vremena i rada. Malo je verovatnoce da su
se graevinski poduhvati takvog obima mogli u okolnostima te epohe ostvariti bez
masovnog iskoricavanja robovskog rada i rada zavisnog stanovnitva. Danas je ta
pretpostavka vec nala vrst oslonac u dosad proitanim dokumentima piloskim
ekonomskim raunicama. U nizu tih dokumenata pominju se ene, deca i raukarci. J.
A. Lencman, autor izvetaja koji je specijalno posvecen ovom pitanju, iziiosi niz
ubedljivih dokaza u prilog tezi da ove ene, deca i mukarci spadaju u kategoriju
neslobodnog i zavisnog stanovnitva. Prema proraunu J.A. Lencmana, samo u tri
pomone grupe ve proitanih piloskih tekstova iju je analizu izvrio on sam
pomenuto je preko 500 takvih ena koje su se zajedno sa svojom decom nalazile na
raunu piloskog dvorskog gazdinstva. U piloskim spisima esto se nailazi na termin
doero" to, po miljenju M. Ventrisa, odgovara kasnijern terminu " kojim su
docnije u grkom jeziku obino oznaavani robovi. Ako je tako bilo u Pilosu, nema
nikakve osnove za miljenje da se u Mikeni i Tirintu rad robova i zavisnog stanovnitva
koristio u manjim razmerama.
injenica da su postojale dve tvrave (mikenska i tirintska), i to jedna do druge,
opravdano postavlja jo jedno pitanje pitanje njihovih meusobnih odnosa.
Pretpostavka izolovanom postojanju Mikene i Tirinta otpada, jer je nemogue
zamisliti da Mikena nije imala izlaz na more. Ostaje kao mogunost da je Tirint zavisio
od Mikene i da je u staroj Argolidi postojala neka teritorijalna zajednica s Mikenora na
elu.
Ova pretpostavka potvruje se postojanjern niza puteva kojima je Argolida bila
ispresecana u raznim pravcima, a koji su se ukrtali kod mikenskog brega. Putevi su
graeni na isti kiklopski nain kao i tvrave. Ivice su im bile uvrene ogromnim
stenama, a iz istog ogromnog kamenjja pravljeni su i ureaji za odvod vode. Na nekim
mestima pored pu-

Ulaz u Atrejevu grobnicu. Mikena

voj, samo je manja od nje i bez ikakvih ukrasa. Petnaest kilometara dalje od mikenske
tvrave, sasvim blizu raorske obale, u Tirintu, nalazi se drugi spomenik arhitekture
istog tipa. To je naselje takoe opasano jakira bedemima sloenim od grubih
neobraenih kamenih blokova.
U centru je palata; njen sredinji deo zauzima velika sala (megaron) iji su zidovi
bili omalterisani i ukraeni freskama; na sredini sale bilo je veliko okruglo ognjite oko
koga su se nalazila etiri stuba koji su kao i kritski bili proireni u svom gornjem delu.
Sa strana megarona na spratu i u prizemlju nalazile su se razne prostonje namenjene
kraljevoj druini, njegovoj rodbini, a takoe i za ostave hrane i opreme. U sluaju
opasiiosti takva palata je predstavljala sigurno sklonite u koje se moglo skloniti kako
stanovnitvo sarnog dvorca, tako i njegove okoline. Ceo ovaj graevinski kompleks
koji je bio ispresecan malim dvoritima stajao je u organskoj vezi sa odbrambenim
bedemirna. Prostor koji je zauzimala tvrava u Tirintu neto je manji od mikenskog. S
unutranje strane zidova centralne sale, kao i u Mikeni, sauvani su fragmenti fresko
slikarstva. Tu su prikazani ratnici, bogato opreraljena kola spremna za polazak u lov,
scene iz lova na jelene i divlje svinje u kojima uestvuju opori pasa, raskono obuene
ene u kolima.

Tirintske zgrade i naeni predmeti veirn delom spadaju u XIII vek. Iz tog perioda
je i naselje koje se nalazi izvan tirintskih zidova. Ono se sastojalo od pojedinih
odvojenih kua koje su se slabo ocuvale i dosad su malo istraene.
Razmere i monumentalnost mikenskih i tirintskih graevina navode na pretpostavku
da je za njihovo podizanje bilo potrebno mnogo vremena i rada. Malo je verovatnoe da
su se graevinski poduhvati takvog obima mogli u okolnostima te epohe ostvariti bez
masovnog iskoriavanja robovskog rada i rada zavisnog stanovnitva. Danas je ta
pretpostavka ve nala vrst oslonac u dosad proitanim dokumentima piloskim
ekonoraskim raunicama. U nizu tih dokumenata pominju se ene, deca i mukarci. J.
A. Lencman, autor izvetaja koji je specijalno posveen ovom pitanju, iznosi niz
ubedljivih dokaza u piilog tezi da ove ene, deca i mukarci spadaju u kategoriju
neslobodnog i zavisnog stanovnitva. Prema proraunu J.A. Lencmana, samo u tri
pomone grupe ve proitanih piloskih tekstova iju je analizu izvrio on sam
pomenuto je preko 500 takvih ena koje su se zajedno sa svojom decom nalazile na
raunu piloskog dvorskog gazdinstva. U piloskim spisima esto se nailazi na termin
doero" to, po miljenju M. Ventrisa, odgovara kasnijem terminu ,," kojim su
docnije u grkom jeziku obino oznaavani robovi. Ako je tako bilo u Pilosu, nema
nikakve osnove za miljenje da se u Mikeni i Tirintu rad robova i zavisnog stanovnitva
koristio u manjim razmerama.
injenica da su postojale dve tvrave (mikenska i tirintska), i to jedna do druge,
opravdano postavlja jo jedno pitanje pitanje njihovih meusobnih odnosa.
Pretpostavka izolovanom postojanju Mikene i Tirinta otpada, jer je nemogue
zamisliti da Mikena nije imala izlaz na more. Ostaje kao mogunost da je Tirint zavisio
od Mikene i da je u staroj Argolidi postojala neka teritorijalna zajednica s Mikenom na
elu.
Ova pretpostavka potvruje se postojanjem niza puteva kojima je Argolida bila
ispresecana u raznim pravcima, a koji su se ukrtali kod mikenskog brega. Putevi su
graeni na isti kiklopski nain kao i tvrave. Ivice su im bile uvrene ogromnim
stenama, a iz istog ogromnog kamenja pravljeni su i ureaji za cxivod vode. Na nekim
mestima pored puFreska: lov na vepra koga gone psi. Tirint

teva sauvani su ostaci kiklopskih straarskih kula. Tako se stvara utisak da je cela
teritorija bila ujedinjena pod vlau mikenskih vladara i stavljena pod vojnu kontrolu
dveju jakih tvrava. Vojrii karakter cele mikenske kultiire XIV-XIII veka pre n.e.
potvruje se i pojavom (posle prekida od 150 godina) siea iz vojnog ivota na
spomenicima likovne umetnosti. Sve zajedno, a naroito injenica da su postojale dve
mone tvrave, predstavlja jo jedan argument u korist pretpostavke da je tamo
postojala zajednica dravnog karaktera na ijem elu su stajali mikenski kraljevi. Kako
bi se drukije i mogla protumaiti koncentracija tako znaajnih materijalnih dobara u
rukama tih kraljeva? Kako bi se drukije moglo shvatiti postojanje mocnih tvrava i
raskono izraenih dvorskih saia sa ekonoraskim i dvorskim prostorijama oko njih, to
su sve izradile ruke robova i zavisnog stanovnitva?
Pilos

Na osnovu najnovijih iskopavanja i najstarijih

predanja danas se moe tvrditi da u doba koje analiziramo
Mikena nije bila jedini politiki i kulturni centar junog Peloponeza. U antikim
mitovima pria se da je sin boga Posejdona Nelej, poto je bio proteran iz drevnog
grada Jolka u Tesaliji iz koga su na daleki put krenuli Argonauti, osnovao na zapadnoj
obali Peloponeza grad Pilos. Nelejevo kraljevstvo bilo je veliko: na istoku se graniilo s
miken-

skira kraljevstvom Atrida, na sevem je zahvatalo deo teritorije na suprotnoj

obali reke Alfej. Meutim, savreraena nauka do danas nije uspela da utvrdi
mesto gde se nalazio drevni Pilos. To pitanje smatrano je kao jedno od
najsloenijih i vrlo zamrenih pitanja u istorijskoj topografiji najstarije
Grke. U Grkoj je bilo nekoliko gradova koji su nosili to ime. Jedan od njih
nalazio se u Trifiliji, drugi prema predanjima u Meseniji. ovom
poslednjem homerska tradicija ne daje nikakve podatke. U opisu posete
Odisejevog sina Teleraaha dvorcu Nestora mogue je da se misli na Pilos u
Trifiliji, iako se samo predanje, ouvano u Odiseji", kako se sada
objanjava, odnosi na mesenski grad koji je nosio isto ime. Obino taan u
svojim saoptenjima, Strabon sa sigurnou ukazuje na Trifiliju kao na
oblast gde se nalazio prestoni grad Nestora, Nelejevog sina. Izgleda da
dorska najezda kojom su bili opustoeni mnogi gradovi mikenske epohe nije
samo zbrisala sa zemlje mesenski Pilos, ve je zatrla i uspomenu na njega.
Kad je nemaka arheoloka ekspedicija 1907. godine nala oko trifilijskog
Pilosa ostatke tvrave iz mikenskog doba i tri veoma poruena tolosa,
izgleda da su bili odbaeni i poslednji ostaci sumnje u to da se ba tu nalazio
grad koji se pominje u homerskom spevu. Time bi homerska tradicija bila
ozbiljno potkrepljena. Meutim, uporedo s homerskom postojala je i druga
tradicija. ak su i za vreme rimske imperije u Meseniji, uz Navarinski zaliv,
u malora gradiu Pilosu, koji je osnovan posle proterivanja Spartanaca iz
Mesenije, tj. u IV veku pre n.e., pokazivali ostatke kue i Nestorovu
grobnicu". U svom poznatom Opisu Heiade" i Pausanija pominje Pilos u
Meseniji, govorei njemu kao Nestorovom zaviaju. Ova tradicija
izgledala je manje verodostojna i sve do 1939. g. veina strunjaka je
smatrala da se Homerov peskoviti" Pilos nalazio u Trifiliji.
Godine 1919. i 1925. u Meseniji su naena dva tolosa s mikenskom
keramikom kao i tragovi drugih tolosa. Ti nalazi donekle su pokolebali
ustaljeno miljenje lokalizaciji drevnog Pilosa u Trifiliji. Uskoro se to
miljenje moralo potpuno napustiti.
Prilikom iskopavanja u rejonu Navarinskog zaliva, na bregu Epano
Englianos, otkriveni su 1939. g. zidovi neke zgrade dvorskog" tipa koja
podsea na mikensku epohu; graevina je bila unitena poarom. I po svom
planu i po veliini i po arhitektonskom stilu otkopani dvorac je u svemu liio
na dvorac u Mikeni i Tirintu. Naeni su tragovi istih masivnih zidova od
kamenih blokova, kamenom poploani podovi, zidovi unutranjih prostorija
i hodnika pokriveni malterom s tragovima fresaka. Svuda su se videli tragovi
vatre koja je unitila ovaj dvorac. Keramika karakteristina za kraj
mikenskog perioda omoguila je da se utvrdi da je zgrada izgorela krajem
veka. Stanovnici dvorca urno su ga napustili i kasnije je celo to mesto
sasvim opustelo. Tako su se ostaci izgorelog dvorca ouvali netaknuti to je
arheolozima prualo nadu da e doi do znaajnih nalaza. I stvarno, njihove
nade
su
se
ostvarile
jo
tokom
iste
godine.

<sr

PYLOS 1954
*.

^mri

Um

Plan iskopaiiog dela dvorca u Pilosu

(1954. g.). U sredini se nalazi megaron sa
krugom za ognjite i portik

U jugozapadnom delu graevine u jednoj

manjoj prostoriji naeno je 618 glinenih
ploica veim delom u fragmentima koje su ispisane linearnim pismom B".
Te ploice i itav ambijent u kome su pronaene ivo podseaju na knososku
arhivu. Ploice su izgleda predstavljale deo arhive dvorca u Pilosu i uvale su
se u drvenim sanducima. U svakom sluaju uporedo s njima leali su
bronzani okovi za sanduke. Tekstovi na njima odnose se najkasnije na
vek pre n.e.
Za vreme arheolokih iskopavanja 1952-1953. g. otkiven je megaron
klasinog kontinentalnog tipa koji se sastojao od velike sale, vestibula i
manjeg portika sa dva stuba. Pored toga otkrivena je i draga, neto manja
sala, zatim usko dvorite sa strane i male prostorije koje izgledaju kao
ostave, jer su u njima pronaeni fragmenti od oko 6000 posuda raznih tipova.
Od toga je sauvano neoteenih oko sto posuda. Iznad ostava, kako se moe
nagaati po ostacima zidova, nalazio se jo jedan sprat koji se sruio
prilikom poara. I megaron i vestibul bili su ukraeni freskama. Na nekima
od njih sauvane su slike ljudi, na primer, ratnika za vreme borbe, povorke
itd., na drugima su polustilizovani motivi iz biljnog carstva i razne kopnene i
morske ivotinje. Pod megarona prevuen je vrstim malterom i
ornamentisan u obliku ahovske table. U jugozapadnom i severo-

zapadnom delu dvorca otkriveni su hodnici, stepenite od 21 stepenika koje

je vodilo na gorriji sprat i jo niz prostorija stambene i ekonomske namene; u
ekonomskim prostorijama nalazili su se pitosi. Iza samog dvorca, na
jugoistonoj padini brega, naen je glavni ulaz propilon sa drvenim
kaneliranim stubovima od kojih su se ouvala samo postolja. Delovi zlatnih i
srebrnih predmeta rasturenih po megaronu i drugim prostorijama sveoce
bogatstvu stanovnika dvorca. Nedaleko od arhive otkrivena je jo jedna
prostorija na ijem je podu u gomilama naeno oko 300 ploica ispisanih
linearnim pismom B"; ovome treba dodati jo oko 50 itavih i
fragmentiranih ploica prikupljenih toku iskopavanja 1954. godine.
Arheolokim ispitivanjem u rejonu dvorca utvreno je da je tu bilo
nekoliko naselja iz istog doba i mz kupolastih grobnica tolosa od kojih su
dosad potpuno otkopane samo tri. Slino dvorcu one ni po emu ne zaostaju
za mikenskim. Na alost, jedna od tih grobnica u kojoj je izgleda bilo
sahranjeno oko 12 ljudi, otkrivena je u vrio raevnom stanju, jer je sluila
kao teraelj za kuu jednog seljaka, a dve druge opljakane su jo u davnini.
Pa ipak i ono malo preostalih predmeta omoguuje da se stvori predstava
basnoslovnom blagu kakvim su obino opremali umrle kraljeve i njihovu
porodicu. U grobnicama su naeni fragmenti zlatnih ukrasa, ilibarskih
ogrlica, ogrlica od ametista, zlata, staklene paste, raznovrsni privesci,
prstenje, peatni prstenovi, itd. Prema tome, Pilos po svemu sudei, nije bio
manje zlatoobilan" od Mikene i njegovi vladari po bogatstvu i moci
oigledno nisu nimalo zaostajali za mitolokim kraljevima Argolide. Okolina
starog Pilosa, plodna i dobro navodnjena, po onome to nam pruaju
arheoloki nalazi, bila je sredinom milenijurna gusto naseljena.
Tako je, na primer, u unutranjosti Mesenije, kraj dananje varoice
Vasiliko, na visokom i strmom brdu otkriveno veliko naselje koje potie iz
milenijuma pre n.e. U mikensko doba tu je postojao dvorac oko koga su se
nalazila naselja zanatlija, a moda i zemljoradnika; to naseljeno mesto
svojim rasporedom podsea na naselje srednjominojskog perioda na Kritu.
Grka tradicija sauvala je seanje na bogatstvo i mo vladara iz Pilosa
dinastije mitolokih Neleida. Dosad se toj tradiciji, koja je sada potvrena
materijalom iz arheolokih istraivanja, nije poklanjala duna panja. U vezi
s ovim pada u oi to to su sve napomene iz homerskog epa gradu i domu
Nestora uvek popraene takvim epitetima kao to su ,,raskoan", bogato
ukraen" itd. Setiemo se i toga da se u , Jlijadi" nalaze mesta koja govore
uspenim Nestorovim ratovima sa susednim plemenima, na primer, s
Arkaanima i Elianima:
Zivoga plena s polja izobilja sagnasmo onde:
goveih stada pedeset, toliko jote ovaca,
toliko opora svinja i rasutih krdova kozjih,
osim toga sto i pedeset plavogrivih konja, kobila samih, od kojih jo mnoge
iinahu drebe. U Pil Nelejev sve to odagnasmo...
(Ilijada", XI, 677-683) prevod Milo N. Duri, Matica srpska, 1985.

Izgleda da u , Jlijadi" nije sluajno naglaeno i to da su od svih uesnika

trojanskog pohoda pobrojanih u tzv. katalogu brodova najjai bili: kralj
zlatoobilne" Mikene koji je sa sobom doveo sto laa i najstariji i
najiskusniji od svih koji su se spremili za rat kraj peskovitog" Pilosa Nestor
koji je ,,pod Troju stigao sa devedeset prostranih laa". Takoe zasluuje
panju i mesto iz Homerove hinine Apolonu Pitijskom, gdje se pominju
trgovake veze Pilosa s Kritom:

...Ugleda on (Apolon) u daljini mora cmog kao vino

Brzu lau. Nosae ona mnogo mueva blagorodiiih
Kriana iz Minosova grada Knosa...
Radi blaga i robe na svom crnom brodu
Plovie oni u peskoviti Pilos ljudima koji se rodie u Pilosu".

Oevidno je da se u jugozapadnom uglu Peloponeza u milenijumu pre

n. e. nalazio jedan od najvecih i najznaajnijih kulturnih i politikih centara.
Iz tih razloga termine mikenska kultura" i mikenska epoha" koji su se
uvrstili u nauci treba smatrati kao konvencionalne. Oni su tani samo u tom
smislu to se iskopavanjem drevne Mikene prvi put otkrio pred naukom taj
period stare istorije koji je dobio njeno ime.4
Pismo mikenske Skoro pola veka od pronalaska prvih spomenika epohe
mikenske kulture u nauci je vladalo miljenje da
mikensko drutvo tog doba nije znalo za
pismenost. U mnogim, ak i specijalnim delima prelazilo se utke preko tog
pitanja. Skoro niko nije obraao panju na oigledan nesklad izmeu
tobonjeg nepostojanja pismenosti i relativno visokog kulturnog nivoa ranog
robovlasnikog mikenskog drutva koje se formiralo u dravu i prema tome
bio mu je potreban barem najelementarniji nain pismenosti. Postepeno,
kako se arheolokim istraivanjima nailazilo na naselja mikenske epohe na
teritoriji kontinentalne Grke, uspelo je da se pronae i nekoliko glinenih
posuda i ostrakona s kratkim posvetama koje su bile napisane bojom ili
nekim otrim predmetom. One su datirane u XV-XII vek pre n.e., pa prema
tome dokazuju da je u to doba pismenost vec bila poznata.
Godine 1939. a zatim 1952. naene su arhive: arhiva u Pilosu ima vie od
900 glinenih ploica, a ona u Mikeni 39 ploica; ploice u ispisane
lineamim pismom ", koje je ve predstavljalo produetak razvoja
Jinearnog pisma A" i nesumnjivo je proisteklo iz njega, emu svedoi to
to se i u jednom i u dragom nalazi velik broj istih znakova. Novi spomenici
pismenosti naeni 1953. g. u graanskim kuama Mikene, koje smo
pomenuli ranije, ubedljivo govore u prilog tome da je pismenost ve bila
razvijena.
Prvi primerci tog pisma upoznati su posle nalaza na Kritu, jo poetkom
ovog veka, prvenstveno u Knososu gde se pronalo oko 3000 ploica. Ta
okolnost stvorila je pogreno uverenje da je linearno pismo B" kao i pismo
A" kritskog porekla. Tokom dosta dugog vremena oko etrdeset godina
posle otkrivanja knososke arhive na Balkanskom poluostrvu nije bila
pronaena ni jedna ploica pisana lineamim pismom. im se nailo na prve
piloske ploice, neraakj filolog Kremer je izrazio miljenje da su one
napisane grkim jezikom; to miljenje docnije je prihvatio ruski naanik S. J.
Lurije. Meutim, veina naunika nije poklonila dunu panju tim njegovim
reima.
Time se, izgleda, objanjava to to V. Georgijev, koji je mnoge svoje
radove posvetio deifrovanju linearnog pisma B" i predloio pravilnu
metodu itanja tekstova napisanih tim pismom, ipak nije postigao konaan
uspeh. On je mislio da linearno pismo B" ne predaje glasove grkog jezika,
ve nekog drugog jezika, istina, njemu srodnog.

4 D. Pendlberi je jo 1939. g. primetio da se primenom termina mikenski I, i umesto

kasnoheladski I, II i " ,,ime jednog grada namee celoj jednoj zemlji". - Arheologija Krita",
Moskva, 1950. g., 24.

Godine 1953, kao to smo ve spomenuli, engleski naunici M. Ventris i

D. edvik, drei se iste metode kojom se rukovodio i V. Georgijev,
predloili su svoje deifrovanje znakova linearnog pisma B", koje je bilo u
upotrebi kod stanovnitva Pilosa i Mikene, smatrajui ga upravo pismom
koje predaje rei i glasove arhajskog grkog jezika.5 Tira jezikom sluili su
se i Ahajci koji su se nali na Kritu. Na taj nain objanjava se prisustvo
arhive linearnih ploica ispisanih linearnim pismom B" u knososkoj palati.
Radovi M. Ventrisa i D. edvika razume se zahtevaju ozbiljnu i marljivu
proveru radi ega je neophodno da se na prvom mestu proue svi tekstovi
koji pripadaju pomenutom sistemu pisma. Predstoji jo velik posao, ali ni sad
ne treba da se umanjuje znaaj rezultata rada M.
Ventrisa i D. edvika u oblasti deifrovanja mikenskog pisma koji su vec
stekli veliko priznanje u nauci.
Zasad je jo nemogue odrediti gde se i kad pojavilo linearno pismo B".
Najverovatnije je da je ono poniklo u kontinentalnoj Grkoj gde je kritsko
lineamo pismo A" bilo prilagoeno grkom jeziicu u doba procvata
minoske kulture, tj. oko XVI veka pre . . Kasnije, napredovanjem Mikene i
nekih drugih gradova Peloponeza linearno pismo B" bilo je preneto na Krit.
Kao to je ve reeno, upravo na Kritu, u Knososu, naeni su najstariji
primerci linearrsog pisma B" koji se odnose na doba vladavine Ahajaca, tj.
na dragu polovinu XV veka pre n.e. to se tie ploica iz Pilosa, one su
mlae bar za dve stotine godina i datiraju, otprilike, s kraja veka pre n.e.
Koliko se dosad moglo utvrdiri, sadraj ploica je dosta ogranien.
Uglavnom to su razrti izvetaji, popisi, rauni itd., jednom rei dokumenti iz
oblasti ekonomskih obrauna. Mnogo je manje ritualnih tekstova,
prvenstveno posvetnih s nabrajanjem rtvovanih predmeta i rtvenih
poklona.
U vezi sa pronalaenjem novih ploica pisanih pisraom ,,B" i radom na
njihovom deifrovanju izgleda jo verovatnija pretpostavka koju su izrazili i
neki ruski naunici, tj. da se Krit nalazio pod vlacu Ahajaca i da dinastija
Minosa koja je tamo vladala krajem XV-XIV veka pre n.e. nije bila mesnog
porekla, ve grkog.
Nosioci mikenske Pitanje etnikih obeleja nosilaca mikenske
kulkulture
ture kao i pitanje najstarijeg stanovnitva Krita
dugo su smatrana vrlo sloenim pitanjima stare
istorije koja su jo daleko od svog reenja i koja su dovodila do velikih
razmimoilaenja meu naunicima.
Danas se, u direktnoj vezi s deifrovanjem linearnog pisma B", ustalilo
miljenje da su nosioci mikenske kulture bili Ahajci. Proitani piloski
tekstovi daju za to solidnu osnovu.

5 M. Ventris and J. Chadwick, Evidence for Greek dialekt in the Mycenaean Archives. Journal
of Hellenic Studies. t. LXXm, 1953, 84-103; A. Furumark. Agaische Texte in griechischer
Sprachte. Eranos, t. LI, 1953, izd. 3-4 103-120; t. LII, 1954, 18-60; izd. 1-2; Georgijev,
Problemi minoskog pisma, Sofija, 1953, (nekih svojih shvatanja i hipoteza, izloenih u OVOITI
delu, autor sc danas odrekao); od istog autora, Dananje stanje proua- vanja kritsko-mikenskih
natpisa, Sofya, 1954; Uvod u itanje i tumaenje kritsko-miken- skih natpisa, Izvjestija Akad.
Nauka SSSR", Odjeljenje literature i jezika, 1955, br. 3,167 itd.; S. J. Lurije, Ogled itanju
piloskih natpisa, VDI, 1955, 3, 8, itd.; J. A. Lencman, De- Sifrovanje kritsko-mikenskih
natpisa, Voprosy istorii, 1955, br. 9, 181-187. Isti autor, Pi- loski natpisi i problem
robovlasnitva u mikenskoj Grkoj, VDI 1955, br. 4, 41 itd. . B. L. Webster, Homer and the
Mycenaean Tablets, Antiquity, 29, (1955), br. 113, 10-14; V. G. Childe. The Sociology of the
Mycenaean Tablets, Past and Present, 1955, br. 7, 76-77.

U izuavanju tog probleraa vano mesto je zauzelo i pitanje seobe velikih

grupa Ahajaca na ostrvo Krit i na obale Male Azije, do koje je dolo oko
XIV veka. Nedavno su prilikom iskopavanja u Bogazkeji naene glinene
ploice koje potiu iz XIV i XIII veka pre n.e. i u kojima se pominje
kraljevstvo Ahijava.
Neki naunici su to ime odmah vezali za irne Ahaja i izrazili pretpostavku
preseljenju znatnog broja Ahajaca u Malu Aziju gde su oni osnovali svoju
dravu. Ta dravna forraacija koja je bila kratkovena izgleda da je najpre
nikla na junoj obali Male Azije, tj. u oblasti koja je kasnije dobila ime
Pamfilija.Ako je ova pretpostavka tana, onda je pomenuto ahajsko
kraljevstvo kraljevstvo Ahijava" u XIV veku imalo veze s monom hetskom
dravom. S te take gledita veoma su zanimljiva zapaanja lingvista koji su
analizom nekih imena na koja se nailazi u grkim mitovima u njima uoili
hetski koren. lako su uspomene na moc hetske drave izbledile posle njenog
pada oko 1200. g., i kasniji grki autori, na primer, Herodot, uopte je ne
pominju. Ipak izgleda da su se Grci u doba sastavljanja epskih poema jo
seali svog monog suseda na istoku. Na primer, u opisu podviga
Neoptolema u Odiseji" (XI, 519-521, prevod Milo N. uri, Beograd,
1974) nalazimo sledec'e mesto:
Kakva, na primer, junaka Euripila, Teiefu siiia.
on je ubio kopljem, a mnogi mu Keani druzi
Padaliu okolo njega za volju kupljene ene".

Tako se kod Homera kao uesnici ratnih operacija kraj zidina Troje
pominju Keani, tj. Heti. Ovorae se moe dodati i to da je ime proslavljenog
voe Keana Telefa prema ubedljivora tumaenju akademika G. Kapancjana
istovetno s imenom hetskog boga Telepina. Isto ime nosio je i jedan od
hetskih careva. Istina, epska tradicija je Telefu pripisivala grko poreklo, ali
to bi moglo da se javi kao posledica kasnije prerade mita. Prema tome,
moerno smatrati da su u antikoj epskoj tradiciji nala svog odraza secanja
na nekadanje uzajamne veze izmeu Ahajaca i Heta.
Istina, istovetnost kraljevstva Aiiijava sa ahajskom dravom jo se ne
moe smatrati potpuno sigurnom i optepriznatom i sve to je napred reeno
vezama Ahajaca i Heta zasad ostaje hipoteza, Zato bi se teko moglo
posumnjati u to da su oko 1400. g. pre n.e. peloponeski Ahajci stvamo
osvojili Krit: u to vreme je dolo do razaranja kritskih dvoraca. Katastrofa
kojom je pogoen Krit prouzrokovala je seobu nekih kritskih plemena u
druga mesta. Tako izgleda da su Likijci, koji su prvobitno bili nastanjeni na
Kritu, preli u Malu Aziju i tu se naselili u oblasti koja je kasnije dobila ime
Likija.
Treba pomiljati na to da su osim Pamfilije Ahajci prodrli i na severnu
obalu ostrva Kipra i naselili je, zbog ega je taj primorski pojas kasnije dobio
naziv Ahajska obala". U vezi s time vrlo je karakteristino to to su izvesni
nama poznati dijalekti Pamfilije i Kipra srodni jeziku kojim je govorilo
stanovnitvo Arkadije na Peloponezu, tj. ahajskom jeziku.
Samo se po sebi razume da je Ahajcima, sve dok je postojalo hetsko
carstvo, bilo teko da prodru i da se uvrste na zapadnoj obali Male Azije.
Meutim, kad je nestalo tog carstva, tada su, prema nekim znacima, na toj
teritoriji poele da se naseljavaju pojedine grupe Ahajaca. Prilikom
iskopavanja u Miletu naena je kasnomikenska keramika iz veka. To
daje izvesnu osnovu za pretpostavku da je na tom mestu postojalo ahajsko
naselje. Jo pre no to su s uvrstili na obalama Male Azije Ahajci su
zauzimali neka velika ostrva i meu njima Lezbos. Ahajci, doseljeni na ova

ostrva, izgleda da su vodili svoje poreklo od severnih, tesalskih Ahajaca.

Etablirajui se na maloazijskim obalama, ahajski doseljenici su tek u
izuzetnim sluajevima prodrli dublje u kopno, gde se i dalje zadralo domae
stanovnitvo. Tako je raspad hetske drave otvorio put prema zapadnim
obalama Male Azije istovremeno i severnim Ahajcima i junirn
(peloponeskim) Ahajcima. kako jedni, tako su izgleda i drugi ve odavno
gajili elju za prodiranjem do Helesponta i za uvrenjem u Troadi.
Postoje veoma ozbiljni razlozi da se pomilja na to da su dogaaji vezani
za osvajake upade ahajskih trupa u Troadu posluili kao istorijska osnova
za sie Ilijade". Na taj nain su u grkom epu nali odraza, u formi
specifinoj za njega, realni dogaaji koji su se odigravali u Maloj Aziji u
- veku pre n.e.
Dogaaji zabeleeni u grkom epu, koji mi obino nazivamo trojanskim
ratom, oigledno su bili poslednji veliki dogaaji u istoriji Mikenjana.
Pojaano iseljavanje ahajskog stanovnitva na istok i u Malu Aziju i
istovremeno priliv novih ratnikih plemena sa severa Balkanskog poluostrva
izgleda da predstavljaju jedan od glavnih uzroka brzog propadanja.
mikenske kulture.
Kao to smo ve pokazali, vreme razaranja piloskog dvorca posle koga
se ii njemu vie nije obnavljao ivot moe se dosta tano datirati u poslednje
decenije veka pre n.e. Podudaranje ovog dogaaja sa upadom Dorana
na Peloponez, to antika tradicija datira otprilike na kraj ili poetkom
veka, teko bi se moglo shvatiti kao sluajnost. U svetlu ranijih i
nedavnili arheolokih istraivanja ne moe se potceniti ruilaka snaga tog
napada. S njim su zauvek nestale monumentalne palate i grobnice mikenske
epohe, zadugo su, i to skoro sasvim, bile prekinute veze izmeu Balkanskog
poluostrva i dragih zemalja, opao je opti nivo materijalne kulture. To je
naroito uoljivo u oblasti keramike proizvodnje u kojoj se tada zapaa
prelaz od mikenskih na mnogo primitivnije stilove protogeometrijski i
geometrijski stil. Sve to pokazuje da mikensko drutvo koje je ve na sebi
iskusilo delovanje procesa socijalno-imovinske diferencijacije i upoznalo
protivurenosti robovlasnikog ureenja nije bilo u stanju da se odupre
navali dorskih zavojevaa. Moemo se saglasiti s miljenjem progresivnog
engleskog naunika D. Tomsona, koji inae stoji na pozicijama marksizma,
kad kae da se pobeda Dorana esto objanjava rijihovom rodovskom
organizacijom i meurodovskom povezanou. Stvar je u tome to je
mikenska kultura, sudei prema arheolokim podacima, postala svojina
relativno malobrojnog dela stanovnitva kontinentalne Grke, dok je njegov
najvei deo nastavljao da ivi u neuporedivo primitivnim uslovima
prvobitne zajednice. tome govore i novi lingvistiki podaci, posebno neka
zapaanja S. J. Lurijea koji je primetio da u deifrovanim mikenskim
natpisima na kraju slogova nestaju suglasnici ,,v", ,,p" i ,,c", dok ih ponovo
nalazimo u grkom jeziku kasnijeg doba. U vezi s tim S. J. Lurije izraava
pretpostavku koju smatramo veoma ubedljivom, da je jezik mikenskih
natpisa, po svemu sudei, predstavljao jezik relativno male vladajue grupe,
dok se kod irih slojeva sauvao jezik koji je preiveo dorsku najezdu i iz
koga su se kasnije razvili noviji grki dijalekti. injenica da mikenska
pismenost iezava skoro bez traga potpuno se slae s ovom pretpostavkom i
slui joj kao potvrda. Prema tome, nezainteresovanost narodnih masa za
odbranu drave koja ih je guila tekim dabinama i nametala im mnoge
obaveze, po svemu sudei, odigrala je odluujuu ulogu u prilog uspenom
izvrenju dorskog osvajanja. Naalost, svemu tome moe se samo

nagaati, jer konkretaim istorijskim injenicama koje su pratile pad

Mikene i Pilosa nema nikakvih sauvanih podataka. Ali, bilo kako bilo, u
- veku prestali su da postoje glavni centri mikenske kulture na
Peloponezu i stara Grka je ula u novi period vog istorijskog razvitka.
Socijalna struktura Oslanjajui se na sve raspoloive podatke,
momikenskog drutva. emo izvesti nesumnjiv zakljuak da je
mikenDrava.
sko drutvo ve poznavalo klasnu podelu i da je
u svom razvitku dolo do dravne organizacije.
Na alost, zasad jo malo znamo konkretnim osobinama mikenske drave i
ne moemo sa sigurnou utvrditi ak ni to da li su u mikensko doba na
teritoriji junog Peloponeza postojale jedna ili dve posebne dravne
formacije. Pre e biti tana ova poslednja pretpostavka, jer dosad proitani
piloski dokumenti ne pruaju osnovu za drukiji zakljuak.
Prema svim znacima, na elu Mikene nalazili su se kraljevi. karakieru
vlasti mikenskih kraljeva moe da se stvori tek priblina predstava. Na
raznim mestima homerskog epa, koji je, kao to je poznato, zabeleio niz
razriih stadijuma u razvitku starog drutva sa osobinama socijalnopolitikog
ureenja karakteristinim za te stadijume, vlast kraljeva basileusa nije
prikazana jednako. Dok su u nekim sluajevima u epovima basileusi
predstavljeni kao voe plemena koji svoju vlast dele sa veem stareina i
narodnom skuptinom, dotle je u drugim sluajevima naglaena autarhinost
njihove vlasti.
*
Stvarna obeleja mikenske dravne strukture bezuslovno moramo traiti u
drugom od ova dva obrasca. Moda bi jasnijoj predstavi karakteru vlasti
mikenskih kraljeva mogla pomoi analogija s drevnim Pilosom kome sad
imamo mnogo vie podataka. Ako se, na primer, poe od piloskih natpisa,
koji su ve proitani metodom Ventrisa i edvika, kao to je inio Lurije* u
svom radu, onda se pred naim oima ocrtava sloena slika dosta razvijenog
socijalno-ekonomskog ivota piloskog drutva.
Oslanjajui se na natpise, S. J. Lurije dolazi do zakljuka da su na
teritoriji koja je pripadala Pilosu postojali krupna imanja. Piloski kralj
(,,vanaka") i vojvoda (ravaketa"), nalazei se na elu piloske drave,
posedovali su tzv. temenar imanja ija je veliina, prema sistemu raunanja
--------- : ------------* S. J. Lurije, Ogledi itanja piloskih natpisa, VDI, 1955, br. 3, 8, itd. Upor. J. A. Lencman,
Piioski natpisi i problem robovlasnitva u mikenskoj Grkoj. VDI, 1955, br. 4, 41 itd. U
navedenim lancima data je literatura tom pitanju.

kakvim se sluio Pilos, iznosila 1800 i 600 mera ita, koliko su dobijali jedan
i drugi sa tih imanja. Neki od piloskih visokih inovnika (tereta") takoe su
posedovali imanja sa kojih su, kao i vojvoda sa svog temena, dobijali po 600
mera ita. Zanimljivo je i to to se u natpisima za ta imanja kae da su
dobijeni ,,od naroda". Veliki zemljini posedi pripadali su i hramovima.
Znaajni kompleksi obradive zemlje kako one ,,od naroda", tako i one koja je
predstavljala vlasnitvo hramova davani su pod zakup krupnim (meu njima
je bilo i svetenika) i sitnim zakupcima. Kako potvruju natpisi, pojedinim
licima je davana i stoka na uvanje i ishranu. Zemlju su obraivali robovi,
zavisno stanovnitvo (karakter te zavisnosti jo nije jasan) i sitni zakupci koji
su drali parcele ekvivalentne sa 9-10 raera ita.
U istim natpisima pominju se i zanatlije koje su ivele u posebnim
naseljima: drvodelje, kamenoresci, gmari, pekari, krojai, zlatari i mnogi
dragi. Imajui na umu spomenike zanatske proizvodnje tog doba, koji su nam
poznati, moemo smatrati da je u sistemu podele rada mikensko zanatstvo

dostiglo mnogo vii stepen nego zanatstvo homerskog doba. Srazmerno

visok nivo razmene dobara i stalni ratni sukobi nesumnjivo su uticali na
razvoj socijalno-imovinske diferencijacije mikenskog drutva. tome
posebno svedoe i grobnice iz mikenskog doba koje pokazuju razliite
stepene imovinskog stanja Ijudi sahranjenih u njima: od grobova obinih
ratnika i zemljoradnika sa oskudnim inventarom do raskonih kraljevskih
tolosa.
Na taj nain piloska drava tog doba, prema svim podacima, predstavljala
je centralizovanu monarhiju sa veoma razvijenim sistemom administracije.
Sam grad Pilos i sva teritorija piloske drave koja je moda, kako
pretpostavlja S. J. Lurije, obuhvatala i deo Arkadije bila je podeljena na
adrninistrativne rejone na ijem elu su se nalazili posebni upravnici. U
natpisima se pominje niz takvih upravnika kako u centru tako i u pojedinim
mestima. Iz sadraja natpisa vidi se da je pomou tih lica drava uzimala od
podreenog stanovnitva namet koji je plaan u naturi: penica, proso,
maslinovo ulje, vinova loza, a takoe i stoka odreen broj ovnova, ovaca,
volova, krava, svinja. Druge funkcije slubenih lica koja se pominju u
natpisima zasad jo nisu dovoljno jasne.
U celini socijalno-politiko ureenje Mikene i drugih ahajskih drava
oigledno bi se moralo okarakterisati kao ranorobovlasniko koje je po
svojoj strukturi blisko kritskom i koje je imalo mnogo zajednikog s
ranorobovlasnikim dravama starog Istoka. Mogue je takoe da je
mikensko drutvo po svom karakteru, kako smatraju neki naunici, u
mnogome podsealo na drutvo Heta s kojima su Ahajci ratovali.

Mikenska Ruevine kiklopskih zidina i kula, kao i grobnikultura

ce i nekropole iz istog doba sauvane su ne samo u Argolidi, Meseniji, Elidi, Lakoniji ve i u
Atici (na teritoriji Atine), u Beotiji i u nizu drugih oblasti evropske Grke i
Makedonije. Sve to otkriveno je iskopavanjem i arheolokira istraivanjima.
Vreme XTV-XH veka predstavljalo je period intenzivnog irenja ne
kritske, vec mikenske kulture po itavom istonom Sredozemlju. Posue i
drugi predmeti mikenskog stila iz tog doba nalaeni su i jo se pronalaze na
mnogim ostrvima Egejskog mora, na teritoriji trakog primorja, u zapadnom
delu Male Azije, na Kipru, u Siriji, Egiptu, Junoj Italiji i Siciliji. Sa
sigurnou se moe rei da su sve te zemlje i ostrva u poznomikensko doba
bili vezani vrstim ekonomskim i kulturnim vezama. U poslednje vreme,
zahvaljujui preciznijem razgranienju spomenika kritske i rnikenske
kulture, predstave mikenskoj trgovirii i spoljnjim vezama s drugim
zemljama postale su mnogo odreenije u nauci. Niz predmeta za koje se
ranije mislilo da su sa Krita doneti u Egipat, danas se smatraju proizvodima
mikenskih zanatlija. Trgovinske veze izmeu Mikene i Egipta odnose se ve
na sam poetak XVI veka. Narod Hanebu koji se pominje u egipatskira
tekstovima neki istraivai su danas skloni da svrstaju u Mikenjane, a ne u
Kricane kao to se ranije mislilo. Moe se sraatrati veiOvatnora, mada ne i
dokazanom, hipoteza prema kojoj su rnikenski vladari pomogli faraonima
Ahmosa (1584-1559. g. pre n.e.) u njegovoj borbi sa Hiksima. U doba
Ehnatona (1424-1388. g.) u njegovoj prestonici Ahetatonu bila je
rasprostranjena mikenska keramika. Na proizvodima mikenskih majstora,
naenim u samoj Grkoj, takoe se moe uoiti izvestan uticaj egipatske
kulture.
U to doba procvata i naglog
irenja
mikenske
kulture
kontinentalna
Grka
u
izvesnom smislu prevazilazi
Krit. Dok se ranije, krajem XVI
i XV veka pre n. e., kad je
uticaj Krita na kontinent bio
najjai, niikenske kulturne
pozajmice nisu ispoljavale u
mehanikom prenoenju tue
kuliure na drugo tle i dok se, na
primer, u fresko-slikama na
zido-

vima rnikenskog i tirintskog dvorca kritska slikarska tehnika, kako smo ve

pokazali, spajala sa lokalnim sieima, dotle se sada opaa obratan sluaj.
Na freskama samog Knososa s kraja XV veka opaaju se uticaji
umetnosti kontinentalne Grke. To se isto moe rec'i i kritskoj keramici
koja takoe potpada pod uticaj mikenskih formi i stilskih rnanira. Meutim,
u graevinskoj vetini i izgradnji puteva kontinentalna Grka je otila aleko
ispred Krita.
U svetiu novih arheolokih istraivanja i deifrovanja mikenskih natpisa
mora da se nametne pitanje potrebe kritike revizije starih shvatanja
mikenskoj kulturi koju je u svoje vreme istakao Evans; ta shvatanja svode
mikensku kulturu na ogranak kritske kulture koji je lien svake originalnosti,
Obeleja duboke samobitnosti mikenske kulture pokazuju da je u
kontinentalnoj Grkoj ivela vrsto ukorenjena tradicija koja je svoje poreklo
vukla iz daleke prolosti i koja je imala svoj vlastiti put razvitka. Najezdom
Dorana taj razvitak je bio usporen i kontinentalna Grka je za izvesno vreme
vracena nazad, ali razvitak nije bio prekinut. Naredni period nasleio je od
mikenske epohe mnogo toga, na primer, mikenska oraa za rad: plug,
gmarski toak, jedrenjak, neke tipove oruja, itd. Ali najvanije je to to
period koji je nastao odmah iza mikenskog, novi, tzv. homerski period ve
predstavlja vek gvoa.
Mikenska Nae predstave mikenskoj reiigiji doskora su religija
se gotovo iskljuivo zasnivale na materijalima
arheolokih istraivanja i iskopavanja. Poto su se
mnogi arheoloki spomenici koji su u veoj ili manjoj raeri odravali
mikenske verske predstave vremenski odnosili na period u kome je uticaj
Krita na kontinenfalnu Grku bio najjai, niz naunika je izveo zakljuak
tome da je mikenska religija bila vanredno bliska religiji Kriana. Teko da
bi se to miljenje moglo odrati bez kritike revizije, naroito sad kad su na
ploicama iskopanim u Pilosu naena imena bogova koji su nam dobro
poznati iz kasnije religije Grka. To su: Zevs, Hera, Posejdon, Ares, Dionis.
Ako su ova imena tano proitana, onda moemo izvesti zakljuak da se
panteon olimpijskih bogova poeo stvarati jo u mikensko doba u ahajskom
drutvu, da je on preiveo dorsku najezdu i da ga je konano nasledilo
homersko drutvo.
Po svemu sudei, uporedo s ovim verskim predstavama u mikensko doba
jo su iveli ostaci starog fetiizma,
Isto tako ne moe biti nikakve sumnje u to da je u mikenskom drutvu
bilo veoma omiljeno verovanje u zagrobni ivot i da je kult mrtvih bio iroko
rasprostranjen; kao uspomena na to ostale su rnikenske grobnice. Sudei po
pojedinim sluajevima kad se u tim grobnicama nailazilo na ostatke leeva,
moemo pretpostaviti da su starim Mikenjanima bili poznati izvesni naini
balsamovanja prema egipatskom obrascu.
GRKA NASELJA RANOG PERIODA NA BALKANSKOM
POLUOSTRVU I U MALOJ AZIJI
1. MIGRACUE PLEMENA TOKOM POSLEDNJE TREINE
IIMILENUUMA PRE N.E.
U - veku pre n.e. na Balkanskom poluostrvu i u Maloj Aziji
dolazi do velikih seoba plemena tokom kojih je razoreno mikensko i kritsko

kraljevstvo i poruena Troja, a takoe su nastupile duboke socijalnoekonoffiske i kulturne promene u basenu Egejskog mora.
Posledice tih pokreta plemena osetile su se i izvan granica kritskomikenskog sveta. Oni su ubrzali raspad hetske drave, konano potkopali
vlast faraona XX dinastije u Palestini i Fenikiji i izazvali seobu Etruraca iz
Male Azije na Apeninsko poluostrvo, kako pretpostavljaju mnogi naunici,
seobu koja je imala znaajne posledice za staru Italiju.
Sovjetska istorijska literatura doskora je potcenjivala znaaj ovih velikih
migracionih procesa, ak ih je ponekad i inogrisaia to je predstavljalo
direktnu posledicu uticaja koncepcija N. J. Mara koji je, kao to je poznato,
negirao ili svodio na minimum istorijski znaaj svake migracije. Meutim,
treba rei da ni N. J. Mar ni njegovi sledbenici u tom pitanju nisu bili
originalni. Jo krajem XIX veka J. Beloh, buroaski nemaki istoriar,
pokuao je da negira injenicu seobi Dorana i tvrdio je da su grka plemena
toboe od pamtiveka ivela na onim mestima gdje ih nalazimo u I
milenijumu pre n.e.
Seobu plemena u bazenu Egejskog mora, koja je uzela tako velikog maha
u drugoj polovini milenijuma pre n.e., treba smatrati potpuno normalnom
pojavom, uslovljenom neravnomernou socijalno-ekonomskog razvitka
raznih oblasti.
Kao neposredan podstrek za takva pomeranja posluila je seoba dorskih
plemena koja su prvobitno ivela du severnih granica egejskog sveta odakle
su krenula na jug, potiskujui Ahajce i Kriane. Do ovog migracionog
kretanja dolo je zbog porasta proizvodnih snaga koji je izazvao prvu krupnu
drutvenu podelu rada i u vezi s tim socijalno raslojavanje, pojavu privatne
svojine i tenju za sticanjem zemlje, robova, stoke i drugih dobara.
Prema tome, masovna seoba dorskih plemena odvijala se u okolnostima
raspadanja prvobitne zajednice u njihovoj sredini, dakle, u vreme kad su
osvajaki ratovi postali neizbeni. Rat koji je ranije voen samo radi osvete
zbog nekog nasilja ili zbog proirenja oblasti koja je postala nedovoljna, vodi
se sad prosto zbog pljake, postaje stalna grana privreivanja''.6
2. ANTIKA TRADICUA SEOBI PLEMENA TOKOM POSLEDNJE
TREINE MILENIJUMA PRE N.E.
seobi Dorana govore antiki autori uglavnom na osnovu mitova i
legendi starim herojima i delimino na osnovu podataka toponimije. Samo
se po sebi razume da te podatke moramo da koristimo veoma oprezno i da se
prema njima odnosimo strogo kritiki^ Meutim, osnovni pravac seobe i
njene glavne etape ne podleu sumnji. to se tie datiranja tih seoba, stari
autori su ih vezivali za kraj trojanskog rata: ak I posle trojanskog rata,
primeuje Tukidid, u Heladi su se jednako vrila premetanja stnovnitva i
nova naseljavanja, tako da zemlja rrije imala mira i stoga nije napredovala"
(I, 12, 1).
Antika tradicija sauvala je jasne uspomene na seobu Tesalaca iz Epira u
oblast koja je po njima dobila ime (Herodot, VII, 176; Tukidid, I, 123).
Zatim su potisniili Beocane koji se pokrenue na kadmejsku zemlju, osvojie
je i dadoe joj ime Beotija.

6 F. Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i drave, Kultura, 1950, Beograd, 168 (na
srpskom jeziku; izd. irilicom).

Prema Tukididovim proraunima do ovih dogaaja dolo je 60 godina

posle pada Iliona, tj. imajui uvek na umu tradicionalni datum trojanskog
rata (1194-1184. g. pre n.e.**) krajem veka pre n.e.
Prema podacima antike tradicije u isto vreme poinje jo vei migracioni
pokret seoba Dorana. Tukidid smatra da su Dorani zauzeli Peloponez 80.
godine posle pada Hiona, tj. 1104. g. Isokrat i Efor navode kasniji datum
1069. g. TJ oba sluaja ove tradicionalne datume treba smatrati samo kao
pribline hronoloke termine. Postoje izvesni vani dokazi kojima smo
govorili ranije i na osnovi kojih moemo pomisljati a se seoba Dorana
odigravala krajem veka. Izgleda da je ona bila vezana sa napred
pomenutom seobom Tesalaca i Beoana.
Antika tradicija objanjava ove masovne seobe borbom monih heroja
koji su isticali svoja nasledna prava na ovu ili onu zemlju koja je toboe
ranije pripadala njima. Predanje prodoru Dorana na Peloponez, izmeu
ostalog, tesno se preplitalo s priama tzv. povratku Heraklida u kojima se
govori tome kako se Herakle borio za vlast nad Peloponezom i kako su se
njegovi potomci Heraklidi nalazili na elu grapacije grkih plemena koja su
nadirala na Peloponez, tj. na elu Dorana. Socijalna podloga ovih mitolokih
pria potpuno je jasna. Basileusi Argosa, Sparte i Mesenije nastojali su da
podignu svoj autoritet i obraziagali su svoje pravo na osvojene teritorije,
pozivajui se na pravo svojih boanskih predaka. I zato je sastavljena
zamrena i izmiljena genealogija koja je kraljevski rod vezala za boanskog
Herakla ijim je junakim delima stvoren velik broj mitova.
Karakteristino je to to antika tradicija provodi strogu razliku izraeu
Dorana i Heraklida. Herakle nastupa kao ahajski junak iz Persejevog roda.
On sklapa savez s Egirnijem, sinom Dora, rodonaelnikom dorskih plemena i
dobija od njega treinu kraljevstva. Heraklov sin Hil, koji je posle srarti
svoga oca proteran sa Peloponeza, odlazi na sever Doranima i deli tamo vlast
sa Egimijevim sinovima Pamfilom i Dimanom. Hilovi potomci zovu se
Hileji, a dva druga dorska plemena Dimani i Pamfili; njima su data imena u
ast njihovih predaka, Egimijevih sinova,
Tako vetaki stvorenim genealogijama dorske voe su nastojale da
poto-poto dokau svoje ahajsko poreklo. Mnogo vekova kasnije, kad je
dorska seoba ostala samo kao uspomena iz daleke prolosti, spartanski kralj
Kleomen I ponosno kae jednoj atinskoj svetenici: ,,Ja nisam Doranin, ja
sarn Ahajac" (Herodot, V, 72). Mogue je, razume se, da su Dorani primali u
svoje zajednice neke od ahajskih rodova. ak se i sam naziv plemena
Pamfila kod nekih istraivaa tumai kao Ijudi svih plemena". Ali je
zanimljivo to to su upravo basileusi nastojali da veu svoje poreklo ne za
osvajae, ve za pobeena plemena. Mogue je da je u tome delovalo seanje
na razvijenu ahajsku kulturu mikenskog doba.
Mit Heraklidima koji su istakli pravo na naslee svojih predaka Herakla
i Perseja izgledao je veini grkih autora kao vrlo ubedljiv argument za
prodiranje Dorana na Peloponez. Jedini je Tukidid nastojao da otkrije
ozbiljnije i realnije uzroke tog dogaaja. On pie da pre Trojanskog rata i jo
dugo posle razaranja Troje u Heladi uopte nije bilo vrstog vezivanja za
jedno stalno mesto stanovanja. Izgleda da zemlja koja se danas naziva
Helada nije od davnina bila stalno naseljena. I ranije su u toj zemlji vrena
preseljenja, i svaki je narod lako naputao svoju zemlju pouskivan nekim
drugim, svaki put brojnijim narodom" (I, 2, 1). Te sukobe plemena Tukidid
tumai isto ekonomskim uzrocima. Tenja za sticanjem vodila je tome da
su slabiji padali u ropstvo jaih, dok su mocniji, oslanjajui se na svoje
bogatstvo, nametali svoju vlast manjim gradovima" (I, 8, 3). Meutim,
Tukidid belei i druge sluajeve kad su ekonoraski razvijenije oblasti trpele

od napada svojih zaostalijih suseda. Ako je zbog plodnosti da pie on rasla

mo nekih plemena, to su unutranji sukobi koje su se javljale meu njima i
koji su ih vodili propasti, utoliko vie izazivali napade drugih plemena" (I, 2,
4).
Tako je Tukidid uoio neravnomemost socijalno-ekonomskog razvitka
raznih delova Grke i skrenuo panju na to da je socijalna borba (,,unutranji
sukobi") unutar razvijenijeg drutva olakavala napade zaostalih plemena.
3. PITANJE PRVOBITNIH NASELJA DORANA
Pitanje prvobitne domovine dorskih plemena veoma je sloeno i
zamreno. Antiki autori pominju razne planinske oblasti severne Grke kao
njihovo najstarije prebivalite, naglaavajuci pri tome da Dorani nisu imali
stalno nastanjenih teritorija.
Tako su, prema Herodotu (I, 56), u vremena koja se ne pamte (,,pod
carem Deukalionom" mitskim savremenikom svetskog potopa) zauzimali
Ftiotidu u najjunijem delu Tesalije, zatim stf se premestili na sever u
Histieotidu (u podnoju Ose i Olimpa), odatle su bili potisnuti nadiranjern
Kadmejaca i nastanili se na Pindu.
Ove podatke delimino potvruju i drugi autori. Pindar koji se koristio
najstarijim izvorima (na primer, Hesiodovom poemom Egimije"), takoe
trai domovinu Dorana u rejonu Pindskog planinskog lanca. Diodor sa
Sicilije govori boravku Dorana u Histieotidi mnogo iscrpnije od Herodota,
koristei pri tom sve mogue legende.
Meutim, sva ta mesta nisu predstavljala prvobitno prebivalite plemena
koja nas interesuju i znaajno je to da homerska geografija, posebno
interesantni pregled uesnika Trojanskog rata u drugom pevanju ,,Dijade",
potpuno ignorie itav ciklus legendi kojiraa se slue spornenuti autori, iako
je samo ime Dorani" bilo poznato stvaraocima homerskog epa.
Ma koliko da je to udno, najstariji pomen Dorana vezuje se za ostrvo
Krit. U Odiseji" (XIX, 172-177 naved. prevod) itamo:
Kreta zemlja postoji u sredini puine puste, lepa i
rodna zemlja. oko nje voda, a na njoj rasuti
bezbrojni ljudi; gradova devedeset ima. Onde se
jezik mea sa jezikom: tu su Ahejci, Eteokriani tu
su junaci, tu i Kidonci, Doraca tu su plemena tri, i
divni Pelazgi."

Tako su prema onome to kae Odiseja" jo u najstarija vremena kad su

u glavnom centru ostrva, u gradu Knososu, jo stanovali dogrki stanovnici
Pelazgi, na ostrvo ve bili prodrli Dorani koji su kasnije potisli ranije
stanovnike ili su se s njima asimilirali.
Neki istraivai misle da su prvi dorski doseljenici zauzeli istoni deo
Krita. Na to ukazuju i arheoloki nalazi (maevi severnog tipa u tom delu
ostrva) i geografska nomenklatura. Gradovi Hierapitna i Dija u toj oblasti
odgovaraju Diji i Pindu u junoj Makedoniji, u blizini Histieotide. Moda bi
se ba tu u junoj Makedoniji morala traiti prvobitna domovina Dorana.
Pristalice ove hipoteze (Vajd-Deri i drugi) ukazuju da se na ovaj nain
moe vrlo dobro objasniti to to se Dorani ne pominju u drugom pevanju
Ilijade". Prisustvo plemena koja su ivela severno od Olimpa i zapadno od
Trakije nije privuklo panju, jer ona nisu bila blizu ni Ahejcima, ni
Trojancima.
4. PRAVAC I OSNOVNE ETAPE SEOBE DORANA

Izvidniki odredi dorskih iseljenika izgleda da su krenuli na jug morskim

putem. Egejsko more naikano ostrvima nije predstavljalo naroitu tekou
za njihovo kretanje, ak i bez obzira na primitivnost tadanjih sredstava za
plovidbu. Moda i nije sluajno to to su prva saoptenja Doranima, koja
nalazimo u homerskim poemama, vezana upravo za ostrvo Krit i Rodos.
U drugom pevanju Ilijade", iako se tu Dorani ne pominju direktno,
nalazi se zanimljiva pria njihovom voi Tlepolemu, Heraklovom sinu,
koji je ubio oevog ujaka i iz bojazni od osvete ostale rodbine napustio
domovinu: brzo pograbi lae i naroda skupi mnogo, na more odmah
odbee..."
Tad on na Rod stie na lutanju, muei muke.
Tu se nasele oni u tri se plemena dele';
njih je voleo Dive, i ljudma i bozima vladar."
(Ilijada, -667-669 naved. prevod Miloa N. uria)

Postojanje karakteristine dorske podele na tri file na Rodosu i pripadnost

voe rodu Heraklida potvruju ovo epsko svedoanstvo, i to tim pre to je u
kasnije vreme stanovnitvo ovog ostrva bilo dorsko.
Tako bi se mogle rekonstruisati, razume se samo kao verovatne, prve
etape dorske seobe: iz june Makedonije neki Dorani su krenuli na ostrva
Krit i Rodos, a dragi, kopnenim putem u Tesaliju i Epir. Proavi
Termopoliski klanac oni zauzimaju Driopidu i menjaju joj irae u Doridu.
rgSIoh otro kritikuje antiku tradiciju i tvrdi da u ovom sluaju imamo
posla sa potpuno sluajnom glasovnom podudarnou koja je povod za
stvaranje legende severnom poreklu peloponeskih Dorana. On naroito
ukazuje na raali obim teritorije i na siromatvo Doride, smatrajui da
mnogobrojna plemena nisu bila u mogunosti da se smeste na tako malom
prostoru i da tu nau za sebe hrane. Meutim, protiv ovakve argumentacije
nemakog istraivaa ustao je sovjetski istraiva R. VTSnm iznosei veoma
opravdane prigovore. On je najpre skrenuo panju na to da granice Doride
nisu bile uvek onakve kakve su bile u klasino doba. U staro doba ova oblast
mogla je da bude mnogo vea. S druge strane, ne treba smatrati da je broj
Dorana u veku bio naroito velik. Dorida je i kasnije bila dorska i
Spartanci su je zvanino priznavali kao svoju metropolu, pa su se smatrali
obaveznim da joj pruaju vojnu pomo u borbi sa susedima (Tukidid, , 107,
2; , 92, 4).
Moe se smatrati da boravak dorskih plemena u Doridi nije bio
dugotrajan. Za veinu plemena koja su se selila, ova oblast predstavljala je
meto"kratkotrajnog odmora 11a putu za Peloponez i tek se njihov manji broj
ovde nastanio trajno.
Izgleda da su se ostali Dorani iz Doride uputili na Peloponez. Prema
arkadskoj tradiciji oni su najpre pokuavali da se probiju na to poluostrvo
kopnenim putera preko Istma, ali su pretipeli neuspeh. Mnogo vekova
kasnije, u vreme grko-persijskih ratova, Tegejci su se s ponosora seali
podviga svog voe Ehema, koji je u dvoboju ubio Hila, heroja-eponima
jednog od dorskih plemena (Herodot, IX, 26). Prema predanju, posle prvog
neuspeha osvajai su izabrali pomorski put i ovog puta su uspeli. Uz pomoc
Lokriana koji su izneverili Ahejce, oni su preli Krisejski (Korintski) zaliv
iz Naupakta prema rtu Riju i onda su poli na poluostrvo, nastojeci da prodru
to dublje (Polibije, , 12, upor. Pauzanija, V, 3, 5 i X, 38, 10). Bez
zadravanja su proli Aheju i Arkadiju (Pauzanija, V, 4, 1) i zauzeli

najplodnije i najguce nastanjene delove Peloponeza: Argolidu, Lakoniju,

Meseniju, a takoe i Istamsku prevlaku.
Osvajanje nove teritorije odvijalo se postepeno, korak po korak. Napad s
kopna podravan je i s mora brodovima koji su krstarili Egejskim
morem.Tako je napad na Korint zapoeo iskrcavanjem u Soligeji na obali
Saronijskog zaliva (Tukidid, IV, 42, 4), a prilikom osvajanja Argosa
Doranima je kao uporite sluio priraorski grad Temenij (Pauzanija, ,
38,1). Megara je osvojena mnogo kasnije nego Korint i nastaiijena je
dorskim (ili doriziranim) doseljenicima. Dorani su i Argolidu osvajali
postepeno. Domae stanovnitvo sauvalo je svoja graanska prava i
obrazovalo dopunske file koje su se prikljuile trima dorskim filama. Mirnim
putem prikljueni su Fliunt (Pauzanija, , 38, 1), Trezen (isti, 30, 10) i
Sikion (isti, 6, 5); stanovnitvo ovih gradova podelilo je svoja imanja s
doljacima, a kasnije se u potpunosti slilo s njima. U drugim sluajevima
Ahejci su naputali svoju domovinu kao to se, na primer, desilo u Epi: dauru
(Pauzanija, , 26, 1-2). U svakom sluaju po zauzimanju Argosa Dorani nisu
nailazili na znaajniji otpor u severoistonom delu Peloponeza. Mnogo
sporije i uz savladavanje velikih tekoa odvijalo se osvajanje Lakonije.7
U zapadnom delu Peloponeza Dorani su naselili Meseniju. tim
dogaajima imamo vrlo malo pouzdanijih obavetenja, jer je mesenska
tradicija jako iskrivljena raznirn kasnijim dodacima koji se odnose na period
ratova sa Spartom, pa ak i na period posle uspostavljanja nezavisnosti
Mesenije (370. g. pre n.e.). U toj tradiciji postoji pomen obrazovanju
posebnog dorskog polisa (Stenik-lar) na mesenskoj teritoriji koji je imao istu
ulogu kao i Sparta u Lakoniji. Nije iskljueno da su se Dorani u Meseniji
uvrstili tek poto su je osvojili Spartanci (XI vek pre n.e.).
Ivan Peloponeza Dorani su naselili niz ostrva (Krit, Eginu, Teru, Rodos i
druga)ijugozapadnu obalu Male Azije (gradove Knid, Halikamas i druge).
Na Krit i Rodos, kao to smo videli, prodrli su veoma rano, ali su
tek kasnijom kolonizacijom iz Peloponeza uvrstili svoju vlast na njima.
*8*

Seoba Dorana, uglavnom je za dui period odredila razmetaj grkih

plemena. Ahejci su se kao posebna etnika grupa sauvali samo u Arkadiji, u
planiriskom predelu koji nije imao izlaz na more (, Jlijada", , 114), i zato su
bili najizolovaniji u Junoj Grkoj. Ovde je i dalje vladao ahejski dijalekt.
Veinu doraaeg stanovnitva Peloponeza, kao to smo videli, Dorani sifu
potpunosti asimilirali. Jedan deo Ahejaca odselio se u Atiku (Pauzanija, ,
26,2), na ostrvo Krit (Odiseja", XIX, 177) i na ostrvo Kipar, ali su svoj
dijalekat sauvali samo na Kipru.
Za vreme dorske najezde konano se izdvojila jonska grupa plemena koja
je kasnije odigrala tako znaajnu ulogu u istoriji antike Grke. Njihovo
najstarije prebivalite, kako se sauvalo u tradiciji, bilo je u Atici (,Jlijada",
, 685) i u Ahaji, samo su ih iz ove istisli Ahejci (Herodot, I, 145) koji su
se nali pod pritiskom navale Dorana. Pristizanje saplemenika sa Peloponeza
ubrzalo je doseljavanje Jonjana u Atiku (gde je prvobitno ivelo dosta
Pelazga). Kasnije su Jonjani naselill skoro sva ostrva Egejskog mora i deo
maloazijske obale.
7 Vidi dalje poglavlje Sparta, Krit, Tesalija i Beotija u vremenu od IX do poetka V veka pre
n.e."
8 Vidi Hrestomatiju iz istorije starog sveta u redakciji akademika V. V. Struvea, knj. ,
Moskva, 1951, 33-34.

etvrta velika gmpa grkih plemena eolska, zauzela je Tesaliju i Beotiju

jo pre Dorana, a kasnije je kolonizovala Lezbos i Eolidu. Teritorija
severozapadne grupe plemena nije se bitno izraenila. Jedino su se u
primorskim oblastima ponegde uvrstili dorski (korintski) kolonisti,
potisnuvi autohtono stanovnitvo.
5. GRCIINARODIMALE AZIJE
Jo pre masovne seobe plemena koju smo opisali, Ahejci su uspeli da se
nastane u Maloj Aziji i, kako izgleda, ve su tada osnovali Milet koji kasnije
postaje jonski. Ve u XIV veku pre n.e. Ahejci se spominju u hetskim
dokumentima kao zapadni susedi hetskog carstva. Poetkom veka
hetski car Dudhalija vodi uspean rat s Ahejcem Atarijaem.*
U grkim mitovima takoe se pria estim seobama iz Grke u Malu
Aziju i obratno, kakvih je bilo jo u starijim vremenima. Na primer: mitski
junak Belerofont seli se iz Korinta u Malu Aziju i tamo deli vlast s likijskim
kraljem Jobatom. Sve do kraja svog ivota on ostaje na novom mestu. Ali
ak i njegov unuk Glauk ne zaboravlja na svoje ahejsko poreklo (Ilijada",
VI, 150-210). Arkadski junak Telef takoe se seli u Malu Aziju i postaje
kralj Misije. Njegov sin Euripil pominje se u Odiseji" (XI, 520), kao kralj
Kecaria (verovatno Heta; izgleda da se ime Telef, prema miljenju nekih
istraivaa, slae s hetskim imenom Telepin).
Posle raspada hetske drave Grci su odravali tesne veze s Frigijom i
Lidijom koje su se kasnije nalazile na njenoj teritoriji. Tako tome priaju
mitovi Silenu i frigijskom kralju Midi, Tantalu i Niobi, Pelopsu i
drugima. ak i bog vina Dionis u jednom od mitova izjavljuje da je on doao
iz Meonije (Lidije). Izgleda da su u riznicu grke mitologije bili ukljueni i
siei koji su prihvaeni iz epova maloazijskih plemena.
Ima osnova za pretpostavku da su grka plemena zajedno s maloazijskim
vrila pohode u Palestinu i Egipat. Poznato je, na primer, a oko 1250. g. pre
e. u Egipat upadaju Akavasa (Ahejci), Turua (Etrarci, ija je otadbina,
prema Herodotu, bila Lidija), ardana (Svardeni, preci Liana) itd.
Napadi severnih primorskih naroda na Egipat ponavljali su se i poetkom
veka pre n.e. za vreme Ramzesa IV. Ovog puta, pored Ahejaca (koji se
zovu Danijeni, tj. Danojci), nastupili su i Peleset" i Dzakara", tj. Pelazgi i
Karijci. Tako su i ova dogrka plemena, koja su ivela u basenu Egejskog
mora, pod pritiskom Dorana pola preko mora u Egipat i Palestinu. Jedan
njihov deo smestio se du palestinske obale.9 U dolini Nila nisu uspeli u
svom poduhvatu: natpisi u kojima se slave pobede Merneptaha i Ramzesa IV
govore potpunom porazu Dorana, a to isto se nasluuje i iz jednog mesta u
Odiseji" (XIV, 262-267, naved. prevod). Tu se govori neuspelom
pokuaju Kriana da napadnu Egipat s mora i vrio otvoreno se istie
pljakaki karakter tog pohoda:
,A1' njih obest zavede, i pouda savlada
njina, odmah Egipanima lepa plenjahu
polja, njine voahu ene i ludu grabljahu
decu, a njih ubijahu, al* glas po gradu se
rasturi brzo. kad se prouje to u gradu, u

9 Filistimljani (Filistejci) - juno od Jafe; Dzakara-Kriani - neto severnije, u predelu grada

Dora.

osvanak zore stignu, i napune polje sve sami

peaci i konji."
Dalje se daje detaljan opis kako je ta vojska sa mnogo peaka, na ijem se
elu nalazio sam faraon, potukla Kriane.
Na taj nain istonjaki dokumenti potpuno se slau s grkom tradicijom
masovnom preseljavanju stanovnitva u istonoj polovini Mediterana
tokom - veka pre n.e. Trojanski rat i seoba Dorana, kolonizacija
Male Azije i napadi primorskih naroda" na Egipat i Palestinu predstavljali
su pojedine etape ovih masovnih migracija.
Istorija Grke u periodu koji razmatramo ne moe se odvojiti od istorije
Male Azije. U grku mitologiju prodrlo je mnogo hetskih, liijskih i
frigijskih siea. U grkoj umetnosti primeuje se veliki broj istonjakih
elemenata. Izmeu ostalog, i sam izgled sfinge u obliku krilatog lava sa
enskim licem potie od njegovog hetskog prethodnika koji se razlikuje od
egipatskog. uvena frigijska kapa predstavlja tipinu hetsku kapu. Na taj
nain uzajamno proimanje s istonjakini kulturama (maloazijskom,
fenianskom i egipaiskom) dalo je grkoj kulturi izvestan peat u njenom
daljem razvitku.
Zavrnu epizodu ovde opisanih migracija predstavljala je seoba Etruraca
u Italiju. Prema ubedljivim dokazima koje navodi bugarski istraiva V.
Georgijev, Etrurci su potomci Trojanaca.10
HOMERSKA GRKA
Za period velikih seoba grkih plemena vezana je i pojava poznatih
spomenika epskog stvaralatva starih Grka Ilijade" i Odiseje".
Kao to je poznato, sami Grci pripisivali su ova dela
pesnikomjstvaralatvu slepog starca Homera. Uverenost Grka u Homerovu
istorijsku realnost bila je toliko vrsta da se itav niz grkih gradova u doba
koje nam je relativno dobro poznato meusobno sporio oko toga kome e
pripasti ast da se nazove njegovim rodnim gradom. pitanju porekla ovih
epova, njihovim sadrajnim, istorijskim i kompozicionim osobinama postoji
ogromna literatura koja sadri stotine i hiljade svezaka naunih rasprava.
Pored sve raznolikosti miljenja tzv. homerskom pitanju danas se ipak sve
svodi na to da su oba ova epa stvarana postepeno i u toku dugog vremena.
Pojedine grke pesme ivele su u narodu evropske Grke jo u mikensko
doba. Meutim, epske poeme nastale na bazi tih pesama, sudei prema
njihovom jeziku koji je u osnovi jonski, ali s primesom nekih eolskih i
ahejskih forrai svojim poreklom vezane su za zapadnu obalu Male Azije.
Dugo vremena stvarane, prenosei se s kolena na koleno, epovi su
postojali u usmenoj tradiciji i zabeleeni su tek onda kad se razvila
pismenost. Kao rezultat toga, u sadraju oba epa mogu se razlikovati naslage
raznih epoha. Pojedine epizode koje nalazimo u njima neosporno
obeleavaju odnose i ivot karakteristine jo za mikenski epohu, dok je u
veem delu ostalih naao svoj odraz tzv. homerski period; njega obino
datiraju priblino u period - vek pre n.e.
Najzad, u poemama se naao izvesni odraz mnogo kasnijeg perioda VmVI veka pre n.e. koji je neposredno prethodio ili se ak podudarao s
vremenom njihovog prvog zapisivanja. U izuavanju tih nanosa iz raznih
vremena veliku ulogu odigrali su materijali koje je dala arheologija. Naunici
koji su se bavili tim pitanjem odavno su ve zapazili da se spomenici
10 V. Georgijev, poreklu Etruraca, VDI, 1952, br. 4, 133-141.

mikenske epohe redovno nalaze na mestima koja se spominju u epu, dok

nikad nisu pronaeni na nekom mestu koje se u epu ne spominje. S dnige
strane, predmeti kojima je re u poemama, na primer, Nestorov kondir koji
se spominje u Ilijadi" (XI, 632-635) ili kaciga sa zubima belozubog vepra
(X, 261-265) i niz drugih direktno su potvreni nalazima tih predmeta i
nalazima spomenika mikertske epohe. Istina, sve to je opisano u poemama
ni izdaleka nije nalo arheoloku potvrdu, a neto od toga (na primer, u
Bijadi", XIV, 180; u Odiseji" XVIII, 239-294 fibulekope, opisi eljeva,
enskih ukrasa za glavu, itd.) nesumnjivo spada u mnogo kasnije vreme ak
u VEJ-VI vek pre n.e. Uvezi s tim Lorimer, autor dela koje se specijalno bavi
poreenjima homerskog epa sa arheolokim materijalom preporuuje ne bez
osnove da se uvamo preterivanja u iznalaenju karakteristinih elemenata
bronzanog doba u tom epu, smatrajui da ih je u njemu znatno manje nego
to se to ranije pretpostavljalo.11
Bez ikakva kolebanja moemo rei da e deifriovanje mikenskih
tekstova uneti mnogo novog ne samo u nae predstave mikenskoj ve i
tzv. homerskoj epohi. Meutirn, pri tom (dok je prouavainje lineamog
pisma B" jo daleko od svog zavretka i dok jo nisu savladane sve tekoe
na putu konanog deifrovanja) moramo biti veoma oprezni. Mnogi od
zakljuaka koji se nameu zasad su jo preuranjeni. Iako se niz toponima i
imena bogova iz epa slae se tekstovima, homerski opisi gazdinstva Alkinoja
i Odiseja u kojima mnogi nalaze tipine reminiscencije mikenske epohe
teko bi se mogli priznati potpuno jednakim sa gazdinstvom piloskog dvorca
iji je opis naen u natpisima. Na primer, ako u prvom sluaju nailazimo na
jo veoma ogranieno iskoriavanje rada robova, iji broj ne prelazi 50, pa
moda i 100, u drugom sluaju imamo sloen i razvijen ekonoraski sistem
vezan za eksploatisanje rada vie stotina robova, zavisnih ljudi i zanatlija. I
moda nije sluajno to to se termin " ,,rob" koji izgleda odgovora
terminu ,,do-e-ro" u piloskim natpisima, a koji mu je veoma blizak po
glasovnoj zvunosti, skoro nikako ne sree u jeziku homerske epohe da bi se
potom javio i ponovo naao iroku primenu tek u doba razvijenih
robovlasnikih odnosa u klasnoj epohi. Neslaganje epa s natpisima, ak i u
sluajevima kad imamo vie osnova da u sadraju poema pretpostavimo
reminiscencije mikenske epohe, teko bi se moglo smatrati sluajnim.
Ne treba gubiti iz vida da je osnovni sadraj poema, prema dosad
utvrenom miljenju u nauci, nastao u gvozdeno doba i uglavnom odraava
vev pre n.e. U to vreme mikenski dvori su ve odavno bili
pretvoreni u ruevine i mnoge socijalno-ekonomske karakteristike iz
prethodne epohe do temelja su zbrisane dorskom najezdom; njima su se u
seanju naroda sauvale samo maglovite uspomene. Zato, iako se u obe
poeme svesno zadrava ton prianja davnoj prolosti i pesnik se obraca
muzama Kerima velikog Kronovog sina" (Ilijada", , 491, u prevodu
Miloa N. Duria: Cerke egidonosnog Diva") da mu pomognu da se seti
daleke prolosti, mi ipak s pravom pretpostavljamo da mu to uvek nije
polazilo za rukom, pa je silom prilika, hteo-ne hteo, prolost esto
interpretirao pojmovima i kategorijama svog doba. Odavno je ve
primeemo da, kad se u pripovedanju mora pomenuti metal, pesnik dosledno
govori bronzi, a ne gvou, ali se u svojim metaforama i uzreicama ne
pridrava te doslednosti. Kod njega se, na primer, moe naci izraz gvozdeni
karakter" ili metafora gvoe samo zove mueve" (u smislu: tera ih da se

11 H. L. Lorimer, Homer nad the monuments, L 1950, 452.

iate oruja), tj. slui se izrazima koji svedoeoi tome da je u veku kad je
sadraj ovih poema konano sreen gvoe ve bilo vrsto ulo u upotrebu.
Ali i pored svega toga homerski ep predstavlja vrlo vaan izvor u kome
se odraava istorija Grke, i to ne toliko mikenskog perioda koliko
poslemikenskog sa osobinama koje su kao preovladavajue karakteristine
za rodovsko ureenje.
1. PRIVREDNIIVOT I SOCIJALNI POREDAK HOMERSKOG
DRUTVA
Podeljenost Ako se ne uzmu u obzir mikenske rerainiscencije, Grke
ve samo njihov osnovni sadraj, .Grka se u Ilijadi" i Odiseji" pojavljuje kao jo vie razdrobljena
i podeljena nego to je' vidimo u kasnijem periodu. Svaka, pa i najmanja
zajednica sastavljena od grupe rodova, ivi svojim posebnim ivotom; svaka
ima svoje upravne organe: vladara (basileusa), vee stareina, narodnu
skuptinu; vaka ima svoju teritoriju koja se sastoji od njiva, livada,
vinograda, svoj polis" koji ne treba, razume se, shvatiti kao dravugrad
kako se to shvata u odnosu na neto kasnije doba, ve selo, naselje koje
izgleda nije uvek bilo ograeno zidom. Pojedini rodovi i zajednice tek s
vremena na vreme ujedinjuju svoje snage radi zajednikih poduhvata jedan
od takvih dogaaja posluio je kao osnova za sadraj flijade". Ali i pod
zidinama Troje zapovednici pojedinih odreda koji ulaze u sastav ujedinjene
vojske produuju sa ljubomornim uvanjem svoje samostalnosti. Vlast
Agamemnona, korae je bila poverena komanda nad celom vojskom Ahejaca,
ne uiva neka naroito iroka ovlaenja niti naroit autoritet. Sva vanija
pitanja vezana za voenje rata ne reava on sam, vec se ona iznose na zbor
ahejskih sinova kovrdave kose", i to tek posle savetovanja s blagorodnim"
stareinama, nosiocima skiptara", tj. basileusima kakav je bio i sam
Agamemnon. Karakteristino je da na jednom od takvih zborova Ahil smatra
dozvoljenim da pred vojnicima govori s Agamemnonom ovim reima:
Teka pijanino, s oima psecim i jelenjim srcem!" (Ilijada", I, 225-226;
prevod Milo N. uri), kralju izelico, a samo nitkovima vlada!"
(Ilijada", I, 231, isti prevod). Izdvajanje pojedinih vojnili odreda utie i na
optu organizaciju ujedinjene ahejske vojske. U toj vojsci nema nikakve
zajednike blagajne. Ratni plen odmah se deli meu stareine pojedinih
odreda ili pripada neposredno onome pod ijim je zapovednitvom
izvojevana pobeda. U redovima obinih vojnika pazi se na to da se ouva
tradicionalna plemenska podela. Nestor koji kod Homera oliava staru
mudrost kae Agamemnonu: Ljude na bratstva podeli, vojvodo, i na
piemena, bratstvo da bratstvu i pleme da plemenu pomae svom". (,Jlijada",
II, 362-363, prevod Milo N. uri). Na taj nain ak i kod zajednikog
ratnog poduhvata ispoljava se separatizam svojstven zajednicama u
redovnim prilikama, i pojedini delovi ahejske vojske ne slivaju se u
jedinstvenu celinu. ak i u onim sluajevima kad u drutvenom i privrednom
ivotu zajednica homerskog doba poinju da se pokazuju preduslovi koji
vode obrazovanju zajednica ireg karaktera teritorijalnih i politikih u tim
zajednicama novog tipa gensovi, fratrije i plemena jo su potpuno sauvali
svoju samostalnost". Prema tome, rod, fratrija kao zajednica nekoliko
porodica, fila kao zajednica nekoliko fratrija koje su se ouvale u vidu
ostataka prolosti po mnogim grkim polisima kasnijeg doba, u Horaerovo
vreme jo predstavljaju osnovnu drutvenu podelu. ^V>T420* )' f < t

Uloga rodovske Rodovsko-plemenski karakter socijalnog ureenja

organizacije homerske Grke ispoljava se u svim oblastima druivenog
ivota. Na primer, ovek koji bi zbog ovog ili onog uzroka izgubio vezu sa
svojom rodovskom organizacijom i bio prinuen da potrai sklonite u nekoj
tuoj zemlji naao bi se u poloaju skitnice bez roda koga su svi
prezirali. Poto je Agamemnon uvredio Ahila, ovaj mu kae:
,Ali se srce mi gnjevom zaplamti kada se svega setim kako je gadno
postiipio Atreji sa mnom pred Argejcima kao s doljakom
prezrenim nekim." (Jlijada" IX, 646-648; prev. Milo N. uri; upor.
XVI, 59).

S druge strane, sama injenica da su se nalazile takve odroene skitnice"

svedoi poetku socijalne diferencijacije, izrastanju novih drutvenih
odnosa pored rodovskih.
Zatitu iiiteresa svojih lanova u odnosu na spoljni svet" ostvaruje
fratrija. Homerka Grka ne poznaje nikakve druge organe koji bi vrili istu
funkciju u irem obimu i koji bi izlazili iz okvira rodovske organizacije. Zato
se metanast" (tako se u poeraama nazivaju ljudi koji su raskinuli veze sa
svojim rodom i fratrijom) nalaze u situaciji oveka lienog drutvene zatite;
njega moe da ubije ko god hoce i da ne bude kanjen, da ga vrea i da mu
otme imovinu. Ali i ivot oveka koji je uvao svoje veze s rodovskom
organizacijom prvenstveno su titili ne drutveni organi, ve rodbina koja bi
se svetila ubici po principu krvne osvete. U poslednjoj strofi Odiseje" roaci
prosaca koje je Gdisej pobio ,,...i odmah po oruje oni pohite. I kad blistavu
med na svoje metnue telo..." (Odiseja", XXIV, 466-467, prev. Milo N.
uri) sastali su se iza grada da se zajednikim snagama obraunaju s
ubicom. Jedan od njih, Eupej, obraca se stanovnitvu Itake koje je uzbueno
dogaajem, pozivajui ga da se osveti Odiseju:
Nego poimo za njim, dok nije pobeg'o bre u Pii il'
Elidu duvnu, gde vlast imadu Epejci. Poimo il' emo
dovek od danas pokorni biti, Jer je sramota to, i znae
je kolena poziia, ako ne odmastimo ubicama naih
sinova i brae"
(Odiseja" XXIV, 430-435, prev. Milo N. uri)
Inieijativa za krvnu osvetu, prema tome, pripadala je direktnim roacima po
krvi i tek bi se kasnije, na rijihov poziv, za poginulog svetili njegovi
saplemenici. Zato je razumljivo to se ubica, plaei se osvete od strane Blanova
file ili fratrije, esto odlucivao da napusti svoju domovinu:
Jer kad ubije kogod narodu oveka jednog, tono
branilaca ne ostavlja za sobom mnogo, beati mora i
svojtu i oinsku ostavljat' zemlju." (Odiseja" ,
118-120, prev. Milo N. uri)

Pored mesta koja govore krvnoj osveti kod Homera se pominje i

naknada tete koju ubica placa rodbioi ubijenog:
...Neko od bratova uzme ubice, otkup, a drugi uzme
za svojeg ubijenog sina. Mnogu krvarimi plativ u
zemlji ostane onaj..." (Ilijada", IX, 632-634, prev.
Milo N. uri)

Spor zbog otkupnine opisan je u jednoj od scena prikazanih na Ahilovora

titu (Hijada", XVIII, 497 idd.) Pominjanje otkupnine i obiaja krvne

osvete doputa pretpostavku da su obe ove institucije postojale istovremeno.

To razotkriva jednu od tipinih crta homerske epohe: njen prelazni karakter.
Svakako to to se u mnogo sluajeva veoma primitivni oblici meusobnih
socijalnih odnosa pominju uporedo sa mnogo sloenijim i razvijenijim
oblicima, moramo smatrati kao rezultat uticaja raznih epoha kao plod
dugotrajnog formiranja obe poeme, ali u drugim sluajevima te njihove
osobine nesuranjivo odraavaju realne istorijske crte doba koje se opisuje.
Socijalno-imoIako je u homerovskoj Grkoj rodovska struktura vinsko
raslojajo predstavljala osnovu drutvene organizacije, a u vanje. Nastanak
drutvenom ivotu i dalje su postojali mnogi stari aristokratije obiaji,
homerska epoha u celini je nesumnjivo ve predstavljala vreme intenzivnog
raspadanja poretka prvobitne zajednice. Uporeujui rod Irokeza i grki rod,
Engels kae da se izmeu jednog fdrugog ...nalaze skoro dva cela velika
razvojna perioda za koja su Grci herojskog doba izmakli Irokezima".
Nekad izjednaena sredina slobodnih lanova zajednice je ve u vreme
koje razmatramo izloena primetnom raslojavanju. Izdvojila se rodovska
aristokratija iji su pripadnici aste stolicorn, mesom i kupama punima
vina..." (Ilijada", , 311). Engels ovako definie taj proces:
Broj stanovnitva je rastao s proirivanjem stada i zemljoradnje i s
poecima zanata; time su rasle imovinske nejednakosti a sa njima
aristokratski element u okvim stare, samonikle demokratije".
Pesnik nastoji da na svakom koraku naglasi razliku izmeu rodovskog
plemstva i ostalog stanovnitva. U opisanim borbama plemiki ratnici bore
se na dvokolicama u koje su upregnuti gustogrivi konji", ili u peakom
stroju predvode svoje dmine protiv neprijatelja. Njihova su tela zatiena
oklopom od medi koji je ukraen zlatom", glava lemom s konjskom
grivom i s belim onjacima vepra.12 Korice maeva pravljene su od istog
srebra. I u mirno doba plemi se znatno razlikovao od ostalih jjudi. Nosio je
hiton od tkanine koja je bila tanka ,,kao opnica skinuta s glavice osuenog
luka"; preko hitona navlaio je skupoceni ogrta od vunene tkanine purpume
boje sa zlatnom kopom fine izrade.
Pesnik ne tedi boje u svojim opisima domova u kojinia su stanovali
plemii:
Zidovi od medi iste sa obe tekli su strane od praga
pa sve do kraja, a venac od glei bee; zlatna su vrata
iznutra zaklapala raskonu kucu;
srebmi dovraci onde na medenom stajahu pragu,
gomji prag je od srebra, a zvekir bejae zlatan.
Sa svake stiane zlatiia i srebrna bejahu pseta,
to ih bee Hefest nainio stvarakim umom,
da junaku kraiju Alkinoju uvaju dvore..."
(Odiseja", VII, 86-93, prev. Milo N. uri)

Za domom se nalazila bata ograena visokom ogradom".

,Jzvan dvorita bata do vrata prostrana lei. etiri
jutra imade, oko nje je ograda svugde. Tu su lisnata
mnoga izrasla visoka debla, knike, granate i jabuke s
obiljem plodova lepih, tu su i smokve slatke i zelene
12 Takve lernove, kao to se vidi po nalazima u grobnicama, nosili su bogati ratnici jo u
mikensko doba. U grobnicama ranog gvozdenog perioda ne nailazi se na analogne stvari.
Prema tome, ovo je sluaj oite reminiscencije.

masline uz to." (Odiseja", Vn, 112-116, prev. Milo

N. uric)

Dalje se pruao vinograd i povrtnjak pun proraa raznog za ukras, to

vagda raste i buja" (isto, 128). Tako raskone kue i imanja homerska
epoha, razume se, ne poznaje. Prema tome u datom sluaju, kao i kod opisa
oruja, pesnik se, nastojeci da naglasi basnoslovnu rasko u ivotu svojih
heroja, koja mu je takva izgledala sa stanovita njegovog vremena, oigledno
koristio uzorima prole epohe onakvim kakvi su se ouvali u seanju naroda.
Prirodno je to on kod lica u svojim poemama naglaava razliku u
socijalnom poloaju i u njihovom meusobnom ophoenju. Odiseju se, na
primer, u Ilijadi", kae:
,,A kad bi video koga iz puka i na'o gde vie, njega
bi mlatnuo ezlom i ove mu viknuo rei: Ludae,
inirno tii sedi te sluaj dragi to zbore, koji su bolji
od tebe, a ti si nejuiiak i plaljiv." (Ilijada", , 198202, piev. Milo N. uri)

doekujui ugledne ratnike Odisej prilazi svakom od njih i kae:

, Jesi li lud! Ne lii k'o plaljivac da si 11 strahu!
Nego sedi i borcima ostalim reci da sednu..."
(Ilijada", , 190-191, prev. Milo N. Duri)

Mogu se navesti i mnoga druga analogna mesta koja su razbacana u

tekstu oba speva i koja svedoe tendenciji homerskog epa da idealizuje
rodovsku aristokratiju i da je u svom poetskom pripovedaju istakne u prvi
plan. Takva tendencija objanjava se privredom homerske epohe.
Stoarstvo i Ekonomski ivot homerskog drutva zasniva se na
zemljoradnja stoarstvu i zemljoradnji. U poemama se esto nalaze mesta
gde se govori debelim" ovcama i kozama, volovima velikih rogova",
svinjama koje se sjaje od masnoe", konjima i ugojenim mladim
kobilama gordim na svoju razigranu drebad". Pominju se magarci i mazge
koje se upotrebljavaju za oranje. vanoj ulozi stoarstva u ekonomici
homerske Grke svedoi i to to je stoka sluila kao merilo vrednosti i igrala
ulogu novca koji jo nije postojao. Tako je ogrornan kazan od bakra sa
tronocem za njega vredeo 12 volova, robinja devojka" 4 vola, zlatna ratna
oprema 100 teladi, oprema od medi 9, itd.
Nita manji znaaj imala je i zemljoradnja. Kao osnovne itarice
pominju.se penica i jeam. Njive su obraivane'pomocu volova i mazgi.
Orali su kao i u kasnijem periodu drvenim, dosta primitivnim ralom. Takva
rala su skidale tanak sloj zemlje i zato su orali po tri puta. Upotrebljavali su i
stajsko ubre za ubrenje njiva.
etva iz scene koja je prikazana na Ahilovom titu ovako je opisana u
Ilijadi":
j
,JZatim napravi polje na kojem su etvari eli visoki
usev dre' u rukama srpove otre, riikoveti jedne po
brazdama padaliu gusto, dragi vezai u snoplje vezivahu
guvaina slamnim Tri su bila vezaa, a ozad su ili
deaci, kupili rakoveti pod rukom ih noseci te ih njima
dodavali hitro."
(Jlijada", XVm, 550-556; prev. Milo N. uri)

ito se vrli na guvnu koristei volove, zatim su ga razvejali na vetru i

raleli runim mlinovima.
Osim itarica gajili su groe, raasline, voe i povre. tome da je bilo
poznato nekoliko vrsta groa govore epiteti svetlo", tamno" koji su se
upotrebljavali za obeleavanje vina. Vino su uvali u velikim zemljanim
upovima pitosima, a transportovano je u meinama ili amforania. U
vonjacima su sadili jabuke, kruke, nar, smokve, masline. Stanovnitvo je
dobro poznavalo i ribolov i lov.
Ali od svega je najvanije to to je drutvo homerskog doba poznavalo
gvoe, ime su se otvarale iroke perspektive za dalji napredak proizvodnih
snaga. Kako smo ve naveli, pesnik je bio veran svom nainu arhaizovanja
stvarnosti koju je opisivao i, kako izgleda, sasvim je svesno izbegavao
pominjanje gvoa, koristei re bronza umesto rei gvoe. Pa ipak se u
tekstu Dijade" na 23 mesta, a u Odiseji" na 25 mesta spominje gvoe,
kako je napred istaknuto u obliku metafora (gvozdeni karakter", gvozdeno
strpljenje", gvozdeno nebo"). Sama injenica to su takve metafore
upotrebljavane u narodu dokazuje da je upotreba gvoa bila ve iroko
rasprostranjena. To sada u potpunosti potvruju i arheoloki podaci, jer je u
grobnicama iz doba koje razmatramo naeno gvozdeno oruje i orue. Prema
svim arheolokim znacima, najstariji ma od gvoa pripada XI v. pre n.e.
Danas ve ima dosta nalaza gvozdenih predmeta iz X i IX v. koji su
nesumnjivo mesne proizvodnje.
Prema tome, privreda homerskog doba daleko je odmakla od primitivnog
stepena koji je karakteristian za privredu poretka prvobitne zajednice.
Razvoj proizvodnih snaga dostigao je nivo koji je omoguavao koncentraciju
znaajnog bogatstva u rukama malog broja ljudi. Epiteti ,,ugle~ dni",
bogati" se u epovima skoro uvek pojavljuju uporedo. Imovinsko stanje
uglavnom se karakterie brojem grla stoke, veliinom ostava punih raznih
rezervi i blaga, opremom kua, brojem posluge, kvalitetom oruja i odee,
itd.; zanimljivo je to se u epovima pri tom retko porainje broj zemljinih
poseda koji su pripadali pojedinim bogatim ljudima. Na primer, svinjar
Eumej, koji pria Odiseju po njegovom povratku u otadbinu bogatainia
Itake, ne spominje zemlju, ve se ograniava na nabrajanje stada kojima
raspolau.
Bez obzira na to to se u homerskim epovima zemlja pominje vie puta,
ak se i navode opisi scena iz poljoprivrednog ivota, karakter agrar(Qi

nog ureenja nije nam dovoljno jasan. S jedne strane, zemljini posedi koji
pripadaju homerskim basileusima nazivaju se temenosi", tj. nose onaj
termin koji naJazimo u piloskim natpisima; u njiraa se rim imenom zovu
zemljini posedi koje su od naroda" dobijali vladari (vanaka") i vojvode
(revaketa"). Valja pomiljati da su i homerski basileusi u odnosu na tu
zemlju uivali vea prava od obinih Ijudi. Zemlja koju su obraivali obini
Ijudi naziva se kler" (u bukvalnom prevodu dreb"), komad zemlje
koji se, kako sam termin kae, dobijao izvlaenjem drebom. U tekstu
Odiseje", na primer, nalazimo i direktni pomen dodeljivanju zemlje:
feaki voa Nausitoj je svima podelio njive" (VI, 10). U Ilijadi" se
pominju sluajevi kad pojedina lica dobijaju livade i viograde, tj. zemljine
posede koji su bili obraivani i pre njihovog dodeljivanja novim vlasnicima
(Ilijada", VI, 193-195, XX, 184). Svi ovi podaci upucuju na pretpostavku
postojanju seoske zajednice u kojoj je vrena sistematska podela zemlje. Ali,

s drage strane, ve se opaaju znaci raspadanja zajednica. Izgleda da

dodeljene parcele nisu uvek jednake, pa to izaziva svae i sukob. U
,.llijadi", na primer, nalazimo ovakvo mesto:
>vKao

to se oveka dva zbog razdela gloiti stanu, mere u

rukama dre', na ortakoj oraoj zemlji, na maloiri
prostom oni za jednak se prepiru deo." (Ilijada", , 421423, prev. Milo N. iui)

Istovremeno se pojavljuju ljudi koji su uspeli da dobiju odjednom vie

parcela, a s drage strane ljudi koji su lieni dodeljenih parcela ). Kad
je kraljevska vlast postala nasledna, basileusi su nastojali da parcele koje su
im dodeljene temenosi dobiju u privatnu svojinu kako bi njima slobodno
raspolagali.
Odatle moe da se izvede ovaj zakljuak: ako u homerskom drutvu jo
nije bila konano izgraena institucija privatne svojine na zemlju, onda su u
svakom sluaju postojali razni oblici odnosa prema zemlji i neravnopravnost
u njenoj raspodeli, a pri kraju tog perioda, izgleda da bi se moglo govoriti
privatnoj svojini na zemlju. U tom smislu zanimljiv je opis scene koja je
izraena na Ahilovom titu gde se uporeuju zajednika oranica i temenos. U
prvom sluaju:
,,...a mnogo je bilo oraa
koji okretahu jarme i gonjahu tamo i amo.
Kad bi okrenuli vec i na kraj omici stigli,
svakom bi ovek pristup'o i u ruke dav'o mu peliar"
(Ilijada", XVm, 542-546, prev. Milo N. uri)

U drugom sluaju daje se opis etve. anju najamnici a meu njima

ute' na brazdi staj'o je kralj sa ezlom u ruci radosna srca" (Ilijada",
, 556-557, prev. MiJo . uri). Slobodni ljudi koji su zbog
nepovoljiiih prilika izgubili zemlju i zato bili prisiljeni da trae zaradu na
tuem imanju poznati su u epovima pod nazivima erit" () i ,,tet"
(). Poslednji termin, koji ima ire znaenje, primenjuje se ne samo za
najamnika ve uopte na oveka koji je lien svoje zemlje. Uslovi piaanja za
rad takvih najamnika vide se iz sledeeg mesta u Odiseji"; Odisej po
povratku kui preruen u prosjaka razgovora s jednim od Penelopinih
prosaca:
,,Bi li nadniit' hteo, strane, da prihvatim tebe na polje vrlo
daleko, a dovoljnu dau ti platu, da mi sabira trnje i visoko
drvece sadi? Tu bih ti hrane ja za celu godinu dav'o, i jo se tebi
za raho i obuu za noge star'o." (Odiseja", XVIII, 357-361,
prev. Milo N. uri)

Tako vidimo da je na velikim posedima ve bio primenjivan najamniki

rad. Rad se nagraivao isplatom u naturi koja se pre svega sastojala od hrane,
obue i odece. Poloaj najamnika nije bio lak. Napustivi svoju otadbinu u
potrazi za poslom, on je ostajao bez iije zatite, to je poslodavac mogao
naveliko da koristi. Evo jednog karakteristiriog mesta iz Ilijade" gde se u
sporu izmeu Posejdona i Apolona opisuje samovolja gospodara koji je
prisvojio zaradu svog najamnika i zatim ga oterao:
...Jer Div nas na zemlju posla
oholom Laomedontu da sluimo godinu dana
Za platu uglavljenu, a onaj nam je poslove dav'o.

Ali kad plaanju vreme donesu veselinke Hore,

tada celu platu siloviti kralj Laomedont
dvojici nama zadri i s pretnjom nas od sebe pusti,
te nam zapreti da e okovat' nam noge i ruke
te nas na prodaju potom na daleka ostrva poslat'
i jo ree nam ui obojici odseu meu."
(Jlijada", XXI, 443-455; 450-455; prev. Milo N. uri)

Stvarni uslovi ivota i rada stavljali su najamnika u poloaj potpuno

nezatienog oveka, koji se ponekad rnalo razlikovao od poloaja roba. Kao
to se vidi iz navedenog primera, gospodar je mogao bez ikakve
odgovornosti da okuje oveka vezujui mu rake i noge i da mu prodajorn u
ropstvo zauvek oduzme slobodu. Na jednom mestu u Odiseji" (TV, 642)
pria se kako se robovi i teti zajedno suprotstavljaju slobodnim ljudima.
Meutim, tako suprotstavljanje svedoi ne samo podreenom poloaju teta
ve i odsustvu strogog razgranienja izmeu robova i slobodnih koje je
tako
karakteristino
za
kasniji
period.
viei LoTi
Ropstvo Ropstvo u homerskom periodu bitno se razlikuje od ropstva
kasnijeg perioda. U tom smislu veoma su znaajni termini koji slue za
pnjam"foha 11 ppnvima rnbovi se obino zovu , esto ,,"
(ukuani) i vrio retko " dok se u epohi razvijenog ropstvridnsinog
perioda termin ,," upotrebljava najee.* Naziv ,," nije sluajan,
jer u homersko doba robovi su stvarno ulazili u sastav porodice svoga
gospodara i zajedno s ostalim lanovima porodice uestvovali u zajednikom
privreivanju. Drugim reima, ropstvo je jo imalo patrijarhalni karakter.
Istina, takva karakteristika bila bi jednostrana, ako se ne bi uzeo u obzir i
potpuno drukiji odnos prema robovima, kakvi se sluajevi pominju u
homerskom epu. U Odiseji" se, na primer, daje detaljan opis obrauna s
robinjama koje su bile okrivljene zbog grehova poinjenih s proscima
Penelope: sve su bile obeene jedan brodski konopac. Nita blae nije bio
kanjen ni uvar koza Malantej kome
... i nos i ui njemu odseku nemilom meu, pa mu
izreu siiagu i bace je sirovu psima. Ruke i noge mu
jo u gnevu izreu svome." (Odiseja", , 475-477.
prev. Milo N. uri)

U Odiseji" ima jo interesantnih mesta u kojima se daje opta ocena rada

robova:
,A sluge, kad gospodar vie ne upravlja kuom, izgube
volju da ono izvruju to im je dunost. Jer irokovidi
Dive polovinu uzme vriine oveku onom koga daii
robovanja zadese dani!" (Odiseja", XVII, 320-324,
prev. Milo N. uri)

Tu se ve osea sasvim drugi ton koji nema nita sa patrijarhalnom idilom

i koji najavljuje dolazak doba kad ce nemilosrdna eksploatacija rada
neslobodnih ljudi postati temelj itavog sistema antike privrede. Na taj
nain podaci koje nalazimo u homerskim epovima poloaju robova
razotkrivaju iste karakteristike dvojnosti, i to dvojnosti prelazne epohe.
Horaerski vek mora se u celini smatrati sarno poetnom etapom onog

sloenog procesa koji u konanoj liniji uvodi antiku Grku u razvijeni

sistem eksploatacije ropskog rada.
Glavni izvor ropstva u vreme Homera nije predstavljala unutranja
diferencijacija drutva, ve rat i ratni plen. U tom pogledu veoma je
karakteristian vec5 pomenuti termin ,," koji potie od glagola
" to znai pokoriti" ukoriti". atori Agamemriona, Ahila i drugih
ahej*) Pored termina ,," u klasino doba upotrebljavani su i termini ,, i ".
tome se govori u istraivanjima J. A. Lencmana, VDI, 1951, br. 2,47 id.; 1952, br. 2, 38, id.

skih voa smeteni du trojanskih zidina bili su prepuni svakojakog plena, a najvie
zarobljenica koje su im pale u ruke tokora ratnih operacija. To da se oni neprijatelji koji
su ostaii u ivotu tretiraju kao robovi, izgleda da je smatrano pravilom bez izuzetaka.
Andromaha, oplakujui Hektora, tuno narie:
...pre e se ovaj
sruiti grad, jer nesta brania mu tebe, a ti ga, branjae, estite ene spasavae i ludu decu! One
e brzo odavde u prostranim laaina oti' i ja s njima, a ti e, drago mi dete, mene pratiti,
onde da radi nedostojne poslove nekom svirepom gospodaru k'o robinja; il' e te koji za ruku
zgrabit' Ahejac i s kule te u jadnu propast baciti, srdit..."
(Ilijada", XXIV, 728-736, prev. Milo N. uri)

Prema tome, izgleda da je dobijanje zarobljenika predstavljalo jedan od glavnih

ciljeva rata. Zato su i preduzimani naroiti prepadi s mora na stanovnike predela uz
obale, kao to je, na primer, bio sluaj s Odisejem kad se on sa svojim saputnicima
naao na egipatskoj obali i
,' njih obest zavede, i pouda savlada njina, odmah Egipcanima lepa plenjaliu polja,
njine voahu ene i ludu grabljahu decu,
*
a njih ubijahu."
(Odiseja", XIV, 262-265, prev. Milo N. uri)

Pavi u ruke pobednika, rob je postajao njegovo vlasnitvo. Roba je vlasnik mogao
da pokloni kome hoe, da ga menja za neto drugo ili da njime nagradi nekog
pobednika na igrama.
Prema podacima ovih epova eksploatacija robova bila je pre svega vezana za
njihovo iskoriavanje u kuama bogatih ljudi. Na primer, kod Alkinoja:
Tada u dvoru tome pedeset je slukinja bilo; jedne su slukiiije mlele na rvnjima penicu
utu, drage na razboju tkale i rukama sukale preu Sede' u redovima k'o lie..." (Odiseja",
VII, 103-106, prev. Milo N. uri)

Toliko je robinja radilo i u Odisejevoj kui. Jedne su ralele ito, druge donosile vodu
sa izvora i bile zaposlene na drugim kunim poslovima. Za vre gozbi robovi su sluili
svoje gospodare i njihove goste. Bilo je uobiajeno da se robinje stavljaju gostu na
raspolaganje da mu pomau pri kupanju posle napornog putovanja i za masiranje
njegovog tela raznim mirisnim mastima. Istina, takav posao ni slobodne ene nisu
smatrale poniavajuim. U epovima se na vie mesta spominju i luajevi kad su ro
binje iskoricavane u svojstvu nalonica. Sinovi takvih robinja mogli su se smatrati
slobodnim ... a mene kupljena rodi ena, inoa, al' me k'o zakonsku potov'o decu"
govori sam sebi Odisej u izmiljenoj prii (Odiseja", XIV, 202-203, prev. Milo N.
uric).
Ropski rad primjenjivan je i u zemljoradnji i stoarstvu. U Odiseji" nalazimo
pomena pastirima, uvarima svinja i mnogo ree robovima koji su radili u poljima
i po vrtovima. U privredi je, ipak, glavna uloga jo pripadala slobodnim ljudima.
Nastojanje da se utvrdi uloga rada neslobodnih u dratvenoj proizvodnji i da se
ustanovi brojno stanje robova u pojedinim domacinstvima nailazi na nepremostive
tekoe. U epovima se tome ne govori nita odreeno; kad se u njima i naie na broj
robova, onda je to uvek i bez izuzetka broj 50, uz to on se redovno odnosi na robove
koji su radili u samoj kui. I u, Jlijadi", i u Odiseji" robovima se govori relativno

retko. Na osnovu toga moemo pomiljati na to da u homerskoj Grkoj ropstvo jo nije

bilo dostiglo vii razvojni stepen.
To se potvruje i celokupnom organizacijom privrednog ivota koji ima jasno
izraen naturalni karakter. Svako domainstvo zadovoljavalo se skoro iskljuivo
sopstvenom radnom snagom ne osecajui potrebu za sistematskom razmenom sa
drugim domainstvima. U homersko doba rad svakog pojedinog zemljoradnika jo nije
bio usmeren u pravcu proizvodnje robe, ve je imao mnogo skromnije ciljeve omoguiti
vlastitu lshranu i ishranu svoje porodice. I u velikim gazdinstvima basileusa koji se
koristio radom robova i najamnika rod sa njegovih njiva takoe se prvenstveno
upotrebljavao za podmirenje vlastitih potreba, kao i za njegove brojne goste, ukuane,
radnike i poslugu.
U Homerovo doba radili su svi drutveni slojevi, ak i oni najvii, jer se u to doba
rad nije smatrao udesom robova i sluga to je bio sluaj kasnije. Ahil i Patroklo su sami
spravljali jelo i pie za svoje goste (Ilijada", IX, 205 idd.), iako su u drugim
sluajevima taj posao obavljale robinje i robovi. Mlada braa Nausikaje besmrtnim
bozima nalik", ispreu mazge iz njenih kola; pre toga robovi su upregli mazge u njih
(Odiseja", VH, 5-6; VI, 71-73). Sama Nausikaja besmrtnoj boginji nalik" pere rublje
zajedno sa svojim robinjama, zatim se s njima kupa i igra lopte. U bogatakim kuama
robinje su prele, ali na istom poslu vidimo i suprugu kralja Odiseja, Penelopu. Taj posao
dobro poznaje i Hektorova ena Andromaha. Gospodar raskonog doma Laert radi sa
svojim robovima u vrtu i vonjaku, a Odisej lino dri plug prilikom oranja. Odisej
dobro poznaje i druge vrste rada. On sam sebi pravi postelju i pokazuje neobinu
vetinu u pravljenju lae (Odiseja", V, 243 idd.).
Sudelujui u zajednikim poslovima zajedno sa slobodnim ljudima, rob homerskog
doba svakako nije mogao biti bie razumno samo toliko da moe shvatiti ono to je
razumno, ali ne toliko da i samo vlada razumom", kao to je kazao Aristotel. takvora
odnosu prema robovima, karakteristinim za Aristotelovo doba, u homerskom epu nema
ni pomena. ak i obratno, u liku roba svinjara Eumeja u epu se prikazuje mudar
Odisejev savetnik i prijatelj. On uiva neogranieno poverenje svoga gospodara; njemu
je poverena stoka i imovina kojom u prilinoj meri samostalno raspolae. Na priinjer:
Sam ga je (tj. obor) krmcima svinjar sagradio... da ne zna ni gospa ni starac Laerte...!"
(Odiseja", XIV, 8-9, prev. Milo N. uri); on gradi kuu i bez dogovora sa svojim
gospodarima kupuje roba za sebe. kad Eumeju dolazi Odisej kao obian putnik, on se
nimalo ne ustruava, i za svog gosta kolje najbolju svinju iz gospodarevog krda i sladi
se svinjetinom zajedno sa svojim gostom (Odiseja", XTV, 414 idd). Pri susretu sa
svojim gospodarem Eumej ga ljubi u elo. To isto ine i drugi robovi doekujui
Odiseja na pragu njegove kue.
Uloga razmene Proizvodnja produkata namenjenih iskljuivo za prodaju u
homerskom drutvu bila je vrlo slabo razvijena. Istina, u epovima se spominju pojedini
sliiajevi razmene, na primer, pria se tome kako su se za zarobljenike razmenom
dobijali volovi, oruje ili vino. Za razmenu se obino upotrebljavao ratni plen. Pod tim
uslovima prirodno je to je razmena imia epizodan karakter, U vezi s tim vrlo je
karakteristino to u homerskom drutvu nema novca kao sredstva stalne razmene.
Spoljna trgovina je takoe bila jo vrlo slabo razvijena. To je potvreno i podacima
iz arheolokih istraivanja na osnovu kojih se moe konstatovati skoro potpuno
odsustvo uvoznih predmeta na teritoriji Grke sve do Vm veka pre n.e. Ako su se neki
predmeti i uvozili, to su uglavnojn bili luksuzni predmeti namenjeni potrebama uskog
kruga plemstva. U Odiseji" se na jednom mestu opisuje dolazak prekomorskih
trgovaca s robom:
Onde prevanii dou Feniani, slavni momari,
u craoj nosei lai silesiju sitnurija starih."
(Odiseja", XV, 415-416, prev. Milo N. Duri)

Meu tim sitnurijama" bio je, na primer, zlatan erdan isprenizan mnogim
jantarom" (Odiseja", XV, 460). U .Jlijadi" se kao uvozni predmeti pominju bogato

izvezene svetenike odore, rad sidonskih ena. Umetan srebrni krag... vetaka
sidonskih delo", koje Feniani dopremie plavetnim morem" (Ilijada", , 743).
Poto Krit u to doba nije vie imao ulogu trgovakog posrednika, to su glavni
uvoznici bili fenianski trgovci. Ovi nisu stvarali stalne trgovake faktorije i
ograniavali su se samo na istovar robe ili na njenu rasprodaju direktno s broda.
Fenianski trgovci nisu se due zadravali na mestima rasgrodaje robe. U sluaju koji se
pominje u Odiseji" (XV, 455-456), boravak fenianskih trgovaca trajao je oko godinu
dana u toku koje mnogo kupljeno blago u prostranu zgrtahu lau". Deavalo se i to da
naputajui mesto svog boravka fenianski trgovci opljakaju mesno stanovnitvo i da
sa sobom odvedu ene i decu radi prodaje u ropstvo. Uopte, trgovina je u to doba bila
jo usko povezana s pljakora i ratom, i fenianski trgovci nisu uivali simpatije
stanovnitva Egipta. U tom smislu u Odiseji" je karakteristino ovo mesto:
Tada mi pristupi neki Fenianin, prevejan laac, lupe, koji je zla
uinio Ijudima mnoga. On me svojirn kovarstvom navue te otidem s
njime ja u feniki narod, gde imae dvore s imanjem." (Odiseja",
XIV, 288-291, prev. Milo N. uri)

rtva prepredenog Fenianina u ovom sluaju bio je Grk koji je nasledio neznatan
komad zemlje i zato je naumio da okua sreu u trgovini. Hrci Homerovog doba uopte
su se veoma malo bavili trgovinom; to zanimanje nije bilo popularno. Tako se jedan
predstavnik fenianskih velikaa Eurijal ovako obraa Odiseju u elji da ga uvredi
poragom ovom":
,,Ti se, strane, meni ne ini podoban onom koji je igraina
vian u Ijudi kakvih je iruiogo, nego si podoban onom to u
mnogovesloj lai plovi, voa mornara, a oni sve trgovci sami,
samo na tovaie misli i robu ima na umu, lakom na dobit, a
borcu u igrama podoban nisi." (Odiseja", VIII, 158-163, prev.
Milo N. uri)

Zanatstvo Prevlast naturalne privrede i relativno mali udeo razmene u sistemu

ekonomskih odnosa homerske Grke uticali su i na stanje zanatstva. U uslovima kad se
svako domacinstvo zadovoljavalo vlastitim sredstvima zanatstvo nije moglo imati
povoljne mogunosti za svoj razyoj. Za razliku od mikenske epohe, homerska Grka
poznavala je vrlo mali broj vidova zanatstva. U epovima se pominju samo grnari,
drvodelje, koari, kovai oruari. Podela rada unutar pojedinih zanatskih grana skoro
uopte ne postoji. Kovai su, na primer, izraivali i neke predmete od zlata i srebra, a
drvodelje su obavljale sve poslove poevi od see drveta i zavravajui izgradnjom
kue ili proizvodnjom nametaja i drugih predmeta. Odsustvo svake specijalizacije
javlja se i kod koara. U epu se nalaze mesta gde se spominju neke radionice, ali je to
samo izuzetak, na primer, govori se kovanici boga Hefesta, zatitnika zanatstva koji
je iskovao oruje za Ahila. Po pravilu, zanatlije su ile od kue do kuce i pravili su
predmete od materijala svojih naruilaca. Pri tome su u drutvenom pogledu bili
izjednaeni s gatarima, vraevima i pevaima:
,JCo bi iao stranca iz zemlje tuinske zvati dragoga kakva sem onog
to moe da radi za naiod: Vraa ili lekara u nevolji ili zidara ili
boanskog pevaa to pevanjem zabavlja ljude?" (Odiseja", XVII,
382-385, prev. Milo N. uri)

Izraujui predmete od materijala naruilaca, zanatlije su se sluile sopstvenim

aiatom. U Odiseji" se za zlatara koji je doao Nestoru kae da je sav alat za rad doneo
sa sobom (Odiseja", , 432-435). Pojedini veti majstori uivali su u homerskoj
Grkoj veliku popularnost. U ,Jttijadi" se, na primer, pria beotskom majstoru Tihiju.
Kad je trebalo da se izradi tit za salaminskog vladara Ajaksa, on ga je naruio kod tog
uvenog raajstora (Ilijada", VH, 220 idd.). Uopte uzevi, posao zanatlija u Grkoj
homerske epohe smatran je maiije vrednim od posla zemljoradnika, pa su se i same

zanatlije koje su uglavnom poticale iz redova teta i metanasta nalazile na niim

stepenicama drutvene lestvice.
2. POLITIKA STRUKTURA HOMERSKOG DRUTVA
Kraljevi Socijalno-ekonomski razvitak grkog drutva hobasileusi merskog
perioda koje je niklo na ruevinama ranoklasnog mikenskog drutva jo nije bio
dostigao stepen dravnosti. Meutim, u svakoj od mnogobrojnih zajednica kojima je
re u epovima ve se istiu elementi drutvenog uredenja koje svoje poreklo vue iz
duboke starosti, ali pored toga predstavlja i zaetke dravnih organa. U svakoj zajednici
postoji kralj basileus", vee stareina (geronata) i narodna skuptina.
Kraljevi homerske epohe bili su voe pojedinih plemena, vojskovoe svojih
saplemenika u ratu. Najveu vlast kralj je imao tokom ratnih operacija. Organizacija
vojske u to vreme ve je dostigla izvesnu visinu. Plemiki ratnici bili su naoruani
maevima i kopljima i od udaraca neprijatelja zatieni lemovima, oklopima,
dokolenicama i titovima. U borbu su polazili na dvokolicama u koje su bili upregnuti
dobri rasni konji. Naprotiv, vojnici mobilisani iz naroda bili su slabo naoruani: samo
kopljima za bacanje i prakama. U prvoj bici pod Trojom opisanoj u , Jlijadi" (, 1
i.) obe neprijateljske vojske jure jedna protiv druge: Trojanci viui, a Ahejci utke,
pazei da ne poremete redove stroja. Kasnije Ahejci postavljaju svoj logor u ravnici
izmeu mora i opkoljenog grada. Logor obezbeuju time to su oko njega iskopali
rovove, podigli nasipe i kule. Za prolaz vojske i borbenih dvokolica grade kapiju. Za
sve to bila je potrebna izvesna organizacija, ime se i opravdavala koncentracija vlasti u
rukama predvodnika pojedinih vojnih odeljenja, predstavnika bogatog rodovskog
plemstva. Ovi su od obinih vojnika mogli zahtevati bezuslovnu pokornost pretei
surovim kaznama onima koji su bili nedisciplinovani.
Autoritetu kraljeva doprinosile su i osobenosti borbene taktike tog doba. Bitka je
obino zapoinjala dvobojem voa basileusa koji su jurili jedan na drugog u svojim
dvokolicama. Za njima su u boj polazili njihovi prijatelji, a zatim obini vojnici peaci.
Tada je zapoinjala bitka prsa u prsa uz upotrebu kopalja, maeva, tekog kamenja. S
ubijenih neprijateljskih ratnika odmah su svlaili opremu koja je predstavljala
pobedniki trofej. esto su voene borbe za tela poginulih. Svaka od zaraenih strana
htela je da odvue tela svojih mrtvaca: jedna zato da ih sahrani, druga da ih podvrgne
ruglu i eventualno dobije za njih otkupninu. Kraljevima je bila dunost da svojim linim
piimerom deluju na druinu i obine borce.
Meutim, jasno je da je umenost mkovanja skupim orujem, a naroito bojnim
konjima, inae nedostupna obinim vojnicima, predstavljala dunost ne samo kraljeva
vec i ostalih predstavnika bogatog rodovskog plemstva koji su u borbama igrali veoma
znaajnu ulogu. Homerski kraljevi bili su tesno povezani sa tim plemstvom u njihovoj
sredini oni su biii samo prvi meu jednakima.
U tom pogledu veoma je zanimljivo da su pojedine od pomenutih teritorija u nizu
sluajeva imale nekoliko kraljeva. Na primer, na ostrvu Sheriji osira Alkinoja
pominje se jo dvanaest basileusa, u Argosu tri, u Elidi etiri. Cak i u ratovima neka
plemena nastupaju pod vostvom nekoliko kraljeva. Tako je teimin basileus imao
iroku primenu. U nekim sluajevima d basileusi stvarno su imali vlast plemenskih
voa, dok su u drugim izgleda imali samo ulogu kraljevih savetnika ili lanova njegove
druine. Vec samo to pokazuje da ak ni vojna vlast kralja nije bila neograniena. U
tom smislu veoma je karakteristian opis jednog vojnog veanja koji nalazimo u
Dijadi" (, 50-399). Na tom veanju neki Tersit, po svim izgledima obian redov,
derui se glasno" napada kralja Agamemnona prebacujui mu da je na Ahejce navukao
bezbrojne nevolje. Istina, veina drugostepenih basileusa brani Agamemnona vou i
vladara naroda"; Odisej obuzdava" Tersita grdnjama, pretnjama i udarcima. Ipak sama
injenica da je moglo doi do takve scene dokazuje da homerski kraljevi nipoto nisu
uvek uivali neoboriv autoritet. U takvim okolnostima Odisejeve rei tetama koju
donosi vlast mnogih osoba i potrebi njenog koncentrisanja u rukama jednog jedinog

nosioca skiptra zvue kao elja, daleka od realne stvarnosti, ili moda kao
reminiscencija mikenske epohe. Jedan nek bude kralj, kome Krona lukavog sinak
ezlo i zakone dade, da po njima vlada nad ljudima." (Ilijada", , 205-206, prev.
Miloa N. uria). Prirodno je da su u doba mira kraljeva ovlaenja bda jo skromnija.
Njegova glavna funkcija svodila se na uee u sudu. U homerskom eposu pravosuu se
daje velik znaaj:
Bogobojaljivo vlada, nad ljudima jakim i mnogim, budno titei
pravdu, te zemlja nosi mu crna penice, raa mu jema, a vonjaci puni
su roda, stoka mu svagda se mnoi, a more daje mu ribe..." (Odiseja",
XIX, 110-113, prev. Milo N. uri)

Samo se po sebi razume da u vreme koje razmatramo jo nisu mogle da postoje

koliko-toliko razvijene pravne norme. Na primer, zloin kao to je ubistvo razmatran je
samo sa stanovita tete koju je ubica naneo odreenom licu i grupi njegovih srodnika.
Na osnovu takvih shvatanja suenje je poprimilo smisao neke vrste posrednike
nagodbe izmeu parniara. Na Ahilovom titu prikazana je ovakva parnica:
,,...oko krvarine dva oveka se prela Za ubijenog
jednog...
Oba su eleli raspru pred pravednim prekinut' sudom, i obojici narod
pomagae grajanjem svojim. Tu su glasnici stiavali narod, a svaki je
starac onde na kamenu glatkom u svetome sedeo krugu dre' u rukama
skeptre glasnika jasnoga gria. S njima se dizali jedni pa drugi te zborili
pravdu." (Ilijada", XVIII, 498-507, prev. Milo N. uri)

Kao to se vidi iz ovog opisa, u homersko doba sudilo se u prisustvu naroda i sudsku
odluku donosile sii stareine. Kraj njih su stajala dva taTenta zlata. je bio ulog koji
su na poetku sudskog procesa polagali i tuilac i tueni kao jemstvo. Neshvatljiva je
vrlo velika vrednost tog jemstva. Izgleda da u ovom sluaju imamo pred sobom
uobiajenu epsku hiperbolu, jer se teko moe pretpostaviti da bi se tako velike svote
stvarno polagale kao jemstvo u ono doba.
Ko je dobijao parnicu nosio je oba zaloga, u protivnom je gubio. Uloga kralja za
vreme suenja bila je izgleda toliko beznaajna da se u opisanoj sceni koja se nalazi na
Ahilovom titu kralj uopte ne nalazi. Na osnovu drugih podataka iz oba epa moe se
zakljuiti da je kralj u veini sluajeva svoje sudske funkcije delio sa savetom stareina.
Osim sudskih i vojnih funkcija kralj je vrio i sveteniku dunost, dunost
posrednika izmeu plemena i bogova; nije iskljueno da je i te funkcije delio sa veem
rodovskih stareina.
Pitanje naslea kraljeve vlasti, prema podacima epa nije jasno. Izgleda da je vlast
posle kraljeve smrti ili u sluaju njegove nesposobnosti a dalje vrenje dunosti
ponekad prelazila na njegovog sina ili nekog drugog od rodbine, ali je mogla da pree i
na neko lice iz sasvim drugog roda. Pri tome su znaajnu ulogu igrali i lini kvaliteti
kandidata. Karakteristino je to to za vreme dugog odsustva Odiseja iz Itake ni njegov
sin Telemah, ni otac Odisejev Laert nisu sraatrani kraljevima i Itaka je ivela bez kralja,
a prosci, nastojei da pridobiju Penelopu za enu, oigledno su raunali da se tim putem
doepaju iie samo Odisejeve imovine ve i kraljevske vlasti. Kad se postavilo pitanje
kralja, sin odsutnog Odiseja, Telemah, kae proscima:
I drugih ahejskili ima dabome jote boljara
mnogo, mladih i straih, na itakom ostrvu ovom.
Svaki bi kraljev'o od njih kad nesta Odiseja divnog."
(Odiseja", I, 394-396, prev. Milo N. uri)

Odatle bi se moglo zakljuiti da u homcrskoj Grkoj jo nije bila konano utvrena

naslednost kraljevske vlasti. Jednu od najvanijih kraljevih privilegija predstavljalo je
iskoriavanje temenosa, tj. najboljeg dela zemlje izdvojenog iz drutvenog fonda.

Eksploatisanjem te zemlje pokrivani su kraljevi Iini rashodi i trokovi koje je on

snosio, aavajui i gostei lanove vea za svojom trpezom. Dopunski prihodi
basileusa sastojali su se od poklona koje je primao od naroda i od lavovskog dela ratnog
plena.

Vee stareina Vece stareina u homersko doba stvamo vie nije predstavljalo
organ sastavljen od najstarijih i najpotovanijih Ijudi iz plemena. U to vee na prvom
mestu dolaze ljudi iz najuglednijih i najimunijih rodova, bez obzira na njihovu starost.
Kao to je reeno, nisu bili retki sluajevi da se i lanovi vea nazivaju basileusima, ali
su se obino zvali gerontima. svim vanijim pitanjima kralj se dogovara sa veem i,
kako izgleda, bez toga ne donosi ni jednu vaniju odluku, Savetovanja su obino
odravana za vreme gozbe u kui basileusa ili pod otvorenini nebom u prisustvu naroda.
Teko da bi se mogao detaljnije razjasniti karakter uzajamnih odnosa izmeu kralja i
vea stareina.
Narodna
Narodna skuptina je u homersko doba predskuptina stavljala zbor svili slobodnih lanova zajednice.
Sazivao ju je obino kralj zbog raznih pitanja, na primer, u
Odiseji" u vezi sa Telemahovom tubom na samovolju prosaca u njegovoj kuci, u ,
Jlijadi" zbog odluivanja nastavljanju rata i uzrocima neizleive bolesti koja je
napala vojsku kod Troje. U narodnoj skuptini pretresani su razni predlozi ,,za narodnu
korist". (Odiseja", , 32). Na zasedanje skuptine ljudi su pozivani putem glasnika, a
odravalo se za vreme mira obino u blizini kraljeve kue, na nekom trgu ili na drugom
zgodnom mestu. Ipak, u homersko doba ve ne postoji ravnopravnost svih njegovih
uesnika: stvarno donoenje odluka vri vee stareina i kralj. ak i u onom sluaju kad
se Telemah obratio narodnoj skuptini za pomo, traei zatitu od samovolje prosaca,
okupljeni narod nije mogao da donese neku odreenu odluku i raziao se zaplaen
pretnjama prosaca. Skuptina Ahejaca koja je bila sazvana kod Troje takoe nije bila u
stanju da sprei svau koja je nastala meu voama. Na skuptini su glavnu re vodili
predstavnici plemstva nameui narodu svoje odluke. Svoj odnos prema miljenju
geronta i kralja narod je izraavao samo povicima, odobravajui ih ili ne odobravajui.
U epovima se rie spominje nita nalik na glasanje u narodnoj skuptini. Na Itaki, zbog
odsustva Odiseja, zasedanja narodne skuptine nisu sazivana tokom vie godina. Sve to
ukazuje na opadanje znaaja narodne skuptine na raun proirenja kompetencije vea
stareina. Istina, pitanje uzajamnih odnosa sva tri organa drutvene uprave, pri odsustvu
pisanih zakona i vie-manje utvrenih pravnih normi, stvarno je reavano prema
realnom odnosu snaga u svakom konkretnom sluaju. Sigurno je jedno: i narodna
skuptina i vee stareina i kralj u homerskom periodu ostaju jo vrlo tesno meusobno
povezani. Kralj ne moe da zaobie savet geronata, a geronti svim vanim pitanjima
donose odluke u prisustvu naroda. Tako narodna skuptina, i pored jaanja moi
plemstva, jo nije izgubila svoj stari autoritet; s njim jo uvek raunaju i kralj i geronti.
Porodica Porodini odnosi u homersko doba jo se karakteriu postojanjem
patrijarhalne porodice. Brojno stanje lanova takvih porodiea ponekad je bilo dosta
veliko; porodica kralja Prijama je, na primer, brojala 50 sinova sa njihovim enama i 12
keri sa njihovim muevima. U drugim sluajevima koji se pominju u epovima
porodice su bile znatno manje. Prelaz porodine vlasti na mua i oca jo nije uspio da
izvri porobljavanje ene. Njen uticaj na ivot porodice produava se i ona i dalje uiva
potovanje dratva. Sferu u kojoj se primenjuje rad ene predstavlja kuno
domainstvo, u okviru koga ena kao domaica uiva samostalnost.
Engels
U svom delu Poreklo porodice, privatne svojine i
drutvenom drave", Engels daje sledeu vrlo znaajnu defrniureenju homerciju
socijalno-ekonomske strukture homerskog ske Grke drutva: ,,U grkom ureenju
herojskog doba nalazimo, dakle, staru gentilnu organizaciju jo kao ivu snagu, ali ve i
poetak njenog potkopavanja: patrijarhat s prenoenjem imanja u nasledstvo na decu,
ime se ide na ruku nagomilavanju bogatstva u porodici, te porodica postaje sila

nasuprot gensu; povratno dejstvo imovinske nejednakosti na ureenje obrazovanjem

prvih zaetaka naslednog plemstva i kraljevstva; ropstvo, najpre samo ratnih
zarobljenika, ali otvarajui ve perspektivu porobljavanja sopstvenih plemenskih, pa
ak i gentilnih drugova; stari rat plemena vec se izvrgava u sistematsko
razbojnitvo na kopnu i na moru radi osvajanja stoke, robova, blaga, i pretvara se u
redovan izvor prihoda; ukratko, bogatstvo se slavi i potuje kao najvie dobro, a stara
gentilna ureenja zloupotrebljavaju se da bi se opravdalo nasilno otimanje bogatstva.
Nedostajalo je jo samo jedno: ustanova koja bi obezbeivala novosteena bogatstva
pojedinaca ne samo protiv komunistikih tradicija gentilnog ureenja, koja ne samo to
bi proglasila za svetu ranije tako malo cenjenu privatnu svojinu, i koja bi ovo
posvecenje istakla kao najvii cilj svake Ijudske zajednice, ve koja bi udarila ig
opteg drutvenog priznanja i na nove oblike sticanja svojine, koji se razvijaju jedan za
drugim, dakle, na sve ubrzanije poveanje bogatstva; ustanova koje bi ovekoveila ne
samo sve vee cepanje drutva na klase, vec i pravo imune klase na eksploataciju
siromane klase i vladavinu prve nad drugom.
I ustanova se pojavila. Pronaena je drava".
Citavo socijalno-ekonomsko ureenje homerske Grke, prema tome, karakteriu crte
kakve su tipine za prelazno doba. Tokom daljeg razvoja proizvodnih snaga stari
odnosi, iji poeci potiu jo iz poretka prvobitne zajednice, u homerskom drutvu
postepeno se zamenjuje novim tipom drutvenih odnosa. Konana pobeda i uvrenje
tih novih odnosa vezani su za nastupajui period u istorijskom ivotu stare Grke.
SPARTA, KRIT, TESALIJA IBEOTIJA U VREMENU OD IX DO POETKA
V VEKA PRE N.E.

1. SPARTA
Izvori koji se odnose na nastanak spartanske drave veoma su oskudni i potpuno
nesigurni. Istoriju Sparte tendenciozno prikazuju ve starogrld pisci, ideolozi
oligarhije, koji su u Sparti gledali olienje svojih socijalno-politikih ideala. Drutveno
ureenje Sparte u elima tih pisaca nesumnjivo je veoma idealizovano. U drutvenoj i
filozofskoj literaturi stare Grke stvoren je itav pravac koji je jo u staro doba dobio
naziv lakonofilski". Taj lakonofilski pravac naao je odraz u radovima Ksenofonta,
Platona i u nekirn Aristotelovim radovima. Dela drugih predstavnika tog pravca ili
uopte nisu mogla da se ouvaju do naeg doba ili, ukoliko su se sauvala, predstavljaju
samo kratke odlomke, redovno krtog sadraja.
Meutim.jnL raspolaemo i neto objektivnijim podacima staroj Sparti. Oni se
naiaze u delima Herodota i Tukidida. Ova dva najznaajnija starogrka istoriara nisu
spadala u lakonofile i zato podaci Sparti koje nalazimo kod njih zasluuju vie
poverenja. Vredna panje su i kazivanja pesnika liriara VII-VI veka pre n.e. kojfsu u
svojim pesmama, delimino sauvanim i do naeg doba, prikazivali socijalno-politiku
stvarnost. Takvi su odlomci dela Tirteja i Alkamana. Vrio ozbiljni podaci nalaze se i u
Pausanijevom delu Opis Helade" (II vek pre n.e.) Najzad, sauvano je nekoliko starih
spartanskih natpisa.

Geografski Teritorija na kojoj je nikla spartanska drava nalauslovi Sparte zila

se u dolini reke Eurota koja je dobila naziv Lakonija ili Lakedemon. Sa zapada iznad te
doline sav u strmim terasama die se planinski lanac Tajget, koji dostie visinii od 3000
metara, sa istone strane nia i manje strma planina Parnon. Oba ova planinska venca
zavravaja se sa dva izduena i uska poluostrva koja uokviruju Lakonski zaliv; Tajget
se naglo sputa u more rtom Tenar, a Parnon rtom Maleja. Planinski greben Parnon
svojim istonim padinama sputa se dosta blago ka moru, tako da na nekim mestima
obrazuje dobre luke i ostavlja irok obalski pojas prilino pogodan za naseljavanje.
Zapadne padine Tajgeta strmo se sputaju u prostranu i vrlo plodnu Mesensku niziju
koja na zapadu i severozapadu prelazi u blagu primorsku visiju, a sa juga je zapljuskuje
Mesenski zaliv. Sa severoistoka Mesensku niziju zatvaraju visoke planine Arkadije.

Prema tome, spartanska drava je, dobivi svoje konano formirane granice u drugoj
polovini VII veka pre n.e., zauzimala juni deo Peloponeza uz obalu zaliva; kopnena je
bila samo severna granica koja je delila Lakoniju od Elide na severozapadu, Arkadije na
severu i Argolide na severoistoku.
Kopnene granice spartanske teritorije prolazile su nepristupanim planinskim
predelima. Primorska obala Sparte takoe nije pruala povoljne uslove za pomorske
veze. Samo na jugoistoku i na jugu, uz obale Lakonskog i Mesenskog zaliva, nalazila su
se mesta pogodna za pristajanje laa. Geografska izolovanost Lakonije delimino je
doprinosila onoj usporenosti, pa ak i stagnaciji drutveno-politikog razvoja koje je
karakteristina za istoriju Sparte.
Lakonska dolina, kao i Mesenska, bogata je vodenim tokovima i zato je veoma
plodna. Ali je povrina plodnog zemljita Lakonije ograniena to je dosta uzan pojas
koji se prua du srednjeg toka Eurota, ija najvia irina ne prelazi 10 km. I upravo na
tom prostoru je i nastao vojno-politiki centar spartanske drave Sparta.

Lakonija i MeArheoloka istraivanja u Lakonskoj dolini dala senija tokoin su

nauci ostatke graevinskih objekata iz najstainikenske i rijeg perioda. Tu treba
ubrojati tzv. Menelajon
homerske epohe (XIV-XI vek pre n.e.); ovaj objekat predstavlja ostatke dosta masivne
zgrade od klesanog kamena, koja se sastojala od 4-5 posebnih prostorija s hodnikom;
povrina itavog iskopanog prostora iznosi oko 300 m2. Menelajon se nalazio nedaleko
od teritorije kasnije Sparte, na padinama doline i nije bio utvren.
U isti period spada i drugi centar preddorske Lakonije koji je naen na mestu
kasnijeg spartanskog naselja Amikle. Amikla mikenskog perioda bila je, kako izgleda,
kultni centar. Druga naselja mikenskog perioda u Lakonskoj dolini skoro da nisu
sauvana.
Mesenija teritorija starog Pilosa bila je u mikensko doba, sudeci po arheolokim
podacima, mnogo gue naseljena nego Lakonija. Krajem i u veku Pilos,
Mikena i draga mikenska naselja u Lakoniji i Meseniji bila su razorena i zauvek
naputena. Mikenska epoha se time zavrava. Nastupa nova homerska epoha ve
neposredno vezana za kasniju istoriju Helade. Poetak hornerske epohe poklapa se sa
posljednjim velikim seobama plemenskih grupacija na Balkanskom poluostrvu. Seanje
na te seobe sauvano je u kasnijoj grkoj literaturi u obliku predanja borbi junaka
Herakla za prisvajanje Peloponeza i osvajanju poluostrva od strane Heraklovih
potomaka, Heraklida, koji su se, kao to je ranije reeno, nali na elu grupe grkih
plemena poznatih pod imenom Dorani. U torajpredanju prvi put se pominje podela
starogrkog naroda na jezike i
plemenske grupacije Dorana, Jonjana, Eoljana i dr. na koje su se stari Grci i kasnije
delili.
~ Ali oToJTcasnijoj podeli helenskih plemena u Homerovim epovima skoro se i ne
govori kao to se ne spominje ni dorsko prodiranje na Peloponez.
Sami nazivi Sparta i Lakedemon nalaze se i u .Jlijadi'' i u ^Odisejiii, ali se tu pod tim
nazivima ne podrazumevaju gradovi iii oblasti. vec jedino bajni dvorac kralja Menelaja
koji je opisan u etvrtoni pevanju Odiseje". U tom opisu nema ni rei naseljima u
okolini dvorca, iako su u opisima drugih rezidencija basileusa (na primer, Pilosa, Itake,
Alkinojevog dvorca na Sheriji) te rezidencije prikazane kao centri ove ili one oblasti.
Prema torae, podaci Sparti koje nalazimo u Odiseji" nisu realni. Taj utisak raste ako
obratimo panju na opis Telemahovog puta iz Pilosa u Spartu; taj opis je takoe sasvira
nerealan: putnici stiu u Spartu ravnim i pravim putem; nema ni rei tajgetskom
strmom kru i njegovim predgorjima koja su delila peskoviti" Pilos od Sparte; pored
toga ni po emu se ne vidi da bi Telemah zaobilazio planinu idui obalom mora; ak i
da je putovao obalom, teko se moe pretpostaviti da vanredni planinski pejzai i tegobe
putovanja rie bi skrenuli na sebe panju pesnika. Prema tome, Sparta se u Homerovim
epovima ne prikazuje realno i uopte nimalo ne lii na kasniju Spartu, kakvu nam je
prikazuju Herodot i drugi starogrki istoriari. Da li to znai da u homerskom periodu
Sparte nije ni bilo? Iskopavanjima vrenim na mestu kasnije Sparte utvreno je da je tu

niklo naselje u IX veka pre n.e.; naeni su predmeti keraniike proizvodnje (uglavnom
fragmenti), ukrasni predmeti (naroito male figure od sloriove kosti) koji su
karakteristini za homersku epohu i u drugim oblastima Helade. Osobito je interesantna
velika slinost tzv. geometrijske keramike Sparte s posuem naenim prilikom
iskopavanja u Delfima, najstarijem religioznom centru cele Grke koji je igrao kmpnu
ulogu u verskom i politikom ivotu Grke. Skree na sebe panju einjenica da su Delfi
bili naroito usko povezani sa istorijski poznatom Spaitom kasnijeg doba. Meutim,
iskopavanja nisu otkrila nikakve tragove velikih graevina dvorskog tipa. Na taj nain,
zasad jo vrlp nepotpuni arheoloki podaci omoguuju pretpostavku da je sam centar
spartanske drave nikao tokom kasnohomerske epohe i nije imao nita zajedniko sa
Spartom koju Homer prikazuje u epovima.
orska najezda Postanak spartanske drave, kao to je ve reeno, i nastanak iisko je
vezan za seobu dorskili plemena. Podaci
spartanske drave razvoju grkog jezika pokazuju da su Ahejci predstavljali najstarije
grko pleme, koje je zauzimalo iroko teritorijalno prostranstvo. Na Peloponezu,
naroito na teritoriji kasnije spartanske drave, sve do njenog postanka govori se
ahejskim jezikom koji je bio srodan jonskoni. Dorska plemena, zauzevi Peloponez,
delimino su unitila mesno ahejsko stanovnitvo, delomino su ga podjarmila, a
delomino se asimilirala s njim.
Podaci postanku spartanske drave kojim raspolaemo kod antikih autora, kao to
je ve reeno, izuzetno su oskudni i nepotpuni.
Najvrednije podatke nalazimo kod Herodota. On navodi dug poimenian spisak
spartanskih kraljeva, poevi od njihovog mitolokog pretka
- poluboga Herakla i njegova sina Hila, pa sve do svojih dana (V vek pre n.e ). Ima
osnova za miljenje da se deo ovog popisa spartanskih kraljeva od V do - veka
pre n.e. zasnivao na manje-vie tanom istorijskom predanju. Taj popis prua izvesnu
mogunost da ustanovimo dosledan tok pojedinih dogaaja spartanske istorije. Pri tom
treba koiistiti podatke drugih kasnijih grkih istoriara, ukoliko su oni mogli da objasne
istorijska predanja koja Herodot nije uneo u svoje delo. Tako, na primer, istoriar iz
druge polovine IV veka pre n.e. Efor, koji je u svojoj Optoj istoriji" dao prvi
povezani, ali, razume se, legendarno-istorijski prikaz stare Sparte, kae da su se Dorani
najpre uvrstili u gornjem delu doline Eurota, na teritoriji koja je kasnije dobila naziv
Aigitis. Na osnovu ovog podatka moe se stvoriti opta predstava pravcu kretanja
Dorana u njihovom prodiranju u Lakoniju; oigledno je da je njihovo kretanje vreno sa
severa na jug. Kreui se u velikim masama, Dorani su postepeno zauzirnali dolinu
Eurota Lakoniju i teritorije koje su se s njom graniile na istoku, Sudei prema
poacima koji su rastureni u antikoj literaturi, to njihovo napredovanje bilo je praceno
optim i bezuslovnim porobljavanjem domaeg stanovnitva. tome svedoi i
injenica da je sam politiki centar Sparta nastao tek u IX veku, to je potvreno
arheolokim materijalima, dok je dorska najezda na Peloponez otpoela najranije u VIII
veku. Herodot i Tukidid, dajuci najverodostojnije podatke Sparti, piu dugotrajnom
periodu unutranjih i spoljnjih borbi kojima je praeno osvajanje Lakonije od strane
Dorana. Prema Tukididu, od upada Dorana na Peloponez do obrazovanja stabilnog
dravnog ureenja u Sparti prolo je najmanje sto godina. I upravo tokom te dugotrajne
borbe u Lakoniji je izvren prelaz ka klasnom drutvu i formiran aparat vladajue klase
spartanska drava.
U IX veku pre n.e. dorski osvajai koji su u to vreme ve kontrolisali itavu
teritoriju Lakonije koncentrisali su se u strateki pogodnom mestu doline Eurota i tu se
smestili u pet naselja. Ta naselja, koja su se zvala sela", obrazovala su glavni centar
pod imenom Sparta.
U takvom formiranju politikog centra tipinom za Heladu jasno se ispoljava
stabilnost patrijarhalno-rodovskih osnova u drutveno-politikom ivotu dorskih
osvajaa.
Ustalivi se u Sparti, Dorani koji su se dotle delili na tri rodovske file
- Pamfili, Hilejf i Dimani, podelili su se naknadno u pet grupa koje su doblle
topografske nazive: Pitani, Mesoji, Dimni, Kinosure i Limni. U tesnoj vezi s tom

podelom nalazila se i podela Lakonije na okruge (obe); broj tih oba i njihova
organizacija nepoznati su. Ta nova podela ve se nije zasnivala na rodovskim odnosima,
nego su je uslovljavale potrebe vojno-politike organizacije, ugnjetavanje ahejskog
zemljoradnikog stanoviiita i formiranje drave.
Najezda Doraiia izazvala je naglo zaotravanje daljeg procesa socijalne
diferencijacije unutar ahejskog drutva. Veoma je verovatno da je ahejsko plemstvo
delimino ulo u sastav novoobrazovane vladajue klase dorskih osvajaa. Na osnovu
odlinog poznavanja istorijskih predanja Herodot pria kako je spartanski kralj
Kleoman I na pitanje, ko je on, odgovorio svetenici boginje Atene da je Ahejac, a ne
Doranin. Prema torae, za Herodota je jedna od dve dinastije spartanskih kraljeva bila
ahejskog porekla. Na drugom mestu Herodot (IV, 145-150) detaljno prepriava
predanje Mlnijima koji su se preselili s ostrva Lemnosa u Lakoniju i uli u sastav
spartanskih graana. Kasnije je taj dogaaj izazvao u Sparti socijalno-poliliku borbu
koja se zavrila seobom pobeenih na ostrvo Tera. Uporeujui Herodotovo prianje s
podacima koje prua Pausanija, moe se doi do zakljuka da su se dogaaji kojima je
re odigrali osam generacija pre Prvog mesenskog rata, tj. krajem XI veka pre n.e.
Moe se dopustiti miljenje da se predanjem Minijima obeleava najstariji period
borbe Dorana za osvajanje Lakonije. Meovito poreklo spartanske vladajue klase,
prematome, osealo se jo u doba Herodota. Istorijsku verodostojnost ovog
Herodotovog kazivanja potvruju u izvesnoj meri pomenuti Pausanijini podaci (, 15)
a takoe i dva ahejska natpisa sa ostrva Tere (IG, , 584, 1440).
Nije nita manje vano ni pitanje, kad je, pod kakvim okolnostima i u kom obliku
vreno podjarmljivanje irokih slojeva stanovnitva Lakonije od strane vladajue klase.
Poseban poloaj helota zanimao je starogrke istoriare. Prema njihovim podacima,
posebno prema podaciraa Efora, heloti prvobitno nisu bili pokoreni. Poetak njihovog
porobljavanja pripisuje se kralju Agisu, koji je pripadao drugom kolenu raunajui od
dolaska Dorana u Lakomju. Prema podacima drugih istoriara, heloti su pokoreni za
vreme vladavine treeg kolena kraljeva.
Istorijska predanja vezuju porobljavanje helota za period izuzetnog zaotravanja
socijalne borbe koja je trajala tokom pet pokolenja. Odatle je jasno da je porobljavanje
zemljoradnike mase stanovnita zalitevalo maksimalno naprezanje porobljivakih
snaga. Opravdano je miljenje da je upravo u tim okolnostima i dolo do zbliavanja
ahejskog plemstva s Doranima. Deo ahejskih plemia, koji se jo bio sauvao, izgleda
da je bio ukljuen u sastavUorskih fila: pobenici su se na taj nain ujedinili sa jednim
delom vladajueg sloja pobeenih u jedinstvenu vojno-politiku organizaciju. Prema
podacima najnovijih arheolokih istraivanja, Sparta se pre tzv. Drugog mesenskog rata
malo ime razlikovaht od zajednica tog doba. Specifine osobine po kojima se
razlikovala od zajednica, koje su se nalazile neposredno oko nje, javljaju se kasnije.
Izgleda da je ta formacija tek kasnije dobila naziv zajednica jednakih" ili zajednica
Spartijata.
I upravo je taj kolektiv, organizovan na vojnoj bazi, podelio zemljite doline Eurbta
pojedinim porodicama, dodelivi svakoj kompleks iste veliine klere za nasledno
korienje svake porodice. Meutim, pravo vrhovnog vlasnika te zemlje ostalo je
zajednici Spartanaca koja je vrila stalnu i stvarnu kontrolu nad korisnicima parcela.
Zemljoradniko stanovnitvo, porobljeno od strane Spartanaca, koje je dobilo naziv
heloti, bilo je vezano za klerove na ijoj je teritoriji moralo da obavlja sve poslove
gazdinstva, pod kontrolom lica koja su za to dobijala specijalna ovlacenja. Saniim
Spartancima bio je zabranjem dui boravak na MerovinTa.
prvobitnom poloaju helota znamo veoma malo. Izgleda da se tek u sledeem, VII
veku, poloaj porobljenih helota pribliio poloaju robova. Meutim, u odnosima prema
helotima i robovima zapaaju se bitne razlike. Heloti ne samo da nisu predstavljali
privatnu svojinu Spartijata vec nisu bili ni neposredno eksploatisarti, zato to Spartijati
nisu smeli da stanuju na svojiin klerovima, pa prema tome nisu mogli da neposredno
vode svoja gazdinstva; heloti su na taj nain samostalno vodili gazdinstva klerova i
samo su morali da predaju Spartijatima odreen deo roda, kao neku vrstu dravnog
nameta. Vlast nad ivotom ili smru helota imala je samo drava. To se izraavlo

postojanjem dravnog obiaja kriptije (o tome kasnije), a takoe i u tome to su efori,

primajui dunost, vrili obred objavljivanja rata" helotima. Heloti se ne mogu nazvati
ni dravnim robovima, u punom smislu te rei, jer drava stvamo nije imala raogunost
da ih prodaje. Pored helota, u Sparti je bilo robova u punom smislu te rei. Grki pisac
kasnijeg perioda Poluks, autor neke vrste renika s tumaenjem pojedinih pojmova,
ovako tumai naziv helot: Sredinji poloaj izmeu robova i slobodnih ljudi zauzimali
su heloti, tesalski penesti i kritski klaroti i mnoiti".
Trei sastavni element u fomiiranju spartanske drave bile su autonomne
zajednicefperijek^ koji su iveli u velikim naseljima, esto trgovinsko-zanatskog
karaktera, du morske obale i po zapadnim padinama Parnona, a takoe i u oblasti
Skiritis u severnom delu Lakonske doline. Zemljite perijeka bilo je strogo odvojeno od
zemljita koje su prisvojili Spartijati i na kome su nastanili helote. Grki istoriar Etor,
koga smo vec pominjali, pie da su perijeci u poetku bili potpuno ravnopravni sa
Spartijatima i da ih je tek kralj Agis uinio dabinskim obveznicima Sparte i liio
politikih prava. Efor dalje pria da u perijeke nisu bili pretvoreni nekadanji Ahejci
koji nisu bili ravnopravni sa Spartijatima, vec su to bili stranci nastanjeni u naseljima
koja su ostala iza Ahejaca kad su ih ovi napustili (FGH I, 237; Strabon, Vm, 5, 4).
Oslanjajui se na ove podatke, moemo pomiljati da perijeci nisu odmah ukljueni u
spartansku dravu, ve da su njihove zajednice, naroito primorske, u poetku bile u
poloaju saveznika spartanske vojne zajednice koja ih je kasnije podredila svojoj vlasti.
Docniji grki geografi i istoriari saoptavaju da se u Sparti nalazi 100 perijekih naselja od kojih su mnoga bila veoma stara. Prema tome, oblast koju
su nastanjivali perijeci bila je nastanjena gusto igrala je znaajnu ulogu u daljem
razvitku spartanske drave.
Spartanska drava -VIII veka pre n.e. predstavljala je, kao to je ve reeno,
prvenstveno vojnu organizaciju. Na elu te organizacije nalazila su se dva kralja
basileusa iz dinastije Agijada i dinastije Euripontida. Dva kralja nalazila su se na elu
spartijatske zajednice u svojstvu vrhovnih vojskovoa. Meutini, njihova vlast bila je
realna samo u doba vojnih pohoda protiv neprijatelja spolja. U unutranjem ivotu
drave imali su beznaajnu ulogu. Oba basileusa ulazila su u sastav gerusije-saveta
stareina (geronti). Istovremeno oni su bili i svetenici dva razliita Zevsova kulta.
U dunosti basileusa spadala je kontrola nad pravednom raspodelom zemljinih
poseda u spartijatskom kolektivu. Ovu funkciju, prirodno, nametnuo je sam poloaj
basileusa koji su se nalazili 11a elu tog vojniki organizovanog kolektiva. Kasnije,
kako kae Herodot, spartanski basileusi su odluivali i kod udaje devojaka koje su
postale naslednice rodovskih klerova.
Kao to smo ve rekli, vlast basileusa tesno je vezana za gerusiju koja se sastojala od
28 staraca iznad 60 godina starosti; u nama poznato istorijsko doba ti starci bili su
izborna lica. Zajedno sa basileusima koji su ulazili u njen sastav, gerusija je vodila sve
poslove spartanske zajednice. Ona je vrila ulogu vrhovnog suda i ratnog saveta. U ovoj
poslednjoj ulozi gerusija je predstavljala organ sa jedino savetodavnim funkcijama.
Prema shvatanjima kasnih grkih istoriara, gerusija je bila neodvojivi sastavni deo
spartanskog ureenja koje je stvorio legendarni zakonodavac Likurg, to ukazuje na
njeno staro poreklo.
Vrhovni organ spartanske drave bila je narodna skuptina apela koja se sastojala od
svih punopravnih i punoletnih Spartijata. Stvarna uloga apele u politikorn ivotu
Sparte nije bila velika, jer ona nije raspolagala zakonodavnom inicijativom. U toj
skuptini su kao govornici nastupali samo basileusi i lica koja su zauzimala vie
slubene poloaje. Ostali su na govore reagovali povicima. Veina se priznavala onoj
strani koja bi se pokazala grlatijom. Cak i Aristotel, koji je bio veliki simpatizer
dravnog ureenja Sparte, takav nain rada narodne skuptine naziva ,,dejim".
Moramo pomiljati da apela u IX-VIII veku pre n.e. nije predstavljala neki savreniji i
razvijeniji politiki organ nego to je bila u Aristotelovo doba. Meutim, postoji velika
verovatnoa da je u periodu formiranja spartanske drave apela igrala mnogo vecu
politiku ulogu od one koju je imala kasnije.

Osobenost spartanskog dravnog ureenja predstavljao je kolegijum petorice efora.

Kasniji grki istoriari najvie su se kolebali u procenjivanju uloge tog organa i u
pitanju vremena u kome je nastao. Jedni su ga shvatili kao temelj, kao stub itavog
spartanskog ureenja, drugi su, nasuprot tome, smatrali da je zavoenje kolegijuma
efora dolo kasnije i da je on sluio kao dodatni organ ranije formiranoj dravnoj
organizaciji. Pri tom, prema miljenju nekih autora, kolegijum efora predstavlja organ
spasonosan za dravu, dok su ga drugi smatrali tetnora ustanovom koja ne odgovara
osnovnim principima spartanskog ureenja. Ta diskusija u antikoj istoriografskoj i
politikoj literaturi ni izdaleka nije nosila akademski karakter, vec je nikla kao rezultat
otre borbe izmeu pristalica oligarhije i demokratije u Grkoj IV- veka pre n.e.
Vec samo taj i takav odnos prema eforatu upuuje nas na miljenje da je 011 igrao
vrlo znaajnu ulogu u politikom ivotu Sparte. Meutim, izgleda da eforat nije brzo
stekao uticaj u spartanskoj dravi. U najstarijim spartanskim istorijskim predanjima u
prvom planu ne nastupaju efori, ve basileusi. Eforat je, po svim izgledima, nikao kao
organ predstavraka pet sela", naselja, od kojih se sastojala Sparta.
U toku svog daljeg ivota kolegijum efora bio je u znatnoj meri nezavisan i od
gerusije i od basileusa. Cak i vie od toga, efori su formalno bili suprotstavljeni tim
vlastima: primajui svoju dunost oni su zakljuivali neku vrstu ugovora s basileusima,
garantujui im vlast, ako se ovi budu pridravali zakona. Na tu osobenost spartanske
dravne organizacije, koja joj je dala osobine izvesne dvojnosti, skrenuo je panju jo
Aristotel. U svojoj Politici" (V, 9, 1) on pie: ... tu je kraljevska vlast bila podeljena
izmeu dva lica... Teopomp je, sa svoje strane suzio prerogative kraljevske vlasti putem
raznih mera i, izmeu ostalog, uvoenjem eforata".
Prema tome, kolegijum efora predstavlja jedan od osnovnih organa spartanske
drave. Pored funkcija kontrolnog karaktera, glavni zadatak eforata sastojao se u tome
da odri dominaciju spartanske zajednice nad masora helota nad kojima je ona imala
vlast, a takoe i nad nepunopravnim perijecima. U tom cilju u Sparti su preduzimane
takve mere kao to je redovno objavljivanje kriptija za vrerae kojih su spartanski ratnici
odlazili u razna seoska naselja i vrili none prepade na naselja helota, gde su, po
reima jednog od starih pisaca, ubijali najjae meu njima". Tako neovenim
metodama spartanska drava je nastojala da sprei mogunost helotskih ustanaka. No i
pored toga ustanci su izbijali stalno, narastajui ponekad do te mere da spartanska
zajednica bez pomoi dragih peloponeskih gradova, svojih saveznika, nije bila u stanju
da ih ugui.
Mala zajednica Spartijata reavala je zadatak odravanja svoje prevlasti nad
ogrornnom veinom lakonskog stanovnitva (nad bespravnim helotima i
nepunopravnim perijecima) pomocu stalne vojne napregnutosti, stalne ratne spremnosti
graana. Ta okolnost udarila je svoj peat na celokupan ivot spartanske zajednice ija
se osobenost izraavala u jasno izraenom vojnom karakteru.
Vojni karakter spartanske vlasti doprinosio je uvanju ostataka pretklasiiih odnosa u
spartijatskoj sredini. Jedan od tih ostataka predstavljalo je podrutvljavanje ivota
Spartijata vezano za njihovu potpunu odvojenost od privredne delatnosti i za njihovo
potpuno pretvaranje u vojnu vladajuu klasu.
Na taj nain, oko VIII veka pre n.e. na osnovi veoma primitivnih oblika
eksploatacije podjarmljenog zemljoradnikog stanovnitva formirala se spartanska
robovlasnika drava. Politiko ureenje ove drave u mnogo emu je, kao to vidimo,
bilo dosta primitivno. Ono se, s jedne strane, u cilju klasne prevlasti zasnivalo na nizu
institucija koje su nikle jo u doba raspadanja poretka prvobitne zajednice. Organi koji
su nastali kasnije, na primer, eforat, ve su predstavljali plod novih uslova i nisu bili u
vezi sa rodovskim ureenjem.
Za svoje doba, za doba raanja starogrkih drava, dravno ureenje Sparte
predstavljalo je nesumnjiv korak napred, jer je to bio oblik dravne organizacije
vladajueg kolektiva. Glavno mesto u toj organizaciji iraalo je vojno-politiko
vaspitanje graana. Ta osobina spartanskog ureenja skrenula je na sebe veliku panju
ideologa robovlasnikog plemstva. ivot svakog Spartijate od samog njegovog roenja
nalazio se pod budnom panjom drave. Deaci su iveli u porodici do svoje osme

godine. Kasnije su od njih forrairane grupe agele (bukvalno stada") koje su se

razvijale pod rukovodstvom veoma odgovornih i poverljivih slubenih lica
jDaiclonoma dravnih vaspitaa koji su nastojali da surovom disciplinom odtilTecaka
naprave prvoklasne vojnike. Osim vojno-gimnastikog treninga, deaci su izlagani
raznim liavanjima (gladovanju, hladnoi) i povlaivani su njihovi pokuaji da po
svaku cenu dou do hrane, bez formalnog naruavanja discipline. Sa navrenom
dvanaestom godinom surovost vaspitanja se jo vie pojaavala; razvijalo se znanje da
se misli izlau u to kraem obliku (stvaran je lakonski" govor, pojam koji je i kasnije
zadrao svoje znaenje); deaci su mueni na razne naine kako bi se navikli da
podnose fizike napore i bol. Sa osamnaestom godinom zavravano je vaspitanje
Spartijata. Sa navrenom dvadeset prvom godinom mladi je postajao vojnik-Spartijat i
sam je morao da uzme uea u treniranju mlaeg narataja. Ogte obrazovanje u tom
vaspitnom sistemu zauzimalo je potpuno beznaajno mesto; Spartijati ne samo da se
nisu upoznavali sa tekovinama starogrke kulture, ve su bili polupismeni. U tome se
slau svi starogrki pisci. Ali, prema ubeenju lakonofila, zbog toga su vojniki
kvaliteti Spartijata i spartanske vojske bili na vecoj visini.
Opisanu organizaciju spartanske drave, prema protivrenim predanjima, stvorio je
veliki zakonodavac i mudrac Likurg. Likurg je, kako proistie iz predanja, umirio
Spartu koju su razdirale unutranje borbe, uvodei,.idealan" dravni poredak koji se
ouvao sve vreme dok je postojala Sparta. Da li je i koliko verodostojno ovo predanje
Likurgu? Plutarh je napisao veliku Likurgovu biografiju, ali i on sam priznaje, bez
obzira na svoju sklonost prema kritikoj istoriji, da je tradicija Likurgu veoma
zamrena. Za savreraenu nauku nesumnjivo je jasno da je Likurgov lik legendaran,
lien svake istorijske realnosti. Pa i pored toga nije iskljueno da su takve mere kao to
su podela tedtorije koju su osvojili Spartijati na klerove, reorganizacija starog saveta
stareina kojom je osnovana gerusija, organizaeija eforata istovreraeno sprovoene. Svi
ti osnovni zakoni spartanske drave mogli su nastati kao rezultat rada velikog
organizatora ije je ime kasnije podignuto na stepen boanstva: u Sparti je zaveden
poseban kult Likurga kao boga svetlosti.
U domaem ivotu Spartanaca sauvali su se mnogi obiaji koji potiu iz davnina,
na primer, udruivanje u grupe prerna godinama starosti. Te su grupe po svemu sudeci
predstavljale druine naroite vrste koje su imale odreena mesta za redovne sastanke
(leshi) sa zajednikim gozbama, organizovanim zabavama na kojima su omladinci i
stariji ratnici provodili veci deo vremena ne samo danju nego i nou. enama je bio
zabranjen pristup u te organizacije, ali su one bile punovlasne gospodarice u ivotu
porodice koji je, nasuprot ivotu mukaraca ureenom prema naelima zajednice, bio
vrlo zatvoren.
ostacima pretklasnih odnosasvedoe i mnogi obiaji iz porodinog ivota
Spartijata; spartanski obred sklapanja brakova sastojao se u krai devojke-neveste;
porodica je bila monogamna, ali su i pored toga bili ozvoljeni slobodni vanbrani
odnosi kako mukarcu, tako i eni (Ksenofont, Drava lakedemonska", I, 7).
Kao to je ranije reeno, u najstarije vreme, tokom procesa uporne borbe za
osvojenu teritoriju, formirala se spartanska vojna organizacija. Svi Spartijati od svoje
20. do navrene 60. godine bili su vojnici. Vojska se delila u pet osnovnih borbenih
formacija -Jhosj, po jedan iz svakog od pet sela" na koja se delio centar spartanske
drave. Lohos su sainjavale zakletvom povezane druine" enomotije jSiji su lanovi
i u doba mira iveli zajednikim ivotom, inei tako neku vrstu bratstva onih koji
zajedno obeduju", tzv| sisitije| Ovo vojno ureenje bilo je jo daleko od one konane
sreenosti kojoj pie Tukidid krajem V veka. Ostaci rodovsko-plemenskih odnosa,
kojima smo ranije govorili, odrazili su se na karakteru spartanske vojne organizacije.
Enomotije su mogle u ratnim prilikania da se previe osamostale to bi ugrozilo
jedinstvo discipline. Slian sluaj spominje jo Herodot u opisu bitke kod Plateje 479.
g. Zato je u borbi sa svojim susedima Sparta u tom periodu, tj. tokom IX-VII veka pre
n.e., esto doivljavala neuspehe.
Oslanjajui se na primitivnu socijalno-ekonomsku bazu, trpei zbog stalnih
unutranjih sukoba, spartanska drava je vec u ranom periodu morala da se prihvati

kolonizacije. U predanju koje izlae Herodot, a koje se odnosi na Minije i spartansku

kolonizaciju ostrva Tere, jasno su prikazane prilike u kojima su se ti dogaaji
odigravali. Herodotovi podaci danas su potvreni arheolokim i epigrafskira nalazima.
Tukidid saoptava da je spartanska kolonizacija ostrva Kitere takoe praena otrim
sukobima Sparte s drugim gradovima. U tom pogledu veoma je zanimljivo Herodotovo
kazivanje dugotrajnom i bezuspenom ratu Sparte s Tegejom jednim od gradova
Arkadije. Drugi, jo opasniji neprijatelj Sparte bio je grad Argos, glavni politiki centar
Argolide koji je najbolje ouvao kultumo naslee mikenske epohe. Najvei napredak
Argos je postigao za vreme vladavine tiranina Fidona koji je, prema predanju, nametnuo
svoj uticaj i vlast celom severoistonom Peloponezu.
Trei i najozbiljniji neprijatelj Sparte bila je Mesenija. U doba mikenske epohe u
primorskom pojasu Mesenije, naroito na njenoj zapadnoj obali, kako je utvreno
skoranjim arheolokim otkriima, nalazili su se mnogi centri tesno povezani s Kritom.
Ravniarske oblasti Mesenije koje su se nalazile unutar zemlje bile su u tom pogledu
mnogo nerazvijenije.
Prema istorijskim predanjima kojima se grka literatura uveliko koristila, u
Meseniju, kao i u Lakoniju, upadali su Dorani: direktni potomak Herakla i krvni srodnik
spartanskih kraljeva Kresfont osnovao je u Meseniji dinastiju kraljeva koja je dobila
ime po njegovora sinu Epitu Epitidi. Ako se u tumaenju tih predanja posluimo
arheolokim materijalom, kao i podacima iz istorije i dijalektologije grkog jezika,
moemo doi do zakjuka da je dorskom najezdom bila zahvaena i Mesenija. I u njoj
su porueni i razoreni veliki centri mikenske kulture, ali ahejsko stanovnitvo izgleda
nije bilo pokoreno i potlaeno. Po svemu sudei, i na mesenskoj teritoriji koja se
odlikovala velikom plodnou vreno je delimino razgranienje i stapanje Ahejaca i
Dorana. U homerskim epovima pominje se Mesenija kao politiki ujedinjena teritorija.
Isto se kae Meseniji i u istorijskim predanjima koja je u prereenom obliku koristio
Pausanija. Popis pobednika na olimpijskim igrama, ouvan u fragmentima Hipije iz
Elide, sadri imena Mesenjana sve do sredine VHI veka to svedoi ne samo
politikoj nezavisnosti Mesenije ve i relativno visokom nivou do kojeg se razvila
njena kultura. I, konano, Euripid u svojoj tragediji Kresfont" koja se sauvala samo u
fragmentima takoe pie Meseniji kao slobodnoj i nezavisnoj zemlji.
Pa ipak u njoj nije dolo do obrazovanja ahejskih ili dorskih dravnih formacija koje
bi bile sposobne da brane dalju samostalnost Mesenije. Vojna snaga Mesenije bila je
ispod snage Sparte. Uostalom, to je sluaj i kod drugih oblasti Peloponeza.
U drugoj polovini VIII veka pre n.e. Sparta je pristupila osvajanju Mesenije.
Podrobne, ali legendarne podatke tom ratu daje Pausanija (IV, 4, id.). Mnogo
verodostojniji materijal uspomene na otre borbe tokom dvadesetogcdinjeg rata
nalazimo u pesmama (sauvanim u odlomcima) grkog pesnika VII veka Tirteja koji je
iveo dva pokolenja posle rata.
Kako se vidi iz jednog drugog izvora, pri kraju rata s Mesenijom u Sparti je dolo do
ustanka tzv.partenija vanbrano roenih mladia koji su ubrajani u stanovnitvo bez
graanskih prava. Ustanak je bio uguen. Ustanici su prisiljeni da napuste Spartu i da se
presele na obale june Itagdje su osnovali koloniju Tarent.

Posle niza poraza otpor Mesenjana koncentrisao se u planinskoj oblasti koja

se granii sa Arkadijom; tu su oni bili potueni, i Mesenijaje morala da se pokori
Sparti uz obavezu da e plaati danak u visini polovine svog celokupnog roda.
Izgleda da su se Mesenjani tada nali u istom poloaju u kakvom su se ve
nalazili heloti u Lakoniji. Meutim, pobedom nad Mesenijom poloaj Sparte nije
se bitno popravio. Spartanci su morali da dre brojne snage kako bi prisilili
Meseniju na pokornost.
U isto vreme odnosi Sparte s Argosom, gde se u vremekoje razmatramo
uvrstila tiranija Fidona, naglo su se pogorali. Zapretila je opasnost novog
ozbiljnog ratnog sukoba s Tegejom i drugim peloponeskim gradovima.

U takvim uslovima konano je izgraeno spartansko drutveno-politiko

ureenje. Izgleda da je upravo u to vreme izvrena reforma kojom je
zagarantovana imovinska jednakost Spartijata. Stoga je spartanskajdrava morala
da se po mogunosti ogradi od uticaja trgovinsko-novanih odnosa koji su se
brzo razvijali i da u tom cilju uvede niz mera: zabranu uvanja skupocenih
metala, zabranu za strance da se pojavljuju na teritoriji grada Sparte, a moda i
cele spartanske drave. Mogue je da je vec lada bio donet zakon iskljuivoj
upotrebi arhajskog gvozdenog novca u vezi s ime Plutarh u svojoj uvenoj
biografiji Likurgu navodi jednu anegdotu. Zanimljivo je napomenuti i to da
Sparta nije primila sistem mera i utega Fidona iz Argosa koji su bili prihvaeni
na celom Peloponezu. Sprovedeno je strogo razgranienje izmeu perijekih
poseda konano ukljuenih u sastav spartanske drave i dravne zeralje koja je u
vidu klerova bila rasporeena meu Spartijatima. Cilj tih mera bio je da se
zaustavi dalji napredak proizvodnje ijem stanju svedoe hiljade arheolokih
nalaza na podruju najstarijeg svetilita u Sparti hrama Artemide Ortije i u
drugim delovima grada.
Spartanska drava je ubrzo morala da izdri jo jedan teak rat sa Mesenijom
koja se u drugoj polovini VII veka digla na ustanak. Ustanak je poeo u
severnom delu mesenske ravnice u rejonu Andanije. Ustanici, na ijem se elu
nalazio kralj Aristomen iz roda Epitida, bili su u savezu sa Arkadijom, Elidom i
Argosom.
Tokom prvih ratnih godina Spartanci su trpeli poraze. U pesmama
spartanskog pesnika Tirteja, uesnika tog rata, govori se natoveanskim
naporima Sparte. Rat se odrazio i u narodnom stvaralatvu Mesenije. Upravo u to
vreme tamo su pevane junake pesme koje su kasnije podravali razni autori
sledbenici Homera. Mesenjani su se drali junaki, ali su ih izneverili saveznici
meu kojinia je arkadski kralj Aristokrat bio prvi. Tako su Spartanci stekli
prednost. U odlunoj bici kod Velikog rova", koja se odrala devete godine rata,
Mesenjani su bili potueni. Meutim, otpor je nastavljen; Mesenjani su se
ukopali na brdu Ejra koje se graniilo sa Arkadijom i tu su se drali jedanaest
godina. Predali su se pod uslovom da se mogu slobodno povui u Arkadiju i
druge oblasti Helade.
Oni Mesenjani koji su ostali u zemlji pretvoreni su u helote i zajedno sa svojim
parcelama zemlje rasporeeni meu Spartijate. Na taj nain krajem VII veka uglavnom
se ve formirao sistem eksploatacije helota. Oigledno je upravo u to vreme uveden
nehuman obiaj kriptije kome smo ranije govorili. Prema Tukididu, sva panja
spartanskih vlasti bila je tada usmerena na tlaenje helota.
Ustanci helota ponekad su imali takvu snagu da spartanska drava nije bila u stanju
da ih ugui sama. U takvim sluajevima ona se obraala susednim zajednicama na
Peloponezu i traila od njih pomo. Na takvoj osnovi kod Spartanaca se razvila tenja
za uspostavljanjem prisnijih veza sa nizom peloponeskih gradova. Ti su gradovi sa
svoje strane takoe bili zainteresovani za zbliavanje sa Spartoni, jer je do tog doba ona
ve stekla vrio sigurnu reputaciju u vojnom pogledu najjae drave u Grkoj. Kao
rezultat tih tenji sredinom VI veka pre n.e. na Peloponezu se sklapa savez koji je uao
u istoriju pod imenom Peloponeski savez. Iako se na elu tog saveza nalazila Sparta,
njegovi lanovi i dalje su ostali nezavisni. Sparta se malo uplitala u njihove unutranje
poslove.
2. KRIT
Legenda kae da je Likurg, navodno pre proglaenja zakona vezanih za njegovo irae,
tokom svojih putovanja koja je preduzimao u cilju prouavanja ustava drugih zemalja,
meu ostalim zemljama, posetio i Krit. Ova legenda nesumnjivo se zasniva na istorijski
tanoj injenici da se izmeu dravnih organizacija Sparte i Krita opaa mnogostruka
slinost. Istorijski ova slinost se objanjava time to su i u Sparti i na Kritu u I

milenijumu pre n.e. dominantnu etniku grupu predstavljali Dorani, gospodari nad
pokorenini stanovnitvom koje se sastojalo od Ahejaca, Eteokiiana
GiskonskUiKricana") i drugih.
Meutim, stvarna slinost izmeu parte i Krita vie se opaa u njihovim drutvenoobiajnim nego u drutvenim ustanovama. Za poznavanje ovih i dragih ustanova, osim
neto malo literarnih izvora, naroito je vaan veliki natpis naen u gradujGortini na
junoj obali Krita, gradu koji je uporedo sa Knososom igrao vrlo znaajnu ulogu u
istoriji ostrva. Iako je taj natpis, koji se naziva i ,|Gortinski zakon'J, bio uklesan na zidu
jedne veli'ke javne zgrade sredinom V veka pre n.e , on ipak predstavlja kodifikaciju
kritskog zakonodavstva koje se odnosi na ranogo raniji period.
Pomenuti izvori omogucuju nam da stvorimo izvesnu predstavu socijalnoj
organizaciji kritskog dratva. Celokupno stanovnitvo Krita delilo se na dve osnovne
grupe slobodni i neslobodni. U slobodne su spadali: punopravni graani dorskog
plemena; tzv. podanici", tj. oni koji su bili u poloaju slinom poloaju perijeka, dakle
ljudi koji su uivali linu slobodu, ali su bili lieni graanskih prava; osloboeni koje po
zakonu niko nije mogao liiti slobode, i stranci koji su iveli na teritoriji Krita. Graani
su se udruivali u heterije (drutva). Osim toga, pored tri file u koje je spadalo dorsko
stanovnitvo u nekim kritskim gradovima s meovitim stanovnitvom bilo je i drugih
fila (na primer, Ajtaleji). Svaka od tih fila prestavljala je proirenu rodovsku zajednicu.
Slinih fila bilo je i kod podanika". Heterije su se sastojale od udraenja omladinaca
(agele) koji su bili pripadnici vladajueg stalea (prema tome u heteriju nisu
imaJTpristupa podanici", osloboeni i stranci svi oni smatrani su za ,,one koji su van
heterija"). Na elu heterija nalazio se arhont. Sporove izmeu lica ,,koja su van heterija"
(afeteri) i lanova heterija reavale su posebne sudije. Poto su rafTovi plemenitih
rodova kod rasporeda po heterijama nastojali da ouvaju rodovske veze, heterije su se
esto podudarale sa filama. File su se delile na klarose. Iz file se izdvajao vojni klaros
koji je obavljao specijalne zadatke; izmeW lanova ovog klarosa birani su kozmi
(stratezi) kojima je pripadala via vojna vlast u dravi. Podanici" su sainjavali seoske
optine takoe podeljene na file. Pored zemljoradnje, bili su razvijeni zanati i trgovina.
Za osloboenike u svakom od kritskih gradova bio je odreen poseban kvart. I, najzad,
nadzor i uprava nad strancima koji su iveli na Kritu poveravana je posebnom
slubenom licu.
Slino spartanskini sisitijama na Kritu su postojale drutvene trpeze koje su se zvale
trpeze mukaraca" (andrije). Prema nekim izvetajima te su trpeze izdravane ulozima
klarota. Prema drugima drava je sama odreivala deo dravnih prihoda za
organizovanje drutvenih trpeza (Aristotel, Politika", , 7,4). Svaka trpeza nalazila se
pod nadzorom tzv. pedonoma. U trpezama su uestvovali deaci koji su dobijali
polovinu porcije odreenog jela. Kad bi ti deaci navrili 17 godina, upisivani su u
agele i morali su da pohaaju gimnazije gde se glavna panja poklanjala fizikom
treningu, dok je obrazovanje zapostavljano; vano mesto zauzimalo je uenje napamet
zakona koji su bili sastavljeni u stihovima. Po zavrenom kolovanju u ageli, gde su,
kako izgleda, ostajali do deset godina, mladii su prelazili u heterije. Svi mladii koji bi
zajedno zavrili kolu morali su da se ene u isto vreme, ali ena bi ulazila u
muevljevu kuu tek onda kad je bila u stanju da rukovodi domainstvom. Brak je
smatran svetim i njegovo naruavanje strogo je kanjavano.
Neslobodno stanovnitvo Krita delilo se na zemljoradnike (mnoite) koji su bili
optereeni tekim nametima, a iveli su na dravnoj zemlji. Mogue je da su to bili
potomci starosedelaca minoskog Krita. Dalje na Kritu su iveli robovi koji su
predstavljali svojinu privatnih lica. Te robove moemo podeliti u dve kategorije. Jedni,
iji je pravni poloaj odgovarao poloaju spartanskih helota, obraivali su posede
(klerove) svojih gospodara i morali su da im predaju izvestan deo roda. Takvi robovi
vezani za klerove zvali su se afamiotima ili klarotima. Klaroti su mogli da organizuju
svoje porodice i ponekad su ak dobijali pravo da stupaju u brak sa slobodnim enama;
posedovali su vlastitu domau stoku i mogli

/) O P f >')t S<.tt 7c Q,j o< -M-o^dnf 19-0"? ^ - T J l

fVM^/A- V U i X>rofM. su da nabavljaju

kuni inventar za sebe. Za radove u kuama upotrebljavani su kupljeni robovi.
Karakteristike socijainog ureenja Krita uslovile su znaajnu svojevrsnost
dravne orgahizacije u 46 kritskih polisa. Zakoni tih polisa imaju jednu zajedniku
osobinu: u svakom polisu vladajua slubena lica bili su raniie pomenuti kozmi.
Aristoter(,,Politika", , 7, 5-8) ne odobrava takav fEIavni poredak i smatra ga
najgorim oblikom oligarliije: stvar je u tome to su kozmi kod Kricana imali vrhovnu
vlast sanio formalno, a stvarno su bili podreeni tiraniji predstavnika najuticajnijih
rodova koji su imali pravo smenjivaiija vladajuih kozma. Tolika vlast plemstva i
uopte lica od vlasti koja ne ele da se pokore odlukama kozma, pie Aristotel vodi
anarhiji, stalnim nesuglasicama i meusobnoj borbi, tako da kritsko ureenje tek u
poneem lii na dravno uredenje" (II, 7,7). Kolegijum kozma sastojao se od
sekretara i drugih slubenih lica meu kojima su bila i ona koja su vodila finansijsko
poslovanje. Sudska vlast takoe je pripadala kozmima i sudijama koje su im bile
podreene. Neto nie od kozma stajalo je vee stareina koje se popunjavalo iz
redova odsluenih kozma; takvi kozrru^nrsiT^oivotni lanovi vea koje je
predstavljalo vrhovnu upravu i sudsku instancu; ovo vee imalo je skoro
neograniena ovlaenja i upravljalo je demosom prema svom nahoenju (kako kae
Aristotel samovlasno, a ne na osnovu pisanih zakona"). Broj lanova vea iznosio je
najvie 28 ili 30.
Narodnoj skuptini pripadalo je drugostepeno mesto; ona je imala samo formalno
pravo da potvruje odluke koje je donelo vece ili kozmi. Jek sredinom veka pre
n.e. narodna skuptina je dobila vei znaaj. U to vreme je sprovedena
demokratizacija dravnog ureenja Krita, pa je pored vea stareina obrazovano i
vece mladih" koje je imalo specijalna ovlacenja i obavljalo sudske funkcije.
N.arodna skuptina okupljala se na trgu (agora), gde se nalazio poseban kamen sa
koga su govornici drali govore. Narcxina skuptina bila je ovlaena za donoenje
odluka samo onda kada je prisustvovalo najmanje 500 lanova.
Gortinski zakon" sadri niz lanova vezanih za pitanja nasledstva, dugova,
naruavanja drutvenih pravila, itd. Rasprave su na Kritu voene usraeno u prisustvu
svedoka koji su svoje iskaze davali pod zakletvom.
Iz istorije Krita prehelenskog perioda sauvani su samo pojedini podaci koji
nemaju znaaja za optegrku istoriju. Tako je poznato da su graani kritskih
gradova za vreme grko-persijskih ratova uputili u Delfe svoje izaslanike, ali sami u
ratovima liisu uestvovali. U Prvi atinski pomorski savez koji je osnovan u V veku
nije
uao
ni
jedan
kritski
grad.

3. TESAL.UA
Drutvni odnosi i dravno ureenje Tesalije naroito su zanimljivi, jer se tu do V
veka sauvalo bez ikakvih bitnijih izmena drutveno ureenje koje u izvesnoj meri
podsea na honiersku Grku.
Tesalija predstavlja prostranu, najveu niziju u celoj Heladi, koja je sa svih strana
opasana bregovima i planinskini lancima: na severu Olimpom, na zapadu Pindom, na
istoku Osom i Pelionom, na jugu Ahajskim planinama i planinom Eta koja se prostire
parlelno sa Ahajskim planinama. Kroz tesalsku ravnicu protie najveca reka Helade
Penej. Ta ravnica je veoma plodna i pogodna kako za zemljoradnju tako i za stoarstvo
i gajenje konja (sve do helenskog perioda Tesalija je iraala najbolju konjicu u celoj
Grkoj).
Iz Tesalije su izvoene velike koliine ita i mesa. Veci deo tesalske ravnice u staro
doba bio je pod umom; karakteristino je to da su se jo u V veku prestarela slubena
lica koja su ve izgubila vlast i postala samo
eponimi" (po njima su nazivane godine)_zvali nadzomicima uma". Izmeu Ahajskih
planina i Ete nalazila se druga, manja i ne toliko plodna ravnica, kojom je tekla reka
Sperhej. Veoma zgodne luke zatiene od vetrova, Jolk i Pagasa, nalazile su se na jugu
zemlje u Pagasejskom zalivu.
Jezik Tesalaca kao i jezik Beoana predstavljao je u klasinom periodu meavinu
dva elementa: dorskog i eolskog. Meovit
karakter jezika potvruje istorijsku tradiciju
prema kojoj je Tesalija u mikensko doba bila
nastanjena eolskim plemenima. Ona je tada bila
jedna od vodeih kulturnih zemalja u evropskoj
Grkoj to dokazuju i podaci koje nam pruaju
iskopavanja i uloga tesalskog junaka Aliila u
flijadi".
U to vreme dorskih osvajanja doseljenici su
kao i u drugim mestima prigrabili za sebe
najplodnije nizinske terene. Staro eolsko
stanovnitvo Penesti iako je delimino sauvalo
svoje teritorije i svoje plemensko ureenje
izgubilo je slobodu i dolo u zavisan poloaj od
pobednika kojinia je moralo da daje ljudstvo za
vojsku
i
danak.

Statueta ratnika sa kupastom kapom

(kacigom). VIII vek pre n.e.

1 Stanovnitvo ue Tesalije deliio se na etiri grupe. Prvu su sainjavali dinasti"

lanovi malobrojnih rodova plemstva, -upni zemljoposednici koji su stvarno imali
vlast u svojim rukama. U drugu grupu su spadali srednji i sitni slobodni
zemljoposednici koji su bili klijenti nekog od dinasta". Oni su sluili u vojsci, prema
svom imovnom stanju, kao konjanici ili hipoliti. Ovaj sloj stanovnitva nije smeo da se
bavi trgovinom ili zanatstvom pod pretnjom gubitka graanskih prava. Cak i na
narodne skupove oni su se okupljali ne na obinom trnom prostoru, kako je to bilo
uobiajeno u drugim grkim polisama, ve na specijalnoj slobodnoj agori" gde je bila
zabranjena svaka trgovina. Trea grupu su sainjavali zanatlije i trgovci koji su
predstavljali gnipu stanovnitva lino slobodnu, ali politiki bespravnu. Poloaj
osnovne mase proizvoaa, penesta, koji su sainjavali etvrtu grupu, malo se
razlikovao od poloaja spartanskih helota u VII-VI veku pre n.e. Penest je kao i helot
iveo na dodeljenom komadu zemlje, posedovao je kuu i pokretnu imovinu; nije
mogao da napusti taj komad zeralje, morao je da predaje vlasniku zemlje odreen deo
roda i da bez pogovora izvrava sve njegove zapovesti, ali vlasnik zemlje nije imao
prava da ubije penesta, niti da ga proda van granica svoga poseda. Ustanci penesta kao i
ustanci helota predstavljali su obinu pojavu.
Sve ove osobenosti socijalne strukture Tesalije podseaju na drutveno ureenje
homerske Grke. Zemlja je bila podeljena na parcele (klerove). Meutim, ti klerovi
nisu imali nita zajedniko sa sitnim seljakim posediina koji su nosili isto ime u Atici i
Beotiji. U sluaju rata svaki tesalski kler morao je da da 40 konjanika i 80 hoplita. Da
bi bio u stanju da da toliki broj opremljenih vojnika svaki je kler morao da zauzima
povrinu od priblino 1600-1800 hektara; jasno da su takvi posedi, klerovi, pripadali
samo krupnim zemljoposednicima, a u celoj Tesaliji njih je moglo biti samo oko 200.
Sve ostalo slobodno stanovnitvo nalazilo se poloaju ljudi zavisnih od ovih
zemljoposednika od kojih su primali pojedine parcele na obradu. U doba mira svaki od
plemikih rodova (najmocniji su bili Alevadi u Larisi i Skopadi u Farsalu) piedstavljao
je sa svojim klijentima posebnu politiku jedinicu.
Radi zatite svojih poseda tesalski plemii su gradili utvrenja. Ali stalne pretnje od
ustanaka zavisnih plemena, a takoe i od neprijateljskih upada naterali su tesalske
dinaste da jo vrio rano izgrade optetesalsku vojnu organizaciju. Kao to su grki
basileusi za vreme pohoda na Troju formirali jednu zajedniku vojsku pod
rukovodstvom raikenskog basileusa Agamemnona, tako su i tesalski tagi u sluaju rata
birali jednog optetesalskog taga. U tim sluajevima funkcionisalo je (kako za izbor
taga, tako i za druge potrebe) optetesalsko narodno vece koje su sainjavali svi
slobodni Tesalci; u doba mira ono se skoro nikada nije sastajalo i cela je zemlja ivela
podeljena na pojedine rodovske forniacije.
etiri (ili tri) file predstavljale su u najstarije doba u grkim dravama ne samo
rodovsku ve i teritorijalnu podelu: svi graani pripadnici jedne file, selili su se skiipa,
imali su svog filobasileusa i u vojsci su sainjavali zaseban odred. Tako je bilo u Atici,
a sudei prema reima junaka ,,llijade" Nestora, i u homerskoj vojsci. Isto stanje je bilo
i u Tesaliji. Tesalija se osim toga deliia na etiri tetrarhije: Tesaliotidu, Pelazgiotidu,
Hestieotidu i Ftiotidih Na eln svake tetrarhije nalazio se polemarh (vojskovoa,) to
pokazuje da su tetrarhije bile ne sarno administrativne ve i vojne jedinice.
Istorija Tesalije poetkom I milenijuma pre n.e. nije poznata. U grkoj tradiciji
sauvana je legenda tome da su Tesaici pokuavali sa osvajanjem teritorija koje su se
nalazile junije od njihove; raeutim, prema predanju, Fokiani su kamenim zidom
pregradili Termopilski klanac i na taj nain spreili dalje nadiranje Tesalaca. Ostaci zida
sauvani su, ali prema miljenju naunika, oni potiu iz kasnijeg perioda (VII-VI veka
pre n.e.).
U VI veku Tesalci su bili jedno od najmonijih plemena i igrali su vrlo
velikuuToguiiopsfegrkojpoliiici. Toe pokaaloi u'ratu voenom zbog Apolonovog
delfijskog hrama koji je u to vreme pripadao Fokidi. Fokiani su doneJi odluku da
naplaeuju posete hodoasnika koji su dolazili preko deifijske luke Krise. Toje izazvalp
revolt grkih drava; otpoeo je tzv. svefski rat" u lcome su'uzeli uea Sikionjani,

Atinjani i dragi. Vodeca uloga u ratu pripadala je Tesalcima. Rat je zavren tako to je
Delfijski hram oduzet od Fokiana, Krisa je razorena, a Tesalci su zajedno s plemenima
koja su drali pod svojorn vlau dobili vecinu glasova u vecu Delfijske amfiktionije.
Tesalci su odigrali odluujuu ulogu i u lelantskom ratu. To je bio rat izmeu dve
trgovake koalicije: na jednoj strani nalazili su se Sarnos i Halkida, a na drugoj Milet i
Eretrija. Tesalci su se prikljuili Halkidi i zahvaljujuci tesalskoj konjici neprijatelj je bio
potuen. Meutim, uskoro zatim Tesalci su bili potueni od Beoaiia i Fokiana.
Poetkora V veka Tesalci su se borili na strani Persijanaca. Zbog toga posle V veka nisu
imali znaajniji politiki uticaj. Ponovni uspon Tesalije poinje tek u IV veku pre n.e.
4. BEOTUA

Arheoloka istrivanja izvrena na teritoriji Beotije, naroito u oblasti Kopaidskog

jezera i na prostoru grada Orhomenosa, otkrila su rnnogobrojne spomenike mikenske
kulture, a ispod njih neolitski sloj iz milenijuma pre n.e. U mitovima koji se odnose
na Beotiju, pored niza raznih najstarijih plemena nekad nastanjenih u Beotiji, pominju
se i Miniji. U Vni veku Beoani su jedan narod koji govori beotskim narejem.
U prvo vreme meu naseljima najznaajnije je bilo Orhomenos, gde predanje smeta
pomenute Minije, i Teba kojoj se u homerskom epu govori kao znaajnom centru
koji je kasnije pokorio naselje Orhomenos.
Prema Tukididovom svedoanstvu, stanovnitvo Beotije dolo je iz Tesalije, mada
se on pomalo ograuje od ove tvrdnje napomenom da je izvestan deo Beoana jo od
ranije iveo u ovoj oblasti. Oigledno je da se seoba iz Tesalije, ako je imala svoje
mesto u istorijskom zbivanju, neznatno odrazila na unutranji razvoj Beotije.

Socijalno-ekoU Beotiji nije dolazilo do onih socijalnih prenomsko ureenje

kakvi su karakteristini za razvoj grkih Beotije gradova u VII-VI veku pre
n.e. Uzrok tome, razume se, ne lei u tupoumnosti beotskih svinja", kako su se
Beoanima prezrivo rugali njihovi susedi Atinjani, ve u posebnom ekonomskom
razvoju ove oblasti. U plodnoj Beotiji, ak i pored proraene ekonomskih uslova do koje
je dolo u veem delu Grke, osnovu privrede i dalje je inila zemljoradnja u kojoj je
preovlaivalo gajenje itarica. Beotski zemljoradnik mogao je da ivi ak i ako je
posedovao mali zemljini posed, razume se pod uslovom relativno intenzivnog vodenja
ovog gazdinstva. Takoe je bilo razvijeno stoarstvo i, naroito, gajenje konja. Na
obalama Kopaidskog jezera i u priroorju je postigao znaajan razvoj ribolov. U
trgovinskom obrtu javljaju se samo poljoprivredni vikovi, jer je zanatsto bilo slabo
razvijeno.
I u Beotiji su, razume se, socijalno raslojavanje nutar zajednica i porast imovinske
nejednakosti odrazili na poloaj seljatva. Radi ouvanja oranica dodeljenih seljacima
rana zakonodavstva su predviala vanredne mere. Prema reima Aristotela, tebanski
zakonodavac Filolaj propisao je poetkom VH veka da ako se u nekoj porodici raa vie
deee nego sto iznosi broj deoiiica koje joj stoje na raspolaganju, tada je otac duan, pod
pretnjom smrtne kazne, da prekobrojno dete ne odgaja sam, ve da ga preda nekom
drugom, tj. onome, ko za njega bude hteo da plati bar mali iznos; to simbolino plaanje
predstavljalo je rudimentum nekadanje prodaje 11 ropstvo.
Kod Tukidada saznajemo da se pre grko-persijskih ratova vlast u beotskiin
gradovima nalazila u rukama manje grape aristokrata koji su poticali od pet velikakih
rodova: preci etiri od tili pet rodova zvali su se Sparti" (bukvalno posejani"), jer su,
prema predanju mitolokom osnivau Tebe heroju-polubogu Kadmu, izrasli iz
zmajevih zuba koje je posejao Kadmo; predak petog roda smatran je roakom Sparta.
U vezi sa postepenim, iako zakasnelim, razvojem razmene u dravi je poeo da raste
znaaj bogatih Ijudi koji nisu spadali u rodovsku aristokratiju. Osim toga, pored
aristokrata-zemljoposednika, pojavili su se imucni seljaci, koji su proli surovu ivotnu
kolu i uspeli da se obogate zahvaljujui intenziviiijem nainu voenja zemljoradnje.
vrata

Napredak pomorske trgovine, karakteristian za celu Grku VIII-VII veka pre n.e.,
takode mje mogao ostati bez nekog dejstva i na ekonomiku Beodje.
Beotski pesnik Hesiod ija se poema Dela i daiii" pojavila u razdoblju na granici
VIH i VII veka pre n.e. osuuje poslove vezane za pomorsku trgovinu koja je, prema
njegovim reima, zaokupljala sve. Ipak on preporuuje uslove pod kojima se moe
trgovati izlaui se najmanjem riziku. Sve to Hesiod izlae u obliku saveta koje daje
svom bratu Persu; na istom mestu on saoptava zanimljive podatke iz ivota svog oca
koji je pokuao da se obogati pomou pomorske trgovine. Hesiodov otac iveo je ranije
u eolskoj Kimi i bavio se trgovinom, ali je propao i onda je napustio Kimu preselivi se
u Beotiju. Ovde je on, koji je pobegao od opake sirotinje", uspeo da stekne samo rnali
komad zenilje ,,u sirotinjskom naselju Askri". Meutim, uskoro se uverio da mu ak i
tako malo pare zemlje u plodnoj Beotiji omoguava sigurniji ivot od onog koji mu je
pruala pomorska trgovina. Za unapreenje seoskih gazdinstava Hesiod preporuuje
sledece mere: obraivati zemlju rukama lanova vlastite porodice, smanjiti raanje
dece, raditi neumorno od jutra do mraka, itd.
Prema tome, Hesiodova poema predstavlja veoma vaan izvor iz kojeg se vidi
socijalni i privredni ivot Beotije u vreme u kome je pesnik iveo. Osnovnu masu
stanovnitva te oblasti inili su seljaci-zemljoradnici koji su se veim delom nalazili u
zavisnom poloaju od zemljovlasmcke*rodovske aristokratije. Hesiod imbolino
prikazuje tu zavisnost seljaka i samovolju anstokrata u basni slavuju i jastrebu. Jastreb
dri slavuja u svojim kandama i kae mu:
Zato cvili, nesrecnie? Mnogo sam jai od tebe! Pevaj ti kako zna,
odneu te ja, kud mi je volja, Mogu da te pojedem za ruak, a i da te
pustim na slobodu. Kratke je pameti onaj to hoce da se meri sa jaim:
Pobediti ga nee ve ce samo jad ponienja dodati!" (str. 207-211)
Zemljoradnika aristokratija u Beotiji uspela je da sauva svoju politiku prevlast
mriogo due od ma koje grke oblasti, na primer, due nego ususednoj Atici. Izvesni
elementi zaostalosti ispoljavaju se i u beotskim zakonima. U tom smislu veoma je
karakteristian beotski zakon dunicima: ako dunik nije vrado dug, njega su izvodili
na trg, na mesto odreeno za to i stavljali pred njega korpu; tako je morao da sedi sve
dotle dok se u korpi ne nakupi toliko milostinje da se njome moe zadovoljiti gnev
kreditora. Graani koji su izdrali ovu proceduru gubili su graanska prava. Da li je
prezaduenost u Beotiji vodila drugim vidovima torture, na primer, nametanju nekih
specijalnih obaveza i ropstvu, nije poznato zbog nedostatka verodostojnih podataka.
Beotski savez Politiki ivot Beotije karakterie se pojavora saveza beotskih polisa koji
je nikao davno i u kome je rukovodeca uloga pripadala Tebi, najveem beotskom gradu.
Tukidid ( 62, 3, prevod S. Telar, Zagreb, 1957), stavljajui re u usta Tebanaca,
ovako obeleava dravno ureenje Tebe na poetku grko-persijskih ratova: ,,U to doba
naa drava nije imala ustav ni ravnopravnost, te nije bila ni pod vladom nekolicine ni
pod vladom naroda. To je sasvim protivno zakonima i naroito razboritoj upravi, a vrlo
blizu silnitvu, jer je nekoliko ljudi imalo u svojoj vlasti dravne poslove". Isrina,
poznato

Terakota s kraja arhajskog perioda sa predstavorn etvoroprega. Beotija.

nam je iz Herodotovih podataka da je ta vlast u poetku grko-persijskih ratova ve

nailazila na organizovani otpor. To se objanjavalo ne toliko socijalno-ekonomskim
protivurenostima u samoj Beotiji, koliko spoljanjim neuspesima Beotskog saveza.
Postojanje Beotskog saveza ve u VI veku samo po sebi predstavlja vaan faktor u
istoriji Grke uopte. U Beotiji je postojala amfiktionija, tj. avez susednih polisa
sklopljen radi zatite zajedmkih svetilita koja su se grupisala najpre oko hrama
Posejdona, a zatim oko hrama Atene Itonskg.. Osnovne funkcije ove amfiktionije bile
su: briga beotskim svetilitima, svetkovinania koje su tamo prireivane i koje su u
isto vreme predstavljale sajmove gde su se bez straha mogli sastajati trgovci iz raznih
delova Beodje i gde su se, konano, reavali sporovi (nafoifo spofovToko granica)
izmeu pojedinih beotskih polisa. Organi amfiktioiiije raspolagali su ovlaenjima u
pogledu kanjavanja onih lanova koji su zahvatali teritoriju hrama, remetili bezbednost
vrenja obreda, a tirne i slobodu trgovine, ili uopte onih koji se nisu pokoravali
odlukama
saveta
amfik-

tiona. Tokom dugog vremena to su bile glavne funkcije Beotskog saveza i njegovih
organa koji su pored ovih imali i druge dunosti.
Plodno tle Beotije predstavljalo je
objekt stalne zavisti njenih suseda, Zbog
toga je Beotija trpela od napada sa svih
strana. Verovatno su vec u prvoj polovini
VI veka sevemi susedi Beolije Tesalci
pokuali da je podjarme i u tom cilju su
upali u Beotiju, ali su u bici do koje je
dojgrprelrpeli sLraliovit poraz. Ulsto
vreme Beotski savez morao je da vodi teku
i dugotrajnu borbu sa Orhomenosom koji je
u to doba bio jedna od najmonijih drava
srediije Grke i koji'je takoe posedovao
plodno zemljite i jaku vojsku. Beotski
savez je uspeo da otme Orhomenosu jedan
za dragim gradove koji su mu pripadali i
poetkom VI veka Orhomenos je bio
prisiljen da" se prikljui Beotskora savezu,
poto mu je polo za rukom da sebi
obezbedi izvesne privilegije. Manje uspena
bila je dugotrajna borba sa junira susedom
Atinom. Beocani su najpje izgubili grad
Eleuteru sa starim hramora boga Dionisa,
zatim i celu oblast juno od reke Asopa sa
gradom Platejom na elu, a takoe i
primorski grad Orop.
"Voen]e~tolikih ratova bilo je mogue
samo uz postojanje jedinstvene armije,
Amfora sa tri drke i sa sueljenim
jakog rukovodstva i mogunosti da se
lavovima. VII vek pre n.e.
lanovi saveza prisile na regrutovanje
velikih vojnih kontingenata u savezniku
vojsku. Ovi veliki zadaci i ovlaenja, strani
obinim amfiktionijama, uslovili su pretvaranje Beotskog saveza polisa u najstariju
saveznu dravu koja je ve bila u znatnoj meri centralizovana. Najjaa u ovom
savezu bila je Teba koja je, razumljivo, i u ratu imala rukovodeu ulogu; to je
uinilo da je Teba postala i politiki rukovodilac saveza i dovelo ju je do finansijske
hegemonije, a pored toga i do naruavanja nezavisnosti malih polisa. Meutim, u
Beotiji nije dolo do sinoikizma prema atinskom uzoru, nije se izrodila jedinstvena
centralizovana tebanska drava. To se delimino objanjava relativnom zaostalocu
Beotije, a delimino i time to je amfiktionija smetala Tebi u uspostavljanju njene
hegemonije nad ostalim gradovima koji su ulazili u sastav Beotskog saveza.

Svi lanovi Beotskog saveza bili su duni da daju svoje kontingente u saveznu
vojsku. Brojno stanje tih kontingenata utvrivano je od strane organa savea prema
posebnoj raspodeli, u skladu sa snagama svakog polisa. Pripadnost savezu nije bila
stvar dobre volje svakog od njegovih lanova: za neizvrenje vojnih obaveza, a
pogotovo za otpadnitvo od saveza organi saveza izricali su veoma otre kazne,
oduzimajui teritorije, preseljavajucl stanovnitvo, itd. Poto nije bilo optesavezne
zemlje, to su se deonice oduzete krivcu pripajale teritoriji Tebe koja je, zahvaljujui
tome, postajala sve monija.
Pravo na odravanje odnosa sa nebeotskira polisama takoe je bilo oduzeto od
pojedinih beotskih drava i sva meunarodna politika nalazila se u rukama saveza.
Pravo na kovanje moneta pojedinih beotskih drava ouvano je sve do vremena grkopersijskih ratova, ali je svaka od njih morala da na svoje monete stavlja opte beotski
grb ^tjLboginje Atene Itonske; jedino je Oriiomenos sauvao pravo na kovanje novca sa
vlastitim grbom itnim klasom.
Do grko-persijskih ratova svaka beotska drava uvala je svoje ureenje: na elu
veine drava stajao je arliont; na elu Tespije nalazio se starinski kolegijum aristokrata
koji se sastojao od sedani demuha ili basileusa biranih iz nekoliko plemikih rodova; na
elu Oropa stajao je svetenik boga Amfiaraja. Tek posle 446. godine dravno ureenje
pojedinih beotskih polisa ujednaeno je prinudnim putera.
Organizacija drutvenih ustanova dovoljno nam je poznata iz odlomka traktata
nepoznatog autora kome je dato ime Oksirinhijski. U tom odlomku opisano je ureenje
koje je vladalo u Beotiji od 446. g. Postoje svi razlozi za pretpostavku da je ustav 446.
g. u svojoj osnovi predstavljao obnovu ustava koji je bio na snazi od grko-persijskih
ratova. Njegova je sutina u sledeem: na elu drave nalazili su se beotarsi, vlada
saveza. Svega ih je bilo (bar od 446. g.) jedanaest; ugledniji lanovi saveza birali su po
dva beotarha; izbori su obavljani svake tree godine. Pored beotarha funkcionisalo je
savezno vee; svaka beotska drava birala je po 60 poslanika na svakog beotarha i
snosila je sve trokove oko izdravanja tih poslanika. Na istom principu formirao se i
savezni sud, kao i vojska (1000 hoplita i 100 konjanika na svakog beotarha).
Plemstvo koje se krajem VI veka nalazilo na elu Tebe ne samo da je vrilo stalan
pritisak na narodne mase grada ve je tlailo i ostale beotske polise. To je bio uzrok da
se od Tebe odvoje Eleutera i Plateja i da preu na stranu Atine. Spartanski arbitrani
sud koji je pretresao taj konflikt priznao je Plateji pravo na nezavisnost od saveza, poto
je Sparta nastojala da omete svako udruivanje. Politika Tebe izazvala je u Beotiji jaku
opoziciju protiv hegemonije tebanskog plemstva, to je navelo Beotiju da potrai
podrku ak kod Persijanaca. Takvo stanje vladalo je u Beotiji do poetka V veka pre
n.e.
GRKA KOLONIZACUA VIII-VI VEKA PRE N.E.
Period VHi-VI veka predstavlja prekretnicu u istoriji Grke. Daljim razvojem
proizvodmh snaga grckog drutva upravo u to doba dolazi do znaajnih promena u
raznim granama proizvodnje: razvijaju se rudarstvo, mnoge vrste zanata, moreplovstvo,
poljoprivreda. Gradovi ulo vreme postaju centri zanatstva ijrgovine. Usled porasta
sojjalne diferencijacije zaotrava se borba izmeu rodovske zemljoposednike
aristokraBje i irokih masa slobodnog i neslobodnog stanovnitva. U okolnostima te
zaotrene socijalne borbe odvija se formiranje klasnog robovlasnikog poretka. U
takvim uslovima izuzetno vaan znaaj dobija kolonizacija iseljavanje jednog dela
stanovnitva grkih gradova u obalske predele drugih zemalja gde se osnivaju novi
polisi.
Termin kolonija" koji je uobiajen u naoj istoriografiji potie od latinske rei
colonia (colo obraivati zemlju") i oznaava naselje latinskih ili riraskih graana. Dugo
vremena su to bila vojnozemljoradnika naselja koja su odlukom rimske vlade osnivana
u oblastima podreenim Rimu. U tom srrrislu rimskom pojmu colonia vie odgovara
grki pojam ali se klemhije javljaju uglavnom tokom klaine epohe U V ilV

veku pre n.e. a pojam kolonija Grci su u ranom periodu koristili re , koja je
vezana za glagol (iveti u daljini"), u prenosnonTznaenju (preseliti se") i
oznaava grko naselje u tuoj zemlji. Grad iz koga se kolonist iselio ostajao je za njega
metropola, tj. zaviajni grad.
Dok su podaci najranijem periodu kolonizacije veoma oskudni, kolonizacionom
pokretu Grka u periodu VIII-VI veka, tj. tzv. velikoj kolonizaciji, imamo mnogo
iscrpnija obavetenja.
Na primer, kod Tukidida (na poetku njegove VI knjige) nalaze se veoma dragoceni
podaci kolonizaciji Sicilije. Na osnovu izgubljenih dela istoriara IV veka (Efor,
Timej i drugi) navedeni su podaci kolonijama kod Diodora sa Sicilije, u Strabonovoj
Geografiji", u tzv. Periplu" Skimna sa Hiosa (sredina veka pre n.e.), u
Pausanijinom Opisu Helade", u Prirodnim naukama" Plinija Starijeg, itd. Ali ne
smemo precenjivati znaaj literarnih svedoanstava kolonizaciji. Stvamih zapisa iz
doba obrazovanja kolonija, naroito ranijeg datuma, uopte jo nije bilo, a podaci
kojima se sluila kasnija literatura u veini sluajeva predstavljaju prepriavanje
raznovrsnih predanja i legendi. to se tie datuma koji se tiu osnivanja kolonija, oni su
kod veine antikih autora vrlo proizvoljni.
Antiki autori hronoloke proraune esto zasnivaju na duini ivota jednog pokolenja
koju oni cene na 35 godina. Na primer, prema Tukididovim podacima sicilijska Megara
je osnovana sedam pokolenja pre nego to ju je razorio Gelon, tj. 245. godina pre
Gelona.
U vezi s tim od velikog je znaaja arheoloki materijal, ali arheoloki podaci spadaju
uglavnom u period procvata kolonija i ni izdaleka ne daju uvek materijal na osnovi
kojeg bi se moglo utvrditi vreme u kome je osnovana neka od ovih kolonija.
1. UZROCII KARAKTER KOLONIZACIJE VIII-VI VEKA PRE N.E.
Period ponovnog razmaha kolonizatorskog pokreta spada u vreme od poetka druge
polovine VEI pa do kraja VI veka pre n.e. Kako pravac tog pokreta, tako i uzroci
kojima je bio izazvan, a i njegove istorijske posledice, bili su drukiji od onih iz perioda
rane kolonizacije ostrva i obala Male Azije koji pada u vreme pre tri veka.
Kolonizatorski pokret ranog perioda, kao to je vec reeno, tesno je povezan s
migracionim procesima koji su u to doba zahvatili Grku. Kolonizacija VIII-VI veka
odvijala se pod dragim okolnostima.
U drevnim dravama, u Grkoj i Rimu kae K. Marks prinudna emigracija, koja je
poprimila formu periodine organizacije kolonija predstavljala je stalnu kariku u
drutvenom lancu. Ceo sistem tih drava zasnivao se na odreenom ograniavanju broja
stanovnika koji nije smio da se pree bez opasnosti po sam opstanak antike
civilizacije. Ali zato je bilo tako? Zato to im je bilo potpuno nepoznata primena
prirodnih nauka za materijalnu proizvodnju. Oni su mogli sauvati svoju civilizaciju
samo tako ako ostanu malobrojni. U protivnom oni bi postali rtve onog tekog fizikog
rada koji je tada slobodnog graanina pretvarao u roba. Nedovoljna razvijenost
proizvodnih snaga dovodila je gradane u zavisnost od odreenog kvantitativnog
uzajamnog odnosa koji nije smeo da se narui. Zato je prinudna eraigracija predstavljala
jedini izlaz".
U poetku je ta prinudna emigracija bila vezana za nedostatak zemlje pogodne za
obradu iji se vei deo naao u rukama zemljoposednike rodovske aristokratije.
Sitni proizvoai koji su propadali esto nisu nalazili mogunosti da se zaposle u
domovini, te su tako bili prisiljeni da se sele u druge zemlje. Zato su kolonije tog doba
najee imale agrami karakter. Kasnije u direktnoj vezi s razvojem robne proizvodnje i
pomorske trgovine, menja se prvobitni tip naselja grkih kolonista. Niu kolonije
zemljoradniko-trgovakog
karaktera. Deo njihovih stanovnika
nastavlja
zemljoradniki posao, ali sada ve s namerom da svoje zemljoradnike proizvode
plasira na trite. Osnovno zanimanje drugog dela stanovnitva postaju zanati i,
konano, izdvajaju se grupe ije je_glavno zaninianje trgovina. U tom pogle-

du veoma je karakteristino to su u kolonizaciji u prvo vreme uzimali

uea ne samo gradovi koji su se kasnije postepeno pretvorili u velike
trgovake centre ve i stanovnitvo zemljoradiiikih oblasti. Kasnije je
iriicijativa za stvaranje novih kolonija prela na trgovake gradove.
Pored socijalno-ekonomskih faktora koji su stimulisali razvitak
kolonizacije, delovali su i faktori politikog karaktera. Proces formiranja
polisa odvijao se u Grkoj u atmosferi otre socijalno-politike borbe.
Pobeeni u toj borbi obino su odlazili u tue zemlje nadajuci se da ce
tamo nai utoite. esto su iseljenicima, koji su odlaziii iz zemlje radi
osnivanja kolonije, pristupali i svi oni koji su eleli da promene mesto
stanovanja; pri tom to nisu uvek bili ljudi iz reda graana metropole, vec' i iz
drugih gradova. Meutiiji. kad je kolonija stvarana inicijativom drave, a ne
pojedinih graana, onda su za nju vrbovani kolonisti samo iz odreenllf
klasa stanovnitva u tom polisu; ponekad su svi graani u odreivanju
kolonista uestvovali rebora.
U poetku su kolonije osnivane sporadino, a kasnije je to osnivanje
postalo sistematsko. Istakli su se gradovi koji su osnovali veliki broj
kolonija, na primer, maloazijski grad Milet, Halklda na ostrvu Eubeji i
Korint. Kolonije su bile potpuno samostalne dravne forraacije, koje nisu
bile ovisne dTsvojiK metropola ni u politikom, ni u ekonomskom pogledu.
Svaka od ovih kolonija imala je, po pravilu, vlastito dravno ureenje, esto,
ali ne uvek slino dravnom ureenju metropole. Svaka kolonija
imalajesvojezakonodavstvoisvojepravosue. Graanimakolonije smatrani su
njeni stanovnici, a ne graani metropole. Kolonija je imala svoj
administrativni aparaf i knvala je svoj novac. U sluaju potrebe, kolonija se
ponekad obraala metropoli i obrnuto metropola je ponekad traila podrku
kolonije, ali sve to nikad nije bilo prinudnog karaktera. Nesporazumi do
kojih bi dolazilo izmeu kolonije i metropole reavani su mirnim putem,
mada je meu njima dolazilo i do ratnih sukoba.
Osnivanje novih kolonija bilo je vezano za udovoljavanje starih obiaja i
odreenih formalnosti. Obino su se pred osnivanje kolonije obraali za
savet Delfijskom ili nekom dmgom proroitu. Dobivi pozitivan odgovor,
metropola koja je preduzela osnivanje kolonije odreivala joj je organizatora
iz redova svojih graana koji se zvao oikist ().
57 Ponekad su ga birali samo graani koji su ulazili u sastav kolonista. U dunost
tog oikiste spadala je prvenstveno raspodela zemlje na mestu nove kolonije.
esto su oikisti uestvovali iTizradi ustava kolonije. Prilikom osnivanja
novih naselja inicijativom drave svaki put su izraivana posebna pravila
fiksirana u specijalnom dokumentu koji se obino nazivao zakon" kolonije.
Samo u izuzetnim sluajevima odnosi kolonije i raetropole dobijali su
oblik politike zavisnosti. Na primer, Korint je do Peloponeskog rata svake
godine slao u svoju koloniju Potideju (na Halkidiku) epidemiurga koji Je u
Potideji predstavljao glavnog dravnog funkcionera. Masalija (da-

nanji Marselj), fokejska kolonija, koja je sa svoje strane osnovala niz

manjih kolonija du obale Galije i panije, drala je u svojim rukama
vrhovnu vlast nad njima. Meutim, obino su veze izmeu raetropole i
kolonije bile ograniene na isto ekonomske mterese. Osim toga, koloniju i met ropolu
vezivao je zajedniki kult, kalendar, obiaj da se u dane praznika iz metropole upucuju
theorije sveana izaslanstva radi uea na sveanostima u metropoli, itd.
Od kolonija u posebnom smislu teba da razlikujemo .kieruhiiR. Kleruhija je
naroita vrsta kolonije ije je stanovnitvo i dalje smatrano graanima metropole koja
je osnovala koloniju kleruhiju. Poznate su nam samo atinske ideruhije, koje su osnivane
s ciljemda se uvrsti atinski uticaj Najstarija atinska ideriihija osriovana je u VI veku
pre n.e. na ostrvu Salaniini. Saiamjnski klerasi (kleiah vlasnik dodeljene deonice
zemlje") blli su duni da plaaju dravi poreze isto kao i Atinjani, da slue vojni rok u
atinskoj vojsci, ali su morali da ive u Salamini i pri tom nisu imali pravo da daju pod
zakup zemlju koja im je bila dodeljena prilikorn osnivanja kleruhije. Salamjnskom
kleruhijom upravljao je arhont koji je bio upucivan iz Atiiie.
Atinske klemiiije su postojale i na nekim ostrvima Egejskog mora i na trakom
Hersonesu. Kao nadzomu vlast Atinjani su u kleruhije upuivali posebno ovlaena lica
koja su irnala iroka ovlacenja, ali uopte uzevi kleruhije su uivale izvesnu
saraoupravu i imale svoje organe vlasti; jedino u obnavljanju sudskih procesa klemhije
su bile ograniene na odreene kategorije, a u svim ostalim sluajevima morale su se
obraati atinskom udu. Zemljite za osmvanje kleruhija uglavnoni je osvajano ratnirn
poduhvatima, pri emu je pokoreno stanovnitvo ili proterivano sa svoje zemlje, ili je
moralo da ustupi izvestan deo zemlje obavezujuci se na plaanje poreza; ponekad se
zemljite dobijalo i mirnim putera. Podeljeno na parcele ono je davano siromanom
stanovnitvu metropole koje bi izrazilo elju za seobom; to zemljite nije prelazilo
potpuno u vlasnitvo kieruha, ve im je jedino stavljeno na raspolaganje za koricenje,
tako da je i dalje predstavljalo svojinu metropole.
2. OSNOVNIPRINCIPI GRKE KOLONIZACUE
Kolonizatorski pokret u periodu VHI i VI veka odvijao se u tri pravca: na zapad na
obale Sicilije i Italije, na sever i severoistok po obalama Helesponta i Propontide i do
Ponta Euksinskog (Crnog mora) i, konano, naJug u Afriku, gde su stvarno osnovane
samo dve kolonije.
Kolonizacij
a zapadnog
Mediterana

Zapadni deo obala Sredozemnog mora odavno je privlaio

panju Grka plodnou zemlje i relativno povoljnim uslovima
za
njegovo
osvaja-

nje. Od Epira i Korkire Italiju deli moreuz irok oko 75 km. Pojedina mesta u Odiseji"
svedoe tome da su Grci znali za Siciliju i Italiju jo u doba herojske epohe. U nizu
italijanskih oblasti naeni su ostaci graevina iz mikenske epohe, a veze Sicilije s
Kritom potvruju mnogi istorijski spomenici.
Juna obala Apeninskog poluostrva i Sicilija odavno su bile gusto naseljene. U
junoj Italiji iveli su Mesapi (u Kalabriji) i Bruti (u Brutiji). Srednja Italija, u koju su
takoe poeli da prodiru Grci, bila je nastanjena mnogobrojnim plemenima italskog
ogranka. Na Siciliji su iveli Sikuli, Sikani i Elimi plemena bliska Italicima. Kako
izgleda, Sikani su prvobitno iveli u paniji, ali su ih otuda istisli Liguri. Oni su
prvobitno zauzimali celo poluostrvo, ali su kasnije otuda potisnuti na zapad i na jug.
Potisnuli su ih Sikuli koji su doli iz Italije. Veina naunika vidi u njima Italike,
srodne Latinjaninia, Oscima i Umbrima. Elimska plemena su verovatno bila
maloazijskog porekla. ivela su u manjoj planinskoj oblasti na zapadu Sicilije.
Grci su se uvrstili u junoj i srednjoj Italiji i na ostrvu Siciliji. Na Siciliji su naili
na Feniane koji su tu osnovali niz faktorija od kojih su Motija, Panorm i Solunt
izgleda bile najstarije i ostale su fenianske ak u doba procvata helenskih gradova na
Siciliji. Feniani su se, prema tome, vrsto vezali za kranji zapadni deo ostrva.
" Istovremeno sa uvrivanjem Grka u Italiji su se poeli uzdizati i etrurski
gradovi. Savez ovih gradova predstavljao je monu etrursku dravu koja je za izvesno
vreme potinila svom uticaju srednju i severnu Italiju i skoro stalno bila u
neprijateljskim odnosima s Grcima. Borba izmeu Grka i Feniana, koji su delovali u
isto vrerae kad i Etrurci, predstavlja jedan od najvanijih dogaaja u istoriji zapadnog
Mediterana. Ostalo stanovnitvo Italije i Sicilije u to doba jo je ivelo u uslovima
rodovsko-plemenskog ivota i nije stvorilo znaajnije zajednice.
Planska kolonizacija zapadnog Mediterana zapoela je najranije u drugoj polovini
VIII veka. Kao najstariju grku koloniju u Italiji tradicija pominje Kimu (u latinskoj
transkripciji: Cumae) koja se nalazila na zapadnoj obali (u Kampaniji). Meutim,
arheoloki podaci govore da je ta kolonija nastala u isto vreme kad i ostale grke
kolonije u Italiji i na Siciliji. U osnivanju Kime sudelovali su eubejski gradovi Halkida
i Eretrija, a takoe i Eubejska Kima.
Istona obala Sicilije 30-tih i 20-tih godina VIII veka bila je nastanjena grkim
kolonistima iz Halkide, Naksosa, Megare i Korinta. 735. g. Halkida i Naksos su
osnovali na Siciliji koloniju Naksos. Iz Naksosa su pri tome uskoro iseljene jo dve
kolonije Kalana (u podnoju Etne) i Leontina. Poetkom VII veka na obali uskog
moreuza koji je delio Siciliju od Itaiije nikla je kolonija Zankle (Messana) koju su
osnovali pirati iz Kime^a kasnije naselili Halkiani. Zankle je sa svoje strane osnovala
koloniju na suprotnoj italskoj obali Regij ije je stanovnitvo kasnije popuJL
( njeno Mesenjanima koji su se preselili sa Peloponeza kad je
Sparta pokorila Meseniju.
Du severne i istone obale Sicilije Zanklejci i Halkiani osnovali su jo itav niz
manjih kolonija od kojih su najznaajnije Himera i Tauromenijum (Taormina).
Megarani, uesnici halkidske ekspedicije, osnovali su koloniju Hiblejskii Megaru.
Osamdeset godina kasnije Megara je ovde naselila jo jednu koloniju Selinunt, koja je
odigrala vanu ulogu isturenog poloaja u borbi Grka s Kartaginjanima.

Godine 734. na Siciliju je dola korintska ekspedicija koja je zauzela ostrvo Ortigiju
na ulazu u najbolje pristanite Sicilije. Korincani su odatle preli na Siciliju i osnovaii
Sirakuzu koja je kasnije postala jedan od najveih i najbogatijih grkih gradovakolonija na tom ostrvu. Osnivai Sirakuze najpre su se pobrinuli za to da proire svoju
vlast na vrlo plodnu teritoriju koja se graniila s gradom. Kao i ostale grke kolonije na
Siciliji osnovane u isto vreme kad i Sirakuza, tako je i ona u poetku predstavIjala
zemljoradniko naselje. Trgovina i zanati razvili su se u Sirakuzi tek kasnije.
Od maloazijskih gradova u kolonizaciji Sicilije uestvovao je samo gi;ad Lind na
Rodosu koji je zajedno s Krianima poetkora VII veka osnovao na junoj obali Sicilije
grad Gelu. Kasnije je zapadno od Gele osnovan Akragant (Agrigent).
Juna Italija bila je naseljena Grcima ve krajem VIII veka pre n.e. U kolonizaciji
june Italije uestvovao je niz grkih gradova, a takoe i Ahejci koji su beali sa
Peloponeza. Priblino u isto vreme Spartarici su osnovali Tarent.
Junoitalske kolonije kao i kolonije Sicilije nikle su skoro u isto vreme.
Naseljavanje obale Tarentskog zaliva trajalo je najvie 10-15 godina. Kao bitan
stimulans za ovu kolonizacijii posluilo je spartansko osvajanje Mesenije koje je
izazvalo onakav talas emigracije kakav je pre etiri veka izazvalo dorsko osvajanje.
Najstarije ahejske kolonije u junoj Italiji bili su Sibaris i Kroton. Da bi se zatitili
od neprijateljskog Tarenta i da ga spree u njegovim daljim ekspanzionistikim
tenjama, stanovnici Sibarisa su osnovali Metapont, ije su stanovnitvo popunili
novim ahejskim doseljenicima sa Peloponeza. Kasnije su nametnuli svoju dominaciju i
Sirisu koji se nalazio juno od Metaponta. To je Sibarisu obezbedilo prevlast nad celom
obalom Tarentskog zaliva.
Kroton je irio svoj uticaj u pravcu juga. Nalazei se u vrlo plodnoj oblasti, Sibaris i
Kroton su pre svega bili zemljoradnike kolonije i takav su karakter sauvali i kasnije
kad su ve stekli izvestan znaaj u trgovini. Oiii su uspeli da proire svoje teritorije ne
samo du obale ve i u unutranjost zemlje sve do obale Tirenskog mora. Sibaris je tu,
izmeH ostalih, osnovao koloniju Posidoniju (kod Rimljana: Paestum). Pod vlacu
Sibarisa, prema jednim izvorima, nalazilo se 100 hiljada stanovnika, prema drugim 300
hiljada. Kroton je takoe raspolagao teritorijom unutar zemlje. Ahejski gradovi Sibaris
i Kroton, zajedno sa ahejskim kolonijama koje su zavisile od njih, obra/.ovali su
ahejsku konfederaciju sa hramom boginje Here, nedaleko od Krotona, koji je iraao
znaaj religioznog centra. Ta konfederacija igrala je izvesnu pofificku ulogu; ona nije
dozvoljavala da se na njenoj teritoriji osnivaju drage grke kolonije i uspeno je
spreavala irenje Tarenta na jug. ^ iTTeli fOC,
Spartansku koloniju Tarent, prema predanju, osnofala je jedna grapa stanovnitva
Lakonije koje je bilo obespravljeno i lieno imanja. Stanovnici Tarenta uvali su sve do
V veka pre n.e. u svom dravnom ureenju mnogo toga iz spartanskih ustanova. Ubrzo
po svom osnivanju Tarent se pretvorio u velik ekonomski ceniar. Grad je imao jednu
od najboljih luka june Italije, a njegova okolina biJa je uvena po svojoj plodnosti.
Meudm, nailazeci na otpor, na severu od strane Mesapa i Japiga, a na zapadu od
strane Ahejaca, Tarent je mogao iriti svoje posede samo u pravcu juga i istoka gde je i
osnovao nekoliko kolonija.

Osamdesetih godina pre n.e. na krajnjem jugu Apeninskog poluostrva Lokra

Opuntska osnovala je Lokru Epizerfirsku. Poput Sibarisa i Krotona Lpkra je proirila
svoje posede po celpj okolnoj teritoriji sve do Tirenskog mora.
Za kolonizatorski pokret VUI veka karakteristino je to to grki kolonisti
usmeravajui sve svoje tenje prema plodnim teritorijama Italije i Sicilije nisu
poldanjali panju oblinjim planinskim obalama Akamanije i Epira. Tek u narednom
periodu kad su na dalji razvitak kolonizacije sve vie delovali interesi pomorske
trgovine koja se vrlo brzo irila i na ovoj teritodji je nikao niz, uglavnom korintskih
kolonija.
Kolonizacija U isto vreme ili moda neto kasnije posle ko~ Helesponta
lonizacije zapadnog dela Mediterana, oipoelo i Ponta
je naseljavanje
trakog primorja i obala Helesponta. Uloga pionira i ovde je pripala Halkidanima. Oni su
zauzeli ostrya koja su se nalazila u blizini Halkide, jedno od tri poluostrva Halkidika, ,
s najveom kolonijom Toronom. Zapadno poluostrvo Palena bilo je naseljeno Eretrijcima. Osim eubejskih gradova u
kolonizaciji Halkidika krajem VII i poetkom VI veka uestvovao je i Korint koji je
osnovao Potideiu. Istonu obalu Halkidika zaposeli
J

JJ

..

.... .......i

sii polovinom VII veka stanovnici ostrva Androsa. Kolonije koje su nikle na Halkidiku
imale su isto zemljoradniki karakter. Veina tih kolonija nalazila se daleko od
morske obale, a od primorskih tek je poneka raspolagala dobrom lukom. Krajem V
veka pre n.e. meu halkidikim gradovima istie se Olint kao krupan trgovakozanatski centar.
Krajem VIII, a rnoda jo i ranije, u prvoj polovini VII veka, stanovnici Parosa
zauzeli su ostrvo Tasos. Pesnik Arhiloh ali se na neplodnost zemlje na tom ostrvu, ali
ne pominje njegovo bogatstvo u zlatu. To
svedoi tome da su se na ostrvo najpre doselili zemljoradnici. Kasnije su
Paroani poeli da se sele sa Tasosa na oblinje obale Trakije gde su osnovali
nekoliko beznaajnih naselja. D'alje, na trakoj obali, polovinom VII veka
stanovnici Klazorlifie osnovali su koloniju Abderu koju su zatim razorili
Traani i ponovo naselili stanovnici grkog maloazijskog grada Teaosa koji su
beali spasavajuci se od Persijanaca. Otprilike u isto vreme Hios je ovde osnovao
koloniju Maroneju. Izgleda da je ona osnovana pre zauzimanja Tasosa od strane
Paroana, jer su Paroani morali da izdre napomu borbu s Maronejcima. Jo
dalje na sever pruao se pojas zemljoradnikih naselja koja su osnovali
stanovnici Lezbosa i Eoljani, meu kojima treba spomenuti Sest i samosku
koloniju Perint.
Obale Propontide i trakog Baspora nastanlli su iseljenici iz Megare. Na
azijskoj obali oni su moda jo krajem VIII veka osnovali Astak i Kalhedon, a na
evropskoj obali Selimbriju i Vizant (659. g.).
Dalja kolonizatorska delatnost Megare u Propontidi obnovljena je tek posle
sto godina i to, po svemu sudei, u direktnoj vezi sa estokom klasnom borbom
koja se odigrala u Megari.

Azijske obale Helesponta i Propontide naseljavane su prvenstveno

kolonistima iz Mileta. Izuzimajui Lampsaku (koloniju Fokeje) sve ostale
kolonije ovde je osnovao ili neposredno Milet, ili su osnovane uz njegovo uee
i pod njegovim rukovodstvom.
Svoje najstarije kolonije Milet je osnovaojo u VIII veku; to su Sinopa na
junoj obali Ponta i Kizik na obali Propontide. Obe ove kolonije bile su razorene
poetkom VII veka za vreme najezde Kimeraca, ali su kasnije obnovljene.
Najintenzivnija kolonizatorska delatnost Mileta pada u drugu polovinu VII veka.
Izmeu ostalih, Milet je tada osnovao Abidos na obali Propontide i niz manje
znaajnih kolonija. Na ulazu u Propontidu nalazi se ve pomenuti Kizik, koji je
675/74. g. po drugi put nastanjen miletskim kolonistima i miletsko naselje na
ostrvu Prokonesu koje je bilo uveno po svojim majdanima mermera.
Kolonizacija Prvi od mediteranskih naroda koji su prodrli na june i
zapadne Crno more bili su Karijci. Ovaj narod je svom obale Crnog mora
boravku na obalama Ponta ostavio sarao slabe tragove.
Raniji pohodi Grka u tajanstveni i za njih tada straan Pont sauvani su u
seanju Helena u obliku legende Argonautima. Opasnosti u koje je zapadao
Jason i njegovi saputnici predstavljaju odraz pravih tekoa s kojima su se borili
grki moreplovci plovei pontskim vodama: vrtlozi i jake struje u moreuzima,
plovidba nepreglednom puinom gde se ne vidi ni jedno ostrvo. U VIII veku pre
n.e. pohodi grkih moreplovaca u Crno more postaju skoro redovna pojava.
U poetku se grka ekspanzija odvijala du maloazijskih obala. Najstarija ovde
osnovana kolonija bila je, kako smo ve pomenuli, Sinopa. Prema antikoj tradiciji, ona je nikla 812. godine pre n.e. na mestii domaceg naselja i to
na onom delu obale gde se nalazila najbolja luka. Odatle je iao stari put koji je vodio u
unutranjost zemlje, u Sard i Vavilon. Mesno stanovnitvo pleme Haliba odavno je bilo
poznato po obradi gvoa iji kvalitet nije zaostajao za elikorn.
-Negde, oko 750. g. pre n.e. Sinopa je, sa svoje strane, osnovala koloniju Trapezunt.
Moemo pretpostaviti da joj je pri tome pomogla i njena metropola Milet.
Krajem VIH veka pre n.e. sa severnog Crnomorskog primorja preko Kavkaza
krenula su ka Maloj Aziji plemena Kimeraca. Nailazei u velikim talasima i pustoei
sve na svom putu, oni su zauzeli Trapezunt i Sinopu i, verovatno ih razorili. Legenda
enama ratnicima Amazonkama, koje su osnovale svoj grad Temiscim nedaleko od
ua reke Termodont, izgleda da se zasniva na istorijskom dogaaju upadu Kimeraca.
Tek poto su Kimerci bili potueni, Milet je obnovio svoje kolonije. Obnovu Sinope
antika tradicija stavlja u 630. g. pre n.e.
Tduceg stolea Milecani su tamo osnovali jo niz kolonija, istina, manje znaajnih
od Sinope. Meu njima su bile Sezam i Kromna, kolonije izrasle na mestima naselja
koja su vodlla svoje poreklo iz doba pre grke kolonizacije, zatim Teos, bez neke
znaajnije uloge, i Kitor. Sinopa je sa svoje strane osnovala niz naselja Keras, Kotiora i
neka manja.
Zanimljiva je istorija osnivanja Amisa, koji se nalazio na putu izmeu Sinope i
Trapezunta, upravo na onom mestu obale odakle su se ravali dobri putevi u
unutranjost zemlje, u Kapadokiju. Izgleda da je tu postojalo naselje jo iz doba Heta.

Krajern VII veka na tom mestu su se uvrstili Fokejci koji su na svojim pola
trgovakim pola piratskim brodoviraa preduzimali vrlo daleke plovidbe. Ali Fokejci
nisu uspeli da za due vreme zadre Amis u svojim rukaraa: grad su preplavili
doseljenici iz Mileta. Uloga miletskih kolonista bila je tako velika da su neki autori, na
primer Strabon, smatrali Amis kolonijom Mileta.
Tako se 70-tih godina VI veka pre n.e. gusti lanac grkih naselja pruao du itave
desne" obale Pgnta. Stanovnitvo svih tih kolonija pripadalo je jonskom ogranku grke
narodnosti. Tek oko 560. g. pre n.e. ovde se pojavila jedna dorska kolonija Herakleja.
Herakleja se nalazila na obali u plodnoj oblasti, nedaleko od ua reke Like, sa
dosta dobrom lukom, koja je sa severne strane zaticena rtom. U toj oblasti bili su
nastanjeni Marijandini koji su se mnogo pre dolaska Grka intenzivno bavdi
zemljoradnjom. Marijandini su se usprotivili pokuaju grkih kolonista da se nastane na
njihovoj teritoriji. Tako Jonjani nisu uspeli da ovde osnuju svoje naselje. Kasnije su u
tome uspeli iseljenici iz dorske Megare koji su savladali Marijandine snagom svog
oraja. Marijandini su izgubili svoju nezavisnost i dospeli u poloaj slian poloaju
helota u Sparti: placali su Heraklejcima danak i bili vezani za zemlju koju su
obraivali.
Osnovno jezgro stanovnitva Herakleje sainjavali su doseljeniei iz Megare.
Grko osvajanje zapadne obale Crnog mora zapoelo je znatno kasnije nego to je
to bio sluaj sa junom od sredine VII veka pre n.e. Mesno stanovnitvo Traani
odavno je bilo poznato Grcima i ulo je u grku mitologiju. Za zapadnu obalu Cmog
mora bio je vezan i niz helenskih mitova, na primer, mit ostrvu Leuki, rnestu boravka
heroja Trojanskog rata Ahila, koji je posle smrti proglaen boanstvom; ovo ostrvo se
nalazilo tano ispod ua Dunava. Meu kolonistima zapadne obale kasnije se razvija
kult Aliila koji je potovan kao vladar mora i nazivan Ahilom Pontarhom.
U doba prodiranja Grka na cmomorsku obalu Trakije lokalno stanovnitvo nalazilo
se u stadijumu raspadanja rodovskog ureenja. Njegova glavna zanimanja bila su
zemljoradnja i stoarstvo, a izvestan razvoj postiglo je zanatstvo, izmeu ostalog,
metalurgija.
Prvi kolonisti zapadne obale takoe su bili iseljenici iz Mileta koji su pre svega
osnovali Istriju na omanjem ostrvu juno od delte Dunava. Tu se nalazila dobra
prirodna Iuka, a Dunav je sluio kao vanredno pogodan vodeni put u unutranjost
zemlje. Osnivanje Istrije tradicija vezuje za 650. g. pre n.e., to potvruju i arheoloki
nalazi.
Treba primetiti da su, nasuprot grkim kolonijama na junoj obali Crnog mora koja
skoro i da nije arheoloki istraivana, gradovi na zapadnoj obali Crnog raora dosta
dobro ispitani od strane arheologa.
Oko 609. g. pre n.e. Milecani su osnovali na zapadnoj obali Ponta drugi grad
Apoloniju. Ona se nalazila na malom ostrvcu u junom delu Burgaskog zaliva i imala
je veoma dobru luku. Apolonija je sa svoje strane osnovala naselje Anhijalu. Zatim je u
periodu izmeu 590-560. g. pre n.e. Milet osnovao Odes na mestu sa najboljom lukom
na itavoj obali, tano na mestu gde se danas nalazi pristanite Odesa. Osirn dobre
luke, Odes je imao i tu prednost to se nalazio na uu reke Penize, koja mu je
omoguavala vezu sa unutranjou zemlje.

Otprilike u isto vreme izgleda da je na mestu gde je postojala dosta pogodna luka
nikao grad Tomi. Time se zavrava kolonizatorska delatnost Mileta na zapadnoj obali
Crnog mora. Prema tome, ona se razvijala do sredine VI veka pre n.e.
Na zapadnoj obali Crnog mora bilo je jo nekoliko manjih naselja koja su osnovali
Jonjani. Meu njih spada gradi Kruni koji je kasnije zbog izuzetnog napretka
vinarstva dobio novo ime Dioiiisopolj.
Kao i na junoj obali, tako su se i na zapadnoj obali Crnomorskog primorja dorski
kolonisti pojavili nekoliko decenija kasnije, u vreme kadase ve zavrila kolonizatorska
aktivnost Mileta. I ovde su Dorani znatnozaostajali za Jonjamnia. Oko 530. g. pre n.e.
doseljenici iz Herakleje osnovali su grad Kalatis. Izbor mesta bio je uslovljen
plodnocu ravnice u okolini i blizinom slatkovodnog jezera koje je bilo bogato ribom.
Kalatis nije imao prirodne luke. Skoro u isto vreme, oko 520. ^., Megara jepomogla
svoju koloniju Kalhedon prilikom osnivanja grada Mesembrije. Ovaj grad nalazTo se
na poluostrvu na severnoj obali Burgaskog zaliva i imao je dosta dobro mesto za
pristajanje brodova. U naseljavanju Mesembrije sudelovao je i Vizant, Sa svoje strane i
Mesembrija je osnovala nekoliko manjiK naselja.
U ekonomici nekih zapadnopontskih gradova (npr. Kalatisa) preovlaivala je
zemljoradnja; u drugim (Istrija, Apolonija, Odes i Mesembrija) znatno se razvilo
zanatstvo i trgovina.
Tako je kolonizacija june i zapadne obale Crnog mora trajala skoro 300 godina od
kraja IX veka do prve polovine VI veka pre n.e. Upornosf kojom su miletski Jonjani i
megarski Dorani nastojali da ovladaju Pontom pokazuje koliko su Grci cenili obale
Crnog mora. Docnija istorija opravdala je njihove nae.
Tokom VI veka pre n.e. crnomorske kolonije su brzo napredovale. Na junoj obali
naroito se istakla Sinopa kao znaajan trgovaki centar. Ona je izvozila gvoe koje
su obraivali Halibi, graevinsko drvo, orahe i badem. Koristei se pogodnostima
klime, Sinopljani su poeli da gaje masline, sadei veliki broj stabala. Kasnije su od
toga imali odlian prihod. U ekonomskom poglgdu Sinopa je u VI veku napredovala
toliko da je grad poeo da kuje vlastitu monetu. Herakleja, eksploatiui rad
Marijandina, izvozila je ito i drvo.
trgovini zapadnopontskih gadova postoje detaljni podaci. Primerci grke
keramike na koje se nailazi daleko uz Dunav i njegove pritoke pokazuju da je Istrija u
to doba vodila ivu trgovinu s udaljenim trakim plemenima. Intenzivne su bile takoe
i veze zapadnopontskih gradova ne samo sa njihovim metropolama vec i s velikim
trgovakim centrima tog doba uopte. Krajem VII i poetkom VI veka pre n.e. Istrija i
Apolonija trgovale su sa Rodosom i Parosom, a kasnije sa Samosom. Odes je stupio u
trgovake veze s Korintom odmah po svom osnivanju.
Sredinom VI veka pre n.e. u ekonomici zapadnopontskih i junopontskih gradova
vidno mesto zauzimala je i trgovina s Atinom. U periodu 580-5607 g. pre n.e. u celoj
Grkoj raste atiki izvoz i smanjuje se obim trgovine s Korintom.
U isto vreme veliki znaaj dobijaju odnosi gradova june i zapadne obale Ponta sa
gradom Kizikom koji se nalazio u Propontidi i ija moneta od elektruma postepeno
postaje osnovna novana jedinica du itavog obalskog pojasa Crnog mora. Kasnija
istorija junopontskih i zapadnopontskih gradova relativno nam je malo poznata.

Sredinom VI veka pre n.e. severne oblasti male Azije pokorio je kralj Lidije Krez.
Krez je odravao prijateljske odnose sa grkim svetom, iako su se maloazijski gradovi
nalazili pod njegovom egidom. Nije iskljueno da su vrhovnu vlast Kreza morali
priznati Sinopa i drugi gradovi junog Ponta. Meutim, Krezova vlast nije bila
dugovena. Njegovo kraljevstvo uhlzojejan^tila_g^sijska drava. Herodotovo
svedoanstvo tome da su Marijandini bili prisiljeni na plaanje danak Dariju
omoguuje pretpostavku zavisnosti Herakleje od persijske drave. Nije iskljueno da
se i Amis nalazio u istoj situaciji. Strabon kae da je taj grad izvesno vreme bio pod
vlau nekog lica koje je vladalo nad Kapadokijcima. Oigledno je da u tom licu
raoramo gledati nekog od satrapa.
Zapadnopontski gradovi izgleda da su takoe morali priznati vlast persij.skoJ cara.
Herodot kaeda je krajem VI veka pre n.e. za vreme skitskog pohoda Darija njegova
flota svraala u luke na zapadnoj obali Crnog mora. Istina, ta potinjenost nije trajala
dugo. Ve 499-493. g. pre n. e. Mesembrija slui kao utoite Vizantijcima i
Kalhedoncima koji su se digli protiv Persijanaca i persijske flote upuene da ih uniiri.
Da li su u tom pontskom ustanku uestvovali gradovi junog Ponta, zasad ostaje
nerazjanjeno.
Unutranja istorija junopontskih i zapadnopontskih gradova u VI veku pre ri.e.
skoro da nam je nepoznata. Zahvaljujui kratkoj Aristotelovoj beleci, imamo izvesnu
predstavu samo optem toku ogaaja 11 Herakleji. Prvo je u njoj drala vlast
demokratska stranka. Zatim je demokratija'bil'a oborena i u Herakleji je uspostavljena
vlast oligarhije. Nije iskljueno da su heraklejski aristokrati osnovali grad Kalatis radi
toga da im taj grad poslui kao mesto u koje bi mogli da proteruju najagilnije
demokrate i tako obezbede svoju vlast u Herakleji. Na ovakvu pretpostavku navodi i to
to je Kalatis od samog postanka predstavljao demokratski polis koji je i dalje zadrao
demokratsko ureenje.
,
To su zasada dostupni podaci istoriji junog i zapadnog Ponta u epohi
kolonizacije.
Kolonizacija Kolonizacija sevemih obala Crnog mora zaposevernih obala ela je tek
onda kad su se grki doseljenici doCrnog inora bro uvrstili na njegovoj junoj i
zapadnoj oba1L Najstarije grke kolonije na severnim obalama Crnog mora nastale su
ne ranije od VI veka pre n.e. U tom pogledu jedirii izuzetak ini malo naselje ranijeg
perioda na ostrvu Berezan koje je uskoro prestalo da postoji. Relativno kasnije
zaposedanje severnih obala Cmog mora od strane grkih kolonista objanjava se
velikom udaljenou tih mesta od njihove otadbine. Samo po sebi je jasno da su
pojedini grki moreplovci povremeno dolazili na severnu obalu i neto ranije. tome
da su Grcima od ranije bila poznata ta mesta, osim motiva i legendi, svedoe i pojedini
predmeti grke proizvodnje koji potiu iz VII veka pre n.e., a koji su naeni u oblasti
Severnog crnomorskog primorja.
Vodea uloga u kolonizaciji severnih obala Crnog mora pripadala je jonskim
Grcima iseljenicima iz gradova maloazijskog primorja, a najvie iz Mileta. U VI veku
oni su na ucu Bugo-Dnjeprovske delte osnovali Olbiju i niz kolonija na istonoj obali
Krima, du obe obale Kerkog moreuza koji se u staro doba zvao Kimerijski Bosfor.
Najvee od njih su bile: Pantikapej (na mestu gde se danas nalazi Ker), Nimfej,
Teodosija (na mestu dananje Feodosije), Fanagorija, Hermonasa i Kepa na obali

Tamanskog poluostrva koji je u to doba predstavljao grapu ostrva u delti reke Kuban.
Od svih bosforskih naselja najsevernije je bilo Tariais koje se nalazilo blizu ua Dona;
istina, ovo je naselje postalo kasnije. Preko Tanaisa odravane su veoma ive veze
izmeu bosforskih kolonija i plemena u oblasti Dona. Jedina dorska kolonija na
severnoj obali Crnog mora bio je Hersones koji je osnovan u V veku pre n.e. od strane
iseljemka iz Pontske Herakleje i nalazi se 3 kilometra daleko od dananjeg
Sevastopolja. Nij'e iskljuena mogunost da je na mestu Hersonesa, pre dolaska
fieraklejskih kolonista, postojalo manje jonsko naselje.
Tokom daljeg razvitka grkih kolonija na severnim obalama Crnog mora pored
zemljoradnje vidnu ulogu preuzima trgovina.
U VI veku mnogi grki gradovi ve su oseali potrebu za sirovinama sa
crnomorskih obala, a naroito za itom. Osim toga, grkom zanatstvu bilo je potrebno
trite radi plasiranja svojih proizvoda. Zainteresovanost za to najpre su osetili gradovi
sa obala Male Azije koji su bili najnapredniji i ekonomski najrazvijeniji grki gradovi
tog doba.
Grke kolonije sa obala Crnog mora posebno sa severnih, u VI veku pre n.e.
dobijaju izuzet.no velik znaaj u ekonomskom ivotu itave Grke. One postaju
liferanti sirovina, ita i radne snage robova. Tako je od njihove delatnosti zavisilo
blagostanje mnogili grkih gradova.
Izmeu grkih kolonista i mesnih plemena bile su uspostavljene veoma ive
trgovinske veze: zanatske proizvode, vino i maslinovo ulje koje su uvozili iz Grke, a
takoe i proizvode lokalnih grkih majstora grki trgovci su menjali za poljoprivredne
proizvode. Za tu razmenu najvie je bila zainteresovana lokalna plemenska aristokratija
koja je posedovala velika stada stoke i plodnu zemlju. Za trgovake veze s Grcima bili
su zainteresovani i iri slojevi lokalnog stanovnitva koje je, prema Herodotovom
svedoanstvu, gajilo itarice raunajuci na prodaju. Mnogobrojni predmeti grkog
porekla, koji su naeni prilikom otkopavanja lokalnih naselja i kurgana, veoma reito
ilustruju intenzivnost tih veza.
Povoljni uslovi za razvoj grkih kolonija na severnom crnomorskom primorju
sastojali su se u tome to su lokalne zajednice pred samu kolonizaciju ve oseale
potrebu za razmenom dobara s Grcima. Trgovina s grkim kolonistima forsirala je sa
svoje strane u lokalnim zajednicama proces obrazovanja klasa, pomauci im u prelazu
od ureenja prvobitne zajednice na vii stepen istorijskog razvoja. Tesne veze Grka s
lokalnim plemenima takoe su pomogle procesu asimilacije koji se najintenzivnije
odvijao na obalama kimerijskog Bosfora. Tako je kultura koja se ovde formirala dobila
specifine grko-lokalne karakteristike.
Najstariji Grcima poznati stanovnici severnih obala Crnog mora bili su Kimerci.
Pod imenom Himirraj" oni se pominju i u asirskim klinopisnim tekstovima s kraja VIII
veka pre n.e. u kojima se govori kimerijskim upadima u Malu i Prednju Aziju, pa ak
i u Egipat.
U doba Herodota, koji je posetio severno crnomorsko primorje sredinom V veka pre
n.e. i koji je ostavio najvrednije podatke stanovnicima ove zemlje, period vezan za
Kimerce ve je predstavljao daleku prolost; taj period zabeleen je u lokalnoj
toponimici. Tako se dananji Kerki. moreuz tada zvao Bosfor kimerijski, u oblasti
pomenutog moreuza nalazila se kimerijska tvrava, kimerijski prelaz, kimerijska
oblast. Stice se utisak da je glavno prebivalite Kimeraca bilo Kerko poluostrvo.

Meutim, Herodot kae da su mu pokazali grob kimerijskog kralja" u oblasti Dnjestra.

Drugi antiki pisci znaju jo manje Kimercima. Nije iskljuena mogunost da je re
Kimerci kod Grka imala znaaj zbirne imenice za oznaku mnogih plemena koja su u
drevno doba ivela na irokim stepskim prostorima od junog Buga do Azovskog
mora, ukljuujuci i Krim. Do danas znamo malo kulturi Kimeraca. U arheolokoj
literaturi uobiajeno je da se temiinom kimerijska kultura" oznaavaju spomeiiici
prelaznog perioda od bronze u epohu gvoa koji su naeni na teritoriji severnog
crnomorskog primorja kao rezultat pojedinanih iskopavanja u depoima i sasvim
sluajnim nalazima. Izdvojiti prave kimerijske spomenike, iz itavog tog rnaterijala,
zasad je jo teko. Prema Herodotovim podacima, Kimerci su kasnije bili potisnuti sa
sevemog ernomorskog primorja navalom Skita i preselili se na iunu obalu Crnog mora
u rejon Sinope. Neki naunici misle da ako se takva seoba i moe smatrati istorijskim
dogaajem, ona nije morala biti opta, i deo Kimeraca ostao je u planinskoj oblasti
Krima; plemena koja su tu ivela pominju se kasnije kod antikih pisaca pod imenom
Tauri.
Prema svedoanstvu Herodota, u njegovo doba osnovno stanovnitvo sevemih obala
Cmog mora predstavljali su Skiti kojima on daje iscrpna obavetenja. Poto je
Herodot, po svemu sudei, posmatrao plemena na sjevernom crnomorskom primorju iz
Olbije koja se nalazila u Bug-Dnjeprovskoj delti, to on na prvom mestu opisuje ona
skitska plemena koja su ivela u neposrednoj blizini tog grada. Herodot ih nabraja
poimenino. U tom nabrajanju na prvom su mestu Kalipidi koji se kod njega javljaju
pod dragim karakteristinim imenom Heleno-Skiti. To su bili najblii susedi Olbije i
asimilirali su se sa grkim kolonistirna pre svih ostalih, iskusivi na sebi jako delovanje
grke kulture. susedima Kalipida, Alazonima, Herodot kae da su gajili ito i za
ishranu su upotrebljavali hleb, a jeli su i luk, crni i beli, soivo i proso (IV, 17). Dalje,
iza Alazona, na teritoriji s obe strane Buga, iveli su tzv. Skiti orai koji su prema
Herodotovim reima gajili ito ne samo za sopstvene potrebe ve i za prodaju.
Oigledno je da se teritorija na kojoj su iveli Skiti orai nalazila u sferi trgovinske
delatnosti olbijskih trgovaca.
Stanovnitvo oblasti udaljenih od Olbije Herodot opisuje na osnovu optijih
osobina. Tako on celokupno stanovnitvo velike teritorije koja se prua na istok od
Dnjepra naziva Skitima zemljoradnicima, suprotstavl jajuci im jo brojniju grupu Skita
nomada koji prema reima Herodota ,,ne seju i ne oru". Jo dalje na istok, kako kae
Herodot, iveli su tzv. kraljevski Skiti koje on karakterie po tome to su imali vojnu
prevlast nad ostalim stanovnitvom.
Prema tome, Skiti su predstavljali niz oigledno srodnih plemena delom nomadskih,
delom stalno nastanjenih. Iz materijala dobijenog putem arheolokih istraivanja
proizlazi da je isto skitska kultura pre svega zauzimala oblasti izmeu donjeg Buga i
donjeg Dnjepra i na teritoriji izmeu donjeg Dnjepra i Azovskog mora, ukljuujuci i
teritoriju stepskog dela Krima.'IakosvaHodtthrejonalmaizvesne lokalne osobine, ipak se
opaaju i elementi tipolokog jedinstva materijalne kulture: isti oblici keralriike, oruje
istog tipa, takoe i oprema za konje, slini tipovi grobnica itd. Materijalna kultura
umsko-stepskog pojasa koja se znatno razlikovala od skitske kulture iskusila je
sredinom V veka pre n.e. na sebi njen jak uticaj kojim su, donekle, ublaene razlike
izmeu te dve kulture. Etnika srodnost skitskih plemena izraavala se pre svega u

njihovom jez.iku. tom jeziku, na alost, imamo veoma oskudne podatke koji su,
uglavnom, crpljeni iz grke literature. Pokuaji da se rei pitanje jezika Skita izazvali
su u nauci niz protivrenih hipoteza koje jedna drugu iskljuuju. Pravilno osvedjavanje
problema skitske etnogeneze u naoj literaturi dugo su ometale nemarksistike
postavke N. J. Mara i njegovih sledbenika. Danas raeu lingvistima i skitolozima vlada
miljenje da jezik Skita spada u tzv. severnoiransku grupu jezika.
Prema Herodotovim podacima, preko reke Dona nisu iveli Skiti, vec plemena
Sauromata, srodna Skitima po jeziku i nainu ivota. Isto se raoe rei i meotijskim
plemenima koja su ivela na obalama Azovskog mora i u oblasti Kubana. Teritorija
nastanjena pomenutim grupama plemena bila je sa svih strana opkoljena plemenima
koja nisu bila srodna Skitima i koja su se od njih bitno razlikovala nainom ivota i
nivoom socijalnog razvitka. tim plemenima Grci su znali veoma malo i njima su
prepriavane najfantastinije prie. Na primer, Herodot, govorei Neurima koji su
iveli na teritoriji zapadno od srednjeg Dnjepra i koji su moda predstavljali
protoslovensko stanovnitvo Evrope, kae da su svi bili arobnjaci i da su umeli da se
pretvaraju u vukove. Otprilike isto tako maglovitu predstavu imao je Herodot i
Malanhlenima nastanjenim u oblasti koja se prua gomjim tokom Dona i u graninim
stepama istono od Dona.
Jasno je da se istorijski razvoj plemena razbacanih na tako velikom prostoru odvijao
u vrio raznolikim uslovima i u nejednakom tempu. Uoljive su razlike u nivou njihovog
razvoja ak i u onim sluajevima kad su se ove ili one grupe plemena nalazile sasvim
blizu jedna druge. Na primer, svi antiki pisci jednoduno naglaavaju surovost i
zaostalost Taura koji su bili nastanjeni u planinskim delovima Krima. Arheoloka
istraivanja tog dela Krima stvarno su pokazala da ovde u drevno doba nisu postojali
uslovi za razvoj zemljoradnje i stoarstva i da su ribolov i lov predstavljali glavno
zanimanje stanovnitva. Meutim, privredni ivot veine plemena nastanjenih u
severnim predelima Crnog mora, prvenstveno onih sa kojima su Grci dolazili u dodir za
vreme kolonizacije, ve je stajao na relativno visokom stepenu. To se naroito odnosi
na ivot stalno nastanjenog zemljoradnikog stanovnitva, koje nam je poznato na
osnovu iskopinama mnogobrojnih naselja, izmeu ostalih, prema iskopinama velikog
Kamengrada na Dnjepru nedaleko od dananjeg Nikopolja. U to doba, po pravilu,
oranje se ve obavljalo pomou volovske zaprege i pluga, elo se srpovima, ito je
mleveno u naroitim mlinovima. Mnogobrojni ostaci kostiju svedoe tome da je
gajena krupna i sitna rogata stoka, ivina i konji. Ostaci stambenih zgrada i keramika
naena prilikom iskopavanja, raznolika po svojim oblicima i nameni sve to svedoi
relativnom materijalnom bogatstvu stanovnika takvih naselja.
obimu i razvijenosti stoarstva pastirskih, nomadskih naroda svedoe takvi
spomenici drevnog ivota kao to su, na primer, Ulski, Kostromski, Voronjeki i drugi
kurgani. Samo u jednom od ulskih kurgana koji datira iz VI veka pre n.e. naeno je
preko 400 konjskih kostura poreanlh u pravilnim redovima du greda za koje su bili
vezani. Obiaj masovnog ritualnog ubijanja konja prua nam jasnu predstavu veliini
konjskih ergela koje su pripadale nomadima. Pretrpanost inventara u velikim
kurganima predmetima grkog porekla uoljivo dokazuje veze mesne plemenske
aristokratije sa grkim gradovima kolonijama.
,
Velike grobnice kurgani, bogate inventarom i tragovima ritualnih rtvenih obreda,
predstavljaju veliki kontrast ogromnom broju mogila sirotinje koje su skoro bez

inventara; to svedoi intenzivnom socijalno-imovinskom raslojavanju koje se

odvijalo u ovoj sredini. Stalni ratni sukobi izmeu plemena koji su pobedniku donosili
ratni plen i zarobljenike, i trgovina s Grcima kojima je, oigledno, preprodavan deo tih
zarobljenika sve su to bile okolnosti koje su forsirale dalji porast socijalne
nejednakosti. Meutim, svi su izgledi da drutvo na severnim obalama Crnog mora u
oba koje razmatramo jo nije bilo izalo iz poretka prvobitne zajednice; u njemu tek
to je poeo proces formiranja klasa i drave.
Herodot vie puta pominje skitske kraljeve. Ti su kraljevi, ak i onda kada su se
nalazili na elu formacije sastavljene od nekoliko mesnih plemena, ipak ostajali samo
kao plemenske voe. Zato, ne sumnjajui u postojanje obino kratkotrajnih formacija
mesnih plemena koja su udruivala svoje snage radi zajednikih vojnih poduhvata
velikog obima, kao to su, na primer, bili sluajevi kod skitskih upada u Malu i Prednju
Aziju, ipak treba odluno odbaciti miljenja nekih naunika koji tvrde da je kod Skita u
doba VH-V veka pre n.e. postojala drava. Prvi realni znaci skitske dravnosti
pojavljuju se najranije u drugoj polovini IV veka pre n.e. kad je na zapadnim obalama
Crnog mora nikla velika i snana formacija pod vostvom skitskog kralja Ateja, koja
je, istina, trajala veoma kratko. Kod Sarmata se ne raoe pronai trag dravnosti. Prema
svedoanstvima niza antikih pisaca u sarmatskoj sredini naroita uloga pripadala je
enamaJTo praa osnov za miljenje da su kod Sarmata ostaci matrijarhata ouvani
due nego kod Skita. Takoe se sa sigurnou moe smatrati da u lokalnoj severnocrnomorskoj sredini nije bilo vie-manje razvijenog ropstva. Na osnovu svega to
znamo od Herodota i iz kratkih napomena drugih autora skitskim roboviraa, moe se
stvoriti predstava patrijarhalnim fonnama ropstva. Teko da bi rad neslobodnih
mogao da nae iru primenu u domainstvima stalno nastanjenog stanovnitva koje,
prema svim raspoloivim podacima, jo nije poznavalo privatnu svojinu na zemlju.
Valja misliti da u sluajevima kad je gubitak slobode bio vezan za zarobljenitvo,
zarobljenici nisu dugo zadravani kod pobednikog plemena, ve su otpremani van
granica, oigledno posredovanjem grkih trgovaca.
Nae predstave ivotu nomadskog i stalno nastanjenog stanovnitva na teritoriji uz
severne obale Crnog mora zasnovane su kako na svedoanstvima Herodota i drugih
antikih autora tako i na materijalima arheolokih istraivanja. Skiti pie Herodot
nomadima ne pribavljaju sebi hranu zemljoradnjom ve stoarstvom i svoje stanove
podiu na kolima". Jasnu predstavu tome kako su izgledala ta kola dobijamo
pomatrajui model nainjen od gline koji je naen meu dejim igrakama i
iskopinama u rejonu Kera. Taj tip pokretnog stana nikao je, oigledno, jo u
predskitsko doba u epohi bronze, jer su u grobnicama iz tog doba na severnom
Kavkazu naeni slini glineni modeli, a u jednom kurganu veliki drveni tokovi bez
paoka. Za vreme zadravanja na jednom mestu nomadi su iveli u atorima
napravljenim od valjane vune i imali su ognjite nasred atora. Takav jedan ator jurta
u obliku konusa s cilindrinira poklopcem na otvoru za odvod dima prikazan je na
jednoj pantikapejskoj fresci.
Nijejiam goznato kako su izgledale stambene prostorije stalno iiastanjenih Skita.
Izvesnu predstavu njihovim naseljima daju ostaci zemunica i koliba od zemlje koje se
nalaze u iskopinama skitskih naselja, a takoe i prouavanje konstruktivnih osobina

velikih kurganskih grobnica u Kijevskoj, Kirovogradskoj, Poltavskoj, Harkovskoj i

Voronjekoj oblasti kao i u stepskom delu Krima.
Na osnovu mnogobrojnih nalaza lokalnog posua razliitog oblika i namene,
keramika je u ivotu stanovnitva zauzimala veoma vidno mesto. Herodot pria da su
Skiti spremali hranu i u bronzanim kazanima (takvi su kazani poznati i iz arheolokih
nalaza) i da su se sluili drvenim posuem. Sudeci prema ostacima kostiju, izgleda da
su se preteno hranili stoarskim proizvodima.
tome kako je izgledala odea Skita znamo uglavnom po ukrasima sa zlatnog i
srebrnog posua i po drugim skupocenim proizvodima, prvenstveno onim grkim koji
su naeni u ertomlickom, Kuljbskom, Solohi i u drugim kurganima. Ona se sastojala
od kratkog kaftana, uskih konih ili irokih nabranih akira i konih izama. Na glavi
su, sudeci po crteima na vazama, nosili kapuljau ili su ili gologlavi. ene su nosile
duge haljine sa uskim rukavima i pojasom, ili ogrtae takoe uskih rukava.
Oruje Skita poznato nam je kako po slikama na vazama tako i po mnogobrojnim
nalazima skitskih strela, kopalja i kratkih maeva skinaka. Laki titovi su sluili kao
odbrambeno oruje skitskih ratnika. Borbe su vodili uglavnom jaui na konjima, iako
se kasnije, s porastom stalno nastanjenog stanovnitva i razvojem zemljoradnje, u
skitskoj vojsci javljaju i peaci. Opisima skitskih vojnih obiaja Herodot posveuje
veoma vidno mesto i po svemu sudei preuveliava ratobomost samih Skita.
Za religiju Skita karakteristino je to to nije bilo hramova i posebne kaste
svetenika. Jedan od najvie potovanih bogova, prema reima Herodota, bio je bog
rata ije je olienje gvozdeni ma zaboden u zemlju kome su prinosili rtve. Herodot
navodi poimence jo niz drugih skitskih boanstava, pokuavajui da ta imena prevede
na jezik helenskog panteona, ali mu to slabo polazi za rukom; izgleda da su religiozne
predstave Skita bile vrlo daleko od religije Grka.
Originalnost lokalne kulture jasno se ispoljava na skitskim predmetima izraenim u
kritskom stilu u kome osnovu ine ivotinje. Za taj stil karakteristina je dinaminost u
obradi ivotinjskih likova: zveri su najee predstavljene ne u statikom stanju, vec u
napetom pokretu. Pro izvodi takve vrste nisu bili samo proizvod lokalnih majstora ve i
majstora-stranaca kako Grka, tako i istonjakih majstora koji su u takvim sluajevima
radili oigledno raunajui na ukus potroaa sa severnih obala Crnog mora.
Nesumnjivo je i to da se u lokalnoj kulturi oseao i uticaj Grka, ali znaaj tog uticaja ne
treba preuveliavati; on se uglavnom odrazio na uem sloju mesnog drutva na
rodovskoj aristokratiji koja se trgovinom vezala sa grkim gradovima. Prirodno, grki
uticaj se proirio i na ona lokalna plemena koja su ivela u neposrednoj blizini gradova
kolonija. Meutim, i sami grki kolonisti, kako je ve reeno, osetili su na sebi
delovanje lokalne sredine. To se naroito opaa u oblasti likovne umetnosti. Na
mnogim nama poznatim spomenicima umetnikih zanata iz gradova kolonija na
severnim obalama Crnog mora osea se peat lokalne osobenosti po kojoj se oni bitno
razlikuju od analognih spomenika centralne Grke. Ta osobenost izraava se kako u
izboru siea iz lokalnog ivota koje su za svoje radove uzimali majstori severnih obala
Crnog mora, tako i u stilskim karakteristikama tih radova. U tom smislu su veoma
karakteristine kuljobske i ertomlicke vaze, rad grkih majstora, sa prizorima iz
domaeg ivota Skita, kao i prikazi mesnih boanstava na gradskim raonetama i stilske
karakteristike mnogih drugih proizvoda lokalnog umetnikog zanatstva.

Kolonizacija Ako.se kolonizatorski pokret jonskih gradova jugoistone pod vostvom

Mileta odvijao u pravcu severa, u obale Sredozemoblasti Propontide i Ponta, to je
Rodos, koji je nog mora meu polisima Doride igrao isto tako vodecu ulogu, svoje
iseljenike upuivao starim, poznatim putem du junih obala Male Azije. Poetkom
VII veka u Likiji, na granici Pamfilije, obnovljena je IH ponovo osnovmia kolonija
Faselida. lako je pokuaj Grka da se uvrste na obali Kilikije poetkom VII veka bio'
odluno suzbijen otporom asirskog 'cara Senaheriba, Grer sirlpak uspeH da ovde
osnuju nekoliko, isdna, beznaajnih naselja smjtenih na kraju puta koji je poinjao od
obala Ponta blizu Sinope i presecao Malu Aziju pravcem sever jug.
Polovinom VII veka Grci prodiru u Egipat, u poetku kao najamnici. Naselje tih
najamnika, koje se nalazilo na jednom rukavcu ua Nila, kasnije je naputeno. Docnije
su se Grci u Egiptu stabilizovali, poto su tu osnovali koloniju Naukratis. To je
uinjeno uz dozvolu faraona:PsramefIha koji je pokuavao da obnovi snagu i znaaj
Egipta i u tom cilju rado se koristio uslugama grkih najamnika i trgovaca. Meutim,
Naukratis nisu osnovali Roani, vec' opet energini i preduzimljivi MHeani. Oni su se
u poetku uvrstili u jednom od zapadnih uca Nila, zalim u susednom (Kanopskom)
uu, gde su i osnovali novi grad.
Kasnije, kad su Egipat poeli da poseuju trgovci iz dragih grkih gradova,
Naukratis je postepeno poeo da se pretvara u jedan optegrki centar.Tome je naroito
doprinosila politika egipatskog faraona Amasisa koji je boravak stranaca, posebno
Grka, ograniio samo na tu oblast. Pri tome je on dodeljivao potrebne povrine kako za
opte helensko svetilite (Helenion) tako i za hramove koje su gradili pojedini gradovi.
Tokom iskopavanja u junom delu Naukratisa otkriveno je egipatsko naselje; uz
njega se sa severne strane priljubilo grko naselje koje se potepeno irilo. .Tragovi tog
grkog naselja datiraju iz sredine VII veka. Najzad su u severnom delu Naukratisa
pronadeni ostaci Heleniona i hramova koje su podigli Milet, Samos i Egina; najstariji
kulturni slojevi u tim naseljima nisu stariji od sredine VI veka. Relativno male razmere
celog naselja daju osnovu za to da ga svrstamo u tip faktorije.
Poetkom 30-tih godina VII veka, u periodu zaotravanja socijalne borbe na ostrvu
Teri, kako se da zakljuiti iz raznih verzija predanja, kolonisti su, pod vostvom oikista
koji je prigrabio kraljevsku vlast i ime Bata, zauzefi ostrvo Plateju koje se nalazilo
nedaleko od obale. Zatim su se preselili na kopno, gde su 631. g. osnovali koloniju
Kirenu. Ova kolonija imala je agrarni karakter. Polovinom VI veka u Kirenu je dola
nova grupa kolonista. Za novopridole je trebalo stvoriti zemlju. To je reeno na taj
nain to su sa jednog dela svoje teritorije potisnuti Libijci s kojima su Grci, kako
izgleda, dotad odravali mirne odnose.
Kasnija
U periodu rane kolonizacije jtaliie LSicilije zakolonizacija padne obale Balkanskog poluostrva nisu bile Zapada
nastanjene. Tek u drugoj polovini VH veka pre
n.e. napredovanjem korintske trgovine ovde nie niz
korintskih kolonija: Leukada, na Ambrakijskom zalivu Anaktorij i Ambrakija, na obali
Dirije Apolonija i Epidamnos (kod Rimljana Dirahij) koje su osnovane zajedno sa
Korkiranima.
U isti period spada i prcxiiranje iseljenika iz raaloazijske Fokeje na daleki Zapad
gde su nedaleko od ua reke Rodane (Rone) osnovali koloniju Masaliju. Osnivanju

kolonije prethodilo je uspeno putovanje Kolaja sa samosa koga su vetrovi oterali

daleko na Zapad do grada Tartesa (na uu reke Tartes, danas Gvadalkivir). Ugledavi
prvi put ovu srebrom bogatu zemlju i stupivi u trgovake odnose s lokalnim
stanovnitvom, Kolaj je stekao basnoslovno bogatstvo po predanju oko 60 talenata.
Glasovi tako srenom Kolajevom putovanju pobudili su fokejske moreplovce da i
sami okuaju sreu. Stigavsi dd Tartesa bili su, prema tradiciji, veoma toplo primljeni
kod tamonjeg kralja Argantonija iju su zemlju jo pre Grka poseivali Feniani
(Kartaginjani). Uspeh prvog putovanja pokrenuo je Fokejce na opremanje ekspedicije
veceg obima iji je rezultat bio osnivanje Masalije prvih godina VI veka.
Karakteristino je to to su ve od samog poetka uspostavljeni prijateljski odnosi
izmeu kolonista i lokalnog stanovnitva; kasnije su se ti odnosi pokvarili.
Uvrstivi se u novoj koloniji, Fokejci su ubrzo proirili svoj uticaj osnivanjem niza
zavisnih naselja du itave istone obale Iberije (panije) i Ligurije (juna Francuska)
od Majnake (Malaga) do Mopojka (Monako). Oslanjajui se na svoje kolonije,
osnovane tokom VI i V veka, Maslaci su u svojim rakama drali svu trgovinu sa
severom du reke Rodana.
Pokuaj Fokejaca da se uvrste na ostrvu Korzici gde su 60-tih godina VI veka
osnovali koloniju Alaliju (Aleriju), bio je manje uspean. Posle pada Fokeje, koju je
osvojio Harpag, u Alaliju su stigle mnogobrojne izbeglice. Gledajui u Fokejcima
opasne konkurente protiv njih su se udraili Kartaginjani i Etrurci. Pomorska bitka kod
Alalije (535. g. pre n. e.) zavrsena je totalnim porazorn fokejske ratne flote. Pretrpevi
taj poraz, oni su bili prisiljeni da napuste Korziku. Na zapadnoj obali Italije Fokejci su
osnovali novu koloniju Hielu koja je poznatija pod imenom Eleja (ili Velija).

3. ZNAAJ I POSLEDICE KOLONIZACUE VII-VIVEKA PRE N.E.

Kolonizacija VII-VI veka pre n.e. imala je izuzetno velik znaaj za daIji istorijski
razvoj Grke. Za razliku od kolonizacije ranijeg perioda, uslovljene nizom plemenskih
pokreta, kolonizatorski pokret VIII-VI veka organski je povezan s pojavom klasnog
drutva u Grkoj, s formiranjem grke drave. Neravnomernost raspodele zemlje koja
je prouzrokovala klasnu borbu, kao i napredak zanatstva i trgovine stimulisali su
kolonizaciju. Kolonizacija je sa svoje strane doprinosila razvoju grke trgovine. Prema
slikovitoj definiciji Platona, Grci su opkolili Sredozemno raore kao abe koje sede oko
bare. Sad su Feniani bili primorani da im ustupe prvenstvo.
Za neplodnu i sirovinama siromanu centralnu Grku takvo proirenje trgovinskih
veza imalo je velik znaaj. Kolonije su sa svojim metropolama bile tesno povezane ne
politikim, ve ba ekonomskim trgovakim interesima. Kao rezultat toga stvoreni su
izuzetno povoljni uslovi za dalji razvoj robne proizvodnje i uvozne i izvozne trgovine
koja je forsirala dalji porast proizvodnih snaga grkog drutva razvoj robovlasnike
privrede u celini. Meutim, taj razvoj nije se ni izdaleka jednako odvijao u raznim
oblastima Grke; stanovnitvo zajednica koje su se pre drugih oslobodile ostataka
rcxlovskog ureenja bre je razvijalo zanate, pomorsku trgovinu i kolonizatorsku
delatnost; u drugim zajednicama ostaci rodovskog ureenja sauvali su se due,
udarajuci poseban peat na socijalno-ekonomsku strukturu tih zajednica. Zbog toga

prouavanje optih razvojnih linija stare Grke mora da ide uporedo s prouavanjem
lokalnih karakteristika tog procesa. S te take gledita istorija pojedinih grkih
zajednica je sama po sebi vrlo interesantna.
ATIKA U VIIIVIVEKU
1. STARA
Najstariji period u istoriji Atike, koja je u svom kasnijem ivotu postala osnovna
teritorija jedne od najjaih i najnaprednijih drava Grke, retko se spominje u izvorima.
Arheolokim istraivanjima u samoj Atini i u oblasti oko nje otkriveni su tragovi vrlo
starog ivota, koji dopiru do epohe neolita. Najstarija o dosad pronaenih grobnica
spada u milenijum pre n.e. Posue naeno u ovom grobu pokraj savijenog kostura,
koje je napravljeno od sive gline nevetom rukom, jo je vrlo primitivno.
U toku iskopavanja na atinskom Akropolju naeni su spomenici nesravnjeno vie
kulture u vidu ostataka dvorca mikenskog tipa, a u nizu drugih mesta (Aharna, Erhij,
Keramik i druga) grobnice iz istog vremena s velikim brojem raznih predmeta,
uglavnom keramikih proizvoda, meu kojima se nalaze i proizvodi stranog porekla.
Svi ti spomemci,koji datiraju ve sa kraja bronzanog doba, stvaraju podlogu za
miljenje da je na teritonji Atike postojalo jedno od arita mikenske kulture koje je
savreraeno drugim i njenim centrima.
Naredni, poslemikenski period u Atici karakteristian je po pojavi keramikelzv.
protogeometrijskog i geometrijskog stila. Neki keramiki nalazi iz toga doba, kao, na
primer, uvene dipilonske vaze, koje su poznate irom sveta, sauvale su se do naih
dana u vanredno dobrom stanju. Obilje nalaza protogeometrijske i georaetrijske
keramike dala su i nedavna iskopavanja vrena na severnim i severozapadnim
padinama Areopaga. Skrece na sebe panju injenica da se u kulturnim slojevima koji
su znaajni po ovoj vrsti keramikih nalaza gotovo nikako ne susreu uvezeni
predmeti. To dokazuje da je i za Atiku karakteristino ono slabljenje veza s drugim
zemljama koje je inae tipino za itavu Grku poslemikenskog perioda.
Za gvozdeno doba u Atici zanimljiva je grobnica sa teritorije Atine iskopana 1949.
g., u kojoj je po svemu sudei sahranjen neki zanatlija i u kojoj je naeno nekih deset
predmeta napravljenih od gvoa i kamen za otrenje.
U antikoj literarnoj tradiciji Atici najstarijeg doba sauvani su samo neki podai
olomlma. Tukidid, Herodot i Platon (u jednom od svojih dijaloga) naglaavaju da
stanovnici Atike nisu bili doljaci ve autohtoni atika zemlja za njih nije bila maeha
nego roena majka. Zbog neplodnosti tla ova zemlja nije privlaila zavojevae, tvrdi
Tukidid, i dorska najezdajuje mimoila. AlFkasnije,kadse razvfla atinska drava, u
Atici su se poeli sakupljati iseljenici iz drugih mesta, povecavajuci tako broj njenog
stanovnitva i doprinosei svojim radom porastu njenog blagostanja.
U predstavama kasiiijih atinskih pokolenja najstariji oblici socijalne organizacije,
sauvani kao ostaci i u toku kasnijeg perioda koji nam je mnogo bolje poznat,
predstavljali su rezultat delatnosti niza legendamih vladara. Na primer, mitski kralj Jon,
prema predanju, podelio je celokupno stanovnitvo Atike na etiri rodovske fde, od
kojih se svaka delila na tri fratrije koje su se sa svoje strane delile na 30 rodova, a u
svakom rodu bilo je 30 porodica, tako da je u celoj staroj Atici bilo 10.800 porodica.

Povodom ovih podela K. Marks je u polemici s buroaskim naunikom Grotom

primetio ,,da su gensovi, iako ih Grci izvode iz mitologije, stariji od mitologije, koji su
oni sami stvorili sa njenim bogovima i polubogovima".13
Kao svedoanstvo nekadanje nesloge meu stanovnitvom mogu da slue ruevine
mnogobrojnih utvrenja koja su delila i titila jedne od drugih rodovska naselja, jer su
ona bila u stalnim neprijateljskim odnosima. Tragovi takvih utvrenja i danas se
otkrivaju u toku iskopavanja na raznim mestima Atike.
Prema tome, ovde nalazimo socijalnu strukturu tipinu za epohu rodovskog
ureenja, koja je neminovno morala proizaci iz skupa svih istorijskih uslova tog doba.
Za staru Atiku karakteristina je i druga osobina, dpina za epohu prevlasti roovskih
odnosa rodoplemenska pocepmot. Prema atinskim predanjima, na teritoriji Atike u
najstarije doba nalazilo se 12 posebnih, odvojenih i meusobno nezavisnih rodovskih
zajednica. Kraj toj pocepanosti, opei prema predanju, uinio je mitoloki atinski kralj
Tezej, koji je stanovnitvo cele te oblasti okupio oko Atine i uveo za sve jedno
zajedniko vee i jedan pritanej. ,,Od onog doba jo i sad pie Tukidid (, 15, Zagreb,
1957) slave Atinjani na dravni troak ujedinjenje (sinoikiju) kao svetkovinu boinu
(sc. Atene)."
Proces ujedinjavanja Atike, po svira izgledima, trajao je najmanje 200300 godina.
Moemo pretpostaviti da se tokom IX-VIII veka pre n.e. Atini, kao rezultat uporne
borbe, prikljuila Paralija obalski deo Atike. Posle toga lokalni kult boga Posejdona
prenet je u atinski Akroplj. Odmah atim pripojena je Dijakrija planinska oblast na
severu zernlje. Odatie je u Atinu prenet kult Tezeja. Najdue je ouvao svoju
nezavisnost jugozapadni deo Adke oblast Eleusine sa njenim uvenim hramora boginje
Demetri. Sudeci prema himni posvecenoj Demetri, koja se sauvala i dola do nas,
Eleusina je jo u VII veku bila nezavisna i, branei svoju nezavisnost, vodila je s
Atinjanima vrlo ogorenu borbu. Atinski sinoikizam predstavljao je na taj nain
dugotrajan proces uslovljen bitnim promenama u ureenju starih drutvenih odnosa.
Razvoj proizvodnih snaga drutva i razvoj produkcionih odnosa vezanih za te snage
izazvali su potrebu za ujedinjenjem u formacije ireg karaktera koje bi prevazilazile
okvir starih rodopleraenskih organizacija.
Oko VII veka pre n.e. u Atici se stvaraju preduslovi za uspostavlianie klasnog
ureenja i drave.
U vanrednom delu F. Engelsa Poreklo porodice, privatne svojine i drave"
pokazani su osnovni pravci tog procesa za ije prouavanje danas raspolaemo
neuporedivo veim brojem izvora. Meu njima je na prvom mestu, nesumnjivo,
Aristotelov Atinski ustav", koji se dugo vremena smatrao zauvek izgubljenim i koji je
iznenada pronaen kao rukopis na etiri lista papirusa. On je naen meu drugim
papirusima koji su 1890. gTiz Eglpa dopremljeni u Britanski muzej.
Aristotelov Atinski ustav" je jedino delo sauvano do naih dana koje nam otkriva
celovitu sliku politike istorije Atine, poevi od VII veka pre n.e. Aristotela vanredno
dopunjavaju svedoanstva koja daju Herodot, Tukidid, Diodor Sicilijski, Plutarh i drugi

13 F. Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i drave. Kultura, Beograd, 1950, 103, izd. irilicoiTi.

antiki autori pojedinim dogaajima iz atinske istorije ranog perioda, a takoe neki,
istina ne mnogobrojni natpisi, monete i arheoloki materijal.
Na osnovu svih tih podataka moe se zakljuiti da je atinska zajednica u poetku
ovog perioda uglavnom bila zemljoradnika. Zanati i trgovina bili su relativno slabo
razvijeni. Ipak je socijalno-imovinsko raslojavanje uhvatilo dubok koren. Mona
rodovska aristokratija eupatridi (,, koji potiu od blagorodnih oeva") koncentrisala
je u svojim rukama najplodniju zemlju. Znatan deo zaostalog stanovnitva naao se u
zavisnosti'od nje. Siromasi su pie Aristotel bili u podjarmljenom poloaju, i to ne
samo oni sami ve i njihova deca i ene. Njih su zvali pelatima i estodeoniarima, jer
su pod takvim uslovima arende obraivali njive bogataa. Sva zemlja uopte nalazila se
u rukama malog broja ljudi. Pri tom, ako ti siromasi ne bi davali zakupninu, mogli su
da budu odvedeni u ropstvo, i to kako oni sami, tako i njihova deca. I sami zajmovi
obezbeivani su linim ropstvom sve do Solonovog doba" (Atinski ustav", 2, 2).
Drugim reima, kod Atinjana je u VII veku postojao surov zakon za dunike, inae
dobro poznat u staro doba, po kome je dunik bio obavezan da odgovara kreditoru ne
samo svojom imovinom ve i linom slobodom i slobodom lanova svoje porodice;
dunici koji ne bi mogli da odgovore svojoj kreditnoj obavezi pretvarani su u robove
svojih zajmodavaca. Tako su prema atikim razmerama krupni zemljoposednici
aristokrati potrebe za radnom snagom podmirivali preteno radom sirotinje koja je od
njih zavisila i radom robova koji su se, zahvaljujui dunikom ropstvu, regrutovali iz
redova ranije slobodnih lanova iste zajednice. To je podrivalo snagu zajednice.
Teritorijalno-zeraljini posedi atinske aristokratije bili su uglavnom koncentrisani u
predelima tzv. Pediona u bukvalnom prevodu ravnice", koja se protezala sa severa i
severozapada uz sam grad Atinu i predstavljala najploniji deoove oblasth
Izmedu rodovske aristokratije i od nje zavisne sirotinje i robova nalazio se meusloj
stanovnitva koji je u Atici bio zastupljen sa dve grupe: geomori seljaci-zemljoradnici
koji su ouvali svoje posede uglavnom na teritoriji kamenite i neplodne Dijakrije, gde
se rod mogao dobiti samo po cenu neverovatno velikog ulaganja radne snage; i
demiurzi zanatlije koji su ve delimino izgubili vezu sa zemljom. Podelu na eupatride,
geomore i demiurge, koja je predstavljala potpuno prirodan rezultat socijalnoekonomskog raslojavanja, atinska tradicija takoe pripisuje delatnosti mitolokog kralja
Tezeja.
Kasnije, kad su se Atini razvili zanati, robna proizvodnja i pomorska trgoviaa
stanovnitvo koje je u vecoj ili manjoj meri izgubilo vezu sa zeraljom u grkim
polisima anrike epohe ova veza skoro nikad nije ni prekidana uglavnom se
koncentrisalo u samom gradu Atini, u atinskoj luci Pireju i delimino u obalskom
pojasu Paraliji. Ova grupa stanovnitva iz razumljivih razloga imala je neke zajednike
specifine interese.
Pored domorodakog stanovnitva Atike postepeno se obrazovala i izdvajala kao i u
drugim grkim polisima grupa pridolih stanovnika tzv. meteka. Meteci nisu mogii da
uu u sastav atinskih rodovskih fila i fratrija, jer su i dalje za to bile potrebne krvne
veze sa atinskom zajednicom. Naavi se na taj nain van rodovske organizacije,
meteci nisu dobili politika i neka imovinska prava kojima su se koristili pravi Atmjani.
Meteci, na primer, nisu imali prava vlasnitva na zemju na teritoriji Atike, niti su mogli

da imaju vlastite kue u Atini, plaali su posebne dabine itd. Ali su i dalje ostali lino
slobodni.
Stara rodovska organizacija u obliku fila, fratrija i rodova produila je sa svojim
postojanjem u vreme koje razmatramo, iako je za nju vezana politika struktura vec
doivela promene.
U Atini je prestala da postoji kraljevska vlast. Kao to je ve reeno, naa saznanja
atinskim kraljevima bazirana su jedino na predanjima, pa se oni ne mogu smatrati
realnim istorijskim iniocima. Prema predanju, poslednji atinski kralj bio je kralj
Kodro, koji je rtvovao svoj ivot radi spasa otadbine kad su Atiku napali Dorani. U
vreme koje ove razmatramo kraljevska vlast je ustupila svoje mesto upravi devetorie
luzbenih lica arhonata, koji su svake godine birani samo iz reda eupatrida. Sada su
meu njima bile raspodeljene osnovne funkcije izvrne, vojne i sudske vlasti koja je
dode bila koncentrisana u rukama basileusa. Na elu kolegijuma arhonata nalazio se
arhont eponim najstariji arhont ije se ime davalo godini. Atinjani su prema imenima
arhonata-eponima raunali godine.
Iza arhonta-eponima dolazio je arhonat-polemarh u ijoj su se nadlenosti nalazili
vojni poslovi i koji je bio glavni vojskovoa atinske vojske, a zatim, i arhont koji je,
uglavnom, nasledio religiozne obaveze kralja i koji je za to, po tradiciji, nosio titulu
arhont-basileus. est ostalih arhonata bili su arhonti-tesmoteti uvari starih
zakonodavnih obiaja, koji su putem usmene tradicije prenoeni s kolena na koleno.
Sva nabrojana slubena lica raspolagala su samostalnom jurisdikcijom i zasedala su u
specijalnim zgradama: arhont-eponim u pritaneju, arhont-basileus u tzv. bukoleju,
polemarh i tesmoteti takoe u posebnim zgradama.
Posle godinu dana vrenja arhontske dunosti, arhonti su predavali svoja ovlaenja
novoizabranim magistratima koji su dolazili na njihova mesta, a sami su automatski
postajali doivotni lanovi areopaga. Tako se u Atini nazivalo staro vece koje je dobilo
ime po brdu boga Aresa gde je areopag obino zasedao. Nekad je on sam po sebi
prestavljao vee stareina. Sada, popunjavajuci se bivim arhontima koji su, kao to
smo ve rekli, birani samo iz redova eupatrida, areopag je postao jedan od organa
aristokratske vlasti, i to njen najuticajniji orgaa U politikom ivotu atinske zajednice,
tokom itavog ranijeg perioda njene istorije, areopag je uivao veliki znaaj. On je
predstavljao vrhovnu instancu za najvei broj sudskih sporova, njerau je pripadao
odluujui glas pri izboru arhonata; njegov autoritet bio je neosporan.
Tako je za socijalno-politiku strukturu stare Atine bila karakteristina dominacija
roovske aristokratije. Prisvojivi najbolju zemlju u Atici, atinska aristokratija je u
svojim rukama drala i politiku vlast. Narodna skuptina izgubila je svoj nekadanji
znaaj i vie uopte nije imala istaknutije uloge u drutvenom ivotu Atinjana. Atinski
narod demos bio je prisiljen da se pokorava vlasti aristokrata sve dotle dok u sebi nije
naao dovoljno snage da otpone ogorene borbe protiv njih.
Istorija Atine i Atike Vli i VI veka pre n.e. prepuna je dogaaja vezanih za tu borbu.
Najstojei da sauva i da uvrsti svoju vlast, aristokratija je branila rodovsko ureenje,
koje je vec preivelo i koje je koilo razvoj proizvodnih snaga atinske zajednice.
Branei svoju slobodu i pravo od aristokratije koja ih je ugroavala, a zatim preavi u
otvoreni napad protiv nje, atinski demos predstavljao je nosioca novog i za to doba
naprednijeg sistema drutvenih odnosa. Stoga je konana pobeda demosa nad

aristokratijom oznaavala uspostavljanje novog progresivnijeg poretka klasnog

ureenja i drave kao aparata vlasti nove klase robovlasnika.
U socijalnom pogledu demos nije bio jednorodan. Pod terminom demos u ovom
sluaju treba podrazumevati uopte sve slobodno starosedelako stanovnitvo Atike
kao protivteu rodovskoj aristokratiji. Pored sirotinje, zavisnih najamnlka i zanatlija u
njegov sastav su ulazili i relativno bogati seljaci, koji su uspeli da sauvaju svoje
zemljine parcele, vlasnici zanatskih radnji, trgovci, brodovlasnici. Uporedo s
napredovanjem ekonomskog ivota, u Atini je rastao broj imucnih i bogatih ljudi
nearistokratskog porekla. S druge strane, proces socijalno-imovinske diferencijacije
odvijao se ne samo u redovima demosa ve i unutar same aristokratije. Jedni su
aristokratski rodovi osiromaili, drugi su se ukljuili u trgovinu i pomorstvo, zbog ega
su ih zaokupljali novi interesi koji su se sad razilazili sa interesima zemljoradnike
aristokratije Pediona.
Najsiromaniji sloj slobodnog stanovnitva nastojao je pre svega da izdejstvuje
ponovnu podelu zemlje, kako bi zasitio vlastitu glad za'zemljom, ukidanje dugova koji
su ga pritiskali i uopte dunikog ropstva. Bolje obezbeeni i bogati slojevi demosa,
koji su ve oseali sigurniju ekonomsku osnovu pod nogama, borili su se prvenstveno
za postizanje politike dominacije i vlasti. Zato im je bilo potrebno da od atinskih
eupatrida oduzmu njihove rodovske privilegije u korist onih koji po svom poreklu nisu
spadali u rod blagorodnih, ali nisu zaostajali iza njihovih ekonomskih mogucnosti i
snage.
Kilonova Najstariji dogaaj koji nam je poznat i koji svedoi zavera
vanredno napetom stanju koje je vladalo u Atini
jeste tzv. Kilonova zavera 640. g. Kilon je spadao u atinske
eupatride i bio je oenjen kerkom megarskog tirana Teagena. U Atini je stekao
popularnost kao pobednik na olimpijskim igrama.
Prema savetu Delfijskog proroita trebalo je da zauzme Akropolj na dan najveeg
praznika Zevsa". Kilon je sebi osigurao podrku svog tasta koji mu je poslao u pomo
naoruan odred vojnika. Tako je on istupio na elu svojih pristalica, i uspeo je da osvoji
Akropolj, ali nije znao da ga zadri u svojim rukama. Atinjani su Kilonu pruili
odluan otpor. Tukidid kae da su se Atinjani jednoduno okupili da ugue zaveru i
rasporedivi se oko Akropolja poeli su njegovu opsadu. Opsadom su rukovodili devet
arhonata sa Megaklom na elu. Megaklo je pripadao starinskom i uticajnom atinskom
rodu Alkmenoida. Usled nedostatka vode i hrane Kilonove pristalice nale su se u
bezizlaznom poloaju. Sam Kilon uspeo je da pobegne, ali su ostali uesnici zavere bili
prisiljeni da se predaju na milost i nemilost onih koji su drali opsadu. Prema prastarom
obiaju oni su traili spas kod oltara boginje Atine. Iako su ubistva u hramu bila pod
strogom verskom zabranom i smatrana najteim zloinom protiv religije, Alkmeonidi
se nisu obazirali na to i pobili su sve Kilonove pristalice.
Guenje Kilonove zavere pokazalo je da u Atini jo nisu bili zreli uslovi za politiki
prevrat. Pre svega u Kilonovora sluaju treba gledati jednu od epizoda borBefmeu
raznim grapacijama unutar vladajue aristokratije. Bez obzira na sve, karakteristino je
to da atinski demos nije pruio podrku Kdonu i nije iskoristio ovaj sluaj za aktivno
nastupanje prodv vlasti rodovske aristokratije.

Kao jedna od posledica naruavanja unutranje ravnotee i unutranjih borbi, dolo

je, kako izgleda, do slabljenja Atine prema spoljanjem svetu. Verovatno je ba u to
vreme megarski tiranin Teagen osvojio ostrvo Salaminii, otevi ga od Atinjana za koje
je to ostrvo imalo vdo velik znaaj, jer je titilo izlaz iz atinske luke. Vojni neuspeh
poljuljao je poloaj aristokratske grupacije na ijem elu su se nalazili Alkmeonidi.
Njegovi protivnici, koji su takoe pripadali vladajuoj aristokratiji, posle niza godina
od Kilonove zavere uspeli su da dobiju organizaciju suda od 300 graana
aristokratskog porekla. Sada je taj sud okrivio Alkmeonide zbog skrnavIjenja hrama
ubistvima izvrenim u njemu. Zato su neposredni uenici ubistva, koji su dotle pomrli,
iskopani iz grobova, njihovi leevi baeni su van granica Atike, a svi njihovi ivi
potomci lanovi roda Alkmeonida proterani su iz Atine. Kasnije, posle skoro dva veka,
politiki protivnici Alkmeonida, koji su nastojali da postignu njihovo ponovno
proterivanje, seali su se tih dogaaja. Zahvaljujui tome saznali smo i Kilonovoj
zaveri jedinom narna poznatom dogaaju u istoriji Atine VII veka pre n. e. To to je
pronaena Aristotelova Atinska drava", omoguuje nam da datiramo taj dogaaj. On
se ranije vezivao za doba posle Drakonove kodifikacije.
Drakonovi Drakonovom zakonodavstvu ima veoma malo zakoni podataka.
Poglavlje Aristotelovog Atiiiskog ustava" posveeno opisu Drakonovih dravnih refonni izgleda da
predstavlja dodatak kasnijeg datiima do ega je, moda, dolo nastojanjem pristalica
oligarhije u kasnije doba da svoj politiki program potkrepe autoritetom drevnog
vremena. Sam Aristotel, u svom dmgom delu Politika" pie da su Drakonovi zakoni
predstavljali samo obino beleenje starih norrni koje su se dotle uvale u usmenoj
tradicji normi tzv. obiajnog prava. .Tedan od atinskih natpisa koji potie s kraja V
veka pre n.e., u kome se reprodukuje deo teksta tih zakona, u potpunosti pqtvruje ovo
svedoanstvo. Izmeu ostalog, u njemu se navode proceduralna pravila odgovornosti
rodbine ubice za izvreni zloin koja nesumnjivo vode u vrlo daleku prolost. Na taj
nain, Drakonovi zakoni su, preraa svim podacima, predstavljali prvi popis afmkifi
zakonodavnih obiaja. U tom pogledu veoma je karakteristino to to atinski pisci
Drakonove zakone ne oznaavaju izrazom " zakoni", vec izrazom " to
u bukvalnom prevodu znai obiaji". Cilj takvog zapisivanja zakonodavnih obiaja
oigledno je bio u tome da se ogranii samovolja sudija aristokrata koji su usmenu
tradiciju tumaili u skladu sa svojim strogo egoistikim interesima. S te take gledita
zapisivanje zakona nesumnjivo je odgovaralo eljama demosa i treba pomiljati na to
da nije bilo ostvareno bez borbe i ozbiljnog pritiska demosa na aristokratiju. Ukoliko
je mogue suditi sadraju tih zakona prema pomenutom atinskom tekstu s kraja V
veka i prema svedoanstvima antikih autora kasnijeg doba, u njima se uglavnom
radilo krivinim delima: raznim vrstama ubistava, kraama, tome kako se vode
procesi i kaznama koje su se izricale za razne zloine.
Drakonovi zakoni uveni su po svojoj strogosti, ak i neovenosti (prialo se da su
bili ispisani krvlju). Za najmanju krau predvienaTje Jinirtna kazna.
Drakonovi zakoni su u pogledu kanjavanja za ubistva trebalo da zamene instituciju
krvne osvete. Ali gonjenje ubice i dalje je ostalo u nadlenosti roda poginulog. Za
imirenje s ubicom zahtevao se pristanak najblie rodbine: sina, brata, roaka, zeta,
tasta; u sluaju kad ne postoji bliska rodbina, izmirenje je bilo mogue samo po

pristanku najmanje desetorice lanova fratrije. Odgovornost za ubistvo padala je jedino

na samog ubicu, a ne i na njegov rod. Odgovoran je bio i podstreka na ubistvo, koji je
prema tome bio mdlrektm ubica.
U Drakonovim zakonima razlikuju se takoe ubistva s predumiljajern, bez
predumiljaja i ubistva izvrena u odbrani. Posebno mesto daje se ubistvu zavodnika
majke, ene, kceri ili sestre; ovde su bila svrstana i ubistva izvrena nesrenim
sluajem, na primer, prilikom takmienja.
Ubistva s predumiljajem spadala su u nadlenost suda areopaga i kanjavana su
smrcu, a nanoenje povreda proterivanjem; u oba pomenuta sluaja kazna je
sprovoena konfiskacijom imovine.
Pretresi delima ubistava bez predumiljaja poveravani su specijalnom kolegijumu;
ovaj kolegijum je imao 51 lana, bio je sastavljen odljudi starijih od 50 godina koji su
pripadali rodovskom plemstvu. Kazna za ubistvo bez predumilja.ja bila je proterivanje
(bez konfiskacije imovine). U sluaju izmirenja s rodbinom ubijenog ili, u sluajevima
kad rodbina ne postoji, s lanovima njegove fratrije, ubica je mogao da se vrati iz
progonstva; pri tom je rodbini ubijenog bilo zabranjeno da trai bilo kakvu vrstu
otkupa. Ubistvo u samoodbrani, pod kojim se podrazumeva i zatita imovine, nije
kanjavano.
Za svaku vrstu ubistva odreivalo se posebno raesto na kome je obavljan pretres: za
ubistvo bez predumiljaja paladijum, za ubistvo sa predumiljajem areopag. Na
posebnom mestu obavljana su suenja onima koji su, nalazei se u izgnanstvu, ponovo
izvrili ubistvo; optueni u ovom sluaju nije mogao da stane na tle Atike, ve je za
vreme suenja koje se obavljalo na obali mora blizu Pireja morao da stoji u amcu.
Suenje u zgradi pritaneja, gde su zasedali filobasileusi (oni koji su se nalazili na
elu fila), imalo je arhaian karakter. Tu su pretresana dela nasilne smrti koju su
ljudima nanele ivotinje ili mrtvi predmeti. Ako bi ih sud proglasio krivim, izbacivao ih
je van granica Atike ili potapao u more.
Za Drakonovo ime vezani su zakoni koji su se odnosili na ponaanje graana. Jedan
od takvih zakona odreivao je kazne za besposlienje" i nekoristan ivot.
Tako su Drakonovi zakoni predstavljali prvo pisano zakonoddvstvo Atine. U njima
su veoma simptomatine tendencije da se zatite interesi privatne svojine to se, na
primer, vidi u vrlo strogim kaznama za krae. Samu injenicu zapisivanja starih
pravnih obiaja kojima bi se bar donekle ograniavala samovolja sudija eupatrida treba
smatrati kao jedan od prvih uspeha demosa u borbi protiv vlasti rodovske aristokratije.
Naukrarije Otprilike u isto vreme u Atici se javljaju tzv. naukrarije prve formacije
zasnovane na principu teritorijalne podele.
pitanju vremena kad su naukrarije nastale, dugo vremena nije bilo jednodunog
miljenja. Jo od najstarijeg doba tome su postojala raznolika miljenja. Herodot kae
da su naukrarije postojale pre Solonovih reformi i pritanima naukrarija pripisuje glavnu
ulogu u guenju Kilonove zavere. Tukidid, u svom kazivanju guenju te zavere,
uopte ne spominje pritane naukrarije. Neki od starih pisaca smatrali su da je naukrarije
stvorio tek Solon.
Miljenje koje je pre vie od sto godina prihvatio M. S. Kutorga tome da su
naukrarije postojale pre Solona, kasnije je potvreno podacima iz Atinskog ustava".
Zavoenje naukrarija verovatno je bilo vezano za poetak razvoja trgovine i pomorstva

u Atici. To miljenje potvruje se namenom naukrarija i etimologijom samog imena

(od brod). Svaka naukrarija morala je da da atinskoj floti po jedan brod, a
kasnije jo i po dva konjanika. Naukrari koji su se nalazili na elu naukrarija izgleda da
su bili podreeni arhontu-polemarhu i komandovali su brodom koji je opremila njihova
naukrarija. U Atici je bilo svega 48 naukrarija. Taj broj je oigledno u skladu sa 4 stare
rodovske file (po 12 naukrarija u svakoj fili). Jedini naziv naukrarije koji je dosgeo do
nas Kolijada ima toponimski karakter, to takoe svedoi teritorijalnom principu na
kome se takva podela zasnivala. Prema tome, u organizovanju naukrarija koje su, kako
kae Engels, podelile narod ne po srodnikim grupama, vec po zajednikom mestu
prebivanja"14 treba da gledamo jedan od veoma vanih simptoma raspada rodovskog
ureenja i jedan od znakova zaetka drave.
Otprilike u vreme kojim se ovde bavimo u celokupnoj strukturi ekonomskog ivota
Atike ve su se oseali rezultati razvitka moreplovstva, trgovine i zanatstva. Znatno je
porastao izvoz maslinovog ulja i grnarskih proizvoda. Na krajnjem jugoistoku Atike,
u lauriskim rudnicima, napredovala je proizvodnja srebra. Krajem VH veka ve se
jasno istiu atinske tenje prema Helespontu. Upravo zbog toga su Atinjani uli u
borbu s Mitilenom i u toj borbi postigli uspeh. Istovremeno su nastavili rat sa Megarom
zbog vlasti nad Salaminom.
U trgovini tog doba Atina je na sebi iskusila uticaj bogate Egine. Egina je pre Atine
pola putem razvoja pomorske trgovine. Eginski monetarni sistem, pored monetarnog
sistema Eubeje, bio je veoma rasprostranjen u gradovima Egejskog bazena. Atinjani su
kopirali eginsku monetu i sistem mera za teinu.
2. SOLONOVO ZAKONODAVSTVO
Poetkom VI veka borba izmeu atinskog demosa i eupatrida dostigla je najvecu
otrinu. Veina naroda pie Aristotel u svom Atinskom ustavu" bila je podjanrdjena
od strane malog broja ljudi i narod se pobunio protiv plemstva. Buna ie bila snana i
dugo vremena vodili su borbu je.dni protiv drugih". I upravo u to vreme na politiku
pozornicu Atine stupa Solon, za ije je ime vezano sprovoenje veoma vanih reformi.
Za razliku ocl Drakona, kome ne znamo skoro nita, Solon je iza sebe ostavio vrio
vidljiv trag u antikoj istoriografiji. On je u staro doba bio poznat ne samo kao politiki
radnik ve i kao pesnik. Solonove elegije sa svojim politiki aktuelnim tendencijama
uivale su veliku popularnost i citirali su ih mnogi antiki pisci.
594. g. pre n.e. Solon je bio izabran za arhonta i dobio je specijalna ovlacenja kao
aisimnet. Solonovo isticanje u jeku tako otrog i sloenog perioda atinske istorije nije
bilo sluajno. Prema Aristotelu, obe zavaene strane podjednako su gledale u njemu
potencijalnog zastupnika svojih interesa i pogodnog kandidata za sastavljaa novog
zakonodavstva ,, svom poreklu i po popularnosti koju je uivao Solon je spadao
meu prve ljude u dravi kae Aristotel -ali po svom imovinskorn stanju i nainu ivota
spadao je meu srednje" (Atinski ustav", 5). Kasnija tradicija vezivala je Solonov
rodoslov za kraljevski rod Kodrida, a njega samog uvrstila je meu sedam mudraca
starog sveta.

14 F Engels, Poreklo porodice, privatne svojine i drave", Kultura, Beograd, 1950, 117 (izd. irilicom).

Solonove elegije i svedoanstva Aristotela i Plutarha to su nai glavni izvori za

poznavanje Solonove delatnosti. Kasniji rimski izvori Solonu ne dodaju tome skoro
nita vie: podaci Cicerona, Tita Livija, Seneke, Aula Gelija, Diogena iz Laerte i drugih
rimskih autora veoma su oskudni i imaju sluajan karakter. Oni uglavnom prikazuju
Solona kao filozofa. Solonove elegije, inspirisane odjecima politike borbe, pruaju
jasnu sliku stradanja atinskog naroda i samovolje aristokrata. eupatridima Solon pie:
Prezasicenost mad nadmenosti kad dolazi veliko bogatstvo. Tu nema nikakvog
obzira, ni za blaga sveta, Ni za narodno dobro; pljakaju gde god mogu, I nimalo
se ne plae pravde svetili propisa".

Na jednom drugom mestu Solon govori tekom stanju u kome se nalazi atiko
seljatvo:
U zlikovakim rakama mui se eljeni gmd U stranim krvavim borbama,
zlikovcima jedino dragim, Te nesree haraju otadbinom; a od sirotinje
jadne Mnogi u tuinu daleku silom odlaze, Prodani u teko ropstvo, Sto
sramne laiice namee, I po nevolji nose gorku sudbinu roba".

Tako je Solon, poreklom eupatrid, imao dovoljno snage da se uzdigne iznad svoje
sredine i da prihvati interese dragih slojeva atinskog drutva podjarmljenih od strane
aristokratije. To se jo jae pokazuje u sledeem odlomku njegove elegije:
, vi umirite svoje mono srce u gradima:
Mnogo vam blaga palo, njime ste prezasieni.
Treba da znate meru svog nadmenog duha: inae prestaemo
S naom pokomou vama, to vam se svideti nee".
(Atinski ustav", 5)

Teko bi se moglo objasniti otkud shvatanja ove vrste jednom predstavniku

aristokratije kakav je bio Solon, ako se ne bismo upoznali s pojedinim injenicama iz
biografije ovog zakonodavca. Plutarh kae da je Solon, koji se rodio u bogatstvu,
kasnije materijalno propao, pa je poeo da se bavi trgovinom da bi popravio svoj
poloaj. Zahvaljujui trgovini, obiao je vie gradova i tako je proirio svoje vidike. Iz
Plutarhovih rei vidi se da su nova zanimanja zahvatila i jedan deo eupatrida koje je,
takoe, zahvatilo delovanje procesa socijalno-ekonomskog raslojavanja koji se u Atini
odvijao vrlo brzo. Ljudi poput Solona imali su dosta razloga za nezadovoljstvo i sa
spoljnom politikom vladajue aristokratije. U tom smislu veoma je karakteristino
kazivanje Plutarha okolnostima koje su pratile Solonovo nastupanje na politikoj
areni. Prema tom kazivanju, atinska vlada, izgubivi svaku nadu na povratak Salamine
koju je zauzela Megara, odluila je da je se zauvek odrekne i zato je kroz narodnu
skuptinu sprovela specijalni zakon. Prema tom zakonu, svako ko bi pozvao svoje
sugraane na obnavljanje borbe za to ostrvo imao je da se kazni smru. Meutirri,
Solon je odluio da pozove graane u novi rat protiv Megare za osvajanje ostrva
Salamine bez obzira na taj zakon. Tom svom pozivu dao je oblik jedne naroite elegije
koju je on proitao sa kamena tribine. Na njegove sugraane elegija je delovala tako
snano da su oni izdejstvovali ukidanje tog zakoria i izabrali Solona za arhonta
ovlaenog da se stavi na elo atinskih snaga u borbi za Salaminu. Ta borba okonana
je osvajanjem ostrva koje je otada zauvek postalo atinsko. Time je Solonov autoritet jo
vie porastao i omoguceno mu je da se stavi na elo pristalica programa velikih reformi

kojima je bio cilj ozdravljenje socijalnog ivota atinskog drutva, tj. reformi za koje je
vreme bilo ve odavno sazrelo. Najvanije od tih reformi sastojale su se u sisahteji
(skidanju tereta"), tj. u rastereenju kunih obaveza, ukidanju dunikog ropstva,
zavoenju imovinskog cenzusa kao osnovnog kriterijuma pri odreivanju politikih
prava i dunosti graana, u zakonu testamentima i u nizu drugih zakonodavnih mera
kojima se stimulisao dalji razvitak ekonomskog ivota stanovnitva Atike i Atine.
Prva od navedenih mera sisahteja dugo vremena nije bila jednoduno shvaena u
istorijskoj nauci. Kao to je poznato, tu su meru jo u staro doba razni autori tumaili
na razne naine. Veeina, meu kojima su bili Plutarh i Diogen Laeranin, smatrala je
da su sisahtejom bile ponitene sve dunike obaveze seljatva. Dionizije iz
Halikarnasa ograniavao je tu meru samo na najsiromanije dunike, a Androtion je
smatrao da se sisahteja sastojala samo u smanjenju kamata na dugove i u smanjenju
vrednosti novanih jedinica, vezujui tu meru za Solonovu finansijsku reformu.
Uzevi poslove u svoje ruke kae na glavni izvor Aristotel Solon je oslobodio
narod kako za dati momenat tako i za budunost, zabranlvT da se pozajmice
obezbeuju linim ropstvom. Zatim je on sproveo ukidanje dugovanja, kako privatnih
tako i dravnih, to nazivaju sisahtejom, jer su se ljudi osetili kao da su skinuli teret sa
sebe" (,Atin^usfavit7"5-12). Aristotel, kao i atidograf Folohor, prema tome, priznaje
ukidanje postojeih dunikih obaveza.
U stvari, ta zakonodavna mera verovatno nije mogla da bude toliko radikalna. U
tom sluaju ona bi bila u protivrenosti s osnovnom tendencijom kojom su proete sve
ostale zakonodavne mere Solona: suprotstaviti individualnu svojinu rodovskoj svojini i
svim sredstvima kojima se moe posluiti zakonodavac podupreti razvoj i zatitu
interesa te individualne svojine. Prema tome, sisahteja je, kako izgleda, predstavljala
ukidanje dugova jednom za svagda i pri tome oigledno samo onih dugova za koje je
zalagana zemlja a koji su jako titali atiko seljatvo. to se tie institucije dunikog
ropstva, ona je stvarno zauvek bila ukiriuta. Kasnije, u vreme posle Solona dunik je
garantovao zajmodovcu svojom imovinom, ali ne slobodom svoje linosti i lanova
svoje porodice. I vie od toga Atinjam koji su ranije bili prodati u ropstvo zbog svojih
dugova otkupljeni su sredstvima dravne blagajne i vraeni u Atinu. Tim povodom
Solon je ponosan govorio da je on vratio u Atinu, boansku domovinu, mnoge koji su
bili prodati u ropstvo, ili one koji su pobegli zbog bede i skitali se tako dugo da su
zaboravili atiki jezik."
Sprovoenjem, po naoj pretpostavci, deliminog ukidanja dugova i potpunog
unitenja dunikog ropstva u Atici je, nesumnjivo, bilo normalizovano stanje, ali time
ni u emu i ni ukoliko nije bilo zaustavljeno dalje narastanje protivrenosti unutar klase
slobodnih. U tom smislu veoma je karakteristino to to glavni zahtev seljaka ponovnu
podelu zemije Solon ne samo da nije ispunio vec ga nije ni smatrao svojim zadatkom.
To se moe lako videti iz njegovih pesama:
,, je doao da pljaka, bio je pun velikih nada
i nadao se da e tu nai veliko bogatstvo,
ekao je da u ja, neno mazei, pokazati svoju surovu narav.
Ali su se prevarili onda, a sad se zato ljute I gledaju me svi popreko, kao
neprijatelja. Bede nema: to sam obeao uinio sam, pomou bogova I
nisam radio uzalud. Razume se ne lei mi na srcu Da vladam silom tiranije

kao ni to da u rodnim tijivama Dadnem sirotinji i blagorodnim

jednake delove".

Takva politika, ija je kompromisnost bila jasna i Solonu, stvorila je mogunosti za

dalju koncentraciju zemljinih poseda u rukama krupnih zemljoposednika. No i pored
toga anuliranje dugova i ukidanje dunikog ropstva nesumnjivo su predstavljali jednu
od prekretnica u atinskoj istoriji. Dalji razvoj ropstva u Atini posle ovog vie ne ide na
raun lanova iste zajednice, ve, uglavnom, na raun stranaca. U isto vreme obe ove
reforme, ako se moe tako rei, sprovedene su na raun stare rodovske aristokratije.
Stara rodovska svojina, na kojoj se zasnivao zemljoposed aristokrata, morala je
postepeno ustupati svoje mesto individualnoj svojini. U tom smislu vrlo je
karakteristina izraena koju su Solonovi zakoni uneli u postojee nasledno pravo.
Pre Soionovih reformi imovina oveka umriog bez zakonitih naslednika prelazila je
na rod ili fratriju kojoj je pripadao. Sad je bilo uvedeno pravo slobodnog zavetanja po
kome se imovina mogla ostaviti testamentom i nekom ko nije bio lan roda urarlog.
Krei put za slobodniji ekonomski razvoj atinske graanske zajednice Solonovi
zakoni su predviali niz mera usmerenih na stimulisanje privredne delatnosti Atinjana.
Na primer, sauvan je Drakonov zakon protiv besposlienja, ali je ublaena kazna za
njegovu povredu: kazna smru zamenjena je atimijom (oduzimanjem graanskih prava)
i novanom kaznom. izvrenju ovog zakona morao je da vodi rauna areopag.
Solovonim zakonima zabranjen je takoe i izvoz ita iz Atike, a, naprotiv, bio je
stimulisan izvoz maslinovog ulja. U okviru zakona ili su doneti detaljno razraeni
propisi koji su se odnosili na red i nain saenja maslinovog drvea, a takoe na
kopanje bunara i korienje istih. U sunoj i vodom oskudnoj Atici ovo je bilo od
velikog znaaja. U Solonovom zakonodavstvu, osim toga, zapaa se tendencija ka
stimulisanju zanatstva. Na primer, jednim specijalnim zakonom sin se oslobaao
obaveze da izdrava prestarelog oca ako ovaj nije nauio sina bilo kakvom zanatu.
U cilju unapreenja atinske trgovine i zato da se Atina oslobodi trgovinskog uticaja
Egine sprovedena je novana reforma i zaveden novi sistem mera i tegova. Pre toga,
Atina se sluila tzv. fidonovskim sistemom mera i tegova i eginskim monetarnim
sistemom. Meutim, u VI veku eubejski monetarni sistem i sistem tegova zahvatio je
neto ire prostranstvo, naroito u perifernim gradovima. Zato je Atina sada prihvatila
sistem mera i tegova koji je bio blizak eubejskom sistemu. Nova atinska moneta bila je
laka od eginske: sto novih, solonovih drahmi odgovaralo je vtednosti od samo 73 stare
drahme. Rezultat ove reforme bilo je stvaranje povoljnih uslova za daije irenje atinske
trgovine. Uporedo sa stimulisanjem proizvodne delatnosti zakonodavstvo je nastupilo
protiv svakog luksuza i neproduktivnih trokova. Specijalmm zakonom zahtevalo se
smanjenje trokova za sahrane; raskone i skupe sahrane i rtvovanjevolova u ast
umrlog bili su zabranjeni zakonorn. Takoe je bilo zabranjeno da se grade grobnice
skuplje od onih koje bi deset ljudi mogli da sagrade za tri dana. Ova mera obino se
tumai kao nastojanje da se sprei tendencija ka suvinom luksuzu koja se primecivala
u redovima atinskih trgovaca i drugih poslovnih ljudi, ali se ona moe shvatiti i kao
udarac po starom rodovskom plemstvu koje je svoj autoritet odravalo raskonim
obredima u obavljanju starinskog pogrebnog kulta.

Jedriu od najvanijih reformi vezanih za Solonovo ime predstavljala je tzv.

cenzovska, ili, kako je drukije zovu, timokratska reforma. U skladu s tom reforniom
sve slobodno atinsko stanovnitvo, osim rneteka, bilo je podeljeno na etiri klase prema
visini prihoda i bez obzira na poreklo:
(^Pentakosimedimni.koji su sa svojih njiva, vonjaka i ratarskih ;* dobijali
ukupno 500 mera proizvoda vrstih (zrnoH tenih (vino, maslinovo ulje);{*2) konjamci
koji su imali 300 rnera; 3)1zeugid 200 mera i 4) teti iji je prihod bio ispod 200
medimni, ili siTuopte bili bez prihcxia."izgleda da su se ti cenzovski razredi formirali
ve ranije u vezi s oporezivanjem stanovnitva po naukrarijama, ali su znaaj osnovne
politike podele dobiii tek kod Solona.
U skladu sa znaajem zemljoradnje koja je jo uvijek preovladavala i sa snanim
ostacima naturalno-privrednih odnosa, ova podela morala je biti zasnovana na
naturalnim prihodima sa zemlje. Mogue je da je vec Solon, odreujuci granice izraeu
cenzovskih klasa prema prihodima sa zemlje, svrstavao u te kategorije i imucne ljude
koji u svom vlasnitvu nisu imali zemljine posede jer bi u protivnom znatan broj
predstavnika trgovako-zanatskog sloja stanovnitva bio lien mogucnosti da aktivno
sudeluje u politikom ivotu zemlje.
Poznato je, na priraer, da je Solon zaveo odreenu taksu na rtvene obrede,
procenjujui, izmeu ostalog, medimn ita kao jednu drahmu. Novac je u Atici u VI
veku bio vrlo visoko cenjen, pa je, na primer, prema tarifi koju je uveo Solon, ovca
vredela jednu drahmu, vo 5 drahmi. Nije nam poznato da li se pridravalo istog rauna
i prilikom procenjivanja prihoda.
Podela stanovnitva. na imovinske klase (pored koje je sauvana i osnovna podela
na 4 file sa po 3 tritije i po 12 naukrarija u svakoj fili) sluila je takoe i kao osnova za
raspored vojnih obaveza. Graani prvog razreda bili su obavezni da za vreme rata
svom troku daju svakovrsno snabdevanje, graani drugog razreda su sluili u konjici,
zeugiti su predstavljali peadiju (hopliti) naoruani tekom opremom svom troku,
teti su inili lako naoruanu peadiju (gimneti), a takoe su sluili u mornarici. Ista
imovinska podela graana sluila je i kao osnova za odreivanje njihovih politikih
prava. Graani koji su pripadali prvim dvema klasama raspolagali su punim aktivnim i
pasivnim politikim pravima, tj. imali su pravo da biraju i da budu birani u svaki organ
atinske drave. Graani treeg razreda bili su ogranieni u svom pasivnom pravu; nisu
mogli biti birani za arhonte, a prema torae, nisu mogli doi u areopag. Graani etvrte
klase teti imali su samo aktivno pravo, tj. mogli su da biraju, ali nisu mogli da budu
birani.
Politiko ureenje za vreme Solona svodilo se na sledee: areopag je i dalje imao
funkciju glavnog sudskog organa za kriminalna dela i pored toga optu kontrolu nad
svim ostalim atinskim organima. Treba napomenuti da je aeropag koji se popunjavao iz
redova bivih arhonata, uvoenjem sistema izbora arhonata na osnovu cenza, znatno
izmenio svoj raniji sastav i karakter. Areopag sad nije uestvovao neposredno u upravi;
njegove fiinkcije prele~u elom na narodnu skuptinu (eklesija), a delom na vee od
400 lica (bule) koje je uveo Solon. Formiranje ovog vea jo je uvalo elemente starog
rodovskog ureenja. T^ njega je birano po 100 ljudi iz svake od etiri file. ,, to je
bilo i jedino to je od starog ureenja ulo u novo dravno telo" kae Engels. U sistem
nove uprave koji je uveo Solon, osim narodne skuptine i vea od 400 lica, ulazila su i
slubena lica. Aristotel pominje arhonte, rizniare, polete (kasnije su ovi rukovodili

izdavanjem dravne imovine pod zakup), kolakreta (finansijska dunost koja je

postojala jo pre Solona prvobitno su to bili pomonici pri prinoenju rtava) i
kolegijum od 11 tamniara. Naukrari sa kojima smo se ve upoznali sauvali su svoje
ranije funkcije.
Naukrarije za vreme Solona izgleda da su predstavljale glavne finansijske organe.
Oni primaju razne uplate i vre sve isplate. Aristotel kae da su se ak u njegovo doba,
kad su Solonovi zakoni ve bili izili iz upotrebe, kao neki ostatak starog doba, sauvali
izrazi: naplata se preputa naukrarima", izvriti isplatu iz naukrarskih sredstava".
Osim pobrojanih organa u Atini je jo funkcionisao narodni sud sud zakletih helijeja.
Broj lanova ove institucije iz Solonovog doba nije nam poznat, ali znamo da su pravo
uea u njoj, kao i u narodnoj skuptini, imali svi graani (ukljuujui tu i tete), pod
uslovom da su navrili 30 godina starosti. Izbor zakletih izgleda da je vren rebom. U
kompetenciju suda zakletih, s jedne strane, spadalo je priraanje rauna koje su polagala
slubena lica po navrenom roku svoje slube, a s druge strane, pretresanje (prema
apelaciji) sudskih odluka koje su izricala slubena lica, a koje su se odnosile kako na
prestupe zbog fizikih nasilja i nanoenja materijalne tete, tako i na prestupe u vezi sa
raznim obavezama. Helijeja je imala pravo da raskida dravne i privatne ugovore. U
kompetenciju helijeje jedino nisu ulaila suenja za teki kriminal to je i nadalje ostalo
u rukama areopaga. Odluke helijeje imale su konariu, izvrnu snagu. U celini sav ovaj
sistem bio je sraunat na to da se suprotstavljanjem oligarhijskih elemenata
demokratskim, obezbedi dominantan poloaj i interesi trgovako-proizvodnih slojeva
gradskog stanovnitva. Zato su visoki poloaji bili dostupni samo imucnim; izbori
vreni u narodnoj skuptini morali su im obezbediti te dunosti. Na taj se nain novi
poredak gradio ve na principima privatne svojine. Prava i dunosti dravljana
odmeravaju se srazmerno veliini njihovog poseda, i ukoliko imovinske klase stiu
uticaj, utoliko potiskuju stara tela krvnog srodstva; rodovsko ureenje pretrpelo je nov
poraz". (F. Engels)
Stare rodovske organizacije izgubile su svoj raniji politiki znaaj. Odluujui
znaaj sada pripada imovinskom cenzusu i teritorijalnom principu na kom se zasniva
organizacija naukrarija. Istina, do konanog uvrenja poslednjeg principa moralo je
da proe jo dosta vremena.
Krnjei interese zemljoposednikog plemstva, Solonovi zakoni su ve samim tim
utrli put slobodnom razvoju robovlasnikih odnosa. Zavoenjem imovinskog cenzusa
unitene su politike privilegije eupatrida. Pri dodeljivanju drutvenih dunosti, glavnu
ulogu nije imao ugled roda, vec imovinsko stanje. Pristup u upravu koji se ranije tako
strogo ograniavao prerogativima rodovskog ureenja sada je bio otvoren za imucne
ljude koji potiu iz demosa. Tako su sad eupatridi bdi promorani da dele politiku vlast
s novim robovlasnicima koji su izili iz trgovako-zanatskih slojeva atinskog
stanovnitva. Kao normalan rezultat takvog stanja pojavila se opozicija Solonu od
strane stare aristokratije. Time su ve Solonovi zakoni oznaavali revoluciju u pogledu
vlasnitva. Oni su pomogli razvoj robovlasnikih odnosa i novog drutvenog sistema
koji smenjuje rodovsko ureenje kao konicu daljeg razvoja Atike.
Ocjenjujuci znaaj Solonovih reformi, Engels naglaava da je Solon otvorio niz
takozvanih politikih revolucija i to zakoraivanjem u svojinu".

Samo po sebi je jasno da ovom revolucijom nije bila ukinuta eksploatacija robova,
seljaka i zanatlija i da ugnjetai nisu bili uniteni. Umesto jedne forme ugnjetavanja
dola je druga. Na arenu je izala nova vladajuca klasa robovlasnici. Eksploatacija
robova, prirodno, pri tom je ojaala, a poloaj seljatva, iako je ono bilo osloboeno
dugova, ostao je i dalje teak.
Socijalna borba Posle sprovoenja Solonovih reformi socijalna posle Solona borba
u Atici razbuktala se novom snagom. I pored velikog znaaja, ove reforme nisu bile u
stanju da prue potpuno zadovoljenje nijednom od socijalnih slojeva na koje se tada
delilo antiko dmtvo. Eupartidi nisu mogli da se pomire s gubitkom privilegija i
matali su povratku stanja pre Solona. Atiko seljatvo, koje je postiglo olakanje u
pogledu tekih dugova i koje je bilo osloboeno dunikog ropstva, eznulo je za jo
vecim poboljanjem, jer Solonovim reformama nije reeno njegovo glavno pitanje
pitanje zemlje. Glad za zemljom zahtevala je agrarnu reformu radikalnijeg karaktera.
I, konano, Solonovim zakonima nisu bili zadovoljeni ni meuslojevi staiiovnitva, oni
koji su se nalazili izmeu seljatva i starog rodovskog plemstva sirotinja koja je ve
izgubila vezu sa zemljom kao ni svi oni ije je blagostanje zavisilo od razvijenog
zanatstva i pomorske trgovine. Ni jedni ni drugi nisu mogli da se mire s tim da je
aristokratiji u okviru cenzovskog Solonovog ustava i dalje ostao znatan politiki uticaj.
Zato se borba izmeu svih ovih grupacija razvijala sve veom estinom i posle Solona.
Bez pretenzija na istorijsku tanost u antikoj tradiciji sauvano je veoma
karakteristino predanje, prema kojem je Solonu bilo jasno da poredak koji je stvorio
nema izgleda na trajnost. Stoga je on, ne eleci da bude svedok ruenja institucija koje
je stvorio, napustio Atiku zahtevajui od njenih graana da mu se zakunu na
desetogodinju vernost novim akonima.
U svom Atinskom ustavu" Aristotel pie da su Atinjani iveli relativno mirno etiri
godine posle Solonovog odlaska, a ve pete godine buna je bila tako estoka da se te
godine u Atini nisu mogli odrati izbori arhonata. Jo etiri godine kasnije, tano 583/2.
g., arhont Damasije po isteku svojih ovlaenja odbio je da preda vlast i na nezakonit
nain, uzurpatorski, sluio se njome dve godine i dva meseca dok mu konano nije bila
oduzeta silom. Posle svrgavanja Damasija u Atini je biJa obrazovana vanredna vlada
koja se sastojala od deset, umesto devet arhonata. Radi karakteristike odnosa snaga
koje su se meusobno borile, zanimljivo je kako su u toj vladi bili raspodeljeni
poloaji: pet je pripalo eupartidima, tri predstavnicima seljatva geomorima i dva
zanatlijama demijurzima.
U to doba u Atini su ve dosta jasno istupale tri osnovne politike struje: pedijeji,
dijakriji i paraliji. Svoja su imena dobili po mestima u kojima su iveli. Pedijeji su bili
stanovnici Pedijona, u kome su se nalazili najbolji atiki zemljoposedi atinske
aristokratije. To je bila reakcionarna aristokratska grupacija koju je predvodio Likurg,
pripadnik plemikog roda Eteobutada. Dijakriji su seljaci, sitni zemljoposednici
obraivai neplodne kamenite zemlje u delu Atike koji je nosio isto ime. Oni su eleli
radikalnu agrarnu reformu podelu zemlje i demokratizaciju atinskog politikog sistema.
Dijakrijima su se, prema Aristotelovim reima, prikljuili... i... oni koji su izgubili
novac davi ga na zajam... i ljudi neistog porijekla", tj. upropaeni elementi i meteci
koji su teili za izjednaenjem u pravima sa roenim Atinjanima. Kao vou te grupacije

atiki autori spominju Pizistrata, koji je svojim poreklom pripadao rodovskoj

aristokratiji, ali koji je, prema Aristotelovim reima, izgledao kao najzagrejaniji
pristalica demokratije". Rod Pizistratida u to vreme bio je osiro maio, ime, oigledno,
treba da se tumai estoka mrnja Pizistrata prema pedijejima. Za razliku od pedijeja i
dijakrija, paralije, stanovnici obalskog dela samog grada Atine i Pireja, sastojali su se
od raznorodnih elemenata. Meu njih su, svakako, spadali obalski nosai i mornari, a
takoe i vlasnici brodova i trgovci, kao sitne zanatlije i vlasnici zanatskih radionica. Za
sve paralije bilo je zajedniko to to su oni u znatnoj mjeri izgubili neposrednu vezu sa
zemljom i vrsto vezali svoje interese za razvoj atinskih zanata i pomorske trgovine. S
te take gledita paralije su mogle imati zajednike interese. Na primer, svi su bili
zainteresovani za porast atinskih pomorskih snaga i trgovine. U to doba na elu paralija
nalazio se Megakle koji je pripadao starom i uticajnom atinskom rodu Alkmeonida.
Bilo bi pogreno smatrati pedijeje, dijakrije i paralije politikim partijama kako to
to ine neki buroaski naunici koji modernizuju starinu. Niko od njih nije imao, viemanje odreen politiki program, a pogotovu nije bilo traga neke partijske organizacije.
To su bile posebne politike struje oivljavane time to su postojali izvesni zajedniki
interesi kod ra~ znih slojeva stanovnitva. U politikom ivotu Atine ove struje su
odigrale svoju odreenu ulogu, jer je politika situacija onog doba u znatnoj meri
uslovila postojanje te tri grupacije.
3. PIZISTRATOVA TIRANUA, PIZISTRATIDI
Najvaniji dogaaj atinske istorije u decenijama posle Solonovih reformi bio je
politiki prevrat kojim je bila uvrcena autokratska vlast tiranija Pizistrata.
Pizistrat je kod Atinjana stekao popularnost svojim ratnikim junatvom; on je to
junatvo ispoljio u ratu koji je Atina vodila protiv Megare za Salaminu. Postavljen na
elo odreda koji je bio poslat na osvajanje Salamine, on ne samo da je zauzeo to ostrvo
ve je zauzeo i luku Megarana Niseju. Na Salaminu su bili dovedeni doseljenici iz
Atine klerusi koji su tu dobili parcele zemlje. Ovom poslednjom merom naroito je bio
podignut autoritet Pizistrata meu dijakrijima eljnim zemlje kojima je on sada postao
eljeni voa. Zbog razumljivih razloga aristokratija nije mogla da ostane ravnoduna
prema porastu Pizistratovog politikog uticaja i prema dijakrijima pod njegovim
vostvom. Zato je organizovan atentat na Pizistrata koji se svrio nesreno po njegove
poMke protivnike. Pizistrat je ostao iv, a narodna skuptina Atinjana na predlog
Aristiona donela je specijalnu odluku kojom se Pizistratu dozvoljavalo da organizuje
specijalni odred za uvanje svog ivota od novih atentata.
Prema svedoanstvima antike tradicije, Pizistrat je sastavio taj odred od tzv.
batinaa, tj. ljudi naoruanih debelim motkama orujem karakteristinim za
najsiromanije seljake koji nisu bili u stanju da nabave sebi neko skuplje oruje. Uz
pomo odreda batinaa" Pizistrat je 560 g. pre n. e. zauzeo atinski Akropolj i
obezbedio sebi autokratsku vlast. Tako je u Atini uspostavljena forma tiranske uprave.
Njen socijalni oslonac predstavljali su dijakriji. Obavezan atikom seljatvu zbog
obezbeenja vlasti, Pizistrat je na prvom mestu morao da vodi rauna seljakim
interesima.

 se odrazilo u nizu mera koje je on sproveo. Proganjajui svoje najogorenije

neprijatelje zemljoposedniku aristokratiju, Pizistrat se, izgleda, koristio od nje
oduzetom zemljom za podelu seljacima. Istovremeno on je za seljake orgnizovao jeftin
kredit za nabavku semena, stoke i poIjoprivrednog inventara. ,, je siromasima davao
novac za obavljanje poljoprivrednih radova ak i unapred, kako bi se mogli ishraniti
obavljajui zemljoradnike radove", kae Aristotel.
Meutira, Pizistratov poloaj nije se odlikovao stabilnou. Njegova politika
delatnost bila je uprena protiv aristokratije koja mu je pruila snaan otpor. S druge
strane, njegova politika orijentacija na dijakrije izazvala je opoziciju ne samo od
strane pedijeja ve i od strane paralija koji su bili protiv tiranije. Konano, este godine
Pizistratove vladavine njegovi protivnici Megakle i Likurg ujedinivi svoje snage
isposlovali su to da on bude proteran iz Atine.
Meutim, pobeda koju su odneli pedijeji i paralije oborivi tiraniju takoe nije
rnogla da dovede do nekog trajnog rezultata. Izmeu ove dve grupacije postojao je niz
nepomirljivih suprotnosti ekonomskog i politikog karaktera koje su ih razdvajale.
Njihov savez nije mogao da opstane due vreme. Uskoro posle pada tiranije odnosi
izmeu pedijeja i paralija toliko su se zaostnli a se voa paralija Megakle pribliio
proteranom Pizistratu, stupio s njim u pregovore; ovi pregovori zavrili su se novim
politikim sporazumom koji je uz to bio ojaan i uspostavljenim rodbinskim vezama:
Pizistrat se oenio Megaklovom keri. Uskoro posle toga Pizistrat se vratio u Atinu.
Prema atinskim predanjima, taj povratak je proslavljen veiikim sveanostima.
Doekivan pozdravima svojih pristalica, on je uao u grad u koijama u kojima je
pored njega stajala visoka i lepa ena obuena kao boginja Atena. Pizistratove
pristalice govorile su: Atinjani, primite Pizistrata punim srcem. Sarna Atiiia
poastvovala ga je vie od svih ostalih ljudi i, evo, sad ga vraa u svoj Akropolj".
Uvrstivi svoj poloaj u Atini, Pizistrat se uskoro ponovo razie s Megaklom. Ovaj
se, izgleda, nadao da e Pisistrat s njime deliti vlast, ali poto Pizistrat to nije uinio,
neprijateljstvo izmeu njih dvojice planulo je jo veom estinom. Sve se to svrilo
ponovnim proterivanjem Pizistrata iz Atine. Alkmeonidi otada postaju dosledni
neprijatelji taranije. Kasnije su oni ulagali mnogo napora za njenu konanu likvidaciju.
Kao nita manji neprijatelj tiranije pokazao se i eupatrid Kalija, sin Fenipa, koji je,
prema Herodotovom svedoenju, kupovao svu Pizistratovu imovinu prilikom svakog
njegovog proterivanja.
Period svog dragog proterivanja, koji je trajao oko deset godina, Pizistrat je proveo
u makedonskom primorju, u Pangeji, koja se nalazila u Trakiji, gde je imao bogate
mdnike nedaleko od ua reke Strume u istom rejonu u kome je kasnije osnovan grad
Amfipolj.
Pizistrat nikako nije gubio nadu u svoj povratak u Atinu i vrio je sve potrebne
pripreme za to. Postoji pretpostavka da je u izgnanstvu kovao ak i svoj novac. Za
ponovno osvajanje vlasti Pizistratu je bilo potrebno mnogo novca, vojska i ozbiljna
porno sa strane. Ovu poslednju pruila mu je tesalska aristokratija, Tebanci i grad
Eretrija na ostrvu Eubeji. Raspolaui pristalicama i u samoj Atici, tj. dijakrijima koji
su mu ostali verni, Pizistrat se iskrcao na njenu obalu, osvojio Maraton i uz pomo
vojske ponovo ovladao Atinom.

Iskustvo steeno dvostrukim izgnanstvom nije ostalo bez traga za Pizistrata.

Njegova dalja politika delatnost postaje elastinija i opreznija. On ulae sve moguce
napore za proirenje socijalne baze svoje vlasti i tome delimino uspeva.
Posle osvajanja vlasti po trei put, i to ovaj put pomou oruja, Pizistrat ju je
odrao u svojim rukama, kao to je poznato, do same smrti. Atinska aristokratija,
oslabljena dugotrajnim delovanjem Solonovih zakona, nije vie bila u stanju da se
suprotstavlja Pizistratu. Njegovi uspesi u spoljnoj politici naterali su mnoge paralije da
se pomire sa reimom tiranije.
Socijalna i ekoPizistrat nije sebi stavio u zadatak sprovoenje
nomska politika novih socijalnih refornii ili izmenu poretka koji Pizistrata
je
zaveo Solon. Imajui pred oima cilj uvrenje svoje autariiije, on je nastojao da raznim merama
stekne popularnost u irokim slojevima atinskog drutva. Prema jednodunoj tvrdnji
starih autora, on je u znatnoj meri postigao taj svoj cilj. Aristotel u svom Atinskom
ustavu" ovako karakterie Pizistrata kao vlastodrca: ,, je (tj. Pizistrat), uopte bio
human i skroman ovek, blag prema krivcima; siromahe je ak i unapred snabdevao
novcem za poljoprivredne radove kako bi mogli da se prehrane obavljajuci
zemljoradnike poslove. Ovo je inio iz dva razloga: s jedne strane, zato da se ne bi
bavili u gradu vec da se rasture irom itave zemlje, a s drage strane, zato da, koristeci
svoje srednje imovno stanje i baveci se linom poslovima, izgube i volju i vreme za
javne poslove. Osim toga, sam bi imao vie prihoda ako se zemlja obradi, jer je
Pizistrat uzimao deseti dio ostvarenih prihoda. Iz istih razloga je zaveo i sudove po
demama", a esto je i sam putovao zemljom posmatrajui kako se obavljaju poslovi i
mirei aivaene da ne bi zanemarivali svoje poslove" (Atinski ustav", 14-16). Sudovi
po demama, tj. sudovi po mestima stvamo su odgovarali interesima seoskog
stanovnitva, jer su ih oslobaali neophodnih odlazaka u Atinu gde su voeni sudski
pretresi. to se tie Aristotelove ocene drugih Pizistratovih mera, on je, nesumnjivo, u
pravu kad kae da je porast blagostanja zemljoradnikog stanovnitva znaio proirenje
i uvrenje materijalne baze drave. Poveani obim Pizistratove graanskedelatnosti
pruao je mogunosti zapoljavanja siromanih slojeva gradskog stanovnitva. Pri tome
je potrebno da imanio u vidu da su najjai Pizistratovi neprijatelji, meu kojima su se
nalazili i Alkmeonidi, bili proterani iz Atine, njihova imena i zemlja konfiskovani i
podeljeni Pizistratovirn pristalicama. Drugi deo atinske aristokratije, s razlogorn
gledajui u reimu tiranije izvesnu garanciju od stalnih pobuna i potresa, takoe se
pomirio s njime. Uz sve to moramo jo da dodamo da se Pizistrat, bar formalno,
smatrao da ne naruava tradicije u politikom ivotu Atinjana. Za vreme njegove
vladavine svake godine obavljeni su izbori slubenih lica ne izuzirnajui iz ovog
pravila ni najvei poloaj arhonta-eponima. Meutim, razume se, ova dunost je
izgubila svoj stari znaaj i popunjavana je, kao uostalom i sve ostale dunosti,
pristalicama postojeeg reima.
Uopte uzevi, nezavisno od negativnog odnosa atinskih demokrata kasnijeg
perioda prema tiraniji, u atinskoj tradiciji sauvalo se seanje na godine Pizistratove
vladavine kao na zlatni vek Kronosa". To se unekoliko moe objasniti i ekonornskim
razlozima. Za vreme Pizistrata Atina je izrasla u veliki zanatski i trgovaki centar
G'rke.

Sam Pizistrat, a posle njegove smrti i njegovi sinovi nastojali su da Atini daju sav
mogui sjaj. Atina se brzo obnavlja i izgrauje (naroito se podie zanatska etvrt
Keramik), ulepava se monumentalnim graevinama hramom boginje Atine na
Akropolju, hramovima Zevsa olimpijskog (koji je, istina, ostao nedovren) i Apolona
Pitijskog. Gradi se vodovod, teritoriju Atike pokriva mrea puteva.
Isti cilj podizanje znaaja Atine imale su Pizistratove mere i u oblasti religijskog
kulta. Za vreme njegove vladavine naroito su sveano i raskono obavljane
Panatenske sveanosti u slavu Atine. Taj starinski atinski praznik sada je dobio
opteatiko znaenje i trajao je nekoliko dana. S velikim sjajem u Atini su slavljene i
sveanosti tzv. Dionisije. Kult Dionisa prvobitno je bio isto seljaki. Sad on postaje
opteatinski, dravni kult u emu bi se takoe ogledala politika orijentacija Pizistrata
na seljatvo. Tokom njegove vladavine takoe se polau temeiji atinske kulture tog
doba i delimino temelji atinske literature. Od religijskih horova, koji nastupaju za
vreme gradskih Dionisija, nastaje atika tragedija. Najistaknutiji tragiar Pizistratovog
doba bio je Pespis. Istom cilju uzdizanju Atine kao kulturnog centra trebalo je da slui i
redigovanje teksta homerskih epova koje je sprovedeno u vreme Pizistrata.
Pizistratova U oblasti spoljne politike Pizistrat je postigao izspoljna politika vanredno velike rezultate. Na obali Male Azije, kod samog
Helesponta, on je osvojio grad Sigej i upravu nad njim poverio svome sinu. U Trakiji je
Pizistrat imao rudnik Paiigeju. Istovremeno je Atinjanin Miltijad (iz roda Filaida)
zauzeo poluostrvo Hersones traki. lako je Miltijad tom prilikom osnovao vlastitu
dinastiju, ipak su i on sam i njegovi naslednici odravali tesnu vezu s Atinom. Drei u
svojim rukama Sigej na azijskoj obali i Hersones na evropskoj, Atina jetgospodarila
prilazom Pontu. To je bilo od ogromnog znaaja za nju poto su u to doba Atinjani veci
odravali trajne trgovinske odnose s obalama Crnog mora i posebno sa severnim.
tome jasno svedoe veoma esti nalazi atike keramike iz Pizistratovog doba du
severnih obala Crnog mora.
Poloaj Atine bio je jo bolje uvren kad je Miltijad mlai zauzeo ostrva Lemnos i
Imbros koja su otada ostala u stalnom vlasnitvu Atine.
Poto se konano uvrstio u Atini, Pizistrat je osvojio ostrvo Naksos i postavio je
tamo svog oveka, Naksoana Ligdamida. Radi odravanja autoriteta Atine i njenih
pretenzija na vostvo meu svim Jonjanima, Pizistrat je izvrio ienje Delskog
svetilita uklonivi sve grobnice iz okoline Apolonova hrama.
Vodeci aktivnu spoljnu politiku, Pizistrat je, istovremeno, nastojao da odrava
prijateljske odnose s drugim grkim dravama. On je imao savez s dinastijom Alevada
koja je vladala u Larisi, u Tesaliji: Tesalci su, kako je vec reeno, pruili Pizistratu
pomo i kasnije su pokuali da zatvore put spartanskom kralju Kleomenu prilikom
njegovog pohoda protiv Pizistratova sina Hipije. Isto tako prijateljske odnose odravala
je Atina i s Makedonijom. Veze s Argosom bile su uvrcene Pizistratovim brakom sa
Argivljankom. S Korintom Atinu su vezivali zajedniki neprijateljski odnosi prema
Egini. Neto labavije bile su veze sa Tebancima koji su takoe pomagali Pizistrata za
vrerne njegovog izgnanstva i sa Lakedemoncima, najuponiijim neprijateljima tiranije;
meutim, Pizistratidi su i sa Spartom bili vezani proksenijom (gostoljubivou).

Unutarpolitiki Pizistratov poloaj i njegova energina spoljna politika zahtevali su

da dri stalnu vojsku. Po svemu sudei, ona je u Atini po prvi put fomiirana za vreme
Pizistrata od najamnika. Materijalna sredstva za izdravanje tih najamnika, kao i za
sprovoenje drugih mera, Pizistrat je cipeo iz raznovrsnih izvora i, rneu ostalim,
putem oporezivanja. Za vreme Pizistrata seljaci su plaali danak u obliku desetog dela
prihoda, to je izazivalo njihovo nezadovoljstvo. U tome je postojala protivrenost
svoje vrste u odnosu na optu liniju njegove politike koja se, meutim, ispoljila tek za
vreme vladavine njegovih sinova. Progresivni znaaj Pizistratove tiranije sastojao se u
torne to je otrica njegove vlasti bila uperena protiv stare rodovske atinske aristokratije
i svih ostataka rodovskog ureenja vezanih za nju koji su koili razvitak Atine.
Vladavina 527. godine Pizistrat je umro, predavi vlast svojim Pizistratida
sinovima Hipiji i Hiparhu. Vlast je pripala Hipiji kao starijem sinu, a Hiparh je s njim
delio vlast. U poetku su Pizistratidi sledili politiku svoga oca, potujui zakone,
zadovoljavajui se umerenim porezima, nastavljajuci graevinsku delatnost, pomaui
dalji razvoj literature i umetnosti, itd. Meutim, bez obzira na vidljiv napredak, tiranija
Pizistratida nije bila stabilna kao to je to bio sluaj s tiranijom njihovog oca. I
spoljnopolitiki poloaj Pizistratida postajao je sve nepovoljniji. Sa Tebom su, posle
pripajanja Plateje Atici (519. g.), odnosi postali neprijateljski. Slabljenjem Argosa veze
s njim izgubile su znaaj za Atinu. Atinjani su faktiki lzgubili svoje pozicije na
Helespontu poto su Sigej i Hersones traki u ovoj ilt onoj meii morali da priznaju
svoju zavisnost od Persije.
Tako se u krajnjoj liniji posle Pizistratove smrti tiranija u Atini pribliila svom
padu i bio je potreban samo neposredan povod, pa da doe do pokreta protiv nje. Kao
takav povod posluila je zavera od 514. g. Na elu te zavere nalazili su se Harmodije i
Aristogiton. U pogledu obima te zavere podaci su protivreni. Prema jedninia, u njoj je
sudelovalo mnogo lica, prema dmgima, svakalco neto verodostojnijim, broj
zaverenika nije bio velik. Ubistvo oba tirana trebalo je da se izvri za vreme proslave
praznika Panatenskih sveanosti, kad su Hipija i Hiparh uzimali lino uece u povorci
i kad se narod, na iju su podrku zaverenici raunali, nalazio pod orujem. Zavera je
uspela samo delimino. Hiparh je poginuo, ali je Hipija ostao u ivotu. Harmodija su
odmah na mestu ubili uvari tirana. Aristogiton je uhvaen, muen i pogubljen kasnije.
Posle Hiparhovog ubistva karakter tiranije naglo se promenio. Hipija je postao
nepoverijiv, pojaao je strau, razoruao stanovnitvo, poeo je radove na uvrenju
brda Munihija (tvrava u Pireju) i, kao i ostali tirani, poeo je da upire pogled na
Persiju. Rezultat svega toga bio je porast broja nezadovoljnih, ojaao je pokret protiv
tiranije, a poloaj Hipije uzdrmao se jo vie.
Pad tiranije Atinski izgnanici (prvenstveno lanovi aristokratu Atini skih
rodova) na elu sa Klistenom, Megaklovim.sinom, koji je jedno krae vreme bio u savezu s Pizistratom,
pokuali su da upadnu u Atinu iz Beotije i utvrdili su se u malom mestu Lepsidriji. Tu
su im se prikljuile njihove pristalice iz grada. Ne nailazeci na podrku seoskog
stanovnitva, malobrojni odred izgnanika bio je razbijen. Tako su oni bili prisiljeni da
se ponovo vrate iza granica zemlje i da potrae pomo spolja. Preduzevi akciju da
sagrade novi Delfski hram (umesto onog koji je izgoreo 548. g.) i obloivi ga

mermerom umesto ranijeg tufa, Alkmeonidi su time pridobili za sebe delfsko

svetenstvo koje je posle toga mnogobrojnim Pitijinim proroanstvima pozivalo Spartu
da protera Hipiju iz Atine. Sparta nije dala da se moli predugo. Krajem 511/10. g.
protiv Hipije je bio upuen morskim putem jedan omanji odred pod komandom
Anhimolija koji se iskrcao u atinskoj luci -Faleronu. Uz podrku saveznike tesalske
konjice Hipija je lako potukao Anhimolija koji je i sam poginuo u toj bici. Tada je
opremljena nova, ovog puta kopnena i mnogo vea ekspedicija koju je predvodio sam
spartanski kralj Kleomen. Hipijim tesalski saveznici su pretrpeli poraz i bili su
primorani da napuste Atiku. Opsada je bila duga i Kleomen se ve spremao na
povlaenje iz Atike kad je sluajan dogaaj zarobljavanje Hipijine dece (pri njihovom
pokuaju bekstva) potpuno izmenio situaciju. Da bi spasao svoju decu, Hipija pouri sa
predajom i skloni se u Sigej.
Znaaj
Usled svog kratkog trajanja Pizistratova uzurtiranije
pacija nije ostavila nikakvog traga" pisao je F.
Engels 1884. g. kad su izvori za prouavanje ovog perioda
bili veoma ogranieni, a najvaniji Atinski ustav" uopte nije bio poznat. Pa ipak,
nalaz tako znaajnog izvora kakav predstavlja pomenuto Aristotelovo delo, kao i
obogacenje nauke mnogobrojnim arheolokim podacima ne samo da nisu pokolebali
zakljuke Marksa i Engelsa poetnom periodu grke istorije vecsu im, naprotiv, dali
jo jau potvrdu. To se odnosi i na navedenu ocenu Pizistratove tiranije.
Podaci koje nam je pruio Adnski ustav" potvrdili su i proirili pojedine injenice
poznate ranije iz dela Herodota, Plutarha i Tukidida. Sad je ve nesumnjivo to da
Pizistrat nije promenio strukturu atinske drave koja se stvarala. Prema jednodunom
svedoenju naih izvora, cela Pizistratova delatnost odvijala se u okviru politike
strukture koja je u njegovo vreme vec bila forrnirana. On nita nije preduzimao za
njeno menjanje, riastojei da se na svim dravnim poloajima nau njegovi roaci,
prijatelji i pristalice. U tom smislu veoma je karakteristino jedno mesto kod Aristotela.
On kae da se tuilac uplaio i napustio pretres kad je Pizistrat bio pozvan u areopag
radi toga da mu se sudi za ubistvo (Adnski ustav", 16).
Prilino nerazumljive Aristotelove rei tome da su Solonovi zakoni bili ukinuti
tiranijom, koja ih je ostavila bez primene" mogu da se odnose uglavnom na vladavinu
Pizistratida, jer Aristotel govori tome samo prilikom izlaganja Klistenovim
refoimama.
4. KLISTENOVO ZAKONODAVSTVO
Socijalna borba Posle pada tiranije u Atini je ponovo i sa jo posle proterivanja
vecom snagom planula socijalna borba. Na elo Hipije. Pojava
najrevolucionarnijeg demosa Atike ogorenog Klistena.
na reakcionarno
plemstvo koje je teilo povratku svojih privilegija i prieljkivalo povratak poretka iz
vremena pre Solona, doli su Alkmeonidi. mestu i ulozi koju su u ovoj borbi imali
robovi, nai izvori cute. Ali, izgleda da se ne moe sumnjati u to da su i oni uzeli
uea u pokretu koji se razvio. U tom ranom periodu ivota atinske drave jo ne

nalazimo samostalne akcije robova kakvih je bilo kasnije, i moerao samo da

pretpostavimo da se njihov protest protiv robovlasnitva stapao s borbom atikog
demosa za svoja prava. U tome se i sastojala osobenost klasne borbe u Atini ranog
perioda.
Na elu stranke Alkmeonida nalazio se ranije pomenuti Klisten. Aristokrate je
predvodio Isagora, Tisandrov sin, koji je u Atini bio izabran za arhonta 508/7. g.
Pokuaj plemstva da obnovi svoju dominaciju pobudio je Klistena da istupi s projektom
novog dravnog ureenja kojim bi se jednom zauvek uinio kraj rodovskim ostacima i
oduzelo tle ispod nogu rodovskog plernstva.
Odnosi drutvenih snaga od Solonova doba naovamo iz temelja su se promenili.
Seosko stanovnitvo vie nije imalo razloga za nezadovoljstvo i ostalo je pasivno.
Istovremeno narastao je broj, politiki znaaj i vanost zanatlijskog i trgovakog
gradskog stanovnitva. Zato se Klisten, koji je nastupao kao zastupnik interesa paralija,
sada naao na elu demokratije. U skladu s tako promenjenim odnosom snaga,
Klistenova reforma, za razliku od Solonove reforme, imala je za cilj da prevlast u
politikom ivotu obezbedi gradskom stanovnitvu. Oslanjajui se na to stanovnitvo,
Klisten je bez tekoe pobedio svog suparnika Isagoru, to je ovog nateralo da zatrai
pomo Sparte.
Da li je do meanja Sparte u ovu stvar dolo pre ili posle sprovoenja reforme, ne
zna se tano. U svakom sluaju jasno je da je Klisten sa svojim projektom reforme
nastupio, a moguce je da ga je delomino i ostvario jo pre Isagorinog obraanja Sparti,
jer je obeanje reforme i privuklo revolucionarno raspoloen demos na stranu Klistena.
Zavriti reformu i konano je sprovesti u ivot Klisten je, razume se, mogao samo
uklanjanjem spartanskog meanja. Kao razlog za to meanje posluio je zahtev Sparte
da ukloni Klistena iji je rod uprljan davno izvrenim zloinom (za vreme Kiionove
zavere). Klisten je dobrovoljno napustio zemlju, ali bez obzira na to spartanski kralj
Kleomen uao je u Atiku 508-507. g. sa svojim naoruanim odredom. Kao rezultat toga
bilo je proterano iz Atine 700 porodica i pokuano je da se uklanjanjem vea od 400
lica zavede oligarhijska uprava od 300 Ijudi sa Isagorom na elu. To je izazvalo revolt
atinskog demosa. Kleomen i Isagora su bili opkoljeni na Akropolju i prisiljeni da se
povuku iz Atike posle ega su mnogi od njihovih pristalica bili kanjeni. Klisten se,
zajedno s drugira izgnanicima, vratio u Atinu i dobio mogunost da do kraja sprovede
reforme koje je bio zapoeo.
Plemstvo je nastojalo da povrati svoje ranije povlastice i ponovo je dobilo prevlast
za kratko vreme, dok ga nije definitivno sruila Klistenova revolucija (509. g. pre n.e.),
a s njim i poslednji ostatak rodovskog ureenja" kae Engels.
Ureenje Klistenov cilj je bio dvostruk: s jedne strane koteritorijainih nano
sruiti znaaj rodova i rodovskih grapacija i Rla
zato izmeati"
stanovnitvo. S druge strane pojaati ulogu i znaaj u politikom ivotu gradskog stanovnitva
Atike. Za postizanje prvog cilja Klisten je zamenio stara rodo-plemensku podelu na 4
file s njihovom podelom na fratrije i rodove noyom podelom na 10 teritorijalnih fila
koje su dobile svoja imena prema imenima mitskih heroja Atike. Svaka od ovih novih
fila delila se na tritije, a tritije na deme. Za razliku od roda koji je ranije svoje lanstvo

obuhvatao nezavisno od mesta u kome ivi, deraa je sada predstavljala isto

teritorijalnu jedinicu. Svi graani bili su popisani prema mestu roenja i oznaavani su
ne po rodu kome su ranije pripadali, ve po demi. Tako su se kidale veze izmeu
lanova pojedinih rodova. Ali, dok se veza izmeu lanova rodova gubila, graani koji
su se nalazili van rodova po prvi put su u demama dobili pristup u samoupravu poto je
svaka dema predstavIjala ne samo teritorijalnu vec i samoupravnu jedinicu. Dema je
sebi birala demarha, posedovala je zemlju zajednice, raspolagala mesnim prihodima,
imala je svoje finansije i donosila je vlastite odluke. Deme su bile obavezne da vode
spiskove svojih graana.
Prema Herodotovom svedoanstvu broj dema iznosio je 100 (po 10 na filu); kasnije
je taj broj postepeno rastao do 174. Sitna naselja udruivala su se u jednu demu, na
primer, u Atini je bilo nekoliko derna. Nazivi dema esto su odgovarali nazivima
rodova, a nekim su davana nova imena.
lako se nova podela zasnivala iskljuivo na teritorijalnom principu, ipak file i tritije,
koje je uveo Klisten, nisu sainjavale celovite teritorije. To je bilo uinjeno namemo da
bi se izbegla teritorijalna bliskost stanovnitva Dijakrije, koja je predstavljala oslonac
tiranije, i stanovnitva reakcionarne Pedijeje. Tritije, na koje su se delile pojedine file,
nisu se nalazile jedna do druge vec po jedna u svakoj od tri oblasti Atike u grau s
njegovom okolinom, u primorskoj oblasti i u Mezogeji, koja je zauzimala ostalu
teritoriju Atike. Stare file, fratrije i rodovi fornialno nisu bili uniteni, ali su izgubili
svaki politiki znaaj. To je moralo da obezbedi veinu svakoj fili koja bi se sastojala
od gradskih elemenata (bivi paraliji). Izgleda da je u istom cilju uvedena analogna
proporcionalnost kod izbora lanova veca: broj lanova vea iz dema morao je da
odgovara broju graana koji ga sainjavaju. Pri tome se oigledno imala u vidu kako
gua nastanjenost, tako i porast gradskih dema na raun seoskih.
Porast politikog Drugi Klistenov zadatak, kao to smo rekli, bio znaaja gradskog je
da se podigne znaaj gradskog stanovnitva. stanovnitva Od Solona naovamo odnos
snaga izmeu seoskog i gradskog stanovnitva promenio se u korist gradskog. Gradsko
stanovnitvo raslo je brzo, uz to u velikoj meri na raun pridolih stranaca meteka,
osloboenika, a da se i ne pominje obespravljeno stanovnitvo robovi. Priirujuci
strukturu atinskog demosa, Klisten je dao graanska prava mnogim metecima, a moda
ak i pojedinim robovima. Poveavi na taj nain broj gradskog stanovnitva, Klisten je
istovremeno, zahvaljujuci svom rasporedu tritija, podigao njegov znaaj u politikom
ivotu.
Za ekonomiju Atike karakteristina je i injenica da je izvreno prevoenje
zemljinog cenzusa na novani. Robno-novana privreda je na taj nain sve vie
potiskivala naturalne oblike odnosa.
Politike instiZnatno je izmenjena i struktura osnovnih institucitucije za vreme ja, i to,
na prvom mestu, u atinskoj buli. Vee od Klistena 400 lica bilo je ukinuto. Umesto
njega uvedeno je novo vee od 500 lica u koje se biralo po 50 predstavnika iz svake
nove file. Izbori za vee vreni su po filama i demama proporcionalno broju
punopravnih graana. Naukrarije koje su sada zamenjene demama nisu bile unitene,
ali su izgubile svoj znaaj, ostajui jedino kao poreske zajednice. Znatno je povecan
sastav slubenih lica. U cilju sreivanja finansija stvoren je kolegijura od 10 apodekata

(prema broju fila); od 501-500. g. ve se bira (takoe prema broju fila) 10 stratega od
kojih je uz arhonta-polemarha obrazovan vojni kolegijum.
U raspodeli funkcija izmeu svih tih novih i starih organa izvrene su izmene u
pravcu demokratizacije. Areopagu je bio ostavljen znaaj sudske instance za dela
izvrena u oblasti tekog kriminala, ali reavanje ela krivicama izdajnike delatnosti
protiv drave preneto je na narodnu skuptinu. Skuptina se sazivala ee i njena je
uloga u Atini postala mnogo znaajnija. Funkcije vea od 500 lica takoe su bile
mnogo ire: ono se pretvorilo u vii administrativni organ koji je potisnuo u pozadinu
kolegijum arhonata. Izbori za to vee vreni su glasanjem pri emu nijedan gradanin
nije mogao da bude njegov lan vie od dva puta u svom ivotu. Godina je bila
podeljena na deset perioda po 35-36 dana kojima su data imena pritanija i svakih 50
predstavnika fila obavljali su poslove u veu tokom jedne pritanije. Mnogo je porasla
uloga helijeje.
Tako je porastao znaaj svih demokratskih institucija, i to je moralo da poslui kao
garancija kako protiv reakcije od strane rodovskog plemstva, tako i protiv tiranije. Da
bi spreio opasnost od pojave nove tiranije, Klisten je uveo jednu specijalnu meru
ostrakizam proterivanje sumnjivih lica putem narodnog glasanja15. Svake este
pritanije (koja je padala u isto vreme kad i poetak nae godine) pred narodnu
skuptinu postavljalo se pitanje da li e te godine trebati da se pribegne ostrakizmu. U
sluaju pozitivnog odgovora obavljeno je osme pritanije glasanje ime se reavalo
pitanje onih za koje se predvialo proterivanje; za punopravnost giasanja bilo je
neophodno najmanje 6000 glasova. Onaj ije se ime nalazilo ispisano na najveem
broju ploica proterivan je na 10 godina i morao je da napusti Atiku najkasnije 10 dana
po donetoj odluci, ali proterani nije gubio svoja imovinska prava.
Tako se politiki preobraaj Atike, koji je zapoeo Solon, zavrio Klistenovim
zakonodavstvom. Organi rodovske organizacije u ivotu drutva bili su skoro potpuno
uniteni, aristokratski nain uprave likvidiran je i na vlasti se nala klasa robovlasnika.
Celokupno stanovnitvo Atike bilo je rasporeeno prema principu teritorijalnosti uz
naruavanje starih rodovskih veza; stvorene su nove institucije koje nije poznavala
rodovska drutvena organizacija. U Atini je stvorena drava koja je predstavljala organ
eksploatacije, oruje robovlasnika za ugnjetavanje robova.
Atinska vojska i flota ubudue nisu vie koricene samo za odbranu od neprijatelja
spolja ve i za zatitu od robova. Cak i takav robovlasniki apologeta, kakav je Platon,
mora da prizna da kad ne bi bilo drave robovlasnici bi se nalazili u stalnom, uasnom i
vrlo velikom strahu za svoj ivot, za ivot svoje dece i ena. (Drava", X, 578 E).
5. SPOLJNOPOLITIKI POLOAJ ATINE KRAJEM VIVEKA PRE N.E.
Prevrat u Adni uznemirio je susedne oblasti gde je jo vladala zemljovlasnika
oligarhija. Osim toga, Beocani su od gubitka Plateje imali svoje posebne razloge za
neprijateljstvo prema Atini. Protiv Atine forrairala se veoma jaka koalicija: Sparta na
elu Peloponeskog saveza, Beotija, Halkida, a neto kasnije i Egina, Klisten se obratio

15 Od rei ostrakov - zemljaiia ploica na kojoj je ispisivano ime onog koji se proteruje.

Sardu s kojim su Alkmeonidi odavno bili u vezi, a satrapu Artafemu s predlogom

savezu i molbom za pomoc. Artafern je zahtevao da mu se da zernlja i voda" to je
praktino znailo potinjavanje Atine Persiji. Izaslanici su, na svoj rizik, dali svoj
pristanak, ali je Atina odbacila zahtev Persijanaca i osudila izaslanike.
Poetkom 506. g. na Atiku je izvren napad istovremeno sa tri strane. S juga ju je
napala peloponeska vojska koja je zauzela Eleusinu, sa zapada Beoani, sa severa
Halkiani. Atinjani krenu protiv Peloponeana, ali do bitke nije dolo. Peloponesku
vojsku napuste Korinani koji su bili prijateljski raspoloeni prema Atini. Za njima se
povede i drugi spartanski kralj Demarat koji je bio u neprijateljskira odnosima sa
Kleomenom i tako se cela vojska rasturi. Oslobodivi se opasnosti sa strane
Peloponeana, Atinjani odmah krenu protiv Beocana koji su u to vreme nastupali sa
zadatkom da se sastanu sa Halkianima. Potukavi Beocane, Atinjani istog dana preu
moreuz Eurip. Potukavi i Halkiane, Atinjani zauzmu njihov grad Halkidu. Na
zemljite oteto od zemljovlasnikog plemstva Halkide Atinjani su naselili 4000 svojih
kleruha.
Time rat ipak nije bio zavren. Tebanci su nastavili borbu; njima su se prikljuili
Eginjani, jaki konkurenti Atinjana na polju trgovine. Tebanci budu po dragi put
potueni, ali Eginjani u to vreme razore atinsku luku Faleron i niz naselja du obnale.
Atinjani stanu da se spremaju za rat protiv Egine, ali u tom im ponovo zapreti opasnost
od strane Peloponeza. Kleomen tada pozove Hipiju koji se nalazio u Sigeju, s tim da ga
ponovo dovede na vlast u Atini. Meutim, peloponeski saveznici Sparte, i to najprije
Korincaiii, suprotstave se daljem meanju u tu stvar pa je Hipija morao da se vrati u
Sigej.
Tako Atina ne samo da je pobedila neprijateljsku koaliciju, ve je, pored toga,
proirila i uvrstila svoje kleruhije na ostrvima Salamini, Lemnosu i Imbrosu. Hipija,
meutim, rdje gubio nadu na povratak i zato se obratio Sardu s molbom za pomo.
Atinska delegacija upucena Artafemu sa zadatkom da sprei dalje rovarenje Hipije,
dobila je kao odgovor zahtev za njegov povratak u Atinu. Taj zahtev i odbijanje Atine
da mu udovolji, posluili su kao poetak rieprijateljskih odnosa izmeu Atine i Persije.
***

Socijalno-ekonomski razvoj Atike kojim je bila prouzrokovana pojava imovinske

nejednakosti lanova zajednice, razvoj privatne svojine na orua i sredstva za
proizvodnju, pojava klasa i antagonizma meu njima sve je to na kraju krajeva dovelo
do unitenja zajednike svojine i do stvaranja atinske robovlasnike drave pozvane da
uva interese individualne svojine.
Pa ipak se pokazalo da je potpun razvoj robno-novane privrede u uslovima
robovlasnike demokratije nemogu. Zaduenja u naturi inila su osnovu ekonomskog
ivota Atinjana i novanom privredom u Atici nije bio obuhvaen radni proces u celini.
U tome se sastojala jedna od protivrenosti robovlasnikog naina proizvodnje.
Jedino preteranom modernizacijom istorijskih pojava buroaska istorijska nauka
moe u staroj Grkoj da pronae razvoj kapitalistike proizvodnje prema savremenom
uzoru, izjednaavajui proizvoljno rad robova s radom proletarijata kapitalistike
epohe.

Nedostatak materijala u postojeim izvorima ne dozvoljava da se detaljnije prati

celokupan tok socijalno-ekonomskog razvitka Atike ranog, predravnog perioda; oni
nam pruaju znatno vie materijala za politiku istoriju Atine. Ali smenjivanje oblika
drutvenog upravljanja koje je trajalo vie vekova, politike reforme Solona i Klistena,
zavrene uspostavljanjem robovlasnike vlasti u Atici, odraavaju proces razvoja
atinske privrede, fomiiranje antagonistikih klasa, klasnu borbu i pobedu
robovlasnikog naina proizvodnje u zoru V veka pre n.e.
Uvoenje ropstva, na osnovu koga su ratni zarobljenici ostavljani u ivotu i koje je
omogucavalo iskoriavanje njihovog rada za stvaranje i umnoavanje materijalnih
dobara, predstavljalo je veliki napredak u razvoju drutva. Tek mnogo kasnije, kad je
ropstvo potisnulo rad slobodnih Ijudi i izazvalo odnos potcenjivanja prema
produktivnom radu, ono je postalo konica za dalji razvoj proizvodnih snaga drutva.
Ima jo mnogo nejasnih i nepotpuno prouenih pitanja iz istorije postanka atinske
drave, ima jo mnogo spornih momenata, koji nisu objanjeni i koji se ocenjuju na
razne naine, ali i pored toga marksistika istoriografija, naoruana metodom
materijalistikog shvatanja istorijskog procesa, nalazi osnovne zakonitosti u razvoju
Atike poetnog perioda i utvruje glavne puteve raanja ranog klasnog drutva.
U delima sovjetskih istoriara (Sergejev, Miulin, Kovaljov i dragi), rana istorija
Atine prestala je da bude istorija pojedinih istaknutih linosti i funkcionera Drakona,
Solona, Pizistrata i Klistena. Ona je dobila tumaenje zasnovano na pravilnom
shvatanju optih zakona postanku klasnog drutva, koje je dolo kao smena odnosa
prvobitne zajednice. Tokom tog procesa neizbeno su se isticali politiki radnici koji su
svojom delatnocu potpomagali sprovoenje neophodnih, esto revolucionamih
preobraaja.
EKONOMSKI RAZVITAK GRKE U - VEKU PRE N.E.
VII-VI vek pre n.e. predstavljaju ne sarao u istoriji stare Grke ve i u istoriji cele
antike epohe period izuzetno burnog i intenzivnog razvoja proizvodnih snaga. Upravo
se u to vreme u svim proizvodnim granama opaa veliki napredak. Glauk sa Hiosa
pronaao je nain za lemljenje gvoa, a samoski majstori Rek i Teodor uveli su u
Grku vetinu livenja metala koja je ve bila poznata na Istoku. Vrua obrada metala
njegovo livenje i kaljenje bila je, istina, poznata i u prethodnoj epohi, ali se onda
livenje obavljalo putem sipanja rastopljenog metala u male kalupe; manji predmeti
livani su itavi. Na takav nain, svakako, nisu se mogli izraivati krupni predmeti; njih
su pravili sastavljanjem detalja pomou drvenog ablona, tj. na nain koji jo nije bio
dovoljno usavren.
Prethodna epoha nije poznavala ni redovno dobijanje rude. U homersko doba nigde
u Grkoj nije bilo organizovanog rada u rudnicima gvoa i bakra i potrebni komadi
metala obino su dobijani od trgovaca iz istonih zemalja putem razmene. Sada se,
meutim, 11a vie mesta u Grkoj otvaraju rudnici gvoa. Bakar se uglavriom dobijao
na Kipru, na ostrvu Eubeji nedaleko od Halkide i u Argolidi. Zapoeti su veliki radovi
na mnogim drugim ruditima. Zlato se dobijalo u dosta velilrim koliinama
naostrvimaSifnosu,TasosuiuTrakiji, atakoeiunekimmestimanateritoriji Male Azije;
srebro - uAtici-u Taurijskim rudnicima, a takoe na Sifhosu, u Trakiji, u Makedoniji,

Epiru, Lidiji. Ranije se pretpostavljalo da je olovo dovoeno u Grku iz panije i iz

udaljenih mesta na severu Evrope. Danas su naeni rudnici i tragovi eksploatacije
olova na teritoriji same Grke: nedaleko od Delfa, gde je ono, mada u malim
koliinama, vaeno sve do vizantijskog perioda. Izgleda da je olovo vaeno i u Trakiji.
Za obradu iskopane rude izumljene su male pei. Glavni centri grke metalurgije
nalazili su se tada na Samosu, u Knososu, u Korintu, Halkidi, Lakoniji, Sikionu, Egini i
na Lezbosu.
U to doba znatno je napredovala i proizvodnja tkanina. Predenje i tkanje u Grkoj
ranog perioda redovno se obavljalo u okviru kune radinosti, gde su sve osnovne
poslove obavljale robinje pod nadzorom same domaice. Ali vec u homerskoj Grkoj
cenjene su fine, tanke tkanine proizvod fenianskih (sidonskih) tkalja. irenje luksuza u
domaem ivotu jonskog plemstva koje je rado imitiralo lidijske obiaje, zahtevalo je
sve veu proizvodnju raskonih purpurnih i drugih bojenih tkanina, to je sa svoje
strane uticalo na stvaranje tkakih radioiiica, specijalizovanih u radu za trite.
Stanay-Qitv.o grkili gradova u primorskim oblastima Male Azijejtao i u Frigiji i
Lidiji, bavilo se gajenjem ovaca, Po svojoj mekoj vuni naroito su bile uvene miletske
ovce,, U to doba naroito se razvio valjaoniki zanat. Tkanine su bojene na razne
naine. Na Kritu je za bojenje korien sok lokalnog bilja. U istu svrhu su
upotrebljavane i crvene morske alge, kojih ima u velikim koliinama du obale Male
Azije. Miletske tkanine u razriim bojama od kojih se izraivala odec'a i cilimi
prodavane su irom itavog Sredozemlja sve do zapadnih obala. Miletskim bojenim
tkaninama uspeno su konkurisali tkaki proizvodi sa ostrva Samosa, gde je ta
proizvodnja bila veoma razvijena. Samoski tiranin Polikrat je u tom cilju pozivao
miletske i atike majstore i dobavljao ovce uvene po finom kvalitetu svoje vune.
Atike radionice tekstila uglavnom su podmirivale lokalno trite. Kao jedan od vanih
centara tekstilne proizvodnje kasnije se istakla Megara. Meutim, tu su izraivane,
uglavnom, jednostavne i grabe tkanine i odeca, ime su zadovoljavane samo potrebe
siromanijeg stanovnitva grkih gradova.
Proizvodnja lanenih tkanina u Grkoj tog perioda nije bila naroito razvijena. One
su, uglavnom, uvoene iz Egipta. Izuzetak je u tom pogledu predstavljalo ostrvo Amora
koje je bilo poznato po svojim tankim lanenim tkaninama.
If mnoflim gradovima, i to pre svega u Atini i na Korintu, naroito je bila razvijena
proizvodnja keramike. Zadatak joj je bio da zadovolji najraznovrsnija potraivanja. Tu
se ima u vidu kako proizvodnja ambalae za uvanje i transport vina i maslinovog ulja,
tako i izrada raznovrsnih kunih potreptina, toaletnog pribora, terakota, crepa, vaza
ukraenih umetnikim slikama na kojima se, ponekad, nalaze scene karakteristine kao
prikazi radnih prilika u keramikim radionicama. Zanimljiva je scena na jednom
skifosu (ai) s crnim figurama. Vlasnik radionice sedi drei u jednoj ruci kilik
(pehar), dok je drugu podigao da udari roba koji bei od njega nosei tri skifosa. Drugi
rob gleda u skifos koji je upravo premazao lakom; kraj njega se nalazi lonac s lakom i
etkicom. On ne obraa nikakvu panju na scenu koja je, oigledno, za njega sasvim
uobiajena: jedan mukarac, moda takoe rob, tue korbaem nekog roba koji je
vezaii za nogu i ruku obeen za tavanicu. To je scena iz ivota koja savreno
karakterie uslove ropskog rada u keramikoj radionici.

Istina, valja pomenuti i to da je razvoj keramike proizvodnje iao ne toliko putem

primene tehniki novih naina ili izrade novih oblika posua, koliko putem
kvantitativnog povecanja produkcije u mnogim radionicama i podizanjem umetnikog
kvaliteta ukrasnog slikarsta na posuu. U to doba veoma su se razvili i drugi zanati.
Razvijanjem gradova kao trgovakih, zanatskih i politikih centara pojavili su se i
novi zahtevi u okvira graevinske delatnosti, naroito u vezi s pojavom potreba za
izgradnjom javnih objekata. Kiklopski zidovi vie ne zadovoljavaju nove zahteve.
Akoje ujzgradnji stambenih zgrada dolo do relativno malih promena u njihovim
oblicima, a graeviriski materijal drvo i erpi ostao kao i ranije, to se u izgradnji
hramova i objekata javnog Tcaraktera javljaju ne samo novi arhitektonski tipovi ve i
nova tehnika.
Ranije je glavni materijal za podizanje hramova i javnih objekata bilo drvo. U VII
veku poinje graenje hramova od cerpia, ali stubovi i dalje ostaju drveni. Prvi
kameni hramovi grade se od krenjaka. Tek krajem VI veka upotrebljava se mernier i
to ne kao osnovni graevinski materijal, vec samo za izradu detalja.
Nain slaganja kamena karakteristian za mikensku epohu sauvan je i sada pri
podizanju gradskih zidina ili potpornih zidova, na koje se naslanjaju terase. Za gradnju
hramova kamenje se klee u obliku pravilnih pravougaonika. U VI veku primenjuje se
pravilnije slaganje pri kome se ivice pojedinih pravougaonika ne naslanjaju jedna na
drugu, ime se postie vea stabilnost zgrade i njena trajnost. Zidovi hramova obino
su malterisani, a zatim bojeni. Stubovi su sastavljeni od vie delova, ali nisu bili retki ni
monolitni stubovi.
Proces graevinarstva ralanjava se na niz posebnih operacija: u kamenolomima se
vadi kamen, zatim se podvrgava prethodnoj obradi posle ega se dopreraa na mesto gde
se nalazi budua zgrada i tu se konano obrauje. Pojavljuju se nova orua za obradu
tvrdih vrsta kamena: dleto, probojac za vajarske radove, razne vrste dleta i, konano,
testera bez baca za seenje najtvrih vrsta kamena. Za transportovanje stubova,
blokova i dragog, arhitekta Hersifron, graditelj Artemidinog hrama u Efesu, pronaao je
naroitu spravu u obliku drvenog okvira na dva toka.
Tehniki progres se najmanje primeuje u oblasti zemljoradnje. Zemljoradnja je u
VII i VI veku jo uvek smatrana poasnim zanimanjem koje obezbeuje siguran prihod
i ljudi koji su bili vezani za zeralju, naroito oni koji su posedovali velika imanja, u
mnogim mestima su drali u svojim rukama vodee politike poloaje. Meutim,
tehnika zemljoradnje jo|, uvek je bila veoma primitivna. Svuda je vladao sistem
plodoreda koji se smenjivao svake druge godine. Svake druge godine njiva je ostajala
pod ugarom i za to vreme su zemlju ubrili, tri puta preoravali, a na jesen su sejali.
Plug je bio veoma primitivan i nije imao metalni raonik. Orali su pomou volova, ree
pomocu mazgi. Preoranu zemlju su sitnili motikama, eli sa srpom, snoplje su mlatili
na guvnu, koristei se snagom rogate stoke. Sejali su uglavnom jeam i jednu vrstu
penice (triticum spetta). Na plodnijim njivama su sejali penicu, naroito u
kolonijama. ito su, istina, na veim imanjima, mleli ne samo runim rvnjem ve i u
naroito podignutim mlinovima, ije su rvnjeve pokretali magarci, raazge ili robovi
koji su taj posao obavljali pod korbaem nadzornika. to se tie specijalnih kultura, na
primer,
gajenja
maslinovog
drveca,
koje
je
u
homerskoj

Vaza koju je izradio antiki grnar Ergotim, a dekorisao slikar Klitija.

Druga etvrtina IV veka pre n.e.

Grkoj bilo veoma slabo razvijeno, ono je od VIII do VI veka dobilo vee
prostranstvo, posebno u Atici, gde je masllnovo ulje predstavljalo vaan
izvozni artikal. Kultivisanje maslinovog drveca u Atini stimulisano je
posebnim merama. Pa ipak, ime vie klase pentekosiomedimni" (medimn je
mera za tela koja se rasipaju), po imovinskom cenzusu pokazuje da je
zemljoradiija u Atici zauzimala mnogo vanije mesto nego gajenje maslina.
Razvoj stoarstva u doba koje ovde opisujemo zaostajao je iza zemljoradnje. Potronja
mesa u veini grkih gradova bila je mala; meso se jelo uglavnom prilikom sveanih
rukova koji su praceni prinoenjem rtava. Zato se kod Grka stoka a klanje zvala
rtvenim ivotinjama". Mesoje zamenjivala^riba. Kopaidsko jezero u Beotiji bilo je
uveno po svojim jeguljama. Pored ribe i mesa, Grci su, naroito Atinjani, troili velike

koliine povra koje se gajilo izvan gradskih zidina. Meutim, pravilno sprovedenom
radu u ratarstvu i voarstvu, nema podataka u izvorima kojima raspolaemo.
Paraleliio s tehnikim napretkom proizvodnje raste diferencijacija rada. Rad
poljoprivrednika sa sela odvaja se od rada gradskih zanatlija, a u zanatstvu izrastaju nove
strake i specijalnosti. Tako se u oblasti obrade metala odvajaju struke kovaa i livaca, u
oblasti kerarnike proizvodnje posao grnara odvaja se od posla onih majstora-umetnika
koji se bave sHkanjem na posuu, itd. U isto vreme opaa se neka vrsta specijalizacije u
oblasti izrade ovih ili onih vrsta zanatske produkcije meu pojedinim gradovima. Na
primer, u Miletu se koncentrie proizvodnja tkanina, u Korintu proizvodnja oklopa i
keramike, u Halkidi se proizvodi oruje, itd. Zanatlije u tim gradovima rade raunajui na
iroku prou svojih zanatlijskih proizvoda.
razvoju robne proizvodnje i trgovine ve u VII i VI veku pre n.e. svedoe takve
injenice kao to su sveopta upotreba monete i jedinstven sistem mera. U to vreme u
kontinentalnoj Grkoj vladala su dva sistema mera i tegova: eubejski i eginski. Preraa
eubejskom sistemu, jedinicu mere za teinu predstavlja teina kubne stope vode, to
odgovara meri od 26,2 kilograma; zapremina od 1,5 takvih kubika irii jedinicu rnere za
tenosti metret (39,3 litara); zapremina od dva kubika ini jedinicu mere za tela koja se
rasipaju raedimn (52,4 litra). JSistem tegpva bazirao se na talentu. lsta je mera
predstavljala osnovu i za novani sistem. Eubejski talent bio je teak 26 kilograma, a
eginski 37. Manje jedinice mera predstavljale su delove talenta, pri emu je uzajamni
odnos tih delova u oba sistema bio isti. Tako su eubejski i eginski talenti sadravali po 60
mina; mina se sastojala od 100 drahnii ili 50 statera, drahma je bila izjednaena sa 6 obola.
Prelaskom Atine sa eginskog na eubejski sistem, to je dolo kao rezultat Solonove
novane refornie, ispoljava se tendencija ka veoj teini atike drahme, ija mera u VI vku
pre n.e. dostie 4,36 g. Od ostalih sistema treba pomenuti monetarni sistem koji je postojao
u Korintu: korintski stater delio se na tri drahme (po 2,78-2,91 g), a ne na dve, na koliko se
delio eubejsko-atiki stater. Korintski sistem vladao je u svim oblastima koje su bile
ekonomski vezane s Korintom u Italiji, na Siciliji, na Halkidiku (Korkira je iz suparnitva s
Korintom uvela vlastiti monetarni sistem)..Eginski sistem sauvao je svoj znaaj do
sredine V vekapre n.e. na Peloponezu, u srednjoj Grkoj, kao i na mnogim ostrvima (meu
kdjima je i Rodos).
Pojavom monete i razvojem razmene za novac, novani opticaj dobija sve vei obim u
celokupnom privrednom ivotu. U vezi s tim veoma je karakteristino to to izlazi iz
upotrebe obiaj da se u grob pored mrtvaca stavljaju skupoceni predmeti i zlato. Meutim,
velike koliine srebra i zlata i dalje su deponovane u riznice hramova i na taj nain
povlaene iz opticaja.
U VII i VI veku grki gradovi na obalama Male Azije bili su najbogatiji trgovaki
gradovi Grke. U tom pogledu prvo raesto je, nesumnjivo, pripadalo Miletu. Meu ostalim
gradovima, poevi od polovine VII veka, istie se Egina, iji su stanovnici zbog
neplodnosti zemljita na njihovom ostrvu, silom prilika morali da se prihvate trgovine. U
rukama eginskih trgovaca koncentrisala se iroko razvijena posrednika trgovina.
Zahvaljujuci svom pogodnom poloaju na raskrsnici puteva za Peloponez i srednju Grku i
poraorskih puteva sa Istoka na Zapad, kao drugi iza Egine istie se Korint. Poetkom VH
veka Korint stupa u trgovinske veze sa Zapadom, sa unutfanjim oblastima Ilirije. Ali vec
polovinom VII veka korintski trgovci se sukobljavaju sa konkiirencijom stanovnika svoje
vlastite kolonije Korkire i 664. g. izmeu flota ove dve drave dolazi do pomorske bitke,
prve u istoiiji Grke. Sa VI vekom na Zapadu stiu znaaj velikih trgovakih centara i
centara zanatske proizvodnje takve kolonije kakve su Sirakuza, Tarent i Sibaris koje su u
poetku bile isto zemljoradnike. Tokom VI veka postepeno raste znaaj Atine. Meutim,

do kraja VI, pa ak ni poetkom V veka Korint nije irnao tete od konkurencije Atine s
kojom je odravao prijateljske odnose.
Razvojem i irenjem trgovine i trgovinskih odnosa brzo napreduje pomorstvo i
moreplovstvo. Kao rezultat tehnikih noviiia znatno se produava navigacioni period. Dok
su u VIII veku antiki moreplovci obavljali plovidbu u vremenu koje je bilo neto due o
dva meseca godinje, u VI veku navigacioni period se produava na 7-8 meseci. U to doba
na obali se podiu specijalni luki ureaji. Izgradnja, ako ne ba prvog, a ono u svakom
sluaju najznaajmjeg pristaninog nasipa pripisuje se Samoanima. Korinani su
prokopali Leukadski zemljouz za prolaz brodova (tanije reeno oistili su od nanosa
peska moreuz koji je delio ostrvo Leukadu od kopna). Korintski tiranin Perijandar naumio
je da spoji Saronijski i Korintski zaliv; stvar se, meutim, svela na podizanje drvene
platforme pomou koje su prevoeni brodovi.
U poreenju s pomorskim putevima kopneni su imali drugorazredan i ogranien znaaj.
Izuzetak su inili savreni maloazijski putevi koji su spajali primorske grke gradove sa
Sardom i sa neto udaljenijim istonim tritima. U evropskom delu Grke koji je na sve
strane bio ispresecan planinskim lancima i njihovim ograncima, pojedine oblasti su
vezivane uskim planinskim stazama po kojima se transport robe mogao obavljati jedino
pon.ocu tovarne stoke.
Dajui opti pregled grke ekonomije treba da imarao na umu da su se njene oblasti,
kako u doba koje razmatramo tako i kasnije, razvijale nejednako. Pored gradova u kojima
su rano poeli da se razvijaju zanati i trgovina, velik broj grkih oblasti i dalje je zadrao
prvenstveno zemljoradniki karakter. U takvoj situaciji nalazio se vei deo Peloponeza,
srednje Grke i cela severna Grka. U ovim oblastima jo se veoma slabo oseao utlcaj
novanog prometa i razvijenije forme ekonomskog ivota veoma sporo su potiskivale
naturalnu privredu.
Vano je da se u karakteristici proizvoakih snaga i s njima vezanih proizvodnih
odnosa tog perioda u grkoj istoriji naroito naglasi jo jedna okolnost. Nova orua rada
koja se pojavljuju u to vreme upotrebljavaju se u mnogo sluajeva bez nekih primetnih
izraena sve do kraja antike epohe. To se, na primer, odnosi na sav kovaki alat, ili na
mnogo vei asortiman stolarskog alata kojem znamo po slikama sa vaza. Ni helenistiki
ni rimski period nisu uneli u taj asortiman instruraenata nita principijelno novo. U
jedinom nama poznatom prikazu kovanice koji se danas uva u Luvru, na tzv.
megarskom peharu iz helenistikog doba, ne susreemo ni jedan primerak instramenata za
koje se nije znalo jo u arhajsko doba.
Isto se opaa i u razvoju tehnike pomorstva koja je bila izuzetno vana za Grku. U
VII-VI veku pre n.e. mali brodovi sa ravnim dnom iz prethodne epohe, koji su u stvari
predstavljali velike amce, bili.su zamenjeni brim i veim brodovima koji su graeni od
naroite grae za brodove. Tada se uvode i tehnike razlike izmeu ratnih, teretnih i
trgovakih brodova. Prvi, tzv. pentekonteri" (tj. brodovi sa pet redova vesala), neto su
ui, sa pramcem obloenim metalom i pokreu se ne toliko pomou jedara, koliko
naporom pedesetorice veslaa koji se nalaze u njima; drugi su neto iri i kreu se
uglavnom pomou jedara. Krajem arhajskog perioda pronaene su brze trijere sa dve
stotine veslaca koji su rasporeeni u tri reda, jedan iznad drugog. Ti su brodovi bili veoma
skupi. U stvari, razvoj antike pomorske tehnike je tu i stao poto helenistiki i rimski
period, po miljenju strunjaka, nisu doneli bitne novosti principijelnog karaktera.
Istorija antike tehnike pokazuje primere koji nas u tom pogledu jo vie zauuju.
Neki tehniki pronalasci iz VII-VI veka odjednom se naputaju za due vreme da bi se
ponovo pojavili mnogo kasnije. Takva je, na primer, bila sudbina kamenih kalupa za
otiske i livenje metalnih predmeta koji su bili dobro poznati ljudima iz arhajskog perioda.
U VI i V veku pre n.e. oni se uopte ne upotrebljavaju. Do tog zakljuka dolazimo, prvo,

zato to uopte ne postoje njihovi tragovi u nalazima i, drugo, zato to se ak parni

predmeti iz tog perioda, na primer, minue, uvek pomalo razlikuju jedan od drugog.
Kalupi za livenje ponovo se javljaju i stiu iroku primenu tek u helenistiko doba.
Razvoj proizvodnih snaga u Grkoj VII-VI veka pre n.e. odvijao se tarkvom brzinom
da se stie utisak nekom naglom prelomiij visokom poletu koji nije zabeleen ni u
helenistikom periodu koji je inae obeleen itavim nizom tehnikih novina.
Izmene u tehnici proizvodnje nisu mogle, a da ne dovedu do odgovarajucih promena i
razvoja samih proizvodnih odnosa. Velike promene u nainu proizvodnje, prema tome,
neizbeno su morale da izazovu promenu celokupne drutvene i politike strukture.
Upravo su te vrste promena celokupnog drutvenog i politikog naina ivota
uslovljenog razvojem proizvodnih snaga i novih produkcionih odnosa i vrene u svim
naprednim gradovima Grke u VII-VI vekii pre n.e. Do tog doba su drevne rodovske
institucije vec stigle da se pretvore u orue gospodstva rodovske aristokratije;
predstavljajui pojavu koja je bila oito preiveli ostatak starog, one su se sada pretvorile u
prepreku na putu daljeg slobodnog razvitka proizvodnili snaga i novih produkcionih
odnosa, koile su taj proces. Ali rodovska aristokratija koja je u tom periodu predstavljala
odumiruu snagu grkog dratva, oajnieki se borila protiv ofanzive novih socijalnih
snaga, snaga koje su se raale iz robovlasnikih odnosa u razvoju. Tokom borbe vri se i
prelaz od starih formi socijalno-ekonomske organizacije drutva na nove, od drutva koje
je jo vezano za mnoge ostatke poretka prvobitne zajednice u klasno robovlasniko
drutvo i dravu; taj prelaz je nesumnjivo progresivan, jer robovlasniko drutvo oznaava
korak napred u poreenju sa poretkom prvobitne zajednice: robovlasniki produkcioiii
odnosi predodredili su dalji razvoj proizvodnih snaga, stvorili vece mogucnosti za razvoj
tehnike u mnogim granama ekonomije stare Grke.

/. iS JJ^ p f ( A t i c r k i

GRKO-PERSUSKIRATOVI
Grko-persijski ratovi odigrali su vanu ulogu u ivotu svih zemalja u bazenu
Sredozemnog mora. Pravilno razumevanje toka dogaaja i ocena grko-persijskih ratova
nemogui su bez izvesnog upoznavanja sa istorijom Persije koja je u tom ratu nastupila
kao protivnik Grka.
1. PERSIJA U DRUGOJ POLOVINI VIVEKA PRE N.E.
Osvajanje Kira Sredinom VI veka, za vreme vladavine dinastije i Kambiza Afiemenida,
persijska drava je dostigla veliku mo. Kirovo carstvo (559529. g. pre n.e.) obuhvatalo
je Persiju, Elam, Partiju, Hirkaniju, Mediju i dobar deo Mesopotamije. Kir je, osim toga
nastojao da proiri svoju vlast na sve zemlje koje su ulazile u sastav medske i asirske
rnonarhije. Uspesi Persije zabrinuli su susedne zemlje i na prvom mestu jaku dravu u
severozapadnom delu Male Azije Lidiju, koja je za vreme vladavine Kreza (od 90-tih do
sredine 40-tih godina VI veka pre n.e.) stekla veliku moc. Krez je uspeo da ostvari to za
im su bezuspeno teili njegovi prethodnici, a to je osvajanje grkih gradova u Maloj
Aziji. Jonski gradovi koji su raspolagali mnogobrojnim brodovima i vodili ivu trgovinu s
Crnomorskim primorjem i evropskom Grkom, predstavljali su za Lidiju veoma
primamljiv cilj. Nepokolebljivo uveren u svoju snagu, Krez odlui da napadne Kira,

obezbedivi sebi saveznike vavilonskog i egipatskog cara. Zapoeti rat okonan je

potpunim porazom Lidije i zarobljavanjem samog Kreza. Okonavi 546. godine osvajanje
Lidije, Kir je okrenuo svoju vojskii protiv jonskih gradova, elei da na taj nain obezbedi
Persiji izlaz na Egejsko more. Grki otpor bio je bezuspean: branei se pojedinano, grki
gradovi nisu mogli da se odupru pritisku neprijatelja i persijske vojskovoe zauzimale su
grad za gradom. Uzalud su Jonjani traili pomo Sparte; Sparta je odbila rizino meanje u
poslove Male Azije. Obuzeti panikom stanovnici Fokeje, grkog grada u Maloj Aziji koji
je po svom znaaju bio drugi iza Mileta, potovarili su svoje stvari u brodove i preselili se
delom u Italiju, a delom na ostrvo Korziku. Ostali su morali da se pokore Persiji. Cela
maloazijska Grka ula je tako u sastav persijske monarhije. Samo su jo ostrva izvesno
vreme sauvala svoju nezavisnost. Poveavajui svoje posede na zapadu, Kir je istom
energijom delovao i na istoku: palo je vavilonsko carstvo, Srednja Azija je bila pokorena i
granice Persije doprle su do Inda. Fenikija je bez borbe priznala vlast persijskog cara.
Posle Kirove smrti njegov sin Kambiz (529-523. g.) nastavlja oevo delo i zauzima Egipat.
Sad, kad su Persijanci svojim posedima kao nekim ogromnini lu-

Strelci kraljevske garde iz kraljevskog dvorca u Suzi. Gleosana opeka,

poetak V veka pre n.e.

kom obuhvatili istoni deo bazena Crnog mora, stvaranje jake pomorske flote postalo je
stvar od prvostepene potrebe.-I Kambiz je preduzeo najenerginije mere za jaanje
fenianske flote; Feniani iskusni pomorci postali su osnovno jezgro pomorske flote
Persije. Uskoro se persijska flota koju je dopunila i kiparska flota pretvara u ogromnu
snagu.
Kambizov naslednik Darije I, sin Histaspa (522-486. g.), uguio je ustanke koji su izbili
u raznim delovima drave i postao vladar ogromne teritorije.

Socijalno ekonomsko Granice Darijeve drave pruale su se od Helei politiko

ureenje sponta do Inda i od slapova Nila do obala Cmog Persije i Kaspijskog mora.
Nastala kao rezultat osvajakih pohoda, persijska monarhija nije raspolagala
jedinstvenom ekonomskom bazom i predstavljala je nestabilnu vojno-administrativnu
formaciju konglomerat mnotva plemena i naroda, od kojih je svaki i pod vlau persijskih
careva nastavio da ivi na svoj sopstveni nain koji se razlikovao od ivota njegovih
suseda. Tora glavnom istorijskom osobinom persijske robovlasnike drave mora da se
objasni i karakter njene politike prema mnogobrojnim podanicima, pa izmeu ostalih i
prema grkim gradovima koji su se nali pod njenom vlau. Politiku Persijanaca
uglavnom su obeleavala ova dva cilja: da se odri u pokornosti stanovnitvo prisiljeno na
pokornost silom oruja i elja da se carskoj blagajni obezbedi ispravno plaanje dabina
od strane tog stanovnitva. Oba cilja ostvarivana su na dosta primitivan i grub nain.
U administrativnom pogledu Darijeva monarhija obuhvatala je oko 20 okruga; u
svakom okrugu je kao namesnik vladao satrap (koji je esto bio lari carske porodice). Car
Persije je na te satrape prenosio svoje funkcije graanske, vojne i sudske. Ali, bez obzira
na iroka ovlaenja koja je svaki od satrapa imao u odnosu na stanovnitvo svog okruga,
on lino, njegov ivot i imovina u celini su zavisili od volje cara. Herodot, ije delo
predstavlja glavni izvor za prouavanje grko-persijskih ratova, saoptava niz sluajeva
kad su satrapi navukavi na sebe gnev svoga vladara bili nemilosrdno kanjavani za
najmanju krivicu, a da se i ne pominje izdaja. Osim toga, uz svakog satrapa postavljan je
po jedan nadzornik koji je bio dobro obaveten svim dogaajima iz delokruga datog
okruga i njima je obavetavao cara. Tako se provincijska vlast nalazila pod stalnom
kontrolom centralne vlade.
I pitanjima finansija centralna vlast je poklanjala znatnu panju. Svaka satrapija
predstavljala je posebnu poresku jedinicu. Herodot nam daje iscrpan spisak tih poreskih
okruga. Na primer, prvi od njih u koji su ulazili Jonjani, Karijci, Meani, Pamfilijci i drugi
narodi nastanjeni u zapadnom delu Male Azije, plaao je Dariju porez u visini 400 talenata
u srebru. Stanovnici desne obale Helesponta, Frigijci, azijski Traani, Paflagonci i drugi
plaali su 360 talenata, Kilikijci 500 talenata i 360 belih konja. Od tih 500 talenata na
izdravanje konjice koja je uvala kilikijsku zemlju troeno je 140 talenata, a preostalih
360 ilo je pravo u Darijevu kasu.
Egipatski okrug plaao je 700 talenata poreza ali u to nisu ulazili prihodi od ribolova u
Meridskom jezeru. Iz ovog okruga uzimano je jo 120 hiljada medimni ita za ishranu
Persijanaca i njihovih najamnika koji su se nalazili u tvravi Memfisa. Satrap Vavilonije
raspolagao je sa 800 drebaca i 16 hiljada kobila, koliko su Persijanci uzimali u tom
okrugu na ime danka od stanovnitva.
Celokupan iznos svih dabina koje su svake godine ulazile u Darijevu blagajnu,
predstavljao je svotu od 14.500 talenata prema eubejskom raunanju. Tako su sva plemena
i narodi u sastavu te drave plaali redovni godinji danak. Izuzetak su predstavljali samo
Persijanci koji su bili osloboeni od plaanja redovnog danka. Persijska drava bila je
ispresecana irokom mreom puteva od Sadra do Inda; na njima su bila ureena specijalna
odmaralita za putnike. Odravanje i uvanje tih puteva takoe je ulazilo u funkcije ovog
ili onog satrapa, ali optu kontrolu nad putevima vrili su inovnici iz centra.
U oblastima na koje se prostirala vlast persijskog cara bili su smeteni persijski
garnizoni. U sluajevima velikih pohoda persijski carevi su pozivali u svoju vojsku
mnogobrojne odrede sastavljene od stanovnitva raznih oblasti koje su se nalazile pod
njihovom vlau. Na taj nain brojni sastav persijske armije mogao je da bude vrio velik za
ta vremena. Borbeni kvalitet te, po svom sastavu veoma meovite arrnije, nije bio visok,
jer mnogobrojni podanici persijske drave nisu mogli da budu zainteresovani za dalji
razvitak njenih vojnih uspeha. Opti karakter ove drave drave konglomerata morao je da

se odrazi na organizaciju njenih vojnih snaga koje su se sastojale od niza pojedinih,

meusobno slabo povezanih odreda.
Posle persijskog osvajanja maloazijskih obala, posle pada lidijskog carstva, prodiranja
Persijanaca obalama Helosponta, ime irn se otvarao put u Crno more i naroito posle
ukljuivanja Fenikije i Egipta u sastav persijske drave, poloaj grkih jonskih gradova
naglo se promenio. Posrednika trgovina na Egejskom mom skoro u potpunosti prelazi u
ruke Feniana koji su uivali pokroviteljstvo i podrku Darija, a trgovina sa Egiptom koji
je takoe igrao vanu ulogu u trgovinskom bilansu jonskih gradova skoro sasvim prestaje.
Pored istovremenog slabljenja veza s Crnim morem sve se to porazno odrazilo na privredu
joriskih gradova. Tako gubitak njihove nezavisnosti ne samo da nije bio kompenzovan
nekim ekonomskim dobicima, ve, naprotiv, bio je obeleen naglim opadanjem nivoa
njihovog ekonoraskog ivota.
Tome treba da se doda i to da su jonski gradovi bdi u sastavu raaloazijske satrapije i
tako su, zajedno sa Karijcima, Pamfilijcima i drugim narodima nastanjenim u zapadnom
delu poluostrva, koji su ulazili u sastav te satrapije, bili obavezni da u persijsku blagajnu
ulau godinji porez u visini od 400 talenata u srebru to je za ono vreme bila ogromnu
suma.
U cilju obezbeenja pokornosti jonskih gradova, Darijeva vlada se mea u njihov
unutranji ivot, i to svoje meanje ostvaruje u formi koja je za njih vdo uvredljiva.
U vezi s tim treba da se podsetimo i na neke karakteristike istorijskog ivota Grka u
VII-VI veku pre n.e. uslovljene delovanjem zakona neminovnoj povezanosti
produkcionih odnosa sa karakterom proizvodnih snaga drutva. U konkretnim uslovima
grke stvamosti tokom VH-VI veka borba izmeu odumiruih drutvenih odnosa i novog
ureenja, koje je dolazilo kao njihova smena, izraavala se u obliku estokih sukoba
izmeu rodovske aristokratije i demosa. U jonskim gradovima, koji su bili najrazvijeniji i
najnapredniji u socijalno-ekonomskom pogledu, borba demosa odvijala se sa naroitom
upornou. Pod pritiskom demosa aristokratija je gubila poziciju za pozicijom. Konana
pobeda demosa, vezana za potpunu likvidaciju ostataka rodovskog ureenja koji su koili
razvoj proizvodnih snaga novog dratva ve je bila bliska. Meutim, Persijanci u svojoj
politici prema grkim gradovima uvek su se kao po nekom pravilu orijentisali upravo na
odumiruu rodovsku aristokratiju opravdano raunajui da e u njoj nai najsigumiji
oslonac za svoju vlast. U svim grkim gradovima pod svojom vlau Persijanci su silom
uvodifi aristokratsku tiraniju. Vlastodrci koje su oni dovodili na vlast obino su se u
svemu oslanjali na podrku lokalne aristokratije i nemilosrdno su suzbijali demokratske
pokrete. Ti vlastodrci bili su odani persijskom caru, ne iz straha, ve duom i telom, jer su
znali da bez njegove direktne podrke ne mogu odrati vlast u svojim rukama.
Samo po sebi je jasno da tim putem nije bilo mogue da se za due vreme obezbedi
dominacija odumrlih drutvenih snaga. Zato se sa sigurnou moe rei da je politika
persijske vlade bila unapred osuena na neuspeh, jer je bila u raskoraku sa zakonitou u
razvoju istorijskog procesa koji ne zavisi od volje ljudi. Persijska vlada nije mogla da
likvidira demokratski pokret u grkim gradovima. Zahvaljujui sticaju istorijskih okolnosti
taj pokret sada poprima u isto vreme i obeleje antipersijskog i patriotskog to, razume se,
nailazi na simpatije i najtopliju podrku demokratskih elemenata irom cele Grke. Ta
podrka je bila utoliko jaa to je persijska najezda u to doba zapretila celokupnom grkom
svetu. irenje persijske monarhije moralo je da dovede do sukoba izmeu Persije i Helena.
Spoljna politika Spoljna politika Darija I kao i politika njegovih Darija I. prethodnika
svodila se pre svega na to da putem Skitski pohod novih osvajanja jo vie proiri ionako
ogromnu teritoriju svoje drave. Zavojevaki planovi Darija bili su vrlo veliki, ali on se u
prvom planu orijentisao na zapad na evropske obale Egejskog mora, Bakansko poluostrvo
i Grku. S druge strane, Darije je imao u planu da severozapadne granice svoje drave

obezbedi irokom i sigurnom barijerom koja bi je titila od upada podunavskih i severocrnomorskih plemena i da osvoji zemlje u Crnomorskom primorju bogate itom i
sirovinama.
To su bili razlozi koji su podstakli Darija da u prolee 514. g. krene protiv Skita s
ogromnom vojskom i flotom. Preavi preko Bosfora trakog i posluivi se pri tom
mostom koji je tu sagradio Grk Mandroklo, bez obzira na otpor trakih plemena (Herodot,
IV, 93), persijska vojska pree Trakiju. Na obali Dunava persijska kopnena vojska se
sastala sa flotom koja je zatim ula u ue reke. Preko Dunava su bili sagraeni mostovi i
za njihovo uvanje je ostavljen pomoni odred jonskih Grka, pod komandom miletskog
tiranina Histije. Preavi Dunav preko tih mostova
Darijeva vojska ue u skitske stepe. Tu se Persijancima spremao neuspeh. Ne pruajui im
otvoreni otpor, Skiti su ih stalno uznemiravali naletima svoje konjice i povlaei se
zavlaili neprijatelja sve dublje u svoje prostrane stepe. Pri tom su pred njima palili sve,
unitavali bunare, itd. Darijeva vojska ubrzo se nala u tako tekom i bezizlaznom
poloaju da nije imala dragog izlaza osim povlaenja. Tako se Darijev skitski pohod
zavrio potpunim neuspehom. To je bio prvi veliki vojni neuspeh Persijanaca. Taj neuspeh
je delovao veoraa jako na savremenike. Herodot, na primer, pria tome kako su glasovi
povlaenju Persijanaca kod Grka koji su ostali da uvaju most na Dunavu, izazvali prvu
misao da porue most i da tako Dariju oteaju povlaenje. Meutim, Histija, koji je uivao
Darijevo pokroviteljstvo, uspeo je da ih ubedi da to ne ine. Histija je imao puno razloga
za verovanje da bez podrke Persijanaca nece moi da ouva tiransku vlast nad svojim
sugraanima u Miletu.
Vrativi se sa skitskog pohoda, Darije je poverio svojim vojskovoama Megabazu i
Otanu zadatak da dovre pokoravanje stanovnitva na obalama Helesponta i u Trakom
primorju. Taj zadatak je bio izvren tokom narednih godina. Odmah posle toga u ruke
Persijanaca prela su, jedno za drugim, ostrva u Egejskom moru: Lemnos, Imbros, Hios,
Lezbos, Samos. Tako su se moreuzi i ostrva neophodni za ivot Grka nali pod Darijevom
vlacu. Na obalama Helesponta i Bosfora trakijskog nadiranju Persijanaca nije mogao da
se odupre nijedan grki grad. Iako se skitski pohod zavrio neuspehom Persijanaca,
njegova posledica je ipak bila zavoenje persijske prevlasti nad junom obalom Trakije,
nad plodnom dolinom Strimona s njegovim bogatim nalazitima zlata i srebra; Makedonija
je bila prisiljena da prizna svoju zavisnost od persijskog cara.
Na trakoj obali Persijanci su poeli da grade nekoliko tvrava, a od novopripojenih
zemalja osnovana je nova satrapija. Osvajanjem Lidije jo ranije bila je zavedena persijska
vlast nad grkim maloazijskim gradoviraa. Tako se cela istona obala Sredozemnog mora
nala pod vlau persijskog cara. Brodovi svih primorskih naroda i gradova nali su se u
slubi persijske monarhije: fenianski, karijski i grki brodovi sainjavali su ogromnu flotu
sposobnu da odrava mo persijske drave. Pod takvirn uslovima ubrzo je obnovljena
persijska vojna ekspan<rija. Neposredni povod za njenu obnovu predstavljao je ustanak
jonskih gradova na zapadnoj obali Male Azije.
2. JONSKI USTANAK INJEGOVE POSLEDICE
Uzroci i poetak Jonski ustanak nije nipoto izazvan nekim sluustanka ajnim
uzrocima. Jonski gradovi bili su pre svega trgovaki gradovi. Persijsko zaposedanje Helesponta i
Bosfora zadalo je teak udarac trgovini Jonjana sa zemljama na
Crnom mora, a konkurencija fenianskih trgovaca svakim danom je donosila sve ozbiljnije
pretaje. Osim ekonomskih teta jonski gradovi su, kao to je ve reeno, potpali i pod

politiko ugnjetavanje: u svim gradovima okupiranim od strane Persijanaca nameteni su

tirani. Neuspjeh Darijevog skitskog pohoda pokolebao je autoritet njegove armije. I,
konano, mali broj persijskih odreda stacioniranih u zapadnom delu Male Azije ulivao je
Grcima nadu u brz uspeh. _______________ ____Dogaaji su se odigrali ovako. U ziimT500-49S g. dolo je do prevrata na ostrvu
Naksosu: pristalice demokratije svrgle su vladajuu aristokratiju na tom ostrvu. Proterani
aristokrati zatraili su pomoc Mileta koji je meu jonskim gradovima, posle unitenja
Samosa od strane Persijanaca, zauzeo prvo mesto. Miletski tiranin Aristagora rado je
prihvatio aristokrate, begunce iz Naksosa, i obeao im pomo. Aristagora je svakako
raunao da e pohodom na Naksos ojaati mo Mileta i proiriti svoj uticaj. Zato on
predloi Artafernu, satrapu Sarda, inae Darijevom neaku, da preduzme ekspediciju
protiv ostrva Naksosa sa zadatkom da ponovo uspostavi vlast zbaene aiistokratske vlade,
a istovremeno da pokori ostrvo. Artafern se saglasi sa predloenim planom, a car dade svoj
pristanak na njegovo izvoenje i tako u leto 499. g. jaka flota krenu u pravcu Naksosa.
Meutim, stanovnitvo ostrva prai odluan otpor i posle etiri meseca uzaludne opsade
flota je morala da se povue. Neuspeh ekspedicije pokolebao je poloaj Aristagore; iiije
mu bilo teko da predvidi da e ga Persijanci pozvati na odgovomost zbog neuspeha
pohoda i da e ga liiti vlasti nad Miletom.
Tada Aristagora (naslednik Histije koji je bio pozvan u Suzu, kod cara) odlui da digne
ustanak protiv Persijanaca; nije iskljueno da je on delovao u sporazumu sa Histijom; sam
pohod protiv Naksosa predstavljao je zgodan izgovor za okupljanje snaga maloazijskih
Grka i nije izazivao podozrenje Persijanaca. U svakom sluaju, Aristagora je odmah po
povratku sa pohoda na Naksos okupio svoje pristalice u Miletu i oni su se jednoduno
izjasnili za ustanak. Protiv te odluke bio je jedino Hekatej, istoriar i geograf, istiui moc
persijskog cara, ali njegovi razlozi nisu naili na odobravanje. Odluivi da se podigne
ustanak, zaverenici pristupie poslu. Zauzimanje flote od strane zaverenika posluilo je
kao signal za ustanak svim grkim gradovima na ostrvima i na zapadnim obalama Male
Azije. Svuda su bili zbaeni tirani koje su postavili Persijanci, uspostavljena je demokratija
i spremljeni odredi za oruanu borbu. Aristagora se, verovatao da bi pruio primer
ostalima, odrekao vlasti i predao je narodnoj skuptini. Voe ustanka shvatile su svu teinu
predstojee borbe. I stvarno, dok se na moru jo i moglo da rauna na neki uspeh, na
kopnu je posle prvih lakih uspeha moralo da doe do veoma tekih borbi sa
mnogobrojnom persijskom vojskom. Zato Aristagora pokua da zadobije podrku Grka
evropskog dela Grke i u jesen 499. g. krenu u Spartu i Atinu.
Odnos Sparte Politika situacija Sparte nije bila povoljna za i Atine prema ciljeve
Aristagore; odlunim akcijama Sparte maloazijskim smetali su njeni tadanji
neprijateljski odnosi s dogaajima Korintom i Argosom, kao i borba izmeu spartanskih
kraljeva Kleomena i Demarata. Kleomen je voi jonskog ustanka pruio mogunost da
obrazloi zahteve. Aristagora, drei u rukama jednu bakarnu plou na kojoj je bio nacrtan
,,zemaljski krug" i potkrepljujuci svoje izlaganje podacima sa te karte, u kitnjastom govoru
izloi spartanskom kralju svu korisnost poduhvata koji je predlagao mogunost dobijanja
ogromnih koiiina zlata, srebra, bakra teglee stoke i ribe; nije zaboravio da spomene i
prednosti grkog oruja i taktike u poreenju sa persijskim. Kleomeri je Aristagori
postavio samo jedno pitanje: Koliko dana traje put od mora do prestonice persijskog
cara?" kad mu Aristagora odgovori da e za taj put biti potrebno tri meseca, Kleomen
uvide da je itav poduhvat neostvariv. Pokuaj Aristagore da podmiti kralja se takoe
zavri neuspehom. Kleomen osta pri svojoj odluci. Tako se Sparta ogradi od svakog
meanja u maloazijske poslove.
Iz Sparte Aristagora krenu u Atinu. Tu su se na vlasti nalazile pristalice Klistena, a
nedavno organizovana graanska vojska deset novih fila ve je sjajno pokazala svoj visoki

borbeni kvalitet u bojevima protiv Tebe i Halkide, Aktivna podrka koju je satrap Artafem
pruao proteranom Hipiji stvarala je kod atinskih vladajucih krugova jaka neprijateljska
oseanja prema Persiji, tako da je polidka situacija u Atini za Aristagoru bila mnogo
povoljnija nego u Sparti. Istupivi pred narodnora skuptinom, on ponovi svoje razloge u
korist poduhvata koji je ponovo predlagao naglaavajui prednosti grke peadije
naoruane tekim orujem. Atinska skuptina odlui da se Jonjanima upud pomoc od 20
trijera; uskoro im se prikljui jo 5 trijera koje je poslala Eretrija Eubejska. ,J upravo ti
brodovi kae Herodot (V, 97) koji nije odobravao jonski ustanak Grka obeleili su poetak
nesree kako za Helene, tako i za varvare".
Pohod na Sard Meu gradovima Jonije koji su se prikljuili pokretu protiv Persijanaca
nije bilo jedinstva akcije; osim toga posle prvih poetnih uspeha ustanak se irio veoma
sporo. Lidija i Trakija nisu podrali ustanike.'Mnogobrojna ali loa ogranizovana flota
Jonjana stupila je u akciju s velikim zakanjenjem.
Ustanak se uskoro proirio na sever na obale Helesponta, na jug na Kariju i Kipar, ali
kopnena vojska ustanika nije nita poduzimala sve do prolea 498. godine, tj. do dolaska
Atinjana i Eritrejaca. To su iskoristili Persijanci koji su dobili na vremenu, tako da su
mogli da koncentriu svoju vojsku u zapadnom delu Male Azije.
Po dolasku Atinjana i Eritrejaca grki ustanici su izvrili smeli poduhvat: njihov odred
u koji su se ukljuili i atinski hopliti brzo je krenuo u pravcu Sarda. Nije im polo za
rukom da osvoje tvravu koja se nalazila
<

~)NSK0}4 k SfA kJK l/

na visokoj i nepristupanoj steni i koju je branio jak persijski gamizon sa satrapom

Artahernom na elu, ali su aspeli da osvoje grad i da ga spale. U nemogunosti da izdre
u ruevinama Sarda koje su se jako dimile, Grci su se povukli nazad. Na povratku ih je,
nedaleko od Efesa, sustigla persijska vojska koja je tek prispela: dolo je do bitke u kojoj
su Grci bili potueni do nogu (kraj leta 498. g.). Ostatak atinske vojske urno se ukrcao
na brodove i vratio se u otadbinu. Time se zavrilo uee Atinjana u jonskom ustanku.
Posle toga su kae Herodot (V, 103) Atinjani potpuno napustli Jonjane i, bez obzira na
uporne raolbe Aristagore..., odbili su im svaku pomo". Izgleda da su Eritrejci napustili
Jonjane. Pohodora 11a Sard, koji se zavrio tako nesreno, zavreni su pokuaji ustanika
da preu u ofanzivu; sad im je ostalo samo to da se brane od persijske vojske koja je
vrila napade.
Dok je deo persijskih trupa iao na primorske gradove Male Azije, drugi njihov deo
guio je ustanak na obalama Helesponta. Dosta velike persijske snage bile su upuene na
Kipar i posle niza estokih borbi Persijanci su zaposeli ostrvo. Istina, jonska flota, koja
je pristigla u pomo Kipru, potukla je feniansku flotu, ali taj uspeh vie nije mogao da
unese bitniju promenu u nastalu situaciju Kipar je ostao u rukarna Persijanaca, a jonski
brodovi su bili prisiljeni da se vrate. Mnogo vie tekoa zadalo je Persijancima
suzbijanje ustanka u Kariji. Otpoevi tu sa vojnim operacijama u prolee 497. g.,
Persijanci su odneli jednu za drugom dve pobede, ali odmah posle toga, u jesen 496. g.,
pretrpeli su teak poraz i tek 494. g., poto su koncentrisali velike snage, uspeli su da
nateraju ustanike na polaganje oruja. Jo pre toga, 496. g., Persijanci su izolovali s juga
i sa severa glavno arite ustanka Joniju. Persijska armija, pod linim vostvom
satrapa Artaferna, osvojila je Klazomenu i Kimu; persijski obru sve se vie stezao oko
Mileta, gla-vnog centra jonskog otpora.
Zbog svih tih neuspeha bio je slomljen duh voe ustanka Aristagore. Predavi
komandu jednom od miletskih aristokrata, on je pobegao iz Mileta u Trakiju gde je

ubrzo poginuo u sukobu s Traanima. U isto vreme poslednji put je pokuao da se

aktivno ukljui u ustanak i bivi miletski tiranin Histija. On se kao i pre prikrivao
odanou persijskom caru i zato ga je Darije pustio iz Suze, raunajui oigledno na
njegov uticaj da privoli ustanike na pokornost. Ali, kad je Histija stigao u Sard, satrap
Artafern, koji je savreno razumeo njegovu dvostruku igru, prema reima Herodota,
otvoreno mu je rekao: ,,Ti si obuu napravio, a Aristagora ju je obukao". Histija je bio
prisiljen da hitno bei iz Sarda; pokuao je da se zadri u Miletu, ali je i otuda proteran.
493. g. Histija je dospeo u ruke Persijanaca koji su mu izrekli kaznu.
Ni Aristagora ni Histija nisu bili sposobni da postanu prave voe i organizatori
ustanka; i jedan i drugi bili su u stvari samo hrabri avanturisti, koji su mislili na to da
iskoriste demokratski pokret u jonskim granicama za svoje line ciljeve.
Pad Mileta Meutim, Persijanci, poto su koncentrisali svoju vojsku ka Joniji, nisu
mogli odmah da pristupe odlunim operacijama; trpeli su zbog velikih gubitaka koje su
imali u prethodnim borbama._Tek u prolece 494. g., dobivi vee pojaanje, persijska
vojska je ne obraajui panju na manje znaajne gradove, krenula pravo na Milet.
Istovremeno se u Egejskom moru pojavila fenianska flota koja se oslobodila zahvaljujui
konanoj pobedi Persijanaca na Kipru i popunila kiparskim, kilikijskim i egipatskim
brodovima. Miletu je zapretila totalna opsada, s kopna i mora. Jonjani odlue da glavni
udarac zadaju pomorskim snagama Persijanaca, a na kopnu da se ogranie samo na
odbranu miletskih bedema. U velikoj luci Mileta, nedaleko od ostrva Lade, u leto 494. g.
brzo se skupila jonska flota; njen glavni deo inili su brodovi Mileta, Samosa, Hiosa i
Lezbosa, kojima su se prikljuile flotile raanjih zajednica. Prema reima Herodota (VI, 8),
itava grka flota sastojala se od 353 broda, a flota Persijanaca od 600 brodova. Verovatno
su obe ove cifre preuveliavane i teko da bi persijska flota bila mnogo veca od grke.
Tokom nekoliko sedmica obe flote su stajale jedna prema drugoj, ne preduzimajui
nikakve akcije. Persijanci su raunali da ce pomou jonskih tirana, koji su bili zbaeni u
poetku ustanka i koji su se sada nalazili u persijskom tabu, uneti dezorganizaciju u
redove Grka i delovati na pojedine grupe da napuste savez, obeavajui im pomilovanje.
Jonske snage bile su paralizovane usled nedostatka jedinstvene komande i totalnim
odsustvom discipline. Istina, iskusni pomorac Dionisije, komandant fokejskih brodova, bio
je imenovan za komandanta celokupne flote, ali je Fokeja dala samo tri broda i ostali
saveznici nisu priznavali vlast tog komandanta. Uzalud.je Dionisije nastojao da manevrima
pripremi grku flotu za predstojeu teku bitku posle nekoliko dana napornih vebi ove
su bile zanemarene i komande brodova iskrcale su se na ostrvo Ladu. Persijska flota
iznenada je napala grku flotu usidrenu kraj obala Lade. Vec kod prve navale Persijanaca
brodovi Samoana, ija je posada bila pod uticajem propersijske stranke, napuste borbene
redove osim 11 brodova i vrate se u otadbinu. Njihovim primerom uskoro su poli
brodovi Lezbosa i mnogih drugih zajednica. Hioski brodovi, istina, pruie jak otpor, ali
time su mogli samo da odgode konaan poraz. Ostaci grke flote pod pritiskom brojne
nadmonosti persijskih snaga bili su potueni do nogu.
Porazom grke flote kod Lade bila je zapeaena sudbina Mileta. Opkoljen s kopna i
mora grad je bio zauzet na juri, stanovnitvo delom pobijeno a delom preseljeno na obale
Tigra. Grad je poruen; opljakan je hram Apolona, koji se nalazio nedaleko od Mileta;
Persijanci su se dokopali njegovog ogromnog blaga. Kasnije obnovljeni Milet, kako se vidi
po iskopinama, bio je znatno manji od prvobitnog. Pad Mileta ujedno je bio i kraj ustanka.
Uskoro su biii pokorena i strahovito opustoena ostrva Lezbos, Hios, Tenedos koja su se
nalazila u susedstvu Jonije; persijska flota je zatim u pepeo pretvorila Perint, Selimbriju i
Vizant, tj. gradove na

evropskim obalama Propontide koji su pruili podrku ustanku. Poetkom leta 493. g.
Persijanci su okupirali poslednje ustanike gradove. U njima je bila uvedena persijska
uprava i ponovo im je nametnut onaj danak koji su ti gradovi plaali pre ustanka.
Time je doao kraj napretku i procvatu Jonije; njeni gradovi koji su ranije
predstavljali najvanije centre grke trgovine i kulture otada sve vie gube snagu i
znaaj i ustupaju svoju vodecu ulogu gradovima ue Helade, a u prvom redu Atini. Pa
ipak jonski ustanak je, i pored svog traginog zavretka, odigrao ogromnu ulogu u
optem toku borbe Grka protiv persijske monarhije: punih est godina najbolje
persijske snage bile su vezane u Maloj Aziji, a dve flote i jedna armija unitene su
snagama ustanka. Uporna, iako bezuspena, borba Jonjana pripremila je kasnije
pobede grkog oruja.
3. POLITIKE BORBE U GRKIM DRAVAMA
Politika borba Poto je jonski ustanak bio uguen, teko je bilo suu Atini
mnjati u to da ce persijski car ostaviti bez posledica uee Atine i Eretrije u ustanku.
U Atini je u to vreme opet planula politika borba. Alkmeonidi, koji su se zalagali
za pruanje pomoci ustanku, bili su potisnuti od strane pristalica Pizistratida. Hiparh
sin Harna, koji se nalazio na elu ovih, bio je izabran za prvog arhonta za 496/95. g.;
oigledno je veina u Atini, ne raunajui na uspeh ustanka, bila protiv meanja u
stvari jonskih Grka. Posle razaranja Mileta, koji se nalazio u prijateljskim odnosima s
Atinom, opasnost je zapretila i samoj Atini. U vezi sa stvorenom situacijom postavilo
se pitanje neposredne zatite Atine. Krajem 90-tih godina poinje da stie prevlast
grupacija koja bi se mogla nazvati pomorska". Voa te stranke bio je Temistokle, sin
Neokla, arhont 493/92. g. Temistokle i nje-, govi istomiljenici smatrali su da glavne
napore Atinjana treba usmeriti u pravcu stvaranja pomorske flote i da e predstojeca
borba s Persijancima biti krunisana uspehom samo u sluaju ako Atina bude jaka na
moru. Protiv tog programa digla se atinska zemljovlasnika aristokratija i deo seljatva
pod vostvom Miltijada, potomka Miltijada Starijeg, koga je u svoje vreme Pizistrat
proterao iz Atine. Posle jonskog ustanka, spasavajui se od Persijanaca, u Atinu se
vratio Miltijad Mlai koji je dovukao bogatstvo pokupljeno u Hersonesu. On je u Atini
ustao protiv Temistoklovog programa, smatrajui da Atinjani pre svega treba da se
pobrinu za stvaranje takve graanske vojske koja bi se mogla odupreti persijskoj.
Atinski narod je konano usvojio taj plan.
Pcred dve pomenute grupacije koje su s jedne strane predstavljale odraz interesa
onog dela atinskog stanovnitva koji je ve izgubio vezu sa zemljom, okrenuvi se
zanatima i pomorskoj trgovini, a s druge strane,
interese onih koji su bili vezani za posed, u Atini je bilo i takvih elemenata koji su svoje
nade otvoreno polagali u Persijance. Meu ove su spadale mnoge nekadanje pristalice
Pizistratida, koji su moda odravali tajne veze s Hipijem. Meu njih su neko vreme
spadali i Alkmeonidi, rukovoeni nepomirijivom mrnjom prema Miltijadu.
Unutranj e Poetkom V veka Sparta je vodila upornu borbu borbe u Sparti s
Argosom. Energini spartanski kraj Kleomen i drugim grkim uspeo je da zada
smrtni udarac Argosu. Opijen
dravaina tim uspehom Kleomen, koji je u svoje vreme odbio molbu Jonjana za
pruanje pomoci, sada je postao vatreni pristalica rata s Persijom, oigledno se uzdajui u
to da ce posle rata postati voa cele Grke. On je rado prihvatio predog atinske vlade da se
preduzme ekspedicija protiv ostrva Egine koja je izrazila svoju pokornost persijskom caru:

trgovaki interesi Egine koja je bila li suparnitvu sa Atinom zahtevali su mirne odnose s
Persijom. Meutim, Kleomenov poduhvat je propao zbog uporne i sistematske opozicije
dragog spartanskog kraja Demarata, koji je uspeo da obavesti Eginu da je Kleomen krenuo
na nju na vlastitu inicijativu, a ne po ovlaenju Peloponeskog saveza. Kleomen se hitno
vrati u Spartu i isposlova da se Demaratu oduzme kraljevska vlast. Demarat pobee u
Persiju, a na njegovo mesto doe Leotihid, Kleomenov pristalica. Posle toga Kleomen
preduze novu ekspediciju protiv Egine, natera je da se pokori i da preda taoce. Meutim, u
Sparti se nastavi unutranja borba; uskoro su efori utvrdili da se Kleomen, prilikom
svrgavanja Demarata, posluio podmiivanjem. Kleomen je bio prisiljen da se skloni u
Tesaliju, a,dade je preao u Arkadiju. Tu je on uporno podstrekavao Arkaane na
nepiijateljske ispade protiv Sparte. U Sparti je pokuavao da pridobije helote. Kleomenova
aktivnost postala je tako opasna za Spartu, pa su efori smatrali da je najbolji izlaz iz
stvorene situacije da ga zamole da se vrati u otadbinu i da ponovo primi kraljevsku vlast.
Prema Herodotovom kazivanju, Kleomen je uskoro po povratku u Spartu poludeo i izvrio
samoubistvo. Najverovatnije je da Herodotova pria predstavlja samo zvaninu verziju
Kleomenove smrti; po svemu sudei, on je uklonjen kao ovek veoma opasan za interese
Sparte.
Tako su i Atina i Sparta bile oslabljene neprekidnim unutranjim borbama; druge
grke drave bile su jo manje sposobne za pruanje ma kakvog otpora persijskoj najezdi.
Argos, potuen od strane Sparte, nastojao je da povrati svoju izgubljenu mo. Egina,
priraorana da se pokorava sili, bila je iscrpljena unutranjim borbama. Zajednice sjeverne
Grke sve vie su bile za mirne sporazumne odnose s persijskim carem. Grci sa zapada
uopte nisu mogli da uestvuju u toj borbi, jer su bili u neprijateljskim odnosima s
Etrurijom i Kartaginom. Vecina manjih grkih zajednica bila je potpuno zaokupjena
svojim lokalnim sitnim interesima i ostajala ravnoduna prema dogaajima koji su se
odigravali izvan njihovih granica. Tako

Ratni brod. Slika sa atike vaze

je situacija u celoj Grkoj bila veoma povoljna za predstojei Darijev pohod.

/JC i/U ^ tLJ'jt 1/

iunn
4. PRVII DRUGI DARIJEV POHOD
Politika borba Pohod protiv Grka nametao je Persijancima preduu Atini
zimanje izvesnih pripremnih mera. Bilo je potrebno da se u Joniji zavede vri reim kako bi se onemoguio
novi ustanak i kako bi se od te zemlje stvorila siguma baza za razvijanje ofanzivnih
operacija. Po Darijevom nareenju, Artafern je okupio u Sardu predstavnike nemirnih
gradova kojima je bilo saopteno da se strogo zabranjuju sve neprijatejske akcije meu
grkim zajednicama u Joniji i da u sluaju ma kakvih sukoba moraju zatraiti
posredovanje satrapa. Doavi u Joniju 492. g. s puta po Trakiji persijski vojskovoa
Mardonije, inae Darijev zet, zavrio je politiku reorganizaciju jonskih gradova
smelom reformom: on je zbacio sa vlasti vecinu tirana i u jonskim
gradovima zaveo demokratiju. Teko bi se sa sigurnou moglo reci koliko je sa take
gledita persijskih interesa bila uspena ta reforma, ali u svakom sluaju oslabljena
neuspelim ustankom Jonija je sad bila vrsto vezana za Persijance.
Poetkom prolea 492.^. pripreme su bile zavrene i Mardonije kome je bilo povereno
rukovoenje vojnim operacijama raogao je da otpone pohod. Po Herodotovim reima, cilj
pohoda bio je osvajanje to veceg broja helenskih gradova. Plan pohoda predviao je
koordinirane operacije kopnene vojske i flote: armija je trebalo da napreduje du obale
Trakije zatiena i podravana flotom. Pohod je poeo uspeno: osvojeno je nekoliko

ostrva, meu kojima i Tasos, kao i ustaiiiko trako pleme Brigi. Persijsku flotu je na
povratku zadesio neuspeh. Na Halkidikom poluostrvu bHzu Atoskog rta, koji je od
davnina uivao lo glas kod grkih mornara, persijska flota zapade u veliku buru; stradalo
je oko 300 brodova i preko dvadeset hiljada ljudi. Kopnena vojska, preavi Helespont,
prola je kroz Trakiju i Makedoniju, ali je tokom svog dugotrajnog puta pretrpela velike
gubitke u stalnim sukobima sa trakim plemenima. Ostaci flote koju je razbila bura nisu
bili u stanju da prue osetniju pomoc oslabljenoj armiji i zato je Mardonije doneo odluku
da prekine pohod i da se vrati na polazne poloaje.
Drugi pohod Neuspeh pohoda 492. g. nije naterao Darija da
Persijanaca se odrekne odluke da celu Grku stavi pod svoju vlast; 491. g. on vri
marljive pripreme za novi pohod. Pored vojnikih priprema obavlja i diplomatske: u ime
cara upueni su izaslanici na ostrva Egejskog mora i u drave evrpske Grke sa zahtevima
zemlje i vode" znaka pokornosti. Ostrva, meu kojima i Egina, zadovoljavaju taj zahtev
bez oklevanja. Njihov prime sledi i najveci broj zajednica u sjevernoj Grkoj. Ali u Atini i
Sparti persijski izaslanici bili su pobijeni; oigledno da su pristalice oruanog otpora
Persijancima hteli da preseku svaku dalju mogucnost za ma kakve pregovore s Persijom.
Poetkom prolea 490 g. u Kilikiji se okupi persijska vojska opremljena za pohod. Na
njenom elu su se nalazile vojskovoe Datis i Artafem. Persijska komanda pravilno je
shvatila glavne uzroke Mardonijevog neuspeha: nekoliko meseci bilo je utroeno na
zaobilazni mar preko Trakije koji je bi skopan sa neverovatnim tekocama, a jaka flota
bila je preputena na milost i nemilost tokom dugotrajne plovidbe du obala punih
opasnosti. Ovog puta odlueno je da se persijska aranija morskim putem prebaci u Atiku, u
samo srce neprijateljske zemlje; time bi neprijateljske snage bile dezorganizovane.
Prisustvo persijske vojske na teritoriji balkanske Grke trebalo je da pokrene sve pristalice
Persije. Na strani Persijanaca u mnogim grkim gradovima bila je aristokratija koja je
raunala da ce uz njihovu pomoc sauvati svoje poloaje i svoju staru politiku do1 / minaciju u borbi protiv demosa. To.se na prvom mestu odnosilo na gradove Beotije i
Tesalije. Za prebacivanje persijske vojske du obala Male Azije bila je skupljena velika
flota koja je prema Herodotu iznosila 600 trijera; mogue je da je taj broj neto
preuvelian. To su, izgleda, bili uglavnom transportni brodovi, a ne borbene jedinice.
kopnenoj vojsci Persijanaca Herodot kae da je bila ogromna i dobro naoruana". Brojke
koje navode kasniji autori od 200 do 300 hiljada peadije i 10 hiljada konjice svakako ne
odgovaraju istini. Nema izgleda da bi Persijanci bili u stanju da smeste na brodove vie od
15 hiljada peaka, prvenstveno strelaca i 500-800 konjanika, jer je transportovanje
brodovima velikih vojnih kontingenata, naroito konjice, u antiko doba bilo skopano s
izvanrednim tekoama. Persijskoj armiji prikljuio se i nekad proterani tiranin Hopija.
Raunalo se na to da e njegova pojava u Atici olakati akcije Persijanaca, jer je u Atini jo
uvek bilo dosta njegovih pristalica.
Poetkom leta 490. godine persijska flota je krenula iz Kilikije i preko Rodosa se
najpre uputila protiv Naksosa, koji je bio kanjen za svoj otpor 500. g., a zatim preko
Delosa prema krajnjem jugu Eubeje. Eubejski grad Karist pokuao je da prui otpor ali je
posle kratkotrajne opsade bio prisiljen da se preda. Persijska flota se uputila u Eretriju.
Meu Eretrijcima kao i meu Atinjanima bilo je dosta pristalica Persije. Neku ozbiljniju
pomoi od strane drugih Grka Eretrija nije mogla da oekuje; ak se i pomoni odred, koji
su poslali Atinjani, vratio u Atiku poto je bio obaveten kolebanju Eretrijaca. Meutim,
i pored toga pokuan je otpor navali Persijanaca, ali posle estodnevnih borbi uz gradske
zidine lokalna aristokratija pristalice Persije otvorie kapiju i pustie neprijatelja u grad.
Eretrija je bila zauzeta, razorena, a stanovnitvo odvedeno u Persiju. Na taj nain Eubeja je
pretvorena u izvrsnu bazu za dalje operacije Persijanaca. Sad su Persijanci mogli da
zaponu sa iskrcavanjem u samoj Atici.

Prema savetu Hipije iskrcavanje je izvreno u ravnici, nedaleko od Maratona, 40

kilometara daleko od Atine. Ne raspolaui nekom znaajnijom flotom, Atinjani nisu bili u
stanju da se suprotstave toj operaciji. Tako su rauni Persijanaca u punoj meri bili
opravdani: neprijatelj je bio iznenaen, nekom planu otpora Grka nije moglo biti ni rei.
Istina, kad je vest u iskrcavanju Persijanaca stigla u Atinu, u Spartu je bio upuen kurir s
molbom za pomo, ali su Spartanci odbili molbu Atinjana, pozivajui se na obiaj koji kod
njih vlada, a prema kome se ne moe preduzeti pohod pre izlaska punog meseca. Atina je
mogla da rauna samo na vlastite snage; jedino joj je Plateja poslala jedan odred u pomo
koji se ve na samom bojnom polju prikljuio Atinjanima.
Pred atinsku narodnu skuptinu postavilo se osnovno pitanje: da li da se neprijatelj eka
u gradu, iza zatvorenih bedema, ili da mu se poe u susret? Posle dugih nesuglasica reeno
je da se Persijancima prui otpor na otvorenom polju. Miltijad je zahtevao neodloni
pokret, ukazujui na to da svako odugovlaenje moe da aktivira persofilske elemente u
Atini i da prouzrokuje katastrpfu.
Kod Herodota nema podataka brojnorn sastavu atinske armije, ali kasniji autori
kau da je broj atinskih vojnika iznosio 9-10 hiljada. Poto se tu, oigledno, misli samo na
osnovne borbene snage na hoplite, trebalo im dodati jo izvestan broj lakih peaka i
robova. Pausanija, pisac veka pre n.e., kae da su se u Maratonskoj bici robovi po prvi
put borili zajedno s Helenima (I, 32, 4). Podaci antikih istoriara tome da je broj
platejskog pomonog odreda iznosio oko hiljadu Ijudi, nesumnjivo su preuveliani:
Platejci nisu mogli dati toliki broj vojruka. Mesto predstojee bitke, Maratonska ravnica,
oiviena s juga, zapada i severa ograncima Pentelikona i Parnasa, s istoka morem proiee
se 9 km u duinu, a 3 km u irinu. Tri etvrtine severnog dela ravnice predstavljaju
barutinu, juni ini terasu koja postepeno silazi mora. Persijanci su se iskrcali na severni
deo ravnice, na jednu usku kosu koja se prua izmeu barutine i mora, tj. na poloaj koji
je vec po prirodi odlino utvren. Koji su poloaj zauzeli Grci, nauna literatiira sve dosad
nije mogla da ustanovi. Herodot se ograniava na to da kae kako su se Atinjani
rasporedili nedaleko od Heraklovog hrama, a to je napomena bez vrednosti, jer nije
poznato gde se nalazio taj hram. Najverodostojnija je pretpostavka da su Grci zaposeli
brdo koji se nalazi u junom delu maratonske ravnice; to brdo die se nad ravnicom u
visini od 850 metara i dominira velikim putem za Atinu i tako predstavlja najprirodniji
poloaj za Atinjane kojima je bilo osnovno da neprijatelju spree put u srce zemlje. Logor
Persijanaca nalazio se severno od atinskog, iza barutina; izmeu neprijateljskih armija
pruala se ravnica poprite predstojece bitke.
Maratonska bitka odigrala se 13. septembra 490. g. Herodotovo kazivanje njoj svodi
se u glavnim crtama na sledece: poto je grka vojska stigla na Maraton, meu stratezima
na ijem se elu nalazio Kalimah, zapoe duga prepirka oko toga da li da se ue u borbu
ili ne.
Konanu pobedu odneo je Miltijad koji je bio za borbu. Nekoliko dana posle toga
Miltijad izvede u ravnicu grku vojsku postrojenu u borbene redove i treim marem
udari na Persijance koje su bili udaljeni 1-2,5 km. Zapoe otra borba u kojoj su Persijanci
na sredini probili grke redove, ali je'zato na grkim kiilima postignuta pobeda; okrenuvi
se zatim protiv neprijateljskog centra, Grci su porazili persijsku armiju. Potueni
Persijanci, progonjeni od strane pobednika, pobegoe prema brodovima. Tu doe do nove
bitke; Grci zaplenie 7 brodova, dok su ostali uspeli da pobegnu. Na bojnom polju ostalo
je 6400 mrtvih Persijanaca i samo 192 Atinjamna meu kojima je bio i polemarh Kalimah.
Herodot u svom opisu (VI, 108-117) uglavnom tano izlae tok dogaaja. Razotkriva
se i uzrok koji je naterao Atinjane da, ne ekajuci na napad Persijanaca, sami izvre juri
na neprijatelja. Prepriavajuci govor koji je odrao Miltijad pred ratnim savetom, Herodot
mu stavlja u usta ove rei: Ako ne budemo zapoeli bitku, uveren sam da ce Atinjane

zahvatiti velika pometnja koja e ih opredeliti na stranu Persijanaca; ako stupimo u

borbu pre nego to se pokae razdor meu nekim Atinjanima, onda uz pomo pravednih
bogova moemo izai iz bitke kao pobednici". Tako su ne vojni razlozi, ve isto politiki
i to na prvom mestu nestabilnost pozadine, nagnali Grke da napuste svoje dobro zatiene
poloaje i da udare na Persijaiice u ravnici. Persijanci su svakako jo i ranije, moda svaki
dan, izvodili u ravnicu svoje trupe, postrojene u borbene redove, i pozivali Grke na borbu.
Prema Herodotovim reima, Miltijad je svoje hoplite kojih je bilo maiije nego Persijanaca
razvio u borbni poredak dugaak onoliko koliko je bio dugaak borbeni red Persijanaca;
pri tome je centar grke vojske bio osetno oslabljen, ali je Miltijad nastajao da osigura
krila, zbijajui u njima redove vojnika. Poto se postrojila, grka falanga je krenula u
susret Persijaiicima. Kao to smo ve primetili, glavna masa persijske peadije sastojala se
od strelaca, ije su strele bile stvamo opasne, ali samo na rastojanju od oko 100 rnetara.
Miltijad je oigledno zato i naterao svoje vojnike hoplite da pretre tih kritinih 100
metara da bi se izbegli veliki gubici i da bi napad bio to plahovitiji.
Postavlja se pitanje: zato Persijanci nisu bacili svoju konjicu protiv neprijateljskih
krila dok je atinska vojska juriala na njih? Neki od istraivaa su smatrali da je konjica
morala da dri poloaj na krilinia bojnog poretka; meutirn, takav borbeni poredak kao
pravilo poinje da se primenjuje u antiko doba tek mnogo kasnije u vreme Aleksandra
Makedonskog. U VI-V veku u persijskoj vojsci, koju su sainjavali odredi raznih
narodnosti, konjica se obino nalazila u borbenom poretku izmeana s peadijom iste
narodnosti, pri emu su se odabrane konjike snage pod vodstvom vojskovoe, pa i samog
cara, nalazile u centru poretka. Tako su, izgleda bili postrojeni 1 redovi Persijanaca na
Maratonu. Herodot kae da su se u centru njihovih redova nalazili pravi Persijanci upravo
su tu Atinjani i pretrpeli neuspeh u poetku bitke. Poto su grki hopliti u upornoj borbi
skrili krila a odmah zatim i centar persijske vojske, pobeeni su se, pema Herodotovim
reima, dali u beg ka svojim laama. Izmeu raesta bitke i persijskog logora nalazila se
jedna mala prirodna prepreka omanja reka; mogue je da su tu Persijanci postavili zaklon.
U svakom sluaju, prolo je izvesno vreme pre nego to su borbom rastureni grki redovi
mogli da savladaju tu prepreku. To vrme su iskoristili Persijanci za ukrcavanje na brodove,
i kad su se Grci konano probili i kad je dolo do nove bitke kod brodova, plen koji im je
pao u ruke ve nije bio velik. Moemo pretpostaviti da je cifra koju navodi Herodot (VI,
117) atinskim gubicima 192 poginula oveka ako im se oda i nekoliko stotina
ranjenih, takoe tano data; persijske strele retko su na mestu ubijale atinske hoplite, koji
su bili dobro zatic5eni svojim oklopima. Tako nam Herodotovo kazivanje, pored nekih
preterivanja i preutkivanja, koja se javljaju kao izraz autorovih patriotskih oseanja,
stvamo
prua
realan
prikaz
Ma-

ratonske bitke. Meutim, pretrpljeni poraz, nije naterao Persijance da odmah

poloe oruje i da se odreknu daljih operacija. Persijska komarida je raunala na
pomo svojih pristalica u Atini sledbenike Pizistratida i Alkmeonida; ti njihovi
rauni nisu bili bez osnove. Herodot ak kae (VI, 115) da je neko od izdajnika
stavio na jednu uzviicu tit kao ugovoreni signal Persijancima da je u gradu sve
spremno za pregovore pri emu je govorkanje u narodu za tu izdaju upomo
vezivalo Alkmeonide. U svakom sluaju, persijska flota, poto je odmakla od
Maratona, zaobila je rt Sunion i uputila se direktno u Atinu. Atinske vojskovoe
su otkrile plan Persijanaca, atinska vojska je odmah krenula nazad i ubrzanim
marem stigla u Atinu pre nego to su pristalice Persijanaca mogle da ostvare
svoje izdajnike namere. Tako je grad, kad je persijska flota prila atirikoj luci
Fleron, ve bio pod sigurnom zatitom. Persijanci nisu smeli da rizikuju da se
iskrcaju, ve su izvesno vreme stajali na domaku Atine, a zafirif su digli sidra i
otplovili u Aziju.
Uzorci poraza Tako se zavrio pohod 490. g. Maratonski poraz Per sijanaca.
zadao je nepopravljiv udarac operacijama PersiUloga Miltijada janaca koje su
se ranije vrlo uspeno odvijale.
i njegova sudbina Kod Maratona su se najoitije pokazale prednosti
demokratske graanske vojske Atinjana, koji su branili roenu zemlju od
neprijateljske najezde, nad vojskom persijskih osvajaa. U Maratonskoj bici
ispoljile su se prednosti grkog naomanja i taktike: otri napad zbijenog stroja
hoplita skrio je i rasturio labavu raasu persijskih strelaca i konjanika. Ogromiie su
i zasluge Miltijada koji je pravilno ocenio opasnost unutranjih neprijatelja i na
bojnom polju energino se zalagao za hrabru odluku juri na neprijatelja ne
ekajui na njegov napad. Takvu smelost ispoljio je Miltijad i onda kad se odluio
za riskantno slabljenje centra svojih borbenih redova zato da bi pojaao krila i,
konano, kad je mar hoplita u odreenora momentu pretvorio u trku i time njihov
napad pretvorio u udarac slian udarcu maljem.
Ubrzo posle Maratona Miltijad je siao s istorijske pozornice. Na vlastiti rizik,
primivi od Atine samo pozajmicu u novcu, on je poduzeo pohod na ostrvo Paros
pod izgovorom da e kazniti njegove stanovnike za pomo koju su pruili
Persijancima. Ekspedicija je pretrpela neuspeh, sam Miltijad bio je teko ranjen, a
po povratku u Atinu morao je da izie pred sud po tujDi Alkmeonida, koji su
zahtevali smrtnu kaznu zato to je prevario atinski narod. Zahvaljujui svojim
ogromnim zaslugama, bio je spasen smrtne kazne koja mu je zamenjena
ogromnom novanom kaznom koju nije stigao da plati: umro je ubrzo posle
suenja (489. g.) od rane zadobijene u vojnom pohodu na Paros. Maratonska bitka
imala je ogroman znaaj, jer je s oiju Grka skinula koprenu kroz koju im se
persijska vojska inila nepobedivom i pokazala im da je mogua uspena borba
protiv mone persijske monarhije.
5. POHOD PERSUANACA 480/79. GODINE

Priprema Persije Neuspeh pohoda Datisa i Artafema nije mogao zanovi pohod
da nater'a "Darija da napusti plana osvajanju na Grku
Grke;
naprotiv, taj neuspeh jo ga je vie podsticao na nove napore za postizanje tog cilja. Vojni
presti Persije bio je odve pogoen maratonskim porazom i odvec su bili vani
motivi koji su cara careva" terali da proiri svoju vlast na svu zapadnu obalu
Egejskog mora. Zato je ve 489-488. g. Darije zapoeo velike pripreme za novi
pohod na Grku, Ali su nastale takve okolnosti da je taj novi mocni pohod mogao
biti ostvaren tek 480. g.
486. g., pre nego to su iroko zaniiljene Darijeve pripreme bile zavrene,
planuo je ozbiljan ustanak u Egiptu; iste godine umre i sam Darije. Nasledio ga je
Kserks, rijegov stariji sin roen u braku sa Atosom, Kirovom kerkom. Novom
cam trebalo je pune dve godine da ugui egipatski ustanak i smiri bunu u
Vavilonu. Tek 483. g. Kserks je uspeo da uspostavi relativan unutranji mir u
svojoj monarhiji i da nastavi sa prekinutim pripremama za grki pohod. Neuspesi
prethodnih pohoda ubedljivo su pokazali da je osvajanje Grke mogue sarao pod
uslovom da se mobiliu sve snage ogromne monarhije. I stvarno, nijedan pohod
koji su pripremali persijski carevi nije bio spremljen sa toliko marijivosti i tako
sistematski kao Kserksov; utroene su tri godine (483-480) za ogromne vojne i
diplomatske pripreme. Kserks je najpre preduzeo mere za potpunu izolaciju Grka
kako bi ih liio svake mogunosti za pridobijanje saveznika. U tom pogledu za
Persijance su nesumnjivu opasnost predstavljali zapadni Gi-ci, naroito sirakuska
drava na Siciliji koja je raspolagala znaajnim vojnim i pomorskim snagama.
Podaci sklapanju naroitog saveza izmeu Kserksa i Kartagine, nepomirljivog
neprijatelja zapadnih Grka vrlo su verovatni. Tim sporazumom Persijancima je
bila obezbeena pomo Kartaginjana koji su svojim akcijama trebali da spree
Sirakuzu u pruanju pomoi Grkoj. Sledei primer Darija, Kserks je nastojao da
obezbedi saveznike u samoj Grkoj. Persijska diplomatija postigla je to da su
Tesalija i Beotija priznavali vrhovnu vlast cara careva". Argos, zadravajui
formalnu neutralnost, stvarno je bio na strani Persije. Osim toga, Persijanci su kao
i pre mogli da raunaju na pomo persofilskih elemenata i u drugim grkim
dravama; mnogobrojni grki izgnanici koji su se nalazili na Kserksovom dvoru
(meu kojima je bio i bivi spartanski kralj Demart) pruili su persijskoj komandi
veoma korisne informacije stanju u Grkoj. Tako su Persijanci sproveli
diplomatske pripreme za obezbeenje potpunog uspeha pohodu koji se pripremao.
Isto tako ozbiljno su sprovedene i vojne pripreme. Mardonije, najblii
Kserksov vojni savetnik, predloio je caru svoj strateki plan, osloboen onih
nedostataka koji su doveli do neuspeha u pohodu 492. g. Poto je u tom pohodu
persijska flota pretrpela katastrofu kod Atoskog rta, Kserks je, po savetu
Mardonija, naredio da se sagradi kanal kroz uski zemljouz koji spaja stenoviti rt s
kopnoin. Za izvrenje tog zadatka sakupljena je ogromna masa ljudi i posle tri
godine rada pod rukovodstvom iskusnih irienjera sagraen je kanal kojim su u
potpunoj bezbednosti mogli da prolaze dva reda persijskih brodova.

Dalje, za prebacivanje kopnene vojske u Evropu kod Abidosa preko

Helesponta sagraena su dva pontoaska mosta. Herodot kae da su tirmostovi bili
razbijeni burom koja je iznenada naila i pobesneli Kserks je naredio da se zbog
toga Helespont kazni udarcima bia a da se okovi bace u vodu (Herodot, VII, 35).
Mostovi su sagraeni poaovi i armija je prela u Evropu. Du cele obale Trakije i
Makedonije sagraena su skladita za obezbeenje armije svim potrebama za
vreme dugotrajnog mara.
Vojne snage, koje je Kserks nameravao da upotrebi protiv Grka, Grcima su
izgledale dinovske. Nekoliko strana svog dela Herodot posveuje opisu
mnogobrojnih naroda kojima je raspolagao persijski car i koji su mu stavili na
raspolaganje svoje odrede, peadiju i konjicu, kao i opisima njihove odece i
naoruanja. Prema Herodotu, u pohodu na Grku uzelo je uea 5,283.220 ljudi.
Ovakve, stvarno udovine cifre za ondanja vremena odavno su izazvale
razumljivo nepoverenje istraivaa. Istoriar vojne vetine Delbrik izraunao je
kad bi ovaj broj bio stvaran, onda bi Kserksova armija morala da se na pohodu
svrsta u kolonu dugu najmanje 3 hiljade kilometara, drugim reima, kad bi eoni
odredi te armije prilazili srednjoj Grkoj, njeni odredi na zaelju tek bi kretali sa
obala Tigra! Brojke koje navodi Herodot moramo odbaciti kao izmiljene.
Najverodostojnija je pretpostavka da je Kserksova arniija brojala oko 100 hiljada
boraca i, ako je odnos koji navodi Herodot taan, otprilike toliki broj su imale i
razne pomone jedinice. Razume se da je i takva armija morala izgledati Grcima
ogromna; zato nije ni udo to su tako preuveliavali njenu brojnost. Nita manje
nisu bile ni pomorske snage koje je sakupio Kserks: prema Eshilu, persijska flota
se sastojala od 1000 brodova, a prema Herodotu od 1208. Ako se uzme u obzir da
se u sastavu flote nalazio veliki broj transportnih brodov^ i raznih malih laa koje
nisu bile pogodne za borbu (Eshil odreeno kae da su Persjjanci imali samo 207
brzih trijera), moemo pretpostaviti da je Kserks stvarno uspeo da prikupi blizu
1000 brodova.
. Pdetkom zime 481/80, g. sve pripreme za pohod bile su zavene, kopnena vojska nalazila se u Kapadokiji, flota blizu Fokeje, na zapadnoj obali Male
Azije. Grkoj je pretila strahovita persijska najezda.
Grka uoi Uspeh maratonske bitke ni izdaleka nije znaio persijske
najezde. zavretak borbe protiv Persije, ve samo kratak Temistoklova
predah. Meutim, u samoj Grkoj, kao i ranije, aktivnost
voene su
neprekidne borbe izmeu pojedinih
polisa od kojih se svaki pre svega borio za svoje
uske lokalne interese. Persijska opasnost najjae se oseala u Atini. Sparta je jo
mogla da se koliko-toliko obezbedi od nje sagradivi lanac tvrava na Korintskoj
prevlaci, ali Atika je'bila otvorena za persijski udarac. Bilo je neophodno da se
napregnu sve snage u pripremama za odbranu.
Bez obzira na maratonsku pobedu bilo je jasno da se nikakvim pobedama na
kopnu ne moe ouvati nezavisnost Grke sve dotle dok Persijanci gospodare
morem. Ve sada su se sve jae oseale posledice jaanja persijske moi na moru;
drei u svojim rukarna Helespont, Persijanci su presekli veze Atine s obalama

Crnog mora, glavnim izvorom za snabdevanje Atike itom. Tako je za demos

vlast na moru postala pitanje ivota ili smiti.
Meutim, stvaranje pomorske flote i prebacivanje teita atinske vojne moi na
more znailo je i porast politikog znaaja gradske sirotinje, jer su iz redova
sirotinje vrbovani mornari koji nisu morali imati skupo oruje. Predstavnici
konzervativnih agrarnih kragova koji nisu eleli porast politike uloge zanatlija,
nosaa, mornara, itd. upomo su se protivili ostvarenju pomorskog programa".
Narodna skuptina je ostrakizmom uklonila Pizistratide i Alkmeonide
protivnike stvaranja jake atinske flote. 486. g. bio je proteran Alkmenoid Megakle,
485. g. dragi Alkmenoid Ksantip. Istovremeno je sprovedena dalja
demokratizacija dravnog ureenja Atine. U dravnoj upravi, arhontima je jo
uvek pripadala velika uloga, pa iako je Klisten ukinio sve privilegije vezane za
poreklo, arhonti su skoro uvek birani iz redova aristokrata. Tom bedemu
aristokratije zadat je smrtni udarac; 488/87. g. izbori arhonta vreni su kockom.
Zahvaljujui toj reformi, poloaj arhonta faktiki je izgubio svaki znaaj, a vodeca
uloga prela je u ruke desetorice stratega biranih po filama, i to ne kockom, ve
Mrotonijom (dizanjem ruku); rukovodioca kolegijuma stratega birala je narodna
skuptina, takoe hirotonijom.
Najvaniju prepreku za ostvarenje programa Temistokla i njegovih pristalica
predstavljala je opozicija od strane Aristida. Aristid nije bio voa samo
najbogatijih slojeva gradskog stanovnitva i zemljoposednika aristokratskog
porekla. Uz njega je bio i dobar deo atinskog seljatva koje se plailo navale
neprijatelja s kopna i, razume se, zahtevalo da se utvrdi kopnena granica. Ali
pobedu su odneli Temistokle i njegovi istomiljenici. Na njihovoj strani bilo je to
preimustvo to Atina kao drava nije imala plodne teritorije, ve je u to doba
vrstim korakom krenula putevima razvoja zanata i trgovine. To je neminovno u
politikom ivotu podiglo znaaj onih slojeva atinskog stanovnitva koji su bili
vezani za pomenute grane zanimanja.
483/82. g. Aristid je bio proteran ostrakizmom. I, konano, posle deset godina
uporne borbe pomorska partija", sa Temistoklom na elu pristupila je izgradnji
velike flote. Sredstva za to dobijena su iz prihoda laurijskih rudnika srebra koji su
od davnina bili u posedu Atine; prema starinskom obiaju, srebro koje se tamo
dobijalo deljeno je meu sve graane. Upravo 483. g. otkrivena su nova veoma
bogata nalazita srebra, ime se znatno poveala koliina srebra. Temistokle je
pred narodnu skuptdnu izneo predlog da se to srebro upotrebi za izgradnju flote.
Ukazujui na Kserksove vojne pripreme, on je pozvao graane da omogue
upotrebu sveg lauiijskog srebra za izgradnju bojnih brodova. Narodna skuptina je
prihvatila predlog. Izgradnja bojnih trijera odvijala se izuzetno brzim tempom.
Poetkom 480. g. Atina je ve raspolagla flotom koja je brojala najmanje 180
trijera. Nikad nijedna grka drava nije imala tako jaku flotu. Istovremeno je
zapoela izgradnja utvrenja u Pireju i njegovo pretvaranje u ratnu luku.
Pobeda pomorske partije" i izgradnja krupne flote izazvale su bitne izmene u
ekonomiji i socijalnom ureenju Atine. Do te reforme u ivotu Atine odluujua
uloga pripadala je zemljoradmkim i zemljoposednikim krugovima koji su
davali hoplite osnovnu snagu armije. Izgradnjom flote teite u ratu prelazi na

more i osnovnu bojnu snagu ine mornari koji se vrbuju iz etvrtog imovinskog
razreda teta. Posledica toga bila je dalja demokratizacija robovlasnikog ureenja
Atine.
Savez Atine Vesti tome da su Persijanci prokopali Atoski kasa Spartom.
nal i sagradili most na Helespontu kao i dragim
Kongres grkih Kserksovim pripremama izazvale su veliko uzbugradova
enje u svim grkim polisima. Spartancima je bilo jasno da e u sluaju persijske
pobede nad drugim grkim polisama Sparta izgubiti svoju nezavisnost. Istina, od
persijskih kopnenih snaga Sparta se mogla braniti stvaranjem jake odbrambene
linije na Korintskoj prevlaci, ali se persijskoj floti nije mogla suprotstaviti. Osim
toga, prisustvo Persijanaca u Lakoniji odmah bi izazvalo ustanak helota i time bi
bio slomljen socijalni poredak Sparte. Zato, pored najvece elje vladajue klase
Sparte da izbegnu sukob s Persijom i njenog neslaganja s atinskom
robovlasnikom demokratijom, za Spartu je bio jedini izlaz da sklopi odbrambeni
saveza s Atinom. Jedino je jaka atinska flota stvorena poslednjih godina bila u
stanju da brani spartanske granice od Persijanaca.
Za suprotstavljanje tako velikoj opasnosti sam savez izmeu Atine i Sparte jo
nije predstavljao dovoljnu garanciju za grku nezavisnost; bilo je potrebno da se
stvori neka jaa organizacija, da se po mogunosti, sve grke drave pridobiju za
savez. Meutim, tako vaan centar kao to su bili Delfi kuda su dolazili Grci iz
svih grkih drava, nije hteo da stane na elo optegrkog pokreta protiv
Persijanaca, jer je saoseao sa politikom orijentacijom severnogrkih
persofilskih krugova. Zato je delfska proroica iz Apolonovog hrama nagovarala
pojedine zajednice da ne uzimajtf uea u borbi, a Atinjanima je proricala
potpunu propast i razaranje. Peloponeski savez predstavljao je suvie usku ligu
vezanu iskljuivo lokalnim interesima. Situacija je iziskivala stvaranje novog
optehelenskog saveza.
U jesen 481. g. skoro sve grke zajednice primile su od Sparte poziv da poalju
svoje predstavnike u Posejdonov hram na Korintskoj prevlaci, nedaleko od
Korinta. Na taj poziv nisu se odazvali svi pozvani; neki ak nisu ni odgovorili na
njega. Ali kongres je ipak odran. Odlukama tog skupa bili su zabranjeni svi
ratovi meu grkim dravama, a tamo gde su neprijateljstva postojala trebalo je da
se sklopi mir. Tako se Atina izmirila sa Eginom. Zatim su se delegati sporazumeli
zakljuenju odbrambenog saveza, broju vojnika koji svaka od ugovorenih
strana stavlja na raspolaganje i strogom kanjavanju zajednica koje se
dobrovoljno prikljue Persijancima. Zatim su preduzete mere za tanije
utvrivanje obinia i karaktera persijskih vojnih priprema. U Argos, Korkiru,
Sirakuzu i primorske gradove Krita upuena su specijalna izaslanstva s misijom da
pozovu te gradove na prMjuenje savezu koji je obrazovan. Rezultat tog apela bio
je jadan: Argos koji je ve ranije imao sporazum s Persijancima saoptio je da e
ostati neutralan. Sirakuza nije niim mogla da pomogne Grcima, jer su njene
snage bile vezane neprijateljskim akcijama Kartagine. Korkira je obeala pomo,
ali je njena flota zakasnila za samu bitku. Kritski gradovi su jednostavno odbili
poziv. Ipak, kongres je imao ogroman znaaj: cilj radi koga su se okupili delegati

raznih gradova i koji Herodot oznaava reima: ,,da ujedini sve Helene i da svi
sporazumno deluju zajedno" iako ne potpuno, ipak je bio postignut. Svest
jedinstvenosti optegrkih interesa koja se probudila, suoena s jednom velikom
zajednikom opasnou, nala je svoj izraz u optehelenskom savezu. Poto se taj
savez smatrao nekom vrstom proirenja ranije postojeeg Peloponeskog saveza, to
je rukovodstvo u njemu primila na sebe Sparta. Spartancima Leonidu i Euribijadu
poverena je vrhovna komanda nad kopnenim i pomorskim snagama saveza.
Grke oruane Herodot ne govori nita broju grke vojske; pa snage. ipak
se na osnovu njegovih podataka broju grkih
Poetak ratnih vojnika koji su uestvovali u docnijoj bici kod Plaoperacija
teje moe pretpostaviti da se kopnena grka vojska sastojala otprilike od oko 35
hiljada hoplita i isto tolikog broja lake peadije. to se tie flote, tokom celog rata
Grci nisu mogli da daju vie od 366 brodova, od ega su dve treine bili atinski
brodovi. Okupivi se ponovo neto kasnije, u prolece 480. g., savezniki kongres
je razradio plan ratnih operacija. Prema predlogu Temistokla, s kojim su se
Spartanci sloili, tek posle velikih kolebanja, odlueno je da se teite operacija
prebaci na more; kopnene snage su imale zadatak da zatite flotu i da olakaju
njene operacije.
U rano prolee 480. g. persijska armija pod vostvom Kserksa krenula je u
pohod; u maju su Persijanci, sluei se ranije sagraenim mostovima, preli
Helespont i napredujui obalskim putevima Trakije, krajem jula stigli do Terme.
Ovde je stigla i flota koja je pratila arniiju plovei u poetku du obale, a zatim
kroz Atoski kanal. Prerna unapred donetoj odluci, Grci su reili da pred
nastupajucom kopnenom vojskom neprijatelja zatvore nekoliko postojeih
planinskih prelaza koji su sa severa vodili u Heladu. I zato je tpg prolea 480. g.
saveznika grka vojska kreriula u susret Persijancima, n TesalijiL Tesalci su
vodili dvolinu politiku: s jedne strane, oni su ve odavno bili u vezi s persijskim
carem, a s druge strane kad je sklopljen optehelenski savez, uputili su mu molbu
za pomo i obec'ali su svoju podrku u sluaju ako Grci uspeju da. ometu ulazak
Persijanaca u Tesaliju. Saveznika vojska je zauzela poloaj u Tempejskom
klancu prolazu koji iz Makedonije vodi u Tesaliju. Meutim, uskoro je postalo
jasno da taj poloaj ne mogu da odre. Grke vojskovoe sudobile obavetenje da
postoje i drugi prolazi u unutranjost zemlje, potpuno pristupani za zaobilazno
napredovanje Persijanaca; osim toga, dranje nekih tesalskih plemena bilo je
sasvim sumnjivo. Pri nesigurnoj pozadini, odbrana Tempejskog klanca bila je
rizina. Vojska je bila primorana da se povlai na jug, preputajui Persijancima
bogatu Tesaliju s njenim plodnim oranicama i panjacima.
Socijalna borba Grke saveznike snage koncentrisale su se kod posle
proterivanja Terniopilskog klanca na granici izmeu Tesalije Hipije. Pojava
i srednje Grke. Visoke i strme planine svojim Klistena.
okomitim
liticama, sputajui se skoro do same
obale mora, ostavljaju tu samo veoma usku stazu. Bilo
je odlueno da se otpor Persijancima prui upravo u Termopilima. Meutim,

Spartanci, koji su obeali da e dati kopnene trape, poslali su samo 300 ljudi pod
komandom kralja Leonide. Njemu je bila poverena komanda nad celom grkom
vojskom u Termopilskom klancu, koja je brojala oko 5000 ljudi. Grka flota u
sastavu od 271 trijera, im je javljeno da je Kserks stigao u Termu, isplovila je i
zauzela poloaj na severnom delu Eubeje kod rta Artemisija. Tom flotom je
komandovao Spartanac Euribijad, ali poto su Atinjani dali najvei broj brodova
(127), to je u rukovoenju operacijama stvarno vodecu ulogu imao Temistokle.
Kraj obala Atike bile su ostavljene 53 atinske trijere, sa zadatkom da tite
povlaenje flote u sluaju neuspeha. Persijska flota je krenula u susret Grcima; na
putu je veoma nastradala od bure. Persijanci su zauzeli poloaje severno od Grka,
u Pagasejskom zalivu; istovremeno kopnene tmpe Persijanaca skoro sasvim su se
primakle Termopilima.
Sad su se snage neprijateljskih zemalja nale jedna prema drugoj na kopnu i na
moru; bitka je bila neizbena. Kserks je, meutim, puna etiri dana oklevao u
preduzimanju juria na Termopile; oigledno je ekao na akciju flote koja se
zadrala zbog nevremena. Tek petog dana kopnena vojska Persijanaca udarila je
na grku kopnenu vojsku; istovremeno su persijski brodovi otpoeli su bitku s
grkim brodovima. Na moru se bitka oiegla itava tri dana i zavrena je bez
rezultata. Grci nisu uspeli da odbace Persijance i da krenu u pomo braniocima
Termopila; ni Persijanci nisu uspeli da potuku grku flotu. etvrtog dana persijska
flota nije ni isplovila i nije pokuala da goni grke brodove koji su se povukli.
Meutim, Persijanci su na kopnu estoko juriali na Termopilski klanac, ali su
se njihovi jurii lomili jedan za drugim u sukobu sa nesalomljivim otporom grkih
boraca. Samo zahvaljujui izdaji, Persijanci su uspjeli da nau put koji je, preko
planine, vodio u zalee termopilskog poloaja. Iskoristivi taj put, Persijanci su
izbili u pozadinu branilaca Termopilskog klanca. Time je dalji otpor izgubio svaki
smisao. Leonida naredi povlaenje saveznikih snaga, a sam sa svojih 300
Spartanaca (njima se dobrovoljno prikljuio odred graana iz Tespije) ostade da
titi odstupnicu. Prema starinskom spartanskom zakonu vojnik nije imao pravo na
povlaenje ni pod kojim uslovom: opti prezir, sramno ime drhtavac", ak i
gubitak politikih prava, bila je sudbina onog ko je krio ovaj zakon. U estokoj
bici do koje je dolo pao je i sam Leonida, a preostali vojnici nastavili su borbu
oko tela poginulog voe. Kad su im se prebijala koplja, nastavljali su bitku
maevima, pa ak i golirn rukama dok nisu svi do jednoga izginuli. Tu pobedu
Persijanci su dobili po cenu ogromnih gubitaka; mnogo uglednih Persijanaca, a
meu njima i dva brata samog cara su tu nala smrt. Herojski podvig Leonide i
njegovih boraca delovao je vrlo poresno kako na Grke tako i na njegove
neprijatelje. Kasnije su Grci na mestu bitke podigli spomenik s lavom i tekstom
koji je sastavio pesnik Simonid i koji glasi:
O strane, priaj Spartancima naoj smrti;
Izvrivi asnu naredbu, ovde smo pali".
Poto su Termopile pale, dalji boravak grke flote, koja je stradala u borbi kod
Artemisija, izgubio je svaku svrhu i postao je ak opasan. Zato je flota urno

krenula kroz Eubejski zaliv natrag prema Atici. Grka armija nije mogla ni da
pomisli na to da na otvorenom polju stupi u borbu protiv mnogobrojnog
neprijatelja; takav poduhvat mogao je da se okona samo porazom. Sve do
Istamske prevlake nije bilo poloaja koji bi odgovarao zahtevima dugotrajne
odbrane; u to vreme Peloponeani su na prevlaci urno gradili liniju utvrenja.
Beotija je propustila Persijance bez otpora. Jedan od razloga koji su doprineli
tome da se beotska aristokratija opredeli za Persijance bila je nada da ce se uz
podrku persijske vojske lako obraunati s narodnim pokretom. Bilo je, istina, i
drugih razloga. Beotija se nalazila u onom delu srednje Grke u koji su Persijaiici
bezuslovno morali da upadnu, a neprijateljska najezda bila je posebno strana za
Beoane koji su veinom bili zemljoradnici. Zatim, vec sama injenica da su se na
elu borbe protiv
Persijanaca nalazili Atinjani zakleti neprijatelji Beoana bila je dovoljna da se
Beoani opredele za Persijance. Tako je pred neprijateljem bio otvoren put u celu
srednju Grku i persijska armija je prolazila zemljom ruei i palei na svom putu
sve na to je naila. Ostao je itav samo vrlo bogat Delfski hram: Kserks je dobro
znao njegov znaaj i cenio njegove davnanje simpatije prema Persijancima. Za
sve koji nisu hteli da se pokore persijskim osvajaima nije bilo drugog izlaza nego
da pokupe to se moe poneti i da bee iz zemlje.
Atina u to doba jo nije bila spojena zidom sa Pirejem. U sluaju opsade
gradsko stanovnitvo je bilo osueno na neminovnu smrt od gladi. Atinsko
stanovnitvo i atinska vlada u toj kritinoj situaciji bili su prisiljeni na jedini izlaz
da napuste grad i zemlju preputajui ih neprijatelju na milost i nemilost.
Jo pre toga je u Atini bila proglaena opta amnestija i svima koji su se nali
pogoeni ostrakizmom bilo je dozvoljeno da se vrate u otadbinu. Pod
rukovodstvom areopaga, u potpunom redu, bez ikakve panike i guve bila je
izvrena evakuacija stanovnitva. Svaki od onih koji su odlazili dobijao je od
areopaga manju poraoc u novcu. Mukarci su upuivani u momaricu, starci, ene i
deca s robovima i imovinom prebacivani su na ostrva Salaminu, Eginu i u Trezen.
Kad se persijska konjica pojavila na domaku Atine, grad je ve bio pust. Samo
mala grupa fanatika reerrih da umru ostala je iza drvenih zidova Akropolja.
Persijanci su ih bez po muke poubijali; grad je bio razoren i spaljen, razorena je
bila i cela Atika. Persijska flota se usidrila u atinskoj luci Faleronu.
Pripreme za Za to vreme grka saveznika flota okupljala se pomorsku
bitku kod Salamine. tete pretrpljene kod Artemisija delom su nadoknaene
opravkom nastradalih brodova a delom zahvaljujuci tome to je stigla pomo iz
Egine i s Peloponeza. Temistoklov pokuaj da nagovori Jonjane koji su se nalazili
u sastavu persijske flote da preu na stranu Grka nije uspeo; samo 4 broda, koje je
Naksos po carskoj naredbi uputio kao pomo persijskoj floti, prela su na stranu
Grka. Prema Eshilovim reima, koji je i sam uestvovao u predstojeoj bici, grka
flota je brojala 310 brodova, od toga 110 atinskih. Poloaj koji su Grci zauzeli kod
Salamine bio je odlian: omoguavao je ne samo odbranu ostrva na kome se
nalazilo mnotvo atinskih izbeglica ve je spreavao i kopnenoj armiji Persijanaca
da prodre u pravcu utvrenja na Korintskoj prevlaci. Pa ipak su, prema reima

Herodota, mnogi stratezi predlagali da se flota povue i da ne ulazi u bitku.

Meutim, pobedilo je Temistoklovo miljenje. Sad je trebalo naterati Persijance
da se odmah upuste u borbu.
Herodot kae da je Temistokle nainio vet korak kojim je bila reena cela
stvar. On je persijskom caru uputio svog roba sa specijalnom porakom da Kserksu
u ime Temistokla koji je, toboe, simpatizer Persijanaca kae kako su Grci
potpuno utueni i dezorganizovani i kako su spremni da pobegnu od straha; zato
bi Persijanci trebalo odmah da napadnu, i pobeda bi im bila osigurana. Za
Kserksa, koji nimalo nije sumnjao u svoju snagu, razume se, bila je veoma
privlana mogunost da okona rat jednim jedinim udarcem: kod Artemisija je
grka flota uspela da pobegne, sad se mogla opkoliti sa svih strana. Grka flota se
u to vreme nalazila u zatienom zalivu koji duboko ulazi u istonu obalu ostrva
kod grada Salamine. Uski prolaz izmeu ostrva Salamine i kopna na jugu skoro
sasvim je zatvoren malim ostrvom Psitalijom; tu su se du obale Atike postrojili
persijski brodovi, a na ostrvo je bila iskrcana jaka vojska. Prema zapadnom izlazu
iz moreuza, u pravcu Megare, Kserks je uputio pomonu formaciju brodova kojoj
je bio zadatak da presee odstupnicu Grcima. Kopnena persijska vojska bila je
koncentrisana na obali, u pozadini glavnih pomorskih snaga; sam Kserks nalazio
se na visokom brdu sa koga je mogao da posmatra tok bitke.
Bitka kod Rano ujutro 28. septembra 480. g. grka flota poSalamine
strojena u borbene redove sa atinskim brodovima na levom krilu i spartanskim i
eginskim na desnom, prva je krenula na Persijance. Zapoe estoka bitka.
Persijski mornari su se borili neobino uporno i hrabro. Ali uskoro u njihovim
redovima doe do zabune; u uskom i plitkom moreuzu zadnji redovi brodova
smetali su pokretima pfednjih. Uzaludni su bili svi napori iskusnih fenianskih
mornara pod navalom grkih brodova ogromna persijska flota zbila se u gomilu
bez ikakvog reda. Uz lomljavu brodovi su naletali jedan na drugog, razbijali se i
na pliacima propadali u velikom broju. U to vreme se Aristid, koji se, posle
amnestije, uoi bitke vratio u otadbinu, s odredom atinskih hoplita, iskrcao na
Psitaliju i tamo pobio persijski odred. Do noi sve.je.bilo svreno: ogromna
persijska flota bila je potuena i skoro potpuno unitena. Preostali brodovi nisu
bili sposobni za bilo kakve ozbiljnije operacije na moru. Flota koju su sagradili
Grci odbranila je nezavisnost Grke.
Period posle Rat jo ni izdaleka nije bio zavren. Jaka i vrlo brobitke kod jna
persijska suvozemna vojska i dalje se nalazila u Salamine Atici, ali posledice
pobede koju su Grci izvojevali kod Salamine osetile su se odraah. Zabrinut za
sudbinu svoje monarhije za koju je sada pobednika grka flota predstavljala ne
malu opasnost, Kserks odlui da se vrati u Aziju. Predavi Mardoniju komandu
nad vojskom, on napusti Grku. Sutradan posle pobede Temistokle iznese pred
vojni savet predlog da se grka flota uputi na osvajanje Helesponta: time bi bile
preseene komunikacije persijskoj vojsci i onemoguene njene akcije. Ali taj plan
izgledao je Peloponeanima suvie rizian, jer su se jo uvek plaili napada
Persijanaca preko Korintske

prevlake, i zato je predlog bio odbijen. Jedino to je Temistokle postigao bilo je

preduzimanje ekspedicije protiv onih ostrvskih polisa, kojisukS'o Andros, Paros i
Naksos pruali podrku Persijancima ili su bili neutralni preraa njima. Temistokle
je tim ostrvima nametnuo kontribuciju, sakupivi na taj nain novac za
nastavljanje rata, a pored toga je tamo postavio vlade prijateljski raspoloene
prema Atini.
Persijanci ni posle Salamine nisu smatrali da je njihova stvar propala; raunali
su da e konano slomiti grki otpor u drugom ratu koji je predstpjao. Mardonije,
primivi komandu nad persijskom armijom po odlasku cara, povue svoju vojsku
iz opustoene Atike u plodnu Tesaliju gde se ona zadrala za vreme cele zime
480/79. g. Tekoe pred kojima se nalazila persijska vojska bile su vrlo velike.
Mardonije je, razume se, mogao u svako doba da se vrati u privremeno naputenu
Atiku, ali bez pomoci flote nije mogao ni da pomilja na pelaz preko utvrene
Korintske prevlake. Meutim, za leenje rana zadobijenih kod Salamine bile su
potrebne godine. Zasa je persijska vojska bila u stanju jedino da titi obale Male
Azije, i to pre svega Joniju, gde je grka pobeda mogla da izazove novi ustanak.
Poto je prola neposredna opasnost za Istam, Spartanci su bili skloni da
prihvate Temistoklov plan koji su ranije odbacili i zato su predloili da se cela
grka flota uputi prema obalama Azije. Sada su se, meutim, protiv tog plana
izjasnili Atinjam koji su po odlasku Persijanaca poeli da se vraaju u svoju
razorenu zemlju on je izgledao suvie riskantan, poto su se Persijanci mogli
svakog asa vratiti u Atiku. Temistoklu je oduzeta komanda i na njegovo mesto
doe Aristid. Konano su se Grci odlueili za korapromis: deo flote ostade kraj
obale Grke a dragi deo, otprilike 110 trijera, pod komandom spartanskog kralja
Leotihida, uputi se prema ostrvu Delosu. Zauzimajui takav poloaj, taj deo flote,
u sluaju potrebe, mogao se u svakom momentu vratiti u Grku, a istovremeno je
predstavljao stalnu pretnju obalama Male Azije. Mardonije je u svakom sluaju
morao da rauna s tom pretnjom. Persijski vojskovoa odlui da pre pieduzimanja
ratnih operacija pokua da odvoji Atinu od optehelenskog saveza. Po nalogu
Mardonija, u Atinu se uputi makedonski kralj Aleksandar, saveznik Persije, koji
se ranije nalazio u prijateljskim odnosima s Atinjanima, i atinskoj vladi podnese
ovaj predlog: Atina ce dobiti potpunu nezavisnost; Persijanci ce na svoj raun
obnoviti sve to je u njoj razoreno i vie od toga Kserks se obavezuje da pripoji
Atini svaku teritoriju koju ona zaeli, ali sve to pod uslovom da neodloeno sklopi
vojni savez s Persijom.
Meutim, ma koliko bila privlana ova ponuda, atinska vlada je nije prihvatila,
jer nije htela da izneveri stvar optehelenske odbrane; atinskim politiarima bilo je
jasno da dok Persijanci dre ostalu Grku i Helespont, obeana nezavisnost"
Atine predstavlja samo prazno obeanje. Aleksandrova misija je pretrpela
neuspeh.
Grki saveznici su posavetovali Mardonija da nputi izaslanstvo i u druge grke
gradove, tamonjem plemstvu, sa ciljem da se obezbedi njegova podrka, ali,
prema Herodotovim reima (IX, 2 id.), Mardonije nije prihvatio tu sugestiju.

Tako se rat nastavio. Atinjani su pokuali da iskoriste zapoete pregovore s

Persijancima kako bi izvrili pritisak na Spartu; bilo je potrebno da se
Peloponeani nateraju da prebace svoju vojsku srednju Grku. Pokuaj nije
uspeo Peloponeani su pod raznim izgovorima izbegavali da uzmu uea u
pohodu, ne elei da napuste utvrenu Korintsku prevlaku. Krajem juna 479. g.
Mardonije zapoe ofanzivu i bez ikakva otpora zauze Atiku; Atinjani su ponovo
bili primorani da se evakuiu na Salaminu. Mardonije im jo jednom, sad
poslednji put, predloi mir uz uslove koje je ranije ponudio; Atinjani su ostali
nepokolebljivi. Na predlog Aristida, u Spartu je upueno vanredno izaslanstvo u
iji su sastav uli: Kinion, Miltijadov sin, Ksantip i Mironid, koji su Sparti
postavili zahtev da neodlono krene sa svojom vojskom protiv neprijatelja, poto
ce u prodvnom Atinjani prei na stranu Persijanaca. Pretnja je urodila plodom, jer
kad bi otpala Atina i njena flota, Sparta bi se nala u bezizlaznom poloaju. U
Sparti su znali da je dalje odugovlaenje nernogue. Na Peloponezu je izvrena
mobilizacija i ujedinjene snage Peloponeana, pod koraandom Pausinije, tutora
maloletnog spartanskog kralja, preoe preko Istma i krenue dalje. Mardonije
nije mogao da se zadrava u opustoenoj Atici. On zauze poloaj pogodan za
operacije njegove konjice ravnicu ispod ogranka Kiterona, nedaleko od grada
Plateje. Pelpponeska vojska, poto se na Eleusinskoj ravnici spojila s Atinjanima,
krenu za Persijancima.
Bitkakod Po svom obiaju Herodot (VII, 113; IX, 32) prePlateje
uveliava snagu persijske vojske koja je zauzela
poloaje ko T'Iateje: prema njegovim proraunima,
Mardonije je imao 300.000 Ijudi azijske vojske i oko 50.000 ljudi upuenih od
strane Tesalaca, Tebanaca i drugih grkih zajednica koje su podravale Persijance.
Meutim, u to vreme Mardonije teko da je imao vie od 40-50 hiljada vojnika
kojima se prikljuilo nekoliko hiljada Grka; treba imati u vidu i gubitke kakvi su
neizbeni u dugotrajnom pohodu, pa neophodnost postavljanja jakih garnizona u
osvojenim zemljama i du beskrajno dugih komunikacija i, konano, injenicu da
je deo vojske morao biti izdvojen kao Kserksova pratnja. Cifre koje Herodot
navodi grkoj vojsci (IX, 28) mnogo su verodostojnije; on tano navodi 38.700
hoplita, 35.000 helota i 34.500 ostalih peaka naoruanih lakim orujem prema
tome svega oko 110.000 vojnika. Ako bismo i odbacili broj helota koji Herodot
proizvoljno navodi raunajui 7 helota na jednog Spartanca ipak se moe dopustiti
da je grka vojska imala oko 30.000 hoplita i verovatno isti broj lake peadije.
Grci nisu imali konjicu. Prema tome, snage obe neprijateljske strane kod Plateje
bile su otprilike jednake. Prednost Persijanaca bila je u tome to su imali konjicu i
to su njihovi odredi ra/iiih naroda bili lako pokretljivi; te svoje prednosti
Mardonije je nameravao da u punoj meri iskoristi. On ostade u ravnici,
preputajui Grcima da ga napadnu ime je sebe doveo u nezgodan poloaj.
Grki vrhovni komandant Pausanija znao je da proceni situaciju, nita slabije
od svog protivnika. Smestivi svoju vojsku po ograncima Kiterona, on se tu
zaustavi i ne krenu u ravnicu. Na tim poloajima neprijateljske vojske, stojei
jedna prema dragoj, ostale su mnogo dana. Mardonije je, istiiia, pokuavao da

pomocu svoje konjice izazove neprijatelja na borbu. Persijski konjanici su jednirn

iznenadnim juriem pregazili odred Megarana, koji je zauzimao isturen poloaj,
ali Atinjani su brzim protivnapadom odbili Persijance. Pausanija se posle toga
pomeri malo napred, zauzevi poloaj na breuljkastoj kosi pri rabu ravnice;
takvo pomeranje moglo je konano da izazove neprijatelja na borbu, a nije
ugroavalo dobar odbrambeni poloaj Grka. Ponovo nastade muno iekivanje
bitke. U grkim redovima sve se vie ulo gunanje. Pausanija je, istina, jo uvek
uspevao da u svojim rakama vrsto dri diseiplinu vojnika, bez obzira na
izazivanje i ismejavanje od strane neprijatelja, ali Grci su teko patili od
nedostatka hrane, a to je glavno, graanska vojska eznula je za to skorijim
povratkom kuama. Meu Atinjanima opet su poeli da diu glas pristalice
Persijanaca. Prema reima Plutarha, u logoru kod Plateje aristokrati su ponovo
skovali zaveru za zbacivanje demokratije i za to da svoje predaju varvarima".
Zavera je, istina, otkrivena na vreme, ali je ipak bilo jasno da situacija postaje vrlo
opasna.
Grke vojskovoe odlue da preduzmu srneli manevar: flota koja se nalazila
kod ostrva Delosa dobila je nareenje da krene prema obalama Male Azije. Grci
su se, oigledno, sami postarali da vest toj odluci doe do Mardonija. Persijski
glavnokomandujui sada je bio primoran da si upi u akciju; njemu je bilo
potrebno da to pre potue grku armiju, kako bi deo svojih trupa mogao da
prebaci za odbranu Azije. U to vreme persijski konjanici su upravo uspeli da
zatrpaju izvor sa koga su Spartanci uzimali vodu. Pausanija je tako bio prinuen
da napusti svoj poloaj i da se povue prema Plateji. Iz predostronosti Grci su
zapoeli pokret nou, ali povlaenje nije bilo zavreno do svanua. Mardonije
zakljui da je di >ao zgodan moraent naruivi svoje borbene redove Grci su se
povlatili u pojedinanim odredima. Persijanci preu reku Asop i udare na nepri
jatelja. Njihove elitne jedinice usmerile su se protiv glavnog jezgra jnke vojske
protiv Spartanaca. Ali ovde se u punom sjaju pokaza gv< >/dena disciplina
spartanskih hoplita; pod kiom strela stajali su kao ukopaiii n;t mestu i tek kad su
se Persijanci sasvim pribliili i njihove strele pustale naroito ubojite, Pausanija
naredi juri. On je dobro pamtio Miltijadovo iskustvo i umeo je da ga iskoristi.
Kao i kod Maratona Persijanci, koji su se hrabro borili, nisu mogli da izdre
strahovitu navalu zbijenih redova hoplita, okovanih gvozdenim oklopima. Na elu
svog odabranog odre da Mardonije se junaki borio, ali je u toj bici poginuo
zajeno sa svim svojM saborcima. Persijanci su poeli da bee. Dodue, njihova
konjica je uspevala da titi povlaenje. Vojskovoa Artabaz, koji je zamenio
Mardonija, pokupi preostalu vojsku fbrzim marem odvede je u Tesaliju, a odatle
u Trakiju. Utvreni logor Persijanaca, zajedno s ogromnim plenom pao je u ruke
pobednika.
Za uspomenu na platejsku pobedu, Grci su na popritu bitke podigli oltar u ast
boga Zevsa-Oslobodioca. Platejci, koji su se hrabro borili na svojoj rodnoj grudi,
bili su stavljeni pod naroitu zatitu celog helenskog saveza. Plen otet od
Persijanaca u bici kod Plateje bio je iskorien za po dizanje bronzanog stuba u
obliku tri izvijene zmije. Na vrhu stuba nalazio se zlatan tronoac sa urezanim

natpisom u kome je nabrojan 31 grad-uesnik bitke kod Plateje. Na poetku spiska

nalazili su se Sparta, Atina i Korint.
Posle pobede kod Plateje grka vojska je krenula na Tebu, oslonac persijskog
uticaja, i Tebanci su konano bili primorani da se predaju i da izdaju voe
persofilske stranke. Izdajice su bile kanjene, a Teba je izbaena iz Beotskog
saveza na ijem elu se ranije nalazila. Grka je bila osloboena i vojnici
saveznike armije razili su se kuama.
Bitka kod Jo u vrerne kad su Pausanijeva i Mardonijeva vojMikale ska
stajala jedna prema drugoj kod Plateje, grka
ffota, pod komandom spartanskog kralja Leotihida i
atinskog stratega Ksantipa, uputila se prema obalama Jonije. Persijska flota se u
vreme nalazila kraj obala Samosa, ali se nije usudila da stupi u borbu s grkom
vojskom koja joj se pribliila. To se moe objasniti injenicom da je znatan deo te
flote (upravo fenianski brodovi) ve bio upuen u otadbinu, a ostali brodovi bili
su izvueni na obalu nedaleko od rta Mikale. Ovamo je radi njihove zatite
dovedena malobrojna kopnena vojska Persijanaca koja se smestila u utvrenom
logoru. Tu se bez ikakvih smetnji iskrcae Grci koji su jo pre toga stupili u vezu s
Jonjanima pristalicama neodlonog ustanka protiv Persijanaca. Odmah je poeo
juri na persijska utvrenja. Jonjani, koji su se nalazili u logoru Persijanaca,
digoe se protiv njih i udarie im s lea. Persijska vojska bi unitena do poslednjeg
vojnika. Istovremeno su zaplenjeni i spaljeni persijski brodovi. U direktnoj vezi sa
porazom Persijanaca kod Mikale u jonskim gradovima planue ustanci protiv
vladavine Persijanaca; persijski garnizoni su bili pobijeni, namesnici proterani;
ostrva Hios, Lezbos i Samos su se prikljuila grkom savezu.
Treba imati u vidu da su i sicilijanski Grci posle bitke kod Himere obezbedili
svoju teritoriju od eventualnog neprijateljskog napada. Pri tom treba naglasiti i to
da je poraz Persijanaca istovremeno predstavljao i poraz persofilski raspoloene
aristokratije u grkim gradovima, ime je bila otklonjena jedna od prepreka za
dalji razvoj demokratskog pokreta.
Pobeda koju su izvojevali Grci 480-479. g. u stvari je odluila konaan ishod
grko-persijskih ratova. Na teritoriji evropske Grke uskoro nije bilo nijednog
neprijateljskog vpjnika. Ofanzivna inicijativa u potpunosti je prela u ruke Grka;
zato su kasnije ratne operacije bile preteno koncentrisane na moru i voene u
formi pomorskih pohoda, koji su ponekad bili odvojeni zrtatnim vremenskim
razmacima. Rezultati grko-persijskih ratova, koji su bili pobedonosni za Grke,
imaju svoje objanjenje u nizu istorijskih uzroka. Celokupna ekonomska i
socijalna struktura Grke poetkom V veka pre n.e. dostigla je znatno visi nivo od
nivoa na kome se nalazila persijska drava, koja je u svoj sastav na silu ukljuila
mnoga plemena i narode raeusobno nepovezane jedinstvenom ekonomskom
bazom. Vojska sastavljena cxl ljudi vrbovanih iz tih plemena i naroda ne samo da
nije bila zainteresovana za pobedu persijske drave ve je njenu vlast nad sobom
oseala kao teak teret, dok su se, nasuprot tome, grki vojnici borili za slobodu i
nezavisnost svoje otadbine i bili proeti visokim patriotskim oduevljenjerii. Konana pobeda Grka u tim ratovima otvorila je pred njima iroke perspektive za

dalji nesmetani razvoj proizvodnih snaga i postala je jedan od najvanijih

preduslova za nastupajuci procvat grke ekonomije i kulture.
ATINSKI POMORSKI SAVEZ
Pentekontaetija Posle odluujucih pobeda grkog oruja 480-479.
g. u ratu s Persijancima, u istoriji Grke nastupa period
poznat pod imenom pentekontaetija" pedesetogodinjica". Tokom tih 50 godina
u Grkoj se odigrao itav niz raznih istorijskih dogaaja koji su snano uticali na
celokupan tok ekonomskog, socijalnog i politikog razvoja itavog helenskog
drutva. ^Zavrnu hronoloku granicu perioda pentekontaetije obeleio je niz
otrih konflikata meu pojedinim grkim dravama i njihovim grupama. Ti
konflikti posluili su kao neposredan povod za Peloponeski rat.
Istorija ovog perioda obraena je pre svega u prvim delovima Tukididovog
dela. U prvoj knjizi njegove Istorije" nalazi se kratak, ali veoma sadrajan prikaz
dogaaja koji su se odigrali u razdoblju izmeu Kserksovog poraza u balkanskoj
Grkoj do poetka Peloponeskog rata (I, 97117). Tom prikazu moe da se doda
jo i opis podizanja utvrenja oko Atine i Pireja, istorija prelaza pomorske
hegemonije u ruke Atinjana (I, 89-96) i ekskurza Pausaniji i Temistoklu (1,128138). Iako Tukidida ne bismo mogli da nazovemo direktnim savremenikom
itavog perioda pentekontaetije, ipak je dogaaje iz tih godina opisao tano i
savesno onako kako je to uobiajeno kod njega. Tukidid je, nesumnjivo, dobro
poznavao istorijsku literaturu tog doba koja nije sauvana, izmeu ostalog i delo
Helanika koji je pisao pentekontaetiji. Tukidid je imao mogunosti da proverava
podatke iz literature i dokumentarnih izvora kojima je takoe bio dobro
obaveten, raspitujui se svemu kod predstavnika starije generacije direktnih
oevidaca i uesnika tog pedesetogodinjeg perioda. Tukidida sadrajno dopunjuje
Diodor Sicilijski. U odgovarajuem delu njegove Istorije sveta" (IX, 37 idd.) on
se, izgleda, koristio podacima Efora koji je napisao istoriju pentekontaetije. Niz
vanih vesti periodu pentekontaetije daje Plutarh u biografijama najistaknutijih
ljudi tog doba: Temistokla, Aristida, Kimona i Perikla. Istorija Atine tih decenija
nala je svog odraza u Aristotelovom Adnskom ustavu" i tzv. PseudoKsenofontovom Ustavu", koji je napisao strasni pristalica oligarhije i protivnik
atinske demokratije. Pojedini podaci za istoriju pentekontaetije mogu da se nau
kod niza drugih pisaca, izmeu ostalog i kod latinskih (Komelije Nepot, Justin).
Podaci tih antikih autora omoguuju nam da sa sigurnou utvrdimo da u
osnovi izlaganja istoriji pentekontaetije kod raznih antikih pisaca stoje
raznorodni prvobitni izvori. Iste dogaaje Tukidid, Plutarii, Diodor i Aristotel
prikazuju razliito. Najsigurniji izvor tom periodu, bezuslovno, treba da bude
Tukidid. Kao izvori prvostepene vanosti pentekontaetiji slue i natpisi,
numizmatiki podaci i arheoloki materijal. Meu natpisima naroito su vani
spiskovi atinskih graana koji su pali u borbama, spiskovi forosa koji su Atini
plaali lanovi Delskog pomorskog saveza, a takoe i neki drugi dekreti atinske
narodne skuptine. Na osnovu svih pomenutih podataka, istorija pentekontaetije
moe da se rekonstruie samo u optim crtama. Izgleda da su mnogi vrlo vani

detalji dogaajima koji su se tada odigravali zauvek izgubljeni. Ali i pored toga
dovoljno jasno se naziru osnovne tendencije istorijskog razvoja helenskog drutva.
Izlazak Sparte Jedan od najznaajnijih dogaaja u periodu peni njenih
peloponeskih tekontaetije koji su obeleili istorijsku situaciju savcznika iz celog
tog perioda jeste obrazovanje Delskog pooptegrkog saveza morskog saveza,
koji je kasnije prerastao u pomorsku dravu Atinjana. Formiranje Delskog
pomorskog saveza neposredno je vezano za istoriju one, nama ve poznate lige
grkih drava koja je nikla u doba Kserksove najezde na balkansku Grku i koja
je formirana radi zajednike odbrane grke slobode i nezavisnosti. U direktnoj
vezi s vojnim uspesima te lige izvojevanim u borbi protiv Persijanaca znatno se
poveao i stalno se poveavo njen okvir, jer su joj stalno pristupali novi lanovi,
tj. gradovi koji su ranije bili neutralni ili su se sada oslobodili persijske vlasti.
Iako su vojni sukobi izmeu Grka i Persijanaca trajali sve do sredine V veka
pre n.e. tzv. Kalijin mir zakljuen je 449. g. pre n.e., ipak se posle grkih pobeda
480-479. g., bitno izmenio karakter rata. Posle bitke kod Plateje na teritoriji
balkanske Grke nije ostao nijedan nepnjateljski vojnik i ofanzivna inicijativa je u
celini prela na strahu Grka. Vojne operacije su sad prenete na more i imale su
karakter pojedinih manjih sukoba i pomorskih pohoda.
Razne grke drave razliito su se odnosile prema tom ratu. Napredni gradovi,
tj. oni koji su rano krenuli putem razvoja zanata i pomorske trgovine i koji su u to
doba ve imali relativno razvijenu robnu proizvodnju, bili su ivotno
zainteresovani za nastavak borbe s Persijancima. Za njih je bilo vano ne samo da
se stekne nadmo nad neprijateljem u toku vojnih operacija ve i da se on potpuno
istisne s obala Male Azije, Trakije, a naroito s obala Helesponta peko koga su
odravane trgovinske veze mnogih grkih gradova sa zemljama na crnomorskom
primorju, iz kojih su se grki gradovi snabdevali itom i drugim vrstama hrane i
sirovina. U to vreme kljune pozicije, koje su omoguavale kontrolu nad tim
voderiim putem, jo uvek su bile u rukama Persijanaca, i persijski garnizoni su
stajali u takvim gradovima kao to su Sest i Vizant na obalama Propontide,
Eion i Dorisk na trakoj obali. Prema tome, za mnoge grke gradove nastavak rata
s Persijancima predstavljao je pitanje njihovog daljeg nesmetanog ekonomskog
razvitka. Jedni od tih gradova ve su stekli nezavisnost i nastojali su da je uvrste,
drugi su se jo uvek nalazili pod vlacu Persijanaca u oba sluaja njihova
budunost potpuno je zavisila od uspeha predstojeih borbi sa persijskom
dravom koja je bila ve oslabljena prethodnim vojnim neuspesinia.
Meu tim polisama zainteresovanim za nastavak borbe nalazili su se grki
gradovi na obalama Male Azije i Helesponta, gradovi na trakim obalama, kao i
grki gradovi na ostrvima.
Prema perspektivi za nastavak rata drukije se odnosila Spaita i mnogi njeni
peloponeski saveznici. Kao najjaa suvozemna drava Grke, Sparta je od 480. g.
smatrana zvaninim voom optehelenskog odbrambenog saveza. Meutim, kao
agrarna zemlja koja se nalazila po strani od optegrkog trgovinskog prometa,
Sparta je bila zainteresovana za rat sanio dotle dok se neprijatelj nalazio na pragu
Peloponeza i dok je neposredno pretila opasnost od upada na njenu vlastitu

teritoriju. Osim toga, u poreenju s grkim dravama, a naroito s Atinom, Sparta

je imala samo neznatnu flotu i nije raspolagala iskustvom u rukovoenju
pomorskim operacijama. Prema tome, njoj je vrlo malo odgovarala uloga
rukovodioca u predstojecem pomorskom ratu. Zato su svi gradovi, zainteresovani
za nastavak rata, prirodno poeli da se okupljaju ne oko Sparte, ve oko borbeno
raspoloenih Atinjana, koji su u to doba vec raspolagali najveom i najjaom
flotom u itavoj Grkoj flotom proslavljenom u borbama s neprijateljem. Kao
rezultat svega toga, stvorena je situacija iz koje su uniitar optehelenskog saveza
morali proizai otri konflikti izmeu Sparte sa njenim starim peloponeskim
saveznicima i Atine sa gradovima koji su bili uz nju.
Bitno razmimoilaenje meu tim dvema grupama polisa ispoljilo se ubrzo
posle bitke kod rta Mikale, kad se udruena grka flota vratila obalama Samosa. U
tojvreme su gradovi na jonskim ostrvima, odazivajui se pozivu spartanskog kralja
Leotihida, koji se zvanino nalazio na elu pomorskih saveznikih snaga, ve bili
otpali od Persije i postavljalo se pitanje kako s njima postupiti. Miljenja
Spartanaca i Atinjana po tom pitanju dtro su se razilazila. Ne elei da prime na
sebe bilo kakve vojne obaveze prema tim gradovima, Spartanci predloe da se svi
njihovi stanovnici presele u evropsku Grku, na zemlju onih grkih polisa za koje
su predviala kazna zbog uea u ratu na strani Persijanaca. Atinjani su odluno
ustali protiv tog predloga. Njima nikako nije odgovaralo meanje Sparte u sudbinu
gradova na ostrvima sa kojima su oni bili tesno povezani. Jo manje su bili
zainteresovani za preseljenje Jonjana u evropsku Grku. Spor se zavrio pobedom
Atine i ostrva Sarnos, Hios, Lezbos i neki drugi polisi sa ostrva uu u sastav
saveza. Atinjani istovremeno uzmu pod svoju zatitu i druge jonske gradove na
samoj obali Male Azije koji su jo uvek bili pod vlau Persijanaca. Od Samosa se
grka flota, popunjena jonskim brodovima, uputi u Heiespont sa ciljem da tu
porui most koji je u svoje doba sagradio Kserks radi prebacivanja persijske
aimije na evropsku obalu mpreuza. U Abidosu, Grci saznaju da taj most vie ne
postoji: poruile su ga bure?Tada su Atinjani, uz podrku nekih drugih gradova,
poeli da rade na tome da se odmah pristupi ratnira operacijama protiv persijskih
garnizona koji su se nalazili na obalaraa Helesponta i Propontide. Meutim,
Leotihid ne samo da nije podrao inicijativu Atinjana vec je, im je saznao tome
da je most poruen, proglasio svoju misiju zavrenom i sa svim svojim brodovima
kao i brodovima peloponeskih saveznika Sparte vratio se na Peloponez. Posle
odlaska Leotihida, saveznici, sad ve pod komandom Atinjana, zaponu opsadu
dobro utvrenog Sesta. Iako je opsada trajala dugo, ipak su saveznici poetkom
478. g. zauzeli taj grad i sa bogatim plenom razili se kuama.
Ubrzo je izmeu Sparte i Atinjana dolo do novog konflikta. Vrativi se u
Atiku posle proterivanja Persijanaca, Atinjani nau svoj grad u ruevinama.
Odmah se prihvate obnove, ponu da podiu kue, javne zgrade i gradske bedeme
sa kulama koje su bile poruene prilikom najezde Persijaiiaca. Ali, iznenada doe
do komplikacija. U Atinu stie spartansko izaslanstvo sa zahtevom da Atinjani
odmah obustave radove na obnovi svojih utvrenja; zahtev je bio obrazloen tirne
da bi u sluaju ponovne provale Persijanaca neprijatelj mogao da upotrebi atinske

zidine i kule, kao i utvrenja svih ostalih gradova izvan Peloponeza, u svojim
operacijama protiv Grka. Razume se, to nije bio pravi razlog. U stvari radilo se
ovome: i Spartanci kao i stanovnici ostalih peloponeskih gradova koji su bili
neprijateljski raspoloeni prema Atini odavno su oseali uznemirenost zbog brzog
uzdizanja atinske moi i uticaja. Bilo je jasno: ako Atinjani koji su ionako svojom
snagom na moru bili ve daleko ispred svih ostalih podignu i proire svoja
utvrenja, njihova e drava postati jedna od najjaih i najuticajnijih drava u
Grkoj, tj. Atina e zauzeti ono mesto na koje je tokom svih ovih godina
pretendovala sama Sparta.
Spartin manevar nije uspeo. Atinjani upute u Spartu svoje izaslanstvo sa
Teraistoklom na elu koji je namerno odugovlaio pregovore. Atinjani su za to
vreme danju i nocu radili na izgradnji bedema i kula, koristei kao materijal sve
ono to je moglo da se iskoristi, ak i nadgrobne ploe. Kad su atinska utvrenja
bila upola gotova, dalji pregovori su izgubili svaki smisao i Temistokle je
otvoreno obavestio Spartance tome. Nemajui odvanosti da direktno istupi
protiv Atine, Sparta je bila primorana da povue svoj protest i da joj prui
uveravanja kako joj je tobo jedina namera bila da Atini prui dobar savet, a ne da
je omete u podizanju utvrenja.
Ova epizoda moe posluiti kao dopuna ilustracije atinsko-spartanskih odnosa.
Meu demokratski raspoloenim atinskim graanima, ije je organizacije
predvodio Temistokle, sve se vie rasplamsavala mrnja prema Sparti. Atinska
demokratija u to doba imala je politiku supremaciju i prema njoj su se ravnali
demokratski elementi drugih grkih gradova, dok je Sparta i nadalje predstavljala
oslonac najreakcionarnijih, antidemokratskih struja irom cele Grke. U takvim
okolnostima saradnja ove dve drave u okviru jedne lige bila je sve manje
mogua. Odnosi su ili u pravcu otvorenog raskida.
U prolee 478. g. flota grkih saveznika ponovo je izila na more i obnovila
ratne operacije protiv neprijatelja. Spartanci su smenili Leotihida postavivi na
njegovo mesto heroja Plateje Pausamju, tutora maloletnog spartanskog kralja
Pleistarha. Iako se u udruenoj grkoj floti nije nalazi10 vie od 20 spartanskih brodova, Pausanija je proglaen za
glavnokomandujueg.
Ratne operacije su se odvijale uspeno po Grke. Oni su osvojili Kipar, a odmah
posle toga postigli su znaajan uspeh kod Helesponta gde su zauzeli Vizant. Pa i
pored toga, stalno je raslo nezadovoljstvo saveznika prema spartanskom
rukovodstvu. U tome je, izgleda, posebnu ulogu odigralo ponaanje Pausanije.
Iako izvori kojima raspolaemo nisu lieni izvesne tendencioznosti, u njima se
ipak tano odraava raspoloenje koje je vladalo kod mnogih saveznika. Pausaniju
su okrivljavali zbog grubosti i surovosti, njemu se govorilo da je dozvoljavao
sebi da grdi zapovednike drugih grkih odreda, da je primenjivao telesne kazne na
grke vojnike i da je sebi lino redovno prisvajao lavlji dio ratnog plena. Ali
najvei revolt izazvao je time to je posle osvajanja Vizanta pustio na slobodu
zarobljene Persijance i u svoju telesnu gardu primio Persijance; osim toga oblaio
se kao Persijanac, iveo u istonjakom luksuzu i, kako se saznalo, stupio s

Persijancima u tajne pregovore, nadajui se da e uz njihovu pomo sebi

obezbediti vlast tiranina u svojoj otadbini. Teko bi se moglo rei koliko je sve
ovo verodostojno, ali je politika borba u Sparti u to vreme, kako bi se moglo
suditi na osnovu nekih karakteristinih momenata, postala veoma otra, i
pripremajui politiki prevrat, Pausanija je stvarno mogao da rauna na to da e
njegovi planovi naii na podrku kod Persijanaca. Bilo kako bilo, situacija u
grkoj mornarici bila je veoma napeta. Protiv Pausanije je sklopljena zavera, iji
uesnici zamalo nisu uspe11
da potope brod na kome se on nalazio. Grka flota se stvarno raspala na
dva dela: spartansko-peloponeski i atino-jonski.
Zbog takve situacije Sparta je konano nala za potrebno da opozove Pusaniju
i da na njegovo mesto postavi 0orkida, ali time se malo pomoglo itavoj stvari.
Neprijateljstvo meu saveznicima uhvatilo je vec dubok koren i Dorkid se uskoro
sa svim spartanskim i peloponeskim brodovima odvojio od optehelenske flote i
vratio na Peloponez. U Sparti su krivicu za rascep pripisivali Atinjanima, pa su
jedno vrerae pomiljali ak i na to da ih kazne napadom na Atiku, ali je ipak
pobedilo umerenije stanovite. 478. g. Sparta sa svim svojim saveznicima
peloponeskim gradovima zvanino istupi iz saveza.
Obrazovanje Uskoro po izlasku Sparte i peloponeskih gradoDelskog saveza va iz
optehelenskog saveza, grke drave zainteresovane za nastavak rata sa
Persijancima i spremne da ga vode dalje uputile su svoje delegate na ostrvo Delos.
Tu je 477. g. na sastanku predstavnika tih drava doneta odluka uvrena
zakletvom da se ouva savez koji je od tog vreraena dobio naziv Delski.
Delski savez je u poetku predstavljao ligu nezavisnih i ravnopravnih grkih
gradova-drava. Svaki lan saveza sauvao je svoje dravno ureenje, svoju
vladu, svoje dravljanstvo, tako da graani jednog saveznog grada, na primer, nisu
uivali graanska prava u nekoin drugom gradu: u dnigom gradu nisu mogli da
imaju zemljinu svojinu itd. Cilj ove lige sastojao se u tome da se nastavi rat
protiv Persijanaca radi osvete za nesrece i razaraiija poinjene u Heladi i radi
osloboenja onih Helena koji su-jo bilipod vlau Persijaiiaca (Tukidid, I, 96; ,
10).
Za ostvarenje tih ciljeva saveznici su se obavezali da za ujedinjenu flotu
opremaju odreeni broj ratnih brodova s posadom, a takoe da u savezniku
blagajnu na Delosu prenia utvrenom razrezu ulau foros" prilog u novcu radi
pokrivanja zajednikih vojnih trokova. Vrhovni organ saveza trebalo je da bude
zajedniko vee koje se sastojalo od predstavnika svih gradova obuhvacenih
savezom sa jednakim pravom glasa. Vee bi trebalo da se sastaje na Delosu
starom centru jonske amfiktionije koja se formirala oko delskog hrama boga
Apolona. Nije poznato da li se to vee sastajalo redovno ili su ga Atinjani sazivali
po potrebi.
Kao vlasnica najvee i najjae flote, Atina je u tom savezu odmah zauzela
rukovodei poloaj. Jo pre izlaska Sparte iz optehelenskog saveza tri najvece
ostrvske drave Hios, Lezbos i Samos zamolile su Atinjane da preuzmu vostvo i
izraze spremnost da se pokoravaju njihovom riikovodstvu. Sada je Atinjanima bila

poverena vrhovna komanda u predstojeim vojnim operacijama. Atinjani su

stvamo igrali glavnu ulogu u organizacionim i finansijskim poslovima Delskog
saveza jo od njegovog obrazovanja. Na primer, atinski stratezi su u potpunosti
preuzeli posao oko razrezivanja forosa po gradovima i odreivanja njegove visine.
Atinjanin Aristid, koji se vratio iz izgnanstva ubrzo posle Salaminske bitke, prvo
je odredio njegov opti iznos u visini 460 talenata. Pri izraunavanju te svote
izgleda da su uzete u obzir kako realne finansijske mogunosti saveznih gradova,
tako i vojne potrebe saveza koji je, svakako, bio zainteresovan za to da raspolae
dovoljno jakim pomorskim snagama. Prema nekim priblinim proraunima, tim
novcem moglo se tokom 7-8 meseci izdravati do 300 trijera s posadom od 200
ljudi na svakoj. Nije sasvim jasno da li su tih 460 talenata Aristidovog forosa
predstavljali svotu koju su saveznici stvarno ulagali, ili je to bila svota kojom su
oni bili samo zadueni prema proceni njihove, tako reci, potencijalne platne
sposobnosti. Pre e biti da je ta svota predstavljala ovo poslednje, jer Atinjani
kasiiije skoro nikad nisu uspeli da dobiju foros u onom iznosu koji je bio odreen
prilikom razreza. Sledeih godina svota razreza vie puta se menjala i iznosila je
od 410,5 do 495,5 talenata sve do 425. g., kad je ukupan iznos forosa koji su
ulagali svi savezni gradovi u vezi sa Peloponeskim ratom povecan do 1300
talenata, tj. bio je vie nego dva puta veci od Aristidovog razreza. to se tie
forosa koji su uplaivali pojedini gradovi, iznosi tih uloga bili su, sudei prema
natpisima, zaokrueni, a gradovi razvrstani u neku vrstu platnih razreda prema
kojima su plaali 300, 400, 500, 1000, 2000, 3000 drahmi i od 1-30 talenata. Uz to
su neki gradovi u raznim godinama oporezivani prema viem ili niem razredu.
Meutim, neki su ostali u istomrazredu sve do 425/24. godine.
Ali u isto vojnom pogledu obrazovanje Delskog saveza odmah je pokazalo
svoju opravdanost. Posle proteri vanja Temistokla iz Atine (471. g.) i smrti
Aristida, to je odigralo znaajnu ulogu u stvaranju i organizaciji ovoga saveza,
rukovodstvo vojnim operacijama prelo je na Kimona Miltijadovog sina,
pobednika kod Maratona. Kimon je nesumnjivo bio jedan od najtalentovanijih
atinskih vojskovoa tog doba. Saveznici su pod Kimonovim vostvom zapoeli
aktivne ratne operacije protiv persijskih garnizona koji su jo ostali na trakim
obalama odakle je bilo nuno isterati Persijance, jer su Grci iz trakog primorja
izvozili drvnu grau neophodnu za izgradnju ratnih brodova.
Oistivi od Persijanaca nekoliko manjih mesta na toj obali, saveznici su
opkolili Eion glavno i dobro utvreno uporite Persijanaca koje se nalazilo na
uu reke Strimona. Posle pada Eiona Persijanci su konano isterani iz Trakije.
Odmah posle toga Kimon je preduzeo uspean pohod na ostrvo Skiros.
Osvajanju tog ostrva dat je vrlo efektan spolnji izgled. Prema predanju, na
Skirosu je ubijen legendarni atinski kralj Tezej. Sad su se Atinjani setili toga i
preduzeli su pohod protiv Skirosa pod parolom osvete za Tezejevu smrt. Kad su
Atinjani sa svojim saveznicima osvojili Skiros, na njemu su pronaeni i iskopani
tobonji Tezejevi ostaci koji su preneti u Atinu i sahranjeni uz velike poasti.
Otada je ovo ostrvo koje je, zahvaljujui svom geografskom poloaju, bilo
strateki vrlo vano, prelo u iskljuiv posed Atinjana. Osvajanje Skirosa bilo je

vano jo i zbog ovoga: njegovi stanovnici bavili su se gusarenjem, pa su tako

predstavljali stalnu opasnost na pomorskim putevima za Helespont. Za nestanak te
opasnosti, preraa tome, bili su zainteresovani svi gradovi u Grkoj.
Otprilike u isto vreme Atinjani su pokorili i Vizant koji je pre toga zauzeo
Pausanija. Oslanjajui se na ove uspehe postignute u relativno kratkom roku,
Atinjani se sa svojim saveznicima odluie na veliki pohod protiv Persijanaca.
Stvar je u tome to su svi vojni uspesi saveznika konano pokrenuli persijsku
vladu da preduzme protivmere. Persijanci su opremili veliku flotu od oko 200
trijera i jaku kopnenu vojsku, raunajui da e pomou tih snaga biti u stariju da
Grcima nanesu teak udarac kao odgovor na udarce koje su pretrpeli od njih.
Meutim, Kimon je uspeo da sprei pripremani udarac. Velika eskadra Atinjana i
njihovih saveznika isplovi na more. Kod obale Male Azije, na uu reke
Eurimedonta, po svemu sudei oko 469. g. (taan datum nije utvren), doe do
velike bitke. Ratne operacije voene su istovremeno na kopnu i na moru, jer su se
Persijanci utvrdili i na obali. Grka vojska juriala je na neprijateljska utvrenja i
do nogu je potukla neprijatelja. U pomorskoj bici koja je voena u isto vreme
uniten je vei broj persijskih brodova. Pobednicima je pao u ruke velik ratni plen.
Ubrzo posle tog novog, tekog poraza ubijeni su persijski car Kserks i njegov
stariji sin Darije; ubistvo su izvrili zaverenici iz kruga dvorskih linosti. Na
persijski presto doe mlai carev sin Artakserks. Ratne operacije su sad bile
koncentrisane na maloazijskoj obali kod Helesponta, gde su se pod vlau
Persijanaca jo uvek nalazili grki gradovi Troade i Eolide, dva grada na
evropskoj obali moreuza i nekoliko gradova na azijskoj obali. Svi ti gradovi jedan
za drugim bili su oduzeti Persijancima.
U vezi s osloboenjem tih gradova pred saveznike se postavilo vano i sloeno
pitanje njihovog politikog ureenja. Za vreme Persijanaca u tim gradovima su
najee povlaen poloaj imali gornji slojevi aristokratije; oslanjajui se na njih,
persijska drava je nastojala da uvrsti svoju dominaciju nad ostalim
stanovnitvom koje se nalazilo pod njenom vlacu. Sada su mnogi iz redova
persofilskih aristokrata bili pobijeni, drugi su pobegli Persijancima. U gradovima
osloboenim persijske vlasti trebalo je da se zavede nov politiki poredak. Vojna i
politika supremacija Atinjana uinila je da je glavna re po tom pitanju pripala
njima. Posle osloboenja jonskog grada Eritre, Atinjani su, na primer, tamo
smestili svoj garnizon i, prema svedoanstvu dekreta atinske narodne skuptine od
465. g. koji se sauvao do naih dana, uveli su u njemu politiki poredak po
vlastitom nahoenju. Tako su oni odredili broj lanova i dunosti mesnog vea.
Prvi sastav tog veca, koje je svakako bilo sastavljeno od samih pristalica Atine,
odredili su atinski poverenici, tzv. episkopi. Ti poverenici, kao i stareine
garnizona koji je zadran u Eritri postavljali su i ubudue mesni inovniki aparat
i staino drali pod svojom prismotrom organe lokalne samouprave. U slinom
poloaju, svakako, nali su se i drugi gradovi, na primer, Vizant, gradovi na
trakoj obali i dr. u kojima su Atinjani pod izgovorom da ih tite od eventualnog
neprijateljskog napada postavili svoje garnizone. Svi novoosloboeni gradovi
odmah su ukljuivani u sastav lanstva Delskog saveza; prema tome, i tu su

potpali pod rukovodstvo Atine. Malo-pomalo, Atinjani su poeli da se uplicu ne

samo u unutranji politiki ivot ponovo osloboenih gradova ve i u ivot svojih
saveznika u okviru Delskog saveza.
Pretvaranje Delskog Bilo je mnogo uzroka za postepeno pretvaranje saveza u
poinorsku Delskog saveza iz lige ravnopravnih grkih podravu Atinjana lisa
koji su ujedinili svoje vojne snage radi
udruene borbe protiv zajednikog neprijatelja u pomorsku dravu Atine u kojoj
su savezni gradovi stvarno dobili poloaj atinskih podanika. Ve od samog
osnivanja saveza Atina je imala vojnu premo. Tokom vremena odnos snaga u
savezu stalno se menjao u korist Atine, to je bilo u direktnoj vezi s ekonomskim
napretkom Atine, njenim pretvaranjem u najvei centar robne proizvodnje i
pomorske trgovine u itavoj Grkoj. U isto vreme, u Atini se konano uvrstilo
drutveno ureenje antike robovlasnike demokratije. Demokratski slojevi
stanovnitva u svim grkim gradovima vatreno su podravali to ureenje, i
Atinjani su na taj nain imaii mnogo svojih pristalica koji su uvek bili spremni da
im prue podrku.
U procesu postepenog pretvaranja Delskog saveza u atinsku dravu posebnu
ulogu odigrao je i sistem razreza i naplate forosa koji se u njemu bio ustalio. Poto
se rat otegao veoma dugo i nije mu se video kraj, za veliki broj grkih gradova,
naroito za one manje, izdravanje vlastitih brodova i njihovih posada sastavljenih
od graana tih gradova kao i odravanje njihove stalne bojne gotovosti postalo je
veoma teko. Za te gradove neposredno uee brodova i ljudstva u vojnim
operacijama ve od samog poetka bilo je zamenjeno uplatom forosa. Takav
reim zadovoljavao je i same zainteresovane gradove i Atinjane koji su, kako smo
ve rekli, razrez i naplatu forosa drali u svojim rukama. Kao rezultat toga,
savezniei su bili podeljeni u dve kategorije: na one koji su sopstvenim vojnim
snagama neposredno uestvovali u ratnirn operacijama i na one koji su samo
uplaivali doprinos u novcu. Novcem od tih doprinosa stvamo su u celini
raspolagali Atinjani, i ta sredstva su upotrebljavali za izgradnju novih bfodova
ime su stalno poveavali ionako veliku atinsku flotu. Na taj nain pomorska
snaga Atine rasla je iz godine u gcxlinu i ubrzo joj niko nije bio ravan na
Egejskom moru.
Posledice jaanja Atine poele su odmah da se odraavaju. Atinjani su se sve
ee meali u unutranje poslove saveznikih gradova, ispoljavajui upornu
tenju za njihovim potinjavanjem svojoj svestranoj kontroli. Pretvaranje Delskog
saveza u centralizovanu dravnu formaciju pod atinskom dominacijom pokazalo
se svesnim i glavnim ciljem atinske politike.
Takva stremljenja Atine zasnivala su se na sasvim odreenoj istorijskoj
podlozi. Porast robne proizvodnje koji se opaa u godinama pentekontaetije, ivlje
veze izmeu gradova, njihove politike uzajamne veze, dugotrajna borba protiv
zajednikog neprijatelja sve to zajedno raalo je nove tendencije za
objedinjavanjem socijalno-politikog ivota Grke. I u samoj injenici
obrazovanja Delskog saveza ne moe a da se ne vidi jedna od manifestacija te
tendencije. Meutim, te nove tendencije razvijale su se u okolnostima punim

suprotnosti; one su se na svakom koraku sukobljavale sa privrenou autokratiji i

politikom partikularizmu koja je bila karakteristina za sve grke polise. U
takvim okolnostima politika, koju je vodila Atina, nije mogla a da ne izazove
reakcije od strane gradova kojima je stalo do njihove nezavisnosti. Stvari su se
odvijale tako da je esto dolazilo do ozbiljnih konflikata izmeu Atine i njenih
saveznika. U takvim sluajevima Atinjani su imali sva preimustva. Saveznike
gradove je razdvajalo more na kome je vladala atinska flota. Zato im je bilo teko
da ujedine svoje snage za zajedniki otpor protiv Atine, a pojedini njihovi
pokuaji da napuste lanstvo u savezu da bi se oslobodili teke zavisno-sd od
Atinjana, odmah su bili spreavani. U takvim sluajevima Atinjani se nisu ustezali
da primene najodlunije i najotrije mere. Protiv saveznika koji bi pokazao
tendenciju ka otcepljenju Atinjani su upucivali svoju flotu, iskrcavali se na
njegovoj teritoriji, smetali u nemirnim gradovima svoje privremene ili stalne
garnizone, konfiskovali zemlju lokalnih graana i na ta konfiskovana imanja
dovodili svoje koloniste kleruhe, guei svaki otpor snagom oruja. Poznato je
dosta sluajeva kad je izmeu Atinjana i saveznikih gradova dolazilo do oruanih
sukoba. Jo pre bitke kod Eurimedonta Naksos je pokuao da izae iz saveza. To
je bio polis koji je posle ulaska u Delski savez sauvao svoje vojno-pomorske
snage i nije plaao foros. Atinjani su smesta uputili svoju flotu protiv Naksoana,
zapoeli ratne operacije i naterali Naksos na kapitulaciju. Prema uslovima
kapitulacije, Naksoani su bili primorani da predaju svoju flotu Atini i da ubudue
uplauju foros.
465. g. pokuao je da izie iz saveza Tasos kome su Atinjani oteli njegove
posede na trakoj obali i njegova nalazita zlata. Kad se Tasos pobunio, Atinjani
su protiv njega uputili svoju flotu, u pomorskoj bici potukli Tasoane, iskrcali se
na njihovo ostrvo i opkolili sam grad Tasos. Sparta koja je inae bila jako
uznemirena porastom atinske moi bila je spremna da priskoi u pomoc
Tasoanima, Spartanci su se vec spremali za pohod, nameravajui da upadnu u
Atiku i svakako bi izvrili svoju namem da ih u tome nije omeo nezapameni
katastrofalni zemljotres posle koga je u celoj Sparti ostalo najvie pet itavih kuca.
Optu pometnju izazvanu tim zemljotresom, iskoristili su heloti i digli ustanak
koji je poznat kao jedan od najveih u istoriji Sparte. U takvoj situaciji
Spartancirna nije bilo do pohoda protiv Atinjana i bili su prisiljeni da odustanu od
svoje namere da prue pomo Tasosu. Preputeni sami sebi, Tasoani su ubrzo
prestali da pruaju otpor. Atinjani su postavili zahtev da se Tasos zauvek odrekne
svojih poseda na trakoj obali u njihovu korist, da preda svoje preostale brodove,
da plati kontribuciju i da porui svoje bedeme i kule.
U tom pogledu kao veoma reito svedoanstvo slui sauvani atinski natpis iz
446/45. g. dekret Atinske narodne skuptine koji se tie poloaja grada Halkide
poto su Atinjani uguili njegov pokuaj naputanja saveza. Prema tom dekretu,
svaki graanin Halkide morao je da se zakune da se nee buniti protiv atinskog
naroda ni delom, ni mislima, ni reima", da se nee pokoravati onome ko se bude
bunio, a ako se ko bude bunio da e tome obavestiti Atinjane". Dalje, svaki

graanin Halkide obavezao se ,,da ce plaati foros", ,,da e biti poten i odan
saveznik", ,,da e
pomagati i braniti atinski narod", ,,da e se pokoravati atinskom narodu".
Posle likvidacije pobuna na Naksosu, Tasosu u Halkidi i u drugim mestima,
vlastite vojne snage zadrali su samo Lezbos, Hios i Samos. Svi ostali saveznici
morali su da priznaju vlast Atine i da joj plaaju foros. Na alost, nijedan od
antikih pisaca ne daje potpun spisak gradova koji su u to vreme ulazili u sastav
saveza. Sudei prema njihovim pojedinim svedoanstvima, a i prema atinskim
natpisima koji su se sauvali do naih dana, u savezu se nalazio veci deo grkih
gradova sa ostrva i obala Egejide, a to su: jonski Kikladi i Eubeja (u poetku bez
Karista); jonski i eolski gradovi na zapadnoj obali Male Azije; ostrva uz tu obalu
sve do Rodosa; vei deo gradova na obalama Helesponta i Propontide. Posle
Kimonovog pohoda u sastav saveza ukljueni su karijski i likijski gradovi
maloazijskog primorja. Neki od njih nisu hteli da uu u savez i pruali su otpor, ali
je on brzo uguen. Celokupan broj gradova koji su uli u sastav saveza na taj nain
prelazio je 250, ali taj broj nije bio stalan. Tako su u vreme velikog ustanka
saveznika, koji je podigao Samos 440/39. g. i kome emo kasnije govoriti, savez
napustili skoro svi karijski gradovi; meutim, te godine niz malih gradova, koji
ranije nisu smatrani samostalnim, preveden je u rang saveznika prilikom razreza
forosa.
Kasnije su, kako pretpostavljaju neki naunici na osnovi natpisa sa popisom
gradova koji su Atini placali foros 425/24. g., u sastav saveza uli i neki gradovi
crnomorskog primorja, koji su sainjavali poseban Crnomorski okrug.
Atinjani su itavu teritoriju saveza podelili u poetku na tri, a od 443/42. g. na
pet poreskih okruga: jonski, helespontski, traki, karijski i ostrvski. Kasnije, kako
izgleda oko 437. g., jonski i karijski okruzi bili su spojeni u jedan. U te okruge
nisu bila ukljuena samo ranije pomenuta ostrva Samos, Hios i Lezbos, kao drave
koje su i nadalje raspolagale vlasl itim oruanim snagama i autonomijom i koje
nisu plaale foros.
Eia elu svakog ostrva nalazili su se atinski povereniei, tzv. episkopi, koji su
vodili optu kontrolu nad gradovima okruga i nad plaanjem forosa. Razrez
forosa, u smislu njegovog poveanja ili smanjenja za pojedine gradove
podvragavan je reviziji svake etvrte godine. Za taj posao atinska narodna
skuptina birala je posebna ovlaena lica, po dvojicu za svaki okrug; njihova
dunost bila je da utvrde platene mogunosti gradova koji su bili obavezni na
foros. Tek su neki gradovi, uglavnom oni koji su pi ipadali trakom okrugu,
kasnije kao posebnu privilegiju dobili pravo da sami razrezuju foros, ali takvih
gradova je bilo samo jedanaest.
Konani razrez forosa za etiri godine potvrivao je u Atini poseban sud koji je
imao 501 graanina zakletog porotnika (u naroitim sluajevima 1501 zakleti
porotnik). Na sednicama tog suda predstavnici saveznih gradova mogli su da
izraze svoje pritube i elje ali u svemu je zavisilo od nahoenja atinskih
porotnika od rezultata njihovog glasanja da li e te pritube i elje biti uzete u
obzir.

Posle potvrivanja razreza savezni gradovi su bili duni da svake godine u

martu mesecu u vreme velikih Dionizijskih sveanosti, uplate odgovarajui deo
forosa kojim su bili zadueni. Manji gradovi, koji su teritorijalno bili jedan blizu
drugog, stupali su radi zajednike isplate forosa u naroite zajednice sintelije.
Svotu prikupljenu od svih lanova sintelije davao je dravnoj blagajni grad koji je
stajao na elu sintelije.
Jo 454/53. g. ta dravna blagajna, posle poraza koji je Atina pretrpela u
Egiptu, bila je preneta u Atinu pod izgovorom da je ona na ostrvu Delosu izloena
opasnosti. Prenoenje blagajne iz Delosa u Atinu predstavljalo je poseban vid
prerastanja saveza u atinsku dravu. Prema svedoanstvima koja nam pruaju
fragmenti sauvanih atinskih natpisa iz tog doba, 1/60 celokupne svote godinjih
saveznikih uplata ila je direktno Atinjanima u tzv. svetu blagajnu boginje Atine.
Ta blagajna predstavljala je u stvari neku vrstu rezervnog fonda atinske drave. U
oiiim sluajevima kad je odlukom atinske narodne skuptine iz blagajne boginje
Atine bio uziman novac za pokrie nekih dravnih potreba, to se smatralo
pozajmicom i novac se morao vratiti uz uplatu odreene kamate. Dugovanja
boginji Atini", kao i kamate, Atinjani su takoe podmirivali novcem koji su
prikupljali od saveznika. Ubrzo su Atinjani i preostalim delom tog novca poeli da
raspolau kao svojim sopstvenim novcem.
Do nas je stigao odjek otre polemike koja je voena u Atinskoj narodnoj
skuptini prilikom pretresanja pitanja upotrebi novca koji se dobija od
saveznika. Kad je PeriMe poeo da troi taj novac ne samo za vojne potrebe ve i
za podizanje hramova u Atini i postavljanje kipova tim radovima omoguavana je
zarada mnogim siromanim graanima njegovi protivnici iz redova oligarhije
poeli su da mu prebacuju despotski odnos prema saveznicima. Aiinski narod
vikali su oni gubi potovanje Helena... Cela Helada smatra da se nad njom vri
direktno nasilje i da se prema njoj postupa despotski; ...Heleni vide da mi sredstva
koja na silu dobijamo od njih za voenje rata troimo na to da se na grad, poput
neke razvratne ene, pozlati i nakiti, da se ukrasi dragim kamenjem, kipovima i
hramovima, to sve kota hiljade talenata" (Plutarh, Perikle, 12) JMa to je Perikle
odgovorio u torn smislu da novac ne pripada onome ko ga uplauje, ve onome ko
ga prima i da , Atinjani nisu duni da polau rauna svojim saveznicima kako
troe taj novac, jer se oni bore za njih i odbijaju neprijateljske napade" (na istom
raestu).
U tom sporu pobedio je Perikle i njegovi istomiljenici. Tako su uplate
saveznika postale sastavni deo atinskog dravnog budeta i Atinjani su strogo
vodili rauna tome da se foros uplauje tano i na vreme. Gradovi koji bi
zakasnili sa uplatom svojih zaduenja kanjavani su kamatama na neisplaenu
svotu forosa. Za naplatu tih dugova u saveznike gradove upuivani su posebni
inkasanti. Nisu bili retki sluajevi da inkasante prati eskadra vojnika pod
komandom jednog ili nekoliko stratega; Atinjani su prema neispravnim dunicima
primenjivali surove represalije.
Posle tzv. Kalijinog mira 449. g., kad je zavren rat protiv Persijanaca zbog
koga je bio sklopljen savez, dalji opstanak saveza izgledao je neopravdan u oima

mnogih saveznika. Meutim, Atinjani, ne samo da nisu smanjili ve su, naprotiv,

poveali svoje zahteve prema saveznicima. Osim uplate forosa, savezniki gradovi
morali su da uestvuju u svim ratovima koje je vodila Atina, da joj pruaju
svestranu pomo i da bez pogovora podnose njenu politiku kontrolu.
Odnosi izmeu Atine i saveznikih gradova formalno su se bazirali delom na
ugovorima, delom na odlukama Atinske narodne skuptine. Po svojoj sadrini, ti
ugovori i odluke bili su uvek istog karaktera i iSli su za tim da u ovoj ili onoj meri
ogranie nezavisnost saveznikih polisa.Samoupravni polisi Lezbos, Hios, Samos
(do njegovog ustanka protiv Atine 440. g.) uivali su samostalnost u svim svojim
unutranjim poslovima, ukljuujui ak i to da su mogli da sauvaju oligarhijsko
ureenje. U veini drugih saveznikih gradova Atinjani su vodili politiko
ureenje kakvo je ogovaralo njihovim interesima. Kao to ve znamo, oni su se
pri tom orijentisali na demokratske elemente koji su im bar u poetku pruali punu
i bezuslovnu podrku.
Iz sasvim razumljivih razloga pristaiice oligarhije bile su otvoreno
neprijateljski raspoloene kako prema samoj Atini, tako i prema njenom
politikom ureenju i Atinskom savezu. Sve njihove simpatije bile su na strani
Sparte i Peloponeskog saveza u koje su polagali nadu za obnovu nezavisnosti
svojih polisa. U tom pogledu veoma je karakteristino to to je Sparta stalno
istupala protiv Atine pod parolom osloboenja grkih gradova od atinskog
despotizma. Na taj nain borba izmeu demokratskih i oligarhijskih grupacija,
kojom je bio proet politiki ivot svih grkih polisa delo valaje u odreenom
pravcu i na odnose meu zajednicama tih polisa. Sav helenski svet naao se
podeljen u dva neprijateljska tabora i u svakom grkom gradu, bez obzira na to u
kojoj se zajednici nalazio, demokrati su se orijentisali prema Atini, a oligarsi
prema Sparti.
Ako Atinjani nisu bili sigurni u snagu svog uticaja na ovaj ili onaj savezniki
grad, oni su ga stavljali pod svoj neposredni administrativni nadzor. Osim
raznovrsnih poverenika i izaslanika sa vanrednim ovlaenjima u izvorima se
pominju i atinski arhonti po saveznikim gradovima koji nisu imali neke odreene
funkcije. Po svemu sudei, to su bili neka vrsta gradskih guvernera.
Veoma znaajnu ulogu u uvrenju atinske vlasti nad saveznicima i dalje su
igrale kleruhije koje su obavljale funkcije stalnih atinskih garnizona na teritoriji
saveza. Garnizoni te vrste postojali su na ostrvima Lemnosu, Imbrosu, Naksosu,
Androsu, u Sinopi na Crnora mom i u mnogim drugim mestima. Tokom
pentekontaetije u kleruhije je upueno preko 10 hiljada atinskih graana. Za njih
je zemlja obino oduzimana od savezmkih gradova povodom raznih represalija,
ali su gradovi ponekad preputali zemlju klerusima i prema sporazumu, na primer,
pod uslovom smanjenja forosa Za saveznike su veliku tekou predstavljala
ogranienja njihove samostalnosti u oblasti sudstva. U poetku su Atinjani izuzeli
iz delokruga lokalnih sudova sve poslove koji se odnose na meusobne odnose
saveznikih gradova i Atine: sluajeve pokuaja saveznika da iziu iz saveza,
pritube saveznika na razrez forosa, itd. Istovremeno poeli su sa ogranienjima
jurisdikcije saveznika u pogledu drugih dela. Neto kasnije atinski sudovi su

preuzeli sve predmete graana saveznikih gradova koji su eventualno mogli za

sobom povuci odluku liavanju graanskih prava, proterivanje ili smrtnu kaznu.
Atinski suovi su preuzeli i rasprave u velikim graanskim parnicama saveznika,
tako da su u nadlenosti lokalnih sudova ostali samo predmeti koji su se odnosili
na beznaajne sporove i potraivanja. Neto iru vlastitu jurisdikciju savezniki
gfadovi su sauvali sarao u sluajevima koji su bili posebno predvieni njihovim
ugovorima s Atinom.
Pored politike i vojne kontrole, Atinjani su poeli sa ostvarivanjem i
ekonomske kontrole nad svojim saveznicima. Ubrzo po obrazovanju saveza,
atinska moneta je dobila tako iroku upotrebu u svim saveznikim gradovima da
je lokalni novac izdavan samo za opticaj na lokalnom tritu. Kasnije je atinska
moneta postigla potpunu dominaciju na svim tritima, pa je 434. g. Atinska
narodna skuptina donela odluku kojom se saveznikim gradovima zabranjivalo
da samostalno kuju svoj srebrni novac. Istina, ta odluka nije primenjivana naroito
strogo; poznato je, na primer, da je Hios nastavio da kuje vlastiti novac koji je bio
u opticaju irom itavog maloazijskog obalskog pojasa. Zato je 420. g., tj. ve u
vreme Peloponeskog rata, Atinska narodna skuptina donela novu odluku kojom
se svim saveznikim gradovima nareuje da izvre zamenu postojee valute
atinskim novcem, ali poto je u to doba ve poelo opadanje moci atinske drave,
ta odluka nije bila u potpunosti realizovana. Atinski sistem mera bio je takoe
proiren na ceo savez.
Pod atinskom kontrolom nala se i trgovina saveznikih gradova ime su
atinski trgovci stekli velike dobiti. Tako su Atinjani, na primer, zaveli redovnu
kontrolu nad tovarima ita i ostale hrane, koji su preko Helesponta dolazili iz
crnomorskih oblasti. Ti tovari rasporeivani su po saveznikim gradovima samo
kroz ruke Atinjana. Neto kasnije, ve u godinama Peloponeskog rata, Atinjani su
na najuem mestu Bosforskog moreuza kod Hrisopolja postavili svoju carinarnicu
i od svakog broda koji je prelazio iz Crnog ili u Crno more poeli su da naplauju
carinu u visinTod 10% vrednosti tovara.
Uzimajui u obzir sve pomenute karakteristike atinske politike prema
saveznicima, bilo bi nepravilno kad bismo smatrali da se ona u svemu zasnivala
na golom nasilju. Savezom pod atinskom hegemonijom mnogi gradovi su
meusobno bili zblieni. Izmeu njih, s jedne, i Atine, s drage strane,
uspostavljene su tenje ekonomske veze i saradnja. Domiriacijom atinske flote na
moru olakane su i obezbeene trgovake veze izmeu saveznika, a
centralizovanim reavanjem konflikata, koji su izbijali u procesu tili odnosa,
uvrivale su se trgovinske vez,e. Tako je poraslo blagostanje mnogih
saveznikih gradova. Politika zavoenja demokratskog poretka u tim gradovima
kao i politika opte podrke demokratiji koju je sprovodila Atina takoe je imala
velik znaaj, jer se u ovom sluaju radilo najnaprednijim formama
robovlasnikog politikog ureenja.
Meutim, sve te pozitivne strane saveza bile su u suprotnosti sa upornim
nastojanjem Atinjana da nametnu svoju neogranienu vlast saveznicima i da
podignu svoje blagostanje na raun eksploatacije nad njima. Neobuzdana

spoljnopoMka ekspanzija Atine, kojoj je bio cilj jo vee proirenje granica

saveza ulanjavanjem sve veeg broja gradova, nije mogla a da ne izazove odlune
reakcije kako od strane samih saveznikih gradova tako i od strane Sparte i
peloponeskog saveza koji su se plaili atinske moi. Ipak, pored svih tih uslova
tendencija ka objedinjavanju u Grkoj, koje je po svojim razmerama prelazilo
okvire polisa, ispoljavala se u formama koje nisu mogie da budu dugovene.
UVRENJE PORETKA ROBOVLASNIKE DEMOKRATIJE U
ATINI
PERIKLE
Uvrenje dravnog ureenja robovlasnike demokratije u Atini predstavljalo
je ne samo u istoriji pentekontaetije ve i u istoriji itave Grke epohe dogaaj od
izuzetne vanosti kako po svom znaaju tako i po istorijskim posledicama.
Nairn dravnim ureenjem mi ne kopiramo tue institucije; mi sami vie
sluimo kao primer dragima, nego to podraavamo drage. Ovaj poredak zove se
demokratija zato to vlast u njemu ne pripada manjini, nego veini graana". To je
rekao voa atinske demokratije Perikle u govoru za koji Tukidid kae da ga je
Perikie orao na grobu prvih poginulih Atinjana u poetku Peloponeskog rata.
Prema govorima politiara, koje navode atiki istoriari, uopte uzevi morarno se
odnositi vrlo oprezno. Iako nam se citirani Periklov govor sauvao u tekstu jednog
od najboljih i najistaknutijih istoriara antike epohe, ipak se i u ovom sluaju
moramo pridravati pomenutog principa istorijske kritike. Sam Tukidid upozorava
svoje itaoce da govore koje navodi u svom izlaganju ne prenosi doslovno, vec
onako kako bi svaki od govornika ... najverovatnije mogao da ih odri". Pri tome
je Periklov govor imao strogo zvanian karakter i odrari je u vrlo sveanoj prilici,
pa smo prema tome u pravu ako u njemu nalazimo izvesnu idealizaciju dravnog
ureenja koje je tada vladalo u Atini. Osim toga, mnoge aluzije u tom Periklovom
govoru su nam nerazumljive: njih su mogli da shvate samo Periklovi savremenici.
Ali i pored svega toga, defmicija atinskog politikog ureenja data u ovom govoru
besumnje izraava njegovu politiku sutinu. Antiki sledbenici tog pravnog
poretka nazivali su demokratijom samo takvo dravno ureenje u kome je vrhovna
vlast pripadala veini graana organizovanih u narodnoj skuptini. Treba da
naglasimo re graanin". Ne veina stanovnitva, ve upravo veina graana, jer
u antiko doba ovi pojmovi nisu bili identini. I upravo zato definiui antiku
demokratiju ne smemo ni za jedan trenutak zaboraviti da je tu re jednoj od
raznih vrsta robovlasnike drave sa svim karakteristikama svojstvenim prirodi
drave tog tipa.
Antiki Grci nisu imali statistike. Stoga, oslanjajui se na izvore koji stoje na
raspolaganju savremenoj nauci, ne moemo tano da utvrdimo meusobni brojni
odnos raznih grupa stanovnitva, antikih drava, pogotovo ako im se prilazi sa
stanovita njihove podele prema politikim obelejima. Meutim, operiui
raznovrsnim indirektnim podacima (koji se odnose na povrinu grada, na
obavetenja u dovozu ita, itd.) sa sigurnou moemo jeci da u Atici i Atiiii broj

slobodnih punoletnih i punopravnih graana mukog pola (jer u Atini kao ni u

drugim grkim gradovima ene nikad nisu imale politika prava), ak ni u
najsrenije vreme, najverovatnije nije bio vei od 20-30 procenata ukupnog broja
stanovnitva; stanovnitvo se u svojoj masi sastojalo od bespravnih robova i
meteka, ija su politika prava bila ograniena. Po terminologiji literarnih i
epigrafskih izvora, samo ta neznatna manjina stanovmtva upravo je i
predstavljala demos", narod; prema tome, na ovaj demos e odnose Periklove
rei ravnopravnosti za sve" u govoru koji nam je preneo Tukidid.
Za razliku od demokratskog, oligarhijsko ureenje je predstavljalo takav
politiki poredak u kome puna graanska prava i stvarna mogunost aktivnog
ueca u upravljanju dravom nisu imali svi graani ve samo izvestan njihov
deo; taj deo graana izdvajan je prema plemikom poreklu ili, kao to je to bilo u
Atini posle timokratske Solonove reforme, prema imovinskom cenzusu.
obzirom na sadraj koji su pod terminima demokratija" i oligarhija"
podrazumevali sami stari Grci, moe se rei da prevratom do koga je dolo u Atini
krajem VI veka pre n.e. i koji je bio kranisan reformama Klistena, Atinjani jo
nisu izveli konano uvrcenje demokratske forme dravnog ureenja u antikom
smislu shvatanja demokratije. /
Engels naziva taj prevrat revolucijom. To je bila revolucija u tora smislu to je
atinski demos posle duge i uporne borbe zauvek odbacio vlast stare aristokradje i
likvidirao ostatke rodovskog ureenja koji su ometali dalji razvoj proizvodnih
snaga drutva. Tom revolucijom bio je zavren dugotrajan proces formiranja novih
oblika socijalnog poretka zasnovanili na poecima klasne podele i proces
nastajanja drave kao aparata vlasti. nove klase.
Ali reforme Klistena nisu dirale u zakon imovinskom cenzusu. Politika
prava atinskih graana i posle Klistena su zavisila od njihovog imovinskog stanja.
U dravnom ivotu od najveeg je uticaja bilo vee 500 lica koje je formirano od
dobrostojeih graana iz prve tri imovinske klase. Visoke dunosti u dravi mogli
su zauzimati iskljuivo bogati graani koji su spadali u prve dve klase. Ni areopag
nije izgubio svoj stari znaaj. Nije bila sprovedena ni jedna mera za poboljanje
materijalnog stanja sirotinje. Pored svega toga, Klistenove reforme su
predstavljale pobedu demosa kojom je bila oborena vlast rcxlovske aristokratije,
ali jo nisu predstavljale pobedu demoki-atske forme dravnog ureenja. One su
bile samo prvi korak u tom pravcu. Za njegovo konano uvrenje bio je
potreban jo niz decenija ispunjenih upomom politikom borbom.
Naredna vremenska etapa u borbi za demokratizaciju dravnog ureenja u
Atini vezana je za ime Teniistokla. Istupajui jo krajem 90-tih godina V veka sa
svojim predlogom maksimalnom poveanju pomorskih snaga atinske drave, on
je time, u stvari, istakao novi politiki program. Pretvaranje flote u kojoj su sluili
najsiromaniji atinski graani u glavnu vojnu snagu drave, neizbeno je moralo
poveati ulogu i znaaj siromanih i nedovoljno obezbeenih slojeva atinskog
graanstva u politikom ivotu Atine, a prema tome i ulogu narodne skuptine, jer
su upravo ti slojevi inili njenu veinu.

Posle proterivanja Aristida iz Atine 483/82. g., politika prevlast za izvesno

vreme prelazi u ruke grape na ijem elu se nalazi Temistokle. On postaje
najuticajnija politika linost u Atini. Nema sumnje u to da je Teraistokle sa
svojim jednomiljenicima odigrao vrlo vanu ulogu u organizaciji Atinskog
pomorskog saveza. Ta okolnost imala je vrlo vane posledice. Primer atinske
demokratije snano je delovao na opredeljenje graana saveznikih gradova. To
naroito vai za one grke gradove koji su ranije bili podanici Persijanaca.
Njihovo oslobaanje od vlasti Persijanaca sprovoeno je uporedo sa zbacivanjem
tirana koje su postavili Persijanci i s donoenjem novog ustava. U ovom sniislu
mnogi gradovi su direktno poli stopama Temistoklove Atine. Na primer, Milet,
menjajui svoje dravno ureenje, kopirao je ak i imena Klistenovih fila. Istina,
tokom nekoliko godina neposredno posle istorijskih pobeda 480/479. g., koje su
ujedno predstavljale i godine najveeg Temistoklovog uticaja, u tom pravcu bili su
postignuti samo poetni uspesi. U tako velikim saveznikim dravama kao to su
bili Samos i Mitilena na Lezbosu jo uvek se zadravalo oligarhijsko ureenje.
Istih godina demokratija odnosi niz pobeda i na Balkanskom poluostrvu. Do
demokratskog prevrata, na primer, dolazi u Tebi gde je bila zbaena aristokratska
vlada koja zamalo da nije u potpunosti upropastila taj grad svojom persofilskom
politikom. Za primerom Tebe sledi nekoliko drugih gradova Beotije, gde,
oigledno, ne bez podrke od strane Atine, na vlast takoe dolaze demokratske
grapacije. Na Peloponezu demokratija odnosi pobedu u Argosu i u susednoj
Mantineji koja predstavlja najvecu zajednicu u Arkadiji. Dotad Mantineja nije
predstavljala jedinstvenu politiku celinu i sastojala se od nekoliko neutvrenih
naselja od kojih je svako imalo sopstvenu upravu iz redova lokalnih aristokratskih
rodova. Sad su se sve te zajednice ujedinile u jednu pod vlau jedinstvene
demokratske vlade. Stanovnici pojedinih naselja rue svoje kue i nastanjuju se
zajedno, stvarajui tako jedan veliki grad. Oko tog grada podiu se odbrambeni
zidovi i kule.
Otprilike u isto vreme demokratija pobeuje u Elidi; posle Sparte i Korinta to
je najvea drava na Peloponezu. Kao rezultat uvrivanja demokratskog
ureenja u Elidi unitavaju se stare rodovske pcxiele zamenjuju sa deset novih
teritorijalnih fila koje su, nesumnjivo, stvorene prema atinskom uzoru. Meutim,
Temistoklove pobede kao ni njegove politike ideje nisu bile dugovene.
U Aristotelovom Atinskom ustavu" usput se pominje da je posle medskih
ratova ponovo ojaalo vee areopaga i da je poelo upravljati dravom". Moda je
to bilo uslovljeno onom pozitivnom ulogom koju je areopag odigrao za vreme
Kserksove najezde. Bilo kako bilo, ali prelaz politike prevlasti na stranu
oligarhijske grupe na ijem se vrhu nalazio areopag predodredio je pad
Temistokla.
Uskoro se u Atinu vraa iz izgnanstva Aristid i na politiku pozornicu dolazi
novi ovek Kimon. Pristalica oligarhije i talentovan vojskovoa, Kimon se za
kratko vreme proslavio nizom vojnih uspeha koje je postigao u operacijama protiv
Persijanaca. U Atini se protiv Temistokla i njegovih istoimIjenika formira jaka
oligarhijska grupacija s Aristidom i Kimonom na elu, u kojoj uestvuju i uticajni

rodovi Filaida i Alkmeonida. Ta grupacija dobija jaku podrku spolja od strane

Sparte.
Jo od Klistenovog doba sve atinske reakcionarne struje (aristokratska i
oligarhijska) stalno su se orijentisale na Spartu bile su toliko lakonofilski
nastrojene da je to ilo ak do ropske naklonjenosti prema svemu tp je
spartansko: prema spartanskom dravnom ureenju, obiajima, nainu ivota i
odevanja, ak i prema spartanskom nainu govora. Sparta im je uzvraala na isti
nain i nastojala da im uvek prui podrku. Ali mogunosti Spartanaca u pogledu
te podrke esto su bile ograniene.
Ostvarujui svoju vlast nad masom potinjenog stanovnitva nad
nepunopravnim perijecima i bespravnim helotima koji su u svako doba bili
spremni na ustanak, spartanska drava rakad nije raogla da bude mirna i sigurna u
pogledu svoje unutranje bezbednosti. Svaka unutranja tekoa ili kakav vei
spoljnopolitiki neuspeh mogli su da dovedu do tekih posledica. Meutim, u to
doba, u Sparti je voena otra borba izmeu kraljeva i eforata koja je svedoila
dosta dubokom raslojavanju vladajue zajednice Spartijata na dve meusobno
neprijateljske grupe. Unutranja politika ravnotea u Sparti bila je na taj nain
poremeena, i Pausanija, iskoristivi tako napeto stanje, pripremao je politiki
prevrat.
Nita bolje Sparta nije stajala ni u oblasti spoljne politike. Kao to ve znamo,
pokvarili su se meusobni odnosi Sparte i polisa koji su ulazili u sastav
odbrambenog saveza na ijem se elu nalazila Sparta; 478. g. Sparta je morala da
napusti tu ligu. Na samom Peloponezu je napredovao demokratski pokret na ijem
se elu nalazila Atina, i Sparta se nala sa svih strana opkoljena demokratskim
dravama koje su prema njoj bile neprijateljski raspoloene. U takvim
okolnostima glavni zadatak spartanske spoljne politike sastojao se u tome da svim
moguim sredstvima nastoji da ostvari prelaz vlasti u Atini u ruke oligarhijske
grupe koja bi se prijateljski odnosila prema Sparti.
Zajednikim naporima Sparte i atinske oligarhije ovaj zadatak je izvren 471.
g. kad je Temistokle ostrakizmom proteran iz Atine. U biografiji Kimona, Plutarh
kazuje da je neposredni povod katastrofi koju je pretrpio Temistokle bila njegova
svaa s Aristidom i Kimonom. Prema Plutarhovim reima, do ove svae dolo je
zbog toga to je Temistokle teio demokratiji vie nego to je trebalo". U to se
svakako moe verovati. Za tako odlunog i energinog oveka kakav je bio
Teniistokle, sasvim je prirodno da je nastojao da iskoristi svoj ogroman uticaj na
proirenje politikog programa atinske demokratije. Ako se uzme u obzir da je tih
godina ponovo porastao uticaj areopaga i da su se aktivirale njegove pristalice iz
redova oligarhije, emu smo ranije govorili, onda to postaje jo razumljivije.
Temistokle nije poloio oruje ni posle izgnanstva. Nastanivi se u
demokratskom Argosu, on iz njega stalno putuje po dragim peloponeskim
graovima i radi na pripremanju demokratskih prevrata u njima. Istovreriie.no
postaje prijatelj s Pausanijom. Meusobni odnosi Pausanije i vlade u Sparti u to
vreme bili su takvi da je on poeo sa aktivnom propagandom meu helotima,
nameravajuci da pomou njih organizuje ustanak u samoj Sparti. Sve to moralo je
da uznemiri spartansku vladu i da je pokrene na preduzimanje odlunih mera.
Pausanija je bio optuen zbog dopisivanja s persijskim carem kome je 011 moda

za podrku bio obeao velike ustupke u sluaju svoje pobede. Uskoro je

spartanska vlada donela odluku hapenju Pausanije. Poto je na vreme bio
obaveten tome od strane jednog efora, on se prema savetu log efora sakrio u
hram Atine Halkioikos (Nastanjene u kui od medi). Onda efori (jer se ubistvo u
hramu smatralo najvecim verskim zloinom) riarede da se zazida ulaz i dignu deo
krova, kako bi se zatoenik mogao posmatrati. Kad su primetili da Pausanija
umire, izveli su ga napolje. Iznemogao od gladi, pobednik nad Persijancima kod
Plateje umre u podnoju hrama.
Pausanijina smrt imala je snaan odraz na Temistoklovu sudbinu. Spartanci su
pourili da obaveste Atinu da je u veze s Persijancima, u koje se bio zapleo
Pausanija, umean i Temistokle. Kao to je reeno, njegovo prvo izgnanstvo iz
Atine ostvareno je putem ostrakizma. to je znailo da se on pod povoljnim
okolnostima, moe za 10 godina nadati povratku u.Atinu gde mu je ostala
porodica, kuca, imovina. Sad je Temistokle bio ponovo pozvan pred sud.
Meutim, on nije izaao pred sud, ograniivi se na pismeni iskaz. Tada Atinjani
odsutnog Temistokla osude na smrt i konfiskaciju imovine, pa skupa sa Spartom
upute Argosu zahtev za njegovim izraenjem. Temistokle je bio primoran da bei
iz Argosa. Svuda progonjen, on konano nije naao drugog izlaza osim da se
obrati persijskom caru Artakserksu, sinu onog istog Kserksa iju je flotu tako
sjajno potukao kod Salamine. Persijski car primi Temistokla i dade mu na upravu
tri grada u Maloj Aziji. Tako se njegova aktivnost kao voe demokratskog pokreta
zavrila 7-8 godina pre njegove smrti.
Posle izgnanstva Temistokla vlast u Atini potpuno prelazi u ruke oligarhijske
grapacije. Posle smrti Aristida na elo te grupacije dolazi Kimon. Sin Miltijada,
bogat ovek i bez sumnje jedan od najtalentovanijih atinskih vojskovoa, on je za
ovaj poloaj u velikoj meri bio obavezan
Sparti.Spartanci nisu imali razloga da se ale na njega, ili da se pokaju zbog
pomoi koju su mu praiH.JJvuda^ u narodnoj skuptini, u sudu i areopagu Kimon
je hvalio spartanski poredak i pretpostavljao ga atinskom. Slino Spartancima, on
je rat i brigu za vojne poslove smatrao svojim glavnim pozivom. U svemu
imitirajuci Spartance, on je ak i svom sinu dao ime Lakedemonije. Njegova
najomiljenija uzreica, kojom se sluio svakom zgodnom prilikom, bila je:
Spartanci to ne bi tako uradili". Popularnost koju je Kimon uivao meu atinskim
graanima zavisila je na prvom mestu od njegovih stvarno sjajnih vojnih uspeha.
Posle niza pobeda jkoje je odneo nad preostalim persijskim garnizonima na
trakim obalama i poto je za Atinu osvojio Skiros, Kimon je, kap to je ve
reeno, 469. g. potukao persijsku flotu i persijskulcopnenu vojsku kod uca reke
Eurimedonta. Svaka od ovih pobeda dpnosila je Kirnonu vojni plen kojim se
stalno poveavao njegovo inae ogromno bogatstV0. T0 bogatstvo on je uveiiko
iskoristio za odravanje svoje popularnostj medu sugraanima kako bi na taj nain
sebi i svojim istomiljenicima obezbedio podrku u narodnoj skuptini.
U Atini su formalno jo uvek funkcionisale narodna skuptina i druge
demokratske institucije. Meutim, njihov rad je stajao pod stalnom kontrolom
areopaga koji je predstavljao glavm oslonac u politikoj prevlasti atinske
oligarhije. Zato je i mrnja nekadanjih pristalica Temistokla pre svega bila

usmerena na areopag. Prieljkujui politiki prevrat, oni su areopagu

suprotstavljali narodnu skuptinu koja je iraala funkciju vrhovne vlasti.
Vostvo u redovima atinskih demokrata u to vreme pripada Efijal'tu.O njemu,
na alost, znamo vrlo malo. Nesumnjivo, on je u celosti usvajao politike ideje
Temistokla i bio ve'oma istaknut grki orator. U jednoj komediji, uperenoj protiv
demokratije, kae se da je pod utiskom Efijaltovog govora narod kao pobesneli
konj pokidao uzde. Mnogo kasnije Platon ga je okarakterisao kao oveka koji je
opio demos prekomemom slobodom". Takva karakterishka iz usta ideologa
atinske reakcije govori mnogo. Efijaltu pripada vdo istaknuta uloga u daljem
razvoju politikih dogaaja.
Istorijski razvoj Atine kao velikog centra robne proizvodnje i trgovine, kao
pomorske drave, odvijao se tako da su se njeni putevi i putevi zaostale
konzervativne Sparte morali razici.
Treba da se oda priznanje nekim razunmim i dalekovidim Spartancima koji su
to razumeli. Izgleda da je mnogima od njih bilo jasno da je vlast oligarhijske
grupacije privremena pojava i da u Atini budunost pripada demokratiji.
Predviajui to, spartanska vlada je tajno i podmuklo poela da sprovodi mere
kojima je bio cilj da potkopa atinski uticaj i oslabi Atinu. U tom cilju Sparta je
stupila u pregovore s Makedonijom koja je bila neprijateljski raspoloena prema
Atini. Vladajui krugovi Makedonije bili su jako uznemireni zbog atinskih uspeha
na Halkidiku i na obalama Trakije. I do ustanka na ostrvu Tasosu 465. g., kome
smo govorili u prethodnom poglavlju, dolo je ne bez podstrekivanja od strane
Sparte. Meutim, iste 465. g. sva ta delatnost Sparte bila je paralisana velikim
ustankom spartanskih helota. Iskoristivi optu zabunu izazvanu katastrofalnim
zemljotresom na Peloponezu, heloti su digli oruani ustanak protiv Sparte s ci~
ljem da unite stanovnitvo tog grada koje su oni jako mrzeli. Zahvaljujuci
dalekovidosti kralja Arhidama, koji je u pravi as postrojio potpuno naoruane
spartanske vojnike u borbene redove, heloti nisu uspeli da ovladaju gradom, ali se
ustanak brzo proirio na eelu teritoriju Lakonije i Mesenije. Naroito opasnu
formu ustanak je poprimio u Meseniji. Tamo je protiv Sparte kao jedan ovek
ustalo itavo stanovnitvo. Preimustva vojne organizacije i nadalje su ostala na
strani Sparte, ali je vojna intervencija u Meseniji trajala dugo. Ustanici su se dobro
uvrstili u planini Itomi, a Spartanci sa svojom tradicionalnom nesposobnou za
opsade nisu mogli da ih otuda isteraju. Poloaj je postao toliko ozbiljan da je
spartanska vlada bila prisiljena da zatrai pomo od saveznika. Ovog puta
Spartanci su se obratili ne samo svojim peloponeskim susedima ve i Atini,
raunajui da e im prijateljska oligarhijska vlada, na ijem elu se nalazio
Kimon, praiti potrebnu oruanu pomo. Prema reima Aristofana u Atinu je
doao spartanski izaslanik i bled... prizivajui bogove, naslonjen na oltar" poeo
je da moli Atinjane da Sparti poalju u pomo vojsku.
Kimon se smesta odazva tom pozivu. Spartanska molba, prema njegovom
miljenju, predstavljala je zgonu priliku da se sa Spartom uvrste prijateljski
odnosi i jo tenji kontakt. Meutim, bez odobrenja narodne skuptine bilo je
nemogue da se Sparti poalje u pomo opruani odred atinskih graana. Efijalt
i njegovi istomiljenici u skuptini odluno ustadoe protiv Kimonovog predloga.

Efijalt je preklinjao narod da ne pomae Spartancima, da ne dopusti obnovu

moi drave koja u svemu deluje protiv Atine... da je ostavi zgaenu u praini
njene vlastite gordosti" (Plutarh, Kimon, 16). Te rei morale su da zvue utoliko
ubedljivije jer su mnogi Atinjani izgleda ve bili obaveteni nameri Sparte da
prui pomo Tasosu koji je digao ustanak. U oima tog dela atinskog
stanovnitva, iji su ivotni interesi bili vezani za razvoj pomorske trgovine i
zanata, Sparta je, pored ostalog, predstavljala silu koja podrava najvee atinske
supranike u trgovini Korint, Megaru i druge. Atinski neprijatelji oligarhije
istovremeno su u njoj videli i jednu od najveih prepreka na putu daljeg
preobraavanja sistema uprave u pravcu demokratizacije. U narodnoj skuptini
poe debata. Kimon pojaa svoju argumentaciju. Sad on vie nije govorio samo
Atini, ve itavoj Heladi koja e bez Sparte postati hroma". Atinska drava ce,
prema njegovim reima, ostati u zaprezi bez drugog konja". Apelujui na
patriotska osecanja svojih sugraana, Kimon ih na kraju ubedi da izglasaju odluku
u slanju u Meseniju 4000 atinskih graana naoruanih tekira orujem koji su
imali da pomognu Sparti. Na elo tog odreda stavi se sam Kimon. Meutim,
dolaskom Atinjana na Itomu, poloaj Spartanaca nije se ni malo poboljao. lako
su Atinjani u opsadama tvrava bili neuporedivo iskusniji od Spartanaca, tu su se
i oni pokazali nemoni da savladaju ustaniki otpor. Izvesnu ulogu svakako je
odigrala i okolnost da se u sastavu atinskog odreda naiazilo dosta Efijaltovih
istomiljenika, koji su, verovatno, vie saoseali sa podjarmljenim Mesencima,
nego sa omrznutom Spartom. I tako Itoma nije osvojena. Spartanci su posumnjali
da su atinski vojnici stupili u tajne pregovore sa opsednutim Mesencima i da uz
njihovu pomo nameravaju da izvre demokratski prevrat. Sve se svrilo time to
je spartanska vlada direktno saoptila Atinjanima da joj vie nije potrebna njihova
pomo. Od svih spartanskih saveznika okupljenih kod Itome opozvani su jedino
Atinjani. Tako se politika koju je oligarhijska grupacija pod Kimonovim
vostvom vrlo uporno sprovodila zavrila potpunim neuspehora.
Odjeke onog to se kasnije odigralo u Atini nalazimo kod Aristofana. Uzevi
sa sobom 4000 hoplita poao je na Kimon vama i spasao je Lakedemon", stoji u
jednoj od njegovih komedija. Vrativi se u Atinu Kimon je izgleda pokuao da
prikae stvar tako kao da su Atinjani postigli uspeh, samo u tu verziju, razume se,
niko nije verovao. Kimonovi politii protivnici odmah su oiveli. Atinski graani
su negodovali. Tukidid pie da su Atinjani odmah po povratku odreda sa
Peloponeza raskinuli savez zakljuen s Lakedemonjanima... i sklopili savez s
Argivcima (Argosom) neprijateljima Lakedemonjana; zatim su i Atinjani i Argivci
zakljuili savez s Tesalijom koji je bio potkrepljen obostranim zakletvama (I, 102,
4). Sve to oznailo je potpunu promenu stare politike linije.
Da bi na neki nain spasao svoj poljuljani ugled, Kimon ponovo pokua da
krene onim putem na kome se osecao najsigurnijim, na kome njegova reputacija
jo nije bila poljuljana, tj. putem novog rata s Persijom.
Upravo u to vreme protiv Persijanaca se digao Egipat. Ustanak je digao Libijac
Inar. Podralo ga je skoro sve stanovnitvo Egipta, koje je mrzelo Persijance.
Bliili su se veoma ozbiljni dogaaji. Inar zatrai pomoc Atine. Nije iskljueno da
je on i pre toga slao Atini ito i odravao s njom prijateljske veze. Atinjani su se

odazvali na Inarov poziv slanjem svoje flote u sastavu 200 bojnih brodova prema
obalama Egipta. Flotom je komandovao Kimon. Jedan deo atinske vojske borio se
na Kipru, drugi deo na fenianskoj obali, ali su glavni delovi vojske bili iskrcani
na tentoriju Egipta. Tu su oni zajedno s Egipanima potukli Persijance i opkoliH
Memfis. Opsada tog dobro utvrenog grada trajala je dugo.
Odlazak iz Atine ne samo da nije pomogao Kimonu ve je, naprotiv, jo vie
iskomplikovao i njegov poloaj i poloaj njegovih politikih istomiljenika.
Iskoristivi Kimonovo odsustvo, demokrati su pod vostvom Efijalta preli u
odlunu ofanzivu. Njihov glavni udarac bio je usmeren protiv areopaga. U Atini je
zapoeo niz sudskih procesa protiv pojedinih lanova areopaga. Protiv njih su
podignute optube zbog raznih dela: podmitljivosti, utaje drutvenog novca, itd.
Za razliku od samog Kimona, oveka besprekornog potenja, mnogi njegovi
istomiljenici nisue odlikovali tom vrlinom. Pomenutim procesima bio je jako
poljuljan moralni autoritet mnogih lanova areopaga. Time je bio potpuno
pripremljen teren za konani obraun s areopagom kao ustanovom koja se nalazila
na elu afinske drave i koja je sada bila jako kompromitovana.
462. g. atinska narodna skuptina donesi zakon protiv areopaga kojim mu je
bio zadat smrtni udarac. Areopagu su zauvek bile oduzete sve njegove dotadanje
funkcije. Od najuticajnijeg drutvenog organa areopag sada postaje obian sudski
organ u iju su nadlenost spadali predmeti manjih krivinih i nekih drugih
prestupa. Tako je oboren bedem atinske oligarhije. Kad je to izvreno, neprijatelji
demokratije su se prihvatili poslednjeg sredstva koje im je jo stajalo na
raspolaganju: Efijalt je ubijen iz zasede, ali tok dogaaja time nije mogao da se
izmeni. Demokratski prevrat u Atini predstavljao je svrenu injenicu. Kad se
Kimon vratio s Kipra u Atinu, naao se u bespomocnoj situaciji da ma ta
preduzme i uskoro je bio kanjen ostrakizmom.
Borba oko areopaga imala je svoj odraz u umetnikoj literaturi. U Eshilovoj
tragediji Eumenidama" glavni junak te tragedije Orest, koji je zbog ubistva majke
bio svuda progonjen od strane boginja osvete erinija, obrati se boginji Atini i tako
se spase. Boginja ga posavetova da zatrai pravdu od atinskog areopaga. I evo,
ono to nisu mogli da uine bogovi, uinili su atinski starci. Oni su opravdali
Oresta. Erinije su ustupile svoje mesto Eumenidama koje su ga uzele pod svoje
pokroviteljstvo. U istoj Eshilovoj tragediji nalazi se pomen tome kako je boginja
Atina vec prilikom samog osnivanja areopaga upozoravala Atinjane na opasnost
vezanu za promenu njegovog ustrojstva i prelaz prevlasti na stranu demokratije.
Savetujem graanima da se uvaju kako bezvlaa tako i gospodske vlasti"
govorila je ona Atinjanima.
Zakon areopagu 462. g. udario je temelj novom periodu u istoriji Atine:
periodu potpune i dosledne demokratizacije na svim poljima atinskog dravnog
ivota. Likvidacijom starih politikih funkcija areopaga raskreni su putevi za
delatnost narodne skuptine atinskih graana i njenih organa koja sad nije bila
niim sputavana.

Posle smrti Efijalta pobednika atinska demokratija nala je sebi novog vou
Perikla. Uloga same linosti ovog stvarno istaknutog politiara u atinskoj istoriji
preuveliana je kako u antikoj tako i u savremenoj buroaskoj istoriografiji.
Periklova popularnost meu atinskim graanima, njegov bezgranino velik
politiki uticaj u narodnoj skuptini nisu zavisili od njegovih linih kvaliteta, ve u
prvom redu zbog toga to je politika linija koju je on predvodio stvarno
odraavala interese i nade onih slojeva atinskog graanstva koji su ga i istakli na
poprite politike delatnosti. Osim toga, tzv. Periklov vek, koji je bio pripremljen
celokupnim tokom prethodnog istorijskog razvoja Atine, predstavljao je jednu od
najslavnijih stramca atinske istorije; taj vek obiluje nizorn znaajnih dogaaja. I
upravo u tom srriislu Marks definie period vezan za ime Perikla kao najvei
unutranji procvat Grke".

Kresilova skulptura Perikla. Rimska kopija

U vreme koje razmatramo teko da bi Perikle mogao imati neto vie od 30

godina. Sin Ksantipa, pobednika kod Mikale, po majci je bio vezan za rod
Alkmeonida: njegova majka bila je necakinja velikog atinskog reformatora
Klistena. Za svoje doba Perikle je dobio odlino obrazovanje. Njegovi uitelji bili
su filozof Anaksagora i Damon koji je meu Atinjanima uivao veliku

popularnost. Kasnije, ve kao rukovodilac atinske drave, Perikle je stalno

odravao tesne odnose sa najnaprednijim i najodabranijim ljudima svog vremena:
sa sofistom Protagorom, istoriarem Herodotom, velikim umetnikom Fidijorp.
Savremenici su u Periklu gledali smelog i energinog dravnika, odanog
idejama demokratije, nadarenog govornika i oveka koji se odlikovao slobodnim
miljenjem. U tom pogledu karakteristian je i lini ivot Perikla. Ne obraajui
ni najmanje panju na shvatanja koja su vladala u sredini kojoj je pripadao, on se
razveo od svoje ene sa kojom je imao dvoje dece i oenio se Mileankom
Aspasijom, iako ona nije spadala meu atinske graane. Za razliku od ostalih
atinskih ena koje su se obino zatvarale u uski krug svoje porodice i
domainstva, Aspasija je bila visoko obrazovana ena. U njenoj kui okupljali su
se najtalentovaniji predstavnici tadanje inteligencije.
U svojoj politikoj delatnosti Perikle je od samog poetka priao
demokratskom pokretu, onim srednjim slojevima demosa trgovcima,
brodovlasnicima, vlasnicima zanatskih radiomca, srednjim, pa ak i sitnim
zemljoposedmcima angaovanim u robnoj proizvodnji koji su bili zainteresovani
za napredak pomorske moci Atine, za uvrenje njenih trgovinskih veza, za
razvoj pomorske trgovine i koji su u svoje vreme podravali Temistokla, a zatim
Efijalta. Veze izmeu Perikla i Efijalta izgleda da su bile tako tesne da je zbog
izvesne nejasnoe izvora ponekad teko razdvojiti poduhvate jednog od poduhvata
drugog. Posle Efijaltove smrti Perikle je nastavio zapoeti demokratski prebraaj
atinske drave. Pobeda izvojevana u borbi sa oligarhijskom grupacijom morala je
da se uvrsti. U tome se sastojao glavni zadatak politike atinske demokratije na
ijem elu se nalazio Perikle.
Posle 462. g. u Atini izgleda da nije bilo nikakvih optih odjednom
sprovedenih reformi tipa onih koje su sproveli Solon i Klisten. Glavni cilj je
postignut: oligarhijsko ureenje bilo je srueno, vrhovna vlast je prela u ruke
atinskog demosa. Postojeci izvori ne dozvoljavaju da se u svakoj odreenoj prilici
sa dovoljno jasnoce utvrdi kakve je konkretne zakonodavne forme donela ta
promena: koji su od preivelih zakona i da li su odmah bili revidirani, kakvi su i
kad uvedeni novi zakoni. Aristotel, koji je bio protiv novog poretka, govori tim
promenama veoma uopteno i neodreeno: ... dravno ureenje sve vie je gubilo
svoj strogi poredak krivicom ljudi koji su se zanosili demagokim ciljevima"
(Atinski ustav", 26, 1). Re ljudi" sigurno treba da se shvati kao oznaka za voe
demokratije. ,,U celokupnoj upravi" pie on dalje Atinjani se nisu tako strogo
pridravali zakona kao pre". Prema Aristotelovom svedoenju, 475. g. je za
arhonta prvi put. bio izabran zeugit, tj. ovek iz tree imovinske klase koji prema
timokratskom Solonovom ustavu nije imao pravo da bude biran.
Znai li to da je bila ukinuta Solonova reforma zasnovana na cenzusu?
Zvaiiino, putem zakona, ona nije bila ukinuta, ali su stvarno atinski graani
pripadnici niih imovinskih klasa imali pristup na sve poloaje u dravi, izuzev
dunosti stratega. U pseudoksenofontovom Atinskom ustavu" sasvim odreeno
se kae da su na poetku Peloponeskog rata arhonti birani iz redova svih Atinjana.
Dalje, poznato je da imovinsko stanje kandidata za izbor nije bilo utvreno putem
proveravanja, vec na taj nain to je svakom kandidatu postavljano usmeno pitanje

ima li zeugitski cenzus. Pri tom ni jedan kandidat, ma koliko bio siromaan, nikad
na to pitanje nije odgovarao negativno. Tako je utvrivanje cenzusa prilikom
izbora svedeno na formalnost. Istina, i sam poloaj arhonta u to doba bio je
izgubio svoj nekadanji znaaj. Izuzetak su u tom pogledu inili samo arhonti
eponimi i arhonti polemarsi u iju su nadlenost i dalje spadali sudski poslovi koji
su se odnosili na atinske graane i strance, a kojima su oni donosili prethodne
odluke.
Kao drugi dokaz demokratizacije atinskog dravnog ureenja slui
rasprostranjenost obiaja da se za itav niz dunosti odgovorna lica biraju
kockom, umesto glasanjem, kako su birani ranije. Pomou kocke poele su da se
popunjavaju gotovo sve dunosti, izuzev dunosti stratega i onih za koje je bilo
potrebno strano znanje. Prema shvatanju antikih privrenika demokratskog
ureenja, takav nain popunjavanja slubi bio je vrio demokratian. Za njih je
demokratinost bila u tome to se svakom graaninu priznavalo pravo na
obavljanje dravnih dunosti: neka kocka odlui ko ce od njih vriti te dunosti
tokom odreene godine. Osim toga, popunjavanjem slubenih dunosti pomocu
kocke bila je iskljuena mogunost prethodnog uticaja na birae, ime su se ranije
u velikoj meri sluili bogati ljudi.
Sve pomenute mere za veinu graana predstavljale bi praznu deklaraciju da
nisu bile zasnovane na materijalnoj podlozi u obliku nagraivanja rada za
obavljanje javnih funkcija koje je vreno iz sredstava dravne blagajne. To je
otpoelo na osnovu Periklovog zakona plataraa zakletih porotnika kojima je bila
odreena nagrada od 2 obola za svako zasedanje svota, koja je bila otprilike
jednaka jednoj nadnici Atinjana. Karakter te mere bie jasan ako uzmemo u obzir
da je atinski narodni sud helijeja imao 6000 zakletih porotnika koji su svake
godine bili birani kockom.
Ali nagraivanje porote predstavljalo je samo poetak celokupnog sistema
drugih plaanja. Na predlog Perikla, dravna blagajna je poela da isplauje
siromanim graanima tzv. teorikon pozorini novac. Namena teorikona bila je da
se graanima prui mogunost za odmor i razonodu za vreme prazrdka kad su u
Atiiii davane pozorine priredbe. Poto je pozorite igralo izuzetnu ulogu u
drutvenom ivotu Atine, ova mera je imala ogroman politiki znaaj. Zatim je
bila uvedena isplata dnevnica lanovima vea od 500 lica koji su se sada sastajali
mnogo ee nego ranije, plate arhontima i licima koja su zauzimala niz drugih
dunosti, plate graanima koji su se nalazili u redovima atinske vojske i na
brodovima atinske flote.
Placanje rada na dravnim dunostima obezbedilo je masi atinskih graana
realnu mogunost da aktivno iskoriste svoja politika prava. Od onda je svaki, pa i
najsiromaniji graanin Atine bez opasnosti mogao da sve svoje vreme posveti
dravnom poslu. Tako su, na primer, porotnike poeli da biraju prvenstveno iz
najsiromanijih slojeva atinskog stanovnitva; uee u radu suda za mnoge
graane postalo je izvor sredstava za ivot.
U savremenoj buroaskoj, posebno u amerikoj istoriografiji izraavano je
miljenje da se isplata novane pomoi atinskim graanima, koju su sasvim

proizvoljno izjednaili sa socijalnom pomoi u dananjim kapitalistikim

zemljama, pokazala kao nepodnoljivi teret za atinsku dravnu blagajnu i u
konanoj liniji predstavljala jedan od uzroka propasti antike demokratije. Takvo
shvatanje je u osnovi pogreno zbog toga to su izdaci na ime pomoci tokom
Periklove vladavine, prema svim znacima, iznosili relativno mali procenat u stavci
rashoda atinskog budeta. Atinska drava je lako podnosila izdatke te vrste, zato
to je stajala na elu Atinskog pomorskog saveza i zato to je taj savez vec uspeo
da preraste u atinsku pomorsku dravu iji su podanici bili obavezni na redovnu
uplatii forosa. Nikom drugom nije palo na um, ve ba Periklu voi atinske
demokratije, da prenese dravnu blagajnu sa ostrva Delosa u Atinu, ime je
Atinjanima bilo omoguceno da se slue tim novcem bez iije kontrole.
Prema tome, dobra koja su uivali atinski graani u ovom periodu zasnivala su
se ne samo na eksploataciji robova ve i stanovnitva mnogili drugih grkih
gradova potinjenih Atini. U tome se sastojala jedna od dubokih protivrenosti
atinske robovlasnike demokratije.
Druga njena karakteristika razotkriva se u Periklovom zakonu od 451/50. g.
sastavu atinskog graanstva. Pre donoenja tog zakona, atinskim graaninom
smatran je onaj kome je otac bio atinski graanin koji je morao da prizna
novoroene, da nad njim izvri odreene obrede i da ga uvede u spisak graana
svoje deme. Majka novoroeneta pri tome nije morala da bude atinska graanka.
Klisten, Temistokle, Kimon, istoriar Tukidid po svojim majkama nisu bili
atinskog porekla. Prerastanje Atine u jedan od najveih politikih, ekonomskih i
kulturnih centara Grke, uinilo je da je ona postala privlana taka za graane
drugih gradova; sva dobra koja su uivali atinski punopravni graani prirodno su
kod mnogih dragih izazivala elju da se orode sa Atinjanima ili na bilo koji drugi
nain ukljue u njihove redove. Meutim, finansijske mogucnosti atinske drave
nisu bile neograniene. Porast broja atinskih graana na sasvim odreen nain
ugroavao je njihove privilegije. Zato je Perikle u interesu svojih sugraana
451/50. g. doneo zakon, prema kome se za sticanje atinskog graanstva
postavljaju drugi uslovi: odsad je prava atinskog graanina dobijao samo onaj iji
su otac i majka po svom roenju spadali raeu prave Atinjane. Sutina tog zakona
najjasnije se ispoljila 444. g. Te godine je egipatski vlaar Psametih poslao na
poklon atinskom demosu 40.000 medimni penice koju je prema nameni trebalo
podeliti graanima. Upravo u vezi s tim poklonom sa svih strana su stizale tube i
atinski sud bio je pretrpan mnotvom parnica nezakonito roenim. Rezultat tih
procesa bilo je osetno smanjenje broja onih koji imaju pravo na dobijanje ita.
Tinie je povean deo koji pripada punopravnim graanima.
Periklov zakon 451/50. g. na taj nairi jasno dokazuje da je atinskoj
deraokratiji bio potpuno stran princip jednakosti svih ljudi pred zakonom.
Taj princip bio je zamenjen drugim: principom jednakosti pred zakonom samo za
graane. Pojani graanstva je pri tom bio neraskidivo vezan za privilegije i
posebno dostojanstvo ime se graanin izdvajao iz sredine ostalih ljudi, koji nisu
bili graani, i koji su, prema tome, spadali u bia nie vrste.

Dravno Dravnom ureenju Atine u celini, onakvom kakvo ureenje Atine se

ono formiralo za vreme Periklovog ivota karakteristiku je davalo pre svega to to
je puna zakonodavna, izvrna i sudska vlast pripadala svim punopravnim
graanima koji su bili organizovani u narodnu skuptinu eklesiju.
Narodna skuptina svoja vrhovna prava nije ni na koga prenosila, ve ih je
koristila neposredno. To pitanje se uopte nije ni postavljalo pred aiinske graane,
jer su svi bez tekoe mogli smestiti na trgu svog grada. Tu su ss graani okupljali
otprilike svakih deset dana radi raspravljanja najvanijim dravnim poslovima.
Pravo uea u narodnoj skuptini uivali su svi punopravni rnukarci koji su
navrili dvadeset godina ivota. vakom uesniku skuptine bila je zagarantovana
sloboda govora i zakonodavna inicijativa. Svaki je mogao da istupi s bilo kakvim
predlogom, s kritikom svakog od slubenih lica ili vec prihvaene i sprovedene
mere, svakog zakonskog projekta. Kad se ovo ima u vidu, teko je govoriti
krugu pitanja kojima se bavila narodna skuptina. Raspolaui neogranienira
pravima, ona je prema svom nahoenju, prema predlogu svakog od svojih
uesnika, mogla da pretresa bilo kojem pitanju, bilo da je ono spadalo u
delokrug sudstva ili se radilo nekoj meri ije sprovoenje spada u kompetenciju
magistrata. Koliko je nama poznato, u praksi narodne skuptine od najveeg su
znaaja bili sledei poslovi: izbor stratega i drugih viih vojnih funkcionera;
objava rata, zakljuivanje ugovora rairu, ugovora sklapanju saveza i draga
pitanja spoljne politike; dodeljivanje prava graanstva, primanje rauna viih
slubenih lica; donoenje najraznovrsnijih zakona; pretresanje i donoenje
dravnog budeta.
Sva pitanja reavana su javnim glasanjem, dizanjem ruku. Tajna glasanja
primenjivana su samo u izuzetnim sluajevima. U takvim sluajevima glasalo su
sputanjem raznih kamenia u urnu. Tajno glasanje praktikovano je i prilikom
izricanja kazne ostrakizma.
Odluke narodne skuptine, koliko znamo iz atinskih dekreta koji su se sauvali
do naih dana, unoene su u zapisnike. Zapisnici su uvek poinjali ovakvom
formulom: Odluili su vee i narod". Zatim su unosili kojoj je fili pripadala
pritanija, ko je bio sekretar, ko je predsedavao i koji je govornik predloio ovo ili
ono.
Svi ostali organi atinske drave smatrani su organima podreenim i
odgbvornim narodnoj skuptini. U te organe spadali su: vee od 500 lica, helijeja,
areopag, kolegijum desetorice stratega, kolegijum arhonata i jo itav niz drugih
slubenih lica koja su svoja ovlaenja uglavnom sticala kockom.
Organizaciona struktura vea od 500 lica bila je uglavnom ista kao i u vreme
Klistena. Ono se sastojalo od predstavnika svih deset fila, po 50 pritana iz svake.
Pritani su redom obavljali svoje funkcije, po strogo utvrenom redu prema kome
je i godina bila podeljena na deset delova. Funkcije vea sastojale su se u
pripremama predmeta za narodnu skuptinu i reavariju nekih pitanja
drugorazrednog znaaja u vremenu izmeu dva zasedanja skuptine. Na samoj
skuptini takoe su bila u delokrugu vea

Atina. Pogied na Akropolj.

pitanja predsedavanja, odreivanja roka za saziv idueg zasedanja skuptine,

sastavljanja dnevnog reda, itd. Prema atinskim zakonima ni jedno pitanje nije
moglo da se pretresa u narodnoj skuptini dok prethodno ne proe kroz vee. Ali
time vee ni u kom sluaju nije stajalo iznad skuptine. Tu se u stvari susreemo
sa momentom procedure koji je uslovljen time to skuptina zbog svoje
glomaznosti nije bila u stanju da pretresa pitanja s potrebnom panjom i
ozbiljnou ako ona nisu bila unapred obraena. S te strane vee nastupa kao
radni organ narodne skuptine.
Atinski sud porotmka-helija i po svojoj strakturi, i po svojim funkcijama, i po
karakteristikama njegovog naina rada predstavljao je jedinstvenu instituciju.
Kako je ve reeno, helijeja je imala 6000 porotnika.
Ovi su bili podeljeni u deset sudova dikasterija, po 500 ljudi u svakom (po 100
porotnika u svakoj dikasteriji matrano je rezervomj. Da bi se spreilo
podmiivanje, sudski predmeti su rasporeivani dikasterijama putem kocke. U
naroito vanim sluajevima sastavljane su po dve, ak i po tri dikasterije radi
pretresanja jednog predmeta.
Sudski proces u atinskoj helijeji bio je izgraen na principu takmienja.
Porotnici bi sasluali i podnosioca tube i tuenog (ili zajmodavca i dunika) i
svedoke, dozvoljavali su im da se svaaju na licu mesta, kad bi porotnicima cela
stvar postala jasna, pristupili su glasanju. Pri tom,

Partenon. Zapadna fasada.

atinski sud nije znao za specijalne tuioce. Optubu u bilo kom predmetu, ak i u
sluajevima kad se radilo interesima drave ili uvanju postojeeg poretka,
podnosio je i branio svako ko je hteo. Principijelno se smatralo da su dravni
interesi i bezbednost pitanja koja treba da lee na srcu svakom graaninu, prema
tome, svaki graanin je duan i moe da istupi u njihovu odbranu na sudu. Ni
profesionalni branioci nisu nastupali pred sudom. Svaki graanin morao je da se
brani Sam. U sluaju da se neko oseao nesposobnim da to uini dovoljno dobro
obraao se strurijaku u Atini je bilo takvih i zatim je uio napamet govor koji mu
je branilac napisao. Karakteristian je odnos atinskog suda prema robovima. Ako
je neki rob morao da nastupi kao svedok, on je po zakonu morao da da svoj iskaz
samo uz propratno muenje. Ako bi rob pri tom umro, njegovom vlasniku bila bi
nadoknaena vrednost materijalna teta priirijena sudskim procesom.
Od slubenih funkcionera koji su svoja ovlaenja dobijali svake godine putem
izbora u narodnoj skuptini najvei znaaj imao je kolegijum desetorice stratega.
Na tu dunost poevi od 444. godine, pa tokom daljih 15 gcxiina biran je i sam
Perikle, ponovo svake godine. U vreme Perikla stratezi nisu primali platu. Prema
tome, na tu dunost mogla su da pretenduju samo potpuno obezbeena lica.
Meutim, u rukama stratega bile su koncentrisane najvanije funkcije
administrativne, izvrne i vojne vlasti. Stratezi su komandovali atinskom flotom i
vojskom, obavljali su sve poslove spoljne politike atinske drave i predstavljali su
je u diplomatskim pregovorima, vodili su fmansijske poslove, itd. Raspolaui
tako irokim ovlaenjima, stratezi su se u isto vreme nalazili pod stalnom
kontrolom narodne skuptine kojoj su morali da polau raune. U sluaju da
skuptina oceni da delatnost stratega nije zadovoljavajua mogla je da ih razrei
dunosti pre odreenog roka i da izabere nove.

Izbora slubenih lica u Atini je uopte poklanjana najvea panja. Prema

podacima iz izvora, atinski gradani su pretresali ponaanje svakog kandidata: da li
potuje svoje roditelje, da li je odgovorio svojim vojnim obavezama u svim
sluajevima kad je to od njega zahtevano, da li je izvravao svoje finansijske
obaveze u odnosu na dravu, itd. Lisija kae cak i da je srnatrano pohvalnim
ako kandidat pre izbora podnese izvetaj celom svom ivotu.
Takoe je vano da se razmotri pitanje optih garancija za stabilnost atinskog
drutvenog poretka u doba PeriMa,
Kao to je reeno, narodna skuptina atinskih graana koja se sastajala svakih
10 dana imala je vrhovnu vlast u dravi. Prema tome, ona je raspolagala i pravom
da menja osnovne dravne zakone njen ustav. Posmatrajui stvar teoretski,
opasnost od bitnih promena postojeeg dravnog poretka javljala se sa svakim
sastankom graana na Pniksu gde su se oni okupljali. Da bi se izbegla ta opasnost,
u Atini su postojale posebne ustanove koje su atinskom ustavu garantovale
izvesnu trajnost.
Najvanija meu tim institutima bila je grafe paranomon" tuba protiv onih
koji su predloili loe zakone". Svaki graanin koji je eleo da koristi svoje pravo
grafe paranomon" morao je tome da da izjavu u narodnoj skuptini. Poto bi to
uinio, predlagali su mu da se zakune da to svoje pravo nee koristiti na tetu
atinskog naroda, i posle toga bi on iznosio sam prigovor na bilo koji predlog koji
je skuptini podnesen na reavanje ili zakon ve usvojen u skuptini koji je, po
njegovom miljenju, u suprotoosti sa postojeim zakonodavstvom. Prigovor
podnesen na ovaj nain odmali je obustavljao vrednost predloga, odluke ili
zakoria, a cela stvar ustupana je narodnom sudu helijeji. U sudu je podnosilac
pritugbe morao da dokae pred sudijama porotnicima osnovanost svog protesta
prema pravilima takmiarskog procesa. Kao brariilac osporenog predloga, odluke
ili zakona nastupao je onaj graanin. koji ih je svoje vreme pocineo narodnoj
skuptini ili posebna komisija koja je stvar sprovela u narodnoj skuptini.
Sasluavi obe strane, sudije su donosile odluku. Ako prituba doneta na osnovu
grafe paranomon" bude prihvacena kao onovana, onda se osporena uredba ili
zakon ukida, a graanin koji ih je u svoje vreme predloio odmah se poziva na
odgovornost pred sudom zato to je sugraane doveo u zabluu. Sud ga je mogao
osuditi na veu novanu kaznu ili na jo strou kaznu ukljuujui i progonstvo ili
smrtnu kaznu. Na taj nain, ako je svaki graanin uivao punu slobodu
zakonodavne iriicijative, na njega je, s drage strane, padala i odgovornost. Za
svaki svoj predlog odgovarao je svojom imovinom i ivotom, i nije bio odgovoran
samo pred organima drave vec i pred svakim drugim atinskim graaninom, jer je
svakom bilo omogueno da ga pozove na odgovornost putem grafe paranoraon".
Meutim, u korienju prava albe svakog graanina na nezakonitosti bile su
mogue i zloupotrebe. Meu graanima su se mogli nai i takvi koji su hteli da
koriste pravo albe na nezakonitost" u cilju nanoenja tete dravi. Takva
mogunost takoe je bila predviena atinskim zakonodavstvom. Ako je helijeja
odbacila pritubu podnetu putem grafe paranomon" i za njenog podnosioca
glasalo manje od 1/3 porotnika, onda su takvog podnosioca na licu mesta pozivali

na sudsku odgovornost zbog neosnovanosti albe i mogli su mu izrei strogu

kaznu.
Drugu garanciju stabilnosti postojeeg demokratskg poretka predstavljala je
naroita procedura za sprovoenje zakona. U dravnom pravu Atinjana treba
razlikovati zakone nomoje" i obine odluke psefizama". Psefizmi su imali
kazualan karakter, zakoni opti. Za sprovoenje obinih odluka nije bila potrebna
neka naroita procedura; nasuprot tome, sprovoenje zakona bilp je skopano sa
proceduralnim pravilima kojima se namerno odugovlailo njihovo pretresanje
kako bi se narodna skuptina sauvala od opasnosti da na brzinu i nepromiljeno
primi neko reenje. Svake godine na prvom sazivu narodne skuptine prve
pritanije, kpja se odravala 11. dana atinskog meseca hekatombeona" (oko
sredine jula) stavljano je na glasanje pitanje: eli li ona da iskoristi svoje pravo
revizije starih zakona i razmatranja novih zakonskih projekata. Ako je narodna
skuptina dala pozitivan odgpvor na to pitanje, onda su pojedini njeni uesnici
istupali sa svojim zakonskim projektima. Svaki primljeni zakonski projekat zatim
je predavan veu radi detaljnog pretresanja i redigovanja. Posle toga zakonski
projekt, sad ve redigovan, ponovo se vraao pred narodnu skuptinu i pred
helijeju na izglasavanje. Njegov tekst se istovremeno ispisivao na tabli radi opteg
uvida, a takoe je itan graanima u razmacima izmeu sastanaka zakonodavne
skuptine, kako bi mogli da ga paljivo i svestrano proue. Samo pod uslovom
obavljanja itave ove procedure u Atini je mogao da se donese neki novi zakon.

Uopte uzevi, dravno ureenje koje je u Atini uspostavljeno u vreme

PerikldVe vladavine, naroito 11 poreenju sa poretkom oligarhijkih polisa,
besumnje je imalo obeleje istorijske progresivnosti. Meutim, ne smemo
prevideti izvesne nedostatke i protivrenosti atinskog dravnog ivota. Ni meteci
ni atinske ene-majke, ene i keri punopravnih atinskih graana a da i ne
govorimo robovima nisu imali nikakvih politickih prava u Atini i uopte
nigde, pa prema tome nisu mogli aktivno da uestvuju u dravnom ivotu. Kao to
je ve reeno, punopravnih graana u atinskoj dravi nije bHo vie od 15-20
procenata od celokupnog stanovnitva. Tako se peat klasne ogranienosti koji je
karakteristian za sve robovlasnike drave te epohe odraavao i na socijalnoj i
dravnoj organizaciji Atine.
Ali od onih koji su ulazili u sastav ove privilegovane manjine svi ni izdaleka
nisu raspolagali stvarnom mogunou koricenja svojifi prava. Uee obinih
graana u narodnoj skuptini za vreme Perikla nije placeno davanjem neke pomoci
iz dravne blagajne. Zato svi oni koji su iveli od svog rada nisu bili u mogunosti
da svakih 10 dana po vie asova provedu na Pniksu gde je zasedala narodna
skuptina. Jo manje mogunosti za to imali su atinski seljaci. Da bi posetili
narodnu skuptinu, morali su da dou u grad. U periodu intenzivnih poljskih
radova mali broj seljaka mogao je sebi da dozvoli da napusti polja. Zbog svega
ovog, iako je celokupan broj atinskog graanstva iznosio otprilike 30-35 hiljada
ljudi, broj uesnika u narodnoj skuptini izgleda da nije prelazio 2-3 hiljade, a
samo u nekirn naroitim sluajevima okupljalo se vie graana. Meutim, u
dravnom pravu starih naroda nije postojao pojam kvoruma. Neposre-

\ <

wm

Dijana i Alrodita. Istoni zabat Partenona u Atini

Kekropsova grupa. Zapadni zabat Partenona u Atini

dno uee u narodnoj skuptini graani su shvatili kao pravo, a ne kao obavezu.
Zato, ako neki od graana nije dolazio na zasedanje narodne skuptine, smatralo
se da taj na neki nain prenosi svoje pravo na prisutne i odluke narodne skuptine
imale su zakonsku snagu nezavisno od broja graana koji su ih doneli. Tako se
dolo dotle da je atinska skuptina, naroito u doba Peloponeskog rata, esto
donosila potpuno sluajne odluke koje su bile u suprotnosti sa interesima drave i
optim kursom njene politike. Meu funkcionerima koji su birani kockom ili
glasanjem u narodnoj skuptini esto su se mogli naci nezgodni ljudi i nesposobni
za drutvenopolitiki rad; njihova prednost sastojala se u tome to su na dan
izbora prisustvovali zasedanju u Pniksu. Isto tako, zahvaljujuci injenici da
sluba stratega nije biia plaena, nju su mogli vriti bogati, krupni robovlasnici
koji nisu saoseali s demokratijora, pa su na taj nain mogli uticati na politiki
ivot zemlje i posle Efijaltovih i Periklovih reformi.
Samo po sebi je jasno da su protivnici atinske demokratije nastojali da
iskoriste slabe strane dravnog ureenja za svoje interese. Oni nisu mogli, a nisu
ni hteli da se pomire s pretrpljenim porazom i na sve mogue naine nastojali su
da vrate svoje izgubljene povlastice. Poslije Kimonove smrti njihov voa je
postao neki Tukidid iz Alopeke koji je u narodnoj skuptini redovno istupao
protiv Perikla. Perikle je, meutim, uspeo da odnese pobedu nad Tukididom i da
ga, putem ostrakizma, progna iz Atine. Ali oligarhijski elementi ni posle toga
nisu poloili oruje. Istina, uspeh u borbi protiv demokratskog ureenja mogli su
postii tek u godinama tekih potresa za vreme Peloponeskog rata, tj. posle
Periklove smrti. Periklova vlada morala je istovremeno da se sukobljava i s
opozicijom unutar same demokratije. Najsiromarajim slojevima atinskog

graanstva izgledalo je da sprovedene reforme nisu dovoljne. Oni su teili ka

radikalmjem dravnom preobraaju i prebacivali su svojoj vladi preieranu
umerenost i neodlunost. Periklova vlada morala je da rauna s raspoloenjima te
vrste; imajui ih u vidu, ona je sprovodila specijalne mere. Za vreme Perikla, na
primer, izvanredni razmah postigla je izgradnja javnih objekata. Ostvarena je
najmilija Temistoklova elja: gradska utvrenja povezana su tzv. Dugim
bedemima sa utvrenjima atinske luke Pirej. U samom gradu podignut je niz
velianstvenih graevina i postavljen divnih statua. Meu njima je na prvom
mestu udo arhitektonske umetnosti Partenon sa statuom boginje Atine, koju je
izradio veliki umetnik Fidija. Ali ne samo ta ve i druga arhitektonska dela iz
Periklovog doba, kao to su, na primer, Odeon koji je bio namenjen muzikim
takmienjirna ili uveni Propileji i dan-danas izazivaju nae divljenje.16
Do danas se sauvao niz atinskih natpisa iz kojih vidimo kako je atinska drava
ulagala velika sredstva u svoje graevinarstvo. U jednom od njih imamo popis
izdatog novca za uvenu statuu boginje Atine koju je izradio vajar Fidija. U
drugom koji predstavlja finansijski izvjetaj objavljen 433. g., poto je bila
zavrena izgradnja Partenona, daje se iscrpan pregled svih rashoda tokom 15
godina koliko je trajala izgradnja tog objekta: izdaci za materijal, trokovi
transporta do Akropolja, trokovi za isplatu radnika i umetnika, itd. Na svim tira
graevinama radili su siromani atinski graani. U tome je socijalni znaaj
graevinske delatnosti atinske drave.
Razvijajui intenzivan rad u tom pravcu, Periklova vlada je znala da angauje i
sredstva bogatih graana krupnih robovlasnika. U Atini su i ranije postojale tzv.
liturgije, tj. dunost najimunijih graana da po izvesnom redu ria svoj troak
cxlgovore obavezama vezanim za organizaciju pozorinih predstava i opremanje
brodova za atinsku flotu.17 U doba Perikla liturgije su predstavljale jednu od
najvanijih stavki u budetu demokratske drave.
Postojei izvori ne pruaju nikakve podatke aktivnom suprotstavljanju
liturgijama od strane bogatih graana. Moda bi se to moglo objasniti time fo su
sc izdaci, koje im je nametala demokratska vlada, mnogima od njih isplatili
zaradom na poslovima koje su mogli da preduzimaju zahvaljujui
spoljnopolitikim uspesima Periklove vlade.
Nikad ranije i nikad kasnije spoljna politika Atine nije imala takav zamah
kakav je dobila posle zavoenja vlasti demokratije. Ta politika bila je usmerena na
dalje uvrivanje dravne moci Atine i proirenje sfere njene politike i
ekonomske delatnosti i uticaja. Tom politikora na prvom raestu su bili pogoeni
saveznici Atine. Upravo po dolasku demokratije na vlast najjasnije se ispoljilo
stremljenje Atinjana da ugue dravnu samostalnost saveznika, da ih konano
pretvore u svoje podanike i da istovremeno poveaju broj gradova zavisnih od
Atine. Atinjani su sada preuzeli na sebe zadatak da pod svoju hegemoniju stave
gradove srednje Grke i gradove Peloponeza. U takvoj situaciji to se neizbeno
moralo odrazitina nesigurnu ravnoteu u meusobnim odnosima grkih gradova
16 Vidi poglavlje Umjetnost stare Grke".
17 Vidi poglavlje O pitanju ekonomskog ivota Grke klasinog perioda"

koja je u izvesnoj meri postojala u vreme persijske najezde na Balkansko

poluostrvo.
Kako to je reeno, Atinjani su raskiriuli savez sa Spartancima i zakljuili
sporazum sa Argosom i Tesalijom odmah po povratku Kimona sa njegovog
neuspelog pohoda u cilju pruanja pomoi Sparti. Vezana mesenskim ustankom,
Sparta nije bila u staiiju da to sprei, iako su se u saveznitvu Atine sa Argosom
krile velike opasnosti po nju, Kad je dugotrajni otpor Mesanaca na Itomi konano
slomljen i ovi kapitulirali pod uslovom da im se dozvoli slobodan izlaz, Atinjani
su to odmah iskoristili. Oni su pomogli mesenskim izgnanicima da se smeste u
Naupaktu, i tako se taj grad na obali Korintskog zaliva na njegovom najuem
mestu naao u sferi atinskog uticaja. To se ve kosilo sa interesima ne sanio Sparte
nego i sa mteresima najbogatijeg i najuticajnijeg lana Peloponeskog zaveza
Koiinta ija se celokupna trgovinska delatnost obavljala preko Korintskog zaliva.
Ali Atinjani nisu ostali na tome. Oni se sada meaju u oruani konflikt izmeu
Korinta i Megare i pruajui podrku Megari insistiraju na izlasku Megare iz
Peloponeskog saveza kome je ona oduvek pripadala. Megara sad sklapa savez s
Atinom i Atinjani u taj grad i u njegovu luku Pagu, koja se nalazi na obali
Korintskog zaliva, dovode svoje garnizone. Istovremeno oni podiu dva reda
utvrenja izmeu Megare i njene druge luke Niseje, koja se nalazila na obali
Saronskog zaliva, ime se spreava opasnost da grad bude napadnut s kopna.
Uvrstivi se tako na Istamskoj prevlaci, Atinjani su zagradili Sparti put u
srednju Grku.
Sad Atinjani nastoje da postignu uspeh u borbi sa svojom starom suparnicom
Eginom koja je ula u rat na strani Korinta. Bez obzira na to to je najvei deo
atinske flote bio angaovan u borbi koja se u to vreme vodila u Egiptu, Atinjani su
potukli Eginjane u pomorskoj bici, iskrcali se na njihovo ostrvo i opkolili im grad.
Pokuaj Korinana da atinske snage povuku sa Egine, radi ega su iznenada napali
na Megaru, zavrio je neuspehom. Atinjani su naoruali preostale graane u
gradu, pa su ovi pod komandom atinskog stratega Mironida potukli Korinane.
Poloaj Atine trebalo je da se uvrsti jo vie predstojeim skorim zavretkom
izgradnje Dugih bedema izmeu grada i luke. Izgradnjom tih bedema trebalo je da
se krunie podizanje odbrambenog sistema Atine.
Uspesi Atinjana konano su naterali Spartu da se umea u dogaaje koji su se
odigrali; dotle je Sparta bila zaokupljena guenjem ustanka mesenskih helota. 457.
g. velika peloponeska vojska koja je brojala 11.500 vojnika naoruamh tekim
orujem, pod komandom spartanskog kralja

Zapadni friz Partenona. Figure konjanika

Nikomeda prela je Korintski zaliv i krenula u srednju Grku. Spartanci su se jo

uvek plaili otvorenog sukoba s Atinjanima. Zato je zvanino objanjenje tog
njihovog pohoda bilo posredovanje u sporu koji se vodi izmeu stanovnika male
Doride i Fokejaca. Prave Nikomedove namere ispoljile su se tek onda kad je sa
svojom vojskom stigao pred Tebu, smestio svoj logor oko nje i sa Tebancima
stupio u pregovore. Politika supremacija u Tebi u to vreme ve je bila na strani
oligarhijske grupe, koja je odravala aktivne veze sa politikim izgnanicima iz
Atine. U pregovorima koji su zapoeli Nikomed je uspeo ne samo da pridobije
Tebu za sebe ve i da oko nje okupi grupacije u drugim beotskim gradovima koje
su bile neprijateljski raspoloene prema Atini. Atinjani su shvatili kakva im je
opasnost zapretila i reeni da je preduhitre mobilisali su sve snage koje su im
stajale na raspolaganju. Atinska graanska vojska popunjena odredima iz Argosa,
Tesalije i gradova Atinskog pomorskog saveza, u ukupnom broju od oko 14.000
teko naoruanih peaka, prela je granice Beotije. U estokoj i krvavoj bici kod
Tanagre Atinjani su bili potueni. Istina, i njihovi neprijatelji su skupo platili
svoju pobedu tekim gubicima. Nikomed se stoga nije usudio da napadne Atiku i
povukao se na Peloponez.
Posle poraza kod Tanagre Atinjani su se nali u tako tekoj situaciji, da je na
predlog Perikla vraen iz izgnanstva Kimon koji je uzeo uea u

Propileji. Sagraeni 437-432. g. pre n.e. Arhitekta Mnesikle

pregovorima sa Spartom primirju. Pdmirje je zakljueno samo na etiri meseca.

Ali Atinjani su uspeli da iskoriste taj rok za to da poprave svoj poloaj u Beotiji.
Preduzet je novi pohod na Beotiju i atinski strateg Mironid potukao je udruene
snage Beocana kod Enofite. Posle te pobede, kojom je bio osveen poraz kod
Tanagre, Atinjani su uspeli ne samo da obnove svoj uticaj nad veinom beotskih
gradova ve i da ga proire dalje na sever. Gradovi Fokide i Lokride, suseda
Beotije, morali su da zakljue savez s Atinom.
U itavoj srednjoj Grkoj Spartancima je, kao njihov oslonac, ostala samo
Teba. U isto vreme pala je Egina. Prema uslovima pod kojima je kapitulirala, ona
je morala da porui svoje bedeme, da preda svoje bojne brodove i da plaa
Atinjanima danak. Ohrabreni tim uspesima Atinjani su obnovili ratne operacije
protiv Sparte. Atinska flota pod komandom Tolmida iznenada je ula u
spartansku luku Gitij i tu zapalila brodogradilite. Zaobiavi Peloponez, Tolmid
izvri napad na Metonu i postigne jo niz uspeha na obali Etolije. Otprilike u isto
vreme Atini su se prikljuili gradovi
Ahaje, a na istoku Peloponeza, na teritoriji Argolide, Atinjani zauzimaju Trezen.
Da se poduhvat u Egiptu nije zavrio katastrofom, mogli su se oekivati
njihovi alji veliki uspesi. Kao to je vec reeno, Atinjani su tamo uputili jae
snage u cilju pruanja podrke ustanku koji je buknuo protiv Persijanaca. Na Uu
Nila i kod Kipra bilo je koncentrisano preko 200 atinskih saveznikih ratnih
brodova i znatne kopnene snage za desant. U sluaju uspeha, Atinjani su raogli
raunati da e se uvrstid na novom tritu i da e u svoje ruke prigrabiti
najbogatiju itnicu Mediterana.

U poetka su se ratne operacije odvijale sreno po Atinjane. Ali su Persijanci

oko 454. g. sakupili veliku vojsku. Arinska vojska zajedno sa Egipanima koji su
digli ustanak drala je opsadu Memfisa i tu je bila estoko potuena, a zatim je
odmah uniten i vei deo atinske flote. U Egiptu su Atinjani ukupno izgubili oko
200 ratnih brodova i oko 35.000 vojnika. U takvim okolnostima oni su imali puno
razloga da strahuju od nove najezde Persijanacai odpotresa unutar Atinskog
saveza. Sad Atinjani vie nisu uivali doskoranju nadmo na moru u odnosu na
saveznike.
Opasnost od persijske najezde uplaila je, istina, i Spartu. Kao rezultat toga
dolo je do ponovnih pregovora izmeu Atinjana i Sparte koji su zavreni
sporazumom primirju na pet godina. U isto vreme Sparta zakljui
tridesetogodinji mir s Argosom, to je za Atinu bilo vrlo nepovoljno.
Meutim, strepnje Atinjana i Spartanaca nisu se opravdale. Grka ovaj put nije
bila izloena persijskoj najezdi. U prolee 449. g. Atinjani su uz pomo svojih
saveznika opremili novu veliku flotu. Kod kiparske Salamine doe do bitke
poslednje u grko-persijskom ratu. U toj bici Grci su do nogu potukli Persijance,
zaplenivi blizu 100 njihovih brodova. Posle bitke kod kiparske Salamine sa
Persijartcima je bio zakljuen Kalijin mir. Treba napomenuti da ne moemo biti
potpuno sigurni u postojanje tog mirovnog ugovora. Na primer, Tukidid ga uopte
ne spominje. Bilo ovako ili onako, ipak nam posle 449. g. vie nije poznat nijedan
sukob s Persijancima.
Prestankom ratnih operacija protiv Persijanaca za mnoge uesnike Atinskog
pomorskog saveza nestalo je razloga koji bi opravdali dalji opstanak te
organizacije. Na toj osnovi izbio je niz novih komplikacija u odnosima izmeu
Atinjana i saveznika. Kao to smo ve ranije rekli, Atinjani se nisu ustruavali u
primeni represalija prema raznira saveznim gradovima. Na teritoriji mnogih od
njih pojavljuju se naselja atinskih graana atinske kleruhije. Tim putem jaa
atinska kontrola nad njima. U nekim mestima (na primer, na Naksosu, Tasosu,
Samosu) dolazilo je do ozbiljnih oruanih sukoba. Posle guenja pobuna nemirnih
saveznika, Adnjani su od njih redovno zahtevali da se razomaju i njihovo dalje
lanstvo u savezu svodilo se samo na placanje forosa Atinjanima.
U isto vreme Atinjani preduzimaju mere za proirenje granica svoje drave. U
vezi s tim pod neposrednim rukovodstvom samog Perikla izvrena je velika
pomorska ekspedicija u Crno more. Izgleda da je rezultat ekspedicije bio taj da je
u Atinski savez uao itav niz grkih gradova sa obaia Crnog mora.18
337/46. g. ponovo zapoinju sukobi izmeu Atine i Sparte. Spartanci su
preduzeli pohod protiv srednje Grke pod izgovorom da ele da prue pomo
Delfima iju su teritoriju okupirali Fokiani. Izbijanje spartanske vojske u srednjoj
Grkoj povuklo je za sobom ne samo gubitak starog uticaja Atine u Fokidi i
Lokridi ve i u Beotiji gde su se protiv nje digli na ustanak beotski gradovi.
Istovremeno od Atine su se odmetnuli Eubeja i Megara. Atinjani su se tako
ponovo nali u tekoj situaciji: morali su istovremeno da vode ratne operacije na

18 Vidi poglavlje Juna, zapadna i severna obala Crnog mora u V-IV veku pre n.e.

Eubeji i protiv Megare. Toliki napor Atinjani nisu mogli dugo da izdre. Reovi
atinskih graana zbog neprekidnih ratova jako su se proredili.
Na osnovu jednog napisa (CIA, 1, 433) spiska atinskih graana koji su pali u
borbama saznajemo da je samo jedna od deset fila u ratnim operacijama protiv
Megare, Egine i Egipta 458. g. izgubila 177 graana. Uzimajui u obzir da broj
atinskih graana sposobnih da nose oruje u to doba sigumo nije prelazilo 25-30
hiljada i da se radi samo gubicima tokom jedne godine, lako se moe zamisliti
kako se taj burni period odraavao na brojno stanje graanskog stanovnitva
Atine.
446/45. g. Atina je zapoela pregovore sa Spartom zakljuenju dugotrajnog
mira na trideset godina. Taj mir bio je sklopljen pod sledecim usloviraa: Atina se
odrekla svih teritorija steenih na Peloponezu: Ahaje, Trezene, Megare. Ostali su
joj samo Naupakt i Egina. Obe ugovorne strane su odluile da razgranie svoje
uticajne sfere. Svaka od njih obavez^la se da u svoj savez nece primiti one koji
pripadaju tuem savezu, a takoe da u gradovima tueg saveza nee pruati
podrku svojim pristalicama. Za Atinu je ovaj sporazum bio jednak odricanju od
one politike koju je ona tih godina sprovodila. U nekadanjem okviru Atinjani vie
nisu mogli da je vode: snaga im je bila skrena.
Posle sporazuma sa Spartom Perikle je uinio jo jedan pokuaj kako bi
podigao poljuljani autoritet Atine. On iznese ideju za saziv optegrkog kongresa
radi zajednikog pretresanja optih politikih i verskih pitanja. Ali shvatajui
dobro kuda to moe da odvede, Sparta je uinila sve to je bilo u njenoj moi da
omete taj Periklov plan.
Neto bolje rezultate postigli su Atinjani svojom delatnou prema zapadu.
Tukidid (I, 44, 1) spominje ugovor koji su oni zakljuili sa Korkirom 433. g.
Jedan od natpisa iz tog doba kae da su Atinjani, verovatno prema tom
sporazumu, spremili u pomo Korkiri u poetku 10, a zatim 20 ratnih brodova.
U dva draga natpisa sauvani su tekstovi ugovora koje je Atina sklopila sa
sicilijanskim gradom Leontinom i junoitalijanskim Regijem saveznitvu u
sluaju odbrambenog ili napadakog rata. Osim toga, 443. g. u junoj Italiji, na
mestu gde se nekad nalazio Sibaris, iseljenici iz niza gradova sa Atinjanima na
elu osnovali su novu koloniju Turiju. Prema planu Perikla, taj novi grad trebalo
je da predstavlja jedno od uporita atinskog uticaja u junoj Italiji. Meutim,
Turija nije opravdala nade koje su Atinjani polagali u nju. I u junoj Italiji i na
Siciliji atinska politika je naila na jak otpor oligarhijskih polisa koji su se
orijentisali na Spartu i Peloponeski savez.
veje vodilo ka novim konfliktitoa, Oni su konano izbili u obliku dugotrajnog
i tekog rata u koji je bio uvuen itav helenski svet.
PITANJU EKONOMSKOG IVOTA GRKE KLASINOG
PERIODA
Razmotreniperiod istorije stare Atine tzv. zlatni Periklov vek" zaista
predstavlja period najveeg ekonomskog, politikog i kulurnog procvaftLie

drave. Zato prouavanje tog perioda odavno privlai panju naunika. U

inostranoj istoriografiji prilikom njegovog osvetljavanja esto se koriste metode
tendencioznog modernizovanja ekonomskog i socijalnog ivota antike epohe, pri
emu nisu retki sluajevi direktnog falsifikovanja istorijskog materijala.
Samo se po sebi razume da nas takvi metodi udaljavaju od istorijske sutine
dogaaja koji su se tada odigravali u Grkoj. Takvo tendenciozno prilaenje
istoriji stare Grke punoj meri se ispoljilo krajem XIX veka u delima
najuglednijih predstavnika buroaske istoriografije, na prvom mestu nemakih
predstavnika: Dunkera, J. varca, R. Pelmana, E. Majera i drugih. Na primer,
prema tvrenju E. Majera, stari narodi su proli u svom razvoju iste faze koje su
prole zemlje Evrope tokom srednjeg veka i u novije doba. Istorijski period koji se
odraava u homerskim epovima, Majer naziva grkim srednjovekovljem"; od
VHI-VII veka pre n.e. Grka, prema njegovom miljenju, stupa na put razvoja koji
je u V veku uvodi u kapitalizarn sa svim njegovim osobinama. Na taj nain, E.
Majer deli istoriju oveanstva na cikluse od kojih se svaki zavrava kapitalizmom
koji, prema njegovom miljenju, predstavlja najviu, zavrnu etapu razvoja. Takvo
gledite su u potpunosti prihvatili R. Pelman i J. Beloh koji su takoe tvrdili da je
Grka u V veku pre n.e. bila kapitalistika" zemlja. Istina, pored pomenutog
shvatanja istorije stare Grke postojalo je i drago, vezano za ime buroaskog
ekonomiste i istoriara K. Bihera. Za razliku od Majera Biher je smatrao da je
tokom itave antike epohe dominirala tzv. zatvorena domaa privreda (oikos) u
kojoj je osnovu privrednog ivota dratva predstavljala porodica, dom. Glavni
zadatak proizvodnje, prema Biherovom miljenju, svodio se na zadovoljavanje
potreba porodice u koju su bili ukljueni robovi i kmetovi", dok trgovina nije
igrala vaniju ulogu. Zajedniko u shvatanjima E. Majera i K. Bihera a ona su
stekla ne mali broj pristalica bilo je to to u svojim definicijama antike
ekonomike nisu polazili od naina proizvodnje na kome se u istorijskom zbivanju
zasnivaju drutveni odnosi, vec od stepena razvijenosti razmene koju oni tretiraju
vrlo proizvoljno.
Biherove postavke danas su skoro izgubile uticaj na buroasku
istoriografiju, meutim, gledita E. Majera i njegovi modernizatorski naini
preli su u veoj ili manjoj meri u naslee. Iskoriavanje kategorija i
terminologije feudalne i kapitalistike epohe uz ignorisanje istorijskih
osobenosti robovlasnikog sisteraa u delima koja su posveena istoriji stare
Grke isto tako je karakteristino i za minhenskog istoriara Bengtona, i za
firentinskog profesora Dijanelija, i za Francuza Kloea, i za Engleza
Frimena.19 Izvestan uticaj tog pravca moe da se oseti ak i u delirna tako
naprednih engleskih naunika koji stoje na pozicijama marksizma, kao to
su D. Tomson i Ueson. Ali tendenciozno modernizovanje naroito je
karakteristino za neke amerike istoriare. Na priraer, u knjizi profesora
19 H. Bengtson, Griechische Geschichte von den Anfangen bis in die Romische Kaiserzeit,
Munchen, 1950; G. Gianelli. Trattato di storia Greca, 2. izd., Roma, 1951; P. Cloche, La
democratie Athenienne, Paris, 1951; K. Freeman. Greek city-states, London, 1950. Recen- zije
tim knjigama vidi u Vjesniku drevne istorije", 1953; No 4, 94 (. K. Berger); No 3, 147 (.
N. Kazamanovoj) i No 4, (. K. Trofimova).

Prinstonskog umverziteta SAD V. Prentisa The ancient Greeks"

obeleavanje Atine V veka pre n.e. kao kapitalistike drave, u poreenju sa
definicijama E. Majera, jo vie je potencirano. U toj knjizi Prentis pie
indusirijskom" razvoju Atine, tvrdei da je taj razvoj Atinu ne samo uveo u
kapitalizam ve joj je doneo i politiku dominaciju graana koje on
uporeuje sa proletarijatom. Razume se da Prentis pri tome preutkuje
robovlasniki karakter atinske demokratije koju on, u krajnjoj liniji, definie
, kao neku vrstu diktature proletarijata" i prema kojoj ispoljava ogorenu
mrnju. Potpun trijumf demokratije u Atini V veka pre n.e. pie Prentis
predstavljao je neogranienu vlast najire grupe biraa, najglupljih,
najfanatinijih i najneodgovornijih".20
U dananjoj amerikoj istoriografiji postoji jo jedan pravac koji se u
istoj meri slui tendencioznom modernizacijom stare istorije i
falsifikovanjem istorijskih injenica. Predstavnici tog pravca (Mer, Kramer,
Cimern i drugi) idealizirajuci politiko ureenje starih Atinjana iz doba
Perikla na sve mogue naine nastoje da savremenu, kapitalistiku ameriku
dravu prikau kao direktnog naslednika i nastavljaa tradicija antike
demokratije i piu velikoj istorijskoj misiji amerike demokratije". da
bi dokazao" ovu originalnu tezu, Mer, na primer, u svojoj knjizi ,,dern
Problems in the ancient World" koja je izala 1942. godiiie bez ikakvih
primedbi ili ograda uporeuje amerike nezaposlene radnike s neposrednim
proizvoaima stare Grke, koji nisu imali mogucnosti za rad i nastoji da
osnivanje atinske pomorske drave protumai nastojanjem atinske vlade da
likvidira nezaposlenost"; Cimern razvija itav program ,,demokratske
ekspanzije SAD", pozivajui se na iskustvo stare Atine da bi se izbegle
greke koje su se pokazale kobne za atinski eksperiment". Na taj nain
modernizacija socijalno-ekonomskih i politikih odnosa starog
doba, kao i ranije, koristi se za dokazivanje ovih ili onili doktrina koje po svom
sadraju nemaju nita zajedniko sa antikom epohom. Razlika izmeu
savremenih buroaskih naunika i njihovih prethodnika iz XIX i poetka XX
veka ne sastoji se toliko u novim metodama koliko u karakteru postavki koje bi
oni hteli da obrazloe i dokau pomou neodgovornog korienja materijala
antike istorije. Meutim, istoriari-marksisti idu priiicipijelno drugim putem.
Kad je K. Marks pisao vrlo visokom unutranjem procvatu Grke, koji se
podudara sa epohom Perikla, imao je u vidu procvat antike robo vlasnieke
privrede i antike robovlasnike kulture, U vezi s tim treba da napomeaemo
vanredno duboka zapaanja Engelsa ulozi koju je odigralo ropstvo u
istoiijskom razvoju starog dratva. Vrlo je jeftino napadati optim frazama
ropstvo i sline stvari, i liii potoke visokomoralnog gneva na takve srarnne
ustanove... upustimo li se u to, onda moramo rei, ma koliko da to zvui
proiivreno i jeretiki da je u tadanjim okolnostima uvoenje ropstva bilo
veliki napredak".21 Neto ranije Engels kae: Tek je ropstvo omoguilo
20 W. Prentice. The ancient Greeks, Princetovvn 1940, 152.
21 F. Engels, Anti-Diihring, izd. Naprijed, Zagreb, 187-188

podelu rada izmeu zemljoradnje i iiidustiije u veirn razmerima, pa time i

zlatni vek starog sveta, helenizam. Bez ropstva ne bi bilo grke drave, grke
umetnosti i nauke; bez ropstva ne bi bilo rimske imperije".
Procvat ekonomskog, politikog kulturnog ivota Atine i cele Grke
sredinom V veka pre n,e., prema tome, mora se posmatrati u neraskidivoj vezi s
celokupnim tokom socijalno-ekonomskog razvoja grkog drutva te epohe.
Istorijske karakteristike tog razvoja mogu da se ilustruju i potvrde i~ tavim
nizom podataka iz istorije poljoprivrede tog doba, istorije insiitucije ropsiva,
istorije razvoja zanatsta i trgovine u Atini i u dragim gradovima tog doba.
1. POLJOPRIVREDA
Uslovi pod kojima se razvijala privreda u raznim rejonima stare Grke bili
su vrlo raznoliki. Dok u nekim mestinia relativno raiio poinju da se razvijaju
zanati i trgoinartt^^dregimje uvek vlada primitivaa zemljoradnja i
stoarstvo, Meutim, poljoprivreda u Grkoj ni kasnije ne gubi svoj znaaj.
ak i u takvim oblastima kao to su Atika, gde zemlja nije bila pogodna za
zemljoradnju i u ijem su se glavnom gradu Atini rano razvili zanati i trgovina,
poljoprivreda je stalno igrala veliku ulogu4-.pct, loaj zemljoradnika smatran je
najasmjim. Mnage zajedniceLO. Gikoj u V veku uglavnom su ostale
zemljoradnike. U takvim zajednicama ljudi su.se prema trgovini i zanatstvu
odnosili neprijateljski, jer je njihov razvoj
naruavao ravnopravnost lanova polisa i starinske rodovske tradicije. Meu
grkim zemljoradnikim oblastima prvo mesto su zauzimale Beotija, Tesalija,
Sparta i zatim Argolida.
Postojanje velikih zemljinih poseda sa sigurnou moe da se konstatuje, kako
izgleda, samo u Tesaliji. Prema svedoanstvu Demostena (moda ne potpuno
tanom), tamo je bilo nekoliko krupnih zemljoposednika koji su bili u stanju da iz
svojih sredstava opreme veliki odred najamnike vojske naoruane tekim
orujem. U Tesaliji nije bilo mnogo slobodnih seljaka; glavni proizvoai bili su
ovde zavisni, za zemlju vezani periesti.
Zemljini fond u Sparti smatran je svojinom drave i bio je raspodeljen meu
punopravnim graanima-lanovima zajednice ravnopravmh". Pojedine parcele
dodeljivane Spartancima nisu prelazile 15 hektara. Prema tome, ako se izuzmu
kraljevi, koji su imali zemlju i u okniiHiafperijeka, i neki najuticajniji rodovi
plemstva, u Sparti je preovladavao srednji posed.
U Atinj za vreme Solona sitniji zemljoradnik ili tet mogao je da dobije sa svoje
zemlje, kako izgleda, najvie 200 medimni, tj. 104 hl ita ili oko 79 hl vina i
masnoe. Zeugit je posedovao otprilike 3 ili 4 hektara pod vinogradom ili 12-20
hektara oranice; meoviti posedi (pod itaricama ili vonjacima) izgleda nisu
prelazili 10 hektara. Najvei posedi pentakosiomedimna nisu prelazili 30-50
hektara. Kasnije, kad je Solonov emljiiii cenzus bio preveden na novani,
pentakosiomedimnom je mogao da postane ovek koji poseduje talent, pa ipak
broj graana koji su spadali tu klasu nije bio velik.

Prema tome, u Atini u V veku pre n.e. nesumnjivo je preovladavao sitni

zemljini posed. Sredinom V veka teko bi se mogla nabrojati hiljadu graana koji
bi bili u stanju da kupe i odravaju konje za potrebe konjice. Takoe treba imati u
vidu da je samo etvrti, ili ak peti deo celokupnog zemljita u Atici mogao da se
koristi za gajenje itarica. Zato Atinu nije mogla da zadovolji njena vlastita
proizvodnja ita, s obzirom na sve vei broj stanovnitva. uvozu ita u Atinu
tokom V veka nemamo nikakvih podataka, ali je tokom IV veka u Pirej svake
godine dolazilo oko 800 hiljada medimna uvoznog ita, dok u isto vreme
celokupna domaa proizvodnja itarica u Atici nije prelazila 427 hiljada medimna,
tj. mogla je da zadovolji potrebe najvie 70 hiljada ljudi.
Sitni i srednji U svim grkim gradovima-dravama zemljoradnja
zemljoposednici je imala veliki znaaj. U onim polisima u kojima se vlast
nalazila u rukama oligarhije i gde su iroki slojevi slobodnog stanovnitva bili
ogranieni u svojim pravima sitni zemljoposednici su vodili estoku borbu za
ouvanje svojih parcela. Strah od socijalnih pokreta esto je terao vladajue
vrhove da im ine razne ustupke. Osim toga, siromaenjem seljatva opadala je
borbena sposobnost polisa, poto su osnovnu masu graanske vojske u najvecem
broju grkih zajednica sainjavali seljaci koji su se naoruavali svom troku. U
onim grkim polisima u kojima je uprava bila demokratska, ouvanje sitnog i
srednjeg zemljoposeda diktirano je interesima veine graana. Time se u znatnoj
meri tumai injenica to je u nekim polisima postojala dravna kontrola nad
sistemom zemljoposeda. Povodom toga Aristotel pie (,,litika", VI, 2, 5)
sledee: ,,Za stvaranje zemljoradnike klase stanovnitva u dravi od neosporne su
koristi neka ozakonjenja koja su u staro doba postojala u miiogim dravama..."
Aristotel ovde ima u vidu zabranu da se u privatnoj svojini nau zemljini posedi
iznad odreene norme. U drugim sluajevima dozvoljavano je da se zemlja kupuje
samo od odreenog mesta u pravcu grada i Akropolja. U nekim polisima vrlo
dugo je vaila zabrana da se prvobitno dodeljeni posedi prodaju (klerovi). Isti cilj
imao je i zakon kojim se pripisuje Oksilu (legendarni kralj Elide); po ovom
zakonu bilo je zabranjeno davati ili primati u zalog odreeni deo dodeljenog
poseda.
Jedan od naina za ouvanje sitnog i srednjeg zemljoposeda u Atim
predstavljalo je uvoenje kleruhija. U periodu prvog Atinskog pomorskog saveza
Atini su pripadala zemljita na teritorijama saveznikih gradova koja su Atinjani
davali svojim kleruisma. Time se, s jedne strane, smanjivao broj najsiromanijih
Atike, a uz to su iseljenici obezbeeni dodeljenom zeraljom, na teritoriji
potinjene zajediiice formirali vojnu koloniju; s druge strane, to je predstavljalo
put za ostvarenje politike i vojne kontrole atinske drave nad saveznikim
zajednicama. Istina, klerusi nisu uvek bili sitni zemljoposednici koji su
sopstvenim radom obraivali odeljenu zernlju. U kasnijem periodu kolonizacije
oni su mogli da ive u Atini, a svoje posede da daju pod zakup.
Zemljoradnja, Kao najplodnije oblasti Grke smatrane su Tesavoarstvo i
lija, Beotija, ravnica izmeu Korinta i Sikiona i niz

gajenje povra oblasti u Peloponezu: Elida, Argolida, Lakonija, Mesenija. U

tim oblastima gajenje itarica bilo je veoma razvijeno. Od itanca su sejane
pemca jecam.
U neplodnim oblastima evropske Grke osim neplodnosti tia razvoj
zemljoradnje ometao je nedostatak padavina, pomanjkanje uma, a pored toga sve
vea konkurencija uvoznog ita kojim su obarane cene itu domae proizvodnje.
U tim oblastima opaa se razvoj voarskih kultura, naroito masline i vinove
loze. Gajenje maslina bilo je jako razvijeno u celoj Grkoj, naroito u Atini.
Atinska drava i pojedim graani bili su vlasnici velikih raaslinjaka irom itave
Atike. Ti maslinjaci nalazili su se pod optom zatitom areopaga koji je upuivao
posebne nadzornike radi prikupljanja odreenog dela roda za ulje namenjeno
boginji Atini, pokroviteljici gajenja maslina. Ti nadzornici bili su duni da
obavetavaju areopag licima koja su posekla sveto" drvee. Regulisanje
maslinarstva
ostvarivalo
se
i

zakonodavnim putem. Jo u
doba Solona donet je zakon
prema kojem je rastojanje
izmeu dva maslinova stabla
moralo da bude najmanje 9
stopa (stopa = cca 30 cm).
Za vreme Pizistrata Atinjani
pod kontrolom i uz pomo
drave sada masline irom
Atike koja je inae bila vrlo
siromana drveem. Tolika
briga za po dizanje kulture
maslina u znatnoj meri se
tiimai time to je ova
kultura uopo u , , . , ,, ,
Berba maslina. Atika. V vek pre
n.e.

gu u svakodnevnom
ivotu svih Grka. Maslinovo
ulje koristilo se za ishranu, u
parfimeriji, za osvetljenje, a
primenjivano
je
i
u
religijskom kultu. Najzad,
maslinovo ulje je predstavljalo jedan od najvanijih artikala grkog, posebno
atinskog izvoza.
Pored maslina skoro svuda je gajena vinova loza. Srednjem i sitnom seljatvu
vinogradarstvo je donosilo izvesne koristi. Saenje novih maslinovih sadnica
ekonomski nije bilo naroito rentabilno, jer se na prvi rod moralo ekati 16-18
godina, dok je vinova loza zahtevala manje truda i donosila plodove mnogo
ranije. U ugovorima zakupu zemlje kao jedan od poebmh uslova esto se
pominje saenje vinove loze i maslina. Najbolje vrste vina proizvodene su na
ostrvimna: Hios, Lezbos, Ko|1Rodos, Tasos. Vino je izvoeno u razne zemlje: u
zemlje na obalama Crnog mora, u Egipat i Italiju.
Stoarstvo Stoarstvo je bilo vdo razvijeno u nizu grkih oblasti. Dobri panjaci
nalazili su se u Tesaliji, Beotiji, Etoliji, Akarnaniji, Arkadiji, Meseniji, na
Hersonesu trakom, jonskoj Grkoj u Magneziji, Kolofonu, Na bogatim
panjacima cvetalo je gajenje konja i rogate stoke.
U oblastima koje nisu raspolagale velikim panjacima preovladavalo je sitno
stoarstvo: gajeni su magarci i mazge, kao osnovna stoka za rad,

te.igrala veliku ulo...... .

pa koze, ovce i svinje. Bikovi voiovi veoma su cenjeni i u mnogim mesti^ v^rje
2&bTMa~ldanja Volovff sposobnih za rad; klanje volova u Atini smatrano je
povreom svetinje f za taj zloin sudio je areopag.
Stanovnici predgraa i rejona u blizini gradova bavili su se gajenjera povra i
pelarstvom. Himetski22 med je, na primer, bio nadaleko poznat. Ipak, Atina
rnkad nije imala dovoljno vlastitog povra, pa su na atinskoj pijaci svoje
povrtarske proizvode dobro prodavali beotski i megarski seIjaci.
Oblici zemljoNe samo u Atini vec i u nizu drugih grkih polisa poseda i organi
dravne vlasti teili su ka izvesnoj kontroli korienje zemlje poljoprivrede. Stvar
je u tome to se sama drava pojavljivala kao krapan zemljoposednik. U Aticije
svaka dema raspolagala delom zemlje koja je predstavljala vlasnitvo zajednice.
To su bile oranice ili livade koje je clema davala pod zakup privatmm liima.
Fornie i uslovi arende bili su razliiti: kratkoroni zakup, dugoroni (na 40 god.) i
doivotni. Prilikom skiapanja ugovora obino se zahtevalo polaganje garantne
svote (ponekad itav iziios zakiipnine) i paljivo su preci /.i rani uslovi zakupa: da
se ne seku voke, da se zakupljena zemlja obrauje, da se odravaju zgrade na
njoj, da se na njoj zasade vinova loza ili maslinova stabla, itd. U sluaju
neisplaivanja zakupnine u predvienom roku, preuzimane su oreene mere:
raskid ugovora s tirn da arendator ocimah napusti zakupljenu zenilju, popisivanje
roda koji je dospeo u vreme raskidanja ugovora, a u nekim sluajevima
oduzirnana su ak i graanska prava ne sarno zakupcu lino vec i celom njegovom
rodu.
Dravni panjaci delom su davani pod zakup, a delom su ostavljani na opte
korienje svim graanima koji su dravi plaali izvesnu nadoknadu za ispau. U
izvesnim sluajevima, za usluge umjene dravi, pravo napasanja stoke na
dravnim panjacima davano je i metecima, kao naroita privilegija. Kao to se
vidi, drava nije neposredno eksploatisala zemljita koja su joj pripadala.
Naini eksploatacije zemlje bili su razliiti. U Spaiti, Tesaliji i na Kritu
primenjivala se radna snaga zavisnog i bespravnog taiiovnitva (heloti, penesti,
klaroti); u drugim mestima zeralju su obraivali sami vlasnici. Rad robova
primenjivah je u gazdinstvima raznog tipa, ali su sitna i srednja gazdinstva vie
volela da se koriste sriagom slobodnih radnika iz redova seljaka koji su
materijalno propali.
Za razliku od Rima, broj robova u pojedinim domainstvima nije bio velik.
Smatra se da u Atici nije bilo vie od 16.000 robova zaposlenih u poljoprivredi.
"ak i U onim gazdinstvima ija je produkcija odlazila na trite broj robova nije
bio velik.
Kao primer zemljoradnikog gazdinstva koje je proizvodilo samo za trite
moe posluiti Periklovo gazdinstvo. Po Plutarhovim reima, Perikle je prodavao
celokupan godinji rod sa svoje zemlje, a zatim su za njegovu kucu na tritu
kupovani svi potrebni proizvodi. Periklovo imanje, kojim je rukovodio robupravnik, predstavljalo je uzor naprednog gazdinstva u V veku pre n.e. Pored
22 Himet () - planina u Atici.

takvih gazdinstava postojala su i gazdinstva seljaka sitnih zemljoposednika koji su

znatan deo svojih proizvoda neposredno troili u svojim kuama. Atina je u V
veku pre n.e. predstavljala polis u kome je preovladavao sitni zemljoposed i
slobodni rad seljaka. Uporedo s takvim posedima postojala su i velika imanja
aristokratskih rodova na kojiraa je vrlo iroko primenjivan rad slobodnih
najamnika, a takoe i rad robova.
Poetkom Peloponeskog rata slika se naglo menja. Sistematsko unitavanje
polja i vocnjaka antikiji seljaka od strane spartanske vojske, dugotrajan rat koji je
poljoprivredi oduzeo dobar deo radne snage, sve je to imalo odreene posledica.
Vrativi se posle rata u svoje selo, atinski seljak je nalazio ruevine doma,
zaputenu zemlju, poseene maslinjake i vinograde. Otada se u Atici upadljivo
razvija proces koncentracije zemlje u rukama kmpnih robovlasnika.
2. EKONOMSKI CENTRI GRKE U V VEKU PRE N.E.
Poetkom V veka vodea uloga u ekonomskom razvoju grkog drutva, koja je
ranije pripadala Maloj Aziji i ostrvima arhipelaga, prelazi u mke evropske Grke.
U isto vreme veliki znaaj stie niz gradova Sicilije i Velike Grke. Meu
polisima centralne Grke poetkom V veka naroito se istiu Atina, Korint i
Egina.
Napredovanju Korinta dobrim delom je doprineo njegov izuzetno povoljan
geografski poloaj. Smeten na Saronskom i Korintskom zalivu, Koiint se
pretvorio u posredniki centar trgovine izmeu zapadnih i istonih zemalja
Mediteraiia. Trgovinska ekspanzija Korinta irila se na jug u Argos, na sever u
Akarnaniju, Etoliju, Epir, na severozapad u Epidamnos i preko Korkire u Siciliju,
pa, konano, na severoistok na Halkidik.
Ostrvo Egina je vdo dugo predstavljalo jednog od najopasnijih suparnika
Korinta, ali je 457. g. Egina pretrpela poraz u ratu sa Atinom i bila prisiljena da
Atinjanima preda svoju flotu, porui svoje bedeme i da se ukljui u Atinski
pomorski savez. Posle toga ovo ostrvo gubi svoj znaaj koji nikada vie nije
mogao da povrati.
Atina stie veliki znaaj u ivotu cele Grke tokom grko-persijskih ratova.
Pre tih ratova Atina je jo uvek predstavljala prvenstveno zemljoradniku dravu,
iako je ve u VI veku trgovina imala prilino veliki znaaj u njenoj ekonomici.
Preraa tome, grko-persijski ratovi predstavljali su prelomni period u razvoju
atinske ekonomske i politike moi.
Za istoriju grkih polisa u V veku karakteristini su: porast stanovnitva,
razvoj robovlasnitva, trgovine i zanata. Svi pokuaji da se utvrdi brojno staiije
stanovnitva Atine u koliko-toliko tanijim ciframa dosad nisu dali odreene
rezultate. U tim nastojanjima obino se polazi od Herodotovog podatka broju
atinskih graana za vreme ratova s Persijancima i od Tukididovog
svedoanstva oruanim snagama Atinjana poetkom 431. g. Oslanjajui se na
ove izvore, a takoe i na jo neke indirektne podatke, K. Beloh, na primer,
pretpostavlja da je broj atinskih graana na poetku 431. g. iznosio 110-140

hiljada, raunajui u to i oko 70 hiljada robova. Meutim, ta Belohova

pretpostavka vrlo je spoma. A. Frankot izraunava da je u to vreme broj
graana s njihovirn porodicama iznosio 96.620 ljudi, broj meteka 45.800 i broj
robova 75-150 hiljada. Prema proraunu G. Gloca, graana s porodicama bilo
je 135-140 hiljada, meteka 65-70 hiljada i robovi 200-210 hiljada. D. Rom
navodi umerenije cifre: graana s porodicama 60 hiljada, meteka 25 hiljada i
robova 70 hiljada. Mada su u sutini hipotetine i raada se jako razilaze, ove
cifre ipak daju izvesnu predstavu priblinom meusobnora brojnom odnosu
raznih kategoiija atinskog stanovnitva: meteka je bilo otprilike dva puta
manje.n&r_ go graana, a broj robova odgovarao je otpri I i ke ukupnom broju
graana i meteka.
Ako je izraunavanje broja stanoviiika jednog grada skopano s tolikim
tekoama, onda je problem utvrivanja broja stanovnitva cele Grke jo
sloeniji i skoro nereiv. Izneta je pretpostavka da je u Grkoj klasine epohe
bilo 7-8 miliona Grka od kojih je polovina ivela u metropoli, a polovina u
kolonijama. U tako gusto nastanjenim rejonima, kao to su Korint, Korkira,
Hios, Samos, gustina naseljenosti mogla je da iznosi 80 ljudi na 1 km2.
Meutim, stanovnitvo itavog Peloponeza (povrina 22.300 km2) jedva da je
prelazilo cifru od 1 milion, tako da je tu naseljenost bila dva puta manja nego u
trgovako-zanatskim oblastima.
Jo ree su bili nastanjeni severozapadni delovi Grke, od Ozolske Lokride
do gornje Makedonije gde su ljudi iveli u manjim neutvrenim naseobinaraa
koje su meusobno odvojene umama. Po broju stanovnika najvei grki grad
u V veku, nesumnjivo je bila Atina, a na Siciliji Gela, Sirakuza, Akragant.
Svaki od tih gradova izgleda da nije imao manje od 100 hiljada stanovnika;
stanovnitvo Korinta kretalo se oko 60 hiljada, stanovnitvo Sparte, Argosa,
Tebe, Megare izmeu 25-35 hiljada ljudi.
Razvojem ropstva, naseljevanjem sve veeg broja meteka po gradovima,
graani postepeno naputaju zanate i sitnu trgovinu. Istina, u tako velikim
trgovako-zanatskim centrima, kao to su bili Atina i Korint, graaiii su se
bavili zanatima ne gubei svoja graanska prava. Ali u velikoj vecini zanatlije
su pripadale redovima najsiromanijeg stanovnitva koje nije imalo zemljinu
svojinu.
Zanatlija koji bi se obogatio, ne prestajuci da radi sam, nabavljao je sebi
pomoiiike robove, ak bi otvarao prodaviiicu za prodaju svojih proizvoda.
kad se njegov imetak jo vie poveao, naputao je zanat, preajui posao
robovima koji su radili pod nadzorom roba-upravnika. Konkurencija velikih
prodavnica u kojima je primenjivan rad robova esto je inila poloaj sitnog
slobodnog zanatlije vdo tekim.
Atinski natpisi iz IV veka graevinskim radovima u Eleusini svedoe
velikoj potranji radne snage iz redova zanatlija-stranaca. Potreba za radnom
snagom ponekad je bila tako velika da su u susedne gradove upuivana specijalna
lica sa zadatkom da nau radnike. To to su po gradovima preovlaivale zanatlije i
radnici iz drugih gradova kako za V tako i za IV vek nije predstavljalo sluajnu

pojavu. U atinskom natpisu (410-409. g. pre n.e.), u kome se nalazi obraun

zarada isplaenih za izgradnju Erehtejona, na 71 zanatliju dolazi 35 meteka, 20
graana i 16 robova. Osamdeset godina kasnije, to se vidi iz analognih
eleusinskih obrauna, broj meteka u odnosu na ostale jo je vei: na 94 zanatlije
dolazi 45 meteka (meteka zajedno sa strancima 54); procenat graana krece se
izmeu 28 i 21, robova izmeu 23-21. Drave u kojima su bili razvijeni trgovina i
zanati nastojale su da poveaju broj meteka, jer je od njihovog broja u znataoj
meri zavisio razvoj zanatstva po gradovima. Angaovanje stranaca u Atini
zapoelo j'e jo u VI veku za vreme olona, nastavljeno je za vreme Pizis trata i
Klistena, a u V veku takvu politiku sprovodio je Temistokle. Zanimljivo je to to
se masa meteka, koji su ranije naseljavali druge trgovako-proizvoake centre
Milet, Halkidu, Korint, Eginu sad kree prema Atini. Ti meteci su bili delorn
iseljenici iz drugih gradova, a delom -iz kolonija. Dva su osnovna razloga zbog
kojih su oni naputali svoje rodne gradove: politiki prevrati koji su bili vrlo esti
u istoriji svakog grkog polisa i opti razvitak spoljne trgovine koji je izazvao
masovnu tenju svih trgovakih i zanatlijskih slojeva stanovnitva ka
nastanjivanju u velikim privrednim centrima.
Poloaj roeteka u takvim dravama kao to je bila Atina ukratko bi se rnogao
okarakterisati ovako. Svaki stranac koji bi u Atini iveo mesec dana mogao je da
se upie u red meteka, ali je za to morao da nae svog prostata" (pokrovitelja)
koji e zastupati i braniti njegove interese pred dravom. Dobivi prostata, metek
bi bio upisaii u spisak neke atike deme prema mestu svog stanovanja. Pri tom,
lcako je ve reeno, nije sticao graanska prava. Nije imao prava ni na zemljinu
svojinu, a Periklov zakon (451. g.) zabranjivao mu je stupanje u brak s atinskom
graankom. Po svemu ostalom metek je bio ravnopravan s atinskim graanima; on
je uivao linu slobodu, titio ga je zakon, mogao je da uestvuje u religijskim
kultovima.
Metecima je ostavljeno pravo na izbor mesta za stanovanje; obino su se
nastanjivali po gradskim demama ili u predgraima, a najee u Pireju. Za usluge
uinjene dravi metek je mogao da dobije delimino oslobaanje od poreza, ili,
to je bilo mnogo ree, pravo na kupovinu zeffilje; u ovom poslednjem sluaju to
se obino podudaralo sa tzv. izotelijom, tj.
izjednaenjem meteka u imovinskim pravima s graanima. Izotelija je mogla da
bude i nasledna. Samo u izuzetnim sluajevima metek je dobijao puna
graanska prava i l ako prelazio u red graana.
Svaki raetek bio ie obavezian da plaa dravi porez (metekion) u visi----- --------- --- ........ ' '*
MMIM^).*".**^. _
'
------------ . -----

ni od 12 dralimi; neudata zena ui udovica koja nema odrasla sma placala je 6

drahmi. Bogati meteci zaduivani su sa izvrenjem drutvenih obaveza
(liturgija). Svi meteci su bili vojiii obveznici i sluili vojsku prema svojoj
fizikoj sposobnosti u tekoj ili lakoj peadiji, ali najee u momarici.
Zanati i trgovina predstavljali su uobiajeno zanimanje meteka. U atinskim
nadgrobnim natpisima sporninju se meteci mlmari, vlasnici banja, bojadije,
slikari vaza, zlatari, berberi i frizeri, gonii mazgi, kuvari, pekari, itd. U

tekstilnim zanatima pored meteka su radile i njihove ene. Preradom koe

obicno~OT se bavHi bivi robovi osloboenici koji su bili ukljueni. u red
raeteka. Veliki broj meteka bavio se grnarstvom i metalurgijom; iz natpisa
poznata su nam imena meteka livaca, kovaa, bravara, oruara, koara, itd.
Prema tome, nije bilo skoro nijednog zanata u kome rnetecinisu igrali znaajnu
ulogu. Kaotoje vecreeno, jedino nisu mogli
^.se-tofeJemljoradnjom....
3. ROBOVLASNITVO U GRKOM POLISU
Broj robova Razvoj proizvodnih snaga Grke i produkcionih u Grkoj
odnosa koji su odgovarali tim snagala uslovio je porast ropstva. Broj robova u
grkim gradovima raste bre od broja meteka, I graani r mefeci kolTstiK sU
veoma esto u svojim radionicama rad robova. Robovski rad primenjivari je u
svim granama grkog zanatstva. U poljoprivredu tokom V veka prodire samo
sporadino, ali u IV veku rad robova dobija presuan znaaj i u poljoprivredi.
Tane statistike podatke broju robova u naprednim centrima Grke ne
nalazimo u izvorima. Brojke koje navode: Ktesikle, pisac - veka pre n.e.
(400 hiljada robova za Atiku), Aristotel (470 hiljada robova za Eginu), Timej
(640 hiljada robova za Korint) nesumnjivo su jako preuveliane. Kao to smo
ve ukazali, rnora se pretpostaviti da se broj robova u Atini u periodu najveeg
procvata te drave kretao izmeu 75 i 150 hiljada. Bez obzira na to to je
primenjivan i slobodni najam rad, u zanatstvu je preovlaivao rad robova.
Izvori ropstva Robovi su u grke drave obino dopremani izdaleka: razvoj
ropstva od VII-VI veka pre n.e. u svim trgovinsko-zanatskim polisima
uglavnom se odvijao linijom direktne vanekonomske prisile negrka, varvara",
koje je Aristotel svrstavao u red uroenih robova. Ali pored toga u Grkoj nisu
bili retki sluajevi porobljavanja Grka od strane Grka, Tako su u vreme
Polikrata Samoskog zarobljeni stanovnici ostrva Lezbosa bili okovani u lance i
upueni da rade na utvrenjima grada Samosa. U periodu Peloponeskog rata
Atinjani, koji su posle poraza siciiijanske ekspedicije pali u zarobljenitvo
Sirakuana, bili su upueni na radove u kamenolome, Izuzetak je predstavljao
sluaj kad su stanovnici pokorenog grada pretvarani u robove; takva sudbina
ee je snalazile ene I decii, ali su zarobl jenike obino zameniivali ili
otkupljiU

. %

vali njihovi sugraani ili drava.

Duniko ropstvo u Atini unitio je jo Solon, ali se ono zadralo u
nekimdrugim
oblastima.
Meteciiosloboenicipretvaranisuuroboveusluajevima kad nisu izvravali
svoje obaveze prema dravi. Lica koja bi za sebe nezakonito prisvojila pravo
graanstva i stranci koji bi nezakonito stupili u brak s graanima takoe su
pretvarani u robove. Ali glavnu masu robova uvek su sainjavali robovi

negrkog porekla. Najveim deloiil oni su dopremani iz Ilirije, Trakije,

Lidije, Frigije, Paflagonije i Sirije; sa trita na obalama Crnog mora u Grku
ie takode dolazio velik broj robova.
Jedan Qd najvanijih izvora ropstva bili su ratovi. Posle bitke kod
Eurimedonta Kimon je na trite robova doveo preko 20 hiljada ljudi,
Najvece I trite robova predstavljalo je ostrvo Hios. Takoe su bila poznata
trita Efesa, Samosa, Delosa, Kipra, a kasnije trite Tesalije, Vizanta i
severnih crnomorskih oblasti. Meutim, glavni centar trgovine robovima u V
veku bila je Atina u kojoj je skoro svakog meseca odrana rasprodaja robova;
neprodati robovi prebacivani su u druga mesta. Na tritima robovi su na
naroitom podijumu izlagani pogledima kupaca gde je prodavac, koji je
takoe mogao biti rob ili osloboenik, na sva usta hvalio kupcima fiziku
vrednost svoje robe. Cene robova nisu bile stalne i zavisile su od potranje i
ponude i od veeg ili manjeg kvaliteta roba. 418. g. rob-mukarac je u
proseku vredeo 167 drahmi, ena od 135 do 220 drahmi. Robovi koji su radili
po mdnicima u IV veku plaani su od 154 do 184 drahme. Robzanatlija bio je
skuplji. Poznat je sluaj kad je 20 robova rezbara slonovae prodato za 40
mina.
Deca robova kao i deca slobodnih graana i robinja pripadala su
robovlasniku u ijoj su kuci roena. Istina, slobodni graanin-otac mogao je
da proglasi svoje dete slobodnim graaninom, ali takvo dete nije dobijalo
punu ravnopravnost sa ostalim graanima. Jedino u vanrednim okolnostima
(kad je, na primer, broj graana bio jako smanjen) deca iz brakova slobodnih
i robova postajala su punopravni graani. Uopte uzevi robovipo roenju
nisu bili mnogobrojni; prema delfijskim natpisima, od 841 robaosloboenika
bilo je samo 217 robova po roenju.
Prema tome, sve to znamo izvorima ropstva u Grkoj govori
preovlaivanju direktne vanekonomske prinude. Marks je na sledei nain
okarakterisao sistem antikog ropstva: ...Ali i robovski sistem ukoliko je u
zemljoradnji, manufakturi, brodarstvu itd. vladajui oblik proizvodnog rada kao u
razvijenim grkim dravama i u Rimu zadrava jedan elemenat naturalne privrede.
Samo robovsko trite stalno se snabdeva svojom robom, radnom snagom, putem
rata, gusarenja itd., a ova pljaka ne ide posredstvom nekog prometnog procesa,
nego je naturalno prisvajanje tue radne snage neposrednom fizikom prinudom."
Poloaj robova S pravrte take gledita rob je tretiran kao linost. u Grkoj
On nije imao porodicu: porodini odnosi robova i robinja nisu smatrani brakora;
deca robinje tretirana su kao priplod koji pripada njegovom vlasniku. Robovi su se
nalazili u vlasti svoga gospodara. Robovlasnik je mogao da natera roba da se bavi
ovim ili onim zanatom, mogao je da ga proda ili da ga ubije. Tek je kasnije pravo
gospodara na ubijanje roba bilo ogranieno zakonom. U Atici, na primer, bilo je
zabranjeno ubijanje robova. 41i.reppag koji je obino sudio za teka kriminalna
dela, kako smo to ve spomenuli, nije preiresao dela u vezi sa ubijanjem robova, i
ubica roba obino je osuivan samo na privremeno izgnanstvo: on se mogao

vratiti u domovinu pod uslovora da prinese rtvu iskupljenja i da oteenom

robovlasniku isplati cenu krvi".
Kad je samovolja robovlasnika postajala nepodnoljiva za roba, ovaj je mogao
da se koristi pravora sklonita". Takvo sklonite, na primer, u Atini je
predstavljao Tezejon (hrara Hefesta) i svetilite Eumenida. Dok se rob nalazio u
nekom od sklonita, smatran je neprikosnovenim. Prema atikom zakonu, rob koji
se sklonio pod zatitu boanstva nije se vie vraao starom vlasniku, ve je
predavan nekom drugom.
Rob nije imao pravo na samostalno voenje bilo kakvih poslova i u sluaju da
je sudu zatrebala njihova izjava davali su je izlaui se muenju, jer prema
shvatanju Grka rob nije mogao da se zaklinje kao to to ini slobodan ovek;
smatralo se da je nemogue da se poveraje u obian iskaz roba. Ako je sud osudio
roba na novanu kaznu, ona je zamenjivana bipevanjem, pri emu je svaki udarac
korbaa vredeo jednu drahmu. Ako je rob uinio kanjivo delo sa znanjem svog
gospodara, kanjavan je sa 50 udaraca korbaem, a ako ga je poinio bez znanja
gospodara sa 100. Rob koji bi bio umean u ubistvo kanjavan je smru.
Batinjanje i muenje robova bilo je redovna pojava. Na zahtev gospodara roba
su okivali u lance, zatvarali u niske i uske elije, gde ovek nije mogao ni da se
uspravi, ni da se prai, ni da sedi; robove su muili istezanjem udova pomou
raznih sprava, kanjavali ih glau, terali na teke radove (u mlinove ili u rudnike);
robovima-beguncima su usijanim gvoem udarali ig na elo. U Adni su se
robovi nalazili u relativno boljem poloaju nego u drugim grkim gradovima.
Bojazan da bi robovi koji bi se nalazili u nepodnoljivim uslovima mogli dii
ustanak, podstakla je dravu da se umea u meusobne odnose robova i
robovlasnika i da zabrani samovoljno obraunavanje s robovima. Takav poloaj
atinskih robova izazivao je negodovanje protivnika demokratije. ,,U Atini vlada
prevelika rasputenost robova i meteka, ovde ovek ne sme da istue svog roba, i
on nee ni da ti se skloni s puta", tako je jadikovao autor Pseudoksenofontovog
Ustava", izraavajui miljenje najreakcionarnijili atinskih robovlasnika.
Moemo pretpostaviti da su i prema domaim robovima Atinjani bili ninogo
humaniji od robovlasiiika dragih gradova. Na primer, u Aristofanovim
komedijama se dosta esto susreu robovi koji pouavaju svoje gospodare.
Meutim, ne smemo da zaboravimo da se najvei deo naih saznanja
robovima odnosi na robove koji su pripadali dravi, a rijihov poloaj bio je znatno
bolji od poloaja robova dragih kategorija.
Primena U poloaju robova opaarno velike razlike, Rasporobovskog rada laemo podacima robovima-slugama, zanatiijau raznim
granama ma, uiteljima, lekarima, trgevcima (Cak i veKprivrede kim), a s druge
strane robovima zaposlenim u rudnicima i transportu gde se nisu cenile
kvalifikacije ve izdrljivost i fizika snaga. Robovlasnici su ponekad smatrali da
imaju rauna da neke od svojih robova dre u povlaenom poloaju, da im
obezbede bolje uslove nego ostalim i da im prae izvesne privilegije. Neki od tih
robova uspevali su da postignu vee ili manje blagostanje, sticali su izvesnu
pokretnu imovinu, a ponekad i nekretnine i imali svoje porodice (razume se uz

odobrenje i uz pomo svog gospodara). Takvi robovi uglavnom su popunjavali

redove osloboenika. Ali, pored njih bile su hiljade i desetine hiljada robova,
naroito po rudnicima, koji su iveli u nepodnoljivim uslovima rada. S njima se
postupalo najee u skladu sa pravilom glau uterivati pamet u glavu" kako
kae Ksenofont; robovi su dobijali samo onoliko hrane koliko je bilo neophodno
da ne pomru od gladi. Sve tegobe njihovog rada oteavane su jo vie time to su
ih okivali u lance kako ne bi pobegli.
Znatan broj robovaupotrebljavan je za domacu poslugu. U bogatakim
porodicama ria elu posluge sastavljene od robova nalazio se rob-nadzornik, i
takav rob je ponekad uivao neogranieno poverenje svog gospodara. Bogati
robovlasnici mukarci i ene pojavljivali su se na ulici u pratnji svojih robova i
robinja; to je bila uobiajena pojava; esto su robovi pratili svog gospodara na
putovanjima i u pohodima. Rob vaspita, kome je povereno dete, pratio je svog
vaspitanika u gimnaziju i u kolu, nosei njegove stvari. Pa ipak, broj robova
domae posluge u Grkoj nikada nije dostigao visinu kakvu je imao kasnije u
Rimu. Pedeset robova u kui smatralo se u Grkoj vrlo velikim brojem. Meu
domaim robovima posebnu panju treba pokloniti enama-robinjama koje su se
bavile predenjem i tkanjem, obavljajui te poslove pod mkovodstvom don^aice i
njenih keri. Veliki deo njihovih proizvoda upotrebljavan je u kui za potrebe
lanova porodice, a viak je prodavan na tritu. Osim robova za neposredno
posluivanje robovlasnika i njihovih porodica u kui, esto su se rnogli nai
robovi koji su poznavali neki zanat, i u tom sluaju donosili su domainu prihod u
novcu. Iz redova robinja uzimane su flautistkinje, gitaristkinje, plesaice i
prostitutke.
Osini robova koji su iveli u kui svog gospodara kao i onih koji su radili za
trite ili koji su iznajmljivani za kratko vreme radi obavljanja poljoprivrednih
radova ili radova u radionicama, u Grkoj je postojala kategorija robova-zanatlija i
trgovaca koji su iveli odvojeno od svog gospodara. Ti robovi bili su obavezni da
svom vlasniku vraaju odreenu svotu u novcu i imali su poseban naziv: robovi
koji ive odvojeno". Njihov je poloaj smatran mnogo privilegovanijim. Oni su
mogii da imaju i porodicu.
Pored robova koji su pripadali pojedinim robovlasnicima, postojali su i dravni
robovi. Kao to smo ve'reKK,'''dravm' rob nalazio se u boljim uslovima i uivao
je vie samostainosti nego to je to bio sluaj sa roboviraa u privatnom vlasiiitvu.
Takav je rob imao poseban stan, mogao je da ima porodicu i vlastito domainstvo.
Od robova Skita, u Atini je obino formirana policija. Oni su najpre iveli u
atorima na atinskoj agori, kasnije na prostom areopaga. Ti robovi su zadravali
svoju skitsku odeu (zbog ega su se zvali Skiti") i bili su naoruani kratkim
kamama i palicama. U poetku se odred Skita sastojao od 300 ljudi, kasnije od
1200. Osim ovih, atinska drava imala je svoje robove-radnike koji su radili na
javnim poslovima, na izgradnji hramova, u brodogradilitima. esto su robovi
zapoljavani i u mornarici kao veslai i mornari; ponekad, u krajnjim sluajevima,
robovi su uzimani u armiju; ako bi se pokazali hrabrim, mogli su biti osloboeni.
U posebnom poloaju nalazili su se robovi koji su obavljali dunost

kurira, pisara, sekretara, raunskih cinovnika. Takvi robovi redovno su bi. .............. ........................ . "--.. . .-.
li vezani za odreene magistrate. Ta kategorija robova takoe se delila na dve
grupa: nie slubenike koji su od drave dobijali samo hranu i slubenike koji su
obavljali odgovornije dunosti. Jedna od takvih funkcija koje su obavljali dravni
robovi bila je funkcija sekretara dravne arhive; taj rob nije samo uvao dravne
zakone vec ih je i poznavao i po potrebi, mogao je da daje traena obavetenja.
U Atini su dunosti uvara po zatvorima takoe obavljali dravni robovi. Po
nareenju kolegijuma jedanaestorice" koji je rukovodio zatvorima, ti robovi su
muili zatvorenike, a jedan od njih vrio je dunost elata prilikom izvrenja
smrtnih kazni. Dravni robovi su uivali naroitu dravnu zatitu zagarantovanu
zakonom. U sluaju uvrede dravnog roba, on se obraao za pomo slobodnom
graaninu koji je imao patronat nad njim, i patron ga je zastupao pred sudom. Kao
okrivljen, dravni rob je pred sud dolazio lino, a presudu je izvravala drava.

Oslobaenje Oslobaanje robova je po pravilu predstavljalo rerobova tku

pojavu. Do oslobaanja je dolazilo ili putem
otkupa pri emu je otkupninu plaao sam rob, ili na
osnovu testamenta njegovog gospodara, ili na osnovu naroitog dokumenta, kojim
je sam vlasnik oslobaao roba. Ponekad, u sluajevima opasnosti koja bi zapretila
polisu, na prinier, u momentima teke ratne zategnutosti, dravaje sama
pslobaala robove da bi ih upotrebila kao vojnike. U tim sluajevima osloboeni
robovi su ulazili u redove meteka, ali uz uplatu naroitog poreza u visini od 3
obola. Rob je i po osloboenju zadravao izvesne obaveze materijalne prirode
prema svom ranijem gospodaru, ponekad samo za ivota vlasnika, a ponekad su te
obaveze ostale i prema potomstvu biveg vlasnika.
4. ZANATSKA PROIZVODNJA
Eksploatacija robovskog rada u zanatima uglavnom je vrena na tri osnovna
naina: neposredna eksloatacija roba, iznajmljivanje roba dmgom licu na dui ili
krai rok i otputanje roba na samostalan rad uz stalnu nadoknadu gospodaru.
Mala
robovlasnika
radionica kao
vodei oblik
zanatske
proizvodnje

Mala zanatska radionica bila je preovlaujudjoblik

zanatske proizvodnje u Grkoj. Takve radionice
(ergasterije) postojale su u svim oblastima zanatske
proizvodnje. Na elu radionice nalazio se
robovlasnik bilo kao neposredni uesnik u radu
radionice, bilo kao lice koje vodi nadzor nad radom
robova;

ponekad je nadzor
nad
radionicama
poveravan
pouzdanim robovima-nadzornicima. Obino je u jednoj prostoriji radilo od 3-4 do
10-12 robova. Radionica sa veim brojem robova (na primer, radionica za izradu
oruja, koja je pripadala ocu oratora Demostena imala je 32-33 roba, kao i
radionice sa 100 i vie robova) bile su retke, i ono to znamo njima uglavnom
spada u IV vek.
U tim radionicama rad je obavljan veoma primitivnim alatom. Proizvodni
proces u grkim radionicama nije imao nikakvu unutranju povezanosti na temelju
tehnike podele rada. Robovi su u njima radili nezavisno jedan od drugog i svaki
od njih je obavljao sve proizvodne operacije koje su bile neophodne za stvaranje
ovog ili onog predmeta. Razume se, neki elementi tehnike podele rada u
radionicama, naroito u velikim gradovima, ipak su postojali, ali su oni, kao po
pravilu, bili sluajni; neku stalnu i odreenu specijalizaciju robova u bilo kojoj
grani zanatske proizvodnje ne nalazimo.
U vecini nama poznatih sluajeva (koji se uglavnom odnose ne na V, ve na
IV vek) radionice i robovi-zanatlije koji su radili u njima predsta-

vljali su samo deo celokupne imovine jednog robovlasnika. Trokovi za

organizaciju takvih radionica, ukljuujui i izdatke za kupovinu ili iznajmljivanje
robova, za opremanje radionice, nabavku sirovina i primitivnog alata, obino nisu
angaovali celokupno imanje bogatog robovlasnika. Dobit postignutu u trgovini ili
zanatskoj proizvodnji robovlasnik obino nije ulagao u proirenje posla, ve ju je
koristio za razne kreditne operacije: ona je pretvarana u zelenaki kapital ili
ulagana u kupovinu zemlje.
Na taj nain vlasnik jedne zanatske radionice esto je bio u isto vreme i
trgovac i zelena, a ponekad i zemljoposednik.
Sve to je ovde reeno svedoi relativno skromnim razmerama razvitka
zanatske proizvodnje u Grkoj V veka pre n.e., i njenom statinom karakteru.
Organizacija Prikazi zanatskih radionica koje esto nalazimo na rada u
crteima vaza omoguuju nam da objasnimo i teergasteriji hniku opremu nekih ergasterija. U svim tim prikazima vidimo
grku radionicu sa njenom veoma primitivnom tehnikom opremom i niskim
nivoom produktivnosti rada. Skoro potpuno odsustvo bilo kakvih tehnikih
naprava, kojima bi se olakao ili ubrzao proces proizvodnje, predstavlja jednu od
bitnih karakteristika grkog zanatstva. Ve saraa primena rada robova
predstavljala je konicu za napredak tehnike. Totalna ekonomska
nezainteresovanost roba za svoj rad, s jedne strane, jeftinoca radne snage i trka za
maksimalnim profitom, s druge strane sve je to predstavljalo razlog zato su
izvesna orua za proizvodnju, koja su ve bila poznata u antiko doba,
primenjivana samo u retkim sluajevima. Trka za profitom terala je robovlasnike
koji su eksploatisali robovski rad po rudnicima i kamenolomima da ne misle na
poboljanje opreme u rudarskim jamama, na primenu pokretnih valjaka, itd. Grka
ergasterija nema nita zajedniko s fabrikom. Ona tek pomalo podsea na
manufakturu, jer u antiko doba ne nalazimo ono to je karakteristino za
manufakturu: kolektivnog radnika, radnika koji se sastoji od mnogih pojedinaca".
Robovlasnici su ponekad iznajmljivali svoje robove dragim licima. Rad takvih
robova naroito je primenjivan u rudarstvu, manje u drugim granama proizvodnje.
Ponekad je robovlasnik pruao robu mogunost da vodi samostalno gazdinstvo uz
obavezu da svom gospodaru plaa odreenu svotu. Ponekad je takav rob odlazio u
najam kod dragog robovlasnika. Meu vlasnicima radionica esto se susreu
meteci.
To to je u Grkoj preovladavao robovski rad ne znai da je rad slobodnih
proizvoaa bio sasvim potisnut. Posebna karakteristika grke
Uloga slobodnog zanatske proizvodnje sastojala se u tomgJiCLSjjzanadije, bez
rada u zanatskoj obzira na veliku zainteresovanost grkih drava za
proizvodnji

razvoj zanata, uglavnom drava koje nisu raspolagale sa dovoljno plodne

zemlje u oima drutva, naroito u gradovima u kojima je dominirala
oligarhija, uiva|^neuporedivo manje potovanje od zemljoradnika. Bilo bi
pogreno misliti da se graani grkih polisa, posebno Atinjani, uopte nisu
bavili zanatima. Iako prema predstavama antiekih mislilaca, koji su teoretski
tretirali ureenje idealne robovlasnike drave, punopravni graanin ne bi
trebalo da se bavi zanatstvom, to su se u praksi Atinjani ipak okrenuli
zanatima jo u Solonovo doba.
Demokratska vlada Atine u V veku pre n.e. pomagala je graanima ko~ ji
su se bavili zanatima. Takva politika bila je uslovljena kako neostatkom
kvalifikovanih radnika tako i neophodnou da se stanovnitvu gradova koje
se nije bavilo zemljoradnjom obezbede srestva za ivot. Neke profesije koje
su iziskivale naroite kvalifikacije i prirodni talenat, kao to su vajari ili
arhitekti i drugi, ak su uivali potovanje i bavljenje takvim profesijama
nije predstavljalo povredu dostojanstva punopravnog graanina. U antikad^
su se zaastijielili
na^jne koji manje i one koji vie vreaju dostojanstvo slobodnog oveka,
i zato.se nekim.vrstama zanata graani uopte nisu bavili.................. ... .
Moe se primetiti da u pojedinim vrstama zanata sin po porodinoj
tradiciji nastavlja profesiju svog oca. Meutim, kod Grka nije bilo efiov^ce
izolovanosti pojedinih zanata. Slobodne zanatlije obino su raile
iridividualno, ne udniujui se u korporacije: zanatlijama je u poslu esto
pomagala njegova porodica ena i sin. im se pojavila mogucnost za to,
zanatlija je kupovao robove koji su mu pomagali u radu. I obratno, osiromaeni zanatlija bio je prisiljen da prodaje svoju radnu snagu, posle ega se i
sam pretvarao u najainnog radnika. Slobodne najamne radnike susrecemo i
na graevinskim radovima i u zanatskim radionicama.
Atina centar Od VI veka u sistemu ekonomskih odnosa grkih grke
zanatske polisa poinje da raste uloga Atine. Pobeda izvojeproizvodnje
vana,u grko-persijskom ratu i organizacija Atinskog pomorskog saveza
stvaraju vrstu osnovu kako za politiki tako i za ekonomski procvat te
drave. Atina postaje najvei uvoznik itaiica i najznaajnije trite robova,
a ito i robovi u u to doba predstavljali dve najvanije vrednosti, neophodne
svakom polisu. Graevinski radovi, koje je preduzeo Perikle u ogromnim
razmerama, proizvodnja oruja, koja je neprestano iziskivala brojnu radnu
snagu, razni iroko razvijeni zanati u Atini sve je to izazivalo stalni masovni
priliv stranih zanatlija, trgovaca i robova. U poreenju s prilivom stranaca i
robova udeo atinskih graana kako u zanatskoj proizvodnji, tako i u
trgovinskoj delatnosti postepeno je opadao.
Krajem V veka prosena plata svih kategorija radnika koji su uestvovali
u izgradnji Erehtejona, poevi od arhitekte pa do zanatlije, iznosila je jednu
drahmu dnevno. Ovakvo izjednaavanje u ocenjivanju svili kategorija rada
predstavlja posledicu slabe diferencijacije samog proizvoduog procesa.
Potranja radne snage lako je zadovoljavana u uslovima postojanja velikog
broja robova i slobodnih zanatlija bez posla. Uz put treba primetiti da

potranja i ponuda radne snage u okviru robovlasnikog drutva nikad nisu

dostigle velike razmere. Polaznu taku pomenute tarifikacije predstavljao je
iznos trokova potrebnih za izdravanje jednog odraslog oveka.
Kao to je vec pomenuto, graani su sudelovali u zanatskim radovima mriogo
manje od meteka. Sto se tice meteka, njinia se lsplatilo raditi u ovom ili onom gradu
samo u periodu njegovog ekonomskog procvata: im bi grad u kome su iveli i radili,
usled raznih uzroka poeo da zapada u ozbiljne ekonomske tekoce meteci su odniah
odiazili u drugi grad.
Normalno je da se to vrlo tetno odraavalo na celokupni tok ekonomskog razvoja
grkih drava. Za razvoj sitne domae radinosti uopte nije bilo pogodnih uslova.
Ttiriiyiriiia1ni 7anaflija mng^ je ragiina samp na lokalno trite, dok su potrebe
spoljnjeg trita pretei.no podmirivane proizvodima zanatskih radionica koje su
upotrebljavale robove kao radnu snagu.
Metalurgija Dobijanje metala i njegova obrada igrali su vrio vanu ulogu u
privrednom ivotu Grke. Gvoe se vadilo u Lakoniji, na mnogim ostrvima Egejskog
mora i na junoj obali rnog mora (Haliba). Srebro se ree nalazilo; osim Atike
(laurijski rudiiici), ono se dobijalo na ostrvima Kipra i Sifnosu, a takoe na planini
Pangeji (u jugozapadnom delu Makedonije). Nalazita zlata bila su jo rea. Iz te
injenice nastala je liipoteza da vei deo zlata koji je u izobilju naen po mikenskim
grobnicama (sredina milenijuma pre n.e.) nije bio lokalnog porekla, vec da je
uvezen, moda, iz Male Azije.
U samoj Grkoj u Vl veku bili su poznati rudnici zlata na ostrvu Sifnosu.
Pregledom tih rudnika utvreno je da je krajem VI veka vei njihov deo bio
poplavljen. U V veku najpoznatiji su mdnici Tasosa i pangejski rudnici. nedostatku
zlata u Grkoj svedoe i njeni monetarni sistemi koji su se svi zasnivali na srebmoj, a
ne na zlatnoj podlozi. Sauvano
J
.
1 T T.
.
v
n. v,
je jedno saopstenje tome da je Hijeron, tiramn Sirakuze, nasavsi se u oskudici zlata,
poslao Ijude da ga trae u Grkoj, i ovi su ga posle dugog traganja nali samo u
Korintu.
Pronalasci leita ovog ili onog metala najee su bili sluajni. Eksploataciju je
poiiijala tamo gde se ruda nalazila na povrini zemlje. Za eksploataciju srebra
ponekad su vrena probna iskopavanja jama ili bunara.
Rudarski radovi obayljam. su vrio priniitivnim orueni: ekiima, klinovima,
pijucima i lopatama. Za eksploataciju rade u zemlji iskopavani su vrlo niski rovovi ili
galerije (najvie do 1 metra). Radei puna 24 asa na dan, za mesec dana moglo su u
njima
napredovati
svega
10
metara.

Pored rovova u V veku poinju da se prekopavaju okna (ahtovi). Najdublje okno

prokopano je do 119 nietara. Do danas je pronaeno oko dve hiljade takvih ahtova.
Ruda je kopana snagom ruku i razbijanjem rudnih ila, a ponekad zagevanjem rudnih
stena, koje su zatim rashlaivane mlazovima vode. U ovom sluaju kopanje rude bilo
je olakano time to su nastajale pukotine u stenama. Rad u uskim i niskim rovovima,
pored slabog svetla malih zemljanih svetiljki, u zaguljivom vazduhu i na velikoj
dubini u zemlji, bio je veoma teak i brzo je iscrpljivao snagu oveka. Kao to je
reeno, u rudnicima su uglavnom radili robovi. Radno vreme biloje neverovatno dugo,
a nije se znalo ni za kakve redovne odmore. Prema svedoenju Ksenofonta, robovi
koji su radili u rudnicima nisu imali vie od 5 slobodnih dana tokom itave godine.
Poto bi rada bila izvaena na povrinu zemlje, sitnili su je u ogromnim posudama
ili pomoc'u runih drobilica, a zatim su je ispirali u specijalnim rezervoarima i,
konano, poto bi je prethodno ispekli na obinoj vatri, spremana je u topionike pei.
U Laurionu je srebro vaeno iz olovnih ruda topionikim nainom; pri tom su
otklanjane i druge primese. Istopljeno u peima, srebro je liveno u kalupe. Pei su
sigurno bile male, ali njima nije mogue rei nita odreenije, jer nisu sauvane;
drvo za gorivo u tim peinia trebalo je dovlaiti iz dragih oblasti, jer su u Laurionu
ume bile rano poseene.
Laurijski rudnici pripadali su dravi. Jedan
deo tili runika eksploatisalaje
drava neposredno, a drugi deo je
davala pojedinim zakupcima na
eksploataciju.
Kao
arendatori
primani su uglavnom graani i
sarno u izuzetnim sluajevima
meteci iz redova onih koji su dobili
izoteliju. Zakup je obino bio
kratkoroan: rudnici koji su ve bili
eksploatisani davani su u zakup na
tri godine, a nalazita koja su
iziskivala
istrane
radove,
izgradnju sistema ahtova i
prokopa, davana su verovatno na
10 godina. U rudnicima mnogih
zakupaca radilo je oko 20 hiljava
robova.
Drava
je

Pelike sa priama Heraklu u Egiptu. Oko 470.

g. pre n.e.

davala u zakup samo male parcele nalazita, a ako su se radovi proirivali, zakupci su
morali da otkupljuju od drave nove male parcele. Sirovu rudu zakupci su prodavali ili
na tritu ili kod samog radnika.
Metal je obraivan runo. Izgleda da livniki i kovaki. poslovi nisu bili
razdvojeni. Prilikom obrade bakra, bronze i drugih obojenih metala, " prvo su kovani
listovi me-tala razne debljine od kojih su kasnije izraivani potrebni predmeti. Sitniji
predmeti raeni su od itavih komada metala, a uporedo s tim ubrzo se pristupilo i
livenju. Za oblike livenih predmeta upotrebljavana je posebna sprava ija nam
konstrukcija nije poznata. Pronalazak te sprave pripisivan je arhitekti Teodoru sa
Samosa.
Gvoe se uglavnom upotrebljavalo za izradu oruja i orua za rad.
Vanu granu metalurgije predstavljalo je kovanje novca. Obojeni metali
upotrebljavani su za izradu ritualnog posua i raznih ukrasa. Poznato (iaiii je metalno
posude, pehari od zlata i srebra, a da i ne govorimo namkvicama, prstenju, odevnim
predmetima sa utkanim ukrasima od zlata, zlatnim vencima i slino.
U oblasti obrade metala specijalizacija zanatstva bila je ve dosta razvijena: kod
antikih autora pominju se otrai, oruari, zlatari, itd.
Prihodi od metalopreraivakih radionica bili su prilino veliki. Na primer, uveni
bogata Pasion iz IV veka dao je pod zakup svom osloboeniku radionicu titova za 1
talenat; ta radionica davala je ist prihod u visini 100 mina. Demostenov otac imao je
od svoje radionice za izradu noeva ist prihod od 30 mina. Uslovi robovskog rada po
radionicama nisu nam poznati, ali ipak moemo sa mnogo sigurnosti da tvrdimo, ako
su i bili neto snoljiviji od radnih uslova u rudnicima, ipak je i ovde vladala
neograniena samovolja, i robovi su bili izloeni surovim postupcima; radno vreme i
u radionicama bilo je vrio drugo.
Keramika Keramika proizvodnja predstavljala je takoe proizvodnja veoma
vanu granu atinske zanatske proizvodnje.
Ve u VI veku pre n.e. keramika proizvodnja u Atini je u
svom razvoju otila daleko ispred analogne proizvodnje drugili grkih gradova.
Postojanje deme lonara" (grnara, keramiara), ime Kerameikos" kako se zvao
jedan deo Atine nastanjen zanatlijama, govori tome da je izrada umetnikog posua
i posua za svakodnevnu upotrebu igrala znaajnu ulogu u sistemu atinske privrede.
Vec u VI veku u Atini su postojale velike keramike radionice u kojima je
primenjivan rad robova. Tu injenicu potvruje trostruka signatura (potpis) na
pojedinim vazama koje su se sauvale do naih dana: ime vlasnika radionice, grnara i
slikara koji je vazu ukrasio; u nekira sluajevima nalazimo samo imena vlasnika
radionice i slikara.
Meu atinskim grnarima iz druge polovine VI veka nalazimo povei broj imena
koja nisu grkog porekla, na primer, Amasis, Kolh, Talejd i draga, to pokazuje da su
to bili majstori-stranci. Natpisi tipa slikao Lianin", slikao Skit" verovatno
pripadaju slikarima-robovima. Postoji pretpostavka da je poznati slikar-keramiar iz V
veka Epiktet takoe bio rob. Drugi uveni slikar Duris izgleda da je bio metek.
Zahvaljujui rnnogobrojnim slikama na vazama koje su se sauvale do naih dana
moemo da pratimo proces rada u keramikim radionicama i da ga prilino tano
rekonstraiemo. Na jednoj od vaza, na primer, umet-

Hidrija slikana crnofiguralnom tehnikom. Otmica Leukipovih keri (gore); Herakle u vrtu
Hesperida (dole)

nik je prikazao kako se vadila glina, na drugoj, hidriji (sud za vodu), ukraenoj ciTiim
figurama naslikano je nekoliko scena koje prikazuju sve osnovne faze rada: izrada
same vaze na grnarskom toku koji se okrece rukom, pregledanje gotove amfore; na
jednoj slici vidimo mladia koji odnosi tek napravljenu vazu; kraj kolone sa tapom u
ruci stoji starac vlasnik ili upravnik koji rukovodi radom; ispred njega je rob koji je na
svoja lea uprtio vreu drvenog uglja, drugi rob loi pe. Gore, na grnarskoj pei
nalazi se maska satira koja je nekad imala rnagijsko znaenje po miljenju Grka sluila
je kao amajlija za zatitu posua od zlih duhova i urokljivih oiju.
Izmeu pojedinih radionica i njihovih vlasnika vladala je estoka konkurencija.
Radei u pravom smislu rei rame uz rame, atinski grnari su se savreno meusobno
poznavali i esto su se sluili raznim smicalicama da bi kudili proizvode konkurenta, a

pohvalili svoje. Sauvan je zanimljiv natpis na jednoj posudi: Vazu je izradio Eutimid
kako ne bi nikad mogao da je izradi Eufronije". Ova originalna reklama vlastite
produkcije, srriiljena radi omalovaavanja konkurenta, vrlo je karakteristina.
U keramikoj kao i u metalurkoj proizvodnji glavnu privrednu jedinicu
predstavljala je radionica u kojoj je korien rad robova. U takvim radionicama meu
nepoznatim grnariraa naroito su se isticala imena strunjaka-slikara. Bilo je
sluajeva kad su neke radionice specijalno angaovale poznate slikare iz redova
graana i meteka. Angaovanje pt>znatog umetnika, razume se, bilo je vrlo rentabilno
za radionicu i moda se zato imena poznatih slikara (kao to su bili Epiktet, Duris)
nalaZe na vazama izraenini samo u nekoliko radionica. Izgleda da su ti umetnici za
njih radili naizmenino.
Keramiki predmeti imali su odlinu prou u okolnira mestima. Ta proizvodna
grana igrala je u privredi Atine vrlo veliku ulogu. Pored proizvoda koji su se odlikovali
visokim umetnikim kvalitetima i finoom izrade, u Atinise proizvodila i grubo raena
keramika za masovnu upotrebu; to su bili proizvodi bez ikakvih doterivanja i ukrasa
kojima su zadovoljavane potrebe mesne sirotinje, crep'za pokrivanje krovova i posue
koje je sluilo kao ambalaa.
Proizvodnja Za razliku od keramike i metalopreraivake protekstila izvodnje,
koje su, tako rei, od samog postanka predstavljale samostalne privredne grane,
predenje i tkanje je i u V veku uglavnom predstavljalo granu kune radinosti. U toj
proizvodnji uvek je preovladavao enski rad, ali nije bio iskljuiv. Tkanjem i
predenjem bavile su se kako ene iz siromanih porodica, koje su radile za to da bi
komad tkanine ili ak klupko prediva iznele na trite, tako i bogate domaice koje su
bile okruene kerkama i robinjama. Prema Platonovim recima ena je gospodar unka
i preslice. Preslica je gesto stavljana u grob pored mrtve ene isto onako kao to su
ma i strela _stavljani .u grob.vojnllca. Ta domaa grana proizvodnje na prvom mestu
je bila namenjena zadovoliavanju potreba porodice, a na trite se iznosio samo viak
produkcije. Citav proces tekstilne proizvodnje prolazio je kroz ruke ena tkalja i prelja
poevi od strie ovaca do ivenja haljine; jedino je bojenje tkanine predstavljalo
proces na kome su obino bili zaposleni mukarci.
Od sirovina u toi grani fcod Griea je naivei znaaj imala vuna. Lanemh tkanina
bilo je mnogo manje, bar u tom ranom pericxlu. Meutim, poetkom VI veka u Atici
se pored ranijih nonji od vunenih tkanina upotrebljavaju i enske lanene tunike. Svila
se pojavljuje samo kasnije, i njena upotreha je ograniena.
Sa razvojem gradova i poveanjem razmene pokazalo se da kuna radinost nije
dovoljna. Osim sitnih slobodnih zanatlija koji su radili za trite, prema reima jednog
antikog pesnika, zato da ne pomru od gladi", javlja se veliki broj specijalizovanih
testilnih radionica u kojiraa su radili robovi i robinje. Atinski natpisi sadre znatan
broj imena osloboenika zaposlenih u tkanicama i predionicama. Ponekad su i
slobodni graani dobijali sredstva za ivot bavei se tkanjern. Takvo je bilo
domainstvo nekog Aristarha; prema Sokratovom savetu, on je iskoristio siromane
roake koji su mu doli iz Pireja, ponudivi im da se bave tkanjem i predenjem. U
drugim grkim polisima nalazimo robove i robinje strunjake za izradu skupocenih
arenih tkanina koji su radili iskljuivo za trite. Radionice u kojima je primenjivan
rad robova proizvodile su ogrtae kakve su nosili mukarci itave Grke. Osim

radionica u kojima se obavljalo predenje i tkanje, u Atini su postojale i valjaonice u

kojima su radili preteno mukarci. Megara, Korint i Egina bili su poznati po izradi
odevnih predmeta za sirotinju i robove; Milet, Kipar i Hios po skupocenim tkaninama,
odorama i ilimima; Sirakuza po raznobojnim tkaninafiia od sicilijanske vune.

Graevinski Podizanje hramova, javnih zgrada i odbrambenih radovi

postrojenja u Atini obavljalo se na osnovi dekreta
narodne skuptine koja je za svaku priliku odreivala naroitu
komisiju sastavljenu od slubenih lica za nadzor nad izvoenjem ovih ili onih radova,
U okvir zadataka tih komisija (epistata) ulazilo je sastavljanje i zakljuivanje ugovora
s preduzimaima. Na osnovu odluke narodne skuptine, arhitekta je sastavljao plan
radova uz koji je pored crtea verovatno dolazio i detaljan opis predvienih radova.
Treba praviti razliku izmeu izgradnje objekata javnog karaktera s jedne strane, i
izgradnje privatnih kua koje su podizane iz sredstava njihovih vlasnika kao i
privatnih hramova koji su pripadali verskim bratstvima, s drage strane.
Glavni graevinski materijal bio je kamen, krenjak i mermer. Drava je
nabavljala graevinski materijal posredstvom epistata, a u nekim slua-

jevima nabavku graevinskog materijala davala je pod zakup. Kamen potreban za te

radove dopreman je iz kamenoloma nekad dravnih, nekad privatnih. Na
graevinskim radovima bio je angaovan veliki broj kako slobodnih graana tako i
meteka i robova.
Procvat graevinarstva u Atini spada u Periklovu epohu, kad se u Atini razvila
velika graevinska delatnost kako na izgradnji odbranibenih utvrenja, tako i na
opremanju i daljoj izgradnji Pireja kao i na podizanju kultnih zgrada. Ovakvu vrstu
javnih radova drava je obavljala na taj nain to je sania neposredno rukovodila
izgradnjom ili ih je davala na izvoenje. U ovom poslednjem sluaju odgovornost za
radove je u potpunosti padala na zakupce. Pri tom su radovi obino poveravani
nekoiicini zakupaca; izvoenje radova na istoj osnovi su uzimali i graani i meteci.
Brodogradnja U direktnoj vezi s porastom vojno-politike snage Atine
brodogradnja je dobila vrlo velik znaaj. Poetkom Peloponeskog rata Atina je imala
300 trijera, ne raunajuf savezniku flotu Lezbosa i Hiosa. Granja trijera bila je
skupa. Brod je proseno kotao oko 1 atiki talenat. Graa za rra3Ti
brodova""dopremana je u Atinu iz Makedonije, Halkidika, june Italije, iz Male Azije
i Ponta. Velikim graevinskim radovima i izgradnjom vojne flote rukovodila je
rava. Na brodogradilitiiTia su radiJi dravni i privatni robovi, ali je rukovoenje
poslovima brodogradnje i izvoenje najodgovornijih operacija poveravano
brodograditeljima specijalistima iz redova punopravnili graana i meteka. <
U izgradnji brodova narodna skuptina igra istu ulogu kao i u drugim radovima od
dravnog znaaja. Svaki put ona je birala specijalnu komisiju za rukovoenje
poslovima brodogradnje u koju su ulazili blagajnik i nadzornik. Narodna skuptina je
odreivala i broj trijera i tetrera (brodova sa tri i etiri reda veslaa), koji treba da se
sagradi tokom odreene godine. Izrada brodskog trupa redovno je poveravana
zakupcima putem javne licitacije, ali je opremanje brodova drava vrila sama.
Luke i brodogradilita, koja su se ranije nalazila van granica same Atine, izgradnjom
Dugih
bedema
u
V
veku
pre
n.e.
ukljuena

Prikaz jedrenjaka na atikoj posudi iz V veka pre n.e. Slika

predstavlja epizodu iz Odiseje": Odisej slua pesmu sirena

su u teritoriju grada. Pirej je tada bio organski povezan sa ostatkom grada, ta-nije sa
njegovim oblaskim delom. Pirejski zaliv, dubok i prostran, postaje tad glavno
pristanite kako za ratne tako i za trgovake"brodbve Atine. Dve dru-ge atinske luke
Zeja i Munihij koriene su ikljuivo za ratne brodove. U obema lukama bili su
izgraeni dokovi za pristajanje brodova. U IV veku nedaleko od Zeje sagraeno je
skladite za uvanje brodske opreme i inventara.
Tehnika izgradnje luka, pristanita, brodogradilita i gradnje novih brodova
razvijaia se uporedo s porastom ekonomske i politike moi Atine. Stalno se
poveavao broj dokova, a tipovi ratnih i teretnih brodova postajali su sve raznovrsniji.
Ratiii brodovi delili su se sada na dve vrste; u prvu su spadali iskljuivo pravi bojni
brodovi koji su imali strogo normiranu posadu; drugu vrstu brodova sainjavali su
transportni brodovi za prevoz desantnih vojnih jedinica, konja, hrane i druge opreme.
Ratni brodovi snabdeveni jedrima mogli su da se pokreu pomocu vesala, dok su
vojno-transportni i trgovaki brodovi uglavnom bili jedrenjaci i imali su manju
posadu.
5. RAZVOJ ROBNE PROIZVODNJE I ROBNOG PROMETA U V VEKU PRE
N.E.
U Grkoj V veka pre n.e. nesumnjivo je postignut znaajan razvitak robne
proizvodnje i robnog prometa. Kao i svuda tako su i u Grkoj razvitak robne
proizvodnje i robnog prometa bili organski vezani s takvim nivoom proizvodnih snaga
i odgovarajuim karakterom produkcionih odnosa koji ve pretpostavlja pojavu
privatne svojine, porast drutvene podele rada, odvajanje poljoprivrednog rada od
zanatskog, razvoj ropstva. Meutim, poslije grko-persijskih ratova razvoj robne
proizvodnje i robnog prometa u piivrednom ivotu celokupnog grkog drutva u
poreenju sa prethodnom epohom, pravi vrio znaajan korak napred, i obim
trgovinskog prometa neizmerno raste. U balkanskoj Grkoj niu novi ekonomski
centri, iji trgovinski promet dostie dotad neviene razmere. I upravo sada se Atina
pretvara u takav krapan centar za itav helenski svet. Sredinom V veka Pirej postaje
najvea trgovaka luka na Egejskom moru, a u doba Perikla pretvara se u centar
mediteranske trgovine uopte. Molovi istonog, trgovakog dela Pireja bili su
pretrpani izgraerdm skladitima; pored ostalih, skladite za itarice nalazilo se na
prostoru izmeu vojnog i trgovakog dela luke. Neto dalje nalazio se trg Pireja s
prodavnicama, bankarskim kontoarima i menjakim stolovima. Uz Pirej je leao
emporijum mesto gde je istovarivana roba koji je bio odvojen od grada graninim
oznakama. Sve to bi se istovarilo van granica emporijuma, smatrano je vercom. Iza
emporijuma poinjao je sam grad. centru grada u V-IV veku stanovali su
brodovlasnici, trgovci, veliki lihvari, preduzimai, itd., a na periferiji: veslai, nosai,
luki radnici i dragi ija je delatnost bila povezana sa morem. Preko Pireja se odvijao
izvoz maslinovog ulja, vina, meda, mermera, olova, srebra iz laurijskih rudnika, vune,
proizvoda od metala, keramike, itd.
U V veku u Pireju su se okupljali brodovi iz skoro celog Mediterana. Tu je
istovarivano: ito iz Egipta, Sicilije i Bosfora, zatim crnomorska riba, stoka, koe,
miletska vuna, persijski i kartaginski ilimi, miriljava ulja iz Arabije, bronza i obua

iz Etrurije, lanene tkanine za odeu i jedra, papirus iz Egipta, bakar sa Eubeje i Kipra,
smola, konoplja, graa za izradu brodova iz Makedonije i Trakije, vosak i graevinsko
drvo sa Kavkaza i iz Hirije, olovna ruda (minijum) sa ostrva Keosa i drugo. U Pirej su
dopremani i robovi.
Veliki deo ove robe nije bio namenjen atinskom potroau, i ta je roba
preprodavana na istom mestu, odmah pretovarivana u druge lae i otpremana dalje u
druge gradove i zemlje. Celokupan promet Pireja pred poetak Peloponeskog rata
oporezivan je sa oko 37-48 talenata godinjeg poreza, to je za ono vreme
predstavljaio ogromnu svotu.
Severni pomorski putevi iz Pireja vodili su na Halkidik, u Trakiju, Propontidu i
Pont; istoni na Hios, Lezbos i u luke Male Azije; juni preko Delosa i na Samos ili
preko Parosa i Naksosa na Rodos, a odatle na Kipar, u Fenikiju, Egipat i Kirenaiku;
zapadni u Italiju, Siciliju i dalje na zapad. Traei uporite za trgovinu, Atinjani su
nastojali da svuda osnuju svoje faktorije. Tako su uspeii da se uvrste na obalama
Halkidika, u Potideji, Olintu, u Amfipolju koji su sami osnovali. Za osvajanje rudnika
Pangeje Atinjani su se borili sve do vladavine Filipa Makedonskog. Sama
Makedonija je za njih predstavljala veliku sirovinsku bazu odakle su dobavljali i grau
za izradu brodova i trako roblje.
I
veoma ranom periodu Atina jc usmerila svoju kolonizaciju prema Pontu.
Ona je osnovala kleruhije na trakom Hersonesu i na iurioi obali Ponta, u Sinopi i
Amisu. Pod atinskim uticajem riali su se i grki gradovi na zapadnim i severnim
obalama Cmog mora.
Na inicijativu Atinjana, kako je ranije reeno, na zapadu je osnovan Tur.
Istovremeno Atinjani su sklopili savez sa Segestom, Leontinom i Regijem. Prema
planovima Atinjana, trebalo je da svi ti gradovi postanu uporita za dalji razvoj njihove
trgovinske delatnosti na grkom zapadu. Meutim, mora se naglasiti da je upravo na
zapadu Atina naila na najjaeg i po nju najopasnijeg suparnika Korint. Borba s
Korintom predstavljala je, kao to je poznato, jedan od vanijih uzroka onog
strahovitog
sukoba koji je uao u istoriju pod imenom Peloponeski rat.
J

q,u

" ""'"* .

..... ............................ .

m ........... .

Unutranja Trgovina unutar zemlje u V veku uglavnom se odtrgovina vijala

kopnenim putevima. Svako putovanje brodom, zbog malih teritorija koje su zauzimali
grki polisi, predstavljalo je izlazak van granica zemlje.
Kopnena trgovina najee se ograniavala na okvire jedne drave. Planinski
karakter zemlje, stalni meusobni ratovi grkih polisa, nerazvijenost kopnenih puteva i
sledstveno iome skupoa kopnenog transporta robe, skoro potpuno odsustvo plovnih
reka pored dobrih pomorskih veza, sve su to bili uslovi koji su onemoguavali kolikotoliko znaajniji razvoj unutranje trgovine. I, konano, robovlasniko drutvo kao
takvo moglo je da se razvije i ivi sarno pod uslovom postojanja iroke razgranate
mree gradova-kolonija koji su se graniili s lokalnim plemenima odakle su nabavljani
glavni proizvoai robovi. Centralna Grka, takoe, nikad nije imala dovoljno ita, i
zato joj je bio neophodno potreban dovoz iz Sicilije, Egipta i sa Ponta. Sve je to
stimulisalo razvoj spoljne trgovine.
Za razvoj unutranje trgovine bila je pre svega potrebna mrea kolskih puteva.
Briga razvoju puteva pojavila se samo u tako razvijenim dravama kao to je bila
Atina. Atinski putevi sluili su istovremeno i za trgovinske i za vojne potrebe. Dva

takva puta vezivala su Pirej i Atinu; jedan je iao du Dugih bedema, sa njiliove
unutranje strane; drugi, oivien maslinovim stablima, vodio je do atinske kapije.
Sagraene su jo tri kopnene magistrale koje su se zavravale na granici Beotije. Jedna
je vodila iz Eleusine u Plateju, druga iz Atine u Tebu, trea iz Atine u pogranini grad
Orop. Mala duina tih puteva svedoi slaboj razvijenosti kopnene trgovine. Uopte,
puteva nije bilo mnogo, a uz to bili su nepodesni i slabo su odravani. Kola na eiiri
toka, koja su sluila kao transportno sredstvo, nisu mogla da prou na svim mestima;
osim toga, nedostatak volova u Atici (njih su morali da kupuju u Beotiji) oteavao je
upotrebu tih vozila. Zbog toga su za transport robe obino upotrebljavani veliki
karavani tovarnih mazgi ili magaraca koje su pratili gonii.
Suvozemni prevoz bio je vrlo skup; ponekad su trokovi suvozemnog prevoza robe
bili jednaki svoti koja je odgovarala polovini vrednosti celokupne robe u transportu;
pomorski transport bio je, razume'se, znatno jeftimji.
Unutranjom trgovinom uglavnom su se bavili sitni prekupci i razno sai. Oni su
obino ili peke pored svog natovarenog magarca ili su svoj tovar nosili na ramenima.
Uglavnom su trgovali ivotnim namirnicama, divljai, sitnim domaim potreptinama,
odevnim predmetima, cveem, itd. Osim raznosaa bilo je i trgovaca koji su drali
male prodavnice po pijacama. Uz neke od ovih prodavnica nalazile su se i male
radionice. Vlasnici takvih preduzea prodavali su robu izraenu u vlastitoj
radionicikao i onu koju su nabavljali kod drugih zanatlija-trgovaca.
Na pijacama su prodavani poljoprivredni proizvodi ito, hleb, povre, voe, riba,
razni proizvodi atinski i uvozni, kao i stokaTroblje. Svaka vrsta robe imala je
odreeno mesto. Roba je izlagana ili pod otvorenim nebom ili pod provizorno
izraenim atorima. U gradovima sa velikim trgovinskim prometom izgleda da je
drava iz svojih sredstava podizala pokrivene galerije u koje su se smetale trgovine.
Na predlog Perikla, u Pireju je izgraena specijalna galerija za trgovine branom.
Na trite su sa svojom robom dolazili i robovi koji su iveli odvojeno" da bi tu
unovili svoje proizvode, i slobodne zanatlije individualni majstori koji su prodavali
posue, oruje, vunu, i seljaci koji su prodavali povrce i ito. Tu se takoe prodavala
roba izraena u malim i velikim robovlasnikim radionicama. Na pijacama velikih
trgovakih gradova okupljali su se ne samo graani i seljaci iz mesta i okoline ve i
stranci iz drugih oblasti.
Osim pijaca koje su radile iz dana u dan, odravani su pored velikih hramova ili za
vreme sveanosti posebni sajmovi na kojima su se sticali prodavci i kupci iz mnogih
grkih gradova. Neprikosnovenost grkih hramova i obiaj da se sklapa primirje za
vreme trajanja optegrkilfsveanosti predstavljali su garanciju za bezbednost
putovanja svih trgovaca. Meu tim sajmovima veliku populamost uivao je sajam u
Delfima.
Opti nadzor nad celokupnom pijanom trgovinom poveravan je u grkirn
gradovima naroitim slubenicima agoranomima". Oni su skupljaK pijaninu, vodili
su rauna redu, posredovali u svim sporovima koji su izbijali prilikom pogodbi, itd.
Agoranomi su, takoe, bili ovlaeni da kanjavaju one koji su varali na vagi ilimeri,
protiirali falsifikate ili pokvarenu robu, itd.
Trgovina itom obavljana je u Atini pod kontrolom posebnih slubenika
sitofilaka" (uvara ita); rijih je bilo 5 u Atini i 5 u Pireju. U drugim gradovima gde

se pitanje snabdevanja itom nije postavljalo tako otro kao u Atini ovu dunost
obavljali su agoranomi.
'
tanosti i ispravnosti mera i vaga vodila su rauna posebna slubena lica, tzv.
metronomi koje je biraia narodna skuptina.
Razvoj

Na svakoj pijaci kao neophodno potrebno lice nazelenakog lazio se trapezit (menja). Raznovrsnost moneta, kapitala
raznolikost valuta i odstupanja u kovanju novca doveli su do neophodnosti da se vri zamena rao /
neta. Za svoje usluge menjai su naplacivali izvesnu svotu, ponekad dosta veliku.
Prodaja i preprodaja strane monete i njena zamena za lokalnu u poetku su
predstavljali glavne operacije trapezita.
Zamena moneta raznih gradova morala je da dobije naroito vaan znaaj irenjem
spoljne trgovine. Svaka nova oblast, ukljuivi se u sistem opte trgovine, ubacivala je
na trite i svoju monetu. Tako se posao trapezita komplikovao. Od njih se zahtevalo
da bude dobro upoznati sa svim monetarnim sistemima, da znaju da razlikuju vrednost
moneta i da imaju jasnu predstavu meusobnom odnosu raznih monetarnih sistema.
U takvim prilikama isplata i primanje novca predstavljali su vrio sloenu operaciju.
Tako se trapeziti postepeno od obinih menjaa pretvaraju u posrednike prilikom
raznih trgovinskih operacija i postaju svojevrsni bankari" koji primaju novac i
isplauju ga u drugoj moneti. Pojavljuje se obraun bez isplate u gotovom novcu.
Duga pogaanja kraj menjakog stola zamenjena su usmenom i linom naredbom
ulagaa prevoenju novca sa njegovog rauna na neiji dragi ili naredbom da se
nekome izvri isplata u gotovini. Tako su trapeziti bili primorani da vode posebne
raunske liste za svakog svog ulagaa. Te operacije se pojavljuju u V veku, ali do
njihovog razvoja dolazi uglavnom tek u IV veku.

Likovi Atine i njene sove. Dva novia od deset drahmi, iskovana u Atini Oko 486. godine
pre n.e.

Osim trapezita, u finansijskim operacijama takvu ulogu, ako ne i veu, igrali su

krupni centri sa hramovima kojima su upravljale amfiktionije. Hramovi su u obliku
darova i poklona dobijali ogromna sredstva. Bogatstvo hramova poveavalo se i putem
iznajmljivanja zemlje koja je pripadala hramovima, naplatom novanih kazni,
kreditnim operacijama pri kojima su kamate hramovima ponekad donosile ogromna
sredstva. Neprikosnoveriost hramova dovela je do toga da su im na uvanje poveravali

svoj novac ne samo pojedina privatna lica ve i drave. Tako se u situaciji njihovih
dunika naao niz polisa, a neki veliki politiki uticajni robovlasnici postali su njihovi
ulagai.
Spoljna Kao to smo vec naglasili, razvoj trgovine potrgovina morskim
putevima predstavljao je za Grku i njenu kolonijalnu periferiju pitanje ivota.
Uporedo s pomorskom trgovinom, napredovala je i tehnika moreplovstva. Iako se
plovidba tokom celog V veka i u veem delu IV veka po pravilu odvijala samo du
obala, ipak su se moreplovci u sluajevima preke potrebe i u to vreme usuivali da
preplove relativno velika prostranstva na morima. Isto to moglo bi se reci i duini
navigacionog perioda. Plovidba trgovakih brodova kao po pravilu obavljala se
uglavnom samo tokora letnih meseci, od aprila do septembra, ali su poznati pojedini
sluajevi plovidbe i u zimskim mesecima.
R/Ai/fcLt^! , E/iPORi
Meu trgovcima koji su obavljali svoje poslove u dragim zemljama posebnu
kategoriju su sacinjavali oni koji su imali svoje vlastite brodove i kao kapetani
upravljali njima; od njih su se razlikovali trgovci koji su svoju robu transportovali
tuim brodoviraa. Prvi su se zvali naukleri, a
1 '

. W .liift ' <c3t

drugi empon.
I trgovci i brodovlasnici u sluajevima nedostatka gotovog novca koji im je bio
potreban za njihove operacije morali su stalno da se obraaju trapezitima ili svojim
liferantima. Kao zalog kreditoru se stavljao na raspolaganje brod i]i tovar, ili i jedno i
drugo. Ponekad se zajam uzimao uz zalog iznosa koji je brodovlasnik imao da dobije
za prevoz tue robe. Kamate na te pomorske zajmove, s obzirom na rizik vezan za
njih, bile su vrio visoke; kretale su se od 10 do 30 i vie procenata, zavisno od duine
plovidbe broda. Perspektiva velike zarade u sluaju srenog zavretka trgovinske
ekspedicije terala je grke trgovce i brodovlasnike da pristaju na tako velike kamate.
Odnos drave U direktnoj vezi s porastom trgovinskog prometa i
prema trgovini s proirivanjem trita pojavljuje se potreba za izvesnom organi
zovanou trgovinskih odnosa. Potrebu za tim oseali su neposredni uesnici u
trgovini trgovci i drava. Na toi osnovi pojavila su se udriienja trgovaca i
brodovlasnika u obliku kompanija.
Meutim, uplitanje drave u trgovinske odnose imalo je neuporedivo vei znaaj. U
ivotu svakog polisa trgovina je igrala vanu ulogu. U cilju obezbeenja i pomaganja
pomorske trgovine stvarane su jake pomorske flote. Da bi drava bila obezbeena
neophodnom robom, Atina je u ime narodne skuptine sklapala posebne trgovinske
ugovore s drugim polisima.
Atinska drava je naroitu panju poklanjala regulisanju trgovine itora, jer je to
bio artikal za koji nisu bili zainteresovani samo komercijalni kmgovi vezani za
trgovinu itom ve i celokupno stanovnitvo Atine. Kad bi transport ita iz Sicilije
sarno malo zakasnio odmah su skakale cene hleba; prekupcf i trgovci, u cilju unosnije
prodaje ita, ponekad su stvarali lanu paniku na gradskom tritu. Borei se protiv
ovakvih i slinih zloupotreba, drava je dozvoljavala da se pod itni zalog daju vrio
veliki zajmovi. Prema atinskim zakonima uvoz ita bio je dozvoljen samo u Pirej.

Meutim, ove mere, lako su unele lzvestan red u trgovmu zitom, ipak su bile
nedovoljne.
Intervencija drave u poslovima privatne trgovine nije se ograniavala samo na
regulisanje trgovine itom. Meu najvanije stavke dravnifi prihoda spadao je porez
na trgovinski promet. Pravo naplate tog poreza drava je prenosila putem javne
licitacije na pojedine zakupce ili kOmpanije nekoliko zakupaca. Na primer, u Atini se
za vreme Peloponeskog rata pravo naplate poreza u Pireju svake godine prodavalo na
javnoj licitaciji za 30 talenata, ali je stvarni iznos sakupljenog poreza znatno
premaivao svotu koju je odreivala drava. Porezi na trgovinu naplaivani su i u svim
znaajnim trgovakim lukama Sredorz^mnog'i CHro^'mora. Naplata p'oreza obavljana
je pregledom tovara svakog broda koji je ulazio u luku ili izlazio iz nje; pregled su
vrili posebni slubenici. U sluajevima kad bi prilikom pregleda broda pronali
prikriven tovar, njega bi konfiskovali, a visinu poreza udesetostruili.
U sluaju nekih poremecaja u novanom sistemu ili kad bi dravi hitno zatrebao
novac, drava je za sebe uzimala monopol na prodaju uvezene robe. U nekim
gradovima proglaavan je privremeni monopol na izvoz ita ili ulja iz roda te godine.
Otkupljujui ito, ulje ili neke druge namirnice prema utvrenim cenama, drava ih je zatim prodavala po najviim
i. -' J 1 ...,
cenama na inostranim tritima. Ali sve oye mere imale su privremenkarakter, i posle
njihovog ukidanja ponovo je uspostavljana slobodna trgovma.
U cilju obezbeenja svojih potreba drava je ponekad stavljala zabranu na izvoz
nekih proizvoda, uglavnom deficitarnih. U Atini se to pre vega odnosilo na ito. Za
vreme rata esto je zabranjivan izvoz ivotnih namirnica i ratnog materijala kako se
time ne bi koristila neprijateljska strana.
Ne raspolaemo podacima zakonima iz oblasti trgovine u V-IV veku. Ali
injenica da su postojali specijalni sudovi za pretresanje dela iz oblasti trgovine
ukazuje na nesumnjivo postojanje trgovinskog zakonodavstva u grkim dravama.
Verovatno se u to doba javljaju i prvi pokuaji kodifikacije propisa pomorskoj
trgovini kojima se tokom naredne epohe u velikoj meri koristio Rodos.
6. PRIHODII RASHODI ATINSKE DRAVE
Izvori prihoda Prikaz ekonomskog ivota Grke ne bi bio potpun kad se ne bisrao
osvrnuli na finansijsku delatnost grkih polisa. budetu veine polisa imamo samo
nepotpuna obavetenja koja se uglavnom odnose ne na V nego na idue vekove.
Potpuniju sliku moemo stvoriti samo finansijskom ivotu atinske drave.
Posle obrazovanja Atinskog pomorskog saveza temelj dravne privrede Atine inili
su danak (foros) koji su Atinjanima svake godine 'uplaivali lanovi saveza, prihodi od
monopola na kovanje moneta i niz trgovinskih monopola po saveznikim lukama.
Celokupna svota forosa u poetku je iznosila 460 talenata godinje. Iznos forosa koji
se naplaivao od veine saveznikih zajednica tokorii prvihpedeset godina (478-426.
g.) izgleda da se menjao vrio malo; porast opteg prihoda Atine pred poetak
Arhidamovog rata (od 460 na 600 talenata) pre bi se mogao tumaiti kao porast broja
saveznikih zajednica, nego kao poveanje forosa pojedinih gradova. Foros se obino

uplaivao jedanput godinje, prilikom svetkoviqa velikih Dionisija. Za zakanjenje

uplate saveznici su kanjavani dopunskim zaduenjem na foros, a u sluajevima
potrebe i kaznenim ekspedicijama. ezdeseti deo celokupnog iznosa forosa ulagan je u
neprikosnoveni dr/avni fond blagajnu boginje Atine.
U stalne dravne prihode spadali su takoe i prihodi od dravnih poseda koji su u
nekim sluajevima bili prilino veliki (na primer, prihodi od laurijskih rudnika,
kamenoloma i solana). Znaajan prihod imala je dravnablagajna i od carinskih
dabina: od pijanine koja je naplaivana za pravo prodaje robe na pijaci i od carine za
robu koja se izvozila iz grada. Izgleda da u V veku jo nije postojala jedinstvena
carina: najneophodniji proizvodi carinjeni su po niskoj tarifi, manje neophodni po
vioj. U IV veku ve je bila uvedena jedinstvena carina koja je iznosila jedan odsto.
Natpisi koji su stigli do nas svedoe naplatama vrenim prilikom prodaje
nekretnina i prodaji prava na naplatu raznih dabina. U svim pomenutim sluajevima
drava je naplaivala carinu u svoju korist. U takvim sluajeviraa procent se kretao od
1/2 do 5; obino je s poveanjem prodajne cene procent bivao nii. U dravnu blagajnu
ulazile su i sudske takse i sudske novane kazne kao i novac od rasprodate
konfiskovane imovine. Meteci i slobodnjaci plaali su dravi direktne dabine;
graansko stanovnitvo bilo je osloboeno direktnih dabina.

r<z c H ; CHha,^

Liturgije Imuni graani imali su specijalnu obavezu da jedan deo svojih

prihoda daju drutvu. To su bile tzv. liturgije. Smisao ovog termina moe da se odredi
reima delatnost u korist drave". Postanak liturgija potie jo iz onog doba kad su se
dravne dunosti obavljale besplatno, kad su vojske opremane na vlastiti raun, kad
drava nije imala nikakvog stabilnijeg prihoda, i zato su onda bogati graani koji su
upravljali dravom u svom interesu smatrali asnom dunou da na sebe preuzmu
velike izdatke za podmirenje potreba svih graana.
Bogati meteci bili su angaovani u liturgijama kao i ostali graani, ali su bili
ikljueni iz Iiturgija vojnog karaktera kao i iz nekih liturgija vezanih za kult.
Najznaajnije su bile liturgije vezane za organizaciju svetkovina koje su se
ponavljale periodino: horegija i gimnazijarhija. Horeg je morao da sastavi hor koji je
nastupao u pozorinim takmienjima prilikom sveanosti, da ga snabde potrebnim
kostiraima, da plaa njegovu obuku, hrani sve njegove uesnike tokom obuke i za
vreme svetkovina. Za vreme slinih takmienja svaka od postojeih deset fila obino je
opremala svoj hor. Gimnazijarhija se sastojala u organizovanju gimnastikih
takmienja, na primer, trke s bakljama koje su se u Atini prireivale pet puta godinje.
Osim trokova za obuku uesnika u takmienju, gimnazijarsi su bili duni da se brinu
za osvetljavanje i ukraavanje mesta na kojem su prireivana takmienja. Kao i horezi,
oni su uzimani iz svake file, prema izboru koji je vrio arhont-bazileus. Liturgija
vezana za rat zvala se trijerarhija. Rashode za graenje novih trijera i njihovo
opremanje jarbolima i jedrima drava je preuzimala na sebe. U poetka je u obaveze
trijerarha spadalo samo to da vodi brigu dobrom stanju broda i njegove oprerne.
Ponekad je to zahtevalo krupne izdatke, naroito ako brod vie nije bio nov. Izgleda da
su se u V veku povecali trokovi trijerarha za opremanje broda: na raun trijerarha
nabavljana je i sitna oprema za brodove, a osim toga on je morao da prikupi i obui
posadu, a ponekad i da je plaa.

U onom periodu kad je Atina raspolagala sa 400 brodova u spiskove trijerarha bilo
je upisano 1200 bogatih graana s takvim proraunom da svaki od njih bude zaduen
obavezama trijerarha najvie jednom u tri godine. U godini svoje trijerarhije, trijerarh
je morao da napusti sve svoje poslove i da lino vodi rauna brodu. Radi olakanja
tekoa skopanih s ovom liturgijom, trijerarh je bio osioboen svih ostalih liturgija i
vanrednih poreza. Posle sicilijanske ekspedicije, kad su rashodi na graenje i
odravanje flote porasli, a finansijska kriza u Atini postala jo jaa, Atinjani su morali
da se odreknu individualne trijerarhije i da uvedu nove forme sintrijerarfiiiu: bilo je
dozvoljeno da se udruuju dva do tri trijerarha radi odravanja jednog broda. Meutim,
ova forma nije naroito olakala poloaj trijerarha, a stvorila je mogunost za
neurednost i neodgovoran odnos prema obavezi. Zato je sintrijerarhija bila kratkog
veka. Izgleda da se u vezi s otporom bogataa prema sistemu trijerarhije graanima
kojima su liturgije bile pretee dozvoljavalo da svoje liturgije prenesu na drugog
bogatijeg graanina. toj svojevrsnoj instituciji znamo samo iz izvora koji se odnose
na IV vek, ali moe se pretpostaviti da je ona postojala i u V veku. Kod rasporeivanja
horegije arhont, a kod raspoieivanja trijerarhije stratezi odreivali su kratak rok
(obino 3 dana) za podnoenje albi na nepravilnosti u zaduivanju liturgijama; u toku
tog roka graanin zaduen liturgijom bio je duan da prenese svoje zaduenje na
drugog graanina bogadjeg od sebe i osioboenog obaveza. Graanin koji se pozivao
na zamenu mogao je ili da primi na sebe ponuenu liturgiju ili da pristane na zamenu
svog imanja za imanje oriog koji ga je pozvao. Poto bi dolo do zamene imovine, ovaj
bi bio duan da obavlja liturgiju iz imovine koju je dobio u zamenu. Tako se oko
liturgija bila bitka izmeu bogatih i siromanih graana atinske drave; u periodu
vladavine oligarha pored ukidanja demokratskih institucija obino su ukidane i
liturgije.
Eisfora U periodima tekim po atinsku dravu graani i meteci su zaduivani
privremenim i vanrednim direktnim porezom (eisfora). Prvi put je taj porez bio uveden
u Atini oko 428/27. g. Nepoznato je na koji je naiii u V veku naplaivana eisfora;
neki naunici misle da je ona u to doba ubirana u vidu poreza na prihode od
nekretnina. Ali poto su njome zaduivaiii i meteci, koji su plaali 1/6 celokupnog
poreza, verovatnija je pretpostavka da je to vec u V kao i u IV veku bio porez i na
nepokretnu i na pokretnu imovinu. 428. g. celokupan prihod od eisfore iznosio je 200
talenata.
Eisfora je u Atini smatrana najomraenijim zaduenjem, jer se prema ukorenjenini
shvatanjima smatralo da je direktni porez nespojiv sa graanskom slobodom. Zato su
eisforu primenjivali samo u sluajevima najvece nude. ak i tada kad je ovaj porez
ubiran u toku dueg vremena, on je uvek smatran samo privremenom merom.
Prema tome, atinska drava je raspolagala raznovrsnim izvorima prihoda, ali su sva
sredstva prikupljana u Atici ipak bila mnogo manja od onih svota koje su dolazile od
atinskih saveznika. Tako je ekonomska mo atinske drave u V veku bila vezana za
politiko i vojno podjarmljivanje drugih grkih gradova.
Rashodi Rashodi za prinoenje rtava i prireivanje prosla-

atinske drave va gutali su dobar deo dravnog budeta. Atina je imala vie praznika
nego ijedan drugi polis. 410/9. g. za proslavu Velikih Panateneja bilo je potroeno 5
talenata i 10 mina i
za prinoenje rtava 51 mina i 74 drahme. Znatan rashod predstavljali su
* ** ..................................................................................................................................................................................................................................................

. <*

i izdaci zanagrade na tim takmienjinia. Pobednicima na konjskim ili gimnastikim

takmienjima davane su stotine amfora sa svetim uljem, kao i zlatni i srebrni venci. U
vojnim takmienjima na ime nagrada pokTanjani su i bikovi koji su procenjivani na 1
minu po glavi.
Jo vea sredstva u doba Kimona i Perikla troena su na utvrenje Atine: za
podizanje Dugih bedema, za utvrenje uniona, Pireja, Eleusine i drugih mesta u
Atici. Uz te rashode dolazili su i rashodi za podizanje javnih zgrada. Celokupan iznos
rashoda za potrebe graevinarstva u vreme Perikla izgleda da je dostigao svotu od 6-8
hiljada talenata.
U atinskom budetu vanu stavku predstavljali su rashodi za vojne potrebe.
Izdravanje suvozemne vojske i konjice pre Perikla nije nita kotalo dravnu
blagajnu, jer se svaki graanin naoruavao i izdravao svom troku. Kasnije je te
rashode znatnim delom primila na sebe drava. Pri tora treba imati u vidu da je
sredinom V veka osim vojske od 3350 ljudi smetene u samoj Atini postojala i stalna
vojska van Atine pomorska i kopnena. Velike rashode iziskivalo je i odravanje flote
koja je brojala od 200-300 trijera, kao i odravanje atinskog uticaja meu saveznicima.
U periodu Periklove uprave, kad je politika prema saveznicima bila ako ne blaga, a
ono bar umerena, odravanje kontrole nad saveznicima iziskivalo je relativno male
rashode. Meutim, za vreme Peloponeskog rata, kad je savezniki foros znatno
povean i opozicija saveznika postala naroito opasna, rashodi za odravanje
saveznika u pokornosti naglo su porasli. Osim ratne flote, drava je izdravala i dva
specijalna broda Salaminiju" i Paraliju" koji su uglavnom sluili za razna
izaslanstva.
Ukupni godinji rashodi sredinom i krajem V veka u Atini iznosili su
proseno od 30-40 do 80 talenata. Za vreme rata dravni rashodi su naglo rasli. Opsada
Samosa, na primer, kotala je Atinu preko 1275, a Potideje 2000-2400 talenata.
Trokovi sicilijanske ekspedicije koja je, istina, prema Tukididovom svedoanstvu,
predstavljala najskuplji vojni poduhvat Atinjana, iznosili su najmanje 4500-5000
talenata.
Na kraju treba da se zadrimo i na pitanju rashoda za plaanje slubenih lica. Plata
lanova helijeje koju je uveo Perikle u poetka je iznosila 2 obola dnevno za svakog
sudiju. Od vremena Kleona ona je poveana na 3 obola dnevno; na istoj visini ostala je
i u IV veku. Celokupan iznos rashoda na helijaste zavisio je od broja dana u koje je
zasedala helijeja i KI broja prisutnih helijasta. Oko 425. g. ukupan rashod za sudstvo
dostigao je sumu od 50-60 talenata. Plate lanova veca, koje je takoe ustanovljeno u
doba Perikla, predstavljale su u V veku rashod od 15-20 talenata godinje. Arhonti,
koji su raspolagali i niim personalora, bili su plaeni na ovaj nain: svaki arhont je
dobijao 4 obola dnevno, a drava je uz
to iz svojih sredstava hranila doboara i flautistu.
***

Sve to je reeno u prethodnom izlaganju svedoi tome da je u Grkoj u V veku

ve postojala relativno razvijena robna proizvodnja i robni promet. Karakteristinu
istorijsku osobenost ekonomskog razvitka Grke predstavljalo je to to je klasa
robovlasnika, u ijim se rukama vrila koncentracija privatne svojine nad sredstvima
za proizvodnju, esploatisala rad osnovnih proizvoaa, robova, metodama
vanekonomske prinude. Prema reima K. Marksa to je bilo naturalno prisvajanje tue
radne snage putem direktne fizike prinude". Odatle vrlo jasno proizlazi da robna
proizvodnja u antikoj robovlasnikoj Grkoj, nezavisno od stepena razvijenosti
trgovine, nije mogla da dostigne svoju viu formu, tj. nije mogla da postane ono to je
kapitalistika proizvodnja.
PELOPONESKI RAT
1. POLOAJ GRKOJ NA POETKU RATNIH OPERACUA

Znaaj PeloponePeloponeski rat predstavlja najvaniju prekretnicu skog rata 11

istoriji klasine Grke. U tom ratu sukobile su se s jedne strane, Atina koja se nalazila
na elu nekoliko stotina helenskih polisa ukljuenih u sastav Atinskog pomorskog
saveza (arhe), i s dmge strane Sparta, vodea drava Peloponeskog saveza koji je
obulivatao veimi drava na Peloponezu. Tako je sam rat po imenu saveza pod
rukovodstvom Sparte nazvan Peloponeski rat". Peloponeski rat je trajao od 431. do
404. g. i obeleio je prelomni moment u istoriji Helade. Ako je tokom prethodnog
perioda robovlasnika Grka ivela u periodu uspona, a epoha Perikla, predstavlja
doba najveeg unutranjeg procvata Grke", onda posle Peloponeskog rata Atina gubi
svoju nekadanju mo i itav sistem polisa ulazi u period dugotrajne krize iz koje se
izlaz pokazao mogucim tek poto je celu Grku pokorila Makedonija.
Posle sjajnih uspeha izvojevanih u grko-persijskim ratovima celokupan tok
dogaaja nametnuo je Heladi pitanje puta njenog daljeg razvoja: ili pobeda Atine koja
bi znaila napredak trgovine i zanatstva, borbu za hegemoniju na moru i demokratski
razvoj (razume se u okviru antikog robovlasnikog ureenja) ili pobeda Sparte koja bi
znaila pobedu zemljoposednike aristokratije i, prema tome, odricanje od svili
dostignua koje je Helada stekla istorijskom pobedom nad Persijom u prvoj polovini V
veka.
Peloponeski rat se kako svojom dugotrajnou i obimom ratnih operacija, tako i
estinom borbe, a konano i svojim istorijskim znaajem znatno razlikovao od veoma
estih i uobiajenih ratova u staroj Grkoj izmeu pojedinih polisa, pa ak i njihovih
koalicija.
Pre svega, privlai panju sama dugotrajnost tog rata. Ne uzimajui u obzir
kratkotrajne prekide, rat je trajao punih 27 godina; pii tonie su neposredne aktivne
operacije izmeu glavnih protivnika Atine i Sparte trajale blizu 20 godina, a da se nije
jasno pokazala premo ni na jednoj strani. Radi uporeenja podseamo na to da je
svaka od velikih persijskih ekspedicija na Grku velikib za svoje doba reena jednom
ili dvema bitkama. Dugotrajno odvajanje miiogih desetina hiljada ljudi od mirnog,
svakidanjeg posla porazno je delovalo na ekonomiku itave Grke. Elementarne
nesree zemljotres, sua, strahovita glad i epidemija jo su
9Q1

vie pogorale ruilake posledice rata i zaotrile krizu sistema polisa uopte. Tukidid,
savremenik i uesnik Peloponeskog rata, ovako karakterie njegove posledice:
Meutim ovaj rat veoma se mnogo oduio i doneo toliko nevolja Heladi koliko ni
jedan drugi rat u istom vremenskom razmaku. Jer, niti je ikada toliko gradova bilo
osvajano i opustoeno, jednom od strane varvara a dragih od samih Helena, koji su
meusobno ratovali (a bilo je i takvih gradova koji su posle osvajanja promenili i
stanovnitvo) a nije bilo nikada ni toliko progonstava i ubijanja ljudi, jednih u samom
ratu a drugih u graanskim neniirima". (I, 23).23
Peloponeski rat ni po emu nije predstavljao dogaaj od lokalnog znaaja; on je
imao meunarodni karakter. Izbivi na osnovu konflikta izmeu Atine i Peloponeskog
saveza, rat je odmah buknuo irom cele teritorije kontinentalne Grke i grkih ostrva,
zatim se preneo na zapadne periferne oblasti helenskog sveta na Siciliju i konano je
uvukao u ratni vrtlog i Persiju. U veoj ili manjoj meri u ratnim operacijama su
uestvovale sve zemlje istonog Mediterana. Posledice rata najkatastrofalnije su se
odrazile na njegove glavne uesnike: kako na pobeenu Atini tako i na pobednika
Spartu.
Peloponeski rat, za razliku od svih prethodnih ratova, voen je sa izuzetnora
estinom, jer je u njemu osim politikog momenta borbe za hegemoniju u Grkoj,
odluujuu ulogu igrao socijalni faktor. Posebno velik znaaj imao je antagonizam
izmeu zemljine robovlasnike aristokratije i robovlasnike demokratije koja je u
prvom redu izraavala interese trgovako-zanaflijskih krugova. Osim osnovnog
antagonizma izmeu Atine i Sparte, tokom rata takoe su znatnu ulogu igrale i
komijske rasprave izmeu pojedinih polisa, koje su bile uobiajene u staroj Heladi.
U toku borbe izmeu dve grupacije grkih drava po prvi put je ako se ne raunaju
mesenski ratovi dolo do masovnog istupanja robova, a vrio je karakteristino da je do
toga dolo kako na jednoj, tako i na drugoj strani. Mnogobrojne pobune helota za
vreme piloske operacije, kao i bekstvo hiljada atmskih robova u Dekeleju, znatno su
uticali ne samo na tok ratnih operacija ve i na konani ishod rata. I upravo to usko
preplitanje politikih i socijalnih protivrenosti predodredilo je kako dugo trajanje i
razorni karakter rata tako i njegove socijalno-politike posledice.
Izvori

Ne samo generacijama koja su dola kasnije nego ak i savremenicima tog rata, naroito mlaim koji su
doiveli 404. g., bilo je sasvim jasno da se Peloponeski rat veoma razlikovao od svih
prethodnih ratova. Pre svega, ovde treba obratiti panju na na glavni, a esto i jedini
izvor Tukididovo delo koje on zapoinje izjavom da poinje da pie od samog
poetka, jer je mislio da e rat biti veliki i najznaajniji od svih prethodnih" (I, 1, 1).
Tukididovo stvaralatvo kako se vrio tano izrazio akademik S. A. ebeljev,
predstavlja najvii obrazac antike istoriografije".
Nasuprot svojim prethodnicima, posebno svom starijem savremeniku Herodotu,
Tukidid je stvarno nastojao da napie naunu istoriju dogaaja. On se iroko i vrlo
marljivo koristi dokumentacijom i nastoji da kritiki prie podacima koji mu stoje na
raspolaganju. Tukidid kae: Nisam smatrao da su zasluile da se zabelee injenice
23 Svi citati dati su premaknjizi Tukidid: Peloponeski rat" u prevodu Duanke Obradovi. (Prosveta,
Beograd, 1999.)

ratnim dogaajima koje bi doznao od kakvog sluajnog namernika, ili onako kako one
meni izgledaju, nego dogaajima kojima sam lino prisustvovao ili sam njima uo
od drugih, ali polazei od najstroeg ispitivanja svakog pojedinog detalja" (I, 22, 2). U
mnogim sluajevima Tukidid se opravdava da nije bio u stanju da konstatuje istinu. On
uvek naglaava ta su, prema njegovom miljenju, osnovni uzroci dogaaja. Nabrojivi
neposredne uzroke rata (korkirski i potidejski konflikti, megarska psefizma), Tukidid
kao osnovni uzrok rata navodi to ,,to su Atinjani postali velika sila i to su ulivali
strah Lakedemoncima i tako ih primorali na rai" (I, 23, 5).
Tukidid je sam aktivno sudelovao u drutvenom ivotu i politikoj borbi svog
polisa Atine. Potpuno je jasno da su njegova politika ubeenja bio je pristalica
umerene oligarhije morala da utiu na njegovu ocenu unutranje politike borbe u
Atini. Tukidid je bio neprijateljski raspoloen prema demokratiji. On daje vrlo
negativnii karakteristiku najveeg voe demosa Kleona; takoe, osim praznih
nedokazanih uvreda, u potpunosti preutkuje delatnost uglednog Kleonovog
sledbenika Hiperbola; Tukidid iskreno odobrava umerenu oligarhiju Teramena 411. g.
kiio najbolje dravno ureenje" i potpuno nezaslueno pripisuje joj uspehe atinske
flote postignute pod rukovodstvom Alkibijada. Ropstvo je, prema Tukididu, normalan
prirodni poloaj za varvare".
estoka politika i socijalna borba, koja se rasplamsala u itavoj Heladi za vreme
Peloponeskog rata, u oima Tukidida predstavljala je samo dokaz divljanja i moralnog
srozavanja Helena. Ne shvatajui socijalne uzroke graanskog rata na Korkiri, on se
ograniava na jadikovke zbog zloinake ljudske prirode. Ljudska priroda, koja je
sada potpuno nadvladala zakone, i koja je bila navikla da protivno zakonima ini zlo,
sa radocu je otkrivala da ne vlada svojim strastima, jer su one jae od pravinosti, i da
je neprijatelj svega to je uzvieno" (, 84, 2).
Tukididu takoe nije jasna povezanost unutranjeg politikog razvoja i ratnih
operacija zaraenih strana. Moe biti da on upravo zato i preutkuje vane dogaaje
koji su se zbivali u unutranjoj istoriji Atine kako neposredno pred poetak rata i u
periodu koji je nastao odmah posle Periklove smrti tako i za vreme Nikijinog mira. On,
na primer, ne govori nita napadima na Perikla i ljudima oko njega u godinama
433-431, ni uzgred ne spominje ostrakizam Hiperbola itd. Plutarhove biografije
Perikla, Nikije i Alkibijada na sreu delimino popunjavaju tu neprijatnu prazninu u

delu najveeg istoriara klasine

Grke. Bez obzira na kritiki
odnos prema mitovima, Tukidid
ipak veruje u postojanje Haribde i
Lestrigona.
Takoe
poklanja
mnogo panje raznim priama,
predskazanjima i proroanstvima.
No i pored svega toga, Tukidid
uvek nastoji da bude objektivan u
opisima dogaaja koliko god je to
raogue i da se oslobodi linih
simpatija ili antipatija. Tukididova
objektivnost naroito se jasno
ispoljava u iznoenju injenica
vezanih za njegov vlastiti neuspeh
u
amfipoljskoj
ekspediciji.
Posledica tog neuspeha bila je
osuda koju je istoriaru izrekla
atinska narodna skuptina i
njegovo izgnanstvo iz Atike (IV,
104107).
Antika
istoriografija
je
Tukididovim
delom
dostigla
najvei domet u svom razvoju.
Njegova izjava tome da njegovo
Tukidid. Rimska kopija grkog originala
delo nije sastavljeno s ciljem
nekog knjievnog nadmetanja, za
trenutno sluanje, ve kao tekovina
za sva vremena" (I, 22), nala je izmeu ostalog svoju potvrdu i u injenici da niko od
starih istoriara nije ak ni pokuao da ponovo opie dogaaje koje je izloio Tukidid.
Sva trojica autora koji su se specijalno bavili Peloponeskim ratom (Ksenofont, Kratip i
Teopomp) poinjali su svoje izlaganje od onog mesta na kome se prekida Tukididova
istorija.
Poslednji period rata (411. do 404. g.) najmanje je poznat. Za taj period kao glavni
izvor slui nam Ksenofontova Grka istorija" i osim toga fragmenti iz dela Diodora
sa Sicilije, kao i Plutariiove biografije Alkibijada i Lisandra.
Za analizu socijalno-polidkog ureenja Atine, karakteristiku njgnog ekonomskog
stanja u poetku rata, poloaja i raspoloenja razmh grupa atinskog stanovnitva meu
njima i robova od velikog su znaaja Aristofanove komedije, Pseudo-Ksenofontov
Atinski ustav", istoimeno delo Aristotela, kao i neki govori atinskih oratora.

Za istoriara vaan izvor predstavljaju i natpisi iz tog perioda, Uglavnom to su

tekstovi ugovora, inventarski spiskovi i rauni atinskih hramova, podaci uplati forosa
od strane lanova Atinskog pomorskog saveza, neke odluke eklesije. Njihovi tekstovi
objavljeni su u zbomiku grkih natpisa ,Jnscriptiones Graecae" (u daljem tekstu IG), a
izlaze i u tekuim brojevima arheolokih asopisa, pre svega u asopisu Hespeiia".
Zahvaljujui tim epigrafskim tekstovima, moemo da ustanovimo obim danka kojim je
Atina optereivala lanove arhe-e, da utvrdimo visinu trokova za pojedine
ekspedicije, kao i da ocenimo sadrinu saveznikih ugovora Atine sa mnogim
polisima.

Odnos protivNajistinitiji uzrok, ali onaj kome se najmanje nikih snaga

govori, mislim da je bio taj to su Atinjani postali velika sila i to su ulivali strah
Lakedemoncima i tako ih primorali na rat" tako utvruje Tukidid glaviii uzrok
najveeg rata u istoriji Helade (I, 23, 5). I stvarno, nagli porast raoi Atine tokora
pentekontaetije 50-godinji period izmeu poraza armije Kserksa i poetka
Peloponeskog rata zapretio je hegemoniji Sparte ak i na samom Peloponezu. Taj
porast odvijao se u okolnostima estoke klasne i socijalne borbe. Jaanje Atine
nesumnjivo je vodilo pobedi demokratije, dok se osnovni princip spartanske politike
sastojao u jaanju i irenju oligarhijskog ureenja. Preplitanje spoljnopolitikih sa
socijalnim momentinia neizbeno je vodilo ratu. Prema tome, osnovni uzrok
predstavljala je borba Atine i Sparte za hegemoniju u Heladi, za puteve daljeg
demokratskog ili aristokratskog razvitka helenskih polisa. Meutim, Atina se ne moe
smatrati napadaem. Inicijativa za izazivanje rata nesumnjivo se nalazila na strani
peloponeskog saveza. Tukidid pie tome retrospektivno, ocenjujui situaciju pred
poetak Dekelejskog rata (VII, 18, 2): ,,U prethodnom (Arhidamovom) ratu smatrali su
su Lakedemonci prekoraenje prava postojalo je sa njihove strane, jer su Tebanci uli
u Plateju dok je vaio ugovor pa, iako je ranijim sporazumom bilo ugovoreno da se ne
pribegava oruju ako je suprotna strana voljna da se podvrgne arbitrai, oni su se i
pored toga, ogluili, kada su ih Atinjani pozvali na sud". Razurae se da sve to ni
izdaleka ne znai da je Atina 433-431. g. teila ka miru. Politika Perikla bila je
nepomirijiva, rat je bio agresivan, nepravedan, pljakaki i s jedne i s druge strane.
Druga grupa protivrenosti, iako manje vanih, ali zato jo otrijih, bila je vezana
za sukob interesa atinske trgovine i trgovine uticajnih lanova Peloponeskog saveza
Korinta i Megare. Sva tri povoda za ovaj rat: korkirsko, potidejsko, ak i megarsko
pitanje imali su za podlogu atinskokorintski antagonizam. Razmimoilaenje politike
linije Korinta i Sparte u odnosu na Atinu osjeca se tokom celog rata i uvek su upravo
koriritski predstavnici bili ti koji su postavljali zahtev za preduzimanje najodlunijih
mera protiv Atine.
435-431. godine Atinska arhe predstavljala je najveu politiku ligu koja je
obuhvatala istonu polovinu Mediterana. Osim same metropole u sastav arhee ulazili
su bez izuzetka svi grki polisi zapadne obale Male Azije od obala Crnog mora do
Rodosa, skoro sva ostrva Egejskog bazena (osim Melosa, Tere i Krita), veina polisa
sa obala Propontide, Trakije, Halkidika i mnogi pricrnomorski polisi. Na severu i na
zapadu saveznici Atine bili su Tesalija, Korkira, Epidamnos i Zakint. U centralnoj
Grkoj Atinjani su uivali podrku Platejaca, Mesenjana u Naupaktu i veine

Akarnanaca. U veoj ili manjoj meri sa Atinom se solidarisalo stanovnitvo mnogih

jonskih gradova Velike Grke i Sicilije. Nije sluajno to Aristofan naziva atinski
demos gospodarem tolikih gradova, vlastelinom teritorije od Sarda do Ponta" (Ose",
700) i nastavlja: Gradova, ostrva koji nam donose danak bie oko hiljadu, bie i
vie". Satirini stihovi:
Kad bi bilo nareeno da svako uzme na hranu dvadesetoricu Atinjana, Dvadeset hiljada graaiia
moglo bi da ivi u izobilju i uz peenu zeetinu, Da se ne die od stolova i da se medenim
kolaima hrani ne skidajuci venac"

omoguuju nam da stvorimo preteranu, ipak jasnu sliku veliini atinske drave. U
sauvanim spiskovima atinskih saveznika, koji se odnose na uplate forosa upisano je
preko 300 polisa iz Atinske arhee.
Foros je u proseku iznosio po 600 talenata godinje. Poetkom rata u Akropolju je
uvan kovani novac u vrednosti od 6000 talenata i 3500 talenata u raznim skupocenim
predmetima (Tukidid , 13).
Oruane snage Atine sastojale su se od ratne flote u kojoj se broj trijera24 peo na
300 i kopnene vojske koja je imala oko 27.000 hoplita. Ako je atinska kopnena vojska
brojera a posebno borbenim kvalitetom znatno zaostajala iza spartanskom, na moru
Atinjani nisu imali premca. U govoru odranom pred poetak rata koji Tukidid
pripisuje Periklu, govornik je istakao prednosti Atinjana u oblasti finansija i, naroito,
u pomorstvu. Govorei slabim stranama Peloponeana, on je rekao ,,da je najvanije
to Ce biti onemogueni oskudicom u novcu. I to ga budu sporije nabavljali morae
da odugovlae; ali kada doe vreme ratu onda nema ekanja" (I, 142, 1). Meutim,
Atina koja je raspolagala ogromnim rezervama novca i gospodarila morem bila je
sasvim nepovrediva za arniije svojih neprijatelja, gordosti koju je ispoljavala Atina
svesna svoje moi najbolje sveoi hiperbolina Periklova izjava koju je dao
sugraanima: ,,Pa ako bih mogao smatrati da sam vas ubedio, ja bih vam savetovao da
odete i da svoju zemlju sami opustoite i na taj nain pokaete Peloponeanima da
zbog takvih stvari neete pokleknuti" (I, 143, 5).
Dugi bedemi koji su vezivali Atinu s Pirejem predstavljali su za to doba apsolutnu i
neosvojivu prepreku ak i za spartansku armiju koja se dugo nalazila u Atici. Prema
Marksovoj opasci, Atinjani su ,,kao proizvoai robe oseali nadmo nad Spartancima,
jer su ovi za rat raspolagali samo ljudstvom, a ne i novcem".
Tukidid u ime Korinana najljucih neprijatelja Atine daje jasnu karakteristiku
Atinjana. Na kongresu Peloponeskog saveza predstavnik Korinta kae: ,,Vi, izgleda,
uopte niste raunali s tim ta predstavljaju Atinjani s kojima vam predstoji borba...
Atinjani vole sve novotarije, odlikuju se brzinom u prosudivanju i ostvarenju jednom
donetih odluka... oni se uuuju i na ono to prevazilazi njihove snage, sposobni su na
rizik bez oklevanja i ne gube nadu akni u najkritinijim okolnostima... Pobeujui
neprijatelje, Atinjani ih progone to je mogue dalje, a doivljavajui poraz povlae se
to manje... Ako se Atinjani prevare u nekom poduhvatu, onda u zamenu za to

24 Trijere su ratni brodovi sa tri reda vesala. U klasino doba trijera je bila dugaka 40-50 metara, iroka 36 metara, a imala je nosivost od oko 250 tona. Posadu trijere inili su veslai (170) i mornari (20).
Maksimalna brzina koja se nije mogla trajno odravati iznosi- la je oko 10 milja na as. Glavno oruje
trijere bio je izdueni kljun krme koji je bio obloen gvoem i isturen nad samom povrinom vode.

pothranjuju nove nade i tako nadoknauju ono to im nedostaje. Posedovanje i nada u

ono ega se prihvate slivaju se u jedinstvenu celinu samo kod Atinjana, zahvaljujui
brzini kojom oni prilaze ostvarenju svojih namera". (I, 70, 17)25
Neprijatelj Atine bio je Peloponeski savez u koji su ulazili skoro svi polisi
Peloponesa, izuzev Argosa i delimino Ahaje. Od naroite vanosti bilo je to to je
Megara koja se nalazila na samoj Istamskoj prevlaci u to vreme bila orijentisana prema
Sparti.
To je Spartancima prualo mogunost da bez prepreka upadaju u Atiku kao i da
odravaju vezu sa svojim mnogobrojnim saveznicima u centralnoj Grkoj. Meu te
saveznike spadao je Beotski savez, Istona Lokrida, Fokida, Ambrakija, Leukada i
Anaktorij. Lakedemonjani su osim toga mogli da raunaju na podrku dorskih kolonija
na Siciliji, posebno Sirakuze.
Glavnu snagu Peloponeskog saveza predstavljala je kopnena vojska. Prema reima
Plutarha (Perikle", 33), pad komandom Arhidama za vreme prvog upada u Atiku
nalazilo se 60.000 peloponeskih i beotskih hopliPeloponeska ratna flota uglavnom se sastojala od korintskih i megarskih brodova.
Sa pomonim eskadrama Sikiona, Pelene, Eleje, Ambrakije i Leukade celokupno
brojno stanje peloponeske flote izraavalo se dosta velikim brojem od 300 plovnih
jedinica
to
je
bilo
skoro
jednako
veliini

25 O tome koliko je u Heladi bio rairen atinski" nain miljenja najbolje svedoi to to Tukidid stavlja u
usta spartanskog kralja Arhidama, koji je pred rat opominjao Pelopo- neane. misao koja nije ba
karakteristina za Lakedemonjane da se rat obino reava ne silom oruja, nego novanim sredstvima (
I, 83, 2).

atinske flote. Meutim, borbena sposobnost peloponeskih brodova bila je

vrlo slaba. U pomorskim bitkarna tog'doba pitanje pobede reavala je
umesnost posade i sposobnost manevrisanja krmom. U tom pogledu niko
nije bio ravan atinskim trijerama. Osim toga, atinska flota koja se sastojala
od 300 trijera bila je u poetku pojaana sa jo 120 trijera Korkirana.
Zato su Tako su Lakedemonci izdali zapovest onima iz Italije i Sicilije,
koji su stali na njihovu stranu, da, srazmerno veliini svojih gradova, naine
nove brodove" (, 7, 2).
to se tie finansijskih sredstava spartanskih saveznika, ona zaista nisu
rnogla cfa se porede sa novanim sredstvima arhee, ali su i oni raspolagali
dosta velikim rezervama novca. Za izdravanje llote od 300 trijera samo za
vreme aktivnih ratnih operacija flote bilo je potrebno najmanje 3 talenta
dnevno.26 Takve su otprilike bile rezerve i vojno-ekonomski potencijal obe
strane. Meutim, unutar atinske pomorske drave stanje je bilo dosta
zategnuto. Bez obzira na spoljanju sreenost prilika, mnogobrojne
unutranje protivrenosti potkopavale su vrstinu atinske pozadine.
Pre svega tu je bio klasni antagonizam izraeu robova i robovlasnika.
Dravno ureenje Atine bilo je demokratinije od svih ureenja iromxitave
Grke; tu su svi graani neposredno uestvovali na izborima. Meutim, ne
smemo zaboraviti da je ta demokratija bila robovlasnika demokratija.
Pitanje broja robova u Atici nije jo ni do sad rasvetljeno u nauci, bar ne
konano. Ali ak i u sluaju da prihvatimo minimalni broj 70 hiljada ljudi,
dolazimo do zakljuka da je broj robova znatno premaivao broj njihovih
gospodara. Tako je bilo i za vreme Peloponeskog rata. Pa ipak bekstvo vie
od 20 hiljada atinskih robova, veinom zanatlija, Spartancima u Dekeleju
(VII, 27, 5) predstavljalo je teak udarac za ekonomsku moc Atine, iako
ovde robovi nisu predstavljali stalnu pretnju interesima drave kao to su to
bile hronine pobune i ustanci helota u Sparti.
Od vrlo velike vanosti bilo je i pitanje uzajamnih odnosa izmeu Atine i
njenih saveznika. Treba imati na umu da je sam broj stanovnika u
saveznikim gradovima bio deset puta vei od broja stanovnika Atike. Od
toga koliko su saveznici bili pokorni Atini zavisila je i sama mogunost
Atine da vodi ratne operacije. Saveznici su, meutim, bili ogoreni pre
26 Na drugoj saveznikoj skuptini odranoj u Sparti zimi (431. g.) korintski poslanici kau: Flotu u kojoj su
jai, napraviemo ili od novca koji svaki od nas poseduje, ili od novca iz Delfa ili Olimpije... Sto se tie novca
koji na je za to potreban, dobiemo ga nametima" (I, 121, 3-5). Delfi su zaista uvek aktivno nastupali protiv
Atinjana. Delfsko proroite savetuje Epidamnjanima da svoj grad predaju Korinanima (I, 25, 1), poziva
Lakedemonce da otponu rat protiv Atine (I, 118, 3; 123, 1) i obeava im svoju linu pomo (, 54, 4). tome
da su Spartanci sakupili sa svih strana Helade vee svote novca namenjene voenju rata, saznajemo i iz
fragmentarnog natpisa IG V. 1,1. U njemu se, iz- meu ostalih, pominju Efeani i Hioani - stanovnici gradova
koji su spadali u atinsku arhe. Ti darodavci izgleda da su bili pripadnici lokalne aristokratije, u svakom sluaju,
bogati ljudi; tako su sami Hioani darovali 8000 medimni. Spartanci su takoe dobijali priloge s ostrva Melosa,
iz
Ahaje,
moda
iz
Lokride
i
drugih
mesta.
t

svega zato to su morali da plaaju Atini godinji danak veci od onog koji su
plaali pod vlau persijskog cara.27 Osim toga Atinjani su na sve mogue
naine i ekonomski i politiki vrili pritisak na svoje saveznike. Perikle ne
govori uzalud mrskoj vladavini" Atinjana nad svojim saveznicima i direktno
im se obraa reima: Jer vlast koju vi sad drite jeste tiranska vlast." (, 63, 12). Ista misao, samo jo otrija, formulisana je u govoru Kleona: ,,Vi (Atinjani)
ne vidite da je vaa vlast tiraiiija nad onima koji pletu protiv vas zavere, a vai
su podanici i protiv svoje volje." (, 37, 2). Tukidid izraava istu misao kao
svoje lino miljenje: Tako je, dakle, veina Helena bila ogorena na Atinjane,
jedni elei da se oslobode njihove vlasti, a dmgi bojeci se da pod nju ne
potpadnu." (II, 8, 4). Cak i za vreme pregovora sa Spartancima sami Atinjani
izjavljuju da su ,,ve od mnogih bili omraeni" (1,75,4). Istina, ovakva
karakteristika moe da bude i preterana, jer su simpatije Tukidida prema
oligarhiji van svake sumrije. Meu demokratskim elementima Atinjani su,
nesumnjivo, uivali izvesnu podrku.
I, najzad, treu grupu protivrenosti u atinskom drutvu inile su
protivrenosti izmeu zemljoposjednike oligarhije, potomaka eupatrida s jedne
strane, i trgovako-zanatlijskih demokratskili grupacija s druge strane7
Grapaija koja je pruala podrku Periklu oslanjala se na veliku veinu atinskih
graana; u nju su spadali trgovci i zanatlije koji su radili za izvoz, imuniji
graani koji su sudelovali u velikim graevinskim radovima u Atini i, konano,
mnoge hiljade graana koji su na ovaj ili onaj nain primali od drave platu na
raun prihoda od arhee. U politikoj borbi veliku je ulogu igralo seljatvo Atike
koje je svojom kolebljivou davalo prevagu ovoj ili onoj strani. Tokom skoro
punih petnaest godina Periklove vlasti, opozicija oligarhijeT)iIa'je potisnuta, ali
ne i likvidirana, i im je dolo do spoljnopolitikih komplikacija buknula je
poveanom snagom. Qd_velikog je znaaja bila, naroito u poslednje vreme
Periklove uprave, i opozicija radikalno-demokratskih krugova na elu sa
Kleonom. Ta grupa zastupala je one slojeve atinskog graanstva koji su bili
zainteresovani za maksimalnu ekonomsku i politiku ekspanziju. Pa ipak u
periodu koji je neposredno prethodio objavi rata, Periklovi protivnici nisu se
usuivali na direktno istupanje protiv njega i smatrali su prikladnijim da njegov
autoritet podrivaju indirektiiim putem, napadajui Ijude koji Su mu'Bfli bliki i
kompromitujui ih. Kao mete napada bili su izabrani Fidija, Aspasija i
Anaksagora. Fidiju su okrivili za krau velikih vrednosti pri izradi statue
boginje Atine. Bez obzira to krivica nije dokazana strpali su ga u zatvor, gde
je, prema Plutarhovim reima, i umro. Fidija je bio lini Periklov prijatelj, a uz
to je upravo Periklu bila poverena kontrola nad atinske flote. Meutim, borbena
sposobnost peloponeskih brodova bila je vrlo slaba. U pomorskim bitkarna tog
doba pitarije pobede resavala je umesnost posade i sposobnost manevrisanja
27 Mit Aristidovoj pravednosti" dobrim delom se zasnovao na tome to je on saveznike uplate
u blagajnu na Delosu odredio u istom odnosu u kojem su helenski polisi plaali danak
Persijancima. Pa ipak je tokom nekoliko decenija celokupan iznos forosa porastao sa 460 na 600
talenata.

krmom. U tom pogledu niko nije bio ravan atinskim trijerama. Osim toga,
atinska flota koja se sastojala od 300 trijera bila je u poetku pojaana sa jo
120 trijera Korkirana.
Zato su Tako su Lakedemonci izdali zapovest onima iz Italije i Sicilije,
koji su stali na njihovu stranu, da, srazmerno veliini svojih gradova, naine
nove brodove" (, 7, 2).
to se tie finansijskih sredstava spartanskih saveznika, ona zaista nisu
mogla da se porede sa novanim sredstvima arhee, ali su i oni raspolagali dosta
velikim rezervama novca. Za izdravanje flote od 300 trijera samo za vreme
aktivnih ratnih operacija flote bilo je potrebno najmanje 3 talenta dnevno.28
Takve su otprilike bile rezerve i vojno-ekonomski potencijal obe strane.
Meutim, unutar atinske pomorske drave stanje je bilo dosta zategnuto. Bez
obzira na spoljanju sreenost prilika, mnogobrojne unutranje protivrenosti
potkopavale su vrstinu atinske pozadine.
Pre svega tu je bio klasni antagonizam izmeu robova i robovlasnika.
Dravno ureenje Atine bilo je demokratinije od svih ureenja irorrtitave
Grke; tu su svi graani neposredno uestvovali na izborima. Meutim, ne
smemo zaboraviti da je ta demokratija bila robovlasnika demokratija. Pitanje
broja robova u Atici nije jo ni do sad rasvetljeno u nauci, bar ne konano. Ali
ak i u sluaju da prihvatimo minimalni broj 70 hiljada ljudi, dolazimo do
zakljuka da je broj robova znatno premaivao broj njihovih gospodara. Tako je
bilo i za vreme Peloponeskog rata. Pa ipak bekstvo vie od 20 hiljada atinskih
robova, veinom zanatHja,"Spartancima u Dekeleju (VII, 27, 5) predstavljalo je
teak udarac za ekonomsku mo Atine, iako ovde robovi nisu predstavljali
stalnu pretnju interesima drave kao to su to bile hronine pobune i ustanci
helota u Sparti.
Od vrio velike vanosti bilo je i pitanje uzajamnih odnosa izmeu Atine i
njenih saveznika. Treba imati na umu da je sam broj stanovnika u saveznikim
gradovima bio deset puta vei od broja stanovnika Atike. Od toga koliko su
saveznici bili pokorni Atini zavisila je i sama mogunost Atine da vodi ratne
operacije. Saveznici su, rneutim, bili ogoreni pre

28 Na drugoj saveznikoj skuptini odranoj u Sparti zimi (431. g.) korintski poslanici kau:
Flotu u kojoj su jai, napraviemo ili od novca koji svaki od nas poseduje, ili od novca iz Delfa ili
Olimpije... Sto se tie novca koji na je za to potreban, dobiemo ga nametima" (I, 121, 3-5). Delfi
su zaista uvek aktivno nastupali protiv Atinjana. Delfsko proroite savetuje Epidamnjanima da
svoj grad predaju Korinanima (I, 25, 1), poziva Lakedemonce da otponu rat protiv Atine (I, 118,
3; 123, 1) i obeava im svoju linu pomo (, 54, 4). tome da su Spartanci sakupili sa svih
strana Helade vee svote novca namenjene voenju rata, saznajemo i iz fragmentarnog natpisa IG
V. 1, 1. U njemu se, iz- meu ostalih, pominju Efeani i Hioani - stanovnici gradova koji su
spadali u atinsku arhe. Ti darodavci izgleda da su bili pripadnici lokalne aristokratije, u svakom
sluaju, bogati ljudi; tako su sami Hioani darovali 8000 medimni. Spartanci su takoe dobijali
priloge s ostrva Melosa, iz Ahaje, moda iz Lokride i drugih mesta.

svega zato to su morali da plaaju Atini godinji danak vei od onog koji su
plaali pod vlau persijskog cara.29 Osim toga Atinjani su na sve rhogue
naine i ekonomski i politiki vrili pritisak na svoje saveznike. Perikle ne
govori uzalud mrskoj vladavini" Atinjana nad svojim saveznicima i
direktno im se obraa reima: Jer vlast koju vi sad drite jeste tiranska
vlast." (, 63, 1-2). Ista misao, samo jo otrija, formulisana je u govoru
Kleona: ,,Vi (Atinjani) ne vidite da je vaa vlast tiranija nad onima koji pletu
protiv vas zavere, a vai su podanici i protiv svoje volje." (, 37, 2).
Tukidid izraava istu misao kao svoje lino miljenje: Tako je, dakle,
veina Helena bila ogorena na Atinjane, jedni elei da se oslobode njihove
vlasti, a drugi bojei se da pod nju ne potpadnu." (II, 8, 4). ak i za vreme
pregovora sa Spartancima sarni Atinjani izjavljuju da su ,,ve od mnogih bili
omraeni" (1,75, 4). Istina, ovakva karakteristika moe da bude i preterana,
jer su simpatije Tukidida prema oligarhiji van svake sumnje. Meu
demokratskim elementima Atinjani su, nesumnjivo, uivali izvesnu podrku.
I, najzad, treu grupu protivrenosti u atinskom drutvu inile su
protivrenosti izmeu zemljoposjednike oligarhije, potomaka eupatrida s
jedne strane, i trgovako-zanatlijskih demokratskih grupacija s druge strane.
Gmpaija koja je pruala podrku Periklu oslanjala se na veliku veinu
atinskih graana; u nju su spadali trgovci i zanadije koji su radili za izvoz,
imuniji graani koji su sudelovali u velikim graevinskim radovima u Atini
i, konano, mnoge hiljade graana koji su na ovaj ili onaj nain primali od
drave platu na raun prihoda od arhee. U politikoj borbi veliku je ulogu
igralo seljatvo Atike koje je svojom kolebljivou davalo prevagu ovoj ili
onoj strani. Tokom skoro punih petnaest godina Periklove vlasti, opozicija
oligadiije bila je potisnuta, ali ne i likvidirana, i im je dolo do
spoljnopolitikih komplikacija buknula je poveanom snagom. Od velikog
je znaaja bila, naroito u poslednje vreme Periklove uprave, i opozicija
radikalno-demokratskih krugova na elu sa Kleonom. Ta grupa zastupala je
one slojeve atinskog graanstva koji su bili zainteresovani za maksimalnu
ekonomsku i politiku ekspanziju. Pa ipak u periodu koji je neposredno
prethodio objavi rata, Perijdovi protivnici nisu se usuivali na direktno
istupanje protiv njega i smatrali su prikladnijim da njegov autoritet podrivaju
indirektnim putem, napadajui ljude koji u mu bili bliski i kompromitujui
ih. Kao mete napada bili su izabrani Fidija, Aspasija i Anaksagora. Fidiju su
okrivili za krau velikih vrednosti pri izradi statue boginje Atine. Bez obzira
to krivica nije dokazana strpali su ga u zatvor, gde je, prema Plutariiovim
reima, i umro. Fidija je bio lini Periklov prijatelj, a uz to je upravo Periklu
bila poverena kontrola nad

29 Mit Aristidovoj pravednosti" dobrim delom se zasnovao na tome to je on saveznike

uplate u blagajnu na Delosu odredio u istom odnosu u kojem su helenski polisi plaali danak
Persijancima. Pa ipak je tokom nekoliko decenija celokupan iznos forosa porastao sa 460 na
600 talenata.

atinske flote. Meutim, borbena sposobnost peloponeskih brodova bila je vrlo

slaba. U pomorskim bitkarna tog doba pitarije pobede reavala je umesnost
posade i sposobnost manevrisanja krmom. U tom pogledu niko nije bio ravan
atinskim trijerama. Osim toga, atinska flota koja se sastojala od 300 trijera bila
je u poetku pojaana sa jo 120 trijera Korkirana.
Zato su Tako su Lakedemonci izdali zapovest onima iz Italije i Sicilije,
koji su stali na njihovu stranu, da, srazmerno veliini svojih gradova, naine
nove brodove" (, 7, 2).
to se tie finansijskih sredstava spartanskih saveznika, ona zaista nisu
mogla da se porede sa novanim sredstvima arhee, ali su i oni raspolagali dosta
velikim rezervama novca. Za izdravanje flote od 300 trijera samo za vreme
aktivnih ratnih operacija flote bilo je potrebno najmanje 3 talenta dnevno.30
Takve su otprilike bile rezerve i vojno-ekonomski potencijal obe strane.
Meutim, unutar atinske pomorske drave stanje je bilo dosta zategnuto. Bez
obzira na spoljanju sreenost prilika, mnogobrojne unutranje protivrenosti
potkopavale su vrstinu atinske pozadine.
Pre svega tu je bio klasni antagonizam izmeu robova i robovlasnika.
Dravno ureenje Atine bilo je demokratinije od svih ureenja irom-itave
Grke; tu su svi graani neposredno uestvovali na izborirpa. Meutim, ne
srnemo zaboraviti da je ta demokratija bila robovlasnika demokratija. Pitanje
broja robova u Atici nije jo ni do sad rasvetljeno u nauci, bar ne konano. Ali
ak i u sluaju da prihvatimo minimalni broj 70 hiljada ljudi, dolazimo do
zakljuka da je broj robova znatno premaivao broj njihovih gospodara. Tako je
bilo i za vreme Peloponeskog rata. Pa ipak bekstvo vie od 20 hiljada atinskih
robova, veinom zanat1ija,Spartanciraa u Dekeleju (VII, 27, 5) predstavljalo je
teak udarac za ekonomsku mo Atine, iako ovde robovi nisu predstavljali
stalnu pretnju interesima drave kao to su to bile hronine pobune i ustanci
helota u Sparti.
Od vrlo velike vanosti bilo je i pitanje uzajamnih odnosa izmeu Atine i
njenih saveznika. Treba imati na umu da je sam broj stanovnika u saveznikim
gradovima bio deset puta vei od broja stanovnika Atike. Od toga koliko su
saveznici bili pokorni Atini zavisila je i sama mogunost Atine da vodi ratne
operacije. Saveznici su, meutim, bili ogoreni pre

30 Na drugoj saveznikoj skuptini odranoj u Sparti zimi (431. g.) korintski poslanici kau:
Flotu u kojoj su jai, napraviemo ili od novca koji svaki od nas poseduje, ili od novca iz Delfa ili
Olimpije... Sto se tie novca koji na je za to potreban, dobiemo ga nametima" (I, 121, 3-5). Delfi
su zaista uvek aktivno nastupali protiv Atinjana. Delfsko proroite savetuje Epidamnjanima da
svoj grad predaju Korinanima (I, 25, 1), poziva Lakedemonce da otponu rat protiv Atine (I, 118,
3; 123, 1) i obeava im svoju linu pomo (, 54, 4). tome da su Spartanci sakupili sa svih
strana Helade vee svote novca namenjene voenju rata, saznajemo i iz fragmentarnog natpisalG
V. 1, 1. U njemu se, iz- meu ostalih, pominju Efeani i Hioani - stanovnici gradova koji su
spadali u atinsku arhe. Ti darodavci izgleda da su bili pripadnici lokalne aristokratije, u svakom
sluaju, bogati ljudi; tako su sami Hioani darovali 8000 medimni. Spartanci su takoe dobijali
priloge s ostrva Melosa, iz Ahaje, moda iz Lokride i drugih mesta.

svega zato to su morali da plaaju Atini godinji danak vei od onog koji su
plaali pod vlacu persijskog cara.31 Osim toga Atinjani su na sve rriogue
naine i ekonomski i politiki vrili pritisak na svoje saveznike. Perikle ne
govori uzalud mrskoj vladavini" Atinjana nad svojim saveznicima i
direktno im se obraa reima: Jer vlast koju vi sad drite jeste tiranska
vlast." (, 63, 1-2). Ista misao, samo jo otrija, formulisana je u govoru
Kleona: ,,Vi (Atinjani) ne vidite da je vaa vlast tiranija nad onima koji pletu
protiv vas zavere, a vai su podanici i protiv svoje volje." (, 37, 2).
Tukidid izraava istu misao kao svoje lino miljenje: Tako je, dakle,
veina Helena bila ogorena na Atinjane, jedni elei da se oslobode njihove
vlasti, a drugi bojei se da pod nju ne potpadnu." (II, 8, 4). ak i za vreme
pregovora sa Spartancima sami Atinjani izjavljuju da su ,,ve od mnogih bili
omraeni" (1,75, 4). Istina, ovakva karakteristika moe da bude i preterana,
jer su simpatije Tukidida prema oligarhiji van svake sumnje. Meu
demokratskim elementima Atinjani su, nesumnjivo, uivali izvesnu podrku.
I, najzad, trecu grupu protivrenosti u atinskom drutvu inile su
protivrenosti izmeu zemljoposjednike oligarhije, potomaka eupatrida s
jedne strane, i trgovako-zaiiatiijskih demokratskih grupacija s druge strane.
Grupaija koja je pruala podrku Periklu oslanjala se na veliku veinu
atinskih graana; u nju su spadali trgovci i zanatlije koji su radili za izvoz,
imucniji graani koji su sudelovali u velikim graevinskim radovima u Atini
i, konano, mnoge hiljadc graana koji su na ovaj ili onaj nain primali od
drave platu na raun prihoda od arhee. U politikoj borbi veliku je ulogu
igralo seljatvo Atike koje je svojom kolebljivou davalo prevagu ovoj ili
onoj strani. Tokom skoro punih petnaest godina Periklove vlasti, opozicija
oligadiije bila je potisnuta, ali ne i likvidirana, i im je dolo do
spoljnopolitikih komplikacija buknula je poveanom snagom. Od velikog
je znaaja bila, naroito u poslednje vreme Periklove uprave, i opozicija
radikalno-demokratskih krugova na elu sa Kleonom. Ta gmpa zastupala je
one slojeve atinskog graanstva koji su bili zainteresovani za maksimalnu
ekonomsku i politiku ekspanziju. Pa ipak u periodu koji je neposredno
prethodio objavi rata, Periklovi protivnici nisu sc usuivali na direktno
istupanje protiv njega i smatrali su prikladnijim da njegov autoritet podrivaju
indirektnim putem, napadajuci ljude koji u mu bili bliki i kompromitujui
ih. Kao mete napada bili su izabrani Fidija, Aspasija i Anaksagora. Fidiju su
okrivili za krau velikih vrednosti pri izradi statue boginje Atine. Bez obzira
to krivica nije dokazana strpali su ga u zatvor, gde je, preraa Plutarhovim
reima, i umro. Fidija je bio lini Periklov prijatelj, a uz to je upravo Periklu
bila
poverena
kontrola
nad

31 Mit Aristidovoj pravednosti" dobrim delom se zasnovao na tome to je on saveznike

uplate u blagajnu na Delosu odredio u istom odnosu u kojem su helenski polisi plaali danak
Persijancima. Pa ipak je tokom nekoliko decenija celokupan iznos forosa porastao sa 460 na
600 talenata.

sredstvima koja su Fidiji stajala na raspolaganju (Diodor, XH, 38). Takp je

Fidijinom osudom bio snano pogoen liiii autoritet Perikla. Proces protiv
Periklove ene Aspasije koja je bila okrivljena za bogohuljenje i pored toga
to je bila opravdana na ponizne Periklove molbe" (Piutarh, Perike, 32),
jako je pokolebao politiki ugled voe atinske drave. Najzad, trei Periklov
drug, filozof Anaksagora takoe je bio okrivljen za bogohuljenje. U ovom
sluaju izgleda da stvar nije dola do suda. Meutim, tri uzastopna napada na
Perikla, koji su dolazili jedan za "rugim, neposredno svedoe tome da se
opozicija u Atini aktivirala jo pre objave rata.
Pa ipak, bez obzira na unutranju borbu, atinska demokratija bila je
uverena u svoju snagu. Ton Periklovih govora kod Tukidida, odnos ovog
istoriara prema rukovodiocu atinske politike (II, 65, 13), opta ocena
Periklove delatnosti od strane svih grkih istoriara sve to svedoi tome da
je osnovna masa demosa bila vrsto zbijena oko svog voe. Ali to najbolje
pokazuje ocena atinske demokratije koju joj daje njen zakleri neprijatelj
autor pseudo-ksenofontovskog Atinskog ustava". Naglaavajui skoro u
svakom poglavlju neprijateljstvo i prezir prema dravnom ureenju svoga
polis, autor vrlo esto priznje da je atinska konstitucija" pruila sve
mogunosti za ostvarenje vlasti robovlasnikog demosa. On pie (I, 4): Ako
nekog udi to to Atinjani u svakom pogledu pretpostavljaju prosti i
siromani svet i uopte demokrate blagorodnim, plemenitim graanima, onda
oni time, kako se sad ispostavlja, i uvaju demokratiju. Upravo, kad sirotinja,
ljudi iz naroda, uopte nii ljudi, postignu blagostanje i kad se stvori mnogo
takvih ljudi, onda oni uvruju demokratiju". Pored toga treba da imamo na
umu da je Atinski ustav" pisan ve posle smrti Perikla, pod jo sasvim
sveim utiskom pustoenja Atike od strane Peloponeana, pod utiskom kuge
i niza drugih nedaa koje su se sruile na Atinu. Autor sam zavrava svoj
spis-paskvilu odavanjem priznanja moi koju je imao demos: ,,Da bi se
izvrio pokuaj obaranja atinske demokratije, malo je aka ljudi" (, 12).
Spartanska pozadina s obzirom na saveznike Sparte bila jejmnogo
sigurnija od atinske. Saveznici Sparte bili su zamteresovani za unitenje
Atine vie nego sania Sparta. Korintska i tebanska oligarhija stalno su
podsticale Lakedemonjane na odluujue akcije. Prvi su preuzeli na sebe
teku obavezu da finansiraju Peloponeski savez, a drugi su napadom na
Plateju neposredno otpoeli vojne operacije. Veoma vanu okolnost
predstavljalo je to to polisi koji su ulazili u sastav Peloponeskog saveza nisu
plaali foros. Lakedemonjani su se koristili hegemonijom, ne uzimajui
danak od svojih saveznike" (I, 19, 1). Parola * pod kojom su
Spartanci vodili rat bila je nesumnjivo vrio popularna meu Helenima.
* u staro doba oznaava ne samo samoupravu u dananjem smislu te rei, ve i
potpunu nezavisnost nekog polisa. Upor. . B. Ranovi, Aleksandar Makedonski i grki
gradovi Male Azije", VDI, 1947, No 4, 59 idd.

Zato se ona susree u svim govorima voa Peloponeskog saveza. S druge

strane, ta parola ne bi mogla da ima politiko dejstvo kad ne bi u
ovoj ili onoj meri bila ostvarivana u uzajamnim odnosima izmeu Sparte i

njenih saveznika. veoj stabilnosti Peloponeskog saveza najbolje svedoi

injenica da za skoro 30 godina, koliko je trajao Peloponeski rat, nije bilo ni
jednog sluaja da se bilo koji lan njenog saveza odvoji od Sparte.
Meutim, u Sparti je druga grapa protivrenosti bila zaotrena jo jae
nego u Atini; to je antagonizam izmeu robova i robovlasnika. Presudni
problem unutranje politike Sparte predstavljalo je pitanje kako da se heloti
dre u pokomosti. Tukidid naglaava da je veina mera koje su
Lakedemonjani poduzimali uvek bila usmerena na njihovu odbranu od
helota" (IV, 80, 3). Sparti je posebno opasno izgledala pobuna helota za
vreme operacije kod Pila. Meutim, celim nizom raznih mera meu kojima je
na prvom mestu bio veoma estok teror ubistvo 2000 najzaslunijih helota
(IV, 80, 4), upuivanje preko granice 700 helotskih hoplita s Brasidom (IV,
80, 5), 600 helota i neodamoda32) u Sicijilu (VII, 19), a ponekad i
oslobaenjem helota (V, 34, 1), Spartanci su ipak uspeli da postignu svoj
glavni cilj i da onemogue opti ustanak helota za vreme rata.
Neposredni povodi Prvi^plet protivrenosti koji je neposredno izazvao za
rat
rat nikao je na Jadranskom moru u vezi sa Korkirom. Korkira (dananji Krf) najsevernije i najvee
ostrvo u grupi Jonskih ostrva, sa povrinom od 950 km2, predstavljala je
najvaniju taku na poraorskom putu za Veliku Grku. Tu je u svoje doba
osnovao koloniju Korint i stanovnitvo ostrva bilo je povezano rodbinskim
vezama sa lanovima Peloponeskog saveza. Ne vodei neposredno nikakvu
znaajniju trgovinu, Korkira je ipak raspolagala velikim rezervama. Prema
Tukididu, Korkirani su bili gospodari celog ondanjeg mora" i, to je
naroito vano, kao vlasnici 120 trijera bili su na trecem, a moda ak i na
drugom mestu po veliini flote u celoj Heladi. Jer u ono vreme oni su po
bogatstvu bili ravni najbogatijima meu Helenima, a u pripremama za rat jo
i jai. to se tie flote, bilo je i malo hvalisanja" (I, 25, 4).
436. g. u korkirskoj koloniji Epidamnosu (danas Dra) demokrati su
proterali oligarhe koji su, udruivi se sa susednim plemenima, poeli da
teroriu lokalno stanovnitvo. alba upuena Korkiri ostala je bez rezultat,
jer vladajuca aristokratija Korkire nije elela da istupi protiv oligarhije
Epidamnosa. Tada su Epidamnjani uputili svoju delegaciju u Korint koji je
poslao u pomo vei broj kolonista, a zatim 75-80 brodova i 2000 hoplita. To
je predstavljalo casus belli izmeu Korkire i Korinta.J>bici kod Leukimne na
Korkiri (u leto 435. g.) Korkirani su odneli pobedu.
Tokom itave idue godine Korinani su opremali ogromnu flotu od 150
trijera; od toga su 600 trijera dali njihovi savezriici: Ambrakioti, Megarani,
Elejci i drugi. Tada su se Korkirani, videci da sami ne mogu da se odupru
opasnosti, obratili atinskoj eklesiji s molbom da ih primi u sastav arhee.

32 Neodamodi su osloboenici iz redova helota. Oni su uivali linu slobodu, ali nisu imali
politikih prava.

Angaovanje na strani Korkire znailo je neusmnjiv i skori poetak rata

sa Peloponeskim savezom. S druge strane, odbijanje pomocTKorkiri znailo
je gubitak velike flote koja bi mogla da se koristi protiv Atine. Osim toga u
ovom sluaju otpadala je i nada za dobijanje zeralje na Siciliji. Eklesija se u
poetku kolebala, ali je konano odlueno da se Korkiri ponudi zakljuenje
odbrambenog saveza. Moemo pretpostaviti da Je u diskusiji koja se vodila u
eklesiji pobedila strana koja je zastupala interese trgovako-zanatlijskih
krugova vezanih za trgovinu sa zapadom.
Za sluaj napada na Korkirane u poetku im je poslato u pomo 10, a
zatim jo 20 trijera. U bici kod Sibotskih ostrva koja se odigrala izmeu
korintske i korkirske flote (u septembru 433. g.) korkirka flota je pretrpela
poraz, ali atinske eskadre koje su se na popritu nalazile u ulozi posraatraa,
spasle su Korkirane od potpunog unitenja. Tukidid kae da je to bila
najveca bitka Helena protiv Helena meu svim dotadanjim bitkama."
Korintska flota brojala je 150 trijera, korkirska 110 svojih i 10 atinskih
trijera. Druga atinska eskadra stigla je posle bitke. Korinani su zarobili 1050
Korkirana. Od njih 800 su prodali kao ldbove, a 250 graana, uglavnom
aiistokrata, uskoro su pustili kucama. Vraanje te grupe aristokrata kasnije je
dovelo do dugotrajnog i upornog graanskog rata na ostrvu.
U periodu diplomatskih priprema za rat Korinani su bili najei
protivnici Atine. Sparta se moa rie bi ni odluila da otpone rat da nije bilo
nastojanja, pretnji, pa ak i ultimatuma korintskih izaslanika. Meutim,
veliki govor korintskih izaslanika u Atini za vreme korkirskog incidenta (I,
37-43) oigledno ostavlja Atini otvorena vrata za pregovore i ouvanje
poloaja koji je bio zagarantovan tridesetogodinjim mirom. Stvar je u tome
to su se trgovinski interesi Korinta sve do sredine 30-tih godina samo
ponekad sukobljavali s atinskim trgovinskim interesima. Glavni pravac
atinske ekspanzije bio je istok (Mala Azija) i severoistok (Propontida i Pont).
Istina, poevi od sredine V veka Atina preduzima odreene korake sa ciljem
da se uvrsti na severnoj obali Korintskog zaliva pa ak i u Italiji, ali prema
uslovima tridesetogodinjeg niira sa Spartom morala je da se odrekne svih
svojih privremenih uspeha u toj oblasti.
Za razliku od Atine glavna sfera uticaja Korinta pruala se na Zapad
(Sicilija, juna Italija) i na severozapad (obale Jadrana). Osim toga, u sluaju
rata protiv Atine sva korintska trgovina padala je pod kontrolu neprijatelja.
Izlaz na zapad kroz Korintski zaliv kontrolisao je Naupakt gde su se naselili
najei neprijatelji Peloponeana Mesenjani, potomci spartanskih helota.
Put kroz Saronski /ali bio je mnogo dui i opasniji, jer je prolazio nedaleko
od Pireja, Prema tome, u sluaju poraza Korint je mogao da izgubi sve, a u
sluaju pobede a obije vrio malo. Tako je bilo do 435. g. i delimino u
vreme samoskog ustanka. Meutim, kad su Atina i Korkirastupileusavez,
Korint se odmahnaao odseenod Sicilije, aistovremeno i od severnog dela
Baikanskog poluostrva. Poloaj Korinta na zapadu postao je jo gori kad je
Atina 432. g. obnovila ugovor savezu sa Leontinom i Reijem (IG, I2, 51 i
52). Sad Korint nije imao drugog izlaza osim rata.

Pravi uzrok rata iznieu Korinana i Atinjana zakljuuje Tukidid (I, 55,
2) bio je taj, to su Atinjani, dok je jo vaio ugovor, uestvovali u
pomorskoj bici na strani Koritirana."
Meutim, Spartanci jo nisu bili voljni da otponu rat. Korkirani su u
Sparti imali velik uticaj i kad su u poetku konflikta s Korintom ponudili da
se stvar rei arbitraom Peloponeana, Spart je prihvatila predlog. Oigledno
je da Sparta nije elela rat profiv Korkire. Zato su Korinani bili prisiljeni da
saekaju sluaj kojim bi itav Peloponeski savez bio uvuen u rat s Atinom.
U tome im je pomogao i potidejski incident koji je posluio kao dragi povod
za rat.
Potideja je bila kolonija Korinta na Halkidiku; nalazila se na vanredno
pogodnom mestu prevlake koje je spajalapoluostrvo Palenu s kopnom. Inae
to je bio manji polis, usko vezan za svoju metropolu Korint koji je u Palenu
svake godine upuivao vie inovnike polisa epidemijurge.
Situacija na obalama Halkidika bila je u to doba neobino komplikovana.
Helenski gradovi tih obala ulazili su u sastav Atinske arhee i plaali su
dvostruke iznose. Foros Potideje povean je 435. g. od 6 talenata na'15. To je
strahovito revoltiralo stanoviiitvo. Sa kontinentalne strane halkidifi polisi
naTazili su se pod jakirn pritiskom kako Makedonije, pod energinim i
neobuzdanim kraljem Perdikom, tako i trakih plemenskih saveza, posebno
plemena Odiisa. Poloaj helenskih gradova bio je takoe zararen
nepoverenjem koje su prema njima gajili Atinjani pod ijom su stalnom
kontrolom nalazili. Osim toga Atinjani su, u elji da ovladaju nalazitima
zlata u Trakiji i graevinskim materijalom iz makedonskih uma za izgradnju
brodova, nastojali svim silama da uvrste svoje pozicije u toj oblasti gde su,
posle dugotrajnih neuspelih pokuaja, 437. g. osnovali koloniju Amfipolj.
Sve to primora Potideju da potrai izlaz u uvrenju svojih veza s
Korintom i Peloponeskim savezom. Zbog takvog stanja stvari Atinjani
zatrae od Potideje ,,da razori svoje bedeme sa strane Palene (sa morske
Strane), da preda taoce i da zbaci epidemijurge" (I, 56, 2). Kako bi naglasili
ozbiljnost svojih zahteva, Atinjani u tu oblast upute 1000 hoplita i 30
brodova, a kasnije jo 40 brodova sa 2000 hoplita. Korint je sa svoje strane
obeao Potidejcima maksimalnu pomo Peloponeskog saveza uputivi odred
peloponeskih dobrovoljaca jaine 1600 hoplita i 400 lako naoruanih
vojnika. U prolea 432. Potideja se zvanino odvojila od Atine i zakljuila
odbrambeni savez sa Halkianima i Beoanima. Atinska vojska stvori obru
oko Potideje i prisili Peloponeane da se zatvore u grad. Opsada Potideje bila
je drugi povod spora izmeu Atinjana i Peloponeana koji je doveo do rata"
(I, 56, 1).33

33 Tukidid pravi otro razgranienje izmeu korkirskog i potidejskog konflikta. Govorei

prvom, on uvek suprotstavlja Atinjane i Korinane (sr. I, 55, 2); u drugom sluaju pro- tiv
Atinjana vie ne stoje sami Korinani, ve svi Peloponeani (I, 56, 1). Konflikt izmeu Atinjana
i Peloponeskog saveza pokazao se u celini tek za vreme opsade Potideje (leto 423. g.).

Najzad treci povod koji je konano predodredio odluku Peloponeana da

objave rat bila je tzv. megarska psefizma. Megara, najblii sused Atike s
jugozapada, nalazila se na samom Istmu. Njene luke, Paga i Niseja,Toje su
se nalazile na Korintskom odnosno Saronskom zalivu, predstavljale su
vanrena sklonita za ukotvljavanje flote. Osim toga, Megara je odravala
uske veze s nizom kolonija koje je sama osnovala na Siciliji (Trotil, Taps,
Megara Hiblejska, delimino Selinunt), kao i sa Vizantom i Kalhedonom na
Bosforu (IV, 75, 2).
U borbi izmeu Atine i Sparte pozicija Megare nije bila vrsta i
sigurna._Meutim, njena teritorija bila je izuzetno znaajna po obe strane.
Draci Megaridu, posebno Geranijski prolaz, Atina bi zatvorila spartanskim
falangama izlaz sa Peloponeza i odsekla bi ih od njihovih saveznika u
srednjoj Grkoj. Za Spartu je Megara znaila obezbeenje kontakta sa
saveznikom Beotijom. Borba za Megaru predstavljala je jedan od uzroka
prvog rata izmeirKtine i Sparte (I, 103, 4); uz to megarski demokrati u ijim
se rukama nalazila vlast u pilosu stalno su se kolebali izmeu atinske
demokratije i peloponeske oligarhije.
Odnosi izmeu Megare i Atirie narocito su se zaotrili zbog izlaska
Megare iz Atinske ariiee, to je usledilo 446. g., kao i zbog njene podrke
Korintuu borbiprotiv Korkire (1,46, 1; 48, 4). U zimu 432. g. atinskaeklesija
donale je specijalnu odluku Megari (megarsku psefizmu), preraa kojoj su
za Megarane, uprkos postojeem ugovoru... bile zatvorene luke koje su se
nalazile u atinskom posedu, kao i atiko trite" (I, 67, 4). Kao motiv za
takvu odluku navodilo se da su Megarani uzorali svetu zemlju... i pruili
utoite odbeglim atinskim robovima" (I, 139, 2). Izgleda da je poslednja
okolnost odigrala veoma vanu ulogu, poto su je Atinjani gotovo zvanino
istakli za vreme pregovora sa Spartom. Prema tome, Tukidid ne govori
masovnom beanju robova samo u vreme ratnih operacija ve i u
prethodnom periodu. Takva odluka eklesije predstavljala je pravu katastrofu
za malu Megaru.
Diplomatske Pregovori izmeu Peloponeskog saveza i Atine pripreme za
rat do kojih je dolo tokom 432. g. interesantni su sa gledita diplomatskih
priprema za ratT Pri tom treba ukazati da su spartanski diplomati, bez obzira
na svoju uobiajenu neumenost, ovog puta bili vrlo veti i pod parolom
slobode za sve Grke obezbedili za sebe maksimum saveznika za predstojei
rat kako meu slobodnim helenskim polisima tako i meu atinskim
saveznicima.
Pitanje rata faktiki je bilo reeno na skuptini odranoj u Sparti tokom
jula i avgusta 432. g. kad su tube saveznika na samovolju Atinjana (meu
njima su bile najotrije izjave korintskih delegata) naterale spartansku apelu
da proglasi Atinu krivom za naruavanje tridesetogodinjeg ugovora. Ubrzo
posle toga Lakedemonjani su sazvali sastanak delegata Peloponeskog saveza
radi donoenja zvanine odluke. Poto je veina drava glasala za rat, on je
postao neizbean. Na skuptini su bili utvreni kontingenti pojedinih

saveznika; tom prilikorn doneta je odluka ,,da ne moe biti odlaganjai" (I,
125, 2). Meutim, Sparti je trebalo jo vremena za vojne i diplomatske
pripreme, to je potrajalo jo oko godinu dana. Tukidid.dosta iscrpno govori
vojnim pripremama Lakedemonjana. Shvatajui da ne mogu da pobede
Atinu bez prevlasti u pomorskim snagama, Lakedemonjani su, Tako su
Lakedemonci izdali zapovest onima iz Italije i Sicilije, koji su stali na
njihovu stranu, da, srazmerno veliini svojih gradova, naine nove brodove."
(, 7, 2).
to se tie diplomatskih priprema za rat, prvi zahtev Peloponeana bio je
da se proteraju krivci za bogohuljenje na boginju", to je praktino
oznaavalo zahtev za proterivanje Perikla koji je po svojoj'majci vodio
poreklo od roda Alkmeonida, krivaca za ubistvo Kilona. Jasno je da je takav
zahtev bio demonstrativan. Borei se toboe pre svega za bogove...
Lakedemonjani nisu toliko raunali na proterivanje Perikla koliko na to-da e
njihov zahtev izazvati razdraenost graana protiv njega" (I, 127, 2). Kao
odgovor na ovo Atinjani su postavili svoj protivzahtev tome da se iz Sparte
proteraju ljudi uprljani ubistvima helota na Tenaru_(464. g.) i ubistvom
kralja Pausanije u hramu Atine Halkioikos.
Druga etapa diplomatske borbe zapoela je zahtevom Spartanaca da se
prekine opsada Potideje i da se da sloboda Egini. Glavni zahtev Spartanaca u
toj etapi odnosio se na ukidanje megarske psefizme, pri emu su njihovi
izaslanici izjavili da rata nee biti ako Atinjani prihvate te ustupke. Meutim,
ovi zahtevi Sparte bili su odbaeni. Posljednji izaslanici doli su u Atinu
krajem zime 431. g. s ultimatumom: Lakedemonjani ele rnir i bie mir, ako
vi (Atinjani) ostavite Helenima autonomiju" (I, 139, 3). Ova mera spartanske
diplomatije iniala je velik politiki znaaj. Ocenjujui situaciju u Heladi
posle tebanskog napada na Plateju, Tukidid kae: Javno miljenje, meutim,
vie je naginjalo Lakedemoncima, posebno zbog toga to su obeali da ce
osloboditi Heladu." (, 8, 4).
Na osnovu Periklovog predloga atinska eklesija je odgovorila na
spartanski ultimatum otrim odbijanjem. To je znailo prekid diplomatskih
odnosa i u najskorije vreme moralo je da dovede do otvorenog rata.
Ratne operacije otpoeli su Tebanci. Za vreme prolenih poljskih radova
431. g. odred od 300 Tebanaca, pod komandom dvojice beotarha, iznenada je
napao na Plateju koja se nalazila na granici Atike. Meutim, Platejci su u
zoru organizovali kontranapad i zarobili 180 Tebanaca meu kojima je bilo
vie predstavnika najuglednijih beotskih rodova. Zbog jakog i naglog
nadolaska reke Asop glavnina tebanskih trupa nije uspela da prie Plateji i
zarobjenici su pobijeni od strane Platejaca koji su bili jako ozlojeeni
izdajnikim napadom na njih. U vezi s tim u Atici su zadrani svi Beoani
koji su se nali u Atici.
To javno naruavanje tridesetogodinjeg ugovora predstavljalo je poetak
Peloponeskog rata.

2. ARHIDAMOV RAT

Strateki planovi Prvi period Peloponeskog rata nosi ime Arhizaraenih strana damov rat po imenu spartanskog kralja Arhidaraa koji
je u poetku rata komandovao trupama Peloponeskog saveza. Arhidamov rat
trajao je od poetka aprila 431. g. pre n.e. do zakljuenja mira izmeu Atine i
Sparte 421. godine pre n.e.
Strateki plan Sparte Arhidam je formulisao u svora govoru
Peloponeanima i saveznicima. Arhidara je izjavio da vojska kojom on ko
manduje predstavlja ogromnu armiju najveu i najhrabriju vojsku" (,
11,1). Atinjani nisu bili u stanju da ira suprotstave ak ni polovinu broja
hoplita i za njih bi bilo bezumlje da prihvate bitku na otvorenom polju.
Znajui to, Arhidam je hteo da provokacijom izazove Atinjane i da ih uvue
u bitku, raunajui na njihovu razjarenost ,,kad budu videli kako pustoimo
njihovu zemlju i unitavamo njihova dobra" (II, 11, 6). Arhidam se, osini
toga, nadao da e Atinjani ,,kod kojih je stasala mnogobrojna mlade i koji
su za rat bili spremniji nego ikada ranije, moda ipak izai protiv njih i da
nee gledati kako im se pustoi zemlja" (, 20, 2). U Arhidamovom planu
vidi se nastojanje da se Periklova grupa lii podrke mnogobrojnog atikog
seljatva koje bi u sluaju peloponeske najezde izgubilo svoj imetak;
nezadovoljstvo seljatva trebalo je jako da potkopa Periklove pozicije.
Tako se peloponeski glavnokomandujuci nadao da e okonati rat jednim
jedinim udarcem. Jedino u sluaju neuspeha tog plana trebalo je da stupi u
dejstvo flota koja je bila postepeno pripremana; istina, i tada joj je bila
dodeljena drugorazredna uloga. Mogue je da su Spartanci raunali i na
pomo atinskih oligarha. Nije sluajno to je Perikle odbio pregovore sa
spartanskim izaslanikom Melesipom koji je bio upuen u Atinu pred
Arhidamov upad u Atiku. Atinjani su ga vratili uz svoju pratnju kako
Melesip ne bi s kime stupio u vezu" (, 12, 2).
Atinska strategija izloena je u Periklovom govoru: Savetovao im je isto to
i ranije: da se pripremaju za rat i da sa polja unesu u grad sve to

Grka u vreme Peloponeskog rata: i. Atina i njeni saveznici 431. g. pre n.e.; 2. Sparta 11 njeni
saveznici; 3. Neutralne oblasti Grke; 4. Brasidin put 423. g. pre n.e.; 5. Sicilijanski pohod
Atinjana 415. g. pre n.e.

3#7

imaju, da ne ulaze u ratni okraj, nego da se presele u grad i da ga brane; da

treba da opreme brodove u kojima lei i njihova snaga, i da dre vrsto vlast
u rukama nad saveznicima." (, 13, 2). To je bio odbrambeni deo plana; u
njemu je bila uzeta u obzir ogromna nadmo Peloponeana u kopnenim
snagama i istovremeno se izraavala elja da im se nametne iscrpljujui rat u
kojem bi odluujuu ulogu morala da odigra flota i finansijska mo Atine.
Dugotrajna blokada obala Peloponeza i prekid trgovinskih veza s Korintom
morall su, prema Periklovom planu, da nateraju neprijatelja da pre ili kasnije
zatrai mir. Prema tom planu34 vana uloga pripadala je atinskim uporitima
na Jonskom moru. Kako je vec5 reeno, preko njega su prolazili glavni
putevi korintske trgovine; iz Sicilije je na Peloponez odlazilo i ito. Radi
uspeha blokade trebalo je da se ona sprovede s obe stFatieTZatosuTitinjani
slali izaslanike sve vie u oblast oko Peloponeza, u Korkiru, Kefaloniju,
Akarnaniju i Zekint, jer im je bilo jasno da e, ako se budu uzdali u njihovo
prijateljstvo, moi sa svih strana ratovati oko Peloponeza" (II, 7, 3).
Kao najbolja potvrda pravilnosti i realnosti toga moe posluiti priznanje
njegove celishodnosti koje daje principijelni protivnik Perikla: Vladari mora
raogu da ine to to tek ponekad uspeva vladarima kopna pustoiti zemlju
jaeg; brodovima se upravo moe prilaziti mestima gde neprijatelja ili uopte
nema, ili gde ih je malo... Kad bi oni (Atinjani) vladali morem ivei na
ostrvu, mogli bi da nanose tetu drugima kako hoe, a da sami ne trpe nita
loe" (Pseudo-Ksenofont, Atinski ustav", , 4 i 14).
Strateki plan Perikla kao i svaki ratni plan nije bio plan isto vojnike
prirode, ve je isto toliko predstavljao i jednu socijalno-politiku meru.
Njegova najslabija strana sastojala se u tome to je on rtvovao interese

34 Pitanje tome koliko je Periklov plan bio realan izazivalo je i jo uvek izaziva velika
neslaganja u literaturi. Mnogi otro osuuju Perikla zato to nije uzeo u obzir odnos klas- nih
snaga u Atini, snagu -opozicije i odnos atikog seljatva prema njemu. To nije tano. Perikle je
savreno dobro znao i imao je na umu sve te okolnosti (upor. njegov govor koji navodi Tukidid,
, 59-64). Nikakav drugi plan rata Atina nije mogla da izradi zbog ogromne nadmoi
Peloponeana na kopnu. Vojno-ekonomski potencijal Atine u poetku rata bio je vei nego
potencijal Sparte koja je uspela da slomi svog neprijatelja tek posle epidemije kuge, sicilijanske
katastrofe i uz pomo persijskog zlata. Celokupan tok Arhi- damovog rata, naprotiv, pokazao je
dalekovidost Periklove politike. Mi nemamo nikakvog razloga da ne verujemo u Tukididovu
procenu situacije, poto je Tukidid, pod sveim uti- scima vojne katastrofe, ipak dao objektivnu
karakteristiku Periklovog plana: Poto su u Siciliji pretrpeli poraz s najveim delom vojske i
sa flotom, a u gradu ve bili na ivici graanskog rata, ipak su skoro deset godina odolevali
starim neprijateljima, a sa njima i onima iz Sicilije, kao i saveznicima koji su se u najvecem
broju protiv njih odmetnuli, a zatim, pruali su otpor i Kiru, sinu persijskog kralja, koji se
pridruio Peloponeanima i davao novac za njihovu mornaricu. I nisu se predali sve dok sami,
zbog linih svaa, nisu udarili jedni na druge i propali. Tako je Perikle u ono vreme s puno
razloga predviao da e Atina lako moci da dobije rat ako ga bude vodila samo sa
Peloponeanima" (II, 65, 12- 13).

atinskog seljatva ija

je
imovina
bila
podvrgnuta
nemilosrdnom
unitavanju i potpunom
razaranju. Sama ta
okolnost
ve
je
predodredila
porast
opozicije Periklovom
kursu u opkoljenoj
Atini i zadala je
ogromne tete borbenoj
sposobnosti Atine na
poetku rata. Drugi
ozbiljan
minus
atinskog plana bio je u
tome to je floti bio
namenjen samo pasivni
zadatak
blokade
Peloponeza
bez
iskrcavanja desanta i
stvaranja uporita na
neprijateljskoj teritoriji.
Tek
je
radikalna
robovlasnika
demokratija, koja je
pod
rukovodstvom
Kleona i Demostena dola na vlast u
toku rata, dopunila Kralj Arhidam II. Rimska kcopija grkog originala Periklov plan,
ukljuivi u njega aktivna dejstva flote; to je i dovelo do Nikijina mira koji
je bio povoljan za Atinu.

Poetak ratnih Tokora prve dve godine rata ratne operacije su

operacija
se odvijale prema stratekim planovima zaraenih strana. Sredinom juna 431. g. peloponeska
vojska je upala u Atiku. Meutim, zahvaljujui sporosti Arhidama, Atinjani
su stigli da posakrivaju ljude i svu pokretnu imovinu iza Dugih bedema i po
ostrvima. Atinjani su... poeli da sa polja preseljavaju u grad ene, decu i
da prenose pokretnu imovinu... unitavali su ak i drvene delove zgrada,
sitnu i tovarnu stoku prebacili su na Eubeju i na draga susedna ostrva" (II,
14, 1). Peloponeani su se pored Enoje, preko Eleusine i Trijaske ravnice
uputili prema najveoj atinskoj demi Aharnjana. Arhidamov raun bio je
jednostavan: hteo je da natera Atinjane na borbu. Prerna njegovom
miljenju, pretnja pustosenjem Atike morala je da deluje na Atinjane gore od
samog
stvamog
pustoenja.
Posle
unitenja
svih

dobara Atinjani ne bi imali vie ta da gube i zato bi bez sumnje ostali iza
gradskih zidina. Kad Arhidamova politika iekivanja nije dala eljeni
rezultat, on zapoe pustoenje Atike, naroito oblasti Aharnjana. Ta dema se
nalazila samo 9 kilometara daleko od Atine, tako da su Atinjani sa zidina
svoje prestorace gledali kako propadaju njihova dobra. Broj hoplita koje su
Aharnjani spremili u atinsku armiju iznosio je oko 3000 pa se lako moe
zamisliti koliko je bilo njihovo negodovanje zbog Periklove neaktivnosti.
Da bismo u potpunosti shvatili socijalno-ekonomski znaaj tete koju je
Atika doivela zbog najezde Arhidama treba da uzmemo u obzir jo dve
okolnosti. Prvo: bez obzira na znatan napredak zanata i trgovine, ipak je jo
u vreme Perikla veina njih (Atinjana) od poetka u davnini i u budue
vreme do samog rata ivela u porodicama na svojim poljima; otuda im nije
bilo lako da pokrenu s mesta itavo imanje, naroito zato to su posle
persijskih ratova tek nedavno bili obnovili svoja gazdinstva" (, 16, 1). Kraj
ovog citata mogao bi izgledati kao preterivanje od strane Tu-kidida jer je od
Kserksovog poraza prolo pola veka. Meutim, ne treba da zaboravimo
karakteristiku antike poljoprivrede. Stanovnici Atike uglavnom su gajili
batenske kulture bavili su se vinogradarstvom i gajenjem maslina to
iziskuje dugogodinji rad, pre nego to pone da pristie rod.
Dovoljno je da se setimo onog jasnog prikaza koji daje ideolog antikog
seljatva Aristofan u Aharnjanima" (175-203). Prorok Amfitej donosi u
bocama tri vrste ugovora iz Lakedemona. Saznavi za to, njega progone
Aharnjani
Zdepasti, stari, jaki i tvrdoglavi,
Kao kamen vrsti ljudi, borci maratonski,
I svi na sav glas povikae: ,,Ah, najpodliji!
Ti nosi mir, a vinogradi su nain
Pogaeni."35

Okusivi od sve tri vrste ugovora: petogodinjeg, desetogodinjeg i

tridesetogodinjeg, junak komedije Dikeopol izjavljuje da prvi od njih
zaudara na smolu i vojniku opremu (aluzija na slubu u raomarici i armiji),
dragi na izaslanike i savezniko odugovlaenje, a trei na nektar i
ambroziju. Scena se zavrava Dikeopolovim reima:
Njega uzimam ja i pijem i crpim;
Aharnjani nek idu k vragu
Slobodan od rata i briga njegovih,

35Upor. takoe:
Smru u im se svetiti za moje zgaene njive.
Smru za spaljene vonjake i vinograde"
(Arhaiijani", 231-232, 512).
i takoe:
,,I neka bude! Posekoe smokve u vrtu mome
Sam sam ih sadio, gajio i odgajio svojom rukom!"
ili:
Pogaen je moj vinograd i nema vie maslina dragih!"
(Mir", 628-629, 634).

Vraam se kui da slavim Dionisa."

Jasnoje daje unitenje vonjaka moralo daogori i baci u oajanje atike

seljake koji su sedili sakrivenl iza nepristupanih bedema Atine.36 Meutim,
Perikle je jednako odugovlaio sa sazivanjem narodne skuptine u Atini,
dugo je obuzdavao provalu nezadovoljstva hoplita iz seoskih dema i na taj
nain stvarno je spasao kopnenu vojsku od neminovne propasti. Poto su na
teritoriji Atike proveli oko mesec dana Peloponeani su morali da odstupe od
Aharnjana i da se preko Oropa povuku u Beotiju. Zatim se, otpustivi
saveznike kontingente, vratie kuama.
Iduce, 430 g., napad se ponovi, s tom razlikom to je Ariiidam uao u
Atiku poetkom juna i od Ahamjana krenuo na jugoistok u pravcu laurijskih
rudnika. Tog letnjeg pohoda Peloponeani su ostali u Atici najdue oko 40
dana. Ovog puta zemlja je bila opustosena mnogo tee nego prethodne
godine. Ali ni 430. g. atinski hopliti nisu izali u susret neprijatelju.
Tokom prve dve godine rata akcije Atinjana izvoene su, prema
Periklovom planu, uglavnom na moru. U leto 431. g. mocna eskadra u
sastavu 100 atinskih, 50 korkirskih i nekoliko jonskih trijera opustoila je
obale Peloponeza. Nesumnjiv uspeh postigla je atinska eskadra u jonskim
vodama. Tu, u Akarnaniji, ona je zauzela korintsku koloniju Solij, ime su
bile prekinute kopnene veze Korinta sa severozapadom; na stranu Atine
prila su sva etiri polisa Kefalonije. Strateki vrio vano ostrvo Zakint jo
ranije je stupilo u alcciju na strani Atine. Prelaz stanovnitva Kefalonije i
Zakinta na stranu Atine utoliko je znaajniji to su to bile kolonije Korinta i
dorske po sastavu stanovnitva. Istina, u ovom sluaju moda je delovao
primer Korkire, koja se, bez obzira na svoje rodbinske veze s
Peloponeanima, takoe prikljuila Atinskom pomorskom savezu. Vanu
atinsku meru u prvoj godini rata predstavljalo je proterivanje Eginjana. Celo
ostrvo bilo je oieno od starosedelaca i sva zemlja podeljena meu 2700
kleruha.
Idue godine mona atinska flota sa 4000 hoplita, pa ak i sa konjicom,
krenula je na more pod komandom samog Perikla. Flota se sastojala od 100
atinskih i 50 hioskih i lezboskih trijera. Tom prilikom opustoena je
peloponeska zemlja oko Epidaura, Trezena, Hermione i mesto Prasija u
Lakoniji. I konano u zimu 429. g. posle velikih napora osvojena je
Potideja37 Uopte uzevi, Atinjani su na severu tokom prve dve godine rata
36 Upor. Pseudo-Ksenofont Atinski ustav", II, 14: Pri takvom stanju od navale nepri- jatelja
najvie stradaju seljatvo bogati Atinjani, dok demokratski elementi koji dobro znaju da od
njihove imovine neprijatelj nee nita spaliti i unititi, ive bez brige, bez stra- ha od njegova
dolaska."
37 Za opsadu Potideje Atina je utroila velika sredstva. U doba najvee zategnutosti 4600
hoplita primalo je po dve drahme dnevno (, 17, 3), to je iznosilo preko 1,5 talenata dnevno.
Nita manje nije stajalo ni odravanje flote. Opsada je trajala 2,5 godine i ukup- no je stajala
oko 2000 talenata. To je predstavljalo otprilike 1/3 gotovine kojom je raspo- lagala atinska
blagajna poetkom rata. Sauvana su dva atinska natpisa koji se odnose na opsadu Potideje i
njeno osvajanje. Natpis IG, I2,945 uklesan je na nadgrobnom spomeniku Atinjanima koji su
izginuli 432. g. za vreme opsade Potideje. Natpis IG I2, 397 postavili su 429. g. atinski
kolonisti () upueni u Potideju radi njenog naseljavanja.

postigli znaajne politike uspehe. Uspeli su da pridobiju veci brpj tesalskih

polisa (II, 22, 3). Osim toga sklopili su savez sa Sitalkom, kaljem riajveeg
trakog plemena Odrisa, i osigurali za sebe njegovu vojnu pomo protiv
Halkidikog saveza. Ustupivi Terniu mjke4onskom kralju Perdiki, Atinjani
su i njega pridobili za svog saveznika.
Prema tome, s vojne take gledita ni jedna od zaraenih strana nije
postigla odluujui uspeh tokom prve dve godine rata; uopte uzevi, rat se
odvijao u skladu s Periklovim predvianjima.
Pad Perikla Meutim, dve meusobno povezane injenice znatno su
doprinele pogoranju poloaja Atine i Perikla lino. Prva je bila
oavaLaizbeglica iz cele^Atike. ivo Tukididovo kazivanje prikazuje nevolje
kojima je stanovnitvo bilo izloeno. Kad su doli u glavni grad, samo je
mali broj dobio smetaj i naao utoite kod prijatelja i roaka, dok je veina
nala sklonite u nenaseljenim delovima grada, u hramovima... to se tie
takozvanog Pelargika, koji se nalazio u podnoju Akropolja i u kome se nije
smelo stanovati zbog proroanstva... Neki su se smetali i u kulama na
gradskim zidinama i gde god je ko mogao. Jer, kad su se svi ovi sakupili, u
gradu rnje bilo dovoljno mesta. Meutim, pridolice su kasnije za svoj
smetaj razdelile Duge zidove, kao i vei deo Pirejskog zida" (II, 17, 1-3).
teskobi koja je zavladala u Atini govori i Aristofan u Vitezovima" (791792):
,,I to mi se zove Ijubav! Zar ne vidi kako se on vec osmu zimu zavlai
U podzemlja, bmad i u vlaiie kue, podrame i gnezda jastrebova".

S druge strane, poloaj Atine u drugoj godini rata komplikovao se zbog

strahovite epidemije crne kuge koja je buknula u prenaseljenom gradu.
Bolest je najpre iz Persije preneta u Pirej, a zatim i u Atinu. Teskoba, oajne
higijenske prilike, nespremnost atinskih vlasti da prime i smeste ogroman
broj izbeglica iz Atike, sve je to jo vie pogoravalo nesrecu. Atinjani su
bili pritisnuti i drugom nevoljom koja je nastala seobom seljaka u grad, pa su
naroito trpele ove pridolice. Poto za njih nije bilo stambenih zgrada, oni
su boravili po kolibama koje su u ovo letnje doba bile zaguljive te se pomor
deavao u stranom neredu. Tela umrlih leala su jedna preko drugih, a
polumrtvi ljudi valjali su se ulicama i oko izvora, vapijui za vodom.
Hramovi u koje su se smetali bili su puni mrtvaca koji su u njima umrli" (,
52, 1-3).
Epidemija je trajala dve godinejposlekratkog prekida nastavila se jo
godinu dana. Q ogromnom rnortalitetu stanovnitva svedoi to to je od
27.(XX) hopiita od kuge umrlo 4.400 ljudi. tj. 15%. U odredu hoplita koji se
nalazio kod Potideje od 4000 vojnika za 40 dana urario je 1500 ljudi. Veliko
smanjenje broja graana Atine u potpunosti je onemoguilo akcije hoplita i
istovremeno zbog opadanja broja veslaa znatno su smanjene mogunosti
aktivnog delovanja flote.
Sve te nesree sruivi se na Atinu iznenada su prouzrokovale bitne
promene u odnosu snaga unutar eklesije. U velikoj meri raspala se ona
stabilna veina demosa na koju se Perikle oslanjao. Oligarsi koji su se jo

uvek nadali sporazumu sa Spartom poeli su da aktiviziraju svoju delatnost;

osim toga, atiki seljaci koji su izgubili svu svoju imovinu, smatrajui da je
Perikle kriv za njihove nevolje, otro su ga napali. Zbog svega toga Perilde je
kanjen velikom novanoni kaznom i iduce godine nije bio ponovo izabran
za stratega. U avgustu mesecu 430. g. u Spartu su upuerii izaslanici, ali
pregovori nisu uspeno privedeni kraju, jer su uslovi za mir bili preterano
teki. Iako se idue godine raspoloenje demosa promenilo i Perikle ponovo
bio izabran za stratega, unutranja politika borba u Atini ipak se sve vie
zaotravala. Poto je u septembru 429. g. Perikle uraro od kuge, atinski
demos je ostao bez svog priznatog voe. To je jo vie zaotrilo politiku
borbu u Atini. Istina, zemljoposednika aristokfatija se jo nije usuivala na
aktivno politiko istupanje, prikrivajui svoje lakonofilsko raspoloenje i
ograniavajui se na klevetnike pamflete protiv robovlasnike demokratije
(slino pseudo-ksenofontovskom Atinskom ustavu"). Zato se tim otrije
ispoljavaju protivrenosti u samom demosu gde se vodi borba izmeu dve
glavne struje: umerene koja se oslanja na krupne robovlasnike pod vodstvom Nikije i radikalne koja pod rakovodstvom *
** J1 Kleona zastupa interese krugova zainteresovanih za ouvanje i proirenje
arhee.
Opsada Plateje Pi ve dve godine rata pokazale su da Atina teko moe da
vodi borbe na kopnu. Glavni cilj prva dva pohoda na Atiku 431. i 430. g.,
koji se uglavnom sastojao u unitenju dugogodinjih poljoprivrednih kultura,
uglavnom je vcc bio postignut. Meutim, sama Atina i dalje je ostajala van
domaaja neprijatelja. Osim toga, Peloponeani su se ozbiljno pribojavali
epidemije koja je harala u Atici. Zbog svega toga su Sparta i njeni saveznici
unekoliko promenili svoje ratrie planove. 429. g. nisu vrili upad u Atiku.
Tokom iduih godina Arhidamovog rata oni su se tamo pojavili sanio dva
puta: 428. g. pod komandom Arhidama kad su se ograniili na pustoenje
plodne Trijaske ravnice i 427. g. kad je ekspedicija u Atiku bila izazvana pre
svega eljom da se prui podrka Mitileni koja je digla ustanak. Otada,
tokom 15 godina sve do Dekelejskog rata na Atiku nije bila izvrena ni jedna
neposredna neprijateljska najezda. Glavna panja Spartanaca bila je
usmeravana na sporedna ratita gde su oekivali uspeh. Jedno od tih ratita
bila je Plateja. Taj mali poli,istina^aMenlasokmbedemima, imao jesamo
400 vojnika sposobnih za borbu. Plateja je bila posebno vana kao istureni
atinski poloaj u Beotiji i oduvek je predstavljala opasnost za saobraaj
izmedu Tebe i peloponeske arniije koja je upadala u Atiku. Posle pobede
izvojevane nad Kserksom, Platejci su uivali zatitu svih Helena", ali su se
uvek orijentisali na savez s Atinom, plaei se agresije Tebanaca. I eto, na
tako mali polis, 429. g. krenula je cela amiija Arhidamovih hoplita jaine
60.000 ljudi. Opsada Plateje koju je iscrpno opisao Tukidid veoma je
zanimljiva u vojno-tehnikom pogledu. Zato emo se na njoj malo ue
zadrati.

Neprijatelj je itav grad opasao gusto pobijemm koljem i zemljanim

nasipom. U gradu su Platejci radili neprekidno 70 dana i danju i nou na
podizanju novog nasipa s time da on bude vii od bedema opkoljenog grada.
Platejci su istovremeno nadograivali i unutranji zid koji je iao paralelno s
nasipom. Da bi se spreio poar, drveni delovi bederaa oblagani su koom.
Osim toga opsednuti su pravili potkope pod neprijateljski nasip i izvlaili
zemlju unutra, u grad, tako da se neprijateljski naip stalno slegao. Kao
dopunsku meru bezbednosti, Platejci su s unutranje strane gradskih zidova
podigli jo jedan zid. Pokuaji neprijatelja da probije gradske zidove pomou
naroitih sprava za opsadne operacije bili su spreeni pomou ogromnih
balvaiia koji su debelim gvozdenim lancima bili privreni na vrhu zidova.
Te su balvane sputali na neprijateljske sprave za probijanje zidova, lomili su
tako isturene delove ofanzivnog oruja, a zatim su ih ponovo dizali pomou
istih lanaca za koje su bili privreni. Videi da nemaju uspeha, napadai su
odluili da Platejce ugue dimom. S obzirom na malu teritoriju grada, ova je
mera pruala izglede na uspeh. Ispunivi ceo prostor izmeu nasipa i bedema
granjem vezanim u snopove, Peloponeani su ga zapalili. ,,I nastade toliki
plamen koliki niko nikad do onog vremena nije video, raspiren ljudskom
rukom" (II, 77, 4). Meutim, veliki pljusak sprei uspeh akcije. I tek posle
ovog neuspeha Peloponeani su podigli opsadno utvrenje38 oko Plateje i
ostavili garnizon za opsadu; ostalu vojsku pustili su da se razie kuama. U
opsednutom gradu bilo je 400 Platejaca, 80 Atinjana i 110 ena koje su
dobrovoljno ostale u gradu. Svi robovi su na vreme bili udaljeni iz Plateje,
verovatno zbog straha od izdaje. Sve starce, decu i veinu ena Platejci su
jo mnogo ranije evakuisali u Atinu. Pored svih upornih nastojanja
Peloponeani jo dugo vremena nisu mogli da osvoje grad koji se hrabro
branio. U zimu, koristei se nevremenom, polovina opsednutog garnizona u
sastavu od 220 ljudi pokua da se izvue iz opsednutog grada pomou
unapred spremljenih merdevina. Popevi se na bedeme Platejci su se po
mraku izvukli iz grada, pobili dobar deo garnizona koji je drao opsadu i
probivi se najpre u pravcu Tebe krenuli su zatim ka Atini i tarao sreno
stigli.
Tek u leto pete godine rata, posle dve godine opsade, predade se
Lakedemonjanima preostalih 200 Platejaca i 25 Atinjana. Lakedemonjani ih
sve do jednog pobiju, a ene odvedu u ropstvo. Sam grad Spartanci sravne sa
zernljom.
Opsada Plateje jasno pokazuje nesavrenstvo opsadne tehnike tog doba i
jo bolje ilustruje nepristupanost Atine za snage peloponeske armije. Ne
treba zaboraviti ni to da je Atina raspolagala Pirejem. Dugotrajna odbrana
Plateje jo jednom je ubedljivo pokazala da se strategija Peloponeskog
saveza nalazi u orsokaku.

Graanski rat na Kao to vidimo, razvoj ratnih operacija Pelopo38 To utvrenje sastojalo se od dva paralelna zida od cigle u razmaku od 4,5 metra kojim su
opasali Plateju. Zidovi su bili uvreni i kulama koje su se nalazile na malim raz- macima.
Spoljni zid bio je namenjen odbrani od eventualnog napada Atinjana.

Lezbosu i Korkiri neana tokom dve i po godine posle Periklove smrti

ponovo je dokazao neosvojivost Atine. tavie, Atina je za to vreme ak i
proirila svoju uticajnu sferu na zapadu u Akarnaniji i na jonskim ostrvima.
Meutim, Periklov plan u svom ofanzivnom delu nije ni izdaleka pokazao
onaj efekat koji su Atinjani oekivali. Biokada Peloponeza sprovoena je
dosta intenzivno, ali ne u tolikoj meri da prisili neprijatelja na kapitulaciju.
Dodue, meu spartanskira saveznicima primec'uje se izvestan zamor.
Tukidid, na primer, govori da su Peloponeani vec bili izgubili volju da idu
u rat" (, 15, 2), pa ipak bez aktivnih i rizinih ratnih operacija, kao to je
desant na Peloponez, Atinjani nisu mogli da oekuju pobedu. vrerne
otpoinje i naglo pogoravanje unutranjeg poloaja arhee a s njom, razume
se, i poloaj same Atine. etvrte i naroito pete godine rata, uverivi se u
vojnu nepristupanost Atine oligarsi u polisima pod kontrolom Atine poinju
s orujem u rukama otvoreno da istupaju na strani Peloponeskog saveza. Ako
su u poetku rata ukobi imali uglavnom spoljnopolitiki karakter i zasnivali
se pre svega na spartansko-atinskom antagonizmu, sadanje ratne operacije
ve dobijaju drukije obeleje. Glavnu ulogu poinje da igra unutranja
politika borba borba izmeu oligarhije i demokratije koja se obino
izraavala u obliku graanskog rata u polisima saveznicima Atine.
Kao mesto za svoj prvi nastup protiv dravne vlasti atinske eklesije
oligarsi su izabrali prekrasnu zemlju vina i peme" Lezbos. Ovo ostrvo u
severoistonom delu Egejskog mora, koje iiiia povrinu od 2400 km2 i
150.00 stanovnika^najvee je i najbogatije u itavom Egejskom arhipelagu.
Za razliku od vecine lanova arhee Lezbos je, kao i Hios, uivao izvesnu
autonomiju i raspolagao vlastitom ratnom flotom. Lezbos nije predstavljao
jednu jedinstvenu dravu. Na njemu je bilo nekoliko nezavisnih golisa. U
sevemom delu ostrva nalazila se Metimna koja je imala demokratsko
dravno ureenje. Na jugoistoku je leao najvei polis Lezbosa Mitilena u
kojoj je vladaia oligarhija. Ostala naselja ostrva: Antisa', Arisba, Pira'i Eres
politiki su se orijentiala na Mitilenu. Stanovnitvo Lezbosa bilo je veim
delom u rodbinskim vezama sa Beoanima (III, 2, 3; Vm, 100, 3) i lezboska
aristokratija odravala je politike veze sa tebanskom oligarhijom.
U poetku rata simpatije Mitilene prema Sparti znatno su ojaale i
lokalna aristokratija pristupila je ozbiljmm pripremama za utanak.
Mitilenjani su poeli da zagrauju svoje luke branama, utvrivali su bedeme,
opremali brodove, na Pontu su najmili razne radnike, kupovali zito itd.
Najvanija meru im je bila organizacija prisilnog sinoikizma sa ostalim
stanovriiima Lezbosa. 'Osim toga, oni OT^vaMnorzatf g^jeontakt
"Peloponeskim saveom. ~
Zbog toga su Atinjani u svojoj luci zadrali 10 mitilenskih trijera i u
Mitilenu uputili 40 svojih brodova koji su bili spremljeni za plovidbu oko
Peloponeza. Ti brodovi stavljeni su pod komandu Klejpida. Meutim,
Mitilenjani su bilina vreme obaveteni tomeipreuzeliuodgovarajue
odbrambene mere. Klejpid se nije usudio da izvri otvoren napad. Pregovori
do kojih je dolo nisu dali nikakve rezultate i Mitilenjani su uputili u
Lakedemon jednu trijeru s nalogom da trai pomo. Nijedna od

neprijateljskih strana ni Klejpid, ni ustanici nisu zapoinjali aktivne

operacije, oekujui pomo: prvi iz Atine, drugi iz Lakedemona. Meutim,
neto kasnije, Atinjani su uz pomo saveznikih odreda sa morske strane
zatvorili obe mitilenske luke.
U meuvremenu su izaslanici iz Mitilene stigli u Lakedemon; Spartanci
su ili odmah pozvali na sveanosti u Olimpiju gde se odravalo
optepeloponesko savetovanje. Prikazavi poloaj Atinjana kao vrio
nezavidan, izaslanici su ukazali na iscrpljenost materijalnih sredstava Atine i
zamolili Spartu da uputi vojsku u pomo Lezbosu, predloivi joj da
istovremeno izvri napad na Atinu s kopna i s mora. Spartanci su rado
prihvatili tu sugestiju.
Meutim, mobilizacija saveznika koju su odmah objavili odvijala se
veoma sporo, tako da su na Istam doli sanii Spartanci, a u suret im je izalo
100 atinskih trijera. Osim toga 100 drugih atinskih brodova izvrilo je
pustoenje obala Lakonije to je prisililo Spartance da se hitno povuku. S
velikim zakanjenjem, tek krajem maja 427. g., upueno je Lezbosu 40
peloponeskih laa. Dotle je ovamo ve stigao odred hoplita od 1000 ljudi
pod komandom atinskog stratega Paheta, koji je ogradio Mitilenu zidom i
zatvorio grad i s kopna i mora.
Ne doekavi peloponesku eskadru koja je sporo napredovala prema
Lezbosu, mitilenski oligarsi su bili prisiljeni da za odbranu grada naoraaju
demos. im su dobili oruje u ruke, Mitilenjaiii su odmah istupili protiv
oligarha i postavili zahtev da se svim graanima podeli hleb, pretei da e u
sluaju odbijanja zahteva predati grad Atinjanima. U takvoj situaciji, plaei
se narodnog gneva, oligarsi su se opredelili za prihvatanje vlasti Atinjana i
poetkom jula 427. g. predali su grad Pahetu. Pahet zarobi 1000 oligarha i
uputi ih u Atinu. Peloponeska eskadra, koja je stigla posle kapitulacije
Mitilene, nije se usudila da ue u sukob s Atinjanima na otvorenom moru,
vec' se vrati na Peloponez.
Pitanje tome kakva kazna treba da se primeni protiv Mitilenjana izazvla
je u atinskoj eklesiji veliku raspravu. Na prvoj skuptini (sreinom avgusta
427. g.) na predlog Kleona, sina Kleenetova, odlueno je da se kazne smru
ne samo mitilenski oligarsi koje je Pahet uputio u Atinu ve i svi Mitilenjani;
decu i ene treba prodati u ropstvo. Meutim, na iduem zasedanju pitanje je
ponovo pretresano i, bez obzira na Kleonovo protivljenje, eklesija malom
veinora glasova odlui da se kazna primeni samo na 1000 aristokrata, da se
porue bedemi Mitilene i da joj se oduzme flota. Sva lezboska zemlja (osim
zemlje demokratske Metimne koja je ostala vema Atini) bila je podeljena
meu 2700 atinskih kleruha. Lezbljani su kleruhijama plaali godinji danak
u visini od 54 talenta.
Slini su se dogaaji odigrali i na Korkiri. Tu su pobune otpoele odmah
im su se iz Korinta vratili aristokrati koji su bili zarobljeni u bitkama kod
Epidamnosa i kod Sibotskih ostrva. Korkirani su poetkom rata odluili da
ouvaju odbrambeni savez s Atinom, ali da ne objavljuju rat Peloponeskom
savezu. Meutim, oligarski organizuju zaveru i ubiju vou proatinske partije
Pitiju i 60 drugih demokrata. Samo nekoliko voa demokratije spasi se

bekstvom u Atinu. Oligarsi u ije je ruke pala vlast najpre su proglasili

oruanu neutralnost Korkire prema obema zaraenim stranama. Ipak, poto
je stigla trijera iz Korinta sa spartanskim izaslanicima, organizovan je drugi
napad na demokrate. Borbe su trajale nekoliko dana. ,,0be stranke poalju
svoje ljude u polja, pozivajui robove i obecavajui im slobodu. Vecina
robova prie narodu da se zajedno bore, adrugoj stranci prie osam stotina
plaenika s kopna" (, 73). Uporna borba zavri se pobedom demokrata.
To je izazvalo oruanu intervenciju obe zaraene strane, jer je Korkira
predstavljala klju za itav Jonski ariiipelag. Peloponeani su uputili na
Korkiru 53 broda, Atinjani, prvo 11, zatim jo 60 trijera, to je nateralo
Peloponeane na povlaenje.
Po dolasku druge atinske eskadre korkirski demokrati su se tokom sedam
dana obraunavali s oligarsima i njihovim pristalicama. Neki su pali kao
rtve line mrnje, druge su pobili dunici zbog novca koji su im dugovali"
(, 81,4). Jedan deo izgnanih oligarha utvrdi se na planini Istonu (severno
od grada Korkire). Borba izmeu izgnanika i graana trajala je veoma dugo
sve dotle dok na ostrvo nije stigla 425. g. jaka atinska eskadra koja se tu
zadrala na svom putu za Siciliju. Uz pomo Atinjana demokrti su napali
istonsko utvrenje i zauzeli ga na juri. Sve zarobljenike su pobili, a ene
odveli u ropstvo. Na kraju Tukidid melanholino konstatuje: Tako se svri
ovaj teki meusobni obraun, bar za vreme tog rata;
ono to je ostalo u ivotu od druge partije (oligarha), nije vredno pome113

Koddrsidfmitilenski dogaaji imaju mnoge zajednike crte, aU i dosta razlika

Pre svega pomenuemo da se najeca socijalno-politika borba odvija
upravo u najrazvijenijim, najnaprednijim polisima. U tome je inae slaba
strana robovlasnike demokratije uopte.U tome lei jedan od glavnih
uzroka poraza Atine. Zajedniko za dogaaje na Lezbosu Korkin jeste to
to se inicijativa u oba mesta nalazila u rukama oligarha. Kako u jednom,
tako i u drugom sluaju oligarsi trae pomo Sparte, dok se demokrati
orijentiu na Atinii. to se tie saveznika, to kod njih gomila takoe
progoni blagorodne svojim pakosnim klevetama i mrnjom" pie verovatno
pod utiskom dogaaja koje smo izloili aristokratski orijentisan autor
pseudo-ksenofontovskog Atinskog ustava" (I, 14).
Ako su se oligarsi u nizu polisa tokom pi"vog perioda rata uzdali u
pobedu Sparte, koja je, prema njihovom miljenju, bila neizbena i strpljivo
je ekali, to se oni sada otvoreno opredeljuju za ustanke i na prvom mestu
trae pomoc Peloponeana. Socijalni oslonac militenskih aristokrata bio je
veoma uzak. Njihova vlast stvarno se drala zahvaljujui ne poverenju
veine graana vec samo tome to mitilenski demos nije raspolagao tekim
naoruanjem. Socijalna baza korkirske oligarhije bila je jo slabija. Ona
dolazi na vlast putem zavere i smatra da vlast moe da se zadri samo
pomocu oruanih snaga Peloponeana. Osini toga, Korkirani, Dorani po
svom poreklu, morali su, prema starohelenskom shvatanju, da se vie ne~ go
iko drugi oseaju strani Atinjanima, a bliski Spartancima.

U svom opisu korkirskih dogaaja Tukidid nam daje nekoliko

zanimljivih detalja koji karakteriu socijalni sastav oligariia. Na prvom
mestu to je plemstvo i bogatai: razni zelenai, krupni vlasnici brodova,
zemlje i robova.. Zategnutost politike borbe na Korkiri koju je tako ivo
opisao Tukidid ne moe da se tumai samo plemenskim razlikama.
Odluujua uloga pripadala je ovde socijalnom momentu. Slobodna, ali
eksploatisana sirotinja obraunavala se sa svojim tlaiteljima.
Od izuzetnog je znaaja svedoanstvo koje smo naveli ranije, a koje se
odnosi na uee robova u graanskom ratu na Korkiri. raspoloenju
grkih robova u V veku slabo smo obaveteni, a jo manje znamo
njihovom direktnom ili indirektnom uecu u socijalno-politikoj borbi tog
doba. Iz Tukididovih rei jasno proizlazi da se kao prvo na Korkiri nalazio
veliki broj robova, kao drugo da su oni, kako se i moglo oekivati, bili
koncentrisani po poljima, pa su se prema tome bavili skupljanjem letine
(sredina avgusta), i kao tree, veina robova prikljuila se demokratima",
jer su se njihovi glavni eksploatatori, oigledno, nalazili u sastavu
oligarhijske grupacije. Konano, kao etvrto, veina robova je prila na
stranu demokrata zbog obeanja da e im dati slobodu. Meutim, i u ovom
sluaju robovi su predstavljali samo pione u rukama vladajuih klaea. itav
Tukididov kontekst ne svedoi samostalnoj ulozi robova u graanskom
ratu na Korkiri, ve samo napetosti tamonje graanske borbe, jer su se
robovi nalazili izvan graaiiskog drutva, pa je i sama injenica da im se
neko obratio za pomo protiv svojih sugraana izgledala savremenicima kao
neto sasvim posebno,

Zaotravanje Zasad jo nismo dodimuli veoma vano pitanje

socijalno-politike unutranjoj borbi u Atini koja se odigravala u naborbe u Atini petim zbivanjima iz 427. g. Pre svega moramo da
pogledamo kakvo je bilo finansijsko stanje Atine. U jednom od Periklovih
govora Tukidida ukazuje se na bogatstvo dravne blagajne kao na odluujui
faktor u ratnim proraunima: Snaga Atinjana gradi se na prilivu novca od
saveznika, a u ratu najee pobeuje mudrost i obilje novca" (, 13, 2). I
stvarno, na poetku rata Atina je imala to u novcu, to u raznim vrednostima
najmanje 9000 talenata. Osim toga, tokom prvih pet godina rata Atinjani su
od saveznika dobili najmanje 3000 talenata na ime forosa.
Meutim, vojni rashodi prvih ratnih godina progutali su gotovo celu tu
sumu ogromnu u odnosu na ondanje grke prilike. Dve hiljade talenata
odnela je opsada Potideje. Samo izdravanje flote stajalo je Atinu 1000
talenata godinje. Prema tome, atinska blagajna se nalazila u stanju koje ni
izdaleka nije bilo sjajno, pogotovo zato to su ratne operacije koje su
neprestano trajale stalno iziskivale nova dopunska sredstva.
Na dnevnom redu su se nalazile odluujue mere kako u finansijskoj tako
i u isto vojnoj oblasti. Ve u doba mitilenske ekspedicije Atinjarri su
pribegli za tadanje doba jednoj izuzetnoj meri kao to je uvoenje
jedrtokratnog direktnog poreza na imovinu graana. Sarai Atinjani su tada
po prvi put dali 200 talenata direktnog poreza (, 19,1). Eisfora je

predstavljala vanredni porez namenjen potrebania rata i bila je zavedena

specijalnom odlukom eklesije. Placali su je graani tri najvie solonovske
klase prema stanju svojih prihoda. Naplata poreza davana je pod zakup.
Istovremeno ie Atina uputila r.saveznicima radi naplate poreza dvanaest
brodova pod komandom stratega Lisikla39 sa etvoricom drugova" . Lisikle
je obilazio saveznike zemlje u Maloj Aziji i sakupljao novac. Zajedno s
velikim brojem atiiiskih vojnika poginuo je na ravnici Meandfa za vreme
napada Karijaca. Istu sudbinu je pre njega doiveo i drugi sakuplja poreza
meu saveznicima" Melesandar.
Meutim, i eisfora i sakupljanje novca od saveznika koje je obavljao
Lisikle predstavljalo je samo kap u moru ratnih rashoda.
Finansijsko pitanje komplikovalo se jo i time to se osim neophodnosti
popune ispranjene dravne blagajne u cilju aktiviranja ratnih operacija pred
Atinu postavljalo jo jedno pitanje koje nije bilo manje vano od pitanja rata
to je ishrana gradske sirotinje i pauperizovanog seljatva sateranog u Atinu iz
itave Atike. Odluke u vezi sa buntovnim saveznicima" voe demosa su
donosile uimajui u obzir sve pomenute okolnosti. Na primer, kako je ranije
reeno, konanom odlukom eklesije mitilenskom pitanju predvieno je da
se itava teritorija Lezbosa (osim Metimne) podeli izmeu 2700 atinskih
kleruha. Pri tom, to nisu bile kleruhije obinog tipa kad su se sami klerusi
preseljavali na novu teritoriju i radili vladajui svojim parcelama. Lezbljani
su sami obraivali svoju zemlju i morali su da plaaju u novcu po 2 mine
godinje za svaku dodeljenu parcelu" (, 50, 2). Prema tome ove su
kleruhije bile nominalne. Vlasnici lezboskih parcela Atinjani mogli su da
ostanu u Atini, ali je time skoro 3000 graana dobilo dopunski prihod od po
dva obola na dan.
Perikle je uspio da dugo (punih 15 godina) rukovodi bunom eklesijom
koja se stalno kolebala u svom raspoloenju prvenstveno zbog toga, to je, s
jedne strane, uivao puno poverenje irokih masa demosa kao borac protiv
oligarhije, a s druge strane, zato to je i sam bio socijalno vezan za
aristokratske krugove. Pripadajui po svom poreklu rodu Alkmeonida, a
poto je i sam bio dosta bogat, Perikle je uivao poverenje mnogih
aristokrata kojima su leali na srcu dravni interesi Atine. Aristokrati su se
mirili s vlau Perikla jo i zbog toga to se on stalno udaljavao od
demokratskog poretka. Tukidid daje veoma tanu karakteristiku njegove
uprave. Ime joj je bilo demokratija, a u stvari, vlast se nalazila u rukama
prvog graanina" (, 65, 9). Njemu kae Plutarh nije smetalo to to su mu
mnogi od njegovih prijatelja stalno dosaivali raznim prekorima... to su
horovi pevali zajedljive pesme prebacujui mu i grdei ga zbog naina na
koji vodi rat" (Perikle", 33). Jedino pustoenje Atikei strahovita epidemija
kuge su za izvesno vreme pokolebali veru u Perikla. Napadi na njega dolazili
su sa dve strane. Pre svega nastupili su lakonofilski aristokrati pod parolom
39 Posle Periklove smrti Lisikle je jedno krae vreme bio voa demokratske grupe. On je bio
stoarski trgovac i jedan od Periklovih prijatelja, a posle smrti Perikla oenio se As- pasijom.
Aristofan (Vitezovi", 132 i 765) naziva Kleona najgorim ovekom posle Lisikla. Lisikle je
428/27. g. izabran za stratega.

mira sa Spartom. popularnosti te parole, njenoj privlanoj moi ak i van

aristokratskih kragova svedoi ve i sani glavni motiv u Aristofanovim
Aharnjanima". Kako uiva Dikeopol (1169-1234) koji je zakljuio
separatni mir sa Spartancima u poreenju s nesrenim vojnikom Lamahom!
S druge stane, atiki seljaci i obini ljudi Atine na ija se ramena svalila
glavna teina rata takoe su poeli da aktivno izraavaju svoje
nezadovoljstvo. To nezadovoljstvo koje je dolazilo sa dve strane vrlo dobro
je okarakterisao Tukidid. Atinjani su se u svojoj politici povodili za
njegovim (Periklovim) sugestijama...; ali su im privatni ivot zagoravale
nesree: obinom narodu zato to je izgubio i ono malo to je imao, a
bogatima zato to su izgubili svoja divna imanja koja su se sastojala od
raskonih kua rasporeenih na teritoriji Atike, od skupocenog nametaja i
vie od svega zato to su umesto mira imali rat" (, 65, 2).
Bez obzira na to to ne treba izjednaavati raspoloenje oligarhijske
opozicije i irokih seljakih rnasa obe ove grape predstavljale su dva
sastavna dela, ako se moe rei, opozicije zdesna i sleva". Osim ove
opozicije koja, razume se, nije mogla da iraa vecinu u atinskoj ekiesiji
postojala je jo jedria socijalna grapa koja nije bila manje opasna po vlast
Perikla. To su bili oni krugovi demosa iji su ekonomski interesi zavisili od
moi arhee: zanatlije i trgovci koji su se bavili izvozom, zatim brodska
golotinja", graani koji su radili na podizanju hramova, masa kleruha,
helijasta itd. Priznati voa te grupe postepeno je postajao Kleon. U opadanju
Periklovog autoriteta njegova je uloga bila vrlo znapajna. Plutarh (Perikle",
35) smatra da je veoraa verovatno da i poslednji proces protiv Perikla nije
podstakao niko drugi nego Kleon. Periklovim strepnjama svedoe i
Herniipovi stihovi:
Cim ugleda (Perikle) da su
Na tocilu zapoeli otriti kamu,
Cim zablete otrice njene, vriti od stralia, plaei se
Kleonova munjevita gneva"
(Isto, 33).

Na zajednike akcije bogatili zemljoposjdnika i sirotinje protiv Perikla

aludira i Tukidid, dajui karakteristiku raspoloenja Atinjana prvih godina
rata: ... ali su im privatni ivot zagoravale nesree: obinom narodu
() zato to je izgubio i ono malo to je imao, a bogatima () zato
to su izgubili svoja divna imanja..." (, 65, 2).
Prema tome, privremena osuda Perikla izgleda da je predstavljala rezultat
aktivnosti opozicionog bloka zdesna i sleva". Meutim, savez dve grupe od
kojih je jedna zahtevala mir, a druga se borila za aktivizaciju ratnih operacija
nije mogao da bude trajan. Periklov pad, a zarim i njegova smrt predstavljali
su uvod u estoku politiku borbu u eklesiji.
Ona vecina demosa na koju se u svojoj vlasti oslanjao Perikle konano se
pocepala. Gornji slojevi demosa, koje su inili krupni zemljoposednici i
krapiii bogatai zelenai, privremeno su se udruili sa starim Periklovim
neprijateljima sa lakonofilski raspoloenom aristokratijom. Cilj te gmpe
predstavljao je mir sa Spartom; ona se nadala da e posle zakljuenja mira

pomocu Sparte uguiti radikalnu demokratiju. Meutim, voe ove grupacije

u vreme rata bile su primorane da deluju veoma oprezno kako ne bi doli u
situaciju da budu okrivljeni za izdaju. Priznati voa ove grupe bio je Nikjiit.
Osnovna masa gradskog demosa pod rukovodstvom bogatih zanatlija
ergasterijarha bila je za aktiviranje ratnih napora Atine, za rat do pobede.
Izgleda da su ti slojevi gradskog stanovnitva posle Arhidamove najezde
uivali podrku nekih grupa seljatva koje je izgubilo svu svoju imovinu i
nadalo se poboljanju svog statusa jedino posle potpune pobede nad
Peloponeanima. Zato Ahamjani u istoimenoj Aristofanovoj komediji
nastupaju kao zakleti neprijatelji mira sa Spartom. Na elu te grupe

nalazio se Kleon. Politike struje u Atini posle Periklove smrti jasno se

karakteriu linostima Nikije i Kleona. Nikija, sin Nikerata, pripaao je
najistaknutijem sloju atinskog plemstva. Svoju politiku karijeru poeo je jo
za ivota Perikla i kao i Perikle zauzimao je poloaj stratega. Posle
Periklove smrti Nikija je odmah dobio vei poloaj na koji je bio doveden
uglavnom glasovima bogataa i plemia koji su ga suprotstavljali drskom
Kleonu; istina, i narod se prema njemu blagonaklono odnosio i podupirao je
njegovo astoljublje" (Plutarh, Nikija, 2).
Aristotel, pristalica umerene aristokratije, smatra Nikiju pored Tukidida,
Melesijinog sina i pored Teramena za najboljeg politikog radnika u Atini"
(Adnski ustav", 28, 5). Veoma oprezan u svojim ocenama, Tukidid takoe
govori Nikiji kao oveku koji celim svojim ivotom sledi utvrene
principe vrline" (VII, 86, 5).
Sve ove sjajne karakteristike, razume se, nisu bile uslovljene linim
osobinama Nikije, vec na prvom mestu dme to se njegova politika linija u
veoma zategnutoj situaciji Peloponeskog rata potpuno slagala s linim
shvatanjima Tukidida, Aristotela i Plutarha.
Nikija je bio jedan od najvecih bogataa u celoj Heladi. Njegova je
imovina vredela najmanje 100 talenata, pri emu se najvei dio sastojao od
gotovine (Lisija, XIX, 47). Zahvaljujui tome, on nije mnogo stradao od
Arhidamove najezde. Prema Ksenofontu, Nikija je imao 1000 robova koji su
radili u laurijskim rudnicima zaraujui tamo za svog gospodara svaki po
jedan obol na dan (O prihodima" IV, 14). Nikija se osobito proslavio
svojom dareljivou u vreme raznih proslava koje su u Atini bile vdo este.
Simpatije naroda stekao je horegijama, gimnazijarhijama i drugim slinim
dareljivostima, nadmaujui u raskoi i umenosti da ugaa ljudima sve
svoje prethodnike i savremenike" (Plutarh, Nikija, 3). Nikijina plaljivost i
neodlunost ule su u poslovicu. I stvarno, u prenapetoj politikoj atmosferi
Atine tog doba, on je bio stalno na oprezu. Moda time i treba da se objasni
njegovo nastojanje da svoju imovinu pretvara u novac, jer ga je najlake
mogao nositi sa sobom. Aristofan u svom delu Vitezovi" (1-154) koristi
upravo te Nikijine karakterne osobine za porugu.
U vreme rata Nikija nije mogao da nastupa otvoreno s parolom miru sa
Spartom, ali je zato maksimalno koristio sve mogunosti za voenje
pregovora miru. Tokom itave svoje vojno-administrativne delatnosti
Nikija se trudio da nikad ne preuzima na sebe odgovomost za bilo kakve
odluujue mere. To se vidi kako iz njegovog ponaanja za vreme kampanje
kod Pila tako i na Siciliji. Zato je on predstavljao veoma pogodnu linost za
one kmgove koji nisu eleli irenje ratnih operacija, ve su pre bili za
njihovo obustavljanje. Bilo je jasno da rukovodilac tipa Nikije nee doned
pob.edu Atini.
Protivnik Nikije bio je Kleon, sin Kleajnetov, priznati voa atinske
radikalne demokratije. Za razliku od Nikije Kleon je poticao iz obinog
narodL Prema sholijama za Aristofanove Vitezove" (uz 44 red), Kleonov
otac drao je radionicu u kojoj su radili robovi koari".
Aristofanovo ismejavanje Kleona najbolje svedoi tome kako ga je
atinsko plemstvo mrzelo ba zbog njegovog porekla. Jedan od junaka

,,Vitezova" Demosten, pitajui kembara: ,,Je si li ti od plemenitih?",

saznaje da taj potie iz naroda, pa mu kae:
Sreaii si izvukao loz!
Roen si, vidiin, u srean as,"

i nastavlja:
.JDemagogija, zna se nije za kolovane,
Nije za estite, potene graane,
Vec je za neznalice, nevaljalce"

Dalje kembar u istoj komediji prekoreva Demosa:

,A1' lici ti na gomilu razmaeiiih deaka
I gura od sebe blagorodne prijatelje.
svearima, koarima, tavljaima
I kooderima sav se predaje radosno"

Kleon, ovek vrstog karaktera, koji zna ta hoe, i uz to odlian

govornik, nastupio je s programorn radikalnih mera kako vojnog, tako i
politikog i finansijskog karaktera. Nikija je, bez obzira na sve svoje
bogatstvo i veze, bio prisiljen na stalno povlaenje pred svojim
preduzimljivim i energinim protivnikom.
Pre svega, Kleon je bio tesno povezan sa irokim masama atinskog
demosa. ak je i Tukidid, lini neprijatelj Kleona, koga prikazuje kao
oveka koji je ,,bio najbezobzirniji", ipak morao da prizna da je ,, u to
doba imao najvei uticaj na Atinjane" (, 36, 6). Svoj optimizam u
ocenjivanju ansa zaraenih strana Kleon je crpao iz tesne veze s demosom i
u tome je bila njegova snaga.
Osnovna Kleonova ideja sastojala se u tome da Atina moe da pobedi
Spartu pod uslovom da se ne ogranii na odbranu, ve da vodi ofanzivne
operacije na teritoriji samog Peloponeza. Kao preduslov za takve operacije
trebalo je da bude ostvareno sledee: 1) smirivanje nemirnih saveznika"; 2)
materijalno obezbeenje atinskih graana i 3) finansijsko obezbeenje iroko
organizovanih ofanzivnih operacija. I upravo na takama ovog programa u
celini treba razmatrati pojedine Kleonove mere i govore. Kleonova gledita
saveznikom pitanju jasno izlae Tukidid (, 3740). Kleon je u eklesiji
zahtevao da se kazne smru svi Mitilenjani, a da se njihove ene i deca
prodaju kao roblje. Ova mera izgleda veoma stroga i nepravedna. Meutim,
treba priznati da je njegov strogi i surovi predlog predstavljao loginu
posledicu njegovog shvatanja (a i Periklovog) tome da atinska vlast nad
saveznicima predstavlja tiraniju, koja se, prema tome, moe odravati samo
tiranskim sredstvima. Mnoge i estoke napade izazvao je Kleon protiv sebe
predlogom da se poveaju plate helijasta (lanova suda) od 2 na 3 obola po
zasedanju (Aristotel, Adnski ustav", 62, 2).
Aristofan u svojim Vitezovima" ne naziva ga drukije nego Kleon od
tri groa". Meutim, prema Kleonovom planu ovo je bila mera kojom je
trebalo da se bar donekle ublae ratne tegobe stanovnitva, i nije bila
dovoljna ak ni za bedni minimum.

Uece u helijeji za vreme rata esto je predstavljalo jedini prihod atinske

sirotinje, jer ljudi nisu imali mogunosti da nau druge izvore za ishranu. Na
pitanje Deaka (Aristofanove Ose"):
,,Ah, moj oe, da sudije
Ne zasedaju u helijeji,
Gde bi nam ti naao ruak,
Gde veera, ta bi radio onda?
ta bi smislio? I gde bi naao spas?
Di bismo strmoglavce u vodu?

Starac odgovara:
Vidi bog, ja ne znam,
Gde bismo nali ruak"
(Isto, 305312)

Taj dopunski godinji rashod Kleon je pokrio osetnim poveanjem

forosa. Dok je za vreme Aristida foros iznosio 460, a za vreme Perikla 600
talenata, u doba Kleona on je dostigao ogromnu svotu od 1300 talenata
(Plutarh, Aristid", 24). Takvo poveanje dabina mada je bilo neophodno sa
stanovita ratnih potreba Atine, ono je za stabilnost arhee znailo veliku
opasnost, jer je neizbeno moralo da pojaa separatistike tendencije
saveznika. Surovo obraunavanje s Mitilenjanima bilo je, kako izgleda,
namenjeno tome da zaplai ostale polise pod vlau Atinjana. Niz natpisa sa
spiskovima obveznika forosa prua mogucnost da se na konkretnim
primerima prate promene u broju obveznika i porastu njihovih uplata.
433/32. g. njihov ukupan broj iznosio je 166, a 425/24. g. on se ve bio
popeo na 304. Takav porast, razume se, nije usledio zbog poveanja lanstva
Atinske arhee, vec je doao kao posledica toga to su Atinjani od metoda
kolektivnog oporezivanja saveznika preli na naplatu od svakog polisa
posebno. Jasno je da je pri tome celokupan iznos forosa porastao najmanje
dva puta.
Jedna od najvanijih karika Kleonova programa zbog koje su bile
preduzete sve pomenute mere trebalo je da se sastoji u ostvarenju iroke
ofanzivne taktike; ova taktika trebalo je da zameni Periklovu taktiku blokade
sraunatu na ekanje i da Atini obezbedi pobedu. Meutim, neophodan uslov
za sprovoenje takve politike bilo je savladavanje sporosti i izdaje u
vlastitom taboru. Za razliku od Perikla koji je u svojim rukama faktiki bio
koncentrisao i politiko rukovodstvo i vojnu komandu, Kleon je uglavnom
mogao da deluje jedino kroz. eklesiju, jer se veina stratega obino slagala sa
opreznim Nikijorn.
Od tog doba (427. g.) primeuje se otvoreno neslaganje izraeu eklesije i
izvrnih organa vlasti. Pri tome je radikalna eklesija esto bila prisiljena da
se mea ak i u privatne naredbe stratega da bi obezbedila sprovoenje svoje
politike linije. Taj nesklad izmeu demagoga i stratega, izmeu politikih i
vojnih voa veoma je oteavao opte rukovoenje dravom. Ipak taj nesklad
nije bio rezultat line tvrdoglavosti Kleona ili nervoze lanova eklesije ve
se javio kao posledica politikog nepoverenja radikalne demokratije preraa
stratezima aristokratima.

Operacija kod Tokom dve godine sve do letne kampanje 425. g.

Pila
opte vojno rukovodstvo jo je bilo u rukama Nikije i njegovih pristalica. To je bio period relativnog
zatija. Izvesne aktivne vojne operacije pominju se samo na zapadu centralne
Grke i na dalekom zapadu na Siciliji. U leto 426. g. mladi atinski strateg,
kasnije uveni vojskovoa Demosten, predvodei flotu od 30 brodova,
opustoio je obale Peloponeza i stigao do Akarnanije. Tu je ujedinio pod
svojom komandom sve zapadnogrke saveznike Atine: Akamance,
Zakinane, Kefalonce a delimino i Korkirane. Poto je opustoio leukadska
polja i uverio se u nepristupanost same Leukade, Demosten se uputi u
Naupakt reen da otuda preduzme napad na Etoliju, jednu od najvecih oblasti
centralne Grke kako bi u sluaju uspeha mogao da napadne Beotiju sa
zapada. Meutim, posle prvih uspeha njegovi hopliti su se sukobili sa
taktikom Etolaca naoriianih lakim orajem, koje je za Atinjane bilo
neobino. Ovi su se klonili sukoba na otvorenom polju, ali su obasipali
Atinjane i njihove saveznike malim kopljima i strelama. Tako su atinski
hopliti, pod tekim oklopima i sa tekim orujem, bili potueni od strane
svojih zaostalih" protivnika40 i Demosten je bio prisiljen da se povue
prema Naupaktu.
Poraz Atinjana u Etoliji podstakao je Peloponeane na ofanzivu u tom
rejonu. Lakederaonjani su jo prethodne godine osnovali koloniju Herakleju
u Trahiniji.41 Oslanjajui se na tu koloniju, Peloponeani su uputiJi 3000
hoplita kao pomo Etolcima. Ta jaka armija opustoila je zemlju ozolskih
Lokriana i Naupakana i zatim se uputila na zapad u Akarnaniju protiv
Demostena koji je neto ranije bio potuen od strane Etolaca.
Meulim,-0vaj je izvukao pouku iz svog prologodinjeg poraza i za borbu
izabrao teren koji je bio jako neravan. U bici kod Solija (novembra 426. g.)
sakrio je jedan deo svojih hoplita u zasedu; zahvaljujui tora manevru do
nogii je potukao mnogobrojniju vojsku Peloponeana i tako uvrstio uticaj
Atine na zapadu.
Poraz peloponeske armije od 3000 hoplita u stvari je predstavljao prvu
veliku pobedu Atine na kopnu. Bitkom kod Solija ne samo da je
Peloponeanima skinut oreol nepobedivosti ve je zahvaljujui toj pobjedi
bio ojaan uticaj radikalne partije u Atini koja je pored svog politikog
rukovodioca Kleona stekla i vojskovou Demostena.
U isto vreme aktivira se atinska politika na Siciliji. 427. g. u Atinu je
stigla delegacija iz sicilijanske kolonije Leontine koju je predvodio poznati
sofist Gorgija. Procenivi situaciju sa svih strana, Atinjani odlue da na ime
pomoi Leontinjanima upute za poetak 20, a zatim jo 40 trijera. Meutim,
ubrzo po dolasku atinske flote delegati svih zaraenih sicilijanskih polisa
odrae u Jeto 424. g. kongres u Geli na kome su zakljuili rair. To je bilo
40 Bacajui mala koplja Etolci su stizali begunce i zahvaljujui svojoj brzini i lakoi naoruanja mnoge ubijali na mestu" (, 98, 2).
41 Strateki poloaj Herakleje bio je izuzetno povoljan. Ona je na prvom mestu zatvarala izlaz
iz Termopilskog klaiica i zabijala se kao klin izmeu Atine i Tesalije koja je bila u dobrim
odnosima s Atinom. Asim toga, leei nasuprot Eubeji, Herakleja je vezivala deo atinske flote.
Kasnije je Brasida upotrebio Herakleju kao bazu za pohod u daleku Trakiju.

umjeno zbog toga to je atinska eklesija otvoreno ispoljavala preteranu

zainteresovanost za Siciliju, tako da su ak i saveznici Atine smatrali da ona
za njih ne predstavlja nita manju opasnost od Sirakuze.
Sicilijanska ekspedicija postigla je vrlo vaan uzgredan rezultat koji je
predodredio celokupan dalji tok ratnih operacija sve do Nikijinog mira. Sa
atinskoni eskadrom uputio se Demosten, prologodinji pobednik nad
Peloponeanima kod Solija. Bez obzira na to to su se pred atinskom flotom
nalazila dva vana zadatka praanje poraoci korkirskim demokratima i rat sa
Sirakuzom Demostenu je bilo dozvoljeno da upotrebi brodove i za ratne
operacije na Peloponezu.
Vreme za operacije u neprijateljskoj pozadini bilo je vrlo pogodno.
Spartanska vojska pod komandom mladog i neiskusnog Arhidamova sina
Agisa nalazila se u to vreme u Atici. Peloponeska flota bila je upuena u
korkirske vode. Obala poluostrva na taj nain stvarno je bila nezatiena.
Kao mesto desanta izabran je Pil. Taj skoro nenastanjeni rt nalazio se u
jugozapadnom delu Peloponeza, u Meseniji, udaljen vie od 70 kilometara
od Sparte. Demostena su na prvom mestu privlaili veoma povoljni prirodni
uslovi za odbranu Pila. Obilje ume i kamena olakavalo je podizanje
vetakih odbrambenih utvrenja, pogodna luka omoguavala je dopremanje
hrane, a nenastanjenost okoline oteavala je neprijatelju voenja ratnih
operacija. Ali najvanije je bilo to to je Pil ubudue mogao da predstavlja
centar za ujedinjavanje Mesenjana u njihovoj borbi za osloboenje od
Sparte. I na to ukazuje Tukidid: Mesenjani su tu od davnina stanovali... i
zato, drei Pil kao uporite, mogli bi da im (Lakedemonjanima) zadaju
mnogo tete i, pored toga, da sa sigurnou brane teren" (IV, 3, 3). Demosten
koji se nalazio u tesnom kontaktu sa Mesenjanima iz Naupakta i sprovodio u
ivot program atinskih demokrata, nesumnjivo je raunao s time da u sluaju
uspeha digne masovni ustanak helota u Meseniji. Verovatno mu je ak i
samo mesto desanta prepomio neko od Mesenjana iz Naupakta.
Iskoristivi predah koji je trajao est dana dok Spartanci jo nisu stigli da
u potpunosti ocene sav znaaj atinskog desanta, Demosten je u Pilu izvrio
sve pripreme potrebne za odbranu. Zalim je sam sa pet trijera ostao u mestu,
a ostale uputio pravcu Korkire. Demostenov poduhvat bio je vrlo riskantan.
Predstojalo mu je da na spartanskom terenu izdrzi pritisak svih sriaga
Peloponekog saveza, pri emu nije bio siguran ni u mogunosti povlaenja
zbogtoga to se atinska flota uputila prema svojoj marruti, a pet trijera ne bi
bilo dovoljno za odbijanje napada Peloponeana.
I stvarno, saznavi za to da se iskrcao desant, efori su odmah povukJi
Agisa iz Atike, a sve raspoloive odrede kako one sa Spartijatima tako i one
sa susednim perijecima hitno su uputili prema Pilu. Osim toga pozvali su
rezerve iz itavog Peloponeza i ispred Korkire povukli 60 trijera. Uz takvu
nadmo, Lakedemonjani su se nadali da e brzo zavriti s Demotenom. Da
bi ga izolovali od luke, na pustom ostrvcetu Sfakteriji, koje je od Pila
odvojeno samo uskim moreuzom od 120 metara, iskrcan je jedan odred sa
420 hoplita izabranih kockom svih lohova, ne raunajui helote koji su ih
posluivali. Spartanci su nameravali da moreuz izmeu Pila i Sfakterije
prosto zatvore gusto zbijenim brodovima.

Opazivi te pripreme, Demosten je brzo uputio dve trijere s nalogom da

stignu atinsku flotu i da je pozovu u pomo, a odatle je sam na obalu iskrcao
posade sa tri preostala broda, naoruao ih titovima opletenim od vrbovog
prua i spremio se za odbranu obale od napada nekoliko desetina
peloponeskih brodova. Napadi Spartanaca s mora koji su trajali dva dana
zavreni su njihovim porazora. Tada Spartanci odlue da preu na
dugotrajnu opsadu Pila.
Meutim, tri dana kasnije pristie atinska flota koja se vratila na
Demostenov poziv i u estokoj bici u zalivu gotovo sasvim uniti
peloponeske brodove. Situacija se iz osnova promenila. Sada se spartanski
odred na Sfakteriji naao izolovan s kopna i osuen na smrt od gladi. Poto
su se u tom odredu nalazili najugledniji Spartijati, mkovodea lica Sparte
upute se na mesto borbe i ponude atinskim stratezima primirje iji su uslovi
bili vrlo teki za Lakedemonjane. Sparta se obavezala da na atinskoj trijeri
odmah uputi u Atinu svoju delegaciju s ponudom mira. Atinjanima je za
vreme pregovora ustupljena itava peloponeska ratna flota, i to rre sarrio ona
kod Pila ve i iz cele Lakonije. ZaUzvrat Spartanci e pod atinskom
kontrolom svakodnevno za sve vreme primirja slati odreenu koliinu hrane
garnizonu u Sfakteriji. P'o povratku delegacije, Atinjani su obeali da ce
Spartancima vratiti ratne brodove.
Meutim, spartanski izaslanici su neprijateljski doekani u Atini.
Nadajui se da e Atinjani koji su vec 428. g. traili rriir prihvatiti sadanju
ponudu za zavretak rata, Spartanci im ponude ,,mir, savez, prijateljstvo i
uzajamnu podrku". Kao odgovor na ove opte fraze Kleon koji je u to doba
bio vo emosa i uivao najvee poverenje narodnih masa" (IV, 21, 3)42
postavi zahtev da se Atinjanima vrate ne samo megarske luke Niseja i Paga
vec ak i peloponeski Trezen i Ahaja. Takve zahteve Sparta nije mogla da
primi. Pa ipak iaslanli predloe da se predlozi pretresu s atinskim
delegatima. Ali Kleon, plaei se da bi raoglo doi do sporazuma izmeu
Spartanaca i Nikijine grupe, kategoriki postavi uslov da se pregovori vode
samo u eklesiji. Izaslanici su se posle toga vratili u Pil.
Situacija se komplikovala. Lekedemonjani su pomou raznih manevara
doturali hranu na fakteriju. Oni su helotima obeavali slobodu u zamenu za
dobacivanje hrane na ostrvo, upucivali su odvane ljude sa vreama maka i
sa medom, pa su tako hranili opkoljene. Dolazila je jesen, a s njome i bure
to je prisililo atinsku flotu da se vrati u Pirej. I atinski desant u Pilu u to
vreme patio je od nedostatka vode i hrane.
Kleon je dotle stalno korio Nikiju zbog neaktivnosti i zahtevao je odlune
mere. Koristeci se Kleonovom izjavom tome da se Sfakterija moe zauzeti
za 20 dana, Nikija mu predloi u eklesiji da sam preduzme tu operaciju, jer
je bio siguran da taj predlog ne moe biti izvren. Meutim, Kleon ga
42 U ovoj, kao i u prethodnoj karakteristici Kleona prevod u izdanju 1915. g. opet je ne- taan.
Reenica: ' prevedena je:
,,U to doba u oima narodnih masa najuticajniji demagog". I bez obzira na to to demagog" po
svom smislu ne odgovara rei nita bolje nego imperija" - imperium, u prevodu se
uopte ne osea smisao veoma vane rei - ,Jcoji je uivao najvee poverenje".

prihvati. Odbio je da uzme atinske hoplite koji su mu bili ponueni i povede

pod Sfakteriju samo jedan odred saveznika.43 Tuje zajedno s Demostena
razradio plan istovremenog juria na Spartijate lako naoraanim snagama;
pri tome je imao u vidu iskustvo iz poraza koji su atinski hopliti biveli u
Etoliji. I stvarno, krajem augusta 425. g. ostrvo je zauzeto na juri;
zarobljena su 292 hoplita meu kojima i 120 Spartijata.
Gusta lakonska kaa, zakuvana kod Pila" (Aristofan Vitezovi", 61)
imala je ogroman politiki odjek irom itave Helade, naroito u Atini i
Sparti. Pre svega, Atinjani su postigli veoma velik vojni uspeh na
spartanskoj teritoriji u borbi sa dotad nepobedivim Spartancima. Drugo,
Spartijati, vaspitani u duhu legende termopilskom podvigu Leonide, ivi su
se predali, i to jo Atinjanima koji su u njihovim oima bili prezreni. Trece,
operacija kod Pila pokazala je slabost hoplitske falange u poreenju s
peltastima koji su bili naoruani lakim orujem. etvrto, Pilos i Sfakterija su
ostali u rukama Atinjana i pretvorili se u uporita veoma privlana za helote
koji su poeli masovno prilaziti Mesenjanima iz Naupakta; ovi Mesenjani
bili su ovde kao stalan garnizon Atinjana. Mesenjani su, sa Spartancima i
helotima imali zajedniki jezik, tako da im nije bilo teko da se kreu
itavom Mesenijom i da diu bunu meu helotima. Naglaavajui teak
poloaj Sparte, Tukidid detaljno razrauje znaaj operacije kod Pila. On
pie: ,,U Pilu su oni (Atinjani) smestili garnizon, a Me-senjani iz Naupakta
uputili su tamo kao u svoju zemlju (Pil je nekad pripadao Meseniji)
najsposobnije ljude koji su, govorei istim jezikom kao i stanovnici
Lakonije, poeli da je pljakaju i da joj nanose veliku tetu... a, poto su uz
to i heloti poeli da bee u Pil, oni su (Lakedemonjani) bili zabrinuti zbog
opasnosti od jo nekog prevrata u svojoj roenoj zemlji" (IV, 41, 23).
U toj po Spartu tekoj situaciji zbog malog broja Spartijata bilo je od
najveeg znaaja da se na neki nain izbave zarobljenici koji su ve bili
odvedeni u Atinu. Zato su Spartanci bez obzira na gordo dranje Kleona i
dalje nastojali da ostvare pregovore s Atinom. Meutim, posle sjajne pobede
na Sfakteriji Kleonov autoritet postao je vrst i neosporan, pa je Nikija sa
svojim pristalicama izgubio svaki uticaj na narodne mase. Zato nije sluajno
to to Aristofan u svojim Vitezovima" koji su se davali 424. g., stavlja u
usta Nikiji misao bekstvu iz Atine zbog moi Kleona koji je posle svojih
pobeda uivao dotad neuvene poasti. Tako operacija kod Pila ne samo da
je naterala Spartu da moli za mir ve je i u Atini dovela na vlast partiju koja
je elela rat.
Situacija u Atini bila je takva da je Nikijina grupa morala da predu^me
bilo kakvu akciju. Vrlo ozbiljno je poljuljan lini autoritet Nikije glavnog
komandanta koji se protivio zbog operacije kojom je neprijatelj nateran da

43 Ovo Tukididovo saoptenje (IV, 28, 4) baca jasno svetlo na politiku borbu u Atini.
Demosten u Pilu nije imao atinske hoplite. Kleon ih takoe nije poveo sa sobom. Poto su
hopliti bili iz bogatih, u najmanju ruku do.bro stojeih krugova, izgleda da Kleon nije imao
poverenja u njih i nadao se pobedi oslanjajui se na sirotinju i brodske golae". Pred- vianje
mu se sjajno ostvarilo. Teko da bi se to moglo smatrati samo srenim sluajem kako bi to
eleo Tukidid zaslepljen linom mrnjom (IV, 28, 5).

moli za mir. Osim toga, kao glavna i odluujua snaga pokazali su se peltasti
i saveznici, dok teko naoruani hopliti, koji su u atinskim oruanim
snagama predstavljali ljude iz imunijih slojeva, a da se i ne pominju
aristokratski vitezovi, tokom sedam godina rata nisu izvojevali nijednu
znaajniju pobedu.
Zbog svega toga Nikija se, bez obzira na poetak jeseni, odmah po
pobedonosnom povratku Kleona i Demostena sa spartanskim zarobljenicima
uputio protiv Korinta. U taj pohod poao je kao komandant velike flote koju
je sainjavalo 80 brodova sa 2000 atinskih hoplita, 200 konjanika i sa
pomocnim odredima Mileana i drugih saveznika. Ova ekspedicija imala je
ne toliko vojne koliko politike ciljeve. Nikijini vojni uspesi trebalo je da
poslue kao protivdejstvo uspesima njegovih politikih protivnika. Meutim,
uspelo mu je da postigne uspeh veoma sumnjivog karaktera. Ka.su se
Atinjani iskrcali jugoistono od Korinta, kod Soligeje, pred njim se nalo
pola korintske armije. U estokoj bici koja se odigrala Atinjani se nisu borili
da pobede, ve su se povukli na svoje brodove im su videli da pristiu
korintske rezerve. Zatim se jedan deo Atinjana iskrcao kod Metane u
Argolidi i osvojio je, napravivi pri tom, po uzoru na
Pil, nasip na prevlaci koja vodi u Tre/.en. To su bili raravi rezultati jednog
velikog pohoda.
Ali idue godine, u leto 424. g., Nikija je preduzeo veoma u,spelu
pperaciju i osvojio dorsku Kiteru, ostrvo koje se nalazi na zgodnom mestu
prema Lakoniji i koje je nastanjeno lakedemonskim doseljenicima" (Plutarh,
Nikija", 6). Posle katastrofe kod Pila Spartanci su se nalazili u oajnom
stanjn. Rat se pribliavao neumitnom brzinom... sa svih strana... U svojim
vojnim poduhvatima Lakedemonjani jo nikad nisu pokazali toliko
neodlunosti... Mnogobrojni udesi koji su ih u kratkom roku zadesili naterali
su im sfrah u kosti; bojali su se da ce ih opet zadesid neka nesrea" (IV, 55,
13).
Kao najozbiljniji razlog miroljubivosti" Sparte Tukidid smatra strah
Spartanaca ... da kod njih ne doe do nekog dravnog prevrata, posle teke
nesree koja ih je iznenada pogodila" (IV, 55, 1). Pod dravnim prevratom"
Tukidid oigledno podrazumeva ustanak helota od ega su Spartanci oduvek
strepeli, a koji bi u to vreme kad su se u Pilu uvrstili Mesenjani iz Naupakta
bio naroito opasan; tome Tukidid govori i u svom daljem izlaganju.
Govoreci tegobama Sparte uoi Brasidine ekspedicije, on kae: Osim toga
Lakedemonjani su eleli da nau izgovor za slanje jednog dela helota kako
im ne bi palo na um da zbog situacije izazvane gubitkom Pila izvre neki
prevrat" (IV, 80, 2).
Neophodno je primetiti da su Atinjani za svoje ratne uspehe (425/424. g.)
u znatnoj meri imali da zahvale fmansijskoj politici Kleona. Sudei po
odlomcima jednog natpisa (IG I2, 63-65), koji predstavlja odluke eklesije
uplati forosa od strane saveznika, celokupan iznos forosa bio je udvostruen,
i mnogi gradovi su morali da uplate tri i etiri puta vie nego to su dotad
plaali. Naroito je bio povecan foros Jonije koja je bila zastraena primerom
Mitilene. Izgleda da je iste godine, verovatno u vezi s prethodnom reformom

forosa Kleon sproveo odluku poveanju plata helijastima. Stoga je on s

ponosom mogao reci sebi:
O narode! Kako bi te mogao koji drugi graanin voleti iskrenije i silnije?
Otkako sam u Veu novcem napimio blagajnu tvoju"
(Vitezovi", 773-4).

Prema jednom drugom natpisu (IG, I2, 324, 20), Nikija je za kitersku
ekspediciju dobio 100 talenata. Bez finansijskih sredstava, koja su
prikupljena zahvaljujui Kleonovoj energiji, atinska blagajna ne bi bila u
stanju da finansira velike ekspedicije 245. i naroito 244. g.
Osvajanje Kitere predstavljalo je vrhunac atinskih uspeha. Izgledalo je da
je potrebno uiniti jo malo napora i konano e sjajna pobeda Atine biti
osigurana. Atinski radikali planirali su da odluujui udarac zadaju u Beotiji
napadom na najjaeg spartanskog saveznika istovremeno sa tri strane.
Demosten se uputi sa 40 brodova u Naupakt i tu prikupi vojsku od
Akarnanaca i Mesenjana, raunajui da ce udarivi sa zapada zauzeti beotsku
luku Sifu na obali Korintskog zaliva. Trebalo je da beotski demokrati dignu
ustanak u Heroneji koja se nalazila na severnoj granici Beotije; glavne snage
Atmjana pod komandom Hipokrata spremale su se da udare sa istoka na
Delij. Sva tri udarca trebalo je da selzvedu istovremeno kako se Beoanima
ne bi pruila mogunost da vode pojedinanu borbu s neprijateljem.
Meutim, Hipokrat zakasni, a zavera demokrata bude otkrivena. Zbog toga
Deraosten nije postigao uspeh i cela beotska arniija srui se na Hipokrata
koji je do tada ve uspeo da zauzme Delij i da ga utvrdi. U bici kod Delija
Beoani su duboko ealonirali svoju falangu (njihov stroj bio je sastavljen od
25 redova; kod Atinjana dubina stroja iznosila je samo 8 redova), i,
primenivi uveni Epaminondin kosi stroj", odneli su veliku pobedu
(novembra 424. g.). Gubici Atinjana iznosili su oko 1000 poginulih hoplita;
poginuo je i strateg Hipokrat. To je za Atinu bio najvei poraz u toku celog
Arhidamovog rata.

Ratne operacije Neuspeh Sparte i srozavanje njenog autoriteta stvou

Trakiji rili su kod obinih Spartijata tenju ka aktivizaciji ratnih operacija i
odlunijoj politici. Postajalo je sve jasnije da se od voa spartanske politike
raoraju zahtevati radikalnije raere. Meutim, osnovna tendencija spartanske
oligarhije sastojala se u to doba u postizanju mira s Atinom l oslobaanju
zarobljenih Spartijata. Predstavnik tih novih stremljenja postao je Brasida
mlai i najenerginiji vojskovoa niedu svim spartanskim vojskovoama. On
je naumio da izvede veoma riskantan i za Lakedemonjane
neobiarTpodufiyat. Shvatajuc'i da snaga Adnjana poiva na njihovoj
pomorskoj dravi i imajui u vidu nesposobnost Peloponeana za operacije
na mom, Brasida odlui da pokua sa prodorom u pozadinu atinske drave i
to kopnenim putem, tako da 'oi proavi celom kopnenom Grkom preko
Makedonije izbio pred gradove na trakoj obali. Taj plan bio je vezan za
veliki rizik, jer bi vojska morala da se kree teritorijom Tesalije, koja je bila
prijateljski raspoloena prema Atinjanima, i u sluaju nekih komplikacija
Brasida ne bi raspolagao sigurnim putevima za povlaenje.

Spartanski oligarsi plaili su se tako riskantnog koraka na kome bi mogli

doiveti neuspeh. Zbog toga su odbili da prue materijalnu i vojnu podrku
Brasidi. Pa ipak, raunajui na to da bi u sluaju uspeha imali koji adut vie
u pregovorima miru, a u sluaju neuspeha bi se oslobodili nemirnog i
preduzimljivog Brasida, nosioci spartanske politike su mu dozvolili da
pripremi takvu ekspediciju.
Brasidin pohod mogao je da donese Sparti velike koristi. Na prvom mestu
otvarao se novi front koji bi morao da oslabi atinski pritisak na Peloponez.
Osim toga, savez gradova Halkidika zaplaen obraunavanjem s Potidejom,
obaao je da e organizovati opti ustanak protiv tiranije Atine i da e
preuzeti na sebe finansiranje ekspedicije. Uspeh trake ekspedicije obeavao
je
Sparti
sjajne
perspektive,
jer
je
vodio
raspadu
*) Pored termina ,," u klasino doba upotrebljavani su i termini ,, i ".
tome se govori u istraivanjima J. A. Lencmana, VDI, 1951, br. 2,47 id.; 1952, br. 2, 38, id.
* Vidi dalje poglavlje Sparta, Krit, Tesalija i Beotija u vremenu od IX do poetka V veka pre
n.e."

4. POHOD SICILUU
Posle kongresa sicilijanskih polisa odranog u Geli i neslavnog povratka
prve atinske eskadre dogaaji na Siciliji odvijali su se skoro bez ikakve veze
s tokom rata u kontinentalnoj Grkoj. Antagonizam izmeu dorskih polisa sa
Sirakuzom na elu i halkidijske grupe u sastavu: Naksos, Leontina, Katana,
Mesana i Himera nije prelazio okvire lokalnih konflikata, jer je Sirakuza
nastojala da stvari ne idu predaleko kako se Atini ne bi pruila mogunost za
uplitanje u sicilijanske poslove.
Velikodravnike tendencije Sirakuze preplitale su se sa socijalnom i
poiitikom borbom. U jonskim polisama Sicilije obino je vladalo
demokratsko ureenje. Bez obzira na to to se u samoj Sirakuzi vlast nalazila
u rukama demokrata, Sirakuza je obino pruala podrku jonskim
oligarsima. To joj je omoguavalo stalno uplitanje u unutranje poslove
njcnih protivnika, a da pri tom stvari ne idu do otvorene intervencije.
Veoma su karakteristine i znaajne socijalne promene do kojih je dolo
u Leontini jo pri kraju Arhidamova rata. Prema Tukididu, Leontinjani su u
svoju sredinu primali mnogo novih graana i demos je pomiljao na ponovnu
podelu zemlje" ( ) (V, 4, 2). izuzetno vano
svedoanstvo dokazuje koliku je otrinu poprimala socijalna borba u periodu
Peloponeskog rata. Ve i saraa injenica dobrovoljno ukljuivanje novih
graana u svoju sredinu predstavlja izuzetan dogaaj u istoriji polisa tog
doba poto su polisi uvek nastojali da ogranie broj graana. Revolucionarni
zahtev za ponovnu raspodelu zemlje neobian je za Heladu V veka pre n.e.
Ta parola postaje popularna tek kasnije, u periodu raspada robovlasnikog
drutva u Grkoj, u IV i naroito u veku pre n.e. Ali najkarakteristiniju
stvar predstavlja tesna veza ta dva momenta: ponovne raspodele zemlje i
primanja novih graana. Izgleda da je primanje novih graana bilo
uslovljeno eljom da se demos osnai u predstojeoj borbi za zemlju.

Na taj nain prua nam se mogunost da stvorimo dosta jasnu predstavu

programu demokratske partije u Leontini; ova partija uglavnom se sastojala
od seljaka koji su ostali bez zemlje i pali u poloaj zavisnih, dok su oligarsi
bili krupni zemljoposjednici i robovlasnici. Demokratski raspoloen deo
graana, oseajui da je preslab za borbu protiv oligarha koji uivaju
podrku mone Sirakuze, prilivata se radikalne mere i zvanino ukljuuje u
sastav polisa veliki broj novih graana, po svim izglediraa iz redova
lokalnog stanovnitva, a moda i iz redova varvara.* Reagujui na to,
bogatai su zatraili pomoc Sirakuze i proteraju prost narod, posle ega su
sruili grad i sami se preselili u Sirakuzu. Demokrati su se tada utvrdili u dva
omanja mesta na leontinskoj teritoriji i zapoeli rat sa Sirakuanima".
Erasistratov sin Feak koji je 422. g. doao iz Atine kao njen izaslanik sa
zadatkom da organizuje pomo Leontinjanima nije postigao nita i prepustio
je Leontinjane njihovoj sudbini.
Moramo pretpostaviti da estoka borba izmeu bogataa i siromaha u
Legntini, kojoj kod Tukidida nalazimo samo krto saoptenje, nije
predstavljala veliki izuzetak u uslovima sicilijanskog ivota. Demokratske
grapacije kako u samoj Leontini, tako i u drugim grkim kolonijama na
Siciliji uvek su raunale da e dobiti podrku mone atinske demokratije.
Sredinom zime 415. g. u Atinu je stigla delegacija iz Segeste, jonske kolonije
na zapadu Sicilije, s molbom za pomo u borbi protiv Selinunta i Sirakuze
koja ga podrava. Molba je bila motivisana pretnjom Sirakuze daciFse
umeati u Peloponeski rat na strani Sparte. Izaslanici su naglaavali da
Segesta raspolae dovoljnim novanim sredstvima za finansiranje cele
ekspedicije. U takvoj situaciji Atina je morala da se umea u sicilijanske
poslove ako je htela da sauva makar malo uticaja na zapadu. Njen autoritet
ve je bio poljuljan time to nije pruila pomo Leontini. U sluaju odbijanja
molbe Segeana za pomo, Atina bi rizikovala da izgubi sve svoje pristalice
na zapadu. Eklesija odlui da uputi delegaciju radi proveravanja stanja na
licu mesta i naroito radi utvrivanja gotovine novca kojim Segeani
raspolau.
Delegacija se vratila u leto iste godine; sa sobom je donela 60 talenata
srebra na ime mesene isplate posadama 60 trijera; Segeani su se spremali

* Leontinska parola podeli zemlje ( ) zajedno

sa zahtevom korkirskih demokrata da se ukinu dugovi,
( ) emu smo govorili ranije, kao da nas
prenosi u revolucionarnu situaciju iz doba Agisa, Kleomena i
Nabisa. Analogija je jo vea zato to je u Leontini izvreno
znaajno proirenje okvira graanstva.
To je onaj isti Feak, Alkibijadov vrnjak i voa lakonofilskih
oligarha, kome smo go- vorili u vezi s ostrakizmom
Hiperbola. Zaista, teko da bi se mogla pronai linost manje
pogodna za pruanje pomoi leontinskim radikalnim
demokratima.

da mole Atinu da im poalje toliki broj trijera. Sad je pred Atinom stajalo
ozbiljno pitanje slanja velike vojne ekspedicije na Siciliju.
Pitanje Sicilije bilo je izuzetno vano za Atinu i zbog zaotravanja
unutranje poMke situacije. U to doba pojaala se borba izmeu
aristokratije i demokratije koja se izraavala suparnitvom izmeu Alkibijada
i Nikije za prevlast u eklesiji. Stari Alkibijadov plan koji se sastojao u tome
da se demokratska koalicija suprotstavi Sparti na samom Peloponezu bio je
sruen u bici kod Mantineje. Alkibijad je zbog toga podneo nov, potpuno
nerealan plan stvaranju atinske drave na Siciliji. Taj plan je dobio punu
podrku veine eklesije: Svi su podjednako sagorevali od strasne elje za
pohodom: stariji ljudi ili zbog toga to su gajili nadu da e pokoriti one
drave protiv kojih polaze, ili zato to su bili sigurni da je poraz apsolutno
iskljuen zbog tako velikih snaga; ljudi zrelog doba eznuli su da vide tu
daleku zemlju i da se upoznaju s njom, nadajui se da e ostati ivi; ogromna
masa, u tom broju i vojnici, raunali su na zarade do kojih e doi za vreme
pohoda i na takvo proirenje atinske moi da bi mogli neprekidno zaraivati
i u budunosti. Tako je veina graana sagorevaia u bezgraninoj enji za
ratom, a ako se nekome to nije dopadalo, taj nije dizao glasa protiv rata da ne
bi bio proglaen zlonamemim prema dravi" (VI, 24, 34)*.
Neophodno je primetiti i to da vecina obinih graana nije imala pojma
znaaju pohoda i veliini snaga protivnika. Plutarhovo svedoanstvo
(Alkibijad", 17; Nikija", 12) tome da je mnotvo ljudi sedelo po
palestrama i na polukrunim klupama crtajui kartu Sicilije i poloaj Libije i
Kartagine", pokazuje kako je bila maglovita predstava obinog Atinjanina
zapadnom Sredozemlju.
Bez obzira na otro protivljenje Nikije (VI, 9-14) koji je tvrdio da se
Alkibijad povodi za linim interesima i da njima rtvuje srecu polisa,
eklesija je ipak odluila da se u Segestu uputi 60 brodova. Kao voe
ekspedicije odreeni su Alkibijad, Nikija i Lamah. Ponovan Nikijin govor
kojim je ukazivao na nepromiljenost i riskantnost ovog poduhvata primorao
je eklesiju da stratezima da ovlaenje u pogledu sastava ekspedicije, i pri
tom je odlueno da se uputi ne manje od 100 trijera i 5000 hoplita.
Predlog slanju ekspedicije na Siciliju primljen je u eklesiji ogromnom
veinom glasova. Oigledno je da su za taj predlog glasali ne samo pristalice
radikalne demokratije iji su predstavnici, kao na primer Hiperbol, ve
odavno iznosili planove velikoj ekspanziji na Siciliju. Ovog puta
Alkibijadu su pruile podrku i mnoge pristalice Nikije, predstavnici
imunih slojeva grada. To su verovatno bile neke grupe zanatlija i trgovaca.
U natpisima (IG, I2,98-99) objavljene su dve odluke eklesije: prva
opremanju 60 brodova, druga poveanju broja trijera do 100,
prikupljanju vojske i odobrenju iznosa od 3000 talenata za taj pohod. Ova

* Socijalni sastav ove kategorije ljudi mogu obeleiti

Plutarhove rei (Nikija", 12): ,,- gatai u bojazni da se ne
bi pomislilo kako ele da izbegnu liturgije i trijerarhije utali
su i protiv svoje volje".
S ovim se slae i Tukidid (VI, 15, 1-4).

svota predstavljala je svu gotovinu dravne blagajne koja je nastala od

budetskih vikova tokom perioda posle Nikijinog mira. Izgleda da je oko
417. g. inicijativom Alkibijada foros bio ponovo povean na 1300 talenata.
Krajem maja 415. g. iz Atine je krenula ekspedicija od 136 brodova (u tom
broju bilo je 100 atinskih trijera), 5100 hoplita (od kojih su 1500 bili graani
Atine), 1200 lako naoruanih i oko 26.000 veslaa. Iza ovako ogromne flote
ilo je vie od 130 teretnih brodova. Tukidid tim povodom ponosno
primeuje: Ovde je bila skupljena najskuplja i najuglednija vojska od svih
koje su opremane do tog vremena" (VI, 31, 1).
U toku jula i augusta zaobiavi Korkiru flota je stigla u Italiju i poela je
polako da plovi du obale na jug. Atinjani su svuda nailazili na oprezno
nepoverenje lokalnog stanovnitva koje se ak i u halkidskim polisima vie
bojalo Atine nego Sirakuze. Konano su se Atinjani zaustavili.kod
Regija, i poto ih stanovnitvo nije pustilo u grad, cela vojska se smestila u
predgrau. Brodovi koji su se vratili iz Segeste doneli su tunu vest da
Segeani nemaju novca. Meu strateziraa je dolo do razmirica. Nikija
predloi da se cela stvar svede na pohod protiv Selinunta s tim da se ovaj
polis primora na sklapanje mira sa Segestom posle ega bi se Atinjani,
emonstrativno plovei du obala Sicilije, vratili u Atinu. Alkibijad je bio za
to da se obrate pojedinim sicilijanskim polisima i pokuaju da ih pridobiju na
svoju stranu, a posle toga da se izvre napadi na Selinunt i Sirakuzu. Lamah
je smatrao da treba zauzeti Sirakuzu iznenadnim napadom. U sporu je
pobedu odneo Alkibijad. Pa ipak, ni u Meseni, ni u Katani nije postigao
uspeh. Jedino je Naksos otvorio svoje kapije Atinjanima.
Meutim, Alkibijadovo odsustvo bilo je u Atini iskorieno za otvaranje
sudskog procesa protiv njega. Nekoliko dana pred odlazak ekspedicije jedne
noi bio je oteen vei broj herma kamenih stubova sa poprsjem Hermesa,
boga trgovine i zatitnika puteva. Taj dogaaj izazvao je u Atini mnoga
prepriavanja. njemu se govorilo kao loem znamenju za ekspediciju. U
eklesiji su govornici istovremeno oteenje herma ocenjivali kao dokaz za to
da postoji zavera kojoj je cilj dravni udar i obaranje demokratije" (VI, 27,
3), Krivci nisu bili pronaeni.* U gradu su kruile glasine da krivica pada na
uesnike misterija tajnih religioznih skupova. Kao jednog od krivaca
spominjali su Alkibijada koga su takoe okrivili kao bezbonika i
bogohulnika. Akibijad je jo pre odlaska ekspedicije predlagao da se
organizuje suenje, smatrajui da e se opravdati i skinuti sa sebe optubu,
ali su njegovi neprijatelji bili za to da se saeka i da mu se sudi u odsustvu
vojske koja rau je odana.
Po odlasku ekspedicije u Atini su bila pohapena mnoga lica zbog herma
i misterija. U gradu je brujalo od glasina postojanju zavere kojoj je cilj
zavoenje tiranije, a kao kandidat za tiranina jednoglasno je spominjan
Alkibijad. Svi pohapeni bili su kanjeni, a za Alkibijadom je upuen vladin
brod Salaminija" s nareenjem da odmah doe pred sud u Atinu.
Pitanje razaranja herma ostalo je nerazjanjeno. Pre svega, bilo je
potrebno da se utvrdi ko je izvrilac zloina? Pitanje je bilo vrlo sloeno i
zamreno. Bez obzira na razne aluzije na koje se nailazi u delima nekih

autora, prvenstveno u govoru Andokida O misterijama" treba da se sloimo

s Tukididom: ... kako onda, tako ni kasnije niko nije mogao da kae nita
sigurno krivcima za taj zloin" (VI, 60, 2). Ipak malo je verovatno da bi to
mogao da bude Alkibijad. Od razaranja herma on nije mogao da ima nikakve
koristi. Mnogo je vanije drugo pitanje: koji su se politiki krugovi nalazili
na elu kampanje protiv Alkibijada? Tukidid je izgleda sklon miljenju da je
to bio voa radikalne demokratije. On kae: Sva ta govorkanja prihvatie
ljudi za koje je Alkibijad bio veliki teret, jer im je smetao da se uvrste na
poloaju voe demosa" (VI, 28, 2). Plutarh po* Plutarh (Alkibijad", 18) smatra da su herme mogli da otete Korinani koji su time hteli da spree
odlazak ekspedicije i da na taj nain spasu svoje koloniste Sirakuane.

minje demagoga Androkla", ali odmah kae da je kao tuilac protiv

Alkibijada nastupio voa lakonofilske partije Kiraonov sin Tesal
(Alkibijad", 19). Po svemu izgleda da su u optuivanju Alkibijada uzeli
uea svi njegovi protivnici: kako oligarsi tako i radikali.
Radikalno-demokratska grupacija obezglavljena ostrakizmom Hiperbola
nesumnjivo je nastojala da iskoristi sve mogunosti za obraun s
Alkibijadom i da time u znatnoj raeri ojaa svoj uticaj. Nepomirljivi oligarsi
tipa Tesala, Kimonova sina, nisu mogli da oproste Alkibijadu njegovu raniju
delatnost i itavu sicilijansku avanturu. Pobedili su udrueni napori
Alkibijadovih protivnika. Pod pritiskom uporno irenih glasina zaveri
protiv demokratije, eklesija prihvati miljenje ,,da su sve to uinili zaverenici
u cilju zavoenja oligarhije ili tiranije" (VI, 60, 1).
Pohapen je veliki broj uglednih graana" meu kojinia je bio i Nikijin
brat Eukrat. Osumnjien je bio i Alkibijad. Imovina osuenih bila je
konfiskovana i rasprodata na licitaciji. Iz natpisa (IG, I2, 329 i 330)
saznajemo veoma zanimljive podatke konfiskovanoj imovini ruilaca
herma hermokopida. Jedan od njih bio je pirejski metek Kefisodor koji je
imao 16 robova; od njih su petorica bili Traani, jedan Skit i jedan Kolh.
Pada u oi relativno mali broj robova koje su posedovali ak i bogati ljudi.
Inventar pobrojan u jednom od natpisa (IG, I2, 330) moda je pripadao
Alkibijadu.
uvi da ga poziva sud, Alkibijad jje pobegao na Peloponez, a zatim u
Spartu gde je postao duhovni voa svih antiatinskih planova. Kad je uo da
ga je eklesija osudila na smrt, on je navodno izjavio: Dokazau da sam iv"
(Plutarh, Alkibijad", 22). I stvarno, on je Atinjarrima zadao ogromne
gubitke na Siciliji, Joniji i u samoj Atici.
Ostavi bez Alkibijada Nikija i Lamah podele meusobno sve oruane
snage i morem se upute ka Segeti. Tu zaplene jo 30 talenata i za 120
talenata prodaju u ropstvo celokupno stanovnitvo jednog malog lokalnog
grada Hikare. Jedan dio Hikarana kasnije je sluio u atinskoj floti. Zatim su
se kopnom, preko itavog ostrva, uputili na istonu obalu prema Katani. U
zimu 414. g. Atinjani krenu odatle morem prema Sirakuzi i prestigavi njenu
vojsku koja je stajala pod Katanom zadaju Sirakuanima neke manje tete.
Meutim, posle toga, zbog Nikijine neodlunosti, atinska vojska se vrati u
Katanu, omoguivi tako svom protivniku da iskoristi vreme za podizanje
odbrambenih bedema oko itave Sirakuze.

Tokom zime obe strane su nastojale da pridobiju za sebe maksimalan broj

saveznika: Atinjani su pridobili za sebe pomo Segeste, Katane, Naksosa i
jednog dela Sikula. Sirakuza je obezbedila podrku Korinta i Sparte.
Uglavnom jonska Mesana je ostala neutralna, jer je Alkibijad izdao pristalice
Atine njihovim protivnicima. Dorska Kamarina, plaei se jaanja Sirakuze,
takoe je sauvala neutralnost. Polien (I, 43), ne navodei izvore, kae da je
u Sirakuzi 414. godine dolo do velikog ustanka robova. Taj ustanak bio je
tako znaajan da su sirakuski robovlasnici samo pomou prevare savladali
ustanike. Pa ipak vie od 300 robova uspelo je da prebegne Atinjanima.
U ovakvoj situaciji veliku ulogu odigrao je Alkibijad koji je u
meuvremenu stigao u Spartu gde je izjavio da je sicilijanska ekspedicija pre
svega uperena protiv Lakedemonjana. Alkibijad je uporno savetovao da se
Sirakuzi uputi u pomo jedan ugledan spartanski vojskovoa i da se
osvajanjem Dekeleje istovremeno obnove ratne operacije u Atici.
Tek u leto 414. g. posle godinu dana boravka na Siciliji Atinjani su
zapoeH opsadu Sirakuze. Lamah je poginuo jo u samom poetku opsade i
cela ekspediciona armija nala se pod komandom Nikije koji je bacio sve
snage na podizanje opsadnih zidina oko Sirakuze. Vei deo tih zidina bio je
zavren u junu iste godine, ali Atinjani ipak nisu uspeli da spree da u
Sirakuzu prodre spartanski vojskovoa Gilip koji je tamo bio upuen po
Alkibijadovom savetu. Gilip je sa sobom doveo oko 3000 vojnika i to je jo
vanije ubedio opsednute da im iz Peloponeza dolazi velika pomo.
Poloaj Atinjana time se naglo pogorao. Na inicijativu Gilipa opsednuti
poee energino da rade na podizanju zida koji je u odnosu na onaj koji su
podigli Atinjani iao pod pravim uglom. Atinjani su svoj zid podizali s
namerom da Sirakuzi zatvore vezu sa kopnene strane. Sirakuski zid bio je
gotov pre atinskog. Atinjani su uz to pretrpeli nekoliko poraza u sukobima na
kopnu i svojom nebudnou propustili u Sirakuzu jo 12 peloponeskih
brodova.
Tako je propao glavni taktiki zadatak Atinjana pri opsadi: potpuno
odvajanje Sirakuze od veza s kopnom. Opsednuti su sagradili svoj zid koji je
sekao atinski pod pravim uglom pruivi ga daleko iza linije atinskih
utvrenja i na taj nain su obezbedili neometano dopremanje hrane i vojne
pomoi od strane saveznika kopnenim putem.
Za Atinjane je situacija na moru bila jo ozbiljnija. Poto su dugo
vremena bile u upotrebi, atinske trijere su zahtevale kapitalne opravke.
Nestalo je njihovog najvanijeg borbenog kvaliteta brzine. Broj veslaa
znatno se smanjio zbog gubitaka. Usled nepovoljnog razvoja dogaaja
poelo je njihovo beanje na stranu neprijatelja. To to Atinjani nisu imaE
konjice stvaralo je opsednutim Sirakuanima mogunost da faktiki dre pod
opsadom one koji ih toboe opsedaju, pa su Atinjani imali velikih problema
zbog nestaice hrane. Gubitak prevlasti na moru pretio je da dovede Atinjane
do potpune propasti, jer im je bio preseen put za povratak kui.
U takvoj situaciji Nikija se obrati Atini (VII, 11-15) sa zahtevom da mu
vojska bude odmah povuena ili da mu se dopremi novo, veliko pojaanje. U
tom njegovom pismu, koje Tukidid smatra originalnim, situacija Atinjana

prikazana je kao bezizlazna. Nikiji je iz Pireja kao pomo upuen najbolji

atinski vojskovoa Demosten, pobednik kod Pila, koji je poao sa 65
brodova, 1200 atinskih hoplita i izvesnim brojem saveznika. Poto je
mobilisao nove rezerve na Jonskim ostrvima, Demosten stie u
Sirakuzu krajem jula 413. g. Plutarh daje slikovit prikaz Demostenovog
dolaska (Nikija", 21): ,,U to se pred lukom pojavio Demosten koji je
neprijatelja jako zaplaio svojim sjajnim naoruanjem. Plovio je vodei na
73 broda 5000 hoplita i najmanje 3000 kopljanika, strelaca i prakara s
ukraenim orujem, grbovima na trijerania, sa mnotvom veslakih
komandira i flautista da bi na neprijatelja uinio snaan utisak i da bi ga
fascinirao".
Da ne bi ponovio greke sporog Nikije koji je prepustio inicijativu
neprijatelju, Demosten ve prve noi po svom dolasku izvri juri na
sirakuska utvrenja na Epipolama uzvienju gde je sirakuski zid zaobilazio
atinske opsadne objekte. Meutim, posle poetnih uspeha Atihjani su
pretrpeli velike gubitke* i bili primorani na povlaenje. Tada Demosten i
Eurimedont, drugi strateg koji je doao s njim, predloe neodlono
povlaenje ispred Sirakuze gde je vojska stajala bez cilja u veoma ravim
klimatskim uslovima, pa je mnogo ljudi stradalo od bolesti, a flota nije imala
mogunosti za manevrisanje zbog uske luke. Nikija je ustao protiv toga,
istiui da i Sirakuani trpe velike gubitke i raunajui na svoje pristalice u
gradu. Izvesno znaenje imalo je i pomraenje Meseca koje je Nikija
shvatio kao lo predznak za plovidbu i zbog toga je predlagao da se
povlaenje odloi za 27 dana (VII, 50, 4).
Pomorske bitke odrane 3. i 7. septembra 413. g. zavrene su totalnim
porazom atinske flote koja je ve odavno bila izgubila svoju borbenu
sposobnost. Atinska armija bila je odseena u Siciliji. Nikija i Demosten
pokuali su da se povuku u dubinu kopna na ostrvu, ali ni tu nisu imali sree;
opkoljeni sa svih strana neprijateljima, Atinjani su se predali. Obojica
vojskovoa bili su ubijeni, a ostali zarobljenici su posle sedam meseci rada u
kamenolomima doiveli uobiajenu sudbinu: prodati su u ropstvo.
Tako je nastradala ogromna atinska armija i jaka flota. Tukidid
sicilijanskoj katastrofi govori kao ,,o najvanijem vojnom poduhvatu... u
itavoj helenskoj istoriji... Atinjani su bili svuda potueni do nogu... Propalo
je, kako se kae, sve: i suvozemna vojska i flota. Nije ostalo nita" (VII, 87,
5-6).
Sicilijanska ekspedicija predstavljala je prelomni moment u celora
Peloponeskom ratu. Do tog vremena Atina ne samo da se uspeno odupirala
monoj koaliciji u ijem sastavu se nalazila polovina Helade ve je vodila i
energine ofanzivne operacije koje su joj donele znatne uspehe u

* U nonoj bici na Epipolama Atinjani su izgubili 2000 ljudi,

prvenstveno hoplita (Plutarh, Nikija", 22).
Plutarh (Nikija", 2), koji uvek tei gomilanju dramskih
konflikata, tumai Nikijino ponaanje strahom od osvete
demosa: ,,Jo5 se vie plaio Atinjaiia s njihovim sudom i
lanim optubama".

Arhidamovom ratu. ak je i neuspela bitka kod Mantineje i pored

pretrpljenog poraza ipak pokazala snagu Atine u ekspanzivnim poduhvatima
na Peloponezu. S te take gledita treba posmatrati i sicilijansku ekspediciju.
Tano je da se ona zavrila katastrofalno to je kasnije dovelo do sloma
atinske pomorske drave. Meutim, ve sama injenica da je Atina opremila
monu osvajaku ekspediciju i uputila je daleko od otadbine samo pet
godina posle ruilakog Arhidamovog rata svedoi tome da je ona
raspolagala velikim snagama i sredstvima. Kao glavni razlog za upuivanje
te ekspedicije treba smatrati ne samo trgovake interese Atinjana na zapadu
ve na prvom mestu optu tendenciju ka ekspanziji na kojoj je poivala
ekonomija ove jake robovlasnike drave. ... Rat predstavlja onaj vaan
opti zadatak, onaj veliki zajedniki posao koji se preduzima bilo radi
osvajanja objektivnih uslova za ivot, bilo radi toga da se ono to je osvojeno
sauva i ovekovei".* U uslovima antikog polisa obnavljanje starog naina
ivota ... istovremeno predstavlja po neophodnosti ponovnu obnovu stare
forme i njeno razaranje. Na primer, tamo gde svaka individua treba da
poseduje ovaj ili onaj broj akri zemlje, tamo ve smeta prirast stanovnitva.
Ako se preduzimaju mere za otklanjanje ovog, onda se pribegava
kolonizaciji, a kolonizacija raa neophodnost osvajakih ratova". Osvajaki
rat te vrste upravo je i predstavljala sicilijanska ekspedicija. Izbor pravca
pohoda bio je diktiran eljom da se Peloponeski savez lii podrke koju su
mu pruali sicilijanski polisi i nadom u lak uspeh na Siciliji zbog razdora
koji je vladao meu lokalnim polisima.
Sicilijanska katastrofa dovela je do nagle promene u odnosu snaga
zaraenih strana. Jednu od najvanijih injenica koje su delovale za vreme
rata predstavlja kvalitet i kvantitet protivnikih oruanih snaga. Atina je
izgubila oko 50 hiljada ljudi, od kojih preko 10 hiljada hoplita i preko 200
brodova, a utroenom novcu da se i ne govori. Radi poreenja ukazaemo
da je u najvecoj bici Arhidamova rata u bici kod Delija Atina izgubila samo
1000 hoplita.
Moralno-politiki faktor nije imao nita manji znaaj od znaaja
ogromnih materijalnih gubitaka. Kod Sirakuze Atinjani su bili potueni ne
samo na kopnu ve i na moru. Tako je ezdesetogodinji period neosporne
prevlasti Atine na moru bio zavren. flota je upravo i sainjavala glavnu
kariku Atinske pomorske drave. Kao jedna od prvih posledica poraza na
zapadu je ustanak saveznika na istoku.
I konano, raoda je najvaniju posledicu sicilijanske katastrofe
predstavljalo znatno slabljenje stabilnosti atinske pozadine. Srozavanje
autoriteta demosa u Atini odmah je iskoristila oligarhija koja je sada
otvoreno nastupila protiv toliko omrznute demokratije.
5. ZAVRNIPERIOD RATA

* K. Marks, Forme koje su prethodile kapitalistikoj

proizvodnji, 1940, 8 (na ruskom).
K. Marks, cit. delo, 27.

Dekelejski mir Ranije smo govorili tome da je Alkibijad dao

Spartancima dva savjeta: prvo, da upute u Sirakuzu spartanskog vojskovou
kako bi se sprijeHa kapitulacija opsjednutog grada, to je u ranogome
predodredilo dalji tok dogaaja na Siciliji; drugo, da obnove ratne operacije
protiv Atine, i to u vecem obimu, posebno, da zauzmu Dekeleju. Tako se
zvala jedna od atikih dema, na 120 stadija (oko 2 km) sjeveroistono od
Atine. geografski poloaj Dekeleje bio je veoma vaan, jer je ona dominirala
nad putom za Orop. Kroz Dekeleju je prolazio i najkrai put prema
najvanijem atinskom posjedu ostrvu Eubeji.*
Alkibijadov savet imao je u vidu stvaranje stalnog peloponeskog uporita
na Atici do ega bi dolo osvajanjem Dekeleje. Oslanjajui se na nju
Peloponeani bi mogli da dre pod stalnoni vojnom kontrolom Atinu i Atiku.
Na taj nain govorio je Alkibijad Spartanci e prigrabiti bogatstvo
neprijateljske zemlje... a Atinjani ce odmah izgubiti prihode od laurijskih
rudnika srebra i sve ostale prihode koje sad imaju od zemlje i sudova. to
je najvanije, izgubie prihode od saveznika" (VI, 91, 7).
Alkibijadov savet bio je prihvaen i tokom zime 414/13. g. Sparta se
intenzivno spremala za ratne operacije, raunajui na to da su Atinjani zapali
u tekoe na Siciliji. Spartanci su od saveznika traili specijalne isporuke
gvoa i alata. U rano prolee 413. g. Agis upade u Atiku i uvrstivi
Dekeleju smesti se u njoj s jakim garnizonom. Poloaj Atine veoma se
pogorao.
Vie od 20.000 odraslih robova, to je predstavljalo etvrtinu svih
atinskih robova (od kojih su veina bili zanatlije), prebeglo je na stranu
neprijatelja. Time je odmah bila dezorganizovana zanatska proizvodnja.

* Od Eubeje Atina je imala vie prihoda nego od itave Atike.

Za vreme dekelejskih dogaaja Eubeja je igrala posebnu
ulogu. Tukidid kae (VIH, 95, 2): Posle blokade Atike Eubeja
je za njih (Atinjane) bila sve". Upor. Aristotel, Atinski ustav",
33, 1: Atinjani su ,,u to doba od Eubeje... dobijali vie nego
od Atike".
Ovo je izuzetno vaan dokaz ne samo za to da je u Atici
postojao veliki broj robova koji su se bavili zanatima ve i za
naglo pogoranje njihovog materijalnog poloaja. Analogne
podatke daje Tukidid i mnogobrojnim hioskim robovima koji
su masovno, otprilike u isto vreme, beali na stranu Atinjana
zbog surovog postupka njihovih gospo- dara - oligarha.
Zanimljivo je da se uporedi poloaj robova na poetku
(prema Pseudo- Ksenofontovom Atinskom ustavu", I, 10) i
na kraju Peloponeskog rata. Poetkom rata (napominjemo
da se Atinski ustav" datira u 425. godinu), bez obzira na
najezde Pelopo- neana svake godine, atinski robovi ipak
nisu beali Spartancima. Jedino je za vreme Dekelejskog

Prema reima Tukidida (VII, 27, 5), Atinjani su izgubili svu zemlju, izginula
je sva sitna i tovarna stoka, konji su padali od iznemoglosti.
Konano, zbog toga to je Atini pretila opasnost od direktnog napada, u
gradu su zavedene stalne strae koje su drali svi graani i meteci na
gradskim bedemima. Strae su se odravale punu godinu dana, i danju i
nocu. Zbog neprijatelja koji se nalazio u Dekeleji svi su Atinjani bili stal: no
pod orujem, jedni na utvrenjima, drugi u borbenim redovima" (Vlli, 69,
1).
Uzimajui u obzir ogromne gubitke Atinjana na Siciliji, udarac koji im je
nanesen iz Dekeleje morao je konano da razori svu ekonomiku zemlje, Ako
su prvi napadi Peloponeana pre svega nanosili tete intenzivnim
poljoprivrednim kulturama, to je okupacija Dekeleje liila Atinjane
mogunosti da se uopte bave zemljoradnjom. Sva hrana morala je da se
uvozi sa strane preko pirejske luke.
I upravo u to vreme u Atinu stie vest pogibiji Nikije i Demostena to je
znailo ne samo ogromne ovog puta i nenadoknadive gubitke u ljudstvu i
brodovlju ve i neposrednu opasnost od ulaska neprijateljske flote u luku
Pirej. Dokovi su bili bez brodova, blagajna bez novca i nigde se nisu mogli
nai veslai za flotu. Osim toga, pretilo je otcepljenje saveznika. Atina je bila
na rubu propasti.
Poetak raspada Po optem miljenju, sudbina Atine bila je reena.
Atinske arhee Krajem 413. g. izgledalo je da Atina ne moe da se odri ni
do leta. Zato su neutralni polisi urili da se to pre prikljue buduim
pobednicima ,,ako ih niko ne bude ni pozivao" (VIII, 2, 1). Sparta i njeni
saveznici odlue da uine poslednji napor da bi to pre okonali ratne
operacije koje su trajale predugo i da u naknadu za dvadeset godina ratnih
napora i liavanja obezbede sebi pobedniki mir. Konano su i oligarhijski
vrhovi polisa u sastavu Atinske arhee shvatili da je dolo vreme za ustanak
protiv omrznute vladavine Atine.
Uspeh te borbe bio je uslovljen stvaranjem ratne flote. Jonski gradovi
nisu imali utvrenja, poto su Atinjani hteli da ih lie svake mogunosti
otpora. Lakedemonjani nisu mogli ni pomiljati na ustanak u Joniji pre nego
to izgrade sopstvenu flotu.* Za sve to bila su pre svega potrebna materijalna
sredstva. Oekujui skoru pobedu, Spartanci su naredili saveznikim
dravama da sagrade 100 brodova, sami su se obavezali da e dati 25

rata poloaj robova u Atini zbog blokade bio toliko pogoran

da su poeli sluajevi masovnog beanja na stranu
Spartanaca.
* Istina, postojala je sirakuska ratna flota koja je odnela
pobedu nad Atinjanima, ali su i sami pobednici bili iscrpljeni
do maksimuma. Tako je kao pomo Peloponeanima stiglo
samo 22 broda i to tek u septembru 412. godine.
Peloponeani su, osim toga, imali 16 vlastitih brodova koji su
im preostali iza bitaka kod Sirakuze. Sve to ni izdaleka nije
bilo dovoljno.

brodova, a na toliki broj obavezali su se i Beocani" (VIII, 3, 2). Kad se uzme

u obzir to da Sparta nije imala iskustva u moreplovstvu, sve je ovo zaista
predstavljalo vrhunac onog to je ona mogla da uini. Radi obezbeenja
sredstava za odravanje flote, kralj Agis koji se stalno nalazio u Dekeleji
poeo je da skuplja novac meu saveznicima.
U to vreme izbilo je na videlo suparnitvo kralja Agisa koji je teio za
samovladom i Alkibijada koji je uivao podrku uticajnog efora Endija.
Agisu u Dekeleju dooe predstavnici atinskih podanika sa Eubeje i Lezbosa
s molbom da im se poalju brodovi. Obeano im je 20 brodova dd ega 10
beotskih.* Za ustanak su se istovremeno spremali hioski i eretrijski oligarsi
koji su takoe zatraili pomo Spartanaca, ali se nisu obratili Agisu, vec
neposredno Lakoniji. Njoj su uputili svoje predstavnike i persijski satrapi:
Tisafem koji je upravljao ardskom i Farnabaz koji je upravIjao askilitskom
satrapijom. Obojica Persijanaca obratili su se Spartancima s predlogom da
stupe u rat protiv Atinjana na sektorima koji se granie sa njihovim
satrapijama: Tisafern u Joniji, a Famabaz na Helespontu, obeavajui
spartanskoj floti znaajnu materijalnu pomoc. Na predlog Alkibijada
Spartanci su odluili da otponu ratne operacije pre svega u Joniji.
Smeten u centru Jonije, Hios je bio najvei meu saveznikim posedima
Atine. Posle guenja ustanka u Mitileni 427. g., jedino je Hios raspolagao
vlastitom ratnom flotom koja se sastojala od 60 trijera. Hiosom su upravljali
oligarsi. Kod Tukidida Alkibijad ih naziva najbogatijim od svih Helena"
(VIII, 45, 4). Tu je naroito bilo razvijeno robovlasnitvo. Hioani su imali
mnoStvo robova, vie nego ijedna drava osim Lakedemona. Robovi su,
zbog njihove mnogobrojnosti, za svaku krivicu veoma surovo kanjavani"
(VHi, 40, 2). Tom injenicom Tukidid objanjava masovno beanje hioskih
robova Atinjanima posle poetka ustanka.
Osiguravi podrku spartanske flote, u junu 412. g., poto im je stigao
Alkibijad sa 25 peloponeskih brodova, Hioani su digli ustanak koji je poeo
br/.o da se iri na celu Joniju. Ustanicima su se prikljuili Eritra, Klazomena,
Teos, a kasnije, zahvaljujui linim vezama Alkibijada s lokalnim
oligarsima, i glavni grad Jonije Milet. Posle ioga protiv Atinjana se digla
skoro itava Jonija, naroito zato to su Spartanci u prvo vreme svuda
nastupali sa popularnom parolom Sloboda Helade.
Uviajui uspeh ustanka i shvatajui njegdv naaj za konaan poraz
Atine, Peloponeani su uputili na Istok svu svoju raspoloivu flotu. U
zimskoj kampanji 411. g. spartanski nauarh Astioh ve je imao pod svojom
komandom 94 trijere, ne raunajui taj broj hioske brodove. Konano
Peloponeanima je priao i Rodos.
Otcepljenje Jonije ilo je neverovatno brzo, jer su saveznici ve odavno
teko podnosili atinsku vlast. Sve jaa eksploatacija saveznikih polisa,
oholost atinskih vlasti, surovi obrauni sa ustanicima sve je to jaalo
nezadovoljstvo meu atinskim saveznicima i bila je dovoljna jedna varnica
pa da se razbukti poar opteg ustanka. Dolazak peloponeske flote i

* Veze Beoana sa Lezbljanima naroito su se ispoljile za

vreme ustanka u Mitileni.

Alkibijada koji je uivao jo i podrku Tisaferna, pa prema tome, i persijskog

cara, odigrall su odluujuu ulogu. Meutim, Atinjani vie nisu imali ratnu
flotu koja bi mogla da se suprotstavi njihovim neprijateljima.
Izgledalo je da za Atinjane nije bilo nikakve nade. Njihova najbolja

^rniija i flota propale su na Siciliji. Neprijatelj se uvrstio u srce Atike inie

je potpuno dezorganizovana ekonornija zemlje. Sad se ruio poslednji
oslonac Atinjana njihova pomorska drava.
Ali i u takvoj situaciji atinska demokratija, bez obzira na svu teinu
udaraca koji su se sruili na nju sa svih strana, ipak je smogla snage da
razvije snaan otpor. Spontano se namee poreenje izmeu Atine iz 412. g.
i Sparte iz 425. godine. Za Spartu je bio dovoljan jedan krupan poraz na
Sfakteriji, pa da zatrai mir i obustavi sve ofanzivne operacije. Meutim,
atinski demos, nalazei se u skoro bezizlaznoj situaciji, borio se punih 8
godina ne samo protiv itave Helade ve i protiv Persije: ak i u poslednjem
periodu rata on je ne jednom nanosio osetne udarce jaem neprijatelju. 412.
g. demos mobilie sva sredstva za borbu. Program operacija sastojao se u
tome da se poto-poto opremi flota dobijanjem grae i novca, da se osigura
vernost saveznika, prvenstveno Eubeje, da se razumno smanje dravni
rashodi i da se formira neka magistratura u kojoj bi se nalazili najstariji
graani i ija bi dunost bila da prethodno razmatra tekue poslove" (VIII, 1,
3).
Taj program odluno je sprovoen u ivot. Atinjani su dobijali grau,
uvrstili rt Sunion za obezbeenje prolaza brodovima s hraiiom iz Eubeje,
likvidirali su svoje uporite na obali Lakonije koje je bilo osvojeno za vreme
sicilijanske ekspedicije, i saznavi za otcepljenje Hiosa, odmali su uputili 20
brodova radi suzbijanja ustanka.
Osim toga, 30 brodova je poslato za obilazak oko Peloponeza, a
spremane su nove desetine brodova za slanje u Joniju.
Najvei znaaj u to doba (kraj 413. g.) imale su finansijske tekoce.
Dravna blagajna bila je prazna. Ni flote nije bilo. Za opremanje, a pre svega
za odravanje nove flote morala su se obezbediti ogromna materijalna
sredstva; ta sredstva mogla su da se izvuku jedino od saveznika koji su se
otvoreno bunili zbog visine postojeceg finansijskog poreza. Istina, demos je
tada prvi put naeo rezervu od 1000 talenata koliko je jo Perikle ostavio u
sluaju krajnje nude. Ali ti fondovi ni izdaleka nisu bili dovoljruL,
cilju poboljanja stanja dravnog budeta sprovedena je i veoma vana
finansijska reforma. Atina je ukinula foros doprinos koji se naplaivao
neposredno od saveznika kao direktni porez i uvela je carinu u visini 5% od
vrednosti svih poljoprivrednih proizvoda koji se uvoze i izvoze pomorskim
putem. Glavni cilj ove reforme sastojao se po svoj prilici u tome da se
poveaju prihodi dravne blagajne. Sama po sebi takva reforma ila je za tim
da smanji nezadovoljstvo saveziiika. Osim toga, ta carina uglavnom se
naplaivala na Helespontu to je predstavljalo tehniki lako izvodljivu meru i
zahtevalo relativno male oruane snage.
U to doba ve se primjeuju nove konture politike demosa u odnosu
prema saveznicima to se jasno vidi po odluci posadi sedam zaplenjenili
hioskili trijera. Robovima koji su se nalazili na njima poklonjena je slo-

boda, a slobodni su bili okovani u lance" (VHI, 15, 2). U tom aspektu
karakteristini su i dogaaji na Samosu. Iskoristivi prisusfvo tri atinske
trijere, samoski demokrati su organizovali ustanak, pobili oko 200 plemiagraana, a 400 oligrha osudili na izgnanstvo. Zemlju i kue plemstva demos
je konfiskovao. Uverivi se u pouzdanost samoskih demokrata, Atinjani su
im tada dali autonomiju faktinu samostalnost. Veoma je karakteristina
injenica da su na osnovu samoskog demokratskog ustava geomori, krupni
zemljoposednici, bili lieni svih politikih prava, ak i prava epigamije
(sklapanja braka) s licima koja pripadaju demosu. To je bio jedan od
malobrojnih sluajeva u istoriji starog sveta, kad je pobedniki demos
pribegavao liavanju svojih protivnika njihovih politikih prava.
U vezi sa pobedom samoske demokratije treba da poraenemo jo dva
zanimljiva momenta. Na Samosu je boravio Hiperbol, voa radikalne
demokratije koji je 417. g. ostrakizmom prognan iz Atine. Moe se
pretpostaviti da je on u izgnanstvu postao jedan od voa samoskih
demokrata, jer su ga tamo 411. g. ubili oligarsi za vreme njihovog onianog
ustanka. U vreme oligarhijskog prevrata 411. g. u Atini samo se na Sarnosu
ouvao demokratski poredak. Oslanjajui se na Samos, atinski mornari su u
savezu s lokalnim demokratima obnovili demokratiju u Atini.*
Ceo kompleks mera koje je preduzimao atinski demos svedoi
promenama koje su se nasluivale u odnosima prema saveznicima. Radi
ouvanja arhee Atina po prvi put za vreme rata pokuava da se vre osloni
na demokratske grupe saveznikih polisa. I upravo ta politika linija
omoguila je Atini 412. g. da odgodi svoju propast. Samos i dalje ostaje
vrsta baza njihovih eskadri. Na Hiosu Atinjani zaposedaju i uvruju vaan
punkt Delfinij. Na Lezbosu vode se borbe s promenljivim uspehora.
Raspadanje arhee bilo je usporeno.
Jaanje oligarhijMeutira, istovremeno s mobilizacijom snaga deskih
eiemenata mosa u Atini se pojaavala i aktivnost raznih grapa u Atini
oligarha koji su svi istupali pod zajednikom parolom vraanja poretku oeva". Ta parola bila je
veoma pogodna za udruivanje raznih grupa, ponekad ak i sa potpuno
suprotnim prograraima, i to pre svega zbog njene neodreenosti. Pod
,,zakonima predaka" podrazumevali su se kako demokratski ustav Klistena
(Aristotel, Atinski ustav", 29, 3) tako i timokratsko zakonodavstvo Solona,
pa ak i Drakonovi zakoni.
Proiruje se socijalna baza oligarha. Ranije su im pripadali samo
predstavnici starih aristokratskih lakonofilskih rodova i jedini njihov oslonac

* Svakako ne treba precenjivati razmah demokratskih reformi

Atinjana. One su vrene onoliko koliko je bilo neophodno za
ouvanje samo osnove atinske vlasti nad saveznici- ma.
Osnovni faktor u meusobnim odnosima Atine i njenih
saveznika bila je eksploataci- je poslednjih. Zato ni
demokratske reforme nisu uzele maha.

predstavljala je zlatna omladina" koja se grupisala u tajne organizacije

heterije. 412. g. daju im svoju podrku najbogatiji atinski graani. U VIII
knjizi Tukididovog dela stalno se govori trijerarsima koji su nezavisno od
Alkibijada i jo u veoj meri nego on teili ka obaranju demokratije" (Vm,
47, 2 i drago).
Takojedolo do udruivanja oligarha i bogatih graana koji su prema
Tukidiu vukli na svojirri leima najvei teret". Glavna parola tog saveza
bilo je ogranienje dravnih rashoda. Pod tim se pre svega podrazumevalo
potpuno ukidanje plata buleutima (venicima lanovima bule), sudijama i
naknada za posete zasedanjima narodnih skuptina. Sprovoenjem ovog
programa u ivot atinska sirotinja bi automatski bila liena uea u
upravljanju dravom, a vlast bi defakto prela u ruke oligarha i grupa koje im
pruaju podrku.
Meutim, ostvarenje takvog programa u punom njegovom obimu bilo bi
skoro nemogue ne samo iz politikih razloga, jer demos ne bi dobrovoljno
ispustio vlast iz svojih ruku, ve i zbog ekonomskih razloga, jer su razna
dravna davanja faktiki predstavljala jedini izvor za prehranu irokih masa
demosa koji je bio sateran sa svojih njiva iza Dugih bedema i ostao bez
ikakvih sredstava za ivot. Veinu mornara atinske flote koja se nalazila kod
Samosa takoe su sainjavali teti koji su bili ivotno zainteresovani za
ouvanje demokraiije. Prema tome, u normalnim uslovima nije se moglo
raunati na ukidanje ustava ni mirnim, ni oruanim putem.
Meutim, na strani antidemokratskih grupacija bila je jo jedna vana
okolnost. Stvar je u tome to su najaktivniji branioci demokratskih ustanova
teti veinom bili odsutni, poto su sluili u floti koja se u to doba stalno
nalazila u Joniji. Na taj nain jedna od najaktivnijih politikih grupa atinskih
graana nije bila u mogunosti da uzme neposredno uee u radu eklesije.
U to vreme deo bivih voa radikalnih elemenata, kao to su Pisander i
Harikle, prebegao je oligarsima, ak je stao na elo antidemokratskih
poduhvata.
Zato su oligarsi 412. g. relativno lako odneli dve vane pobede. Pre
svegaTodmah posle sicilijanske katastrofe delimino je bio naruen atinski
ustav. U programu koji smo citirali neto ranije skree na sebe panju
poslednja taka: organizovanju ,^magistrature u kojoj bi se nalazili
najstariji graani i kojoj bi bila dunost da prethodno vea tekuim
poslovima". Ta magistratura zvala se probule. Dotle je takvu magistraturu
predstavljala bule koja je delovala kao pritanija. Moe ak da se kae i vie:
stvarno prethodno razmatranje tekuih poslova" predstavljalo je osnovnu
funkciju bule, jer je eklesija koja se esto okupljala sama donosila odluke
svim tekuim pitanjima.
Na taj nain, uvoenjem nove magistrature uloga stare bule svodila se u
stvari na nulu. Novo se sastojalo u tome to su ranije lanovi bule birani
rebom i to je bula stvarno predstavljala organ mase graana koji je, iako
nije posedovao dovoljno iskustva u upravljanju, ipak bio demokratski.

Nova magistratura probule formirala se iz redova najstarijih graana Poto su

birani posle neuspeha na Siciliji, oni su veinom zastupali miljenje oligarha i
konzervativnih slojeva stanovnitva, a ne radikalnog demosa. Konano, stalnost
lanstva ovog organa omoguavala je da se na njegove lanove deluje u duhu
kakav je bio povoljan za oligarhe i bogatae.
Drugu pobedu oligarhije predstavljali su izbori stratega odrani 412. g.
Ovog puta veina stratega sa Frinihom na elu pripadala je oligarhiji. Neki od
njih bili su voe oligarha 411. g. Dragi, iako su se 411. g. izjasnili protiv
oligarhijskog prevrata, ipak su spadali u red najimunijih graana i tako su i oni
morali da budu protiv radikalne demokratije. Poto se u rakama stratega
nalazila komanda nad celokupnom flotom jedinom oruanom snagom Atine tog
doba, to je situacija bila bremenita politikim komplikacijama. I stvarno,
privremeni uspeh oligarhijske zavere iz 411. g. bio je omoguen samo u
uslovima direktne popustljivosti ranijih organa vlasti.
Svojevrsnu karakteristiku raspoloenja kod mase obinih atinskih graana
tog doba daje Aristofanova komedija Lizistrata". Atinjanka Lizistrata ije ime
u prevodu treba da znai ,,ona koja rasputa vojsku", sakupila je odred ena iz
cele Helade i zauzela je Akropolj u kome se uvala dravna blagajna. U
polemici sa starcem probulom, Lizistrata izlae itav program reformi.
...Kao to mi najpre u koritima i abrovima
Peremo vunu i upamo ikove, tako biste i vi morali da iz grada
Izbacite sve polace i kukavice i da opasno tmje poupate.
Sve izgrebenati, sve to je uvaljano i sve to juri za dobrim prikodima i
Kao krpelj pije narodu krv, njih vi morate pritisnuti noktima
I oistiti sve, sazovite dobre graane i navijte ih na preslicu saveza!"
(596601).
Zahtev da se iz grada isteraju svi podlaci"57 svi to ,jure za prihodima" iz
usta Aristofana potpuno odgovara parolama oligarha. Lajtmotiv itave
komedije ismejavanje rata pod parolom neka traje rat" (6 )
takoe je pozajmljen od lakonofila. U poreenju s jaanjem njenih protivnika,
demokratija je strahovito oslabila. Ve smo rekli da se teti, koji su predstavljali
njen borbeni oslonac, delom nisu vratili iz Sirakuze, a delom su se nalazili u
sastavu flote na Samosu. Osim toga, kod demosa se oseala jaka zabuna zbog
sve teih vojnih poraza. I konano, stalna straarska sluba nije ostavljala
ljudima vremena za drutvene poslove. Politika apatija uzimala je sve vie
maha, a to je takoe predstavljalo jedan od vanih faktora za pobedu oligarha.
Angaovanje U toj situaciji na strani Sparte po prvi put otvoreno Persije
istupaju persijski satrapi Tisafern i Farnabaz. Car
careva" Darije 11 je jo na poCeticu Feioponeskog rata
postavio svojim satrapima zahtev da plaaju danak ne samo za gradove koji su

57 U originalu - epitet koji Aristofan obino

upotrebljava u odnosu na voe demosa. Setiemo se da i
Tukidid govori Hiperbolovoj .

stvarno pod njihovom vlau ve i za celu teritoriju njihovih satrapija.

Praktino tu se radilo helenskim gradovima Male Azije i ostrvima Egejskog
arhipelaga koji su ulazili u sastav atinske arhee i zato nisu plaali danak
Persijancima, Tisafern i Farnabaz, razumljivo, nisu mogli da raunaju na to da
e se Atinjani dobrovoljno odrei svoje vlasti. Zato je zakljuenje persijskospartanskog saveza bilo potpuno logino. U, ime tog saveza, ija se sutina
sastojala u tome to su isplate rashoda za peloponesku flotu vrene persijskim
novcem, Sparta je itavu Joniju preputala Persijancima, a to je predstavljalo
direktnu i/.daju optehelenske
stvaa.
U toku polugodita (leto 412 zima 411. g.) jedan za drugim zakljuena su tri
ugovora izmeu Lakedemonjana i Persijanaca.58 Poreenjem tekstbva ugovora
razotkriva se sutina meusobnih odnosa izmeu Lakonaca i Persijanaca. Prvim
ugovorom Sparta je preputala Persiji ,,svu zemlju i sve gradove na koje se
prostire vlast cara i koji su bili pod vlau carevih predaka". Na taj nain su ne
samo obala Male Azije ve i ostrva, pa ak i deo Balkanskog poluostrva,
formalno morali da preu pod vlast Persije.
U drugom ugovoru, koji je na zahtev Sparte bio revidiran, ostala je
pomenuta formula iz prvobitnog ugovora, ali je zato dodata jo jedna specijalna
taka: Bez obzira koja se vojska nalazila po carevom zahtevu na ze"

59

<J

mlji cara, car je duan da je izdrava". To je znailo da su Spartanci zvanino

preuzeli funkciju persijskih.najaim^a. I tek u trecem ugovoru carski posedi
ograniavaju se na carsku zemlju koja se nalazi u Aziji". Lakedemoniani su se
obavezali da nee pljakati carsku zemlju i zato je Tisafern poeo da im daje
novac za izdravanje flote, ali ve u obliku privremene pozajmice.**
Na taj nain Persija je raunala da e u sluaju pobede Sparte povratiti
helenske gradove na maloazijskoj obali, ali se zato obavezala na izdravanje
peloponeske flote. U julu 412. g. pod sveim utiskom hioskog ustanka to je
izgledalo dovoljno. Meutim, posle zakljufenja drugog ugovora Atinjani su
zadravali svoje pozicije kod saveznika.
Alkibijad je doao u Joniju zajedno sa spartanskiai vojskovoorn
Halkidejem. Poslije Halkidejeve smrti Alkibijad je faktiki rukovodio
celokupnom spartanskom politikom na Istoku i uspostavio je prisne veze s
Tisafernom. To je kod Spartanaca izazvalo nepoverenje prema njemu i zbog
toga je dolo do nareenja za ubistvo Alkibijada. Alkibijad je tada prebegao
Tisafernu i pokuao da iskoristi svoj uticaj za smanjenje persijske pomoi
Sparti. Prema Alkibijadovim reima, interesi Persije nisu zahtevali da pobedi
Sparta, ve da se oba protivnika to vie iscrpe; zato je bilo potrebno da se od

58 Tekstove tih ugovora vidi kod Tukidida, Vin, 18, 37 i 58.

59 Trei ugovor zakljuen je ve posle prelaska Alkibijada
Tisafernu.

politike bezuslovne podrke Sparti pree na pruanje nenatne pomoi slabijoj

zaraenoj strani. Praktino to je znaUo ogranienje finansijske pomoi Sparti i
mogunost odreenog kontakta izmeu Alkibijada i Atinjana. I stvarno, u to
vreme Alkibijad stupa u vezu s pristalicama oligarhije, upravo s nekim od
stratega koji su komandovali atinskom flotom na Samosu. Obeao ira je da e
privui Tisaferna na stranu Atine i da e se i sam vratiti u Atinu pod uslovom
da u njoj bude ukinuta optepriznata glupost" ( )
demokratija koja ga je izgnala.
Alkibijadova ponuda prihvaena je rado od strane vecine stratega oligarha u
floti. Kao jedini dalekovidi Alkibijadov protivnik meu oligarsima pokazao se
strateg Frinih60 koji je savreno dobro uoio da Alkibijad ne misli na
uspostavljanje oligarhije, ve tiranije. Veoma su zanimljiva Frinihova
razmiljanja cxinosima atinskih saveznika prema demokratiji i oligarhiji:
pobeda oligarhije u Atini, prema njegovom miljenju, morala bi da uslovi
uspostavljanje oligarhijskog poretka i kod saveznika. Meutim, oni saveznici
koji su se ve odvojili od Atine nesumnjivo e vie voleti potpunu slobodu, a
oni koji su ostali u savezu nee biti pouzdaniji: Ropstvo, bilo ono skopano sa
demokratijom ili s oligarhijom, oni sigurno nee pretpostaviti slobodi, pa ma
kakvo dravno ureenje dobili" (Vin, 48, 5). Osim toga nastavlja Frinih
saveznici su sigurni da im tzv. odlini i dobri" ( )61, nee
zadavati neprilika manje nego demokrati, poto oni savetuju narod i sprovode u
ivot surove mere od kojih uglavnom izvlae korist za sebe. Biti pod vlau
takvih Ijudi za saveznike bi znailo izlagati se kaznama bez osude suda i s
nasiljem" (isto).
I tako je voa atinskih oligarha priznavao da saveznici pretpostavljaju demos
aristokratiji. Otuda Frinih dolazi do zakljuka da su svi pokuaji oligarhijskog
prevrata u Atini preuranjeni su pa ak i tetni. Meutim, veina stratega
oligarha odluila je da pokua da promeni dravni poredak u Atini. U tom cilju
u Atinu je upuena delegacija s Pisandrom na elu koja je trebalo da postavi
zahtev ukidanju demokratije, vraanju Alkibijada i uspostavljanju prijateljskih
odnosa s Tisafernom.
Oligarhijski U januaru 411. g. Pisandar je sa svojom pratnjom
prevrat 411. g. doao iz Samosa u Atinu i postavio pomenutc zahteve. Bez
obzira na slabost radikalne demokratije, zasedanje narodne skuptine bilo je
veoma burno: demos nije hteo da se sloi s dobrovoljnim odricanjem od svojih
demokratskih prava. Pristalice prevrata tvrdile su kako drugog izlaza nema ...
poto Peloponeani imaju skoro isto onoliko brodova spremnih za borbu koliko
i Atinjani, ali imaju vje saveznikih drava i car i Tisafern daju im novac kojeg
je kod Atinjana nestalo" (VIII, 53, 2). Meutim, demos je bez obzira na svu

60 Jedan od voa oligarhijskog prevrata u Atini 411. g.

61 Tj. aristokrate.

teinu poloaja Atine i dalje nastojao da ouva demokratiju. Zato je Pisandar

bio primoran na delimine ustupke, tako da je ostao samo pri zahtevu da se vrati
Alkibijad, a pitanje promene dravnog poretka ostavio je za kasnije. Taj predlog
bio je primljen u eklesiji koja je Pisandra i jo 10 graana odreEla
kaodelegatezaodlazalcTisfffemui Alkibijadu. Atinjani odlue da Pisandar i s
njim deset ljudi oduTisafermn
i da s njima uspostave takve odnose kakve smatraju za najbolje" (VIH, 54, 1). Na istom
zasedanju razreen je dunosti Frinih. Eklesija je ovu odluku izglasala zato to
je Frinih bio protivnik Alkibijada i kao strateg se suprotstavljao pregovorima s
Alkibijadom na Samosu.
Posle sastanka skuptine Pisandar se povezao sa svim tajnim organizacijama
() koje su postojale u gradu od ranije da bi vrile pritisak na sudove
i izbor slubenih lica, i savetovao im je da udrue svoje snage, da donesu
zajedniku odluku i da obore demokratiju (VIII, 54, 4).
Meutim, pregovori s Alkibijadom otegli su se i konano su sasvim
prekimiti, jer Alkibijad jo nije bio stekao dovoljno uticaja kod Tisaferna bar ne
onoliko kako je to on predstavljao u toku pregovora; obe pregovarake strane
bile su nepoverljive jedna prema dragoj. I upravo tada Tisafern zakljui sa
Spartom trei ugovor, koji je za nju bio povoljniji nego dva prethodna.
Vrativi se na Samos, Pisandar zajedno sa ostalim zaverenicima doe do
zakljuka da oni i bez pomoi Alkibijada mogu da uspostave oligarhijski
poredak u Atini. S grupom svojih istomiljenika on se po drugi put uputio u
Atinu s ciljem da izvri prevrat. Uz put Pisander je u svim saveznikim
polisima uvodio oligarhijski poredak.
Poslednjih dana maja Pisandar stie u Atinu sa znaajnim omarrim
snagama. U to vreme tamo je ve vladao pravi teror heterija. Bio je ubijen voa
radikalnih demokrata Androkle. Uz formalno zadravanje stare konstitucije, sva
vlast je faktiki prela u ruke oligarha. Demokratske ustanove jo su formalno
funkcionisale kao i ranije, ali su na zasedanjinja kao govornici istupale samo
pristalice oligarhije i stvarno su bez diskusije prirnani samo njihovi predlozi.
Narod je utao, zaplaen terorom i strepei od izdaje. Ako bi se neko usudio da
se suprotstavi zaverenicima odmah bi ,,bio ubijen, a ni ubice ni osumnjiene za
ubistvo niko nije pozivao na odgovornost" (VIII, 66, 2). Osim Androkla,
zaverenici su ubili jo nekoliko pristalica demokratije. Broj uesnika zavere
znatno je preuveliavan. Meu njima su se nalazila i takva lica koja su ranije
bila smatrana braniteljima Periklovog ustava. ,,Ti ljudi su i izazvali najvie
nepoverenja u narodu i doprineli bezbednosti oligarha, jer su vrsto usadili
nepouzdanje u redove samih demokrata" (VIH, 66, 5).
Poetkom juna sazvana je skuptina ne na uobiajenom mestu za zasedanje,
na Pniksu, ve u Kolonu (oko dva kilometra van grada). Tu je pre svega bila
ukinuta tuba protiv onih koji su predloili loe zakone" ( ),
a zatim primljen Pisandrov predlog koji su podrali Antifont, Frinih i

Teramen.62 Predlog se odnosio na izbor petorice proedra koji su putem

postepenog kooptiranja morali da poveaju broj lanova bulee najpre na 100, a
zatim na 400. To vee trebalo je da upravlja dravom potpuno samostalno,
sazivajui po svom nahoenju skuptinu od 5000 punopravnih graana.
Istovremeno je ukinuta plata svim dravnim magistratima.
U prevratu su sudelovale dve grupe oligarha: ekstremna i umerena. Na elu
ekstremista nalazili su se Pisandar, Antifont i Frinih koji je, uverivi se u
neminovnost prevrata, uzeo aktivnog uea u dogaajima 411. g. Tukidid
smatra da je Antifont bio voa prevrata (VIII, 68, 1). Antifont je i ranije bio
poznat po svojim antidemokratskim shvatanjima. Na sastancima u narodnim
skuptinama nikad nije istupio, jer se deraos prema njemu odnosio s
nepoverenjem". Upravo zahvaljujui Atifontu zavera je bila organizovana tako
,,da je stvar mogla da ima toliki uspjh". Pisandar i Frinih su ranije pripadali
radikalnoj grupaciji i bili su stalno izlagani podsmehu u komedijama, ali su
411. g. preli na stranu oligarha. Program ekstremnih oligarha svodio se na
naputanje svih tekovina atinske demokratije i na vraanje ureenjima pre
Solona. Istovremeno to je, razume se, znailo naputanje pomorske drave. U
socijalnom pogledu oni su uglavnom bili predstavnici stare aristokratije.
Grupu umerenih oligarha predstavljao je Teramen, sin probuleuta Hagnona.
On je nastojao da ogranii broj atinskih graana na taj Tiaiil fo bi se birakim
pravom koristilo samo 5000 Atinjana koji su 3 u stanju da sebi nabave
hoplitsko naoruanje. Oslanjao se na bogate graane, zanatlije i trgovce,
trijerarhe, bolje Ijude", kako ih naziva Tukidid. Bez podrke tih elemenata
ekstremni oligarsi oigledno nisu mogli ni da raunaju na uspeh. Aristotel i
Tukidid smatrali su Teramenov program najboljim od svih moguih ustava.
Drugo miljenje Teramenu po naem uverenju pravilnije izraava Lisija koji
kae da je Teramen ... u svojoj podlosti doao dotle da je istovremeno zbog
vemosti njima (oligarsima) vas uinio robovima a, zbog vernosti vama, izdao je
svoje prijatelje i dopustio da izginu" (, 67). Odluke skuptine u Kolonu
predstavljale su kompromis izmeu obe take gledita. Prema broju
punopravnih graana, izgledalo je da je pobedila Teramenova linija. Brojem od
5000 bili su obuhvaeni svi hopliti, a to je i predstavljalo osnovni zahtev

62 Izvori ne objaSnjavaju zato je promenjeno mesto skuptine

- umesto Pniksa Kolon. Izgleda da su tu igrala ulogu dva
faktora: prvo, bilo je poeljno da u zasedanju skuptine uzme
uea minimum graana i inicijatori su raunali da e se
mnogi Atinjani plaiti da idu daleko van gradskih zidina i da se
izloe riziku od napada Spartaneta koji su se nalazili u Dekeleji;
drugo, zasedanje je moralo da se dri pod oruanom zatitom
strae koja bi mogla da se upotrebi ne samo za otpor
Peloponeanima ve i za zastraivanje atinskih radikala.

umerenih oligarha: prelaz vlasti u ruke ljudi koji su posedovali teko

naoruanje". Meutim, stvarno su pobedili ekstremni oligarsi-Skuptina od
5000 lica trebalo je da se saziva jedino po nahoenju bulee. u bulei su se
uglavnom nalazili ekstremni oligarsi koji su nastojali da se odbace svi ostaci"
deriiokrafije. Zato je ispalo da su 5000 bili izabrani samo kao paravan dok se
faktino uprava dravom nalazima u rukama... 400" (Aristotel, Atinski ustav",
32, 3). Odluke skuptine u Kolonu i izbori proedara jedino su odraavali nov
odnos snage u Atini. Periklov ustav je jo pre njegovog zvaninog ukidanja od
strane Pisandra u stvari bio sahranjen terorom oligarhijskih heterija. N.a vlasti
su se nale heterije u kojima su bili zastupljeni ekstremni oligarsi: Antifont,
Frinih, Pisanar i drugi. Teramenove parole koje toliko hvale Tukidid i
Aristotel faktiki su predstavljale privid iza koga su se krili ekstremni oligarsi.
Ne treba ni da pominjemo to da su iroke mase demosa kako u jednom tako i u
drugom sluaju biie liene ne samo sredstava za ivot ve i elementarnih
politikih prava.
Doavi na vlast, ekstremni oligarsi su poeli da pojaavaju teror. etifi
stotine su ubili nekoliko Ijudi, neke su pozatvarali, neke proterali" (Vin, 70, 2).
Prema reima jednog od mornara Hereje, koji je pobegao na Samos, oni
svakog izlau telesnim kazanama i ne doputaju da im se ma u emu
protivrei, siluju ene i decu graana i nameravaju da pohapse i potrpaju u
zatvore rodbinu svih samoskih boraca" (VIII, 74, 3). to se tie
spoljnopolitikih poslova, ekstremni oligarsi su odluili da ne zovu Alkibijada u
Atinu. Alkibijad je i dalje ostao kod Tisaferna. Oligarsi su uglavnom raunali
na to da ce kao lakonofili lako zakljuiti mir sa Spartom. I zaista, ne
odugovlaei mnogo, oni su odmah uputili svog izaslanika Agisu u Dekeleju.
Meutim, Agis na ponudu mira odgovori iznenadnim napadom na Atinu,
raunajui da su Dugi bedemi u periodu unutranjih nesuglasica ostali bez
odbrane. Druga delegacija, poslata direktno u Lakoniju, takoe nije urodila
plodom za atinske oligarhe zbog toga to je Sparta zahtevala da se Atina
potpuno odrekne arhee; na taj zahtev nisu smeli da pristanu ak ni najljui
lakonofili, jer su se plaili negodovanja demosa.
Poloaj etiri stotine" znatno se pogorao zbog odvajanja niza saveznika.
Ako se ranije ustanak ograniavao samo na Joniju, to je sada osim Tasosa na
stranu Lakedemonjana preao niz gradova na moreuzima: Abidos, Lampsak,
Vizant, Kalhedon, itd.
Jo veci udarac predstavljao je ustanak na Eubeji. Atinjani su tom
nesreom bili pogoeni vie nego svim prethodnim: treba imati u vidu da su u
to vreme od Eubeje oni imali vie prihoda nego od Atike" (Aristotel, Atinski
ustav", 33, 1). Jo ranije Beoani su zauzeli Orop, koji je leao prema Eubeji. U
bici kod Eretrije flota kojom su rukovodili oligarsi pretrpi sraman poraz. Protiv
42 peloponeska broda borilo se 36 atinskih. U toj bici Atinjani su izgubili 22
trijere zajedno s njihovim posadama. Neposredno poslije poraza atinske flote
dolo je do ustanka u Eretriji. Ustanici su uveli oligarhijsku upravu. U natpisu

(IG, , 9, 187) bule Eretrije daje prokseniju nekom Tarentincu koji je

sudelovao u osloboenju grada od Atinjana".
Meutim, odluujui udarac ekstremnim oligarsima zadala je samoska flota
koja se pod rukovodstvom Trasibula i Trasila opredelila za uspostavljanje
demokratije i pozvala sebi Alkibijada. Delegacija koja je u ime etiri stotine"
krenula na Samos, vratila se, kako se moglo i oekivati, bez ikakvog rezultata.
Veliki broj teta koji su sluili u floti nije hteo ni da uje nekom kompromisu.
U takvoj situaciji atinski oligarsi su oluili da uine sve to je mogue radi
postizanja mira sa Spartom, ne prezajui ak ni od direktne izdaje drave. U
tom cilju oni su uputili u Spartu drugo izaslanstvo s Frinihom i Antifontom na
elu formalno radi voenja daljih pregovora, a stvarno za to da se
Peloponeanima preda Pirej i zakljui mir pod bilo kakvim podnoljivim
uslovima" (VIII, 90, 2). Ekstremni oligarsi nesumnjivo su vie voleli da doe
do spartariske okupacije nego do demokratije. Oni su otpoeli da podiu
utvrenja na izlazu iz luke Pireja toboe za odbranu luke od napada samoske
flote, a stvarno se ovo izvodilo radi predaje tog utvrenja Spartancima.
Politiki i vojni neuspesi vladajue grupe ekstremnih oligarha oigledno su
morali da dovedu do zaotravanja protivrenosti meu pristalicama prevrata. To
se pre svega odrazilo na ponaanju Teramena. Teramenova grupa koja je
uivala dosta velik autoritet meu hoplitima, naroito u Pireju, strepela je s
jedne strane od toga da e krajnji otigarsi ostvariti svoje planove, a to bi znailo
likvidaciju Atine kao samostalnog polisa. S drage strane, neuspesi ekstremista i
pre svega ponaanje atinske flote na Samosu primoravali su umerene oligarhe
na manevrisanje kako bi izbegli odgovornost za zloine poinjene od strane
etiri stotine". Sve te okolnosti ponovo su zaotrile politiku situaciju u Atini.
Kao signal za akciju posluilo je ubistvo voe ekstremista Friniha63 posle
njegovog povratka iz Sparte. Tad su pirejski hopliti, saznavi za pribliavanje
peloponeske flote'poruili_utvrenja koja su bila u izgradnji i s orujem u
rukama krenuli u Atinu. Ekstremni oligarsi bili su prisiljeni na povlaenje i
poetkom septembra sazvano je jedino zasedanje narodne skuptine u svim tim
mesecimaloje je razreilo vlasti etiri stotine" i predalo je skuptini od
5000Jjudi". Sto se tie ostalog, potvrene su odluke skuptine u Kolonu.
Politiko ureenje zavedeno u Atini formalno je odgovaralo Periklovora ustavu.
Bula je ponovo birana kockom; opet je funkcionisala narodna skuptina kao i
ranije. Meutim, iz broja punopravnih graana odstranjeno je priblino 5/6
Atinjana. Sva politika prava sauvana su samo za 5000 imunih. Osim toga,
obustavljeni su svi vidovi isplate sirotinji iz dravne blagajne. Vlast je na taj
nain prela u ruke Teramenove grupe, tj. u ruke umerenih ojigarha koji su
zastupali interese bogatih graana. Na tom zaseahju skuptine odlueno je da
se vrati AMbijad. Poslije ovog zasjedanja_voe ekstremnih oligarha sa
Pisandrom na elu, pobegli su Lakedemonjanima u Dekeleju. Antifont koji je

63 Prema Lisiji (, 71) i IG, I2, 100 Friniha su ubili

Kalhedonjanin Trasibul i Megaranin Apolodor.

ostao u Atini ubijen je po presudi suda. Pristalicama ekstremnih oligarha

izreena je atimija (tj. lieni su politikih prava). Najvanije pitanje za
Teramenovu grupu posle osvajanja vlasti predstavljao je sporazum s atinskom
flotom na Samosu gde je vec od Tisaferna stigao Alkibijad.
Za vreme diktature ekstremnih oligarha Samos je postao centar
demokratskog pokreta. Ovde je jo ranije bila ustanovljena iroka demokratija
(razurae se u antikom smislu), pri emu su, kako je ve reeno, lokalni
aristokrati geomori bili lieni politikih prava; zahvaljujui tim merama, Samos
je od atinskog demosa dobio autonomiju. Glavni oslonac demokratskog pokreta
na Samosu predstavljala je atinska flota. Broska sirotinja" koja se uglavnom
sastojala od teta bila je vrlo odluna u odbrani svojih prava. Broj atinskih
graana koji su se nalazili u floti na Samosu iznosio je bar 10.000 ljudi, tj. bio
je tek neto manji od broja graana koji su ostali u Atini.
Zahvaljujuci pomoi atinskih mornara, samoski demokrati su lako savladali
oruani ustanak lokalnih oligarha u kojem je ubijen Hiperbol. Skoro u isto
vreme stigla je vest obaranju demokratije u Atini. U floti je poela velika
uzbuna pod rukovodstvom Trasibula i Trasila. Na zboru svih mornara odlueno
je da se stratezi i trijerarsi razree dunosti pod sumnjom da su saraivali s
oligarsima. Umesto njih izabrana su nova lica meu kojima Trasibul i Trasil.
Nova komanda ie pozvala Alkibijada na Samos. U avgustu 411. g. on je
doao floti. Alkibijad na optem zboru obea da ce izdejstvovati porku
Tisaferna i unititi vlast oligarha u Atini. Na istom zboru Alkibijad je bio
jednoglasno izabran za stratega, pri emu su mu Atinjani predali sve poslove"
(VIII, 82,1), to je znailo da mu se faktino predaje vrhovna komanda.
Delegaciji koja je dola na Samos u ime etiri stotine" Alkibijad odgovori da
je on spreman na pomirenje pod uslovom da vlast bude predata u ruke 5000, tj.
da se ukine ekstremna oligarhija.64
Mornarske mase vatreno su elele da pou u Atinu i da silom povrate stari
ustav. Meutim, Alkibijad je spreavao taj korak mornarice pre svega zato to
nije hteo da doe do potpunog uspostavljanja demokratije, ali i zato to je hteo
da se vrati u Atinu kao pobednik.65 Osim toga, on je iriorao da dri stalnu vezu
sa Tisafernom. Odlaskom samoske flote znatno bi se popravio poloaj
Peloponeana, koji su sa svojih 112 brodova mirovali u miletskoj luci. U
takvim okolnostima Alkibijad se uputio Tisafernu, uzevi sobom samo 13
trijera.
Odnosi izmeu Peloponeana i Tisaferna u to doba naglo su se pogorali. Po
savetima Alkibijada, Tisafern je pokuavao da odri ravnoteu izmeu Atinjaria
TPeloponeana; isplatio je samo deo novca obeanog za izdravanje veslaa.
Time je flota zatvorena u Miletu bila osuena na pasivnost. Zato je novi nauarh

64 Upravo taj zahtev je podstakao Teramena da istupi protiv

vladavine etiri stotine".
65 Alkibijad je smatrao da treba da se vrati slavan, a ne
praznih ruku i bez dela" (Plutarh, Alkibijad", 27).

Mindar iskoristio ponudu Farnabaza i iz Mileta poao u Helespont, raunajui

na
i
nadajua se da e podlci ustanafc meu iokaMm saveznicima Atine. Ovakva
situacija primoraia je Tisaferna da stupi u neposredniji kontakt s Alkibijadom,
jer je ovaj sada postao neogranien gospodar jedine flote u Joniji.
%

Borba za moreuze Meutim, poloaj Atine u moreuzima se naglo po.. 66

...

goravao. Helespont i Bosfor imali su izuzetrio velik

ekonomski i strateki znaaj. Kontroliuci prolaze za Pont, oni su omoguavali
dosta uredno snabdevanje itom i ribom najvanijim piehrambenim artiklima za
opsednute u Atini. Prelaz gradova na moreuzima u ruke Peloponeana za
Atinjane je bez preterivanja znaio smrt od gladi. Gubitak moreuza pretio je da
izazove veliku katastrofu i u finansijskom pogledu. Posle ukidanja forosa skoro
sav prihod Atine, koji je i inae postao neznatan, dolazio je od naplate carine za
promet robe u visini od pet odsto. Osim toga, ovo je bila jedina oblast u
Atinskoj arhei u kojoj nisu harala ratna pustoenja.
Vec'inu lokalnih polisa predstavljale su kolonije Mileta. Posle ustanka u
Miletu trebalo je oekivati pokuaje otcepljenja i od strane helespontskih polisa.
I stvarno, u maju 411. g., na poziv stanovnika Abidosa njima je kopnenim
putem iz metropole Mileta doao Derkilid s omanjim odredom Spartanaca. Dva
dana kasnije otcepio se Lampsak*, a zatim i Kizik. U augustu je Farnabazu
dola prva peloponeska eskadra u sastavu od 10 brodova i podstakla stanovnike
Vizanta na ustanak. Konano se u septembru cela peloponeska flota od 86
brodova pod komandom nauarha Mindara uputila u Helespont gde je u to
vreme bilo samo 18 atinskih trijera.
Poloaj je bio veoma kritian, ali su Trasibul i Trasil ubrzo stigli sa svojim
eksadrama u moreuz i tu su se sjedinili s ostacima helespontske flote. Pod
njihovom komandom nalazilo se ukupno 76 trijera, tj. za deset brodova manje
od flote Peloponeana.
U bici kod Kinosemate (u Kariji) atinska flota, i pored toga to je bila
malobrojnija, ipak je potukla Peloponeane. Unitila je 21 neprijateljski brod, a
izgubila 15 svojih. Ne bi trebalo potceniti rnoralni znaaj te bitke. Posle
sicilijanske ekspedicije atinska flota je prvi put pokazala svoju sposobnost da
dobije bitku. Pobeda kod Kinosemate pala je u vreme dolaska Teramenove
grupe na vlast, to je takoe podiglo autoritet umerenih oligarha.
estina borbe za moreuze stalno je rasla, Povlaei se.prema Abidosu,
Mindaru je bila potrebna pomo i pozvao je peloponesku eskadru koja je
pobedila u bici za Eubeju. Osim toga, njemu je u pomoc polo 14 brodova sa
Rodosa pod koraandom Dorijeja. Atinjani su oekivali dolazak Alkibijada
koji je, vrativi se od Tisaferna, upomo traio novac i naoruavao flotu na

66 Istina, kasnije je atinski strateg Strombihid prisilio Lampsak

na kapitulaciju.

Samosu.67 U pomo je takoe hitao i Teramen koji je u Atini opremio jo 30

1
trijeraT '
"
Odlune bitke odigrale su se krajem 411. i poetkom 410. g. kod Abidosa
i Kizika. Atinjarii su kod Abidosa pokuali da preseku put Doiijevoj eskadri
koja je ila na sever. Atinjani (Trasibul i Trasil) su-raspolagali sa 84 broda.
Toliko je imao i Mindar, bez eskadre Dorijeja (14 trijera). Bitka je trajala ceo
dan sa promenjivim uspehom; na konani ishod uticao je dolazak
Alkibijadovog odreda koji je stigao u poslednji as. Atinjani ostvare sjajnu
pobedu i zaplene 30 neprijateljskih brodova, ne izgubivi ni jednog svog.
Znaaj ove pobede bio je utoliko vei to je u bici uestvovala i peadija
Farnabaza pred kojini su njegovi savezmci doiveli poraz.68 U bicikod
Abidosapersijska anmjase ppprvi put u drugojpolovini V veka otvoreno
borila protiv Atinjana.
Atinska pobeda ko Kizika bila je jo potpunija. Nauarh Mindar koji je
bio potuen u prethodnoj bici drao se veoma oprezno i gledao je da izbegne
sukob. Peloponesku flotu koja se kretala uz samu obSlu stalno je pratila
velika Famabazova suvozemna armija. Meutim, Alkibijad se pribliio
neprijatelju samo sa svojom eskadrom prisilivi Mindara da prihvati borbu.
U to vreme ostatak atinske flote (eskadre Teramena i Trasibula) presekao je
Peloponeanima vezu s njihovom matinom lukom. Naa. pustivi sve svoje
brodove, peloponeska posada pobee na obalu i tu se odigra dmga bitka u
kojoj su uestvovali Persijanci. Atinjani su i ovde p o b e d i l i .

. . . . . . . . . . . . . .
*
Prema Diodorovom saoptenju (, 51), ... u ovoj bici atinski stratezi
su dobili sve brodove, velik broj zarobljenika i ogroman plen, jer su u isto
vreme pobedili dve tako velike vojske".
Meutim, Atinjani nisu bili u stanju da u punoj meri iskoriste svoje
pobede. Na prvom mestu smetalo im je pomankanje novca za isplatu
veslaa. Posle bitke kod Abidosa pobednici su se odmah podelili u eskadie i
poli "a knp^cfanair: Tmsabul u rejon Tasosa, TeramerTu Makediiju. Isto

67 Opisom ovih dogaaja (septembra 411. g.) zavrava se

Tukididova Istorija". Na glavni izvor za opis zavrnog
perioda Peloponeskog rata bie Ksenofont (pre svega
njegova - Grka istorija", L., 1935). U daljem
izlaganju citiraemo: Ksenofont..."), zatim Diodor Sicilijski i
Plutarh (biografija Alkibijada i Lisandra), a za istoriju
unutranjeg stanja Atine znaajni su govori Lisije (naroito
i govor protiv Eratostena i Ago- rata).
68 Ksenofont, I, 1, 2. Najiscrpniji opis ove bitke vidi kod
Diodora, , 4546.

to deilo se neto kasnije posle bitke kod Kizika. Atinske vojskovoe

uglavnom su se brinnle o novcu za izdravanje flote. Alkiske vojskovoe
su se uglavnom brinule novcu za izdravanje flote. Alkibijad je u Kiziku
boravio 20 dana i od Kiziana naplatio veliku kontribuciju... Selimbrija... je
platila kontribuciju... Odatle su se oni (Atinjani) uputili u Hrisopolj koji se
nalazi u kalhedonskoj oblasti, i poto su ga opasali zidom, otvorili su
carinarnicu u kojoj je naplaivana carina u visini 10% od brodova koji su
dolazili s Ponta" (Ksenofont, I, 1, 19-22).
Pitanje finansija u Atini jako se zaotrilo, jer su sve rezerve novca bile
utroene. Pomorski rat zahtevao je sve vee izdatke. Stratezi su bili prisiljeni da
sanii sakupljaju novana sredstva, a to ih je u znatnoj meri inilo nezavisnim od
polisa.
Jo za vreme vladavine etiri stotine" u atinskoj floti na Samosu padale su
izjave tome da vojska u svojim mkama dri svu flotu i zato moe da prisili
potinjene drave da joj daju novac isto onako kao to bi joj davali kad bi ona
delovala iz Atine... drava ve nije imala novca za vojsku; naprotiv, vojska je
morala sama da ga trai" (Tukidid, VIII, 76,46). U slinoj situaciji nalazila se i
peloponeska flota. Tom okolnocu se u znatnoj meri objanjava porast
samostalnosti vojskovoa. Armjje araenih stranau sve veoj meri postaju
lirie armije, i tonaprvommestu tako srenih vojskovoa kakav je bio Alkibijad
ili kasnije Lisandar. U tom pogledu je veoma karakteristian prezir
Alkibijadovih vojnika prema njihovim sugraanima koji su se nalazili pod
komandom Trasila. Vojska, ranije sastavljena iskljuivo od punopravnih
graana polisa, brzo se pretvara u armiju najamnika koja je u sluaju potrebe
mogla da okrene oruje protiv svojih sugraana. Taj proces odigrava se ne
samo u Atini; kod neprijatelja se to ispoljava jo oitije. Peloponeani u
poetku slue Tisaferna, a zatim njegovog suparnika Farnabaza i konano
postaju obina najamnika vojska persijskog cara. Dovoljno je da se ukae na
to sa koliko ponosa Ksenofont govori svotama koje su Spartanci primali od
Farnabaza. Rat koji su Spartanci zapoeli pod parolom borbe za slobodu Helena
u svom loginom razvoju doterao je dotle da su ti isti Spartanci svojim orujem
Persijancima potinjavali helenske gradove.
Kao indirektna posledica svega ovog dolo je do opadanja discipline u
atinskoj a posebno u spartanskoj floti. Prelaz iz Jonije Farnabazu takoe je bio
u velikoj meri izazvan raspoloenjem peloponeskih veslaa.69
Pa ipak, bez obzira na sve vee tekoe u voenju rata, Alkibijad je u
moreuzima postigao niz sjajnih pobeda. On je prosto zbrisao neprijateljsku

69 Kad je sirakuski demos razreio unosti komandanta

ekspedicione eskadre aristokratu Hermokrata, ovaj je pozvao
na zbor posade trijera koje su mu bile podreene i tom prilikom kritikovao akcije svog polisa (Ksenofont, I, 1, 27-31).

flotu. Zauzeo je Perint, Selimbriju70, Kalhedon i Vizant. U rukama neprijatelja

ostao je samo Abidos. Plovidba moreuzima ponovo se nala u rukama Atinjana.
Zavedena carina od 10 odsto na svu robu obezbeivala je znaajne iznose a
izdravanje flote. Svi ti aspesi bili su utoliko veci to su izvojevani u borbi ne
samo s Peloponearama ve i s Farnabazom.
Obnavljanje Vojni uspesi atinske flote ponovo su stavili na dnedemokratije vni red pitanja ustavnog poretka. Disproporcija izu Atini
meu ogromne veine teta u armiji i njihove politike bespravnosti bila je utoliko otrija to se atinski
hopliti koji su uivali puna politika prava nisu usuivali ni da iziu van Dugih
bedema. lako je Agis u Dekeleji izgubio nadu u mogunost da umori Atinu
glau sve dotle dok se pomorski putevi iz Ponta nalaze u njenim rukama, ipak
su celokupnu situaciju u Atici Peloponeani drali u svojim rukama. To je jo
vie ukazivalo na vojnu slabost atinskih hoplita.
Odnos snaga u samoj Atini takoe se promenio u korist radikalnih
demokrata. U doba oligarhijskog prevrata imucno atinsko graanstvo delilo se
prema svojim politikim shvatanjima u tri grupe. Jedna od rijih bila je uz
ekstremne oligarhe, druga, koja je svojim voom smatrala Teramena, takoe je
podravala ekstremne oligarhe. I konano, trea, priKno velika grupa
pasivnih" okupljala je pristalice Periklova ustava; ta grupa bila je
dezorijentisana propau sicilijanske ekspedicije i otcepljenjem Jonije, i zato se
nije odupirala zaverenicima. Poraz ekstremnih cligarha zbrisao ih je sa poprita
kao aktivnu politiku snagu. Grupa pasivnih postepeno prelazi na stranu
opozicije protiv Teramena. Nju ohrabruju akcije atinske flote koja pod
rukovodstvom Alkibijada postie velike pobede. Sve to slabilo je pozicije
Teramena i njegovih pristalica. Zato je kao potpuno logian stigao zahtev za
vracanjem na stari Periklov ustav. Jo 410. g., posle pobede kod Kizika, narod
je oteo vlast" (Aristotel, Atinski ustav", 34, 1) od vlade Pet hiljada. Na elo
radikalnog demosa doao je vlasnik radionice muzikih instramenata Kleofont.
Kleofont je prvi uveo podelu dva obola" svim vrlo siromanim graanima
(isto, 28, 3).71 da bi se pruila zarada velikom broju stanovnitva, 409. g. je
obnovljena izgradnja Erehtejona koja je, kako izgleda, zavrena 406. g.

70 Natpis IG, I2, 116 govori izuzetno blagim uslovima koje je

atinska eklesija postavila Selimbriji. Atinjani su im vratili taoce
koji su se nalazili kod njih i dali punu autonomiju, dvojici
Selimbrana dali su prokseniju itd. ak ni u Vizantu koji je
zauzet na juri niko od stanovnika nije bio ubijen ili prognan
(Plutarh, Alkibijad", 31).
71 Krajem rata ova pomo je poveana na 3 obola. Te
dopunske rashode dravne blagajne za pomaganje
najsiromanijih graana buroaski istoriari samo to ne
smatraju glavnim uzrokom propasti atinske drave. Kao

Paralelno sa izgradnjom Erehtejona tih godina su zapoeli i drugi

graevinski radovi na Akropolju. Celokupan broj ijudi zaposlenih u tim javnim
radovima iznosio je nekoliko stotina. Nadnica je iznosila 1 drahmu dnevno (6
obola). U to vreme broj graana koji su se koristili diobolijom" (koji su
dobijali pomo od dva obola), prema natpisu IG, I2, 304, u 410/09. g. iznosio je
samo 240-250 ljudi dnevno.
Da bi se izbegla opasnost ponovnog oligarhijskog prevrata, odmah ria
prvom zasedanju skuptine odranom po obnavljanju demokrafije oneta je
odluka uvanju ustava. Ta odluka sauvana je u besedi Andokida O
misterijama" ( 96-98). Ona glasi: Ali, ako bi neko oborio demokratiju u
Atini, ili bi prihvatio da obavlja neku dunost posle njenog obaranja, smatrace
se za neprijatelja drave i bie ubijen, a ubica nee biti kanjen; njegova
imovina bie konfiskovana, a deseti njen deo bice predat boginji... Svi Atinjani
duni su da se zakunu u filama i demama da e ubiti takve ljude. Tekst zakletve
glasie: ,Ubiu i reju i delom, i glasanjem i vlastitom rukom, onako kako
budem mogao, svakog ko bi oborio demokratiju u Atini i svakog ko bi obavljao
ma koju dunost posle obaranja demokratije i svakog ko bi pokuao da postane
tiranin ili bi pomagao tiraninu'".
Te mere bile su dovoljne da se u Atini, bez obzira na sve tekoe, ouva
demokratski poredak sve do Lisandrovog uvoenja tiranije Tridesetorice".
Posle bitke kod Kizika, Sparta je predlagala da se zakljui mir na osnovu
razmene Dekeleje za Pil i ouvanja arhee u granicama iz 410. g., ali ni
pobednik Alkibijad koji je vladao na moreuzima, ni atinski demos opijen
pobedama nisu hteli da pristanu na mir ni pod kakvim drugim uslovima osim
pod uslovora status cjuo-a. Odluujuu ulogu u ovom odigrala je pozicija voe
radikala Kleofonta koji je tih godina uivao veliku popularnost kako zbog
uvoenja diobolije" tako i zbog svog potenja. Sve do kraja Peloponeskog rata
Kleofont je upravljao finansijskom politikom Atine. Ta funkcija bila je veoma
odgovorna i u doba mira. Kleofontov zadatak bio je utoliko tei kad je dravna
blagajna bila prazna, a on je morao da pronae sredstva za isplatu pomoi
gradskoj sirotinji. Pa ipak, 011 je izvravao svoj zadatak. Krajem rata visina
pomoi je ak poveana od 2 na 3 obola. Pri tom treba ukazati na njegovo
variredno potenje koje nije bilo uobicajeno u staroj Atini; to podvlai Lisija.
Bez obzira na to to je Kleofont" pie Lisija ,,kao to nam je svima poznato,
niz godina drao u svojim rukama rukovodstvo svim dravnim poslovima i to
se predpostavljalo da je on na tom poloaju stekao veliku imovinu, posle
njegove smrti nigde se nije pojavio novac, a svi njegovi roaci i cela svojta,

dokaz" te svoje tvrdnje, oni mnoe broj svih atin- skih graana
sa brojem dana u godini i sa 2 (obola), i tako dobijaju ogromne
cifre. Me- utim, pomo nisu dobijali svi graani, ve iskljuivo
oni kojima je ona bila najpotrebnija-

kojima bi ih on mogao ostaviti, bili su, po optem priznanju, siromani ljudi"

(Lisija, XIX, 48).
Konano, u leto 407. godine Alkibijad je ocenio da je doao momenat za
njegov povratak u Atinu. Dok su Atinjani na ostalim frontovima trpeli neuspehe
409. g. izgubili su Pil72 Alkibijad je unitio itavu peloponesku flotu i
uspostavio vlast Atine nad moreuzima. Njegov dolazak u Atinu bio je veoma
sveaii: Atinske trijere su sa svih strana bile ukraene ninotvom titova i
plena; vukle su za sobom veliki broj zaplenjenih brodova i nosile su jo vie
ukrasa sa krma pobeenih i potopljenih brodova. Jednih i drugili bilo je
najmanje dve stotine" (Plutarh, Alkibijad", 32). Alidbijadu su vratili svu
njegovu ranije konfiskovanu imovinu, sveano su sa njega skinuli prokletstvo i
ovenali ga zlatnim vencima. Konano bio je izabran za stratega sa
neogranienim ovlaenjima kao jedini ovek sposoban da spase i povrati
nekadanju mo drave.* U njegovim rukama nale su se sve omane snage
Atine, jer su drugi stratezi Trasibul i Adimant -bili izabrani prema njegovoj
elji (Diodor, , 69).
Ksenofont i Plutarh postavljaju pitanje da je Alkibijad hteo da postane
tiranin i istiu veliku snagu njegovog uticaja u masama: Sirotmju i golae
Alkibijad je osvojio u tolikoj meri da su oni strasno eleli da od njega naprave
tiranina. All najmoniji gradani, uplaeni, jako su pourivali njegov odlazak"
(Plutarh, Akibijad", 34-35). Ne mislimo da bi bilo celishcxino razmatrati
pitanje tome ta je Alkibijad eleo. Vano je to da je celokupan tok dogaaja
u ovoj ili onoj formi postavljao na dnevni red tiraniju. Dugotrajan rat koji je
iscrpeo finansije, koji je vojsku odvojio od graanstva i vezao vojnike za
njihovog vojskovou, rat u kome su nedae bile potencirane jakom socijalnoekonomskom krizom u svim zaraenim dravama, neminovno je morao da
pojaa tendenciju ka umtenju demokratskog poretka i uspostavljanju tiranije.
Jo je vanija bila evolucija samog atinskog demosa. Tokom Peloponeskog
rata demos se u znatnoj meri deklasirao. Seljatvo je bilo lieno zenilje i ivelo
je u gradu od pomoi koju je primalo iz dravne blagajne. Zanati i trgovina su
takoe trpeli velike tekoce zbog rata. I konano, desetine hiljada najodanijih
pristalica demokratskog ureenja teta izginule su na Siciliji i u drugim

72 O gubitku Pila pria Diodor (, 64, 5): Saznavi da se

sve atinske snage nalaze na Helespontu, Lakedemonjani
preduzmu pohod na Pil u kome se nalazio mesenski garnizon... Opsednuti u Pilu, Mesenjani su se neko vreme uspeno
odupirali neprijatelju, oe- kujui atinsku pomo. Meutim,
njihov poloaj je uskoro postao nepodnoljiv... Tako su
Lakedemonjani zauzeli Pil koji je bio 15 godina u atinskim
rukama". Eskadra koju je Atina uputila u Pil vratila se s pola
puta, jer zbog bure nije mogla da obie Maleju.

nesrenim ratnim operacijama. Tako je nestalo socijalne baze demokratskog

ureenja. Alkibijadova delatnost, a neto kasnije i Lisandrova, predstavljale su
izraz tog perioda raspadanja klasinog polisa i sazrevanja novih politikih formi
koje su najavljivale helenizam.
Ratne operacije Za vreme Alkibijadovog boravka u Atini moglo je u Joniji
izgledati da e na kraju krajeva Atinjani biti pobednici. Atinska flota ponovo je
gospodarila Egejskim morem i u takvim okolnostima povratak saveznika koji
su se otcepili morao je da predstavlja stvar narednih meseci. Pokuaj Sparte da
stvori svoju vlastitu flotu mnogo ju je kotao i zavren je njenim totalnim
neuspehom. Najbolje snage te flote sirakuski momari bile su povuene na
* Bio je proglaen za glavnokomandujueg cele vojske sa neogranienim ovlaenjima" (Ksenofont, I,
4, 20). Diodor (, 69) dodaje: ,J dadoe mu sve oruane snage nakopnu i moru".

Siciliju radi borbe protiv armije Kartaginjana koja je brojala 100 hiljada boraca;
ova armija je za tri meseca osvojila Selinunt i Hirrieru i uspeno napredovala u
dubinu zemlje. Izdravanje flote prevazilazilo je snage Sparte i peloponeski
mornari su se pretvorili u obine najamnike persijskih satrapa, u poetku
Tisafernove, a zatim Farnabazove. Jedina nada leala je u daljoj pomoi
Persije.
Od 411. do 408. g. zakljuno persijska politika u helenskim poslovima nije
se odlikovala stabilnocu. Dok je Farnabaz vodio vrst kurs za pruanje
podrke Sparti protiv Atine i davao Peloponeanima sve to im je bilo potrebno
za rat, Tisafern se uglavnom drao starih Alkibijadovih saveta maksimalnom
iscrpljenju oba protivnika. Konano su i Atinjani i Lakedemonjani uputili u
Suzu delegaciju samom caru careva" Dariju .

Erehtejon. Pogled sa Partenona.

Jasno je da se u datoj situaciji, kad su Atinjani gospodarili Egejskim

bazenom, Persija potpuno opredelila za podrku Sparti. Spartanci su dobili
uveravanje da c'e njihovi planovi imati punu finansijsku podrku. Atinska
delegacija nije ni primljena kod cara; tavie ona je jo iz Gordija vracena
natrag Farnabazu koji ju je drao kod sebe tri godine kao neku vrstu poasnih
zarobljenika. Tisafem se privremeno nalazio u neniilosti. Radi koordiniranja
persijske politike na Zapadu tamo je upuen mlai Darijev sin Kir, koji je bio
imenovan za kojrana (vladara) Male Azije. Sa sobom je nosio 500 talenata kao
pomo Lakedemonjanima.
Raunajui da e kasnije iskoristiti peloponeske hoplite da bi prigrabio
persijskog presto za sebe, Kir se prema Spartancima odnosio veoraa
predusretljivo; redovno im je isplaivao pomo za odravanje flote, isplatio je
unu pomo koja nije bila isplaivana nekoliko ranijih meseci i povecao je
plate veslaima sa 3 na 4 obola dnevno. To to je Sparta dobila na raspolaganje
ogromne izvore pokazalo se kao vaan faktor koji je predodredio pobedu
Peloponeana.
U isto vreme kad je u Malu Aziju stigao Kir, tamo je doao i novi spartanski
nauarh Lisandar dostojan protivnik Alkibijada. U Lisandru je Sparta stekla
vojskovou novog tipa koji je mnogo podseao na Brasidu i Gilipa. Lisandar je
otro nastupio protiv politike stare spaitanske oligarhije; on je otvoreno teio ka
samovladi. Pojava grupe Spartanaca koji deluju samostalno i svoju politiku
liniju suprotstavljaju priznatom zvaninom rukovodstvu, predstavljala je pravi
prevrat u spartanskim uslovima. Ako je u prethodnom periodu ideal Spartanaca
bio hrabar vojnik, disciplinovan i bezgranino odan odlukama efora, to u toku
dugotrajnog rata svi istaknuti spartanski vojni komandanti postepeno poinju da
deluju samostalno i da u ovom ili onom stepenu istupaju protiv vladajue
oligarhije svog polisa.

Za razliku od veine spartanskih vojskovoa Lisandar je bio odlian

diplomata i uspeo je a se sprijatelji s Kirom, ne marei ak ni za to to je
morao da izgubi neto od svog linog dostojanstva. Svojim ugaanjem
Lisandar je konano oarao (Kira) i nagovorio ga na rat" (Plutarh, ,,Lisandar",
4). Poto je dobio poveanje plate veslaima, Lisandar je za matinu luku svoje
flote izabrao Efes, i bojei se da stupi iTBoj neposreno s Alkibijadom, mimo
je ekao da atinski stratezi pogree. Lisandar je u fxnansijskom pogledu bio
potpuno obezbeen persijskim novcem pa je mogao da eka da ekonomija
Atine sasvim propadne pod optereenjem izdataika za flotu.
Meutim, raspolaui neogranienom vlau u tolikoj meri kakvu nije imao
ni Perikle, Alkibijad nije preduzimao nikakve akcije, poto je leto 407. proveo u
Atini, a jesen i zima nisu bile pogodne za ratne operacije na moru. Rok
njegovih neogranienih ovlaenja bliio se kraju i poetkom 406. g. u Atini su
postepeno poela da preovladavaju deraokratska raspoloenja. Meutim,
iskoristivi privremeno Alkibijadovo odsustvo, koji je otiao na sever po novac
za flotu, Lisandar u bici kod Notija (marta 406. g.) porazi atinsku flotu koja je
izgubila 15 trijera. Lisandar je odneo pobedu zato to je pravilno ocenio
meunarodnu situaciju i to je bez obzira na svoje spartansko vaspitanje shvatio
da teite u ratu lei na kopnu, ve na moru, i ne na Peloponezu, ve u Maloj
Aziji.
Politika shvatanja i metode delovanja Lisandra veoma jasno prikazuje
Diodor (, 70, 4): Vrativi se u Efes, on pozva sebi najuticajnije ljude iz
gradova; predloi im da organizuju heterije i objavi im da e ih uiniti
vladarima u njihovim gradovima ako se stvari budu dobro razvijale". Plutarh
(Lisandar", 5) dodaje: Svoje prijatelje i one koji su ga lepo primali, postavljao
je na visoke i poasne poloaje, poveravao im je komandu nad vojskom; radi
njihove koristi sam je postojao sauesnik njihovih nepravdi i greaka".
I stvarno, iskustvo iz dogaaja 411. g. u Atini pokazalo je da su jedno od
najjaih oraa borbe protiv demokratskog ureenja predstavljale heterije.
Lisandar je svuda pruao podrku tim oligarhijskim organizacijama. Lukav i
servilan prema jaim od sebe, tiranin prema narodu, Lisandar je odlino shvatao
da se vlast oligarha moe orati jedino silom, i on je silora svuda nametao
reim heterija.
Bitka kod Notija koja nije biia naroito znaajna u vojnom pogledu pokazala
je svoju bremenitost ozbiljnim politikim posledicama. U eklesiji je sva krivica
za poraz baena na Alkibijada.
U ovom sluaju izgleda da je poraz atinske flote bio stvarno iskricen za to
da se predupredi eventualno uvoenje Alkibijadove tiranije. Prema Diodoru
(upor. Isokrat, XVI, 38) AMbijad je bio okrivljen za odravanje prijateljskih
odnosa s Tisafernom i za nair.eru da prigrabi tiransku vlast im se zavri rat.
Kao tuilac protiv Alkibijada toboe je nastupio voa radlkala Kleofont. Ovo
nam prua osnovu za miljenje da je uklanjanje Alkibijada predstavljalo
posledicu rada radikalno-demokratskih grupa koje su jo iz vremena

Hiperbolovog ostrakizma bile veoma nepoverljive prema Alkibijadu i ovog

puta su nale zgodan izgovor za njegovo uklanjanje. Atinjani su izabrali deset
novih stratega s Kononom na elu. Ne samo da nije bio izabran Alkibijad, ve
nije bio izabran ni jedan od njegovih pristalica. ira je uo za to, Alikibijad
ponovo napusti Atinu i nastani se na svom linom iraanju u Trakiji. To je bio
njegov konani raskid sa svojim roenim gradom.73 Samo pred bitku kod
Egospotama on je toboe upozorio atinske stratege na opasnost koja preti
atinskoj floti.
Ostavljajui po strani line osobine Alkibijada koji je bio bogat, imao jake
veze i koji je bio sposoban, ali savreno neprincipijelan atinski aristokrata,
vano je da utvrdimo zato mu je i u kojim okolnostima polo za rukom da
odigra tako krupnu ulogu u istoriji Atine. Nesumnjivo je to da je glavni uzrok
njegovih uspeha leao u onoj dubokoj krizi koju je preivljavala atinska
robovlasnika demokratija. Teko da bi Alkibijad mogao da odigra takvu ulogu,
na primer, z.a vreme grko-persijskih ratova ili u periodu procvata atinske
demokratije.

73 Alkibijad je ipak jo uivao veliku popularnost u Atini. U

komediji abe" koja je prikazana 405. g. Aristofan se ponovo
vraa na pitanje Alkibijadu:
Dionis: ta mislite vi, recite,
Alkibijadu? Grad boluje za njim.
Euripid: ta njemu misli grad?
Dionis: ta misli!
eli ga, mrzi, ipak hoe da ga ima! ta
vi mislite, kaite mi?
Euripid: Ja mrzim graanina koji je spor
U pomoi dravi, a brz u nanoenju
nesree. Ko je za sebe spretan, za grad
je lenj.
Dionis: Odlino, to bogovi vide! ti ta misli?
Eshil: Ne treba mladog lava gajiti u gradu.
Cim odraste - naterae sve na poslunosf". (14221433)

Jonski trem Erehtejona, istaknuti deo zapadne fasade.

Poloaj Atine neto se poboljava 406. g. kad je Lisandar bio opozvan u

Lakoniju zbog nezadovoljstva efora njegovim samovlasnim akcijama. Dunost
nauarha tada je preuzeo Kalikratid. Vaspitan u starim spartanskim obiajima,
Kalikratid je smatrao da mu ast ne dozvoljava da trai novac od Kira i vie je
voleo da se obrati za pomo Mileanima. Nasledivi od Lisandra 90 trijera, on
je novcem miletskih oligarha opremio jo 50 brodova i sa tako mocnora fiotom
poe protiv atinske flote koja se nalazila pod koraandom Konona. Doavi na
Sarnos, Konon ogranii zbog finansijskili tekoa broj svojih trijera na 70, ali ih
je zato potpuno obezbedio veslaima.
Da bi naterao Atinjane da prihvate bitku, Kalikratid izvri napad na
demokratsku Metimnu i zauze je na juri. Tada Kononova flota izae na more
priblii se Lezbosu tako da su mu Peloponeani presekli veze sa bazom na
Samosu. Atinjaiii su izgubili 30 brodova: ostali su se sklonili u Mitilenski zaliv
gde je ih Kalikratid u potpunosti blokirao. Poloaj blokiranih bio je oajan.
Grad je ostao bez hrane, a bitka 40 brodova protiv 140 predstavljala bi pravu
ludost.

Kad je u Atinu stigla vest blokiranju Kononove flote, preduzete su

vanredne mere. Atinski demos je trei put tokom nepune decenije stvarao
veliku flotu. To je predstavljalo ogroman napor ne samo u
finansijskoekonomskom pogledu ve i u svim drugim oblastima polisa. Pre
svega bio je potreban ogroman broj veslaa. Prema Diodorovim reima (,
97) Atinjani su dali graanska prava metecima i uopte svim strancima koji su
bili voljni da stupe u redove vojske. Ksenofont (I, 6, 24) dodaje da su posade
bile sastavljene ,,od svih odraslih stanovnika Atine kako slobodnih, tako i
robova". Ovo saoptenje je utoliko znaajnije, jer su robovi sluei u floti
automatski dobijali slobodu i graanska prava.74 Za mesec dana bilo je
opremljeno 110 trijera; njima se prikljuilo preko 40 saveznikih brodova (od
toga 10 samoskih). Ovom flotora, poslednjom atinskom flotom u toku itavog
Peloponeskog rata, komandovalo je 8 stratega,
>J> 4 \
Kod Arginuskih ostrva (blizu Lezbosa) Atinjani su se sukobili sa 120
brodova Kalikratida i odneli sjajnu pobedu, unitivi 70 peloponeskih brodova.
Bitkom kod Arginusa ponovo je uspostavljena hegeraonija Atine na moru. To
je bila pobeda ne samo nad Peloponeanima ve i nad grupom Alkibijadovih
pristalica. Stratezi demokrati odneli su pobedu veu od najsjajnijih uspeha
Alkibijada. Sparta se ponovo obratila Atini s ponudom za zakljuenje mira, ali
bez uspeha.
Ali i pored ogromnog znaaja bitka kod Arginusa imala je veoma teke
posledice za atinsku demokratiju. Za vreme bure koja se podigla posle bitke
potonulo je 25 atinskih trijera zajedno s posadama. Osim toga, bura je omela
atinske stratege da sahrane atinske mornare i vojnike koji su pali u toj bici. Te
okolnosti posluile su kao podloga za burne dogaaje u Atini.75 Saznavi da su
vojnici koji su poginuli ostali nesahranjeni, njihova rodbina u Atini postavila je
zahtev da se stratezi komandanti flote u arginuskoj bici pozovu na sudsku
odgovomost zbog nemarnosti i neizvrenja rituala sahrane koji je u oima Grka
imao ogroman znaaj. Tako su stratezi-pobednici bili izvedeni pred sud svojih
sugraana. Pitanje krivice stratega jo vie je potencirano time to je ono bilo u
tesnoj vezi sa politikom borbom u Atini. Veina stratega pripadala je
demokratima. Oni su, toboe, naredili uesnicima prevrata 411. g. umerenim
oligarsima Teramena i drugima da posle bitke pokupe Atinjane koji su tonuli.

74 Robovi-uesnici u bici kod Arginusa bili su pravno

izjednaeni s Platejcima. Aristofan u svojoj komediji abe"
(692-694) s negodovanjem se izraavao tome: Kaem jo:
niko se ne moe kazniti oduzimanjem asti graana. Stid i
sram! Robove, to su se jednom u borbi tukli, vi ste kao
Platejce blagorodne podigli do gospode".
75 Iscrpan opis tih dogaaja vidi kod Ksenofonta, I, 7, 1-35.

Strepei za svoj ivot Teramen i njegovi saborci nastupili su pred skuptinom s

protivoptubom protiv stratega i zahtevali da ovi budu pogubIjeni. Teramenovu
grupu podrale su pristalice Alkibijada. Poto je kod Arginusa izgubio svoje
roake veoma veliki broj atinskih porodica, protivnici demokratije uspeli su da
pridobiju za sebe velik broj graana. Odlukom eklesije bio je ukinut uobiajeni
nain sudskog pretresa i skuptina je veinom glasova osudila svih osam
stratega na smrt. Od 8 stratega dvojica su blagovremeno pobegla, ime su
znatno pogorali situaciju ostalih. Meu kanjenim nalazio se i Perikle, sin
Perikla i Aspasije. Odgovornost za osudu stratega-pobednika, oigledno, treba
pripisati Teramenovoj grupi koja je uspela da privremeno pridobije za sebe
veinu eklesije. Ubrzo po izvrenju kazne eklesija je donela odluku prema kojoj
su neposredni tuioci stratega bili proglaeni za zaverenike protiv bezbednosti
drave i pohapeni. ak je i zakleti neprijatelj demokratskog poretka Ksenofont
bio prisiljen da napie: Malo je vremena prolo i Atinjani su se pokajali.
Prihvaen je predlog da oni koji su obmanuli narod moraju biti pozvani na
odgovornost i izai pred narodnu skuptinu... Uspeli su da pobegnu iz Atine jo
pre suenja... Kaliksen (jedan od glavnih krivaca za osudu stratega) kasnije je
dobio mogunost da se vrati u Atinu..., ali je umro od gladi prezren od svih" (I,
7, 35).
Bitka kod Posle bitke kod Arginusa dominacija na moru poEgospotama
novo je prela u ruke Atinjana. Istina peloponeska flota je jo uvek imala oko
100 brodova, ali bez rukovodstva. Preraa Aristotelu (Atinski ustav", 34, 1),
Spartanci su ovog puta ponudili Atinjanima ,,mir na bazi ouvanja tadanjih
poseda za obe protivnike strane", meutim, na uporno nastojanje Kleofonta taj
predlog je odbaen. Tada su Hioani i ostali saveznici..., odluili da upute u
Lakedemon izaslanike koji bi... molili da se za upravljanje flotom poalje
Lisandar" (Ksenofont, , 1, 6). Sline instrukcije dao je svojim izaslanicima i
Kir.
Radi formalnog ouvanja obiaja efori su imenovali Lisandra ne za nauarha
ve za pomonika nauarha (epistoleja) i poslali ga u Malu Aziju. Doavi u
Efes, Lisandar je od Kira koji je otiao u Suzu dobio njegovu blagajnu i tekue
prihode njegovih satrapija. Isplativi veslae, Lisandar se uputio ka moreuzima
u pravcu Lampsaka koji je zauzeo na juri opljaekavi ga.
Mona atinska flota koja se sastojala od 180 trijera poe za njim i zaustavi
se na suprotnoj obali Bosfora trakog kod Egospotama. Posle pet dana ekanja
Lisandar iskoristi slabljenje discipline u atinskoj floti: ugrabio je trenutak kad
su Atinjani sili s brodova na obalu i svom svojom flotom udario na
neprijatelja. Spasila se samo mala Kononova eskadra (9 trijera). Lisandru pade
u ruke 170 brodova i sva posada.
Tako je unitena cela atinska flota. Lisandar naredi da se pogubi 3000
zarobljenih Atinjana i sam poe u lagani obilazak moreuza, zauzimajui
gradove, likviirajui svuda atinske kleruhije i oslobaajuci atinske garnizone
pod uslovom da pou u Atinu osuenu na smrt od gladi. Raunica mu je bila

tana: ukoliko se u gradu i Pireju sakupi vie ljudi, utoliko e bre nestati hrane
kod opsednutih, utoliko e bre nastupiti glad. Sam se takoe uputi u Atinu iz
Helesponta preko Lezbosa, zavodei svuda oligarMjsku upravu. Jedino je na
Samosu to doba bio sproveden pokolj plerastva i gradom je ovladala narodna
partija" (Ksenofont, , 2, 6). Za tu odanost Atinjani su, istina s velikim
zakanjenjem, poklonili Samoanima atinsko gradanstvo, uz ouvanje njihovog
graanstva na Samosu i uz njegovu autonomiju (IG, !2, 126; 2, i). Meutim,
Lisandar je ,,u svim gradovima bez izuzetka unitio zakoniti dravni poredak,
postavio vlade od deset Ijudi i u svakom gradu pobio mnoge graane, a mnoge
riaterao u bekstvo" (Plutarh, Lisaiidar", 14).
U to u Pirej nou stie dravna trijera Paralija" i obavesti Atinjane
nesreci koja ih je pogodila. Uzasna vest se prenese od usta do usta i oajni jauk
odjeknu preko Dugih bedema iz Pireja. ,,Te noi niko nije zaspao; Ijudi su
oplakivali ne samo izginule ve i same sebe" (Ksenofont, , 2, 3). Na
zasedanju skuptine koja je odmah sazvana odlueno je da se brane do kraja.
Atinu je s mora opseo Lisandar, a istovremeno s kopna oba spartariska kralja:
Agis i Pausanija.
Bez obzira na gubitak nade u spas i na oajnu glad koja je harala u
opsednutom gradu, atinski demokrati hrabro su se borili. Cak je na jednom
zasedanju skuptine doneta odluka kojom se pod pretnjom smru zabranjuju ma
kakvi predlozi kapitulaciji. Druga odluka koju citira Andokid u besedi ,,0
misterijama" (77-79), psefizma Patroklida predviala je amnestiju za sve
graane kojima su bila oduzeta politika prava i obustavljanje postupka po
predmetima dunika dravi. Ovim merama trebalo je da se obezbedi
mobilizacija svih snaga u gradu za odbranu nezavisnosti. Meutim, bez obzira
na ove napore. sve je ve bilo kasno. Poloaj opsednutih je jo tei zbog toga
to su se aristokrati i imuni graani kojima je Teramen bio voa sve vie
priklanjali bezuslovnoj kapitulaciji.
Najzad, posle nekoliko meseci opsade, bile su potpuno potroene sve
rezerve hrane. Atinska delegacija upuena najpre Agisu a zatim u Spartu, dobila
je kao prethodni uslov za dalje pregovore zahtev da se porae Dugi bedemi u
duini od 10 stadija (oko 2 km). Taj zahtev znaio je isto to i zahtev za
bezuslovnom kapitulacijom Atine i eklesija je odbila da ga prihvati. Tada, poto
i pored nedostatka hrane veina atinskog demosa nije htela da se preda,
Teramen odlui da glau prisili sirotinju na kapitulaciju; izjavio je da e od
Lisandra dobiti povoljnije uslove za mir. Uivajui potovanje i udostojen
visokim odlikovanjima, on se sam nametnuo kao spasilac otadbine i sam je
upropastio; tvrdio je kako je uinio veliko, dragoceno otkrie pomou koga e
postii mir ne dajui taoce, ne razarajui bedeme, ne predajui flotu" (Lisija,
, 68). Upuen Spartancima kao izaslanik, Teramen je ostao kod Lisandra
puna tri meseca ne radei nita i konano bue vracen s odgovorom da su za
mir s Atinom ovlaeni samo efori. U to vreme pristalice oligarhije izveli su
pred sud vou radikala Kleofonta koga je sud osudio na srart. Kao osnova za

takvu presudu posluilo je to to se nije javio u redove hoplita, elei da se

odmori, a stvarni razlog leao je u tome to se on radi vaeg dobra izjasnio
protiv menja bedema" (Lisija, , 12). Tako je nestao poslednji veliki voa
atinske radikalne demokratije. I tek tada je atinska delegacija s Teramenom na
elu stigla u Selasiju i bila pozvana da prisustvuje saveznikoj skuptini
Peloponeskog saveza. Korinani i Tebanci76 su zahtevali potpuno razaranje
Atine. Meutim, s time se nije slagala Sparta koja se pribojavala da bi Korint
mogao previe da ojaa na moru, a Beotija na kopnu.
Konano su izdiktirani sledei uslovi mira: 1) likvidira se arhe; 2) moraju se
poruiti Dugi bedemi i bedemi Pireja; 3) predaje se celokupna flota s izuzetkom
12 straarskih brodova; 4) Atina stupa u red lakedemonskih saveznika uz
potpuno pokoravanje njihovoj hegemoniji i obavezuje se da e kao i oni imati
iste saveznike i neprijaielje; 5) vraaju se svi izgnanici.
Uslovi su bili prihvaeni i u aprilu 404. g. Lisandar ue u Pirej. Izgnanici
aristokrati bili su vraeni, a Dugi bedemi temelj atinske nezavisnosti porueni.
Tako je posle 27 godina uporne borbe zgaena atinska robovlasnika
demokratija i unitena arhe. U celoj Heladi slavila je pobedu reakcionarna
oligarhija.
Reakcija Jo pre poetka opsade Atine Lisandar je, obilazei u Grkoj s
peloponeskom flotom ostrva Egejskog bazena, u svakom polisu ostavljao
lakedemonske harmoste (namesnike). Pod neposrednim rukovodstvom
harmosta nalazile su se dekarhi je reakcionarne vlade koje su se sastojale od
deset predstavnika heterije. lanove dekarhija imenovao je lino Lisandar iz
redova onih zaverenika koji su s njim ve odavno bili u vezi.
Masovne smrtne kazne i progoni zalivatili su sva mesta kao talasi plime.
Lisandar, lino prisustvujui izvrenju mnogih smrtnih kazni,
proterujurneprijatelje svojih prijatelja pokazao je Helenima primer
lakedemonske vladavine; sudei po tom primeru, od Sparte se nije moglo
oekivati nita dobro... Ne zna se broj pobijenih demokrata po gradovima:
Lisandar je kanjavao ne samo za line krivice ve je to inio svuda po volji
svojih prijatelja pomaui im u obraunavanju s mnogobrojnim neprijateljima i
podilazei njihovom nezajaljivom astoljublju... surova Lisandrova priroda
inila je njegovu vlast tekom i stranom" (Plutarh, Lisandar", 13 i 19).
Veoma je karakteristino Lisandrovo ponaanje u Miletu, gde su voe
narodne partije dobili od Lisandra asnu re da nee biti bezakonja. Meutim,
im su demokrati izali iz svojih sklonita, samo u jednom polisu pohvatano je
njih 800 i predato oligarsima radi kanjavanja smru.77

76 Prema Plutarhu (Lisandar", 15), Tebanci su predloili ,,da

se grad porui i ostavi mesto za ispau ovaca".
77 Plutarh, Lisandar", 19. Upor. Ksenofont, II, 3, 6.
Karakteristino je da lakonofilski raspoloeni Ksenofont po
svom obiaju preutkuje sve dogaaje koji Sparti nanose

Obraunavanje s demokratskim elementima dobilo je jo masovniji karakter

posle kapitulacije Atine. Stvar je dola dotle da je Sparta bila prisiljena da neto
kasnije ukine neke od najsurovijih Lisandrovih naredbi; jedna od tih odnosila se
na Sest koji je zajedno sa zemljom i svom pokretnom imovinom bio predat u
vlasnitvo kmianoima i nadzornicima veslaa peloponeske flote.
Karakteristino je to da se izvesna sumnja u celishodnost Lisandrovog
ponaanja pojavila u Sparti tek posle specijalnog pisma koje je eforima uputio
persijski satrap Farnabaz uznemiren i uvreen razbojnitvima i pljakom koje je
Lisandar sprovodio u njegovoj satrapiji. Tek posle toga Lisandar je bio opozvan
u Spartu. Meutim, reimi koje je on zaveo ostali su i dalje bez ikakve
promene.
Prema tome, helenska sloboda" kojuje proklamovala Sparta, syela se pre
svega na uvoenje reakcionarnih oligarhijskih vlada; te vlade nasto: jale su da
masovnim terorom izbriu seanje na demokratski poredak. U vezi s time
komiar Teopomp uporeivao je Lakedemonjane s krmarima: Dok su Heleni
probali najslae pie slobode, oni su u njega usuli sire; pice je odmah postalo
neukusno i gorko". Najalosniju sudbinu doiveli su maloazijski Heleni. Oni su
potpali neposredno pod vlast satrapa, i atinski jaram bio je zamenjen persijskim.
Vladavina Posle poraza u Atini se meu pojedinim grupacijaTridesetorice rna
robovlasnika naglo zaotrila borba za vlast. S tirana i obnova obzirom na
Lisandrovu praksu u saveznim polisidemokratije rna sa sigurnou se moglo
oekivati da Sparta nee trpeti demokratski ustav ni u Atini. Odmah posle
pobede Lisandar se sa svojom flotom uputio na Samos da bi likvidirao
tamonju demokratiju kao poslednje uporite demokratije u Heladi. Meutim,
smatrao je da mora da svrati u Atinu na dan saziva narodne skuptine i tu je,
prema reiiTia. Lisije (, 71 idd.), podrao Teramenov predlog ,,da se uprava
grada poveri tridesetorici upravljaca", pretei pri tome da e odbijanje tog
predloga postavifi ne pitanje dravnog ustrojstva, ve ivota i slobode"
Atinjana.
Novu vladu podravale su iste oligarhijske grupacije koje su izvele prevrat
411. g. To su bili ekstremni oligarsi koji su se oslanjali na heterije i izgnanike
povratnike iz Sparte, a takoe i na umerene oligarhe pod rakovodstvom
Teramena. U grupi Tridesetorice" veina je pripadala ekstremnim oligarsima,
na ijem elu je stajaaKritija.78 iroki slojevi demosaoseajui nemogunost

sramo- tu. Jedini primer koji on saoptava, a odnosi se na

Lisandrovo obraunavanje s demokra- tima, Ksenofont
objanjava kao dokaz Lisandrove pravednosti".
78 Biografija Kritije bila je tipina za oligarhe njegove
generacije. Po poreklu je pripadao kraljevskom rodu Kodrida;
zajedno s Alkibijadom bio je okrivljen za skrnavljenje herma;
uio je kod Sokrata. Inicijativom Kritije odstranjen je Frinih sa

otpora klonili su se politlke.jina|istaknutiji privrenici demokratije emigiirali su

u susedne polise, izmeu ostalog u Tebu (Trasibulova grupa). Aristotel ovako
karakterie odnos snaga meu politikim grupacijama u Atini: Mir s Atinom
bio je zakljuen pod uslovora da e se u njoj upravljati prema zavetu oeva. I
zato su demokrati nastojali da ouvaju demokratiju, a od plemstva je jedan deo
ljudi koji su pripadali heterijama i neki od izgnanika koji su se vratili u
otadbinu posle potpisivanja mira eleo oligarhiju. Drugi deo ljudi koji nisu bili
ukljueni ni u jednu heteriju..., matao je uspostavljanju poretka njihovih
oeva (Atinski ustav", 34, 3). Voa ove umereno oligarhijske grupe, kako je
ve reeno, bio je Teramen.
Komitet Tridesetorice" sainjavalo je deset graana koje je kandidovao
Teramen, zatim deset drugih koje su istakle ekstremne oligarhijske heterije i,
konano, deset izabranih pod pritiskom Lisandra koji je prisustvovao zasedanju
skuptine. Ogromna veina komiteta sastojala se od pristalica ekstremne
oligarhije. Zadatak Tridesetorice" bilo je sastavljanje zbirke zakona u
patrijarhalnom duhu" (Ksenofont, , 3, 2). U stvari oni su predstavljali atinsku
vladu.
,,Na elu izvrenog prevrata" kae Platon, stajao je 51 ovek upravlja:
jedanaest u gradu, deset u Pireju svaki od tih kolegijuma upravljao je agorom i
svim ime je trebalo da se upravlja (u oba grada) dok su tridesetorica kao
samodrci upravljali svim". Desetorica" u Pireju nesumnjivo su predstavljali
uobiajenu oligarhijsku dekarhiju, prema uzoru na oligarhijske vlade kakve je
organizovao Lisandar. Jedanaestorica" u Atini, predstavljali su komisiju koja
je prema Periklovom ustavu vodila brigu izdravanju zatvorenika, izvrenju
kazni nad osuenima i predaji konfiskovane imovine (Aristotel, Atinski
ustav", 52, 1). Za vreme tiranije Tridesetorice" u znatno proiren delokrug
ovog komiteta bbg masovnog terora pored ostalog ulazila je i obaveza da vodi
nadzor nad trgom sreditem drutvenog ivota polisa. Osim toga, Aristotel pria
300 batinaa koji su predstavljali izvrni aparat tirana.
Priseajui se alosnih rezultata kratkotrajne vlade oligarha 411. g., ,
Jridesetorica" su u poetku pokuavali da stvore sebi neki masovniji oslonac.
Oni su imenovali 500 lica kao lanove Vea i jo toliko na razne druge dravne
dunosti. Osim toga, 2000 graana sudelovalo je u sudstvu. Prema planu
Kritije, ovih 3000 graana morali su da uivaju sva poMCka prava. Meutim,
spisak tih 3000 graana nije bio objavljen, a narodna skuptina, ak ni u

dunosti stratega i vraen je Alkibijad. Na predlog Kleofonta,

Kritija je bio prognan i otada je postao najnepomir- ljiviji od svih
oligarha. Teramen je na samrti (Ksenofont, II, 3, 36) okrivio
Kritiju, po svemu sudei bez razloga - za pripremanje ustanka u
Tesaliji i za naoruavanje penesta radi borbe protiv njihovih
gospodara.

ogranienom sastavu, nijednom nije hila sazvana za sve vreme vladavine

Tridesetoiice". Pa ipak izvesna pojednostavljenja u zakonodavstvu, naroito u
pogleu imovinskih pitanja, i iroko popularisani pohod protiv dostavljaa
sikofanata trebalo je da privuku bogate graane na stranu Tridesetorice".
Meutim, osnovni metod upravljanja ostao je masovni teror nad
demokratima. Za osam meseci svoje vladavine Tridesetorica" su pogubila
najmanje 1500 Ijudi. Postepeno je teror poeo da se primenjuje i na imune
Atinjane, jer su tirani raunali s prisvajanjem konfiskovane imovine. Izdat je
zakon da svaki od Tridesetorice" moe, prema svom nahoenju, da uhapsi po
jednog meteka i njegovu imovinu prisvoji za sebe. Poznati atinski orator, metek
Lisija, u svom govom Protiv Eratostena", jednog od 30 tirana, daje iscrpan
opis iz koga se vidi kako su tirani nemilosrdno pljakali meteke, otimajui
njihovu imovinu, Kao rtve tirana padali su i atinski graani. Uhapen je
bogata Nikerat, sin stratega Nikije, i Antifont koji je dva puta bio trijerarh.
Konano na inicijativu Kritije donet je zakon oduzimanju sudskih garancija
svim graanima osim Tri hiljade". Prostom odlukom Tridesetorice" svaki
graanin mogao je da bude ubijen bez suda. Poto je raslo negodovanje masa
demosa (izuzev Tri hiljade"), svima je bilo oduzeto oruje, a osim toga u
Atinu je pozvan ganiizon koji se sastojao od 700 Spartanaca, placenika
Tridesetorice".
Pa ipak ni sve ove mere nisu mogle da zadre proces raspadania tiranije. U
jesen 404. g. umereni oligarh Teramen, plaei se ustanka graana, preao je u
opoziciju Kritiji. Traio je da se izradi nov ustav po uzoru na vladavinu Pet
hiljada" 411. g., nadajui se da bi vlast iz raku ekstremnih oligarha mogla da
pree u ruke njegovih pristalica, ako bi dolo do redovnog saziva narodne
skuptine sastavljene od hoplita. Opozicioni stav Teramena donose mu smrt. U
ime uvanja zakonitosti" Teramen je pre pogubljenja odlukom Tridesetorice"
brisan iz spiska Tri hiljade". Tada se teror proiri ne samo na demokrate ve i
na umerene oligarhe. Vlast Tridesetorice" poivala je jedino na snazi oruja
spartanskog garnizona. Kritija je zatim zabranio ulazak u Atinu svima onima
koji se nisu nalazili na spisku Tri hiljade". Zemljini posedi onih koji su
pripadali opoziciji otimani su i deljeni meu oligarsima.
Tada je bivi strateg Trasibul, koji se nalazio u emigraciji u Tebi, sakupio
odred od 70 izgnanika i osvojio Filu, utvreno mesto u blizini Dekeleje. Ta
akcija je veoma uznemirila tirane i oni krenu protiv Trasibula sa svih svojih
3000 hoplita. Odbijeni od File, vratie svoju vojsku u Atinu, a protiv ustanika
upute ceo spartanski garnizon. Meutim, Trasibulv odred je ve bio narastao
na 700 ljudi. Iznenadnim napadom na Spartance Trasibul im nanese velike
gubitke (poginulo je oko 120 hoplita) i krenu na Pirej. Uz put je Trasibulov
odred jo porastao i sad je ve imao 1000 ljudi. Brzo napredovanje ustanika i
masovan prelaz obinih graana na njihovu stranu jasno su pokazivali svu
politiku nestabilnost i kratkotrajnost tiranije. U vezi s tim oligarsi su odluili
da se pobrinu za svoje sklonite dok jo mje kasrio; n tom cilju popisali su

celokupno stanovnitvo Eleusine, pohapse ga i sve do jednog pobiju, kako bi u

sluaju daljih komplikacija mogli da se sklone i utvrde u Eleusini.
"u meuvremenu Trasibul sa svojira odredom stie u Pirej gde mu se prikljuilo
mnogo lokalnih stanovnika, meu kojima je bilo raeteka pa ak i robova. Kad
su tirani izveli u borbu sve svoje oruane snage 3000 hoplita, lakonsB garnizon
i konjanike pokazalo se da imaju pet puta vie hoplita nego to je imao
Trasibul. Ali su zato ustanici iza hoplita vbdili postrojene kopljanike i bacae
strela, a iza njih odred bacaa kamenja. Ovih poslednjih bilo je mnogo, jer im
se svuda prikljuivalo lokalno stanovnitvo" (Ksenofont, , 4, 12). Simpatije
obinih graana oigledno su bile na strani ustanika.
U presudnoj bici kod Munihija 5> hiljade" su ponovo bile potuene. U toj
bici pade voa tirana Kritija. Ekstremni oligarsi su posle toga pobegli u
Eleusinu, umereni izaberu novo rukovodstvo od deset ljudi, a demokrati se
uvrste u Pireju. Pirejska grupa koja se borila za potpuno uspostavljanje
demokratije pokazala se kao najjaa. Njoj je priao velik broj meteka koje je
privlailo obeanje da e u pravima biti izjednaeni sa atinskim graanima.
I atinski i eleusinski oligarsi zatraili su pomo od Sparte. Lisandar ponovo
krenu na Pirej i opkoli ga s kopna i mora. Meutim, efori i kralj Pausanija
plaili su se preteranog jaanja Lisandra i zato u Atiku krenu i am Pausanija.
U to vrerae ,,na stranu graana koji su drali Pirej i Munihiju pree sav
narod, i ova partija je poela da pobeuje u ratu" (Aristotel, Atinski ustav", 38,
3); u samoj Atini doe do novog prevrata i na vlasti se naoe umereni koji su
bili za sporazum s pirejskim demokratima.
Poto ni jedria strana nije ispoljavala neprijateljstvo prema
Lakedemonjanima, Pausanija predloi primirje sa sledecim uslovima: 1) obe
partije prestaju s ratnirn operacijama; 2) svima se vraa imovina (izuzetak je
uinjen samo za 30 tirana, dekarhe Pireja i Jedanaestoricu); 3) oligarsi ostaju na
vlasti u Eleusini, a ko eli moe da se odseli njima; 4) za sve politike prestupe
uinjene ranije proglaena je amnestija. Odmah posle potpisivanja ovog
ugovora Pirej i Atina su se ujedinili u jedinstvenu zajednicu.
Eleusinski oligarsi ipak su se spremali za borbu i zato su pozivali najamnike.
Meutim, 401. g. pobijeni su stratezi Eleusinjana, a obini oligarsi vratie se u
Atinu gde je jo ranije bio potpuno uspostavljen demokratski ustav.
***

Na kraju je neophodno da se zadrimo na pitanju: zato je nazadna Sparta

pobedila naprednu Atinu? Glavni uzrok je unutranja slabotrobovlasnike
demokratije. Atinska poniorska drava predstavljala je diktaturu relativno
malog broja punopravnih atinskih graana ne samo nad hiljadania robova ve i
nad ogromnim brojem saveznika koji su ekali prvu zgodnu priliku za svoje
osloboenje. Pri svakom pa i najmanjem komplikovanju unutranje situacije
jaala su centrifugalna stremljenja u Atinskoj pomorskoj dravi. Meutim,
atinska roboviasnika demokratija, zbog svoje ogranienosti koja je proizlazila
iz same prirode antikog polisa, nije mogla da poe putem davanja graanskih
prava saveznicima.

Drugo, treba da imamo u vidu da Atina protiv sebe nije imala samo
peloponeski savez ve i brojne polise u Siciliji, a iia'kraju i Persiju koja je
raspolagala ogromnim rezervama novca i ljudstva itave Prednje Azije. Sparta
nije uspela da u dvoboju s njima izvojuje pob.edu nad Atinjanima i tek je obilna
pomo persijskog cara donela nadmonost Sparti.
Skupo plaena pobeda Sparte i poraz Atine bacili su Grku u pogledu
njenog meunarodnog znaaja vie od sto godina unazad. Sramni Antalkidin
niir koji je predstavljao loginu posledicu
poraza
Atiue
u
Peloponeskom ratu sveo je na nulu sve tekovine grko-persijskih ratova.
Jo katastrofalnije su bile posledice Peloponeskog rata u politikom ivotu
Grke. Atinska arhe koja se zasnivala na nemilosrdnoj eksploataciji ne samo
robova ve i saveznika pokazala se preslabom za to da ujedini celu Heladu.
Sparta je zbog svoje ekonomske zaostalosti bila nesposobna da postigne
dugotrajnije politiko ujedinjenje Grke. Tako-je Peloponeski rat predodredio
privrenienu pobedu poliskog partikularizma, a dalji tok dogadaja logino je
povukao za sobom meusobne ratove IV veka i konano doveo do
uspostavljanja makedonske vlasti i gubitka nezavisnosti Helade.

Lav^c

Me u c ' i m ?OO-

JUNO, ZAPADNOI SEVERNO PRIMORJE CRNOG MORA OD

V-IV VEKA PRE N.E.
Istorijski razvoj grkih polisa koji su se nalazili na junoj, zapadnoj i
severnoj obali Ponta euksinskog (Cmog mora) tesno je povezan ne samo sa
istorijom vodeih drava stare Grke Atine i Sparte ve i sa istorijom domaceg
stanovnitva Male Azije, Trakije i sevemog Cmomorskog primorja.
Na alost istorija junog i zapadnog Crnomorskog primorja do sredine V
veka pre n.e. poznata nam je samo u optim crtama.

1. JUNO I ZAPADNO PRIMORJE CRNOG MORA

Teritorije du june.obale Crnog mora u doba KiraI(558-529. god. pre n.e.)
predstavljale su sastavni deo poseda persijske monarhije; tek posle Kaiijinog
mira, 449. g. pre n.e., grki gradovi dobili su autonomiju. Pretpostavlja se da je
plemstvo junopontskih gradova, kao i plemstvo jonskih gradova, vodilo
persofilsku politiku u cilju lakeg eksploatisanja lokalnog stanovnitva i
prirodnih bogatstava u susednim oblastima. Odnosi Grka s lokalnim
stanovnitvom formirali su se na razne naine. Jo od prastarih vremena
plemena sa istonih obala Crnog mora Halibi, Mosinejani, Tibareni i druga bila
su uvena po svom znanju dobijanju i obradi metala, a izmeu ostalog i

elika. Za Grke je bilo veoma rentabilno odravanje veza s njima, posebno za

stanovnike Sinope koji su tu kupovali gvoe. ovim vezama svedoi mnotvo
malih gradova koje je Sinopa osnovala na teritoriji tih plemena.
Polazed od neto kasnijih Ksenofontovih podataka, moemo pretpostaviti da
je lokalno stanovnitvo pruilo otpor pokuajima Grka da im nametnu svoju
dominaciju, tako da su ovi morali raunati na nezavisnost svojih suseda
starosedelaca junog Ponta.
U zapadnom delu primorja nalazio se samo jedan veliki helenski grad
Herakleja koji je leao na uu reke Likc. Lokalna zemljoradnika plemena
Marijandina nisu mogla da odbrane svoju slobodu i konano su ih podjarmili
stanovnici Herakleje Moemo pretpostaviti da je period istorije Herakleje koji
sada razmatramo bio ispunjen borbom Heraklejana s Marijandinima, i ba u to
vreme nastali su posebni oblici zavisnosti Marijandina, na koje su kasnije
ukazivali stari piscLNateravi lokalno stanovnitvo da radi za njihov raun,
Heraklejani su zahvaljujucitome lmali razvijenu poljoprivredu koja im je davaia
velike koliine proizvoda. Herakleja je porecl toga izvozila drvo, stoku,
grnariju i drugu robu. Poznato je takoe da su Heraklejani oko 520. g. pre n.e.
osnovali koloriiju na zapadnoj obali Ponta grad Kalatis. Iseljavanje jednog dela
graana moe da svedoi zaotravanju socijalne nejednakosti unutar
stanovnitva grada Herakleje, koja je izazvala estoku borbu meu raznim
socijainim grapama i preseljavanje pobeenih u druga mesta.
U pisanim izvorima ne nalazimo nikakve podaike ekonomskoj istoriji
gradova junog Cmomorskog primorja u to doba. MeutimJ_injenica da se u
ovim krajevima rano pojavila vlastita moneta (Sinopa je, na primer, poela da
kuje svoj srebrni novac u periodu izrneu 570-520. g.) ukazuje natodaje
novani promerbio prilino razvijen vec sredinorn VI veka pren.e.
Neto vie ziiamo o ivotu polisa u zapadnom Cmomorskom priraorju.
Ppdaci trgovini gradova u ovom delu Cmomorskog primorja pokazuju da su
izmeu Grka i domaeg stanovnitva Traana u to doba postojale trgovinske
veze. Grci su izvozili proizvode mediteransldh centara zanatstva, menjajui ih
za tako vrednu robu kao to su ito, drvo, riba, skupoceni metali, ime je
Trakija obilovaia.
514. g. pre n.e. Darije je na pohodu protiv Skita uao u zemlje koje su se
nalazile du zapadne obale Cmog mora. Tom prilikom Persijanci su, slomivi
otpor pojedinih trakih plemena, podjarmili istonu obalu Trakije zajedno s
grkim gradovima. Meutim, persijska vlast nije ostavila dubljeg traga u istoriji
zapadnog Crnomorskog primorja, jer su se ve 494. g. pre n.e. u Trakiji nalazili
Skiti koji su pokuavali da se probiju u Malu Aziju.
U .prvoj pplovini V veka pre n.e. kod najrazvijenijih trakih plemena, koja
su ivela u jugoistonom delu Trakije, razvitak zemljoradnje, stoarstva i
rudarstva dostigao je visok nivo.
Raspadanje prvobitnih zajednica koje je kod njih ve bilo daleko odmaklo
vodilo je formiranju klasa i klasnog drutva: prenia Hertxiotu, kod Traana je

sredinom V veka pre n.e. postojalo ropstvo. Arheoloki izvori takoe potvruju
opte imovinske razlike koje su postojale kod junotrakih plemena.
Olprilike oko 480. g. plgmena Odrisa koja su ivela na jugoistoku Trakije
nametnula su svoju vlast mnogim plemenima u zemlji i sve do obala Istra. U
prvoj polovini V veka pre n.e. konano je fonnirana odiiska drava. Prvi nama
poznati odriski kralj Teres, koji je vladao u dmgoj etvrtini V veka pre n.e.,
sklopio je rodbinske veze sa skitsklm kraljem Ariapejtom udavi za njega svoju
ker.
Izgleda da kraljevi Odrisa nisu mogli u potpunosti da pokore grke gradove.
Ali ekonomske veze bogatih graana sa trakim plemstvom doprinele su
bogaenju jednih i drugih na rauii ugnjetavanja irokih slojeva slobodnog
stanovnitva i robova. Indirektno svedoanstvo za to predstavlja teritorijalno
irenje gradova zapadnog Crnomorskog primorja (na primer Apolonije) i sve
izrazitije imovinsko raslojavanje gradskog stanovnitva. Ovo raslojavanje nalo
je odraza u estokoj socijalnoj borbi koja se u tim gradovima odvijala tokom V
veka pre n.e. Tradicija je sauvala podatke samo Istriji i Apoloniji u kojima
su ustanci graana doveli do obaranja aristokratije i uvoenja demokratije.
Uporedo sa razvojem zemljoradnje i stoarstva na teritoriji koja je pripadala
zapadnopontskim gradovima, u tim gradovima st '-. i irenje zanatske
pToizvodnje, kao i trgovine vezane za tu proizvodnju; ve u V veku pre n.e. tu
sejavlja potreba za kovanjem vlastitog novca. Apolonija poinje da kuje svoju
monetu u periodu izrneu 520-480. g., Mesembrija sredinom V veka pre n.e.
Prema tome, napredak gradova na Pontu praen je razvojem trgovinskih
veza s grkim polisima, uglavnom s Atinom. Poevi od drage etvrtine V veka
pre n.e. u zapadnopontskim gradovima primeuje se jaanje atikog uvoza.
^astojajije,_A%e da iskoristi sve pogodnosti trgovine s bogatiro.pripQlMsWin
zen:ljand nianifestnje se ne saino u trgovini ve i u vpjnim pohodima u oblasi
Cmog mora. Izgleda da prvi pohodi padaju u vreme oko 470. g., jer antika
tradicija kae da je Aristid iz Atine umro za vreme pohoda na Pont.
Po svojim posledicama najvea ^
je Periklov pohod u oblast
Cmog mora koji je obeleio novu etapu u istoriji niza gradova junog i
zapadnog Ponta. Datum tog pohoda nije tano utvren; jedni ga vezuju za 444.
g., drugi za 437. g. pre n.e. Nastojanje Perikla da.kraljevima ijladarima"
pripontskih plemena prikae atinsku pomorsku rnoc navodi nas na pretpostavku
da su se mnogi od njih neprijateljski odnosili prema Atini. Poznaro je, na
primer, da je protiv Atinjana bio rnoni kralj Odrisa Sitalk7sinTerea7
IJ odnosima s grkim pripontskim gradovima Perikle je vodio prijateljsku
politiku, pomauci u njima proatinske grupacije. Meutim, u cilju sticanja
prevlasti, Perikle se niie ustruavao ni od primene sile. Koristei, na primer,
nezadovoljstvo stanovnika Sinope vJadavinom njihovog firanina Timesilaja
Perikle je uputio flotu od 13 tiijera pod zapovedmtvom Lamaha i vojsku lcoja
je u Sinopi oborila tiraniju. I/gleda da masama slobodne sinopske sirotinje
ovom promenom nije bio naroito olakan lvot, jer su zemlju i ktie tirana i
njegovih pristalica piisvojai atinsM Merasi koje je Perikle poslao u Sinopu. Ti

klerusi kojih je dolo 600 predstavljali su potpuno siguran oslonac atinske vlasti
u Sinopi. Isto nasilje izvreno je i u gradu Amisu u koji su Atinjani uputili
vojskii pod komanom Ateno: kla. Atinjani su Amis liili ak i njegovog imena
i dali mu ime Pirej. Na monetama iz IV veka pre n.e. jo se nalazilo to novo
ime i reljef atinske sove, koji je predstavljao grb grada.
Osvajanje Sinope i Amisa bilo je omogueno Atinjanima ne samo zbog
slabljenja tih gradova u unutranjim socijalnim borbama ve, kako izgleda, jo i
zbog toga to je Grcima izostala ozbiljnija pomo od strane lokalnih plemena.
Po svemu sudei, Atina je u isto vreme uspela da u okvir svog uticaja ukljui i
Herakleju Pontku, jer se u sauvanim spiskovima obveznika za uplatu forosa
iz 425. g. spominju i Heraklejani. Nije iskljueno da su ovde, kao i u Sinopi,
Atinjani iskoristili proHvrenosti izmeu lokalne aristokratije i demokratskih
slojeva slobodnog stanovnitva.
meusobnirn odnosima gradova zapadnog Crnomorskog primorja s
Atinskim pomorskim savezom znamo veoma malo. U istom natpisu u kojem se
nalazi spisak saveznikih uplata iz 425. g. pre n.e. mogu se sa dosta sigurnosti
ustanoviti imena Apolonije i Kalatisa.
Moe se pretpostaviti da svi pripontski gradovi nisu u istoj meri oseali
teinu jarma atinske vlasti. Najtee je bilo stanovnitvu onih polisa u koje su
doli atinski klerusi. Prirodno, u tini gradovima postojale su jake antiatinske
tendencije koje su nailazile na podrku persijskog cara. Poetkom
Peloponeskog rata u pripontskim gradovima aktivirali su se elementi
neprijateljski raspoloeni prema Atini. Ve 424. g. heraklejski oligarsi pomou
persijskog cara Darija zbacie vlast demokratske partije koju je podravala
Atina i odmah proglasie nezavisnost grada od Atine.
Otcepljenje Herakleje predstavljalo je velik gubitak za interese Atine na
Pontu. Radi guenja ustanka Atinjani su uputili kaznenu ekspeciiciju sa
strafegom Lamahom na elu koji je u svoje vreme oborio tirahiju u Sinopi. Ne
raspolauci, verovatno, sa dovoljno snaga da odmah zauzme grad, Lamah se
iskrca u predelu koji je pripadao oblasti Herakleje na ucu reke Kaleta. Tu su
Atinjani opustoili polja Heraklejana; od toga su pre svega stradali Marijandini
koji su iveli u selima. Meutim, Lamah nije uspeo da pokori Heraklejane, jer
je od kia jako nadola reka odnela njegove brodove u more i razbila ih litice.
Lamah je bio prisiljen da zatrai pregovore s Heraklejom; rezultat tih pregovora
sastojao se u pristanku Heraklejana da kroz svoju oblast propuste Atinjarie na
njihovom povratku kui i da ih snabdeju hranom za put. Tako se neslavno
zavrio pokuaj Atine da povrati Herakleju u drutvo svojih podanika.
U samoj Herakleji i dalje je trajala borba izmeu oligarhijskih i
demokratskih grapacija. Osloboenjem od zavisnosti prema Atini uvren je
poloaj oligarha. Politike promene u Herakleji, kako se to esto deavalo u
grkim gradovima, dovodile su do emigracije pobeenih. Demokrati koji su se
iselili iz Herakleje izgleda da su zauzeli jedno manje naselje u junom delu

Krima to naselje su u svoje vreme osnovali jonski Grci i tu su organizovali

svoju koloniju Hersones Tauridski.
Osnivanje Hersonesa odgovaralo je interesima ne samo demokrata ve i
oligarha iz Herakleje. Emigriranjem jednog dela demokrata bila je olakana
napeta politika situacija u gradu, a pojava nove kolonije na severnom primorju
Crnog mora, koja je obilovala prirodnim bogatstvima, pogodovala je
ekonomskim odnosima Herakleje.
tav zapadnopontskih Grka prema Atini krajem Peloponeskog rata nije nam
poznat. Treba pretpostaviti da je istupanje iz saveza, koje su izvrili 411. g. pre
n.e. Vizant, Kizik, Selimbrija, Kalhedon i gradovi na Helespontu moralo uticati
na njihovu politiku. Izvori u kojima se detaljno opisuju operacije Alkibijada
voene 409. g. pre n.e. protiv Vizanta i na Helespontu uopte ne spominju
pontske gradove. Na osnovu toga se moe zakljuiti da se ti gradovi nisu dizali
protiv Atine ili, to je verovatnije, da je Alkibijad sebi stavio u zadatak samo
vraanje moreuza; za borbu s pontskim gradovima Atina u to vreme vie nije
imala snage. Posle konanog unitenja atinske flote kod Egospotama 405. g. pre
n.e. atinski uticaj na gradove Ponta sveden je na nulu. U ekonomskom ivotu
zapadnopontskih gradova u to vreme ne primeuju se neke vee promene.
Nema sumnje da se u drugoj polovini V veka pre n.e. ovde i dalje razvijala
mesna proizvodnja i trgovina. Robovlasniko plemstvo po gradovima koje je
posedovalo zemlju, radionice, brodove izvlailo je iz svega toga velike prihode.
Znaajni izvor prihoda za njih predstavljala je trgovina sa oblastima unutar
zemlje.
Mnogobrojni nalazi grkih predmeta u unutranjim oblastima Trakije
dokazuju da su veze Grka-primoraca s lokalnim plemenima bile vrlo
intenzivne. Traka aristokratija iz najudaljenijih oblasti u unutranjosti naveliko
je koristila proizvode najboljih atinskih majstora V veka pre n.e. Ujedinjavanje
Trakije pod vlau Odrisa moralo je da doprinese unapreenju trakih veza s
Grkom. U drugoj polovini V veka pre n.e. Odrisi su predstavljali tako
znacajnu snagu da je Atina u poetku Peloponeskog rata traila savez s njiraa.
Traki kraljevi Sitalk i njegov brat Seut bili su prijateljski raspoloeni prema
Helenima (iako je Sitalk ranije bio neprijatelj Atine): pomaui grku trgovinu
u Trakiji, oni su i sami izvlaili iz nje znatoe koristi. Poseban izvor prihoda
predstavljao je porez koji su grki gradovi svake godine plaali odriskom
kralju. Taj porez i prihodi od zavisnih teritorija omoguili su trakim
kraljevima da u svojim rukama koncentriu znatna sredstva. Qsi^yatvarskih"
vladara, koji su bili susedi Grka, oni su bili najbogatiji.
Isplata nameta trakim kraljevima izgleda da nije naroito teko padala
imunom stanovnitvu zapadnopontskih gradova. Bogatstvo koncentrisano u
njihovim rukama omoguavalo im je da troe velika sredstva na podizanje
javnih objekata, kako to potvruju arheoloki nalazi iz Apolonije i Istrije.
Junopontski polisi krajem V veka pre n.e. izrasli su u prvorazredne
proizvoake i trgovake centre.

Sinopa je izvozila brodsku grau i drvo uopte, ribu i maslinovo ulje.

Sinopski trgovci su iz Pafligonije dobavljali robove i stoku. Olovna ruda
(minijum) koju su vadili nedaleko od Sinope smatrana je za najbolju u itavom
istonom bazenu Sredozemnog mora. Za greradu_gvozdenih, bakarnih
isrebmilijaidaSinopaje osnovala kplomju Kotioru. JedanUeo metala koji se
dobijao u Kotiori obraivan je u mestu, ostalo je odlazilo u sinopske radionice.
U to doba je bio uven sinopski elik. Trgovina maslinovim uljem i vinom
zahtevala je veliku koliinu zemljane amhalae. To je dovelo do znatnog
razvoja gmarskog zanatstva. Razvitku trgovine doprinosilo je i to to su Sinopi
i Herakleja raspolagali dosta velikom trgovakom i ratnom flotom.
Ekonomska mo Sinope doprinosilaJa njenom politikom jaanju:
ujedinjenju znatnog dela stanovnitva junopontskog primorja pod njenom
vlau. Sve kolonije Sinope nalazile su se na razliitom stepenirzavisnosti od
nje. Veliki grad Trapezuni plaao je Sinopi danak, ali je sauvao unutranju
autonomiju. Neto manje kolonije, kao to je Kotiora, nalazile su se pod
neposrednom upravotn harmosta specijalmh namesnika upuenih iz inope.
Teritorije tih kolonija smatrane su vlasnitvoni Sinope. Komplikovane odnose
izmeu Sinope, njenifi kolonija i lokalnih plemena opisuje Ksenofont. Neka
plemena, na primer Tibareni i deo Kolha, nalazili su se u tesnim uzajamnim
vezama s primorskim Helenima. Drugi su, stupajui u prijateljske odnose s
pojedinim Helenima, nastojali da odre nezavisnost u odnosu na grke gradove
(Mosinejani). Trei (Drili) stalno su ratovali s primorskim Grcima. Meutim,
nepiijateljstvo pojedinih plemena nije za njih predstavljalo takvr. opasnost
kakvu je predstavljala tenja znaajnijih lokalnih vladara da pod svoju vlasti
stave primorske gradove.
Od svih dogaaja u istoriji junog primorja Crnog mora iz tog doba dobro
nam je poznat samo jedan, i to reiativno nevaan: tamonji boravak bivih
Kirovih najamnika koji je opisao Ksenofont u Anabazi". U prolee 400. g. pre
n.e. armija od 10 hiljada vojnika sa komorom, enamaTrobovima spustila se s
planina na more, u Trape/.unt. Ksenofont vrlo slikovito opisuje zabrinutost
junopontskih Helena: doljaci su mogli ne samo da porue grke gradove i
naselja susednih lokalnih plemena ve i da poremete sistem meusobnih odnosa
s lokalnim stanoviiitvom koji je tu bio formiran i koji je robovlasnikom
plemstvu grkili gradova omoguavao da u savezu s rodovskim plemstvom
eksploatie iroke slojeve lokalnog stanovnitva. Odnosei se s izvesnim
simpatijama prema deset hiljada", junopontski Heleni su ipak eleli da to pre
isprate iz junog Crnomorskog primorja svoje saplemenike. Sinopljani su se
naroito plaili mogucnosti da se tih deset hiljada" sprijatelje s paflagonskim
kraljem Korilom koji je sanjao tome da zavlada primorskim gradovima.
Meutim, dolo je do nemilog dogaaja u malom gradiu Kerasuntu, kad je
jedan odred vojske od deset hiljada" napao na jedno lokalno naselje i bio
potnen; posle toga u Kerasunt su stigle stareine tog naselja da se poale na
najamnike, ali su ih najamnici pobili kamenjem, iza ega je usledilo osvajanje
gradia Kotiore od strane najamnika; sve to primoralo je Sinopljane na

energine akcije. IzSinope je u Kotioru stigla delegacija i nagovotila vojnike da

se ukrcaju na brodove upute pravo u Herakjeju.
Najamnici su otplovili brodovima koji su im bili stavljeni na raspolaganje;
uz put su sezadrali samo sinopskoj luci u grad ih, izgleda, nisu pustili, ali su
im poslali potrebnu hranu. Stigavi u Herakleju, vojnici su oseajui blizinu
svoje otadbine zatraili da ira grad isplati kontribuciju u visini od 10 hiljada
zlatnih statera. Meutim, Heraklejani su odmah proglasili opsadno stanje. Poto
su shvatili da s Heraklejanima nee lako izai na kraj, doljaci su krenuli dalje.
Ksenofontovo kazivanie boravku ,,deset hiljada" u junoni primorju Cmog
mora vano je zato to olakava razumevanje dalje Istorije ove oblasti
Poetkom IV veka pre n.e. Sinopa je preivljavala dalje uzdizanje emu
svedoe mnogobrojni primerci srebmog novca sa gradskim grbom morskim
orlom na delfinu i ispisanim imenima izvesnih slubenih lica. Bogaistva Sinope
izazivala su elju susednih maloazijskih vladara da cMadaju gradom.
Sedamdesetih godina IV veka pre n.e. Sinopa je morala da se bori za svoju
nezavisnost s Datamom, satrapom Kapadokije. Datafn, ijl su se posedi dotle
ograniavali na unutranju visoravan, odluio je da prigrabl za sebe teritoriju
du morske obale. Uavi u Paflagoniju, on je pokorio znatan deo i grad Amis
Pirej. Amis nije bio u staiiju da rau se odupre, jer ni on sani, ni njemu
potinjena naselja Temiscira i Sidonija nisu imali neka znaajnija utvrenja.
Posle toga Datam je opkolio Sinopu. opsadi Sinope sauvao je kazivanje
Poliena, itina, ulepano raznim izmiliotinama. Sinopljani su u poetku hrabro
odbijali napade neprijatelja, dopremajui morskim putem hranul~voinu
opremu. Istovremeno je Sinopa uputila caru Artakserksu Mnemonu tubu na
postupak Datama. Neto kasnije Sinopljani su osetili nedostatak vojnika. Prema
onome ta kae Polien, Sinopljani su oblaili ene u vojniko ruho i da bi
obmanuli neprijatelja izvodili ih na gradske bedeme. Datam je konano osvojio
Sinopu, Potinjavanje Sinope kapadokijskom satrapu kasnije se u rnnogome
odrazilo na istoriju celog istonog dela junog Ponta. Od nezavisnog polisa koji
je pod svojom vlau drao nekoliko manjih gradova, Sinopa je postao zavisan i
potinjen grad. Ne iskljuuje se mogunost da je autonomija inope bila stalno
naruavana uplitanjem upravljaa Kapadokije i da su ovi ak preuzeli vlast u
gradu, jer se na sinopskim monetama umesto imena grada sada javljaju imena
satrapa.
Izgleda da su gubitak nezavisnosti i potinjavanje neprijatelju najjae
pogodili siromane slojeve slobodnog stanovnitva. Robovlasniko plemstvo
Sinope postaralo se za uspostavljanje kontakta sa zavojevakim upravljaem i
njegovim pomagaima persijskim plemstvom. Nesumnjivo su satrapi
Kapadokije naslojali da i dalje odre trgovinu i zanatstvo Sinope, jer su se time
poveavali prihodi od nameta koje je plaao grad. znaajnom razvoju
proizvodnje u Sinopi tog vremena svedoi i to to je ba u IV veku pre . e.
ovaj grad izgradio monu flotu koja je zauzimala prvo mesto na Pontu. Nema
sumnje a je i keramika proizvodnja u to doba bifa jako razvijena to

potvruju igovi na amforama i opekama ve od 320. g. pre n.e. Napredovali su

i drugi zanati.
Pripajanje Sinope Kapadokiji odrazilo se i na etnikoj strukturi grada: tu se
sada pojavio velik broj Persijanaca i predstavnika lokalnih plemena.
Posle Datama u Kapadokiji je vladalo nekoliko satrapa, njegovih naslednika
ija imena su nam poznata iz legendi na sinopskim monetama. Tek 323/22. g.
pre n.e., kad je Perdika pogubio Ariarata koji je u to vreme upravljao
Kapadokijom, Sinopa je povratila svoju nezavisnost.
Politiekaistoiija HeraklsjfiJiJ^L^elOJLBm.ne. razlikuje^se odistorije
Sinope. Posle odvajanja od Atinskog saveza, u Herakleji je uvedena vlast
oligarha koji su vladali bez ikakve kontrole i neodgovorno, jer se vecina
demokrata iselila u Hersones Tauridski. Potreba da raspolae oruanim
snagama radi suzbijanja demokratske opozicije, a najvie radi odravanja
Marijandina u pokornosti, primorala je vladajue krugove Herakleje da se brinu
jaanju vojnih snaga grada. Istovremeno Herakleja je nastojala da odrava
tesne veze s drugim pripontskini polisima. Sredinom 380-tih godina pre n.e.
ona je, na primer, poslala pomo Teodosiji koju je riapao bosforski kralj Satir.
Cilj Herakieje bio je jasan: ona je htela da sprei ekspanziju Bosfora u zapadne
delove Krima, jer, kad bi zavladali Teodosijom, bosforski kraljevi bi mogli da
krenu dalje i napadnu heraklejsku koloniju Hersones, Pomoc Heraklejana
Teodosiji bila je veoma efikasna: oni su joj poslali 40 brodova natovarenih
itom, mau, vinom i dragim namindcai^]9erdd^J|ini..su u Teodosiju upuivali
i ratne brodove koji su vie puta pomogli opsednutom gradu. Na elu vojne
eskadre nalazili su se heraklejski nauarh TiniH i dmgi poznati nauarh Memnom
sa Rodosa. Ali bez obzira na pomoc Herakleje, ovaj rat se posle nekoliko
godina zavrsio kapitulacijom Teodosije.
Ogromni trokovi i zavretak rata koji je bio nesrean za Herakleju doveli su
do zaotravanja klasnih protivrenosti u gradu. Tokom rata porasla su
zaduenja irokih masa gradskog stanovnitva. Zemljini posedi srednjih i
sitnih zemljoposednika preli su u ruke bogataa. Osiromaenje irokih masa
predstavljalo je podlogu za razvoj demokratskog pokreta kome je bio cilj
svrgavanje vladajue oligarhijske grupe. ............................
Zahtevi za ukidanjem dugova i ponovnu raspodelu zemlje bili su tako uporni
da je vee 600 lica, koje je u Herakleji predstavljalo vrhovni organ ylasti, bilo
prisiljeno da pravi ustupke; ono je dozvolilo povratak Klearha, voe
demokratske partije, koji je ranije bio proteran iz grada.
Klearh je poticao ck! aristOkrabiku^ heraklejskog rcxia i bio je svestrano
obrazovan ovek. U mladosti je uio u Atini gde je sluao Platona i Isokrata.
Kasnije je usvojio radikalne ideje. Vrativi se u Herakleju, Klearh je uz pomoc
siromanih graaiia i najamnika osvojio vlast i proglasio se tiraninom.
Oligarhija je bila razbijena: 60 lanova vea 600 bilo je pogubljeno, dragi su
pohapeni, a mnogi prognani. Ponitene su dunike obaveze, imovina
plemstva konfiskovana i podeljena siromanim graanima. Mnogim robovima

Klearh je poklonio sloboda i nastojao je da utvrdi njihova graanska prava.

Jednu od njegovih mera u tom pravcu predstavljala je prisilna udaja
heraklejskih plemicki za robove. Meutim, privlai panju injenica da ajui
pravo graanstva mnogim robovima, Klearh nije nita uinio za osloboenje
podjarmljenih Marijandina. Poznata je Klearhova delatnost u oblasti kulture.
On je u Herakleji osnovao biblioteku koja ga je proslavila.
Klearhova delatnost, naravno, izazvala je estok otpor prognanih ili u gradu
pntajerah reakcitinarnih pligarha . Oni su vie puta pokuavali da prigrabe vlast
i da izvre atentat na samog Klearha. 352. g. pre n.e. u dvanaestoj godini
upravljanja Klearh je ubijen od strane zaverenika.
spoljnoj politici Klearha znamo vrlo malo; postoje dokazi da je on teio
ka uspostavljanju mirnih odnosa sa susednim persijskim satrapom. Klearha je
nasledio njegov brat Satir koji je vladao od 352. do 345. g. pre n.e. Zatim je
vlast prela u ruke Klearhovih sinova Timoteja i Dionisija (345-337. g. pre
n.e.). Posle Timotejeve smrti u Herakleji je vladao sam Dionisije (do 305.
godine pre n.e.). Tokom celog tog perioda Herakleja je kovala srebrnu monetu s
imenima svojih vladara.
PolifiZkb ureenje Herakleje posle Klearhove smrti sve vie je gubilo
demokratinost. Izgleda da su tirani radi ouvanja svoje vlasti pravili ustupke
aristokratima. To se naroito jasno osetilo za vreme Timotejeve vladavine koji
je izneverio politiku svog oca i pustio iz zatvora mnoge aristokrate, bez obzira
na to da li su bili pod tekim optubama. Tiranija Herakleje postepeno je
prelazila u monarhiju.
Istoriia drugih gradova junog Cmomorskog primorja tokom IV veka
p_rejn,_e. je gotovo potpuno nepoznata. razvoju robne proizvodnje i njihovoj
trgovinskoj delatnosti svedoi to to su mnogi od tih gradova koji ranije nisu
imali svoje monete sad poeli da je kuju: Amis Pirej, Trapezunt, Kromna,
Sezam.
Nijedan od zapadnopontskih gradova, ni tokom klasine, ni tokom hclenske
epohe, nije imao takav poloaj na Pontu kakav su imale Sinopa i Herakleja.
Neki od njih ipak su se pretvorili u relativno velike centre zanatstva i trgovine.
Prema nalazima atikih proizvoda u Apoloniji, Odesu, Kalatisu, Mesembriji,
svi ti gradovi odravali su intenzivne trgovinske veze s Atinom i drugim
gradoviraa Grke Korintom, Rodosom, Tasosom. Naroito je bila vana veza s
Kizikom: pre nego to se pojavilo makedonsko zlato, kiziki stateri su
predstavljali optepriznatu vaiutu u celom zapadnom i severozapadnom Pontu,
dok je u junom Pontu ta uloga pripadala persijskim daricima.
Istovremeno u IV veku pojaavale su se veze zapadnopontskih gradova s
dragim grkim gradovima na Pontu.
ta se dogaalo u unutranjoj istoriji zapadnopontskih gradova tokom

IV veka pre n.e., nije u potpunosti poznato. Izgleda da je u svim tim gradovima vladala
robovlasnika demokratija.
Spoljnopolitika istorija zapadnog Ponta tokom IV veka pre n.e. tesno se preplie s
najveim politikim dogaajima na Cmom moru. U prvoj polovini IV veka pre n.e.
teritoriju od ua Dunava do planinskog lanca Hem zauzeli su Skiti koji su doli sa
severa. Oni su delimino potisnuli, delimino podjarmili Traane koji su tu iveli.
Izvesnu ulogu u tome odigraloje i slabljenje kraljevstva Odrisa kojeje bilo prisiljeno da
u isto vreme vodi borbu s Makedonijom. Sredinom IV veka pre n.e. teritorija dananje
Dobrude ula je u sastav velike zajednice (lige) skitskih plemena pod vlau kralja
Ateja. Nemamo podataka tome kako je dolo do formiranja te zajednice. Meutim,
postoji svedoanstvo tome da je kralj Atej ratovao s Vizantom. Granicu njegovog
kraljevstva izgleda da je predstavljao planinski lanac Hem.
odnosima zapadnopontskih gradova s Atejom nemamo podataka. Vladavina Ateja
u zapadnom Crnomorskom primorju u vreme kad je vodio ratove s Tribalima,
Istrijancima" i Makedoncima, nije bila dugovena. Filip Makedonski je pedesetih
godina IV veka pre n.e. otpoeo osvajanje Trakije. Na teritoriji ove zemlje sukobile su
se dve velike politike snage tog doba Skiti i Makedonci. 342. g. pre n.e. Apolonija i
Mesembrija morale su da priznaju vrhovnu vlast Makedonije koja je dotle ve potinila
kraljevstvo Odrisa. Dalja makedonska ekspanzija na zapadnoj obaliu poetku je
doivelaneuspeh. Filip je opkolio Odes, alije bioprisiljen da obustavi opsadu i da
zaldjui savez s tim gradom. Uzrok za takav obrt situacije verovatno je bila pomo koju
su Odesu pruili Skiti.
Tri godine kasnije 339. g. pre n.e. FiJip je preduzeo odlunu ofanzivu protiv kralja
Ateja. U velikoj bici Skiti su pretrpeli poraz, a u borbi je poginuo i njihov 90-godinji
kralj. Posle toga zapadnopontski gradovi morali su da priznaju vrhovnu vlast
Makedoiiije, On.i sn bili meu prvim grkim gradovima koji su uli u sastav budue
makedonske drave. Tokom vie od pola stoljea zapadno Cifnomorko pnmorje bilo je
lieno nezavisnosti.
2. SEVERNO CRNOMORS KO PRIMORJE
cUv^ cl^L
Olbija

Na osnovu Herodotovog kazivanja koji je, po svemu sudei, lino posetio Olbiju (IV, 17, 78, idd.) moe se
zakljuiti da je to ve u njegovo doba bio veliki grad, opasan bedemima i kulama i da je
vodio ivu trgovinu s lokalnim plemenima koja su ivela u okolini.
Jo 1904. g. B.V. Farmakovski je, istraujui teritoriju nekadanje 01bije, otkrio u
njenom zapadnom delu ostatke jakih odbrambenih utvrenja._ Prouavanje tih utvrenja
obavljeno 1948. g. nesumnjivo je okazalo da ona predstavljaju divan obrazac grke
graevinske umetnosti u V veku pre n.e. Arheoloka istraivanja u neposrednoj okolini
Olbije takoe su otkrila trag0ve imvo^mza"grko-skff
na obeifta obalarna delte i donjeg toka reke Bug. Mnoga od njih su, po svemu sudei,
postojala ve u VI i V veku pre n.e.
Prilikom istraivanja tih naseija kao i prilikom iskopavanja ostataka skitskih
naseobina i groblja daleko od Olbije, redovno su pored lokainih skitskih keramikih

proizvoda pronalaeni i mnogobrojni predmeti grke provenijencije. Stvari grkog

porekla delom su uvezene, a delom izraene u Olbiji.
Prema tome, Herodotovi podaci trgovinskim vezama Olbije s velikom teritorijom
koju su naseljavala lokalna zemljoradnika plemena nalaze punu potvrdu u
arheolokom materijalu.

Zlatni balak maa. Kelermenski kurgan. VI vek pre n.e.

Dugogodinji sistematski radovi na iskopavanju same Olbije otkrili su mnogobrojne

tragove vlastite zanatske proizvodnje koja je postojala ve u IV veku pre n.e., a takoe
dosta jasne tragove iroke trgovinske delatnosti. y kulturnim slojevima olbijskog grada
naene su keramiki proizvodi jonskog, rodoskog, samoskog, korintskog, halkidskog,
atikog i naukratskog porekla kao i predmeti iz grkih gradova kolonija Cmomorskog
primorja. Svi ti nalazi potvruju da je Olbija imala veze s mnogobrpjnim helenskim
centrima. Iz svih ovih mesta u Olbiju su redovno uvoena vina, maslinovo ulje,
umetniki predmeti, tkanine i drugi proizvodi grkog zanatstva. Jedan deo uvezene
robe troen je u samom gradu, a vei deo je preprodavan lokalnom stanovnitvu. Sa
svoje strane Olbija je revnosno izvozila ito koje je prikupljala kod lokalnih plemena i
druge vrste lokalnih sirovina, a, svakako, i robove. Naroito bliske ekpnomske i
politike veze Olbija je odravala sa svojom metropolom Miletom.
Razvoj trgovine rano je izazvao potrebu za kovanjem vlastite monete u Olbiji.
N^jstarije emisije olbiiske monete datiraju iz VI-V veka pre n.e. U tom
pogledu Olbija je kao i Pantikapej bila daleko ispre mnogih <Jmgih
crnomorskih gradova grkih kolonija. Originalnost novanog sistema koji se
ustalio u Olbiji sastojala se u tome to ovde za razliku od svih drugih grkih
gradova nije kovan novac od elektruma ili srebra, ve od bakra. Najstarije
poznate olbijske monete bile su od livenog bakra. U iskopinama Olbije
redovno se nailazi na tzv. ribice ili delfine bakarne novice u obliku delfina.
Kasnije su ribice" bile potisnute kovanim monetama uobiajenog oblila,
ali bakar i dalje ostaje kao materijal.

Veoma zanimljive podatke opticaju novca nalazimo u olbijskom

dekretu specijalno posveenom torn pitanju koji se sauvao do naih dana. Iz
tog dekreta saznajemo da je u prvoj polovini IV veka u Olbiji u isto vreme
bila u opticaju moneta od bakra, od srebra i elektrumska kizika moneta
koju je emitovao grad ipzik. U vrerae koje ovde razmatramo u
spoljnotrgovinskom prometu kizike monete su vaile na itavom podru<r/
ju Crnomorskog primorja. Glavni cilj dekreta bio je u tome da se obezbede
najpovoljniji uslovi za opticaj olbijske monete i istovremeno utvrde pravila
njene razmene za druge novane jedinice. Prema jednom od tih pravila,
kiziki elektrumski novac mnogao se menjati za olbijske bakrenjake. Prema
tome, bakar u to vreme nije izgubio vodeu ulogu na olbijskom tritu.
Karakteristiku ekonomskog ivota Olbije predstavlja to to je njena
vlastita zanatska proizvodnja davala produkciju kojom su se podmirivale ne
samo potrebe gradskog stanovnitva ve i iroke potrebe trita.
Neki predmeti tzv. ivotinjskog stila naeni su u kurganskim grobnicama
koje su rasturene svuda po stepama severnog Cmomorja, i sudei prema
mnogim znacima, predstavljaju rad olbijskih zanatlija.* Isto tako je poznato
da je u Olbiji izraivano posue ne samo grkih ve i lokalnih skitskih
tipova koje je nesumnjivo bilo namenjeno ukusu lokalnih potroaa. Tesne
veze Olbije s plemenima u njenoj okolini uticale su na razvoj procesa
asimilacije grkih kolonista s lokalnim stanovnitvom. Na prvom mestu
snaan uticaj grkih formi ivota osetila su na sebi plemena koja su ivela u
neposrednoj blizini grada. Herodot naziva pleme Kalipida koje je bilo
najblie gradu Olbiji helenoskitskim. U olbijskoj epigrafici neto kasnijeg
doba nalazimo vrlo karakteiistian termin miksheleni" koji je, prema onom
kako se misli, oznaavao dosta brojnu grupu lokalnog stanovnitva
asimiliranog s Grcima. Izgleda da je vei deo tog stanovnitva iveo u ve
pomenutim grko-skitskim naseljima blizu Olbije. Istina, kako to potvruju
mogile u olbijskoj nekropoli, u kojima se nalaze kosturi u zgrenom stavu i
skitski predmeti kao prilozi uz pokojnike predrobovlasnicima.
T

Jasan pnmer he-

Srebma vaza. Certomlicki kurgan.

* Meutim, moramo primetiti da je pitanje centara iz kojih

potiu mnogi umetniki pred- meti naeni u takvim
kurganima kao to su ertomlicki, Soloha, i drugi esto
nereivo. Pretpostavlja se da su ti predmeti mogli biti i
uvezeni i iz Olbije i iz grada Bosfora, a neki su mogli biti
uvezeni iz Grke.

lenizovanog predstavnika skitske plemenske aristokratije daje Herodot u svojoj prii kralju Skilu. Prema toj
prii, Skil je bio sin skitskog kralja Ariapejta roen u Ariapejtovom braku s Grkinjom iz
zapadnopontske Istrije. Skil je od majke nauio grki jezik i pismenost. Nasledivi vlast
od oca, Skil se pokazao velikim privrenikom svega to je grko. Sa svojom enom
Skiankom on je po mesec i vie dana provodio u Olbiji. Tu je iniao svoju kuu, koja je
bila sagraena po uzoru na grke kue i ukraena mermernim sfingama i grifonima. Skil
je u Olbiji nosio grka odela i u svemu se pridravao grkog naina ivota ukljuujui i
uee u grkim obredima.
* Sudei po nekim negrkim osobinama olbijske zanatske tehnike, sa potpunom sigurnou moemo pomiljati na
to da su jedan deo olbijskih zanatlija inili ljudi lokalnog, negrkog porekla. tome upor. delo: Antiki gradovi
severnog Crnomorskog primorja", Moskva Lenjingrad, 1955, 40, idd.; 329 idd.

Svoju naklonost prema grkim obiajima i religiji Skil je morao skupo da plati. Jednom su
Skiti iz Skilove svite videli svog kralja kao uesnika u bahanalijama u ast boga
Dionisa. Kad je to saznala Skilova skitska vojska koja se nalazila van grada, dolo je do
pobune. Ustanici su ubili Skila i za kralja proglasili njegovog brata. Tako" pie
Herodot uvaju Skiti svoje obiaje i tako surovo kanjavaju one koji prihvataju tue
obiaje" (IV, 80).
Stanovnitvo grada i njegova kultura sa svoje strane takoe su oseali na sebi uticaj
lokaine sredine; meuiitrulokom -pjvih. vekova ivota Olbije kao grada, ukoliko
moemo tome suditi, jo su preovladavale crte tipinog helenskog poiisa Na to jasrio
ukazuju spohicnii olbijske graevinske umetnosti otkriveni u iskopinama olbijskog
grada, olbijska keramika i drugi proizvodi zanatstva i umetniki proizvodi, monete i
natpisi; to potvruje i sve to to znamo socijalno-politikoj struktuii Olbije.Kaoi
umnogimdrugimgrkim gradovima takose iu Ojbijuformiraloureenje
antike robovlasnike
c
ratije. riioyna dravna vlast ovde je
pripadala punopravnim olbijskim
graanima koji .su bili oku^^fii oko
rnrodne -skupiiue. Pored narodne
skuptiriepmtajaiajeiizabrano vee.
Svi nama poznati dekreti izdavani su
u -irnf ' veca "narcidne Eupiine
koji su na taj naiii ostvarivali
zakonodavne funkcije i rukovodili
najodgovornijim
poslovima
unutranje uprave i spoljnopolitikih
odnosa. Pojedine funkcije izvrne
vlasti poveravane su slubenim
licima biranim na godinu dana. Iz
olbijskih natpisa poznat nam je niz
takvih izbornih dunosti, to su: pet
arhonata, est stratega, sedarn ili
deZlatni ealj iz kurgana Soloha.

vet lanova specijal-

nog finansijskog kolegijuma, agronomi, astinomi i dr. Moe se pomiljati da su graani

koji su posedovali pravo ueca u narodnoj skuptini, pravo da biraju i da budu birani,
tj. sva politika prava, predstavljali u Olbiji privilegovanu manjinu. Ostalo stanovniivo
grada nije uivalo politika prava. Njih, na primer, nisu imala lica koja su ivela u
Olbiji. ali su po poreklu bila iz drugih gradova. Samo u nekim izuzetnim sluajevima
vee i narodna skuptina donosili su njima specijalne odluke, dekrete, tzv. proksenije.
Na osnovu proksenija, ljudi koji nisu pripadali autohtonom graanstvu mogli su da
dobiju izvesne povlastice i privilegije, sve do potpunog izjednaenja s olbijskim
graanima. Izuzetak su inili graani olbiopolitske metropole Mileta. .Prema
specijalnom sporazumu izmeu Olbije i Mileta, graani oba pomenuta grada Mileani
Olbiji i Olbiopoliti u Miletu uivali su stvamu ravnopravnost. Meu nepunopravne u
Olbiji spadali su i Miksheleiii. Na alost, njihovom pravnom poloaju vrlo se malo
zna. Na najnij stepenici olbijskog drutva nalazili su se polpuno bespravni robovi.
Podaci duhovnom ivotu gradskog stanovnitva Olbije veoma su oskudni. Antika
tradicija sauvala je imena filozofa Biona koji je bio uven polsvojoj erudiciji i filozofastoika Sfera poznatog po nizu dela iz filozofije i istorije. Obojica su bili rodom iz Olbije,
Verski kultovi Olbije, sudei po natpisima, monetama i drugim izvorima, malo su se
razlikovali od kultova drugih grkih gradova. I_ovde .su postojali opti grki kultovi
kao kult Apolona, Afrodite, Zeusa, Demtre i drugih.
Konkretna rstorija Olbije VI do IV vekl'pre''rire. gotovo da uopte nije nala odraza u
antikoj istorijskoj literaturi. Jedino iz obavetenja koja daju pisci rimskog vremena
saznajemo da je u drugoj polovini IV veka grad opsedala vojska Zopiriona jednog od
vojskovoa Aleksandra Makedonskog. Izglea da se to dogodilo poslednjih godina
ivota Aleksandra Makedonskog. Tada je Makedonija pokuavala da nametne svoju
vlast zapadnom i delimlcrio severnom Crnomorskom primorju sa grkim gradovima
koji su se nalazili u tim oblastima. Radi odbrane svoje nezavisnosti olbijska vlada se
odluila na krajnje mere. U opsednutom gradu data su graanska prava strancima,
ponitene su sve dunike obaveze, osloboeni su robovi koji su verovatno bili uzeti u
vojsku. Zopirion je konano morao da odustane od opsade i da se povue. Njegov pohod
na Olbiju okonan je neuspehom.
Hersones Istorijski razvoj Hersonesa Tauridskog iao je drugim putem, razliitim
od razvitka trgovake Olbije. Za razliku od Olbije Hersones se nije nalazio na velikom
vodenom putu koji bi ga vrsto povezivao sa unutranjim oblastima zemlje. Kopneni
saobraaj s njim bio je otean: skoro neprohodni planinski masivi razdvajali su ga od
junog dela poluostrva plamjaskpg Krima, a nekoliko planinskih ogranaka i brzih reka
od krimskih stepa.
Meutim, glavne prepreke na putu razvoja trgovine HersonesasJokalnim
stanovnitvom zasnivale su se ne toliko na uslovima geografskog poloaja koliko na
osobinama istorijskog ivota plemena koja su ivela u okolini. Antiki pisci
jednoglasno govore divljatvu" Taura. Arheoloka ispitivanja teritorija na kojima

se nalaze rane i pozne tauridke grobnice u velikim kamerama od kamena, kakvih

ima po obroncima i na planinskom Krimu, u potpunosti su potvrdila nalaze aiitikih
pisaca. Meu... oskudnim i grubim prilozima iz tih grobova retko se mogu nai
predmeti grkog porekla. I u ono malo sluajeva kad se na takve predraete nailailo,
oni, oigledno, nisu stigli u ruke Taura putem trgovinske razmene ve najvie putem
razbojnikih napada na pojedine grke putnike ili grka naselja. Tauri su se
uglavnom bavili lovom i ribolovom, jedva su poznavali zemljoradnju i stoarstvo:
njihova socijalna diferencijacija bila je tek u zaetku i kao takvi nisu odgovarali ulozi
grkog trgovakog kontrahenta.
Meutim, to se ne bi moglo rei i za druge susede Hersonesa za plemena krimskih
Skita. Nivo materijalne kulture ovih plemena ne moe se uporediti s nivoom Taura.
Upravo kod plemena krimskih Skita, kao prvih u severnom Crnomorskom primorju
izdvojilo se zanatstvo od poljoprivrede to je u daljem toku dovelo do stvaranja
posebne vrste gradske kulture na Krimu iji je kasniji centar postao Neapolj
(nedaleko od dananjeg Simferopolja). Meu krimskim Skitima nikla je jedna od
prvih skitskih formacija koja je ve imala karakter drave. Meutim, odnosi
Hersonesa s tim plemenima nisu imali karakter mirnih veza, ve uglavnom karakter
ratnih sukoba. Do tih sukoba dolazilo je pre svega zbog nastojanja Hersonesa da sebi
obezbedi vlastitu poljoprivrednu bazu.
Ve u VI veku pre n.e. Hersones je proirio svoje posede na susednu teritoriju
Heraklejskog poluostrva. Privredno osvajanje te teritorije od strane stanovnika
Hersonesa ostavilo je iza sebe vrlo vidne tragove u obliku mnogobrojnih ostataka
raznih objekta, postrojenja za navodnjavanje, kamenih mea kojima su se odvajale
parcele, puteva, nalaza orua za poljoprivredne radove, itd. Karakteristina osobina
poljoprivrednih naselja koje su ovde nikla tokom IV- veka pre n. e. sastojala se u
tome to su one u isto vreme predstavljale i vojna uporita. Jo krajem XVIII i
poetkom XIX veka tragovi tih utvrenja heraklejskih kula i odbrambenih zidina bili
su vidljivi na povrini zemlje. Tridesetih godina prolog veka ova je mesta posetio
Diboa de Monpere i nabrojao je tu preko 60 takvih utvrenja poljoprivrednih
naseobina; danas ih znamo preko 100. Arheoloka istraivanja odbrambenih
utvrenja na Heraklejskom poluostrvu pokazala su da su sva takva naselja utvrenja
graena prema odreenom, zajednikom planu i u celini predstavljaju jedan dobro
zamiljen sistem za odbranu hersoneskih poseda od nepiijateljskili napada.
Ispitivanje jedne od tih poljoprivrednih naseobina na Heraklejskom poluostrvu,
koje su 1950. g. izvrili saradnici Dravnog hersoneskog
muzeja, pokazalo je da su na tom prostoru od oko 30,5 ha postojale njive, vinogradi,
vonjaci i ekonomske zgrade. Pod vinogradom je bila najbolja zemlja i najvei deo
itavog imanja. Na teritoriji Heraklejskog poluostrva kultura groa, sudei po

mnogobrojnim znacima, zauzimala je vrlo vidno mesto. Hersoneani su od groa

pravili vino koje je predstavljalo jedan od glavnih artikala njihovog izvoza.
Za Hersones Heraklejsko poluostrvo nije bilo glavni izvor snabdevanja itom.
Izgleda da je ta potreba u velikoj meri zadovoljavana proizvodima sa hersoneskih
poseda na obali zapadnog Krima. U drugoj polovini IV veka pre n.e. Hersones je na toj
obali potinio sebi Karkinitidu (na mestu dananje Eupatorije) koja je na prelazu iz VI u
V vek pre n.e. osnovana kao naselje jonskih kolonista. Otpriiike u isto vreme i u
predelima istog obalskog pojasa Hersoneani su osnovali Kalos Limen u doslovnom
prevodu Lepa luka" i niz rugih naseija. U poznatom tekstu zakletve hersonskih
graana, koji se sauvan, ta naselja se nazivaju utvrenim mestima" (...). U tekstu
zakletve pominje se da je hersoneskim graanima, pod pretnjom optube za krenje
zaicletve, zabranjena i prodaja i izvoz ita u ma koje drugo mesto osim Hersonesa. To je
veoma karakteristina obaveza. Ona pokazuje da ak i u periodu svojih najveih uspeha
teritorijalne ekpanzije, Hersones nije raspolagao vikovima ita i drava je bila
primorana da regulisanje trgovine itom uzme u svoje ruke. Ogranienost rezervi ita u
Hersonesu objanjava se pre svega time to ni u doba koje razmatramo, a pogotovo
kasnije kad je grad zapao u mnogo tei period svoje istorije, Hersoneani nisu mogli da
ovladaju itavom teritorijom zapadnog Krima. Paralelno s grkim naseljima ovde su se
nalazila i skitska naselja. U neposrednoj blizini pojasa na kome su bili nastanjeni
Hersoneani nalazimo tragove bar est skitskih naselja. Za razliku od grkih, sva ova
naselja leala su dalje od obale, na uzvienjima koja su bila opasana udolinama i
jaragama dakle, na mestima prikladnim za odbranu; sva ta naselja bila su dobro
zaticena jakim bedemima, nasipima i kulama. Iskopavanja ovih gradinia pokazala su da
su i one nastale u IV veku pre n.e. i da se njihovo stanovnitvo, sudei po velikom broju
jama u kojima se uvalo ito, bavilo zemljoradnjom. Posmatrajui te predele u kojima
su se na malom meusobnom rastojanju nalazila grka i skitska naselja-utvrenja,
namee se utisak da su tu i Grci i Skiti jedni pored dmgih orali zemlju i sejali ito, ne
putajui oruje iz ruku. U tom pogledu situacija na teritoriji oko Hersonesa umnogome
se razlikuje od one u kojoj je prvih vekova svog opstanka ivela Olbija. Vrio
karakteristine podatke za to pruaju rezultati iskopavanja Neapolja, pretomce knmskih
Skita, koja se sistematski obavljaju. Iskopavanja su pokazala da je taj grad imao mnogo
prisnije veze s Olbijom nego sa Hersonesom koji mu je teritorijal bio blii. tome
svedoe natpisi i monete naeni u Neapolju jo pre gvih iskopavanja. U skitlam
kurganima,"Tcoji lee u blizini poseda Hersonesa, naeno je neuporedivo manje grkih
predmeta nego u kurganima blizu Pantikapeja ili drugih bosforskih gradova. Oslanjajui
se na injenice ove vrste, pogreno bi bilo izvoditi zakljuak da mirni odnosi izmeu
Hersonesa i plemena oko njega Taura i Skita uopte nisu postojali. Iskopavanjem vrlo
stare hersoneske nekropole obavljenim 1936-1937. g. na podruju koje se krajem IV
veka pre n.e. ve nalazilo pred gradskim kvartovima, naen je veliki broj (oko 40% svih
otkrivenih) lokalnih, oigledno tauritskih grobova sa kosturima u zgrenom stavu i sa
prilozima negrkog porekla. Ne iskljuuje se mogunost da je Hersones podignut na
mestu ranijeg naselja, u kome je tada ivelo lokalno stanovnitvo koje se kasnije
izgubilo meu grkim kolonistima. Onomastika hersoneskih natpisa takoe praa

osnovu za miljenje da su u granicama ovog grada kasnije iveli ljudi lokalnog porekla.
Kult glavnog hersoneskog boanstva boginje Deve, zatitnice ovog grada, njegove
zastupnice i kraljice", oigledno su Hersoneani pozajmili od Taura. I konano, amfore
koje su pronalaene na skitskini gradinama, a koje su hersoneskog porekla, nagone nas
na pretpostavku da su Hersoneani deo ita koje im je bilo potrebno dobijali od lokalnog
skitskog stanovnitva razmenom za vino. Ali i pored svega toga, u poreenju s Olbijom
ili bilo kojim od bosforskih gradova, Hersones je iveo mnogo izolovanijim ivotom.
Stoga je on sauvao grko obeleje mnogo due od svih gradova-kolonija na severnom
Crnomorskom primorju. Cak i onda kad je stanovnitvo veine sevemocrnomorskih
gradova dugotrajnim procesom asimilacije s lokalnim stanovnitvom u velikoj meri
izgubilo svoje grke odlike, Hersones je, po reima Plinija (Prirodna istorija, IV, 85) i
dalje ostao kao jedan od gradova na primorju sa najbolje sauvanim grkim obelejem.
tome svedoi i jezik hersoneskih natpisa koji je skoro do kraja antikog perioda
sauvao istou dorskog dijalekta. Postojanje vlastite, relativno velike poljoprivredne
baze pomoglo je razvoj hersoneske zemljoradnje i stoarstva koji su sa svoje strane
uslovili i druge oblike privredne delatnosti Hersoneana: za obradu njiva i vinograda, za
drenane radove, etve i za uvanje letine i dr. bio je potreban itav liiz orua za rad i za
razne primene; proizvodnja u Hersonesu odgovarala je tim potrebama. Na primer,
prerada groa u vino zahtevala je ogroman broj keramike ambalae pogodne za
uvanje i transport vina. U vezi s tim u Hersonesu je bila veoma razvijena izrada tog
posua od gline: pitosi, amfore i drugo. Ostaci ovee keramike radionice u kojoj je bila
velika pe za peenje keramikih proizvoda naeni su u jugoistonom delu utvrenja,
ali iza gradskih odbrambenih zidova. Druge keramike radionice, sudei prema
igovima na rukama amfora, pripadale su pojedinim privatnicima i izgleda da su se
nalazile u samom gradu.
Metalni predmeti u Hersonesu izraivani su od uvoznih sirovina. tome da je takva
proizvodnja u Hersonesu postojala svedoe nalazi kalupa i matrica za livenje kao i
nalazi raznih lokalnih proizvoda od gvoa i bronze. Novac je u Hersonesu kovan u
specijalnom zavodu. Podrumski zidovi te zgrade graeni od tesanih kamenih ploa, koje
su bile dobro obraene, postoje i sada Sudei prema kvalitetu graenja odbrambenih
bedema i kula kao i prema mnogobrojnim ostacima kua, vidi se da je graevinarstvo u
Hersonesu uopte postiglo znatan razvitak.
Preslice za vretena i zemljana vratila za razboje naeni tokom iskopavanja svedoe
da je u gradu bila razvijena tkaka proizvodnja.
Trgovina Hersonesa nikad nije bila na visini na kojoj je bila trgovina Olbije ili
Bosfora. Njen glavni izvor nije bio u posrednikoj razmeni koliko u trgovini
proizvodima vlastite poljoprivrede. Izgleda da je Hersones najvie trgovao vinom.
Hersoneske amfore obeleene igovlma u kojima se transportovalo vino nalazimo i u
skitskim grobovima i u primorskim gradovima: u Olbiji, bosforskim gradovima s obe
strane Kerkog moreuza, ak i u udaljenom Tanaisu. Moda se u rodnim godinama iz
Hersonesa izvozilo i ito.

Raskopavanja u gradu utvrdila su da je Hersones iniao trgovinske veze i sa itavim

nizom udaljenih centara. Na prvom mestu bio je vezan sa svojom metropolom
Heraklejom Pontskom, sa Sinopom, gradovima po obalama Male Azije, s Atinom, ak i
sa Rodosom, Tasosom, Knidom i drugim ostrvima. Iz svih tih mesta u Hersones se
uvozilo posue ukraeno umetnikim slikama, zatim tkanine, maslinovo ulje,
prvoklasna vina, razne dragocenosti, a takoe i graevinski materijal (crep i mermer).
Kao i u Olbiji trgovinska delatnost Hersonesa imala je svoj dokumentarni odraz u
dekretima hersonske vlade davanju proksenija. Istina, ovde je neophodna jedna bitna
primedba. Za razliku od proksenija koje su davane u Olbiji i u drugim trgovakim
gradovima, hersoneske proksenije u veini nama poznatih sluajeva bile su uslovljene
ne toliko trgovinskim interesima grada koliko razlozima politikog karaktera.
Hersoneska vlada davala ih je onini graanima drugih gradova koji su Hersonesu inili
neke vanije politike usluge.
Uzeta u celini privreda Hersonesa bila je u znatnoj meri tipina za grkl
robovlasniki polis. Glavnu radnu snagu i ovde, kao i u svim ostalim gradovima grke
metropole i njene kolonijalne periferije, predstavljali su robovi. Njihov rad, oigledno,
iroko je primenjivan kako u poljoprivredi tako i u gradskom zanatstvu.
Zemlja i zanatske radionice u Hersonesu pripadali su pojedinim privatnim
vlasnicima. Do nas su stigla dva zanimljiva dokumenta tome koja se odnose na vek
pre n.e. Jedan od njih predstavlja akt prodaji dravne zemlje privatnim licima. U
njemu se nabrajaju imena kupaca, oznaava se cena svake prodate parcele i celokupni
iznos koji je drava dobila od prodaje te imovine. Drugi dokument je poasni natpis u
podnoju statue nekog Agasikla. U zasluge ovog oveka koje je on stekao delima
uinjenim u korist grada ubraja se i to to je omeio vinograde" obavio radove na
ureenju zernlje. Iz ovih dokumenata, prema tome, saznajemo da je u Hersonesu pored
privatnog vlasnitva na zemlju postojalo i dravno i da se drava bavila regulisanjem
zemljinih odnosa.
Hersoneska drava je po forrni predstavljala antiku robovlasniku republiku
demokratskog tipa.
Vrhovna vlast u dravi Hersonesu pripadala je narodnoj skuptini kao i u svim
ostalim grkim polisima. Skuptina se sastojala jedincTo punopravnih graana, tj. od
privilegovane manjine stanovnitva. Vece i slubena lica sa dravnim ovlaenjima bili
su podreeni narodnoj skuptini. Vece jc priprernalo predmete za iznoenje pred
narodnu skuptinu. Njihov predsednik i svi lanovi smenjivali su se svakog meseca.
Slubena lica meu kojima su bile rasporeene funkcije izvrne vlasti dobijala su svake
godine svoja ovlaenja prilikom izbora. Hersoneske magistrature su u veini sluajeva
imale kolegijalan karakter. Na primeiv.oruane snage grada i njegova odbrana nalazili
su se pod rukovodstvom etvorice stratega ili arhonata koji su birani svake godine.
Cuvanje zakonitosti poveravano je kolegijumu tzv. nomofilaka uvara zakona".

Dravne finansije"na'lazile su se u rukama blagajnika. Red na trgovima uvali su

agoranomi. Manje su narn jasne funkcije hersoneskih astinoma. Izgleda da je pomocu
njih drava ostvarivala nadzor i optu kontrolu trgovine. U njiliov delokmg izmeu
ostalog spadali su nadzor nad korienjem uvedenih mera teine i zapremine,
emitovanje moneta i igosanje amfora.
U hersoneskirn natpisima pominju se jo: gimnazijarsi koji su vodili brigu
gimnazijama u kojima je vreno fiziko vaspitanje graana; naroiti kolegijum
simnamona koji se bavio sastavljanjem natpisa; posebna slubena lica epimeleti koji su
birani za izvrenje svakojakih dravnih naloga privreraenog karaktera.
Drava je imala veliki uticaj na verski ivot graana. Glavni kult Hersonesa, kako je
ve reeno, bio je kult Deve. U centru grada nalazio se luam te boginje. U njenu ast
prireivane su sveanosti i vrena posveivanja. Likovi Deve nalazili su se na
monetama. U jednom od hersoneskih poasnih dekreta u ast mesnog istoriara Siriska
njemu se dodeljuju poasti za to to je opisao udesa" i znamenja" Deve. Oigledno
su kod graana bile vrlo popularne prie udotvornoj pomoi koju je ona kao
zatitnica pruala gradu u njegovim tekim asovima.
Osim kulta Deve u Hersonesu su bili populami i optegrki kultovi: Zevsa, Geje,
Atine, Dionisa i drugih bogova grkog panteona. Hersoneani su odravali intenzivne
veze sa glavnim centrima opegrkog religioznog ivota: s Dclospm i Dell'ima. Poznato
je da su na Delosu prireivane naroite sveanosti tzv. hersonesije. Verovatno su u tom
cilju Hersoneani poklonili delskom hramu boga Apolona 4000 drahmi. U Delfima,
prema broju proksenija koje su podeljene u ovom svetilitu, izgleda da su se
Hersoneani nalazili na prvom mestu. U Hersonesu je bio naroito popularan kult
Herakla, pokrovitelja njegove metropole Herakleje Pontske.
U istoriji Hersonesa IV i vek pre n.e. predstavljali su period njegovog najveeg
blagostanja. Krajem IV veka potpuno je zavrena izgrad-

r\
nja glavnih hersoneskih utvrenja bedema oko grada i kula. Pod zatitom tih bedema
izgraene su u pravilnim redovima stambene etvrti grada i podeljene uzdunim i
poprenim ulicama. Mnogobrojni fragmenti stubova, simsova, arhitrava, kapitela i
drugih arhitektonskih detalja umetnike izrade, kao i fragmenti mermernih statua i
reljefa kao i mnotvo terakota umetnike izrade, to se redovno nalazi prilikom
iskopavanja u gradu, ukazuju na visok nivo materijalne kulture Hersonesa. Meutim, u
doba koje razmatramo Hersones nije izbegao potrese koji su karakteristini za socijalnopolitiki ivot svih grkih polisa te epohe. Ti potresi imali su jasan odraz u jednom od
najuvenijih epigrafskih spomenika Hersonesa u ve pomenutoj zakletvi hersoneskih
graana s kraja IV ili poetka veka. Hersoneski graani zaklinjali su se imenima
bogova Zevsa, Geje, Heliosa, Deve, bogova i boginja olimpskih, i nekih polubogova da
e misliti ,,na spas i slobodu drave i graana" da nee predati Hersones, Karkinitidu,

Kalos-Limen i druga utvrena mesta... ni Helenima, ni varvarima, ve da e ih uvati za

hersoneski narod"; da nee obarati demokratski poredak, ve da ce sluiti narodu i
savetovati mu sve to je najbolje i najpravednije za dravu i graanstvo"; da nee kovati
zavere ni protiv hersoneske zajednice, ni protiv bilo koga od graana. U sluaju da neko
od onih koji polau ovu zakletvu sazna nekoj zaveri koja vec postoji ili se priprema",
duan je da tome obavesti slubena lica".
V. V. Latiev je izrazio pretpostavku koju je kasnije prihvatio i S. A. ebeljev
tome da hersoneska zakletva ne predstavlja zakletvu uobiajenog tipa koju su u svim
polisima polagali punoletni niladii prilikom stupanja u redove graanstva. Ona pre lii
na vanrednu zakletvu, koja se polagala u vreme tekih politikih potresa i pred
ozbiljnim opasnostima za postojei poredak. . I. Tjemenjev* je sklon da trai
objanjenje ove zakletve ne u unutranjim okolnostima ve u spoljnopolitikim, koje su,
po njegovom miljenju, bile vezane za proirenje hersoneske teritorije i za zadatke
uvrenja i odbrane novosteenih poseda. Meutim, ovo tumaenje ne iskljuuje i
pretpostavku nekim ozbiljnim komplikacijama u politikom ivotu grada koje su
predstavljale opasnost po opstanak dravnog ureenja. Na alost, izvori s kojima
raspolaemo ne dozvoljavaju da damo konkretniji odgovor na ovo pitanje. Ali bez
obzira na sve situacija u Hersonesu umnogome podsea na situaciju kakva je vladala i u
drugim grkira gradovima tog doba. Napeta borba izmeu demokratskih i oligarhijskih
grupacija u njima stalno se preplitala s ovim ili onim reenjem spoljnopolitikih pitanja
i sa spoljnopolitikom situacijom. Prema tome, tekst zakletve pokazuje da i u tom
pogledu Hersones nije predstavljao izuzetak.
Olbija

Ako su i Olbija i Hersones, kao to je sluaj sa sko-

ro svim gradovima ije su temelje udarili grki iseljenici u doba

velike grke kolonizacije, uvaii svoju polisku strukturu do kraja antike epohe, to je
istorijski razvoj gradova koji su nikli na obalama Kerkog moreuza starog Bosfora
kimerijskog iao drakijim putevima i doneo druge istorijske rezultate. Poetkom V
veka pre n.e. ti gradovi su se ujedinili pod vlau jedinstvene zajednike vlade za sve
njih, Kasnije se vlast nad ovom dravnom formacijom nala u rukama negrke dinastije
Spartokida i u sastav bosforske drave ule su teritorije na kojirna su ivela lokalna
plemena. Sredinom IV veka pre n.e. bosforska prevlast na krimskoj strani moreuza
proirila se po itavom Kerkom poluostrvu sve do istone granice planinskog Krima do
stare Tauride. Sa drage, tamanske strane moreuza bosforskoj dravi su pripadale
teritorije na prostoru otprilike do dananjeg Novorosijska. Na severoistoku uticajna
sfera ove drave pruala se sve do ua Dona, gde se nalazio grad Tanais koji je bio pod
vlau Bosfora.

* . I. Tjemenjev, Hersoneske etide (VI) VDI, 1955, No 3, str. 37 idd. U

tom lanku se navodi i osnovna literatura odgovarajuem pitanju.

Na taj nain, Bosfor je u IV veku pre n.e. predstavljao za ono vrcme veliku dravnu
formaciju s meovitim grko-starosedelakim stanovnitvom. Ova okolnost, naravno,
udarila je svoj peat na ceo socijalno-ekonomski, politiki i kulturni lik Bosfora.
Jedini literami dpkumenat koji govori postanku bosforskog kraljevstva predstavlja
kratka beleka Diodora icuijanskog. U toj beleci (, 31,1) Diodor kae da je one
godine kada je u Atini vladao ariiont Teodor, tj. 438/37. g. pre n.e., na Bosforu
okonana vladavina dinastije Arheanaktida koja je carevala", kako se on izraava, 42
godine, i vlast je prela u ruke Spartoka koji je vladao 7 godina. Prema tome, ako od
godine koju Diodor navodi kao godinu Teodorovog arhontstva oduzmemo 42 godine,
koliko su vladali Arheanaktidi, izlazi da je prema njegovim podacima bosforsko
kraljevstvo formirano 480/79. g. pre n.e.
Iako je bosforska hronologija Diodora Sicilijanskog crpljena iz dosta pouzdanih
izvora, pa prema tome zasluuje poverenje, ipak je ocena njegovih svedoanstva
Arhanaktidima i prvom predstavniku nove bosforske dinastije Spartokida izazvala
meu dananjim naunicima znaajna razmimoilaenja. tom svedoanstvu date su
najraznovrsnije pretpostavke; neki istraivai izraavaju se njemu s nepoverenjem,
suninjajui i u samu istorijsku realnost Arheanaktida i u datum zavoenja njihove vlasti
koji saoptava Diodor. Istina, te sumnje su razbijene 1914. g. kad su prilikom
iskopavanja miletskog Delfiniona piOnaeni odlomci natpisa s imenom Arheanakta oca
miletskog aisimneta koji je svoju dunost vrio 516/15. godine pre n.e. U vezi s nalazom
tog natpisa pojavila se nova pretpostavka nije li Arheanakt koji je spomenut u natpisu
bio jedan od uesnika osnivanja Pantikapeja.
Meutim, Diodor oigledno grei nazivajui Arheanaktide dinastijom koja je
carevala. U ovom sluaju njegov izvor se koristio politikom terminologijom mnogo
kasnijeg doba. Spartokidi koji su smenili Arheanaktide bez sumnje su raspolagali
mnogo irom i stabilnijom vlau, ali se dugo vremena nisu nazivali carevima Bosfora.
U bosforsidm natpisima iz IV veka pre n.e. u kojima nalazimo imena i zvanine titule
Spartokida, oni sebe ne nazivaju carevima Bosfora, ve njegovim arhontima; carevima
se nazivaju jedino u odnosu na lokalna plemena koja su se nalazila pod njihovom
vlau. Prema tome, treba apsolutno iskljuiti mogunost da su Arheanaktidi za oznaku
svoje vlasti uzeli carsku titulu. Bide da su se njihova politika ovlaenja formirala
onako kako je to bilo uobiajeno u grkim polisima. Oni su oiglediio bili arhonti
Pantikapeja, najveeg bosforskog gradajcoji je (veod sredine VI veka pre n. e.) prvi
poeo dakuje svoju monetu. Vremenom, i to oigledno u direktnoj vezi s obrazovanjem
bosforske dravne zajednice s Pantikapejom na elu, njihova vlast dobila je nasledni
karakter.
Pantikapej je postao centar bosforske dravne zajednice najverovatnije zbog svoje
ekonomske prevlasti nad ostaiim bosforskim gradovima i zahvaljujuci svom
geografskom poloaju koji je strateki bio veoma povoljan. U izvorima ne nalazimo

direktnih podataka ostalim lanovima te zajednice. Izgleda da je u njenom sastavu bila

Fanagorija koja je zatim postala, prema antikoj terminologiji, dmga azijatska"
prestonica Bosfora. Ovoj su se zajednici izgleda prikljuili Hermonasa, Kepa i drugi
gradovi Tamanskog primorja koje je u staro doba predstavljalo grupu ostrva u delti reke
Kuban. Prema tome, izgleda da su se u sastavu arheanaktidskog Bosfora ve od samog
poetka nalazili gradovi s obe obale moreuza.
Konkretni uzroci koji su primorali bosforske Grke da tradicionalnu privrenost svih
grkih polisa politikoj autarliiji rtvuju zajednikoj vladi za sve njih nisu nam poznati.
Sasvim je jasno da je politiko objedinjavanje pred svim bosforskim gradovima btvaralo
perspeMvu ue ekonomske saradnje, olakavalo dalje osvajanje prirodnih bogatstava
tog podruja, stvaralo povoljnije uslove za dalji razvoj njihove trgovinske delatnosti. S
druge strane, lokalna meotska, sarmatska i skitska plemena koja su iveia u susedstvu s
Grcima-kolonistima, odlikovala su se svojom ratobomou. Jaka odbrambena utvrenja,
ak i oko malih bosforskih naselja, reito govore stalnoj ratnoj opasnosti. Periode
raimih trgovinskih odnosa s lokalnim plemenima izgleda da su esto smenjivali ratni
sukobi. S te take gledita, neophodnost objedinjavanja gradova bila je diktirana i
interesima njihove bezbednosti.
Prvobitna teritorija drave Arheanaktida nije bila velika. Izvesnu predstavu njenoj
veliini na evropskoj obali moreuza stiemo posmatranjem tzv. prvog odbrambenog
tritiktakijskog nasipa i rova. Taj i sada dobro ouvani nasip see Kerko poluostrvo
linijom koja se protee od sela Arinceve (nekadanja stara Tiriktaka) do Azovskog
mora. Smatra se da mala oblast koja se prua na istok od nasipa predstavlja teritoriju
arheanaktidskog Bosfora na Krimskom primorju. Bosforski posedi na Tamanskom
primorju u to doba takoe su bili veoma skromni. Po svemu sudei, oni se nisu ni
pruali dalje od Kerkog moreuza gde su se nalazile male teritorije nekoliko polisa koji
su uli u sastav te zajednice.
Neznatnost teritorije arheanaktidskog Bosfora, prema tome, prua osnovu za
miljenje da su u tom savezu u poetku bili samo grki polisikolomje. U izvorima
kasnijeg vremena takoe nema nikakvih vesti koje bi govorile ulasku teritorija
nastaiijenih lokalnim pleraenima u sastav bosforske zajednice tog doba. One su u sastav
Bosfora ule tek u doba Spartokida kad su lokalni elementi ve imali vrlo vanu ulogu u
istorijskom ivotu te drave.
Opravdano je miljenje da se struktura arheanaktidskog Bosfora nije razlikovala od
tipa udruivanja grkih polisa uobiajenog u to doba i predstavljala je savez bosforskih
gradova bosforsku simahiju. Koliko su lanovi tog saveza bili zavisni od centralne vlasti
nije nam poznato. Verovatno poliska autonomija bosforskih gradova nije bila naroito
ograniena od strane centralnih vlasti i u riikama Arheanaktida nalazila se samo opta
kontrola nad politikim ivotom polisa koji su uli u sastav tog saveza. Izgleda da su se
Arheanaktidi nalazili na elu zajednikih vojnih snaga bosforskih gradova.

Ekonomska korist od ovakvog objedinjavanja oigledno je morala da se oseti odmah

posle istorijskih pobeda Grka nad Persijancima 480/79. g., tj. im je bio uspostavljen
normalan privredni ivot u itavoj Grkoj. Moemo pretpostaviti da su u to vreme
obnovljene trgovinske veze bosforskih gradova s gradovima maloazijskog primorja koje
su bile prekinute ratora, iako ti gradovi nisu nikad uspeli da se potpuno oporave od
pretrpljenih razaranja. U trgovini s Bosforom oni sad vie nisu zauzimali prvo mesto, jer
je 0110 pripalo Atini. Atinjani su svoje tenje usmeravali obalama Crnog mora jo i pre
grko-persijskih ratova, emu svedoe nalazi atinske keramike ranog perioda. Za
vreme vladavine Pizistrata uporna elja da se pod atinsku kontrolu stavi Helespontski
moreuz vrata za ulaz u Crno more predstavljala je jedan od glavnih problema atinske
spoljne politike. Meutim, uspesi koje su u tom pravcu postigli Atinjani kasnije su
svedeni na nulu, zbog prodora Persijanaca na obale moreuza. Posle presudnih pobeda
nad Persijancima za Atinjane je bio osloboen put na obale Crnog mora. Pa i pored toga
izgleda da su Atinjani ozbiljno prili realizaciji osvajanja crnomorskih trita, i to u
prvom redu trita na severnom Crnomorskom primorju, tek posle egipatske ekspedicije
459-454. g. pre n.e. koja je za njih bila neslavna. Poto je u toj ekspediciji izginuo
znatan broj njenih uesnika atinskih graana i propao vei deo flote, Atina je izgubila
nadu u obezbeenje uvoza jeftinog egipatskog ita. Iako je Atina u to doba dobijala ito
i iz drugih mesta, ipak je trite ita severnog Crnomorskog primorja privlailo njenu
panju.
Vrlo je verovatno da je jedan od najodlunijih poduhvata Atinjana da uvrste svoj
uticaj na Crnom moru predstavijala Periklova pontska ekspedicija. Izgleda da je 44. g.
pre n.e. ili nekako oko te godine velika atinska eskadra, sa samim Periklom na elu, ula
u Crno More. Cilj Atinjana bio je da pred stanovnitvom crnomorskih obala prikau
svoju vojnu snagu, da sklope trgovinske i politike veze s pripontskim gradovima i
stvore, gde to bude mogue, stalna atinska uporita. U tom cilju oni su naselili svoje
koloniste na obali Mramornog mora u Astaku, uvrstili se na junom primorju Crnog
mora u Amisu, umeali se u unutranji politiki ivot Sinope, naselivi tu 600 svojih
kolonista i uvrstivi pozicije vlade koja je bila odana Atini. Na severnoj obali
Atinjanima je izgleda polo za rukom da se uvrste u bosforskom gradu Nimfeju koji se
nalazio u blizini Pantikapeja, jugozapadno od njega. Ne iskljuuje se mogunost da su
tada Nimfej i jo neki sevemo-cmomorski gradovi bili ukljueni u sastav Atinskog
pomorskog saveza i zadueni forosom.
Peloponeski rat koji je zapoeo uskoro posle toga vezao je Atinjanima ruke i oni vie
nisu mogli da nastave sa svojom energinom politikom na Crnom moru. Meutim, kad
su pretrpeli katastrofu na Siciliji i kad vie nisu mogli da raunaju na uvoz sicilijanskog
ita u Atinu, severno Crnomorsko primorje i pre svega Bosfor postali su za Atinu glavni
izvor za snabdevanje itom, drugim vrstama hrane, raznim sirovinama i robovima.
trgovinskoj delatnosti Atine na Bosforu u V veku pre n.e. svedoe mnogobrojni
nalazi atinske keramike i drugih proizvoda atinskog zanatstva na bosforskoj teritoriji.
Sudei po tim nalazima, iz Atine je u bosforske gradove izvoeno crno obojeno posue,

umetniki proizvodi i slikama ukraene vaze rad atinskih majstora, srebrni i zlatni
ukrasi, posue od bakra i srebra; nije iskljueno da se tamo izvozilo atinsko vino i
maslinovo ulje.
Jedan deo svih tih proizvoda prodavan je odmah u bosforskim gradovima, a drugi
deo je preprodavan lokalnom stanovnitvu. Tokom iskopavanja kubanskih kurgana
naeni su mnogi predmeti atinske provinijencije. Prema tome, trgovina bosforskih
gradova imala je iroku posredniku ulogu.
Na atinski uvoz Bosfor je odgovarao velikim izvozom, uglavnom ita i slane ribe.
Veliki deo izvoznog ita i ribe izgleda da su bosforski trgovci kupovali od lokalnih
plemena u okolini. U vezi s tim skree na sebe panju intenzivan porast broja stalno
nastanjenih plemena u naseljima na Kubanu od druge polovine V veka pre n.e. Stvara se
utisak da se od tog doba velik broj stanovnitva koje je ranije bilo nomadsko stalno
nastanjuje. Arheoloka ispitivanja kubanskih naselja pokazuju da se njihovo
stanovnitvo preteno bavilo zemljoradnjom, stoarstvom, koje nije bilo nomadsko i
ribolovom. Nisu retki sluajevi da se na tim terenima nau bosforske monete i grki
predmeti to svedoi tome da su iri slojevi lokalnog stanovnitva bili zahvaeni
robno-novanim odnosima. Meutim, vodea uloga u trgovini s Bosforom pripadala je
gornjem sloju lokalnog drutva imunom rodovskom plemstvu. Oblast uz reku Kuban,
prema reitom svedoanstvu njegovih kurgana, bila je jo od davnina uvuena u
trgovinske odnose sa Zakavkazjem i sa zemljama Prednjeg Istoka. Procesi socijalnoimovinskog raslojavanja lokalnog drutva ovde su se odvijali intenzivnije nego u
drugim rejonima severnog Crnomorskog primorja. Poetak grke kolonizacije jo vie
je pojaao razvoj tih procesa. Na ivot lokalnog stanovnitva, naroito na njegove
gornje slojeve, poinje da deluje grka kultura. Kao primer za to moe posluiti stara
Sindika koja je poela da kuje svoj novac prema grkim obrascima. Lokalria rodovskoplemenska aristokratija kao i bosforski gradovi postali su glavni potroai robe uvezene
iz Grke. Na toj bazi izmeu vrhova lokalnog dratva i bogatog stanovnitva grkih
robovlasmkih gradova u primorju dolazi do izvesnih zajednikih interesa i do jaanja
procesa asimilacije. Etnike granice postepeno se briu i ustupaju mesto socijalnom
podvajanju. U svetlu pojava te vrste postaje jasna i politika promena do koje je dolo
na Bosforu. Celokupan tok ekonomskog i socijalnog razvoja Bosfora stvorio je osnovu
za tu promenu.
Ve znamo da je, prema podacima Diodora Sicilijskog, u 438-437. g. pre n. e. vlast
na Bosforu iz ruku Arheanaktida prela u ruke Spartoka koji je postao rodonaelnik
nove dinastije bosforskih vladara; ta dinastija nalaziia se na elu bosforske drave sve
do kraja veka pre n.e.
Naunici su pre svega obratili panju na samo ime novog predstavnika bosforske
dinastije Spartoka, na koje se kao i imena drugih predstavnika iste dinastije Perisad,
nailazi u antikoj literarnoj tradiciji vezanoj za Trakiju. Na osnovu toga pravljene su

pretpostavke da je Spartok bio doseljenik iz Trakije. Stvarane su i druge pretpostavke,

na primer, one prema kojima se poreklo Spartokida vezuje za Sindiku.
Bez obzira na sve, Spartokidi su u lokalnoj sredini nesumnjivo imali veliki uticaj. U
tome se izgleda i sastojala njihova prednost u poreenju s njihovim prethodnicima
nosiocinia isto grkog imena, Arheanaktidiraa. Meutim, moda ne bi trebalo sumnjati
da su i predstavnici nove, negrke dinastije iskusili na sebi jako delovanje grke kulture.
U tom pogledu veoma je karakteristino to to su neki Spartokidi uporedo s negrkim
imenima nosili i takva isto grka imena, kao to su, na primer, Satir, Leukon, Eumel,
Gorgip, Apolonije, emu saznajemo iz literarnih podataka i natpisa. Sauvan je atinski
reljef iz IV veka pre n.e. aa kome se nalaze likovi trojice predstavnika dinastije
Spartokida: Spartok , Perisad I i njihov brat Apolonije. Sva trojica su predstavljena u
isto grkom vidu. Ali Strabon u jednoj od svojih ocena visokim moralnim kvalitetima
koji ne poseduju sarno Grci ve i varvari" kao primer takvog plemenitog ,,varvarina,,
navodi bosforskog vladara Leukona.
Istorijski smisao promene do koje je dolo na Bosforu smenjivanjem dinastije
razotkriva se u politici Spartokida. Sudei prema svemu to saznajemo toj politici, ona
je imala dva glavna cilja: proirenje teritorijalnih poseda bcssforske drave i jaanje
vlasti centralne vlade. Prvi od tih zadataka bio je uslovljen nastojanjem da se bosforski
izvoz ita obezbedi svojom vlastitom poljoprivrednom bazom; drugi cilj proisticao je iz
prvog, jer je vlast nad prostranom teritorijom u iji su sastav zajedno s gradovima ulazili
i predeli lokalnih plemena nuno zahtevala i drukije metode uprave koji su se morali
oslanjati na ira ovlaenja centralne uprave.
Vreme kad je poela da se razvija bosforska teritorijalna ekspanzija i kad su
Spartokidi u tom pravcu postigli prve uspehe mje tano poznato. Ona se uglavnom
primeuje tek u doba vladavine bosforskog vladara Satira (433-389. g. pre n.e.). Ime
Satira poznato je antikoj tradiciji. Njega spominje Isokrat u svojoj tzv. bankarskoj
besedi" koja je kako izgleda odrana 393. g. U toj besedi spominje se neki Sopej koji je
od Satira dobio na upravu veliku oblast" i koji je uopte vodio brigu ,,o svirn njegovim
posedima". U Polienovom kazivanju Meoanki Tirgatao, eni sindskog kralja
Hekateja, pominju se ratne operacije koje je Satir vodio na tamanskoj strani moreuza. Iz
tog kazivanja Poliena moerao da zakljuimo da se u to vreme Sindika ve nalazila pod
kontrolom bosforskih vladara. Satirovo ime spominje se jo i 11 sholijama uz
Demostena. Ovde se kae da je Satir umro u vreme kad je bosforska voiska opsedala
Teodosiju.
Rat s Teodosijom zavren je njenim pokoravanjem Bosforu. Taj rat uopte
predstavlja jedan od najznaajnijih dogaaja u bosforskoj istoriji u doba koje
razmatramo. On je, s jedne strane, oigledno izazvan time to je Teodosija koja nije ula
u sastav bosforskog saveza irnala vrlo dobru luku i neobino plodnu teritoriju. Prema
tome, posedovanje Teodosije trebalo je da Bosporu obezbedi tranzitnu luku koja je za

njegovu trgovinu itom bila od naroite vanosti i da istovremeno proiri zapadnu

granicu bosforskih poseda do strateki veoma pogodnog poloaja. S druge strane, prema
podacima jednog od najpouzdanijih periplusa, u Teodosiji su iveli bosforski politiki
emigranti. S obzirom na stabilnost poliskih tradicija u grkom svetu moemo da
budemo sigumi u to da je politika dravne centralizacije, koju je vodila bosforska vlada
oigledno jo iz doba Arheanaktida, nailazila na opoziciju od strane simpatizera
nekadanje poliske nezavisnosti, U Isokratovoj besedi, koju smo maloas spomenuli,
govori se zaverenicima koji su pripreraali atentat na Satira. Boravak neprijatelja
postojeeg politikog ureenja na Bosforu u neposrednoj blizini njegovih granica, uz to
u gradu koji je jo uvek uvao svoju polisku nezavisnost, morao je bosporskim
upravljaima izgledati krajnje opasan.
Kao to smo ve kazali, u rat koji je otpoeo protiv Teodosije umeala se Herakleja
Pontska metropola Hersonesa. Izgleda da je ona s Teodosijom bila povezana
trgovinskim vezama, a, s druge strane, plaila se za sudbinu svoje mlade tek osnovane
kolonije Hersonesa. Proirenje granica viestruko jaeg Bosfora svakako je predstavljalo
opasnost za nezavisnost Hersonesa. Zbog uplitanja Herakleje, koja je kao pomo
opkoljenoj Teodosiji poslala svoju flotu, ratne operacije su se otegle. Posle Satirove
smrti na elo bosforskih oruanih snaga koje su operisale kod Teodosije doao je njegov
naslednik Leukon. Teodosija je konano prisiljena na kapitulaciju. U natpisu sa imenom
Leukona, koji je naen na obali Cukurske delte i koji verovatno potie iz Fanagorije,
Leukon se naziva arhontom Bosfora i Teodosije. Primena termina arhont" koji je inae
organski vezan za politiku strukturu grkih polisa za obeleavanje karaktera
Leukonove vlasti nad pokorenom Teodosijom dozvoljava nam da pomislimo da njena
kapitulacija nije bila bezuslovna.
Pomenuti natpis je jedini gde se Leukon naziva sarno arhontom Bosfora i Teodosije.
U svim ostalim bosforskim natpisima sa njegovim imenom uz titulu Leukona dodaje se
itav spisak imena meotskih plemena koja su bila pod njegovom vlau; u odnosu na ta
plemena on se vie ne naziva arhont, ve kralj. Zbog toga mnogi naunici smatraju da je
cukurski natpis po vremenu najraniji i da su, prema tome, meotska plemena koja ne
nabrajaju u dragim natpisima bila prikljuena Bosforu ve posle osvajanja Teodosije.
Moemo se sloiti s takvim miljenjem. Pobeda nad Teodosijom oslobodila je vojne
snage Bosfora koje su mogle da budu prebaene na dragu stranu moreuza.
Istina, mi nismo sigurni da su bosforski vladari u svim sluajevima snagom oruja
postigli priznanje njihove vrhovne vlasti od strane lokalnih plemena. U sluajevima kad
je plemenska aristokratija bila angaovana u trgovini s bosforskim gradovima,
ekonomska rentabilnost takve trgovine mogla je da je navede na mirno prikljuenje
Bosforu. Izgleda da se to pre svega odnosi na Sinde koji su prema mnogim znacima i
ranije bili tesno povezani s Bosforom. U spiskovima plemena koja su se nalazila pod
vlau Spartokida Sindi su uvek na prvom mestu. U nabrajanju Leukonovih titula iza
Sinda obino dolaze Toreti, Dandariji i Psesi.

Na natpisima Leukonovog naslednika Perisada I (348-309. g., od kojih je prvih pet

godina vladao zajedno sa svojim bratom Spartokom) u tom nabrajanju dolazi do nekih
promena. U jednom od natpisa s titulom Perisada iza Sinda dolaze Toreti i Dandariji, a
Psesa nema. U dragom Perisad se naziva carem Sinda" i Maita" (Meota); u jo dva
druga iza Maita dolaze Tateji i Doshi koji se pre nisu pominjali. Tako stimo utisak da
se vlast bosforskih upravljaa nad svim tim plemenima koja su ivela na teritoriji
dananjeg Tamanskog poluostrva i dalje na jugoistok, ukljuujui i oblast dananjeg
Novorosijska, nije odlikovala stabilnou. Pod uticajem raznih okolnosti neka od tih
plemena verovatno su privremeno otpadala od bosforske drave, a druga su joj se
prikljuivala. nestabilnosti granica bosforskih poseda na azijskoj strani moreuza
govori i Strabon.
Na alost, nae predstave formama u kojima se javljala potinjenost mesnih
plemena vladi Spartokida veoma su rasplinute. Dok definicija vlasti Spartokida u
odnosu na njima podreene gradove izraena u prvom delu njihove titulature terminom
arhont" neosporno svedoi tome da su ti gradovi u vie-manje ogranienom obliku
zadrali svoju polisku samoupravu, dotle je termin ,,car" primenjen u odnosu na
plemena pod vlau Bosfora mnogo tee deifrovati. U politikom reniku starih Grka
taj termin ima veoraa razliita znaenja. Antiki autori carevima nazivaju i voe onih
plemena koja su jo uvala ureenje prvobitne zajednice, i neograniene vladare velikih
robovlasnikih drava sa negrkim stanovnitvom.

Skitski ratnici. Scena na elektrumskoj posudi iz Kulj-Obe (kod Kera), IV vek pre n.e.

U kom sraislu je upotrebljen ovaj termin? Da li on znai da se teritorija ovog ili onog
plemena koje je priznalo ili silom oruja bilo prisiljeno da prizna Spartokide za svoje
careve stvarno pretvarala u njihove posede i stanovnitvo potpuno gubilo politiku
samostalnost? Ovo pitanje spada u red najteih, a istovremeno i najvanijih pitanja
istorije spartokidskog Bosfora. U dananjoj nauci ono se ne raoe smatrati dovoljno
razjanjenim. Ve pomenuta injenica nestabilnosti granica bosforskih poseda na
azijskoj strani moreuza jasno pokazuje da su meotska pleraena i posle potinjavanja
Spartokidima bila u stanju da brane svoju nezavisnost. Ona su je imala i 100 godina
kasnije, u burnim godinama delatnosti Mitridata Eupatora koji je u najteim prilikama
svoje borbe s Rimom traio od tih plemena vojnu pomo. Opravdano je miljenje da su
Meoti pod vlau Spartokida i dalje imali svoje plemenske voe i svoje oruane snage.

Spartokidski Bosfor u svakom sluaju nije predstavljao centralizovanu dravu kakva

nam je poznata iz kasnijih istorijskih perioda. Njegova vlada, ak i da je htela, nije imala
ta da suprotstavi starim tradicijama poliske samouprave robovlasnikih gradova i nita
manje postojanoj tenji za samostalnim ivotom lokalnih plemena, tenji koja je vukla
svoj koren iz epohe prvobitne zajednice iz poretka vojne demokratije. Zajedniki ivot
robovlasnikih gradova i lokalnih plemena u okviru iste dravne zajednice dugo
vremena je davao spartokidskom Bosforu posebno obeleje. Te dve koraponente u
njemu nisu raogle brzo da se sliju. Odatle potie dvojnost politike strakture Bosfora
koja se tako jasno odravala u dvostrukoj titulaturi vladajue dinastije. Pomenuta
dvojnost u strukturi bosforske drave zasnivala se na dubokoj podlozi.
U knjizi Kapitala" K. Marks nas opominje da se uvamo precenjivanja uloge
trgovinskog faktora u istorijskom razvoju drutva. Taj faktor moe da forsira razvoj
procesa koji ve postoje u datoj sredini, ali ne i da stvara nove odnose, uslovljene
dubljim zakonomernostima zakonomernostima razvitka proizvodnih snaga i
produkcionih odnosa. Meutim, delovanje robovlasnikih gradova na lokalnu sredinu
tokom prvih vekova od poetka grke kolonizacije bosforskih obala izgleda da se
uglavnom ostvarivalo u procesu meusobnih trgovinskih odnosa. U takvim uslovima
robovlasniki odnosi koje su ti gradovi donosili mogli su da se ire samo u ogranienom
obimu.
Obrazovanjem bosforske drave, kao robovlasnike drave, iskoriavanje rada
neslobodnog stanovnitva dobilo je ire razmere. Pa ipak na Bosforu je pored robova i
robovlasnika bez sumnje i dalje iveo dosta znaajan sloj sitnih, delom slobodnih,
delom zavisnih zemljoradnika. Oni su radili na svojoj zemlji i prodavali ito bosforskim
trgovcima. tome sasvim ubedljivo govori sama injenica da su na bosforskoj teritoriji
ivela pojedina plemena koja su sauvala svoja imena; to potvruju i natpisi i literarni
izvori.
Prema tome, u dravi u kojoj su se na elu nalazili Spartokidi postojali su meusobni
socijalni odnosi raznih tipova. Uporedo s robovlasnitvom u gradovima koje su u svoje
vreme osnovali grki kolonisti i na posedima krupnih zemljoposednika gde su radili
robovi i zavisno stanovnitvo ovde su ivela i lokalna plemena koja su i dalje uvala
ostatke prvobitne zajednice. Vlast Spartokida nalazila je sebi vrst oslonac u
najamnikoj vojsci i u onim razgranatim vezama Spartokida s lokalnim plemenima koje
su im omoguavale korienje vojnih snaga tih plemena pod vidom saveznitva. Istina,
izgleda da je graanska vojska postojala i u gradovima.
Teritorijama pod svojom vlau Spartokidi su oigledno upravljali neposredno i
pomou svojih namesnika. U izvorima kojima raspolaemo ima nekoliko napomena
namesnicima. U nekim sluajevima oni su bili u rodbinskim vezania s vladajuom
dinastijom, a u drugim sluajevima za to su korieni Grci.

Dominantan poloaj u bosforskoj dravi pripadao je viem sloju stanovnitva

robovlasnikih gradova i lokalnoj plemenskoj aristokratiji koja je imala zajednike
interese s robovlasnicima i bila u znatnoj raeri helenizovana. Ta grupa stanovnitva ne
samo u Pantikapeju ve i po malim bosforskim gradovima isticala se svojim
bogatstvom. Predstavnici bosforskih vladajuih kragova posedovali su velika imanja
koja su svakako obraivana rukama robova, kao i velike zanatske radionice, kakve su na
primer radionice za proizvodnju opeke. U njihovim rukama nalazila se i bosforska
trgovina.
irenjem bosforske teritorije i ukljuivanjem podruja nastanjenih lokalnim
plemenima u njen sastav, bosforski izvoz stekao je sigurnu osnovu. Podatke obimu te
trgovine u IV veku pre n.e., u periodu procvata bosforskog ekonomskog ivota,
nalazimo u jednom od Demostenovih govora iz 355/54. g. pre n.e. i kod Strabona.
Prema svim ovim podacima, samo iz Teodosije bosforski vladar Leukon izvezao je u
Atinu oko 2 miliona i 100 hiljada medimni (skoro 85.000 toma) ita. Svake godine iz
Bosfora u Atinu izvoeno je vie od 400 hiljada raedimni (oko 16.000 tona) ita. Deo
tog ita Atinjani su sami troUi, a ostalo su preprodavali drugim grkim gradovima, pri
emu su dosta zaraivali. Zainteresovanost Atine za trgovinu s Bosforom nala je svoj
odraz u poasnom dekretu atinske narodne skuptine iz 347/46. g. koji je izdat u ast
trojice Leukonovih sinova Spartoka, Perisada i Apolonija. Prema tom dekretu koji se
sauvao do naih dana, sva trojica su na panatenejskim sveanostima krunisani sa po
jednim zlatnim vencem, a svaki od tih venaca vredeo je 1000 drahmi. Istovremeno im je
dato pravo da u Atini uzimaju mornare za svoje bosforske brodove. Za uzvrat
Leukonovi sinovi su obeali da ce se i ubudue brinuti isporukama bosforskog ita za
Atinu i da e verno sluiti atinskom narodu.
Atinsko-bosforska trgovina odvijala se u uslovima maksimalne uzajamne
dobronamernosti. Atinski trgovci uivali su pravo izvoza bez plaanja carine. Isto pravo
uivali su i bosforski trgovci u Atini, a pored toga imali su pravo transportovanja svoje
robe bez ekanja na red.
Bosforsko ito, slana riba i druge vrste mesnih sirovina pored Atine izvoeni su i u
Mitilenu na ostrvu Lezbos, u gradove Jonskog primorja i u dmge grke centre. Iz Atine,
Korinta, Tasosa, Hiosa i drugih mesta na Bosfor je uvoeno maslinovo ulje, vino,
umetnika keramika, proizvodi od metaia, tkanine i drugo.
Arheoloka istraivanja bosforske teritorije pokazuju da je istovremeno s razvojem
trgovine rasla i vlastita zanatska proizvodnja Bosfora. Tokom iskopavanja bosforskih
naselja naeno je zrnevlje to potvruje da su ovde naveliko gajene kulture kao to su:
penica, jearn, proso, soivo. Prema reima Strabona, bosforska zemlja bila je naroito
plodna. Nalazi kostiju krupne rogate stoke, konja, ovaca, koza i svinja dozvoljavaju da
govorimo razvitku stoarstva. Ribarstvo je predstavljalo vrlo rasprostranjenu
privrednu granu na Bosforu.

Napredak zanatstva pre svega nalazi svoju potvrdu u ogromnom broju nalaza lokalne
keramike: amfora, pitosa, stonog i kuhinjskog posua, krovne opeke, itd. Zahvaljujui
igovima na crepovima poznata su nam imena vlasnika radionica za izradu crepa; tako
saznajemo da su neka od tih preduzea pripadala samim Spartakidima. razvijenosti
predionikotkake proizvodrije svedoe nalazi zemljanih preslica koje se stalno nalaze
na teritoriji bosforskih naselja. Na Bosforu je takoe postojala proizvodnja raznih
predmeta od uvoznog metala; analiza ljake pronaene tokom iskopavanja jednog
bosforskog naselja pokazala je da bogata nalazita gvozdene rude na Kerkom
poluostrvu po svoj prilici nisu eksploatisana u staro doba.
Radovi bosforskih zlatara bili su nadaleko poznati, naroito bosforska toreutika koja
je zastupljena takvim poznatim primercima kakvi su uveni primerci posua iz KuljObskog, Voronekog i drugih kurgana. Veina tih predmeta spada u IV vek pre n.e.
Proizvodnja vaza ukraenih umetnikim crteima poela je na Bosforu neto kasnije,
izgleda tek krajem IV veka pre n.e., kad se zapaa izvesno smanjenje atinskog uvoza.
Jasnu predstavu kulturi koja se formirala na Bosforu pruaju grobovi. Rard grobovi
po bosforskim gradskim nekropolama relativno su siromani. Meutim, krajem V veka
uveden je obiaj da se na grobovima bogatih ljudi podiu spomenici (ponekad od
mermera koji se dobavljao iz Atine), a poevi od veka pre n.e. na tim spomenicima
javljaju se reljefi koji predstavljaju likove pokojnika, Na epitafima, istina iz neto
kasnijeg doba, nalazimo imena umrlih i njihovu profesiju. Tako su do nas stigli
nadgrobni spomenici trgovaca, graditelja brodova, uitelja gimnastike, filologa,
gramatiara, naunika. Na spomenicima ratnika spominju se uzroci njihove smrti. Na
primer: natrao na strano neprijateljsko koplje"; ubio ga estoki Ares nomadski" tj.
skitski bog rata; lei u zemlji bosforskoj proboden kopljem".
Karakter predmeta koji su naeni kao grobni prilozi odraava ivot bosforskog
stanovnitva. U enskim grobovima, na primer, esto se nalaze toaletne kutije i posude,
ogledala, vretena i sl.; u mukim sportski rekviziti: posude za ulje kojim se mazalo telo
pre gimnastikih takmienja, gvozdene ili bronzane lopatice (strigili) kojima se kasnije
skidalo ulje, itd.
Na Bosforu su prireivana sportska takmienja i graani bosforskih gradova
uestvovali su u optegrkini takmienjima. tome govore tzv. panatenejske amfore
(nagrade uesnicima takmienja koja su se odravala u Atini za vreme panatenejskih
sveanosti) i jedan gorgipski natpis iz sredine veka pre n.e. U tom natpisu nalazimo
spisak uesnika velikih gimnastikih takmienja sa imenima 226 mukaraca. Ta imena u
veini su grka, ali je zanimljivo to da se meu njima nalaze i takva kao to su Sind" i
Skit". To pokazuje da se meu stanovnicima bosforskih gradova pojavljuju i Ijudi
lokalnog negrkog porekla. U neto kasnijem periodu bosforske istorije taj proces
postaje jo uoljiviji i u vezi s tim cela kultura Bosfora dobija originalan lokalni kolorit.

Pored grobova po gradskim nekropolama na Bosforu je postojao i drugi nain

sahranjivanja: velike zidane grobnice od kamena, esto u obliku stepenastih kupola,
raene na principu tzv. lanog svoda; odozgo su te zidane grobnice zasipane visokim
humkama kurganima. Meu takve grobnice spadaju nadaleko poznati Kraljevski kurgan,
Melek-Cesmenski kurgan i dragi. U okolini dananjeg Kera kurganske grobnice ine
lanac dug vie kilometara koji se prua uzdu padina Juz-Oba. Veoma bogate priloge tih
kurgana najvecim delom razneli su pljakai jo u staro doba. U sluajevima kad se oni
nau netaknuti, zadivljuju nas svojom raskonou obiljem zlatnih i srebmih predmeta,
divne izrade, preteno grke. Ovde treba da napomenemo da se u samoj Grkoj grobnice
ovog tipa ne nalaze; prema tome, u njima treba da gledamo specifinost bosforskog
pogrebnog obreda. Rasko ovih grobnica prua jasnu predstavu bogatstvu kojim je
raspolagalo bosforsko plemstvo. U tom pogledu veoma je karakteristino to to
bosforske monumentalne grobnice vremenski spadaju u IV i poetak veka pre n.e. tj.
u period kad se spartokidski Bosfor nalazio na vrhuncu svog ekonomskog procvata.
Sredinom veka skoro sasvim nestaje raskonih grobnica i zamjenjuju ih mnogo
jednostavnije mogile iji su prilozi neuporedivo skromniji. Ova vrlo uoljiva injenica,
kao i niz drugih pojava, jasno svedoe ekonomskom propadanju Bosfora koje poinje
sredinom veka.
Na alost, oskudnost i fragmentarnost postojeih izvora ne dozvoljavaju da se
rekonstruie konkretna istorija Bosfora u potpunosti kakvu bismo eleli; stoga njoj
moemo praviti samo uoptenu sliku. Godine vladavine Leukona I i Perisada I (389-309.
g. pre n.e.), prema svim znacima, predstavljale su period ne samo ekonomskog vec i
politikog i kulturnog uspona. Upravo u to vreme opaa se intenzivan porast stalno
nastanjenih zemljoradnikih naselja u oblasti oko Kubana. Na osnovu toga moemo
pomiljati da je politika malopre pomenutih Spartokida odgovarala interesima ne samo
vladajue klase ve u ovoj ili onoj meri i interesima irokih slojeva bosforskog
stanovnitva. Gajei ito i proizvodei raznu drugu robu za eksport, to stanovnitvo
oigledno je bilo zainteresovano za dalji razvoj bosforske trgovine, i s obzirom na to
politika Spartokida ila mu je na rukii.
Meutim, situacija stvorena na Bosforu bila je komplikovana. Dalji razvoj procesa
socijalno-imovinskog raslojavanja koji se odvijao kako u gradovinia tako i kod plemena
pod vlau Bosfora nije mogao a da ne za~ otri borbu izmeu bogatih i siromanih,
izmeu eksploatatora i eksploatisamh, izrtieu punopravnih i bespravnih. U to vrerae i
robovlasniki gradovi primorja i lokalna plemena imali su svoje tradicije koje su se
forrnirale tokom vekova, po svoj prilici esto protivrene kako jedne prema drugima,
tako i prema onoj politici koju je sprovodila centralna bosforska vlada.
Protivrenost situacije na Bosforu nala je svoj odraz u jedinom do naeg vremena
sauvanom odlomku, i to u iodorovom delu u kome se povezano izlae tok istorijskih
dogaaja na Bosforu. To je saoptenje meusobnoj borbi sinova Perisada I koje je
Diodor pozajmio od nekog nania nepoznatog antikog autora, ali dobro obavetenog
poznavaoca istorije Bosfora. Meusobni rat kome je re u tom saoptenju zapoeo je

izmeu sinova Perisada I 309. g. pre n.e., tj. odmah posle njegove smrti. Upranjeni
presto preao je u nasledstvo starijem sinu Perisada I Satiru. Tada je mlai Perisadov sin
Eumel sklopio savez s Arifarnom, kraljem lokalnog plemena Tateja, pridobio za sebe
jo neka plemena i digao oruani ustanak protiv starijeg brata. U borbi koja je otpoela,
srednji sin pokojnog Perisada, Pritan, opredelio se na stranu Satira. Ratne operacije
vodile su se uglavnom na azijskoj strani moreuza. Satirove snage sastojale su se od 2000
grkih najamnika, 2000 trakih ratnika koji su se nalazili njegovoj slubi i od Skita,
Satirovih saveznika, koji su dali 20.000 peaka i 10.000 konjanika. Na strani Eumela
nalazila se Arifarnova vojska koja je brojala ukupno 22.000 peaka i 20.000 konjanika.
Ve u prvoj velikoj bici koja se odigrala na reci Tat verovatno jednoj od pritoka
Kubana poto su obe vojske imale velike gubitke, Satir natera svog protivnika u
bekstvo. Progonei neprijatelja, Satir je palio sva naselja koja su mu stajala na putu,
odvodio zarobljenike i uzimao plen. Meutim, preiveli vojnici Eumela i Arifarna, nali
su sebi sklonite u tvravi na obali Tata, koja je za neprijatelja bila teko pristupana
zbog movarnog terena obraslog umom. Da bi se primakla bedemima te tvrave,
Satirova vojska je tri dana morala da kri put kroz umu. Pri tome je trpela velike
gubitke od strela neprijatelja. Kad je etvrtog dana otpoeo juri na tvravu, Satir je bio
smrtno ranjen. Umro je pre ponoi. Posle toga njegova vojska odmah se povue prema
gradu Gargazu koji je izgleda leao na obali Kubana. Satirovo telo preneseno je odatle u
Pantikapej gde se nalazio njegov srednji brat Pritan. Priredivi raskonu sahranu, Pritan
preuze kraljevsku vlast i stavi se na elo vojske koja se nalazila u Gargazu. Eu-

Figuralna posuda u obliku sfinge. Fanagorija. IV vek pre n.e.

mel pokua da se sporazume s Pritanom, predloivi mu da podele teritoriju Bosfora na

azijsku i evropsku. Pritan odluno odbi taj predlog.

Obnavljanjem ratnih operacija premo pree na stranu Eumela; on je osvojio

Gargazu i druga uporita koja su bila na strani Pritana. U odluujuoj bici Pritan je bio
potuen i potisnut do samog moreuza. Uskoro je kapitulirao i odrekao se prestola u
korist Eumela. Posle povrataka u Pantikapej, Pritan jo jednom pokua da povrati vlast,
ali je pretrpeo neuspeh. Ostalo mu je da bei u Kepu gde je kasnije ubijen po nareenju
Eumela.
Postigavi na taj nain pobedu nad oba svoja supamika i prigrabivi nedeljivu vlast,
Eumel se pre svega obraunao sa svima koji su bili na strani njegove brae. Poubijane
su mnoge Satirove i Pritanove pristalice, a takoe i njihove ene i deca. Prema reima
Diodora, uspeo je da se spase Satirov sin koji je iz Pantikapeja pobegao svom prijatelju
skitskom kralju Agaru.
Meutim, i posle svih ovih represalija i posle uvrenja Eumela na bosforskom
prestolu, u Pantikapeju nisu prestala previranja. Za vreme meusobnog rata graani
bosforske prestonice bili su na strani Eumelovih protivnika i sad nisu hteli da se pomire
s prelazom vlasti u njegove ruke. Da bi slomio ta opoziciona raspoloenja i pridobio
Pantikapejane za sebe, Eumel izide pred njih i odri im govor. U tom govoru on je
obeao da ce u gradu uspostaviti staru samoupravu, darovao je Pantikapejanima pravo
na trgovinu bez oporezivanja, pravo koje su oni uivali za vreme vladavine njegovih
predaka, obecao je da e ih osloboditi od naraeta i, kako kae Diodor, govorio je jo
mnogim dragim stvarima".
Ne ulazei na ovom mestu u itav niz mnogostruko interesantnih detalja iz
Diodorovog saoptenja meusobnoj borbi Perisadovih sinova, zadraemo se samo na
glavnim. Ovo saoptenje nam otkriva jednu od jasnih strana istorije spartokidskog
Bosfora. U borbi uestvuju snage koje su veoma raznorodne po svojim etnikim i
socijalnim obelejima; tu su i plemena sa severnog Crnomorskog primorja sa svojim
plemenskim voama carevima", kako iz zove Diodor; tu su i grki i traki najamnici i
primorski robovlasniki gradovi, i stanovnitvo onih plemenskih teritorija koje su se ve
odavno nalazile pod vlau bosforskih vladara. Analizirajui tok ratnih operacija, ne
moe a da se ne izvede zakljuak da je u Eumelovoj pobedi odluujucu okolnost
predstavljala pomoc koju mu je pruio njegov saveznik Arifarn, kralj Tateja. Meutim,
kad se ve pomou svog saveznika popeo na presto, Eumel je morao da rauna sa
Pantikapejom. Obnavljanje ranije poliske uprave u tom gradu, koju su verovatno
ograniile centralizatorske mere neposrednih Eumelovih prethodnika na bosforskom
prestolu, samo po sebi reito govori. Politika laviranja ove vrste, oigledno, bila su
svojstvena ne samo Eumelu, ve su u veem ili manjem stepenu karakterisala optu
politiku bosforske centralne vlade koja je imala posla sa snagama vrlo raznolikim po
socijalnom sastavu. Za vladajuu klasu na Bosfora ova osobenost njene vlasti verovatno
je
u
sebi

krila znatnu opasnost. Pa ipak, u datom sluaju uspeo je pokuaj da se pod

jedinstvenom vladom ujedine roboviasniki gradovi i teritorije nastanjene
lokalnim plemenima.
U doba Eumelove vladavine (310/9-304/3. g. pre n.e.) Bosfor je
predstavljao veliku i jaku dravu koja je pretendovala na hegemoniju i nad
dmgim obalama Crnog mora. tome svedoi sve to znamo spoljnoj
politici Eumela. On nastupa protiv Lisiraaha, pruajui podrku Kalatisu na
zapadnopontskoj obali, koji je Lisimih opseo, i preseljava sebi na Bosfor
1000 graana tog grada. Snagama bosforske flote on vodi odlunu borbu
protiv pirata ria Crnom moru i time mnogo doprinosi porastu autoriteta
bosforske drave u oima svih pontskih Grka.
Meutim, veiiii velikih Eumelovih planova nije bilo sueno da se
ostvare. Poslednjih godina IV i prvih godina veka pre n.e. Bosfor se ve
nalazio na rubu onog perioda koji prolazi u znaku propadanja i zavrava se
ustankom robova i gubitkom dravne nezavisnosti Bosfora, istina samo
privremenim gubitkom.

GRKA U PRVOJ POLOVINIIV VEKA PRE N.E.

1. SOCUALNO-EKONOMSKA KRIZA U GRKOJ POETKOM IV
VEKA

Peloponeski rat predstavljao je otru reakciju od strane ostalih drava

Grke na ekspanzionistike tendencije i tendencije ka objedinjavanju koje je
sprovodila ekonomski najrazvijenija robovlasnika drava u staroj Grkoj
Atina. Meutim, sama ta stremljenja ka objedinjavanju, koja su u V veku
dovela do formiranja velike Atinske arhee, posle njene propasti 404. g.,
morala su, makar i sa izvesnim zakanjenjem, da se ponovo pojave i kod
njenih pobednika kod vodecih drava Peloponeskog i Beotskog saveza u
Sparti i Tebi, u Tesaliji, na Halkidiku, a u neto raanjoj meri ak i kod
svakog meu veim polisima koji su se nalazili na ostrvima i po obalama
Egejskog mora, u kolonijama Sicilije, Velike Grke i Ponta. Razlog je bio taj
to je vreme uske poliske autarliije vec bilo prolo: ona je predstavljala
potpuno prirodnu pojavu samo u periodu raanja klasine forme
robovlasnike proizvodnje.
U IV veku Grka je u vezi sa daljim razvojem proizvodnih snaga, sa
irenjem intenzivnijih formi robovlasnike privrede, prelazila u vii stupanj

one robovlasnike formacije za koju su bila neophodna ira ekonomska i

politika objediiijenja. Ta tendencija ka objedinjavanju kasnije je nala svoj
izraz u dravi Aleksandra Makedonskog i u helenistikim dravama. Prema
tome, celo pitanje svodilo se na to u kakvom obliku je moralo da se izvri
savladavanje ekonomske izolovanosti i politike autonomije mnogobrojnih
polisa Grke: u obliku hegemonije, tj. prevlasti najjaeg polisa nad ostalim,
slabijim polisima, u okviru vie-manje demokratske i ravnopravne federcije,
ili konano, u fornii pokoravanja neke mone strane drave, na primer,
Persije.
Ali u IV veku proces savladavanja pocepanosti odvijao se u okolnostima
estoke socijalne krize kakvu jo nije poznavao vek Temistokla, Kimona i
Perikla. Peloponeskim ratom strahovito je bila opustoena cela Grka kojoj
su zadate nenadoknaive materijalne tete. Ovaj. Peloponeski rat, veoma se
mnogo oduio pisao je jo Tukidid (I, 23, 13) i doneo toliko nevolja Heladi
koliko ni jedan drugi rat u istom vremenskom razmalcu. JerTTiiti ie ikada
toliko gradova bilo osvajano i opu^ toeno... a nije bilo nikada ni toliko
progonstava i ubijanja Ijudi, jednih u samom ratu a drugih u graanskim
nemirima... zemljotresima koji obuhvataju veliki deo Zernlje... velikim
suama koje je u nekim krajevima pratila glad i ona bolest koja je nanela
veliku propast i unitila ogroman broj ljudi: kuga. Sve ove nevolje dogodile
su se u ovom ratu."81
Rat je zahvatio celu Heladu i u njoj nije bilo oblasti koja ne bi bila
izloena njegovom zaraznom delovanju. Aji posebno je stradalo seosko
stanovnitvo Atike zbog Arhidamovih pohoda u cilju pustoenja i zbog
sistematskog razaraiija celokupne njene seoske teritorije koje su posle
zaposedanja Dekeleje sprovodili Spartanci skoro punih deset godina:
poseeni su svi njeni uveni nasadi maslinovog drvea, propali su vinogradi,
popaljeno je mnotvo imanja i sela, unitena je ili je od gladi uginula sva
stoka saterana u opsednuti grad (Tukidid, Vn, 27, 3-5). Najvei deo
nekadanjih zemljoradnika nije se vie vraao na svoje opustoene posede,
poto nije iniao sredstava za obnavljanje svoga gazdinstva. Tim
upropaenim i osiromaenim prikljuilo se jo mnotvo kleruha koji su bili
proterani sa svojih zemljita, to je delimino sproveo vec Lisandar, a zatim i
povratnici iz izgnanstva (na primer sa ostrva Lezbosa, iz Hersonesa trakog i
iz drugih mesta). Broj siromanog naroda u Atini IV veka izgleda daje
iznosio najmaiije 60% ukupnog broja stanovmtva. ak su i mnoge ene iz
plemikih porodica, prema Ksenofontovim reima, bile prisiljene da

81 Tukidid, Peloponeski rat, Prosveta, Beograd 1999, str. 29

(prevod Duanka Obradovi)

zarauju hranu odlazei u najam kao dojilje, nadniarke itd., a nekadanji

vlasnici imanja pretvarali su se u najamne radnike (Spomeni", , 8, 1). ,,U
staro doba nije bilo prosjaka i niko nije sramotio dravu moljakanjem za
railostinju pie Isokrat. sad je broj siromaha vei od broja onih kcjf jraaju
reakar neto. Oni misle samo na to kako da dou do hrane za dai nji -i >je
u gomilama pred oiidovima u nadi da e ih posluiti reb, unajuiij se kao
pozorini statisti, spremni su na najmranije poslove."
Srozavanje kupovne moi masa prouzrokovano dugotrajnim ratom,
naruavanje trgovakih veza i zavisno od toga smanjenje obima spoljne
trgovine, razvoj lokalne zanatske pmizvodnje u kolonijama sve to dovelo
je do naglog opadanja potranje zanatskih proizvoda u nekadanjim
proizvodnim centrima kopnene Grke. Radnici i zanatlije mue se radei iz
noci u no govorio je sofista-demokrata Prodik i pri tom jedva mogu da
odre goli ivot: oni stalno kukaju na svoju zlu sreu, ak i noi provode u
tubalicama i suzama". Sirotinja... ak ni vlastitu sahranu nema ime da
plati" dodaje Aristofan (Plutos", 555; komedija prikazana 388. g.). Zajedno
s time rad slobodnih zanatlija sve je vie patio od konkurencije krupnih
robovlasnikih preduzeca, kojima imamo podatke tek iz poslednjih godina
V i poetka IV veka; izgleda da su ona nastajala u vezi s obiljem
kvalifikovanih robova-Grka iz redova stanovnitva gradova koje je, kao to
je bio siuaj sa Potidejom, Platejom, Delosom i drugim, celo bilo prodato u
ropstvo; tako je, na primer nastala poznata radionica titova Lisije u kojoj je
radilo 120 robova, radionice za izradu oruja Demostenovog oca sa 63 robametalca. ak su i same drave iroko koristile robovski rad. Kako se moe
zakljuiti na osnovu graevinskih natpisa od 38 imena danas poznatih zidara
koji su radili na podizanju Erehtejona u Atini (graevinski radovi su bili
zavreni 406. g.) 15 su nesumnjivo imena robova. Jmena robova nalazimo iu
sauvanim raunima koji sejodnose-na izgradnju hramova Demetre i
Persefone u Eleusini i na druge gradnje.tog cloba. Potranja slotaodnih
radnika i zanatlija bila je. toliko smanjena da se pojavila kategorija radnikaepisitija, tj. onih koiisu radili samo za hranu.
Zato su mnogi bili prisiljeni da naputaju svoja rodna mesta i da se u
potrazi za zaradom sele u tuinu u kolonije Velike Grke i Sicilije, u gradove
Crnomorskog primorja ak i na teritorije pod vlau persijskog cara,
prelazei preko surovog ophoenja satrapa i prezira lokalnog stanovnitva
to je bilo uobiajeno prema toj vrsti izbeglica i doseljenika. Pragi.su bili
prisiljeni da se prihvate opasnog zaniraanja slube vojnika-najamnika, pa su
odlazili u najamnike bilo koje grke ili tue vojske. Njih su nazivali
nesrenici od 4 obola", jer im je nadnica iznosila 4 obola, tj. bila je znatno

manja od nadnice obinog nekvalifikovanog radnika koji je zaraivao 6

obola na dan (zarada kvalifikovanog radnika, na primer zidara, u IV veku
iznosila je 2 drahme). Zbog masovne emigracije materijalno upropaenih
Ijudi iz niih slojeva atinskog stanovnitva u tue zemlje, broj odraslih
graana u Atini opao je na 30.000, ak i bez obzira na povratak kleruha
(Aristofan, Eklesijazuse", to znai: ene zakonodavke")
Istovremeno se u Grkoj posle Peloponeskog rata opaa dotad jo
neviena (po svojim razmerama) koncentracija bogatstava u rukama malog
broja lica. Ogromne koliine dragocenih metala koje su za vreme rata bile
putene u opticaj preplavile su Grku. Persijska novana pomo koju su
dobili Alkibijad, Lisandar, vladajui krugovi Sparte, pa ak i drugorazredni
zapovednici peloponeske flote bila je tako velika (Isokrat je procenjuje na
5000 talenata), da su zlatni darici postali obina moneta u opticaju irom
Grke. U Sjailu^ujajeriinauarsi iJiainiosti
ogroman
plen u vidu zlatnog i srebrnog novca, grumenja zlata i srebra, skupocenih stvari.
Kad se Lisandar vraao kui pratila ga je itava komora s tovarom zlatnih
venaca koje je on dobio od nekadanjih atinskih saveznika u znak
zahvalnosti za njihovo osloboenje". Osim toga, on je sa sobom doneo 4 /0
taienata u srebru koliko mu je ostalo od neutroene pomoi primljene od
persijskog carevia Kira, satrapa Male Azije, iako je neto ranije po Gilipu
poslao kui 1500 talenata, koje je dobio na isti nain (Ksenofont, Grka
istorija", , 3, u; Diodor, , 106), -Atina je o^jmjgdovnog forosa koji je
svake godine primala od saveznika (blizu 1000 talenata) pustila u opticaj sve
blago boginje Atine (blizu 6000 talenata), zlatno ritualno posue Partenona,
a 406. g. istopila je ak i zlatne votivne statue ,,bea" koje su se cuvale u
tom hramu. Takvim merama uzimanja imovine hramova pristupilo se u
itavoj Grkoj i po kolonijama na primer tako su uradili: Dionisije u
Sirakuzi, Euforn, tiranin Sikiona, Jason, tagos (voa) Tesalije; Arkaani su
opljakali Zevsov hram u Olimpiji (364. g.), Fokiani hram Apolona u
Delfima (od 356. do 346. g.). Zlata je bilo toliko da je odnos njegove cene u
poreenju sa srebrom 1 : 13,5 u 430. g., pao na 1 : 12 u 390. g. i na 1 : 10 u
370. g. Ta ogromna koliina skupocenog-metala koju su grke drave izdale
za ratrie potrebe preteno se koncentrisala u rukama raznih liferanata,
preduzimaa i tzv. poslovnih Ijudi, vlasnika radionica za izradu oruja,
brodovlasnika i slinlTi;~a u Sparti, pored ljudi ove vrste, jo i u rukama
ljudi na uglednim poloajima (u rukama kraljeva, efora, geronata, nauarha,
harniosta)7T^rsu znali da sebi prigrabe bogate ostatke obilne persijske
pomoi i najvei deo ratnog plena. U vezi s tiiu poetak IV veka karakterie

pojava veoma-veUkih imovina koje su prethodnih stolea bile nepoznate ili

su barem predstavIjale izuzetak (Kalija, Nikija).
Kolike su stvamo bile imovine tih bogataa skorojevica" (Aristotel,
Retorika", , 9, 1387 a), kako su ih zvali u Grkoj, teko se moe utvrditi.
Poznato je, na primex, da je veliki atinski bogata Pasion imao najmanje 40
talenata, a toliko je ostavio naslednicima posle svoje smrti (389. g.) i poznati
atinski vojskovoa Konon; izgleda da nita manje nije stekao tokom nekoliko
godina posle pobede kod Knide (394. g.) i jedan od Kononovih pomonika,
neki Nikofem; jedan od njegovih sinova Aristofan koji ranije nije imao
nekog naroitog imetka, a od oca je dobio samo jedan raanji deo njegovog
bogatstva, kupio je zemlju i kuu za 5 talenata i za kratko vreme potroio 10
talenata za razne liturgije (horegiju, trijerarhiju) i druge drutvene obaveze,
poreze i rashode u korist drave (Lisija; Beseda u odbranu Aristofanove
imovine, 28-44). U narodu se prialo i drugim takoe velikim imovinama
koje su iznosile po nekoliko desetina talenata i koje su, razume se, marljivo i
veto pokrivane da bi se izbegao porez ili ak konfiskacija (bogatstvo
Ishomaha raunalo se na 70 talenata, Stefana na 50, Diotima, stratega iz 388.
g., na 40 talenata; imovinu Diotima pripisivali su blagodamostima" koje je
on dobijao od trgovaca itom za vreme komandovanja atinskom flotom koja
je operisala u crnomorskim moreuzima. Upor. Lisija, cit. beseda, 45-50).
Elianinu Kseniju govorilo se da je svoje srebro morao meriti medimnima
(Ksenofont, Grka istorija", , 2, 27). Dobar deo tih velikih novanih
kapitala u IV veku bio je ulagan u razne komercijalne i lihvarske pekulacije.
Aristotel je itave dve glave ( i IV) I knjige svoje Politike" posvetio
pitanju ,,u emu se sastoji vetina sticanja imovine,,. Optu karakteristiku
umeiiosti da se stie bogatstvo prema naem shvatanju predstavlja to ako je
neko u stanju da u svoje ruke uzme neki monopol... Tako je u Siciliji (za
vreme vladavine tiranina Dionisija 406-367. g.) nekixflJifiLza novac koji.mii
je bio-dat uz kamatu kupovao sve gvoe iz rudnika a zatim^kad su doli
trgovci iz trgovakih luka, poeo je to gvoe da prodaje kao monopolist, s
malim dodatkom na njegovu normalnu cenu: pa ipak taj ovek uloivi 50
talenata, zaradio sto" (Politika", I, 4, 6-7). Takve stvari korisno je da znaju
i politiki radnici: mnoge drave, a jo u veoj meri pojedine porodice,
morale bi da poveaju svoj budet putem slinih izvora prihoda. Ima i takvih
dravnika ija je celokupna delatnost usmerena... tim putem" (isto, 8). Lisija
se 377. g. ali na prljave mahinacije kompanije pekulanata itom koji ito
kupuju svuda i ponekad akTn dobaTrmra^diiTnas kao po"opsaom"..
Njihovi su interesi suprotni interesima ostalih ljudi: oni pre svega zgru onda
kad na vest nekoj dravnoj nesrei prodaju ito po kupljim cenama. Vae
nesree toliko ih raduju da njima ponekad saznaju pre svih ostalih, a

ponekad ih i sami izmiljaju: putaju fame tome kako su toboe na Pontu

stradali nai robovi, ili kako su ih toboe zaplenili Spartanci na izlasku iz
Helesponta, ili kako su blokirane luke, ili kako e biti narueno primirje. Kad
vam je hleb najpotrebniji, oni varn ga otimaju iz usta i nee da prodaju ito,
da ne bismo govorili ceni i da bismo ga kupili po svaku cenu... Ponekad ga
poskupljuju za jednu drahmu u toku jednog istog dana". (Lisija, Beseda
protiv trgovaca itom, 12-16).
pekulisalo se i sa zemljom. Aristofan, Nikofemov sin, koga smo malo
pre pomenuli kao bogataa-skorojevia, kupio je priblino u isto vreme
zemljite povrine 300 pletri (oko 30 ha), to je za atike pojmove bio velik
komad zemlje. Neto kasnije Demosten pria vrlo velikom imanju nekog
Fenipa koje je iznosilo 3600 pletri (oko 360 hektara). Tako veliko irrianje
moglo je da se stekne samo masovnom kupovinom mnogih zemljinih
parcela koje su pripadale ljudima upropacenim ratom i krizom, jer je ranije
u Atici preovladavao oblik sitnog zeniljoposeda (ukoliko se tome moe
suditi na osnovi natpisa na dunikom kamenju, na osnovi kupoprodajnih
ugovora koji su bili registrovani kod poleta, na osnovu inventara nasledstva
kojima se govori u sudskim ugovorima, itd.
Ova mobilizacija zemljoposednitva morala je da poprima naroito otre
forme u onim obratima Grke gde je jo preovladavalo seosko gazdinstvo: u
Tesaliji, Beotiji i Lakedemomi. U Tesaliji plemenska aristokratija kojoj su se
na elu nalaili Skopadi 'i Alevadi povlai se pred novim bogatim
zemljoposednicima, takvim'kakav je.IJkaroiu.lirapin uFeri (401-390. g.)
koji nije pripadao plemenitom rodu i njegov naslednik Jason (390-370. g.);
ovaj poslednji pokupio je jednom prilikom od njemu pcxlreenih naselja u
Tesaliji 1000 volova, 10.000 ovaca i druge stoke na ime rtvenog dara
Apolonu Delfijskom (Ksenofont, Grka istorija", IV, 4, 29). U Beotiji ranije
vladajua oligarhija bogatih zeraljoposednika vitezova" takoe se morala
povui ustupajui mesto novim slojevima iz redova sitnih zemljoposednika
koji su poeli da uvode intenzivmje poljoprivredne kulture povrtlarske,
voarske i vinogradarske. Ti novi zemljoposednici bili su vezani zajednikim
interesima s trgovako-zanatlijskim stanovnitvom beotskih gradova koje je
bilo u porastu i koje je posle dugog zastoja nastojalo da izae na more i da
dobije svoju vlastitu flotu.
Interese tih novih socijalnih grupa odsad e zastupati krupni dravnici Tebe iz
380-360. g. Ismenija, Melon, Pelopida, Epaminonda i drugi.

U oblasti zeinljoposeda do naroito velikili proraena-doSlo je uSparti gde

se prema reima Platona skupilo vie zlata i srebra nego u itavoj Heladi
(Alkibijad", I, 122e). Ogrorana bogatstva koja su u ovu zemljoradniku
zemlju sluajno nagrnula, mogla su ovde nai sebi primenu jedino ulaganjem
u zemljini posed, putem otkupljivana klerova od osiromaenih i ratom
unesreenih spartanskih porodiga. Spartanska oligarhija rado je izala u
susret potrebama svojih obogacenih lanova i oko 400. g. efor Epitadej, pod
vidom dozvola za nasleivanje i darivanje" klerova, sproveo je zakon kojim
se faktiki legalizovala njihova prodaja. Kupovina zemlje u Sparti od tog
doba odvijala se tolikom brzinom i tako burno, da je ve uprvoj polovini IV
veka broj punopravnih Spartijata pao na 1500 ljudi, a u dragoj polovini IV
veka ak i na 1000. Tako je zemljina svojina u Lakedemonu pie Aristotel
(Politika", , 6, 10-11) dola u ruke malog broja lica... i 2/5 teritorije
postale su svojina ena" (kao naslednica iH u vidu miraza). Ve 395. g. na
glavnom trgu Sparte u gomili od 4000 ljudi moglo se nai samo 40
punopravnih (Ksenofont, Grka istorija", m, 3,5) tj. zemljoposedom
obezbeenih Spartijata: ogromna veina nekadanjih ve se bila srozala na
poloaj prostih" hiporaeiona.
Za obraivanje novih velikih zemljoposeda bogati Spartijati su poeli da
se snabdevaju velikim brojem robova. Ali znaajan deo novosteenih
bogatstava nije nalazio produktivnu primenu u privredi ve je troen na razne
vrste zadovoljstava i na luksuz ime se brzo likvidirala uvena skromnot i
strogost spartanskih obiaja. U Lakoniji i Meseniji su ureivani raskoni
posedi (upravo u td doba raa se kitnjasti tzv. korintski stil" u arhitekturi),
stalne gozbe su postale uobiajena zabava spartanskog plemstva, za vete
robove-kuvare plaane su basnoslovne svote. Istina, isti prohtevi za sjajem i
luksuzom, zabavljanjem i razmetanjem", kako se izraava Platon (Drava")
572 v), postali su obina pojava i u Atini i u dragim dravama Grke, na to
se neumorno ale i govornrcrXCisija i Demosien), fiTooti (Platon i
Aristotel), i publicisti (Isokrat), i komediografi (Aristofan u svojim kasnijim
delima). Platon, na primer, ovako prikazuje ivot bogatog dangube, sina
bogataa-skorojevia: Zivi ovek iz dana u dan zadovoljavajui svaki
prohtev koji mu padne na um: sad lumpuje pozvavi flautiste, sad pije
mineralnu vodu drei kuru mravljenja, sad se bavi telesnim vebama, sad
lei lenstvujui bez ikakve brige, sad iznenada poinje da od sebe pravi
naunika" (Drava", 561 s). Ti besposleni ljudi ive u raskonim dvorcima
koji svojini sjajem i lepotom nadmauju javne zgrade (Demosten, ,
906), plaaju ogroman novac heterama, kakva je, na primer, Teodota prema
opisu kod Ksenofonta: ona se ,4 sama kiti skupocenim nakitom", a njena
majka ima haljina i ukrasa nesvakidanjih i mnogoljupkih sluavki koje su

takoe obuene ne kako bilo i uopte kua joj je puna" (Spomeni", , 11,
4). Kasnije je jedna od tih modernih dama atinskog polusveta Frina podigla u
Delfima (Pausanija, IX, 27, 5) svoju pozlaenu statuu, ak je nudila da za
svoj novac obnovi bedeme u Tebi koje je poruio Aleksandar Makedonski
(Atenej, Vm, 591). Umetnost je sada okrenula lea osiromaenom narodu i
prela je u slubu bogataa: komedija je poela da se naslauje njihovim
praznim i sramnim ivotom (Menandar), plastika se punila ulnim motivima,
predstavama golih Afrodita, pijanih Dionisa i pohotljivih satira.
Prirodno, socijalna borba poetkom IV veka postala je u Grkoj neobino
otra i napeta. Gnevni protest unesreenih masa, kako se vidi iz literarnih
izvora tog doba, odrazio se u optoj kritici postojeih drutvenih poredaka i u
grozniavim traenjima novog, pravednijeg drutvenog ureenja. U
demokratskim kragovima bilo je vrlo popularno miljenje da glavni koren zla
lei u privatnoj svojini: nje nije bilo u drevno doba, u periodu zlatnog
veka", nema je ni kod mnogih dragih naroda, na primer kod Skita koji se
zbog toga s pravom smatraju najsrenijim ljudima" (Efor, Fragmenta
Historicorum Greacorum, I, 256, 76). Ona naruava uroenu istomiljenost
i jednodunost kod ljudi (), meusobne simpatije (),
blagonaklonost (), raa neobuzdani egoizam (),
nezajaljivu gramzivost i trku za zaradom (), *nezasitu enju za
sve uzbudljivijim naslaama, praznim ivotom trutova (). Ove
sjajne definicije kakvih su prepuna dela autora iz IV veka Ksenofonta, Lisije,
Isokrata, Platona, Aristotela, Demostena nesumnjivo su nastale u narodnoj
misli i odravaju kritiki odnos irokih narodnih masa prema tekoj
stvarnosti (IV vek); zato su u literarnim delima sraunate na potpuno
prihvatanje od strane najirih krugova slobodnog stanovnitva.
Pored ovih negativnih karakteristika socijalne stvarnosti javljaju se
svojevrsne parole iza kojih se kriju itavi programi za reorganizaciju
celokupnog ekonomskog i socijalnog ivota na novim, pravednim naelima:
mata se optoj ponovnoj podeli zemlje ( ), ukidanju
dunikih obaveza, davanju politikih prava enama, njihovoj
emancipaciji od porodicnog jarma, olakanju u vaspitanju dece, koje je za
siromane roditelje sa mnogo dece predstavljalo velik teret. Sve to obuhvata
se jednim zajednikim terminom koinonija", poredak drutvenosti",
ureenje u kome sva dobra pripadaju svima".
tome da su sve ove ideje vec od samog poetka IV veka kod masa bile
veoma
popularne
svedoi
jedna
od
najranijih
Aristofanovih
komeija7,Eklesijazuse" koja je prikazana 392. g.; u njoj Aristofan u formi

karikiranja i vedrog ruganja ismejava socijalna prieljkivanja i matanja

kojima su se zanosile narodne mase. Prikazan je niirni dravni i drutveni
preobraaj do koga e doi putem lukavo smiljene zavere ena: jednom u
zoru, dok njihovi muevi slatko spavaju, one navlae na sebe muevljeve
hiraatione, podveu unapred spremljene vetake brade, skupe se u narodnoj
skuptini na Pniksu i nateraju je da donese odluku prelazu celokupne
dravne vlasti u ruke ena. U tom novom bapskom carstvu" odmah
zapoinje radikalni prelom itavog driitvenog ivota, prema principu
sprovoenja potpune koinonije" tako da ,,ceo grad postaje jedna kua"
(676). ,,Mi emo svu zemlju uiniti zajednikom za sve" kae voa nove
drave ena-strateg", Praksagora ,,sva bogatstva i novac, sve to svaki
sopstvenik dri. Nareujem, sve mora postati zajedniko i u svemu neka
svako sudeluje! Neka od zajedriikog svako ivi, a ne tako da na svetu
postoji bogata i prosjak, da jedan ore na irokom polju, a drugom nema
mesta za mogilu, da jednoga slue pukovi robova, a drugi da nema ni jednog
momka! Ne, zajedniki ivot urediemo za sve svi ce imati jednaku
sudbinu!" Imanjem zajednikim ( ) hraniemo vas,
mukarci, mi, pametne ene" kae ista Praksagora svom skeptino
raspoloenom muu gospodariemo tedljivo i mudro, polaui raune
celom narodu" (589-607). Svakom e biti nareeno da svu svoju privatnu
imovinu preda u zajedniko vlasnitvo i niko nee od toga beati: koji bi
panietan ovek hteo da uzme na sebe brigu da stie i uva svakojako dobro
,,kad svi budu imali svega u izobilju ita, vina, groa i ribe, kolaa, koulja,
kestenja". Prema miljenju ena upravljaa, podrutvljena imovina c'e se
odraziti neobino povoljno na drutveni moral: poto e svi iveti u izobilju,
ne oseajui potrebu ni za im nestae zavisti, prevare, krae i uopte svakog
zloina, Nee biti potrebe da rade sudovi i zato e ih nestati, nestae ak i
sav dravni aparat, a dravne zgrade postae javne menze i klubovi. Rukovi
e biti besplatni i izdavace se uz besplatne kupone po slovima. I povikae
glasnik: pourite u debelu hladovinu oni sa slovom beta; a oni to se zovu na
slovo teta neka poure koliko ih noge nose u trgovaki red; a oni koji se
prezivaju na slovo kapa trkom u cepenke sitnih prodavaea" (685 idd.).
Nestae i dosadne monotonije porodinog ivota: ene i mukarci slobodno
e optiti meu sobom; deca e biti zajednika i sve odrasle potovace kao
svoje roditelje koji e irn sa svoje strane ukazivati istu meru ljubavi. Ovu
poslednju temu Aristofan razume se koristi za niz frivolnih scena koje su
karakteristine za antiku komediju.
Za utopistike projekte ove robovlasnike epohe karakteristino je to to i
u svom sanjarenju izgradnji novog, pravednijeg drutvenog poretka nisu
bili sposobni da iziu iz zaaranog kruga tipinih robovlasnikih odnosa, U

fantastinom svetu prieljkivane budunosti u kojoj e svim graanima

pripasti ivot pun neprekidnih uivanja, sva briga obezbeenju drutva
materijalnim dobrima imala bi da potpuno sie sa slobodnih" i da se
prenese na robove takoe podrutvljene i organizovane po dobro ureenom
proizvodnom sistemu. Svet blaenih trutova" zamiljen je tako da postoji na
pleima drugog cmog sveta sveta neprekidnog rafa i bezbrojnih patnji
ljudske radne snage koja je radila kao automatizovana stoka. Istina, tome
se govorilo to manje, tek ponekad, uz put, bez uputanja u izline detalje.
,,A ko e da radi, ko e da obrauje zemlju?" pitao je Praksagom njen rau
skeptik. Robovi, razume se" sledi lakonski odgovor reformatorke (651). U
drugoj, slinoj komediji utopiji Aristofana Plutos", koja je prikazana 388. g.
predstavljeni su poteni siromasi" koji nastoje da povrate vid slepom bogu
bogatstva Plutosu da bi ovaj mogao biti pravedniji u raspodeli svojih darova.
Protiv toga odluno protestvuje boginja Siromatva: Ali kad bi bog
Bogatstva (Plutos) ponovo dobio vid i kad bi on sve raspodelio ravnomerno
tada niko ne bi hteo da se bavi naukom ili zanatom, ili da topi rudu, ili da
gradi brodove, da ije ili da pravi tokove, ili da zemlju rije ralom da bi
pokupio rod Demetrin!" ,,Ti govori gluposti" odgovara joj siromahzemljoradnik Hremil, glavno lice komedije , jer ce sve to to si sada
nabrojala za nas raditi sluge ()." ,, odakle sluge?" ne smiruje
se boginja. ,,Jasno, kupiemo ih za novac... Doi e nam neki vet trgovac
robljem iz Tesalije!" (510-522).
Da to nije prosto naklapanje pokazuje utopistieki Ustav" Faleja
Kalhedonskog koji se pojavio u isto vreme kad i ove Anstofanove komedije.
XmfofelTX,J >o1ifi^M nt 4, 1) ga smatra prvim pokuajem da se regulie
rapadela viasiiitv'a, jer, prema railjenju mnogih, unutranji neredi svake
vrsie nastaju upravo zbog piianja koja se odnose na svojinu". Zato je"
nastavlja Aristotel Falej Kalhedonski prvi (tj. pre Platona) dao u tom pravcu
ovakav predlog: sva zemljina svojina graana mora biti izjednaena". Prema
Aristotelovim reima, Falej je pravilno smatrao da obrazovanje takoe
predstavlja bogatstvo i da, prerna tome, u pogledu vaspitanja takoe treba
ostvariti jednakost. ,, miljenju Faleja, drava treba da sprovodi jednakost
u dva pravca u imovinskom i u vaspitaom" (,^Politika", , 4, 6). Ali
najzanimljivije je to prema projektu Faleja sve zanatlije postaju dravni
robovi" koji e raditi za potrebe drave" (, 4, 13), a drava bi trebalo da
rasporeuje njihove proizvode meu graanima takoe po principu
jednakosti.
Jasno je samo po sebi da su prieljkivanja i teorije ove vrste bili veoma
daleko 'od praktinog ivota. Pa ipak se u nckim socijiitoim pokretilTia tog

dobamogu ponekad primetiti tragovi njihovog uticaja. S te take gledita

nesumnjivo je zanimljivo saoptenje Ksenofonta (Grka istorija", III, 3, 5-i
1) zaveri nekog Kinadona u Sparti. Ta zavera otkrivena je po dostavi
jednog od njenih uesraka i likvidirana je na svirep nain od strane
spartanske vlade 397. g. pre n.e. Po tom saoptenju Kinadon je bio mladi
snanog duha i tela, ali nije bio pripadnik grupe jednakih". Sve punopravne
Spartijate smatrao je neprijateljinia naroda koje treba iinititi, a to nije teko
uiniti, jer svim posedima Spartijata ima sarno jean neprijafelj gosgodar, a
saveznika je na svakom posedu mnogo". Zaverenici su znali da se njihove
elje podudaraju sa eljama svih helota, neodamoda, hipomeiona i perijeka:
kad se meu njima zapodene razgovor partijatima, niko ine moe sakriti
da bi ih sa zadovoljstvom ive pojeo". to sejie naoruanja naroda (za
predvieni ustanak), Kinadon je umesto odgovora na ovo pitanje, odveo
(dostavljaa) u duane sa gvozdenom robom, gde mu jepokazao mnogo
noeva, maeva, ranjeva, sekira, sekaa i srpova. Kinadon mu je pri tom
rekao da se omje te vrste nalazi kod svih ljudi koji se bave obradom zemlje,
drveta ili kamena; i kod veine svihmgih zanafiija upotrebljava se dosta
alatki koje mogu posluiti kao oruje za ljude bez ikakvog oruja".
Agitacija zaverenika imala je toliki uspeh da je efore snaao uas" i niu
se uuili aiffiapfe Kmaddfta U SSiMtt grau'j' Ve" su ga posiau grada
s nekim poverljivim nalogom i tu je bio uhvaen. Mueen na saluanju,
Kinadon je izdao svoje saradnike posle ega je na grozan nain pogubljen
zajedno s njima: natakli su im na vratove gvozdene obrue za koje su
prikovali ruke, pa su ih gonili ulicama Sparte nanoseci im grozne rnuke
bievima i podbadaima sve dok nisu popadali mrtvi. Tako se Kinadonova
zavera zavrila zverskim obraunom, koji je tipian za spartansku oligarhiju;
ovim je jol ]e3nohi potvrena velika zategnutost drutvenih ofnosa Sparti
i razumljivo oseanje straha u kome je ivela oligarhija strepei od
mogunosti slinih prevrata. To se odrazilo i u Ksenofontovom saoptenju u
vezi s ovim sluajem; u njemu su navedene rei jednog proroka sudbine,
ideologa spartanske aristokratije: Znamenja pokazuju da smo sa svih strana
opkoljeni neprijateljima, da se naziru grozni dogaaji" (Ksenofont, Grka
istorija", , 3, 4).
Imuni krugovi u Atini nastojali su da osujete sline akcije unesreene
sirotinje drukijim sredstvima i nisu se sluili terorom, karakteristinim za
spartansku oligarhiju. Posle svrgavanja oligarhije Tridesetorice", u Atini je
bio obnovljen demokratski reim sa njegovim sistemom davanja; do obnove
tog reima dolo je 403/2. g. za vreme arhoiita EiIRITdaTlEa^godina je za
Atinu postala u izvesnom sniislu jubilarna kao godina kad je zapoela nova

era. Prostor na Pniksu gde se odravala narodna skuptina bio je proiren i

ograen, a sama skuptina sastojala se mnogo ee. U porotu helijeje sada
su prema vlastitoj elji upisivani svi graani koji su navrili 30 godina
ivota: oni su rasporeivani u 10 sekcija i svaki je dobijao bronzanu ploicu
sa svojim imenom i sa brojem slovom svoje sekcije (od do K), ali su
tokom iskopavanja naene ploice i sa nekoliko fova. Time se potvruje da
je bilo moguce upisivanje u nekoliko sekcija i na taj nain ee sudelovanje
u ulozi porotnika, razume se samo u cilju eeg dobijanja plate koja je sada
poveama na 3 obola. Bez obzira na istroenost dravne blagajne (prihodi
atinske drave poetkom IV veka pali su na 100 umesto 1000 talenata,
koliko su iznosili pred Peloponeski rat), sistem davanja raznovrsnih plata i
pomoci graanima ne samo da je obnovljen u punoj meri ve je i znatno
proiren. Osim teorikona koji se sada delio naroito esto i u iju su blagajnu
sada ulazili na prvonTmestu svi dravni prihodi, 392. g. na predlog Argireja,
u to doba veoma popularnog atinskog strunjaka za sve finansijske operacije,
uvedenesuiiagrade za poseivanje zasedanja narodne skuptine, prvo u visini
jednog, a uskoro u vifiini-dva phnla idiopelija)j^Jtajjiain s Sirokim
slojevima graana u Atini. skretala pSnJa^saldejai ^aofflSja^miimirBrzoi
reorganizaciji drutvenog ivota na nade u dalji razvoj sistema dravne
pomo i". Blagajne iz kojih su isplaivane diobelije i teorikon popunjavane
su putem ijnfiskacije imovine nekili bogatih graana koje su optuivali
sikofanti pred narodnim sudovima ili samom efclesijom, Prema reima
Isokrata, u Atini je bilo opasnije stei naziv bogataa nego izvriti krivieno
delo (Isokrat, O miru", 160 a).
Isti otri socijalni antagonizmi mogu da se konstatuju i u drugim velikim i
malim polisima Grke naroito u Korintu, Argosu, Mantineji, Elidi i mnogim
gradovima Peloponeza, kao i u Tebi, u gradovima Tesalije, Halkidikog
poluostrva i u drugim mestima. Upravo to je i nalo odraza u poznatim
Platonovim reima: ,,U svakoj dravi postoje dve meusobno neprijateljske
drave jedna drava sirotinje, druga drava bogataa i u svakoj od njih opet
mnogo drava" (Drava", 423 a). Toj Platonovoj karakteristici potrebno je
dodati da su u svakoj od grkih drava ivele mase robova koji su bili
izloeni surovoj eksploataciji i koji su estoko mrzeli svoje eksploatatore.
Meutim, sve pobune robova i nepunopravnih slojeva stanovnitva Grke
kao po nekom pravilu svravale su se neuspehom. To se objanjava
zakonomernostima u razvoju robovlasnikog drutva stare Grke u kome jo
nisu bili stvoreni objektivni uslovi za odumiranje robovlasnikih odnosa.
Sami pobunjeni robovi jo nisu bili svesni neophodnosti ukidanja

lobovlasnikog oblika eksploatacije. Oni su jo pedstavljali klasu u sebi, a ne

klasu za sebe.
2. HEGEMONUA SPARTE. KORINTSKI RAT I CARSKIMIR" ^86.
GODINE.
Posle jiloma atinske drave vodea snaga u Grkoj, razume se, postala je
pobednica Sparta. Meutim, ta zaostala konzervativna drava bila je mnogo
manje sposobna nego Atina da preuzme vostvo u politikom ivotu cele
Grke.
Karakteristina je brzina kojom je Sparta odbacila demagoke parole sa
kojima je nastupala u vreme Peloponeskog rata: prestanak atinske tiranije
nad saveznicima", autonomija podjarmljenih gradova", sloboda Helade" i
sl. U stvari, Lisandar je posle bitke kod Egospptama stvorio na Egejskom
moru novu vojno-oligarhijsku dravu, spartansku dravu" s lakonofilskim
oligarhijskim dekarhijama" (vlade desetorice") umesto demokratskih
skuptina i vea, sa hamiostima (vojnim komandantima) i spartanskim
gamizonima umesto likvidiranih atinskih episkopa i kleruhija. Nekadanji
atinski saveznici stvarno su ostali u istoj situaciji podanika" () s tom
razlikom to su promenili podanitvo. Danak koji su sada plaali Sparti u
svakom sluaju potpuno je odgovarao atinskom forosu i takoe iznosio oko
1000 talenata godinje. Sve je bilo isto, sarrio je sprovoenje bilo grublje i
prjjmitivnije. Najmanja tenja ka samostalnosti nemilosrdno je kanjavana.
Heterije sastavljene od boljih ljudi" uz pomo spartanskih vojnih snaga
svuda su se obraunavale s prokletim demosom". Po Plutarhovini reima
cela Helada je sada posle slatkog vina slobode morala da pije bukuri koji
su joj sluili gostioniari Lakedemona" (Plutarh, Lisander", 13, 8). ak se
spartanska oligarhija poela i prema svojim starim saveznicima ponaati tako
nadmeno da su se osetili uvreen i njeni najodaniji saveznici Korint i Teba; u
njima su sticale nadmo snage neprijateljski raspoloene prema Sparti i sad
su odbijale da daju svoju vojsku za nove pohode Peloponeskog saveza pod
vostvom Sparte koji su dobijali karakter kaznenih ekspedicija.
Jedan od takvih pohoda u cilju urairivanja, upravo surovo obraunavanje
s demokratskom Elidom preduzeto 401-400. g. opisuju uz oito gnuanje i
Ksenofont (Grka istorija", , 2, 21-31), i Diodor (XIV, 17), i Pausanija
(, 8, 2). Prema Ksenofontovim reima, efori i narodna skupstina Sparte
odluili su da oitaju Elianima dobru lekciju" za stare uvrede i da od njih
zahtevaju rasputanje Elidskog saveza (,,da bi oni darovali slobodu
poreenim gradovima"). Eliani odbijaju zahtev izjavivi da oigledno

Lakedemonjani hoe da porobe sve Helene" (Diodor). Kao odgovor na to

Spartanci podignu protiv Elide svu vojnu snagu Peloponeskog saveza,
nateravi u ovaj pohod ak i Atinjane. Eliani-demokrati hrabro su se
odupirali pune dve godine, a Spartanci i njihovi saveznici nemilosrdno su
pustoili svu zemlju, palei i unitavajui sve, odvodei iz te oblasti mnogo
stoke i robova". Nisu potedeli ak ui okolinu svetog okmga Olimpije,
poruili su predgraa grada Elide i uvene gimnazije u kojima su trenirale
olimpijske atlete. Pokuali su da putera svojih pristalica obore demokratsku
vladu u samom gradu Elidi i da silom postave oligarhiju na elu sa ranije
pomenutim Ksenijem, uvenim bogataem, koji je svoje srebro merio
medimnima". Meutim, to im nije uspelo, jer je narod prema
Ksenofontovim reima krenuo u borbu pod vostvom svog voe Trasideja, a
oni koji su napravili pokolj (pristalice Ksenija) pobegli su
Lakedemonjanima". Pa ipak. Elidani su se raorali pokoriti, raspustiti svoj
savez i stupiti u savez s Lakedemonjianima da bi makar izbegli gubitak
upravljanja olimpijskim hramom i mkovoenja olimpijskim sveanostima,
to im je bilo dolo u pitanje.
drugom, jo surovijem obraunu sa stanovnicima Herakleje (u Ftiotidi)
i Eteje koji sju izvrili Spartanci 399. g., takoe pod izgovorom osvete za
stare uvrede, pria Diodor (XIV, 38, 4-5): ,,U Herakleji, nedaleko od
Trahina, dolo je do nekog metea (demokratskog prevrata), zato su
Lakedemonjani tamo poslali Heripida da bi doveo u red dravne poslove
Heraklejana. Stigavi u Herakleju, on je sakupio sav narod na zbor i
opkolivi sakupljene svojom vojskom pohapsio je krivce za pobunu i sve ih
je,
Pohod Kira i povlaenje 10 hiljada": 1 Kretanje Kirove vojske pre bitke kod Kunakse; 2 Put kojim

se

povlailo

10

hiljada"

oko 500 Ijudi, kaznio smru. Zatim je poveo rat protiv stanovnika mesta okupljenih
oko Eteje koja su se otcepila od Lakederaonjana; poto iK je doveo u vrlo teku
situaciju, nagnao ih je da napuste svoju oblast. Njihov vei deo, zajedno sa
decom i enama, pobegao je u Tesaliju i tek posle pet godina mogao je da se
vrati, zahvaljujui pomoi Beoana".
Pod istim izgovorom uspostavljanja reda", osloboenja" i autonomije"
Sparta je nastojala da proiri svoju novu dravu i na raun gradova na obalama
Male Azije. I tu su svuda postavljane oligarhije u tolikoj meri podreene Sparti
da je ak i Ksenofont morao da prizna fiktivnost njihove samostalnosti: Grki
gradovi (u Maloj Aziji)" kae on ,,bez pogovora su se pokoravali nareenjiraa
svakog Lakedemonjana" (Grka istorija", , 1, 5).

Grka.

Meutira, ovde se oslobodilaka misija Sparte" sukobila sa interesima

persijske drave, jer je u jeku Peloponeskog rata Sparta sama rtvovala slobodu
maloazijskih gradova, saglasivi se s time da kao naknadu za persijsku pomo
prizna nad njima vlast persijskog cara (ugovori 412. i 411. g.). I taj konflikt
Sparte s Persijom zbog prevlasti u istonom delu Heladespasao je grki svet od
totalnog i dugotrajnog jarma spartanke vlasli i od teroristikog reima
reakcionarnih oligarhijskih elemenata koji je bio"tesno povezan sa tom vlacu.
Kao uvod u otvorem sukob izmeu Sparte i Persije posluio je uveni pohod
deset hiljada", tj. velikog odreda grkih najamnika u sastavuarniije persijskog
princa Ki'ra protiv njegovog brata persijskog cara Artakserksa II. Taj pohod
sjajno je opisan u Ksenofontovoj Anabazi", koji je bio ucesnik tog pohoda od
poetka kao skroman posmatra (mladi filozof iz Atine" kako sam sebe naziva),
a kasnije kao jedail od njegovih najvanijih komandanata.
Kir je u funkciji satrapa Lidije irokogrudo pomagao Spartu tokom
Peloponeskog rata i sada je mnogo raunao na njenu saradnju u ostvarenju
svojih planova. Ali njegov glavni politiki saradnik i lini prijatelj, doskora
svemoguci Lisandar, ve je bio u nemilosti kod spartanske vladajue klike koja
se s razlogom poela pribojavati njegovih politikih namera opasnih po nju u
nastojanju da naslednu i dvojnu, a zbog toga i veoma slabu monarhiju u Sparti
zameni vladavinom najdostojnijeg meu Heraklidima", tj. da se sam stavi na
elo drave. Zato je spartanska vladaj>ristala samo na vrlo oprezne i tajne mere
pomoi Kiru dozvolila je njegovim emisarima da vrbuju dobrovoljce-najamnike
irom itavog Peloponeza, a nauarhu Saraiju, komandantu peloponeske flote,
naredila da prikriva kretanje Kirove vojske du obala Kilikije, titei je od
eventualnog napada carske vojske iz Sirije gde je u to vreme Artakserks
formirao veliku amiiju za guenje ustanka koji je buknuo u Egiptu.
Komandant udruenih najanmikih Kirovih odreda postaoje, svakako uz
pristanak spartanske vlade, ugledni Spartanac, bivi harmost Vizanta Klearh.
Kirov pohod zavren je neuspehom. Kir je bio suvie spor i oprezan u svojoj
ofanzivi na centar persijske drave, pruio je svom protivniku vremena i
mogunosti da skupi protiv njega ogromne snage i sam je poginuo u odlunoj
bici kod Kunakse, na obali Eufrata 25 km od Vavilona (3. septembra 401. g.).
Azijski kontigent Kirove arniije odmah se rasturio. Ali grki odred je zadao
Persijancima mnogo muke i npprijitfnn^ np ne samn da je odneo pobedu na
svom krilu, odbio sve jurie koji su posle Kirove pogibije bili koncentrisani
protiv njega, a u kojima su uestvovale ogromne persijske snage, ne sarno da je
osvojio polje bitke i odbio ponudu da se preda, ve je za persijskog cara
proglasio jednog Kirovog prijatelja, persijskog plemia Arijeja. Uzalud su bili
svi napori Persijanaca da likvidiraju tu aku junaka koji su prodrli u samo srce
persijske drave.
ak i onda kad je persijski satrap Tisafern uspeo da na prevaru, toboe radi
pregovora, domami sve voe odreda (Klearha, Proksena, Menona i druge) i da ih
tamo podmuklo pobije u svom atoru, obini grki vojnici nisu podlegli panici i
nisu se rasturili: bez obzira na to to su se meu njima nalazili pripadiiici raznih
plemena (bilo je Eliana, Arkaana, Ahejaca, Beoana, Atinjana, Tesalaca i
drugih) oni su, kako su ve bili navikli u svojim rodnim gradovima, odmah
sazvali opti zbor, na kome su mirno, bez uzrujavanja, pretresli pitanje svoje
kritine situacije, odmah su glasanjem izabrali nove voe Spartanca Heirisofa,
Beocanina Timasiona, Atinjanina Ksenofonta i odluiii da se po svaku cenu
probiju u otadbinu.
Poto je direktan put na zapad bio zatvoren nadmonim snagaraa persijske
armije, to su se deset ttljada" tokom est meseci probijali pod najteim zimskim

uslovima, preko planinskih staza Kurdistana, koje su bile zavejane snegom, i

kroz Armeniju, a za sve vreme bez odstupanja pnttila su ih odeljenja persijskih
odreda i napadala neprijateljski raspoloena plemena Karduha (Kurda) preko
ije su se teritorije kretali; tako su, najzad, u organizovanom ostupanju stigli na
obale Crnog mora, nedaleko od Trapezunta. Kad su doli do Vizanta, posle
bezbrojnih peripetija i stradanja, nije ih bilo vie od 8000. Tu su se najveim
delom sa Ksenofontom na elu prijavili u spartansku armiju koja je u to vreme
zapoinjala operacije protiv Persijanaca u Maloj Aziji.
U izlaganju Ksenofonta pohodu grupe Grka u dubinu Azije (njegovo delo
pisano je 370-tih godina) izraene su ideje na osnovu kojih su nikle mnoge
politike struje koje su predodredile ivot Grke u IV veku. Tu se naglaava
vanost i neophodnost jedinstva grkog sveta: ostvarena ak i u manjem obimu,
ona je sposobna da ini uda! U isto vreme zgusnutim bojama opisana je sva
trulost persijskog ureenja, sva bespomonost dinovske drave velikog cara"
koja se rasipa. Ona Grcima obeava basnoslovno i lako bogaenje, samo ako
prekinu sa svojim razmiricama! To su ideje kojima je bila prezasiena tadanja
drutvena atmosfera. Njih je u vrlo kratkom i jasnom obliku izrazio Isokrat
svojom uvenom parolom iz Panegirika" koji je napisan 380. g.: Prenesimo rat
u Aziju, a sreu Azije nama".
Nesreni Kirov pohod i pomo koju 11111 je pruila Sparta doveli su do
raskida izmeu Sparte i Persije. Tisafern koji je bio odmah upuen u Malu Aziju
sa irokim punomojem vrhovnog komandanta, inae zakleti neprijatelj
poginulog astoljubivog piinca, odmah je pristupio represalijama protiv
lakonofilskih oligarhija u maloazijskim gradovima i uspostavljanju demokratske
uprave u njima. Preplaseni oiigarsLodmah su nadali dreku povredi slobode"
grkih gradova i uputili u Spartu svoju delegaeiju s tubania. Delegati su molili
Spartance kao pokrovitelje cele Grke da se zauzmu za njih, azijske Grke, da
spasu njihovu zemlju od pustoenja 1 da preuzmu akcije za zatitu njihove
slobode" pie Ksenofont (Grka istorija", , 1, 3).
Da ne bi izgubili svoj presti, Spartanci su, iako vrlo pritenjeni vlastitini
nezgodama u zemlji, uputili 400. g. u Joniju samo jedan manji odred vojske
5000 vojnika sa harmostom Tibronom na elu, koji pokupivi vojsku po jonskim
gradovima i primivi u slubu ostatke kirana" (Kirovih najamnika) pod
vostvom Ksenofonta, zapoe oslobaanje" Eolije i osvoji grad Pergam.
Istina, oslobodioci" su se najvie bavili pljakom, i albe oteenih naterale
su spartanske vlasti da umesto Tibrona poalju drugog haraiosta Derkilida koji
je, i pored toga to je vojnim operacijama dao iri i pristojniji karakter (podigao
je disciplinu meu razularenini najamnicima, nije vreao saveznike, ak je
naterao svoje vojnike da itavo leto rade na podizanju visokog zida kojim je od
naleta Traana bilo zatieno 11 gradova Hersonesa trakog), jo vie delovao
diplomatskim putem nastojei da zavadi persijske satrape Tisaferna i Farnabaza,
zbog ega je i stekao nadimak lukavi SLzif'.,Rat se u stvari jo ograniavao 11a
beznaajne prepade protiv pojedinih gradova Troade i obala Propontide (na
primer, Lampsak) koji se nisu pokorili Sparti i na manje sukobe s odredima
maloazijskih satrapa. Glavna persijska armija bila je angaovana u Egiptu koji se
stalno odupirao najezdi Persijanaca. Ali po svom obiaju sporo, stalno odlaui
odlune akcije raznim pregovorima i primirjima, persijski car je pripremao u
Kariji veliku i snanu flotu ija je organizacija bila poverena bivem atinskom
strategu Kononu, zakletom neprijatelju Sparte, koji je sada stupio u slubu
Persije.
Tek 396. g., poto je likvidirala Kinadonov pokret, Sparta je bila u stanju da
uputi u Malu Aziju neto krupnije snage 3000 neodamoda (nepunopravnih
graana Spartijata) i 6000 peloponeskih saveznika~kqje je predvodio sam kralj
Agesilaj. Pratio ga je specijalni tab od 30 jednakih" sa Lisandarom na elu.
Agesilaju je stavljena na raspolaganje velika flota iji je nauarh uskoro postao

brat Agesilajeve ene Pisandar. Agesilajev pohod zapoeo je pompeznom

ceremonijom: Agesilaj je izigravajui novog Agamemnona poao u Aziju iz
Aulide odakle su nekad Grci krenuli u pohod na Troju. Ali rtvenu sveanost
iznenada su pokvarili konjanici koji su sa rtvenika pobacali meso i omeli
zavretak te religiozne demonstracije. Konjanike je poslala demokratska vlada
Beotije: u Beotiji se ve pripremao velik pokret protiv spartanske prevlasti u
Grkoj.
Iz Efesa kao svoje glavne baze Agesilaj je tokom dve godine pravio pohode u
dubinu zemije pustoei Lidiju i Frigiju. Nedaieko od Sarda on je u jednoj bici
pptukao Tisafemovu vojsku zbog ega je car Artakserks naredio da se odrubi
glava doskora svemonom satrapu vrhovnom komandantu. U tom ratu protiv

varvara" Agesilaj je ispoljavao IiriStenstlcnu spartansku grubost i surovost: da

bi ponizio Lisandra koji je od vremena svog naurhpvanja uivao ogroman
autoritet u Maloj Aziji, Agesilaj ga odstrani sa svili vojnih poloaja i postavi ga
za svog kreodeta", tj. za upravnika svoje trpeze (Plutarh, Agesilaj", 8;
Lisandar", 23); napljakao je toliko plena a ga je morao dati na uvanje u
hram Artemide Efeske, a sa svih strana je skupio toliko robova da je za vreme
pohoda radi zatite svojih kolona, vojske i komore od persijskih konjanikastrelaca s obe strane kolone u pokretu terao gomile okovanih i potpuno gclih
zarobljenika (Polien, , 1, 30; Frontin, 1, 4, 2). Agesilaj je od Persijanaca
zahtevao da azijskim gradovima daju istu autonomiju kakvu uivaju gradovi
metropole" (Ksenofont, Grka isforija", IH, 4, 5).
Meutim, ta drska ekspanzionistika politika Sparte bila je liena vrsta
osnove i predstavljala je samo opasnu avantura pobednika iz 404. g. kome je
slava udarila u glavu i koji je precenio svoje piivremene uspehe i svoje realne
snage. U vezi s tira veoma brzo je dolo do ispoljavanja stvame slabosti novog
gospodara Helade". Oba satrapa Male Azije i Tifraust koji je zamenio ubijenog
Tisaferna i koji je ranije bio carski vezir i njemu podreeni satrap Frigije
Famabaz preduzeli su vrlo vete diplomatske korake sa ciljem da zaustave dalje
uspehe Agesilaja. Otpoevi sa pregovorima i postigavi primirje od osam
meseci, oiii su prili jo brem spremanju flote u Kariji kuda Agesilaj nije imao
smelosti da zaviri, bez obzira na nastojanje spartanske vlacle da to uini, jer je
ona ve uoila opasan karakter priprema. S drage strane, oni su na razne naine
pomagali pokret otpora protiv spartanskog gospodstva u samoj Grkoj koji se
sve vie irio. Dok je Agesilaj pljakao po Aziji pie Polien Konon je kao
saveznik Farnabaza ubedio Persijanca da poalje zlato radi otkupa demagoga u
grkim gradovima" (I, 48, 3). Isto, samo sa vie podrobnosti Tifraustu
saoptava Ksenofont: ,,Qn alje G95. g.) u Grku Roana Timokrata (na Rodosu
je u to doba izvren demokratski prevrat), daje mu da ponese novac u zlatnoj
moneti, otprilike u vrednosti od pedeset talenata srebra, i nareuje mu da pokua
taj novac da utrapi najuglednijim politikim voama u grkim dravama, uz
obavezu pod zakletvom da e podii rat protiv Lakedemonjana. Timokrat se
uputi u Grku i podmiti: u Tebi Androklida, Ismeniju i Galaksidora, u Korintu
Timolaja i Polianta, u Argosu Kilona (svi voe narodne partije) i njihove
istomiljenike. to se tie Atinjana, oni su i bez podmiivanja jedva ekali rat,
smatrajuci nepravdom da drugi vladaju nad njima" (Ksenofont, Grka istorija",
, 5, 1-2). Poslednja reenica lakonofila i neprijatelja demokratije Ksenofonta
pokazuje da je i bez potkupljivanja demagoga" u Grkoj bilo dosta zapaljivog
materijala i da se novac Persijanaca troio ne toliko na potkupljivanje koliko na
organizacione pripreme velikog ustanka protiv Sparte (upor. Oksirinhijska
Grka istorija", 2, 2-5). Ovo tira pre, jer je novac, kako se moe utvrditi, doao
u ono vreme (kraj 395. g.) kad je u Tebi ve sam po sebi (leto 395) poceo
antispartanski pokret.
Ksenofont kae da su Spartanci ve odavno negodovali zbog drskosti
Tebanaca u odnosima prema njima" (Grka istorija", , 5, 5). I stvamo, Teba
je postala centar svih opozicionih elemenata. Od svih ranijih saveznika Sparte
Teba je porazora Atine dobila vie nego drugi. Sam grad poveao se dva puta,

jer su se u njega preselili stanovnici mnogih drugih beotskih gradova koji nisu
raspolagali utvrenjima, a nalazili se pod udarom Atinjana (Eretrija, Skafa, Skol,
Aulida, Potnija i mnogi drugi). ,,Me_utim, jo se vie povealo bogatstvo
grada" kae nepoznati autor Grke istorije" naene 1907. g. u Oksirinhu ,,kad
su Tebanci zajedno s Lakedemonjanima zaseli u Dekeleji koju su utvrdili za
borbu protiv Atinjana: oni su za bescenje kupovali robove i raznovrstan drugi
ratni plen; kao susedi prebacili su sebi svu pokretnu imovinu ove zemlje, poevi
od graevinskog materijala drveta i cigle... a atinska drava je u to vreme
dostigla najvii stepen procvata... i Atinjani su inili sve za ulepavanje i jaanje
svoje zemlje" (Oksirinhijska Grka istorija", 12, 3-5). Za to vreme naroito je
ojaao Beotski savez pod hegemonijom Tebe. U tebanskoj citadeli Kadmeji
zasedalo je i svesavezno vee gradova Beotije koje je vodilo poslove itavog
saveza. To vee bilo je izabrano u 11 okruga na koje se delila itava oblast (po
60 poslanika iz svakog okruga). U tim okruzima birano je i 11 beotarha
(stareina Beotije") koji su predstavljali glavni vojno-izvrni organ; beotarsi su
rukovodili optebeotskorn armijom (svaki je okrug davao po 1000 hoplita i 100
konjanika) i rukovodili kovanjem optebeotske monete na kojoj je bio utisnut
tit, simbol zajednike odbrane. Meutim, politika prava su uivala sanio veliki
i mali zemljoposednici; malobrojnim zanatlijama i trgovcima nije dozvoljeno
uestvovanje u upravljanju dravom (Aristotel, Politika", , 3, 4 i VI, 4, 5).
Na osnovu toga u Beotiji je dugo vladala oligarhija bogatih vitezova" koji su
se vrsto pridravali spartanske orijentacije, bili u neprijateljskim odnosima s
Atinom i pmali Sparti znaajnu podrku za vreme Peloponeskog rata: ak je
posle kapitulacije Atine 404. g. oligarhijska vlada Tebe zahtevala da se Atina
porui do temelja i da se svi Atinjani prodaju u ropstvo. Ali ubrzo po zavretku
Peloponeskog rata u Beotiji je dolo do dravnog prevrata: lakonofilska partija
vitezova" na ijem su elu stajali Leontijad i Astija izgubila je prevlast koja je
prela u ruke grupacije srednjih i sitnih zemljoposiednika: ta grupacija bila je
izrazito antispartanska; na njenom elu nalazili su se Ismenija i Androklid.
Bojei se uobiajenih represalija od strane vladara cele Helade", Ismenija i
njegove pristalice otpoee sa velikom antispartanskom agitacijom: nastojali su
da obore vlast Lakedemonjana, raunajui na novanu pomo koju je obeao
persijski izalasnik i u uverenju da e Korinani, Argivljani i Atinjani uzeti
uea u tom ratu" (Oksirinhijska Grka istorija", 13, 1). Poetkom leta 395.,
g., zbog napada Tebanaca na Fokidu koja je ostala verna Sparti, odnosi su
postali toliko zategnuti da su, bez obzira na nedovren rat u Aziji, Spartanci
odluili da vie ne odlau obraun s Beotskim savezom. U jesen 395. g. kralj
Pausanija na elu lekedomonske vojske i svih graanskih vojski Peloponeskog
saveza (opet s izuzetkom Korinana) krene u Beotiju, a Lisandar u Fokidu s
posebnim odredom i s nalogom da Pausaniji u susret dovede vojsku Fokiana i
Orhomenosa koji se otcepio od Tebe. Bilo je predvieno da se iroko
zamiljenom kombinovanom operacijorn brzo slomi otpor nepokomih Beocana.
Meutim, Sparta se oito prevarila u raunu i potcenila snagu Tebe i njenih
saveznika. Poziv tebanskih izaslanika da se uini kraj spartanskoj uobraenosti"
(Ksenofont, Grka istorija", , 5, 15) naiao je na vrlo uspean odziv ak i u
razoruanoj Atini i, na predlog voe atinske demokratije Trasibula, atinska
narodna skuptina donese jednoglasan zakljuak o sklapanju venog saveza" sa
Tebom (poznat je fragment teksta te odluke). Provalivi odve brzo u srce
Beotije, Lisandar se nae opkoljen tebanskom vojskom pod bedemima jako
utvrenog beotskog grada Halijarta: sam Lisandar poginu u ovoj bici, a odred
mu se rasturi. Kad je do Halijarta sa zakanjenjem stigao Pausanija, zapretila mu
je ista sudbina: naao je pred Halijartom itavu armiju Beotskog saveza,
postrojenu u bojne redove, a s lea ga je ve zaobilazila atinska vojska pod
vostvom Trasibula. Pausanija se snaao na taj nain to je pod izgovorom
pregovora predaji Lisandrovog tela ponudio primirje i povukao se iz Beotije sa
svojom jako demoralisanom armijom. Povlaei se Lakedemonjani su koraali
utueni, a Tebanci su se preraa njima odnosili preterano gordo, i kad bi koji od
njih skrenuo s puta makar i za jedan korak, Tebanci su ga udarcima prisiljavali

da se ponovo vrati na put" saoseajno opisuje Ksenofont to alosno povlaenje

nepobedive" spartanske arniije. Po povratku u Spartu kralj Pausanija je bio
izveden pred sud, osuen na smrt i umro je u tegejskom hramu Atine Aleje u
kome je potraio utoite.
Poraz Sparte kod Halijarta uskoro je izazvao ustanak u veeni delu Grke.
Tebansko-atinskom savezu odmah su se prikljuili Argos, Korint, Eubeja,
Akarnanija, Lokrida, gradovi Halkidika i deo Epira. U Tesaliji je oivela partija
neprijateljski raspoloena prema Sparti i pomou nje je Ismenija isterao
Spartance iz Farsale koju su bili osvojili. Zatim je zauzeo Herakleju Traliinski,
do nogu potukao Fokiane i tako oslobodio celu srednju Grku od spartanskog
jarma (Diodor, XIV, 82). Na optesaveznikom kongresu Timolaj, voa
korintskih demokrata, predloi da se izvri neodloan napad na Spariu: ,,
hoe da uniti osinjak pretrpee ninogo uboda ako pokua da hvata ose u letu; ali
ako se osinjaku prinese vatra dok su ose unutra, one se mogu savladati bez
ikakve tete" (Ksenofont, Grka istorija", IV, 2, 11-13). Saveznici su ve poeli
da koncentriu vojsku juno od Korintske prevlake, kod Nemeje, i samo sporovi
hegemoniji, koji su inae tipini za grke simahije, omeli su brzo ostvarenje
pianiranog pohoda protiv Sparte. Takav je bio poetak tzv. korintskog
rata".ipiolece 394. g.) -prve udruene akcije grkih demokratkih drava protiv
oligarhijske reakcije na ijera elu se nalazila Sparta.
U Sparti je vladajua oligarhija odmah osetila, prema reima Ksenofonta, da
je otadbina u opasnosti" i, nasuprot svojoj uobiajenoj sporosti, brzo je
preduzela najodlunije mere. Pokrenula je sve svoje raspoloive vojne snage i
snage njoj pokornih peloponeskih drava, ukupno 23.000 vojnika (od kojih je
bilo oko 6000 spartanskih hoplita). Sve je to krenulo protiv saveznika koji jo
nisu uspeli da skupe svu svoju armiju: kod Nemeje ih se skupilo oko 15.000
(cifre koje daje Diodor, upor. XTV, 82,10 i 83,1, verodostojnije su od
Ksenofontovih, upor. Grka istorija", IV, 2 16). Kako kae Ksenofont (IV, 2, 2)
Agesilaju je upucen nalog da to je bre mogue pouri u pomo otadbini".
Sakupivi sve snage koje su mu stajale na raspolaganju, popunivi ih
koniigentima maloazijskih gradova i odredima najamnika, za ta nije tedeo svoj
ogroman plen osvojen u Aziji (koji je iznosio svotu ne manju od 100 talenata
upor. Ksenofont, Grka istorija", IV, 3, 21), Agesilaj je preko Helesponta i
Trakije jurio takvom brzinom u Grku ,,da je put, koji je persijski car (Kserks
480. g. pre n.e.) prevalio za godinu dana, prevalio za manje od mesec dana"
(Ksenofont, Agesilaj", 2, 1).
Ali to je bilo dovoljno samo za to da se ne dozvoli pohod saveznika na
Spartu. Posle estoke bitke na reci Nemeji (u njoj je poginulo oko 4000 boraca)
peloponeska armija bila je u stanju samo da potisne savezniku vojsku iz
nemejske oblasti i da zauzme Sikion, ali saveznici su se jako uvrstili na Istmu i
presekli Spartancima put u srednju Grku. U isto vreme armija Agesilaja probila
se kroz teritorije neprijateljske Tesalije u Beotiju i u estokoj bici kod Koroneje
odbacila udruene snage Tebanaca, Atinjana, Argivljana, Korinana, Eubejaca i
Lokriana koje su nastojale da joj prepree put. Ali bitnije rezultate u srednjoj
Grkoj nije mogla da postigne; to nije bilo sve: u bici kod Koroneje teko je
ranjen sam Agesilaj, a pokuaj njegovog zamenika polemarha Gilida da prodre u
Lokridu doneo je smrt ovom poslednjem i veoma riskantno povlaenje njegovog
odreda. U takvini okolnostima Agesilaj se nije usudio ak ni na forsiranje
Korintske prevlake koju su saveznici jako utvrdili. On je raspustio. sve pomone
odrede iz Jonije i Eolije i sa preostalim vojnicima iz redovaSpartanaca i
Peloponeana, vratio se u otadbinu morem preko Kormtskog zaliva.
Na taj nain, brzo je gostalo jasno da Sparta nerna dovoljno snage da dri
Gricu u ppkornosti. Meutim, pred demokratijama Tebe, Atine, Korinta i
Argosa, koje su zaboravile na svoje stare nesuglasice i ujedinile se u zajednikoj
rarnji prema konzeravtivnoj Sparti i oligarhijskim elementima ijTje ona bila

pokrovitelj, otvorili su se novi putevi za stvaranje prisnijeg i trajnijeg

prijateljstva.
U Grkoj se situacija uskoro jo vie komplikovala usled otvorenog meanja
trece sile sa strane koja je bila jaa od oba protivnika Persije. Upravo pred samu
bitku kod Koroneje u augustu 394. g. Konon je zajed110 sa Farnabazom, koji je
bio irnenovan za glavnog komandanta pomorslah snaga Persije, zavrio
spremanje mone persijsko-fenianske flote i isplovivi s njom na more zadao je
peloponeskoj floti smrtan udarac kod Knida, blizu Rodosa: od 85 peloponeskih
trijera zaplenjeno je 50, a pogL nuo je i sam spartanski nauarh, Agesilajev urak
Pisandar. Tom pobedom jednim udarcem bile su likviirane sve Spartine
tekovine u Maloj Aziji i na Egejskom moru: odasvud su isterivali spartanske
harmoste i oligarhe, svuda su uvodili demokratsko ureenje, slavili Konona kao
oslobodioca i bogato darivali Farnabaza. U prolee 39j^g., poto je popuiiio
svoju flotu velikirn brojem grkih brodova sa Helesponta, iz Eolije i Jonije i
organizovao svoju glavnu bazu na ostrvu Melosu, Konon sa Farnabazom krenu
ka obalama Peloponeza i poe ih pustoiti. Farnabaz je dao Korinanima velika
sredstva za izgradnju novih brodova, a Kononu za obnovu Dugih bedema i
uvrenje Pireja: Konon doe u Pirej sa flotom od 80 trijera... iznajmi velik
broj majstora i, stavivi im na raspolaganje svu posadu svojih brodova kao
ispomo, za kratko vreme podie vei deo bedema; Tebanci takoe poslae 500
majstora i zidara, a isto tako i druge drave" (Diodor, XTV, 85, 2-5). Prema
Ksenofontovim reima, Farnabaz je ak pristao uz obalu Korintskog Istma i tu
se obratio saveznicima sa savetom da se hrabro bore i da se pokau verni
persijskom caru!" (Ksenofont, ,,Grka istorija", IV, 8, 8).
Na taj nain, istovremeno sa slabljenjem Sparte opaa se znatno jaanje
uticaja Persije, u Grkoj. Persijsko zlato igralo je vanu ulogu ne samo u ratu s
doskoranjim vladarima Helade" vec' i u celokupnom unutranjem ivotu
grkih drava udruenih protiv Sparte. Novcem koji je dobijala od Persije
Beotija ppe da kuje prve zlatne monete u Grkoj, a prazna atinska blagajna od
392. godine iznenada je dola u mogucnost da snosi rashode oko isplate
dnevnica za uee u narodnoj skuptini. S tim u vezi je i Ksenofontova
primedba: Otada (tj. posle 392. g.) svenarodni pohodi obe zaraene strane
prestali su..., obe strane su nastavile estok rat, ali samo pomou najamnika"
(Grka istorija", IV, 4, 14). Sparta je to inila na raun ogromnog persijskog
plena koji je dobio Agesilaj, saveznici na raun direktnog finansiranja od strane
Persijanaca. U to vreme naroito se proslavio mladi i talentovani komandant
atinskog najamnikog odreda Ifikrat, veliki strunjak i teoretiar nove ratne
vetine. Svoje najamnike je naoruavao lakim orujem (oni su se zvali peltasti",
od rei = naroit laki tit okruglog oblika) i svakog snabdijevao malim
kopljima za bacanje (sulice). Lake jedinice peltasta bile su sposobne za brze
mareve, munjevite jurie sa krila i iz pozadine, za brzo povlaenje, poto bi im
polazilo za riikoni da prethodno nanesu dosta tete nepokretnoj falangi hoplita
kojoj su zadavali strah i trepet.
Ali porao vlade persijskog cara demokratskim dravama Grke
predstavljalrje suvie iieprirodnu pojavu da bi mogla da bude dugotrajna i
sigurna. Persija je mogla jedino da se koristi njihovim snagania za borbu protiv
ekspanzije Sparte koja joj je pretila, ali, razume se, nije nameravala da dopusti
njihov dalji napredak, a pogotovu ne napredak njihovih saveza koji su za Persiju
bili opasniji od vrlo nestabilne hegemonije Sparte. Iskustvo borbe sa Atinskim
pomorskim savezom u V veku i Kalijin mir 449. g. nisu mogli da izbriu iz
sec'anja persijskih diploraata.
Meutim, dogaaji u Grkoj odvijali su se nesumnjivo u tom pravcu.
Nastojanja saveznika za zbijanjem redova i udruivanjem u borbi protiv Sparte
bila su sve oiglednija. Tome su naroito doprinosili naini borbe kojima je
morala pribegavati sve slabija i slabija Sparta. Nemajui snage da savlada svoje
neprijatelje na isto vojnorri polju, vrsto zatvorena na teritoriji Peloponeza,

spartanska vladajua klika poela je da se sve ire slui sredstvima oprobanim

ve u toku Peloponeskog rata: nemilosrdnim pustoenjem teritorija koje nisu bile
dovoljno zatiene, kao i podgrejavanjem socijalnih antagonizama i
pomaganjem oligarhijskih grupacija u taboru svojih neprijatelja. To je 392. g.
izazvalo krvavi pokolj, a zatim i pravi graanski rat u Korintu ktiji je
predstavljao glavno uporite i vomo sredite celog odbrambenog sistema
saveznika na Istmu. Ovde su, prema Ksenofontovom saoptenju koje je daleko
od nepristrasnosti, u vezi sa pustoenjem korintskih poseda od strane Spartanaca,
bolji ljudi eznuli za mirom po svaku cenu: sastajuci se, oni su jedan s drugim
razgovarali tome" tj. organizovali su oligarhijsku zaveru. Iznenada, za vreme
Euklejskih sveanosti, kad je svet bio zaokupljen takmienjem, zaverenici su
zauzeli korintski akropolj Akrokorint, ali nisu uspeli da se zadre u njemu i
pobegli su Spartancima u Sikion. Tada u gradu zapoe estoki pokolj svih
plemia" i boljih" koji su bili osumnjieni za sauesnitvo: jedan je ginuo
stojei, za vreme prijateljskog razgovora, dragi sedei, trei u pozoritxi, a neki
ak i kod vrenja dunosti arbitra na takmienjima... Plemiki graani jurili su
da nau sklonite jedni u podnoju statua bogova koje su stajale na agori, drugi
na oltarima, ali su ih ubijali i kad su se naslonili na oltar. Tog dana poginu vrlo
mnogo starijih ljudi, jer njih je i bilo najvie u agori mlai su bili zauzeti na
Akrokorintu" (Ksenofont, Grka istorija", IV, 4, 2-5). Tada, da bi uspostavili
zakonit poredak" (tj. nedavno zbaenu lakonofilsku aristokratiju u Korintu),
preiveli zaverenici otvorie Spartancima i beguncima-oligarsima kapiju za put
ograen zidinama koji je spajao grad Korint sa njegovom lukom Lehejem. Doe
do estoke borbe u uskom prostoru izmeu dva zida: ,,Na malom prostoru
poginulo je toliko mnogo ljudi da su se mogle videti gomile mrtvaca kao to su
gomile ita, drveta, kamenja" (isto, 12). Spartanci, istina, nisu uspeli da osvoje
Korint, jer su rau doli u pomo Argivljani i Atinjani, ali su zauzeli njegovu luku
Lehej i razorili deo Dugih bedema koji su vezivali luku sa gradom. Meutim, to
je, s druge strane, podstaklo korintsku demokratiju da stupi u tesnu vezu sa
starim neprijateljem Sparte Argosom, da ukloni pogranine stubove i da ak
uvede zajednike dravne organe.
Na alost, nai izvori sauvali su samo fragmentarna saoptenja
napregnutoj socijalnoj borbi koja je u to vreme plamtela u raznim grkim
polisima. Podaci tome odnose se samo na Korint i Rodos gde su prevrati
izvreni jedan za drugim. Na ostrvu Rodosu oITgarhijaje zbaena vec u leto 395.
g. uz pomoc Konona. U to vreme tek to su Kononovi vojnici zauzeli luku,
dernokrati naoruani kamania okupili su se na gradskom trgu i sa povicima:
Pourite, gradani, idemo na tirane!" upali u zgradu gde su zasedali oligarsi sa
nekim Diagorom na elu i sve ih pobili. Zatim ,, to su izvrili pokolj sazvae
narodnu skuptinu, ukinue postojee dravno ureenje i zavedoe demokratiju,
proteravi neto malo graana" (Oksirinhijska Grka istorija", 10, 1-4). Posle
toga Rodos je postao veran saveznik Atine.
Ali neto kasnije oligarsi su, bez sumnje uz pomo Sparte, prikupili snage i
oborili demokratiju. Detalje tome daje Diodor (XIV, 97): Lakonofilska
stranka na Rodosu digla se protiv demokratije i isterala iz grada pristalice Atine.
Ovi su se okupili svi zajedno, istupiji protiv njih kao oruana masa i ponovo
pokuali da osvoje vlast, ali pobedu su odneli saveznici Lakedemonjana: mnogi
(demokrati) su bili pobijeni, a oni koji su stigli da pobegnu proglaeni su za
izgnanike. Odmah posle toga, rodoski oligarsi su uputili poslanike u Lakedemon
s molbom za pomo, plaseci se da bi njihovi sugraani mogli organizovati novi
prevrat". I stvarno, pre nego to je iz Peloponeza prispelo 8 brodova upuenili u
pomo, demokrati su na Rodosu uzeli vlast u svoje rake i odneli pobedu i na
kopnu, i na moru, raspolaui sa dva puta vie trijera nego to je peloponeska
eskadra". Tada je upueno jo 12 peloponeskih brodova pod komandom
TeleJJtija, brata kralja Agesilaja, s nareenjem ,,da povedu rauna onima koji
su izrazili elju da budu u prijateljstvu s Lakedomonjanima i di na svaki nain
nanesu tetu neprijatelju" (Ksenofont, Grka istorija", IV, 8, 2023), to je,
prirodno, podstaklo Atinu da poalje pomo rodoskim demokratima.

Tako je potreba za uzajamnim pomaganjem i podupiranjem poela da

uvruje veze izraeu polisa koji su uveli demokratsko ureenje.
Uporedo s tim upadljivo se obnavljala nekadanja pomorska snaga Atine, ak
su se pojavili i neki znakovi obnavljanja Atinskog pomorskog saveza. Konon
postade prvi graanin Atine: prozvae ga drugi Temistokle", njegovu statuu
postavili su poreg^aljevlcqgSema ,' < i^Pausamja,
I, 3, 2) ast kakvu niko dotad nije doiveo. Dovrivi izgradnju atinskih bedema,
Konon se svom snagom bacio na obnavljanje atinske flote. Poto je i sam bio
veoma bogat ovek, on je oigledno vrlo dobro shvatao da se gladne narodne
mase mogu odvratiti od pobuna jedino putem obnavljanja Atinske pomorske
drave i materijalnih koristi za demos u vidu podele ita, novca i zenilje, to je
vezano za obnovu takve drave. Njegove pristalice su otvoreno izjavljivale pred
skuptinom da sami bedemi ne daju hleba" i da je neophodno povratiti
nekadanju vlast na moru. Vreme je izgledalo pogodno za to. Veina ostrva u
Egejskom moru, koje je Konon oslobodio od samovolje spartanskih harmosta
traila je zblienje s Atinom i podrku s njene strane meu ovima su bili Rodos,
Kos, Hios, Kikladi, Lezbos, Imbros i Skiros: posljednji su ak pozivali
nekadanje klerahe da se vrate na svoje parcele. Atinska vlada je ula u bliske
odnose sa najveim gradovima Male Azije i Propontide Efesom, Kizikom,
Vizantom; bosforski kralj Satir I dao je atinskim trgovcima itom naroite
privilegije za izvoz ita, vladar Kipra Euagora bio je lini Kononov prijatelj i
oprobani saveznik Atine.
Meutim, sve to nije bilo po volji ne samo Sparti ve i Persiji koja je prema
njoj bila neprijateljski raspoloena. Na osnovi svega toga, videi da vojnim
sredstvima nee moi nita da uini, Spartanci su zapoeli komplikovanu i
dugotrajnu diplomatsku igru pomou koje su konano izvojevali potpunu
pobedu. Spartanski nauarh Antalkida koji se pokazao kao vrlo vet diplomata
o3e u Sard satrapu Tiribazu i plaei ga sve veom snagom Atine predloi mu da
posreduje u pravcu sklapanja mira izmeu Persije i Sparte. U Sard su bili
pozvani i predstavnici saveznika (Atinjani su, zbog vanosti pitanja na elu
svoje delegacije uputili samog Konona) i pod predsednitvom persijskog satrapa
odran je pravi mirovni kongres (kraj 392. g.). Anatalkida predloi takve uslove
kojima je, prema Ksenofontovim reima (IV, 8, 14) Tiribaz bio ushien":
Lakedemonjani ne osporavaju pravo cara na grke gradove u Aziji za njih e
biti dosta da ostali gradovi i ostrva budu proglaeni autonomnim; poto se mi
slaemo s ovakvim uslovima zato bi car vojevao s nama i troio novac". Tako
se Sparta odricala svojih nekadanjih pretenzija na osloboenje" maloazijskih
sunarodnika i u celini ih rtvovala varvarima"; ali pod ve poznatom parolom
autonomija" krio se zahtev rasputanju svih grkih saveza osim Peloponeskog
koji je tretiran samo kao prijateljstvo"; na taj nain, stvarno je istaknut zahtev
za potpunim obnavljanjem prevlasti Sparte nad celom pocepanom Grkom.
Takav predlog mogao je izazvati samo negodovanje Atinjana, Beoana i
Argivljana; ak i sam persijski car nije mogao da se sloi sa prekomernim
jaanjem Sparte koja je donedavno bila u neprijateljstvu s Persijom. Do
sporazuma nije dolo i uesnici kongresa su se razili, ali je Sparta time ve
uinila probni potez. I ni to nije sve; satrap Tiribaz naredi da se Konon uhapsi
,,kao zloinac protiv cara", a Antalkidi dade novac za organizovanje
lakedemonske flote koja je trebalo da spreava dalje uspehe Atine na moru.
Drugi mirovni kongres koji je bio sazvan idue, 391. g. u Sparti proao je
fakoebez rezultata: Atinjane je na njemu zastupao orator Andokid i drugi, jer je
Konon uspevi da pobegne iz persijskog zatvora, uskoro umro. Sparta ponovo
nastupi sa slinim predlozima samo sada sa priznavanjem Beotskog saveza i
saglasnou da Atina dri vlast na tri ostrva na Lemnosu, Imbrosu i Skirosu, gde
su se ponovo pojavile atinske kleruhije, a takoe sa pristankom da moe izgraditi
flotu. Bez obzira na ivo zalaganje Andokida (do nas je stigao njegov govor 0
miru") za prihvatanje predloga Sparte, atinska narodna skuptina odbacila je te

mirovne uslove posle burnih debata: atinski demos je eznuo za obnavljanjem

svoje drave u punom obimu.
Rat je posle toga trajao jo itavih pet godina, ali bez naroitog ulaganja
energije kako s jedne tako i sa druge strane. Saveznici su kao i ramje uglavnom
nastojaM da Spartancima to sigurnije zatvore put preko Istma, da im time
ometu njihovo prodiranje u Beotiju i Atiku i da ih blokiraju na Peloponezu. Oni
su vrsto drali Korint i njegove Duge bedeme: za obnavljanje onog dela zidina
koji su Spartanci poruili 392. g. Atinjani su ovamo doli svi kao mobilisana
graanska vojska za zidarima i drvodeljama i za nekoliko dana vrlo briljivo
podigli zapadni deo zida okrenutog prema Sikionu (u kome su se nalazili
Spartanci) posle ega su ve mnogo mirnije pristupili podizanju istonog dela
zida" (Ksenofont, Grka istorija", IV, 4, 18). Ifikrat je vie puta sa svojim
pokretnim odredima najamnika pravio uspene izlete u flijuntsku oblast i mnoga
druga mesta Arkadije, a jednom je ak uspeo da ispod samih korintskih zidina
uniti jedan povei lakedomonski odred. Spartanci su se takoe ograniavali na
pojedine prepade na teritoriju saveznika na Akarnaniju, Argolidu, manja naselja
i gradove Istma: oni su vrsto drali korintsku luku Lehej, oteavajui time veze
Korinta s morem. Sve zarobljenike, ak i one koji bi se sakrili u hramovima,
prodavali su bez oklevanja u ropstvo, kao i zaplenjenu stoku i drugi plen, sve
voarske zasade nemilosrdno su sekli i palili, tako da su se teritorije izloene
njihovom napadu pretvarale u pustinju. Kad im je polo za rukom da zaposednu
ostrvo Eginu, oni su odatle poeli da prave iste pljakake nalete na obale Atike,
plenili su ribarske brodove, a jednom su ak prodrli u Pirej i odatle oterali
nekoliko trgovakih brodova s njihovim posadama.
Borba se pretvorila u rat metodom iznurivanja protivnika. Meutim,
spartanski diplomati su pod vostvom Antalkide u isto vreme vodili ivu
agitaciju na persijskom dvoru, nastojei da priklone Persiju na potpun prekid
odnosa sa saveznicima, a pogotovu s Atinom. Atinjani su svojim sve veim
uspesima na moru i protiv svoje volje doprinoiH uspehu spartanske diplomatije.
389. g. dosta velika atinska eskadra od 40 trijera pod komandom Trasibula,
starog, zaslunog voe atinskih demokrata, krenula je prema trakim obalama.
Ovde je Trasibul poeo energian rad na uspostavljanju atinskog uticaja. Ostrva
Tasos, Samotraka, Tenedos, gradovi
Hersonesa trakog, a takoe Vizant i Kalhedon, gde su ve bila uvedena
demokratska ureenja doekali su Atinjane rairenih ruku. Zatim je, uz pomo
Mitilene gde je takoe bila uspostavljena demokratija i brojnih demokrataizgnanika, Trasibul oistio veinu gradova Lezbosa od spartanskih harmosta i
hakonofilskih oligariiija. Proterivanje oligarha i vraanje demokrata praceno je
konfiskacijama i podelom oligarhijske imovine najsiromanijim graanima.
Odatle se atinska flota uputila ka Rodosu gde se s promenljivim uspehom
nastavljala estoka borba izmeu demokrata i oligarfia. Oligarhe je veoma
aktivno podupirala Sparta. Lakedemonjani su znali" iskreno priznaje Ksenofont
(Grka istorija", IV, 8, 20) ,,da e, ako pobedi demokratija, itav Rodos pasti u
ruke Atinjana, a ako pobede bogati, Rodos e ostati njima". Bez obzira na to to
su demokrati ovde bili oito nadmocniji i to su ve drali vlast u svojim
rukama, dosta velika peloponeka eskadra, pod vostvom brata kralja Agesilaja
Teleutija, nastpjala je da omete veze izmeu Atinjana sa Rodosom, kao i veze sa
Kiprom gde su Atinjani imali saveznika u Unosti kiparskog tiranina Euagore,
starog Kononovog prijatelja. Atinjani su bili toliko uvereni u svoje snage da su
ne samo nastavili da odravaju prijateljske i saveznike odnosa s Euagorom, bez
obzira na to to je on u to vreme digao otvoreni ustanak protiv persijskog cara,
ve su ak zakljuili savez s Egiptom (389-388. g.).
Meutira, tako iroka velikodravnika politika atinske demokratske partije
bila je daleko iznad mogunosti atinske drave. im su Persijanci obustavili
svoje finansiranje Atine, njena blagajna se potpuno ispraznila. Bogati Atinjani su
na sve mogue naine i pod raznim izgovorima izbegavali davanja, emu se

mogu nai mnogobrojni dokazi u primerima iz beseda Lisije (upor. XXI, 12).
Direktni vojni porez (eisfora), koji se tih godina skupljao (Lisija, XIX, 29),
donosio je sasvim male svote, kao i carina na so. Atinski stratezi, ne primajui
potrebna sredstva za opravke brodova i platu posadi, morali su sarni nalaziti
novac za podmirenje tih potreba. Trasibul je bio prisiljen da obnovi atinsku
carinamicu u Vizantu radi ubiranja 10% od vozarine brodova koji su dolazili iz
Crnog raora i da u svim saveznikim lukama uvede 5% carine na svu uvoznu i
izvoznu robu.
Meutim, ni ti prihodi nisu bili dovoljni, pa su atinski stratezi morali da se
prihvate spartanskih metoda voenja rata i da za izdravanje svojih posada priu
otvorenoj pljaki maloazijskih obala i gradova. Tako su veoma stradali: grad
Halikamas, koji je inae bio prijateljski raspoloen prema Atini, i grad Aspend u
Pamfiliji na uc'u Eurimedonta. Ozlojeeni stalnim iznuivanjem novca, iako
nisu nita dugovali, stanovnici Aspenda jedne noci napadoe logor Atinjana koji
nije bio dovoljno zatien i ubie Trasibula u njegovom atoru.
U prilog Atinjanima treba rei to da je u Atini, na osnovu albe uvreenih
saveznika, poveden veliki proces povodom zloupotreba koje su vrili stratezi:
zbog vanosti optube sudila je_sama narodna skuptina. Poto je Trasibul vec
bio mrtav, pred sud je izveden njegov glavni pomonik Ergokle, takoe jedan od
aktivnih boraca za obnovu demokratije 403. g. Cela stvar prikazana je tako kao
da su Ergokle i njegovi drugovi-stratezi radili toboe iz linog koristoljublja.
Ergokle je predavao gradove riepiijatelju, vreao je vae prokene i graane, od
siromaha se pretvorio u bogataa na raun vaeg novca" tako je govorio tuilac
(Lisija, XXVIII, 1). Brodovi kojima su oni (stratezi) komandovali, zbog
nedostatka sredstava unitavaju se i njihov velik broj postaje raalen, a oni
siromasi i neimuni pred odlazak u plovidbu brzo postaju vlasnici ogromnog
bogatstva, kakvog nema niko od graana!" (Lisija, XXVIII, 2). Da bi izbegli
osudu oni su, toboe, podmitili mnotvo naroda 500 ljudi u Pireju, 1600 iz grada,
ak i oratore i pritane (Lisija, XVIII, 9; XIX, 12), itd. Ergokle je osuen na smrt,
imovina mu je konfiskovana, iako se pokazalo da ona uopte nije velika;
Hallkarnaani i drugi oteeni dobili su na taj nain moralnu satisfakciju; kod
njih se raorao stvoriti utisak da im je pomogao sam atinski narod (Lisija, XVIII,
17). Pa ipak, osiromaena atinska drava nije imala drugih naina za dalje
voenje rata, ona nije imala dovoljno sredstava ak ni za to da ouva obale Atike
od napada Peloponeza iz Egine.
Meutim, Antalkida je konano uspeo da pridobije Persijance za Spartu i
vrativi se iz carske rezidencije Suze, zajedno sa satrapom Tiribazom,
proverenim prijateljem Sparte i neprijateljem Atinjana, pripremio je zajedniki
odluan udarac koji je trebalo da natera neprijatelje na veu popustljivost u
pregovorima. Uspelo mu je da dobar deo atinske flote namami u blizinu
Kalhedona, i poto je hitno skupio kod Abidosa itavu peloponesku flotu,
brodove iz Jonije, koja je bila podreena Tiribazu i pomonu eskadru od 20
brodova iz Sicilije sa svega 80 trijera blokirao je atinske brodove u lukama
Bosfora i Propontide. Kao i u doba poraza kod Egospotama crnomorski moreuzi
bili su izgubljeni i brodovima koji su natovareni itom plovili sa Ponta pretila je
opasnost da postanu plen peloponeskih gusarskih brodova. Atinjani su se
uverili da je neprijateljska flota velika i plaili su se da c'e kao i nekad biti
potueni, jer je persijski car postao saveznik Lakedemonjana" (Ksenofont,
Grka istorija", V, 1, 28-29). Iskoristivi zbunjenost i umor i ostalih saveznika
Beoana, Argivljana, Korinana, Tiribaz je u prolee 386. g. ponovo sazvao
kongres njihovih delegata u Sard i pred njima je proitao carski dekret kojim se
kategoriki nareivalo zaracenim stranama da zakljue mir pod uslovima koje je
Antalkida predloio jo 392. g. Car Artakserks smatra pravednim da njemu
pripadnu svi gradovi Azije, a od ostrva Klazomena i Kipar. Svim ostalim
helenskim gradovima, velikim i malim, mora da se da autonomija, izuzimajui
Lemnos, Imbros i Skiros koji kao i dosad ostaju pod vlau Atinjana. Onoj od
zaraenih strana koja ne bude pristala na ove uslove ja u, zaje3no sa onima koji

pristanu na mir, objaviti rat na kopnu i na moru i onima koji su s njima u ratu
pruiu pomo u brodovima i novcu." (Ksenofont, Grka istorija", V, 1, 31). To
je, u stvari, bila neopoziva carska naredba i potomci pobednika kod Maratona i
Salamine po prvi puf su morali da sasluaju takvo zapovedniko izraavanje
svoje volje od strane persijskog cara. Nikakva diskusija nije bila dozvoljena i
grki delegati su morali da se u ime svojih drava zakunu na izvrenje carske
naredbe bez pogovora. Kontrolu izvrenja, razume se, uzeli su na sebe sami
autori ovog diktata Sparianei ili, kako kae Ksenofont, ^akedemonjani su postali
uvari uslova niira koje je postavio car... i zahvaljujui tome stekli su natna
preimustva." (Grka istorija","V, 1, 36). Spartini protivnici bili su primorani
da bez odlaganja raspuste sve svoje pomorske i kopnene kontirigente, Tebanci
da likvidiraju Beotski savez i da priznaju autonomiju" svim gradovima Beotije,
Atinjani da se odreknu svojih novih prijatelja i saveznika, Argos i Korint da
raskinu svoj savez. Svuda su se vrac5ali izgnanici pristalice parte, ponovo su
uspostavijane lakonofilske partije.
Tako se itava Grka ponovo nala pod pretnjom tekog jarma spartanske
hegemonije, a maloazijsl gradovi ak pod direktnim jarmom persijskog cara i
njegovih satrapa. U seanju buduih pokolenja Anialkidin" ili, kako se ece
nazivao. Carski mir" 387/6. g., uvek je zamiljan kao dogaaj najveeg
ponienja"za Grkii. ..' su bili uslovi pod kojinia su Grci dobili mir pie
Plutarh (Artakserks", 21) ako se moe nazvati mirom izdaja i poruga Grke:
nijedan rat nije na pobedene natovario sramniji teret, nego to je to uinio ovaj
mir".
Ali ma koliko demokratski nastrojenim Grcima uslovi Antalkidinog mira
izgledali teki i sramni, on je ipak imao neto pozitivno: grabom forraom
potinjavanja on je u izvesnoj meri izvlaio grke polise iz stanja politike
zatvorenosti i izolacije. Iako na silu, grki svet je ipak poeo da se povezuje, za
poetak, istina, u okviru dva politika sistema na Istoku pod vlau persijskog
cara, u kopnenoj Grkoj pod ne manje tekim jarmom spartanske hegemonije. I
ak je takvo prinudno udruivanje, koje je grke zajednice liavalo politike
autonomije, pred njima otvaralo izvesne perspektive u pogledu njihovog daljeg
ekonomskog razvitka. Tako, i pored samovolje persijskih satrapa, od tog doba
poinje privredni uspon mnogih gradova Male Azije. Efes postaje glavni centar
za razmenu istonjake i grke robe i poinje da stie onaj vodei trgovinski
znaaj na obalama Egejskog mora koji e za njega biti karakteristian tokom
narednih vekova. Lampsak i Klazomena od tog doba poinju, osim srebrnih
drahmi, da kuju i zlatnu monetu, a naroito su este u to vreme emisije
elektrumskih statera grada Kizika (kizikeni") koji su jo od ranije predstavljali
osnovnu obraunsku jedinicu Crnomorskog primorja. To potvruje
rasprostranjenost trgovinskih i novanih operacija ovog grada.
3. SPARTA, TEBA I ATINA U PERIODU 380-370. GODINE PRE . E.
DRUGIATINSKI SAVEZ.
NJEGOVA POBEDA NAD SPARTOM I MIR

371.

GODINE

jOdravi pobedu samo zahvaljujui promeni persijske politike, Sparta je

posle Korintskog rata prila postepenom uvoenju svoje hegemonije u Grkoj.
Ona je zapoela sa uvrivanjem svoje poljuljane prevlasti na Peloponezu.
Potb su Lakedomonjani postigli ono za im su teili, odluiii su da kazne one
svoje saveznike koji su tokora rata bili njihovi neprijatelji" tako karakterie tu
spartansku politiku represalija posle Antalkidinog mira ak i Ksenofont koji je
inae saoseao sa Spartom. Pri tome, dodaje on, ,,oni su paljivo ispitivali kako
se za vreme rata drala svaka od saveznikih drava." (Grka istorija", V, 2, 13).
Prvim udarcem bila je pogoena demokratska Mantineja: Mantinejani su se,
navodno, radovali kad je Lakedernonjane snalazila neka nevolja, zavieli su im

na uspesima i tajno su dostavljali hranu nepomirijivom neprijatelju Sparte

Argosu. Mantineji je nareeno da porui bedeme, a poto je to grad odbio,
Spartanci preduzee njegovu opsadu. Uspeli su da nameste branu na reci Ofis
koja je tekla kroz grad: voda je poplavila ulice u Mantineji, potkopala temelje
njenih bedema od erpia, pa je pretila opasnost od njihovog menja, i tako je
grad koji se hrabro borio bio prisiljen na predaju (385. g.). Sad su Mantinejani
bili prisiljeni ne samo da obore svoje zidove, da porue gradske kue i da
proteraju najuglednije pristalice demokratije ve i da se u potpunosti odreknu
samog opstanka svog polisa i da se rasele u etiri posebna sela, kako je bilo
nekad". Takav dioikizam" odgovarao je ne samo ratnim planovima spartanske
vlade ve i nastojanjima reakcionarnih slojeva samog mantinejskog
stanovnitva, emu sasvim otvoreno govori Ksenofont: ,,U prvo vreme
Mantinejani su bili nezadovoljni to su morali da rue ve sagraene kue i da
grade nove. Ali se pokazalo da novo ureenje ima mnogo prednosti: stanovi
imunih ljudi sad su se nalazili blizu njihove zemlje koja je bila udaljena od
grada; za~ tim, uvedeno je aristokratsko ureenje, pa su se oslobodili dosadnih
demagoga. Zato su imuni bili zadovoljni novim poretkom." (Grka istorija",
V, 2, 7). Pored toga" dodaje Ksenofont ,,iz tih sela ljudi su radije odlazili u
savezniku vojsku nego za vreme demokratskog ureenja" to je potpuno
prirodno, jer siromano seosko stanovnitvo lieno svih sredstava za ivot, ako
nije htelo da se nae u ropstvu imucnih", nije imalo drugog izlaza osim
najamnike slube.
S gradom Flijuntom Spartanci su se obraunali jo surovije. Tarao je takoe
vladala demokratija. Uzalud su stanovmi Flijunta izraavali svoju pokornost
Sparti, povratili na njen zahtev proterane lakonofile i vratili im konfiskovana
imanja, uzalud sii Sparti slali velike svote za finansiranje njenih vojno-kaznenih
podiihvata. Pod izgovorom da demokrati vreaju povratnike, efori su proglasili
pohod za Flijunt. Vojsku je predvodio sam kralj Agesilaj koji se nalazio u
najprisnijim odnosima s flijuntskim otigarsinia. Ne osvrui se na izjave
pokornosti od strane Flijunana, on im postavi zahtev predaji flijuntskog
akropolja i smetaju stalnog spartanskog garriizona u njemu. Saterani u
orsokak, flijuntski graani odluie da prue benadezan otpor. itavu godinu
daiia i osam meseci drao se ovaj mali opsednuti grad sa svojih 5000 vojnika
protiv velike Agesilajeve armije; njegovi izgladneli graani okupljali su se na
zasedanjima narodne skuptine na mestu koje se videlo iz logora spartanske
vojske, i tako su demonstrirali svoju jednodunost i pokazivali da je itav
konflikt svesno izazvala aka reakcionara intriganata; nali su se srani ljudi,
kakav je bio neki Delfmion, koji su znali da odravaju bodrost opsednutih i tako
su organizovali otpor, da su uspenim ispadima iz grada ak probijali obru onih
koji su drali opsadu. Grad se predao tek onda kad su bile iscrpljene sve rezerve
hrane. Njegovu sudbinu spartanska vlada je poverila samom Agesilaju. Agesilaj
je postupio ovako: organizovao je sud od 50 povratnika, bivih izgnanika, i 50
graana koji su ostali u zemlji; tom sudu je dao pravo da kazni sve one za koje
bude smatrao da zasluuju kaznu. Ta ista lica morala su da sastave zakone po
kojima je trebalo da se upravlja gradom. Sve vreme dok to ne bude izvreno, on
je u gradu drao garnizon, isplativi ga za est meseci." (Ksenofont, Grka
istorija", V, 3, 35).
Ove dve epizode koje su sauvane u naim izvorima (osim Ksenofonta,
takoe kod Diodora i Pausanije) karakteriu reim spartanske samovolje i nasilja
na Peloponezu i omoguuju da se stvori predstava vladavini Sparte posle
Antalkidina mira u srednjoj Grkoj. Prisilivi Tebu da raspusti Beotski savez
pod izgovorom davanja autonomije svim beotskim gradovima, Sparta je,
izgleda, primenjujui analogna sredstva, prisilila mnoge od njih (Tespiju,
Plateju, Tanagru) da uvedu oligarhijsko ureenje i ak da prime spartanske
garnizone i harmoste. Stisnuta u obru tih spartanskih isturenih poloaja, i sama
Teba se protiv svoje volje pretvorila u saveznika Sparte i pokorno joj upuivala
pomone kontigente vojske. Fokida, Lokrida, Akarnanija, ostrva Zakint,
Kefalonija, Leukada i Korkira pokoravali su se takoe bez pogovora, kao

saveznici", svim nareenjima koja su dolazila iz Sparte. Spartanski garnizoni

smeteni su na ostrvitna Eubeji, Skijatosu, Peparetosu i Naksosu. Kikladska
ostrva poela su da plaaju Sparti godinji danak; pod spartanski uticaj potpalo
je i ostrvo Samos. Spartanska vlast i oligarhijsko ureenje ponovo su se rairili
na znatnom delu teritorije Grke.
Meutim, osim ne ba pouzdane Tebe, Sparta je imala jo dva mogua
suparnika koji su joj smetali da uspostavi svoju staru despotiju u Heladi"
(Diodor, XV, 5, 2). Glavni je, razume se, bila Atina u koju su upirali oi svi
grki demokrati: Atinu su moEE za pomo Mantinejani kad su Lakedemonjani
preduzeli svoj pohod protiv njih (Diodor, XV, 5, 4); u njoj su nalazile sklonite
izbeglice iz jmh grkih gradova koje je okupirala Sparta. Iako je bila izolovana
zahvaljujui Antalkidinoni rnira, izgubivi tUco vredne saveznike kao to su
Korint i Argos koji su sada potpuno pali pod uticaj Sparte, Atina je ipak bila
jedina drava u Grkoj koja je osim Sparte izvukla dobit iz Korintskog raia. Bio
je poniten mirovni ugovor iz 404. g. sraraan za Atinu, obnovljeni su njeni
gradski i Dugi bederai, ponovo je raspolagala dosta vellkom ratnom flotom (100
trijera). Vracena su joj ostrva Lemnos, Imbros i Skiros koja su dominirala
moreuzima u Pontu, a koja su Atinjani snano zaposeli svojim kleruhijama.
poto je Vizant i dalje ostao prijateljski raspoloen prema Atini, to se put u Crno
more 0 potpuriOsti zadrao njenirn mkama. Stoga je prirodno to se kralj
BosforaLeukon I (389/388-349/348. g.), ostajui veran primeru svog oca Satira
I, naroito blagonaklono odnosio prema atinskim trgovcima itom: on im je dao
pravo da prvi tovare svoje brodove, oslobodio ih je raznili trgovinskih nameta i
sam je slao u Atinu velike koliine ita (I, 2, 212 = VDI, 1939, No 3, 239-241;
Strabon, VII, 4, 6). U Trakiji je Atina imala jak oslonac, zahvaljujui savezu s
kraljem Odrisa Kotisom (384-360. g.), koji je ak jednu od svojih kerki udao za
Itikrata, komandanta pomonog atinskog odreda koji mu je bio upucen
(Kornelije Nepos, Ifikrat, III, 4). Prijateljske i saveznike odnose sauvala je
Atina i sa najveim ostrvima Egejskog mora Lezbosom, Hiosom i Rodosom, gde
su se sauvali dernokratski reimi. Zahvaljujui svemu tome, Atina se oseala
toliko jaka da se mogla usuditi, ve posle zakljuenja Carskog niira", na
pruanje ilegalne pomoi vladara Kipra Euagori koji se digao proiiv Persijanaca
i Egiptu koji se otcepio od Persije. Sposoban atinski vojskovoa, Habrija, uspeo
je da zada persijskim vojnim snagama nekoliko osetnih udaraca.
Na taj nain Atina je postala centar odakle su se irom itave Helade
pronosili izrazi negodovanja protiv politike Sparte koja je bila pogubna za
Heladu. Na olimpijskim sveanostima 384. godine s takvim protestom istupio je
Lisija pred velikim auditorijumom Ijudi iz svih krajeva Grke kojima se obratio
vatrenim govorom: Najvie se udira Spartancima! ta li oni misle kad tako
ravnoduno posmatraju Heladu u poaru? U njihovim je rukama hegemonija nad
Helenima, i pri tom potpuno zasluena zbog njima svojstvenog junatva i
poznavanja svoje vetine... Svaki poten i dostojan graanin vidi kako je danas
sraman poloaj Helade, kad su mnogi njeni krajevi pod vlau varvara i mnogi
gradovi razoreni od strane tirana... Treba da obustavite meusobne ratove i da
jednoduno radite za opte dobro, da se stidite prolosti, da se plaite budunosti,
treba da se ugledate na svoje pretke koji su varvarima eljnim da ovladaju tuom
zemljom oteli njihovu zemlju, i oteravi tirane, slobodu uinili zajednikom
svojinom." (Lisija, Olimpijska beseda, 3-7).
,.Na iduim olimpijskim igrama 380. g. pojavio se uveni Panegirik"
poznatog atinskog retora Isokrata. U njemu je autor do u tanine izneo politike
elje itave Helade. To je bio otvoren, glasan poziv celom

grkora narodu na sveti pohod

proti Persije, pod vostvom
Sparte i Atine koje su zbog
toga bile dune da uine kraj
starom
suparnitvu
i
bratoubila.................... kim svaama. Cela
zemSglHBU^
n e i z m
Jta-

e r

>
pati

je Pustela, Sicilija

' J*" ' ^Se^fel';

*!'

su

.'

-.
^

porobljena, mnogi gradovi

- I

predati varvarima, osta!

' !1 Grka nalazi se u bedi...

L '>^lflf Jedni su izginuli u svojoj <Lf >,

f zemlji od nasilja, drugi se

> " , sa svojim porodicama ski' taju u tudini; mnogi plalf ei se smrti od gladi pri# siljeni su da liju svoju krv
" " " ^jf
Um\i za interese naih neprijate. lja i da idu protiv svoje > i*' brae Grka".
Istovremeno u severnoj Grkoj iznenada se
pojavio novi protivnik

Iskorat. Rimska kopija originala iz

IV veka pre n.e.

Sparte moni Halkidiki

savez s Olintom na elu. U sastav tog saveza ula je veina gradova
Halkidika. Savezu su se poeli prikljuivati i gradovi sa makedonske teritori-'
je (Pela i drugi), jer je makedonski kralj Aminta bio potisnut sa znatriog dela
svoje teritorije pred prodorom Hira. Tako je, zahvaljujui tom objedinjavanju
severnih gradova, stvorena vrlo solidna politika sila, mnogo jaa od
Beotskog saveza koga su likvidirali Spartanci. Ta sila je raspolagala
mnogobrojnim lukama i tritima, pangejskim runicima zlata, velikim
novanim sredstvima, koja su poticala od raznih trgovinskih carina, od
eksploatacije bogatih uma, a pored toga mogla je da formira velike odrede
najamnika iz redova susednih ratnikih trakih plemena, ako je elela da ima
dopunu mnogobrojne graanske vojske (prema Ksenofontovim navodima,
samo je konjica imala vie od hiljadu ljudi, a ona je obino iznosila deseti
deo vojske). Poznavajui odnos Spartanaca prema slinim savezima, vlada
Halkidikog saveza ve je zapoela diplomatske pregovore s Atinom i
Tebom zajednikom otporu (Ksenofont, Grka istorija", V, 2, 12-17). U
Grkoj se na taj nain stvarala situacija slina onoj kakva je bila pred
Korintski rat samo to je umesto Korinta i Argosa koji su sasvim pali na
kolena pred Spartom sada pretio da doe mnogo jai Olint sa svojim
saveznicima.
382.
g.
Sparta
odlui
da
raisti
s
tom

pretnjom. Pozivajui se na apele makedonskog kralja Aminte i tube velikih gradova

u susedstvu Olinta Akanta i Apolonije koji su bili Olintovi suparnici,
Peloponeski savez objavi rat Halkidikoj ligi. Ovom pohodu pripisivan je vrlo
velik znaaj. Sazvan je vanredni kongres lakedemonskih saveznika na kome je
odlueno da se za to formira arniija od 10 hiljada ljudi, kojoj je Aminta obeao
pomo sa svojom vojskom i snagama makedonskih vladajuih aristokrata koji su
mu se pokoravali. Izvidniki odredi te vojske odmah su upueni na Halkidiko
poluostrvo: jedan od njih pod komandom Eudamida zauzeo je Potideju i
pretvorio je u glavno uporite i ratnu bazu za predstojee operacije, a drugi
odredi su odmah po formiranju upuivani da se prikljue prvom.
Meutim, sasvim je jasno da se Sparta spremala za neto mnogo vanije nego
to je pohod protiv halkidikih gradova, jer upravo u to vreme pada (upor.
Ksenofont, Grka istorija", V, 2, 21-22) poetak reorganizacije itave
spartanske vojne drave, pri emu se vrio njen prelaz sa glomazne naturalne
baze na elastiniju novano-privrednu bazu. Prema Ksenofontovim reima, na
saveznikom kongresu 382. g. odlueno je da saveznike drave, prema svom
nahoenju, mogu zameniti opreraanje vojnih kontigenata novanora uplatom,
raunajuci za svakog vojnika po tri eginska obola dnevno; ako je neko od
saveznika duan da poalje u savezniku vojsku konjanike, to se smatralo da je
plata koja je davana konjaniku ravna vrednosti etvorice hoplita opremljenih u
vojsku; a ako neka drava uopte izbegava svoju vojnu obavezu, Lakedemonjani
u tom sluaju imaju pravo da od nje naplate kaznu u visini jednog statera (2
drahme) dnevno za svakog ovjeka." (Ksenofont, Grka istorija", V, 2, 21-22).
U vezi s tim obrazovano je 10 vojnih okruga: prvi je sainjavala teritorija same
Sparte, od drugog do sedraog razne oblasti Peloponeza (Arkadija, Elida, Ahaja,
Argolida, Korint s Megarom, Sikion i Flijunt), osrai Akarnanija, deveti Fokida i
Lokrida, deseti Beotija. Poto su saveznici" rado placali otkup, naroito kad se
radilo dalekim pohodima (Ksenofont, Grka istorija", V, 2, 16), to su se
Sparti pruale iroke mogunosti za vrlo proizvoljno sprovoenje svoje vojne
politike, a i vie od toga, za pretvaranje svoje simahije u pravu arhe.
U leto 382. g. desio se jedan dogaaj koji je otkrio te planove spartanske
vlade, posebno njenog najagresivnijeg lana kralja Agesilaja. Ti planovi su
izazvali negodovanje svih Grka (Diodor, XV, 20, 2; Plutarh, Agesilaj", 23).
Prema tajnom nalogu iz Sparte, jedan od drugorazrednih spartanskih
vojskovoa, neki Febid, koji je sa spartanskim odredom prolazio pored Tebe, na
putu za Halkidiko poluostrvo, iznenada je upao u Tebu, uguio je na brzinu
organizovan otpor tebanskih graana i zauzeo tebanski akropolj Kadmeju,
smestivi u njega spartanski garnizon. Sve je to uinjeno u neposrednoj saradnji
s tebanskim aristokratskim heterijama (udruenjima bogatih" ljudi
oligarhijskog naina miljenja i neobuzdanog kraktera" Plutarh, Pelopida", 5),
koje
su
jo
od
ranije,
verovatno

grkora narodu na sveti pohod

protiv Persije, pod vostvom
Sparte i Atine koje su zbog toga
bile dune da uine kraj starom
supamitvu i bratoubila.....................kim
Cela zem-

svaama.

BBIHl

k ,!

BBBMMP> > ^p^ ' m$m! hja je

opustela, Sicilija ^ 4
^
^tgj&<-V<f
su predati varvarima, osta^^^P^l | 4
4
^ft , la Grka nalazi se u bedi...
| % / Jediii su izginuli u svojoj
>
? zemlji od nasilja,

drugi se
'^prsr"

sa svojim porodicama ski-

* taju u tiiini; mnogi plaj' ei se smrti od gladi pri,

'

> , za interese naih neprijate-

''

lja i da idu protiv svoje

> brae Grka".

Istovremeno u severnoj Grkoj iznenada se

protivnik

siljeni sudaliju svoju krv

Iskorat. Rimska kopija originala iz IV veka pre n.e.

pojavio novi

Sparte moni Halkidiki savez

s Olintom na elu. U sastav tog saveza ula je veina gradova Halkidika. Savezu
su se poeli prikljuivati i gradovi sa makedonske teritorije (Pela i dragi), jer je
makedonski kralj Aminta bio potisnut sa znatnog dela svoje teritorije pred
prodorom Ilira. Tako je, zahvaljujui tom objedinjavanju severnih gradova,
stvorena vrlo solidna politika sila, mnogo jaa od Beotskog saveza koga su
likvidirali Spartanci. Ta sila je raspolagala mnogobrojnim lukama i tritima,
pangejskim runicima zlata, velikim novanim sredstvima, koja su poticala od
raznih trgovinskih carina, od eksploatacije bogatih uma, a pored toga mogla je
da formira velike odrede najamnika iz redova susednih ratnikih trakih
plemena, ako je elela da ima dopunu mnogobrojne graanske vojske (prema
Ksenofontovim navodima, samo je konjica imala vie od hiljadu ljudi, a ona je
obino iznosila deseti deo vojske). Poznavajuci odnos Spartanaca prema slinim
savezima, vlada Halkidikog saveza ve je zapoela diplomatske pregovore s
Atinom i Tebom zajednikom otporu (Ksenofont, Grka istorija", V, 2, 1217). U Grkoj se na taj nain stvarala situacija slina onoj kakva je bila pred
Korintski rat samo to je umesto Korinta i Argosa
koji su sasvim pali na kolena pred Spartom sada
pretio da doe mnogo jai Olint sa svojim saveznicima.
382.
g.
Sparta
odlui
da
raisti
s
tom

Ija neizmerno pati Ita-

sj;'

porobljena, mnogi gradovi

pretnjom. Pozivajui se na apele makedonskog kralja Aminte i tube velikih

gradova u susedstvu Olinta Akanta i Apolonije koji su bili Olintovi suparnici,
Peloponeski savez objavi rat Halkidikoj ligi. Ovom pohodu pripisivan je vrlo
velik znaaj. Sazvan je vanredni kongres lakedemonskih saveznika na kome je
odlueno da se za to formira armija od 10 hiljada ljudi, kojoj je Aminta obeao
pomo sa svojom vojskom i snagama makedonskih vladajuih aristokrata koji su
mu se pokoravali. Izvidniki odredi te vojske odmah su upueni na Halkidiko
poluostrvo: jedan od njih pod komandom Eudamida zauzeo je Potideju i
pretvorio je u glavno uporite i ratnu bazu za predstojee operacije, a dragi
odredi su odmah po formiranju upuivani da se prikljue prvom.
Meutim, sasvim je jasno da se Sparta spremala za neto mnogo vanije nego
to je pohod protiv halkidikih gradova, jer upravo u to vreme pada (upor.
Ksenofont, Grka istorija", V, 2, 21-22) poetak reorganizacije itave
spartanske vojne drave, pri emu se vrio njen prelaz sa glomazne naturalne
baze na elastiniju novano-privrednu bazu. Prema Ksenofontovim reima, na
saveznikom kongresu 382. g. odlueno je da saveznike drave, prema svom
nahoenju, mogu zameniti opreraanje vojnih kontigenata novanom uplatom,
raunajui za svakog vojnika po tri eginska obola dnevno; ako je neko od
saveznika duan da poalje u savezniku vojsku konjanike, to se srnatralo da je
plata koja je davana konjaniku ravna vrednosti etvorice hoplita opremljenih u
vojsku; a ako neka drava uopte izbegava svoju vojnu obavezu, Lakedemonjani
u tom sluaju imaju pravo da od nje naplate kaznu u visini jednog statera (2
drahme) dnevno za svakog ovjeka." (Ksenofont, Grka istorija", V, 2, 21-22).
U vezi s tim obrazovano je 10 vojnih okruga: prvi je sainjavala teritorija same
Sparte, od drugog do sedraog razne oblasti Peloponeza (Arkadija, Elida, Ahaja,
Argolida, Korint s Megarom, Sikion i Flijunt), osmi Akarnanija, deveti Fokida i
Lokrida, deseti Beotija. Poto su saveznici" rado plaali otkup, naroito kad se
radilo dalekim pohodima (Ksenofont, Grka istorija", V, 2, 16), to su se
Sparti pruale iroke mogunosti za vrlo proizvoljno sprovoenje svoje vojne
politike, a i vie od toga, za pretvaranje svoje simahije u pravu arhe.
U leto 382. g. desio se jedan dogaaj koji je otkrio te planove spartanske vlade,
posebno njenog najagresivnijeg iana kralja Agesilaja. Ti planovi su izazvali
negodovanje svih Grka (Diodor, XV, 20, 2; Plutarh, Agesilaj", 23). Prema
tajnom nalogu iz Sparte, jedan od drugorazrednih spartanskih vojskovoa, neki
Febid, koji je sa spartanskim odredom prolazio pored Tebe, na putu za
Halkidiko poluostrvo, iznenada je upao u Tebu, uguio je na brzinu
organizovan otpor tebanskih graana i zauzeo tebanski akropolj Kadmeju,
smestivi u njega spartanski gamizon. Sve je to uinjeno u neposrednoj saradnji
s tebanskim aristokratskim heterijama (udruenjima bogatih" ljudi
oligarhijskog naina miljenja i neobuzdanog kraktera" Plutarh, Pelopida", 5),
koje su jo od ranije, verovatno pod pritiskom Sparte, uspele da uvedu svoje
predstavnike u tebansko vee i da jednog od njih, najodlunijeg lakonofila
Leontijada ak proture za polemarha; on na sebe uzeulogu vodia spartanskog
odreda i predade FeBidu kljueve kadmejske kapije, uhapsi drugog polemarha
demokratu Ismeniju i rastera celu demokratsku partiju koja je dotle imala
prevlast u Tebi. Ismenija je bio pogubljen ,,kao opasan butnovnik i zlonameran
ovek", ,Jcao glavni krivac za pobune koje su planule u celoj Grkoj"
(Ksenofont, Grka istorija", V, 2, 35-36). Druge ugledne voe tebanske
demokratije, oko 300 ljudi, s Androklidom i Pelopidom na elu, uspeli su da se
spasu i nali su utoite u Atini. Zavladali su krajnji oligarsi koji su, po reima
Ksenofonta, ak Lakedemonjanima pravili vee usluge nego to su oni i traili"
(Grka istorija", V, 2, 36). Da bi umirili opte negodovanje izazvano u Grkoj
zbog tog nasilja, spartanski inspiratori osudili su Febida kao rukovodioca koji je
izvrio samovoljan" akt, na kaznu od niilion drahmi, neuvenu po svojoj visini
(svakako fiktivnu), ali su u Kadmeji ostavili ganiizon. Agesilaj je ak izrazio
miljenje da ako je Febid delovao na tetu Lakedemona, onda je zasluio kaznu,
a ukoliko je njegov postupak koristio dravi, to stari zakon u takvim sluajevinia

dozvoljava da se postupa na vlastitu odgovornost (Ksenofont, Grka istorija",

V, 2, 32).
Meutim, pohod na Olint pokazao se tako teak da je od Sparte zahtevao
naprezanje svih njeiiih snaga i zadravanje od izvrenja slinih osvajakih
planova koji su, kako emo dalje videti, u to vreme nesumnjivo ve bili
predvieni. Olint i njegovi saveznici hrabro su se borili protiv krupnih vojnih
snagTSparte koje su, osim toga, bile dopunjene tebanskom graanskom
vojskom i odredima Makedonaca. U prolece 381. g. kraj bedema Olinta odigrala
se estoka bitka u kojoj je spartanska aimija bila totalno potuena i rasturena;
tom prilikom poginuo je njen vojskovoa, Teleutije, brat kralja Agesilaja, koji se
proslavio svojini vojnim uspesima tokom Korintskog rata. Sparta je bila
primorana da prikuplja drugu armiju, jo veu od poraene. Na elo te nove
arraije stao je sam kralj Agesipolid, okruen sjajnom pratnjom aristokrata
dobrovoljaca iz raznih gradova i drava koji su stajali u sferi spartanskog uticaja.
U pratnji tog taba nalazio se poasni odred od 30 najuglednijih Spartijata,
onako kako je imao i Agesilaj u vreme. njegovog pohoda u Malu Aziju. Ali i ta
paradna ekspedicija zavrila se neznatnim uspehom, i pored toga to joj je
svesrdnu pomo pruio makedonski kralj Aminta; zauzeli su samo gradi
Toronu koji je bio saveznik Olinta i, prema ustaljenoj tradiciji spartanskih voa,
do temelja opljakali i opustoili okolinu nepokornog Olinta.
Kralj Agesipolid ubrzo se razboleo i umro: njegovo telo stavili su u sanduk
od bakra i otpremili u Spartu radi sahrane, a njegov naslednik na komandantskoj
dunosti, harmost Polibijad, smatrao je da je bolje primeniti taktiku duge i
iscrpljujue opsade. Olint je osvojen tek posle dve godine, u leto 379. g., kad su
u opsednutom gradu bile istroene sve rezerve hrane. Halkidika liga je
rasputena, makedonski gradovi vraeni pod vlast AnunteTS Olint i drugi
gradovi Halkidika prisiljeni da uu u Spartanski savez.
Tokorn leta 379. g. moc Sparte dostigla je svoj vrhunac: njoj se pono
pokoravala skoro cela Grka. Svoj opis dogaaja koji su sledili posle
Antalkidinog rnira do kapitulacije Olinta, posmatra i njihov savremenik
Ksenofont zavrava potpuno tanim zakljukom: Tako su Lakedemonjani
postigli to da su irn se potpuno pokorili Tebanci i ostali Beocani, da su
Korinani postali odani saveznici, da su se smirili Argivljani, da su Atinjani
ostali potpuno izolovani, a oni saveznici koji su se neprijateljski odnosili prema
njima bili su ukroeni. Sad su oni konano bili uvereni da je njihova mo trajno i
nerazorivo utvrena." (Ksenofont, Grka istorija", V, 3, 27). Meutim,
Ksenofont ne govori tome da je za potpun trijumf preostalo da se zada
poslednji odluujui udarac njegovom rodnom gradu izolovanoj Atini" i da se
takav udarac nesumnjivo pripremao. Iznenadni dogaaji pokazali su da se s
takvim udarcem zakasnilo; on se pretvorio u smean pu koji je doveo do
potpuno drukijih posledica od oekivanih.
Kasne jeseni 379. g. (novembar-decembar) planu ustanak u Tebi koji postade
prekretnica u istoriji spartanske vlasti u Grkoj.Ustanak su pripremili tebanski
izgnanici-demokrati koji su se nalazili u Atini i svakako ne bez znanja bar
jednog dela atinskih vlasti. Mala grupa odvanih ljudi pod vostvora Pelopide,
Melona, Damoklida i Teopompa, navodno, samo sedam ljudi, tajno se uvukla u
Tebu gde su se kod zaverenika nalazili njihovi istomiljenici ak i meu
slubenicima kolegijuma polemarha, i tokom noi su pobili voe vladajue
oligarhijske partije gomilu tirana" (Ksenofont, Grka istorija", V, 4, 2), na
ijem elu su se nalazili Filip, polemarh Arhija, polemarsi Leontijad i ffipat.
Jedni su ubijeni za vreme gozbe na koju su se zaverenici uvukli odeveni u
enske haljine, drugi u svojim kuama. Zatim su zaverenici provalili u zatvor,
pustili i naoruali pohapene demokrate, pozvali graane na ustanak i tome
putem konjanika glasnika obavestili dvojicu atinskih stratega koji su na elu
svojih odreda i nekoliko stotina naoruanih tebanskih emigranata ve stajali na
granici Beotije, oekujui izvetaj dogaajima. Sastavi se s tim trupama koje

su dole brzo, Tebanci su otpoeli napad na Kadmeju gde su se, prema

Plutarhovom saoptenju, pod zatitom spartanskog garnizona prikrile pristaliee
Iakonofilske partijVzajeno s tzv. boljira ljudima", 'tj. s bogatim tebanskim
plemiima. Spartanci su (njih oko 1500 ljudi) ubrzo bili primorani da se predaju
pod uslovom slobodnog povratka u domovinu. Pristalice oligarha koje su se krile
meu njima pobijene su bez milosti. Na zasedanju narodne skuptine koja je
zatim sazvana tiranoubice" su, na predlog Epaminonde, takoe jednog od
uesnika prevrata, proglaene za spasioce i dobrotvore", obnovljen je
demokratski poredak, a Pelopida, Melon i Haron ak imenovani za beotarhe, tj.
objavljena je,
takoe, obnova Beotskog saveza (Plutarh, Pelopida", 12-13).
Sparta, razume se, nije mogla 'da dopusti takvo potcenjivanje njenog
autoriteta. Bez obzira na veoma niiroljubivo i ak ponizno obraanje nove
tebanske vlade, Sparta je odmah organizovala kaznenu ekspeiciju pod
vostvom mladog kralja Kleombrota, naslednika umrlog Agesipolida. Ali
atinske trupe pod komandom Habrije ve su bile prepreile glavni put za Beotiju
koji je vodio kroz Eleuteru, pa je spartanska armija bila prisiljena da se po jakoj
zimi probija planinskim stazama Megaride preko planine Kiteron. Tako se
Kleombrot, lien sigume veze sa svojom pozadinom, nije usudio da napadne
samu Tebu, i ograniivi se na pojaanje spartanskih gamizona u Plateji i Tespiji
uskoro je bio prinuen da se vrati na Peloponez (januar-februar 378. g.). Radi
opravdanja Spartanaca, Ksenofont uporno naglaava strahovite tekoe ove
zimske ekspedicije koje su spreile Spartu da se bez odlaganja obrauna s
pobunjenim gradom, to je neprijateljima Sparte omoguilo da prikupe snage za
dugotrajan rat.
Meutim, taj neuspeh spartanska vlada je pokuala da nadoknadi novim
vanim potezom koji je trebalo da povrati poljuljan autoritet Sparte. Ubrzo po
povlaenju Kleombrota iz Beotije, harmost Sfodrija, koga je Kleombrot ostavio
u Tepsiji s veoma jakim odredom, toboe" na vlastitu inicijativu, kao i Febid
382. g., iznenada nocu pree sa svojom vojskom granicu Atike i brzim marem
krenu prema Pireju ija utvrenja jo nisu bila dovrena; raunao je da e ga
osvojiti pre svanuca. Potpuno je jasno da je ovo bio pokuaj za obnavljanjem
Febidove tebanske avanture, ali u jo veoj razmeri. Sfodrija je ve bio uspeo da
proe Eleusinu i nalazio se u Trakiji kad su u Atinu stigle vesti tom upadu. Na
znak uzbune naoruaju se svi atinski graani i grad se pripremi za odbranu.
Sfodrija je bio prisiljen da odustane od svoje namere i da se vrati natrag.
Spartanska vlada ga reda radi izvede pred sud, i bez obzira na to to
demonstrativno nije doao pred sud, bio je osloboen. Agesilaj tom prilikom
otvoreno izjavi da su Sparti potrebni upravo takvi vojnici." (Ksenofont, Grka
istorija", V, 4, 32). Taj incident posluio je kao povod za otvoren raskid izmeu
Atine i Sparte i za poetak novog dugotrajnog rata u Grkoj koji je donekle
predstavljao reprizu Korintskog rata, ali je imao sasvim drukiji zavretak.
Ovog puta neprijatelji Sparte Atina i Teba nisu uspeli da blokiraju njenu
vojsku na Peloponezu. Spartanci su stigli da zaposednu planinske prolaze
Kiterona i ratne operacije su se vodile na teritoriji Beotije. Ali saveznici su
uspeli da za kratko vreme, oigledno zahvaljujui aktivnom ueu irokih
narodnih masa, prekriju svu tebansku oblast pravom mreom utvrenja koja su
se sastojala od rovova i pobijenog kolja, a Atinjani su na vreme dovrili
odbrambena utvrenja Pireja. Na taj nain, kad je u leto 378. g. u Beotiju upala
velika peloponeska armija pod komandom samog kralja Agesilaja, pokazalo se
da ona ne moe naneti nikakav osetan udarac Tebancima i Atinjanima koji su
Tebance svojski pomagali, pa se zbog toga_ogj3ffiila^na manevrisanje koje
nije imalo veeg efekta i na sitne arke pojedinih odreda konjice i lako
naoruanih (u njima je vrlo uspeno uestvovao Habrija sa atinskini peltastima).
kad je poodlasku glavnih snaga spartanske armije harniost Febid (heroj" pri

zauzimanju Kadmeje, zapovednik glavne vojne baze Spartanaca u Tespiji)

preduzeo vrlo smeli ispad, pretrpeo je ozbiljan poraz i poginuo u borbi.
Potpuno bezuspena bila je i druga vojna ekspedicija Agesilaja sledeceg leta,
377. g. Zahvaljujui vetom manevrisanju, polo mu je za rukom da prodre iza
linije isturenih tebanskih utvrenja i predgraa i da opustoi iru okolinu Tebe;
ali kad je iz samog grada, prema reima Diodora, iskoila svenarodna vojska
Tebanaca" (XV, 34, 1), Agesilaj se povukao ne prihvatajui borbu. Tebanci su
se uverili da sada po prvi put nisu nita slabiji od Lakedemonjana: osvojili su
trofej i otada su se hrabro uputali u borbu sa spartanskom vojskom" (Diodor,
XV, 34, 2).
Te uspehe treba pripisati delatnosti tebanskih demokrata, naroito delatnosti
Pelopide i Eparainonde koji su sproveli reorganizaciju tebanske drave prema
demokratskim naelima i obnovili Beotski savez. Plodna Beotija sa svojim
brojnim stanovnitvom koje je bilo koncentrisano oko mnotva malih gradova
brzo se oslobaala vekovne zaostalosti. Posle Korintskog rata Beotija je
uspostavila tesne prijateljske veze sa najrazvijenijim grkim dravama (Atinom,
Korintom), u emigraciji 382-379. g. izrasli su voe beotske demoRfatlje;
spartanska nasilja u Tebi i nizu beotskih gradova (na primer u Leuktri su ljudima
pokazivali grobove beotskih devojaka koje su izvrile samoubistvo, poto su ih
silovali Spartanci) pruala su direktan podstrek zbliavanju i ujedinjavanju u
cilju odbrane i osvete.
BeolskLsavez koji je obnovljen 379. g. ve je predstavljao centralizovanu
demokratsku dravu organizovanu na bazi sinoikizma, ije je ureenje unekoliko
podsealo na dravno ureenje Atike. Pokoravanje" i avanje autonomije"
beotskih gradova od strane Tebe, kalco su to rieumorno tvrdili Spartanci, u stvari
je predstavljalo ukidanje lakonofilskih oligarhija koje su u njima nasilno
uspostavili Spartanci, a to je bez sumnje izvoeno uz saradnju lokalnog
stanovnitva. Pored toga, stanovnici svih beotskih gradova privueni su na
uee u optebeotskoj vladi, pa izbor arhonta-eponima, lanova optebeotskog
vea i beotarha i na glasanje u optebeotskoj narodnoj skuptini koja se sastajala
u Tebi. Za tu organizaciju bilo je teko pridobiti samo Orhomenos, Tespiju i
Plateju, jer su se u njima dugo zadravali veliki spartanski garnizoni i vladali
spartanski harmosti. Zato su ova tri grada bila prikljuena neto kasnije.
Represalije u tom pogledu morale su da se primene samo na Plateju iji su
graani sauvali jake antitebanske tradicije. Poto je Plateju napustio spartanski
garnizon, ona je okupirana i razorena (373. g.), a njeno preivelo stanovnitvo
pobeglo je u Atinu, jer je jo od 427. g. uivalo prava atinkog graanstva (upor.
Diodora, XV, 46, 4-6).
Voe tebanskog demokratskog prevrata posvetile su posebnu panju
reorganizaciji vojske i pripremama za odbranu svoje nove drave. U izvoriina
nalazimo pomen beotskoj ratnoj floti: u Kreusisu na obali Korintskog zaliva
stajalo je, na primer 12 beotskih tiijera (Ksenofont, Grka istorija", VI, 4, 3, IG,
2, 1607, 49 i 155). Tebanci su pridavali velik znaaj obuayaujusvoje konjice
(Ksenofont, Grka istorija", VI, 4, 10), tako da ona sada nije bila slabijeg
kvaliteta od uvene tesalske konjice. Pa ipak, najveci znaaj pridavan je
narodnoj.peladiji kojoj je u Beotiji, zahvaljujui brojnoj premoi imunog
seljatva, pripadala vea uloga nego u drugim grkim dravama. Jedan od
beotarha demokrata Gorgida osnovao je uvenu svetu druinu" sastavljenu od
odabranih, portvovanih boraa koji su primali naroitu platu iz dravne
blagajne i predstavljali stalan garnizon Kadmeje. Pelopida, priznati vojskovoa
po svojim izvanrednim vojnikim sposobnosfima i zbog toga trinaest puta biran
za beotarha. uspeo je da od svete druine" izgradi jak udarni odred koji je kao
jedinstvena monolitna celina uvek dejstvovao na najopasnijim mestima borbene
linije.

Egaminonda, najbolji Pelopidin prijatelj i beotarh koji je stalno za skoro dve

decenije biran na taj poloaj, iskoristio je tu vojsku za svoju novu borbenu
taktiku (kpsi bojni poredak" ili kliri") prekinuvi sa rutinskim grkim
ustrojstvom borbenog poretka neprekidue linije i izvrivi tako pravu revoluciju
u grkoj vojnoj nauci: svetu druinu" preobrazio je u formaciju poput udarne
pesnice koja se sastojala od velike peadijske mase koncentrisane na odreenom
mestu borbe. Pomou te pesnice on je probijao neprijateljski front. Vatreni
pristalica donjih slojeva demokiatije, siam veoma siromaan i skroman u svojim
linim potrebama (priaju da je morao ostajati u kui kad niu je jedino odelo bilo
na opravci ili icenju), ali vrlo obrazovan, odlian poznavalac muzike i
filozofije, dobar orator, dalekovid politiar i diplomata Epaminonda je 370. i
360-ih godina bio glavni inspirator i voa demokratske beotske drave.
_________________________________________________
U isto vreme te 378. g., tj. tano sto godina posle osnivanja Prvog bio je
formiran Drugi atinski pomorski savez. Savez je bio pripremljen zbliavanjem
Vizanta i mnogih ostrvskih polisa sa Atinom koje je poelo jo u vreme
Korintskog rata. U periodu posle zakljuenja Carskog mira" kontakt izmeu tih
gradova postajao je sve ivlji putem uspostavljanja prijateljskih odnosa koji su
ponekad dobijali formu ugovora prijateljstvu na ravnopravnoj bazi (na prinier s
Hiosom 384. g.). I konano, u vezi sa ratom koji je ponovo buknuo izmeu
Atine i Sparte, pet gradskih zajednlca s demokratskim ureenjem koje su bile
najbolje raspoloene prema Atini Hios, Mitilena, Metirana, Vizant i Rodos
odlue da sklope s Atinom kolektivni sporazum trajnom vojnom savezu
(simahiji). Poto je dobro razmotren i prouen na nizu savetovanja s delegatima
polisa koji su bili zainteresovani za savez, sporazum je na predlog Aristotela iz
Maratona, jednog od voa atinske demokratije, bio primljen i potvren u
narodnoj skuptini (februar-mart 377. g.). Taj sporazum predstavlja vanredan
primer grke politike misll i diplomatske vetine (upor. IG, 2, 43).
Pre svega ugovor pokazuje orijentaciju njegovih potpisnika protiv Sparte i
njene velikodravne politike nasilja. Svoj zadatak Atinjani i saveznici" tako se
zvanino zove novi savez vide u postizanju takvog stanja u kome bi
Lakedemonjani omoguili Helenima miran ivot u slobodi i autonomiji, uz
garanciju svih njihovih teritorijalnih prava (9-12 red teksta). Dalje je izgleda
sledilo nekoliko redova tako otrih izraza protiv Sparte da su oni kasnije, kad su
se odnosi pronienili, izbrisani., J ako neki neprijatelj bude napao lanove saveza
na kopnu ili moru stoji dalje u natpisu Atinjani i saveznici e im na kopnu ili
moru priskoiti u porrio svojim snagama i svojim mogunostima." Da se i ovde
uvek ima u vidu Sparta, moe se zakljuiti ve i po tome to je odnos prema
drugom eventualnom neprijatelju Persiji bio u znaku najveceg potovanja, ak i
poniznosti. Perijskom caru garantuje se potpuna neprikosnovenost njegovih
prava na zemlje koje mu pripadaju i prikljuenje savezu dozvoljeno je samo
Helenima i varvarima ukoliko se oni ne nalaze pod vlau persijskog cara".
Prema tome, grke demokratske vlade koje su ulazile u savez definisale su kao
svoj neposredni zadatak borbu protiv spartanske oligarhije i nastojale su da se za
njegovo reavanje obezbede od potrebe istovremenog voenja borbe na dva
fronta.
Pored toga, one su bile svesne neophodnosti irokog udruivanja na bazi
ravnopravnosti i ouvanja autonomije svakog od lanova koji ulaze u federaciju.
U tom pogledu saveznici" i Atinjani" ili su na meusobne krupne ustupke
koji su bili veoma jasno formulisani i sa precizno razgranienim uslovima.
Saveznici su u izvesnoj meri rtvovali neto od celine svog suvereniteta,
priznavali su atinskoj dravi prioritet u savezu, njenu inicijativu i vodeu ulogu u
usmeravanju spoljne politike; atinski funkcioneri i stratezi priznavani su kao
jedini izvrioci svih zadataka koji su se nalazili pred savezom. Ali s druge strane,
saveznici Atine su veoma briljivo i jasno precizirali u ugovoru sva eventualna
naruavanja njihove unutranje autonomije do kojih bi moglo doi od strane
dominirajue atinske zajednice; na taj nain oni su hteli da onemogue

ponavljanje prakse Atinske arhee koja se sauvala u vrlo neugodnoj uspomeni.

Svaka od saveznikih drava, kako iz reda osnivaa saveza tako i iz reda onih
koje bi mu se prikljuile, moe da se slui onim dravnim ureenjem koje joj
najvie odgovara ne primajui ni atinski garnizon, ni atinskog namesnika, i ne
plaajui danak... Ne dozvoljava se nikome od Atinjana da za sebe lino ili za
dravu stie neki posed na teritoriji saveznika, niti da ima kucu ili komad zemlje
bilo kupovinom ili arendom, bilo na koji drugi nain", takav atinski posed ima
da se konflskuje u korist saveznike blagajne s tim da se polovina te imovine
preda svakom ko njoj bude podneo prijavu. U skladu s tim ustanovljena je i
vrhovna uprava saveza. Na elu saveza nalazila su se dva ravnopravna organa
koji su zajedniki rukovodili njegovim poslovima: atinska narodna skuptina i
sinedrion saveznika ( ). Sinedrion je predstavljao
predstavniko telo sa stalnim seditem u Atini gde su se odravala njegova
zasedanja. Svaka saveznika drava, izuzev Atine, imala je u njemu jedanglas, a
sve odluke donoene su vecinom glasova. Svako optesavezniko pitanje moralo
je da dobije aprobaciju oba organa, naroito kad se radilo pitanjima objave
rata, sklapanje mira, primanja novih saveznika, odreivanja vojnih kontigenata,
ili novanih doprinosa koji bi trebalo da ih zamene. Novana davanja su, za
razliku od ranijeg forosa, sada predstavljala dobrovoljni doprinos za ratiie
potrebe i nazivana su ulozima" (sintaksis). Visina sintaksisa bila je mnogo
manja od forosa: na primer Eretrija je plaala sanio 5 talenata prema 15 talenata
forosa u doba Peloponeskog rata.
Savezuici su ovaj ugovor smatrali tako sigurnom garancijom da je,
nesumnjivo na njihov zahtev, u njega unet stav kojim se zabranjivalo ak i
postavljanje pitanja njegove izmene. Ako bi neko bilo to slubeno ili privatno
lice podneo predlog ili stavio na glasanje neto protiv donetog akta, na primer,
naruio neki od njegovih stavova, taj bi bio lien graanskih prava i njegova
imovina bila bi konfiskovana. Njemu bi se sudilo u Atini i u saveznikim
gradovima kao oveku koji je raskinuo savez. Prema sporazumu Atinjana i
saveznika, takav ovek mogao je da bude osuen na smrt ili na izgnanstvo. Ako
bi bio osuen na smrt, telo mu se nije smelo sahranjivati ni u Atici, ni na
teritoriji saveznika".
Prema tome, osnivai saveza imali su u vidu ne 'privremeni sporazum
diktiran momentalnom politikom situacijom, ve su raunali na njegov veoma
dug period, ako ne i na trajnost; taj savez je imao da objedini to vei broj
slobodoljubivih polisa Helade, tj. da ostvari optehelensku federaciju. Zato je u
ugovoru velika panja poklonjena onim Helenima i varvarima u Grkoj ili na
ostrvima koji nisu pod vlau persijskog cara", a koji bi izrazili elju da stupe u
savez s Atinjanima i njihovim saveznicima; oni takoe dobijaju sva prava i
privilegije kao i zajednice osnivai. I u skladu s tim ugovor se zavrava
znaajnim reima: ,,Na ploi na kojoj bude isklesan ovaj dokument neka se
ispiu imena saveznikih gradova i irnena onih gradova koji ce se savezu
prikljuiti kasnije". U Tebu je odmah bila upuena delegacija s ponudom da se
prikljui, ime Tebe uklesano je na estom mestu na spisku saveznika. Zatim,
vec u leto iste 377. g., u taj spisak su upisana imena skoro svih gradova Eubeje
Halkide, Eretreje, Aretuze i mnogih drugih gradova na obali Trakije Perinta,
Maroneje, ostrva Dolopskog arhipelaga Peparetosa, Skijatosa ukupno blizu 20
lanova. Tako je novi Atinski savez odniah postao veoma krupna politika sila u
Grkoj, uz to sa veoma irokim perspektivama da se iz obinog saveza drava
pretvori u saveznu dravu.
Sparta je bila primorana da bitno izmeni svoje vojne planoye. 376. g. ooa
napusti plan ponovnom upadu u Beotiju kuda su joj put prepreile ujedinjene
snage Tebanaca i Atinjana, i koncentrisala je svoje snage za borbu na moru.
Opremljena je znaajna flota od 60 trijera ipod komandom zaslunog nauarha
Polida koji se borio jo s Kononom preduzeta je pmoTSka blokada AfTnena
irokom prostoru izmeu Egine, Skirosa i Androsa, sa ciljem da se sprei

snabdevanje Atine itom i da se na taj nain glau slomi otpor Atinjana.

Spartanci su zaposeli ak i ostrvo Delos i iz njega prognali atinske amfiktione.
Meutim, postavi sada ponovo centar mocnog saveza, Atina je uspela da u
kratkoni roku znatno pobolja svoju upravir; kao i svoje fmansijsko stanje i
vojnu organizaciju. Demokratska partija je dala itav niz novih energinih ljudi,
kao to je vec pomenuti Aristotel iz Maratona, Pirandar, drugi istaknuti
diplomata, i Kalistrat iz Afidne. Ukljuivi se u drutvo starih deraokratskih
politiara, oni su zajedno s njima izvrili sloen i teak posao formiranja Dragog
atinskog saveza. U saradnji sa slavfiini atinskim stratezima demokratima
Ifikratom, Habrijom i Timotijem, sinom Konona, sproveli su niz unutranjih
reformi kojima je ojaana borbena sposobnot atinske drave. Atinska bule u iji
je delokrug sada ulazilo usmeravanje poslova saveza i koordiniranje uzajaninih
odnosa sinedriona saveznika i atinske eklesije, bila je osloboena rukovoenja
unutranjom administracijom kojom se sada bavio poseban organ devet proedara
biranih kockom iz redova buleuta u devet fila, koje u datom periodu nisu
obavljale dunosti pritana, i epistat proedra koji se sada javlja kao predsednik
narodne skuptine. Ti proedri prvi put se pominju u dekretu Aristotela iz
Maratona 377. g. Promenjen je i sistem naplaivanja direktnog vojnog poreza
(eisfore). On je potpuno naplaivan u visini 1% na nekretnine i pokretnu imovinu
samo od najbogatijih ljudi( pentakosiomedimni); srednji slojevi stanovnitva
plaali su ovaj direkini porez prema znatno blaoj proceni (konjanici su plaali
30 drahmi umesto 36 ranijih, zeugiti 10 rahmi umesto 18), kpnano, najnii
razred teti bili su sasvim osloboeiii. Za naplatu tog poreza graani su bili
podeljeni u 100 simorija i u svaku su bila ukljuena po tri najbogatija graanina
kao odgovorni skupljai" s obavezom da u sluaju krajnje dravne potrebe za
novcem unapre vlastitim sredstvima uplate celu svotu kojom je bila zaduena
simorija i da pokrivaju sva poreska dugovanja. Ova nova liturgija dobila je ime
proeisfora" i nesumnjivo je za bogatae predstavljala vrlo teku meru
demokratske vlade. Celokupna godinja svota direktnog poreza na graanstvo
zajedno sa deset talenata koliko su godinje uplaivali meteci iznosila je blizu 70
talenata. I konano, u vezi s naporima na podizanju borbene gotovosti flote
stvoren je poseban kolegijum od deset pomorskih epimeleta koji su birani
kockom po jedan iz svake file. Dunost im je bila da rukovode izgradnjom i
opravkama brodova, da se brinu stanju arsenala i pomorskih skladita,
borbenoj gotovosti brodova, da pozivaju trijerarhe na odgovornost u sluaju
havarija, itd. Zahvaljujui radu ovog specijalnog organa pomorske kontrole i
nadzora, Atinjani su mogli da ispune svoje obaveze prema saveznicima i da broj
brodova svoje flote podignu na 100 trijera (Polibije, , 62, 7; Diodor, XV, 29,
svakako preteruju navodei da je atinska flota imala 200 trijera).
Usled takve blagovremeno sprovedene aktivnosti atinske demokratije
pomorska diverzija Sparte imala je za nju samu vrlo alosne posledice. Prptiv 65
trijera Polida Atinjani su uputili 83 trijere pod komandom Habrije, i u krvavoj
bici kod Naksosa, u oktobru 376. g., Habrija je uspeo da potpuno potue
peloponesku flotu. Govorei ovoj pomorskoj bici, Diodor iznosi veoma
zanimljiv detalj koji svedoi ukorenjenosti demokratskih tradicija u Atini.
Bez obzira na to to je Habrija potukao neprijateljsku flotu i preostale brodove
neprijatelja naterao u bekstvo, on je potpuno odustao od njihovog gonjenja.
Dobro je pamtio sluaj kad je posle arginuske bitke (406. g.) narod umesto
nagrade za pobedu osudio stratege na smrt, okrivivi ih zato to nisu sahranili
tela onih koji su poginuli u pomorskoj bici. Zato je odustao od progona i sav se
posvetio spasavanju graana koji su se jo drali na vodi: ive je primio na
brodove, a mrtve je sahranio. Da nije morao voditi rauna tome, on bi bez
mnogo muke unitio celu neprijateljsku flotu" (Diodor, XV, 34-35). Ali pobeda
kod Naksosa i imala je i bez toga odluujui znaaj. Atinski savez je postao
nedeljiv gospodar celog Egejskog mora i njemu su poeli jedan za dragim da se
prikljuuju ostrva i autonomni gradovi sa obala. 375. g. u njegovom lanstvu ve
su se nalazili Kikladi s Naksosom i Parosom, Tenedes, Tasos i Samotraka,
obnovljeni savez halkidikih gradova, Abdera i iiiz drugih raanjih polisa, ija su

imena zbog nedostatka mesta na ploi sa tekstom ugovora ispisivana po njenira

ivicama. Habriju, koji se iz svog pohoda vraao sa 49 neprijateljskih trijera,
3000 zarobljenika i plenom u vrednosti od 160 talenata, Atina je doekala uz
izvanredne poasti podignuta mu je statua i poklonjen zlatni venac.
Sad Atinjanima nije bilo dovoljno samo Egejsko more. 375. g. njena flota od
60 trijera pod komandom stratega Tinioteja oplovila je Peloponez i'naterala
Kefaloniju, Korkiru i akamanske gradove na ulazak u Atinski savez. Ksenofont
sa uenjem govori metodama neobinim za ta vremena kojima su se sluili
atinski stratezi: Timotej nije nikoga ni podjarmio ni poslao u izgnanstvo, i nije
menjao dravno ureenje; zato je uspeo da za sebe pridobije gradove koji su se
nalazili u tim krajevima" (Grka istorija", V, 4, 64). Posle toga Timotej je
nedaleko od Leukade kod Alizije potukao peloponesku eskadru, koja je bila
poslata protiv njega pod komandom spartanskog nauarha Nikoloha, i sjedinio se
sa korkirskom flotom, koja je bila jedna od najveih u celoj Grkoj (prema
Ksenofontovim reima ona je iniala oko 90 brodova); tako Atina vie nije imala
suparnika ni u zapadnom delu Balkanskog primorja. Razumljivo je to to je sada
ak i Alket, kralj Moloana, poeleo da se prikljui Atinskom savezu, kao i
mocni vladar (tagos) Tesalije Jason iz Fere koji je bio u stanju da pokrene armiju
veu od armije itavog Atinskog saveza (Ksenofont, Grka istorija", VI, 1, 19;
2, 38). Ukupan broj lanova saveza porastao je na 52.
Situacija Sparte postala je tako kritina da je ona poela da pomilja na niir,
pase"zaRJobratila persijskom caru Artakserksu i sirakukom tiraninu Dinnisijn s
mnlhnm 7.a posredovanje. Na kongresu koji je odr/an u Sparti 574. g. uz uece
persijskih i sirakukih delegata, Sparta je pristala da prizna Atinski savez, da
povue svoje gamizone iz beotskih gradova (Tespija, Plateja i drugi), tj. faktiki
je priznala Beotski savez. Izgleda da su mir eleli i protivnici Sparte. Atina je
bila maksimaiuo. iscrpljena ogromnim ratnim rashodima i njena blagajna bila je
potpuno ispranjena: Timotej je, na prirner, za svoju korkirsku ekspediciju
mogao da dobije samo 13 talenata i zato se ,,od samog poetka rata nalazio u
najveoj oskudici" (Isokrat, XV, 109); ,, je uporno traio novac iz Atine tako
velika flota zahtevala je velike izdatke" potvruje i Ksenofont (Ksenofont,
Grka istorija", V, 4, 66). Osim toga, i spoljnopolitiki poloaj Atine bio je ve
tako vrst da rat za nju nije imao smisla. Zato su spartanski predlozi priznati kao
zadovoljavajui: delegati Atinjana i saveznika (meu njima i Tebanci) potpisali
su mirovni ugovor. U Atini se ve uveliko slavilo sklapanje mira; deljene su
nagrade vojskovoama-pobednicima (Timotej je poaen statuom koja je
postavljena pored statiie njegovog oca), podignut je raskoan oltar mira, a vajar
Kefisodot trebalo je da izradi statiiu boginje Eirene s detetom Plutom u ruci. U
Tebi su kako izgleda takoe bili zadovoljni povlaenjem spartanskih garnizona
iz Tespije i Plateje lako su mogli da budu slomljeni poslednji oslonci oligarhije i
da se zavi.i ujedinjavanje Beotije. Pred grkim demokratskim dravania otvarao
se slobodan put za dalji razvoj i za ve sazrelo ujedinjenje na naelima
ravnopravnosti i autonomije, zajednikog interesa i zajednike koristi, ili, kako
su govorili Grci, na principima koinonije".
Meutim, rairovni ugovor iz 374. g. ostao je samo slovo na papiru; stranepotpisnice, kako kae Diodor, samo kratko vrenie su uvale mir, a zatim su
nastavile rat... ne obziruci se nimalo na mir koji su zakljuile" (XV, 45).
Izgleda da Diodor tano definie uzrok kraha optih nada na konani dolazak
perioda mira. Socijalni problemi, koji su razume se bili potisnuti u drugi plan
tokom drugog perioda rata, sada se jo vie zaotrie ratnim nezgodama, i odmah
iskrsnue u svoj svojoj snazi. ,,U svim grkim dravama pie Diodor usled
neobinog poloaja stvari, doe do nemira: opta anarhija prouzrokovala je
mnogobrojne prevrate. Lakedemonjani su pri tome pruali oruanu podrku
oligarhijskom ureenju, a Atinjaiii pristalicama demokratije" (XV, 45). Izgleda
da je u vezi sa srozavanjem autoriteta Sparte pokret zahvatio i Peloponez: tako
ak i Ksenofont spominje otre napade koje su vec 376. g. delegati na kongresu

peloponeskih saveznika izvrili protiv spartanskih voa alei se na nedae

izazvane ratom i na ,jiemarnost spartanskih vojskovoa", oigledno, kraljeva
Agesalija i Kelombrota (Ksenofont, Grka istorija", V, 4, 60).
Kao primer za potvrdu svojih navoda periodu nemira, prevrata i

anarhije koji je nastupio u Grkoj, Diodor opisuje samo estoku borbu izmeu
emosal oligarha na ostrvu Zakintu u koju se umeao Timotej na povratku sa
svog pohoda u Jonsko more. To je podstaklo Spartu da zakintskim oligarsima
poalje u pomo 25 brodova; drugu eskadru iste snage Sparta je uputila kao
podrku oligarhijskom ustanku na Korkiri koja je bila saveznik Atine. Neto
kasnije (373. g.), za opsadu Korkire bila je upuena cela peloponeska flota (60
brodova) s nauarhom Mnasipom koji je poeo da pustoi celo ostrvo na
najbezobzirniji, varvarski nain: , Jskrcavi se u Korkiri, Mnasip je zaposeo
njenu teritoriju i poeo da pustoi vrlo dobro obraenu i kultivisanu zenilju, da
razara uzorno podignute zgrade i podrume za vino koji su se nalazili u poljima...
tako da njegovi vojnici nisu hteli da piju druga vina osim starih, odabranih. U
poljima je Mnasip prikupio mnogo robova i stoke." (Ksenofont, Grka istorija",
VI, 2, 6). Zatim je s kopna i s mora opkolio sam grad u kome se odvijala estoka
borba stranaka.
Atinjani su sada bili prisiljeni da radi spasavanja za njih tako vanog poloaja
ponovo upute Timoteja s flotom. Poto on nije mogao da krene u pohod brzo,
svakako zbog novanih neprilika, a atinska narodna skuptina ne samo da je
smenila vec' je i izvela pred sud stratega koga je nedavno sa velikim sjajem
slavila. Ifikrat koji ga je zamenio uspeo je da u najkracem roku zavri pripreme i
obuavajui posade svojih brodova tokom plovidbe na vreme je stigao na
Korkiru. Koliko je za Atinjane bila vana ova ekspedicija pokazuje i okolnost
to su za pomonike Ifikratu odreeni Habrija i Kalistrat koji su u to vreme igrali
vrlo znaajnu ulogu u atinskoj vladi i po svim izgledima bili krivi za nemilost u
koju je pao Timotej. Istina, (372. g.) Korkirani su dotle, uz pomo manjeg
atinskog odreda koji je pristigao kao izvidnica, uspeli da savladaju i svoje
oligarhe i njihove spartanske staratelje. Mnasip je bio ubijen, a njegova vojska,
demoralisana pljakoml sastavljena uglavnom od najamnika, pobegla je na
svojim brodovima, napunivi njihove frupove robovima i stvarima" (Ksenofont,
Grka istorija", VI, 2, 25). Ifikratu je ostalo samo da zapleni 10 sirakukih
tiijera koje su sa zakanjenjem stigle u pomo peloponeskoj floti, poto je i
sirakuki tiranin Dionisije takoe bio zainteresovan za to da Korkira kao vaan
tranzitni punkt na putu za Italiju ne ostane u rukama Atinjana. Ksenofont i ovde
smatra potrebnim da ukae na razliku izmeu ponaanja Atinjana i
Peloponeana. Sirakuki brodovi bili su svi zarobljeni s posadama... i dovedeni
u korkirsku luku. Zarobljenicima je bilo omogueno da se otkupe i tako steknu
slobodu, pri emu je za svakoga odreefta posebna visina otkupa. Jedino
njihovom komandantu Krinipu nije data fa povlastica: njega su stavili pod strau
u nameri da za njega dobiju vrlo visoku otkupnu cenu ili da ga prodaju u
ropstvo. U oajanju Krinip izvri samoubistvo. Sve ostale Ifikrat pusti na
slobodu, dozvolivi Korkiranima da garantuju isplate otkupa za njih. Nateravi sve
mornare da obrauju opustoena polja Korkirana, on im je na taj nain pruio
mo466
J

gunost da se prehrane." (Ksenofont, Grka istorija", VI, 2, 36-37).Posle toga,

sa svojim peltastima i hoplitima Ifikrat pree u Akarnaniju da bi tamo jmiio
pomo saveznikim gradovima protiv neprijatelja koji ih je stalno uznemiravao.
Poto je prikljuenje mone korkirske flote povealo njegovu flotu za vie od
dva puta, on je ve poeo da se priprema za napad na samu lakedemonsku oblast.
Pri tom je i ovde imao u vidu da svojoj vlasti podvrgne gradove koji su se
graniili s toni oblau, a koji su bili neprijateljski raspoloeni prema
Atinjanima, po mogucstvu dobrovoljno, a ako se ne pokore, onda da zapone rat
protiv njih." (Ksenofont, Grka istorija", VI, 2, 38).
Izgleda da je Ifikrat bio primorari da se uzdri od daljih operacija, opet u vezi
s nedostatkom novca. 60 talenata koliko je dobio otkupom sirakukih
zarobljenika odmah je bilo utroeno na isplatu plata vojsci (Diodor, XV, 47,7).
Nesumnjivo je na to otiao i novac prikupljen u Kefaloniji na ime saveznih
uplata koje su u nekim sluajevima morale da se naplauju uz primenu sile (zato
Ksenofont te uplate i naziva dankom") Meutim, poto toga nije bilo dovoljno,
Ifikrat je posle izvesnog kolebanja bio prisiljen da upotrebi za istu svrhu i
skupocene poklone koje je Dionisije uputio u Delfe i Olimpiju; ti pokloni
zaplenjeni su na sicilijanskim brodovima. ,,Ne znajui ta 3a radi s tim plenom"
ivo tome pria Diodor Ifikrat uputi pitanje atinskoj narodnoj skuptini.
Atinjani mu narede da se okane kolebanja i da misli na to kako e nahraniti
vojnike. Posluavi savet svojih zemljaka, Ifikrat putem licitacije proda blago
koje je pripadalo bogovima. Dionisije se strahovito naljuti na Atinjane i uputi im
ovakvo pismo: Dionisije atinskom vecu i narodu eli dobro zadravlje. Ne! Greh
je da piemo tako, kad ste se vi pokazali kao bogohulnici i na kopnu i na moru,
poto ste vi zaplenili i porazbijali (zlatne) kipove koje smo mi poslali kao dar
bogovima, i time ste izvrili svetogre vreajuci Apolona Delfijskog i Zevsa
Olimpijskog..." (Diodor, XVI, 57, 2-3).
Meutim, Sparta je stenjui pod teretom rata koji se oduio poela da se kaje
to je naruila mirovni ugovor iz 374. g., i elela je da obnovi mirovne
pregovore. U Persiju je bio upuen Antalkida da moli persijskog cara za pomoc.
U leto 371. g. Sparta je ponovo sazvala mirovni kongres kome su osim
delegata zaraenih grkih drava prisustvovali i poslanici Persije Dionisija
Sirakukog i makedonskog kralja Aminte. Ksenofont, nastojei da prikrije poraz
Sparte, prikazuje Atinjane kao inicijatore Kongresa (Grka istorija", IV, 3, 1-3 i
18). U stvari, kao predstavnici zemlje-pobednice, atinski delegati drali su se
veoma nezavisno i vrsto, ak su zasuli Spartance otrim prebacivanjima.
Stvara se utisak" kae jedan od njih Audokle, obraajui se Spartancima, ,,da
vam je tiranija vie prirasla za srce, nego slobodno dravno uredenje...
Pogledajte kako stoje stvari na moru ili bacite pogled na dananje meusobne
odnose na kopnu govorio je takoe i voa atinske delegacije Kalistrat pa ete
videti da na dolazak (na mirovni kongres) ni u kom sluaju nije izazvan vojnim
neuspesima" (Ksenofont, Grka istorija", VI, 3, 8 i 13). Atinjani su pristajali na
mir samo pod uslovom priznavanja Atinskog saveza i uporno su insistirali na
tome, bez obzira na to to su naruavali uslove Carskog mira" iz 387/6. g.
Persija je bila suvie zaposlena borbom s Egiptom koji se bio otcepio od nje, pa
nije mogia ozbiljno da se angauje u grkini poslovima. Princip autonomije,
istina, bio je potvren, ali se ovog puta njegova otrica okretala protiv Sparte, jer
se ona morala obavezati da ce povui svoje garnizone iz zaposednutih gradova i
na taj nain priznati krah svih njenih stremljenja ka prevlasti. ,,Vas stie kazna"
govorio je Kalistrat. Nasilje ne donosi eljenu korist". Epaminonda, koji je
doao na kongres kao lan tebanske delegacije, otvoreno je izjavio da bi bilo
pravedno da 'se autonomija da i gradovima Lakonije.
Mir 371. g. kojim je uinjen kraj pretenzijama spartanske oligarhije na
prevlast u Grkoj predstavljao je u isto vreme i kraj nadama boljih" i
potenih" ljudi u spartansku pomo za borbu protiv socijalnih zahteva niih
slojeva drutva. Osloboena spartanskog terora i jarma, Grka je ula u period
burnih socijalnih potresa.

4. BITKA KOD LEUKTRE I DEMOKRATSKI POKRET PELOPONEZU

PERIOD PREVLAS BEOTIJE.
SAVEZNIKI RAT I KRAJ DRUGOG ATINSKOG SAVEZA
Meutim. mirovni ugovor od 371. g. imao je veliki nedostatak: rukovodei
ljudi kongresa u Sparti ef atinske delegacije Kalistrat i spartansldkralj Agesilaj
nisu dovoljno raunali s realnom sifuacijom u Grkoj, kakva se formirala tokom
poslednje decenije. Njima se jo uvek inilo da grka kola", kako se pre sto
godina izrazio Kimon, i dalje vuku samo dva konja Atina i Sparta, i da se sva
politika svodi na meusobne odnose ove dve drave. Meutim, Tebanci" koji
su svoj potpis stavili kao i ostali atinski saveznici (pod tim se javlja Beotski
savez u dokumentu u organizaciji atinske simahije 377. g.) poslednjih godina
uspeli su da stvore mocnu dravu koja svojom snagom i znaajem ve nije
ustupala ranijim ligama grkih gradova. Ako emo verovati Plutarhu,
Epaminonda je bio jedini na kongresu koji se tokom diskusije, videi da se svi
ostali servilno udvaraju Agesilaju, usudio da otvoreno nastupi sa govorom
posvecenim ne sarno interesima Tebanaca ve i interesima cele Grke". Mir, da
bi bio trajan" izjavio je on mora bid zasnovan na principima jednakosti i
pravde" (Agesilaj", 27). U skladu s tim on ie zaiedno sp ^vrijim Hmgovjma
zahtevao da se potpis Tebanci" menja i da se umesto njega stavi Beoani",
tj^zahtevao je zvanino priznanje nove beotske drave. To je nailo na otar
otpor Ageiiaja koga su izgleda podravali i atinski postanici, jer je Atina ve
strepela od novog suparnika. Agesilaj upita Epaminondu'' pria Plutarh
govomom duelu koji je tom prilikom nastao izmeu voa dve drave ,,da li on
smatra pravilnim, sa take gledita opte jednakosti i pravednosti, da beotski
gradovi uivaju autonomiju. Epaminonda, bez razmiljanja i zbunjenosti,
odgovori Agesilaju pitanjem da li on smatra pravednim da i gradovi Lakonije
dobiju autonomiju. Tada Agesilaj strahovito razjaren skoi sa svog mesta i uputi
Epaminondi zahtev da kae odreeno hoe li Tebanci dati autonomiju beotskim
gradovima. Eparainonda na isti nain upita njega da li e Spartanci dati
autonomiju gradovima Lakonije. Agesilaj se uzruja i sa nasladom iskoristi
zgodan izgovor za to da izbaci Tebance iz spiska potpisnika mirovnog ugovora i
da im objavi rat." (Agesilaj", 28). Tako se Beotski savez nae kao i pre u stanju
rata sa Spartom.
Ali niirovni ugovor 371. g. zaobiao je i drugu, novu veliku dravu koja je
nlfcla u susedstvu Beotije Tesaliju. U toj velikoj itorodnoj oblasti Grke,
jedinoj koja je izvozila ito, krajem V veka pre n.e. zapaa se znaajan razvoj
zanatstva i trgovine. Mnoga od njenih velikih zemljoradnikih naselja, kao to su
Larisa, Fera, Farsal, Kranon, pretvorila su se u trgovako-proizvoake centre
koji su poceli da kuju svoju monetu. Njena luka Pagasa postala je poznata u
itavoj Grkoj po izvozu ita i trgovini robljem. Napredak tesaJske pdvrede
onemoguioje odravanje ranijih formi vlasti robovske aristokratije Alevada,
Skopada, Ehekratida i drugih njenih zemljovlasnikih magnata koji su se
oslanjali na svoje rodovske konjanike druine. Izgleda da su tamo, uz podrku
demosa koji je stalno rastao, poeli da diu ustanice penesti,jK)djarmljeno i za
zemlju vezano seljatvo koje je dotle bilo mirno i pokomo (u jednom od tih
ustanaka, prema saoptenju Ksenofonta, uestvovao je Kritija, Sokratov uenik,
koji je kasnije postao uveni ef vlade Tridesetorice tirana" u Atini). Pod
jarmom tekih nameta perijeci sitna pogranina plemena Dolopa, Magneta i
drugih bili su spremni da se prikljue bilo kojem stranom zavojevau,
Makedoniji, Sparti ili Atini, koji bi se pojavio u Tesaliji i umeao u njene
poslove.
Na osnovu tako zaotrenih socijalnih odnosa vlast rodovske tesalske
aristokratije poela je da se smjenjuje leimom tiranije. Tesalski tlrani bili sit4fudTT7 reriova nhinih pnrodica okupljali su oko'seBeLSve elemente koji su
stajali u opoziciji prenia rodovskoj aristokratiji. Tako je tiraninu grada Fere
Likofronu vec 390-tili godina uspelo da potue rod Alevada koji je vladao u

itavoj severnoj Tesaliji i da pod svojom vlacu ujedini dobar deo zemlje.
Njegov naslednik Jason (390-370. god. pre n.e.), koji je bio junakog izgleda i
vanredne izdrljivosti, a osim toga neobino pametan i bezgranino astoljubiv,
uspeo je da zavlada juiiim delom Tesalije sa gradom Farsalom i prisilio je
Tesalce da ga proglase za tagosa itave zemlje (374. g.). On je pozvao peneste
na izvrenje dravnih obaveza i nametnuo im je plaanje danka. Organizovana
optetesalska vojska sastojala se od 20 hiljada hoplita, 8 hiljada konjanika i
mnotva lako naoruanih peltasta. Iz svojih linih sredstava Jason je izdravao 6
hiljada stranaca-najamnika s kojima je svakodnevno vrio vojne vebe, pri erau
je sam pod punom vojnom spremom uvek stajao ispred njih i na manevrima i u
borbi.
Prema Ksenofontu, Jason je iraao vrlo velike planove. Da bi svoju flotu
uinio jaom od atinske, spremao se na osvajanje Makedonije, jer je ta zemlja
bila bogata odlinim graevinskim materijalom, a veliki broj tesalskih penesta
omoguavao je da se pribavi neogranien broj veslaa i mornara koji se lako
mogu prehraniti vikovima tesalskog ita ,,ne kao Atinjani koji moraju da ga
kupuju od drugih". Pravio je planove ne sarao osvajanju itave Grke ve i
pohodu na Persiju: Persijski car je najbogatiji ovek na svetu, ali mi se ini da
bi ga bilo lake pokoritTnego Grku; ja znam da s izuzetkom jednog oveka
itav persijki naro predstavlja gomilu robova kojima su tue graanske vrline:
poznato je da se car nalazio na ivici propasti do ega su ga doveli relativno mali
odredi pod koraandom Kira i Agiselaja." (Ksenofont, Grka istorija", VI, 1, 1012 i 19). Sa Spartom koja je pretendovala na Tesaliju Jason je stajao u loim
odnosima i zasad je nastupao kao saveznik Beotije i Atike. Na taj nain je i
severna Grka, u liku ove nove tesalske drave, poela da igra sve aktivniju
ulogu.
Ignoriui jaanje ovih ranije zaostalih drava Grke i imajui u vidu samo
svoje odnose s Atinom koji su se sreivali, Sparta pouri da iskoristi izolaciju
Beotije koja se ispoljila na kongresu 371. g. i da s njom raisti svoje stare
raune. ,,Kao da je sama sudbina gurala Lakedomonjane u propast" tako je ak i
Ksenofont morao da okarakterie ovu ludaki tvrdoglavu agresivnu politiku
spartanske oligarhije na elu s Agesilajem koju su eksperimenti iz poslednjih
godina osuivali. Ve u samoj Sparti uli su se glasovi protiv takve politike, ona
je i za saveznike bila teka, s njora se nije slagao ni drugi spartanski kralj
Kleombrot, zbog ega su ga protivnici nazivali dobroiniteljem Tebanaca". No
i pored toga ba je arniija Kleombrota, koja se u to doba nalazila u Fokidi, dobila
nareenje da napadne Beotiju i da ostvari obnovu autonomije beotskih
gradova", tj. likvidaciju Beotskog saveza. Do toga je dolo samo 20 dana posle
potpisivanja mirovnog ugovora u Sparti.
Ovog puta se Beoani, na uporan zahtev Eparninonde, nisu klonili da prime
odlunu bitku i do nje je dolo ak i pre nego to je stigao sa svojom vojskom
saveznik Jason. Bitka se odigrala 5. augusta 371. g. kod beotskog grada Leuktre
u tespijskoj oblasti i beotska vojska sa svega 7000 boraca porazi nepobedivu"
spartansku arniiju od najmarije 10.000 vojnika. Poginulo je 400 Spartijata, od
700 koliko ih je bilo i 1000 Lakedenionjana (perijeka) od 2550; poginuo je i sani
kralj Kleombrot sa skoro rpljrp svojim Stflbom; gubici saveznika Peloponeana,
nasuprot tome, bili su nez.natni, jer su se oni borili bez volje (Pausanija, IX, 912). Junak dana bio je Epaminonda koji je preuzeo na sebe komandovanje
vojskom i'po prvi put primenio svoj kosi poredak": postrojeni u 50 redova
odabrani beotski vojnici sa svetom etom" napred zabili su se ,,kao trijera
svojim kljunom" (Ksenofont, Grka istorija", VII, 5, 28) u glavni deo (desno
krilo) razvuenog bojnog poretka neprijatelja (Spartanci su bili postrojeni samo
u 12 redova) i time su naleraJi na povlaenje itavu armiju Spartanaca. Samo
borbena prekaljenost spartanskih hoplita omoguila je ovoj armiji da se u
relativnom redu povue sa bojnog polja i da izbegne unitenje. Spasilo ju je i
posredovanje Jasona koji je prispeo i omeo Beoane da svoju pobedu iskoriste
do kraja kako bi spreio, prema njegovom iniljenju, suvino jaanje Beoana i

njihovu premo nad partancima. IpaK, ovom bitkom zauvek je bio razbijen mit
spartanskoj nepobedivosti; u bici se pokazala zastarelost rutinske spartanske
borbene taktike koja nije bila u stanju da se suprotstavi smelim novinama grke
vojnike misli.
Kao posledica bitke kod Leuktre doao je i krah ostataka nekadanje
spartanske veliine i autoriteta u itavoj Grkoj: Fokida, Lokrida, Etolija,
Akarnanija i Eubeja odmah su stupile u savez s Beotijom i popunile njene vojne
snage svojini kontigentima; Akamanija i Eubeja su radi toga ak izale iz
Atinskog saveza, a to je haravno podstaklo Atinu da sa jo veim oprezom gleda
na uspehe svog doskoranjeg glavnog saveznika Tebe. Na Peoponezu je vest
porazu Sparte uinila najvei utisak to je bio signal za potpuno razbijanje
Peloponeskog saveza i za velike socijalne potrese koji su zahvatili znatan deo
peloponeskih drava. Do ustanka demosa dolo je 370. g. u Korintu, u Sikionu, u
Figaliji, u Tegeji. U Argosu je sirotinja naoruana palicama () napala
imune graane i pobila^njih 1200, a imovinu je podelila meu sobom. Narod u
Argosu" ali se Isokrat istrebljuje najuglednije i najimucnije gradane i pri tom
se veseli tako kako se drugi ne vesele ubijajui svoje neprijatelje" (Filip", 52).
to to se zbiva u Argosu, prema njegovim reima, dogaa se i na itavom
Peloponezu, gde su bune i metei postali svakidanja pojava. Ni u jednom gradu
nema jednodunosti, i ljudi se plae svojih sugraana vie n'ego neprijatelja
spolja. Meusobni odnosi toliko su zaotreni da bi bogati radije pobacali svoju
imovinu u more nego da je dele sa sirotinjom, a sirotinja misli samo na to kako
da se doepa imovine bogataa. Kraj oltara n kolju se rtvene ivotinje, ve se
ljudi kolju meusobno. Danas u jednom gradu ima vie izgnanika nego to je pre
bilo na itavom Peloponezu (Isokrat, Arhidam", 64-68).
Zajednice osloboene spartanske vlasti hitno su obnavljale svoje stare
granice koje su bile promenjene u interesu ili po udi Sparte, i ponovo su
zavodile ureenje koje je ona bila ukinula. Eliani su ponovo zaposeli gradove
na jugu Elide koje im je bio oduzeo Agis, Arkaani su obnovili
demokratsko ureenje i udruili se u saveznu dravu po beotskom tipu,
ukljuivi u nju i Tegeju koja je odavno bila otcepljena od Arkadije, pri
emu je samo iz Tegeje prognano 800 pristalica Sparte.
Udruenini snagama bila je ponovo jzgraena Mantineja koju su ranije
poruili SpartancL(za taj poduhvat je ak i Elida priloila 3 talenta, Argos je
takoe poslao pomoe); sad je to bila rezidencija optearkadske vlade koja je
upravljala itavom Arkadijom i na ijem se elu nalazio izabrani strateg
Likoruid, rodom iz Maniteje. Njemu je polo za rukom da odbrani novu
arkadsku dravu od pokuaja Sparte da ponovo otcepi Tegeju i da Arkadiju
prisili na pokornost: pohod protiv nje koji je preduzela dosta velika
spartanska aimija pod kom'andom samog kralja Agesilaja nije daO
flikalve"reultate; Likomid je potpuno unitio veliki odred Spartanaca koji
je zajedno s emigrantima upao u Tegeju.
Meutim, znajui da e Sparta nastaviti sa svojim pokuajima
obnavljanja izgubljene vlasti na Peloponezu, Arkadija se obrati za pomoc na
dve strane istovremeno Atini i Tebi. Atina je molbu Arkadije primila vrlo
hjadno: partija umerenih demokrata pod vostvom Kalistrata, koja je od
sklapanja mira sa Spartom bila najjaa partija Atine, liije nipoto htela da
doe do ponovnog rata; po svim izgledima njoj nije bio po volji ni radikalan
pokret za ujedinjavanjem koji se irio na Peloponezu. Atinjani su sada bili
naroito uzneniireni sve vecim jaanjein Tcbe, pa su zato i vest njenoj
pobedi kod Leuktre doekali s otvorenim nezadovoljstvom: tebanskom
poslaniku nisu ak priredili ni sveani ruak koji je prema obiaju trebalo da
bude prireen u pritaniji. Atmjaninm jejnoralcula^adaje brige i naglo jaanje
.Tasona, saveznika Beotije: on je ve zaposeo prolaze u srednju Grku i
spremao se da se sa svom tesalskom vojskom i svojim ninogobrojnim

najamnicima pojavi na Pitijskim sveanostima u Delfima. Pretpostavljalo se

da ima nameru da prisvoji blago Delfijskog hrama i da na taj nain, kako
kae Ksenofont, stekne prevlast nad svim svojim savremenicima" (Grka
istorija", VI, 4, 30).
U takvoj situaciji Atina se ograniila na diplomatsku demonstraciju:
krajem 371. g. u Atini je sazvan kongres predstavnika grkih drava kojim
su Atinjani postigli to da se sve drave Grke zakunu na vernost uslovima
Carskog mira (,,da bi svi gradovi, veliki i mali bili autonomni, shodno
carskoj naredbi"); onaj ko bi te uslove prekrio izlagao bi se opasnosti
oruane intervencije grkih drava. Ali taj zakljuak, nesumnjivo laskav za
astoljublje Atinjana, koji su time umesto Spartanaca postali neka vrsta
uvara Carskog mira, bio je, razume se, lien svakog realnog znaaja.
Nasuprot tome, Beoani su se odmah odazvali pozmi_Arkaana. Beotska
saveznika armija pod komandom Pelopide i Epaminonde ula je u Arkadiju
i okupila oko sebe vojske svih demokratskih drava Peloponeza Arkadije,
Argosa i Elide koje su se digle protiv Sparte, pa je, bez obzira na zimsko
doba, sa etiri kolone forsirala prolaze na ptanini Parnonu u Skiritidi i
izvrila upad u Lakoniju (decembra 370. g.j. Zatim, poto se
koncentrisala u Selasiji, ceia ajTjjija pd 501iiljada saveznika krenu levom
obalom Eurota pravo na Spartu koja je sada, po prvi put od svog postanka, bila
suoena s neprijateijima tako reci na pragu svog grada.
Situacija Sparte bila je vanredno teka, jei je sada trebalo da spartanska
oligarhija odgovara za sva svoja nasilja i ugnjetavanja. Heloti sudigli ustanak i
masovno su prilazili neprijatelju. Perijci su odbili da se odazovu pozivu u
spartansku vojsku u kojoj su ba oni inili glavninu; oni su upuivali vodie
neprijateljima i im bi se neprijateljski odredi pojavili prelazili su na njihovu
stranu. Oslabljeni ogromnim gubicima, uz to prisiljeni da po itavoj zemlji dre
svoje gamizone, Spartanci su u samoj Sparti predstavljali neznatan odred kojim
je komandovao kralj Agesilaj; ovaj se, osim svega, morao da bori protiv panike
koja je zahvatila grad i protiv zavera nezadovoljnih elemenata (Plutarii,
Agesilaj", 31 idd.).
Spartanska vlada bila je priraorana da pribegne takvim izuzetnim merania
kao to je naoruavanje helota koji je jo nisu izdali, i to pod zakletvom da ce im
dati slobodu. Ali raspoloenje helota bilo je takvo da ,,im su se pretvorili u
organizovanu vojsku, naterali su strah u kosti samim Spartancima" (Ksenofont,
Grka istorija", VI, 5, 29). U takvoj situaciji, razume se, ogromnoj saveznikoj
armiji nije bilo nimalo teko da osvoji neutvreni grad, ak i bez obzira na to to
je reka Eurot, koja je stajala armiji na putu za glavne kvartove Sparte, bila jako
nadola. Meutim, protiv toga izgleda da je bila sama beotska komanda,
Pelopida i Epaminonda, koji nisu hteli da doe do nepotrebnog prolivanja krvi i
koji su tokom itavog pohoda suzbijali jarost ozlojeenih Peloponeana protiv
Spartanaca. Saveznika armija spusti se junije i tu u donjem toku pree reku
Aurot, pa pustoei svu zemlju izbi na obalu mora. Uz pomo perijeka koji su
preli na njihovu stranu, savezniei su posle trodnevnog jurianjaJZanzeli glvnu
Iakoasku luku Gitij (tu su se nalazila lakedemonska brodogradilita).
Epaminondu i Pelopidu nije zbunilo ni to to je Sparta uspela da dobije
izvesnu pomo, jer su joj pristigli Korincani, Flijunani, Pelenjani i drugi
Peloponeani koji su joj bili jo verni. Prikrivajui se mnogobrojnom konjicom
(u kojoj je osim Tebanaca bilo i Tesalaca, Lokriana i Fokejana), koja je
nastavila sa naletima na okolinu samog grada Sparte, beotarsi su sklonili
glaviiinu svoje armije u utvreni logor i poeli da se bave poslovima drugih
peloponeskih drava to su smatrali vanijim od potpunog i konanog razaranja
prestonice spartanske drave.

Na jugu Arkadije, skoro na samoj granici Lakonije, ujedinjeni Arkaani su,

prema savetu Epaminonde, jo ranije (371. g.) pristupili rau na podizanju nove
prestonice Megalopolja (velegrada"). Megalopolj je trebalo da postane glavno
uporite itave arkadske drave protiv Lakedemonjana. Stanovnici 39 malih
gradova ,,i patriotizma i mrnje prema Lakedemonjanima pristali su na
naputanje rodnih mesta" (Pausanija, Vin, 27, 3) ipreselili su se u taj veliki novi i
utvreni administrativni centar njihove oblastL On je zauzimao prostor od 37Q
ha,.bio je opasan bedemima lza kojih su se dizale ogromne zgrade jedna od njih
je, na primer, imala salu za 10 hiljada ljudi (koja je nazvana po imenu svog
graditelja Fersilion); kasnije se tu nalazilo najvee pozorite u celoj Grkoj.
Sada, posle konane pobede nad Spartom i razaranja cele spartanske drave,
Epaminonda je nastojao da potpuno zavri izgradnju Spartinog eventualnog
naslednika Arkadiju (zato nije sluajno to Diodor, 4 i samo osnivanje
Megalopolja pogreno datira sa godinom pohoda Beoana i Peloponeana protiv
Sparte).
Istovremeno je bio izraen ustav Arkadske lige" (Arkadikona), prerna kome
je, pod uslovom ouvanja autonomije pojedinih naselja (neki arkadski gradovi
ak su nastavili kovanje vlastite monete), sva zajednika pitanja trebalo da
reava savezniko vee i opti zbor 10 hiljada graana koji su imali dovoljno
imovine da mogu da nabave oruje i koji su sainjavali osnovno jezgro
optearkadske graanske vojske. Naredbodavna vlast piipadala je strategu i
pedesetorici demijurga koje je vee Tzvajalo I svoje sredine prema principu
proporcionalnog predstavnitva raznih saveznikih gradova: iz prestonice
Megalopolja bilo ih je, na primer, 10, iz Menalije tri, iz Lepreja dva, itd.
Najsiromanijem stanovnitvu stvoreni su uslovi za to da ne mora odlaziti iz
zemlje u potrazi za zaradom, ve je sluilo u najamnikom odredu eparita koji je
brojao 5000 ljudi i obavljao garnizonsku i policijsku slubu. U takvom
ekonomski zaostaloj agrarnoj zemlji, kakva je bila Arkadija, ustav zasnovan na
niskom zemljinom cenzusu izgleda da je odgovarao eljama velike veine
stanovnitva i zato je bio dugotrajan.
Drukije, jo vie demokratsko ureenje stvoreno je uz saradnju Epaminonde
u Meseniji koja se pobunila protiv Sparte i odvojila se od nje. Moemo
pretpostaviti da je tu posle proterivanja Spartijata koji su posedovali klerove
sprovedena zajednika podela zemlje emu, na alost, u naim izvorima ne
nalazimo ni jedne rei: u njima se samo kae da je Epaminonda, proglasivi
slobodu Mesenije, pozvao pobunjene helote Lakonije i nekadanje mesenske
izgnanike da se presele u nju. Nije iskljueno da im je pri tome obeao zemlju.
Na padinama planine Itome poznate po ranijim ustancima mesenskih helota
bio je podignut (u prolee 369. g.) i utvren grandioznim zidinama grad Mesena.
Ostaci tih zidina kasnije su smatrani jednim od najimpoznatnijih spomenika
helenskog graevinarstva (upor. Pausanija, IV, 26 idd.). U osnivanju Mesene
uestvovali su Arkaani koji su od svih Peloponeana bili najradikalniji i kao
uspomenu na to postavili itav niz statua u Delfima (Pausanija, X, 10, 5).
Gubitkom Mesenije, najplodnije oblasti spartanske drave, Sparti je zadat smrtni
udarac od koga se ona vie nikad nije oporavila.
Tako su se politiki i socijalni odnosi u Grkoj tokom dve godine koje su
sledile posle bitke kod Leuktre iz korena promenili. Spartanska_ oligarhija, nada
i oslonac svih reakcionarnih snaga, dovedena je u stanje potpunog raspadanja.
Osloboeni su vekovnog jarma potlaeni i najvie ugnjefavani elementi grkog
drutva mesenski helotikoje je jo Tirtej uporeivao s pretovarenim
magarcima". Za intenzivan drutveno-politiki ivot budio se i zagrejavao itav
Peloponez koji je dugo bio prignjeen petom spartanske hegemonije i zbog toga
nije mogao da se razvija i napreduje. Nova demokratska beotska drava nije
teila za tim da gradove koje je oslobaala uini zavisnim od sebe i da ih
iskoristi za svoje uske interese, naturajui im svoju volju i svoju vlast putem
nasilja jaeg nad slabijim to je inae bilo sasvim uobiajeno u meusobnim

odnosima grkih drava. Izgleda da se ovde deliraino ostvarivala tenja za

ujedinjavanjem pod uslovima ravnopravnosti lanova federacije, tenja koja se
ve odavno javljala u raznim dravama Grke.
Meutim, proces koji je zapoeo bio je i ovog puta prekinut pre svog
konanog zavretka. S jedne strane, njemu je smetalo ljubomorno suparnitvo
Atine koju je Sparta ponizno molila za pomoc. ,,Ne moe se zamisliti tea
situacija i nesrea od one koja bi mogla naterati Lakedemonjane da se obrate s
molbama za pomo svom najljuem neprijatelju" pravilno primeuje Diodor
(XV, 63, 1). Ksenofont ak navodi i servilne rei spartanskih izaslanika koje oni
upuuju narodnoj skuptini u Atini, molei je za spas od propasti i unitenja
Lakedemonjana dok su jo ivi" (,,Grka istorija", VI, 5, 33-48). Atinski
demokrati stajali su na pozicijama nemeanja; to su traili i tebanski delegati
koji su prisustvovali sednici narodne skuptine (prepustiti Spartance njihovoj
sudbini, poto su i inae na rubu propasti" kako se izraava Ksenofont). Ali u
narodnoj skuptini prevagnulo je miljenje istomiljenika Kalistrata koji je bio
pristalica saradnje sa Spartom. Zato je Ifikrat dobio nareenje da prema Beotiji i
njenim saveznicima izvri vojnu demonstraciju neprijateljskog karaktera na
Korintskoj prevlaci i u Argolidi, tj. u pozadini beotske armije koja je okupirala
Lakoniju; to je beotsku armiju nagnalo na povlaenje u Arkadiju i dalje u
otadbinu. Neto kasnije, u leto 369. g., Atina i Spartak su ak sklopile i
formalni savez, pa su se kombinovane atinsko-spartanske snage (u jaini od oko
20.000 vojnika) prihvatile hitnog uvrenja Korintske prevlake kako bi
onemoguile dalje upade Beoana na Peloponez. Imuniji krugovi atinskog
stanovnitva bili su izgleda jako uznemireni uspesima demokratskog pokreta na
Peloponezu. Oni su ak podsticali Spartu na to hitnije obnavljanje njene vlasti u
Meseniji: Isokrat, koji je izraavao njihove elje ak je u tom smislu sastavio
apel upuen Arhidaniu, sinu cara Agesilaja.
S druge strane, beotska vlada jako je precenila svoje uspehe i u vezi s tim
razbacala je svoje snage. U leto 370. g. u Tesaliji zapoe krvav obraun: Jason
poginu kao rtva zavere, a njegovi naslednici zaponu estoku borbu za vlast.
Vlast se konano nae u rukama Jasonovog neaka Aleksandra koji postade
surov tiranin i koji se nemilosrdnim represalijama obrauna sa svim
neprijateljski nastrojenim pokretinuj. Plemstvo koje je sada sa Alevadima na
elu ponovo diglo glavu, obrati se za pomo makedonskom kraljn Aleksandru,
siiiu nedavno preminulog cara Aniinte, i raakedonska vojska je okupirala veci
deo Tesalije. Zato je beotska vlada bila priraorana da u leto 369. g. podeli svoje
vojne sriage"za u^ece u poslovima Peloponeza i Tesalije: pola armije dobio je
Epaminonda za svoj drugi pohod na Peloponez, a druga polovina, s Pelopidom
na elu, upuena je u Tesaliju. Oba pohoda zavrene su s neznatnim uspesima:
Pelopida je uspeo cfazauzrne samo Larisu i da sklopi prijateljstvo sa jelmm od
magnata Makedonije Ptolemejem, koji se digao protiv makedonskog kralja
Aleksandra. Epaminonda je osvojio Sikion i Pelenu, ali je pretrpeo neuspeh
grrpokuaju da zauzme Epidaur, Tresen iKorini^zhog^egaje ak bio pozvan na
sudsku odgovornost i privremeno iskljuen iz kolegijuma beotarha.
Tek 368. i 367. g. bile su koncentrisane sve vojne snage Beotije i Tesalije iz
koje su potisnuti Makedonci. Tada je sklopljen savez s Ptolemejem koji je posle
ubistva kralja Aleksandra postao regent Makedonije; postignut je uspeh u tome
to je jako ograniena teritorija koja je stajala pod vlau Aleksandra tiranina
Fere i to je juna Tesalija organizovana u savez prijateljski naklonjen prema
Beotiji. Tek posle toga Epaminonda je izvrio svoj trei pohod na Peloponez i
primorao Ahaju da se odrekne saveza sa Spartom. Ali poto je aristokratska
partija ovde bila veoma jaka, to su posle uvoenja demokratskog ureenja u
Ahaji po njenim gradoviraa smeteni beotski garnizoni.
Pa ipak je beotska vlada tih godina malu panju poklanjala Peloponezu (u
Ahaji je, na primer, uskoro dolo do ponovne oligarhijske retauracije) i time je
bilo izazvano nezadovoijstvo Arkadije koja je morala da vodi borbu protiv

Sparte vlastitim snagama. Njoj je polo za rukom da okupira perijeke gradove u

severnoj Lakoniji sve do Selasije, da pripoji Trifiliju Arkadskom savezu i da
sklopi savez s Mesenijom, ali sve je to bilo nedovoljno da bi se uvrstio novi
poredak na Peloponezu. Nije joj polo za rukom da osvoji glavne peloponeske
luke Epidaur, Trezen, Azinu, zbog ega su demokratske drave jo bile odseene
od mora. Ahidam je jednom ak uspeo da, uz pomo odrea koji mu je poslao
Dionisije Sirakuki, zada osetan poraz udruenim snagama Arkaana i
Argivljana, to je u Sparti izazvalo vanredno oduevljenje (Ksenofont, Grka
istorija", Vn, 1, 32).
Situacija se jo vie iskomplikovala uplitanjem Persije koja je posle Carskog
mira sebe smatrala superarbitrom u grkim poslovima. Nastojanjem izaslanika
maloazijskog satrapa Ariobarzana ve 368. g. u Delfima se sastao kongres
delegata zaraenih zemalja radi mirovnih pregovora na osnovu uslova Carskog
mira 387/6. Kongres se zavrio bez ikakvih rezultata Bog toga to je Teba
odbila da prizna pravo Sparte na Meseniju. 367. g. Sparta sama zatrai
posredovanje
persijskog
cara,
kao
vrhovnog
arbitra

u grkim poslovipia. U jesen-367.. g._ii. Suzi, na dvorii.p^ijskog cara, okupili su

se delegati svih grkih drava i tu je otpoela estoka borba za pridobijanje
milosti" velikog vladara. Ali, na opte uenje, Persijancima je najvie
imponovao tebanski delegat Pelopida; on se, suprotno ostalim, drao nezavisno i
nepodmitljivo kao predtavrflk nove jake drave u Grkoj koja je potukla Spartu
i bila neprijateljski raspoloena prema Atinskom savezu, s kojima su Persijarici
imali stare raune. Careve qdluke u svemu su odgovarale interesima Beotije:
Meseniji je bila priznata nezavisnost, po elji Beotije regulisani su pogranini
sporovi Peloponeana,. Atinjani su dobili nareenje ,,da svoje brodove izvuku na
kopno"; za sve one koji se ne bi pokorili ovoj odluci predvialo se da e biti
smatrani neprijateljima ustanovljenog poretka i da e protiv njih delovati
zajednike udruene snage svih grkih drava. Takva carska naredba delovala je
kao grom iz vedra neba na drave Grke koje su ranije bile vodee: Antalkida,
autor ugovora iz 386. g., koji je i tada bio lan spartanske delegacije u Suzi, nije
smeo da se vrati i izvrio je samoubistvo; atinski delegat Timagora izveden je
pred sud i pogubljen.
Ni Beoani nisu uspeli da sprovedu u ivot odluke koje su sugerisali caru,
bez obzira na to to su oni okupljali grke delegate u Tebi i svoje

Epidaur. Pozorite iz IV veka pre n.e.. Zapadni ulaz u orkestru

ovlaene delegate slali u pojedine gradove. Niko nije pristao da se zakune na

izvrenje novih carskih naredbi, pozlvajui se na to da je raniji Carski mir ostao
na snazi i nema potrebe da se menja. Ali pokuaj Beotije da Grckoj naturi neka
reenja putem naredbi perijskog cara, u emu je ona imitirala tek oborenu
Spartu, izazvao je veliko nezadovoljstvo i uzbuenjeJStrateg Arkadskog saveza
Likomed, nezadovoljan jo i time to je Arkadije izgubila Trifiliju koja je bila
dodeljena Elidi, otiao je sa tebanskog kongresa strahovito ozlojeen ne
doekavi njegov zavretak. Pojx> vratku iz Suze arkadski delegat Antioh,
podnosei izvetaj kongresu pred skupom od deset hiljada u
MegalopoIjiCdirektno je ismejao pretenzije Persije da diktira svoju volju
Grkoj. Istina" govorio je on ,,car ima veoma veliki broj pekara, kuvara,
konobara i vratara, ali, i pored sveg nastojanja, on nije mogao da vidi ljude koji
bi raogli da se bore protiv Grka". Dodao je i to ,,da on razne prie carskom
bogatstvu smatra praznim hvalisanjem: ak i onaj proslavljeni zlatni platan
toliko je velik da se u njegovu senku ne bi mogao skloniti od sunca ni obian
skakavac" (Ksenofont, Grka istorija", VII, 1, 38). Arkadija otkaza svoju dalju
pomo Beotiji i priblii se takoe uvreenim Atinjanima: ona je pristala da
obustavi svoje napade na teritoriju Sparte pod uslovora da Atina garantuje
obustavljanje ratnih operacija sa spartanske strane.
Tako u Peloponezu doe do privremenog zatija, ali se zato zaotrie odnosi
izmeu Beotije i Atine. Kalistratovoj partiji sa njenom polTtikom kompromisa
izmicalo je tle ispod nogu, a nasuprot tome, rastao je znaaj pristalica aktivnih
spoljno-politikih delovanja. Kad je Beotiji polo za rukom da okupira i ukljui
u svoj savez grad Orop, koji se nalazio na granici Atike i koji je neko vreme bio
u sastavu atinske drave, Kalistrat je ak izveden pred sud, kao krivac za taj
gubitak (366. g.). U Atinu se u to vreme vratio Timotei koji je dotle bio u
nemilosti: on je ponovo izabran za stratega i postao je dua partije aktivne vojne
politike. Sa prilino velikom flotom od 30 brodova on se pojavi kraj obala Male
Azije i, pretei da e se umeati u razmirice meu maloazijskim satrapima,
isposlovao je od persijskog cara dozvolu za atinske pomorske operacije. On je
ak zaposeo ostrvo Samos, jedino vece ostrvo koje je bno"varTAtinskog saveza, i
grad Sest na Hersonesu Trakom, kljuno uporite na Helespontu. Bez obzira na
oigledno nezadovoljstvo saveznika, Atina je ponovo prila sistemu kleruhija: na
Samos je dovedeno dve hiljade najsiromanijih atinskih graana koji su tu
naseljeni kao klerusi (365. g.). Neto kasnije klerusi su upueni i u Sest. Kao
neposredan zadatak postavljeno je uspostavljanje vlasti Atine i nad Amfipoljom.
U stvari, Atina je obnavljala svoje_velikodravnike tendencije iz V veka.
Vlada Beotije je u svojim planovima stvaranju saveznike formacije na
naelima autonomije demokratskih drava Grke morala da rauna sa sve
realnijom opasnou koja joj je pretila od njenog ranijeg saveznika. Ali Teba
oito nije htela da doe do potpunog raskida i otvorenog rata: ak se i dalje
potpis Tebanci" nalazio meu lanovima Atinskog saveza i nije bio izbrisan sa
pioe na kojoj je bio uklesan njegov konstitucioni dokument. Raspolaui
vlastitom uglednom armijom, vojnim kontigentima cele srednje Grke i dobrim
delom Tesalije, nalazei se u savezu s Makedonijom, i uopte raspolaui
nesumnjivora premoi u kopnenim vojnim snagama, Beotija ipak nije
preduziniala nita za napad na susednu Atiku, iako joj ]e takav napad morao
izgledati vrlo primamjjjv. Teko bi se, stoga, moglo poverovati primedbi nekog
aljivine prema kojoj se tenje Beotije svode na to ,,da se u Tebu prenesu
Propileji sa Akropolja i da se njima ukrasi Kadnieja"; ta primedba je sauvana u
jednoj Eshinovoj bese-

Epidaur. Pogled sa gornjih redova pozorita

di (O poslanstvu", 105) koji je inae bio neprijateljski raspoloen prema Tebi.

Teba je nastupila samo kao lider atinskih saveznika, nezadovoljnih novim
politikim stavom Atine: poto Atinjane nije bilo mogue primorati ,,da izvuku
svoje brodove na kopno". Tebanci odlue da im uzvrate time to su pustili u
more svoje brodove. Zahvaljujui intenzivnom radu tokom 365. g., beotska flota
je znatno poveanai sadaje imala 100 trijera. U prolece 364. g. Epaminonda je
poveo flotu u crnomorske moreuze koji su za Atinu bili od vanredne vanosti.
Atinske pomorske snage, poto su bile mnogo slabije, nisu smele da se
suprotstave i beotska flota je ula Bosfor, to je konano dovelo do raspada
Atinskog pomorskog saveza. Iz njega je izaao i stupio u savez s Beotijem
Vizant, a njegov primer sledila su ostrva Hios i Rodos glavni lanovi-osnivai
Atinske simahije 378. godine.
Karakteristino je da Beoani nisu teili za potpunom pobedom na moru, a
prema tome, ni a tlm da svojom dominacijom zamene Atinsku pomorsku
dravu koja se ponovo podizala; za to ih obino mnogi okrivljuju: bez obzira na
svoju vojnu prenioc Epaminuuda je. izhf.gavao_syaki sukob s atinskom flotom i
u jesen 364. g. povukao je svoje brodove u novu pomorsku luku Beotije na obali
Lokride u Larimnu, Tebanci vie nisu obnavljali svoje pomorske demonstracije i
ak su dozvolili Atini da povrati saveznike koji su je napustili to takoe
pokazuje da Teba nije imala osvajake planove; pa ipak znaaj njenih pomorskih
demonstracija bi je dosta jak tako da su se, bar za neko vreme, ohladile
velikodravnike tenje Atinjana.
Meutim, veliki demokratski pokret i pokret sa ujedinjenjem u Grkoj 360tih godina nailazio je na tekoe unutranje prirode koje su konano i bile uzrok
njegovog neuspeha. Taj pokret je na prvom mestu zahvatio teritoriju isto
zemljoradnikih drava gde nije bilo razvijenih trgovakih i zanatskih centara od
kojih su neke, na primer Arkadija, bile sasvim odvojene od mora. Velike ratne
opercije sa njihovim ogromnim materijalnim izdacima, kao to su, na primer
izgradnja flote u Beotiji, angaovanje velikog broja najamnika u Arkadiji,
kapitalni graevinski radovi na podizanju javnih zgrada i bedema u
novoosnovanim gradovima (Megalopolj i Mesena) ili gradovima koji su
obnavljani (Mantineja) sve to predstavljalo je teak teret za budet tih zemalja i,
prirodno, nailazilo je na nezadovoljstvo stanovnitva koje je snosilo velike
naniete.
Zato
je
potpuno
shvatljiva
tenja
najaktivnijih
i
najradikalnijiTTvlacIaira se doepaju bogatih novamh rezervi koje su se
nalazile u uvenim verskim centrima blizu njihovih teritorija. Tako je Beotija
uloila mnogo napora da bi stekla dominaciju u Delfijskoj amfiktioniji i da bi se
pomou nje domogla riznica Delfijskog hrama; razume se, usled foga je moralo
da doe do svae sa ranijim gospodarinia hrama Fokianima koji su inae bili

saveznici Beoana. Njihovi odnosi postali su toliko zategnuti da su Fokiani

poeli da otkazuju upuivanje svojih vojnih kontigenata u savezmku armiju
koju je_predvodila Beotija i da ispoljavaju otvorene simpatije prema Atini.
Na Peloponezu su se takve tenje ispoljavale jo otrije. Pogranini sukobi
izmeu Arkadije i Elide (zbog Trifilije) prerasli su u estoki tzv. Elidski rat koji
se vodio za vlast nad Olimpijoni i njenim vrlo bogatim hramovima. Do bitaka je
dolazilo ak i na teritoriji samog svetog gaja" (") u jeku olimpijskih
sveanosti i pred oirnia predstavnika itave Helade. Sveto brdo Kronion bilo je
iarano rovovima i palisadama od pobodenog kolja, na trgu izmeu zgrade
vea,~R'rania HesfijeT pozorita odigravale su se estoke borbe, pri emu je i
sam uveni Zevsov hram bio pretvoren u tvravu i sa njegovog krova odapinjane
su strele u gomile boraca. Pobedili su Arkaani: blagajne hramova u Olimpiji
dole ^u u juke arkadske vlade; iznjih je ona sada plaala svoje najamnike eparite (Ksenofont, Grka istorija", , 4, 28-33).
JElidski rat je potresao celu Grku i bioje propraen ponovnim
razbuktavanjem borbi izmeu demokratskih i oligarhijskih grupacija. U samom
Arkadskom savezu dolo je na toj osnovi do rascepa koji je i/.azvao graanski
rat. Na skuptini Deset hiljada" u Megalopolju poslanici Mantineje i seveme
Arkadije, gde su jo uvek bili vrlo uticajni konzeravtivni eiementi boljeg
iraovinskog stanja, pod izgovorom gnuanja nad svetogrem koje je poinjeno
pljakanjem svetinja", oStro su osudili akcije stratega-demokrata i politiku
liniju optearkadske vlade. Njihovo nezadovoljstvo svakako je poticalo od toga
to su se bogatstva hramova koristila za uvrcenje demokratskog poretka i za
pmanje pomoi najsiromanijirn slojevima stanovnitva kojima je bilo
omogueno da slue u odredima eparita. Ljudi koji su eleli dobro
Peloponezu", kako Ksenofont naZiva ftfaristokratsku partiju Arkadije (Grka
istorija", VII, 4, 35 i 5, 1), nastojali su da demokratsku vladu Arkadskog saveza
lie tog za njih opasnog oslonca kakav su predstavljale naoruane demokratske
mase: Oni ljudi koji su mogli da ive bez plate, takniiei se meusobno,
postajali su epariti zato da ne zavise od svojih protivnika, ve obratno da bi ovi
zavisili od njih" neskriveno razotkriva Ksenofont njihove oligarhijske namere
(Grka istorija", VII, 4, 34). Oslanjajui se na podrku radikalno raspoloene
june Arkadije i Tegeje, gde se nedavno dernokratski pokret odluno obraunao
sa reakcionarnim elementima^ikniokratski deo arkadske vlade obraiio s Tehi s
molbom za pomo i, iskoristivi odred od 300 hoplita koji je poslala Teba,
pokuao je da pohapsi u Tegeji okupljene predstavnike reakcije koja je ve bila
podigla glavu. Meutim, to je izazvalo samo otvoreni i konani rascep
graanstva Arkadije na dva neprijateljska tabora. Mantinejani i ljudi koji su
eleli dobro Peloponezu" iz niza arkadskih gradova proglasili su se borcima
protiv planova Tebanaca da podjarme Peloponez", zakljuili savez sa
oligarfiijskim vladama Elide i Ahaje i uputili delegaciju s molbom za pomo u
Atinu, pa ak i u Spartu. Nasuprot tome, demokratski Argos. nedavno
osloboena Mesenija i Sikidon u kome je posle duge meusobne borbe i
vladavine tiranina Eufrona demokratska partija odnela pobedu, odluno su stali
na stranu Megalopolja gde se zadravao demokratski 3eo optesavezne arkadske
vlade.
Tako je 362. g., u vezi sa Elidskim ratom i rascepom u Arkadiji, celokupan
novi poredak na Peloponezu, koji je uspostavljen posle bitke kod Leuktre,
gonovo doveden u pitanje i zahtevao je novu vojnu intervenciju Beotije koja
nikako nije mogla da dozvoli uskrsnue Sparte i restauraciju vladavine
lakonofilskih aristokratskih elemenata na Peloponezu.
S_tim ciljem -obnoviti premo demokratskih organizacija Peloponeza 362. g.
pre n.e. beotska vojska, pod vostvom Epaniinonde, ponovo preduzima velik
pohod na Peloponez.

Ve su Ksenofont i njegovi saveznici pravilno ocenili ogroman znaaj

dogaaja koji su sazreli. ,,Ovde, u Arkadiji, okupila se skoro itava Grka i s
orujem u ruci poela je da se meusobno obraunava; svi su se nadali da ce ako
doe do bitke, oni koji pobede dobiti vlast u Grkoj a pobeeni da e im se
pokoriti" (Grka istorija", VII, 5, 26). JJEpaminonda je potpuno jasno uoio
karakter tog sukoba starih i novih snaga koncentrisanih na Peloponezu. Zato je,
ak i prema priznanju neprijatelja, delovao s izuzetnom promiljenou i
smelou" (Ksenofont, Grka istorija", VII, 5, 8). On je zauzeo vrstu poziciju
u demokratskoj Tegeji, pruivi neprijateljima moguc'nost da se bez ikakvih
smetnji koncentriu na svojim komunikacijama u severnoj Arkadiji, blizu
Maniteje, koja je postala centar svih antidemokratskih snaga Grke; tako je hteo
da ih skri jednim udarcem.
^
Epaminonda je pri tom sasvim opravdano raunao na brojnu nadmoc i
borbeni kvalitet svoje armije. Ona se sastojala od zajednike beotske graanske
vojske, Eubejaca, Argivljana, Mesenjana, Tegejana, Megalopoljana i velikog
broja tesalskih konjanika. U nju je bilo ukljueno, ukupno uzevi, oko 30.000
peaka i 3000 konjanika, to je za jednu treinu premaivalo brojno stanje
neprijatelja Mantinejana, Ahejaca, Eliana, Spartanaca i Atinjana. Njen brobeni
kvalitet tako procenjuje direktni neprijatelj Epaminonde Ksenofont koji obino
revnosno preutkuje i umanjuje njegovu ulogu: Mene udi kako je Epaminonda
uspeo da tako vaspita svoju vojsku da se ona nije umarala ni od kakvih poslova
ni dnevnih, ni nonili, da nije izbegavala opasnosti, da se uvek rado pokoravala
nareenjima, ak i onda kad je trpela od krajnje oskudice hrane." (Grka
istorija", Vn, 5, 19).
Prema veoma pristrasnom opisu razvoja te kampanje koji daje Ksenofont,
inae na glavni izvor, veoma je teko sebi stvoriti jasnu i pravilnu predstavu.
Sigurnoje samo to da se za sve vreme inicijativa nalazila u rukama Epaminonde i
da ju je on znao odlino iskoristiti. Tako je, na primer, koristei se time to je
spartanska armija ve krenula prema Mantineji gde je trebalo da se pridrui
saveznicima, Epaminonda svoju vojsku iznenada nou poveo na Spartu,
raunajui da je osvoji ,,kao bespomocno gnezdo, jer je ona bila bez ikakve
odbrane" (Ksenofont, Grka istorija", VII, 5, 10). Meutim, Agesilaj je uspeo
da brzo vrati deo svoje armije u grad i da za odbranu naorua celokupno
stanovnitvo, ukljuujui i decu i starce. Podelivi svoju vojsku na mnogo
manjih jedinica, Epaminonda izvri istovremeni napad na raznim mestima... on
se redom borio sa svim odredima i prihvatao borbu prsa u prsa, podnosei poraz
zbog nepogodnih pozicija za svoje operacije" tako Diodor opisuje taj drugi juri
na Spartu (XV, 83, 2-4).
Ali Ksenofonj, savremenik, a moguce i oevidac tih dogaaja, u ranogo emu
se ne slae s izvorom kojim se koristio Diodor. On smatra da je Sparta spasena
samo udom, intervencijom boanstva. Epaminondi je polo za rukom da
zauzme poloaje koje je smatrao najzgodnijim (na uzviicama); odatle se
spustio, ali ipak nije uspeo da osvoji tvravu... Arhidam (sin kralja Agesilaja 1)
D^veo je protiv Tebanaca odred manji od sto ljudi... i tu se dogodilo to da
pobednici Lakedemonjana, nadmaujui svog neprijatelja brojem i ve zauzevi
dominantne poloaje, nisu mogli da izdre navalu Arhdamovog odreda i dali su
se u bekstvo". Moe se smatrati da se tu umealo boanstvo, ali se takoe moe
rei i to da se nikakva sila ne moe odrati pred ljudima dovedenini do
oajanja". Kad su Spartanci, gordi na svoju pobedu, poeli da gone neprijatelja
dalje od odreene linije, oni su takoe pali: izgleda da je boanstvo tano
odredilo granicu do koje im moe biti poklonjena pobeda." (Grka istorija",
VII, 5, 11-13).
Teko je verovati da armija od 30 hiljada Beoana i njihovih saveznika pri
ovakvim uslovima ne bi bila u stanju da zauzme tako slabo zatien grad bez
odbrambenih utvrenja (bedema), ako bi to Epaminonda zaista nameravao i
planirao. AIlji svakom sluaju ta diverzija na Spartu (to je po svemu sudei i bio

njen glavni cilj) odvukla je deo neprijateljskih snaga odreenih za odbranu

Lakonije, emu takoe govori Ksenofont saoptavajui da je Epaminonda
mislio da e Arkaani doci u pomo Lakedemonu" i da ,, nije eleo da se
istovremeno bori s njima i sa svim Lakedemonjanima." (Grka istorija", VII, 5,
14).
Stvamo, Spartini saveznici ve su bili krenuli u pohod iz svog utvrenog
logora nedaleko od Mantineje, tako da konjica Epaminonde koja je upuena
napred kao izvidnica, a iza koje je sam Eparainonda sa svom svojom armijom
sada poao prema ovom glavnom zbornom mestu neprijatelja, zamalo nije
zauzela taj, takoe nezaticen grad: IVIantineju je spasao samo sluajni dolazak
jednog odrecia atinskih konjanika. Nanianiivi tako neprijatelje da napuste svoje
utvrene poloaje, i poto ih je razvukao i izraorio usiljenim marevima,
Epaminonda se odlui za generalnu bitku (362. g.). Postrojivi svoje jedinice po
breuljcima oko Mantineje, opet u kosom poretku kao kod Leuktre, izabrao je
zgodan as kad se neprijatelj najmanje nadao da e biti napadnut; on je opet, kao
i kod Leuktre, pokrenuo svoju vojsku klinom napred, kao ratni brod" da bi
probio liniju neprijateljskog poretka. U isto vreme njegova konjica, pojaana
pokretnim odredima lako naoruane peadije, obuhvatiia je neprijateljska krila.
,,Tako je Epaminonda organizovao ovu bitku i, stvarno, nije se prevario u svom
raunu" pie Ksenofont odravi pobedu tamo gde se zabio u neprijateljske
redove, on je naterao u bekstvo svu neprijateljsku vojsku." (Grka istorija", VII,
5, 25).
Pa ipak ova bitka kod Mantineje od ijeg je ishoda zavisila sudbina cele
Grke nije se zavrila pobedom udruenih armija grkih demokratskih drava,
nego je iniala neodreen ishod. U asu kad je pobeda bila na domaku,
Epaminonda, koji se borio u prvim redovima svojih udarnih jedinica, bio je
smrtno ranjen i ne nae se niko ko bi mogao da ga zameni na poloaju
komandanta. Epaminondina smrt stvorila je "zabunu u redovima Beoana.
Poto je Epaminonda pao u borbi" pna Ksenofont ~,oni koji su preostali u
ivotu nisu znali da iskoriste njegovu pobedu. Bez obzira na to to je
neprijateljska vojska beala, hopliti nisu nikoga ubili, ak se nisu ni pomerili sa
onog mesta gde se bitka odigrala;bezxibzira na to to je i neprijateljska konjica
naterana u bekstvo, ni pobedniki konjanici koji su gonili neprijatelja nisu ubili
oikoga, ni od hoplita, ni od konjanika, ve sn se bojaljivo vratili iia svoja mesta,
kao da su sami bili pobeeni, probijajui se kroz redove neprijatelja koji je
beao." (Grka istorija", VII, 5, 25). Tako je rezultat ove borbe bio toliko
neodreen da su obe strane mogle da pripiu pobedu sebi; zato je svaka od njih i
podigla pobedniki trofej.
Ubrzo posle Epaniinondine smrti zaraene strane su stupile u pregovore i
zakljuile mir pod uslovom priznavanja monientalnog stanja. Arkadija je ostala
podeljena u dva dela, od kojih je juni s Megalopoljem na elu nastavio da
odrava veze s Beotijom, dok je severni s Mantinejom na eln zakljuio
odbrambeni savez s Atinom.
Sparta je odbila svoje uee u mirovnom ugovoru, jer je Mesenija zadrala
svoju samostalnost i nastavila s njom dugotrajan pogranini rat: za vece
poduhvate Sparta vie nije bila sposobna. Ujedinjenje Grke na temelju
principa slobode i autonomnosti njenih oblasti ostalo je i dalje kao neostvaren
problem. Ipak, savremenici su smatrali da je kratki period hegeraonije Beotije i
aktivnosti Epaminonde predstavljao jedan od najsvetlijih momenata u istoriji
Grke u kome je bilo likvidirano nasilje spartanske oligarhije i Mesenija i
Tegeja osloboene vekovnog ugnjetavanja. Ideje politike slobode, politike
jednakosti i meusobne saradnje nale su u celoj Grkoj svoje najpotpunije i
najire ostvarenje. Prema reima Pausanije, na statui Epaminonde, podignutoj u
Tebi, nalazio se sledeci natpis:
Spartina slava bi poseena prema naim pkuiovima, Vratie
se opet u svoju zemlju deca Mesene svete;

Bedeme die Megalopolj snagom oruja Tebanaca

Prava i sloboda jednaki su danas za sve u Heladi".
(Pausanija, IX, 15, 6)

Neuspeh Beotije koja od bitke kod Mantineje nije vie pokazivala politike
aktivnosti nije doneo korist ni Atinjanima. Tamo se 360-tih godina odigravala
vanredno napeta socijalna borba kojoj zbog nedosfatka drugih svedoanstava
moeiiio stvarati zakljuke samo na osnovu stalnih " sudskih procesa licima
koja su bila bliska vladi. 362. g. okrivljen je za izdaju i pogubljen strateg
Kalisten;on je s niakedonskim kraljem Perdikom sklopio sporazum koji je
atinska narodna skuptina ocenila kao suprotan interesima Atine (Eshin,
Poslanstvo, 30). U isto vreme su zbog neuspelih akcija u oblasti Helesponta
(362-361. g.) razreeni dunosti i izvedeni pred sud stratezi Ergofil, Autokle i
Menon. 360. g. dobrovoljno su otili u izgnanstvo stratezi Timomah i Teotim
zbog njihovog pozivanja na sudsku odgovornost po optubi za neaktivnost i
zloupotrebe. 359. g. sudeno je strategu Kefisodotu koji je poraen u ratu s
Odrisima (Traanima); od osude na smrt bio je spasen sa tri glasa veine i
kanjen je globom od 5 talenata. 361. g. optuen je za izdaju i osuen na smrt
dugogodinji voa atinske politike Kalistrat: uspeo je da pobegne, ali kad je
355. g. pokuao da se vrati u Atinu nad njim je izvrena ranije izreena smrtna
osuda. 356. g. na sudsku odgovornost konano su pezvane ak i takve
proslavljene vojskovoe kao ti su bili Timotej i Ifikrat; Timotej je bio kanjen
ogroninom globom od 100 talenafaT Svl ti procesi pokaznju otrinu borbe
partija koja se odvijala u atinskoj narodnoj skuptini i koja nije mimoila ni
narodne sudove. LJ krajnjoj liniji otrina te borbe izazvana je sve veim
protestom ozlojeenou malerijalno upropacenih i izgladnelih narodnih
masa protiv imucnih i bogatih slojeva atinskog drutva koji su u svojim rukama
drali vlast.
To osiromaenje stanovnitva stavljalo je svoj peat i na spoljnu politiku
Atine koja je od druge polovine 360-tih godina zadobijala sve agresivniji
karakter, bez obzira na veoma skromne finansijske i vojno-poniorske snage
atinske drave. Malo je koja godina prola bez pomorske ekspedicije. Atina je,
ne obzirui se na niz neuspeha, upomo pokuavala da se uvrsti na Halkidikom
poluostrvu i da zauzme Amftpolj zbog ega je morala da zapone rat s
makedonskim kraljem Perdikom; u isto vreme njeni uporni pokuaji da osvoji
potpunu, nepodeljenu vlast na Hersonesu Trakom i Helespontu naterali su je da
otpune rat sa kraljem Odrisa Kotisom i njegovim naslednicima i sve su vise
produbljivali jaz izmeu nje i njenih saveznika Vizanta, Kalhedona i Ki/ika. Ove
tri drave sklopile su 362. g. meusobni sporazum i poele da plene atinske
trgovake brodove koji su s Ponta dovozili tovare ita; zbog toga su Atinjani bili
primorani da u moreuzima dre itavu eskadru radi zatite tih brodova. Oko 357.
g. u vezi s tim brojno stanje atinske flote poraslo je do 287 trijera (IG, II2, 1611).
Svaka pomorska kampanja stajala je stotine talenata (Demosten, Poslanstvo, 83;
upor. Diodor, XVI, 37, 3), ali je u isto vreme uesnicima pruala i znatnu
niogucnost zarade: svaki vojnik-peak i mornar na brodu dobijao je 2 obola
dnevno, a svaki konjaiiik 1 drahmu (Demosten, ,,Filip", I, 28); komandni sastav
imao je u ratu obilne prihode kako legalne tako i ilegalne (upor. Eshin, Protiv
Timarha, 107). Zajedno s tini, brzo je rastao i broj kleruhija koje su stvarali
Atinjani: posle prve partije kleruha od 2000 ljudi upucenih na ostrvo Samos 364.
g., otpremljena je druea partija 361. g.; osim toga, 364. g. dedukovana je
kleruhija u Sestu, a 361. g. u Potideju. Ukupno uzevi, zemlju je dobilo nekoliko
hiljada sir0maiiih Atinjana. Atinski demos nije mogao da bude nezadovoljan
takvom politikom vojne partije koja je u to doba vodila rauna njegovom
ivotu i teila ka obnavljanju nekadanje atinske drave; ta partija je i putem
strogih sudskih procesa protiv stratega koji su doiveli poraze stimulisala druge
stratege na energinije i uspenije vojne operacije.
Uporedo s tim, kao rezultat takve politike, siie_su_se_viepogoravali odnosi
izmeu Atine i njenih saveznika. Atinska eklesija sve ece je ignorisala prava
saveznikog sinedriona, dekretirajui objavu rata i zakljuenje mira'bez njegove

saglasnosti i stavljajui ga tako pred svren in. Zbog porasta vojnih rashoda
koje nije bilo mogue pokriti ni direktnim nametom (eisfora), ni dobrovoljnim"
prilozima (epidosis) bogatih ljudi, atinska vlada je morala svini sredstvima da
tei poveanju poreza (sintaksis) od svojih saveznika i naplaivala ga je uz
pomo atinskih vojnih odeda ijrsu komandanti i komandiri dozvoljavali mnoga
bezakonja. Dolo je i do sluajeva krenja saveznike autonomije. 363. g. prema
ostrvu Keos primenjene su ak i surove represalije zbog njegovog pokuaja da
izae iz Atinskog saveza: atinski stratezi Aristofan i Habrija slomili su otpor,
proterali graane koji su bili protiv Atinjana i naterali stanovnitvo ostrva na
plaanje kontribucije i sklapanje ugovora s Atinom pod mnogo teim uslovima.
Svi procesi, graanski i krivini, u kojima je kazna prelazila iznos od 100
drahmi, bili su preneti u nadlenost atinskih sudova, kao to je bilo u Atinskom
savezu u V veku. Tada je i niz sudskih dela Naksosa predat Atini.
Zbog svega toga proces raspadanja Drugog atinskog saveza, koji je zapoeo
360-tih godina, doveo je 357. g. do ustanka veeg dela saveznika protiv Atine i
do estokog meusobnog saveznikog rata." Povod za taj rat bilo je odbijanje
Hiosa da plati Atini porez kojim je trebalo poraoi njen rat protiv Makedonije.
Tada je obrazovan samostalan savez u koji su uli: Hios, Rodos, Kos, Vizant,
Kalhedon i Selimbrija. Udruena flota tog saveza koja je raspolagala znaajnim
brojem trijera (preko 100) poela je da pustoi teritorije Atinjanima vernih ostrva
Imbrosa, Lezbosa i Samosa, gde su se vrsto drale atinske kleruhije. Vizant je
prekinuo veze Atine s Pontom. Pokuaj atinskog stratega Haresa, kome su kao
porao dodeljene najbolje atinske vojskovoe Timotej i Ifikrat sa jakim
odredima, da okona ustanak odunom pomorskom bitkom kod Embatona (u
moreuzu izmeu ostrva Hiosa i Eritre) doiveo je neuspeh; na tubu Haresa
Ifikrat i Timotej izvedeni su tada pred sud (356. g.). Uz sve to pogorali su se
odnosi i s Persijom poto je Atina u isto vreme morala da se umea u sukobe
izmeu maloazijskih satrapa i da prua podrku butnovniku Artabazu koji se
digao protiv satrapa Tifrasta inae neprijatelja Atine; to je odvlailo njenu
panju i troilo njene snage. Rat koji je trajao vie od dve godine progutao je
preko 1000 talenata, atinska blagajna opet se potpuno ispraznila, a samim
Atinjanima zapretila je glad, jer su bili izgubljeni crnomorski moreuzi. 355. g.
Atina je morala da poklekne pod pritiskom svih tih nepovoljnih okolnosti, da se
pomiri s Persijom i da prizna potpunu autonomiju saveznicima koji su se digli
protiv nje. Drugi atinski savez prestao je da postoji, a u tesnini odnosima s
Atinjanima ostali su samo Eubeja, Kikladi, ostrva du trake obale, nekoliko
gradova Hersonesa Trakog i kleruhije na Lemnosu, Imbrosu, Skirosu i Samosu.
Tako se Grka polovinom IV veka pre n.e. nala jo rascepkanija nego ranije.
Svi pokuaji njenog ujedinjavanje zavrili su se neuspehom. Ali su ostale tenje
za ujedinjenjem. Sredinom 350-tih godina Isokrat je objavio svoju besedu O
miru"; pojavio se takoe i traktat nepoznatog autora 0 prihodima". U oba ova
dela dole su do jasnog izraaja ideje obustavIjanju medusobnih ratova,
sporazumevanju i optem ujedinjenju. Obojica publicista obraaju se Atinjaninia
s apelom da se odreknu tenje ka vojnoj hegemoniji i preporuuju im da se bore
za prvo mesto u razvoju svoje ekonomske delatnosti i podizanju moralnog
prioriteta. Nema sumnje da bi taj proces ujedinjavanja koji se tako bolno i teko
odvijao u Grkoj u okolnostima estoke socijalne borbe unutar pojedinih njenih
drava morao da se nastavi i dalje, i to ne vie u vidu hegemonije jedne od
drava, vec na federativnoj osnovi koja je nalazila sve vie opravdanja u
celokupnom toku dogaaja prve polovine IV veka u Korintskom ratu, u poetnoj
fazi organizovanja Drugog atinskog saveza, u borbi sa Spartom 370-tih godina, u
organizatorskoj delatnosti Epaminonde i Pelopide. Meutim, razvoj federativnih
tendencija u Heladi bio je prekinut invazijom strane sile Makedonije, koja je
sudbinu
Grke
skrenula
na
sasvim
drugi
put.

MLAA TIRANIJA U GRKOJ I MALOJ AZIJI

IV vek je bio period ne samo pojave tiranije u Siciliji ve i njene obnove u
istonom Sredozemlju. Ta tiranija IV veka, za razliku od tiranije VII-VI veka,
naziva se nilaom". Uzroke njenog postanka treba traiti u onim dubokim
socijalnim i politikim potresima koji su zahvatili itav grki svet; u potresima,
izazvanim masovnim zaotravanjem protivrenosti, koji su svojstveni
robovlasmkom ureenju i koji su zbog toga vodili progresivnom raspadanju
tradicionalne drutvene i dravne organizacije. Polis, kao dravni aparat
vladajuce klase, zbog sve vece socijalno-ekonomske
Uzroci
pojave diferencijacije i krajnjeg zaotravanja politike borbe
,inlae
tiranije". prestao je da odgovara svojoj osnovnoj nameni.
Razlika izineu nje
U tome je svoju ulogu odigralo i najamnitvo koje se
i starije tiranije"
uveliko razvijalo. Predstavnici mlae tiranije" najee
su biii ljudi iz vojnih redova. Oslanjajui se na svoje
najamnike, oni su ih koristili za osvajanje vlasti. ak i u
onim retkim sluajevima kad su voe ove ili one partije uspevali da osvoje
visoku vlast u dravi, oni to nisu postizali bez pomoci najamnika ili bez podrke
ove ili one strane drave, na primer, Persije ili Makedonije. Odnos raznih grupa
slobodnog stanovnitva preraa tiraniji bio je uslovljen raznolikim motivima.
U takvoj situaciji demokratski krugovi su se nadali da e u predstavnicima
mlae tiranije" nai takve vladare koji ce izii u susret eljama narodnih masa i
zadovoljiti njihove ekonomske i socijalne potrebe. Imune klase, pruajui
tiranima podrku, nadale su se da e ovi savladati pokrete sirotinje i da e na taj
nain njima samim obezbediti spokojno raspologanje imovinom koju su
posedovali. U svojoj Politici" Aristotel duhovito primeuje da je u njegovo
vreme ,,u grkim polisima uopte vladao takav obiaj: oni ne ele jednakost (za
sve graane), ali nastoje da dou na vlast, a ako moraju da ive u pokornosti,
strpljivo je podnose".
Starija" i mlaa" tiranija meusobno se bitno razlikuju. Prva je nastala u
komplikovanoj situaciji koja je pratila proces formiranja klasa i obrazovanja
polisa; ona je slomila otpor odumiruce rodovske aristokratije koja je koiia
formiranje robovlasnike drave. Druga se javlja u uslovima krize sistema polisa
i u situaciji izuzetnog zaotravanja socijalne i politike borbe koju su izazvale
protivrenosti ve sazrelog robovlasnikog drutva. Za obe tiranije zajedniko je
sanio
to
to
su
i
stariji"
i
,,mla-

i" tirani osvajali vlast ponekad i putem prikrivenog obaranja dravnog ureenja
koje je vladalo pre njih, rukovodei se pri tome u svojoj politici i liriim
interesima.
Posle ovih uvodnih napomena pomenuemo najvanija arita tiranije u IV
veku u evropskoj i maloazijskoj Grkoj.
Tiranija

Tesalijaje ii V veku predstay]jala. veoma zah-

u Tesaliji

valno tle za uvrcenje tiranije. U periodu izme-

du 480. i 431. g. tarno je, kako izgleda, prestala da

postoji kraljevska vlast. Predstavniei kraljevskog roda Heraklida ili, kako su
sami sebe nazivali, Alveda, ne elei da dou pod vlast nekog od predstavnika
tog roda, svrgli su monahriju. U pojedinim gradovima Tesalije poele su da niu
oligarhijske vlade. Aristotel kae da je u Tesaliji postojao naroiti oblik
oligarhije (), u kome nije vladao zakon ve pojedine linosti na
poloaju i u kome je upravljanje dravom prelazilo sa oca na sina. Bar tako je
bilo u Farsalu i Larisi, a verovatno i u drugim gradovima. Za vreme rata, ako je
to bilo potrebno, ujedinjavali su se svi tesalski polisi. Alevadi su nastojali da u
svojim rukama dre vlast nad itavom Tesalijom i u doba mira. U tom cilju bilo
je stvoreno naroito zvanje tagosa koji je imao neogranienu vlast.
Krajem V veka u svim tim gradovima vodila se estoka borba izmeu
vladajuih oligarhijskih grupa i ostalog stanovnitva. U isto vreme vodila se
borba izmeu krupnih zemljoposednika i zavisnih zemljoradnika (penesta).
Iskoristivi tu zategnutu situaciju, neki Likofron je uspeo da prigrabi za sebe
tiransku vlast u gradu Feri. astoljubivi tiranin nastojao je da svoju vlast tagosa
proiri na celu Tesaliju. 404. g. Likofron je uspeo da potue vojsku Larise i
drugih gradova Tesalije koji su bili protiv njega, ali nije mu polo za rukom da
zavlada celom Tesalijom. To je ostvario njegov naslednik, tiranin grada Fere
Jason, koji se 374. g. proglasio doivotnim tiraninom cele Tesalije.
Kad je Jason 370. g. ubijen nasledili su ga, u zvanju tagosa, Polidor i
Polifron; Polifron je zatim ubio Polidora, ali je i njega ubio Aleksandar koji je
posle toga postao tagos.
~Dok je vlast Jasona bila relativno blaga, dotle antika tradicija njegove
naslednike prikazuje kao surove nasilnike. Alevadi, koje je Aleksandar proterao
iz Larise, zatraili su pomo od makedonskog kralja Aleksandra . Ovaj je
zauzeo Larisu i drao ju je sve dotle dok ga otuda nisu isterali Tebanci koji su
pod komandom Pelopide doli na poziv Tesalaca. Isteravi makedonskog kralja
iz Larise, Tebanci su nastojali da Tesaliju ukljue u Beotski savez.
Meurim, u Tesaliji su se nastavljali nemiri i uskoro je vlast nad itavom
Tesalijom ponovo prigrabio Aleksandar Ferski. Tek posle smrti Pelopide 364. g.
Tebanci su uspeh da ogranie njegovu vlast na samu Feru. Kad je 359. g.
Aleksandar bio ubijen, njegovi naslednici su ponovo
poeli da rade na proirenjujsvoje vlasti nad itavom Tesalijom i uspeli su da
postignu taj cilj uz pomo Filipa Makedonskog.
Tiranija u U prvoj polovini IV veka do tiranskih prevrata doSikionu i
Korintu lazilo je i na Eubeji, u Fokidi i Lokridi; na Peloponezu u Korintu i
Sikionu. 367. g. Eufron je, uz pomo argivske i arkadske vojske, u Sikionu gde
je vladala oligarhija zaveo demokratsko ureenje, a zatim je postigao to da je
sam sa jo petoricom svojih pristalica izabran za stratega. Radi uvrcenja svog
poloaja, Eufron se koristio odredom najamnika koji je postojao i za vrerae
ranije oligarhijske uprave. Poveavi broj najamnika na 2000 ljudi i oslanjajui

se na tu snagu, on je likvidirao neke stratege, druge je prognao i poeo je

neogranieno da vlada Sikionom.
Novac za izdravanje najamnika i za podmiivanje Eufron je uzimao iz
dravne blagajne i iz blagajni hramova, a pribavljao ga je i putem konfiskacije
imovine plemica i bogatih graana koje je proterivao zbog njihovog
lakonofilstva. Eufron je davao prava graanstva mnogim robovima koje je
putao na slobodu. Sve to nateralo je Arkaane da se umeaju u poslove Sikiona,
i Eufron je morao da se spasava bekstvom. Posle toga u Sikionu je zapoela
nova borba izmeu oligarha i demokrata. Eufron se s najamnicima, koje je
pokupio u Atini, vratio u Sikion i uz pomoc emokrata zauzeo itav grad osim
akropolja u kome su se smestili Tebanci. Tad se on uputi u Tebu, nadajui se da
e podniicivanjem uvrstiti svoju vlast u Sikionu, ali ga u Tebi doekaju i ubiju
Sikionjani koje je on ranije proterao. Eufronovo telo preneto je u Sikion i
sveano sahranjeno na gradskom trgu. Sikionski graani su mu kasnije odavali
poast kao heroju.
.U Korintu je teren za tiranski prevrat takoe bio pripremljen veoma
estokom socijalnom borbom koja se odvijala u gradu. Sredinom 60-tih godina
IV veka jedan od uglednih korintskih graana Timofan, inae komandant
korintskog najamnikog odreda, pokuao je da se doepa vlasti u Korintu,
oslanjajui se na tamonju sirotinju, ali je pao kao rtva zavere koju je protiv
njega organizovao njegov roeni brat Timoleon.
I u Sikionu i u Korintu, kako vidimo, najamniki odredi su predstavljali
glavni oslonac oligarhije u dravnim prevratima. Strepei od demosa,
oligarhijske vlade su obino vrbovale najamnike za isto vojne zadatke, ali su u
krajnjoj liniji predvodnici najamnika pomocu tih istih najamnika izvodili
politike prevrate i proglaavali se tiranima. Dogaalo se i to da su sami graani,
pocepani na meusobno neprijateljske grupacije, ne verujui jedni drugima ak
ni u doba mira, predavali ovom ili onom uglednom politiaru tvravu i njen
garnizon. I takvi politiari i voe esto su postajali tirani.
Tiranija Istovremeno sa pojavom tiranija u Grkoj pojavile u Maloj Aziji su se
tiranije
na
obalama
Helesponta
i
u
Maloj
Azi-

ji 403. g. dolo je do tiranskog prevrata u Vizantu gde je estoka unutranja

borba bila komplikovana napadom trakih plemena. U vezi s tim Spartanci su u
Vizant uputili vrlo iskusnog vojskovou Klearha koji je sakupio odred
najamnika^ pobio sva odgovorna lica i uglednije graane, konfiskovao svu
njihovu imovinu i poeo da upravlja gradom kao tiranin. TacpTsu Spartanci
protiv njega uputili vojsku koja ga je pobedila i zarobila. Meutim, njemu je
polo za rukom da se spase bekstvom i da nae sklonite kod Kira Mlaeg.
Mnogo due je trajala tiranija (u 364. g.) drugog Klearha (Platonovog i
Isokratovog uenika) u HeraJdeji Pontskoj. Pre tiranije u Herakleji je vladalo
oligarhijsko vee od 600 lica. Meutim, tu se postepeno umesto oligarhije
krupnih zemljoposednika uvrivala umerena demokratija. Ali narodne mase
nisu bile zadovoljne samo time to su stekle politika prava, vecfsu ahtevale
ukidanje dugova i ponovnu podelu zemlje. U takvoj instituciji oligarhija je
zatraila pomo pomenutog Klearha koji se tada nalazio u izgnanstvu i stajao u
slubi persijskog satrapa Mitridata. Ovaj je odavno eleo da ovlada Heraklejom,
pa se lako sporazumeo s Ilearhom i dozvolio mu da prigrabi vlast i da upravlja
gradom u ime Mitridata.
Klearh se pojavio u Herakleji s velikim odredom najamnike vojske. Tu je on
najpre zarobio samog Mitridata sa njegovom pratnjom, i za njihovo osloboenje
zatraio veliku otkupninu. Sporazumevi se s demokratskom strankom, Klearh je
od nje priniio vrhovnu vlast. Zarobljeni su svi lanovi heraklejskog vea koji
nisu uspeli da pobegnu, sva imovina begunaca i zarobljenika bila je zaplenjena i
konfiskovana, a njihovi robovi puteni na slobodu. Potukavi vojsku izgnanika
koji su pokuavali da se vrate u Herakleju, Klearh je ostao pobednik i poeo je
da uvruje svoju vlast putem surovogTtrebljenja svih koji su mu izgledali
sumnjivi. Posle 12 godina vladavine u Herakleji, Klearh je pao kao rtva zavere.
Vlast je prela u ruke njegovog brata Satira, iju vladavinu antika istoriografija
karakterie kao izuzetno surovu. Kad je poodrastao stariji od Klearhovih sinova
Timotej, Satir mu je predao vlast. Timotej je uspeo da je zadri u svojim rukama,
ali nije uopte pribegavao surovim merama i ak je postao popularan meu
svojim graanima. Posle Timotejeve smrti njegovu politiku nastavio je mlai
brat Dionisije. Dinastija Klearha oborena je tek 289. godine.
Nasuprot vrlo jakoj tiraniji u Herakleji, vlast tirana u drugim gradavima Male
Azije bila je vie-manje kratkotrajna. Uz to treba da napomenemo da su neke od
maloazijskih tiranija nikle pomou persijskih satrapa.
Ako su tiranije predstavljale odstupanje od uobiajene i opte rasprostranjene
strukture ldasinog grkog polisa, to su od njega bile jo udaljenije grkovarvarske" monarhije koje su se tokom IV veka javljale u perifernim oblastima
grkog
sveta.

491

Kipar i Karija Posebno treba da razmotrimo istorijsku sudbinu Kipra i

Karije u IV veku. To je znaajno zbog toga to je re dva isturena poloaja
helenstva na Istoku. Posle kiparskog pohoda Kimona, Kipar je bio preputen
sam sebi, i kao rezultat toga dolo je do snanog pokreta lokalnih feniansklh
elemenata protiv Grka koji su iveli na Kipru.

U najveem od kiparskih gradova Salamini zbaena je stara grka dinastija i

vrhovna vlast prela je u ruke jednog fenianskog roda. Tako je trajalo preko 30
godina dok feniansku dinastiju nije zbacio vladar grada Kjtija koji se nalazio u
blizini Salamine. Kasnije je tu situaeiju iskoristio potomak starog grkog roda,
Euagora, koji je 410. g. preuzeo vlast u Salamini.
Pod Euagorom ponovo je uvren helenski uticaj u Salamini; obnovljene su
njene trgovake veze sa helenskim svetom, a naroito s Atinom. Postepeno
Euagora je irio svoju vlast i na druge kiparske gradove i konano se proglasio
monarhom celog Kipra. Vladao je do 374. g. kad je po ginuo od ruke jednog
evnuha.
Euagoru je nasledio njegov sin Nikokle koji je nastavio politiku svoga oca:
titio je Helene koji su iveli na Kipru i vodio je borbu s Fenianima i
Persijancima. Zbog svoje helonofilske politike oba ova vladara stekla su pohvale
atinskog besednika Isokrata koji je i jednom i drugom posvetio pohvalne besede.
Helenizacija Karija i Likija, prema Herodotovim reima, sma Karije
trane su varvarskim" oblastima. Zbog svoje poli-

tike razdrobljenosti one nisu bile u stanju da odbrane

svoju nezavisnost. Prvo su pale pod vlast Lidije. a zatim Persije. Stvaranje
grkih naselja na obali Karije pokazalo je tokom vremena da postoji mogunost
za prodiranje grke kulture i u unutranjost te oblasti. U IV veku Karija je
uglavnorri ve bila helenizirana zemlja. U njenim glavnim gradovima Tralesu i
Milasi preovladavao je grki jezik. U isto vreme poela je da se zapaa i tenja
pojedinih gradova za ujedinjavanjem. Do ujedinjenja je dolo poetkom IV veka
pod vlau milaskog vladara Hekatomnosa. Persijski car je Hekatomnosu
poklonio titulu satrapa koja je posle njegove smrti (oko 377. g.) prela na
njegovog starijeg sina Mauzola.
I Hekatomnos i Mauzol nastojali su pre svega da zaposednu grke primorske
gradove. Mauzol je ve zavladao Halikarnasom i Knidom i svoju vlast je
proirio na Likiju koja se na istoku graniila s Karijom. Tako se prema
pojmovima tog doba Karija s pravom mogla ubrajati u velike drave. Mauzol je,
istina, nailazio na velike tekoe kako unutar svoje drave tako i van nje.
Stvar je bila u tome to je u samoj Kariji postojao snaan demokratski pokret
koji je bio spreman da iskoristi svaki povod za zbacivanje vlada-

juce dinastije i za uvrcen]e_ demokralskog ureenja. Pa ipak, ta opozicija

predstavljala je manju opasnost nego 5to je bila zavisnost Mauzola od persijskog
cara. Meutim, Mauzol je bio vet diplomata i uspevao je da regulie svoje
odnose s Persijom: Persiji je redovno plaao danak i u sluaju potrebe stavljao
jp) na raspolaganje svoju flotji, a " ostalom vodio je
potpuno saniostalnu politiku i konano je uzeo uea
u pokretu protiv persijskog cara za vreme velikog
ustanka satrapa zapadnih oblasti.
Mauzolje kao i Hekatomnos pre njega
poJdaoja(ivrlo veliku panju stvaranju jake flote.
Svoju prestonicu prenio je iz Milase, koja se nalazila u
kontinentalnom delu zemlje, u primorski Halikamas
koji je izgradio i utvrdio. Poto je u Halikarnas
preselio stanovnitvo est susednih gradova, ovaj grad
je postao velik centar.

Mermerna statua Mauzola

Ali Mauzolu je i to bilo malo. On je teio da proiri

svoj uticaj i na ostrva koja sti se rialazila uz obale
Karije, prvenstveno na Rodps i Ko. Gradovi Rodosa
jo 408. g. ujedimli su se putem sinoikizma u
jedintvenu dravu, sa Rodosom kao glavnim gradom.
Dravna formacija te vrste nikla je 366. g. i na ostrvu
Kosu. Centar te formacije postao je grad Kos. Mauzol
je sklopio savez s Rodosom i Kosom, vodei rauna
tome da se na elu njihovih vlada nalaze njemu odana
lica. Krajem Mauzolove vladavine (353. g.), njegovo
kraljevstvo postalo je potpuno nezavisno od Persije.

U svojoj unutranjoj politici Mauzol se drao

pravila: svi njemu potinjeni ili savezniki gradovi
treba da uivaju iroku samoupravu. U tom pogledu Mauzol se javlja kao
pretea helenistikih monarha. Mauzola je nasledila njegova sestra i ena
Artemisija. Artemisija je do'vrsila lzgradnju i ukraavanje uvenog mauzoleja u
Halikarnasu Mauzolove grobnice, poverivi radove na tom objektu grkim
umetnicima.

USPON MAKEDONIJE I PROPAST NEZAVISNOSTI GRKE

1. IZVORI

Sredinom IV veka pre n.e., u doba vladavine Filipa (359-336. g. pre n. e.),
dolo je do sukoba izmeu Grke i Makedonije, Istorija Makedonije prethodnog
perioda malo je poznata, i nae sigurne vesti njoj, ako se izuzme arheoloki
materijal, strogo govoreci svode se samo na kratak Tukididov osvrt u njegovoj
.Jstoriji" (, 99 idd.). Meutim, za epohu Filipa raspolaemo izvorima vrlo
raznovrsnog karaktera. Istina, glavni niedu njima Istorija Filipa" od Teopompa
stigao je do nas samo u oskudnim odlomcima. ali je prema njemu dao svoje
saoptenje Diodor sa Sicilije u XVI knjizi Istorijske biblioteke". To saoptenje,
kao i inae celo Diodorovo delo, puno je netanosti, materijalnih greaka,
naroito hronolokih; ono uglavnom sadri pregled spoljno-politikih dogaaja,
a skoro da se i ne dotie unutranje istorije. Pa i pored toga Diodorovo
saoptenje je za nas vrlo dragoceno, jer je u njemu izloena kontinuirana istorija
vladavine Filipa, mada je pri tom doao do izraaja panegirian ton prema
samom Filipu kojim je bila proeta Teopompova istorija. To treba imati na umu
prilikom korienja Didorove istorije. Teopomp je posluio kao izvor i uenom
gramatiaru I veka pre n.e. Didimu za njegova tumaenja nekih Demostenovih
govora; odlomci Didimovog dela sauvali su se u papirusima iz Egipta.
Teopompovo delo iskoristio je i Plutarh za svoju biografiju Demostena, a i
rimski pisac I veka pre n.e. Pompej Trog, kada je pisao istoriju Filipa koju
poznajemo samo po vrlo kratkom izlaganju Justina ( vek pre n.e.).
Teopompov savremenik Efor takoe je opisao istorijske dogaaje vezane za
doba u kome je vladao Filip, ali taj rad nije sauvan. I tim radom delimino se
posluio Diodor koji je, u stvari, jedini antiki pisac ija je povezano izloena
istorija Makedonije i Grke u doba Filipa dola do nas.
Druge vane i sauvane izvore za istoriju tog vremena predstavljaju govori
besednika Eshina, Demostena i besednika-publiciste Isokrata.
Eshin (390-323. g. pre n.e.) je pripadao srednjem sloju graanskog staleza.
Sluio je vojsku i uestvovao u nekoliko bitaka, kasnije je zauzimao neke manje
poloaje u dravi, radio je kao glumac i tek docrrije nastupio je kao politiki
radnik. U poetku je bio pristalica Eubula, tj. stranke mira. Jo 348. g. posle
pada Olinta, putovao je po grkim polisima, pozivajuiGrke da se ujedine za
borbu protiv FiUpa^jMiJcasn^feje^postao jedan od lidera promakedonske
stranke u Atini. esto se diskutovalo tome da li je Eshin bio podmien od
strane makedonskog kralja. Marks je pisao grkim besednicima iz doba
Deraostenovih filipika s makedonskim bikovima na jezicima", podrazumevajui
verovatno pod tim potkupljenim besednicima Eshina i druge pristalice
Makedonije.
Eshin je izravao nadu dosta velikog broja stanovnitva Atine. To su bili
imucni slojevi, nezainteresovani za aktivnu spoljnu politiku Atine. Gubitak
kolonija u Trakiji nije pogaao njihovo imovinsko stanje tako porazno kao to
ga je pogaala politika obnove izgubljenih spoljno-politikih pozicija, poto je
sav teret rashoda za izgradnju flote, izdravanje armije itd. padao na lea
imunijih graana. Oni su na svojim leima nosHTI teret raznih davanja i
ishrane irokih slojeva slobodnog stanovnitva. Osiroraaenje slobodnog
graanstva zaotravalo je antagonizam izmeu sirotinje i imunog dela
stanovnitva. U postojeoj situaciji bogati graani su shvatili potinjenost
Makedoniji kao obezbeenje od stalne opasnosti od ustanka sirotinje.
Eshin je bio nesumnjivo talentovan besednik, iako njegova sva tri dela,
koliko je stiglo do nas, nisu jednake vrednosti po svojoj ubedljivosti i

besednikoj vetini. Meutim, on je bio daleko iza svog talentovanog protivnika

Demostena.
Promakedonske pozicije zauzimao je u to doba i stari atinski besednik Isokrat
(436-388. g. pre n.e.). Jo mnogo pre uspona Makedonije za vreme Filipa, on je
propovedao idejiTujedinjenja Grka protiv njihovog zajednikog neprijatelja
Persije. Isokrat je bio protivnik postojeeg demokratskog sistema. Govorio je da
u tom sistemu vlada razuzdanost, protivzakonitost, bezonost, da taj sisteni ne
prua nikakva obezbeenja imunim graanima, jer demagozi nastoje da
izjednae imune sa sirotinjom i da na tome izgrade svoju vlast. Slino mnogim
predstavnicima imucnih slojeva tog doba, Jsokrat je u uspostavljanju
monarhijskog naina vladavine vidio spas od svih nesrea koje u sebi sadri
socijalna borba. U jednoj od svojih poslanica Isokrat opisuje prednost monarhije
nad oligarhijom i demokratijom. Isokrat je od Makedonije oekivao ujedinjenje
svih Grka ime bi se obustavile unutranje borbe i sve snage usmerile na borbu
protiv zajednikog spoljnjeg neprijatelja persijskog cara. Stojei po strani od
aktivne borbe izmeu makedonske i antimakedonske stranke, Isokrat je delima
visoke umetnike vrednosti pripremao ideoloku osnovu za pobedu monarhije
nad sistemom polisa.
Naroito zanimljiv izvor za izuavanje perioda borbe Grke ureene po
sistemu polisa protiv makedonskog kraljevstva predstavljaju govori uvenog
atinskog besednika Demostena. Njegove mnogobrojne besede omoguuju
stvaranje jasne predstave od toj epohi. Ali, kako je tano ukazao ruski istoriar
Buzeskul, Demostenove besede predstavljaju jedan od akata borbe Atine protiv
Filipa
i
zato
treba
biti
veoma
oprezan
pri
njiho-

 korienju. Ve su mnogi stari pisci, na primer Polibije, u Demostenovim

besedama nalazili mnogo toga netanog, preuvelianog, recenog u polemikom
zanosu. Ta primedba odnosi se pre svega na karakteristike Demostenovim
protivnicirtta koje sadre njegove besedeTNa primer, Demosten Filipu pripisuje
"sve moguce negativne osobine, naglaavajui
naroito to da nije Helen ve varvarin itd.
Meutim, istorijske injenice snano potkopavaju
takve
Demostenove
tvrdiije
I
ocene.
'
Dembstenova^Hografija
nesumnjivo
je
vrlo
zaniniljiva za karakteristiku onog sloja graanstva u
Atini IV veka kome je on pripadao. Sin vrlo bogatog
majstora proizvoaa oruja, Demosten je rano ostao
siroe. Koristeci rnaloletnosmasledmka, njihovi tutori
su prisvojili za sebe veliku imovinu Demostenovog
oca. Do svog punoletstva Demosten je izuio
oratorsku vetini i nastupivi s uspehom pred sudom,
postigao je to da mu je vracen deo njegove imovine.
Kasnije se Demosten proslavio svojom besednikom
vetinom. 354. g., kad je po prvi put nastiipio sa
Demosten.
Rimska
kopija
politikom besedom, Demosten je ve uivao glas
Polieuktove statue.
velikog govornika. Visoki oratorski talenat davao je
Demostenovim besedama naroitu snagu. Tokom
ugog perioda on je nastupao upomo i principijelno sa aHtlmakedonskih
pozicija. Demostenova politika bila je usmerena na otrvanjeTiezavisnosti
atinske drave u obliku robovlosnike demokratije, onakve kakva je bila u V
veku pre i;.e. Dernosten je izraavao interese znaajne grupe krupiiih atinskih
trgovaca i zanatlija tog doba ije se blagostanje zasnivalo na velikodravnikoj
politici Atine koja joj je obezbeivala dominaciju u trgovini s Pontom, tj.
zastupaoje interese tzv. partiJeTTreja" vezane za pomorskulrgovinu Atine, a
posebno za trgovinu sa severnim obalama Cmog mora. Demosten je vie puta
nastupao pred narodnom skuptinom s predlogom da se kraljevi Bosfora nagrade
visokini poastima za njihovu blagonaklonost prema Atini i atinskom narodu.
Poznato je da je on sam od bosforskog kralja dobio n'a poklon znatne koliine
ita (do 40 tona). Bosfor je bio zainteresovan za podrku antimakedonskoj
partiji, jer mu pojava Makedonije na moreuzima nije ila u raun.
Ulazak Makedonije u Trakiju i izbijanje na Crno more gde je kralj Filip
zaposeo bogate atinske kolonije predstavljali su teak udarac za partiju Pireja",
jer su time bili pogoeni njeni ivotni interesi. Znaajnu podrku toj partiji
pruili su iroki slojevi slobodnog atinskog graanstva koji su iveli od
raznovrsnog davanja i pomoi i stoga bili ivotno zainteresovani za ouvanje
robovlasnike demokratije. Uzrok neuspeha Demostenove politike leao je u
tome
to
se
on
suvie
kasno
pojavio
kao
zas-

tupnik sistema polisa, onda kada je postojanje sitnih gradova-drava vec koilo
razvoj robovlasnikog drutva. Neophodnost da se na neki nain uini kraj
rascepkanosti na polise diktirana je celokupnim tokom istorijskog razvoja Grke
u IV veku pre n.e.
Ocena Demostenove delatnosti kolebala se u tokn mnogih stolea od krajnje
idealizacije do nepotedne kritike. Dugo je vladalo miljenje da je Demosten bio
jedan od poslednjih branilaca helenske slobode, ideal graanina i dravnog
poslenika. Ve u Demostenovom portretu, koji je oko 280. g. pre n.e. izradio
vajar Polieukt, jasno se istie idealizacija besednika. Ta idealizacija ouvala se u
istoriografiji sve do Francuske revolucije i naroito se jasno odraava u delima
Nibura i Grota, istoriara iz prve polovine XIX veka. Borba Atine protiv
Makedonije predstavljala je za obojicu borbu istinske demokratije i
slobodoljubivosti protiv tiranije i despotizma. Takvo stanovite buroaskih
istoriara bilo je potpuno logino u epohi borbe za vlast izmeu buroazije i
plemstva.
XI drugoj polovini XIX veka pojavilo se suprotno miljenje kojini se
idealizovala Makedonija i sve poledice koje je Grcima donelo niakedonsko
osvajanje. Predstavmci ove struje bili su Pelrhafi, liolm i drugi. Odnoseci se
negativno prema demokratskom ureenju Atine, ovi istoricari su prikazivali
Demostena kao reakcionarnog politiara i tendenciozno su ocenjivali njegovu
borbu protiv FiJipa.
Na neto umerenijim pozicijama prenia atinskom besedniku stajao je Beloh i
kasniji autori velikih dela iz istorije Grke. Nasuprot tome, autori monografskih
studija Demostenu esto su nastavljali sa idealizovanjem njegove delatnosti.
Kao primer za to moe posluiti rad V. Jegera koji je izaao iz tanipe 1939. g. i
u kome se Demostenova delatnost ocenjuje kao herojska, mada nesrecna borba.
Sovjetska nauka u Demostenu vidi izrazitog predstavnika ideologije
robovlasnike demokratije koji je branio interese svoje klase. Priznajui
ogroman Demostenov talenat, nuno je da imamo na umu to da je njegova borba
protiv makedonskog kralja predstavljala borbu za ve preivelu formu
robovlasnike drave.
Besede govornika Hiperida i Dinarha, savremenika dogaaja koje opisujemo,
i neto kasnije biografije Fokiona i Demostena koje je napisao Plutarh takoe
predstavljaju izvore za istoriju ovog vremena.
Naroito vane podatke nalazimo u dosta brojnim epigrafskim dokuniefitima
koji u riizu sluajeva direktno potvruju saoptenja starih autora. U natpisima su
sauvani tekstovi nekoliko atinskih ugovora s kraljevifria i polisima koji svedoe
napregnutoj borbi atinske diplomatije s Filipora Makedonskim.
2. MAKEDONUA PRE FILIPOVOG DOLASKA NA VLAST

Makedonija je zauzimala severni deo Ralkanskog poluostrva, severno od

Tesalije. Sa istoka se graniila sa Trakijom, sa zapada Ilirijom. Stanovnitvo je
imalo veoma povoljne uslove za razvoj zeniljoradnje po plodnim ravnicama u
dolinama reka Haliakmona, Aksija i Strimona (poslednja je predstavljala istonu
granicu zemlje). Stoarstvo, a naroito konjogojstvo, bilo je u Makedoniji veoma
razvijeno, emu je doprinosilo obilje planinskihpanjaka. Od drugih zanimanja
ovde se relativno rano razvilo rudarstvo. Izvoz drvne grae, proizvodnja katrana
i smole takoe su predstavljali vrste zanimanja stanovnitva.
Pitanje etnike pripadnosti Makedonaca dugo je stajalo nereeno, jer se
postavljalo altemativno: jesu li Makedonci Grci ili nisu? Stari Grci smatrali su
svoje seveme susede varvarima, to je naroito naglaavao Demosten. Ali

Herodot i Tukidid, nazivajui Makedonce uopte varvarima, ukazivali su na

grko poreklo kraljevskog roda Makedonije. U savremenoj nauci preovladava
miljenje etnikoj raznolikosti stanovnitva Makedonije. U njegovom sastavu
nalazila su se neka grka plemena, kako pokazuje jezik Makedonaca grke
vlastite imenice i geografski nazivi meseca u makedonskom kalendaru.
Predanje helenskom poreklu makedonskih kraljeva koje su Grci u V veku
pre n.e. smatrali neospornom istinom, svedoi poloaju Helena u Makedoniji.
U uslovima plemenskog ureenja postoji razlika izmeu jaih i slabijih rodova i
plemena. Nije iskljueno da je neko od helenskih plemena koja su se doselila u
Makedoniju zauzelo dominantan poloaj, zahvaljujui svojoj snazi i moi.
Ostala su se stopila s lokalnim plemenima trakog i ilirskog porekla. Velik broj
rei ilirskog i trakog porekla u makedonskom jeziku ne predstavljaju jedine
sveoke tog procesa. Moemo pomiljati da su sva kultura i nain ivota
Makedonaca bili po svom karakteru blii kulturi Trakije. Time moramo
objanjavati veliku razliku koju su postavljali Grci u V-IV veku izmeu sebe i
Makedonaca.
Makedonski Heleni odavno su nastojali da se ukljue u optegrku kulturu,
to se pokazalo kao preduslov za brzu helenizaciju Makedonaca u doba Filipa i
Aleksandra.
U drutvenom poretku Makedonije VII-VI veka pre n.e. postoje mnoge
odlike koje podseaju na'socijalno ureenje homerskog drutva. Meutim, jo
vea slinost zapaa se pri poreenju Makedonije tog doba sa Trakijom VIWeka pre n.e. I Traani i Makedonci proli su stadijum raspadanja prvobitnih
zajednica i formiranja klasnog dnitva. U VI veku pre iie. Makedonija je
predstavljala zemlju ijim su pojedinim oblastima upravljali plemenske voe
koje su bile nezavisne jedni od drugih. Stanovnitvo Makedonije tada je,
uglavnom sainjavalo slobodno seljatvo koje je posedovaTo mahje dodeljene
parcele. Nasuprot tome, u posedu plemstva nalazili su se veliki kompleksi
zemlje.
Vrlo
vidan
ostatak

rodovsko-plemenskog ureenja predstavljale su narodne skuptine koje su se

sastojale od Makedonaca sposobnih da nose oruje.

Novi sa likom Aleksandra koji je prikazaii sa ovnujskim

rogom kao ukrasom u kosi

Iz sredine vladajuih rodova postepeno se istakao rod Argeada koji je dobio

prevlast nad velikim delom Makedonije. Tokom vremena, Argeadi su stvoiili
monarhiju, iako nije bilo pravog naslea ak ni poetkom IV veka pre n.e.
U doba grko-persijskih ratova za vreme kralja Aminte I Makedonija je jedno
vreme priznavala zavisnost od Persijanaca, ali je ubrzo zbacila persijski jaram.
Kao prvi istaknutiji kralj iz kue Argeada moe da se smatra Amintin sin
Aleksandar (498-454. g. pre n.e.). On je ouvao veze s Persijom, ali je, prema
prianju Herodota, sarao do 480. g. pre n.e. nastupao u ulozi kralja koji je bio
prijateljski naklonjen prema Persijancima. Aleksandar je radio na uvrcenju
kraljevske vlasti i proirenju svojih poseda. On je sebi potinio oblast Bisalta na
zapadnoj obali reke Strimona, iji su vladari kovali ak i svoju vlastitu monetu.
Osim ove oblasti pokorio je jo i neke druge, dotie nezavisne oblasti. Aleksandar
je aktivno uestvovao u ivotu Grka. Upravo njega su Heleni priznali za svog
saplemenika i zato su mu dozvofilida uestvuje u optegrkim sveanostima u
Olimpiji.
Za vreme Aleksandra Makedonija je po prvi put poela da kuje svoju
monetu. Veliki broj emisija srebrnog novca svedoi znatnoj razvijenoslT
robno-novanih odnosa u Makedoniji prve polovine V veka pre n.e. Porasla je i
spoljna
trgovina
Makedonije.
Aleksandrovi
naslednici
nasta-

vili su njegovu politiku borbe protiv separatizma pojedinih oblasti, a za

proirenje poseda Makedoiiije.
U antikoj tradiiji bTRfje'najznaajnija figura kralja Arhelaja I (419399. g.
pre n.e.) koji je sproveo niz reformi u cilju jaanja centralne vlasti i
korisolidacije cele zemlje. Arhelaj je uvrstio svoju vlast ubistvom svojih roaka
koji su mu osporavali pravo na presto. Prema Tukididovim reima (II, 100, 2),
Arhelaj je, poto je postao kralj, sagradio dananja utvrenja u Makedoniji,
prosekao je prave puteve, sve je doveo u red, a naroito vojsku, poboljavi
konjicu, naoruanje i ostale vojne potrebe. On je uinio vie nego svih osarn
laaljeva koliko ih je bilo pre njega". Za vreme Arhelaja preneta je prestoiiica Iz
grada Ege, koji se nalazio na vrhu jednog brda, u Pelu, koja je leala u ravnici.
Arhelaj je uspeo da na svoj dvor dovee iz Grke tako poznate ljude kao to je
bio slikar Zeuksis, pisac tragedija Euripid. Sa Atinora je Arhelaj I odravao
prijateljske odnose i pomou naoruanog odreda upucerTog iz Atine uguio
ustanak koji je protiv njega planuo u nekoliko makedonskih gradova. Na primer
410. g. pre n. e., kad je Arhelaj drao opsadu Pidne, njemu su neko vreme
pomagali atinski brodovi pod komandom Teramena. Prijateljstvo s
Makedonijom bilo je vrlo korisno i za Atinjane. Makedonija je Atinjaninia
isporuivala graevinski materijal za izgradnju BrodovaTspecIJalno drvo za
izradu vesala, a osim toga hranom je snabdevala Trasibulovu mornaricu.
Atinjani su iz zahvalnosti prema Arhelaju odlukom od 407. g. pre n.e. poklonili
njemu i njegovoj deci titulu proksena i dobrotvora. Arhelaj je morao da se bori
protiv neprijateljskog delovanja nekih uglediiih vlastelina koji su nm bili
podreeni, ali on je odluno nastupio protiv njih. Poslednjih godina vladavine
Arhelaj je osvojio grad Larisu u Tesaliji.
399. g. bio je ubijen Arhelaj I. Tokom kratkog vremenskog razdoblja 399. do
390. g. u Makedoniji su se smenila tri kralja: Arhelaj II, Aminta II i Pausanija.
' Tek je'Aminti , koji je vladao s prekidima od 390. do 369. g. pre n. e., polo
za rukom da za izvesno vreme suzbije unutranje nerede.
U samom poetku svoje vladavine Aminta bio je prisiljen da vodi rat sa
Ilirima koji su okupirali makedonsku oblast Linkestidu. Hiri su ak proterali
Amintu iz Makedonije. Ali Aminta je, mobilisavi u kratkom roku pomoc grkih
gradova na Halkidikom poluostrvu i pomo Teslaca, brzo povratio svoju vlast.
Sa gradovima Halkidikog poluostrva Aniinta je sklopio vojni savez na 50
godina. U ugovor su bile unete i stavke trgovini izmeu Makedonije i
Halkidike lige. Meutim, ti prijateljski odnosi nisu bili dugoveni. Olinani,
koji su bili na elu Halkidikog saveza, hteli su da u njega ukljue i grke
gradove sa makedonskog primorja. Taj plan je izazvao najodluniji otpor
Aminte. Makedonski kralj je zakljuio savez sa tada najjaim grkim polisom
Spartom, koja je uputila vojsku protiv Olinta. Olintski rat (382-379. g. pre n.e.)
zavren je pobedom Sparte: Olint i mnogi drugi halkidiki gradovi bili su
ukljueni u red saveznika Sparte. Uspesi Sparte izgleda da su uplaili
makedonskog kralja, pa se n obfgttp Atini; sredinoni 370-tih godina izmeu
Aminte i Atinjaria zakljuen je ugovor. Slabo ouvan tekst natpisa ipak nam
omoguuje da zakljuimo da je to bio vojni savez. Spoljna politika Aminte
svedoi tesnim vezama Makedonije i helenskih polisa vec u prvoj etvrtini IV
veka pre n.e.
Posle smrti Aminte tokom nekoliko godina u Makedoniji se vodila borba
izmeu pretendenata na kraljevski presto. Stariji Amintin sin Aleksandar
ubijen je 368. g. Tek 365. g., stupanjem na presto dragog Amintinog sina
Perdike , stiali su se neredi u zemlji. Vano je ukazati da ni tih godlna
Makedonija nije naputala pokuaje proirenja svog spoljnopolitikog uticaja.
Aleksandar II uao je 369. g. s vojskom u Tesaliju i zauzeo gradove Larisu i
Kranon pod izgovorom da otuda eli da istera surovog vladara Aleksandra
Ferskog. Tesalski gradovi zatraili su pomoc Tebe, i tebanska vojska pod

komandom Pelopide prognala je Makedonce iz Tesalije. Upravo u to vreme

izmeu Tebe i Makedonije bio je zakljuen savez u ije je uslove ulazila i
obaveza da e mlai brat makedonskog kralja Filipa boraviti u Tebi kao talac.
Pardika (365-360. g. pre n.e.) bio je dalekovid i sposoban diplomata. U
poetku borbe izmeu Atine i Halkidikoig saveza gradova makedonski kralj je
Atini pruio podrku, jer bi slabljenje Olinta i njegovih saveznika, koji su
Makedoniji oteli niz primorskih gradova, bilo vrio korisno Perdiki. Ali, kad je.
Arina 365. g. pokuala da ponovo osvoji Amfipolj najvaniji grad na obali
Makedonije Perdika je prema njoj javno ispoljio neprijateljski stav. Moda je s
Amfipoljanima zakljuio savez, na osnovu kojeg im je pruio vojnu pomoc.
Konflikt izmeu Makedonije i Atine zbog Amfipolja bio je reen tek posle
smrti Perdike, koji je poginuo 360. g. u borbi sa Ilirima.
3. FILIP DRUGIIFORMIRANJE MAKEDONSKE DRAVE

itava prethodna istorija Makedonije pokazuje kako su rasli, mada sporo,

njen znaaj i njen uticaj na optegrke poslove.
Unutranji razvoj Antiki autori, opisujui uspehe Filipa van Makedonijc
srenjegove zemlje, kao i uspehe njegovih prethoddinoin IV veka nika, uopte se
ne zadravaju na onim procesima socijalnog i ekonomskog razvoja koji su
posluili kao osnova za uspon Makedonije.

Do sredine IV veka pre n.e. u Makedoniji su znaajnu ulogu igrali ostaci

plemenskog ureenja. To se manifestovalo u velikom uticaju lokalne
zemljoposednike aristokratije, a takode i u stremljenju vladara velikih oblasti ka
samostalnosti (jo u V veku neki dinasti vladari Bizalta,
Edona, Derona kovali su svoju vlastitu nionetu). Makedonska monarhija
predstavlja manje razvijenu forrau robovlasnike drave nego grki polis, to je
odgovaralo socijalnoj sfruktiiri niakedonskog drutva. Ekonomski razvoj oblasti
gomje Makedonije koje su bile udaljene od obale mora odvijao se sporije nego
to je to bio sluaj sa oblastima donje Makedonije. Mogue je da tamo
korienje robova iiije imalo vece razmere.
Znaajna uloga slobodnih zemljoradnika u Filipovoj armiji doputa nam
zakljuak da su oni sainjavali veinu stanovnitva Makedonije. U primorsRim
oblastima, narocito taino gde su se nalazili grki gradovi, verovatno je
preovladavao robovski rad. U orgaiiizaciji rada u rudarstvu nemamo nikakvih
podataka.
Dalji razvoj proizvodnih snaga drutva, robne proizvodnje i trgovine vodio je
jaanju socijalne nejednakosti meu slobodnim stanovnitvom Makedonije,
forniiranju robovlasnikog ureenja, a s tim i uvrenju dravne vlasti.
Spoljna situacija borba s Ilirima i drugim susedima, neophodnost da se sprei
proirenje Halkidike lige takoe je uporno zahtevala unutranju konsolidaciju
Makedonije.
Zadaci sreivanja unutranjih prilika u zemlji i proirenja njene teritorije bili
su uspeno reeni tokom vladavine Filipa (359-336. godine pre n.e.).
Prve godine U jednom od odlomaka Teopompove Istorije Filipove
Filipa", koji nam se sauvao, stoji da Evropa
vladavine

jo nikad nije poznavala oveka kakav je bio

Filip, sin Aminte". Moda je takva ocena Filipa koju

daje njegov panegiriar unekoliko i preuveliana, ali teko bi se moglo sumnjati
u to da je makedonski kralj EilipJLJbio zaista istaknuta linost. On je posedovao
retku darovitost i za vojna znanja, i za diplomatsku vetinu i za upravljanje
dravom.
U
oima
potomstva
Filipovoj
slavimnogojenakodionjegovogorceruneprijatelj Demostenkojije svoj sud
Filipu donosio iskljuivo kao atinski patriota, i nikako nije mogao da oprosti
varvarinu" Filipu to to je ponizio Atinu i pogazio slobodu grkih polisa. Filip
je nastojao da makedonsku dravu uini najjaom dravom na Balkanskom
poluostrvu. U sastav te drave, u ovoj ili onoj fornii, morala je da bude ukljuena
i evropska Grka.
Ve prvih godina svoje vladavine Filip je uspeo da se oslobodi svojih
neprijatelja na Balkanskom poluostrvu. Putem podmic'ivanja uspeo je da ostvari
primirje s Traanima. Da bi sebi omoguio nesmetan pohod pro tiv flira, on je
sklopio savez s Neoptolemom kraljem Molosa, koji su iveli u severnoni Epiru i
oenio se kerkom tog kralja Olimpijadom. U isto vreme Filip je stupio u odnose
s Atinom i, kako kae Diodor (XVI, 3), povukao je iz Amfipolja svoju vojsku,
dajuci autonomiju gradu. Time je Filip izazvao promenu atinske politike: ranije
je Atina pruafa podrku njggovom suparniku Argeju^ raunajui da c'e od
Argeja dobiti Amfipolj. Sada, povlaceci se iz Amfipolja, makedonski kralj je od
Atinjana dobio grad Pidnu.
Uporedo sa diplomatskom aktivnou Filip je preduzimao i vojne operacije.
Vec prvih godina po dolasku na vlast on se okrenuo protiv fiira i 358. g. iin
zadao teak poraz. Filip je svoju vlast proirio na deo zemalja koje su se
graniile s Makedonijom (sve do oblasti Lihnitide) i tada je sklopio mir s Ilirima.
Iste godine Filip je potukao Peonce plemena koja su ivela severoistino od
Makedonije. Obezbedivi severne granice svoje drave, on jg.zapoeo opsadu
Amfipolja. Opsednuti Amfipoljani poslali su u Atinu svoju delegaciju s molbom
za pomoc, obeavajui Atini da ce se staviti pod njenu vlast. Ali, kako je kasnije
govorio Demosten, Atinjani su vie verovali Filipu koji je obeao da ce im posle
osvajanja prepustiti Amfipolj, nego reima samih Amfipoljana. Gradu nije bila
pruena nikakva pomo, i ajega je zauzeo makedonski kralj.
Preraa osvojenom gradu Filip je postupio relativno blago: neprijatelji kralja
bili su proterani*, prema ostalim graanima postupio je, kako kau antiki
autori, ovjekoljubivo". Posedovanje Amfipolja, stratekog uporita u primorju
sa vrlo bogatom teritorijom koja mu je pripadala, znatno je ojaalo ve poraslu
moc Makedonije.
Posle osvajanja Amfipolja, Filip je sklopio mir s Olintom, posluivi se istim
lukavstvom koje mu je koristilo i u sluaju Atine; obeao je Olincanima grad
Potideju za koji su bili jako zainteresovani. On je stvarnojzauzeo Potideju, sve
njene stanovnike prodao u ropstvo, i tada predao grad Olintu. Atinske kleruhe
Filip je proterao iz Potideje.
U prvoj polovini 356. g. Filip je izvrio upad na teritoriju Trakije i uvrstio se
u gradu Krenidi. Krenida je bila kolonija Tasoana (u njenom osnivanju
uestvovao je atinski besednik Kalistrat koji je prognan 361. g.) i, poto se nije
mogla odupreti napadima odriskog kralja Kersoplepta, obratila se za
pomoFilipu. Filip je shvatio velik znaaj tog gradia: akropolj Krenide
predstavljao je nepristupanu tvravu u neposrednoj blizini zlatonosne planine
Pangeja koja se strmo dizala iznad ravnice. To uporite obezbeivalo je ne .sanio
osvajanje pangejskih rudnika vec i vlast nad okolnim oblastima Trakije. Filipova

* U XIX veku na teritoriji starog Amfipolja naena je ploa sa uklesanim tekstom koji govori
odluci narodne skuptine Amfipoljana iz 357. g. pre n.e. Narod je odluio da se zauvek progna
Stratoklo, koji je predvodio delegaciju upuenu u Atinu, i neki Filon, a takoe i njihova deca.
Imovina im je bila konfiskovana.

pomo gradiu bila je brza i raciikalna. On je u Krenidi naselio makedonske

koloniste i uvrstio akropolj tvrdim bedemima. Davi Krenidi novo inie Filipi,
kralj je ostavio gradu sve privilegije u pogledu unutranje uprave.
Naroito veliku panju Filip je posvetio rudnicima zlata. Proirivi i
preuredivi organizaciju rada na dobijanju zlata, Filip je dobijao vie od 1000
talenata istog zlata godinje. To mu je omoguilo da otpone sa ko vanjem
zlatnih moneta statera u razmerania koje su u ono vreme bile znaajne.
Ekonomskl znaaj uvoenja zlatne makedonske monete ne mo2e se preceniti.
Grki polisi uglavnom sy kovali srebrnu monetu, a samo mali broj njih (na
primer Kizik) imao je zlatnu monetu koja je bi'la u opticaju na vrlo
velikojTentoriji. Zlatne monete koje su cirkulisale tritima istonog
Sredozemlja bile su veinom persijskog porekla. Meutim, ukupna koliina
danka iiije bila dovoljna da zadovolji potrebe prometa, jer su se velike koliine
zlata nalazile u riznicama perijskih careva i nisu ulazile u promet. Obilje
makedonskih zlatiiika vrlo brzo je uinilo da oni postanu optepriznata jediniea
razmene. Filipovi stateri dospevali su u najudaljenija i najzabaenija mesta
istonog Sredozeinlja.
Uvoenje velikih koliina zlata u promet dovelo je do izmene odnosa
izmeu zlata i srebra. Umesto nekadanjeg odnosa 1 : 12 doao je novi 1 : 10.
Za obimne Filipove planove korienje takve koliine valute bilo je
neophodno. On je mogao da izdaje ogromna sredstva za izgradnju brodova,
vrbovanje najamnika, podmiivanje, itd. Diodor sa aljenjem primeuje da su
ninogi Heleni postali izdajnici svoje otadbine polakomivi se na Filipovo zlato.
Filipovi uspesi u Trakiji uznemirili su Atinu. Meutim, zabavljena ratom
protiv svojih saveznika koji su se otcepili od nje 357. g., Atina nije mogla da se
sama odupre Makedoniji. Zato se ona prikljui vojnom savezu Filipovih
protivnika iji su lanovi bili traki kralj Ketriporis sa svojoni bracom, kralj
Peonaca Linej i ilirski kralj Grabos. Diodor (XVI, 22) kae da su svi ti kraljevi,
inae susedi Makedonije, sa strahom posmatrali njen uspon, a nisu bili u stanju
da joj se suprotstave pojedinano. Udruivi se, oni odlue da i Atinu pridobiju
na svoju stranu pa su zato tamo uputili svoje predstavnike. Sauvana odluka
atinske skuptine od 26. jula 356. g. pokazuje da je Atina rado prihvatila predlog
Traana, Ponaca i Ilira. Ipak, sklapanjem tog saveza nisu postignuti neki
znaajniji uspesi.
Meutim, Filip je postigao velike diplomatske uspehe u samoj Grkoj. Tekst
ugovora Filipa sa halkiickim gradovima iz 356. g. pre n.eT, koji je pronaen
nedavno, svedoi tome da je Makedonija pridobila za sebe Delfijsko proroite
koje je u optehelenskim poslovima igralo vrlo znaajnu ulogu. Promakedonska
politika Delfa bila je u velikoj meri predodreena zategnutim odnosima
Delfijske amfiktionije s Atinom. Koristei se razmiricama izmeu polisa i ne
tedei na podmiivanju, Filip je jaao makedonski udcaj u Grkoj.
Filipova unu Borei se protiv separatizma, protiv tenji za tranja politika
nezavisnou predstavnika starih aristokratskih rodova koji su upravljali velikim
oblastima, Filip je pribliio svom dvoru lokalno makedonsko plemstvo. Mnoge
graanske i vojne dunosti poverio je uglednim Makedoncima, ~a~njThove

sinove je ukljuio u svoju svitu. Ta mera obe/.bedila mu je stalan nadzor nad

lokalnom aristokratijom koja je sada bila prisiljena da ivi u njegovom dvoru.
Odvojeni od svojih zemalja, upravljai pojedinih oblasti gubili su na taj nain
vezu sa zemljoradnikim stanovnitvom koje se nalazilo pod njihovom vlau i
pretvarali su se u dvorsku aristokratiju. Izjsdpva lokalne makedonske
aristokratije istakli su se Antipatar, Parmenion, Perdika, koji su kasnije postali
Aleksandrove vojskovoe.

Po uzoru na svoje prethodnike, Filip je angaovao u svoju slubu mnoge

Grke istaknute naunike, vojskovoe koristei se tako najvanijim tekovinama
helenske kulture.
Pela prestonica makedonskog kraljevstva dobila je sada oblik tipinog
antikog grada; nikli su gradovi i u drugim krajevima Makedonije. Filip u njifi
preseljava itava plemena bez obzira na tekoe skopane s takvom vrstom
seobe. I u tome je Filip kopirao helenski raetod osvajanja teritorija putem
podizanja mnogih gradova na njima. Istina, makedonske kolonije imale su
vojno-strateki znaaj, po emu su se bitno razlikavale odLgrkih polisa. To se
naroito jasno pokazuje poreenjem gradova Makedonije s kolonijama Grka:
kolonije su se nalazile na obalama mora, gradovi u unutranjosti zemlje. Za
upravltelje pograninih gradova koji su bili vani u stratekom pogledu Filip je
postavljao svoje najblie saradnike, dodeljujuci im tamo zemljine posede.
Ali najveu panju Filip je poklanjao reorganizaciji makedonske armije.
Makedonija je i pre Filipa imala odlinu konjicu koju su sainjavali plemici, jer
je naoruanje konjanika bilo preskupo za zemljoradniko stanovnitvo
Makedonije. Naoruani maevima i kopljima, makedonski konjanici su
predstavljali korpus tzv. hetaira (tj. drugova) kralja. Podeljena u taktike jedinice
ile konjica hetaira u mnogo emu je nadmaivala grku konjicu.
Osim hetaira u Filipovoj vojsci nalazio se i drugi rod konjice sarisofori
(Jcopljanici") koji su izgleda bili naomani teini orujem.
Duginrkopljiraa sarisima bila je naoruana i makedonska peadija koja je u to
doba reorganizovana. Noj je dat poasni naziv peadijska pratnja" kralja.
Istovremeno je uvedeno postrojavanje peadije po pojedinim borbenim
jedinicama falangama, slino grkoj vojsci, samo to je makedonska falanga bila
mnogo zbijenija. To je uinilo da je makedonska peadija bila manje mobilna u
taktikom pogledu, ali je takav odred u isto vreme sauvao otpornost protiv
neprijateljskih napada. Poseban deo peadije, tzv. hipastiti (titonoe"), bio je
naoruan znatno lake od falangista, i zahvaljujui tome bio je mnogo
pokretljiviji. U borbi je taj deo sluio lcao karika izmeu falange, koja se kretala
sporo, i konjice. Bacai strela, kopalja i peltasti (lako naoruana peadija) takoe
su se nalazili u sastavu makedonske vojske. Filip je u sastav svoje armije
ukljuio i velik broj grkih najaninika koji su rado stupali u njegovu slubu za
platu u skupocenim zlatnim staterima.
Meutim, glavna novina u toj vojsci bilo je uvoenje potpuno nove taktike.
Na osnovii iroke primene grke taktike u prvoj polovini IV veka izraen je
potpuno nov sistem borbe. Najvanije u toj taktici bilo je koordiniranje
delatnosti raznih rodova oruja. Konjica je dobila isti znaaj kao i peadija, a
ponekad je ona vodila glavni napad i sania reavala ishod borbe.
Tako je prvi put u istoriji ratne vetine u Makedoniji bila primenjena taktika
zasnovana na saradnji svih rodova oruja, dok je kod Grka glavnu ulogu imala
peadija. Da bi takva taktika imala uspefia'vojska je morala a prode surovu
kfe neophodnih vebi, mareva itd.; vebe su obavljane kakao leti tako i
zinii. U tim manevrima aktivo uee uirnao je i sam Filip, i tako je sebi stvorio
veliku populamost u vojsci. Konano, kao novinu u makedonskoj vojsci, treba
pomenuti to da je Filip, ugledavi se na sirakukog tiranina Dionisija I, poeo da
koristi specijalne naprave kojima se sluio kod opsada gradova. to se tie flote,
u njoj su se kao novina pojavili ratni brodovi sa etiri i pet redova veslaa
(tetrere i pentere) umesto ranijih trijera.
Tako su makedonske vojne snage u toku dve godine bile reorganizovane, i
njihova borbena sposobnost viSestruko je poveana.

Sve te reforme imale su ogroman znaaj za podizanje moi Makedonije. Za

relativno kratko vreme obavljen je ogroman posao na reorganizaciji dravne
uprave i arniije bez ega se ne bi mogla ostvariti velika osvajanja koja je izvrio
Aleksandar. Takvo miljenje verovatno je vladalo jo u antiko doba, jer Diodor
kae da je AJeksandar od svog oca dobio takvu vojsku da mu saveznici nisu bili
potrebni.
U vreme Filipa koji je nastavio tradiciju svojih prethodnika Makedonija je
uveliko kroila napred, ostavljajui daleko iza sebe Traane, Ilire i Peonce protiv
kojih se ranije borila za svoj stamostalni opstanak. Moemo pretpostaviti da se
monarliija u Makedoniji konano forniirala ba za vladavine Filipa kad su bili
likvidirani ninogi ostaci rodovsko-plemenskog naina ivota. Uvlaenjem
znaajnog dela novog plemstva na slubu u armiji oslabljene su pozicije stare
rodovske aristokratije i uvren poloaj centralne vlasti. Makedonija je sad
mogla da zapone borbu za vodei poloaj u helenskom svetu.
Filip i Atina Nastojanje Makedonije da dobije izlaz na Egejsko more i da
proiri svoju teritoriju na raun Halkidikog poluostrva i Trakije moralo je na
prvom mestu da se sukobi s interesima Atine. Ekspanzija Makedonije liavala je
Atinu bogatih kolonija u Trakiji i priinjavala ozbiljnu pretnju trgovini s
Pontom, koja je bila od najveeg znaaja za mnoge atinske trgovce. Ta grupa
Atinjana, kako smo ve izneli, gledala je na Makedoniju sa velikim
neprijateljstvom. Nju su predvodili Demosten, Hiperid i niz drugih lica koja su
bila jako uznemirena uspesima Filipa. Ta stranka je zahtevala odluan otpor

irenju makedonskog uticaja, pretpostavljajui da je Atina sposobna da se

odupre novom neprijatelju.
Pristalica mirne politike takoe je bilo dosta; oni su se podelili u vie struja.
Osim ve pomenute promakedonske stranke pod vostvom Eshina, ija je
delatnost bila najjaa 40-tih godina IV veka, treba da navedemo i grupu Eubula
koja je imala rukovodei poloaj u prethodnoj deceniji.
Za Eubula i njegove pristalice ouvanje mira predstavljalo je glavni zadafak,
jcr im je bilo jasno da atinska drava ne moe da vodi neku uspenu vojnu
politiku na severu. Savezniki rat (357-355. g. pre n.e.), voden u isto vreme kad
je dolo do prvih Filipovih osvajanja, zavrio se veoma neuspeno po Atinu koja
je izgubila svoje najvanije i najbogatije saveznike. Osim toga raspad drugog
Atinskog pomorskog saveza liio je Atinu svake nade na pomoc spolja, i ona je
sada mogla da rauna samo na vlastite snage.
Atinu je jako uznemirio i zabrinuo poraz njenih saveznika kraljeva Peonije i
Ilirije koje je Filip potukao 356. g., ali ona nije bila u stanju da neto preduzme,
jer su u to vrenie nastupili vani dogaaji u srednjoj Grkoj.
Sveti rat" Posle bitke kod Mantineje sruen je dominirajui poloaj
Tebe. Njeni saveznici, najpre Tesalci, a zatim gradovi Eubeje, uli su u uticajnu
sferu Atine. Fokida, koja je imala vaari strateki znaaj, takoe je nastojala da
se oslobodi vlasti Tebanaca. Pokuavajui da oslabi fokidsku aristokratiju, koja
se prema njoj odnosila neprijateljski, Teba je, zadobivi veinu u delfijskoj
amfiktioniji, reila da iskoristi taj optegrki organ za svoje interese. Protiv
Fokiana bili su i Tesalci: Pausanija (X, 2) kae da je vee amfiktiona izreklo
kaznu Fokianima ba po nagovoru Tesalaca. Prema Diodorovom podatku,
Fokiani su bili okrivljeni za svetogre, jer su uzorali zemlju koja je pripadala
delfijskom hramu.
Na zasedanju amfiktiona Teba je Fokianima postavila zahtev da oslobode
zemlju koju su bespravno zauzeli i da Delfima nadoknade priinjenu tetu. U
sluaju da Fokiani ne budu platili odreenu globu, glasila je odluka Delfijske
amfiktionije, njihova zemlja mora da se preda hramu Apolona. Amfiktioni su
takoe zakljuili da se na isti nain mora postupiti i sa ostalim polisima koji su
osueni da plate svetu globu, meu kojima su se nalazili i Lakedemonjani
(Diodor, XVI, 23). Amfiktionija je Lakedemonjane osudila na placanje velike
novane kazne zbog zauzimanja tebanskog akropolja Kadmeje. Na taj nain
odluka uperena protiv Fokiana istovremeno je pogaala i Spartu. Staro beotskospartansko neprijateljstvo oivelo je u novom obliku. Globa na koju su bili
osueni Fokiani pretila je da u potpunosti uniti aristokratiju Fokide. Bogati
Fokianin Filomel nagovorio je svoje sugraane da se ne pokore odluci,
pozivajuci se na to da su Delfi od davnina pripadali Fokianima. U toj svojoj

507

akciji Filorael se oslanjao na tajnu podrku Sparte kojoj je obeao da e Fokiani

oprostiti dug Spartanaca Delfima.
U maju mesecu 355. g. Filomel je zauzeo Delfe i zaplenio svu irnovinu
Apolonovog hrama (preko 10 hiljada talenata u zlatu i srebru). Ta ogromna
sredstva omoguila su mu da skupi armiju najamnika koja je brojala oko 20
hiljada vojnika. Zatim je Filomel iz Delfa prognao pristalice Tebe i primorao
vee amfiktiona da objavi rat Tebi.
U isto vreme Filomel se obrafto glavnim polisima Grke s predlogom da
Fokianima priznaju pravo na Delfe i da zakljue savez. Uspeo je da obezbedi
podrku Sparte i Atine kojima je bilo od koristi dalje slabljenje Beotije.
Teba nije mogla da se pomiri sa ovakvom povredom njenog autoriteta. U
jesen 355. g., zakljuivi savez s Lokrianima i dragim polisima i uputivi
Tesaliji molbu za pomo, ona je Fokidi objavila tzv. sveti rat".
Tako se lokalni konflikt izmeu Fokiiiana i Delfa pretvorio u optegrki rat
kojim su Heleni bili jako oslabljeni upravo u vreme neposredno pred sukob s
Makedonijom.
Sveti rat" koji je trajao deset godina podelio je Grku na dva tabora. Taj rat
pripremio je Filipu teren za uplitanje u grke poslove. toku samog rata na
jedini izvor Diodor ne daje jasne i odreene podatke; on govori samo mnotvu
dobijenih i izgubljenih bitaka izmeu zaracenih strana tokom celog rata. U
jednoj od tih bitaka, jo u saniorn poetku rata, poginuo je Filomel i na njegovo
mesto doao je iskusniji vojskovoa Onomarh. On je zauzeo Termopile ime je
stvorena velika opasnost za severnu Grku. U Tesaliji su u to doba vladali
unutranji neredi. Jedna od zaraenih partija, ona koja je podravala tiranina
grada Fere, obratila se za pomo svom savezniku Onomarhu, druga, koja je
delovala u Larisi, obratila se Makedoniji. To je posluilo makedonskom kralju
kao zgodan izgovor da se umea^u poslove koji se tiu sarne Grke. Neto pre
toga, 354. g., Filip je osvojio grad Metonu, poslednji atinski posed u Trakiji.
Kampanja 353. g. nije bila uspena za Filipa: Onomarh mu je zadao teak poraz i
makedonska vojska je bila primorana da se povue iz Tesalije.
Pred pohod 352. g. Filip naini sjajan diplomatski potez: on najavi svoj
pohod na pljakaa hramova" Onomarha kao pohod za odbranu povreene
helenske svetinje. Time je Filip uvrstio Makedoniju u isti red sa ostalim
helenskim polisima koji su titili Apolona.
U leto 352. g. makedonska vojska je do nogu potukla Fokiane. Atinska flota
koja je stigla u pomo Onomarhu nije mogla da uzme uea u bici. Filip je
naredio da se zarobljeni Fokiani pobacaju u niore kao ljudi koji su oskrnavili
svetinju, a telo poginulog Onomarha izloio je poruzi raspeem na krstu.
Ta pobeda doprinela je porastu znaaja meanja Makedonije u optehelenske
poslove. Ona je omoguila Makedoncima da se dobro uvrste u severnoj Heladi.
Sad se Tesalija nala pod vlau Filipa; on je dobio vrhovnu komandu nad
tesalskom saveznikom vojskom, a u tealkini gradovima postavio je
makedonske garnizone. Svi Filipovi planovi bili su koncentrisani na Fokidu koju
je naumio da osvoji. Filip se uputio pravcu Termopila, ali su Atinjani bili bri
od njega, i pruivi ranije pomo Onomarhu, sad su poslali vojsku u Termopile
radi pomoi Failu, Onomarhovom bratu. Filip je bio primoran da se povue iz
Terniopila (august 352. g.). U meuvremenu se Fokiani pozabave
obnavljanjeni svoje armije. Filip nastavi rat u Trakiji i na obalama Propontide
gde je uspeo da zakljui savez s nekim grkim gradovima. Atinjani mu uzvrate
tinie to su zauzeli Sest (na istonoj obali Hersonesa Trakog).

Nosilac atinske politike Eubul nastojao je svom snagom da doe do rnira. Ali
Demosten i njegovi sledbenici takoe su svim silama nastojali da pokau narodu
kakva mu opasnost preti i da ga ubede pre svega u neophodnost pruanja
podrke Megalopolju kome je tada zapretila opasnost od strane Sparte. Tako je
Atina bila prinuena da nastupi u ulozi branioca nezavisnosti grkih polfsa od
osvajakih spartanskih pretenzija koje su ugroavale tu nezavisnost. U svojim
besedama iz toga doba Demosten je neumorno hvalio demokratsko ureenje,
zahtevao reorganizaciju atinske armije i upozoravao na opasnost koja joj je
pretila od strane Makedonije. U 351, gspada prva Demostenova Filipika" koju
je odrao uskoro posle Filipovog pohoda na Termopile. U njoj je zahtevao da
bar 1/4 atinske armije ne bude sastavljena od najamnika nego od atinskih
graana; na poziv Demostena oko Atine je trebalo da se ujedine svi neprijatelji
Filipa.
Dogaaji

Makedonija je odavno nastojala da proiri svoju

na Halkidiku vlast na grke gradove koji su se nalazili na Halkidikom

poluostrvu. Naroito je bila zainteresovana za Olint koji se nalazio na elu tih
gradovaT Olinani koji su ranije bili Filipovi saveznici, znali su za njegove
namere da potini njihov grad, i zato su zakljuili savez s Atinom jo 358. g. To
je dovelo do zaotravanja odnosa izmeu Olinta i Filipa koji je stalno uveravao
Olinane u svoja prijateljska oseanja, ak i onda kad je 349. g. upao u nihovu
oblast i u njoj zaposeo nekoliko utvrenih uporita. Atinjani su dva puta slali
Olintu pomoc koja se sastojala samo od najaninikih odreda. Uzalud je
Demosten u svojim prvim dvema olintskim besedama ubeivao Atinjane da je
neophodno energinije uee u akcijama protiv Filipa. Svoju treu olintsku
besedu Demosten je odravao 348. g. kad je na stranu Filipa prelo nekoliko
gradova u okolini Olinta, vecinom zbog izdaje njihovih vlastodraca i kad se
sani Olint naao u tekom poloaju, bez obzira na to to su mu Atinjani uputili
pomo od 17 brodova, 300 konjanika i 4000 hoplita. Meutini, ta pomo je
zakasnila. Kod Olinana se naoe dvojica izdajnika Eutikrat i Lasten koji su bili
izabrani za komandante olintske konjice; njih dvojica su tako udesili da u ruke
Filipa padne odred od 500 konjanika. Taj gubitak toliko je oslabio branioce
grada da ga je Filip ubrzo osvojio (348. g.). Olint je bio poruen, stanovnitvo
odvedeno u ropstvo ili pobijeno, ratni plen podeljen meu Filipove vojskovoe.
Pustoenje Olinta bilo je tako strano, da on vie nije mogao biti obnovljen. U
daljem periodu Halkidik je uopte izgubio svoju nekadanju ulogu. Zbog toga je
breg koji je nastao od ruevina Olinta dugo vremena ostao nenastanjen, to je
omoguilo vrlo dobru sauvanost tog spomenika. Kad je 1928. g. zapoelo
iskopavanje Olinta pred oima istraivaa otkrila se slika ivota klasinog
grkog grada. Olint je bio sagraen prema tzv. hipodamovskom sistemu koji je
karakteristian po svom pravouglom rasporedu ulica. Kue jednog bloka bile su
tesno zbijene jedna uz drugu svojim bonim zidoviraa. Veliina i ureenje kuca
prema svojim razlikama pokazuju socijalnu nejednakost stanovnitva Olinta tog
doba. Susreu se velike kue na sprat u kojima se samo u prizemlju nalazilo po
14 soba. Luksuz stanibenih prostorija tih kua govori tome da je olintsko
plemstvo troilo velike svote na njihovo ulepavanje. Mnoge kuce imale su
kupatila sa kadaraa od terakota. Neke od tih kua imale su ak i po dva kupatila.
Na osnovu divnih gradskih izvora bazena, u koje je voda dolazila cevima od
terakote, komunalnom ureenju grada poklanjala se velika panja.

Zidovi soba obojeni su ivim bojama crvenom, plavom, belom, utom itd.
Naroito su zanimljivi mozaici kojima su bili ukraeni podovi sveanih
prostorija. Sloeni od raznobojnih kockica mozaici su bili isto ornamentalni ili
figuralni sa predstavama sloenih mitolokih siea. Tako, na primer, jedan
mozaik iz kue sa natpisora ' prikazuje Dionisa na dvokolicama u
pratnji satira i osamnaest menada koje igraju. Na drugom je predstavljen Ahilej
kome njegova majka boginja Tetida, u pratnji dve Nereide, prua oruje. Visok
umetniki nivo tih mozaika iz perioda s kraja V prve polovine IV veka pre n.e.
tesno je povezan sa razvojem raznih zanata u Olintu. Pored divnih proizvoda
olintskih grnara, visokim umetnikim kvalitetom odlikuju se i proizvodi od

bronze, gvoa i drugog materijala, na primer, vrio fine ruke na vratima

bronzani prstenovi u lavljim ustima i drugo.
Luksuzni predmeti kojima se sluilo olintsko plemstvo bili su ne samo
lokalne proizvodnje vec i uvezeni. Prema arheolokim nalazima, vidi se da je
trgovina Olinta bila veoma razvijena. U iskopinama su naene monete raznih
gradova. Pre svega treba spomenuti monete dvadeset halkidikih gradova. S
Makedonijom Olint je imao davnanje trgovinske veze, poevi od vremena
kralja Aleksandra I i trajale su sve do doba Filipa; sline veze postojale su i sa
trakim kraljevstvom Odrisa. Teko je pobrojati sve gradove i ostrva Grke ije
su monete naene u Olintu; Atina, Abdera, Hersones, Kipsela, Maroneja, Tasos,
Teba, Korint, Kizik, Lampsak, Prokones, Samos, Hios, Efes i drugi. Tako se po
nalazima moneta razotkriva slika irokih trgovinskih veza Olinta. Moe se
utvrditi da je preko 50 grkih gradova imalo trgovinske veze s Olintom.
Zanimljivo je to da su prilikom iskopavanja naene olovne kugle i vrhovi strela
sa izgrebanim imenom Filipa.
Osvojivi bogati i gusto naseljeni Halkidik, Filip je zavladao znatnim delom
Egejskog mora. Time su bile stvorene velike mogunosti za razvoj makedonske
flote.
Filokratov mir Jo u samom poetku Filipove olintske kampanje Atinu je
zadesila velika nesreca: izgubila je susedno ostrvo Eubeju koje je od ranije bilo s
njom u savezu. U gradovima Eubeje vodila se borba: jedan deo stanovnitva bio
je na strani Filipa, drugi protiv njega. Pomo koju je Eubeji poslala Atina
pokazala se nedovoljna da bi pristalice Atine mogle zadrati ostrvo u svojim
rukama. Makedonski uticaj konano je preovladao.

U meuvremenu, svrivi posao na Halkidikom poluostrvu, Filip je

pokuavao da se sporazume s Atinorn i da je privoli da mu prizna pravo na sve
osvojene teritorije, jer ipak nije mogao da se ne obazire na Atinu koja je jo uvek
predstavljala znaajnu silu, naroito na moru: njena flota imala je tada 350
trijera, pa je bila mnogo jaa od Filipove.
Atinjani su bili skloni da se sporazumeju s Makedonijom; ak i Demosten,
oigledno imajui na umu njenu snagu, nije se protivio sporazumu. U Pelu je
upucena delegacija od jedanaest ljudi meu kojima i dva lidera stranaka koje su
se tada konano formirale u Atini: antimakedonske i makedonske stranke
Demosten i Eshin (svoju prvu besedu Eshin je odrao 348. g.). Delegaciju je
predvodio sekretar narodne skuptine Filokrat.
Mir zakljuen 346. g. dobio je svoje ime prema imenu tog Filokrata i imao je
komplikovanu istoriju koja nam je dosta dobro poznata zahvaljujui
Demostenovoj besedi 0 nepoteno izvrenom poslanstvu" i Eshinovom
odgovoru; obe besede odrane su 343. g. Dok su se vodili pregovori miru,
Filip nije gubio vreme i irio je svoje posede u Trakiji, gde je ve dopro do
Propontide. Mir je konano sklopljen na osnovu priznanja status quo-&, to je za
Atinu znailo konaan gubitak Amfipolja i Potideje i to je dovelo do
zakljuenja odbrambenog saveza izmeu Atine i Makedonije sa vanou i posle
Filipove smrti. Tim savezom Atina je priznavala Filipu sve osvojene teritorije na
Halkidiku i na trakoj obali gde je Atini ostao samo Hersones Traki.
Prvobitni uslovi Filokratovog mira nisu se ticali Fokide; Filip je pristao na to,
oigledno imajuci u vidu da Fokida nije ulazila u sastav Atinskog pomorskog
saveza, a Atina je s Filipom zakljuila ugovor u ime tog saveza. Ali kad je Filip
na poziv Tebanaca da im prui pomo upao u Grku, i poeo da pustoi Fokidu,
ona se nala potpuno izolovana; novi voa fokidske vojske Falek kapitulirao je i
predao Filipu sva uporita Fokide, meiikojima i Termopilski klanac. Sada, kad
se Fokida nala pod vlau Filipa, on je odluio da njenu sudbinu prepusti
reenju Delfijske amfiktionije koja je donela sledeu odluku: 1) oduzeti

Fokianima dva glasa u amfiktioniji i predati ih Filipu; 2) razoriti svih 22 grada

Fokide, a stanovnike raseliti u sela; 3) oduzeti Fokianima njihovo naoruanje i
konje; 4) naterati Fokiane da vrate sav novac koji su uzeli iz Delfijskog
hrama.* Amfiktioni su Filipu ukazali veliku poast: na narednim Pitijskim
sveanostima predjedavali su predstavnici Makedonije koje je poslao Filip.
Dalja borba Do 345. g. Filip je postigao ogromne uspehe: prizu Atini
nato mu je pravo na sve osvojene teritorije; Termo-

pilski klanac koji je otvarao put u srednju Grku nalazio

se u njegovim rukama; bio je gospodar Delfijske amfiktionije i izabran za
rukovodioca (arhonta) Tesalskog saveza. Nije teko zamisliti kako je sve to
odjeknulo u Atini. Odraz tog "rapoloenja nalazimo u Iskoratovorn pamfletu
Filip", koji je objavljen one godine kad je sklopljen Filokratov mir, a sastavljen
je u obliku poslanice makedonskom kralju. U njemu Isokrat, veran svojoj
panhelenistikoj ideji, savetuje Filipu da umiri grke polise i da preuzme na sebe
rukovodeu ulogu u predstojecem ratu s Persijom; prema Isokratovom miljenju,
dolo je vreme da se svri sa persijskim carstvom ili, u najmanju ruku, da se
Mala Azija oslobodi persijske vlasti, da se u njoj osnuju novi gradovi i u njih
preseli sirotinja, jer ona predstavlja stalnu pretnju za miraii ivot grkih polisa.
Samo se po sebi razume da je osloboenje maloazijskih grkih gradova (xl vlasti
Persijanaca trebalo da izvri Filip.
Stav Demostena prema Filipu bio je drukiji; on je kao i ranije gledao u
njemu smrtnog neprijatelja koji nastoji da uniti Atinu kao jedinstveni politiki
organizam. Antimakedonskoj partiji pripadali su i istaknuti besednik Hiperid i
poznati upravnih atinskih finansija Likurg.
Na elu makedonske partije koja je bila za savez Atine s Makedonijom i
smatrala da se pomou tog saveza mogu najbolje obezbediti atinski interesi
nalazili su se ranije pomenuti Filokrat, Eshin i Fokion, strunjak za vojna
pitanja.
Partijsku borbu zapoeo je Demosten koji je istupio protiv Eshina
okrivljujui ga da je, kao lan atinske delegacije koja je sklopila Filokratov rair,
bio potkupljen od strane Filipa. Podnoseci tubu protiv Eshina, Demosten je
napravio greku, jer je nagovorio nekog Timarha da se potpie na tubi. Eshin
protiv Timarha uloi prigovor okrivivi ga za nemoral, zbog ega je Timarh bio
lien graanskih prava. Tako je prvi Demostenov udarac uperen protiv Eshina
promaio cilj.
Meutim, Filip je ne samo nastavio sa svojim napredovanjem u Trakiji i
Tesaliji, ve mu je polo za rukom da se umea i u peloponeske poslove,
pridobivi za sebe Argos, Arkadiju i Meseniju. Demosten se zbog toga uputi u
Peloponez ge je poeo da agituje protiv Filipa. U svojoj drugoj Filipici"
Demosten nastoji da obrazloi svoju akciju i vec otvoreno naziva Filipa
liepomirljivim neprijateljem Atine. Borba u Atini protiv Filokratovog mira
nastavljaia se dalje, i Hiperid izhese protiv Filokrata optubu koja je bila
podignuta i protiv Eshina, optuujuci ga naroito za podmitljivost. Sada je
antimakedonski pokret u Atini bio toliko jak da je Filokrat, uveren u neizbenost
kazne, odluio da se spase bekstvom. Tada Filip sa svoje strane uputi u Atinu
delegaciju, molei Atinjane da mu podnesu svoje uslove i obeavajui da e ih
zadovoljiti. Atinjani istaknu dva zahteva: prvi, da im Filip vrati ostrvo Halones
(u severnom delu Egejskog raora, juno od Lemnosa) i drugo, da pristane na
izmenu u mirovnom ugovoru s Atinom u tom smislu da svaka od ugovornih
* Diodorovo (XVI, 60) svedoanstvo tome da su Fokiani bili osueni na 60 talenata godinje
uplate, nalo je svoju potvrdu. U Delfima su pronaeni odlomci mermernog zida na kome su
upisivani ulozi Fokiana. Prema njima se moe utvrditi da su do 338. g. Fokiani plaali po 60
talenata. Zatim, verovatno na inicijativu Filipa, ta ogromna svota bila je zamenjena uplatom od 10
talenata godinje. Fokiani su plaali kaznu do 322. godine pre e.

strana vlada onim teritorijama koje joj pripadaju po pravu. Filip je odbio zahtev
za ove ispravke. U isto vreme (343. g.) zavri se proces Eshinu na kome je on bio
osloboen optube; Fokion i Eubul, pozvani na sud kao svedoci, dali su iskaze u
njegovu korist.
Novi uspesi Dok se u Atini vodila borba izmeu partija, maMakedonije kedonski kralj je uspeno irio svoj uticaj. U Epiru je doveo
na kraljevski presto svog uraka Aleksandra, ugrozio je Akarnaniju, sklopio
savez s Etolijom, u svakoj od etiri oblasti Tesalije postavio svoje ljude u
svojstvu namesnika i njenu vojsku prikljuio svojim vojnim snagama. Na Eubeji
na strani Filipa nalazili su se gradovi Eretrija i Orej, ali je Halkida i dalje ostala
na strani Atine.
Spremajui se za novi pohod u Trakiju, Filip je jo jednoni pokuao da se
sporazume s Atinom (343. g.). On joj je obeao povratak ostrva Halones, a
predloio je da se pitanja spomim punktovima u Trakiji reavaju pred sudom
arbitrae; u zamenu za sve te ustupke Filip je molio Atinu da mu dozvoli da
zajedno s atinskom flotom uzme uea u odbrani Egejskog mora od pirata,
drugim reima, traio je da tamo dri makedonsku flotu. Atinjani su odbili
Filipove zahteve, to je svedoilo porastu uticaja antimakedonske partije koja
je jo uvek smatrala da e moc'i da obuzda Filipa.
342. g. Filip je ponovno preduzeo pohod na Trakiju, ostavivi u zemlji svog
petnaestogodinjeg sina Aleksandra da ga zamenjuje za vreme odsustva. Prema
Diodorovim reiraa (XVI, 71), makedonski kralj je nastupio u ulozi oslobodioca
grkih gradova koji su se graniili s Trakijom i trpeli od napada kralja
Kersoplepta. Rat s Kersopleptoni trajao je dugo i Filip je zauzimao u Trakiji.
Posle mnogih bitaka Filip je potukao Traane. Nametnuvi pokorenim
plemenima velik danak, on je na nekoliko mesta u Trakiji osnovao gradove
nastanivi ih makedonskim vojnim kolonisfima. Sa grkim gradovima
zakljuioje savez. Mali polisi nisu iraali drugog izlaza sudbina Olinta i
halkidikih gradova jo im je bila svea u seanju veliki gradovi, Vizant i Perint,
verovatno su se nadali da e iskoristiti Filipa samo za borbu protiv Traana.
Meutim, Atinjani upute u Hersones novu partiju kleruha i ponu da naplauju,
kao i ranije, carine od trgovakih brodova za prolaz kroz moreuz; zametnu i neki
spor sa slobodnim gradom Kardijom koji se nalazio pod zatitom Filipa i
konano ponu da pljakaju trake gradove koji su pripadali Makedoniji. Na to
Filip uloi protest u Atini, koji je, meutim, ostao bez odgovora. 341. g.
Demosten je odrao svoju treu Filipiku" u kojoj je okrivio Filipa za sve
nesree koje su se sruile na Atinjane i sarkastino se izraavao vojnim
akcijama kralja. Demosten je istovremeno preduzeo put po Trakiji, Hiriji,
Tesaliji i Peloponezu da tamo pobuni stanovnitvo protiv Filipa i da Vizant,
ostrva Hios i Rodos, koji su ranije bili u savezu s Atinom, ponovo vrati
Atinjanima. Kod tadanjeg persijskog cara Artakserksa Oha Demosten je
pokuavao da isposluje novana sredstva, ali car se ograniio samo na neke
poklone pojedinim Atinjanima, iznieu ostalih i samom Demostenu, kome je,
kako se prialo, poklonio 3000 darika (zlatni darik je u proseku teio 8,5 grama).
U isto vreme atinski vojskovoa Fokion uspeo je da potue tirane Filistada i
Klitarha koje je Filip postavio u gradovima Eretriji i Oreju na Eubeji. To je bio
velik uspeh Atinjana sada je celo ostrvo ulo u antimakedonski savez.
Meutim, potukavi Traane, Filip odlui da pokori gradove Propontide. On
je uspostavio prijateljske odnose sa skitskim kraljem Atejem koji se tih godina
borio na prostoru izmeu Dunava i planine Hema i ak je raunao na njegovii
podrku. 340. g. Filip opkoli Perint. Sagradio je kulu visoku 80 lakata koja se
dizala iznad bedema Perinta i, gaajui sa nje branioce grada, razbijao je zidine
Perinta teko okovanim i zailjenim gredama. Perinani su izdravali prve
napade Filipove vojske, a zatim su se obratili Vizantu i Atini za pomoc.

Vizantijci su im poslali opsadne maine, svoje najbolje zapovednike i vojnike.

Veliku pomoc pruili su Perinanima satrapi persijskog cara koji se plaio
jaanja Filipa, i zato je naredio da se Grci snabdeju svim to je potrebno. Tako je
iz persijskih poseda u Perint upuena najamnika vojska, ratne maine i sprave,
velike koliine novca i ita.
Hrabri otpor opsednutih natera Filipa da promeni svoje planove: ostavivi
deo vojske za dalju opsadu Perinta, on sa ostalom vojskom zapoe opsadu
najveeg grada u moreuzima Vizanta. Opsada Vizanta izazva energian protest
Atine. Filipove akcije bile su proglaene kao akcije kojima se naruava mir; u
pomo Vizantijcima upuene su dve eskadre, u poetku pod komandom Hareta,
zatim s Fokionom na elu. Niz grkih polisa Hios, Kos, Rodos takoe poalje
brodove. Flota okupljena u Vizantu predstavljala je veliku snagu. U pomorskoj
bici saveznici potuku makedonsku flotu i time sebi obezbede prevlast na moru.
Opsada grada s kopna kpju je vrio Filip nije imala efekta, jer je Vizant morskim
putem dobijao sve to mu je bilo potrebno. Jaki bedemi branili su opsednute od
estokih juria Makedonaca. Filip je dugo drao opsadu Perinta i Vizanta, ali je
339. g. morao da napusti dalje opsedanje oba grada. Ni silom ni lukavstvoni
(Filip je oklevetao vizantskog zapovednika pred njegovim sugraanima) kralj
nije uspio da osvoji te gradove.
Poraz pod Perintom i Vizantom nije zaustavio Filipa u njegovim
zavojevakim akcijama. Moemo pretpostaviti ak i to da je skitski pohod" koji
je on preduzeo iste 339. g. bio zaniiljen radi podizanja poljuljanog prestia
makedonskog oruja. Filip je krenuo na sever, u dubinu teritorije plemena
Odrisa koje je bilo pod njegovom vlau. Grki gradovi na crnomorskoj obali
Trakije prihvatili su pojavu makedonskog kralja na razne naine. Apolonija,
tesno povezana sa kraljevstvom Odrisa, verovatno je jo 341. g. sklopila s
Filipom ugovor prijateljstvu. Zato mu je Odes, koji se nalazio severno od
Apolonije, pruio otpor dobivi, izgleda, pomo od trakog plemena Geta.
Makedonska vojska bila je prisiljena na povlaenje od Odesa, i Filip sklopi s
njim sporazum. Sledei Filipov poduhvat bio je rat sa skitskim carem Atejem;
kao izgovor za taj rat posluilo je to to se Atej nije odazvao zahtevu
makedonskog kralja da mu poalje pomo prilikom opsade Vizanta. U odlunoj
bici Skiti su bili potueni, kralj Atej je poginuo na bojnom polju, a Filipu je
pripao ogroman ratni plen u kome je bilo 20 hiljada konja. Meutim, posle tog
uspeha doao je velik poraz: ratoborni Traani Tribali napali su makedonsku
vojsku, rasprili je i oteli sav skitski plen. Sam Filip bio je teko ranjen. Uz
velike napore Makedonci su se vratili kuc'i, ne dovrivi osvajanje Trakije (339.
g. pre n.e.).
Drugi

Neuspesi makedonskog kralja 340-339. g. oja-

sveti rat"

ali su antimakedonska raspoloenja u Grkoj.

U Atini su se Demosten i njegova partija aktivno

spremali za rat, izgraujui vojnu moc drave. Inicijativom Demostena koji je
bio naimenovan za epistata flote, narodna skuptina izvri reformu u trijerarhiji:
sada je svaki lan simorije (tj. klasa graana koji su bili obavezni da opreme po
jedan brod), a ne samo imuni ljudi, morao da da doprinos za jaanje flote,
srazmerno svom imovinskom stanju. Sav prihod od priredbi uzet je za vojne
potrebe.
Za 340. g. Atina je kao pilagore (predstavnici) u skuptini amfiktiona
odredila Demostenovog neprijatelja Midiju i Eshina. Na zasedanju je Eshin
predloio da se objavi sveti rat" gradu Amfisi (u Lokridi, severozapadno od
Delfa) pod izgovorom da su stanovnici Amfise preorali Krisejsku ravan koja im
ne pripada. Skuptina je primila Eshinov predlog, ali on nije mogao da se
ostvari; zato je na iduem (jesenjem) zasedanju bilo odlueno da se pozove u
pomo Filip koji se dotle ve bio vratio sa svog pohoda na sever. Njemu se

poveravala vrhovna komanda nad saveznikini vojskama. Filip brzo krenu na

jug i zauze grad Elateju u Fokidi, ime je stvorena opasnost za Tebu koja je bila
u prijateljskim odnosima s Amfisom, a takoe i za one grke polise, meu
kojima je bila i Atina, koji se niiTragali sa odlukom amfiktiona. U
Demostenovoj besedi O vencu" (169) sauvan je po svojoj ekspresivnosti
vanredan opis raspoloenja koje je u Atini izazvala vest zauzimanju Elateje.
Bee vee kad neko stie pritanima (lanovima vea petsto lica) s veu da je
zauzeta Elateja. Neki od njih digoe drvene duane (da bi dali signal za uzbunu
stanovnicima oblinjih naselja), a dmgi poslae po stratege i pozvae trubaa. U
osvit drugog dana pritani sazovu vee u zgradi gde su se odravala zasedanja, a
vi (lanovi helijeje) uputiste se u narodnu skuptinu. Pre no to je vee pristupilo
razmatranju i donoenju odluke, sav narod (tj. lanovi narodne skuptine) poseda
na visokom Pniksu (breuljak na kome su se odravala zasedanja narodne
skuptine). Zatim, kad ue vee, pritani objavie vest koja je stigla i dovedoe
glasnika koji tu ispria sve. Pozivar poe da pita: ko bi hteo da govori? Niko nije
hteo. Iako pozivar pozva vie puta, niko se ne die s mesta, mada svi stratezi
behu tu i svi dravni funkcioneri takoe". Digao se samo Demosten koji prikaza
nastalu situaciju. Zauzimanje Elateje, rekao je on, predstavlja pretnju za Atinu
koja vodi rat sa Filipom, a za Tebu jo vie. Atinjani se moraju uputiti na
beotsku granicu, s orujem u rukama, treba da se upute izaslanici u Tebu i da od
nje mole pomoc. Taj Demostenov predlog bio je priraljen, i on se sa jo deset
delegata uputi u Tebu gde se nae s makedonskiin delegatima. Ovi su doli
Tebancima sa zahtevom da propuste makedonsku vojsku, mamei ih velikim
plenom koji e dobiti u sluaju pada Atine. Teba je vec' odavno vodila
izdajniku politiku prema Atini i sad je bila saglasna sa savezom koji joj je
nudila Atina, ali je za to traila visoku cenu. Atina se morala obavezati
Tebancima da preuzima na sebe 2/3 vojnih rashoda, da priznaje vlast Tebe na
moru sa istim pravima kakva uiva Atina, da se na kopnu stavlja pod vrhovnu
komandu Tebe i da joj preputa prevlast nad Beotijom. Pa ipak, savezom Atine s
Tebom stvorena je jaka koalicija protiv Filipa. Ali velike grke drave (Sparta,
Mesenija, Elida, Arkadija, Argos) drale su se po strani. Samo su Eubeja,
Megara, Korint, Ahaja, Akarnanija, Korkira i Leukada poslale svoje oruane
odrede.
Heronejska bitka U poetku su se grki poslovi razvijali vie-manje dobro,
iako su snage Grka bile razdrobljene zbog toga to je u pomo Amfisi upueno
10 hiljada najamnika. Na prolee 338. g. atinska narodna skuptina je
Demostenu za njegovo zalaganje arovala zlatni venac. To dokazuje da Atinjani
tada jo nisu smatrali svoj poloaj dosta ozbiljnim. Meutim, tok dogaaja je
pokazao da su se estoko varali. Filip je zauzeo klanac koji vodi u Amfisu,
potukao je Hareta i svojio Amfisu (april 338. g.) i Naupakt. Filip je uinio jo
jedan pokuaj da privoli Tebu i Atinu na sklapanje mira; meutim, Demosten je
u oba grada vodio agitaciju za nastavak rata. Bitka kod Heroneje (augustseptembar 338. g.) bila je odluujuca. Makedonska arniija sastojala se od 30.000
peaka i 2000 konjanika. Broj saveznike vojske bio je neto vei. Ali
Makedonija je imala prednost u tome to je njena vojska bila prekaljena u
bitkama i to ju je predvodio ovek koji je posedovao veliko znanje u vojnini
pitanjima i iraao energine vojskovoe. Armija saveznika takoe je pokazala
hrabrost, naroito Tebanci koji su u sastavu svoje vojske imali tzv. svetu etu od
tri stotine ljudi reenih da pobede ili poginu kao heroji. Ratna srea u poetku se
osmehivala Atinjanima koji su se nalazili na levom krilu protiv odreda
Makedonaca pod komandom Filipa. Na desnom krilu nalaziii su se Tebanci
protiv odreda kojim je komandovao Filipov sin Aleksandar. Tebanski
vojskovoa poginuo je u borbi, sveta eta je unistena. Zapoelo je opte bekstvn.
Od atinske vojske ubijeno je 1000 vojnika, 2000 je zarobljeno, ostali su se
razbeali; meu ovim poslednjim nalazio se i Demosten koji se borio u redovima
hoplita.
Na polju bitke kasnije je na humkama izginulih Tebanaca i njihovih
saveznika podignut nadgrobni mermemi spomenik koji prikazuje lava; ostaci tog
spomenika sauvani su do danas.

Posledice

Posle ove pobede Filip je zaveo sledei poredak

Heronejske bitke u Grkoj: svi gradovi Beotije, l/.uzev Oropa, proglaeni su

autonomnim, u Tebi je smeten makedonski gamizon; u gradovima na ostrvu
Eubeji, Ahaji, u Korintu na upravu su postavljene pristalice Makedomje; Atini,
koja je mobilisala sve graane do 60 godina starosti, obeala graanska prava
metecima i slobodu robovima uesnicima Heronejske bitke, Filip ponudi mir.
Koristei se odsustvom Demostena, koji je otiao n neutralne grke drave kako
bi ih pridobio za aktivno istupanje protiv Makedonije, Filip uputi u Atinu
besednika Demada koga je zarobio kod Heroneje. Demadu je polo za rukom da
izradi uslove mirovnog ugovora izmeu Filipa i Atine. Ti uslovi sastojali su se u
sledeem: svi Atinjani zarobljeni kod Heroneje putaju se na slobodu bez
otkupa; Atina i nadalje ostaje nezavisna, zadrava teritoriju koja joj pripada i
flotu, kao i ostrva Salaminu, Lemnos, Samos, Imbros i upravu nad Delosom;
Atini se vraa grad Orop koji se nalazi na granici izmeu Atike i Beotije. S
druge strane, Atina se odrie Hersonesa Trakog i gradova na Halkidikom
poluostrvu, a takoe rasputa drugi Atinski pomorski savez.
Korinlski
kongres

Posle pobede kod Heroneje pred Filipom je stajacTneposredan zadatak uvrenje makedon-

ske hegemonije nad Grkom. 337. g. pre n.e. on je

pozvao u Korint delegate svih grkih polisa na zajedniku skuptinu"
. Jedino su se Spartanci usudili da se ne odazovu na taj poziv. Kongres
je proklamovao opti mir" kojim je trcbalo da se uini kraj
Filipovoj vojni s Grcima. Istovremeno objavljen je rat Persiji. Tom prilikom
utvreni su principi budue grke federacije. Helenski savez polisa, formalno
slobodan i suveren, Filip je ujedinio u jedinstvenu uniju s Makedonijom, iji je
kralj kao voda" () imao da rukovodi celokupnom spoljnom politikom.
Na kongresu je bila proglaena neprikosnovenost privatne svojine i najstroija
zabrana ponovne podele obradive zemlje, kasacija dugova, i, kao najglavnije,
putanje robova na slobodu u cilju njihovog korienja u politikim prevratima.
Pod hegemonijom Makedonije Helenski savez sauvao je u pravnom smislu
izvesnu samostalnost. Mogao je da saziva skuptine, da daje svoje predloge. Ne
smemo ispustiti iz vida da je odluku predstojecem pohodu na Persiju zvanino
doneo kongres na predlog koji je podneo Filip. Kongresu je bilo dovoljno da
koristeci mo koja se nalazila u njegovini rukama utie na odluke saveznog
saveta.
Poslednje godine Kad je Filip zavrio sa potinjavanjem Grke, poFilipove
vladavine eo je da se sprema na pohod protiv Persije. Poto i njegova smrt je
Persija odbila njegov zahtev da mu se predaju grki gradovi u Maloj Aziji, Filip
je u prolee 336. g. prebacio preko Helesponta u Malu Aziju vojsku od 10
hiljada ljudi pod vostvom Permeniona i Atala. Grki gradovi Kizik i ostrvo
Hios doekali su makedonsku vojsku kao svoje oslobodioce. Meutim, samom
Filipu nije bilo sueno da uestvuje u tom pohodu. U to doba dolo je do
razmirica u Filipovoj porodici. 337. g. on se oenio Kleopatrom koja je bila
poreklom iz plemike makedonske porodice, a njegova prva ena Olimpijada
prela je svom bratu u Epir. Aleksandar, sin Filipa i Olimpijade, budui
makedonski kralj, otiao je u Hiriju. Uskoro posle toga, u leto 336. g., kad je
Filip u Egi slavio svadbu svoje keri, ubio ga je Pausanija, jedan od pripadnika
njegove telesne garde. Ostalo je nerazjanjeno ta je podstaklo Pausaniju na
ubistvo Filipa.
Filip je iveo 47 godina, od kojih je vladao 24 godine. Bio je to veoma
istaknut vojskovoa i dravnik, obdaren trezvenim umom, koji je imao odreene
ciljeve i koji je nezadrivo stremeo njihovom ostvarenju. Svoj osnovni zadatak

video je u tome da radi na podizanju znaaja makedonske drave i da joj izbori

dominirajui poloaj na Balkanskom poluostrvu. Da bi ostvario hegemoniju u
Heladi, Filip je najpre morao da je ujedini. Sami Grci nisu mogli da postignu to
ujedinjenje zbog partikularizma koji je vladao meu grkim polisima.
Filipova dalekovidost uputila ga je na misao da taj cilj ne moe biti ostvaren
putem neposrednog pokoravanja Helena, ve putem njihovog ujedinjenja s
Makedonijom u formi saveza. Tim savezom trebalo je zadovoljiti gornji sloj
stanovnitva grkili gradova, jer je on bio stvoren s ciljem da se persijskom
carstvu kao davnanjem neprijatelju Grka zada konani udar; pri tome su i Grci i
Filip bili svesni da se takav zadatak moe postii jedino zajednikim naporima.
Prerana i nasilna smrt omela je Filipa u ostvarenju tog zadatka. Njegovo
sprovoenje palo je 11 deo dostojnom Filipovom nasledniku, njegovom sinu
Aleksandm Makedonskom. Aleksandrovim stupanjem na presto istorija Grke
ulazi u predvorje novog perioda perioda helenizma. S te take gledita bitka kod
Heroneje predstavljala je zavretak dugotrajne Filipove borbe s Grkom
poliskog ureenja. Organizacija Helenskog saveza bila je sreno izabran oblik za
ujedinjenje cele Grke pod vlau Makedonije.
Prethodna epoha bila je ispunjena otrom socijalnom borbom. U istorijskoj
situaciji kakva se formirala pokazale su se sve mane polisa kao aparata klasne
vlasti robovlasnika, i njegova nesposobnost za izvrenje osnovnih funkcija. Ta
forma drave karakteristina za antiku Grku rodila se u onom periodu ivota
starih Grka kad se na istorijskoj pozornici pojavila nova sila koja se suprotstavila
rodovskoj zemljoposednikoj aristokratiji robovlasnika demokratija. Pobeda te
nove sile nad ureenjem socijalnih odnosa koji su bili vezani za ostatke
rodovskog ureenja imala je progresivan znaaj. Dalji razvoj proizvodnih snaga
i njima odgovarajuih produkcionih odnosa robovlasnikog drutva bio je vezan
ne samo za estoku borbu izmeu osnovnih klasa robova i robovlasnika ve i za
otre sukobe izmeu klase krupnih zemljoposednika i klase sitnih neposrednih
proizvoaa. Ta borba izraena u formi stalnih sukoba izraeu oligarhijskih i
demokratskih grupacija u grkira gradovima, praena istovremenom borbom
izmeu grupacija grkih drava, konano je odvela itav helenski svet u duboku
politiku i socijalnu krizu u ijoj osnovi su leale nepomirijive protivrenosti
robovlasnikog ureenja. U istorijskoj situaciji kakva se formirala grki polisi
nisu bili u stanju da vre svoju funkciju robovlasnikog dravnog aparata.
Vodea uloga konano je prela 11a drave drukijeg tipa koji je karakteristian
ve za helenistiku epohu.

UMETNOST STARE GRCKE

1. IZVORI ZA UMETNOST STARE GRKE

Literarni izvori Za pitanja koja se tiu umetnosti, ljudi u Grkoj

zainteresovali su se dosta rano. Neki od velikih umetnika VI i V veka izloili su
u svojim delima rezuitate svog praktinog iskustva i svoja teoretska shvatanja
umetnosti, elei da ih predaju svojim savremenicima i potomstvu. Ali
interesovanje za istoriju grke umetnosti pojavljuje se tek krajem IV i u veku
pre n.e. U to doba zapoelo je sastavljanje spiskova starih majstora u koje su
unoeni datumi iz njihovog ivota i nabrajana njihova dela. Tako se pojavljuju
dela biografskog karaktera posveena ivotu i radu pojedinih umetnika,
istorijsko-umetnike monografije u kojima se izlae postepeni razvoj umetnosti,
pojedine etape tog razvoja i opisi dela starih majstora. Ali sva ta dela su tokom
vremena nestala skoro bez traga, tako da se sada, izuavajui literarne izvore
umetnosti stare Grke, moramo obraati piscima iz epohe rimske imperije.
Plinije Stariji (23-79. g.) u svojoj velikoj Prirodnoj istoriji", u delu koje
predstavlja neku vrstu enciklopedije, dao je mesta i istoriji umetnosti. Ali u tim
pitanjima on nije imao ni vlastito miljenje niti je dublje poznavao stvari. Svojim
izvorima Plinije se koristio nekritiki, vadeci pojedine pasuse iz dela razliitih

kako po svom karakteru, tako i po kvalitetu. Zbog toga Plinijevo delo izgleda
kao da je skrpljeno, saiveno od raznovrsnih komada: pored veoma vrednih
podataka pojedinim majstorima i njihovim delima u njemu nalazimo i potpuno
bezvredne prie, oigledno izmiljene anegdote, prazne fraze, netanosti i grube
kontradikcije.
Plinije se u svom delu uopte ne dotie arhitekture. Tu prazninu nadoknauje
Vitruvijevo delo 0 arhitekturi", rimskog arhitekte iz epohe Cezara i Avgusta.
Vitruvije je u njemu dao celinu svoga iskustva arhitektepraktiara i svog
teoretskog znanja koje je crpeo iz bogate strune grke literature. Vrednost
Vitruvijevog dela za istoriju antikog graevinarstva vrlo je velika, ali je
nejednaka u pojedinim delovima. Tamo gde je Vitravije izlagao naine koji su
primenjivani u graevinarstvu njegovog doba i opisivao njeniu poznate
arhitektonske spomenike, on se oslanjao na vlastite praktine navike i zapaanja,
i na tini mestima njegovo delo predstavlja u punom smislu rei originahio,
izvorno delo. U njima Vitruvije svoja izlaganja zasniva na teoretskim delima
grkih arhitekata koja nisu sauvana. Ti arhitekti su nastojali da opiu
arhitektonske tipove izgraene u graevinskoj praksi Grke i da ih poveu u
jedan strog, teoretski obrazloen sistem. Kao to je pokazalo prouavanje
ostataka grkih graevina, teorija je ovde bila u raskoraku s praksom, i ta
poglavlja Vitruvijevog dela treba razmatrati vie kao zbir osnovnih postavki
teoretske misli starog doba u oblasti graevinske umetnosti, nego kao istoriju
arhitekture, pisanu na osnovu prouavanja konkretnih spomenika.
Od vrlo velikog znaaja je delo grkog uenog putopisca (periegeta) iz
veka Pausanije Opis Helade". Pausanija je posetio ako ne sva, a ono veinu
mesta evropskog dela Grke koja opisuje: njegovo delo predstavlja plod linih
utisaka i zapaanja koja su kasnije popunjena obavetenjima pozajmljenim iz
raznih literarnih izvora. Pausanija, kao i svaki oevidac, nije u potpunosti
osloboen greaka, ali n njegovim opisima spomenika greke se susrecu
relativno retko. Treba da alimo to to je sam izbor umetnikih dela koja je on
opisao subjektivan. Pausanija se zadrava samo na onom to se njemu lino ini
dostojnim pomena, i zato mnoge vrio vane spomenike ili uopte ne opisuje ili
ih opisuje sumamo. to se tie tumaenja spomenicima, ona ponekad
poprimaju formu opirnih ekskursa, a esto se u njima opaa nedovoljno kritian
odnos autora prema izvorima usled ega u njegovim opisima nisu retke
nejasnoe i besmislice. U svakom sluaju veliki arheoloki nalazi poslednjih
decenija potvrdili su ne samo savesnost Pausanije u njegovom radu nego i
vanrednu tanost u svemu to se tie faktikih podataka spomenicima koje je
on lino video.
Osini pomenutih dela Plinija, Vitruvija i Pausanije mnogo podataka
uraetnikim spomenicima moe da se nae i u drugim literamim radovima iz
antikog doba.
Natpisi. Spoinenici Meu pisanim izvorima vano mesto pripada
materijalne prirode natpisima. Od najvee vrednosti su tzv. graevinski
natpisi, inventari hramova i riznica i natpisi na umetnikim predmetima.
Graevinski natpisi predstavljaju ili ugovore izmeu graevinskih komisija i
izvoaa radova, ili raune i raunske izvetaje graevinskih komisija. Oni su
esto vrlo precizni i to prua mogunost da se stvori predstava ak i sitnim
detaljima graevine. Inventari sadre popise dragocenih predmeta koji su bili
smeteni u hramovima i riznicama. Od natpisa na umetnikim predmetima
najvei znaaj imaju natpisi sa imenima umetnika autora. Poreko tih natpisa
objanjava se iroko rasprostranjenim obiajem u antiko doba prema kojem je
majstor potpisivao svoj rad i esto uz svoje ime stavljao mesto svog roenja, ime
oca, a ponekad i ime uitelja. Broj ovakvih natpisa na raznim umetnikim
delima vrio je velik.

Ali za istoriju antike umetnosti od najveeg su znaaja, razume se,

spomenici materijalne prirode. Danas je njihov broj vrio velik, ali su neke
kategorije spomenika zastupljene dobro, druge nedovoljno, dok treih uopte
nema. To uglavnom zavisi od materijala od koga su ti spomenici izraeni. Vrlo
je primetno skoro potpuno unitenje dela grkog slikarstva. Mnogo bolje stoji
stvar sa skulpturom, ali i ovde treba konstatovati gubitak ogromnog broja radova
grkih majstora. Prosti i primitivni ljudi esto su od mermernih spomenika pekli
kre, a bronzane statue pretapali u druge i praktino potrebnije predmete.
Mnogobrojne statue koje se danas nalaze po raznim muzejima predstavljaju, uz
relativno retke izuzetke, kasnije antike kopije koje esto svoj obrazac predaju u
iskvarenom vidu. Zato se pri ocenjivanju umetnikog stvaralatva grkih
majstora na njih moemo osloniti samo s najveom opreznou.
Sudbinu mermernih statua delili su i mnogi spomenici arhitekture. Proces
njihovog razvlaenja i iskoriavanja antikog graevinarskog kamenja kao
materijala za podizanje savremenih graevina nastavlja se jo i dan-danas. Od
ostalih predmeta antike umetnosti i umetnikih zanata najbolje se sauvala
keramika i izrezbareno kamenje koliko zato to su ti predmeti relativno otporni
na delovanju vremenskih promena, toliko i zato to oni ne predstavljaju vei
interes za pljakae. Ako se ovome doda da antika keramika ve sama po sebi
ima velik samostalan umetniki znaaj i da je prouena bolje od svih drugih
kategorija umetnikih spomenika iz antikih vremena, onda je razumljivo zato
ba ona zauzima tako istaknuto mesto u istoriji antike umetnosti.
2. UMETNOST ARHAJSKE EPOHE
UMETNOST XI-vm VEKA PRE N.E.
Umetnost vremena koje opisujemo deli se na dva perioda. Prvi obuhvata
decenije koje slede neposredno posle epohe kritsko-mikenske kulture; drugi
period traje od X do sredine VIII veka i moe se nazvati periodom geometrijskog
stila. Koreni tog stila nisu sasvim jasni i danas se jo ne bi moglo odgovoriti na
pitanje njegovoj genetskoj vezi s umetnou prethodnih epoha.
Razvoj
geoinetrijskog

Iz prvog perioda sauvana je skoro iskljuivo samo

keraniika koja se obino naziva protogeometrijstila
skom. Umesto raznolikosti i prefinjenosti oblika

kritske i mikenske keraniike sa njenom bogatom

dekoracijom, ovde nalazimo samo garniture obinog posua manjih dimenzija i
prostog oblika sa vrlo prostom omamentikom. Zidovi posua, osim jednog ili
nekoliko uskih pojaseva, obino su premazani smeom bojom, a na istim
pojasevima u istoj boji izvueni su prosti linearni ornamenti koji se ponavljaju
nekoliko puta jedan za drugim: krugovi, take, izlomljene linije itd. Pored sve
svoje neuglednosti protogeometrijska keramika ne moe se nazvati prvobitnom
keramikom. Ona se od ove razlikuje visokom grnarskom tehnikom, nasleenom
iz kritsko-mikenskog perioda (grnarski toak, svetla fimis boja), a takoe i
usklaenocu ukrasa na vazi sa njenom formom. Taj princip lei u osnovi sve
grke keramike sa dekoracijama.
U X veku protogeometrijsku keramiku zamenjuje keramika geometrijskog
stila. U isto vreme pojavljuju se i umetniki predmeti izraeni od drugog
materijala, prvenstveno od bronze. Ali keramika ipak ostaje na glavni izvor za
prouavanje umetnikog stila X-VIII veka.
Vec u X veku poinju se isticati pojedini centri grnarske proizvodnje iji se
proizvodi meusobno razlikuju prema vie ili manje vanim detaljima, iako
principi stila svuda ostaju isti. Svoj najvei domet geometrijski stil postie u

Atici. Oblici posuda sada postaju raznovrsniji i izrada pojedinih njihovih delova i
cele posude postaju ukusniji i skladniji. Uporedo sa posuem za svakodnevnu
upotrebu javljaju se sasvim raali vrevi za mirise i ogromne posude koje su
postavljene na grobove. Tehniku gmarske proizvodnje karakterie bolje
ispiranje gline, vedje oblikovanje posua i ravnomernije peenje. Krugovi i
prave linije omamenta izvode se pomocu estara i lenjira. Zajedno s tim
obogauje se i dekoracija vaza: proiruje se fond ornamentalnih modva, i na
osnovu toga stvara se ceo sistem geometrijske dekoracije na posudama.
Elemente tog sistema kao i ranije predstavljaju lineami ornamenti koji se esto
pribliavaju oblicima prostih geometrijskih figra: prave i cik-cak linije, take,
trouglovi, rombovi, kvadrati, ahovska polja, krstovi raznih oblika, meandri,
koncentrini krugovi i raznovrsne kombinacije sastavljene od ovih prostih likova
i linija. Izabravi jedan omamentalni motiv, majstor-grnar ponavlja ga mnogo
puta i na taj nain dobija horizontalne pojaseve s beskonanim nizom jednog
istog ornamenta. Pri tome se pojasevi rasporeuju tako da se pojedini redovi
omamenta smenjuju izvesnim redom, a sami pojasevi odvajaju se jedan od
drugog jednostavnim ivicania. Taj sistem dekoracije omoguavao je majstoru da
kombinuje ornamentalne pojaseve koje je izabrao i da ih istovremeno usklauje
meu sobom ve prema tome kako je zahtevao opti plan dekorisanja posuda.
Ovaj sistem, u poetku dosta jednostavan, kasnije se komplikovao. Horizontalni
pojasevi presecani su kvadratnim poljima na kojima su izvoeni pojedini
samostalni motivi rozete, ptice, razne ivotinje. I konano, na najviem stupnju
razvoja geometrijskog stila (kraj IX i prva polovina VIH veka) pojavljuje se
predstava oveka. Prve vaze sa figuralnim scenama naene su na Dipilonskom
groblju u Atini, i zato stil vaza te vrste nosi naziv dipilonski. To su amfore
ogromne veliine (preko 1,5 m visine) koje su stajale kao nadgrobni spomenici.
Grlo, trup i podnoje tih vaza, sve je pokriveno pojasevima omamenata, ali se
nasred trupa u visini njenih ruki ostavljalo iroko, neto izdueno polje na kome
se obino nalaze scene plaa za pokoj-

Pogrebna amfora sa Dipilonu. Vlll vek pre n.e. Visina 155 cm

nikom. U centru scene je katafalk sa telom pokojnika. Naokolo stoje i sede

ene, mukarci i deca koji oplakuju pokojnika, izraavajui to rukama
podignutim prema glavi. Susrecu se takoe i slike raskonih pogrebnih kola,
sa dva upregnuta konja i mnogobrojnom pratnjom, ili slike velikih brodova
sa mnotvom veslaa, ili kopnenih i pomorskih bitaka, horova itd.
Pojedine figure kao i itave kompozicije scena, uopte uzevi odlikuju se
krajnjom naivnou. To slikarstvo je u stvari silueta. Ljudska figura sastoji
se od dvije ogromne noge, koje su uvek date u profilu, od kratkog uspravno
predstavljenog trupa u obliku trougla sa vrhom na dole, od ruku slinih
korbaima, od vrata obeleenog uspravnom linijom i od okrugle ili ovalne
glave s nosem koji tri iz nje. Takva figura ostaje neizmenjena, data tano
po jednora ablonu, bez obzira na to da li se prikazuje ovek u stojeem
stavu, ili pokojnik na katafalku, ili poginuli vojnik na dnu raora. Delovanje
se obino izraava samo pokretom ruku i veim ili manjira razmakom nogu.
Veliine figura na jednoj istoj slici ni izdaleka nisu jednake. Dekoriui
posudu u geometrijskom stilu, u kome su figure oveka tretirane kao deo
opteg ornamenta, umetnik je nastojao da izbegne prazan prostor, pa je tamo
gde je bilo vie mesta uveliavao stature figura ne vodei uopte rauna

njihovoj srazmeri sa susednim predstavama. Ako je i pored toga ostajalo

praznih prostora pozadine, njih su ispunjavali omamentora koji je sluio za
tu svrhu. Pravila perspektive zaobilaena su vrlo jednostavno: predmeti koji
su se nalazili u drugom planu i koji se nisu mogli videti stavljani su pored ili
iznad predmeta iz prednjeg plana.
Figuralni stil dipilonskih vaza smatra se ideografskim stilora. To znai da
majstori koji su dekorisali te vaze jo nisu poznavali slikanje po prirodi.
Majstor je slikao figuru onako kako je radio ornament, tj. po seanju, po
predstavi koja se sauvala u njegovoj svesti. Ali poto su takve predstave
sloenim predmetima obino rasplinute i nejasne, to je majstor stvarao slike
od pojedinih detalja koji su se jasnije sauvali u njegovom seanju i prenosio
na vazu ne svoj vizuelni utisak predmetu, ve apstraktnu predstavu
njemu. On je vodio rauna tome da svi bitni delovi predmeta u celosti nau
svoje mesto u slici, jer drukije, prema njegovom miljenju, slika ne bi
odgovarala stvarnosti i gledalac ne bi mogao da shvati umetnika. Odatie
potie tenja da se svi predmeti predstave u otvorenom vidu; odatle potie i
ignorisanje perspektive. Tokom kasnijeg razvoja grko slikarstvo postepeno
naputa apstraktnu punou predstave u korist verne reprodukcije realnog
vizuelnog utiska. Na vazama geometrijskog stila iz druge polovine VIII veka
ve se primjeuju stidljivi koraci u tom pravcu.
Neke grke vaze ukraene su plastinim figuricama ivotinja od gline
koje se obino nalaze na poklopcu ili ruki posuda. Na isti nain ukraavane
su i bronzane posude geometrijskog stila. Te male ukrasne statuete nisu
livene, ve su kovane od jednog ili vie bronzanih listova. Po svojim

umetnikim formama i proporcijama, one potpuno odgovaraju slikama sa

tadanjih vaza. Sauvane su takoe bronzane i zemljane ljudske figurice
istog stila od kojih su ponekad sastavljane grupe.
Teko bi bilo zamisliti dva principijelno razliitija stila, nego to je stil
umetnosti kritsko-mikenske epohe i stil umetnosti X-V1II veka. Prvi se
zasniva na ivom usvajanju prirodnih pojava i reprodukovanju prolaznih
vizuelnih utisaka u svoj njihovoj raznolikosti i neprekidnoj smeni. Odatle
potie neobino bogatstvo temarike te umetnosti koja obuhvata kako carstvo
prirode tako i fiziki i duhovni ivot oveka; odatle ivotnost i pokret koji
proimaju tu umetnost; odatle i ornaraent koji takoe uzima siee iz prirode.
U geometrijskom stilu utisci realnog ivota kao da su potisnuti u pozadinu
apstraktnim i spekulativnini konstrukcijama. Kritsko-mikenski majstori,
obuzeti bujicom novih utisaka, ne pomiljaju na to da te utiske svedu u
sistem. Keramiar epohe geometrijskog stila koji operie sa malim brojem
prostih apstraktnih figura jasno oseca neophodnost njihovog meusobnog
podreivanja. Na toj osnovi raste i jaa njegovo oseanje skladnosti,
sposobnosti da pravilno shvata meusobni odnos detalja u optim okvirima
zamiljenog dela. Tokom mnogih vekova razvoja grke umetnosti grki
umetnici nisu nikada izgubili to oseanje skladnosti formi koje su izgradili
majstori geometrijske epohe, i zato je svako njihovo delo, bio to hram, slika,
statua ili dekorisana vaza, uvek predstavljalo harmoninu celinu.
Kontrast izmeu dva stila kritsko-mikenskog i geometrijskog odavno
privlai panju naunika koji su mnogo puta pokuavali da nau objanjenje
te pojave. Po pitanju porekla geometrijskog stila postoje dva dijametralno
suprotna miljenja. Neki naunici odluno negiraju bilo kakvu naslednu vezu
izmeu kritskomikenske umetnosti i umetnosti geometrijskog stila, i pojavu
poslednjeg tumae dolaskom novih grkih plemena koja su sa sobom donela
ve formiran, potpuno izgraen geometrijski stil. Drugi istraivai opet misle
da seoba Dorana nije uticala na raanje novog umetnikog stila u Grkoj i da
se on formirao na osnovi lokalne, grube keramike koja je u to doba postojala
u svim oblastima Grke, paralelno sa umetnikom kritsko-mikenskom
keramikom. Danas je nauka sklona prihvatanju srednjeg puta i shvatanja da
je geometrijski stil proistekao kao rezultat ukrtanja naslea umetnike
keramike iz milenijuma, grube keraniike iz iste epohe i onih elemenata
koje su u Grku doneli Dorani.
Osnovna greka u pokuajima da se ustanovi poreklo geometrijskog stila
lei izgleda u tome to se ovde cvolucija umetnikih stilova tumai bez
osvrta na socijalno-ekonomske uslove u kojima su oni nastali. Teorija
donoenju geometrijskog stila u Grku spolja pretpostavlja totalno unitenje
stare kulture, to je u suprotnosti s injenicama. Zanatska grnarska tradicija
milenijuma preivela je najezdu Dorana i usvojena je od strane gmara
geometrijske epohe. S druge strane, geometrijski stil doiveo je
1

526

svoj najvei napredak u Atici, tj. u oblasti koja nije bila izloena dorskoj
najezdi. I konano, na Kritu, u glavnom aritu razvoja umetnosti
milenijuma, kritsko-mikenska keramika postepeno i logino prelazi u
protogeometrijsku i zatim u geometrijsku keramiku. Prema tome, priznajui
injenicu da su krajem milenijuma vreni pokreti grkih plemena, poznati
pod imenom dorske seobe, ipak tome ne smemo pripisivati odluujui znaaj
u pitanju postanka geometrijskog stila. Protogeometrijska keramika jasno
svedoi tome da je grko drutvo XI-X veka materijalno osiromailo, da je
ekonomski ivot pojedinih plemena bio zatvoren u njihovim geografskim
granicama i da se umetniko stvaralatvo srozalo na nivo prostog zanatstva.
Time se i objanjava prelaz kritsko-mikenskog stila u geometrijski. Obinom
grnaru koji je izraivao posude protogeometrijskog stila nije bila potrebna
nikakva obuka da bi izradio vaze sa obinim geometrijskim ornamentom koji
je mogao da prenese sa kasnijih kritskomikenskih proizvoda koji su postojali
jo u njegovo doba ili sa domaih tkanina koje su mu stalno bile pred oima.
Reprodukcija geometrijskog ornamenta nije zahtevala dugotrajniju
umetniku obuku i bila je pristupana svakom. Time se i tumai njegova
ukorenjenost u umetnost tog doba kad je zanatstvo bilo slabo razvijeno, a
umetnost se nije niim razlikovala od zanatstva. Kasnije, s porastom
materijalnog blagostanja plemena, rasli su i zahtevi koji su se postavljali pred
umetniko zanatstvo. Grnari su poeli da usavravaju svoju vetinu, ali je
grnarija i dalje ostala svim sponama vrsto vezana za zanatstvo od koga se
nije odvajala. Podstrek za dalje usavravanje umetnosti dao je razvitak
proizvodnje i trgovine i iroko optenje sa zemljama Istoka koje je nastalo na
toj osnovi. U drugoj polovini VIII veka u vodeim grkim oblastima
georaetrijski stil je poeo da propada i ubrzo je sasvim iezao. Ali u nekim
zaostalim oblastima, na primer u Beotiji, gde su proces prelaza rodovskog
drutva u robovlasniko i odgovarajui razvoj privrede ili sporije,
geometrijski stil se zadrao do VI veka.
Pored toga, nesumnjivo je i to da je slikarstvo na dipilonskim vazama
odraavalo ukus aristokratije koja je u to vreme uspostavila svoju vlast u
Atici i drugim oblastima Grke. tome svedoe, kako se moe suditi po
predstavama, pogrebni leaji sa raskono ukraenim ilimima, prekrasna
mrtvaka kola, jasne crte ivota u etama (na primer mukarci se uvek
prikazuju s kratkim maevima pojasu), ljubav prema jahanju, pomorskim i
kopnenim vojno-razbojnikim pohodima i, konano, rasko grobnica, iji su
glavni ukras predstavljale dipilonske vaze.
UMETNOST Vm-Vn VEKA
Period orijentaliKrajem VHI veka grki robovlasniki polisi su zirajueg
stila krenuli putem snanog razvitka proizvodnih (750-600. g.) snaga i
burne
socijalne
borbe.
Umetnost
poe-

527

Korintska posuda. VI vek pre n.e.

tnog perioda tog procesa (otprilike od 750. do 600. godine) nosi naziv period
orijentalizirajueg stila i karakterie se podraavanjem proizvoda uvezenih s
Istoka, a istovremeno i zapoinjanjem vlastitog, grkog umetnikog stila.
Pojedini umetniki proizvodi Istoka dolazili su u Grku jo u periodu
raspadanja odnosa prvobitne zajednice; krajem VHI i u VII veku taj uvoz
dobio je masovan karakter, naroito u istonom delu grkog sveta. U grku
sredinu dolazili su raznovrsni proizvodi orijentalnog uraetnikog zanatstva
kojima su se Grci morali diviti zbog njihovog viskog umetnikog i tehnikog
savrenstva.
U Vin i VII veku istonjake zemlje vec su odavno ostavile za sobom
onaj stepen na kome se jo nalazila grka unietnost tog doba stepen prostog
omamentisanja predmeta za svakodnevnu upotrebu. Istok je imao svoju
ariiitekturu, skulpturu, slikarstvo i ve je bio izgradio niz umetnikih uzora u
kojima su se odraavali pogiedi na svet i politiki ideali drutva koje ih je
stvorilo. Grci Vm veka raspolagali su, istina, veoma bogatom riznicom
narodnih legendi i visokim obrascinia poezije, ali njihova likovna umetnost
jo nije imala adekvatnih naina izraavanja za oblikovanje likova koje je
stvarala narodna mata. I tako su grki majstori krenuli putem
pozajmljivanja gotovih dpova i oblika od svojih suseda. Umetniki motivi,
siei i kompozicije Istoka preplavili su u to doba kao jaka plima helensko tle
i pretili su da zbriu svee, jo neojaale mladice originalnog umetnikog
stvaralatva Helena.
U traenju novih izraajnih sredstava grki majstori se obraaju ne samo
na Istok, ve i u daleku prolost svoje zenilje i obnavljaju forme proizvoda
kritsko-mikenske unietnosti koje su jo ivele u grkoj sredini. U isto vreme
oni nisu bili u stanju da naglo prekinu s tradicijama geometrijske epohe i,
preuzimajui tue, meaju ga sa svojim iskonskim nasleem. Skladnost
geometrijskog ornamentalnog sistema zamenjuje se haosom raznovrsnih
elemenata. Neki majstori prelaze na isto kopiranje orijentalnih uzora,
prilagoavajui ih samo spoljanjim izgledom shvatanjima svojih potroaa.
Ali taj period delominog naputanja samostalnosti ne traje dugo. U
procesu osvajanja novih formi grki majstori ne samo da su u potpunosti
postigli cilj ve su pronali i one puteve koji su grkoj umetnosti obezbedili
mogunost daljeg razvoja. Proces asimilacije istonjakih motiva i formi
uglavnom se zavrava ve sredinom VII veka. Krajem VII veka iz osvojenih
i na grki nain preraenih umetnikih elemenata raa se po formi i sadraju
grki arhajski stil, a u VII vekii umetnost Grke ve je poela da vri obratan
uticaj na umetnost Istoka; taj uticaj neprekidno je jaao sve do epohe
helenizma kad je postigao svoj vrhunac. Grka umetnost ne samo da je
preovladala krizu koja joj je pretila ve je iz nje izala ojaana i obogaena.

Ona je predstavljala stvarni odraz ekonomskog procvata grkog drutva i

kao takva pokazala se sposobnom za ivot.
Iz perioda orijentalizirajueg stila do nas su stigli raznovrsniji umetniki
spomenici od onih koje imarao iz prethodne epohe grke umetnosti. I upravo
u poetak ekonomskog procvata i napona stvaralakih snaga Grke pada
nastanak grkog hrama, monumentalne plastike, a verovatno, i fresaka.
Poetni stadijum razvoja orijentalizirajueg stila stadijuni direktnog
kopiranja orijentalnih uzora najbolje je zastupljen primercima proizvoda od
metala naenim na ostrvu Kritu koji je pored velikih gradova Male Azije,
kako izgleda, bio jedan od vodeih umetnikih centara tog doba. Na Kiitu,
pre svega u peini na planini Idi, gde se, prema predanju, Zevs jo kao dete
spasao od progona svoga oca Kronosa, a kasnije i na drugim raestima naeao
je nekoliko votivnih titova od kovane bronze. Ti titovi dugo vremena su
smatrani predmetima koji su uvezeni na Krit s Istoka, jer se po svojoj
tematici i stilu riisu slagaii s naom predstavom grkoj umetnosti. Na
jednom od njih prikazana je grapa koju sainjavaju heroj iz vavilonskog epa
Gilgamea, pobednik lava i bika, i dva krilata genija koja prisustvuju
podvigu heroja. Citava je grupa kopirana sa dela istonjake umetnosti. Ali
grki majstor je eleo da tu prikae likove iz narodne mitologije. Krilati
geniji ovde predstavljaju koribante sluge koje je Rea, Zevsova majka, dala
svome sinu zato da bi oni svojom drekom zagluili detinji pla i tako
omoguili njegovo spasenje. Prema torae, umetnik je upotrebio istonjaki
uzor za prikazivanje Zevsovih sluga, a samog Zevsa predstavljao je u vidu
Gilgamea. Grci su tako prikazivali svoje bogove jo krajem VIII veka.
Na istom stepenu skoro ropskog podravanja orijentalnih uzora nalaze se
i mnogobrojni proizvodi od slonove kosti, statuete od gline, alabastera i
bronze koje su pronaeni u raznim oblastima Grke. Grko poreklo u njima
primeuje se samo u jedva vidljivim detaljima, i u ninogim sluajevima
prosto je nemogue odgonetnuii da li su to uvezeni ili lokalni proizvodi.
Neto drukije okolnosti pratile su razvoj orijentalizirajueg stila u
dekorisanoj keramici. Kao to smo ve kazali, Grka je poetkom VHI veka
imala visoko razvijenu grnarsku proizvodnju i do tog vremena izgradila je
strogo logian sistem dekorisanja vaza. Razvoj trgovine u VII veku doveo je
do velikog izvoza keramikih proizvoda iz Grke, a to se, sa svoje strane,
odrazilo pre svega na proizvodnju tih proizvoda koja je primila karakter
robne proizvodnje. Meu ninogobrojnini grnarskim radionicama istiu se
radionice krupnih proizvoakih i trgovakih centara koji su poeli da rade
za izvoz i koji su svojom produkcijom snabdeli ceo bazen Sredozemnog
mora. U to vreme osobito velik znaaj stekli su Korint i Milet. Korint je u
poetku izvozio tzv. protokorintske vaze minijaturne posude sa sitnom, vrlo
tankom dekoracijom koje su izraivane u nekom nama nepoznatom centm

sevemog Peloponeza (moda u Sikionu), a zatim i svoje vlastite, neto

grublje, ali vrlo efektne proizvode. Milet je trgovao istonjako-grkom
keramikom tzv. miletsko-rodskog stila koja je izraivana kako u Miletu tako
i u drugim gradovima Male Azije i oblinjih ostrva. Podruje koje je
zahvatao izvoz proizvoda iz Korinta i Mileta biJo je vrlo veliko; ono je
zauzimalo itavo Crnomorsko primorje i skoro sve obale i ostrva
Sredozemnog mora, a neki predmeti su poeli da prodiru ak daleko u
unutranjost zemalja, na primer, u Skitiju i u oblasti du srednjeg toka Rone.
Razvoj robne proizvodnje, borba za ovladavanje spoljnim tritima i, u
vezi s tim, zahtevi za poboljanje kvaliteta dekoracija na posuu, doveli su
do nove organizacije rada u grnarskim radionicama. Novi stil dekoracije s
njegovim biljnim ornamentima i figuralnira kompozicijama zalitevao je od
majstora drukiji stepen umetnike spreme nego to je bio stepen koji se
traio za prosto geometrijsko ornamentisanje. Tako se pojavila neizbena
podele rada sa specijalizacijom majstora za oblikovanje posua, za njegovo
peenje i za njegovo ukraavanje. U vreme koje sada razmatramo neki
umetnici-keramiari uspeli su da izgrade svoj individualni stil i, kako
izgleda, uivali su izvesnu popularnost. Oni su poeli da potpisuju svoje
dekoracije na vazama, to je u oima potroaa podizalo vrednost njihovog
dela.
Visok nivo na kome se nalazila grnarska proizvodnja Grke u doba kad
je zapoeo period podraavanja umetnikih proizvoda Istoka doveo je do
toga da su se umetnici-keramiari nali u neto drukijoj situaciji od one u
kojoj su bili majstori drugih grana umetnikog zanatstva. Oiii nisu dobijali
umetnike predmete dostojne direktnog kopiiPTij^., i zato, iduci za modom,
morali su da preuzimaju samo pojedine istonjake motive i prilagoavaju ih
svojim ciljevima. Tako je zapoela borba za osvajanje novog stila u
keramici, borba koja se odvijala raznim putevima u pojedinim centrima
proizvodnje, iz cega je nastala raznolikost vrsta grke keramike Vn veka.
Uporedo s borbom stilova odvija se i borba tehnikih naina izrade. ista
silueta koja vie nije mogla da zadovolji poveane umetnike zahteve
iezava i umesto nje dolazi ili dekoracija kontura koja omoguava da se
bojom oznae i unutranji detalji slike, ili tehnika cmih figura, tj. silueta iji
se unutranji detalji izraavaju urezanini linijama koje se izvode pomou
otrog metalnog instrumenta. Obe ove tehnike ive uporedo i po nekad su
primenjene na jednom istom predmetu, ali, govorei uopte, tehnika crnih
figura tipinija je za zapadne oblasti Grke, a tehnika kontura za istone;
krajeni VII veka tehnika cmih figura odnosi pobedu. U isto vreme dekoracija
postaje polihromna. Pojavljuju se dopunske boje za obeleavanje detalja bela
i crvena, a takoe i smea u raznim tonovima. Na slikama sa konturama
enske figure esto su obojene belom bojom, a muke crvenom ili smeom.

Na proizvodima nekih radionica itava povrina posude premazivana je

belom bojom, pa su po njoj izvoene dekoracije.
Istoriju razvoja orijentalizirajueg stila u keramici moemo podeliti u tri
etape. Prva etapa je karakteristina po meavini novih motiva iz biljnog i
ivotinjskog carstva sa starim geometrijskim ornamentima; ponekad je ta
meavina vrlo haotina. Kopirajui istonjake motive, majstori jo iiisu bili
u stanju da ih osvoje, a u isto vreme jo nisu mogli da napuste stare navike;
oni su mehaniki sjedinjavali staro i novo, a nisu znali da ih stope u
harmoninu celinu.
U drugoj etapi razvoja orijentalizirajueg stila raznorodni elementi dekora
vec se povezuju u odreeiiiji sistem. Pobeuje stari sistem horizontalnih
pojaseva koji se ispunjavaju ivotinjama, a biljni i geometrijski omament
nalazi mesto uglavnom na drugostepenim delovima posuda na podnoju,
rukama i grliima, a takoe slue za ramove oko glavnih pojaseva i za
popunjavanje praznih prostora na osi izmeu figura. U to vreme stabilizuje
se klasini grki ornamenat stilizovane palmete, pupoljci i cvee lotosa,
granice brljana, pletenice i ornament tapia. Ova etapa u razvoju
orijentalizirajueg stila zastupljena je, s jedne strane korintskim, a s druge
tzv. miletsko-rodskim vazania. Prve su raene u tehnici crnih figura, druge
prvenstveno u tehnici kontura. Kako u jednom tako i u drugora sluaju
pojasevi se popunjavaju redovima ivotinja koji se bitno razlikuju od takvih
redova geometrijske epohe kako izborom slika tako i njihovim crteom i
rasporedom. Na miletsko-rodskim vazama najee nalazimo divokoze,
jelene, pantere i ptice, ali se susreu i fantastine ivotinje sfinge i grifoni.
One ili idu jedna za drugom u beskrajnom jednoobraznom redu ili se meaju
i idu jedna drugoj u susret. Crte se esto odlikuje svojom prefinjenou i
ivou i dokazuje da su majstori poznavali prirodu. Crtei korintskih vaza
mnogo su grublji, ali zato tu nalazimo vie raznih vrsta ivotinja.
U poslednjoj, treoj etapi razvoja orijentalizirajueg stila u slikama na
vazama javljaju se ljudi. Od tog momenta dekoracija vaza gubi svoj isto
ornamentalni karakter i prelazi u slikarstvo siea pripovedako slikarstvo na
vazama. Zidovi posuda slue sada kao osnova na kojoj se izvode potpune
figuralne kompozicije mitolokog sadraja koje su bile samostalne i
povezane. Meutim, majstor ne zaboravlja na to da je on na prvom mestu
umetnik-keramiar i da mu je dunost da ne samo zanimljivo prepria
odreenu epizodu iz narodnog predanja ve i da umetniki izradi vazu u
celini. Ali zbog prenoenja teita rada na likovni prikaz majstor sada iz
temelja menja ceo sistem ornamentisanja. Umesto ranije sitne podele vaze na
horizontalne pojaseve i nastojanja da se svi elementi dekoracije podvrgnu
jednoj zajednikoj meri, umesto jednoobraznog reanja jednakih motiva,
sada dolazi otra podela na glavne likovne kompozicije i drugorazredne
ornament. Za prve se rezervie slobodno mesto koje im je nuno, to zavisi i

od oblika suda, a drugi slue samo kao okvir za glavnu kompoziciju i

predstavljaju dopunski ukras vaze. Na taj nain u novim uslovinia pronaeno
je novo reenje problema harmoninog odnosa izmeu dekora vaze i njene
forme. Novi sistem ostao je na snazi tokom itavog daljeg razvoja grke
dekorisane keramike.
Pred nama se nalazi slika fragmenta atike vaze iz sredine VII veka.
Dekoracija ove vaze jo se pridrava sistema horizontalnih pojaseva s
tradicionalnim redovima jednakih figura i s ornamentom za popunu praznina.
Ali, umetnik se time vie ne zadovoljava. Na naivan nain on svom
prikazu daje izvestan mitoloki sadraj: pored jednog lika on zapisuje ime
Menelaja, i zahvaljujui tome apstraktna dekorativna kolona ratnika pretvara
se u povorku junaka Trojanskog pohoda koju predvodi spartanski kralj
Menelaj.
Ljudske figure na vazama s kraja VII veka, pored sve njihove
konvencionalnosti, ni po emu ne podseaju na nekadanje ornamentalne
figure sa vaza geometrijskog stila. To vie nisu uglaste senke koje samo lie
na oveka, ve slike ljudi od mesa i krvi s jasno izraenom konstrukcijom
osnovnih delova tela, sa muskulaturom ruku i nogu, to su ljudi koji znaju da
se kreu, da deluju i da izraavaju oseanja straha i radosti. Kopirajui
istonjake likove, grki majstori su se nauili da grafiki ocrtavaju oblike
organske prirode i ovladali su njima u tolikoj meri da su ih mogli ispuniti
novim sadrajem, nastojei da predaju likove iz svojih mitova. poto se
ovi likovi bitno razlikuju od istonjakih umetnikih likova, to su oni morali
da stvaraju nove tipove i figure putem neposrednog posmatranja prirode.
Istina, pokred figura na vazama tog stila jo su ukoeni i ograniavaju se na
nekoliko tipiziranih gestova, njihove poze su konvencionalne, poznavanje
anatomije ne ide dalje od najelementarnijih pojmova, a nekoj karakteristici
lica u njihovoj delatnosti jo nema ni govora, zbog ega umetnik mora da
dopisuje imena svojih junaka kako bi gledalac znao koga je on htio da
predstavi. Pa ipak u svim kompozicijama tog doba, koliko moemo suditi na
osnovi keramike, osea se ona radost umetnikog stvaralatva koju su
doivljavali umetnici to su prvi put posle dugotrajnih lutanja i traenja
osetili vrsto tle pod svojim nogama i ovladali svojom umetnou u tolikoj
meri da sada sav realni vidljivi svet kao i sav fantastini svet bajki, svet
helenskih mitova, postaje pristupaan njihovim kiicama.
PERIOD RANOG (600-525. G.) I RAZVIJENOG (525-480. G.) ARHAIKA

Arhitektura Istorija grke ariiitekture arhajske epohe svodi se skoro

iskljuivo na istoriju razvoja arhitekture hrama. U podizanju tog tipa zgrade
formirala su se dva osnovna sistema grkih arhitektonskih oblika, dorski i

jonski, koji su izvrili ogroman uticaj na neimarstvo ne samo kasnijih vekova

antikog sveta ve i epohe renesanse kao i novog doba.
Nije nipoto sluajno to to su glavni napori arhitekata VII i VI veka

bili usmereni u pravcu razrade arhitekture hramova. Socijalna nejednakost

izmeu pojedinih slojeva drutva u to doba jo nije nala svoju spoljnn
mardfestaciju u velikim razlikama u naina ivota: kraljevi, tirani, agrama i
trgovaka aristokratija iveli so otprilike onako jednostavno kako je ivelo i
slobodno gradsko stanovnitvo koje nije bilo bogato kao oni, i zato se nije
oseala potreba za izgradnjom raskonih dvoraca i reprezentativnih javnih
zgrada. Poto je religijski kult igrao krupnu ulogu u drutvenom i privatnom
ivotu Grka, to je, prirodno, hram postao vodei tip grke arhitekture im s
polisi sakupili dovoljno materijalnili sredstava za podizanje mnumentalnih
zdanja i iz redova svog stanovnitva izdvojili strunjake za graevinski posao
arhitekte i vete graevinske radnike.

Posejdonov hram u Pestumu.

Istorija grkog hrama pokazuje da kako je Grk stvorio bogove prema

svom liku i obliku, tako su i hramovi za te bogove graeni prema slici i
prilici uobiajenih kuca za stanovanje. Najstariji grki hramovi graeni su od
drveta i erpia na kamenom temelju, tj. od istog materijala od koga su ljudi
podizali i svoje stambene kue. Po svom planu i oblicima oni su takoe
pripadali raznim tipovima stambenih zgrada pravouglim kuama sa
dodacima ili bez njih, ovalnim i poluovalnim kuama. Kasnije su ti tipovi
bili ili sasvim naputeni ili su produili sa postojanjem samo kao retki
izuzeci. Ve krajem VII veka njih je potisnuo dorski hram koji se razvio iz
sloenog tipa pravougle kue.
Dorski

Istorija dorskog hrama poinje sa tri objekta koji su

arhitcktonski stil podignuti, otprilike, sredinom VII veka; to je hram Here u

Tirintu, drugi hrani Artemide u Sparti i hram u Orhomenosu. Sve tri zgrade u
svom
planu
imaju
oblik
izduenog
j

pravougaonika iji je manji prednji deo odvojen od glavne prostorije (naosa,

cele) poprenini zidom i predstavlja predvorje hrama (pronaos). Izbor takvog
plana za hram verovatno je izvren pod uticajem mikenskog megarona kome
je on vdo blizak po formi i rasporedu delova. To se naroito odnosi na hram
Here u Tirintu, jer je on stvarno bio podignut na mestu poruenog megarona
tirintskog dvorca i uglavnom je sauvao njegove oblike. Izdueni pravougli
oblik cele sa predvorjem zadran je kao osnovni deo dorskog hrama, ali je
bio podvrgnut izvesnoj daljoj preradi. Dmgi po vremenu hram Here u
Olimpiji bio je okruen kolonadom, a hram Here, podignut krajem VII
veka na mestu drugog, ve je imao potpuno razvijen plan dorskog hrama:
izduenu celu sa pronaosom dograenim spreda i opistodomom pozadi koji
je odgovarao pronaosu. Dva reda unutranjih stubova delila su eelu na tri
odeljenja: iroki u sredini i dva uska sa strana. Sa sve etiri strane hrani je
bio okruen kolonadom.
Na taj nain razvijeni tip dorskog hrama odraavao je osnovnu predstavu
Grka hramu kao kui gde stanuje boanstvo: jezgro itave graevine
predstavljala je cela zatvorena prostorija u kojoj je stanovalo boanstvo i gde
se nalazi njegov lik statua. Cela nije imala nikakvih ureenja utilitarne
namene, a kolonada kojom je bila okruena sa svih strana izolovala ju je od
spoljanjeg sveta. Celu i kolonadu vezivao je u jedinstvenu celinu zajedniki
krov koji je celu zgradu pokrivao poput atora. Visoki stepenasti postament
hrama sluio mu je kao neka vrsta pijedestala, a veliki oltar na otvorenom
prostoru ispred njegove prednje fasade bio je namenjen obavljanju kulta.
Normalni dorski hram uzdie se na kamenoj osnovi postolja od tri
stepenice (krepida). Iz gomje stepenice krepide (stilobata) izrastaju stubovi
ija stabla nemaju baza; stabla stubova imaju isklesane vertikalne brazde
(kanelure), segmentarne u poprenom preseku; njihov broj varira od 16 do
20. Stablo stuba suava se prema gore, ali to suavanje nije ravnomerno, jer
na sredini stabla kolone postoji proirenje (entazis). Stub se zavrava
kapitelom; prelaz izmeu stubova i kapitela obeleen je krunim trakama i
zarezima. Kapitel se sastoji od jastuka (ehinus) i etvrtaste ploe (plintus,
abakus). Na plinti poiva glavni venac kao prelaz izme potponiih delova
zgrade stubova i krova koji krunie itavu zgradu i koji istovremeno
predstavlja spoljanji oblik plafonskog pokrova nad celom i kolonadom. U
skladu sa tom namenom glavni venac ima veoma sloenu konstrukciju i
povezuje kako horizontalne tako i vertikalne linije zgrade. On se sastoji od tri
dela: arhitrava (epistll), friza i venca (gejson). Ariiitrav je sloen od glatkih
etvrtastih kamenih greda koje su prebaene sa stuba na stub; njihovi krajevi
dopiru do osovina stubova. Gomji deo arhitrava ima izgled ploe koja ispada
ispred zidne ravni. Pod njom se iznad osovine stubova i iznad srednje take
prostora izmeu stubova nalazi po jedna kratka ploica s kapljicama. Friz se

sastoji od reda kvadratnih i uih pravougaonih polja koja se smenjuju

(metope i triglifi) i koja su rasporeena u strogoj saglasnosti prema
pomenutim kratkim ploicama: iznad svake ploice s kapljicama nalazi se
triglif akraen vertikalnirn kanelurama i etvrtastim stupcima koji
predstavljaju rudiment ukrasa na elima poprenih greda tavanske
konstrukcije. Metope su obino ispunjene reljefima. Iznad friza nalazi se
venac koji ispada daleko napred i titi friz od kie; venac je odozdo ukraen
ploicama s kapljicama (mutuli). itava konstrukcija zavrava se krovom sa
dva nagiba koji nad fasadama obrazuju trougaona polja (frontoni), dok su
bone strane krova porubljene visokim obodom od terakote (sima). Krov je
pokrivan ravnim i izvijenim crepovima od gline, a kasnije od mermera.
Kinica se slivala s krova u sime odakle je oticala kroz otvore koji su obino
pravljeni u obliku lavljih glava sa otvorenim ustima. Vrh i uglovi frontona
ukraavani su figuralnim predstavama (akroterije).
Najstariji hramovi su graeni od drveta, ali je ve poetkom VI veka
poela njihova izgradnja samo od kamena, najpre od krenjaka, a zatim
delimino ili iskljuivo od mermera. Drvo se tada upotrebljavalo samo za
unutranju konstrukciju tavanice i krova. Do nas je stigao velik broj jo i
sada vrlo impozantnih, mada poruenih i razorenih, ostataka arhajskih
dorskih hramova u samoj Grkoj. Meu njima se najee sree tip tzv.
peripter, tj. hram ija je cela sa svih strana opkoljena jednim redom stubova.
Cela je u njemu obino sa dva reda stubova podeljena na tri odeljenja, ali se
kod starijih hramova nalazi i podela na dva odeljenja pomou jednog reda
kolona koji ide sredinom cele. Pronaosu se najee daje oblik portika sa dva
stuba i dva polupilastra. Opistodom je otvoren poput portika ili je zatvoren.
Opistodoma esto uopte nema. Broj stubova kako po duini tako i po irini
graevine kao i proporcije pojedinih njenih delova variraju. Dorski hramovi
prosto nas frapiraju strogom loginou, jednostavnou i skladnou svoje
konstrukcije. Teoretska misao kasne antike pokuavala je da obrazloi taj
sistem meusobnim cifarskim odnosima, pretpostavljajui da su dorski
hramovi podizani po odreenim kanonskim proporcijama. Ali ostaci
arhajskih hraniova pokazali su da nisu postojala neka utvrena pravila u
pogledu proporcija hramova i detalja njihove konstrukcije. Svaki arhitekta
reavao je postavljeni zadatak rukovodei se ukusom, konkretnim uslovima
materijala i terena koji je bio odreen za podizanje hrama, a pridravao se
samo osnovnih principa dorskog arhitektonskog sistema.
Pitanje kako se reavalo osvetljavanje cele u hraniu do sada nije
objanjeno. Najverovatnije da je svetlo u celu ulazilo samo kroz vrata, ali je
mogue da su u nekim sluajevima postojali i svedosni otvori na krovu.
Prozori se sreu samo kao retki izuzeci. Prema tome, u hramu je vladao
polumrak koji je predstavljao kontrast jarkom spoljanjem svetlu. Zidovi cele
sloeiii od kamenih kvadara sa donjim redom od visokih ploa i sa
ornamentisanim vencima, kameni arhitrav i kameni stubovi koji su bili

monolitni ili od pojedinih bubnjeva, obino su obojeni ivim bojama. To je

kao utvreno pravilo vailo za sve zgrade sagraene od krenjaka i obloene
mermernom tukaturom na koju se nanosila boja.
Etolski i jonski Dok se u evropskoj Grkoj razvijao dorski stil, u
arhitektonski stil velikim trgovakim gradovima Male Azije formirala su se
druga dva arhitektonska stila eolski i jonski. Prvi od njih nije bio toliko
rasprostranjen i izgleda da je iezao jo u VI veku. Nasuprot njemu, jonski
stil je dostigao svoj pun razvoj i u istoriji arhitekture odirgao isto tako
krupnu ulogu kao i dorski. Jonski stil se, verovatno, formirao krajem VII ili u
prvoj polovini VI veka. Osnovne crte koje karakteriu stil jonskog hrarna iste
su kao i kod dorskog hrama, ali je sistera arhitektonskih oblika neto
drukiji. Jonski stub je vii i vitkiji od dorskog; on nema entasisa i
ravnomemo se suava u pravcu kapitela. Njegovo stablo pokriveno je
velikim brojem uskih kanelura (obino 24, ali se ponekad njihov broj penje i
do 48). Kao osnova stuba slui obina etvrtasta ploa i sloena okrugla baza
iju donju polovinu sainjavaju kruni, a gornju izdubljeni protili. Kapitel
jonskog stuba sastoji se iz krunog jastuka (kimatija) koji je ukraen pojasom
nadole savijenih irokih jajolikih ova i listova sa otrim vrhom. Prelaz
izmeu stabla stuba i kimatije ukraen je nizom bisera (astragali). Na
kimatiju je odozgo stavljena druga izduena ploa koja se na dve strane
povija u zavojnice (volute). Izmeu kapitela i arhitrava nalazi se ravna
pravougaona ploa (abaka). lonski glavni venac sastavljen je od istih delova
od koji se sastoji i dorski, ali njegov arhitrav ima tri pojasa, friz mu je sasvim
gladak, bez podele na metope i triglife, a venac je izveden u obliku zubaca.
Sastavni delovi glavnog venca obino su jedan od drugog odvojeni
pojasevima ova i astragala.
lonski hram sa njegovom sklonou ka reljefnom ornamentu, sa
odsustvom triglifa i metopa koji se meusobno smenjuju u strogom redu i sa
vitkijim proporcijama stvara utisak vee lakoe i kienosti nego to je to
sluaj kod jednostavnog i strogog dorskog hrama. Zbog toga jonski hram
omoguuje vie raznolikosti u razradi plana i spoljanjoj obradi graevine. U
loniji nalazimo kako male hramove tako i hramove kolosalnih razmera koji
su u celini ili delimino izraeni od mermera i opasani itavom umom
stubova. Mermerni hram Artemide u Efesu, koji su oko 550. g. sagradili
arhitekti Hersifron i Metagen, zauzimao je povrinu od 100 55 m i imao je
dva reda stubova (takav hram se naziva dipter). Ovaj hram imao je 140
stubova, a stabla nekih od njih bila su ukraena figuralnim reljefima. U
drugoj polovini VI veka na Samosu je takoe podignut velik hram Here
Samoske koji je bio od krenjaka i merniera. Za vreme Pizistratovih sinova u
Atini je zapoela izgradnja ogromnog jonskog hrama Zevsa Olimpijskog.
Sve te impozantne zgrade nisu bile zavrene delom zbog grandioznosti
objekta, delom zbog politikih dogaaja do kojih je dolo u to doba. Kad je
Joniji zapretila opasnost od strane Persijanaca,

Kapitel jonskog stila

graevinska delatnost u Maloj Aziji i na ostrvima u njenoj blizini skoro je

sasvim zamrla, ali jonski stil je u to vreme poeo da osvaja popularnost u
evropskoj Grkoj koja je doivljavala ekonomski procvat. Jonski arhitekti su
radili u Lakoniji, Atini i Delfima, i njihov uticaj se osetio na formama i
materijalu dorskih hramova kasnog arhaika. Veina dorskih hramova
podignutih u to vreme odlikuje se vitkou stubova, to nije svojstveno
dorskom stilu, i odgovarajuom lakoom proporcija. Neki od njih (na primer,
hram Apolona u Delfima koji su podigli Alkmeonidi) graeni su, po
uzoru na jonske hraniove, ne u grubom krenjaku, vec' u mnogo vrednijem i
lepem materijalu u mermeru.
Slikarstvo

Nae poznavanje antike umetnosti pati od iz-

vesne jednostranosti. Dok se skulptura moe

prouavati na originalima i vie ili manje dobrim kopijania, dotle su primerci
slikarstva skoro potpuno izgubljeni, tako da njemu raoemo suditi samo na
osnovu indirektnih podataka na osnovu zamrene i nejasne literarne tradicije i
iskvarenih kopija i prerada. Ta praznina u naim znanjima vrlo je izrazita
zbog toga to je upravo slikarstvo bilo jako naklonjeno novim idejama i
uvodilo ih u ivot bre nego skulptura, predstavIjajui na taj nain vodeu
granu umetnosti.
slikarstvu arhajske epohe, istina, moemo da stvorimo dosta jasnu
predstavu zato to se slikarstvo na vazama VI i poetka V veka malo
razlikovalo od monumentalnog slikarstva koje se u to vreme nalazilo u
zaetku.
Sauvalo se nekoliko zemljanih metopa sa hrama Apolona u Termi (oko
600. g.) koje su ukraene slikama. Po svojoj kompoziciji, stilu i tehnici slike
tih metopa najvie podsecaju na korintske vaze iz tog vremena, i vrlo je
verovatno da su ih radili isti umjetnici-keramiari.
Tokom arhajskog perioda proizvodnja dekorisane keramike dostie najvii
stepen svog razvoja, to se moe objasnid pre svega napretkom ekonomskog i
politikog ivota Atine. Ve poetkom VI veka atinske keramike radionice
poele su da izvoze svoje proizvode na svetsko trite i da konkuriu
radionicama Korinta, Halkide, Sparte, Samosa i gradova u Maloj Aziji. Borba
za trite koja je trajala tokora pola veka zavrila se potpunom pobedom
Atine i uvrcenjem atinskog monopola na umetniku keramiku. Od sredine
VI veka pa sve do druge polovine V veka drugi proizvoai i trgovinski centri
Grke gube znaaj kao izvoznici keramikih proizvoda, dok se atinske vaze u
ogromnim koliinama izvoze kako na zapad tako i na istok i dopiru u sve

delove antikog sveta, zajedno sa glavnim produktima Atike maslinovim

uljem i vinom kojima su vaze delimino sluile kao ambalaa.
Izvesna predstava tome kako je u Atini bila organizovana grnarska
proizvodnja moe se stvoriti na osnovi obiaja, iroko primenjivanog u
atikim radionicama, da se na izraene predmete stavljaju imena slikara,
grnara i vlasnika radionica. Radionice keramike bile su koncentrisane u
atinskom kvartu koji se zvao Kerameikos" (od rijei glina).
Pretpostavljamo da su to bila mala preduzea u kojima je radilo samo
nekoliko radnika, ali sa ve strogo sprovedenom podelom rada. Na ninogim
vazama iz tog doba nalazimo potpise slikara i grnara, a prema keramikim
radionicania koje su predstavljene na vazama vidimo da se u tim radionicama
pored rada kvalifikovanih radnika primenjivao i rad pomonog osoblja: za
prenoenje
izraenih
predmeta
od
grnarskog
kola
do

peci, za raspirivanje vatre pomou mehova itd. Socijalni sastav majstora,

sudei po njihovim potpisima na vazama, bio je meovit. Pored atinskih
graana nalazimo meteke a, izgleda, ak i robove.
Dekoracije na vazama esto su izraivali visokokvalifikovani strunjaci
koji su proli ozbiljnu kolu i postali pravi umetnici u svom poslu.
Stil crnih figura Stil cmih figura koji je, kako smo ranije videli, u
keramikoin nastao u VII veku, skoro sasvim je potisnuo teslikarstvu
hniku kontura. Tehniku novinu koja je uvedena u VI veku predstavljalo je vetako bojenje
gline u cilju dobijanja jaeg kontrasta boja na pozadini i na slici. U Korintu je
povrina posude pokrivena narandastom bojom, a u Atini su sirovoj glini
dodavali materiju koja je povrini posude davala crvenkasti ton. Time se
znatno pojaavao dekorativni efekat vaza. Znato je bio poboljan i kvalitet
laka koji sada postaje gust i poprima metalni odsjaj. Nastavlja se upotreba
dopunskih boja za isticanje detalja, a belom bojom ponekad se premazuju
itave figure, prvenstveno enske. Useene linije slike ponekad se odlikuju
vanrednom finoom.
Razvoj opteg sistema dekorisanja ide putevima koji su obeleeni jo
krajem VII veka. Ostaci ranijeg vremena pojasevi ornamenta i predstave
ivotinja gube svoju samostalnu ulogu, ustupajui mesto figuralnim scenama.
Postepeno iezava i stari sistem rasporeda figura u paralelnim horizontalnim
pojasevima. Crne siluete slobodno se razmetaju po zidovinia posua, pri
emu je sve usaglaeno sa njihovom formom i veliinom; one se jasno istiu
na ravnoj, svetloj pozadini koja je osloboena ornamenta za popunjavanje.
Stil slikanja, vezan konvencionalnom tehiiikom silueta, razvija se spo ro.
Figure se, po pravilu, kao i ranije slikaju s telom okrenutim pravo, potpuno u
profilu ili u profdu; anatomski detalji svedeni su na minimum; odelo se
predstavlja kao glatka povrina koju ponekad oivljavaju sitni konvencionalni
nabori; tom povrinom obavezno se pokrivaju telesni oblici. Pri svemu tome,
poze figura, poetkom VI veka jo uvek su ograniene na mali broj
stereotipnih shema od kojih se komponuju scene vrlo raznolikog sadraja;
postepeno, zahvaljujui posmatranju prirode, stiu vie raznovrsnosti i
ivosti.
Majstori vaza sa crnim figurama u potpunosti su ovladali riznicom grkih
narodnih pria i znali su ne samo da ih prepriaju ivo i uz dodavanje
interesantnih detalja nego i da uporno rade na stvaranju umetnikih likova
bogova i heroja. Ali ni to nije sve; obrativi se realnom ivotu i crpei iz
njega nove likove, umetnici su nauili da diferenciraju ljude prema godinama
starosti, polu, etnikom tipu i socijalnom poloaju. S vanrednom tanou
prikazuju se tipovi cmaca i predstavnika severnih plemena, pojavljuju se slike
staraca i dece, radnika, pastira, zemljoradnika, gospode, sluga itd. mitoloki
siei
koji
i
dalje
predstavljaju
glavnu
temu

keramikog slikarstva obrauju se tako neposredno i jednostavno kao da su se

prikazani dogaaji odigrali pred oima samog umetnika. U tom pribliavanju
sveta bajki stvarnom svetu kao i u dekorativnoj efikasnosti slike krije se tajna
drai koju prua keramika sa crnim figurama.
Tokom prve polovine VI veka pored Adke keramiku proizvode i izvoze i
mnogi drugi proizvoaki centri Grke od kojih su najznaajniji Korint,
Sparta, Halkida na Eubeji, Samos, Klazomena i drugi gradovi Jonije. Lokalne
karakteristike stilova izgraenih jo ranije nastavljaju svoj ivot i razvijaju se
dalje, ali ranije razlike u tehnlci nestaju. Tehniku crnih figura usvajaju sve
radionice, a kontumi crte gubi svoju vidnu ulogu.
Prelaz od ematizma ka slobodnoj kompoziciji moe da se ilustruje
primerima dve vaze korintske i halkidske. Na obe su prikazane bitke. Na
korintskoj vazi ona je predstavljena kao niz odvojenih, nevezanih dvoboja
kofnponovanih simetrino, prema shemi poznatoj jo u VII veku. Halkidska
vaza daje celovitu monografsku kompoziciju, punu ivota i raznovrsnih
motiva. Majstori iz Halkide bili su Jonjani. Njima svojstvena ivost i
pripovedaka sposobnost karakteristine su i za ostale jonske majstore.
Lakonska keramika je najkonzervativnija u smislu ouvanja starih
umetnikih tradicija. Ali zato ona ee daje siee iz realnog ivota; na
jednom vru, na primer, prikazan je Arkesilaj, kralj Kirene, kako nadgleda
pakovanje mesnih proizvoda.
Atiko keramiko slikarstvo stila crnih figura neto je uzdranije i
prefinjenije od jonskog, ali nije nita siromanije u idejama i sieima. uvena
Fransoa vaza", koja je dobila ime po imenu oveka koji ju je naao, prua
nam itavu galeriju mitolokih scena. I pored shematizma koji delimino jo
preovlauje, njen autor, majstor Klitija, radei na dekorisanju Fransoa vaze"
naslikao je sve scene ivo i s obiljem originalnih detalja i motiva uzetih iz
ivota. Visok stepen u razvoju stila crnih figura u Atici postigao je majstor
Eksekija. Njegove kompozicije slobodno su razmetene na prostoru koji im je
namenjen; poze su pune ivota, a silueta postie maksimalnu jasnocu i
ekspresivnost.
Stil crvenih figura Paljivim posmatranjem realnih pojava u ivotu u
keramikom slikari-keramiari stalno su sticali nove mogunoslikarstvu sti.
Meutim, stil silueta crnih figura vezivao ih je svojom konvencionalnou i
nije im dozvoljavao da svoja otkria primene u praksi. Bio je neizbean
prekid sa tradiconalnom tehnikom crnih figura, koja je ivela oko sto godina,
i prelaz na drugi savremeniji nain izraavanja umetnikih ideja. To se zbilo
oko 530. g. kad je tehniku crnih figura zamenila nova tehnika crvenih figura.
Pri tom je ostao isd dekorativni efekat umetnikih vaza: on se zasnivao na
kontrastu dva tona crnog i crvenog, ali se njihov meusobni odnos promenio:
umesto crnih figura na crvenoj podlozi, sad se javljaju crvene figure na crnoj
podlozi. Proces dekorativnog bojenja na posudama zapoinjao je, kao
i kod tehnike crnih figura, skiciranjem na istoj povrini, s tom razlikom to
su konture figure obeleavane bojoni, a ne urezanim linijaraa. Zatim su lakom

premazivane ne samo flgure, ve i prostori posude na kojima nije bilo crtea,

tako da su se figure na toj pozadini isticale kao svetle siluete. Pomou linija
koje su pravljene istim gustim ili neto razreenim lakom svetle siluete raogle
su da budu podvrgnute daljoj obradi, ime su se pred umetnicima otvarale
nove mogunosti u pogledu konstrukcije figura i razvitka crtea.
Istorija keramikog slikarstva u periodu izmeu 530. i 480. g. predstavlja
jedno od najzanimljivijih poglavlja u istoriji antike umetnosti. U njoj se
razotkriva slika borbe starih giafikih naina s novim naelima u shvatanju i
umetnikom oblikovanju stvamosti, naelima koja su dotad bila nepoznata ne
samo Grcima ve i drugim narodima starog doba. Korak po korak osvajaju se
nove pozicije; pojedini majstori se ue i usavravaju, izgrauju svoju
umetniku individualnost i deluju na savrememke. Takmienje meu
pojedinim umetnicima pomae u pronalaenju novih principa koji krajem
pomenutog perioda postaju optepriznate tekovine grafike umetnosti.
Prve godine posle osvajanja stila crvenih flgura proJe su u savladavanju
nove tehnike. Niz majstora koji su ve bili poznati kao umetnici stila crnih
figura prihvata novu tehniku, vri eksperimente i korisli se novom tehnikom
uporedo sa starom. Njihov stil ne sadri u sebi neke bitno nove elemente. Kao
smena majstorima prelazne epohe tokom poslednje dve decenije dolazi
pokoljenje mladih majstora koje predvode dvojica visoko talentovanih slikara
Eutimid i Eufroriije. Prvoni pripada scena naoruavanja Hektora u prisustvu
Prijama i Hekube. Kompozicija se sastoji od tri figure koje se vie ne kreu
po ravnoj povrini, kao to je to bilo u slinim scenama stila crnih figura, ve
se kreu u prostoru. Hektor je licem okrenut gledaocu i njegova leva noga ve
je izvedena u rakursu. ZahvaIjujui tome, figura Hektora stie reljefnost,
pozadina dobija karakter otvorenog prostora, i itava scena pokazuje vezu sa
stvarnim ivotom. Na toj vazi nalazi se vdo duhovit natpis: Izradio Eutimid,
sin Polije, kako nikad nee izraditi Eufronije".
Eutimidov suparnik Eufronije to je ovek velike umetnike
individualnosti, majstor snanog pokreta koji je izuio anatomiju ljudskog
tela i koji je bio vrio talentovan slikar. Njegova Borba Herakla s Antejem" sa
smelom trouglastom konstrukcijom centralne grupe i majstorskim
izraavanjem anatomije oveka predstavlja visok obrazac slikarske umetnosti.
Ali u slikanju nabora na odelu Eufronije se jo nije oslobodio arhajske
konvencionalnosti.
Krajem arhajskog perioda tekovine pojedinih majstora iz prethodnih
decenija slivaju se u jedinstvenu celinu i obrazuju novi slobodni grafiki stil.
Radovi Durisa, dobrog slikara, ali umetnika konzervativnog shvatanja,
pokazuju potpuno slobodno i sigumo vladanje rakursima; oni ne istiu
anatomiju oveka, kao to je to sluaj kod Eufronija, ve pravilno izraavaju i
anatomiju i prirodnost u rasporedu nabora na odei.
Skulptura, Monumentalna skulptura, koja se pojavljuje u njeni tipovi, VII
veku, dobija u VI veku iroku primenu u cepravci i kole loj Heladi; ona je
doivela procvat kako u vidu dekorativne skulpture (frontoni, metope i frizovi
hramova, nadgrobni i posvetni reljefi), tako i u formi pojedinih statua. to se

tie statua one su prikazivale ili boanstva i kao kultne statue nalazile su se po
hramovima, ili su predstavljale obine smrtnike i u tom sluaju sluile kao
nadgrobni spomenici ili kao poasne posvete nekim linostima. Prema
grkom obiaju, ako je neki ovek posdgao neki uspeh u ivotu, on je bio
obavezan da se zahvali boanstvu koje mu je ukazalo svoju blagonaklonost i
da mu posveti neki skupoceni poklon, esto i svoju vlastitu statuu. Grki
hramovi bili su pretrpani raznim poklonima sline vrste koje su posvecivali
kako drave tako i pojedinci.
U arhajskoj epohi postojalo je nekoliko vajarskih kola od kojih je
najznaajnija u VII veku bila kritska, a kasnije kole severnog Peloponeza,
Atike, Kikladskih ostrva (uglavnom Naksosa i Parosa) i istone Jonije (Hios,
Samos i, verovatno, Milet). Svaka od tih kola imala je svoju tradiciju i svoj
umetniki pravac. Za peloponeske kole karakteristina je preciznost i
produbljenost u obradi skuJpturalnih formi i stroga tektonika statua, za Joniju
rasplinutost i mekoa formi i nena, ljupka obrada povrine, itd. Ali,
izgraujui svoj umetniki manir, pojedine kole bile su u tesnim odnosima sa
drugim kolama, jer su skulptori esto radili u tuoj zemlji i umetnika dela
pojedinih kola stajala su u optehelenskim hramovima, gde su bila
pristupana svaijem pogledu. Prema tome, tekovine pojedinih vajarskih
centara brzo su postajale svojina svih Helena, i u tom smislu moe se govoriti
optoj liniji razvitka skulpture arhajske epohe i zajedinikim zadacima
koji su stajali pred njom.
Pojavu skulpture u kamenu treba datirati u 30-te godine VII veka; po
svemu sudei, ona se najpre pojavila na Kritu. Literarna tradicija vezuje taj
dogaaj za ime polulegendarnog umetnika Dedala. Najstariji spomenici grke
plastike naeni na Kritu, statue i reljefi, izvajani su od mekog krenjaka, koji
se lako obrauje. Oni se lako raspoznaju po svom stilu ije su osnovne
karakteristike spljoteno, ovalno lice, ravna lobanja i originalan nain
eljanja kose koji podsea na egipatski.
Poevi od prve polovine VI veka za izradu statua vie se ne upotrebljava
krenjak, ve mermer; za vreme vladavine dranina Polikrata na Samosu je po
prvi put uvedeno izlivanje statua u bronzi. U prvoj polovini VI veka bronza
postaje najomiljeniji materijal za cele statue, naroito u radionicama severnog
Peloponeza. U isto vreme i rad u mermeru postie savrenstvo, sudei po
znaajnoj seriji enskih posvetnih statua koje su naene na atinskom
Akropolju
po
zgradama
poruenim
najezdom
Persi-

janaca. Opti razvoj plastike u arhajskoj epohi bio je usraeren ka reavanju

istih zadataka. Savlaujui otpor konzervativnih elemenata, progresivni
majstori tee ka osvajanju novih tekovina, ka produbljenom shvatanju pojava
realnog sveta i ka vetini da te pojave reprodukuju u svojim radovima. Pri
tom oni svu svoju panju koncentriu na mali broj tipova statua. Naga figura
mladia u stojeem stavu, kao tip mladog ljudskog organizma punog snage, i
figura devojke uvijene u odeu, takoe u stojeem stavu, to su dva najobinija
tipa statua koje su Grci VI veka shvatali kao olienje ideala junatva i lepote;
oni predstavljaju vodee tipove umetnosti, i njihova razrada privlai
stvaralake snage mnogih umetnikih generacija.
Do nas u stigle desetine statua mladia (kurosi) i devojaka (kore). Meu
njima se nalaze i zdepaste figure i figure neprirodno izduene, glomazne i
vitke, kolosi koji trostruko nadmauju normalni ljudski rast i male statuete
nasmejanih lepotica kovrdave kose i kiene odore, stroge matrone, adete s
razvijenom muskulaturom, neni deaci i devojice i svi oni predstavljeni su
uvek istoj, rekli bismo zaleenoj, nepokretnoj pozi. Kao opinjeni gledaju
preda se u jednu taku i kao da se plae bilo kakvog pokreta da ne bi izgubili
ravnoteu. Najverovatnije je da te statue predstavljaju smrtnike, ali se i kultne
statue te epohe razlikuju od njih samo po spoljanjim obelejima.
Kao obrazac enske statue iz perioda zrelog arhaika moe da poslui kora
koju je izradio vajar Antenor. Obrada odee i kose izvedena je fino i
dekorativno: hiton i ogrta razvijaju se u sitiiim naborima koji se zavravaju
uobiajenim stepenastim bordurama, kosa je uvijena u tanke kovrde i
pletenice i tako predstavlja sloenu frizuru, na rukama i u uima nalazi se
bogat nakit, a usne pokazuju konvencionalan osmeh. Pored sve svoje
konvencionalnosti i spoljanje dekorativnosti, akropoljske kore ipak
predstavljaju velik korak napred u poreenju s analognini statuama s poetka
VI veka. Odea vie nije futrola za telo, kako je to bilo u ranom arhaiku; ona
se sada usklauje s pokretima i pozom figure i naglaava konstrukciju tela.
Leva noga pomerena je napred, leva ruka pridrava skut zbog ega je donji
deo hitona zategnut i istie oblike nogu i bedara.
Kao obrazac statue kurosa moe da poslui kolosalni kuros naen na rtu
Sunionu koji datira u poetak VI veka. Kompozicija figure raena je u tri
dimenzije.
Razraeni su svi pogledi kako s lica tako i iz profila, a takoe i s lea
samo su razni aspekti sjedinjeni mehaniki, bez blagih prelaza, i deluju kao
strane etvorostranog stuba.
Kuros iz Teneje koji je izraen sredinom VI veka ne lii na statuu mladia
iz Suniona; dok su kod ovog svi delovi tela teki i grubi i meusobno slabo
povezani, dotle figura kurosa iz Teneje predstavlja atletu jakih miia i tankih
zglobova. Tom optem utisku ne smetaju pojedine anatomske greke. Majstor
jo nije bio shvatio ljudsko telo u celini, ali je poz-

Kuros iz Anavisa

Glava kore sa atinskog Akropolja

navao njegove pojedine detalje i izrazio ih je preteranim naglaavanjem,

miici kao da su napeti i spremni za akciju, to nije u skladu sa optim
nepokretnim stavom figure. U periodu kasnog arhaika vajari su ve u
potpunosti ovladali poznavanjem anatomije ljudskog tela. Sad je jo trebalo
telo nadahnuti ivotom. Ali taj odluujuci korak u istoriji plastike bio je
izvren ve u periodu strogog stila.
Tema kurosa i kore bila je glavna, ali ne i jedina tema arhajske prave
skulpture. Broj tipova postepeno je rastao. Razraivane su varijante statua
kurosa, tipovi odevenog mukarca u stojeem stavu, figure 11 sedeem stavu,
figure u hodu i u letu, predstave ivotinja, mitolokih bia (sfinge) i, u
periodu kasnog arhaika jahaa. Karakteristino je da se javlja to da se
stvoreni dp razrauje u istom pravcu kao i statue kurosa i kora, upravo u
pravcu jasne konstrukcije figure, detaljnog izraavanja anatomije i odee, ali
uz ponavljanje jedne te iste poze. Krug dpova statua u arhaiku bio je
ogranien zato jer je glavna panja skulptora usmerena ne u pravcu
pronalaenja novih kompozicija, ve u pravcu osvajanja i usavravanja starih.
Istina, to se ne moe rei za sve vajarske kole. Vajari sa ostrva i iz Jonije
imali su najvie pronalazakog duha. Na ostrvu Delosu naen je kip boginje
pobede Nike u leteem stavu. Tip letece figure u vazduhu bio je poznat u
grkom slikarstvu jo u VII veku. Predstavljanje takve figure na povrini bilo
je dosta lako trebalo je samo da joj se da poza figure koja tri, da se snabde
krilima i da se prikae tako da noge ne dodiruju ze-mlju. Meutim, postii
takav efekat u pravoj skulpturi bilo je mnogo tee, jer je statui potreban
oslonac i ona ne moe visiti u vazduhu kako to moe biti na povrini.
Nepoznati umetnik (statuii su pogreno pripisivali Arhermu) koji je stvorio
Niku Delsku naao je naivan, ali otrouman izlaz iz te teke situacije. On je
izradio Niku u arhajskoj pozi kako tri savijenih kolena, dodao joj je dva
ogrorrma krila i istovremeno pustio da joj haljina visi izmeu nogu sve do

ispod nivoa stopala. Ti nabori tkanine koji kao da su sluajno oputeni veu
figuru za postament, stvaraju joj oslonac, a istovremeno joj daju iluziju leta,
jer se noge boginje nalaze u vazduhu.
Reljef

Kao umetnika fomia reljef je odavno bio poz-

nat u zemljama Istoka, ali je na helenskom tlu

postigao posebari razvoj i dobio posebnu prinienu. Reljef, kao predstava na
povrini, srodan je slikarstvu, i ta slinost u nainima izraavanja
manifestovala se u grkoj umetnosti time to je reljef u razvoju umetnikih
fornii sledio razvoj slikarstva. Ali za pravikio razumevanje istorije antikog
reljefa neophodno je da imarno u vidu jo jednu okolnost. Grci su shvatili da
reljef zauzima sredinji poloaj izmeu slikarstva i skulpture i da on,
posedujui mogunosti za prikazivanje sloenih kompozicija sa vie figura
kao i slikarstvo, istovremeno moe tim figurama dati izvesnu prostornost. To
ga je inilo vdo pogodnim sredstvom za ukraavanje zgrada, jer je
omoguavao da se na arhitektonskim objektima izvedu kompozicije sa
temama bogovima i herojinia koje ce se videti sa velikog rastojanja. u
samoj konstrukciji grkog hrama postojali su delovi koji su bili neobino
pogodni za takve dekore: metope, frizovi i frontoni koji nisu iniali direktne
konstruktivne funkcije, pa su se mogli slobodno koristiti za

Delfi. Ostaci Apolonovog hrama

Delfi. Sveti put i nznica Atinjana

razne figuralne ukrase a da se time ne naruava jasna tektonika hrama. Tu se

otvaralo iroko polje za primenu reljefa, ali zajedno s tom primenom on je
postao dekorativan, tj. bio je vezan strogo ogranienim prostorom koji je
odreen za njega i kome je morao da se prilagodi; osim toga, umetnik je bio
duan da rauna i na celokupan arhitektonski izgled hrama.
Dekorativni reljef morao je, prema tome, da se razvija u pravcu stvaranja
jedinstvenih krupnih kompozicija koje su se prilagoavaie datom obliku
povrine i u smislu spoljanjeg uriska bile u skladu sa arhitektonskim
formama samog hrama. Taj teak zadatak nije bio reen odmah. Arhajska
epoha dala je odreene rezultate samo u pogledu frontona.
Zahtevi koji su se postavljali dekorativnom reljefu delovali su u Grkoj
pre svega na stvaranje visokog reljefa (oreljefa). Plitki reljef (bareljef) koji je
blago uzdignut na svojoj podlozi nije mogao da stvara jai vizuelni utisak,
poto se nalazio u sredini monih arhitektonskih delova dorskog hrama i na
znatnoj visini na kojoj su stajale rnetope i frontoni. To je uslovilo razvoj
visokog reljefa koji je zatim u frontonima prerastao u pravu skulpturu.
Razvoj frontonskih kompozicija odvijao se na ovaj nain. Fronton po svom
obliku predstavlja trougao, sa dve strane oivien je krovom, a sa tree
gejsonom (vencem) glavnog venca. Umetniku se postavljao zadatak da stvori
kompoziciju koja bi bila jedinstvena, koja ne bi naruavala proporcionalnost
pojedinih figura i koja bi istovremeno popunjavala ceo prostor frontona sve
do njegovih otrih uglova.

Najstarija poznata frontonska kompozicija koja je ukraavala hram na

ostrvu Krfu (stara Korkira) poetkom VI veka jo je bila vrio daleko od
zadovoljavajueg reenja ovog problema. Umesto jedinstvene kompozicije sa
vie figura majstor je tu dao niz nevezanih scena i figura. Na sredini se nalazi
ogrorana figura visoka koliko itav fronton koja predstavlja Meduzu u
bekstvu i pored nje njenu decu heroja Hrisaora i krilatog konja Pegaza. U
uglovima frontona smetene su prema srazmernoj veliini uesnika
minijaturne scene borbe: desno Zevs sa gigantom, levo jedna slina
kompozicija koja jo nije protumaena. Kako bi ublaio kontrast izmeu
ogromne Meduze i grupa malih figura u uglovima, umetnik je i desno i levo
od Meduze stavio po jednog velikog pantera koji su tretirani isto
ornamentalno.
Kompozicija kompaktna po svom sieu nalazi se na malom reljefnom
frontonu jedne od riznica atinskog Akropolja iz prve polovine VI veka.
Umetniku je ovde polo za nikom da prikae jedno od Heraklovih junakih
dela borbu s hidrom i da uspeno ispuni uglove frontona trupom zmaja
udovita i jednim ogromnim rakom koji je po Herinoj naredbi doao na
mesto borbe. Meutim, proporcije figura ove kompozicije nisu do kraja
dosledne: da bi na fronton smestio konje upregnute u Heraklova kola,
umetnik je morao da im opusti glave, pa zato oni njue raka.
Na atinskom Akorpolju naeno je jo nekoliko frontonskih kompozicija iz
VI veka.
Na piimeru tili spomenika moe se videti da se vajarski ukrasi frontona u
drugoj polovini VI veka vie ne sastoje od reljefa vec od figura koje su
delimino ili potpuno odvojene od svoje pozadine. Zahvaljujui tome,
frontonske kompozicije postale su mnogo dostupnije pogledu sa zemlje. Prvo
potpuno zadovoljavajue reenje problema frontonske kompozicije nalazimo
u skulpturama hrama Afaje, na ostrvu Egini. Oba frontona tog hrama zapadni
i istoni lie jedan na drugog kako po sieu tako i po kompoziciji, ali je stil
skulptura istonog frontona razvijeniji. Kao vreme kad je izraeno ovo delo
smatraju se 80-te godine V veka, dok je zapadni fronton izvajan verovatno
nekoliko godina ranije.
Ovde se pred nama ne nalazi reljef, ve statue potpuno odvojerie od
podloge. Lica ove kompozicije prikazana su u raznovrsnim smelim pozama.
Njihovu stabilnost obezbeuju mermerni podupirai koji su postavljeni tako
da ih gledaoci ne vide odozdo, jer su pomou njih figure bile privrene za
pozadinu, tj. za zid frontona. Obe skulpture predstavljaju scene iz mitova
zauzimanju Troje uz uee helenskih heroja, s poetka pod vodstvom
Herakla, a drugi put za vrijeme Agamemnona. Centralno mesto u obe
kompozicije zauzima Atina koja pomae Grcima u njihovoj borbi i koja je
ovde prikazana cela u stojeem stavu. Levo i desno od nje nalaze se grupe
boraca. Heroji koji su blie sredini frontona prikazani su u stojecem stavu, iza
njih se nalaze ranjeni vojnici koji padaju i naoruani vojnici koji ih prihvataju,
jo dalje su strelci u kleeem stavu i sasvim u uglovima na zemlji lee
samrtnici.

Tako je bez naruavanja zakona proporcionalnosti majstorima polo za

rukom da postignu cilj putem jednostavnog rasporeda figura koje se nalaze u
raznim poloajima.
Zadatak ukraavanje metopa je bio nita manje komplikovan. Pred
umetnicima se nalazio niz pravouglih, skoro kvadratnih polja koja su
opasivala zgradu sa svih strana i bila meusobno odeljena takvim redom
triglifa. Trebalo ih je popunid kompozicijama od kojih je svaka morala da ini
celinu za sebe, a u isto vreme da predstavlja kariku jedinstvenog kompleksa
pripovetke. Metope na zgradama u poetku VI veka nisu meusobno bile
vezane jedinstvenim sieom. Ali na atinskoj riznici u Delfima koja je
podignuta krajem VI veka oznaen je pravilan put za reenje problenia.
Umetnik je ovde kao temu izabrao dva ciklusa Heraklova junaka dela i
Tezejeve junaka dela. Svako delo je dobilo mesto na jednoj metopi, a sve
metope zajedno daju jedinstven povezan sadraj.
Zadatak dekorisanja frizova bio je sasvim suprotan zadacima kompozicije
metopa. Dok je kod metopa umetnik pred sobom imao malo kvadratno polje,
dotle je kod ukraavanja frizova on morao da misli na kompoziciju koja je
mogla da se prostire duinom itavog pojasa koji je iao oko eele zgrade. Tu
je od najveeg znaaja bio izbor teme. Junaka dela heroja nisu odgovarala
ovom zadatku, jer su ona u veini sluajeva predstavljala dvoboje sa malim
brojem figura. Za ovu svrhu najpogodnije su bile masovne bitke i povorke.
Najee se nastojalo da na svakoj od etiri strane friza bude prikazana po
jedna scena, kako bi gledalac uvek pred sobom imao neku odreenu sliku.
Friz riznice Sifnjana u Delfima podeljen je na pojedine scene.
Najuspelija je kompozicija severne strane friza gde je prikazana borba
bogova s gigantima. Scena je vrio iva i raznovrsna, figure su ovde
rasporeene u nekoliko planova.
Pored velikih zgrada reljefom su ukraavani i manji arhitektonski objekti, i
to pre svega nadgrobne stele. Na jednoj steli iz kasnog arhaika nalazimo
itavu anr-scenu. ovek umotan u ogrta stoji u slobodnoj pozi. On se
oslanja na tap i naginje se napred prema svom omiljenom psu, draei ga
desnom rukom. U izvoenju ovog reljefa postoje mnogi nedostaci, ali je
majstor bio zadovoljan svojira delom i na njega je stavio
potpis: Izradio Alksenor sa Naksosa; uivajte".
***

Umetnost arhaika esto smatraju sputanom, konvencionalnom i

shematskom i suprotstavljaju je realistikoj umetnosd V veka. Teko bi se
mogla opovri tvrdnja da su kurosi i kore, a takoe i druga dela arhajske
skulpture raena prema apstraktnoj shenii i da su im forme stilizovane i
konvencionalne. Pa ipak u tom smislu uporeivad umetnost arhaika sa
umetnou V veka istorijski je sasvim nepravilno, jer se na taj nain stvara
predstava smenjivanju umetnikih pravaca, dok se stvarno radi samo
fazama u procesu razvoja grke umetnosti kao realizmu, procesu koji se istina

nije uvek razvijao ravnomemo i koji je ponekad praen privremenim

zastojima, ali je u celini bio usmeren ka poznavanju prirode.
To je bio dug i teak put. Odraavajui unutranje protivrenosti izmeu
raznih slojeva grkog drutva, agrarne i trgovake aristokratije i obinih ljudi,
umetnost je u neprekidnoj borbi izmeu starog i novog, odumirueg i
naprednog sebi krila put ka realizmu. Na tora putu bilo je perioda kad je
izgledalo da su pobedile konzervativne tendencije. Takvo usporavanje
postepenog napretka umetnosti primeeno je, na primer, poslednjih godina
Pizistratove vladavine. Umetnici tog doba u svojim delima ispoljavaju
skJonost ka zadovoljavanju onini to su postigli i tenju ka istananosti i
spoljanjoj efektnosti. Ali taj zastoj nije trajao dugo. Iza njega je doao nov
burni polet koji je grku umetnost arhajskog perioda doveo na granicu prelaza
u novi kvalitet. Taj skok svetsko-istorijskog znaaja mora se razmatrati kao
izraz nadgradnje, koji je nastao u uslovima formiranja atinske demokratske
republike i koji je, slino samoj republici, predstavljao rezultat dugotrajnog
istorijskog razvoja.
3. UMETNOST KLASINE EPOHE

Uobiajeno je da se umetnost V veka deli na dve epohe: epohu strogog

stila i epohu Fidije koja obeleava najvec'i procvat antike umetnosti, kad su
novi umetniki principi zajedno sa unutranjim napretkom grkog
robovlasnikog drutva, dostigli svoj puni razvoj. Epoha strogog stila
predstavlja pripremni period koji se, s jedne strane, karakterie raskidom sa
arhaikom i isticanjem novih zadataka i ciijeva, a s drage strane neumenou
umetnika da konano raskrste sa zastarelim formama. Svoj preobraaj
skulptura, a delomino i slikarstvo, doiveli su vec u epohi strogog stila.
Razvoj arhitekture bio je neto sporiji; zato emo arhitekturu u celini
razmotriti u poglavlju posveenom epohi Fidije.
EPOHA STROGOG STILA (480-450. G. PRE N.E.)

Slikarstvo. Nova stremljenja epohe naroito su jasno izraPolignot

ena delima umetnika Polignota, kome je potomstvo dalo palmovu granu prvenstva meu svim
slikarima Helade, bez obzira na to to su umetnici kasnijeg perioda uveliko
nadmaili primitivnu tehniku ovog majstora. Polignot, po svom porekki
Jonjanin, roen je na ostrvu Tasosu 60-tih ili 50-tih godina V veka. Radio je u
Atini gde je zajedno sa slikarima Mikonom, Panenom i drugirna ukrasio
freskarna tzv. Sareni portik" i niz drugih zgrada podignutih u doba Kimona.
Verovatno su poslednje i najzrelije delo Polignota bile freske u leshi mestu
zborovanja Kniana u Delfima.
Svi Polignotovi radovi su propali, ali je Pausanija vrlo iscrpno opisao
delfijske freske. Lesha Kniana predstavljala je zgradu pravougaonog oblika
sa manjim unutranjim dvoriteni koje je bilo otkri veno. Na zidovima
galerije irile su se dve Polignotove freske na kojima su bile prikazane
masovne scene: Razaranje Diona" i Odisej u podzemnom carstvu". Svaka

od ovih kompozicija imala je otprilike 80 figura predstavljenih u prirodnoj

veliini.
Prema opisu Pausanije, slika Razaranje Iliona" predstavljala je Troju
ujutro posle sudbonosne noi. Gledalac je najpre video logor Ahejaca koji se
ivo i veselo sprema na dugo oekivani povratak u domovinu. Meu
pobednicima nalazi se grupa zarobljenih Trojanki, sirotih majki, ena i sirotih
keri branilaca Iliona, koje je oekivala sudbina robinja u tuoj zemlji. S
njima je Jelena vinovnica svih nesreca. Nju nije dirnula opta nesrea. Kao
ena Menelaja, ona sedi u tabu pobednika, okruena poastima i
potovanjem. Nedaleko od nje nalazila se u sedeem stavu na zemlji i u pozi
oajanja jedna usamljena figura. To je Prijamov sin, izdajnik Jelene. U elji
da osvoji simpatije Jelene, on je pouio Ahejce kako da zauzmu Troju i sada,
naputen od svih, gleda plodove svog postupka.
Iza logora se nalazi zid oko Troje koji su Ahejci ve skoro sravnili sa
zemljom. Svuda se vide tragovi nedavne bitke: razbacano oruje,
izbezumljena deca, tela izginulih. Neukrotivi Neoptolem jo nastavlja da tue
neprijatelja, a voe Ahejaca okupljene pred svetinjom ovog grada drvenom
statuom Atine sude svom drugu Ajantu koji je u zanosu borbe izvrio
svetogre. Prikazan je momenat kad je Ajant u elji da se opravda polagao
lanu zakletvu i dme navukao gnev boanstva na sve Ahejce. Pobednici nee
doekati radostan povratak u otadbinu, ve e ih uskoro snai uasna
propast. Slika se zavrava prikazom kue Antenora jedine kue koja je od
itave Troje ostala itava. Antenor i njegova porodica sprernaju se na daleki
put u potrazi za novom domovinom.
Druga Polignotova slika Odisej u podzemnom carstvu" otkrivala je
sudbinu heroja grke rnitologije na onom svetu. Ona je u stvari predstavljala
grandiozan pogovor epskim poemama Grka.
Polignotov umetniki stil, kako vidimo, u principu se malo raziikovao od
stila njegovih prethodnika. Polignotu jo nije bila poznata perspektiva, i on je
vrio raspored svojih figura u nekoliko planova, stavljajui ih jednu iznad
druge bez otre podele planova na pojaseve. Upotrebio je samo etiri
tradicionalne boje i skoro se uopte nije sluio modeliranjem figura pomou
svetlih i tamnih tonova. Ali crte mu je bio slobodan i siguran. Umeo je da
prikae svaku pozu i pokret i da da karakteristiku svakog lica.

On je bio prvi slikar koji je licima dao izraz, a odei providnost. Izraajnost i
sloboda crtea, a takoe i kompozicija sraunata do najmanje sitnice, izgleda
da su predstavljale glavna sredstva pomou kojih je Polignot postizao
umetniki efekt. Slika Razaranje Iliona" nije predstavljala jedinstvenu
kompoziciju. Ona se sastojala od pojedinih scena, grupa i figura, koje je
povezivao jedinstven sie i zajednika misao. Gledalac se sa njima postepeno
upoznavao, iduc'i od jedne do druge. Veto odabranim
seenania koje su karakterisale sad suprotna, sad slina duevna oseanja lica
na
ovoj
kompoziciji,
smenjivanjem
dramatinih
epizoda
sa
slikama
iz
domaeg,
svakodnevnog
ivota
i,
konano,
meusobnim podreivanjem
pojedinih
delova
optem
planu, Polignot je postigao to
da je gledalac posmatrao
njegovo delo sa sve veim
interesom i pred njini se
konano razotkrivala osnovna
ideja
slike,
izraena
u
sredinjoj
sceni
cele
kompozicije
Ajantovoj
zakletvi.
Za Polignota je veoma
karakteristino to to on na
svojoj slici nije prikazao bitke
i podvige heroja za vreme
zauzimanja Troje, kako su to
uvek inili umetnici epohe
arhajske
umetnosti,
vec
momenat zatija po zavretku
bitke. Troja je vec doivela
svoju sudibnu i umetnik
pokazuje kako se taj dogaaj
odrazio na pobednike i
pobeene. Sudbina pobeenih
je poznata, ali ta oekuje
pobednike? Za
centralnu
scenu kompozicije Koija iz
Deifa

Polignot je izabrao otar

psiholoki moment kad se reavala sudbina itavog pokolenja heroja,

momenat najvee napetosti svih psihikih snaga, ali uz odsustvo spoljanjeg
izraza u delovanju. Pobedila je gordost ahejskih voa, i samim tim bila je
predodreena skora propast pobednika Troje. Borbu osecanja i karaktera,
sloenost psihikih doivljaja
umetnik je istakao na prvo mesto,
dok su spoljanji dogaaji
tretirani samo kao neizbene
posledice tog glavnog uzroka.
Takvo stanovite u prikazivanju
oveka predstavlja ono osnovno
ime se Polignot razlikuje od
umetnika arhajske epohe i ini ga
srodnim
sa
velikim
predstavnicima
savremene
antike
drame
Eshilom
i
Sofoklom. Kod gledalaca njegove
slike morale su izazvati duboka
oseanja i pobuditi snana
reagovanja na duevne konflikte
koje je umetnik izrazio. Izbor
siea za sliku Razaranje lliona"
bio je u tom pogledu naroito
uspean, jer se u njemu Polignot
obratio jo sveim uspomenama
na persijsku najezdu tokom koje
1
su Grci doNesiot:
Harmodije iz grupe
,.

.,

Tiranoubice

ivljavali uspehe, poraze 1, konano, pobedu.

Polignotov uticaj na slikarstvo i skulpturu bio je veoma velik i osecao se
tokom itavog V veka. On se vrio jako odrazio i na keramikom slikarstvu
strogog stila. Bez obzira na to to se u prvoj polovini V veka pojavio niz
istaknutih, sjajnih talenata, bez obzira na proirenje tematike u smislu
ukljuivanja u nju raznih scena iz svakodnevnog ivota, dela umetnikakeramiara iz te epohe u celini su zadobila neto drukiji i manje samostalan
karakter nego ranije. Imajui pred oima vanredne obrasce monumentalnog
slikarstva, keraniiari su nastojali da ih imitiraju i pri tom su esto
zaboravljali na svoja relativno skromna sredstva i mogunosti. Grandiozne
zamisli monumentalnog slikarstva prevedene na jezik keramikog slikarstva
gubile
su svoju
snagu
i
esto
naruavale
onu
harmoni-

Ahil ubija Pentasileju. Slika na posudi velikog grkog slikara Polignota

ju izmeu dekoracije posude i njenog oblika koja je predstavljala osnovu dra

arhajske keramike. Otuda postepeno opadanje umetnikog nivoa dekorisanih
vaza, to se jasno osetilo ve sredinom veka da bi se dalje razvijalo prilino
brzo. Meutim, to to je keramika strogog stila teila ka podraavanju
predstavlja znaajan interes za nas, jer zahvaljujuci nastojanju slikarakeramiara
da
koriste
dela
monumentalnog
slikarstva
kao

uzore za slike na vazarna te epohe moemo dosta jasno pratiti uticaj stila
velikih majstora. Tako, na primer, na vazi sa slikom pogibije Pentesileje,
kompozicija je nesumnjivo pozajmljena iz monumentalnog slikarstva i
umetnik-keramiar tek je s tekom niukom uspeo da je utisne u okrugli
prostor na dnu posude. On je ak pokuao da doslovno prenese i boje svog
originala i, za razliku od uobiajenih naina kod keramiara, delimino je
obojio figure zagastim bojama. Bez obzira na strog crte, jo uvek blizak
arhaiku, obrada mitolokog siea potpuno se usklauje sa novim duhom
vremena. Ahil tek to je zario Amazonki raa u grudi tog asa sreli su se
pogledi heroja i Pentesileje, a u srcu Ahila planula je ljubav prema devojci
koju je ubio.
Novi principi Arhajske sheme u skulpturi koje su u njoj vladau
skulpturi le do V veka nisu ni u kojoj meri mogle da zadovolje stremljenja
vajara strogog stila ka produbljednoj karakteristici oveka. Zato se prvi
zadatak koji je stajao pred njima sastojao u korenitom prelomu sa zastarelim
reanjem figura po principu frontalnosti uz ravnomernu podelu teine tela na
obe noge, i u naglaavanju novih principa komponovanja statua sa
premetanjem centra teine figure ustranu od sredinje vertikalne ose. Prelaz
na novi princip postrojavaiija ljudske figure, koji je predstavljao podizanje
plastike na novi stepen, vii ne samo u poreenju sa arhajskom grkom
umetnou ve i s umetnou naroda starog Istoka, izgleda da je bio ostvaren
u procesu rada na tipu kurosa. Kurosi kasnog arhaika vajani su s punim
poznavanjem anatomske strukture ljudskog tela. Meutim, sloeni ljudski
organizam jo ostaje ukoen i njegovi pokreti to su pokreti automata. Vajari
epohe strogog stila upoznali su zakon meusobne povezanosti delova tela, na
osnovu koga pokret jednog dela neminovno povlai za sobom promenu u
poloaju drugih delova, a esto i itavog tela. Od tog asa statua je oivela, a
zajedno s tim neizmerno su porasle mogunosti vajarskog oblikovanja
sloenih likova i predstava. Vidimo da se grka skulptura, poto je jednom
zakoraila na nov put, iz osnove menja, i to ne samo s formalne strane: ona se
obogauje kako u pogledu tematike tako i u pogledu svog unutranjeg
sadraja. Umesto malog broja univerzalnih tipova arhaika pojavljuju se ivi,
oseajni i delotvorni heroji, obini smrtnici i bogovi. Prvi put dolazi do
izraaja diferencijacija u prikazima bogova i ljudi, vajari nalaze sredstva da u
ljudskom liku izraze natoveanska svojstva bogova. Pri tome, dajui likove
ljudi i bogova, umetnik se ne interesuje za sluajne osobine svake individue,
ve uzima samo njihove karakteristine crte i na osnovu dubokog
razumevanja prirode i njenih zakona preobraava ih u likove sa optim
osobinama koji u sebi nose sutinu datog tipa. U svom stremljenju ka novim,
neizmerno sloenijim ciljevima vajar odbacuje svu spoljanju raskonost
arhajskih statua i obraa se jednostavnim i strogim linijama i formaraa. Dela
njegovog
dleta
su
jasna,
jednostavna,
a
esto
ak

i suvoparna; na taj nain ona predstavljaju direktan kontrast doteranosti i

uglaenosti statua kasnog arhaika.
Iz epohe strogog stila sauvala se do naih dana, na primer, statua tzv.
koijaa iz Delfa, deo gmpe raene u bronzi; ta grupa bila je posvecena hramu
Apolona u ast pobede Gelona, tiranina grada Gele na ostrvu Siciliji, koju je
on odneo u delfskom takmienju. Grupa je predstavljala kola sa etiri
upregnuta konja, deaka koji pridrava konje, i Gelona i njegovog koijaa
kako stoje u kolima. Od cele grupe sauvala se samo figura koijaa. Ovenan
pobednikom trakom koja mu je stavljena na glavu, odeven u duge koijake
haljine, mladi stoji mirno i uspravno na svom odreenom mestu, dok kola
lagano obilaze poasni krug ispred redova gledalaca koji pozdravljaju
pobednika. Koija u rukama jo dri uzde, i samo blagi zaokret tela i glave
pokazuje da mu panja nije koncentrisana na konje. Izraz lica govori da on sa
dubokom unutranjom potresenou proivljava pobedu koju mu je darovalo
boanstvo.
Autor ovog dela nije poznat, sporna je ak i njegova pripadnost ovoj ili
onoj vajarskoj koli. Iz dosta velikog spiska skulptora strogog stila samo vrlo
mali broj imena za nas vie ne predstavlja apstraktan pojam. Od njih emo
pomenuti imena dvojice majstora koji su bili tesno povezani svojim radom
Kntije i Nesiota, kao i Mirona.
Kritija i Nesiot Vreme delatnosti Kritije i Nesiota pada u 80-te i 70-te
godine V veka. Atinski graani poverili su im izradu grupe tiranoubica"; ova
grupa trebalo je da zameni istu grupu majstora Antenora koju su Persijanci
odvukli po zauzimanju Atine. Dela Kritije i Nesiota izraena u bronzi
sauvana su u mermernim kopijama statua i u reprodukcijama na predmetima
primenjene umetnosti. Kombinacijom svih tih podataka, prua nam se
mogunost da dosta tano rekonstruiemo original. Harmodije i Aristogiton
naglim pokretom ustremljuju se na Hiparha. Njihove figure se ne dodiruju, ali
zajedniki cilj i pravac pokreta daju kompoziciji povezanost i celovitost, iako
je svaki od ove dvojice junaka vatreni Harmodije i neto oprezniji Aristogiton
koji ga titi razliito okarakterisan.
Miron

Miron, roen u gradu Eleuteri na granici izmeu

Atike i Beodje, bio je po godinama najstariji od

trojice najslavnijih vajara V veka (Miron, Fidija, Poliklet). Procvat njegove
delatnosti spada u drugu etvrtinu veka. Radio je prvenstveno u bronzi, ali
isto tako i u mermeru i drvetu, a osim toga bio je toreutik. Njemu pripadaju
pojedine statue i grupe bogova, heroja, pobednika na igrama, a takoe u staro
doba uvene statue ivotinja. Od svih njegovih dela do nas su u kopijama
stigla samo dva statua diskobola i grupa Atine i Marsije koja je stajala na
atinskom Akropolju. Miron se proslavio svojim znanjem u izradi figura ivog
stava
i
brzog
pokreta.
U
statui
diskobo-

la (baca diska) vajar je uhvatio jedan od momenata komplikovanog stava

atlete pri bacanju diska i ovekoveio je pozu u kojoj se ovek moe naci u
jednom trenutku. Gledalac sani doarava prethodne i naknadne pokrete atlete.
Koncentriui u povijenoj i napregnutoj figuri svu napetost trenutka, kao u
fokusu, Miron je svoju statuu ispunio ogromnom potencijalnom energijom,
dajuci joj pri tome skoro geometrijsku jasnocu. Drugi Mironov rad prikazuje
ga kao majstora istananog karakterisanja. To je grupa Atine i Marsije koja je
sauvana u mermernim kopijama. Sie grupe je ovaj:

Miron: Diskobol

Atina je pronala nov muziki instrument flautu, ali uverivi se u to da

sviranje na flaud stvara runu grimasu lica, ona se odrekla tog instrumenta i s
prezirom ga odbacila od sebe. U tom raomentu privuen arobnim zvucima
dotrao je do Atine satir Marsija, razuzdani umski deraon, elei da uzme
flautu. Ali Atina se zapovedniki strogim izrazom lica okrenula silenu, i ovaj
je naglo ustuknuo od predmeta koji je hteo da uzme. Grupa je izraena na
kontrastu dve potpuno razliite prirode: hladan prezir i svest vlastitom
dostojanstvu vie sile s jedne strane, a velika zbunjenost, strah i nagonska
enja nekulturnog divljeg bica s druge strane. Moda Mironu, smelom
novatoru sa jasno izraenim tendencijama ka realizmu, pripada i statua pijane
starice koja grli sud sa vinom; ova statua sauvana je u helenistikoj obradi.

Hram Zevsa Godine 456. zavrena je izgradnja grandioznog u

Olimpiji
dorskog hrama Zevsa u Olimpiji. Njegovi
skulpturalni detalji predstavljaju najpotpuniji i
svestran izraz umetnosti strogog stila. Po svojoj arhitekturi Zevsov hram se ni
po emu ne razlikuje od arhajskog periptera i bio je potpuno vezan sa starom
arhitektonskom tradicijom. Izgraen je od krenjaka, ali su skulpturalni ukrasi
metopa i frontona, kao i crep na krovu, bili od raermera. Dvanaest metopa
ukraavalo je dve ue strane hrama, a na frontonima su se nalazile dve
kompozicije sa velikim brojem figura.
Siei metopa posveeni su mitovima Heraklu. Njegovih dvanaest
junakih kanonskih dela ovde su po prvi put sistematizovani i razbijeni u
dvanaest pojedinanih scena. Mitovi, odvojeni i odeljeni do tog doba,
pretvorili su se u poemu ivotu heroja s njegovom borbom, pobedama i
tekim asovima sumnje. Na poetku serije dolazila je scena ubistva
nemejskog lava koja je mnogo puta obraivana u arhajskoj umetnosti. U
arhajskom periodu umetnici su borbn heroja prikazivali scenom kako golim
rukama davi lava; majstor olimpijske metope pretvorio je ovaj mit u duboku
psiholoku dramu. Telo udovita lei mrtvo, a Herakle, gazei ga nogom,
predstavljen je kao pravi mladic koji umesto oseanja radosti zbog pobede
proivljava dubok umor tela i duha. On kao da je tek sada shvatio svu teinu
puta koji rau predstoji, i samo je ljubazno nagovaranje Atine u stanju da ga
pokrene na nove podvige. U drugim metopama Olimpijskog hrama vajar se
vie pridrava umetnike tradicije i prikazuje samu radnju. Takva je scena
Heraklove borbe s kritskim bikom komponovana po dijagonaii u obliku dve
mase i sile koje stoje u ravnotei i deluju u raznim pravcima, tako da se ovde
napregnutost borbe istie s naroitom snagom.
Majstorska vetina autora metopa u kompoziciji i u izraavanju kako
napetosti borbe tako i u scenama koje su po spoljanjem izrazu mirne, ali su
pune dubokog duevnog proivljavanja ispoljava se svom svojom snagom u
skulpturama frontona. Istoni front nosi kompoziciju koja predstavlja borbu
Pelopsa i Enomaja. Enomaj se ponosio konjima koje mu je poklonio Ares. On
je proscima svoje kceri Hipodameje predloio takmienje pod uslovom da
prosac u svojim kolima vozi nevestu, a Enomaj ce juriti za njim u svojim
kolima i, ako ga stigne, ubie ga. Tako je Enomaj pogubio mnoge slavne
heroje, dok se nije pojavio Pelops koji je imao

Partenon. Metopa: Borba Kentaura i Lapita

Posejdonove konje. U ovom takmienju Enomaj pogine. Pelops uzme

Hipodameju za enu, a Zevs gromovima porui sara kraljevski dvor. Na
istonom frontonu prikazana je scena priprema za takmienje koja je puna
unutranje napetosti. U sredini je Zevs meu herojima, ali je nevidljiv za njih;
okrecui se na stranu Pelopsa, on kao da mu najavljuje pobedu. Levo od
Zevsa stoji gordi i saniosvesni Enomaj sa svojom enom Steropom, desno
Pelops i Hipodameja duboko zamiljeni i zabrinuti za sudbinu koja ih eka.
Dalje se niu kola spremna za trku, okruena enskom poslugom i
konjuarima. Meu njima je starac prorok iz kue Enomaja. Od svih prisutnih
jedini je on, zahvaljujui vidovitosti kojom je nadaren, znao kakva strana
sudbina oekuje kralja. On zamiljeno i tuno gleda na svog gospodara,
predosecajui brz i grozan kraj celog njegovog roda i njegove kue. U
uglovima frontona nalaze se mladii u leeem stavu koji simboliu dve reke
koje protiu kroz Olimpiju Alfej i Kladej. Mladii posmatraju s velikom
radoznalocu sve to se dogaa. Pred gledaocem stoji itava serija figura koje
su razliite po svom karakteru i poloaju i koje uzimaju raznoliko uee u
samoj drami. Centralni poloaj u kompoziciji zauziniaju glavna lica drame,
dalje od njih njeni drugostepeni uesnici i konano figure koje simboliu
mesto. Radnja jo riije poela, ali je njen kraj ve izvestan. To je isto
polignotovska koncepcija izraena u skulpturalnom oblikovanju.

Partenon. Fragment friz koji tee du itavog spoljnjeg zida cele

Drukiji je karakter kompozicije na zapadnom frontonu. Ona ne prikazuje

psihiku koneentrisanost pred dogaaj, ve samu radnju: estoku borbu koja
se rasplamsala svom snagom. Kralj Lapita Piritoj pozvao je na svadbu svoje
roake, divlje Kentaure. Na gozbi se Kentauri napiju i napadnu mladu i njene
drugarice. Otpoe borba izmeu Lapita, sa Piritojem i njegovim drugom
Tezejem na elu i Kentaura koji su povredili sveti obiaj gostoprimstva.
Borba se odvija na sve naine. Lapiti se bore orujem, Kentauri zubima i
noktima. Borba se odvija po grupama koje su prepune neobuzdanog pokreta.
Po uglovima frontona i ovde lee figure posmatraa. Meu njima dve starice,
verovatno majke Kentaura, s uasom posmatraju borbu u kojoj im ginu
sinovi. Ali u borbu je stupio Apolon, bog koji nemilosrdno progoni svako
bezakonje. On zapovedniki prua svoju ruku prema kentaurskom voi i kori
ga. Uesnici borbe ga ne vide, ali je njegovo nareenje neopozivo kao i sama
sudbina.
Na osnovi podataka koje daje Pausanija, kao autori opisanih umetnikih
skulptura na Zevsovom hramu u Olimpiji dugo su smatrani vajari Alkamen i
Peonije koji je bio rodom iz trake Mende. Dananja kritika s puno razloga
sumnja u tanost njegovih podataka. I vie od toga: danas su naunici skloni
da skulpture ovih frontona ne pripisuju dvojici umetnika,
Apolon borba Kentaura Lapita sa zapadnog tnnpanona Zevsovog hrama u Olimpiji

ve samo jednom, to je verovatno, poto i metope i oba frontona, bez obzira

na prividnu razliku u njihovoj koncepciji, odiu istom snagom originalnosti i
slobodnog, visokog majstorstva.
EPOHA FIDIJE (450-400. G. PRE N.E.)

Arhitektura Procvat atinske demokratije u V veku i vodei poloaj

Adne jasno se odrazio na njenoj graevinskoj delatnosti. Prestonica helenskog

sveta bila je ukraena nizom predivnih zgrada; ove zgrade su sluile kao uzori
arhitektama koji su radili u drugim grkim polisima, i u tom smislu Atina je
vrila snaan uticaj na opti razvoj helenske arhitekture. Arhitektonski
ansambl atinskog Akropolja ostao je u oima potomstva kao nenadmaiv
obrazac antike graevinske umetnosti.
Po povlaenju Persijanaca Atina je ostala u gomili ruevina i ponovna
izgradnja grada predstavljala je nasunu potrebu. Jo za vreme Kimona u
gradu je podignut niz novih zgrada, ali tek posle uzdizanja Perikla i posle
prenoenja blagajne Atinskog pomorskog saveza u Atinu drava je u punoj
meri razvila delatnost na rekonstrukciji prestonice. Tokom 30 godina
Periklove vlasti planiran je i delimino ostvaren ogroman program izgradnje.
Taj
program
sastojao
se
iz
tri
dela.

Prvi veliki graevinski poduhvat Perikla bilo je podizanje tzv. Dugih

bederaa koji su Atinu vezivali s Pirejem i predstavljali zavrnu izgradnju
odbrambenog sistema prestonice i njene luke protiv spoljnih neprijateljskih
napada. Zatim je, verovatno oko 450. g., izvrena potpuna rekonstrukcija Pireja,
prema projektu koji je razradio arhitekta Hipodam iz Mileta prvi, koliko je
poznato, propagator ideje planske izgradnje gradova. Poetkom 40-tih godina
pristupilo se potpunom preureenju Akropolja na eemu je radilo nekoliko
arhitekata pod optim rukovodstvom Fidije.
Stena na kojoj je podignut Akropolj predstavlja prirodnu uzviicu (oko 150
ni iznad morske povrine). Ona se nalazi usred atike doline i ima nepravilan,
izduen oblik. Njene padine su strme i nepristupane sa svih strana, osim sa
zapadne.
Jo 11 mikensko doba Akropolj je predstavljao centar grada i njegovu
tvravu. U njemu su takoe bili skoncentrisani i najstariji kultovi grada. Poto
je zavrena izgradnja odbrambenog sistema grada, Akropolj je izgubio znaaj
vojnog objekta i pojavila se misao njegovom pretvaranju u stenu Atine"
kultni i reprezentativni deo grada.
Rekonstrukcija Akropolja zamiljena je prema jedinstvenom planu kome
moemo samo da nagaamo, jer je njegovo potpuno ostvarenje bilo spreeno
Peloponeskim ratom. Istina, i ono to danas postoji sasvini je dovoljno za to da
adnski Akropolj uvrstimo u najlepe arhitektonske ansamble koje je ovek
uopte stvorio. 448. g. zapoeta je i 432. g. dovrena izgradnja Partenona,
glavnog hrama Atine Device. 438. g. poela je izgradnja Propileja sveanog
portika Akropolja. Otprilike 420. g. sagraen je mali hram Atine Nike, a izmeu
420. i 406. g. na sevemoj padini Akropolja podignut je Erehtejon.
Propileji, kroz koje je prolazio put za sveane procesije, orijentisani su
prema velikom trgu izmeu Partenona i Erehtejona; na tom trgu pred
Partenonom uzdizala se ogromna statua Adne Promahos (Predvodnica u bici),
rad Fidije. Ta statua koja je u izvesnoj meri predstavljala kompozicioni centar
celokupnog kompleksa Akropolja, bila je tako velika, da se blesak njenog
koplja i lema video daleko van grada. Pored statue Atine prolazio je put za
procesije oivien statuama i stelama; taj put je iao izmeu Partenona i
Erehtejona tako da je ceo Akropolj delio na dva dela: severni i juni. Po
rubovima stene nalazili su se manji hraniovi, opasani zidovima, i drugi objekd
kao okvir itave panorame.
Nad celim kompleksom krupnih i malih objekata Akropolja dominirao je
Partenon. Sagraen na najviem delu brega, blizu njegove june padine,
Partenon se video sa svih strana, i izgledao je kao da izrasta iz stene i kao da
predstavlja njen prirodan zavretak. U tom vanredno srenom izboru mesta za
glavni hram, u usklaenoj formi Partenona sa njegovim podnojera
akorpoljskom stenom i s karakterom itave panorame adke ravnice, i, konano,
u svesnom potinjavanju ostalih objekata Akropolja glavnoj zgradi u svemu
tome
osea
se
genijalna
zamisao
umetnika.
J

Umetnik je uspeo da svom zadatku prie sa mnogo irine i da ostvari misli i

elje celog naroda koje su pronosili ninogi narataji. Akropolj je predstavljao
centar Atine jo u mikensko doba.
Partenon je bio sav od pentelikog merniera, ukljuujui ak i crep za krov.
Radovi na njegovom podizanju trajali su 16 godina, a svojom lepotom
prevazilazio je sve druge hramove Helade. Prema antikoj tradiciji, gradili su ga
arhitekti Iktinos i Kalikrates, ali je opte rukovodstvo radovima i tu, kao i u
ostalim gradevinskim poduhvatima za vreme Perikla, pripadalo Fidiji.

Plan Partenona

Partenon je dorski peristilni hram, podignut na stilobatu od tri stepenice. Od

uobiajenog plana dorskog hrama odstupa u dva pravca. Prvo, zadivljuje
znaajna irina cele u poreenju s njenom duinoni i u skladu s tim poveaiije
broja stubova na fasadania hrama; ovde ih je osam umesto uobiajenih est.
Drugo, skree na sebe panju niz joxiizama koji su nali mesta u tom dorskom
hramu; jonski stubovi u zapadnom delu cele i jonski friz oko cele, tj. meavina
dva stila u istoj zgradi dorskog i jonskog. Cela Partenona podeljena je zidonx na
dva nejednaka dela istoni i zapadni; ispred svakog od tih delova nalazi se
spoljni portik sa antania i est stubova. Svaki portik vezan je s delom cele koji
rau pripada velikim vratima. Zapadna polovina cele nije imala kultnu namenu i
uglavnoni je sluila kao riznica. Meutim, u istoxioj polovini cele nalazila se
kultna statua Atine Device. Ova statua je sa tii strane bila opasana kolonadom.
Statua je bila neobina kako po svom materijalu (zlato i slonova kost) tako i po
svojoj veliini: njena visina iznosila je otprilike 12 metara, a irina njenog
mermernog postolja ugraenog u pod preko 8 metara. Da bi tako velika statua
mogla da se smesti u celu, bilo je nuno proirenje cele, to je sa svoje strane
dovelo do poveanja broja stubova na fasadama zgrade i uticalo na njene
proporcije uopte. Preraa tome, plan itavog Partenona ima polaznu taku statuu
Atine i u tom smislu predstavlja, po svojoj strogoj loginosti, izuzetno
jedinstvenu celinu.
Statua Atine bila je ne samo formalni nego i idejni centar itave kompozicije
hrama, to se veoma jasno isdcalo u njegovom skulpturalnom oblikovanju
metopama, dvema kompozicijama na frontonima i skulputralnom frizu.
Tematski zadatak svih tih skulpturalnih ukrasa sastojao se u proslavljanju
boginje Atine i naroda ija je zatitnica bila. Ali dorski hram ne poznaje friz kao
neprekinutu skulpturalnu celinu. Da bi friz doveli u vezu s metopama i

frontonima, arhitekd graditelji Partenona obradili su glavni venac portika cele

kao jonski glavni venac i ukrasili ga skulpturalnim frizom koji se produavao i
du bonih strana cele tako da je obuhvatao celu kao jedna celovita traka.
Graditeljima Partenona savreno je polo za rukom da izvedu teko
kombinovanje dva stila na jednom arhitektonskom delu; oni su nali nain da
jednostavnost i velianstvenost svojstvene dorskom stilu harmonino sjedine s
lakoom i kitnjastim sjajem unutranje izrade, to je svojstveno jonskom stilu.
Obiaj da se ulaz u hram ili dvorac ukrasi sveanim portikom postojao je u
Grkoj jo u mikensko doba. Propileji, koje je izradio arhitekta Mnesikle,
zameiiili su preanje zdanje istog tipa, ali su zastarele, jednostavne forme VI
veka bile razvijene u divan arhitektonski ansambl.
Propileji, koji su u celini od pentelikog mermera, uzdiu se na zapadnoj
padini Akropolja; ta strana je jedina pristupana, a Propileji su se nalaziH na
onom mestu gde je bio odbrambeiii zid Akropolja. Zidovi Akropolja ovde ne
idu ivicom gornjeg platoa brega, vec neto nie, tako da su Propdeji morali da
se izgrade na padini. Mnesikle je taj zadatak reio na sledei nain. Srednji deo
Propdeja predstavlja irok zid kroz koji ide pet prolaza i koji zatvara pristup na
Akropolj; ispred tog zida, i iza njega, nalaze se dve terase s porticima, spoljna i
unutranja, koje lee na raznim nivoima (oko 2 m razlike) i meusobno su
vezane stepenicama. Fasade oba portika bile su identine i sastojale su se od
est dorskih stubova i frontona kojima su bile krunisane. Stubovi spoljanjeg
portika naslanjali su se na stilobat od tri stepenice, a izmeu srednjih stubova
prolazio je irok put koji je ravnomernim usponom iao pravo kroz Propileje, i
neposredno vezivao Akropolj sa gradom. Unutranja izrada portika bila je
veoma lepa. Plafon spoljnjeg portika stajao je na jonskim stubovima i sastojao
se od mermemih greda i kesona ukraenih zlatnim zvezdama. Mnesikle je
projektovao i zgrade uz Propileje spolja, ali potpuno je bila ostvarena samo
severozapadna zgrada koja se konstruktivno vezala za spoljni portik; ta zgrada
je verovatno sluila za galeriju slika. S june strane trebalo je da joj odgovara
identina zgrada, i ona je podignuta ali u znatno umanjenom vidu. Velike sale
koje je trebalo izgraditi uz Propileje, severoistono i jugoistono od njih, ostale
su samo u projektu.
Jo pre poetka radova na podizanju Propileja poverena je arhitekti
Kalistratu izgradnja hrama Atine Nike, na izboiiii akropoljske stene, odmah do
Propileja s june strane. Podizanje hrama na tom platou bilo je nespojivo s
ostvarenjem itavog projekta Propileja, i Mnesikle, kao autor zdanja civilnog
karaktera, morao je da se povue pred interesima religioznog karaktera i da svoj
prvobitni plan smanji. Mali i vrlo elegantan hram Nike, izraen u atikojonskom stilu i sav od mermera, prosto se prilepio na vetaki uvrenom
platou iznad same strraine akropoljskog zida.
etvrta zgrada arhitektonskog ansambla Erehtejon manji hram bio je takoe
izraen u atiko-jonskom stilu i nalazio se kraj severnog zida Akropolja. To
mesto je veoma nepodesno za podizanje zgrade, jer je zemljite neravno i ima
otru strminu s istoka na zapad i sa severa na jug. Razlog zbog ega je upravo
ovo mesto izabrano za podizanje hrama lei u tome to su ovde bili
koncentrisani najstariji kultovi Atine, i Erehtejonu je odreena namena da u
jednoj zgradi obedini te kultove. Odatle njegova svojevrsnost i sloenost.

Glavni deo zgrade ima oblik pravougaonika sa uskim stranama okrenutim na

zapad i na istok. S istone, seveme i june strane uz njega su dograeni portici,
a ispred zapadne fasade nalazilo se malo dvorite. Citava zgrada je jednim
zidom podeljena na dva nejednaka dela koji su se nalazili na razliitom nivou
terena. Istoni deo bio je posveen kultu Atine Polias (Zatitnica polisa") i u
njemu se nalazila drvena statua boginje (Paladion) koja je, prema predanju, pala
s neba. Zapadna polovina hrama takoe je podeljena niskim zidom na dva dela.
Deo koji se nalazio neposredno uz hrarn Atine Polias bio je posvecen Erehteju
legendarnom kralju Atine koji je kasnije izjednaen sa Posejdonom. Ispod poda
cele Erehtejona nalazila se podzemna prostorija u kojoj je bilo tzv. Erehtejevo
more izvor slane vode; prema predanju, njega je otkrio Posejdon za vreme svog
spora s Atinom oko vlasti nad Atikom. U tom podzemlju iveo je ogroman
zmaj, olienje Erihtonija, sina Zeralje, mitskog kralja Adne, osnivaa kulta
Atene Polias koji je smatran dobrim genijem atinskog naroda. Dvorite je
predstavljalo svetilite Kekropa, sina Zemlje, prvog mitskog kralja Atine, i
jedne od njegovih kceri Pandrose boginje plodnosti. Tu su posetiocima
pokazivali Kekropov grob, kao i svetu rnaslinu koju je posadila Atina za vreme
svog spora s Posejdonom.
Spoljanje arhitektonsko oblikovanje celog hrama bilo je skopano s velikim
tekoama zbog nejednakog nivoa zapadnog i istonog dela zgrade. Erehtejon je
tretiran kao cela hrarna sa dve fasade na njenim uim stranama. Na istonoj
strani nalazio se otvoren portik sa antama i est stubova. Sa zapadne strane su se
takoe nalazile ante i etiri stuba ugraena u zid; meutim, oni nisu stajali na
stilobatu, vec na terasi zida ija je visina odgovarala razlici nivoa oba dela
zgrade. Pri takvom reenju, razlika u visini stubova istone i zapadne fasade
bila je manje uoljiva, a itava zgrada mogla je da dobije zajedniki krov i
jedinstven friz koji ju je opasivao sa svih strana. Zadivljuje lepota izrade
Erehtejona spolja. Vrata njegovog severnog portika i prozori istone fasade
imaju okvire od mermera to je prvi sluaj u antikoj arhitekturi; ornamenti tih
okvira izraeni su vanredno fino i precizno. To se moe rei i bazama i
kapitelima stubova. Juni portik ima veoma originalnu konstrukciju. Ulogu
stubova ovde vre figure devojaka koje na svojim glavama nose itav glavni
venac portika. To je tzv. portik karijatida. Za razliku od starijih analognih
figura, karijaride Erehtejona ne stoje na mestu pritisnute teinom svog tereta,
ve se oveku ini da ga nose bez velikog napora i da koraaju u taktu kao
kanefori u sveanim povorkama.
Graevinska delatnost Periklove epohe nije se ograniila na rekonstrukciju
Akropolja, ve je zahvatila i donji deo grada Atine, kao i drage gradove Atike.
Uticaj novih arhitektonskih fornii, koje su razradili atiki arhitekti, irio se
daleko van granica Adke.
U mermemim dorskim hramovima te epohe zapaa se tenja ka velikoj
vitkosti i lakoi proporcija, kao i sklonost ka uvoenju jonizma u dorski stil. U
Apolonovom hramu u Figaliji (Arkadija) koji je izgradio Iktinos, graditelj
Partenona, po prvi put se javljaju stubovi sa korintskim kapitelima gde osnoviii
ornament predstavlja akantusovo lie.
U jonskim hramovirna dominira izmenjen jonski stil, tzv. atiko-jonski stil
koji se od isto jonskog razlikuje neto drukijim oblikom baza, kenelura i
kapitela stubova.

U Periklovo doba podizane su i velike zgrade namenjene javnim skupovima;

to su prve zgrade te vrste koje su sauvane do naih dana. Pod istonom
padinom Akropolja jo poetkom Periklove vladavine sagraena je velika
koncertna sala (Odeon). Iktinos je u Eleusini projektovao divari memiemi
telesterijum (sala za skupove posveenih u misterije).
Skulptura

Epoha najveeg procvata grke umetnosd to

je epoha Fidije. Ona s punim pravom nosi ime

velikog umetnika koji se nalazio na elu atike kole u vreme kad je Atina
predstavljala umetniki centar cele Helade.
Fidija, sin Harmida, poreklom Atinjanin, bio je uenik peloponeskih
majstora. Za vreme Kimona Fidija je vec radio u Plateji i u Delfima na statuama
koje su podizane u ast pobede Grka nad Persijancima. Prema tome, Fidijina
mladost podudara se s procvatom strogog stila. Poetkom 40-tih godina Fidiju
je, u to doba ve zrelog umetnika, angaovao Perikle za radove na
rekonstrukciji Atine. Fidija je rukovodio tim radovima sve do 432. g., kad je bio
umean u politiki proces protiv Perikla i optuen za utaju jednog dela zlata
namenjenog za izradu statue Atine Device, preraa tome, za svetogre, zbog
ega je bio zatvoren. Kad je osloboen na osnovu garancije i kaucije koju su za
njega uplatili stanovnici Elide, Fidija se preselio u Olimpiju i tu je izradio svoje
najuvenije delo statuu Zevsa Olimpijskog.
Od dosta brojnili Fidijinih radova kojima govore antiki pisci nije sauvan
nijedan; pa ipak, njegov umetniki lik ocrtava se prilino jasno,

delom zahvaljujui antikim opisima njegovih dela, delom zahvaljujui

kopijama i reprodukcijama njegovih radova meu kojima znaajno mesto
zauzimaju spomenici naeni u grkim kolonijama na obalama sevemog
Crnomorskog primorja, a najvie na osnovu ostataka skulpturalnih ukrasa sa
Partenona koji, iako nisu izraeni lino rukom samog Fidije, bar su raeni pod
njegovim nadzorom i prema
njegovim
nacrtima
i
maketama.
Od dva najuvenija
Fidijina rada kultne statue u
Partenonu i u hramu Zevsa
u Olimpiji, prvi je poznatiji.
To je bio pravi kolos, visok
12 metara (raunajui i
postolje), raen prema tzv.
hriselefantinskoj tehnikoj
metodi koja se sastojala u
tome da je drvena statua
oblagana tankim listiima
zlata i slonove kosti.
Atinina statua stajala je
u dubini cele Partenona
okrenuta licem prema ula-

Atma partenos Kopija Fidij]ne sta(ue

zu u hram. Boginja je imala

obian peplos, podvezan u struku, a preko njega
na grudima egidu s kopom
u obliku Meduzine glave.
Desna ruka joj je poivala
na stubiu i na dlanu te ruke
drala je malu statuu
Pobede,
takoe
hriselefantinsku.
Levom
rukom je dodirivala tit koji
se nalazio pored nje; koplje je bilo naslonjeno na rame boginje. Iz unutranje,
udubljene povrine rita izvlaio se ogroman zmaj, Erihtonije, dobri genije
Akropolja. Mali stub i tit predstavljali su okvir monumentalne statue i
povezivali ga s celokupnom arliitekturom cele. Jednostavne, vertikalne linije
peplosa
postepeno
su
prelazile
u
sloenu

igru linije na egidi koja je bila izraena u obliku krljuti i kojoj su male zmije
inile okvir; nad egidom se izdizao lik boginje u sjaju divnog zlatnog lema.
Izrada statue zadivljuje svojim bogatstvom. Slem je bio prekriven kovanim
biljnini figuralnim ornanientima. Na izboenoj povrini tita nalazio se reljef
koji je prikazivao bitku s Amazonkama, a na njegovoj unutranjoj strani scene
sa bitkama bogova protiv giganata izraene u bojama; na obodu sandala reljefni
prikazi kontrauromahije sve mitoloki dogaaji u kojima se proslavljala pobeda
bogova nad stihijskim silama prirode. Na prednjoj strani postamenta nalazio se
reljef od zlata i slonove kosti koji je prikazivao mit roenju Pandore;
novoroene okrueno bogovima koji ga darivaju najskupocenijim poklonima
namenjenim celom ljudskom rodu. Fidijina Atina stajala je pred svojim naro
dom kao olienje svetlog naela mudrosti i lepote, kao mona Zevsova ki koja
je Atinjanima darovala pobedu i blagostanje.
Statua Zevsa Olimpijskog nadmaivala je statuu Atine Device ne samo po
veliini (14 metara visine) i raskonoj izradi ukrasnih detalja ve i po dubini
umetnikog tretmana. Na alost, nisu sauvane reprodukcije ovog dela velikog
umetnika, ako se izuzmu njegovi niinijaturni prikazi na monetama iz II veka
n.e.; jedino opisi oevidaca daju izvesnu predstavu njemu. Zevs je bio
prikazan kako sedi na prestolu koje je izraeno od crnog drveta, slonove kosti i
zlata i ukraeno dragim kamenjem; presto se nalazio na postamentu sa
balustradom od belog mermera. Postament, presto i klupica ispod Zevsovih
nogu, sve je bilo ukraeno mnogobrojnim zlatnim reljefima i pravim
skulpturama. U tako raskonom okviru nalazila se velianstvena ali jednostavna
figura vrhovnog boga. Njegovo lice, obnaeno poprsje i noge bili su od
slonovae, sandale i kosu krasio je lovorov venac od zlata. U desnoj ruci Zevs je
drao hriselefantinsku statuu Nike, a u levoj skiptar sa oriom. U antiko doba
ljudi su se naroito divili izrazu lica ove statue. Fidijin Zevs nije bio strogi bog
koji kanjava gromovnik, ve, prema reima jednog andkog pisca, ,,olienje
najvie blagosti, darodavac ivota, otac, spasitelj i hranitelj ljudskog roda". Lik
Zevsa koji je dao Fidija ostao je kao kanon tokom itave antike.
Vajarsko oblikovanje Partenona sastojalo se od 92 metope, dve kompozicije
na frontonima i friza koji je bio dug 160 m i sadravao vie od 550 figura.
Grandioznost tog dekorativnog ansambla, izraenog u toku jedne decenije,
govori tome da ga nije mogao zavriti samo jedan ovek. Ve i sam mernier
koji je korien za izgradnju Partenona pokazuje da su ga obraivali majstori
raznih pravaca koji ni izdaleka nisu bili jednakih sposobnosti. Pa ipak, skulpture
Partenona s pravom moemo smatrati Fidijinim delom u irem smislu te rei.
Oigledna je celovitost u optoj zamisli tih ukrasa, stil skulptura, i pored
izvesnih razlika, u sutini je monolitan i mogla ga je stvorid samo kreativna
fantazija jednog velikog umetnika kakav je bio Fidija, rukovodilac izgradnje
hrama. Divni ukrasi nisu sauvani u celini. Mnogo toga je propalo, to
vremenom, to preradom
Partenona najpre u hriansku crkvu, a zatim u damiju. 1687. g. Partenon, koji
je u to doba sluio kao skladite baruta, pretrpeo je strahovitu eksploziju. Tom
prilikom velik broj skulptura bio je uniten i razbijen. Od metopa, ostalo je samo
18 ploa s june strane hrama. Prema sauvanim ostacima drugih metopa, kao i
prema crteima izraenim po metopama u doba dok jo nisu bile toliko
upropaene, polo je za rukom da se sa veom ili manjom verovatnoom
rekonstruiu siei pojedinih mitskih legendi koje su bile prikazane na

raetopama. Na istonoj fasadi bila je predstavljena bitka bogova s gigantima, na

zapadnoj bitka s Amazonkama. June metope su, izgleda, u celini bile
posveene mitu bici s kentaurima, dok se na severnom delu metopa koji je
inae najvie stradao mogu naslutiti scene vezane za prie razaranju Troje i za
najstarije mitove koji se odnose na Atinu. Prema svojoj idejnoj sadrini, metope
su delimino ponavljale siee reljefa koji su ukraavali Atininu statuu i koji su
simbolizovali pobedu Grka i njihovih bogova nad mranim snagama svemira
pobedu kulture nad divljatvom.
Teme kompozicija na frontonima Partenona pozajmljene su iz mitova
neposredno vezanih za Atinu i, prema tome, direktno su se odnosile na uspon i
razvoj Atike. Na istonom frontonu bilo je prikazano udotvorno raanje Atine
iz glave Zevsa, na zapadnom njen spor s Posejdonom oko vlasti nad Atikom: na
Akropolju su se sastale sudije kralj Atine i njegova porodica pred kojima su
bogovi demonstrirali svoju moc. Posejdon je trozupcem udario stenu i iz nje je
potekla morska voda; Atina je udarcem koplja zemlju stvorila prvu maslinu;
sudije su reile spor u korist Atine, i otada je boginja zavladala na Akropolju.
Od kompozicije koja sa svojim mnogobrojnim figurama predstavlja taj mit
sauvane su sarao tri oteene statue i niz velikih i malih odlomaka drugih.
Meutim, zahvaljujui sumarnom crteu cele kompozicije koji je izraen pre
eksplozije 1687. g., kao i rekonstrukcijama pojedinih grupa sa frontona na
raznim spomenicima primenjene umetnosti, naroito na reljefu dekorisane vaze
koja je naena u Keru, mogue je da se u optim konturama rekonstruie
poloaj figura. Nasred frontona nalazile su se dve ogromne figure boanstava
koja se spore, obe prikazane u momentu kad vre uda. Posejdon koji tek to je
udario svojim trozupcem stenu, zauen je iznenadnom pojavom maslinovog
drveta koje je u tren oka izraslo izmeu njega i Atine; jako uzbuen, on je
ustuknuo nazad, u pravcu kola koja ga oekuju. Atina, ponosna i srena zbog
svoje pobede u sporu, hita na suprotnu stranu svojim konjima koje s mukom
zadrava Nika. Iza kola bogova nalaze se grupe svedoka i sudija kraljeva i
heroja Atike s njihovim porodicama, a u uglovima su figure mladia i devojaka,
kao olienja reka i izvora Atike. Kompoziciju sa istonog frontona tee je
rekonstruisati zbog toga to je njen centralni deo propao davno pre eksplozije
1687. g. Ali zato su dosta dobro ouvane figure koje su zauzimale bone delove
frontona. Mesto gde se odigrava scena sa ovog frontona je Olimp. Deo unitene
kompozicije bio je verovatno ispunjen figurama stanovnika Olimpa koje su se
grupisale s obe strane prestola na kome je sedeo Zevs; pored Zevsa nalazila se
Adna koja se prvi put javlja pred njim u monientu kad je ovenava Nika. Vest
sudu jo iiije stigla do bogova koji se nalaze neto dalje od centralne grupe. U
levom uglu frontona sede dve zagrljene boginje -

Predstava Zevsove statue na moneti iz Elide

verovatno Demetra i Kora. Ka njima hita glasonoa bogova Irida s dobrom

veu. Demetra vec slua njene rei, dok Kora jo nema pojma onome to se
dogodilo. Iza Kore je figura mladog Dionisa. Njegove misli odlutale su daleko
od dogaaja koji se odigrava na Olimpu. U pozi blaenog mira on je prilegao na
zenilju i pozdravlja raanje sunca Heliosa; njegovi konji ije glave proviruju iza
uglova t'rontona kao da se diu iz talasa Okeana. Na desnom krilu frontona
ovim figurama odgovaraju grupe triju boginja, moe biti, boginja sudbine
Mojra, i kola Selene (Meseca). Samo jedna cxl Mojra se upola okrenula ka
Zevsu; ostale, od kojih se jedna naslonila na kolena druge, usredsredile su svoju
panju na Selenu koja zajedno sa svojim konjima ponire u Okean.
Samo etvrtina veka odvaja frontone Partenona od frontona na hramu Zevsa
u Olimpiji, a kako je ogromna razlika meu njihovim kompozicijama! Stroga,
surova tektonika olimpijskih frontona ustupa mesto slobodi, raznolikosti i
bogatstvu motiva. Iezava otro naglaavanje srednje, vertikalne osi frontona,
stroga gradacija figura na stojee, povijene i leee i njihov raspored paralelno
sa povrinom pozadine. Saglasnost oba krila frontona u Partenonu postignuta je
optom ravnoteom masa meu kojima vlada neograniena sloboda. Figure su
rasporeene ukoso prema pozadini i prednjem planu, i zahvaljujui tome izgleda
da se one nalaze na otvorenom prostoru. Trougli okvir frontona ne sputava
matu umetnika. I vie od toga, u sceni raanja Atine umetnik je uspeo da stvori
iluziju potpunog oslobaanja od arhitektonskog okvira i da time konano
savlada osnovnu tekou u stvaranju kompozicija na frontonima. Helios i
Selena, dva nebeska svetla koja se meusobno smenjuju, pruaju okvir sceni
sastanka bogova na Olimpu. Dok se Helios pomalja iznad povrine veite reke
Okeana, koja svojom vodom zapljuskuje celi svet, i dok prvi zraci Heliosa
obasjavaju vasionu, Selena za sobom odvodi none sene u Okean. Olimp s
njegovim bogovima prenosi se u kosmiki beskraj.
Stvarajui friz Partenona, Fidija je imao toiiko hrabrosti da je za ukras hrama
izabrao sie ne iz mitologije, vec iz realnog ivota sveanu povorku koja se
prireivala u Adni za vreme praznika Velikih Panateneja. Panatenejska povorka
uvek je predstavljala centralni deo praznika. Cela atika drava, u licu svojih
predstavnika, svrstana u povorku polazila je na Akropolj da bi boginji predala

nov peplos i zlatni venac i izvrila sveano prinoenje rtve hekatombu, u ast
svih olimpskih bogova. Fidija je tu sveanost ovekoveio u svom frizu i samim
time kao da je heroizovao atinski narod, stavivi njegovu predstavu uz
predstavu bogova i heroja. On je sjajno savladao tekoc'u da se povorka
rasporedi na sve edri strane zgrade. Kao polaznu taku Fidija je uzeo
jugozapadni ugao hrama i odade je usmerio povorku u dva pravca. Obe kolone
se sastaju na istoku, a poto gledalac ima pred oiraa uvek samo jednu stranu
friza, on je kompoziciju primao kao neto celovito i jedinstveno. Na zapadnom
frizu prikazano je okupljanje povorke. Pojedini konjanici jure za povorkom koja
je ve zamakla za ugao zgrade. Sad se povorka u neprekinutom, vezanom lancu
upuuje pravo ka ulazu u hram. Najpre vidimo ponos Atine njenu konjicu koja
se sastoji od mladia iz bogadh i uglednih porodica, zatim kola koja su
uestvovala u Panatenejskim takmienjima; za njima idu peaci: starci u mladii
koji nose sve to je potrebno za obavljanje kultnih obreda granice maslinovog
drveta, vreve, posluavnike, muzike instrumente; tu su i pratioci rtvenih
ivotinja. Celim putem rasporeeni su redari koji vode rauna tome da sve
bude kako treba. to je povorka blie ulazu u hram, sve je urednija i sveanija.
elo povorke ve je zalo za severoistoni ugao Partenona. U sveanoj dini
nastupaju devojke, dve po dve, sa svetim posuem, i devojke koje su istkale
peplos. Zavretak cele ceremonije bio je postavljen u sredini istonog friza
iznad samog ulaza u Partenon. Svetenik je primio sveti peplos i uz pomo
sluge paljivo ga slae. Njemu i svetenici koja se nalazi pored njega
pribliavaju se dve devojke sa stolicama. Sedei na njima, svetenik i svetenica
ce prisustvovati hekatombi. Ali hekatomba nije namenjana samoj Atini, ve
svim stanovnicima Olimpa. Atina je tim povodom pozvala bogove na Akropolj,
i oni su zauzeli svoja mesta tu usred atinskog naroda, ali su za njega nevidljivi.
Zevs i Hera, Ares i Demetra, Dionis i Hermes, Adna i Hefest,
Posejdon i Apolon, Artemida i Afrodita, svi oni sede, dvoje po dvoje, i
meusobno razgovaraju u oekivanju obreda rtvovanja. Bogovi su Atinini
gosti i oseaju se kao kod svoje kue; odeca i ukrasi na njima jednostavni su, a
poze neusiljene: Dionis se naslonio na Hermesova lea, Ares se ljulja na stolici,
a Eros, koji prad Afroditu, otvorio je suncobran da je zatiti od vrelih sunanih
zraka. Atinski narod i njegovi bogovi zajedno prisustvuju sveanostima u ast
Atine, i u tom njihovora jedinstvu lei najvea ast Atinjaiia i zaloga njihove
srec'e i moci.
Fidija je u svojim delima izrazio religiozno-drutvene ideale atinske drave
u periodu njenog ekonomskog procvata i politike moci, u periodu kad je Atina
predstavljala centar Helade i teila ka hegemoniji u celom helenskom svetu.
Fidijina ostvarenja zadivljuju oveka pre svega svojim sveobuhvatnim
karakterom i irinom zamaha. I ne govorei tome da je Fidija, poput mnogih
drugih umetnika antikog doba, ovladao svim vidovima umetnosti i svirn
tehnikim sredstvima umetnikog rada on je, takoe, upio u sebe i sve tekovine
prethodnih epoha, objedinio ih u svojoj linosti i snagom svog talenta podigao
grku umetnost na nov, vii stepen. On nije bio novator u obinom smislu te
rei, on nije proklamovao nove puteve u umetnosti, nije istakao nove formalne
probleme, ali je zato sva iskonska stremljenja grkih umetnika doveo do
njihovog loginog zavretka. Priroda, za ijim je upoznavanjem teila grka
umetnost, razotkrila je svoje tajne pred Fidijom, i on je tim tajnama ovladao u
tolikoj meri da njegova dela ne deluju kao imitacija prirode, vec' kao njena
ostvarenja koja su prola kroz prizmu umetriikove mate. Tako predivno
ljudsko telo kao to je telo Dionisa koje je izvajao Fidija ne postoji u realnom

svetu, a pored toga teko bi se u svetskoj umetnosti mogla nai neka druga
predstava ljudskog tela koja bi bila tako ubedljiva kako u pogledu anatomske
obrade tako i u pogledu realnosti i neusiljenosti pokreta. Odea i nabori u
radovima strogog stila ne slivaju se s oblicima tela ve postoje nezavisno od
njih. Kod Fidije odelo istie linije tela i lei u ravnim povrinama ili se skuplja
u zamrenim naborima, to zavisi od teine materijala i pokreta tela. Nije ostalo
ni traga od uglastih i ukoenih poza statua strogog stila. Fidijine figure ive i
kreu se u prostoru lako i graciozno. Umetnik je pobedio teinu materijala i
oslobodio statuu svih konvencionalnosti koje su izazvane tehnikim tekocama
vajanja. U smislu potpunog ovladavanja formama i zakonima prirode Fidiju
treba smatrati najveim realistom, s tom ogradom da se koristio svojim
majstorstvom kako bi stvorio itav svet likova koji su, mada uzeti iz realnog
ivota, ipak osloboeni od svih sluajnosd kakve se sreu u konkretnoj prirodi.
Fidijini bogovi su ooveeni, a ljudi heroizovani i priblieni bogovima. I jedni i
drugi ive u idealnoj sferi bezgraninog mira", kako to kae Marks,
karakteriui plastine bogove Grke. U njima vlada puna harmonija fizikih i
duevnih snaga kojoj su kao uzvienom idealu teili grki pesnici i mislioci.
Teko bi se mogao procenid znaaj Fidije i njegove atike kole za istoriju
grke umetnosti. Ma gde bacili pogled, na Peloponez, u Siciliju i junu Italiju,
na ostrva Egejskog mora, u Malu Aziju ili ak na periferiju grkog sveta u
Kirenu svuda vidimo istu pojavu: umetnost se preobraavala pod uticajem
tekovina atinske kole i krece novim putem koji je ona pokrila. Ne samo
skulptura ve i svi vidovi primenjene umetnosd ulaze u to doba u period svog
najveeg procvata i daju obrasce vanrednih umetnikih ostvarenja. To ne znai
da su konano zbrisane sve osobitosti pojedinih umetnikih kola i da su se sve
umetnike kole u Grkoj ujedinile pod hegemonijom atinske kole. Peloponez,
Jonija i dragi stari centri umetnosti i proizvodnje umetnikih rukotvorina ne
gube njima svojstveni karakter, ali ipak, hteli to ili ne, podleu uticaju Atine. U
toni pogledu veoma su karakteristini radovi dvojice najveih i najsamostalnijih
vajara svoje epohe, Poiikleta sa Peloponeza i Peonija iz Jonije.
Poliklet, rodom iz Argosa ili Sikiona, delovao je u Atini i u drugim grkim
gradovima izmeu 460. i 420. g. i izradio niz statua bogova (hriselefantinska
statua Here u njenom hramu u Argosu, Hermes i druge), ali se naroito
proslavio bronzanim statuama atleta.
Poliklet je mnogo radio na teoretskini i formalnim problemima. On je
ustanovio sistem proporcija ljudskog tela i svoje naune probleme izloio je u
posebnom traktatu od koga su nam sauvani samo beznaajni odlomci. Ali
statua Doriforosa (kopljanika) u kojoj je Poliklet izrazio svoj sistem, svoj
kanon", sauvana je u vie kopija, i zahvaljujui tome nisu nam nepoznate
teoretske koncepcije ovog majstora. Prema Polikletovoj zamisli, Doriforos je
trebalo da predstavlja obrazac ljudske figure iji bi svi delovi bili u odreenom
meusobnom odnosu, izraenom ciframa. Za jedinicu mere on ne uzima neku
apstraktnu veliinu, ve duinu trupa figure iz koje se, prema proporcijama koje
je on odredio, izvodila duina ostalih delova tela. Polikletov kanon nije se
ukorenio u grkoj umetnosd i ostao je karakteristian jedino za samog Polikleta
i njegove najblie sledbenike, ali su opta konstrukcija Doriforosa, jasna i
izraajna forma klasinog reenja iskonskog problema u grkoj plastici koje je
ovaploeno ovom statuom predstava punog spokojstva i snage obnaene muke
figure ostale stoleima obrazac vajarima.

Za razliku od statua strogog stila, kad se majstori jo nisu usuivali da otro

diferenciraju stav obe noge, slobodna (leva) noga Doriforosa povuena je
daleko unazad, jako je povijena u kolenu i ne stoji celim stopalom na zemlji,
ve je dotie samo prstima. Zbog toga je noga koja nosi na sebi teinu tela
mnogo vie napregnuta. Tako se razlika izmeu funkcija nogu i izmeu delova
tela koji su optereeni i koji se odmaraju istie mnogo otrije i jasnije.
Istovremeno u ritani cele figure unosi se nov sloen elemenat delovanje ruku
koje je suprotno delovanju nogu: optereenju desne noge odgovara napregnuta
leva ruka, a levoj nozi koja se odraara slobodna desna ruka. Na taj nain napor
tela koncentrie se ne na jednoj strani figure, kako je to bilo u strogom stilu, ve
naizmenino
pre-

lazi na obe njene polovine. Stvara se ritam po obrascu krsta. Glava statue
povijena je ka desnoj strani trupa. Takva konstrukcija statue jasnije istie sve
delove tela u njihovom fankcionalnom znaenju i obogauje forme i liniju
kontura.
Poliklet. Doritoros

Statna Doriforosa verovatno spada u srednji

period delatnosti Polikleta. Posle stvaranja sheme
po kojoj je bio izraen Doriforos Poliklet joj
ostaje veran u tolikoj meri da je od strane antikih
poznavalaca umetnosti bio ukoren zbog
jednoobraznosti. I stvarno, osnovni modv
Doriforosa potpuno se ponavlja u dve druge
statue tog majstora: u statui ranjene Amazonke,
izraenoj 30-tih godina V veka, koja je prevazila
analogne statue Fidije, KreSdaja i Fradmona, i u
statui Dijadumenosa mladic'a koji vezuje oko
glave traku pobednika u igrama. Ta statua, koja
inae spada u kasniji period umetnikovog
stvaralatva, zanimljiva je po tome to je u njoj
PolikJet, pod uticajem atike umetnosti, odstupio
od glomaznih proporcija i formi Doriforosa i
figuri dao vie vitkosti i mekoe u obradi
povrine. Polikletovi sledbenici jo vie su
odmakli u tom pravcu i, uvajui polikletovski
princip stava figura, izradili niz statua mladia i
deaka koje se odlikuju naroitom tananocu
oblika i lakoom linija.
Vajara Peonija poznajemo kao autora statue
letee
Nike
koju
su
u

Olimpiji 424. g. pre n.e. postavili stanovnici Mesenije u ast pobede kod
Sfakterije. Taj spomenik predstavlja smeo i uspean pokuaj da se u mermernoj
statui izrazi iluzija leta zadatak koji su, kako smo ve videli, sebi postavljali ve
junski raajston ariiaika. Nika silazi s neba na zemlju. Rairivi svoja krila, ona
njima see vazduh i naglo se sputa. Iza lea joj je ogrtac naduven poput jedra,
a hiton se zbog otpora vazduha tesno priljubio uz telo. Njen let preseca orao, i
Nika u jednom trenutku nogama dotie njegova krila. Iako je Peonijeva ideja
veoma originalna, ipak se mora primetiti da se jonski majstor u obradi Nikine
odee, sa njenim kontrastom izmeu tanke tkanine tesno pripijene uz telo i teke
mase nabora zbijenih u gomilu i lepravih delova ogrtaa na vetru, pridravao
puta koji je obeleio Fidija u statuama partenonskih frontona.
Peloponeanin Poliklet radio je u Atini i ni izdaleka nije bio jedini ovek iz
vanatikih oblasti Grke koji je sa strane doao u centar umetnikog ivota
Helade. Meu uenicima i saborcinia Fidije izgleda da su samo neki bili roeni
Atinjani, a ostali su se u Atinu stekli iz svih krajeva Helade. Zajedniki rad na
krupnim zadacima, izmeu ostalih na skulpturama Partenona, prevaspitao ih je
u Fidijinom duhu i nainio od njih nosioce atikog umetnikog stila. Tako je
Kresilaj, poreklom Krianin, izradio portret Perikla prvi portret poznate
istorijske linosti koji se sauvao do naih dana. Perikle je na tom portretu
predstavljen kao opti idealizovaii dp atinskog graanina i jedino ga lem
karakterie kao stratega.
Mnogobrojni nadgrobni i posvetni reljefi i reljefi kojima su tokora poslednje
etvrtine V veka ukraavani zvanini dekreti pokazuju da su i majstori epohe i
obini skulptori zanatiije od kojih je veina, verovatno, takoe uestvovala u
radovima Perikla, usvojila stil Partenona i nastavila sa produbljivanjem i
razradom pojedinih njegovih motiva. Dela monumentalne adke skulpture
poslednje etvrtine V veka, na ovaj ili onaj nain, vode svoje poreklo od
skulptora Partenona i pokazuju obeleje naslednosti, a ono novo to ta dela
unose u umetnost ne svedoi uvek njenom kretanju napred. Pokolenje vajara
koji su radili tokom perioda Peloponeskog rata nije moglo da se odri na visini
Fidijine umetnike koncepcije. Njihova umetnost esto je formalna ili pada u
preteranost.
Slikarstvo

I u istoriji antikog slikarstva Periklova epoha

ima isto tako velik znaaj kao i u istoriji drugih

vidova umetnosti. Meutim, spomenici slikarstva propali su i sarno oskudni
stvarni podaci i nepouzdana literarna svedoanstva govore ivotu i radu
slikara iz druge polovine V veka. Po ovom pitanju ak ni slikarstvo na vazama
nije u stanju da prui bitnu pomo, jer se u njemu jo uvek zadrava jednobojna
ili polihromna slika, dok monumentalno slikarstvo u to doba prelazi na metod
svetlotamnog izraza, na igru senke i svetlosti. Taj prelaz predstavlja vrlo vaan
dogaaj u istoriji ne samo antike ve i svetske umetnosti, jer je njime obeleen
poetak pravog iluzionistikog slikarstva na ijoj osnovi se razvilo slikarstvo
novog doba. Monumentalna slika u arhaiku i strogom stilu predstavljala je samo
obojen crte, dragim reima, ona je prikazivala predmete linijama i bojila ih tzv.
lokalnim tonovima, tj. bojama koje su im svojstvene u prirodi. Meutim, nae
oko stvarno nikad ne prima boju samu po sebi, nezavisno od svedosti i senke.

Osvetljenje ne samo to omoguava da vidimo predmete vec neposredno deluje

i na utisak koji stvaraju boje. Svaki predmet osvetljen zracima sunca ili nekog
drugog svetlosnog izvora ne izgleda kao da je prosto obojen svojom prirodnom
bojom ve kao da je sastavljen iz niza mrlja raznih tonova i polutonova iji
raspored i boja zavise od oblika i boje predmeta i jaine osvedjenja. Promenom
jaine osvetljenja menja se i raspored i boja tih mrija. Zato je izraavanje
realnih vizuelnih utisaka u bojama nedeljivo od izraavanja senenjem. Jedino
pod ovim uslovom slika moe stvoriti iluzije stvarnosti, dok ce obojeni crte
uvek oznaavati izvesno odstupanje od stvarnosti, izvesnu konvencionalnost.
Slikari starog Istoka i grki majstori ranog perioda nisu se bili uzdigli do
saznanja ogromnom znaaju igre svetlosti i senke i tek u doba Perikla bio je u
tom pogledu uinjen odluujui korak napred.

Halikarnas. Grobnica Mauzola (mauzolej). Rekonstrukcija

Tokoni tri poslednje decenije V veka naroito su se proslavila etvorica

slikara: Apolodor iz Atine, Zeuksis iz junoitalske Herakleje, Agatarh iz
Samosa i Parasije iz Efesa. Apolodor je dobio naziv slikar senki" i vrlo je
verovatno da je on bio osniva iluzionistikog slikarstva.
Slikari vaza sve do poetka Peloponeskog rata su jo na istom nivou s
celokupnim razvojera umetnosti, i u svojini delima odraavaju stil Partenona,
ali sa 20-tim godinama V veka nastupa period katastrofalnog srozavanja
kvaliteta proizvoda koje su davale atike radionice. One polako gube svoj
monopolistiki poloaj u proizvodnji umetnike keramike. U junoj Italiji i u
drugim oblastima antikog sveta niu veliki centri sa vlastitom produkcijom
koja uspeno konkurie atikim proizvodima.
UMETNOST IV VEKA

Opta slika razvoja umetnosti u IV veku mnogo je sloenija nego u

prethodno doba. Slikarstvo doivljava period svog procvata i razvija se u pravcu
koji su obeleili prvi majstori svetlosti i senke. U arhitekturi, uporedo sa prvim
znacima odumiranja dorskog sdla, zapaa se vracanje formama arhaika, tj.
traenje ideala u onom to je prolo, ali arhitekti u isto vreme uspeno reavaju
nove zadatake koji se javljaju kao posledica zahteva sada razvijenijeg gradskog
ivota. Dok se umetnost arhaika i uraetnost V veka borila za ovladavanje
formama i tehnikom, vajari IV veka primili su od svojih prethodnika gotovo
naslee i mogli su slobodno da reavaju zadatke koje je pred njih postavljala

umetnika individualnost. Zato se u skulpturi IV veka zapaa niz vie ili manje
jasno izraenih umetiiikih pravaca, esto meusobno protivrenih, kao to su
bila protivrena i raspoloenja drutvenih slojeva koji su te pravce stvarali, pa
se, uporedo s energinim nastojanjima za osvajanjem novih najviih dometa
umetnosti, primeuje tapkanje u mestu i neodluno podraavanje velikih
majstora prolih vremena.
Arhitektura Slom ekonomske i politike moci Atine posle Peloponeskog
rata uticao je u najvecoj meri na graevinsku delatnost ranije prestonice
Helade" koja je sada izgubiia stalan izvor prihoda u vidu godinjih saveznikih
uplata. 0 podizanju kolosalnih zgrada kakve su graene za vreme Perikla,
Atinjani sad nisu mogli ni da sanjaju, i zato su silom prilika morali da prepuste
drugim oblastima Grke vodeu ulogu u arhitekturi: gradovima Peloponeza i
maloazijske Jonije. Istina, ninogi meu vodecim arhitektania IV veka
nastavljaju da razvijaju ideje koje su istakli neimari Periklove epohe, ali se
primeuje i jaka struja koja nastoji da se obrauna s atinskim tradicijama, to bi
trebalo da predstavlja svestan protest protiv hegemonije Atike u oblasti
arhitekture.
Pored premetanja centra graevinske delatnosti iz Atine u druge oblasti
Grke, arhitekturu IV veka karakterie i postepeni porast graanskog
neimarstva. Okvir delatnosti arhitekata proiruje se, ali se u izgradnji hramova,
na kojoj je izrasla i ojaala grka arhitektura, javljaju prvi znaci dekadencije
koja je pre svega pogodila dorski hrani. Tokom IV veka dorski stil se, dodue,
jo ponekad primenjivao prilikom izgradnje hramova, ali nije vie uivao
nekadanju populamost. Sredinom veka pojavio se sa svojim teoretskim
traktatom maloazijski adiitekta Piteja. U tom radu on je izloio prednosti
jonskog stila nad dorskini, zasnivajui svoja obrazloenja uglavnom na tome to
dorski stil ne dozvoljava ostvarenje potpune harmonije svih delova zgrade,
harmonije pod kojom je Piteja shvatao matematiki pravilan odnos meu
pojedinim elementima graevine.
Dorski hram iz IV veka svedoi evoluciji ukusa u pravcu jonskih formi.
Kako po svojim proporcijama, tako i po spoljanjoj izradi ove forme nastoje da
se priblie lakoc'i i eleganciji jonskog stila.
U vezi s novim tendencijama u obradi dorskih hramova raste i razvija se nov
arhitektonski stil korintski.
Jo u V veku Iktinos je u hramu Apolona u Figaliji (Arkadija) primenio
unutranje polustubove s kapitelima koji su bili ukraeni liem akantusa.
Korintski kapitel tokom IV veka postepeno se razvija i stie pravo graanstva u
grkoj arhitekturi, ali se njegova primena za sada ograniava samo na
ornamentalne delove zgrada. Zbog svoje dekorativnosd korintski kapitel
naroito je odgovarao podizanju i obradi okruglih hramova koji su u IV veku
veoma rasprostranjeni. Oblik malog okruglog hrama ima i Lisikratov spomenik
u Atini koji je podignut u ast horegijske pobede. Tu po prvi put nailazimo na
primenu korintskog stila u cilju spoljanjeg ukraavanja graevine, zasad, isdna,
jo u formi manjih poluostrva ugraenih u zid. IV vek nije odmakao dalje od
toga, a potpun razvoj formi korintskog stuba ostvaren je vec u helenistikoj
epohi.

Posle Antalkidinog mira 387. g. u Joniji je nastao period ekonomskog i

kulturnog procvata koji je takoe bio obeleen obnavljanjem intenzivne
graevinske delatnosti. Za antiatinska raspoloenja jonskih oblasti
karakteristina je opozicija protiv tzv. atiko-jonskog stila koji je ponikao u
Adni i u V veku prodro u Malu Aziju. Jonski adiitekti svesno izbegavaju atikojonske forrne i obnavljaju isto jonski stil Male Azije iz arhajske epohe. Na
primer, arhitekta koji je sagradio kolosalni hram Artemide u Efesu, ija je
izgradnja zapoela 50-tih godina IV veka na mestu izgorelog hrama iz VI veka,
tano je kopirao stari hram Artemide kako u pogledu svoga plana tako i u
pogledu razmera i arhitekonskih formi. Vraanje jonskom adiaiku primeuje se
i na hramu Atine-Polijas u Prijeni. Njegov konstruktor bio je ve pomenuti
Piteja koji je gradei taj hram pokuao da u praksi dokae pravilnost svojih
teoretskih postavki. Piteja je ostao veran principima stroge proporcionalnosri i u
izgradnji (sredinom IV veka) objekta potpuno novog tipa grobnice Mauzola,
satrapa Karije, onog halikarnakog mauzoleja iji je naziv usvojen kao
zajedniki za sve raskono sagraene grobnice.
U IV vek spadaju i prve do danas sauvane pozorine zgrade od kamena.
Najstarije od tih pozorita koje je sagradio Poliklet mlai u drugoj polovini IV
veka jeste pozorite u Epidauru. U antiko doba ova graevina je smatrana
obrascem zbog stroge usklaenosti svojih delova.
Skulptura U 449. g. posle dvostruke pobede na moru i na kopnu nad
Persijancima kod Salamine na Kipru, Atinjani su u centru Akropolja podigli
statuu Atene Predvodnice u bitkama. Godine 371., postigavi povoljan mirovni
ugovor sa Spartom i zakljuenje Drugog pomorskog saveza, atinska drava je
ustanovila kult boginje mira i kod vajara Kefisodota naruila kultnu statuu.
Sredinom V veka Atinjani slave boginju koja ih je vodila u pobede, a 80 godina
kasnije, posle dugog perioda neprekidnih ratova i unutranjih potresa, tenja ka
hegemoniji gubi svoju privlanost i umesto nje javlja se tenja ka miru i
materijalnom blagostanju. Kefisodotova statua predstavljala je boginju mira
Ejrenu koja u rukania dri malog Plutosa (bogatstvo). Teki nabori odee i stav
figure Ejrene daju statui monumentalnost koja podsea na velike obrasce
boanstva iz V veka, ali raspoloenje kojim je proeta grupa ve je
karakteristino za svest ljudi nove epohe.
Sputanje bogova iz sfera nadprirodnog ivota u sfere ivota i oseanja
oveka karakteristino je za svu plastiku IV veka, naroito za Praksitela,
najveeg atikog skulptora IV veka, koji je bio uenik i verovatno sin
Kefisodotov. Antika literarna tradicija prikazuje ga kao umetnika okruenog
bunom slavom, kao bogatog i blistavog miljenika sudbine, kao predstavnika
onog sloja atinskog drutva koji je svoj poloaj i materijalna sredstva koristio za
uivanje svih naslada ivota. Tokom svog umetnikog delovanja, koje pada u
60-40 godina IV veka, Praksitel je radio kako za Atinu tako i za ranoge druge
gradove Grke. Pisani izvori pominju oko 40 njegovih radova, i ve samo taj
broj karakterie Praksitela u odreenom pravcu. Meu statuama bogova
preovlauju statue Afrodite, Erosa, boanstva i demona iz kruga Dionisa;
statuama heroja i atleta nema pomena, a od portretnih statua pominje se samo
portret Frine uvene hetere i Praksitelove ljubavnice. 70-tih godina XIX veka u
hramu Here u Olimpiji naeno je jedno od dela atinskog majstora grupa
Hermesa s mladim Dionisom. U antiko doba grupa nije spadala u najpoznatija

Praksitelova dela, ali za nas je ona pravo otkrovenje.84 To je jedina vie-manje

ouvana originalna statua velikog majstora IV veka koja je stigla do nas, i samo
na osnovu nje moemo u punoj meri da osetimo svu ar plasdnih likova zrele
grke umetnosti emu nam kasnije kopije daju tek slabu i iskrivljenu
predstavu. Hermes, glasonoa bogova, dobio je od Zevsa nareenje da malog
Dionisa odnese Nimfama. Za vreme kratkog odmora na putu Hermes se
naslonio na stablo jednog drveta i igra se s deakom, zadirkujui ga grozdom.
Sam sie nije uzbudljiv, ali zadivljuje svojom gracioznou, i sve majstorstvo
umetnika usmereno je u tom cilju da prui gledaocu isto estetsko uivanje.
Motiv grupe nije nov stav Hermesove figure dri se Polikletovog kanona, ak se
i primena spoljne take oslonca susree jo u V veku. Ali sve te pozajmice
umetnik
je
iskoristio
zaista
majstorski.

84 Pretpostavku koja je izneta otprilike pre trideset godina tom e da statua Hermesa iz
Olimpije predstavlja kopiju rimskog vremena veina strunjaka odbacuje.

Naroito uspeno data je poza Hennesa oslonjenog na lakat, a to je raotiv koji je

pomogao Praksitelu da se i u drugim svojim delima oslobodi stroge
arhitcktonike Polikletovih statua i da
svojim figurama da vie elastinosti i
lakoe u blagim, mekim konturama i
zaobljenim, nenim formama. IJ
Hermesovom
telu
nema
otro
razgranienih povrina i naglaenih
linija. Forme u kojima jasno
razlikujemo kou, muskulaturu i tanki
sloj tkiva veto su modelirane igrom
svetlosti i senke, slivaju se jedna s
drugom i stvaraju udsak ivog tela.
Jedan antiki pisac je s pravom pisao
da se pri dodiru Praksitelovih statua
oveku ini da beivotiii materijal
reaguje na pritisak prsta, onako kako
reaguje ivo telo. ivopisan nain
korienja svetlosti i senke Praksitel je
primenjivao i u obradi povrine kose i
odece, a kod Herraesa ak i u prikazu
pogleda. Sanjalaki vlaan" pogled
Praksitelovih statua bio je uven i u
antiko doba. Umetnik ga je postizao
pomou deliminog spajanja donjeg
onog kapka sa onom jabuicom. Za
potpun utisak nedostaju samo boje. Od
njih sn sauvani tek neki slabi tragovi,
ali nema sumnje da su boje igrale
veliku ulogu u delima atinskog
majstora. Njemu se pripisuje jedna
Praksitel. Hermes sa malim Dionisom
izreka prema kojoj je on davao
prednost onim svojim statuama koje je
obojio Nikija, istaknuti atinski slikar njegovog doba.
Druga Praksitelova dela koja su do danas sauvana u kopijama takoe mogu da
se okarakteriu kao mirne male anr scene prilagoene mitolokim temama, u
kojima se ivot bogova prikazuje blagira, idilinim tonovima; to su divni
mladii i divne mlade ene u cvetu ivota koji se od obinih smrtnika razlikuju
samo idealnom lepotom. Praksitel je Apolona predstavljao kao deaka koji se
zaneo inae popularnom igrom grkih deaka lovom na gutere (Apolon
Sauroktonos). Strogu Artemidu je prikazao u vidu mlade devojke koja
zakopava svoj ogrta pred odlazak u lov. Razuzdani umski demoni, satiri, kod
Praksitela
su
pretvoreni
u
ne-

ne mladie iju divlju prirodu izraavaju jedino zaotrene ivotinjske ui i

gusta razbaruena kosa. Praksitelov satir koji se odmara umoran je od plesa na
bahanalijama, pa se zato naslonio na drvo. On je jo sav pun nenosd od
preivljenog uzbuenja: usne su mu malo razmaknute, pogled je zamagljen i
utopljen u slatko sanjalako matanje. ensku lepotu Praksitel je najee
predstavljao u liku Afrodite. U statui Afrodite Knidske koja je u antiko doba
uivala veliku popularnost Praksitel je po prvi put u istoriji grke plastike
prikazao boginju potpuno nagu. Afrodita se sprema za kupanje. Vec'je skinula
odeu i stavila je preko velike posude. Lak povetarac mihije njeno obnaeno
telo i ona se predaje slatkoj klonulosti, oklevajui da ue u prohladnu vodu.
Praksitelovo stvaralatvo s njegovom jasno izraenom tenjom ka istom
estetizmu nailo je na irok odziv vieg sloja grkog robovlasnikog drutva
koje je bilo umorno od spoljnih i unutranjih potresa i razoarano u drutvenom
ivotu. Mnotvo statua iz IV veka u kojima je primetna bliska slinost s
Praksitelovim
stilom
pripisuje se ili lino njemu,
ili umetnicima iz njegovog
kruga.
Pasivnost
koja
je
zahvatila onaj sloj grkog
drutva kome je pripadao
Praksitel, razume se, nije
bila karakteristina za celo
drutvo. Kriza antikog
polisa uvlaila je u vrtlog
borbe ogroman broj ljudi
ije je raspoloenje bilo
daleko
od
duevnog
spokojstva. Taj deo drutva
takoe je naao svog
ideologa u licu Skopasa
iji je umetniki pravac bio
suprotan Praksitelovom.

Praksitel. Apolon Sauroktonos

Skopas, rodom s ostrva Parosa, po svemu sudei, bio je stariji Praksitelov

savremenik. Iz njegove biografije znamo samo to da je rukovodio izgradnjom
hrama Atine Aleje u Tegeji (u Arkadiji), da je oko 350. g. radio na skulpturama
mauzoleja i da je, osim toga,
izvajao
niz
preteno
mermernih statua u mnogim
gradovima Grke i Male
Azije. U antiko doba za
Skopasa su govorili da je
oiveo mernier": ove rei
treba shvatiti u tom smislu da
je Skopas bio prvi vajar koji
se usudio da u vajarskoni
delu
prikae
slobodan,
nesputan pokret i Skopas. Glava
ratnika iz Tegeje

nje, tj. onu napregnutost

duevnih i fizikih snaga
koju su Grci oznaavali reju
patos", za razliku od etosa"
stalne, neizmenjive osnove
karaktera, to je prvenstveno
privlailo na sebe panju
umetnika V veka. Sauvana
Skopasova dela u celosti
potvruju niiljenje antikih ljudi njihovom autoru i prikazuju umetnika kao
smelog novatora.
Od dela koja se pripisuju Skopasu naroito su interesantni fragmenti
frontonskih kompozicija na hramu Atine u Tegeji, jer oni potiu od statua koje
je radio sam majstor. Glave statua su loptaste i jako se razlikuju od ovalnog
oblika Praksitelovih glava, i to ne samo svojom forniom ve i naglim, smelim
pokretima. Glava mladia zabaena je unazad i istovremeno je okrenuta u
stranu. Jakom pokretu glave odgovara duevna napetost izraena u crtama lica i
najvie u oima. Obrve su skupljene i neto podignute. Gornji oni kapci pali su
na onu jabuicu i delimino prikrivaju njen spoljanji ugao, dajui pogledu
intenzivnu koncentrisanost. Usta su malo otvorena i vide Se gornji zubi. Tako je
Skopas naruio nepokretnost lica koja je bila tradicionalna u grkoj plastici.
Opisani naini prikazivanja jake unutranje napregnutosti predstavljaju
osnovne odlike Skopasovog stila. Na osnovi tih odlika polo je za rukom da se
sa mnogo verovatnoc'e ovom majstoru pripie niz statua i glava

jako psihiko uzbue-

koje su nam se sauvale u kopijama. Meu njima se nalaze figure kako one koje
stoje mirno i kod kojih se duevno uzbuenje uglavnom izraava pogledom
oiju tako i one koje su u pokretu.
U mermernoj statueti, kopiji
poznate
Skopasove
statue
Menada koja ubija jare patos
bahantske ekstaze doveden je
do najvie take. Figura je
komponovana tako kao da se
vrti oko svoje ose: torzo je
povijen unazad, glava je
zabaena, a lice se nalazi skoro
u horizontalnom poloaju. U
svetom zanosu i jarosd Menada
je zaboravila na sve to se
nalazi oko nje: kosa joj je u
neredu prosuta po leima, hiton
se srozao na jednu stranu,
obnaivi levu polovinu tela; u
sputenoj desnoj ruci Menada je
drala no, u podignutoj levoj
zaklano jare. Sline poeme
ekstaze" pre Skopasa bile su
dostupne samo slikarstvu. On je
prvi
izrazio
u
mermeru
bahantsko orgijanje.
Ime Skopasa vezano je za
skulpture
koje
ukraavaju
mauzolej u Halikarnasu. Prema
najsigurnijoj andkoj tradiciji
na njegovim skulpturama radila
Leohares. Apolon Belvederski
su etiri istaknuta majstora IV
veka:
Skopas,
Leohares,
Briaksis i Timotej. Svaki od njih primio je na sebe izradu statua i reljefa na
jednoj strani tog monumentalnog spomenika. Mauzolej je imao tri pojasa
frizova i niz pravih skulptura (potrebne statue Mauzola i Artemisije i druge).
Stilistika analiza nesumnjivo dokazuje da je na frizovima radilo nekoliko
majstora, ali su se svi pokuaji pripisivanja pojedinih delova sukobljavali sa
naim oskudnim poznavanjem individualnih stilova pojedinih umetnika i ni do
danas nisu doveli do sigurnih zakljuaka.
Dva suprotna pravca grke plastike IV veka idilini pravac Praksitela i
Skopasov patetini pravac ni izdaleka ne iscrpljuju sadraj umetnike

grane koja se u to doba delila na vie pravaca. Jasno se, na primer, istie
retrospektivni pravac koji se obraa prolom i koji svesno ignorie savremeno.
U statue koje su izradile pristalice tog pravca spada uvena statua Apolona
Belvederskog rad vajara Leoharesa. Danas je prilino potamnela slava koju je to
delo uivalo. Njegova spoljanja efektnost ne moe da prikrije hladnocu i
teatralnost koje su rau svojstvene. Za IV vek karakteristtno je i ukrtanje raznih
manira. Ali to su bile efememe pojave. Znaaj usmeravanja u daljoj evoluciji
skulpture imali su samo Praksitel i, naroito, Skopas. Ovaj poslednji s pravom
se sniatra preteom Lisipa koji je zavrio fornialni razvoj klasine plastike i
postao rodonaelnik helenistike plasdke i koji je stvorio nov sistem
umetnikog pogleda na svet, u skladu s epohom.
Lisip je bio rodom iz Sikiona drevnog centra bronzane plastike. Koliko je
mogue suditi po nagovetajima njegovih biografa, Lisip je svoju karijeru
otpoeo kao obian zanatlija radio je stvari od bronze. Nije pohaao kolu
sikionskih skulptora. Prema reima koje niu se pripisuju, uitelji su mu bili
priroda i Poliketov Doriforos. Iz tog perioda svog ivota Lisip je nasledio
naklonost prema bronzi, kao materijalu za izradu statua i, koliko je poznato, u
mermeru nije liikad radio. Kasnije Lisipa vidinio kao ve uvenog majstora na
dvoru Aleksandra Makedonskog gde je bio ormljen skulptor i kraljev prijatelj.
Saglasno predanju, Aleksandar je doputao portretisanje svoje linosti jedino
Lisipu i slikaru Apelesu. Lisip je izgleda nadiveo Aleksandra i uniro je u
poslednjoj deceniji IV veka. Tokom dugog ivota on je stvorio ogroman broj
skulptura (ako se moe verovati antikoj tradiciji, broj njegovih radova iznosio
je 1500) raznovrsnog karaktera. Meu njima su se nalazili bogovi, heroji i
atlete, portred Aleksandra i nekih njegovih naslednika, a takoe i sedmorice
mudraca, filozofa i pesnika, statue alegorinog karaktera, predstave ivotinja,
grupe sa mnogo figura, kolosi od 20 metara visine i statuete za kuno
ukraavanje. Ali od tolikih dela ni jedno nije ouvano u originalu. Jedino
mermerne kopije dve Lisipove statue pa i nianja grupa radova koji su bliski
njegovim ostvarenjima mogu posluiti kao obrasci njegovog stila.
U kopiji je sauvano jedno od istaknutijih Lisipovih dela statua
Apoksiomenosa, mladia-atlete koji se strigilom isti od peska i ulja prilepljenih
na telo. Apoksiomenos predstavlja novo i konano reenje vekovnog problema
grke plastike prikazivanje nage muke figure u stojeem stavu kao poslednju
kariku u drugom nizu kurosa i atleta klasine umetnosti. Svojim
Apoksiomenosom Lisip je oborio Polikletov kanon, istakavi umesto njega nov
sistem proporcija i nov princip stava figure i postao je uzor za budua
pokolenja. Ako se Doriforosu moe rei da je to prikaz mirovanja u pokretu,
onda Apoksiomenos predstavlja olienje pokreta i nervne napetosti u prividnom
niirovanju. Teina tela je preneta na levu nogu, ali se ni desna noga ne odmara i
svakog asa je spremna da primi teinu tela na sebe. Mladic kao da vue nogu
za
nogom;
njegovi

pokreti su trenutni i kratki, kao kod oveka iji je nervni sistem naelektrisan. U
figuri Apoksiomenosa nema ravnih, mirnih povrina. Miii donjeg dela tela su
napeti, grudi i ramena sudeluju u pokredma ruku, glava je malo povijena u
stranu, pogled koncentrisan, ak mu ni kosa ne miruje, vec se kovrda i podie
uvis. Pred nama se javlja nova koncepcija oveka. Unutranje nespokojstvo,
napetost i mobilizacija svih fizikih i psihikih snaga smeiiili su hamioniju i
mirnu sigurnost likova V
veka. Apoksiomenos je nov
ideal oveka, ideal izrastao
iz nemira i neprekidne borbe
koja je zaokupila grko
drutvo i zahtevala stalnu
napregnutost i izraze neumorne energije.
Ostvarenje novog ide-

-------- ------------- --------------------------Lisi

P Apoksiomenes

ala primoralo je Lisipa da

potrai
nova
sredstva
umetnikog izraza. On je
teke
iroke
proporcije
Doriforosa zamenio lakim i
izduenim
proporcijama,
takvim koje figuri daju
elastinost i gipkost, i
prekinuo s tradicionalnom
podelom prave klasine
skulpture na povrine. Statue
V veka, po pravilu, kreu se
u ravnom prostoru koji je
odreen prednjom i zadnjom
povrinom trupa. Praksitel je u pokret uneo vie raznolikosti pomou povijanja
figura prema njihovom spoljnjem osloncu ali se i njegove statue saginju samo
levo i desno, ne po radijusima kruga. Nastojeci da svojim figurama da
maksimalnu pokretljivost, Lisip je naruio te konvencionalne okvire. Njegove
skulpture su trodimenzionalne i komponovane tako da se slobodno kreu u
prostoru koji ih okruuje, povijajuci se u svim pravcima i pruajuci svoje
udove napred i nazad, sekui prednji i zadnji plan trupa.
Niz statua bogova i heroja, koji se sa mnogo verovatnoe pripisuju Lisipu,
dopunjuje umetniku karakteristiku ovog majstora. Po njemu se, izmeu
ostalog, vidi da je Lisip, bez obzira na svoju progresivnost, slo-

bodno crpeo motive iz umetnike zaostavtine prethodnih pokolenja. Grupa

Silena s mladim Dionisom inspirisana je kompozicijama Kefisodota i
Praksitela. Motivi statua Hermesa koji se odmara i Hermesa koji vezuje
sandalu, kao i Aresa koji sedi, pozajmljeni su sa friza Partenona, ali
trodimenzionalna kompozicija figura sa presecanjem liriija i povrina i
bogatstvom drugostepenih motiva, individualna otra karakteristika,
trenutanost poze sve su to tekovine isto lisipovskog stila. Omiljeni rnitski
Lisipov heroj bio je heroj-radnik i muenik Herakle, a omiljeni savremenikheroj bio mu je Aleksandar Makedonski. Statua Herakla Fameze prikazuje
heroja za vreme odmora. Umoran od tekih radova, Herakle se trorao oslanja
na tap. Loa, neukusna kopija s preterano naglaenom muskulaturom i tupim
izrazom lica ostavlja utisak isto muskulozne fizike snage heroja, ali zato
druga kopija, blia tipu Farneze, Heraklova glava (uva se u Britanskom
muzeju) pokazuje da je Lisip svog heroja shvatio dublje i oseao tragiku
njegove sudbine. U prikazima Aleksandra Makedonskog Lisip nam se
predstavlja kao portretista.
Portretna

Istorija grkog portreta ima svoj poetak jo u

skulptura

doba kasnog ariiaika. U V veku paralelno su se

razvijali idealizovan, tipiziran portret u kome je

umetnik nastojao da izrazi individualan lik poitretisanog lica. Ali pristalice oba
pravca vie su se brinule formalnoj, nego psiholokoj karakteristici. Krajem
V veka umetnost portretisanja dobija majstora u licu Dimitrija iz Alopeke koji
se preteno interesovao za osobine fizionomije svojih modela, ali bez dubljeg
poniranja u njihov psihiki sklop. U IV veku, u vezi s optom tendencijom ka
individualizmu i s probuenim interesovanjem za linost kao takvu, brzo se
razvija portret kao samostalna grana skulpture, i pojavljuju se majstori koji rade
ako ne iskljuivo, a ono preteno u toj oblasti. Raeni su portreti ne samo ivih
lica vec i davno umriih lica: fUozofa, pesnika, politiara. Tako su 30-tih godina
IV veka u Dionisovom pozoritu u Atini postavljene statue velikih tragiara.
Vajari nisu radili po modelima i uglavnom su nastojali da stvore lik koji
odgovara optoj predstavi datoj linosti sa njenim tipinim psiholokim
osobinama. U portretnoj plastici IV veka postojalo je nekoliko pravaca. U doba
Lisipa preovladao je pravac koji je teio za produbljivanjem psihe portretisanih
lica i za njihovom otrom individualnom karakteristikora, ne naputajui pri
tome klasine principe formalnog stava glave. Ta svojstva nala su svoj odraz u
portretu Aleksandra koji je naen u Pergamu i koji po svemu sudei vue
poreklo od jednog originalnog Lisipovog rada. Aleksandar je tu predstavljen ne
u vidu heroja drevne mitologije, ili u ravnodunom, objektivnom maniru, kako
su ga ponekad prikazivali drugi majstori. Lisip je dao lik oveka-heroja svog
doba koji se bori, koji strada i koga razdiru unutranje protivrenosti.

586
J

Slikarstvo Po miljenju poznavalaca antikih umetnosti, slikari IV veka

postigli su takvo savrenstvo da su dela starih slikara, u poreenju s njihovim
slikama, izgledala naivna i zastarela. Dananji istoriari umetnosti primorani su
da jednostavno poveruju u rei antikih pisaca koji govore blistavom procvatu
slikarstva u IV veku. Nema razloga za sumnju u njihove tvrdnje, jer je prelaz na
iluzionistiko slikarstvo svakako predstavljao najvei dogaaj u istoriji tog vida
umetnosti, a onaj mali broj spomenika koji oinoguuju da se bar delimino
podigne zavesa koja od naih oiju krije tekovine majstora IV veka u celini
potvruje navedenu ocenu.
Slikari IV veka, kako kae Plinije, uli su na vrata umetnosti koja je otvorio
Apolodor" i razradili problenie perspektive, svetlosti i senke, pa su u tom
pogledu daleko prevazili slikare V veka.
UIV veku postojale su dve velike slikarske kole: atinska i sikionska.
Najistaknutiji predstavnici prve bili su Aristid i Eufranor, druge Pamfil i Apeles,
dvorski slikar Aleksandra Makedonskog.
Da bismo stvorili predstavu izgubljenim originalima slikara IV veka,
moramo se u veini sluajeva koristiti njihovim kasnijim kopijama. U
sigurnije kopije ubrajamo male mernieme ploe sa slikama, koje su naene u
iskopinama Herakulanuma. Na jednoj od njih prikazana je svaa devojaka za
vreme igre bacanja kockica od kosd scena iz svakidanjeg ivota koja u sebi
nosi mitoloki sadraj, jer se dve zavaene drugarice zovu Latona i Nioba.
Original te kopije bio je po svemu sudei slika umetnika s kraja V veka. Ovde
je crte jo isto linearan. Iako su figure rasporeene u dva plana, ne postoji
perspektiva i radnja se odigrava u prostoru koji niim nije okarakterisan. Na
neutralnoj pozadini kreu se i figure druge slike u mermeru koja predstavlja
kopiju originala iz sredine IV veka. Ali na ovoj slici crte ve ima drukiji
karakter. Trup kentaura modeliran je pomocu senenja, i na tlu je obeleena
senka koju baca njegovo telo. Pri komponovanju slike poinje da se uzima u
obzir osvetijavanje, i figure se veu za realnu sredinu u kojoj se nalaze. Od boja
na tim ploicama sauvani su samo neznatni tragovi.
Poznata po mnogobrojnim slikarskim i drugim reprodukcijama, kompozicija
na temu Persej oslobaa Andromedu, verovatno potie iz kiice slikara Nikije,
Praksitelovog savremenika. U ovom sluaju, kako pokazuje prilina
podudarnost kopija, kopisti su sa originala preneli ne samo figure ve i
ambijent. Figure se nalaze u prirodi, ali je razrada ovog motiva vrlo umerena.
Umetnik je ovladao perspektivom, ali se njome koristi s velikim ogranienjem,
ne razvijajui je u samostalan element kompozicije.
Najpotpuniju predstavu dostignuima slikarstva IV veka prua vanredan
mozaik iz Pompeje koji reprodukuje sliku Bitke kod Ise", rad Filoksena iz
Eritreje mlaeg Apelesovog savremenika. Tu je prikazan kridan momenat
bitke, kad Aleksandar Makedonski, razgoneci sve to mu se ispreilo na putu,
juri na Darijeve koije. Persijski car mogao bi da se

Filoksen iz Eritreje. Bitka kod Isu

spase jo samo brzim bekstvom i njegovi odanl drugovi rtvuju svoje ivote da
bi mu stvorili tu mogunost. Jedaii od Persijanaca ustupa Dariju svog konja,
drugi se baca da presee Aleksandru put i m gine proboden njegovim kopljem.
Filoksenov umetniki nain stvaranja moe da poslui kao merilo uspeha
gikog slikarstva u IV veku. Slika pejzaa ograiiiava se na prikaz zemlje po
kojoj je razbacano oruje i na jedno drvo u pozadini, tj. stvamo se svodi samo
na nasluivanje pejzaa. Vetina komponovanja prosto zadivljuje. Grupa nema
vie od 15 figura, ali se kod gledaoca stvara utisak da su prisutne ogromne
vojske. To je postignuto ukrtanjem figura, njihovim perspektivnim
skraivanjem, obiljem raznovrsnih motiva i zaklanjanjem horizonta. Gusta
uma kopalja u pozadini stvara iluziju dubine u kojoj je postrojena vojska.
Skala Filoksenovih boja vrlo je oskudna i zasniva se na etiri tradicioinalna
tona grkog slikarstva belora, crnom, crvenora i utom, ali zato Filoksen
suvereno vlada igrom svedosti i senke, pa ak daje svede pege i odraze na
glatkoj povrini titova. Meutim, bez obzira na kolosalan porast sredstava
umetnikog izraavanja, Filoksen ostaje veran osnovnom pravcu grke
umetnosti u pogledu poznavanja oveka. Sloena kompozicija u stvari
predstavlja samo okvir za prikazivanje dva glavna uesnika mladog
Aleksandra, olienja slave i pobede i starca Darija, ija figura, dominirajui
scenom pokolja, oliava tragiku poraza.
Zahvaljujui rukopisima sauvanim prilikom propasd Vizantije i statuama
naenim u razvalinama Rima, pred zadivljeni Zapad iskrsnuo je nov svet grka
starina: pred njenim svetlim likovima nestalo je privienja srednjeg veka" pisao
je Engels u svom uvodu u Dijalektiku pri-

Persej oslobaa Andromedu. Zidna slika iz Pompeje

rode". Ovim reima data je duboka ocena svetsko-istorijskog znaaja grke

umetnosti koja i danas nastavlja sa svojim blagotvornim uticajem na umetniko
stvaralatvo.

IZVORI
zahteva jasnu predstavu konkretnom
iIstorija kao nauka pre svegvu koga se posle svestrane i kritike ocene
njeninom materijalu na osno\ vet> Uopte, i istoriju stare Grke klasinog gradi
istorijsko delo. Antiki s\ nas dug niz vekova tokom kojih je zbog perioda,
posebno, razdvaja od, znaajan deo izvora. Zato svi periodi istonajraznovrsmjih
uzroka prcpac)svetij eni onako iscrpno kako bismo to erije stare Grke ne mogu
biti q su sauvani moraju da se koriste s posebleli; osim toga, i oni izvori koj
Velik znaaj dobija poznavanje izvora kao nom briljivocu. U vezi s
tim;jstemati/aciji j izuavanju izvora. Izvori za posebna disciplina posveena bdeliti na sledee osnovne kategorije: 1) pfistoriju stare Grke mogu se
pq terarnih i epigrafskih spomenika, 2) matesani izvori koji se sastoje od h,[
arheoloki spomenici meu kojima i nurijalni izvori u koje spadaju s\
mizmatiki.

'ISANI IZVORI
1.1
ERARNIIZVORI
LIT]

itegoriju literarnih izvora spadaju ne samo

Karakteristike U kgrjQh j rimskih istoriara ve i uopte svi antike
dela^ spomenici antikog sveta, ukoliko oni u
istoriografije pisai jjj onoj merj odraavaju voju savremenu ovoJ ti
upotrebljeni za proirenje naih znanja epohu i, prema tome, mogu biie dela
isto istorijskog sadraja, ona, raistoriji antike Grke. Sto se ^edstavljaju
neuporedivo veu vrednost od zume se, za istorijsku nauku f3ri 0 antikoj epohi.
Meutim, pri oceni tih svih ostalih: to su osnovni izvSramo j mati u vidu ceo niz
karakternih osodela kao istorijskih izvora, mc;anih za njeno poreklo i razvoj. bina
antike istoriografije, ve2oVedanje prolosti ponikla je u uslovima Istorija kao
specijalno prip} rke. Ona se razvila na osnovu epske poerobovlasnikog drutva
stare q mitovi i usmeno predanje. Legende starih zije iji su sadraj
predstavljakroji ma i dogaajima iz davne prolosti stiGrka njihovim bogovima,
hfeiima grkih pisaca kasnijeg doba i ovapgle su do naeg vremena u d vajara i
slikara. Savremena nauka doputa loene su u radovima grkih redanjima mogla
da nae svoj odraz realna miljenje da je u niitovima i istorijska stvarnost, ali
ta injenica ne samo da ne iskljuuje, ve, naprotiv, pretpostavlja osobito strog
kritiki odnos prema materijalu legendarnog karaktera. To je jedini put koji nam
omoguuje da iz njega izvuemo zrno istorijske istine. Stav antikih istoriara
prema tom materijalu bio je drukiji: oni su redovno s punim poverenjem
primali legendame podatke, meajuci ih u svojira delima sa stvarnim
injeninim podacima.
Iz reda ostalih vidova literarnog stvaralatva istorija se relativno rano
izdvojila kao posebna grana naunih znanja. No i pored toga pripovedaki
naini koje je izgradila antika literatura i dalje su korieni od strane antikih
istoriara, i to je njihovim delima davalo poseban, svojevrstan ton. Ako je
antiki istoriar hteo da postigne uspeh kod italake publike, za njega je bilo
vano da svom delu da umetniku formu, vec preraa tome kako se ona shvatala
u ovom ili onom periodu razvoja literature. Zato se na antikoj istoriografiji
odraavaju sve specifine crte svojstvene raznim periodima istorije antike
literature. Kao ilustraciju dovoljno je da navedemo jedan primer. Kad je grka
literatura, poevi od kraja V veka pre n.e., pala pod jak uticaj retorike, to se
odrazilo i na grku istoriografiju. Taj retorski pravac kasnije je usvojila i rimska
istoriografija.
Shvatajui svoj rad u istoj raeri i naunim i knjievnim proizvodom, antiki
istoriar je redovno nastojao da ga uini zanimljivim za itaoce, i za to se
koristio raznovrsnim sredstvima. U svom sukcesivnom izlaganju istorijskih
dogaaja istoriar je pravio raznovrsne ekskurzije koje su sa osnovnim
izlaganjem imale samo sporedni dodir, navodio je rei lica koja su uestvovala
u kazivanju kao da su ih oni izrekli, a u stvari ih je koncipirao sam autor
ponekad u vezi s datom situacijom, a ponekad prosto radi ulepavanja prie itd.
Samo mali broj antikih istoriara nastojao je da podvrgne kritikom
proveravanju navedene podatke. Vecina je zanemarivala taj osnovni zahtev
istorijske kritike i nailazei u svojim izvorima na prodvrena svedoanstva

prihvatala je ono to je izgledalo ili najverodostojnije, ili najzanimljivije. Samo

najugledniji istoriari antikog doba sluili su se istorijskom kritikom svojih
izvora. Jo je Herodot pisao da on nije obavezan da veruje svemu ta su mu
priali. Stroi odnos prema svojim izvorima ijmao je Tukidid koji je nastojao da
proveri svaku injenicu, vodei rauna tendencioznosti i netanosti u priama
oevidaca. Upravo Tukidid predstavlja rodonaelnika istorijske kritike.
Antiki istoriari obino daju statistike podatke u zaokruenim ciframa, s
time to su ih po svojoj volji preuveliavali ili smanjivali. Uopte uzevi,
statistika koja u savremenoj istoriografiji ima tako vanu ulogu za antiku
istoriografiju, uz veoma retke izuzetke, bila je potpuno strana.
Kao po pravilu antiki istoriar se veoma retko pozivao na svoje
prethodnike. Ako bi tokom izlaganja bio primoran da navede neki citat iz
njihovih dela, nije se smatrao obaveznim da to uini s apsolutnom tanou.
Koristei se podacima nekoliko autora zadovoljavao se time to bi ih objedinio
u jedno lice, pri emu nije imenovao nekog odreenog autora, ve se
ograniavao na opte ukazivanje: priaju", veina kae" itd. ak i vie od
toga, koristei se delima svojih prethodnika, antiki istoriar je u nekim
sluajevima smatrao da ima pravo da u citate koje navodi umece svoje rei ako
su one, prema njegovom misljenju, doprinosile jasno'ci mtereahtnosti
izlaganja. Navedeni naini rada, razume se, nisu ni izdaleka isti kod svih
antikih istoriara. Koristei se njihovim delima, neophodno je potrebno da
vodimo rauna individualnim osobinama svakog od njih, da svakom sudimo
prema shvatanjiraa i predstavama onog doba u kojem je istoriar iveo i prema
socijalnoj sredini kojoj je pripadao. Pri tom je neophodno imati na umu to da su
se antiki istoriari uglavnom orijentisali prema gornjim slojevima vladajue
klase; to je opredelilo ideoloku usmerenost antike istorije u celini.
Istoriare starog sveta iiije interesovao ivot robova klase osnovnih
proizvoaa u antikom drutvu. Istorija privrede, kao po pravilu, takoe je
zaneraarivana i podaci ekonomskoj istoriji koje uzimamo iz dela pojedinih
autora u sutini su kod veine bili samo uzgredni, a nisu predstavljali rezultat
sistematskog izuavanja. Istoriju unutranjeg ivota istoriari su izlagali s
odreenih politikih pozicija to je njihovom pripovedanju davalo tendenciozan
karakter. U grkoj istoriografiji nala je svoj odraz ona otra borba izmeu
aristokratskih, oligarliijskih i derhokrafEh grupacija koja je karakteristina za
istoriju Grke klasinog perioda. Prikljuujui se ovoj ili onoj strani grupacija
koje su se meusobno borile, antiki istoriar je nastojao da svoj materijal
iskoristi za opravdanje politikih pozicija svoje stranke i za podrivanje pozicija
svojih protivnika. Usled toga je esto preutkivao jedne injenice i davao
preterane ocene dragih, tj. iskrivljavao je istorijsku stvarnost. Kod antikih
istoriara uvek je u prvom planu stajala politika istorija, a pokretakim
snagama te istorije oni su redovno smatrali istaknute linosti. Od idealistike
predstave tome da istoriju ine jake linosti koje se rukovode linim motivima
antika istoriografija nije mogla da se oslobodi. Zato korienje svedoanstava
antike tradicije zahteva njihovo svestrano kritiko proveravanje.
Koreni i izvori Sad cemo izned kratku karakteristiku onih pisagrke ca
iji radovi predstavljaju osnovne izvore za
istoriografije istoriju Grke u periodima koje smo razmatrali na
stranicama prethodnih poglavlja. Ranije smo pomenuli da kao izvor grke

istoriografije slui epska poezija Grka iz ranog stadijuma njenog razvoja. Ovde
imamo u vidu poeme vezane za ime Homera Ilijadu" i Odiseju", kao najranije
izvore grke isForije koji su stigli do nas. Ove poeme, od kojih jedna pria
dogaajima Trojanskog rata, a druga doivljajima jednog od njegovih
ucesnika Odiseja koji se posle rata vraa u svoju otadbinu, predstavljaju na
glavni izvor za karakteristiku Grke tzv. homerskog perioda.
Dijadi" i Odiseji" kao najvanijim izvorima iz tzv. homerskog perioda
ve smo govorili na odgovarajucem mestu. Dovoljno je da ovde jo jednom
naglasimo da materijal koji sadre te poeme predstavlja proizvod razvoja tokom
mnogih vekova. U njemu ima momenata koji odraavaju kritsko-mikensku
epohu, ali pored toga u njemu je sauvan ne mali broj elemenata, koji su
karakterisrini za grki rod u stadijumu njegovog raspadanja. Neophodno je
prilikom korienja homerskih poema kao istorijskih izvora razlikovati ta
neslaganja. Od podataka koji se nalaze u poemama najmanje su sporni podaci
koji se o'nose na borbu Grka za OtTaTe'Male Azije i za ostrvaToja su li
njihovoj blizini, mada su i tu istorijski dogaaji zamraceni mitskim
kazivanjima, a ponekad i izmiljenim dodacima koji predstavljaju piod
slobodnog poetskog stvaralatva. Homerske poeme su posluile kao podsticaj
svoje vrste za stvaranje mnogih drugih pesnikih dela od kojih su do nas stigli
samo fragmenti.
Potpuno su nam sauvane samo dve poeme beotskog pesnika Hesioda koji
je iveo krajem VIII i poetkom VII veka: Teogonija" (Poreklo bogova") i
Dela i dani". Po svom poreklu Hesiod je pripadao srednje imunim slobodnim
zemljoradnicima. U poemi Dela i dani" nalaze se izvesni podaci iz biograflje
autora: pesnik pria nezgodaraa koje su ga pogo3ne*r)"rnunom, malo
produktivnom seljakom poslu, dugotrajnom pamienju s bratom zbog oeve
zaostavtine. Poema Dela i dani" predstavlja didakiiko delo u kome autor
prua pouke seljacima kako da na najbolji nain vode gazdinstvo. U poenii ima
mnogo dragocenih podataka za istoriara; to su podaci ekonoraskom razvoju
Grke i socijalnom raslojavanju grkog drutva VIII i VII veka pre n.e. Hesiod
istovremeno daje sliku istorijskog razvoja ljudskog drutva koju on zamilja kao
smenu pet vekova: zlatnog, srebrnog, bronzanog, veka heroja Trojanskog i
Tebanskog rata i, konano, veka gvoa.
Ova Hesiodova periodizacija zasniva se na opte rasprostranjenom ubeenju
starih Grka da su Ijudi stvarno bili sreni samo u najstarije doba. Svaki novi,
naredni vek donosio im je nove nesree i ivot je postajao sve tei i tei. Peti po
redu vek vek gvoa u kome je iveo i sam Hesiod mu se najteim.
Odsustvo ideje progresa predstavlja karakteristinu osobinu ideologije
robovlasnike epohe. U Teogoniji", ija se pripadnost Hesiodu, istina, ponekad
osporava, autor je pokuavao da svede u organizovan sistem panteon grkih
bogova. U vezi s istorijom porekla bogova ovde su izloene i kosmogonike
predstave Grka koje su nastale delimino pod uticajeni istonjakih uenja iji
se koren povlai iz duboke prolosti.
Lirska poezija Lirska poezija VII-VI veka iji su se obrasci sauVII-VI veka
p.n.e vali do naili dana sanio xx odlocixna predstavlja jedan od vanredno
vanih istorijskih izvora. Naroito je znaajna politika lirika tog doba.
Teognidove elegije omogucuju predstavu ideologiji grke aristokratije u doba
formiranja grkih polisa. Solonove elegije predstavljaju vaan izvor za istoriju
stare Atine i zakonodavnu delatnost njihovog autora.

Logografi

Prva dela grke istorijske proze pojavila su se

tamo gde su nastale i homerski epovi: u gradovima

Male Azije, prvenstveno u jonskim, najrazvijenijim ekonomskim i kulturnim
centrima helenskog sveta koji su bili u vezi sa starim istonjakim centrima.
Karakterisdno je da su prvi grki istoriari dobili naziv logografa (doslovno
prevedeno proznih pisaca; logos" pisano kazivanje, nasuprot eposu"
usmenom kazivanju).
Logografl su siee svojih prianja uzimali iz daieke prolosti; ne znajui jo
da u svakoj prilici razlikuju realne dogaaje od mitova, oni su se uglavnom
bavili legendarnom istorijom. Na osnovu predanja i mitova pokuavali su da
rekonstruiu istoriju grkih plemena, gradova, genealogiju pojedinih
aristokratskih rodova. Njihovo interesovanje se ograniavalo samo na grki
svet, podaci koje oni daju odnose se na istoriju varvarskih" zemalja u
susedstvu Grka. U delima logografa razraivani su ne samo istorijsko-mitoloki
siei, ve su unoeni i geografski i etnografski podaci. Mlae pokolenje
logografa, uporedo s epom i predanjem, poelo je da se okrece dokumentarnom
materijalu, hronikama pojedinih gradova itd. Od dela tih istoriara sauvani su
samo odlomci.
Najpoznatiji meu logografima bio je Hekatej Mdetski (kraj VI poetak V
veka pre n.e.). U svora delu pod naslovom Genealogija" Hekatej je iznosio,
prema njegovim reima, iz legendarne prolosti sarao ono to je smatrao
potrebnim" i pokuao je da na taj materijal gleda s izvesnom kritikom.
Meutim, kritika nije ila dalje od subjektivnog racionalizma koji je Hekatej
unosio u tumaenje mitova, nastojei da iz nekoliko kontradiktornih pria i
legendi odabere ono to je bilo manje neverovatno. U svom drugom delu Opis
zernlje" Hekatej je naveo podatke koji se odnose na Evropu, Prednju Aziju i
Afriku (tanije reeno, Libiju). To delo je u znatnoj meri izraeno na linim
utiscima autora koji je mnogo putovao. Moda je uz delo Hekateja bila
priloena i karta (to bi ve bila druga karta koju su izradili Grci; prvu je izradio
jonski filozof Anaksimandar). Prema tome, Hekatej se s pravom moe smatrati
rodonaelnikom grke geografije.
Hekatej je predstavnik logografa starijeg pokolenja. Mlaem pokolenju treba
da pribrojimo Helanika, rodom iz grada Mitilene na ostrvu Lebosu, koji je
iveo u V veku pre n.e. Kao i drugi logografi, on je takoe mnogo putovao i
bavio se sastavljanjem genealogija grkih heroja, ali pored toga prvi je dao
letopis dogaaja u atinskoj dravi od najstarijih vremena do njegovog doba tzv.
Atidu"; prema obrascu Helanikove Atide", spisi ove vrste stvarani su i u IV
veku, ali se svi oni ne mogu uvrstid u istorijske radove u strogom smislu te rei.
Herodot Ocem istorije" u antiko doba smatran je Herodot i taj naziv niu s
pravom pripada.
Herodot je (oko 485-425. g.) bio rodoni iz grada Halikamasa (juni deo
maloazijske obale), dorske kolonije koja se u doba Herodotovog dednjstva
nalazila pod vlau vladara Karije koji je bio pokoran persijskom caru. Be.z
obzira na dorsko poreklo, Herodot se kao svojim maternjim jezikom sluio
jonskim narejem, verovatno zato to je u njegovoj otadbini /ivelo mnogo
Jonjana, ili zato to je u Herodotovo vreme jonsko nareje predstavljalo jezik

grke inteligencije i na tom nareju su pisali svi logografi, prethodnici, a

deliniino i savremenici Herodota. U mladim godinama Herodot je sudelovao u
politikom ivotu svog rodnog grada i u onoj borbi koja se vodila u Halikarnasu
prodv tiraiiina koji je tamo vladao. Neuspeh te borbe izgleda da je naterao
Herodota da napusti otadbinu i da krene na putovanja po tuim zemljama. To
nesumnjivo svedoi Herodotovoj dobroj materijalnoj situaciji; on je pripadao
uglednom halikarnakom rodu. Nije nam poznato da li je Herodot svoja
dugotrajna putovanja obavljao bez prekida ili s prekidima; takoe nije poznat ni
redosled tih putovanja. Iz Herodotovog dela moe se samo zakljuiti da je on
putovao po Prednjoj Aziji, Egiptu, Libiji, da je iveo na ostrvu Samosu, bio na
Siciliji i u junoj Italiji; dugo je boravio na teritoriji albanske Grke; delimino
je poznavao i obale Crnog mora. Za nas je od naroite vanosd i interesa to to
je Herodot bio prvi nania poznati grki putnik koji je posetio nau zemlju85, jer
teko da bi se moglo sumnjati u njegov boravak u grkoj koloniji Olbiji
(nedaleko od dananjeg Oakova) i u predelima koji su se graniili s njom i u
kojima su stanovali Skiti. Posle dugotrajnih putovanja, a moda i pre njihovog
zavretka, Herodot je iveo u Atini, gde se prikljuio Perikolovom kruoku; na
inicijativu Perikla 444. g. on je uestvovao u osnivanju panhelenske" kolonije
u Turiju (u junoj Italiji). Nije poznato koliko je tamo iveo. Herodot je umro
ubrzo posle Periklove smrti (429. g.) u Turiju ili u Adni gde je, izgleda izvrio
konanu redakciju svog istorijskog dela.
Po svojim politikim simpatijama Herodot je bio izrazit pristalica atinske
demokratije Periklovog doba. Herodotov ideal bilo je takvo politiko ureenje
iji je osnovni princip jednakost svih graana pred zakonom, i njihovo pravo da
uestvuju u dravnim poslovima. Takav poli'tiki sistem Herodot suprotstavlja
tiraniji, prema kojoj se odnosi veoma negativno. Njegova raspoloenja bila su
proeta helenskim patriotizmom.
Herodotov pogled na svet ne moe se razmatrati kao neto jedinstveno i
celovito. Bez obzira na njegovu pokomost sudbini, veru u boansko provienje,
u svakovrsna uda i sl., u Herodotovim stavovima jasno je izraen racionalizam
koji ponekad prelazi i u skepticizam.
Herodotovo delo Istorija grko-persijskih ratova" raeno je pod dvo-

85 Odnosi se na nekadanji SSSR.

strukim uticajem. Od svojih jonskih prethodnika istoriar ]ie nasledio

interesovanje za prolost, forme i nairie izTaganJa proteklih dogaaja i neke
elgniente racionalistikog odnosa prema niitu; taj racionalizam nafocTto se jako
ispoljio u Atini, u uenjima novog pravca u grkoj filozofiji koji je vezan za
delatnost sofista. Tim dvostrukini uticajem u znatnoj meri se tumae
protivrenosti
u
delu
Herodota: u Istoriji", delu
koje se svojom forraom
pribliava
deliina
epskog
anra, istovremeno se opaaju
pokuaji
realisdkog
tumaenja injenica. Herodot
ne samo da pria dogaajima
ve i razmilja njima,
pokuavajuc'i da ih shvati i
Herodot. Rimska kopija

objasni.

S
adraj Herodotovog dela koje
se u helenistiko doba delilo
na devet knjiga (ovde knjigu
treba shvadti u antikom
smislu tog termina, to prema
naim shvatanjima odgovara
otprilike jednom
velikom
poglavlju) znaajno je iri od
pojma istorije u naem smislu,
jer se u njemu, pored izlaganja materijala istorijskog karaktera, nalaze podaci iz
geografije, etnografije, svakidanjeg ivota pojedinih plemena itd., koje je
Herodot prikupio tokom svojih putovanja i uzimao iz radova logografa, naroito
Hekateja.
Ovo se prvenstveno odnosi na prve etiri knjige od kojih je prva posveena
Lidiji i Persiji do dolaska Kambiza na carski presto, druga Egiptu, trea
predstavlja nastavak prve i sadri istoriju Persije do dolaska Darija na presto,
etvrta, u kojoj se pria pohodu Darija u Skitiju, daje detaljan opis ove zenilje
i slui kao glavni izvor za staru istoriju nae zemlje.86 Drugi deo Herodotovog
dela u kome se kontinuirano i povezano iznosi tok grko-persijskih ratova
predstavlja glavni izvor za grku istoriju odjOOJo i polaznu taku za mnoge
antike pisce narednih epoha koji su pisali dogaajima tog vremena.
Bez obzira na arenilo sadraja Herodotovog dela, na mnotvo epizoda koje
esto nemaju direktne veze sa samom materijom i vie su po svom karakteru
posebne prie, Herodotovo delo ipak predstavlja prvi pokuaj

86Misli se na nekadanji SSSR.

da se objedini raznovrstan materijal prikupljen gledanjem, sluanjem i itanjem

dela prethodnika i da se taj materijal povee sa osnovnom temom dela koju je
Herodot sebi postavio u samom poetku izlaganja. ta tema to je borba izmeu
Grka i varvara" poevi od najstarijih, mitskih vremena do epohe grkoperijskih ratova zakljuno. Imajui ovu temu stalno na umu, Herodot ne
izbegava to da u njenu razradu uvrsri sve to mu izgleda interesantno i pouno.
Herodot pria neobino zanimljivo. U tom pogledu on bi se mogao nazvati
Homerom" svoje vrste u grkoj proznoj literaturi. I stil Herodota predstavlja
neku vrstu epskog stila u prozi. U staro doba su ga zvali piscem koji nie".
Njegov sdl to je stil slobodnog pripovedaa, stil narodnih bajki, legendi, novela.
Sve to ozvoljava da se Herodotu govori kao istoriaru koji se, mada jo nije
bio lien uticaja svojih prethodnika logografa, ipak uzdigao iznad njih optom
koncepcijom svog dela i postavio sebi zadatak da izradi ne mitsku, ve realnu
istoriju, istoriju borbe Grka s perijskom monarhijom.
U doba Herodota jo su bila rasprostranjena usmena predanja koja je
Herodot mogao da slua tokom svojih putovanja. Meutim, prilikom svojih
poseta Egiptu i Persiji on je zbog nepoznavanja egipatskog i persijskog jezika
bio prisiljen da se koristi uslugama tumaa i raznih sabesednika koji su bili
upueni u istoriju i esto je prihvatao zdravo za gotovo ono to su mu priali.
Herodotu su bila strana ak i elementarna pravila istorijske kiitike. Ponekad
navodi kontradiktome izjave i nevet da se u njima snae smatra da je sve tano.
Kod njega uopte ne postoje vie-manje tani hronoloki podaci. tome da
Herodotu nije svojstveno ak ni najelementarnije razumevanje zakonomemosti
istorijskog procesa, uzronih veza meu dogaajima, ne treba ni da govorimo.
Pa ipak Herodot je nastojao da ne bude samo obian pripoveda. U mnoga
zamrena predanja on unosi izvestan red; govorei nekim linostima, nastoji
da sprovede svoje lino miljenje. "Na primer, on izraava jasne simpatije
prema Atinjanima i neraspoloenje prema Spartancima. Za epohu grkopersijskih ratova Herodot u velikoj meri ostaje jedini i veoma dragocen izvor,
iako je potreban oprezan i kritiki odnos prema ijjemu.
Verodostojnost Herodotovog kazivanja esto je uslovljena osobenostima i
kvalitetom kojima je on raspolagao, a koji mogu da se svrstaju u dve osnovne
grupe: usmena tradicija i pisana tradicija. Kad je Herodot pisao svoju istoriju,
11 Atini a i u drugim gradovima Grke jo je bilo ivih savremenika grkopersijskih ratova, jo su postojali i materijalni spomenici koji su na njih
podsecali: Herodot je, na primer, mogao da vidi natpis na spomeniku borcima
koji su pali kod Terniopila, delfski spomenik podignut u znak uspomene na
platejsku pobedu, itd.
to se de pisane tradicije, i ona je morala da postoji u obliku raznih
zbornika proroanstava, moda i letopisa, memoara, dokumenata atinskog
arhiva itd., a da i ne govorimo da su Herodotu stajala na raspolaganju sva dela
njegovih prethodnika, logografa. Poto nemarno drugihjzvora iz vremena koje
Herodot opisuje, teko nanTje a proveravamo njegova kazivanjaTAli.'iiko je
on u nekim sluajevima padao u greke, inio je to zato to su sama sredstva za
otkrivanje istine jo bila nesavrena, naini istorijske kritike nisu bdi izgraeni,
izvori nisu bili uvek sigurni.

Ouvano je malo izvora koji govore dobu Perikla, ali na osnovu

svedoanstava kasnijih autora s pravom moemo da kaemo da je pitanjima
drutvenih odnosa i politikog ivota epohe bila posvecena znaajna literatura.
Vladajua ideoloka struja bila je sofistika iji su predstavnici pored svih
razlika u shvatanjima ispoljavali interesovanje za izuavanje drutvenih odnosa.
Bez obzira na uspehe robovlasnike demokratije, aristokratske grupacije nisu
naputale borbu za svoju prevlast u dravi. Napadi na demos i njegovog vou
Perikla dobijali su otru formu, ali literarnim radovima u kojima se odraavala
ta borba znamo samo iz napomena nekih autora kasnijeg doba.
Tukidid

Pglopone&ki rat ieJbio_dogaaj_od_opStegi2kpg

7na(-fija;-nn je u ovoj ili onoj meri pogodio sve

grke drave i duboko uzbudio savremenikc. Iatonju Peloponeskog-tata napisao
je atinski politiar Tukidid, j>in_(460-395. g. pre n.e.).

Tukidid je pripadao uglednoj atinskoj porodici trakog porejda. U jeku

Peloponeskog rata 424. g. Tukidid je izabran za stratega Tnaelueskadre
brodova bio je upucen na obale Trakije radi njihove odbrane od napada
Spartanaca. Kad je napadnut grad Amfipolj, Tukidid nije mogao da mu prui
blagovremenu pomo; zbog toga je okrivljen za izdaju i proteran iz Atine.
Tukidid je u izgnanstvu proveo 20 godina i vrado se u otadbinu tek po
zavretku rata. Naumivi da napie delo istoriji Peloponeskog rata, on je
mnogo godina posvetio prikupljanju materijala. Snirt ga je omela da svoj plan
privede kraju; njegovo delo preklnuto je kod izlaganja dogaaja iz 411. g.
(dvadesete godine rata).
.Tukididova Istori[a" predstavlja najbolje delQjindkJstyriografije u vreme
njenog procvata.
Ve na prvim stranama svog dela Tukidid poziva itaoca da primi njegovo
izlaganje u onom vidu u kojem ga je on dao na osnovu sauvanih
svedoanstava; prema njegovim reinia, on nije davao prednost ni poetama, ni
prozaicima koji su svoje prie gradili starajui se ne toliko njihovoj istinitosti
koliko ougodnosti za uho". Neka se zna" kae on dalje ,,da sam dogaaje
(davne prolosd) rekonstruisao pomou najverodostojnijih svedoanstava sa
iscrpnou kakvu dozvoljava njihova starost" (I, 21, 1). dogaajima iji je
savremenik bio sam Tukidid kae: ... ja ne smatram da bi bilo u skladu s mojim
zadatkom kad bih zapisivao sve ono to sam uo od bilo koga ili to to bih sam
mogao pretpostaviti, ali sam zapisivao dogaaje iji sam bio oevidac, kao i ono
to sam uo od drugih, posle to je raogue savesnijeg proveravanja svake
injenice, uzimajui ih svaku za sebe pojedinano" (I, 22, 2). Iz ovih
Tukididovih izjava vidi se koliki je znaaj pridavao zadatku istoriara, i zato
nije nikakvo udo da je ve odavno_pnznat kao prvi predstavnik istoriografije
koji je nastojao da joj da stvamo nauni karakter.
Peloponeski rat kome pria, Tukidid je lino preiveo i uestvovao u
njemu; tokom niza godina, nalazio se u centru istorijskih zbivanja, a po svom
izgnanstvu susretao se s ljudima koji su bili dobro obaveteni dogaajima.
Svoj zadatak Tukidid je obavljao vrio marljivo. On je prouio sve ratne
dogaaje, konstio se dokumentima, tekstovima ugovora, natpisima, sakupu> je
materijal od oevidaa i obavetenih lica, posetio je mesta najvanijih bitaka.

On garantuje za istinitost onog to je doiveo i lino video. Ali veliku tekou

predstavljalo je to da se ustanovi istina na osnovu svedoka, jer su oni bili as
kontradiktorni, as pristrasni. U ovim sluajevima bio je potreban kritiki
odnos, i tu se s posebnim sjajem i ispoljio Tukididov talenat.
Tukidid se sluio istorijskom kritikom ne sanio prilikom opisivanja dogaaja
iji je bio savremenik ve i prilikom izlaganja dogaaja iz prolosti iji
oevidac nije mogao da bude, na primjer, Pizistratove tiranije i podviga
tiranoubica, sudbine spartanskog kralja Pausanije i Temistokla, Kilonove
zavere; Jo sjajnije se ispoljio Tukididov kritiki talent u njegovo j
Arheologiji" pregledu koji daje optu sli'ku istorijskog razvoja grkog naroda u
najsfarije oba njegovog ivota, a takoe u iscrpnom ^Uvodii" gfle on
objasnjava prave uzroke preduslove Peloponeskoj* laia koji vode u epohu tzv.
pentekontaetije perioda koji obuhvata vreme od poraza Kserksa u rko-persij
ski m ratovima do poetka Peloponeskog rata.
Tukidid iiije obian pripoveda Herodotovog sila. On istrauje politike
motive koji su doveli do rata, obrazlae diplomatske pregovore, zadrava se na
socijalnim pokretima koji su nali mesta u toku rata, govori dravnim
prevratima koji su, prema njegovom shvatanju, igrali veoma vanu ulogu.
Negirajui uticaj natprirodnog na tok istorijskog procesa, Tukidid vidi
pokretake snage tog procesa u preplitanju prirodnih uzroka koji se moraju
tumaiti sami po sebi, u njihovom zakonomernom razvoju, u vezi s optim
uslovima politikog ivota i onim principima kojima se predodreuje nain
delovanja pojedinih inilaca. Sve to Tukidid izlae u besedama koje on stavlja u
usta politikih i vojnih inilaca tog perioda. Pri tom Tukidid objanjava svojim
itaocima da te besede ne reprodukuju doslovno sve to je reeno, ve da su
sastavljene tako kako bi stvarnoj situaciji, prema miljenju istoriara, najpre
mogao da govori svaki besednik, prilagoavajui se uvek pribkama datog
momenta" (1, 22, 1).
Tukidid je pribegavao besedama i u onim sluajevima kad je hteo da objasni
itaocu stavove i planove raziiih politikih stranaka, da prikae unutraSiljii
politiku situaciju itd. 1 dok pripovedaki deo Tukididove istorije daje jasan
prikaz spoljanjeg toka dogaaja, dotle se u besedama nalazi klju za
razumevanje unutranje istorije vremena koje opisuje Tukidid.
Konano u besedama se najjasnije odraava lini istoriarev pogled na svet,
njegove simpatije i antipatije. Po svom roenju i poloaju, Tukidid je pre
izgnanstva pripadao najimunijem sloju atinskili graana. Iako Periklu pie s
izrazitom simpatijom, po svojini poTidkirii shvatanjima on je vie naginjau
umereno-oligariiijskoj stmji. To se savreno jasno pokazuje u itavoni nizu
ocena i karakteristika, posebno u njegovora otro negativnom stavu prema
takvim lipostima IfaVav jp hin Kleon koga on naziv^najbezorujim od svih
gradana"|, obratno, u veoma pozitivnom odnosu prema programu i delatnosti
Teraniena. Pri oceni Tukididovih politikih pogleda, razurae se, treba da imamo
u vidu i njegovu linu sudbjriiT izgnanstvo iz Atine.
Tulaidovalstorija podeljena je u 8 knjiga. Prva knjiga predstavlja nej ku
vrstu uveda u dalje izlaganje. UTijoj'Tukiid 'sprovodi otru razliku izmeu
povoda za Peloponeski rat i uzroka, koji su doveli do rijega. Frema

Tukididovim reima, isdnski uzrok rata bio je u tome ,,to su Atinjani svojim
jaanjem poeli da izazivaju bojazan kod Lakedemonjana" (I, 23, 5). Kakobi
pokazao kako je dolo do tog neprijateljstva, Tukidid daje kratku ali sadrajnu
istoriju razvoja moc5i Atine u epohi pentekontaetije i time popunjava prazninu
na naim obavetenjima iz istorije perioda izmeu kraja grko-persijskih ratova
i poetka Peloponeskog rata, tzv. Arhidemovog rata koji se zavrio Nikijinim
mirom. Peta knjiga koja govori dogaajima 421-415. g. moe se smatrati kao
svojevrstan prolog za dve naredne knjige, estu i sedmu, u kojima se opisuje
sicilijanska ekspedicija; sedma knjiga po prefinjenosd zapaanja, tanosti i
dubini karakteristike predstavlja jedan od najboljih obrazaca antikog izlaganja
istorijske materije. I, konano, osma knjiga opisuje prve godine Dekelejskog
rata i sadri iscrpan prikaz oligarhijskog prevrata u Atini 411. g. s kojim je,
kako je ve receno, Tukidid saoseao.
Kod Tukidida je u prvom planu istorija rata koju on izlae hronolokim
redom, prema zimskim i letnim kampanjama. Pohode, stanje vojski, tok ratnih
operacija, on opisuje sa odlinim poznavanjem strunjaka, a ponegde i s
iscrpnom punocom. Pitanja istorije unutranjeg stanja zemlje, kao i pitanja
istorije diplomatije Tukidid razmatra samo toliko koliko mu je neophodno za
opis vojnih operacija.
Valja spomenud da je i Tukididu svojstvena mana koja je karakterisdcna za
svu antiku istoriografiju. Njega malo interesuje ekonomski i: vot i dogaaji
socijalne istorije ostaju kod njega u senci; on ih pominje samo u ve/.i s vojnom i
politikom istoiijom. Tukididu je svojstvena predstava zakonomernosti
istorijskih pojava, ubeenost u to da isti uzroci
uvek izazivaju iste posledice. Ali u objanjenjima istorijskih pojava kod
Tukidida veliku ulogu igraju psiholoki motivi. U sluajevima kad
iezavaju naela koja vre ulogu odravanja, tvrdi on, prevlast strasti
naruava osnove drutvenog poretka.
AkP Tujddidyjporedinio_ sa njfigaviia. starijim savreraenikora
Herodotom, lako erpo upaziii koliki jeiskorak uinie Tukidid kod koga
nema ni traga od naivnih rasuivanja Herodota, od njegove vere u uda i
proroanstva. Strogi realizam, trezvena kritika, odsustvo svesne
tendenciozriosti to su osnovna svojstva Tukididove istorije. Tukididov stil je
u skladu s optim karakterom njegovog dela. Kod njega je svaka re, svaka
reenica promiljena i sadrajna.
Njegovo delo ne moe da se ita tako lako i jednostavno kao to se ita
Herodotovo moda zato to je Tukidiipisaojie na jonskom jeziku, kako su to
inili njegovi prethodnici, vec na atikom nareju koje je u to doba tek bilo
osposobljeno za grku prozu.
Interesovanje za prolost u doba Tukidida i u periodu koji je sledio iza
njega steklo je naroitu politiku aktuelnost. Borba izmeu oligarhije i
demokratije poprimila je izuzetno otre oblike. ak i u Atini gde je
robovlasnika demokratija imala vie uspeha nego u drugim dravama, vlast
je dva puta u 411. i 404. g. pre n.e. prelazila u ruke oligarha. Kao ideoloko
opravdanje aristokrata koji su nastojali da osvoje vlast bio je povratak na
ustav predaka" ( ). U vezi s tim prolost ne samo da je

izuavana vec i falsifikovana. Na primer u etvrtom poglavlju Aristotelovog

Atinskog ustava" oligarhijske ustanove pripisuju se zakonodavstvu
Drakona, iako su one nesumnjivo nastale kasnije, ali ih je trebalo osvetati
autoritetom starine.
Pseudo-KsenoUnutranje borbe u Adni bile su naroito zaotrene
fontov ustav" posle Periklove smrti u toku Pelponeskog rata. ZattUnljiv
spomenik ali ne istorijske ve publicistike literature tog perioda predstavlja
tzv. Pseudo-Ksenofontov atinski ustgv^ Taj naziv ovaj spis je dobio po
tome to je sauvan meu delima Ksenofonta pisca IV veka. Meutim, ni po
svom sadraju, ni po stilu, ni po shvatanjima izraenim u torii traktatu, ovaj
spis ne Hi na ostala Ksenofontova dela i zato se ne moe smatrati njegovim
radom.
Tp je anonimno delo koje je najverovatnije pisano poetkom
Peloponeskog rata. Jijegov autor bio je Atinjanin, protivnik demokratije i
pristalica oligarhijskog poretka. Vec prvim reima definie svnj odnos prema
atinskoj demokratiji, ukazujuci na to da on ne odobrava atinsko politiko
ureenje, jer je fo poredak koji ne titi interese aristokratije. Autor smatra da
je atinski demos, sa svoje take gledita, dosledan, i daje iscrpnu
karakteristiku politikog ivota Atine s pozicija nepomirljivog
aristokrate.JMjegove simpatije su u celini na strani Sparte. Nezadovoljstvo
aristokrata ^ robovlasruka poretkom koji je vladao u Atini naroito je jasno
izraeno
sledeim reima autora: ,,U Atinl vlada prevelika rasputenost robova i meteka,
ovde ovek ne sme da istue svog roba, i on nece da ti se skloni s puta".
Drukije stoji stvar u Sparti: ,,U Lakedemonu" kae autor ,,moj rob bi imao
strah od tebe". Meutim, bez obzira na svoju tendencioznost, za izuavanje
socijalnog i politikog ivota V veka ovaj izvor daje vrlo mnogo. To je jedno od
malobrojnih dela antike publicistike u kome se jasno odraava situacija
zasicena dubokim protivrenostima i otrom borbom.
Atika drama U Grkoj je bilo uobiajeno korienje istoriji koinedija skog
materijala u publicistikim i fdozofskim V vcka pre n.e. delima i njegova
interpretacija u skladu sa shvatanjima autora. Pri takvim uslovima ta dela
dobijaju znaaj dosta vanih izvora za epohu u kojoj su iveli njihovi autori.
matiara, posebno najistaknutijeg predstavnika atinske komedije V veka
Aristofana.
Mnoge Aristofanove komedije obrauju politike i socijalne temekoje se
tiu pitanja rata i mira, demagoga", borbe bogatih i siromanih itd. U njima
nalazimo mnogo aluzija na istorijske inioce i na ove ili one istorijske dogaaje
i injenice. Na osnovu tih aluzija upoznajemo se sa unutranjim stanjem u Atini
za vreme Peloponeskog rata. U tom smislu Aristofanove komedije sjajno
dopunjuju Tukidida.
Medutim, sluei se Aristofanovim komedijama moranio imati u vidu
politiku ideologiju njihovog autora: on je odraavao pogleda imunog
seljatva, neprijateljski raspoloenog prema gradskoj demokratiji. Takode
moramo imad u vidu i to da se glavni cilj atike komedije sastojao u tome da

razveseli gledaoce i itaoce. Zato su autori komedija esto karikirali stvarnost

samo radi ale.Na taj nain, prema podacima komedija moemo lepo da
osetfmo optu atmosferu, opte raspoloenje koje je u to vreme vladalo u
drutvu ili u nekom njegovom delu, ali bi bilo nesmotreno ako bismo svako
svedoanstvo komedija primili kao istinito.
U nekim od atikih tragedija V veka takoe je nala svoj odraz savremena
istorijska epoha. Na primer, Eshil je u_SYQjoj tragedi]i .J'ersijanci" opisao
salaniinsku bitku i taj opis predstavlja na najbolji izvor, jer je Ehil sam
uestvovao u njoj. U Eshilovoj tragediji Eumenide" nalazimo aluzije na
politike dogaaje tog doba (na primer, na borbu za reformu areopaga). Euripid
u svojim tragedijama uvek reaguje na aktuelna pitanja savremene istorijske
stvarnosti.
Ksenofont

Od dela koja nastavljaju Tukididovo ogisivanje

Peloponeskog
rata
do
nas
se
sauvala
TCenofontova Grka istorija". Ksenofont je bio Atinjanin (430-350. g. pre n.
e.), poreklom iz bogate porodice. U mladosti je priao Sokratovom kruoku i
bio je estok neprijatelj atinske demokratije. Napustivi Atinu, on
]e~?Otrgrstupio u slubu perijskog carevia Kira Mlaeg i uestvovao u pohodu
protiv njegovog brata persijskog cara ArtakserksaTT. Kad je Kir poginuo, a
grke vojskovoe koje su komandovale najaninikohi armijom bile izdajmki
pobijene, Ksenofont je uestvovao u uvenom povlaenju gike vojske preko
Male Azije do junih obala Crnog mora. Zarim, omogucivi svom odredu da se
spoji sa spartanskom vpjslom koja je krenula protiv persijskog satrapa
Tisaferna, sam je sa spartanskim kraljem Agesilajem poao u Grku gde je
uskoro na strani Spartanaca uestvovao u bici kod Koroneje. Tako je on s
orujem u ruci ustao protiv svog roenog grada. Poto je u Atinl bio osuen kao
izdajnik, Ksenofont je otiao na Peloponez i tamo je, baveci se knjievnim
radom, neko vreme iveo na imanju koje su mu poklonili Spartanci. Kad je
otpoeo rat izmedu Tebe i Sparte^ Ksenofont je stupio u vezu s Adnjanima koji
su se tada ujedinili sa Spartancima u fatu protiv Tebe. Odluka njegovom
izgnanstvu bila je povuena; uskoro posle toga Ksenofont je umro.
Vidimo, dakle, da je Ksenofontov ivot bio raznolik. Takvu raznolikost
pokazuje i njegova literarna delatnost. Ksenofont je bio plodan pisac, i sauvana
su sva njegova dela. Pisao je jasnim i pravilnim jezikom. Zahvaljujui torae,
Ksenofontova dela su stekla iroku popularnost u antiko doba. Za istoriara je
najinteresantnija njegova Grka istorija". U prve dve knjige autor nastavlja
Tukididovo delo i izlaganje dogaaja vodi do 403. g. kad je u Atini, posle
svrgavanja vlasti Tridesetorice, bila obnovljena demokratija. Ne iskljuuje se
mogunost da se Ksenofont koristio materijalom koji je ostao posle Tukidida.
U pomenudm knjigama Ksenofont daje istorijski prikaz poslednjih osam
godina Peloponeskog rata, pri emu naroito detaljno i slikovito opisuje Kridju i
Teramena dvojicu glavnih linosti iz kolegijuma Tridesetorice, a takoe i
istoriju obnove atinske demokratije. Drugi deo Grke istorije" (knjige -VII),
gde su izloeni dogaaji od bitke kocfMantineje 362. g., veoma se razlikuje od
prve dve knjige. U tom delu autor ne krije svoje simpatije za Spartu. Ovde je
kod KsenofontaIstorijska perspektiva iskrivljena, u izlaganju ima bitnih
praznina i svesnih preutkivanja. ICsenofont preuveliava i precenjuje ulogu
svog stareine i pokrovitel^a Agesilaja. On, nesumnjivo, svesno isputa niz

momenata; u nekim sluajevima je nepotrebno kratak, na primer, ne govori

osnivanju drugog Atinskog pomorskog saveza (378. g.), a vanu bitku kod
Knida (394. g.), koja se zavrila porazom Spartanaca, pominje samo uzgred;
ulogu rukovodilaca Beotskog saveza, Pelopide i Epaminonde, koji su istupili
protiv Sparte, Ksenofont oigledno preutkuje i uopte ne skriva svoj
neprijateljski stav prema Tebi. Tendencizonost njegovog izlaganja ovde je
oigledna. U drugim svojim delima Ksenofont nastupa ne toliko kao istoriar,
koliko kao pisac memoara. Memoare predstavljaju Uspomene'
(Memorabilije") Ksenofonta Sokratu koje su veoma zanimljive kao
karakteristika saraog filozofa i svih odnosa vezanih za ivot i rad Sokrata, ali
daju vrio bledu predstavu njegovom pogledu na svet.
Karakter memoara ima i najoriginalnije i najdarovitije Ksenofontovo delo
Anabasis" (Pohod deset hiljada Grka") koje predstavlja izvor"oti prvostepene
vanosti za dogaaje tog vremena. Ali zato Kirupedija" (Kirovo
vaspitanje")7ii kome je Kenofont opisao kako se vaspitavao persijski car Kir
Stariji, predstavlja neto slino istorijsko-politikom tendencioznom romanu
gde su injenice do krajnjih granica iskrivljene, a linost glavnog junaka
preterano idealizovana.
Svoje lakonofdske simparije Ksenofont je naroito upadljivo ispoljio u
traktatima Agesilaj" i Drava lakedemonska". U svom radu 0 ekonomiji"
( ) Ksenofont raspravlja najboljem nainu voenja kunog
seoskog gazdinstva, a u traktatu 0 prihodima" tome na koji bi se nain mogle
popraviti atinske finansije. Dodue, prilino je neizvesno da li ovaj traktat
pripada Ksenofontu.
Vrlo tendenciozan pisac i uz to veonia neprijateljski raspoloen prema
demokratskim principima, Ksenofont se kao istoriar ne raoe uporeivati ne
samo sa Tukididom nego ni sa Herodotom. Prema Ksenofontovim
svedoanstvima, kao svedoanstvima istoriara, naroito prema drugom_delu
njegove Grke istorije", moranio se odnositi sa najveom opreznocu.
Neosporna vrlina Ksenofonta sastoji se u tome to je vfTd slabcTahvacen
retorskim pravcem u grkoj istoriografiji koji se razvija u IV veku.
Platon

Ksenofontov savremenik bio je drugi Sokratov

uenik Platon (427-347. g. pre n.e.), tvorac

idealistikog filozofskog sistema. Platonova dela nisu znaajna samo za istoriju
filozofije ve i za socijalno-politiku istoriju. Svoje poglede na drutvo Platon je
izloio u nizu dijaloga. U jednom od njih iji je naslov ,,Drava" Platon je
izradio projekat, prema njegovom miljenju, idealne drave u kojoj bi kao
osnovni princip morala da vlada pravednost. Nasuprot tom idealnom dravnom
ureenju, Platon smatra da su fornie drava koje su postojale u njegovo doba
pogrene"; on iscrpno analizira te forme, uglavnom oligarhiju i demokratiju. Te
delove dijaloga Platon je izradio na osnovu konkretnih podataka meu kojima se
nalazi velik broj vrednih istorijskih obavetenja.
U svom drugom dijalogu, u Zakonima", Platon polazi sa realnijih pozicija.
Tu on ima u vidu ne toliko stvaranje idealne drave, koliko prilagoavanje
istorijski formiranoj dravi na taj nain to bi se u nju uvela ova ili ona relativna
poboljanja. U Zakonima", uporedo s teoretskim razmatranjima, ima jo vie

konkretnih podataka koje Platon crpi iz stvarnosti oko sebe. Platon je ubeeni
protivnik robovlasnike demokratije, njegovi pogledi na svet su do krajnosti
reakcionami; zato njegova dela pruaju ne samo jasnu vec i tendencionu sliku
politikog ivota u vreme kada je on iveo. iveci u Atini u periodu otre klasne
borbe, Platon smatra da demokratija vodi dravu u propast; njegov politiki
ideal, sav njegov utopizam proet je aristokratskim duhom.
Retori i oratori Velik broj raznovrsnih podataka koji se odnose na
IV veka pre n.c. istorijske dogadaje, dravne institucije, zakone i obiaje
Grka nalazimo rasturene po raznim delima grkih oratora. Bogat niaterijal
sadre besede atinskih oratora IV veka pre n.e. Lisijine besede predstavljaju
jedan od glavnih izvora za istoriju Atiiie krajem V i poetkom IV veka. Mnoge
meu besedama Isokrata, tog pubficiste stare Grke, upoznaju nas s drutveniui
raspoloenjima, politikim idealima i programima one oligarhijske grupacije u
Atini koja je prieljkivala meusobno izmirenje grkih drava, makar i pod
tuinskom vlau. Demostenove, Ashinove, Hiperidove besede predstavljaju
glavni izvor za epohu Filipa Makedonskog i za istoriju borbe koju su Grci vodili
s njime. Meutim, koristei se podaciraa oratora, moramo stalno imati na umu
da su oni esto navodili injenice u netanom svetlu, a ponekad i u iskrivljenom
vidu.
Retori i oratori Sklonost prema retorici pokazala je velik uticaj i na
IV veka pre n.c. razvoj istoriograllje.
Poseban znaaj za razvoj retorskog pravca imao je
ranije pomenuti Isokrat, retor i publicista IV veka. U svojim delima on se esto
sluio istorijskim primerima ija je namena bila da oive njegovo izlaganje, da
prue pouan materijal, da poslue kao argumentacija za ovu ili onu misao.
Pitanje istinitosti i verodostojnosti istorijskog materijala za Isokrata je inialo
drugorazredni znaaj.
Kao glavni predstavnici retorskog pravca meu istoriarima u drugoj
polovini IV veka bili su Efor i Teopomp. Od radova jednog i drugog sauvani
su samo odlomci. Eforova Opta istorija" obraivala je istoriju Grke od
najstarijeg doba do 340. g. pre n.e. Specifinu osobinu Eforovog dela
predstavlja to to ono nije posveeno istoriji nekog odreenog grkog polisa ili
nekoj odreenoj epohi, ve obuhvata istoriju itavog ondanjeg grkog sveta,
kako sarne Helade tako i najznaajnijih grkih kolonija u istonom i zapadnom
delu Sredozemnog mora. U tom pogledu Efor predstavlja Polibijevog
prethodnika.
Sastavljajui svoje delo, Efor se koristio ne samo delima svojih prethodnika
ve i dokumentarnim, posebno epigrafskim raaterijalima. Izgleda da je Efor ve
pravio razliku izmeu legendarnih i istorijskih perioda. Za potpuno odbacivanje
mitova nije imao odvanosti, ali je nastojao da im cia racionalistiko tumaenje.
Efor je sasvim ispravno primetio da kod izlaganja savremenih dogaaja
najiscrpmje kazivanje predstavlja i najverodostojnije kazivanje, i obratno, kod
izlaganja pojedinanih dogaaja podrobno kazivanje je najnepouzdanije.
Meutim, Efor izgleda nije bio u stanju da dosledno primenjuje u praksi svoja
teoretska shvatanja. Smetao mu je nedostatak vojnog i politikog obrazovanja;
011 je bio kabinetski naunik u pravom smislu te rei.

U savremenoj istoriografiji izneto je miljenje da Eforu pripada odlomak

sauvan na jednom od papirusa koji su naeni u egipatskom naselju Oksirinhu.
Nepoznati autor tog istorijskog teksta dobio je naziv oksirinki istoriar.
Odlomak se odnosi na meusobne odnose Atine i Sparte poetkom IV veka pre
n.e., na prevrat na ostrvu Rodosu i, naroito, na organizaciju Beotskog saveza,
kojem se u njemu nalazi niz novih podataka. Istina, sporno je da li je Efor
stvarno autor tog odlomka, i vecina naunika koji su se bavili tim pitanjem
poriu njegovo autorstvo.
Bilo kako bilo, Efor je iza sebe ostavio vidan trag u antikoj istoriografiji.
Njegova Istorija" posluila je kao jean o vanih izvora Polibiju i Strabonu i,
kako emo dalje videti, na njoj su se zasnivala odgovarajua poglavija u delu
Diodora sa Sicilije.
Teopomp je izloio istoriju Grke od 411. do 394. g. pre n.e., a takoe i
istoriju Filipa Makedonskog. Prema miljenju autora anrikog doba, Teopomp
je kao istoriar pristrasan i sklon zajedljivosti. Za Teopompa je karakteristina
servilnost u odnosu na jake linosti koje su, prema njegovim shvatanjima, tvorci
istorije. Istorijske linosti razmatra prvenstveno u vezi sa njihovim moralnim
kvalitetima.
Dela Filista i Timeja, istoriara IV veka pre n.e., od kojih su se sauvali
samo neznatni odlomci bila su posveena specijalno istoriji Sicilije. Filista su
antiki kritiari cenili zbog saetosti njegovog izlaganja i obilja podataka koji su
se odnosili na vojne i dravne poslove. Timejeva dela su kasniji istoriari veoma
koristili, naroito oni koji su se specijalno bavili pitanjima Sicilije, a takoe
Diodor, Plutarii, Trog Pompej i drugi.
Radei na svom delu, Timej se sluio opiriiim i bogatim materijalom,
izmeu ostalog i natpisima. Naroita zasluga pripada mu za to to je sastavio
hronoloki sistem kome je za osnovu uzeo spiskove pobednika na Olimpijskim
igrania, i tako uveo raunanje godina po olimpijadama. Taj hronoloki sistem
kasnije je postao optepriznat.
Atide"

Dosad smo govorili takvim istoriografskim

delima koja su bila posveena vie-manje velikim

odsecima istorije Grke do helenistike epohe. Ali kod Grka se istovremeno
razvijala i lokalna istoriografija pojedinih grkih drava. Poetak tih dela nalazi
se jo u Vm-VII veku u lokalnim hronikama koje su davale spiskove slubenih
lica i kratke primedbe najznaajnijim dogaajima.
U IV veku pojavljuje se itav niz tzv. Atida" hronika posveenih specijalno
istoriji Atine. Dobra strana Adda" sastojala se u tome to su se one odlikovale
tanou i to su davale izvode iz zvaninih dokumenata. Nijedna od Atida"
nije sauvana u celosd, ali podacima iz njih sluili su se mnogi autori meu
kojima je i Aristotel u svom Atinskom ustavu".
Aristotelov Aristotelov traktat Atinski ustav" naen je poAtinski ustav" etkom 90-tih godina XIX veka meu egipatskim papirusima.
Bez ikakvog preterivanja moe se rei da je taj nalaz bio epohalan u izuavanju

istorije atinskog dravnog ureenja od najstarijeg doba do uspostavljanja

atinske demokratije posle obaranja tiranije Tridesetorice.
Uz istorijski deo traktata stoji deo u kome se daje sistematsko izlaganje
adnskom ustavu IV veka. Poetak traktata nije sauvan. Sadraj njegovog prvog
dela zasniva se strogo na injenicama i delimino podsea na hroniku.
Sve faze razvoja atinskog ustava nisu izloene ravnomerno. ^nije se
govori reformama Solona i oligarhijskom prevratu 411. g.; reformama
Efijalta i Perikla kazano je vrlo malo. Istorijska perspektiva u traktatu nije
sauvana, neki dogaaji nisu stavljeni na svoje mesto, ima i netanosti.
Ali i pored svega toga, traktat sadri pouzdan materijal. Kao izvore za
istorijski deo traktata, Aristotel je uglavnom upotrebio pomenute Atide", kao i
neka publicistika dela i u izvesnoj meri dokumentarni materijal. Sistematski
deo traktata Aristotel je sastavljao, imajui u vidu dravno ureenje Atine
njegova doba. Znaaj tog traktata, pored toga to nam je bitno proirio nae
znanje iz istorije Adne, najveim delom se sastoji u tome to on daje sistematski
pregled istorije razvoja atinske demokratije od VII do IV veka. Mnogi momenti
tog razvoja pojavili su se pred nama u drukijem svetlu nego ranije.
Adnski ustav" je predstavljao deo ogromnog zbornika koji je Aristotel
posvetio razmatranju konstituisanja kako grkih tako i nekih negrkih drava.
Od tog zbornika koji je imao 158 dravnih ustanova" i u ijoj izradi su osim
samog Aristotela uestvovali i njegovi uenici do nas su stigli samo odlomci u
vidu citata i pojedinih osvrta u delima kasnijih autora.
Dravni ustavi" su za Aristotela predstavljali faktiki materijal pri
sastavljanju njegovog velikog traktata, poznatog pod imenom Politika". U
Politici" Aristotel pretresa itav niz teoretskih i prakdnih pitanja koja se
odnose na dravu uopte, njen postanak, razvoj, organizaciju. U tom traktatu,
osim teoretskih razmatranja, ima mnogo injeninog materijala. Tim
materijalom naroito obiluje peta knjiga u kojoj se govori dravnim
prevratima.
Meutim, koristei se Aristotelovom Politikom" kao istorijskim izvorom
potrebno je da imamo u vidu politiku tendencioznost dela i optu filozfsku
koncepciju autora. Nuno je takoe imati na umu da je tu materijal odabran sa
stanovita odreenih pozicija. Aristotel je iveo u epohi estoke politike borbe
i bio je protivnik demokratije. Njegov ideal bilo je takvo dravno ureenje u
kome sva polidka prava pripadaju srednje imucnim slojevima slobodnog
stanovnitva.
U celini Aristotelova politika shvatanja, kao i njegovi filozofski pogledi,
jasno odraavaju krizu grkog polisa koja se izrodila u nepomirljivim
protivrenostima robovlasnikog poretka.
Polibije.

Razmotrili smo izvore grke istorije predhele-

Diodor sa Sicilije nistike epohe koji su vie-manje savremeni sa

dogaajima opisanim u njima.

Istoriju Grke Ijudi su prouavali i tokom narednih perioda antike epohe: u

epohi helenizma i u rimskoj epohi. Na primer, niz podataka iz istorije klasine
Grke moe da se nae kod Polibija.
Polibiju pripada ideja izradi istorije sveta, iji je cilj bio sinhronizovan
pregled dogaaja irora Grke, 11 helnlBkim zemljama i u Rimu. Ali
PEbijevo del ('OpfaTstorija") bilo je ogranieno odreenim hronolokim
okviriraa; njegovo izlaganje je poinjalo tek sa istorijskim dogaajima veka
pre n.e.
Istoriar druge polovine I veka pre n.e. Diodor sa Sicilije prvi je pokuao da
napie potpunu istoriju starog doba. Njegovo delo Istorijska biblioteka" obiman
rad (40 knjiga, u antikom smislu rei) obuhvata najveim delom u paralelnom
sinhronistikom izlaganju istoriju Istoka, Grke i Rima, poevi od legendarnih
vremena pa otprilike do sredine I veka pre n.e.
Od itave Biblioteke" neoteene su se sauvale samo knjige I-V i -;
od ostalih knjiga do nas su stigli samo izvodi i odlomci. Grka istorija klasine
epohe u sauvanom delu Diodorovog rada poinje izlaganjem od 480. g. do 362.
g. pre n.e. Osim toga, do nas je stigla njegova istorija Filipa Makedonskog.
Zadatak koji je sebi postavio Diodor zasluuje najveu panju, iako autoru
nije uspelo da ga obavi kako treba. Diodorov rad to je velika kompilacija
sastavljena na osnovu dela njegovih prethodnika; za grku istoriju glavni meu
njima, iako ne jedini, bio je Efor. Prema svojim izvorima Diodor se odnosio bez
potrebne kritike, ponekad i nemarno. Pa ipak, njegovo delo ima velik znaaj
uglavnom zato to se Diodor koristio izvorima koji se nisu sauvali do naeg
doba. Od posebne vanosti su ona poglavlja BMioteke" koja se du istorije
Sicilije i istorije Grke IV veka pre n.e. Diodor se bavio i istorijom drugih
zemalja, izmeu ostalih, u glavama 22-26 knjige XX istorijom bosforskog
kraljevstva.
Trog Poinpej Drugi pregled dogaaja u istoriji Grke dao je (Justin).
Polien (na latinskom jeziku) savremenik imperatora Avgusta, Trog Pompej,
autor ,Jstorije sveta". I on je kao i Diodor bio kompilator i naveliko se koristio
radovima Efora i Teopompa. Delo Troga Pompeja stiglo je do nas u vidu izvoda
koji je izradio Justin u - veku n.e.; to delo uglavnom ima znaaj za istoriju
Filipa Makedonskog i helenistike epohe posle njega.
Bogat i opiran istorijski materijal, ali materijal koji zahteva marljivo
kritiko proveravanje, takoe sadre i razni zbornici koji vode poreklo od
Aristotelove peripatetike kole.
Aristotelu je, izmeu ostalog, pripisan i manji traktat 0 ekonomiji" koji
sadri niz zanimljivih stvarnih podataka iz oblasti finansijskog ivota Grke,
naroito u IV veku. Slino je sastavljen i zbornik Poliena ( vek n.e.)
Strategeme" u kojem ima oko 900 primera ratnih lukavstava. U ovu vrstu treba
da ubrojimo i neka od dela koja se pripisuju Plutarhu, na primer, enske
vrline", Izreke kraljeva i vojskovoa" i druga. U svim tim i njima slinim
delinia ponekad se nailazi na podatke kojima se moe posluiti istoriar, ali svi
oni zahtevaju najstroi kritiki postupak.

Plutarh Plutarh (I vek n.e.), roen u beotskom gradu Heroneji izradio je

optu istoriju Grke i Rima u vidu biografija pojedinih istorijskih linosti.
Biografska literatura, naroito poevi od heleiiistike epohe, bila je veoma
bogata, ali je u celini propala. Plutarh je tu biografsku literaturu delimino
iskoristio za svoje Paraleine biografije" koje su ovakav naziv dobile zato to
iza svake biografije grke linosti dolazi biografija rimske linosti koja se
uporeuje s prvom. Za istoriju Grke vane su biografije sledec'ih linosti:
Tezeja, Likurga (spartanskog), Solona, Teraistokla, Arisdda, Kimona, Perikla,
Nikije, Alkibijada, Lisandra, Agesilaja, Fokiona, Demostena, Diona,
Timoleonta.
Osim ovog dela Plutarhu pripada veliki zbornik traktata raznim temania
pod naslovom Moralne rasprave" u kojem se nalazi dosta istorijskog
materijala. Uopte uzev, Plutarhova dela predstavljaju jedan od najobilnijih
izvora za grku i rinisku istoriju. Ali Plutarh se ne moe uvrstiti u istoriare u
strogom smislu te rei. To je vrlo naitan, iroko obrazovan literata, filozofmoralista. U njegovim Biograiljama" ima mnogo misli i razmatranja
raoralnim temania.
Sastavljajui svoje biografije, Plutarii nije preuzeo zadatak rekonstrukcije
dogaaja ove Lli one epohe. Plutarha je interesovala istorijska linost, njen
moralni lik. Junake_svojih dela i njihove postupke Plutarh ocenjuje pre svega sa
gledita njihovih moralnih kvalifikacija. Isputajui ponekad vane injenice iz
ivota lica koja prikazuje ili osvrcui se na njih samo uzgred, Plutarh esto
navodi razne beznaajne postupke, rei ili ale svojih junaka ako to ide u prilog
rasvjetljavanju njihovog karaktera.
I vie od toga, moralizatorske tendencije Plutarha nagone ga ponekad da
izneveri istorijsku istinu. Ne vladajuci pravim oseanjeni i taktom kridke,
Plutarh nije u stanju da u sluajevima kad ima posla sa kontradiktornim
svedoanstvima svojih izvora takva svedoanstva uskladi ili da objasni njihovo
neslaganje.
Na svira Plutarhovim delima stoji peat njegove duboke religioznosti: boja
volja, sudbinska predodreenost esto se javljaju kao uzrok postupaka njegovih
heroja i svih istorijskih dogaaja. Po svojim politikim simpatijama on pripada
aristokratskim knigovima grkog drutva i nepovoljno se izraava
demokratskim pokredma!

Sva ova Plutarhova svojstva govore tome da se prema njegovim

svedoanstvima moramo u svakom pojedinom sluaju odnositi oprezno. Stepen
tanosti i vrednosti Plutarhovih svedoanstava u potpunosti zavisi od izvora
kojima se koristio, ali se to ni izdaleka ne moe uvek ustanoviti zbog toga to su
izvori veinom izgubljeni.
Strabon.
Pausanija.
Eusebije

To isto moramo da kaemo i delima dvojice

pisaca koji, mada nisu istoriari, ipak pruaju
obilan istorijski materijal.

Strabon savreraenik imperatora Avgusta u svojoj

Geografiji" osim geografskih podataka (u toj oblasti Strabon je bio i ostaje na
glavni izvor), daje niz istorijskih podataka koje crpe iz raznih danas izgubljenih
izvora. Autor iz II veka n.e. Pausanija u svom Opisu Helade" daje takoe ne
samo velik broj raznih obavetenja istorije Grke vec' ponekad navodi skoro
doslovne odlomke iz istorijskih dela koja nisu sauvana.
Grki autori bavili su se ponekad i pitanjima hronologije klasine epohe. U
epohi helenizma zapoeti su pripremni radovi na sastavljanju hronolokih
prirunika. Od njih, na alost, nita nije sauvano. U potpunosti je sauvana
samo Eusebijeva hronika pisana tek u doba kasne rimske imperije (prva
polovina IV veka n.e.) Eusebijeva hronika sastoji se iz dva dela; prvi sadri
kratak istorijski pregled koji je sastavljen od raznih odlomaka, a drugi daje
hronoloku tabelu najvanijih dogaaja gde su usklaene razliite ere prema
kojima se u andko doba vrilo raunanje vremena. Tekst ove tabele stigao je
do nas ali ne u grkom originalu, ve u jermenskom prevody, u sirijskoj verziji i
u latinskoj preradi koju je izvrio
Hijeronim (druga polovina IV veka n.e.)
***

Istorijski ivot severnih obala Cmomorskog primorja tokom antike epohe

naao je odraz kod mnogih antikih pisaca. Najdragocenije podatke daju
Herodot, Strabon, Diodor sa Sicilije i autori tzv. periplusa i periegesa koji su
nam ostavili relativno iscrpne opise severnog Crnomorskog primorja i skitskih,
sarmatskih, meotskih i taurskih pleraena koja su tamo ivela, kao i grkih
gradova-kolonija i bosforskog kraljevstva. Svedoanstva antikih pisaca
oblastima severnog Crnomorskog primorja sakupio je V.V. Latiev u svom
fundamentalnom zborniku ,,Scythica et Caucasica" (Svedoanstva antikih
pisaca, grkih i latinskih, Skitiji i Kavkazu", knjiga I II, SPb., 1893-1906.
god.).
Tako izgledaju najvaniji literarni izvori za izuavanje istorije Grke i
severnog Crnomorskog primorja u vreme koje obrauje ovo delo. Iz naeg
pregleda vidi se da povezana tradicija postoji^a vreme od 500. do 352. g;
pre n.e. u delima Herodota, Tukidida i Ksenofonta. Zato nam je pomenuto
vremensko razdoblje najbolje poznato. Sve to mu je prethodilo moramo da
'rekonstnusemo na osnovu vie-nVanje razbacanih svedoanstva koja ni
izdaleka nisu istog kvaliteta i koja su rasturena po skoro svim literarnini
spomenicima, kako grkim tako i delimino rimskim. Zbog toga izlaganje
pojedinih perioda grke istorije ne moe biti jednako: tamo gde raspolaemo sa
mnogo izvora ono je vie-manje iscrpno, a gde je izvora malo, ono trpi od
kratkoe.
mnogim pojedinanim dogaajima koji su se odigravali tokom vekova
nemamo nikakvih obavetenja. Tome treba dodati da nam je najpoznadja
istorija Adne. ak su nepotpuna i znanja koja se odnose na istoriju Sparte, a to
se tie drugih oblasti, njima znamo jo manje; mnogim vanim dogaajima
iz ivota grkih gradova znamo samo na osnovu sluajnih napomena.
^O-'"

***

Dela antikih pisaca sauvala su se do naih dana u srednjovekovnim

spisiraa i samo mali broj originalnih grkih tekstova doao je do nas
neposredno. To su rukopisi pisani na papirusu. Najvei broj danas poznatih
papirusa naen je na teritoriji Egipta. Uopte uzevi, t'0*sTi dokurrienti vrlo
razliiti po svom slubenom i neslubenom, a ponekad i literarnom karakteru i
spadaju u kasnije epohe helenistiku i rimsku. Ali raeu papirusima tog doba
ima tekstova koji se direktno tiu i ranijeg doba. U takve spadaju pesme
pesnikinje Safo, odlomci iz Ilijade", Euripidove tragedije, Menandrove
komedije. Zanimljiv je nalaz papirusa koji sadri skoro polovinu teksta
Persijanaca" od Timoteja iz Mileta. Tekstovi istorijskog sadraja naeni su u
znatno manjem broju, ali meu njima ima takvih znanienitosti kao to su
Aristotelov Atinski ustav", Oksirinhijski papirus, hronike dogaaja iz druge
polovine V i IV veka pre n.e. i drugi dokumenti. Meutim, u veini sluajeva na
papirusima su pisani tekstovi drukije sadrine: pisma, rauni, privredne
zabeleke i drugo.
EPIGRAFSKI IZVORl

Natpisi predstavljaju veorna vaan deo pisanih izvora, jer su po svom

karakteru bliski literarnim izvorima, a istovremeno su kao dokumenti gotovo
uvek savremeni sa dogaajima kojima govore. Korienje natpisa kao
istorijskih izvora mora biti povezano s njihovom prethodnom obradom. Antiki
natpisi esto su u loem stanju i samo pomou marljivog izuavanja moe se
odrediti njihov sadraj i vreme (s tanou od jedne godine do dva-tri stolea).
Izuavanje natpisa preraslo je u posebnu disciplinu pod imenom epigrafika, od
grke rei natpis".
Natpisi se mogu podeliti u nekoliko grupa: monumentalni natpisi, uklesani u
mermeru i kamenu, natpisi na keramikim proizvodima i drugim kunim
predmetima, natpisi na metalnim ploicama. Brojano je najvie poznato
natpisa na keraniici, neto manje natpisanalazimo u kamenu i mermeru, dok ih
na ostalim materijalima inia najmanje; od natpisa na drvenim daskama nita nije
sauvano, a njih je u Grkoj bilo veoma mnogo.
Monumentalni Monumentalne natpise po njihovom sadrju deepigrafski
izvori limo na etiri kategorije: dravni, natpisi hfamova, drutveni i privatni.
Poslednji, raeni na inicijativu privatnih lica, redovno pruaju sitne pudatke koji
su vezani za sudbinu pojedinaca ili manjih grupa ljudi. U tim dokumentima
nadgrobnim spomenicima, posvetnim natpisima, natpisima u ast pojedinih lica
itd., nalazimo podatke sastavu stanovnitva grkih drava, istoriji kulture i
kultova, a ponekad i neka dragocena znanja ekonomskoj i politikoj istoriji.
Raznovrsniji su podaci iz natpisa raznih saveza i udruenja graana
(verskih, sportskih, kolskih i, naroito, profesionalnih i trgovakih). Samo
zahvaljujui njima, poznati su nam mnogi vani podaci iz privrede, organizacije
proizvodnje i kulture antike Grke. To se s pravom moe rei i natpisima
hramova koji se odnose na verske organizacije i imovinu hramova.
Ali, najpuniji i najraznovrsniji su epigrafski dokumenti izraeni po nalogu
drave. Sadraj tih natpisa je veoma raznolik. U mnogim sluajevima oni
popunjavaju praznine u istoriji antikih grkih drava i ispravljaju pogrena
obavetenja nekih autora. Ti natpisi pruaju veoma bogat materijal

ekonomskom ivotu, dravnom i socijalnom poretku, spoljnoj i unutranjoj

politici, istoriji socijalne borbe, istoriji kulture, kultovima i drugim vrio
vanim stranama ivota robovlasnikih polisa Grke. Kao po pravilu, dogaaji
u natpisima nisu uvek tano navedeni jer su njihovi sastavljai, iz ovih ili onih
razloga, znaaj opisanih injenica esto preuveliavali, ili su ga potcenjivali. Ali
se ak i izvesna tendencioznost epigrafskog spomenika moe iskoristiti kao
izvor za razumevanje raspoloenja drutva u kome je on nastao. Drugu
karakteristiku epigrafskih izvora predstavlja to to natpisi obino ne daju iru
istorijsku sliku ve odraavaju samo pojedine dogaaje.
Na alost, broj epigrafskih spomenika koji danas stoje na raspolaganju
istorijskoj nauci jo je nedovoljan. Veoma je mali broj natpisa iz drugostepenih
grkih drava ije su teritorije arheoloki slabo istraene. I u hronolokom
pogledu epigrafski tekstovi (njihov ukupan broj dostie do 100 hiljada)
rasporeeni su veoma neravnomerno: dok se do danas sauvalo samo nekoliko
desetina natpisa iz VIII-VII veka pre n.e. (ija je istorija veoma malo poznata),
dotle nam je vec poznato nekoliko hiljada natpisa iz V-IV veka; jo vei broj
epigrafskih spomenika nastao je u kasnijim vekovima.
Tokom itave istorije stare Grke izrada i podizanje kamenih ploa sa
isklesanim odlukama drava ili saveza graana vreni su samo na osnovu
specijalnih odluka, a za nadzor nad izradom natpisa esto su zaduivana
slubena lica. Tekst natpisa najpre je ispisivan na drvenim daicama
premazanim voskom, na koi, na olovnini ploicama ili na papirusu (naroito
od IV veka pre n.e.), i sa tog originala klesar je prenosio tekst na kamen ili
raermer. Originali natpisa uvani su u dravnim arhivima. U naroito vanim
sluajevima natpisi su klesani u dva-tri primerka i tada su kopiju slali u onaj
grad na koji se odluka odnosila.
Dravni dekreti, isklesani na kamenim ili mermernim ploama (stele),
postavljani su ,,na najvidnijem mestu", kako je obino glasila odluka
postavljanju natpisa. Tekstovi dekreta esto su urezivani na zidove hramova,
portika i drugih javnih zgrada koje su se nalazile na najprometnijim mestima.
Korienje natpisa kao istorijskih izvora poelo je jo u antiko doba
Herodot, Tukidid, Ksenofont, Diodor i dmgi autori sluili su se tim
dokumentima pri izradi svojih dela. Meu naenim epigrafskim spomenicima
ima nekoliko dokumenata koji u punoj meri potvrduju podatke antikih
istoriara. Naroito tano i savesno natpisima se koristio Tukidid: tekst ugovora
iz 420. g. pre n.e. sklopljen izmeu Atine i Argosa, Mantineje i Elide koji
navodi Tukidid gotovo potpuno je istovetan sa tekstom ugovora koji je na ploi
u Atini.
U doba ranog_srednjeg veka, kad se na velikom delu teritorije bive Rimske
imperije ugasio interes prema antikoj kulturi, antiki natpisi bili su potpuno
zanemareni. Tek u doba renesanse na njih je ponovo skrenuta panja. Meutim.
epigrafika kao nauka fomiira se tek poetkom XIX veka. Korienje epigrafskih
dokumenata, kao i literarne tradicije, otada postaje nerazdvojan deo istorijskog
istraivanja.
Preci cemo na kratak pregled najinteresantnijih natpisa iz perioda koji
prouavamo.

Spomenici grke epigrafije poznati su jo od XI veka pre n.e. na koje vreme

se odnosi najstariji grki natpis posveta Nereidama, keriraa Posejdona; ovaj
natpis jc izraen na posudi iz naselja Asine na Peloponezu. U najstarije
epigrafske spomenike spadaju i natpisi sa ostrva Tere uklesani u stene koje se
datiraju u VII] vek pre n.e. U VII i VI vek pre n.e. spada vec ceo niz natpisa. U
to doba je u mnogim gradovima bilo uobiajeno da se radi opteg obavetavanja
tekstovi ustava urezuju u trostrane stubove zailjene pri vrhu. Jedan od takvih
kodeksa Hioski zakoni koji je pronaen 1900. g. omoguuje nam da jasiiije
uoimo izvesne crte dravnog ureenja Hiosa u vreme oko 600. g. pre n.e.
Krajem VII poetkom VI veka pre n.e. u Grkoj je pismenost doivela
iroku rasprostranjenost. Od epigrafskih tekstova tog doba veoma je zanimljiv
natpis iz Nubije (oko 594-589. g. pre n.e.) na levoj nozi kolosalne statue
Ramzesa . U toni tekstu grki najamnici koji su se nalazili u slubi egipatskog
faraona Psametiha saoptavaju da su oni s tim carem izvrili pohod do druge
katarakte Nila i navode svoja imena. Tako su se, zahvaljujui elji nekoliko
ratnika da ovekovee svoja imena, za istoriju sauvala obavetenja tom
pohodu.
Mogue je da su mnogi dokumenti u VI veka pre n.e. pisani na metalnim
ploicama. Na primer, do nas se sauvao na takvoj tablici tekst ugovora lriieu
zajednice Eliana i Herejana (Arkadija), koji je zakljuen u VI veku pre n.e. sa
rokom od sto godina: po tom ugovoru obe strane su se obavezale da sarauju u
svim poslovima, a naroito u ratu. Bronzana ploica sa tim tekstom naena je u
Olimpiji.
Veoma je znaajno to to su se irenjem grkog pisma ak i kraljevi naroda
koji su bili u susedstvu Grka koristili tim natpisom za izradu svojih natpisa.
uveni kralj Krez koji je vladao u Lidiji (560-645. g. pre n.e.) napisao je grkim
pismom posvetu na stubovima koje je poklonio hramu Artemide u Efesn.
Izgleda da je to Krez uinio ugledajui se na grke obiaje; mnogi grki vladari
tog doba, posveujui bogovima statue, delove hramova ili manje graevine,
ispisivali su svoja imena. Do nas su stigli tekstovi posveta Pizistrata, unuka
atinskog tiranina Pizistrata, koji je bio arhont u Atini u periodu izmedu 527-510.
g. pre n.e. i Histije koji je vladao u Miletu 524-504. g. pre n.e. i drugih.
Nabrojeni sporaenici grkog pisma pokazuju da sauvani natpisi ranog
perioda najveim delom predstavljaju religijske posvete. Po svom sadraju
mnogo su raznovrsniji grki natpisi iz V veka pre n.e.
Iz epohe grko-persijskih ratova sauvan je dosta velik broj natpisa koji
potvruju navode andkih autora dogadajima tog doba. U ast pobede kod
Maratona Atinjani su bogato darivali hrani Apolona emu govori riatpis na
zidu atinske riznice u Delfima. Na ostrvu Salamini naena je memierna ploa s
epitafom korintskim ratnicima koji su pali u bici 480. g. Veoma vaan izvor
predstavlja drugi natpis iz doba grko-persijskih ratova ugraviran na spiralnom
stubu od bronze koji su Spartanci posvetili Apolonu iz Delfa u ast pobede nad
Persijancima izvojevane kod Plateje. U njemu se pominju skoro svi grki
gradovi koji su uestvovali u oslobodilakoj borbi protiv Persijanaca.
Mnogi natpisi posveceni pobedi Grka u tom ratu izbrisani su tokom vremena
i kasnija pokoljenja su zaboravila na njih. Ali poznavaoci starina ponekad su

obnavljali antike tekstove, dodajui im poneku re. Tako je u IV ili V veku

neki Eladija rekonstruisao epitaf na grobu Megarana koji su pali 480-479. g. pre
n.e. i dodao da grad svake godine odaje ast palim herojinia prinosei im vola
kao rtvu.
Podacima koje crpimo iz natpisa u znatnoj meri popunjavamo i obavetenja
antikih autora unutranjem ureenju i meusobnim odnosima grkih polisa u
periodu izmeu 479-431. g. pre n.e. Broj naenih natpisa iz tog vremena
nekoliko puta premauje broj starijih natpisa.
Iz njih saznajemo mnogim dogaajima. Na natpisima naenim u
Teosu koji su urezani oko 470. g., na primer, proklinju se oni koji naruavaju
drutveni poredak: trovai, lica koja su ometala dovoz ita u Teos, lica koja nisu
izvravala naredbe dravnih vlasti, krivci za razbojnitva, za izdaju interesa
polisa i za druge zloine, a takoe i lica kojima bi palo na um da pokvare tekst
te odluke.
460-466. g. u Halikarnasu je na mermemom zidu uklesan zakon voenju
sudskih pretresa koji se odnose na sporove u vezi sa nepokretnom imovinom.
Izgleda da su estoku socijalnu borbu koja je besnila u gradu pratile este
konfiskacije imovine, to je svaki put dovodilo do sudskog procesa.
Znaajan spomenik ranog grkog prava predstavlja uveni Gortinski natpis.
On je bio uklesan na zidu neke dravne zgrade u gradu Gortini na Kritu oko
450. g. pre n.e. Tekst natpisa koji ima blizu 17 hiljada slova predstavlja zbornik
zakonia. koji su tada vaili u Gortini.
Izgleda da ova varijanta graanskog kodeksa nije bila prva u Gortini, jer su
pronaene kamene ploe sa ostacima teksta ranijih zakona. U gortinskim
zakonima nale su odraza gotovo sve strane ivota ove zajednice. Veoma
detaljno izloena su pravila deobi i nasleivanju imovine, pri emu se pravi
stroga razlika izmeu imovine oca i majke. Deo zakona u kome se govori
pravima i dunostima kceri-naslednica oevine najdui je u itavom kodeksu.
Odredbe tog dela zakona jasno pokazuju da je u Gortini sredinom V veku pre
n.e. jo postojala predstava rodovskoj svojini.
Naroito su zanimljvi stavovi u kojima se govori odnosima izmeu
slobodnih i robova. Odraavajui reladvno rani stepen razvoja robovlasnikog
drutva, zakoni u nekim sluajevima tite roba. Na primer, niko ne moe odvesti
sebi roba ili slobodnog oveka pre specijalne sudske odluke; u protivnom, to se
smatralo naruavanjem zakona. U gortinskim zakonima osim robova pominju se
razne grupe drugog zavisnog stanovnitva i navode se zakonodavne norme koje
vode poreklo iz duboke starine.
U ninogim grkim gradovima takoe su pronaeni epigrafski spomenici
zakonodavnog karaktera. Zanimljiv primer stroge reglementacije ivota graana
predstavlja natpis iz V veka pre n.e. sa ostrva Keosa u kome se govori
pogrebnim obredima. Prema tom zakonu, pokojnika su zamotavali u tri
hiinationa koji po svojoj vrednosti nisu smeli bid skuplji od 100 drahmi.
Koliina vina i ulja koja se upotrebljavala za obred libacije nije smela da pree

tri hoja (mera za tenost) vina i jedan hoj ulja. Pored finansijskih ogranienja
drava je zahtevala ispunjenje niza drugih pravila, izraeu ostalog i higijenskih
pranje lica koja su sudelovala u sahranama i druga.
Veoma je brojna grupa natpisa u kojima se govori istorijskim dogaajima.
U tom pogledu neobino su karakteristini natpisi V veka pre n.e. sa ostrva
Krita koji govore sukobima izmeu kritskih gradova ili sadre tekst niirovnih
ugovora posle takvih sukoba.
Najinteresantnije dokumente za istoriju politikog ivota Grke u VIV veku pruaju ostaci kamene arhive" u Atini. Na mnogobrojnim ploama
sauvani su najraznovrsniji tekstovi: odluke narodne skuptine, posvetni i
graevinski natpisi, blagajniki obrauni, spiskovi saveznikih gradova koji su
placali foros, popisi slubenih lica. pobednika na takmienjima, izginulih
vojnika, sveani natpisi efeba, pogranini kamenovi, kupoprodajni ugovori,
ugovori zalaganju zemlje, dekreti verskih zajednica, nadgrobiii spomenici.
Broj atinskih natpisa naglo je porastao posle 460. g. pre n.e. kad je Atini bio
konano fomiran sistera demokratske robovlasnike drave.
Prema ustaljenom obiaju u Atini, dravna blagajna dodeljivala je specijalna
sredstva za postavljanje natpisa. Cena jednog natpisa zavisila je ne samo od
broja redova i slova ve i od materijala ploe, od kvaliteta rada na izradi samog
natpisa, veliine slova itd. Tako se u Adni za jedan natpis na mermernoj ploi
koji se sastojao od 100 redova po 3-32 slova u svakom redu poetkom IV veka
pre n.e. plaalo 60 drahmi. Vedna klesara u kamenu u to doba dotigla je visok
nivo.
Odluke atinske narodne skuptine pisane su po ustaljenoj formi. Najpre su
urezivane rei: Odlukom vea i naroda". Zatim se govorilo torae koja je
komisija (pritanija) zasedala u Veu 500 lica i ko je bio sekretar veca; potom su
upisivali ime predsednika narodne skuptine i ime arhonta-eponinia, tj.
funkcionera po ijem imenu je dotina godina dobijalaime (treba naponienuti da
se arhont-eponim ne pominje uvek u dekretu). Iza pobrojanih slubenih lica
dolazilo je ime lica koje predlae odluku datom pitanjn i tekst same odluke.
Zahvaljujuci strogoj doslednosti u ispunjavanju ove forme, polo nam je za
rukom da utvrdimo taan datum mnogih dekreta, jer su sauvani spiskovi
atinskih slubenih lica sa podacima u kojoj godini koje olimpijade su ta lica
vrila svoju dunost. Najpotpuniji su spiskovi atinskih arhonata posle 480. g.
pre n.e. Od dve stotine arhonata prethodnog perioda zasad nam je poznato samo
65 imena, pri emu za veinu jo nije utvreno vreme njihovog upravljanja. Za
period 480-302. g. pre n.e. skoro potpun spisak arhonata sauvan je kod
Diodora; imena koja je on izostavio popunjena su na osnovu podataka
epigrafskih nalaza. Spisak arhonata koji su svoju dunost obavljali u periodu od
301. do 101. g. pre n.e. rekonstruisan je na temelju natpisa. Na taj nain, nauka
sada raspolae spiskom atinskih arhonata od arhajskog do rimskog perioda
istorije Atine.
Epigrafski spomenici u velikoj meri dopunjavaju svedoanstva antikih
autora usponu Atine u V veku pre n.e. i proirenju atinske dominacije na
druge polise.

Do nas su stigle odluke atinske narodne skuptine uspostavljanju

demokratske uprave u maloazijskim gradovima Eritri, Kolofonu i Miletu.
Naroito je zanimljiva odluka koja se odnosi na Eritru; ona je doneta izmeu
470. i 450. g. pre n.e. i prua vrlo detaljnu razradu sistema vlasd u Eritri.
Poznati su i natpisi sa podacima svotama forosa koje su Atinjaiii primali od
saveznika. Spiskovi te vrste voeni su u Atini od 454/3. i 425./4. g. pre n.e.
Tokom prvih 15 godina Atinjani su upisivali prihode na velikom bloku od
pentelikog mermera (visine oko 3,60, irine 1,10, debljine 0,38 m) koji je bio
postavljen na Akropolju. Tekst je bio uklesan na sve etiri strane. Prihodi od
saveznika tokom sledeih 8 godina upisivani su na neto manjoj mermernoj
ploi, a spiskovi forosa, poevi od 431./30. g. urezivani su svake godine na
posebnoj ploi. U poetku je nabrajanje saveznika ilo bez odreenog sistema,
kasnije su nazivi gradova grupisani prema geografskom principu.
Spiskovi onih koji su uplaivali foros predstavljaju prvorazredne istorijske
izvore i, bez obzira na to to su relativno slabo ouvani, oni omoguavaju da
stvorimo niz vanih istorijskih zakljuaka. Stvar je u tome to ni jedan antiki
istoriar nije nabrojao polise koji su ulazili u sastav Atin.skog saveza. Jedino
zahvaljujui natpisima saznali smo imena blizu 265 gradova koji su placali
foros. Isti natpisi omoguuju nam da ustanovimo promene u sastavu Atinskog
saveza tokom raznih godina njegovog postojanja, naroito u periodu
Peloponeskog rata. Iz njih, na primer, saznajemo da su u godinama rata neki
gradovi plaali foros atinskim vojskovoama koji su bili stacionirani na
njihovoj teritoriji, kao i to da su neki gradovi bili skoro potpuno osloboeni od
plaanja forosa.
U natpisima su nali odraza i ustanci saveznika. U tom smislu veoma vaan
dokument predstavlja atinski natpis iz 446/45. g. u kome se govori poloaju
grada Halkide posle guenja antiatinskog ustanka na Eubeji. Taj dekret, izmeu
ostalog, odreuje da Halkiani mogu da uivaju sve unutranje slobode
(neprikosnovenost linosti, imovine itd.) pod uslovom pokornosd atinskom
narodu. Svi punoletni mukarci iz Halkide morali su da poloe zakletvu da se
nee odmetnuti od atinskog naroda, da e plaati odreeni foros i da ce se
pokoravati Atinjanima. Oni koji nisu hteli da se zakunu gubili su graanska
prava, a imovina im je bila konfiskovana. Izmeu raznih drugih uslova navodi
se odluka tome da halkidski sudovi imaju pravo pretresanja svih dela, osim
najteih (o beguncima, ubistviraa i oduzimanju graanskih prava) koji su
predati u nadlenost suda u Atini. Isto tako jasne tragove u dokumentamom
materijalu ostavio je i savezniki ustanak od 441-439. g. pre n.e.
Atinska ekspanzionistika politika na zapad odrazila se u natpisima koji
sadre tekstove ugovora izmeu Atine, Korkire, sicilijanskog grada Leontine i
junoitalskog Regija. Intenzivna graevinska delatnost atinske demokratije
postala nam je jasna zahvaljujui pronalaenju finansijskih dekreta narodne
skuptine u kojima se nabrajaju rashodi atinske blagajne za podizanje pojedinih
objekata.
Dogaaji poslednje trecine V veka pre n.e. vrlo su iscrpno izloeni kod
Tukidida. Zbog toga veina natpisa tog vremena nema za istoriara tako
vefikog znaaja kakav imaju tekstovi iz prethodnih ili kasnijih perioda. Vie od
toga, tanost injenica koje navodi Tukidid omoguava nam da rekonstruiemo
neke loe ouvane natpise. Na primer, u velikom tekstu ugovora savezu na

100 godina koji je bio zakljuen 420. g. pre n.e. izmeu Atine, Argosa,
Mantineje i Elide neki redovi su bili rekonstruisani prema Tukididovom
izlaganju tom dokumentu (V, 47).
Pa ipak, niz natpisa ima izuzetan znaaj za razumevanje dogaaja tog doba.
Velik broj mermernih stela na kojima su navedene svote izdate u raznim
godinania iz blagajne boginje Atine pokazuje koliko je Atinu kotao taj rat.
Spiskovi saveznikih uplata forosa svedoe jaanju finansijskog pritiska koji
je vrila Atina. Istovremeno Adna je nastojala da potini ekonomiku
saveznikih gradova. Tukidid je tu politiku preutao, ali je aluzija na nju
sauvana u Aristofanovim Osama". Meutim, atinski dekret koji je donet oko
423. g. pre n.e. pokazuje da je atinska skuptina najmanje dva puta izglasavala
odluku kojom se saveznicima zabranjivalo da kuju svoju srebmu monetu i da se
slue neatinskim monetama i merama za teinu i duinu.
Veoma zanimljive podatke koji se odnose na unutranji poloaj same Atine
tokom rata nalazimo u sauvanim opisinia rasprodate imovine osuenih u
procesu hermakopida (415-414. g. pre n.e.). Obino se inventar imovine koja se
rasprodaje beleio na drvenim daicama, ali u ovom sluaju, zbog teine
prestupa i da bi se ovekoveila uspomena na kaznu, popisi su napravljeni na
mermernim ploama. U jednom od tih inventara nalazi se spisak robova; tu su
navedene i cene: Karijac-miadi, 174 drahme, Traanin 170, Skit 144, Hir 121
itd. Ovo su dragoceni i veoma vani podaci ne sarao za istoriju Atine vec i za
izuavanje andkog robovlasnitva.
Neuspesi Atine u ratu doveli su do toga da su se od nje odvojili svi saveznici
osim Samoana. Stanovnici Samosa ne sarno da nisu izneverili Atinu ve su joj
i sami predloili nastavak rata. Odgovor Atinjana uklesan je na mermemoj ploi
koja je bila ukraena reljefom sa predstavom boginja zatitnica obe drave:
Atina i Hera prikazane su kako se rukuju. Isto tako jasan je i tekst dekreta:
Samoanima se daje atinsko dravljanstvo i pravo da sami sebi izaberu oblik
dravne uprave kakav hoe itd.
Spartanski natpisi poznati su u mnogo manjem broju. Zbog toga ostaju
nerazjanjena mnoga pitanja iz istorije te drave. Moe se ukazati samo na
jedan interesantan natpis iz perioda Peloponeskog rata koji svedoi tome da su
Spartanci 427. g. pre n.e. organizovali sakupljanje priloga za voenje rata. Kako
se vidi iz teksta tog natpisa, priloge u novcu, itu i suvom grou davala su ne
samo privatna lica ve i drave. U vezi s tim zanimljivo je da se u popisu
darodavaca nalaze Efes, Hios i Melos koji su se zvanino smatrali saveznicima
Atine.
Po zavrteku rata Spartanci su organizovali niz antiatinskih prevrata u
gradovima koji su dotle bili pod vlau Atine. Na Delosu je naen komad
mermerne ploe kao fragment spartanskog dekreta koji je donet izmeu 403. i
398. g. pre n.e. Prema tom dekretu, stanovnici Delosa dobili su autonomiju i
pravo na samostalno upravljanje hramom i njegovom blagajnom.
Ako se sada pozabavimo natpisima iz prve polovine IV veka pre n.e.,
videemo da velika vecina tih natpisa pripada Atini.

Tekstovi atinskih natpisa iz prve decenije IV veka pre n.e. odraavaju

pokuaje Atine da povrati raniji poloaj putem privlaenja to je mogue veeg
broja grkih drava na svoju stranu. Tri odluke narodne skuptine u kojima se
nalaze tekstovi ugovora s Beotijom (395. g.), s Lokridom (395. g.), s Eretrijom
(394. g.) pokazuju da su to bili vojni savezi sa obavezama uzajamnoj pomoci.
aktivnom uecu Atinjana u Korintskom ratu svedoe nadgrobne ploe s
imenima palih ratnika kod Korinta i Koroneje. Pravu umetniku vrednost
predstavlja nadgrobni spomenik Deksieleja, mladia iz atinske konjice, koji je
poginuo kod Korinta; njegovoj smrti govori i Ksenofont u svojoj Grkoj
istoriji".
Vaan diplomatski dokument predstavlja i odluka koju je donelo atinsko
vece 393. g. u ast sirakuskog tiranina Dionisija i njegove brace. Drugi dekret iz
386. g. pre n.e. pokazuje da su Atinjani imali mnogo uspeha u Trakiji. Tih
godina Atinjani su sklopili savez s Olintom i Halkidikom ligom emu
svedoi odlomak ploe sa tekstom ugovora.
Velik broj epigrafskih dokumenata baca jasno svetlo na istoriju organizacije
drugog Atinskog pomorskog saveza. Sauvao se niz ugovora koje je Atina
zakljuila sa gradovima koji su prili savezu. Meu njima su vredni pomena
izvetaji atinskih amfiktiona na Delosu za 377-373. g. koji pokazuju da je Atina,
i pored svih obeanja potovanju ravnopravnosti saveznika, ipak teila za
obnovom svoje hegemonije.
Na alost, sauvano je malo dokumenata koji se odnose na uspon Tebe 7060-tih godina IV veka, ali su neki od njih veoma interesantni. Takav je, na
primer, natpis Ksenokrita, Teopompa i Mnesilaja uklesan na podnoju
spomenika koji su oni podigli u ast pobede nad Spartancima 371. g. pre n.e.
Do nas je stigao niz natpisa koji osvetljavaju delatnost grkih gradova i
saveza u IV veku. Meu njima se nalazi odluka atinske narodne skuptine iz
367. g. pre n.e. koja je pronaena 1937. g. i u kojoj se govori ulaganju
protesta kod Etolskog saveza zbog hapenja atinskih verskih izaslanika. Iz tog
teksta vidi se da je 367. g. pre n.e. Etolski savez ve postojao, dok se pre nalaza
tog natpisa smatralo da je Etolska liga formirana tek 314. g.
Zahvaljujui epigrafskim dokumentima, upoznali smo se s itavim nizom
detalja iz politikog ivota tog doba. Vanredno vane i zanimljive podatke
prua i tekst natpisa iz epohe uspona Makedonije.
Natpisi na posuu Jo od najstarijih vremena Grci su pravili natpise na
zemljanom posuu; slova su urezivali otrim predmetima ili su ih oznaavali
bojom. Namena i sadrina tih natpisa bila je veoma razliita. Mnogi od njih su
imali posvetni karakter i u njima se govori tome ko je i kojem boanstvu
posvetio datu posudu. Na primer, u hramu Kabira u Tebi naden je veliki broj
posuda s natpisima. Taj i taj posveuje Kabirima". Posude sa slinim
posvetama naene su i u mnogim drugim velikim hramovima Grke. Drugu,
neto manju grupu natpisa na posudama ine kletve ili bajalice to svedoi
tome da su kod Grka bile ive izvesne predstave ije se poreklo povlailo jo od
prvobitne magije. Vrio karakteristian primer takvog teksta predstavlja bajalica
ispisana na vru iz Olbije koja datira iz sredine IV veka pre n.e. Vezujem jezik

mojih parniara i svedoka na suda, Telesikrata i Telesikratovih sinova Agrona,

Hiponika, Artemidora, Ahilodora i svih ostalih koji su s njima". Autor bajalice
ponekad se nije zadovoljavao eljom da zavee" jezik svog prodvnika, ve je
nastojao da na njega navue i druge nesree. Od keramikih natpisa bde su
veoma popularne oznake esto i imena vlasnika posuda. Te oznake ponekad su
veoma reite. Neka Tataja pie u ime svoje posude: ,,Ja sam Tatajin lekit, ko me
ukrade oslepece".
Na skupocene posude grnari koji su ih izradili i slikari koji su ih ukrasili
esto su stavljali svoja iniena. Zahvaljujui tome, uspeli smo da utvrdimo mesta
gde su se nalazili glavni centri proizvodnje umetnike keraniike, kao da
stvorimo predstavu saniim majstorima, njihovom etnikom poreklu i,
ponekad, socijalnoj pripadnosti. Osim toga, umetnik je esto, ukraavajui
posudu na slici sa vie figura kraj svake prikazane linosti bojom ispisivao
njeno irne (izmeu ostalog i imena konja i pasa); ponekad su ispisivali i rei
koje ova ili ona osoba izgovara. Tako je na jednoj posudi naslikana hetera kako
svojoj drugarici prua au vina i kae: Pij i ti!"; na drugoj je predstavljena
grupa ljudi koji sede, a iznad njih lete laste i jedan od ljudi uzvikuje: Vidi,
lasta! Ona je! Herakla nii, vec je prolee!" Blagodarei tim natpisima, postale su
nam jasne mnoge istorijske, mitoloke i religiozne scene prikazane na grkim
posudama.
U politikom ivotu Atine veliku ulogu je imao ostrakizam glasanje pomocu
glinenih ploica. Pri tome bi se na crepiu (na grkom jeziku crep je ostrakon)
urezalo ime lica koje je glasa smatrao opasnim za dravu. Mnogi od tih crepia
sauvani su do naih dana. Naarani natpisi pokazuju kako je bio arolik sastav
atinske narodne skuptine. Tu ima lepo i uredno ispisanih slova, nalaze se
takoe ukrivo i ukoso nakrabane rei sa gramatikim grekama i isputenim
slovima. Neki graani ispisivali su samo inie i oevo inie svog politikog
prorivnika, drugi su navodili i iz koje je on adke deme. Retko su ispisivali
samo ime. Vecina imena koja nalazimo naarana na ostrakonima poznata su
nam iz podataka antikih istoriara. To su: Kimon, Miltijadov sin, Tukidid,
Melesijin sin, Kalisten, Teniistokle, Aristid i mnogi drugi. Naena su i dva
crepic'a sa imenom
Perikla; na jednom je zaparano, na drugom ispisano bojom. Iz natpisa na
ostrakonima saznali smo i imena nekih atinskih politiara ije su izgnanstvo
istoriari preutali.
Za prouavanje ekonomske istorije stare Grke ogroman znaaj imaju igovi
koji su utiskivani u zemljanu ambalau, kao i u crepove; oni su od posebnog
znaaja za objanjenje pitanja proizvodnje i trgovine. igove nalazimo na
amforama toj univerzalnoj ambalai starog doba u kojoj su prenoene i uvarie
tenosti i branaste materije; manje ih je na pitosima i sitnim posudama. Na
amforama V veka pre n.e. nalazimo igove sa jednim ili dva slova, koji su bili
utisnuti u sveu glinu pre peenja posuda. Od sredine IV veka pre n.e. igosanje
amfora se sve vie primenjuje i dostie najiru popularnost u helenistiko doba.
Tada su veliki proizvoaki centri Tasos, Rodos i drugi imali svoje posebne
igove.

Ovaj kratak osvrt nema pretenzija na iscrpnost izlaganja, jer mu je cilj da

pokae itaocu da za istoriju stare Grke pored literarne tradicije postoje i drugi
raznovrsni pisani izvori.
2. MATERIJALNI IZVORI
Podaci pisanih izvora se u velikoj meri dopunjavaju mnogobrojnim
materijalnim spomenicima koji su do naih dana sauvani iz svih perioda istorije
stare Grke. Pronalaenje materijalnih spomenika putem ekskavacija, njihovo
uvanje, restauracija i prouavanje to je predmet arheologije. Prouavanje
arheolokih spomenika prua istoriarima brojna znanja istoriji zanata,
umetnosti, trgovinskih i politikih veza, istoriji svakidanjeg ivota i religije.
To su podaci koje obino ne nalazimo u pisanim izvorima.
ARHEOLOKI SPOMENICI

Arheoloki spomenici to su ostaci drevnih kultura koje nalazimo u

iskopinama. Ovarno spadaju razvaline starih gradova i naselja, orua za rad i
predmeti za svakodnevnu upotrebu koji se nalaze u iskopinama, kao i stari
grobovi u koje su osim tela pokojnika stavljani i razni predmeti.
Arheoloka istraivanja pokazala su nam da se stari grki grad najee
sastojao od akropolja sa hramovima i javnim zgradama i od donjeg grada kome
je pored stambenih zgrada i zanatskih kvartova pripadao i glavni trg (agora) koji
je sluio kao mesto za narodnu skuptinu i kao pijaca.
Iskopavanja stambenih etvrti grkih gradova pruila su nam zanimljive
podatke socijalnom i ekonomskom poloaju njihovih stanovnika. Naroito
znaajne rezultate dala su istraivanja agora u mnogini graovima: na tim
trgovima Grci su obino postavljali statue zaslunih graana i
stele sa tekstovima zakona i odluka. Pri iskopavanjima otkriven je velik broj
ostataka tih stela i statua. Od naroitog su interesa orua za rad kojima su se
sluili stari Grci, a koja se nalaze u iskopinama gradova i naselja; ta orua
obino su dosta primitivna, to je bilo uslovljeno primenom robovskog rada.
Arheoloka istraivanja upoznala su nas sa razvojem pojedinih zanata kod
Grka. Sada su nani jasni mnogi detalji nekadanje metalurgije kopanje rude,
topljenje metala, izrada predmeta od metala kovanjem i livenjem. Isto tako
podrobno smo upoznati i sa keramikom proizvodnjom emu smo saznali
zahvaljujuci iskopavaiiju mnogobrojnih velikih i malih keraniikih peci i
nalazima ogromnog broja raznih grnarskih proizvoda: posuda, crepova,
vodovodnih cevi, statueta od terakote i drugih proizvoda od gline. Crtei na
skupocenom posuu i na glinenim ploicama upoznaju nas i s drugim grkim
zanatima (tkakim, koarskim itd.), kao i sa radom grkih seljaka. Neke slike
na vazama svedoe tekom poloaju robova u grkom drutvu. Olovni
tegovi koji su se sauvali do naih dana i slike vaga na vazania obogauju
nae predstave grkoj trgovini ijem znaajnom razvoju govore
mnogobrojni nalazi zanatskih proizvoda i moneta u raznim oblastima starog
sveta.
Istorija mnogih ratova koji su voeni u antiko doba ivo je opisana u
delima antikih autora. Arheolozi su pronali oruje grkih hoplita lemove,

oklope, titove, dokolenice, ostatke maeva i kopalja. Sve to omogiicava

dananjem itaocu da stvori jasnu predstavu dogaajima koji su' se
odigrali.
Naroito su raznovrsni spomenici umetnosti, skulputre i arhitekture, koji
svedoe dosta visokom kulturnom nivou andkog drutva.
Veliki broj arheolokih spomenika naen je prilikom iskopavanja starih
nekropoIaTPoto u s'tafi Grci verovaii u zagrobm ivot7To su uz pokojnike
stavljali u grobove potrebne stvari: detetu njegove igrake, ratniku oruje,
eni njene ukrase. Naroito su zanimljivi nadgrobni spomenici na kojima su
esto bili izraeni reljefni portred pokojnika i uklesana imena umrlih,
ponekad sa epitafima stihu.
Karakteristika arheolokih spomenika sastoji se u tome to oni
predstavljaju nema svedoanstva, stvari, a ne prie. Arheolog se zbog toga
nalazi u delikatnijem poloaju nego istoriar koji radi na tekstovima antikih
autora ili se bavi natpisima. Ali arheoloki izvori istovremeno imaju i veliku
prednost: oni su objektivni svedoci andkog ivota, dok svako kazivanje
antikog istoriara uvek nosi, u veoj ili manjoj meri, peat subjektivnih
ocena, tendencioznosti, klasne ogranienosti.
Kako je ranije reeno, antiki autori skoro nikako ne daju obavetenja
privredi antikog drutva. Zato arheoloki spomenici predstavljaju
najdragoceniji izvor za ekonomsku istoriju antikog robovlasnikog drutva.
U vezi s ogromnim znaajem materijalnih spomenika, bez ijeg
poznavanja nije mogue pravdno razumevanje grke istorije, smatramo da je
neophodno da se nai itaoci upoznaju sa rezultatima iskopavanja najvanijih
grkih centara, kao i antikih gradova na severnim obalama Crnomorskog
primorja.
Iskopavanja Istraivanja drevnog grada Tere koji se nalazio na
na ostrvu Teri istoimenom najjunijem ostrvu Kiklada obavljena su 18951901. g. Iskopavanja su otkrila ostatke naselja iz ranog perioda, IX-VII veka pre
n.e. i helenistikog i rimskog perioda.
Graevine starog doba sauvane su u vrio malom broju. To su temelji hrama
Apolona Karneja, ostaci zidova kua za stanovanje i vrlo dobro ozidani
potporni zidovi koji su sluili kao podupirai za platforme na kojima su
podizane graevine.
Ali stara Tera nije bila uvena po svojini arhitektonskim spomenicima ve
po spomenicima najstarije grke pismenosti. Njeni natpisi uklesani na stenama
to su najraniji poznati grki natpisi. Njihov sadraj veoma je raznolik. Pored
nia u koje su stavljani darovi bogovima proitani su natpisi sa posvetama
bogovima: Melihiju, Kuretu, boginji zatitnici roenja Artemidi Lohaji,
boginjama Erinijama. Osobito velik broj natpisa posveen je Apolonu Karneju;
u njima se govori i gozbama u ast tog boga. Neki natpisi predstavljaju
slavopojke mladiima igraima borbenih plesova u ast bogova.

Zanimljiva su bila iskopavanja nekropola starih Terana. Pogrebni obred bio

je ovakav: le umrlog spaljivan je na lomai, a preostale kosti i pgpeo sipani su
u urnu. Urne su bile vrlo raznolike siromani slojevi stanovnitva uzimali su za
urne najobinije zemljane lonce, bogatai su upotrebljavali posude sa lepim
ornamentima. Urne su zatini zakopavali u zemlju ili su ih stavljali u grobne
komore koje su bile useene u stenama. Sa urnaraa su stavljane razne posude,
statuete od terakote, za decu razne igrake. Iznad mnogih grobova stajali su
mali stolovi od kamena sa urezanim imenima pokojnika. Na te stoie stavljali
su ponude pokojniku.
Iz epohe helenizma na Teri se sauvalo mnogo zgrada i natpisa u kojima se
iscrpno opisuje ivot stanovnitva tog doba.
Iskopavanja Grad i nekropola ovog vanog centra stare Grke u Sparti
arheoloki ni izdaleka nisu istraeni kako bi to trebalo (iskopavanja su vrena
samo 1906-1910. g. i 1924-1927. g.). Intenzivna graevinska delatnost na
teritoriji stare Sparte u vizantijsko doba mnogo je oteala prouavanje ostataka
ranijih epoha.
Od najstarijih spomenika poznat je hram Artemide Ortije (,,Uspravne") koji
datira u IX-VI vek pre n.e. To je jedan od najstarijih grkih hramova. Od njega
su sauvani samo delovi junog i zapadnog zida. Zato je danas nemogue
izvriti rekonstrukciju spoljanjeg izgleda tog hrama. Meutim, siromatvo
arhitektonskih ostataka u ovom sluaju nadoknauju izuzetno znaajni nalazi
raznih predmeta. U tom pogledu iskopine
Artemide Ortije pruile su nauci vie materijala nego iskopine ma kog drugog
hrama stare Grke. Naeni predmeti su uglavnom zavetni darovi boginji:
statuete i ploice sa reljefima od slonove kosti, olova, bronze. obiene kosti, koji
predstavljaju boginju Aitemidu ili razne ivotinje. Pretena veina ploica
izraena je od slonove kosti. Kako se vidi po naenim ploicama sa
nedovrenim prikazima, njihova konana obrada i ornamentisanje vreni su u
samoj Sparti. Ogroman broj tih stvari (na primer u slojevima iz VII-VI veka pre
n.e. naeno je oko 58 hiljada statueta, ploica i drugih sitnih predmeta)
pokazuje da je primenjena umetnost u Sparti VIII-VI veka pre n.e. dostigla
visok stepen razvoja. Naroito je zanimljiva okolnost to stil predstava na njima
svedoi tome da su se u spartanskoj umetnosti i religiji tog doba sauvale
tradicije mikenske epohe. Mnoge skulpture od slonove kosti prikazuju lik
boginje vladarke ivotinja koja je bila potovana na Kritu u II milenijumu pre
n.e. Na stilu drugih proizvoda iz VIII veka opaa se uticaj maloazijske
umetnosti.
Prave unikate predstavljaju maske od terakote koje su naene u hramu i
podu s kraja VII i s poetka VI veka pre n.e. Na nekim maskama sauvani su
tragovi boje. Keramiki nalazi iz hrama Ortije daju jasnu predstavu
znaajnom razvoju lakonske keramike u najstarijem periodu.
Jo ranijem vremenskom periodu (X-VIII vek) piipada materijal iz drugog
svetilita hrama Atine Halkiojkije (Koja stanuje u bronzanom hraniu"); hram
se nalazio na akropolju Sparte. Blizu tog hrama otkriveno je drugo malo
svedlite Atine koje je postojalo jo u VII-V veku pre n.e. Istraivanje ovog dela
akropolja dalo je mnogo nalaza, uglavnom raznih posvetnih predmeta terakota,

proizvoda od bronze itd. Naroito je zanimljiv nalaz mermeme glave, nadene

1925. g., koja je dobro ouvana i, kako izgleda, predstavlja portretnu skulpturu
jednog od spartanskih heroja iz epohe grko-persijskih ratova, mogue i
uvenog kralja Leonide.
Severno od grada, na putu za Megalopolj, otkriveno je malo svetilite iz VIIV veka koje je postojalo i u kasnije doba.
Graevinskom aktivnou u nmsko doba nanesena je velika teta najstarijim
slojevima na prostoru spartanske nekropole; u mnogim sluajevima ona ih je
skoro potpuno unitila.
Iako su iskopine u Sparti po svojim razmerama veoma skromne u poreenju
sa iskopinama u drugini centrima Grke, one su ipak pruile nauci veliku
koliinu dragocenih podataka iz najstarije istorije Helena.
Iskopavanja Istraivanje ostataka starog Efesa oteano je tiu Efesu
to se njegova teritorija nalazi u dolini reke

me

koja je danas movarna i plavna. Od graevinskih

objekata najstarijeg doba dosad su otkrivene samo ruevine hrama Artemide
Efeske (iskopavanje hrama obavljano je 1868-1873. g. i 19041906. g.). Grci su
taj objekat ubrajali u sedani svetskih uda. Hram je prvi put sagraen oko 700.
g. pre n.e., ali je od njega sauvan samo postament
glavne statue boginje i oltara. Ispod njih, naroito na mestu gde je stajala
statua Artemide, naeno je preko tri hiljade skupocenih predmeta ukrasa i
sitnih proizvoda od zlata, elektruma, slonove kosti, kristala, bronze, moneta
od elektruma, pseudo-egipatskih skarabeja. Izgleda da su to bili specijalni
darovi boginji prilikom podizanja hrama. U VI veku pre n.e. podignuta je
nova zgrada hrama sa dva reda mermemih stubova. Na osnovu iskopina
utvren je plan svetilita; pri tome su pronaeni mnogi delovi zgrade.
Naroito su interesantni stubovi sa natpisima: Kralj Krez je posvetio", ime
se potvruje antika tradicija ueu lidijskog kralja" Kreza u izgiadnji
Artemidinog hrama. Naeno je vrio malo ostataka starog hrama, jer je on bio
ponovo sagraen posle poara 365. g. pre n.e., kad je stari hram zapalio
Herostrat.
Gradske etvrti Efesa koje su otkopavane 1896-1907. g. spadaju u
helenistiko i rimsko doba. Tu su otkrivena raskona zdanja biblioteka,
trnica, portici i mnogobrojne stambene zgrade.
Iskopavanja Ruevine starog lukog grada danas se nalaze dau Milctu
leko od morske obale; znatan deo zaliva zatrpan je peanim nanosima reke
Meandra. Peskom je zasut i velik deo grada ime je uveliko otean zadatak
arheologa. Veliki radovi na iskopavanju Mileta obavljani su 1899-1914. g.
Tada su otkriveni mnogobrojni objekti i drugi spomenici helenistike i
rimske epohe, ali veoma malo ostataka arhajskog Mileta: to se nesumnjivo
objanjava i razaranjem grada koje su izvrili Persijanci 494. g. pre n.e.
Jedino se sa sigurnou moglo ustaiioviti da je u VII-VI veku pre n.e. grad
zauzimao mnogo veu povrinu nego u helenistiko doba kad je njegova

povrina iznosila 90 hektara. Iskopavanja stambenih zgrada dala su velik broj

nalaza raznih domaih predmeta iz VIII-VI veka.
Centi abio mesto u iskopavanju Mileta zauzeli su objekti
ranohelenistikog doba. Izgradnja grada zapoela je 479. g., ali su najlepe
zgrade podignute u IV-II veku pre n.e. U to doba Milecani su opasali svoj
grad jakim bedemima koje su utvrdili kulama. U sistem bedema bile su
ukljuene i obale glavne gradske luke Lavljeg zatona. Kej poploan
mermernim ploama, predivna zgrada miletskog vea (buleuterija), stadion i
gimnazija, mnogobrojni trni objekti sve su to primerci helenistike
arhitekture otkriveni prilikom iskopavanja. Naroito interesantno je svetilite
Apolona Delfinija koje je sluilo kao dravni arhiv grada Mileta. Natpisi
naeni u njemu uglavnom se odnose na - vek pre n.e., ali su sauvani i
neki natpisi iz VI veka pre n.e. (na primer, kalendar rtvenih dana koji datira
otprilike u vreme oko 500. g.).
Tragovi arhajskog doba bolje su ouvani u uvenom miletskom svetilitu
hramu Apolona u Didinii. Sveti put (dug 18 km, a irok 4,8 m) koji je od
Mileta vodila u naselje Didimu bio je u najstarije vreme ukraen figurama
lavova i kolosalnim statuama ljudi koje su stajale s obe strane
puta. Natpisi na tim spomenicima govore da su oni posveeni bogu Apolonu
icao zavetni darovi. Du svetog puta protezao se i niz lepo izraenih kamenih
gro'oova. Od najstarijeg hrania arheolozi su uspeli da otkriju samo jedan deo
cele i niz arhitektonskih detalja komade kolosalnih figura, odlomke kapitela itd.,
i sve to svedoci vanrednoj lepoti svetilita. Otkriven je i arhajski oltar i terasa
posvecenja pored istone fasade hrama.
Ti monumentalni objekti jasno potvruju da je Milet u VII-VI veku pre n.e.
dostigao znaajan stepen ekonomskog razvitka.
daljoj istoriji svetilita u Didimi govore mnogobrojni graevinski natpisi
godinji bilansi gradenju hrama koje je poelo 333. g. pre n.e. Ti dokumenti
svedoe tome koliko je truda i materijala bilo uloeno na podizanju ogronme
zgrade (109,40 51,13 metara). Hram su opasivala dva reda mermemih
stubova; bilo je 210 stubova visokih 20 metara. Tri stuba i danas stoje na svojim
mestima. Izgradnja hrama trajala je vrlo dugo i nije bila dovedena do kraja;
radovi su se produili jo u II veku n.e. Posvetni natpisi pokazuju da su
svetiliste i proroeite Apolona uivali opte potovanje, a u njegovu blagajnu
stizali su mnogobrojni pokloni koji se nabrajaju u popisima priloga.
Iskopavanja Istraivanja ostataka n<yyeceg gptegrkog_sveu Olimpiji
tilita Zevsa u Olimpiji pruila su dragocene podatke ne samb ietigiji starih Grka ve i istoriji
njihove kulture.
Na teritoriji svetilita naeni su mnogobrojni spomenici antike umetnosti i
zanatstva posveeni bogu: prema svedoanstvima iz antikog doba bilo je preko
tri Iriljade statua. Od doba kad je hram zatvoren 394. g. n.e. Zevsovo svetilite
je bdo vie puta razarano. Meutim, vec prvi radovi na iskopavanju obavljeni
1829. g. pokazalTsu da pod naslagama zemlje debljine 4-7 metara lei ogromno

blago. Tada se nailo na tako retko umetniko delo kao to je reljef koji je
prikazivao Herakla u borbi s kritskim bikom.Jskopavanje Olimpije obnovljeno
je tek 1875-1881. g. Tih godina otkopan je i oien ne samo prostor samog
svetilita ve i mnogobrojnih zgrada oko njega. Namenu mnogih od njih
naunici su lako utvrdili pomou detaljnog Pausanijinog opisa koji je Olimpiju
video u II veku n.e. u njenom punom sjaju. Arheolozima je sada polo za rukom
da utvrde plan itavog kompleksa verskih i svetovnih objekata Olimpije koji su
se nalazili u maloj dolini priljubljenoj uz podnoje umovitog brda Olimpa
Elidskog. Gaj svetilita koji se u staro doba zvao Altik bio je sa svih strana
opasan ziovima. Na jugu je stajao Zevsov hram, na severu Herin hram oko
koga su se nalazila tri hrania manje vanosti. Severoistoni deo Altisa bio je
namenjen za prostor agore. Na prostoru Altisa stajali su mnogobrojni oltari
raznih boanstava, statue bogova, statue pobednika u olimpijskim igraraa, statue
i skulpturne grupe postavljene kao darovi boanstvu. Izvan zidova svetilita
otkriveno je jo rnnogo drugih graevina.
Du severnog zida svete ograde na specijalnoj terasi podignute su zgrade
riznica, sagraene u vidu malih hraniova. U njima su se uvali pokloni koje su
razni polisi poklonili Zevsu: Sikion, Sirakuza, Epidarnnos, Vizant, Sibaris,
Kirena i druga mesta. Uz severozapadni ugao Altisa bila je priljubljena zgrada
pritaneja. S june strane, pored svete ograde, nalazila se zgrada olimpijskog
vec'a buleuterion. Du zapadnog zida pruale su se gimnazija i palestra u
kojima su atlete odravale svoje vebe, kao i kuce personala hramova i hotel
koji je sagradio Elianin Leonida. U njeniu su za vreme olimpijskih igara
stanovali ugledni gosti, voe verskih delegacija itd.
Istono od svete ograde nalazio se stadion i hipodrom gde su odravana
uvena olimpijska atietska takmienja i trke koija. Za gledaoce su 'oile
napravljene tribine deiom na zemljanom nasipu koji je bio uvren busenjem
trave, a delom na padinania brda.
Iskopavanja zgrada u Olimpiji iznela su na svedo dana ogroman broj
pojedinih predmeta. Iz zemlje je izvaeno 130 statua i mermernih bareljefa, oko
1000 natpisa, 6000 moneta i mnogo drugih stvari. U ruevinama Herinog hrama
naena je poznata Praksitelova skulptura Hermes sa malim Dioiiisom. Na
drugim mestima otkriveni su: statua Nike Pobede rad majstora Peonija, frontoni
i metope Zevsovog hrainavJ,yvena^iaya, Afrodite isklesana u parskom
mermeru, portret atlete pobednika raen u bronzi i mnogi drugi umetniki
radovi.
Natpisi pronaeni u Olimpiji imaju ogroman znaaj za izuavanje grke
privrede, socijalnih odnosa, meusobnih odnosa grkih polisa, verskog i
privatnog ivota itd. Po svom sadraju oni su veoma raznoliki. To su rauni,
inventarski spiskovi, godinji popisi svetenika, odluke vrhovnog kolegijuma
svetenika, popisi atleta pobednika u takmienjima, posvetni natpisi na
poklonima Zevsu i drugim boanstvima koja su slavljena u Olimpiji itd.
Zanimljivi su natpisi koji govore izreenim globama u korist blagajne hrama.
Kazne su izricali svetenici hrama zbog naruavanja mnogobrojnih verskih
pravila koja su bila naroito esta za vreme olimpijskih igara. Prihod od globa
smatrao se imovinom Zevsa. Odbijanje kanjenog da poloi novac na lme
globe, bilo da se radilo privatnom licu ili polisu, povlailo je za sobom sa
stanovita starih Grka teke posledice: zabranu uea na olimpijskim igrama,

zabranu da se obraa proroitima svih bogova, ak i zabranu da poseuje

hramove.
Vaan izvor prihoda bilo je zelenatvo. Primajui u zalog skupocene
predmete, olimpijski hrani je pozajmljivao novac polisima i privatnim licinia.
Od 1936. do 1941. g. u Olimpiji se radilo na iskopavanju terena izvan
Altisa. Istono od svete ograde iskopan je teren oko stadiona, na zapadu su
pretraene obale reke Kladeje u duini oko 250 metara i nastavljena istraivanja
palestre. Ovde je naen vrio zanimljiv kompleks kupadla sa dobro ouvanim
kadarna na obali reke. Najranija kupalina odeljenja datiraju s kraja V veka pre
n.e. Arheolokim istraivanjima na terenu stadiona utvrene su promene
njegovog planiranja u raznirn periodima, poevi od 550. g. pre n.e., kada je
stadion po prvi put izgraen. Tu je pronaena i sudska tribina kojoj govori
Pausanija i podzemni kanal za odcanje vode sa trkalita stadiona; kanal je bio
ozidan ploama. Od predmeta na koje se ovde nailo valja pomenuti bronzano
oruje iz arhajskog vremena na kome su posvetni natpisi, velike arhitektonske
terakote V veka pre n.e. sa ukrasima, mermerna stolica s natpisom da ona
pripada Lakedemonjaninu Gorgu, proksenu Eliana. Istraivanjem prostora
istono od Herinog hrama kod portika Eho" otkriven je kulturni sloj iz VIIIVII veka. Ovde je naeno i mnogo primeraka olimpijske keramike raznih epoha
i grnarska pec.
Iskopavanja Jo u antiko doba Atina je bila nekoliko puta u Atini
razarana. Tako je 480. g. pre n.e. persijskom najezdom grad bio pretvoren u ruevine. Kasnije je
obnovljen i na mestima poruenih zgrada sredinom V veka, u doba najveceg
procvata Atine, izgraen je velelepan arhitektonski ansambl atinskog Akropolja.
68. g. pre n.e. grad su ponovo poruili Rimljani koji su Atinu zauzeli na juri. U
srednjem veku, za vreme turske vlasti Akr'opolj je pretvoren u tvravu, a u
Partenonu je izgraena damija. Antiki hram stajao je itav sve do 1687. g. do
rata Turaka s Vencijom, kad J Atinu opsela venecijanska vojska. Turci su tada
od Partenona napravili skladite baruta; direktan pogodak topovskog zrna
prouzrokovao je strahovitu eksploziju: krov i unutranji deo hrania bili su
razoreni, a itava zgrada je veoma oteena.
1801.-1803. g. Partenon je izgubio velik deo svojih dekorativnih skulptura
koje je lord Eldin odvukao u Englesku. Pri tome je na mnogo mesta bio
razoren i venac hrama. Negodovanje zbog ovakvog postupka engleskog lorda
nalo je odraza u poslovici: ta ne uinie Goti, uinie Skoti". Ali bez obzira
na sva ta razaranja, dela velikih atinskih neimara Partenon i Erehtejon ostala su
na svom mestu, podseajuci na nekadanji procvat Atine._
Od druge polovine XIX veka poela su mnogobrojna iskopavanja na
teritoriji grada Atine.
1876. g. otkopano je svetilite Asklepija koje je podignuto 420. g. pre n.e. na
junoj padini Akropolja. Osini graevinskih delova hrama ovde je naeno
mnotvo posvetnih reljefa iz V-IV veka pre n.e. na kojima je prikazan boglekar.

Od 1862. do 1895. g. sa veim prekidima vrena su istraivanja terena na

junoj padini Akropolja gde se nalazilo Dionisovo pozorite. To pozorite koje
je izgraeno u VI-V veku pre n.e. doivelo je tokom helenistike i rimske epohe
nekoliko prerada i dogradnji.
Velik i vrlo zanimljiv materijal pruila su iskopavanja atinskog Akropolja
izvrena 1882-1891. g. Za vreme tih radova istraeni su zemljani naIpTTcojT
su podupirali Partenon s istoka, kao i prostor izmeu zidina tvrave i stene
Akropolja koji je jo u drevno vreme ispunjen zemljom: sredinom V veka pre
n.e. nasipanjem tog prostora proirena je teritorija Akropolja. Zidovi koji su u
isto vreme sagraeni du strme stene jo vie su poveavali njenu
nepristupanost. Kao materijal za zemljane radove upotrijebljeni su odlomci
hraniova i statua sa Akropolja koje su razorili i polomili Persijanci prilikom
svoje invazije tzv. persijsko smee". Nalazi u persijskom smecu" dali su niz
prvoklasnih dela arhajske umetnosti. Takvi su, na primer, statua Moshofora
(Nosa teleta") i mnogobrojne statue rnladih devojaka kora raene od mermera
i krenjaka, statuete od bronze koje ugiavnom prikazuju boginju Atinu, fronton
koji predstavlja borbu Herakla sa Tritonom i dr. Mnoge od tih skulptura
posvetila su privatna lica boginji Atini; kasnije su arheolozi uspeli da pronau i
postolja nekih od tih statua sa natpisima. Prouavanje skulptura naenih na
Akropolju pokazalo je kako je bio velik put koji je u svoni razvoju prevalila
aticka skulptura, poevi od najstarijih vremena. Zanimljivu pojedinost
svojstvenu svim arhajskim skulpturama predstavljaju njihovi ukrasi u ivim
bojama to im daje naroitu izraajnost. Pod nasipima od persijskog smeca"
otkriveni su i temelji graevina iz najstarijeg doba: ostaci dvorca iz mikenskog
perioda, tzv. pelazgijski zidovi" kojima je Akropolj bio opasan u II milenijumu
pre n.e., ostaci mnogih velikih graevina koje su u Atini podignute za vreme
Pizistrata. Medu njTma i stariTiram Atine Hekafompeon koji je u VTveku pre
n.e. bio jako proiren.
Tridesetih godina dvadesetog veka na Akropolju
iskopavanja, ovaj put na njegovim junim i sevemim
otkriveni tragovi naselja koje se tu nalazilo sredinom
ostaci kua, posue itd. Istraivaki radovi su pokazali
nastanjen samo Akropolj koji je prirodno dobro zatien.
nalazilo se groblje.

su obavljena nova
padinama. Ovde su
milenijuma pre n. e.
da je u to doba bio
Na susednoj teritoriji

Arheolokim radovima bili su obuhvaeni i drugi delovi grada. Ti radovi

vreni su 1920-1930. g. na raznim sektorima gradske teritorije. Tom prilikom
otkriven je deo gradskih Temistoklovih bederaa kojima je bio opasan grad,
istraen je Pizistratov vodovod, otkriveni su temelji tzv. Periklovog Odeona
velike sale za muzike priredbe. U Dionisovom pozoritu, zgradi koja je
kapitalno preraena krajem IV veka pre n.e., otkriveni su pravi redovi sedita
najstarije pozorine zgrade (VI vek pre n. e.). Tada su vrena i iskopavanja
uvene Akadeniije gimnazije podignute u VI veku pored groba legendarnog
atikog heroja Akadema oko koga je kasnije zasaen park i sagradeni hraniovi
drugih bogova. Natpisi, zanatski i umetniki predmed na koje se nailo u
iskopinama znatno su popunili nae znanje atinskom drutvu VI-V veka pre
n.e. Posebno treba pomenud baze statua s kraja VI veka pre n.e. koje su
pronaene 1928. g.; one su ukraene reljefima visoke umetnike izrade. Na
reljefima su scene iz svakidanjeg ivota, sportske igre i takmienja
aristokratske omladine Atine.

Najznaajniji rezultati posrignuti su pri iskopavanju agore i Keramika; ti

rezultati osvedili su ne samo istoriju Atine u I milenijumu pre n.e. ve i u
ranijim istorijskim epohama.
Keramik je predstavljao severozapadiii deo starog grada kroz koji je
proticala reka Eridan. Od Dipilonske kapije koja se nalazila u tom rejonu
polazio je sveti put u Eleusinsko svetilite koje je u verskom ivotu Atine
klasinog perioda igralo veliku ulogu. U XIII veku pre n.e. na teritoriji
Keramika nalazila se nekropola. Prouavanje mnogobrojnog posua naenog u
grobovima te nekropole omoguuje da se utvrdi niz faza u razvitku keramikog
zanata i umetnosd ranog perioda. U doba Perikla na teritoriji te stare nekropole
podignuta je velika zgrada iz koje su obino polazile procesije u Eleusinsko
svedlite. Iskopavanja su pokazala ogromne razmere tog objekta u ijem su se
unutranjem dvoritu oko kojeg su stajali stubovi smetale stotine i stotine
uesnika procesija. Kasnije, naroito u klasinom, helenistikom i rimskom
periodu, sahrane su vrene na teritoriji tzv. Spoljanjeg Keramika, tj. ve iza
gradskih bedema podignutih u isto vreme. Naroito su interesantni nadgrobni
spomenici iz VIV veka koji su bili od mermera i krenjaka. Isklesani reljefi na
rim spomenicima u nizu sluajeva predstavljaju vanredne spomenike sklupture.
Isto tako bila su plodna i iskopavanja na agori, glavnom trgu stare Atine. U
njenom junom delu nalazio se Pritanej i druge javne zgrade, a u severnom
trgovaki kvartovi. Od mnogobrojnih zgrada iskopanih na agori pomenuemo
samo one koje su podignute najkasnije u IV veku pre n.e. To su dve zgrade
buleuterija, tj. sala gde je zasedalo atinsko vee 500 lica (starija se datira u VI
veku pre n.e., a novija je podignuta krajem V veka pre n.e.), hram Majke
bogova i Pritanej mesto gde su prireivani dravni rukovi za ugledne graane,
goste iz inostranstva i izaslanike. Osim toga, nedaleko od buleuterija otkrivena
je okrugla zgrada, podignuta ubrzo posle grko-persijskih ratova tolos; ta zgrada
je predstavljala dravnu palatu mera i vaga. U njoj su atinski pritani
istovremeno prinosiH rtve bogovima. Tu su se nalazile i zgrade podignute u VI
veku koje su, po svemu sudeci, sluile kao pomone prostorije buleuterija.
U jugozapadnom delu agore, nedaleko od izvora, u VI veku pre n.e. Pizistrat
je sagradio fontanu Eneakrunos (,,Sa devet mlazova"). U nju je voda dovedena
sa planine Himeta. 1934. g. otkriveni su temelji te fontane, Treba pomenuti da
je na agori otkriveno i svetilite bogova Dioskura koje Pausanija naziva
najstarijim od svih atinskih hramova.
U zapadnom delu agore naeni su ostaci svetilita boga Hefesta, zatitnika
kovakog zanata. Taj hram izgleda da je bio u kovakom kvartu, jer su blizu
njega otkrivene topionike pei i ljaka od bronze.
U sevemom delu agore otkopani su temelji hrama 12 bogova; ovaj hram je
izgraen oko 510. g. pre n.e. U severozapadnom delu agore otkriveni su temelji
hramova posveenih Zevsu i Apolonu. Mnogobrojni nalazi na agori (orua za
rad, oruje, odlomci skulptura i reljefa, mere za teinu, ukrasi itd.) vanredno su
obogatili nae predstave istoriji robovlasnike Arine. To postaje naroito
jasno kad se uzme u obzir da je tu pored spomenika materijalne kulture naeno
preko 6000 natpisa.

Osim iskopavanja agore velik nauni znaaj imaju i istraivanja strraog

brega severozapadno od Akropolja na kome je zasedao areopag i brega Pniks na
kome se okupljala atinska narodna skuptina. Znaajne nalaze dala su
istraivanja u atinskoj luci Pireju. 1931. g. tu u naene izvrsne kopije reljefa sa
Partenona. Obrada i prouavanje materijala dobijenog dugogodinjim radovima
na iskopavanju iziskivali su velik posao. Odlomci statua i reljefa marljivo su
prouavani, ponekad su od fragmenata naenih u raznim rejonima Akropolja
sastavljane statue. Muan posao predstavljao je i rad na ostacima zgrada ija je
restauracija u nekim sluajevima uspela. Tako je jo u XIX i na samom poetku
XX veka izvrena restauracija Erehtejona. Sagraen 421-406. g. pre n.e., tj. za
vreme Peloponeskog rata, taj nram se odrao do poetka XIX veka kada je
poruen u ratnim razaranjima. Osim toga arheolozi su uspeli da restauriraju
istoni portik Propileja zgrade koja je bila na ulazu na Akropolj i koja je
sagraena 437-432. g. pre n.e.
Sredinom 1930-tih godina na Akropolju je izvrena druga restauracija
hrama Nike Apteros (..Beskrilne"). Hram Nike Apterps razneli su Turci krajem
XVIII veka koristeci njegove delove za izgradnju odbrambenih nasipa. 18351936. g. prikupjj.eni su razneti delovi i hram je ponovo podignut; meutim, sto
godina kasnije, poto je bio sklon padu, moralo se prii njegovom razgraivanju
i ponovnoj restauraciji.
Iskopavanja Apolonovo svetilite u Delfima bilo je smeteno na u Delfima
tri terase oko kojih su se dizali Fedrijadski visovi i brdo Kirfa. Zemlja koja se
osipala preko 1500 godina potpuno je zatala ruevine hrama. Jedino dva jaka
potporna zida koji su pridravali terase svedoili su tome da su tu nekad
postojale graevine. 1860. i 1880-1882. g. arheolozi su raistili te potporne
zidove i na njihovim blokovima pronali velik broj starih posvetnih natpisa.
Veliki radovi na iskopavanju Delfa obavljeni su od 1893. do 1908. g. Iako je
od centralnog svetilita ostalo malo, bogatstvo i raznovrsnost arhitektonskog
ansambla u Delfima jasno svedoi nekadanjem znaaju i blagostanju
uvenog proroita. U sveti prostor nad kojim su stajali zidovi ulazilo se sa
agore grada Delfa; agora je bila s june ljugoistone strane svetilita. Od ulaza
prema hraniu vodio je sved ^ put koji je bio poploan velikim
kamenim ploama. Dn puta otkriveni su temelji nekoliko posvetnih spomenika
i rusevine mnogobrojnih riznica koje su podigli stanovnici Sikiona, Sifnosa,
Knida, Tebe, Beotije, Sirakuze, Poddeje, Atine, Korinta, Kirene.
Pausanija je detaljno opisao te lepe zgrade i poklone Apolonu koji su se u
njima uvali. Neke od njih obnovljene su s veom ili manjom tanocu.
Naroito je interesantna riznica Atine sagraene od paroskog mermera; ona je
podignuta u ast pobede kod Maratona: na njenim zidovima bila je ispisana
himna Apolonu tekst i note. To su prvi naeni dokumenti grke muzike.
Od rnnogobrojnih statua i skulpturnih grupa, kojima Pausanija kae da su
stajale du puta i izmeu riznica, ostale su, na alost, samo baze i postolja. Kao
jedini izuzetak sauvani su odlomci stuba i sfinga koja je stajala na njemu; ovu
sfingu podigli su stanovnici ostrva Naksosa u VI veku pre n.e.
Relativno slaba ouvanost Delfskog svetilita objanjava se time to je ono
jo u antiko doba pretrpelo niz pljakakih napada: u IV veku Fokiani su

prilikom svog upada odneli iz hrama sve darove od zlata, u I veku n.e.
iniperator Neron odvukao je iz Delfa preko 500 bronzanih statua. to se tie
drugih objekata u starini Delfima, oni su se nalazili du puta u hram i na samim
terasama.
Pored svetog puta u hram nalazila se posebna zgrada buleuterija. Na glavnoj
terasi gde se zavravao put sauvao se donji deo hrama Apolona Pitijskog; taj
hram je imao pravouglu osnovu u razmeri 21,65 58,00, sagraen je od belog
mermera i kamena i oblepljen belim malterom.
Na gomjoj terasi svetilita otkriveni su sledei spomenici: ovee pozorite
koje se uglavnom datira u vek pre n.e., a iznad njega na padini brda stadion.
Kodseveroistonog ugla sveie ograde otkrivena je zgrada koja se skoro
priljubila severnom zidu, a izgradili su je Kniani. Njene zidove ukrasio je
poznati slikar Polignot (V vek pre n.e.) koji je, kako kae Pausanija, prikazao
scene propasti Troje i silazak Odiseja u podzemno carstvo. Na gornjoj terasi
naena je velika grupa raermernih statua, rad skulptora Lisipove i Skopasove
kole, sa natpisom iz koga se vidi da su te skulpture poklonili hramu vladari
Tesalije.
Arhitektonski spomenici Delfskog hrania svojom raznolikou i umetnikim
savrenstvom nadmauju sve objekte arhajske epohe, ukljuujui i Olimpijsko
svetilite. Iz Delfa potiu i uveni spomenici skulpture: bronzana statua
koijaa, tzv. delfski koija^, Treba da sporaenemo i mermerni stub na kome
se nalazi grupa sa tri figure devojaka lakonske igraice" koja zadivljuje
posmatrae svojom gracioznou i finoom izrade.
Iskopavanja u Delfima dala su i velik broj natpisa. Njihov ukupan broj
prelazi 5000. To je dragocena arhiva dokumenata koja nam omoguuje da bolje
sagledamo ivot Grke u klasinoj i helenistikoj epohi. Izdavanje delfskih
natpisa omoguilo je da se razjasne mnoga pitanja ekonomske i politike istorije
Grke. Naroito stf vani mnogobrojni natpisi (vie od hiljadu).o putanju
robova na slobodu koje se izvodilo u vidu prodaje ili posvete roba bogu
Apolonu. U naunoj obradi delfskih natpisa vodee mesto pripada ruskom
epigjafiaru A^-V. J^ikilskom. Prve dve decenije dvadesetog veka u Delfima su
vrena dopunska istraivanja ranije otkrivenih objekata i restauratorski radovi.
Tom prilikom otkriveno je do tada nepoznato sveftlite Hermesa koje se
nalazilo zapadno od Apolonovog hrama.
1922-1925. godine u okolini Delfa u Marmarionu otkopan je manji hram.
Pokazalo se da je na tom mestu jo u milenijumu pre n.e. postojao hram
boginje Zemlje, a kasnije su slavili boginju Atinu.
Tridesetih godina dvadesetog veka u Delfima se ponovo radilo na
iskopavanjima, ali ovaj put u skromnim razmerama. Glavni cilj tih radova
sastojao se u prikupljanju dopunskih znanja nizu ranije otkrivenih zgrada i
njihovih delova. Na nekim mestima ispod ostataka klasine epohe otkriveni su
zidovi i keramika mikenskog perioda. Najinteresantniji je nalaz iz 1939. g. koji
se sastoji od pet fragmenata hriselefantinskih (tj. od zlata i slonove kosti) statua
iz VI veka; ovi fragmenti naeni su ispod plonika svetog puta. Osim toga, na
istom mestu su naeni brojni ukrasni predmeti od zlata i slonove kosti, zatim

predmeti od bronze itd. U tim nalazima istiu se statuete Kore i dvojice atleta
koje su vrio lepo izraene i podu iz VI veka pre n.e.
Iskopavanja Delos je neplodno stenovito ostrvo koje se nalazi u na Delosu
centru grupe Kikladskih ostrva. U antiko doba uveno po svom hramu
Apolona, ostrvo je napredovalo zahvaljujui ivoj trgovini. Istraivanja Delskog
hrama i grada obogatila su nauku vanim podacima iz ekonomskog i politikog
ivota stare Grke.
Za vrerae prvih radova na iskopavanju, koji su obavljeni 1873. g. u manjeni
obimu, ovde je otkriveno najstarije Apolonovo svetilite (VIIIVII vek pre n.e.);
to svetilite se nalazilo u peini na brdu Kintu. Od 1877. do 1894. godine na
Delosu su izvreni istrani radovi veeg obima koji su otkrili niz starih
kvartova. Utvreno je da je prostor Apolonova hrama bio ograen masivnom
ogradom od kaniena koja je delimino dobro sauvana. U sredini ograenog
prostora nalazio se glavni hram. Naeni ostaci tog hrama spadaju u poetak IV
veka pre n.e. kad je on bio podignut na mestu starijeg svetilita. Pored
Apolonovog hrama otkrivena su svetilita boginja Laone, Artemide, Afrodite i
drugih boanstava, kao i mnogobrojne riznice i portici. Zgrade koje zatvaraju
severnu stranu svete ograde sluile su kao hoteli za hodoasnike koji su
poseivali Delos.
Istraivanja Delskog hrama omoguila su da se otkrije manji broj skulptura
koje su vrlo dragocene. Veoma je interesantna grupa od deset statua boginje
Artemide, sve radovi majstora VI-VI veka pre n.e. U VI vek pre n.e. spada
statua Nike, rad skulptora Arherma koja je takoe naena na tom mestu. Od
mnogobrojnih Apolonovih statua naena su samo dva torza i nekoliko drugih
sitnijih fragmenata. Visokom umetnikom izradom odlikuju se statue koje su
ukraavale frontone Apolonovog hrama i koje su datirane u poetak IV veka pre
n.e. Mnoge skulpture helenistikog doba koje su ukraavale hram i grad
sauvane su u dobrom stanju.
Najveu grupu nalaza predstavljaju natpisi Delskog hrama koji se najveim
delom odnose na_IV-II vek pre n.e. Neki od tih natpisa sadre po 200-400
redova teksta. Jedan deo tih dokumenata predstavlja opise imovine hrama
njegovih zemljinih poseda, kuca, podruma, banja, trgovina, odlivaka
skupocenog metala, posuda, svota novca poklonjenog hramu koje su svake
godine punile njegovu blagajnu. Pomenuti dokumenti svedoe tome da je
kapital kojim je raspolagao hram bio ogroman. Stanovnici Delosa strogo su
pazili da se on ne okmji inovnici birani svake godine primali su i predavali
blagajnu u prisustvu mnogobrojnih slubenih lica, vagali svaki predmet, strogo
proveravali izvetaje prihodima i rashodima koji su bili uklesani na kamenim
stelama i dati na opti uvid.
Veliki deo delskih natpisa su finansijski dokumenti. Oni predstavljaju opte i
pojedinane raune, izvetaje prihodima i rashodima, ugovore najmu i
izdavanju nekretnina pod zakup, trgovake popise uvozu i izvozu robe.
Iz tih dokumenata jasno se vide izvori kojima se punila blagajna hrama:
striktno naplaivana arenda, novani zajmovi uz zalog imovine dunika i
naplatu kamate od 10%. Skrece na sebe panju injenica da su delski svetenici
kod svih operacija te vrste uvek zahtevali sigurne jemce i ak upravljaima

delskog polisa nisu davali nikakve povlastice. Stavie, blagajnici hrama strogu
su vodili rauna i sitnim prihodima, na primer, prodaji koa rtvenih
ivodnja. Novac svetilita uvan je u glinenim posudama koje su stajale u
saniim hramovima. Rashodi hrama, sudei po natpisima, uvek su bili mnogo
manji od prihoda.
Znaaj Delosa kao znaajnog trgovakog centra postao je naroito jasan
posle iskopavanja grada koji se prostirao uz hram. Radovi na teritoriji grada
voeni su istovremeno sa istraivanjima hrania i kasnije 19021914. g. Sauvan
je veoma mali broj spomenika iz najstarijeg perioda ivota grada. Posebno je
interesantan niz mermernih figura lavova koje su naene na kamenoj terasi
severno od svetilita i datiraju iz VII veka pre n.e. velikom razvoju trgovine
ve u to doba svedoi prostrana sala od mermera koju su u VII veku pre n.e.
sagradili trgovci sa ostrva Naksosa.
U klasini period spada sistem odvodnih kanala ispod gradskih kua i ulica.
Ostali pronaeni spomenici svedoe sjajnom procvatu delske trgovine u
helenistiko doba. Veliko iroko pristanite i nekoliko manjih molova, dugaak
kej od granita, dokovi, mnotvo skladita sve je to bilo prilagoeno potrebama
velike pomorske trgovine Delosa. Meu stambenim kuama nalazio se niz
hotela. Naroito su interesantne zgrade koje su podigla trgovaka udruenja.
Tako su sirijski trgovci sagradili veliki portik Posejdona, rimski trgovci su ovde
takoe pcxligli raskonu zgradu. Ispod velikih sala u rimskoj palati nalazile su
se podrumske prostorije u kojima su arheolozi pronali niz briljivo
postavljenih amfora. Iskopavanja privatnih kuc'a na Delosu takoe su dala vrlo
zanimljive nalaze helenistikog vreniena. U isti period spada pozorite, odeon
(zgrada za muzika takrnienja), svetilite Izide i Sarapisa na brdu Kintu.
U periodu od 1914. do 1945. g. na Delosu su obavljeni radovi manjeg obima
koji su dali skromne rezultate. Meu nalazima iz 1928. g. interesantan je
zajedniki nalaz sa prednietima bronzanog doba i geometrijskog stila koji je
otkriven na prostoru Artemidinog svetilita.
Godine 1946. na Delosu su zapoeta nova iskopavanja. U toku tih radova
ispod istonog zida arhajskog Artemidinog hrama iznet je na svetlo dana velik
broj predmeta od zlata, slonove kosti i bronze i raznih ukrasa; sve to predstavlja
rtvene darove koji su stavljeni pod temelje lirama prilikom njegovog
osiiivanja. Pod temeljima je otvorena jama s keramikom od domikenskog
vremena do geometrijskog perioda. Ovo otkrie nas upuuje na to da podizanje
arhajskog Artemidinog hrama datiramo u vreme oko 700. g. pre n.e. Godine
1947. istono od Artemisiona naeni su ostaci nekoliko graevinskih perioda
mikenskog doba. To daje osnovu za zakljuak da je ovde postojalo naselje koje
je nastalo pre sredine II milenijuma pre n.e.
Na sektoru Latoninog svetilita otkopani su zidovi koji su taj hram
povezivali sa Terasom lavova"; takoe su otkopani i temelji hrama iz VI veka
pre n.e. Iskopavanja su vrena i u drugim mestima, izmeu ostalog, u dvoritu
Afroditinog svetilita u istonom delu palestre pored jezera.
Arheoloka Do ovde smo u optim crtama opisali iskopavanja istraivanja
u najveim centrima stare Grke. Ukratko emo se drugih centara osvrnud

na arheoloka istraivanja drugih grkih Grke gradova. U Korintu su

(1896-1909. g. i 1920-1930.
g.) otkrivena naselja koja su se meusobno smenjivala
poevi od epohe neolita. velikom napretku korintskog grnarskog zanatstva
u VIII veku pre n.e. svedol ogromna koliina korintskog posuana koje se
nailo prilikom iskopavanja. Naroito vane rezultate dali su arheoloki radovi
zapoeti 1930. g. na istraivanju Herinog svetilita u Perahori (mesto nie od
Korinta). Arhitektonski ostaci hrama i materijal mnogobrojnih darova vode
poreklo iz VII-V veka. Mnogi predmeti od slonove kosti fibule, okrugli peati i
figure ivotinja podseaju na stvari naene u svetilitima Artemide Ortije u
Sparti i Here u Argosu. Vrlo lepi su predmeti od bronze: posude, razne figurice,
pribadae i drugi predmeti tog doba. Nalazi uvezenih predmeta dokazuju da je
Korint imao ive trgovinske veze s Egiptom, Kiprom i Sirijom, kao i s
Etrurijom i centrima same Grke Argosom, Atikom, Beotijom, ostrvima Terom,
Parosom i Rodosom; korintski arheoloki materijal potvruje podatke starih
autora snazi Korinta u doba Bakhijada i Kipselida. Arheoloka iskopavanja
Ai^osa zapoela su tek 1902-1904. g. Meu spomenicima koji su ovde
pronaeni najzanirnljivije je svetilite Here; to je najstariji nama poznati grki
hram. U VIII-VII veku primeuje se u Argosu kao i u Sparti i Korintu procvat
prirnenjenih umetnosti. Nalazi iz kasnijeg perioda svedoe njihovom
izvesnom nazadovanju.
U Argolidi, u Epidauru, 1880-tih, a zatim 1920-tih godina otkopano je
svetilite boga Asklepija, zatitnika medicine. itav kompleks hrama spada u
IV vek pre n.e. i predstavlja zanimljivu kombinaciju kultnih i zdravstvenih
objekata: Asklepijev hram, kupatila, palestra, pozorite, hoteli za bolesnike koji
su dolazili na leenje, stanovi svetenika itd.
UJCebLje 1870-tih godina otkopano uveno svetilite Kabira okojem
goy.ori Pausanija. 1920-tih i 1930-dh godina na teritoriji grada otkrivena su
naselja i dvorac mikenskog perioda, kao i Apolonov hram klasine epohe.
Prilikom arheolokih radova u Feri (Tesalija), koji su zapoeli 1922. g. i s
prekidima se produili sve do sredine 1930-tih godina, otkriven je hram koji je
tu postojao od VII veka pre n.e. Tom prilikom naen je velik broj votivnih
predmeta. Neki predmed od slonove kosti slini su vodvnim figuricama iz
Sparte.
Iskopavanja su vrena i na rnnogim ostrvima Egejskog bazena. Na Kritu,
Kipru, Kikladskim ostrvima i na Lemnosu (Hermej) pronaeni su mnogobrojni
ostaci naselja - mdenijuma pre n.e.87
_ Vrjojnteresantne rezultate dali su arheoloki radovi na ostrvu Samosu
(1910-1914. i od 1925. g. s prekidima do Drugog svetskog rata)7Ovde su
otkrivene gradske etvrti arhajskog i klasinog vremena i Herino sverilite.
Najstariji delovi ovog svetilita potiu iz VHI veka pre n.e., a glavna izgradnja
spada u doba posle grko-persijskih ratova. Na teritoriji svetilita naeno je

87 Uporedi poglavlje Egejski svet u - milenijumu pre n.e."

mnotvo poklonjenih predmeta: primitivne figurice iz VEH-VII veka, reljefi iz

VI-IV veka, odlomci skulptura i sl.
Istraivanja u glavnom gradu ostrva Tasosa (otpoela su 1914. g. i
obnovljena posle 1920-tih godina) dala su jasnu sliku trgovakog grada
klasinog i helenistikog vremena.
Osim pomenutih mesta arheoloka iskopavanja vrena su i u mnogim
drugim mestima balkanske, ostrvske i maloazijske Grke. Svetlost dana
ugledale su hiljade i hiljade predmeta koji predstavljaju prvorazredne izvore za
izuavanje razvoja proizvodnih snaga, polidke istorije i kulture antike Grke.
Iskopavanja Arheoloka istraivanja andkih gradova i nasegradova na
severniin lja na severnim obalama Crnog mora traju ve obalama Crnog
inora preko 125 godina. Radovi ruskih, a naroito sovjetskih arheologa dali su nauci najraznovrsniji
raaterijal za istoriju ekonomskog, socijalnog, politikog i kulturnog ivota starih
stanovnika na jugu nae zemlje. Mnogi nalazi i rezultati istraivanja severnog
Crnomorskog primorja imaju velik znaaj za razunievanje istorije itavog
istonog Sredozemlja u staro doba.
Treba pomenuti i to da zbog oskudnosti podataka antikih autora i
epigrafskih izvora arheoloki materijal vezan za period koji nas ovde interesuje
(zakljuno sa sredinom IV veka pre n.e.) dobija veoma veliki znaaj.
Izuzetno su interesantna istraivanja ostataka naselja na ostrvu Berezan koje
je svoj najvei uspon doivelo krajem VII i poetkom VI veka pre n.e. Tu su
otkriveni temelji i zidovi kua iz VI veka pre n.e. i velik broj jama koje su
sluile kao skladita ita; stanovnici berezanskog naselja kupovali su to ito od
susednih plemena. Naroito je zanimljiva raznovrsna keramika otkrivena na
Berezanu kako u ostacima naselja tako i u mnogobrojnim grobovima s kraja
VII-VI veka pre n.e. Stotine fragmenata jonske, rodoske i atike keramike
svedoe intenzivnim vezama koje su tada postojale izmeu severnog
Crnomorskog primorja i raznih centara Sredozemlja (sve do Naukrarisa u delti
Nila).
Jo raznovrsniji materijal pruila su arheoloka iskopavanja grada 01hije.
Ostaci stambenih zgrada iz VI veka pre n.e. omoguuju nam da sudimo
graevinskoj tehnici tog doba: zidovi su bili od erpia na kamenoj osnovi.
Veoma
interesantan
nalaz
meu
skulpturama
predstavlja
trup
mermernoggnfonailisfinge, radnekogprvorazrednogmajstora. Mogue da je to
jedan od onih grifona koji su, kako pria Herodot (IV, 79), nekad ukraavali
olbijski dom skitskog kralja Skila. U Olbiji su naena i druga dela jonske
vajarske kole, na primer, torzo velike statue mladia (kuros) ili dvostrani
nadgrobni spomenik koji prikazuje mladia i Amazonku.
Od naroite su vanosti arheoloka svedoanstva razvoju metalurgije u
Olbiji; tamo su naeni kameni kalupi za izradu raznih predmeta od Oietala.
Olbiopoliti su ve u VI veku pre n.e. svojim metalurgijskim proizvodima
snabdevali stanovnitvo stepa u oblastima Cmog mora, emu svedoe

mnogobrojni nalazi olbijskih bronzanih ogledala u skitskim naseljima i

grobovima.
Ostaci monuraentalnih odbrambenih zidova koji potiu iz IV veka pre n.e.
pokazuju da su olbiopoliti pazili na uvanje bedema svoga grada i esto ih
preureivali. Zidovi pronaeni u jugozapadnom delu utvrenja iznad strme
Zeje jaruge bili su sagraeni od velikih lepo tesanih ploa krenjaka.
Iskopavanje velike nekropole iz VI-IV veka pre n.e. pruilo je mnogo
podataka stanovnitvu Olbije u to doba.
Za period koji razmatramo u ovoj knjizi iskopavanja grada Hersonesa imaju
vrio mali znaaj to se objanjava kasnim nastankom polisa oko 420. g. pre n.e.
Relativno mali broj nalaza jonske i atike keramike iz VIV veka pre n.e.
ukazuje na to da je ovde u poetku postojalo malo jonsko naselje. Najstariji
spomenici Hersonesa potiu s kraja V i poetka IV veka pre n.e.; to su temelji
zida tvrave i, to je naroito zanimljivo, ostaci zidanih mea koje su
razgraniavale parcele zenilje hersoneskih graana. Iskopavanja hersoneske
nekropole IV veka pre n.e. otkrila su grobove koji su bili skoro potpuno bez
inventara; to doputa pretpostavku da je re grobovima robova ili bespravne
sirotinje.
Iskopavanja prestonice bosforskog kraljevstva Panrikapeja pruila su
zanimljivu sliku promena oblika grada. Nedavno otkopana pantikapejska kua s
poetka VI veka pre n.e. predstavIja omanju graevinu sa zidovima od eerpia
na kamenoj osnovi; u jednom uglu unutar prostorije nalazilo se malo ognjite.
Veoma upadljiv kontrast ovoj zgradi, sirotinjskoj po svojoj arhitekturi,
predstavlja raskona arhajska keramika naena u toj kuc'i_(na primer, jonska
oinohoja sa dekoracijama, rodoski tanjir takoe sa dekoracijama i dr.) Ti ostaci
pokazuju da je poetkom VI veka pre n.e. raeu stanovnicima Pantikapeja bilo
veoma bogatih ljudi, ali su oni iveli u dosta primitivnim stambenim zgradama
koje su se izgleda grupisale na samom vrhu brda Mitridat. Sasvim drukiju sliku
vidimo krajem VI i poetkom V veka pre n.e.: kako pokazuju iskopavanja, grad
se proirio, spustio niz brdo i u to doba sastojao se od velikih kua. Kua
otkrivena prilikorn iskopavanja poslednjih godina iraala je edri prostorije iji
su zidovi i dosad sauvani u visini od 2,5 metra. Izgleda da je vlasnik ove kue
bio imuan. Tzv. kuc'a s kanalizacijom" koja spada u IV vek pre n. e. ilustruje
jaanje imovinske nejednakosti i sve vei porast bogatstva pojedinih graana
Pantikapeja.
Ruevine grada Pantikapeja uvaju tragove delatnosti i brige njegovih
stanovnika za poboljanje komunalnog ureenja: arheolozi su otkrili potporne
zidove iz IV veka pre n.e. koji su uvrivali prirodne i vetake terase brda
Mitridat; na dm terasama nalazile su se gradske ulice i uliice.
Pojedini nalazi predmeta u najstarijim slojevima Pantikapeja pokazuju da su
ovde ve u VI-V veku pre n.e. bili razvijeni zanati, pri emu su umetniki zanati
dostigli vrlo visok nivo.
U rano doba postojanja grada spadaju mnogobrojni grobovi VI-IV vek pre
n.e. Prouavanjem najstarijih pantikapejskih nekropola utvreno je da u Vl-V
veku pre n.e. imovinsko raslojavanje slobodnog stanovnitva koje je

predstavljalo vojne obveznike nije bilo jo znaajno ili se bar nije znatno
odrazilo na pogrebnom obredu. Zato se grobovi bogatih graana ve u IV veku
svojim raskonim i raznovrsnim inventarom u kome se nalaze skupocene ili
predraeti umetnike izrade u znatnoj meri razlikuju od grobova siromanih
graana u kojima su uz pokojnike stavljali mali broj jeftinijih predmeta. Tako se
u arheolokim nalazima jasno ilustruje zaotravanje socijalne nejednakosti.
Osim Pantikapeja na teritoriji bosforskog kraljevstva istraeni su i ostaci
mnogih drugih centara: Fanagorije, Mirmekiona, Teodosije, Nimfeja, Tiriktake,
Kimerika, Hermonase, Gorgipija i dnigih.
Naroito interesantne rezultate dala su iskopavanja u Kimeriku ije samo
ime govori starim stanovnicima stepa u oblastima Crnomorskog primorja:
ispod kue iz VI veka pre n.e. otkriveni su ostaci jo iz predgrkog doba
odlomci posua i orua za rad. Tragovi starog kimerskog stanovnitva otkriveni
su i u radovima na iskopavanju Tiriktake u ijem su tvravskom zidu naene
kamene stele s primitivnim predstavama ljudi. U najstariji period
bosforskeistprijg spada kua.otkopana u Tiriktaki koja je bila od erpia na
kamenoj osnovi i u kojoj su kraj ognjita pronaeni tegovi za ribarske mree i
terakote.
Bogat raaterijal iz istorije bosforskog ekonomskog ivota pruila su
iskopavanja Nimfeja koja pokazuju da je tu lokalna grnarska proizvodnja
postojala jo u VI veku pre n.e.
Iskopavanja u Fanagoriji stavila su na raspolaganje nauci mnoge zanimljive
podatke iz istorije zanata i trgovine azijskog dela Bosfora u najstarije doba.
Treba pomenuti da su upravo u Fanagoriji naena takva dela grke keramike
vetine kao to su dekorisane arhajske terakote. Za razmatrani period neto
materijala dala su i iskopavanja bosforskih sela, posebno sindskih naselja. Ona
su pokazala da su vec krajern VI i poetkorn V veka pre n.e. plemena Sinda
koja su ulazila u sastav bosforskog kraljevstva u svakodnevnom ivotu koristila
uvoznu robu izraenu ne sarao u grkim centrima (na primer, hiosko vino) ve i
u Egiptu. Arheolokim putem je utvreno da su u to vreme postojale trgovinske
veze s uem Tanaisa (dananji Don), kao i to da je grka roba (vino,
dekorisano i metalno posue i drugi proizvodi) preko gradova severnog
Crnomorskog primorja u znatnim koliinama prodirala u stepe pricrnomorskih
oblasti.
MONETE
Grke monete pruaju bogat materijal za izuavanje ekonomskih i politikih
odnosa i kulture antikog sveta.
Pojava kovane monete kao sredstva trgovinske razmene predstavljala je
jedan od vanih dogaaja u ekonomskoj istoriji antikog doba. Buroaski
numizmatiari mnogo su se sporili oko pitanja kojoj oblasti starog sveta ili kojoj
linosti starog doba pripada ast pronalaska monete. Pojava monete ne
predstavlja rezultat genijalnog pronalaska nekih pojedinaca ili naroda, ve
rezultat i znak toga da je drutvo dotiglo odreeni stepen ekonomskog,
socijalnog i politikog razvoja na kome ono vie ne moe da ivi bez

univerzalnog sredstva za razmenu kakvo je moneta. Setimo se F. Engelsa koji je

ukazao na to da je gentilno ureenje nespojivo s novanom privredom."
Jo pre nego to su se pojavile kovane monete kod najrazvijenijih naroda
Mediterana i Prednje Azije upotrebljavani su kao novac liveni komadi
dragocenih metala ili odreene kategorije robe (odlivci bronze u Italiji,
gvozdene ipke u Grkoj, prstenje od dragocenog metala u Egiptu itd.).
Kovanje metalnih moneta odreene teine i sa utisnutim igom kojim se
garantuje teina i istoa metala predstavljalo je drugi stepen u razvoju novca
kao univerzalnog ekvivalenta u ve dosta razvijenom trgovinskom prometu.
Kovane monete pojavile su se u prvoj polovini VII veka pre n.e., skoro
istovreraeno u dve razne oblasti sredozemnog bazena u Maloj Aziji (Lidija) i u
srednjoj Grkoj (ostrvo Egina). Monete kraljeva Lidije i jonskih gradova Male
Azije kovane su od elektruma legure zlata i srebra. U Egini se kao metal za
izradu moneta upotrebljavalo srebro. Iz ta dva centra kovanje novca vrio brzo se
proirilo po itavom Mediteranu. Vec tokom VII veka pre n.e. monetu su poeli
da emituju najvec'i gradovi Jonije, ostrva u njihovoj blizini, kao i takvi gradovi
Grke kao to je Korint. Sa VI vekom poinje redovno izdavanje kovanog
novca u gradovima Velike Grke, Sicilije, severne Grke i u nekim gradovima
severnog i junog Crnomorskog primorja. U V-IV veku pre n.e. svaki
samostalni grki polis kuje svoju monetu.
Od Grka su kovanje moneta prihvatili susedni narodi. Ve u VI veku poinje
emitovanje zlatnih moneta u dravi Ahemenida; tokom idueg stolea poelo je
kovanje metalnog novca u Kartagi, Fenikiji, Makedoniji, Trakiji itd.
Velik broj centara od kojih je svaki emitovao monetu doveo je do toga da je
istovremeno postojalo mnotvo monetarnih sistema. Jedan od najstarijih sistem
ponikao je u Miletu, VII-VI veku pre n.e. Prema tom sistemu kovane su samo
monete od elektruma. Kasnije se miletski sistem proirio na druge gradove i
ostrva Jonije: Efes, Hios, Samos i druga. Slian miletskom sistemu, fokejski
sistem je primenjivan u samoj Fokeji, a takoe i u Mitilerii na Lezbosu i u
Kiziku. Naroito su bili rasprostranjeni kiziki stateri od elektruma kizikeni"
koji su kovani u Kiziku. Sve do poslednje etvrtine IV veka pre n.e. kizikeni su
igrali ulogu meunarodne trgovinske valute na svini obalama Crnog mora.
Istu ulogu meunarodne valute igrale su i zlatne monete persijskih careva
darici koji su kao i persijska moneta od srebra (sikli) kovani po specijalnom
persijskom sistemu mera.
U samoj Grkoj preovlaujuu ulogu imala su dva sistema mera koji su se,
uglavnom, primenjivali na srebro. Najstariji od njih, eginski sistem, primenjivan
je kod kovanja moneta ne sarno u Egini ve i u veini graova Peloponeza i
srednje Grke, a takoe i u crnomorskim oblastima. U Atini u doba Solona
eginski sistem je zanienjen eubejsko-atikim koji se ubrzo proirio i na gradove
severne Grke, na Siciliju, Kirenaiku i druga mesta.
Eubejsko-atikom sistemu bio je veoma blizak korintski sistem koji je
praktikovan u mnogim centrima Peloponeza i u korintskim kolonijama na
Jadranu. Korintski stateri i drahme kao i atinske tetradrahme i eginski stateri

predstavljali su vidove optegrkih moneta koje su bde u opticaju na vrio

irokom podruju.
Osim ovih najvanijih monetarnih sistema postojalo je mnotvo drugih
kratkotrajnih, koji su imali lokalni znaaj. Prouavanje tih sistema moe da
doprinese vrlo mnogo ne samo antikoj metrologiji ve i izuavanju istorije
trgovine i ekonomskih veza. Na primer, kretanje ovog ili onog monetarnog
sistema moe da ukae na ekonomsku jedinstvenost datog rejona, na osnovne
pravce trgovinskih veza itd. Smenjivanje sistema obino svedoi promenama
ekonomske ili politike situacije. Tako je naputanje eubejsko-atikog sistema
od strane nekih gradova na Halkidiku i prihvatanje abderskog sistema bilo
direktno vezano za opadanje politikog uticaja Atine u tom rejonu do kojeg je
dolo zbog Brasidine ekspedicije 424. g. pre n.e. Vizant koji je u poetka kovao
srebro po persijskom standardu oko sredine IV veka preao je na hiosko-rodoski
sistera mera to je vezano za jaanje rodoske trgovine u Propontidi. Prouavanje
perioda uspona ili opadanja kovanja novca u nekom odreenom centru,
postepenog opadanja teine, monete, kvarenja metala monete ili njegove
zamene drugim, kao i prouavanje procesa odumiranja jednih nominala i
razvoja dragih i sl. sve to istoriaru prua bogat materijal za donoenje
zakljuaka ekonomskoj i politikoj istoriji nekog grada ili zemlje, razvitku
ili smanjenju trgovine.
Za istoriara ima velik znaaj i izuavanje topografije nalazita moneta, a
naroito njihovih depoa. Velik broj depoa sa korintskim staterima VIV veka pre
n.e. koji su naeni u Siciliji, Italiji, zapadnim oblastima Peloponeza i u srednjoj
Grkoj ukazuje na to da su se trgovake veze Korinta razvijale upravo u tom
pravcu. Nalazi kizikena, kako pojedinih primeraka tako i itavih depoa,
prvenstveno u oblasti Crnog mora svedoe izvesnom ekonomskom jedinstvu
itavog tog podruja i ulozi koju je ta valuta ovde imala. Istom cilju moe
poslniti i izuavanje moneta koje podraavaju najrasprostranjenije monete
andkog doba. Veoma je karakteristino to to su u IV veku ne samo gradovi
Akarnanije, Etolije, Ilirije ve i Italije (Terina) i Sicilije (Sirakuza) kovali
monete koje predstavljaju imitacije korintskih statera sa likom Atinine glave na
jednoj strani i Pegaza na drugoj strani. Podraavanja atinskih tetradrahmi, kod
kojih se na aversu nalazio lik Atine, a ria reversu sove, susreemo ve u IV
veku pre n. e. u Egiptu, Siriji, Vaviloniji, Arabiji i u drugim krajevima.
Predstave (monetarni tipovi") na grkim monetama iz arhajske i klasine
epohe daju istoriaru manje materijala nego monetarni tipovi iz perioda
helenizma i rimske vladavine, jer se na ranim monetama, uz vrlo retke izuzetke,
nisu nalazili portreti ivih ljudi, ni prikazi istorijskih dogaaja. Portreti vladara
u ije je ime emitovana moneta javljaju se kao monetarni tip tek u vreme
Aleksandra Makedonskog. U klasinom periodu portrete susreemo samo na
retkim monetama persijskih satrapa (Farnabaz, Tisafern). Na najveem broju
grkih moneta predstavljene su glave ili figure boanstava koja su potovana u
dotinom gradu. Zahvaljujui tome, rane grke raonete dolaze u obzir kao dobar
izvor za prouavanje religijskih predstava i kultova. Osira glavnih bogova
grkog panteoria na monetama esto nalazimo likove drugostepeiiih lokalnih
boansfava nimfi reka i izvora koje su potovane kao zatitinice odreenog
grada, mitskih heroja itd. Tako na monetama Sirakuze nalazimo likove nimfe
Aretuse, na monetama Gele renog boga Gelasa, na olbijskim monetama
Boristena, u Tarentu Tarasa, na monetama Knosa kralja Minosa i mnoge druge.

esto se susreu monete sa predstavama itavih mitolokih scena: Herakle u

borbi s hidrom (u Festu), Apolon sa detetom Arkadom u rukama (u Feneju),
Apolon koji gaa Pitona (u Krotonu), Taras kako plovi na delfinu (Tarent) itd.
Prikazi realnih istorijskih dogaaja javljaju se na monetama tek u helenistiko
doba, a osobito u rimsko carsjco doba. Kasnijem vremenu pripadaju vrlo
popularne predstave pojedinih skulptura ili arhitektonskih objekata to je
naroito interesantno za istoriare antike umetnosti. U ranije vreme predstave
te vrste nalazimo samo u vidu vrio retkih izuzetaka. Meu njih ubrajamo:
panoramu luke Zankle (Mesana) na monetama tog grada, glavu Fidijine statue
Zevsa na raonetania Olimpije.
Pored likova boanstava na grkim monetania klasine i naroito arhajske
epohe esto se nalaze predstave raznih ivotinja, pdca i mrtvih predmeta,
prvenstveno onih koji se javljaju kao atributi tih boanstava. U prvo vreme
kovanja moneta takve predstave su ponekad lini ili rodovski amblemi lica koja
su bila odgovoma za izradu monete (na primer, u Atiiii u VI veku, u Kiziku i u
drugim centrima); kasnije su ti amblemi ili sami dobijali funkciju gradskog grba
ili su bili zamenjeni takvim grbovima (lav u Miletu, jelen u Efesu, grifon Abderi
i Teosu, kornjaa u Egini i dr.), i tako su sluili kao glavni znak za poznavanje
monete.
Meu tipovima obeleenih" grkih moneta nalazimo i one sa prikazom
proizvoda koji predstavlja osnovno bogatstvo ili glavnu karakteristiku datog
centra. To su klas i jesetra na monetama Bosfora, tuna na kizikenima, klas na
srebrnim staterima Metaponta, silfion na monetama Kirenaike i mnoge druge.
Takvi tipovi moneta slue kao ilustracija za ekonomsku geografiju antikog
sveta.
Monete mnogobrojnih grkih i polugrkih sitnih vladara i drana
predhelenistike epohe u tipolokom pogledu ne razlikuju se od gradskih
moneta. Samo na persijskim daricima i na nekim monetama Fenikije nalazi se
figura cara ili kralja, ali bez ikakvog pokuaja da joj se da obeleje portreta.
Osim carske (kraljevske) i gradske monete u klasinoj Grkoj emitovane su i
monete pojedinih hramova, istina, u veoma ogranienom broju. Poznate su
srebrne monete koje je eniitovalo Apolonovo svetilite u Didimi: njihovu
pripadnost hramu potvruje natpis (podrazumeva se .
Vjrovatno emisiju hrania predstavljaju i srebrni stateri sa likovima Zevsove ili
Herine glave koji su kovani u Olimpiji, kao i neke monete iz Arkadije i Delfa.
Posebno su interesantne monete saveznika koje su zajedniki kovali dva ili
vie gradova. Takvi monetarni savezi mogli su bid odraz odreenih politikih
dogaaja ili su stvarani sa trgovinskim ciljevima. Najzanimljiviji primer
saveznikog kovanja monete prvog tipa predstavlja emisija celog niza gradova
(Efes, Samos, Rodos, Knid, Vizant i dr.); to su srebrne tridrahme hioskog
sistema sa istim tipom aversa: rnladi Herakle davi dve zmije. Ove monete
putene su u opticaj uskoro posle Kononove pobede nad Spartancima (394. g.
pre n.e.) i obeleile su obrazovanje antispartanskog saveza; dp njihovog aversa
alegorino prikazuje osloboenje od spartanske hegemonije. postojanju tog
saveza znamo samo na osnovu moneta, jer pisani izvori njemu ute. Slian
epizodni karakter ima i saveznika emisija kovanog novca koji su pustili u
opticaj grki gradovi Male Azije. To su bili elektruinski stateri emitovani

poetkom V veka pre n.e. kada su se ti gradovi udruili i ustali protiv Persije.
Veu stalnost opaamo kod saveznikog kovanja novca takvih teritorijalnih liga
kakve su Beotski savez gradova (VI-IV vek pre n.e.), Halkidika liga (IV vek) i
dr. Sporazum zajednikoj emisiji moneta ponekad je bio izazvan interesinia
zajednike trgovine. Takav sporazum izmeu Mitilene i Fokeje emitovanju
elektrumskih statera i hekta zakljuen je oko 400. g. pre n.e. Taj sporazum nam
je dobro poznat iz natpisa koji se sauvao do naih dana. Monete koje su
emitovali gradovi-saveznici obino na aversu ili na obe strane imaju za sve njih
zajedniku predstavu (za Beotski savez tit, za Ahejski savez glava Zevsa
Homagirija itd.), po emu se i raspoznaje savezniko kovanje, dok na reversu ili
na praznom polju imaju grb ili ime grada u kome je moneta emitovana.
Komemorativne monete, tj. monete koje su putane u opticaj sa ciljem da se
ovekovei neki dogaaj, retko se sreu u vreme koje razmatramo. Tako je Atina
eraitovala specijalne srebrne dekadrahme posle znaajne pobede nad
Persijancima kod Maratona. To je uinila i Sirakuza posle pobede Gelona I nad
Kartagom. Monete koje je tada emitovala Sirakuza obino se zovu damareteje,
jer ih je izdala kraljica Damareta; monete su bile od srebra koje je ona dobila od
Kartaginjana.
Grke monete su veoma interesantne i u tehnikom pogledu. Istorija kovanih
moneta predstavlja posebno poglavlje u istoriji metalurke proizvodnje antikog
sveta koje nam prua obilan materijal za prouavanje procesa livenja, kovanja,
oravljenja otisaka, sastavljanja legura i sl. U isto umetnikom pogledu razvoj
monetamih tipova prolazi iste stadijume kao i ostali vidovi likovne umetnosti,
posebno skulptura i keramiko slikarstvo. Mnogi numizmatiki spomenici
predstavljaju u pravom smislu rei reraek-dela i nije nikakvo udo to se na
nekima od njih nalaze iniena lica koja su izradila odske.

REGISTAR IMENA

Abdera, 124, 441, 486, 610 Abidos, 125,

192, 205, 343, 345, 346,
347, 427
Adimaut, 350
Afaja, 524
Afidna, 440
Afrika, 121, 567
Afrodita, 377,400, 408, 545, 553, 554,
596, 602, 603 Afrodita Knidska, 554
Agamemnon, 79, 80, 86, 91, 111,417,
524
Agar, 401
Agisikie Hersoneanin, 382 Agatarh, 520
Agesilaj, 417, 418, 420 Agesipolid,
433,434 Agijadi, 100 Agis, 99 Agis IV,
325 Agorat, 346
Agrigent (Akragant), 123, 249 Agron,
590
Ahaja, 63, 74, 238, 239, 282, 283, 432,

452, 457, 491, 492

Aharna, 137 Aharnjani
273, 274, 275 Aheja 73
,Ahejska obala", 64 Ahejci, 15, 16, 27,
28, 34, 35, 42, 46, 62, 63, 64, 67, 69, 7175, 79, 86, 90, 91, 93, 97, 98, 100, 104,
106, 123, 398, 437, 497 Ahejski savez,
591 Ahemenidi, 174, 579 Ahetaton, 68
Ahijava, 63, 64
Ahil, 46, 79, 80, 81, 83, 84, 86, 88, 90,
92, 110, 126, 243,455, 599
Ahilej, 126 Ahilodor, 560
Alimos, 67 Aigitis, 98 Aitaleji,
107
Ajaks, 90 Ajant, 497, 498 Akadem, 569
Akadeinija, 568 Akant, 314, 317,412
Akanianija, 124, 246, 248, 292, 295,
298, 305, 420, 425, 429, 432, 443,
447,488,491, 580 Akarnanci, 261, 288,
297 Akavaa, 75 Akrokorint, 402

Akropolj, 155, 219, 230, 234, 281, 296,

338, 348, 455, 519, 523, 524, 532, 535,
536, 537, 538, 539, 540, 542, 544, 545,
552, 587, 597, 598, 600 Akrotoj, 316
Aksij, 473 Alalija, 136 Alazoni, 130
Aleksandar I, 199,432,444, 445,456
Aleksandar II, 464,476 Aleksandar
Makedonski, 189, 285, 377, 403, 408,
473, 481, 482, 488, 491, 493, 494, 557,
559, 560, 561, 562, 611
Aleksandar. tiranina u Feri, 451, 452,
464, 476 Aleksandar, vladar u Epini,
488 Alevadk 111, 156,407,445,451,464
Alfej, 58, 504 Alizija, 441 Alkamen, 535
Alket, 441
Alkibijad, Atinjanin, 278, 279, 321324,
326-330, 332, 334, 335, 337, 339-355,
359, 367, 405, 580 Alkibijad, otac efora
Endija, 322 Alkinoj, 78, 82, 87, 91, 97
Alkmaii, 95
Akemeonidi, 142, 152, 154, 155, 157,
158, 161, 183, 190, 191, 193, 219, 289,
303, 321, 512 Alksenor, 526
Alopeka, 529
Altis,
566,
567 Amasis,
260
Amasis, egipatski faraon Ahmos II, 135
Amazonke, 125, 509, 521, 522, 527, 576
Ainbrakijski zaliv, 135 Ambrakija,
135, 282 Ambrakioti (Ambrakijci),
286, 317 Amenemhet III, 29
Amfiaraj, 116
Amfipolj, 154, 266, 288, 314, 315. 316,
319. 454, 460. 477, 478, 486. 570
Amfipoljaiii, 315, 477. 478
Amfisa, 490, 491 Amfitej,
274 Amfitrita, 241 Amikla,
52, 96
Aininta 1,421,422.423,424,455
Aminta II, 456
Amiiita , 455. 456
Amis, 125, 128, 266, 366, 369, 371.
387 Anion, 29 Amora,
165 Amorgos, 18
Anaksagora, 224, 284
Anaksimandar, 567
Anaktorij, 135, 282, 317
Andanija, 106
Andokid, 324, 328, 349, 356.434
Androgej, 24
Androkle, 328, 341
Androklid, 418, 419,433
Andromalia, 86, 88
Andromeda, 561, 562
Andros, 17, 124, 172, 199, 214, 439
Androtion, 147
Anhijala, 126

Anhimolije, 157
Antalkida, 424-427, 444, 453
Antalkidin mir, 362, 427-430, 433,
444, 448, 452, 454,
552 Antej, 516, 518
Antemokrit, 289 Antenor,
527
Antenor, 520, 530 Antifont, 341-344.
360 Antisa, 299 Antioh, 454 Antipatar,
481 Apeles, 537, 530, 531 Apeninsko
poluostrvo, 69. 122 Apolodor, 322
Apolodor, 550, 560 Apolon, 42, 85, 156,
182, 233, 377, 384, 405, 484, 513, 530,
535, 539, 545, 551. 554, 595, 599, 600.
601, 602.604,611,612 Apolon
Belvederski. 557, 558 Apolon Delfijski,
407, 443. 585 Apolon Delfinije, 595
Apolon Kamej, 592, 593 Apoloa Pitijski,
61, 155, 601 Apolon Sauroktonos, 554,
555 Apolonije, iz dinastije Spartokida,
389, 396
Apolonija, grad u Diriji, 135 Apolouija,
grad u Trakiji, 126, 127,
365. 366, 367, 371, 372, 432, 490
Arabej, 314 Arabija, 265,611
Arej (Ares), 68. 140, 397, 534, 545
Areopag, 137
Aretusa, 611
Aretuza, 439
Argantonije, 135
Argeadi, 475
Argej, 478
Argil, 314,317
Arginuska ostrva, 354, 355, 440
Argirej,412
Argivljani (Argivci), 156, 223. 320. 323,
419, 421, 423, 424, 427, 434, 457
Argolida, 43,46,47,49,52,58,60,67, 73,
74, 96, 104, 164, 238, 243, 345, 312,
323, 425, 432, 451, 604 Argolidski
zaliv, 46 Argonauti, 35, 58, 125 Argos,
47, 52, 67, 70, 73-74, 91, 103106, 156,
180, 183, 185, 191, 194, 195, 218, 220,
235, 237, 238. 248, 249, 282, 316, 317,
320-324, 412,
418. 420, 421, 423, 427, 428, 430,
431, 447. 448, 457, 488. 491. 546, 584,
588, 604 Arheanakt, 385
Arheanaktidi, 385. 386, 387, 389, 390
Arheanaktidski Bosfor, 387 Arhelaj
1,474,475, 476 Arhelaj II, 476 Arherm,
521, 602
Arhidam,
222,282,292,293,294,295,
304, 309
Arhidamov rat, 251, 260, 277, 305, 313,
318, 319, 320, 324. 325, 331, 332, 404,
572 Arhija 434 Arhiloh, 124 Ariapejt,
364, 376 Ariarat, 370 Arifarn, 398-399,

402 Arijej, 416 Ariobarzan, 452 Arisba,

299 Aristagora, 179-181 Aristarh, 262
Aristid, 193, 198, 199, 200, 203, 208,
218, 219, 220, 283, 307, 317, 365, 580,
590 Aristion, 153
Aristofan, 222, 223, 253, 279, 281, 289,
294, 296, 303, 305, 307, 311, 318, 321,
324, 338, 353, 354, 404, 405, 408. 409,
410, 574, 588 Aristofan, sin Nikofema,
406, 407 Aristofan, strateg. 461
Aristogiton, 157, 531 Aristokrat, 106
Aristomen, 106
Aristotel, 88, 95, 101, 108, 113, 128,
139, 142, 145, 147, 150, 151-155,
158, 204, 219, 225, 244, 250, 251,
279, 302, 304, 305, 306, 332, 337,
342, 343, 348, 355, 356, 359,
406410, 419, 463, 464, 526, 573,
578, 579, 580, 582 Arkad, 611
Arkadija, 64, 67, 73, 74, 96, 104, 105,
106, 184, 218, 246, 425, 432,
447448, 449-452, 454, 456, 457,
459,
488,491,611 Arkadska drava, 447,
449 ,Arkadska liga" (Arkadikon), 449
Arkadski savez, 452,454,456.457
Arkaani, 61, 184, 323,405,416,447,
448,
449,
450,
452,
456,458. 465
Arkalahori, 26
Arkesilaj, 515
Armenija, 416
Arinceva, 386
Artabaz,
201,461
Artafern, 161, 162, 179, 180, 181,185,
186, 191
Artakserks, 209
Artakserks II Mnemon, 369, 415, 417,
427, 441 Artakserks Oh, 469
Artemida, 166, 233, 417, 508, 512,
545, 552, 554, 584, 594, 602. 603
Artemida Loliaja, 40, 593 Artemida
Ortija, 106, 593, 604 Arteniidor, 590
Artemisij, 196-198 Artemisija, 468, 556
Atemision, 603 Asina, 13, 14, 15,584
Asirska monarhija, 174 Asklepije, 577.
584 Askra, 113 Asop, 115, 201,290
Aspasija, 224, 284, 353 Aspend, 426
Astak, 124, 387 Astija, 419 Astioh, 335
Atal, 492 Atarija, 75
Atej, 133.371,372,489.490 Atenej, 408
Atenokle. 366
Atika, 9. 24, 27, 42, 52, 67, 74, 111,
112. 137, 138, 140, 141, 142, 144,
145-149, 151, 152, 154, 155,
156165, 168, 170, 186, 193, 196,

197200, 206, 207. 208, 211, 217,

237, 243, 244-247, 250, 252, 257,
262, 267, 273, 274, 281, 282-285,
288, 289, 290, 292-297, 302, 303,
309,
Alopeka, 529
Altis,
566,
567 Amasis,
260
Amasis, egipatski faraon Ahmos II, 135
Amazonke, 125, 509, 521, 522, 527. 576
Ambrakijski zaliv, 135 Ainbrakija,
135, 282 Ambrakioti (Ambrakijci),
286, 317 Amenemhet III, 29
Amfiaraj, 116
Amfipolj, 154. 266, 288, 314, 315. 316,
319, 454, 460, 477, 478, 486, 570
Amfipoljaiii, 315, 477. 478
Amfisa. 490, 491 Amfitej.
274 Amfitrita, 241 Amikla,
52, 96
Aininta 1,421,422.423.424,455
Aminta II, 456
Amiiita , 455. 456
Amis, 125, 128, 266, 366, 369, 371.
387 Amon, 29 Amora,
165 Amorgos, 18
Anaksagora, 224, 284
Anaksimandar, 567
Anaktorij, 135, 282, 317
Andanija, 106
Andokid, 324, 328, 349, 356.434
Androgej, 24
Androkle, 328, 341
Androklid, 418,419. 433
Andromalia, 86, 88
Andromeda. 561, 562
Andros, 17, 124, 172, 199, 214, 439
Androtion, 147
Anhijala, 126
Anhimolije, 157
Antalkida, 424-427, 444, 453
Antalkidin mir, 362, 427-430, 433,
444. 448, 452, 454.
552 Antej, 516, 518
Antemokrit, 289 Antenor,
527
Antenor, 520, 530 Antifont, 341-344.
360 Antisa, 299 Antioh, 454 Antipatar,
481 Apeles, 537, 530, 531 Apeniusko
poluostrvo, 69, 122 Apolodor, 322
Apolodor, 550, 560 Apolon, 42, 85, 156,
182, 233, 377, 384, 405, 484, 513, 530,
535, 539, 545, 551. 554, 595, 599, 600.
601. 602.604,611,612 Apolon
Belvederski. 557. 558 Apolon Delfijski,
407, 443. 585 Apolon Delflnije, 595
Apolon Kamej, 592. 593 Apolon

Pitijski, 61, 155, 601 Apolon

Sauioktonos, 554, 555 Apolonije, iz
dinastije Spartokida, 389, 396
Apolonija, grad u Diriji, 135 Apolouija,
grad u Trakiji, 126, 127,
365, 366, 367, 371, 372, 432, 490
Arabej, 314 Arabija, 265,611
Arej (Ares), 68. 140, 397, 534, 545
Areopag, 137
Aretusa, 611
Aretuza, 439
Argantonije, 135
Argeadi, 475
Argej, 478
Argil, 314,317
Arginuska ostrva, 354, 355, 440 Argirej.
412
Argivljaiii (Argivci), 156, 223, 320,
323, 419. 421, 423, 424, 427, 434,
457
Argolida, 43,46,47,49,52,58,60,67,
73,74,96, 104,164,238,243,345,
312,323, 425, 432,451,604 Argolidski
zaliv, 46 Argonauti, 35, 58, 125 Argos,
47, 52, 67, 70, 73-74, 91, 103106, 156,
180. 183, 185, 191, 194, 195, 218, 220,
235, 237, 238. 248, 249, 282, 316, 317,
320-324, 412,
418. 420. 421, 423, 427, 428, 430.
431, 447. 448, 457, 488. 491. 546, 584,
588, 604 Arheanakt, 385
Arheanaktidi, 385. 386, 387, 389, 390
Arheanaktidski Bosfor, 387 Arhelaj
1,474,475,476 Arhelaj , 476 Arherm,
521, 602
Arhidam,
222,282,292,293,294,295,
304, 309
Arhidamov rat, 251, 260, 277, 305, 313,
318, 319, 320, 324, 325, 331, 332, 404,
572 Arhija, 434 Arhiloh, 124 Ariapejt,
364, 376 Ariarat. 370 Arifarn, 398-399,
402 Arijej, 416 Ariobarzan, 452 Arisba,
299 Aristagora, 179-181 Aristarh, 262
Aristid, 193, 198, 199, 200, 203, 208,
218, 219, 220, 283, 307, 317, 365, 580,
590 Aristion, 153
Aristofan, 222, 223, 253, 279, 281, 289,
294, 296, 303, 305, 307, 311, 318, 321,
324, 338, 353, 354, 404, 405, 408, 409,
410, 574, 588 Aristofan, sin Nikofema,
406, 407 Aristofan, strateg. 461
Aristogiton. 157, 531 Aristokrat, 106
Aristomen, 106
Aristotel, 88, 95, 101, 108. 113. 128.
139, 142, 145, 147, 150, 151-155,
158, 204, 219, 225, 244, 250, 251,
279, 302, 304, 305, 306, 332, 337,
342, 343, 348, 355, 356, 359,

406410, 419, 463, 464, 526, 573,

578, 579, 580, 582 Arkad, 611
Arkadija, 64, 67, 73, 74, 96, 104, 105,
106, 184, 218, 246, 425, 432,
447448, 449-452, 454, 456, 457,
459,
488,491,611 Arkadska drava, 447,
449 .Arkadska liga" (Arkadikon), 449
Arkadski savez, 452,454,456.457
Arkaani, 61, 184, 323,405,416,447,
448,
449,
450, 452, 456,
458,
465
Arkalahori, 26
Arkesilaj, 515
Armenija, 416
Arinceva, 386
Artabaz,
201,461
Artafern, 161, 162, 179, 180, 181,185,
186, 191
Artakserks, 209
Artakserks II Mnemon, 369, 415, 417,
427, 441 Artakserks Oh, 469
Artemida, 166, 233, 417, 508, 512,
545, 552, 554, 584, 594, 602. 603
Artemida Lohaja, 40, 593 Artemida
Ortija, 106, 593, 604 Arteniidor, 590
Artemisij, 196-198 Artemisija, 468, 556
Atemision, 603 Asina, 13, 14, 15, 584
Asirska monarhija, 174 Asklepije, 577,
584 Askra, 113 Asop, 115, 201,290
Aspasija, 224, 284, 353 Aspend, 426
Astak, 124, 387 Astija, 419 Astioh, 335
Atal, 492 Atarija, 75
Atej, 133. 371, 372,489, 490 Atenej, 408
Atenokle. 366
Atika, 9. 24, 27, 42, 52. 67, 74, 111.
112. 137, 138, 140, 141, 142, 144,
145-149, 151. 152, 154, 155,
156165. 168, 170, 186, 193, 196,
197200, 206, 207. 208, 211, 217,
237, 243, 244-247. 250, 252, 257,
262, 267, 273, 274, 281, 282-285,
288, 289, 290, 292-297, 302, 303,
309.
320, 329, 332, 333, 335, 343, 348,
361, 404, 407, 425, 435, 436, 439,
446, 454, 492, 501, 513, 514, 515.
517, 532, 539,542, 551, 552, 604
Atiiia, boginja, 98, 142, 153, 155,
383, 532, 533, 541. 542, 545, 588,
598, 601,611
Atiiia, grad i diava, 52. 67, 115, 117,
121, 127, 137-142, 144-148, 150163.
165, 168, 169, 170, 172, 180. 182,
183, 185, 186, 187, 190, 192, 193,
194, 197, 199, 200, 201, 203206,

209-230, 232, 233, 235, 236239,

241-252, 254, 256, 257. 260, 261.
263-274, 276-334, 335. 336, 338,
340-350, 352-363, 365, 366. 367.
370, 371. 382, 387, 388, 395. 396,
397, 403, 404, 405, 408, 411, 412,
413. 415, 419, 421, 423-426, 428,
430, 431, 433-442, 444-448, 450,
451, 454, 455. 456, 457, 459,
461, 465, 466, 470, 471, 472,
476, 477, 478, 480, 482-492, 509,
512, 513, 524, 526, 527, 530, 535,
536, 537, 540, 542, 544, 545, 546,
548, 550-553, 560, 566, 570, 572,
573,
574-578,
582,
584-590,
507600.610.611.612
Atina Halkioikos (Halkiokija), 220.
289, 594 Atiiia Itonska, 116 Atina
Nika, 536. 538 Atiiia Partenos, 536, 537,
540, 541 Atina Polijas, 539, 552 Atiiia
Promalios, 536, 552 Atinska pomorska
diava. 210, 423, 461
Atiiiski pomorski savez I, 109, 203215,
227, 237, 238, 239, 245, 248, 257,
271, 276, 280, 281, 283, 287, 288,
297, 299, 303, 307, 314, 318, 322,
331. 332. 333. 335, 336, 343, 345,
349. 361, 362, 365, 366, 370, 388,
403, 422, 423, 438 Atinski pomorski
savez II, 428, 437, 439, 440, 441,
444, 447, 454, 455,
462, 482, 487, 492, 536, 552,
575, 587, 589
Atinjani. 112, 113, 121, 138-142, 145,
147.148, 151, 152, 153, 155, 156,
162, 168, 180, 181, 183, 186,
187190, 194, 196, 197, 199, 200,
201, 203, 204-217, 220, 222-227,
232, 235-240, 242. 245, 246. 248,
251, 253, 256, 266, 271, 273, 280,
281285, 287-296, 298, 299, 300, 302,
303, 304, 307, 308, 310-317, 319,
321-325, 327, 328-336, 339-351,
353-356, 358, 360, 361, 366, 387,
388. 395. 414, 416, 418, 419, 421,
423-427, 430, 434, 435, 438-444,
446, 448, 453-457, 460, 461, 462,
476, 478, 482. 484, 485, 488, 489,
491. 492. 498, 523, 540, 541. 545,
548, 551, 570, 572, 573-575, 585,
587-589 Atosa, 191
Atoski kanal, 194, 195
Atoski rt, 185, 192 Atrej,
47. 54, 55, 56, 80 Atridi,
58 Audokle, 444 Aul
Gelije, 145 Aulida, 417,
418 Autokle, 460

Avgust, rimski car, 495, 580, 581 Azija,

174, 190, 355, 416, 417, 418,
419, 420, 427 Aziiia, luka na
Peloponesu, 452 Azovsko more,
130, 131, 386
Bakhijadi, 604
Balkan, 46
Balkanska obala (primorje), 441
Balkansko poluostrvo, 12, 13, 15, 16, 27.
45, 46. 62, 64-65, 69, 96, 135, 178, 218,
235, 287, 339, 473, 478, 493 Bata, 135
Belerofont, 75 BelohJ., 69, 241,248,472
Bengtson H., 242
Beoani, 70, 110, 112, 113, 115, 161,
162, 197, 237, 288, 290, 299, 313,
317, 319, 310, 323, 334, 343, 414,
419, 424, 427, 433, 445-449, 451,
453, 455, 456,458,459 Beotija, 9, 13,
15, 67, 70, 74, 95, 111, 113, 114,
115, 116, 117, 157, 161, 169, 186,
191, 197, 218, 237, 238. 239, 243,
245, 246, 267, 295, 297, 308, 313,
317, 319, 320, 321, 357, 407, 417,
419, 420, 421, 425, 427, 432, 434,
435, 436, 439, 442, 444448, 451-457,
459, 460, 483, 491, 492, 501, 532,
589, 600, 604 Beotski savez, 114.
115, 116, 202,282. 403. 419. 424,
427. 429, 431, 434, 436, 441. 444,
446, 464, 575, 577, 612
Berezan, 128, 605 Berger .
K., 9 Biher K 241, 242
Bion, 377 Bizalti, 475,477
Blavatskaja . V., 8, 9,495
Bleden, 15
Bogajevski B. L., 23,41
Bogazkeja, 31. 63 Boristen,
611
Bosfor, drava Spartokida, 370, 382,
385, 386-391, 393-398, 400, 402.
427,472, 607,612 Bosfor, 376
Bosfor kimerijski (Kerki moreuz), 128,
129, 133, 265, 382, 385, 386 Bosfor
traki (trakijski), 42, 46, 124,
178, 179, 215, 345, 356, 455
Botijeja, 316
Botijejani (Botijejci), 314 Brasida, 285,
291, 308, 312, 313-316,
319, 351,610
Briaksis, 556
Brigi, 185
Britanski muzej, 139, 559
Bruti, 122 Brutija, 122 Bug,
130, 373 Bugo, 128, 130
Burgaski zaliv, 126, 127

Carski kurgan, 398

Cezar Gaj Julije, 495
Ciceron, 145
Cimera, 242
Crnomorska obala, juna, 125, 126,
130, 239, 257. 574 Craomorska
obala. severna, 128, 129, 133. 134, 156,
239, 266, 581, 605. 608
Cmomorska obala, zapadna, 125, 126,
128, 132, 239, 266, 364 Cmomorski
okrug. 212 Crnomorsko primorje, 8, 174.
178, 193. 204, 212, 246, 251, 281. 373387, 402, 405. 428. 472, 504,
607
Cmomorsko primorje, istono, 175, 363
Cmoinorsko primorje, juno, 9, 363,
364, 368, 371, 387, 609 Cmomorsko
primoije, severno, 9, 125, 130. 132, 251,
363, 367, 372, 375, 376. 377, 379, 381,
387, 388, 402, 540, 592.605, 608, 609
Crnomorsko primorje, zapadno, 9,
127, 363, 364, 365, 366, 372
Cukurska delta, 390
ajld V. G., 62
edvik D 12, 35, 62, 66
ertomlicki kurgaii, 133, 373, 374,
376
Damasija, 151 Damoklid, 434 Damon,
224 Dandariji, 391. 392 Darije, Kserksov
sin, 209 Darije I, 128, 175-179, 187,
191, 364, 569
Darije II, 338, 351, 366 Daiije III, 561,
562 Daskilitska satrapija, 334 Datam,
369, 370 Datis, 186, 191 Dedal, 518
Dekeleja, 277,283,329,332,333, 334,
343, 344, 348, 349, 360, 404, 418
Dekelejski rat, 280, 297, 332, 572
Deksielej, 589 Delbrik, 192
Delfi, 13, 97, 109, 164, 194, 239, 268,
283, 384, 405. 408, 443, 448, 450,
452, 480, 483, 487, 490, 512, 522526,
528, 540, 600, 601, 612 Delfski hram
(Apolonov), 112., 157, 194, 197, 448,
456, 483, 487, 512, 522,585
Delfski orakul (proroite), 120, 142, 283
Delfinij, grad na ostrvu Hiosu, 336
Delfinion, svetilite u Mitileni, 385
Delfinion, 385 Delij, 313, 316, 319, 332
Delos, 172, 186, 199, 201, 207, 213, 227,
251, 266, 283, 384, 404, 439, 492, 521,
589,602, 603 Delsko svetilite (hram)
Apolona, 156, 208, 602 Demad, 492
Demarat, 162, 180, 184, 191
Demareta, 613
Demetra, 138, 377,405,410, 543, 544,
545

Demosten, lice u Aristofanovoj komediji Vitezovi", 305 Demosten,

orator, 243, 255, 260, 390, 395, 404, 407,
408, 409, 460, 469, 470-473, 478, 482,
484, 485-492, 576, 580
Demosten, strateg, 293, 308, 309-313,
317, 330, 331,333
Derkilid, 345, 417
Deroni, 477 Deukalion,
71 Deva, 381,383, 384
Diagor, 423 Diakrija,
138, 139, 160 Diboa de
Monpere, 380 Didim,
469 Didima, 595,612
Dij, 72 Dija, 72
Dikeopol, 249, 303
Diktejska peina, 42
Diman, 71 Dimani,
71 Dimitrije, 559
Dimni, 98
Dinarh, 473
Diodor sa Sicilije, 72, 118, 139, 203,
204, 279, 284, 321. 346, 349, 350. 352,
354, 385, 389, 398, 401, 402, 405, 414,
420, 421, 423, 429, 435, 436, 440, 441,
442, 443, 449, 450, 458, 460. 469, 478,
480. 482. 483. 487, 488, 577, 579, 581,
584, 587 Diogen Laertije (iz Laerte),
145, 147 Dion. 580 Dionisije, 213, 271
Dionisije Halikarnaki. 147 Dionisije,
komandant mornarice, 182 Dionisije, sin
Klearha, 371, 466 Dionisije, tiranin u
Sirakuzi, 405, 406,
441, 443, 444, 452, 482, 589
Dionisipolj (Kruni), 126 Dioskuri,
599 Diotim, 406 Dipilonska
kapija, 599 Dipilonsko groblje,
498 Dnjepar, 130, 131 Dnjestar,
130 Dobruda, 371 Dolopi, 445
Dolopski arhipelag, 439 Dor, grad u
Palestini, 75 Dor, praotac dorskih
plemena, 71 Dorani, 11, 35, 65, 68-76,
96, 98, 99.
104. 106.
127,
140,
301,
500
Dorida, 73,
134,
236
Dorijej, 346
Dorisk, 204
Dorkid, 207
Doshi, 392
Drakon, 142, 143, 144. 145, 148, 163,
337, 573
Drili, 368
Duge zidiiie, u Korintu, 423, 425 Dugi
bedenii", u Argosu, 324 Dugi bedenii",
u Atini, 234, 236, 264, 267, 281, 296,

337, 343, 348, 356, 357, 421,430, 536

Dudhalija, 75
Duiiav (Istar), 12, 126, 127, 178, 364,
371,489
Dunker, 241
Duiis, 184, 260, 261,518
Edoni, 477
Efes, 166, 181, 251, 352, 355, 417, 424,
428, 486, 512, 550, 552, 584, 589,
594,610,611.612 Efijalt, 221, 222, 223,
224, 225, 234, 578
Efor, 70, 98. 99, 100, 118, 203, 408,
469, 577. 579, 580
Ega, 475, 493 Egejida,
212
Egejski aihipelag, 12, 299, 339 Egejski
bazen, 12, 13.18,43, 145,281,
351,357,604 Egejsko more, 11, 12,
13, 14, 17, 20, 24, 44, 45, 67, 69, 72, 73,
74, 75, 121, 174, 176, 178, 182, 185, 191,
210, 257, 265, 299, 350, 403, 412, 421,
424, 428, 430, 441, 482, 486, 488, 546
Egejski svet, 11 Egimije, 71
Egina, 74, 135, 145, 148, 156, 161, 164,
169, 170, 172, 183, 184, 185, 186, 194,
197, 236, 238, 239, 248, 249, 250, 262,
289, 425, 426, 439, 524, 609, 610, 612
Eginci (Eginjani), 162, 259 Egipat, 12,
14, 19, 20, 22, 28, 29, 30, 37, 41, 43, 46,
51, 67, 75, 76, 79, 129, 135, 139, 165,
175, 176, 177, 191, 213, 223, 236, 238,
239, 246, 262, 265, 266, 267, 415, 417,
426, 430, 444, 469, 567, 569, 582, 604,
607, 609,611 Egipani,
20,29,35,36,41,46.75,87, 223, 238
Egospotam, 353, 355, 356, 367, 412, 427
Ehekratidi, 445 Ehem, 73 Ehnaton, 29,
67 Eion, 204, 208 Ejrena (Mir), 441. 552
Ejon, 315 Ejra, 106 Eksekija, 516
Eladija, 585 Elam, 174
Elateja, 490,491
Eleja, kolonija u Italiji, 136, 282
Elejci, 286
Eleusina. 162,267.274, 360, 361.405,
540
Eleusina, oblast u Atici, 138, 249, 293,
435
Eleusinska ravuica, 200 Eleusinsko
svetilite, 599 Eleusinjani, 361 Eleutera,
115, 117,434, 532 Elida, oblast u Junoj
Grkoj, i grad, 67, 80, 91, 96, 106, 218,
244, 245, 317, 319, 320, 321, 322, 412,
414, 432, 447, 448, 454, 456, 457, 491,
540, 543, 584, 588 Elidski rat, 456.457
Elidski savez, 414
Eliani, 61, 322, 414, 416, 447, 457,

584, 597
Eldin. 597
Elimi, 122
Embaton, 461
Endije, 322, 334
Eiiofita, 237
Enoja, 293
Eiiomaj, 534
Eolida, 74, 209
Eolija, 417, 421
Eoljani, 96, 124
Epaminonda, 313, 407, 435, 436, 437,
444, 445, 446, 448, 449, 450, 452,
455,457,458,459,462, 575 Epejci, 80
Epidamnos, kolonija u Iliriji, 135,248,
281, 286, 300, 596
Epidamnjani, 283, 296
Epidaur, 74, 295, 323,
452, 453, 455,
552, 604
Epiktet, 260,261
Epipole, 330
Epir, 70, 73, 121, 124, 164, 248, 420,
478. 488. 493
Epit, 104
Epitadej, 407
Epitidi, 104, 106
Erasistrat, 326
Eratosten, 346
Erehtej, 539
Erehtejevo more, 539
Erehtejon, , 249, 257, 348, 351, 353,
404, 536, 538. 539, 597, 600
Eres, 299
Eretrija, 112, 122, 154, 180, 183, 186,
343. 418, 439, 488. 489, 561, 589
Eretrijci, 124, 180. 186 Ergofil, 460
Ergokle, 426 Argotim, 167 Erhija, 137
Eridan, 599 Erihtonije, 539, 540 Erinije,
224, 593 Eritra, 209. 210, 334,461. 587
Eros, 545, 553
Eshil, 192, 197, 224, 528, 574 Eshin,
455, 460. 469, 470, 482, 496,
487, 488, 490, 576 Eta, 110 Eteja,
414 Eteobutadi, 152 Eteokriani, 35, 72,
106 Etna, vulkan na Siciliji, 122 Etolija,
238, 246, 248, 308, 311, 447,
448,611 Etolska liga, 589 Etolski
savez, 589 Etrurci, 69, 75, 76,122, 136
Etrurija, 185, 265, 604 Euagora,
424,426, 430, 466 Eubeja, 154, 164, 169,
186, 212, 239, 265. 293, 308, 332, 334,
335, 343, 346, 420, 429, 439, 447, 461,
464, 483,486, 488,491,492 Eubejci,
421,457 Eubejski zaliv, 197 Eubul, 469,
482, 488 Eudamid, 432 Eufranor, 560
Eufrat, 29,415 Eufron, 405, 457, 464,

465 Eufronije, 261,516, 517 Euklejske

sveanosti, 422 Euklid, 411 Eiikrat, 329
Eumel, 389, 398, 399-402
Eumenide, 252 Eumolp, 261
Eupatorija (Karkinitida), grad na Krimu, 380. 384
Euribijad, 195, 196
Eurimedont, 426
Eurimedont, 330
Eurip, 162
Euiipid, 104, 332, 476, 574, 582
Euripil, 63, 75
Euripontidi, 100
Eurot, 96, 98, 448,449
Eusebije, 581
Eutikiat, 485
Eutimid. 261.515,517
Evaiis ., 13. 19,22, 23, 27,42,50,68
Evropa, 23
Evropa, 131, 192,478,567
Fail, Fokianin, 484 Fajumska oaza, 29
Faleja Kalhedonski, 410 Falek,
fokiaiiski vojskovoa, 487 Faleron,
luka u Atini, 157, 162, 190, 197
Fanagorija, 128, 386, 390, 399, 400, 607
Farmakovski . V., 373 Farnabaz, 334,
338, 339, 345, 346, 347, 350, 351, 358,
417, 418, 421, 611
Farsal, 53, 111,420.445, 446,464
Faselida, 134 Feak, 324, 325. 326 Febid,
432, 433, 435 Federiadski visovi, 600
Fenej, 611
Feniani, 88. 89, 122, 136, 175, 176, 467
Fenikija, 69, 175, 176, 266, 610 Fenip,
154, 407
Fera, 172,407.445,464,484, 604
Fersilion, 449
Festos, 19, 21, 22, 23, 25, 27, 28, 31,
33, 34, 35, 54,611 Fidija, 224, 234,
284, 526, 532, 535,
536, 537, 540, 541, 544-549, 611
Fidon, 104, 105
Figalija, 447,539, 551 Fila, 360
Filaidi,155,219 Filakoipi, 17, 36
Filip Makedonski, 266, 372, 464,
469, 470 Filip, oligarhijski voa u
Tebi, 434 Filist, 577 Filistejci, 75
Filistid, 489 Filohor, 147 Filokrat, 486,
487 Filokratov inir, 486.487,488
Filoksen, 561, 562 Filolaj, 113 Filomel,
483,484 Filon, 478 Fliunani, 323,449
Fliunt, 74, 323,429,432 Fokeja, 124. 135,
136, 174, 182, 192, 610,612 Fokejci,
125, 136, 136,449 Fokida, 112, 238, 239,
282, 419, 429, 432. 446, 447, 464, 483,
484. 487, 490
Fokiani. 112,239.405,419,420,456,

483, 484, 487, 601 Fokion,

473, 487, 488, 489, 580 Fradmon,
547 Frakont ., 248, 404 Frigija,
75, 165, 251,417,418 Frigijci, 176
Frimen K 242 Frina, 408, 553
Frinih, 338, 340, 341-344 Frontin,
417 Ftiotida,71, 112 Furumark .,
62
Galaksidor, 418 Galeps, 316 Galija, 121
Gargaza, 400 Geja, 383, 384
Gela, 123, 249, 309, 325, 530, 611 Gelas,
611
Gelon, 119, 530,613 Georgijev V., 62, 76
Gerauijski prolaz, 288 Geti, 490
Gilgame, 503 Gilid, 421
Gilip, 330, 351,405 Gitij, 449 Glauk, 164
Gloc G 15, 248 Gordij, 351 Gorg, 597
Gorgida, 436 Gorgija, 308 Gorgip, 389
Gorgipija, 607 Gortina, 106, 585, 586
Goti, 597 Grabos, 480
Grci, 11, 22, 63, 75, 77, 81, 96, 118, 121,
122. 123, 125-132, 134, 135, 136,
138, 168, 174, 177-183, 185192. 194202, 204, 205, 206, 208, 209. 216,
217, 238, 246, 248, 251, 252, 256,
260, 262, 289, 363, 364, 366. 367.
368. 376, 380, 386, 387. 389, 393,
395, 402, 404, 416, 417, 427, 431.
432, 442. 454, 466, 469, 470-473,
475, 481, 491, 492-494. 502, 503.
507. 509, 516, 519, 521, 524. 527,
528, 540. 542, 555, 563, 565. 566,
567, 569, 576, 578. 584, 585. 590,
591, 592, 594, 595, 506, 610
Grka, evropska, 67,77,110,171,174,
180. 185, 202, 205, 247, 478, 496,
512
Grka, junal5,52,74 Grka,
kontinentalna (balkanska), 11, 13, 16, 18,
21, 27, 28, 35, 43, 54, 61, 63, 65, 68,
169, 186, 203, 265, 277, 313, 325, 404,
428, 568 Grka, Mikenska, 66 Grka
ostrvska, 54
Grka, sevema, 52, 71, 171, 185, 186,
431,446,484,609,610 Grka, srednja
(centralna), 13, 15, 52, 115, 134, 136,
170, 171, 192, 1%, 197. 200, 235, 236,
238, 239, 248, 267, 281, 282, 288, 308,
319, 420,
421, 429, 448, 454, 483, 487, 609,

610,611
Grka Velika, 248,281, 286,403,405,
609
Grko-persijski ratovi, 73, 109, 113, 114,
116, 174, 202, 218, 238, 248, 265, 294,
354, 362, 387, 475, 568, 569,570,

571,572, 585,604 Grot, 138, 472

Gurnija, 21,26, 31,34,41
Habrija, 430,434, 435, 440, 442, 461
Hagija Teodora, 35
Hagija, Tirada, 21, 33, 34, 37, 39, 41. 54
Hagnon, 342 Haliakmon, 473 Haliba,
257 Halijart, 419.420
Halikamas, 74, 426, 467, 468, 550,
567.585
Halkida, 112, 120, 122, 124, 161, 162,
164
Halkidej,
339
Halkidika liga (savez), 295,431,432.
433, 476, 477, 589, 612 Halkidik,
poluostrvo, 124, 170, 185, 221. 248, 264,
266, 281, 287, 314317. 403, 412, 420,
431. 432, 433, 460,476.482,485, 486,
492, 610 Halkiaiii, 122, 124, 162. 288,
587 Halones, 488 Hamurabi, 29 Hanebu,
67 Hares, 461 Haret, 489,491 Haribda,
279 Harikle, 337 Harin, 289
Harkovska oblast. Kurganski grobovi,
133 Harmid, 540
Harmodije, 157, 531
Harn, 183 Haron,
434 Harpag, 136
Hefest, bog, 82, 90, 545, 599 Heirisof,
416
Hekatej Miletski, 179, 567, 569
Hekatej, kralj Sinda, 390
Hekatomnos, 467,468
Hekatompedon, 598 Hektor, 86,
88, 514, 518 Hekuba, 518
Helada, 14, 15, 16, 27, 28, 30, 54, 70,
71, 96, 97, 98, 106, 110, 182, 195,
207, 213, 222, 276, 277, 278. 280,
282, 283, 286, 290, 305, 311, 317.
318, 321, 322, 325. 331. 334. 335.
338, 357. 358, 362, 403, 404, 407.
412, 414, 415, 418, 419, 421. 430,
431, 439. 456, 462, 484, 493, 494,
517, 526. 537, 540, 545, 548. 551,
577
Helanik, 203, 567
Helen, 527
Heleni, 42. 125, 177, 180, 188. 195, 213.
278, 284, 285, 286, 290, 297, 334, 347,
357, 358, 367, 368, 384, 414, 430, 439,
467, 471, 473, 475, 480, 483, 493, 502,
517, 527. 594 Helenion, 135 Helenski
savez, 492,494 Helespont, 64, 121, 124,
145, 155 , 157, 175, 176, 178, 179, 180,
181, 185, 192-195, 199, 204, 205, 206,
209, 212, 215, 334, 336, 345, 349, 356,
367, 387, 406, 420, 421, 454, 460. 465.

492 Helios, 384. 543, 544 Hem, 371.372,

489 Hera, 68,508,512,545,546,553,588,
596, 597, 604, 612 Herakle, 42, 70,
71, 96, 97, 516, 518, 523, 524, 525, 532,
533, 559, 590, 596,598,611,612
Herakleja, 550
Herakleja Pontiska, 126, 127, 128, 129,
363. 364, 366, 367-371, 382, 384.
390,465,466 Heraklejci, 126, 363, 364,
366, 369, 370
Heraklejsko poluostrvo, 378, 379, 380
Heraklidi, potomci Herakla, 70, 73,96,
415,464
Hereja, 342
Herejani, 584 Heripid,, 414 Herkulaiium,
560, 561, 562 Hermej, 604
Hermes, 328, 545, 546, 553, 554, 559,
596, 601 Hermiona, 295 Heimip,
304 Hermokrat, 347 Hermouasa, 128,
386, 607 Herodot, 19,23,24,27, 35, 63,
70, 71, 72,73, 75,95,97, 98, 99, 100, 103,
104, 114, 128-134, 137, 139, 144, 158,
159, 175-176, 178, 180, 181,
12 184, 185, 186, 188, 189, 190,
192, 195, 198, 200, 224, 248, 278,
364, 372, 373, 376, 473, 475, 564,
567, 568, 569, 570, 571, 573. 576,
581,584,606
Heroneja, 313,491,492,493,494,580
Herostrat, 594 Hersifron, 166, 512
Hersones Tauridski, 129, 367, 370,
378, 379-385, 390, 606 Hersones
traki, 121, 155, 156, 157,
13 246, 266, 404, 417, 425, 454,
460, 461, 484, 486, 489, 492
Hersoneani, 380, 381, 383, 384 Hesiod,
72, 113, 114, 566 Hestija, 456
Heti, 28,41,44,46, 64, 67, 75, 125
Hetska drava, 23,46, 64, 69, 75
Hierapitna, 72
Hijeron, 257
Hijeron, umetnik, 261
Hijeronim, 581
Hikara, 329
Hikarani, 329
Hiksi, 22, 67
Hil, 71,73, 97
Hileji, 71, 98
Himera, 122, 202, 325, 350 Himet, 246,
599
Hios, 124, 178, 182, 202, 205, 208, 212,
214, 215, 246, 248, 251, 262, 264,
266, 299, 334, 335, 336, 396, 424,
430, 437, 455, 461, 486, 489,
492,517,584, 589,610

Hioani, 283, 334, 336, 355 Hiparh,

arhont u Atini, 183 Hiparh, sin Pizistrata,
156, 157, 531 Hipat, 434
Hiperbol, 278,318,321,324,326,327,
328, 336, 338. 344, 353 Hiperid, 473,
482, 487, 488, 576 Hipija. iz Elide, 104
Hipija, sin Pizistrata, 156, 157, 158,
162, 180, 183, 186
Hipodam, 536
Hipodameja, 534
Hipoki at, 313 Hiponik,
590 Hirkaiiija, 174
Hisarlik, 42 Histasp,
175
Histeotida (Hestieotida), 72, 112 Histija,
178, 179, 181,585 Holin, 472
Homer, 21, 25, 35, 41, 42, 46, 59, 61, 64,
77, 78-81, 86, 88, 89, 96, 97, 565, 569
Hore, 85 Hiisaor, 523 Hrisopolj, 215
Iberija, 23, 28, 42, 121, 122, 136, 164
Ida, planina, 33, 109, 503 Ida, peiiia, 40
Ifikrat, 422, 425, 430, 440, 442, 443,
451,460,461 Iktinos, 537, 539, 540
Jlijada", 11,42,45,46,61,64, 72-75, 7787, 89-93, 97, 110, 112, 565, 582
Iliri, 476, 477, 478, 480, 482, 588 Ilirija,
135, 170, 251, 265, 473, 483,
489,493,611 Imbros, 156, 162, 178,
214, 424, 427,
430, 461,492
Inali, 46 Iiiar, 223
Iiid, 175, 176
Irida. 543, 544
Irokezi, 81 Isa,
561
Isagora, 158, 159
Ishomah, 406
Ismenija, 407, 418,419,420,433 Isokrat,
70, 370, 390, 404, 409. 412, 416, 431,
447, 451, 462, 465, 466,
469,470,471.487, 576, 577 Isopata, 41
Istam, 47, 73, 193, 194, 197, 198, 199,
200, 236, 282, 299, 420, 421, 422,
425,451 Iston, 300
Istonsko utvrenje, 300 Istrija, 126, 127,
365, 367, 376 Itaka, 80, 84,92, 93, 97
Italici, 122
Italija, 69,76, 121, 122, 124, 135, 136,
170, 174, 246, 266, 282, 287, 289,
327,431,609,611 Itoma, 222, 235
Jadran, primorje, 287, 610 Jadransko
more, 286 Jafa, 75 Japigi, 123
Jason, mitski kialj u Tesaliji, 125 Jason,
tiranin u Feri, 407, 441, 445,

446, 447, 448, 451,464

Jason, voa u Tesaliji, 405
Jeger V., 472 Jobat, 75 Jolk,
58, 110 Jon, 138
Jonija, 180, 181, 185, 199, 202, 246,
312, 329, 334, 335, 337, 339, 343,
345, 347, 348, 350, 417, 421, 427,
512, 517, 521, 546, 551, 552, 609,
610
Jonska ostrva, 286, 298, 317, 330 Jonski
arhipelag, 300 Jonsko more, 292,442
Jonjani, 74, 96, 126, 127, 156, 174, 176,
179-184, 197, 202, 205, 514, 526, 567
Jukta, 42 Juktas, 33,40 Justin, 203, 469,
580
Kabira, 590, 604 Kade, 46
Kadmeja, 419, 432, 433-436, 455, 483
Kadmejci, 72 Kadmo, 113 Kalabrija,
122
Kalatis, 127,128, 364, 371,402
Kalhedon, 124, 127, 288, 343, 347,
367, 425, 427,460, 461
Kalhedonci, 128 Kalija, 406
Kalija, sin Fenipa, 154
Kalijin mir. 204, 213. 238, 363,422
Kalikrates, 537
Kalikratid, 354
Kaliksen, 255
Kalimah, 188
Kalindoja (Kalinda), 316
Kalipidi, 130, 376
Kalisten, 460, 590
Kalistiat, 538
Kalos Limen, 380, 384
Kainariiia, 329
Kainbiz, 174, 175, 569
Kamen, 132
Kaino, 41
Kampanija, 122
Kanopsko ue, 135
Kapadokija, 125, 192, 369, 370
Kapancijan G., 64
Kardija, 489
Karija, 46. 180. 181, 417, 418, 466,
467, 468, 552, 567 Kaiijci, 24,75,
125, 176,177,302,588 Karist, 186, 212
Kartaga (Kartagina), 185, 191, 195,
327,610,613 Kartaginjani, 122, 136,
191, 350, 613 Kaspijsko more, 175
Katana, 122, 325, 328, 329 Kavkaz,
125, 133, 265 Kazamanova . N., 242
Kadan ., 242 Kefalonci, 308
Kefalonija, 292, 295,429,441,443
Kefisodor, 329
Kefisodot, 460, 552
Kefisodot, vajar, 441, 559

Kekrop, 539
Keinaki, 316
Kentauri, 534, 535, 542, 561 Keos, 17,
265,461,586 Kepa, 128, 386,400
Keramik (Kerameikos), 137, 155, 513,
599 Keras,
125 Kerasunt,
368
Kerko poluostrvo, 129, 385, 386, 396
Kersoplept, 479, 488 Ketriporis, 480
Kidonci, 72
Kikladi (Kikladska ostrva), 16, 17, 18,
21, 24, 27, 43, 212, 424, 429, 441,
461,517,592,602,604 Kilikija, 134,
186,415 Kilikijcil76
Kilon, 141, 142, 144, 289, 418, 571
Kima (Kuma), 122 Kima Eolska, 113,
181 Kima Eubejska, 122 Kimerci, 123,
125, 129, 130 Kimerik, 607
Kimon, 200, 203, 208, 209, 212,
219223, 227, 234, 235, 237, 251, 274,
317, 321, 328, 329, 403, 444, 466, 526,
535, 540, 580, 590 Kinadon, 411,417
Kinosemata, 345, 346 Kinosura, 98
Kint, 602, 603 Kinurija, 320
Kipar, 21, 28, 43, 46, 64, 67, 74, 164,
180, 181, 182, 206, 223, 224, 238, 251,
257, 262, 265, 266, 424, 425,
427,430,466,467, 552, 604 Kipsela, 486
Kipselidi, 604
Kir I, 174, 175 292, 363, 575 Kir mlai,
35 352, 354, 368, 405, 413, 415, 416,
417, 446, 465, 574 Kirena, 135, 546,
596, 600 Kirenaika, 266, 610, 612 Kirfa,
600
Kitera, 104, 312, 313, 315, 317, 319
Kiterani, 319 Kiteron, 200,434,435
Kiziani, 347
Kizik, , 124, 125, 127, 172, 345, 346,
347, 348, 349, 367, 371, 374, 424.
428, 460, 480, 486, 492, 610, 611
Kladej, 534, 597
Klazomena, 124, 181, 334, 427, 428,
514
Kleaih, tiranin, 370, 371, 465, 466
Klearh, spartanski vojskovoa, 415,
416, 465
Klearid, 319
Klejpid, 299
Kleobul,
320
Kleofont, 348, 349, 352, 355, 359
Kleombrot, 434, 435, 442, 446 Kleomen
I, 71,98, 156, 157, 159, 162.
180, 183, 184
Kleomen III, 325

Kleon, 274, 278, 284, 293, 297, 300,

302, 304-308. 310-313, 315, 316, 318,
324, 572 Kleona, 316
Kleopatra, ena Filipa II, 492 Klinija,,
321
Klisten, 157-161, 163, 180, 193, 217,
218, 224, 225, 227, 228, 337
Klitarh, 489 Klitija, 167, 515
Knid, 74, 382,406,421,467,575, 600,

612
Kniani, 526, 527, 601 Knosos, 19-23,
27, 28, 30-32, 34, 38, 41,54,61,62,63,
68, 72, 106, 164, 611
Knososki dvorac, 25, 31, 32, 33, 35
Knososko carstvo, 22, 27
Kodridi, 145, 359
Kodro, 140
Kolaj, 135
Kolli, 260
Kolhi, 329, 368
Kolijada, 144
Kolofon, 246. 587
Kolon. 341, 342, 344
Konon, 353, 354, 356, 406, 417, 418,
421,423,424, 439,612
Kopaidsko jezero, 112, 113, 168
Kora, 543, 544, 602 Koraku, 15,
16, 27 Korezija, 172
Koril. 368
Korinani, 122. 162, 171, 236, 282, 283,
286, 287, 288, 317, 320, 323, 325,
328, 357, 419, 421, 427, 434, 449
Korint, 73, 74, 75, 120, 122, 124, 127,
156, 164, 165. 168, 169, 170, 172,
180, 194. 218. 222, 235, 236, 245,
248, 249. 250. 258, 262, 267, 280,
282, 286, 287, 288, 292, 295, 300.
312, 317, 319, 320, 321, 329, 357,
371, 396, 412, 414, 418, 420-423,
425, 427, 430, 431. 432, 436, 447,
464, 465, 486, 491, 492. 504, 513,
514, 589, 600,604. 609, 611
Korintski rat, 412. 420, 428, 430, 431
433, 435. 436, 437, 462, 589
Korkira, 121, 135. 170, 172, 194195, 239, 248, 278, 281. 286, 287,
288, 292, 295, 298, 300, 301, 302,
309. 317, 327, 429, 441, 442, 491,
523. 588
Korkirani, 135, 282, 286, 287, 300,
301,308,443 Korenelije Nepos,
203.430 Koroneja, 321,420,421,
574, 589 Korzika, 136, 174 Kos,
246,424,461, 468,489 Kostromski
kuragan, 132 Kotiora, 125, 368, 369
Kotis, 430,460 Kranon, 445,476
Kratip, 279 Kremer, 62

Krenida,479 Kresfont, 104 Kresilaj,

547, 548 Kreusis, 436
Krez, 127, 128, 174, 584, 594 Kriani,
19, 21, 24, 26, 27 28, 31, 35, 36, 37, 40,
41, 67. 68, 69. 75. 76, 108, 123, 548
Krim, 128, 130, 132, 133, 367, 370,
378, 379, 380, 385 Krinip, 433
Krisa, 112 Krisejska ravan. 490 Krit, 1114, 16, 18-23, 25-31, 34-36,
38,40-42,48,49-51.54,61-64.67, 68.
72-74. 89. 95, 106, 107, 108, 109,
121, 165, 195, 247, 281, 501,
503.518, 586, 593.604 Kritija,
oligarh, 359, 360, 361, 445, 575
Kritija, vajar, 529-531
Kritska drava, 24, 29, 37
Kromna, 125, 371 Kronioin,
456
Kronos (Kron), 78, 91, 155, 503
Kroton, 123, 124,611 Ksantip,
193, 200, 202, 224 Ksenar, 320
Ksenije, 406,414
Ksenofont, 95. 103, 253. 258. 259, 279.
305, 346, 347, 350, 354, 355, 356,
358. 359, 361, 363, 368, 369, 404411, 414-425, 427-429, 431436. 441450. 452, 454, 456-457. 458, 459,
573-576, 581, 584. 589 Ksenokrit,
589
Kserks, 191-193, 195-200, 203-205, 209,
219, 220, 280, 294, 297, 420, 571
Ktesikle, 250
Kuban, 129. 131, 386, 388, 398-400
Kuljobski kurgan, 133, 39, 392-394,
396, 397
Kuiiaksa, 413,415
Kurdistan, 416
Kureti, 593
Lada, 182 Laert, 82, 89 Lakedemonije,
221 Lakonci (Lakonjani), 339 Lakonija,
28,52,67,73,74.95,96.98. 104. 105, 123,
164, 194, 222, 245. 257, 299. 310. 311,
312, 318, 319, 320, 334, 335, 354, 408,
444, 445, 449-452,458,512 Lakonska
dolina, 95, 96, 100 Lakonski zaliv, 95,
96 Lamah, 303, 327, 328, 329, 366
Lampsak, 124, 343, 345, 355, 417,
428, 486
Laomedont, 46
Lapiti, 535, 561 Larimna, 455
Larisa, 156, 445,452, 464, 476, 484
Lasten, 485 Latini, 122
Latona, 560, 602, 603 Laurionski
rudnici, 258, 259 Lavlja vrata, 47,48, 55
Lavlji zaton, 595 Lehej, 422,423,425
Lelegi, 24

Leninos, 17, 89, 98, 156, 162, 178, 214,

424, 427, 430, 461, 488. 492 Leohar,
556, 557,558 Leonid, 596
Leonida, 195, 196,311,594 Leontijad,
419, 432, 434 Leontina,
122,239,266,287,308,325,
326, 588 Leontinjani, 309,
325, 326 Leotihid, 184, 199, 202,
205, 206 Leperej, 323, 449
Lepsidrija, 157 Lestrigon, 279
Leuka, 126
Leukada, 135, 171, 282, 429, 441, 491
Leukadska prevlaka, 171 Leukimna, 286
Leukon I, 389, 390, 391, 395, 396,
398,430
Leuktra, 444, 446, 447, 448, 450, 457,
459
Lezbos, 64, 74, 124, 164, 178, 182, 202,
205, 208, 212, 214, 246, 251, 264,
266, 298-301, 303, 334, 336, 354,
356, 396, 404, 424, 425, 430, 461
Libija, 327, 567 Libijci, 135, 223
Lidija, 75, 164, 165, 174, 178, 180,
251,415,417,467,569,609
Lidijsko kraljevstvol76 Liani, 75,
260 Ligdamid, 156 Liguri, 122
Ligurija (juna Francuska), 136
Lihnitida, 478 Lika, 126, 363
Likija, 64, 134, 467 Likijci, 64
Likofron, 407, 445,464
Likomid (Likomed), 447,448, 454
Likurg, spartanski zakonodavac. 100,
102, 103, 105, 106, 580 Likurg,
iz roda Eteobutada, 153 Likurg,
atinski finansijer, 487 Liiruii, 98
Lind, 123 Linej, 480 Linkestida, 476
Lisandar, 279, 347, 349, 350, 351, 352,
354-359. 361, 404, 405, 412, 415,
417,419,420, 580 Lisija, 230, 342, 344,
346, 349, 357,
358, 360,406-409,426,430, 576
Lisikle, 302 Lisikrat, 552 Lisimah, 402
Lisip, 557, 558, 559, 560, 601
Lokra Opuiitska, 124
Lokrida, 238, 239, 283, 420, 421, 429,
432. 447, 464, 589 Lokiiaiii,
73, 308, 421, 449, 483 Lorimer .
Z 78 Luksor, 29
Lurije S. J 62,65, 66, 67 Luvr, 171
Magnesija, 246
Magneti, 445
Majnaka (Malaga), 136
Makedonci, 372, 433, 452, 473, 474,
476, 480, 484, 490,491 Makedonija,
18, 43, 67, 72, 73, 156, 164, 178, 185,
192, 195, 221, 249, 264, 265. 266. 276.

287, 313, 314, 347, 371, 372. 377, 445,

446, 452. 454, 461, 462, 463. 469-478,
480484. 486. 487, 489, 491. 492, 494,
589, 610 Makedonska draava, 478
Mala Azija (Anadolija), 17, 28,42,43,
44, 46, 49, 50, 63, 64, 67, 69, 7477, 119,
125, 127, 129, 132, 134, 155, 164, 165,
170, 174, 176, 179181, 183, 186, 192,
199, 201, 204,
205, 209, 212, 220, 247, 257, 264,
266. 281, 285, 287, 302, 338. 339, 351,
352, 355, 363, 382, 405, 416418. 421,
424, 428, 433, 454, 463, 465. 466, 487,
492, 503, 504, 511, 512, 513, 546, 552,
554, 565, 566, 574,609,612 Maleja, 95,
349 Malija, 33, 34 Mandroklo, 178
Mantineja, 218, 320, 321-323, 326, 331,
412, 428, 447, 456, 457-459,
483, 575, 584, 588 Mantinejaiii, 323,
430, 457 Maraton, 154,
186,188,189,190,201,
208. 427, 585, 600, 612 Maiatonska
bitka, 188, 190-192 Maratonsko polje.
188 Mardonije, 185, 192, 198-202 Mai i.
29
Marijandini. 126, 127, 128, 363, 366,
370-371 Mainiarion, 601 Maroneja,
124, 439,486 Masalija (Marselj),
121,135, 136 Mauzol, 467, 468, 552, 556
Mauzolej u Halikarnasu, 468, 550,
552, 556
Meandar, 302, 594
Medeja, 35 Medija,
174
Mediteran, 42, 238, 248, 265, 609
Medska monarhija, 174
Meani, 176
Meduza, 523, 540
Megabaz. 178
Megakle, 152, 153
Megakle, iz roda Alkemeonida, 152, 153
Megalopolj, 449, 454, 456, 457, 459,
484, 594
Megalopoljani, 457
Megara, 74, 122, 124, 126, 127, 145,
152, 165, 198, 222, 235, 236, 239, 249,
262. 280, 282, 288, 289, 317, 319321,432 Megara Hiblejska, 119, 122, 288
Megarani, 122, 152, 201, 286, 288,
289, 323. 585 Megarida,
288, 434 Mekiberna, 316
Melanhleni, 131 Melesandar,
302 Melesija, 304 Melesip, 292
Melihije, 593 Melon. 407.434
Melos, 24, 281, 283, 421, 589
Memfis, 176, 223, 238
Memnon, 370 Menalija, 449
Menandar, 408, 582 Menda,

315, 535 Menelaj, 97, 506, 527

Menon, 460 Meoti (Meocani),
392 Meridsko jezero, 176
Memeptali, 75 Mesapi, 122,
123 Mesara, 20
Mesembrija, 127, 128, 365, 371, 372
Mesena, 450,451,456,459 Mesenija, 58,
60, 67, 70, 73, 74, 96, 104, 105, 106,
122, 123, 222, 245, 246, 309, 311, 408,
450-452, 457, 459. 488,491,548
Mesenska dolina, 96 Mesenski ratovi, 99,
277 Mesenski zaliv, 96
Mesenjani (Mesenci), 104, 105, 106,
122, 222, 235, 281, 287, 309, 311,
312,313,316,319,349, 457 Mesogeja, 160
Mesoji, 98
Mesopotamija, 41, 174 Metagen, 512
Metana, 312 Metapont, 123, 269, 612
Metimna, 299, 300, 303, 354,437
Metona, 238,484 Mezija, 46 Mida, 75
Midija, 490 Mikala, 202, 205, 224
Mikena, 34, 42, 46, 47, 48, 50, 51, 52,
54, 56-63, 65-67, 96

 '-*-^'J111. > " ~"

Mikenjani, 51, 64, 67, 68

Mikon, 526 Milasa,
467,468
Milecani, 125,126,135,312,354, 377,
595
Milet, 46, 64, 75, 112, 120, 124-128,
134, 135, 165, 169, 170, 172, 174,
178, 179, 182, 183, 218, 249, 262,
334, 345, 358, 374, 377, 504, 517,
536, 587, 594, 595, 610, 611
Miltijad, (Miltijad stariji), 155
Miltijad, (Miltijad inlai), 156, 183,
187-189, 201, 220 Mindar, 345, 346
Miniji, 98,99, 104, 112 Minos, 19, 23,
24, 30, 34, 61, 63, 611 Minotaur, 40
Mirmekion, 607 Miron. 530, 531, 532
Mironid, 200, 236, 237 Misija, 46, 75
Mitilena, 145, 218, 297, 299, 300, 312,
334, 396, 425, 437, 567, 610, 612
Mitilenjani, 299, 300, 306, 307 Mitridat
Eupator, 393 Mitridat, persijski satrap,
466 Mnasip, 442, 443 Mnesikle, 237,
538 Mnesilaj, 589 Mohlos, 21, 34
Mojre, 232, 543 Moldavija, 45 Moloaiii
(Molosi), 478 Mosinejani (Mosiiioiki),
363, 368 Motija, 122 Mramorno more,
387 Muniliij, 157, 264, 361
Nabis, 325
Naksos, 122
Naksos, kolonija, 122, 197, 199, 329,
440
Naksos, ostrvo, 156, 172, 179, 186, 211,
212, 214, 238, 266, 325, 328, 429, 441,
461. 517, 525, 601, 603 Naksoani, 156,
211 Naukratis, 135, 605 Naupakt, 73,
239, 308, 309, 311, 312,
313,491
Nausikaja,
88
Nausitoje,
84
Navarinski zaliv (Pilos), 58. 59
Neleidi, 61
Nelej, 58, 61
Nemeja, 420
Neokle, 183
Neoptolem, 478
Nereide, 485, 584
Neron, 601
Nesiot, 529, 530, 531
Nestor, 58, 59, 61, 77, 79, 112
Neiiri, 131
Nika (Pobeda), 421, 540, 541, 542,

543, 548, 596, 602

Nika Apteros, 600
Nikerat, 304
Nikija, strateg, 279, 297, 304, 305, 307,
308, 310-313, 315-318, 322324, 326,
329, 330, 331, 333, 360, 406, 580
Nikija, umetnik, 554, 561 Nikijin mir,
278, 293, 306, 309, 316,
317-321,
327,
572
Nikofein,
406 Nikole,
467 Nikoloh,
441
Nikomed,
236,
237
Nikopolj,
132
Nil, 75, 135, 175, 238, 584, 605 Nimfe,
553
Nimfej, 128, 387, 388, 607
Nioba, 75, 560
Niseja, 152, 235, 288, 310, 317, 319
Nubija, 584
Odeon. 234, 540, 598 Oakov. 568
Odisej, 78, 80, 82, 84, 87-89, 91-93,
266, 527, 565. 601 Odiseja", 42,
58, 72, 74, 75, 77, 79,
80, 82, 84-93, 97, 121, 266, 565
Odrisi, 287, 295, 364, 365, 367, 371,
372, 460, 484, 490
Ofis, 428 Okean, 543,
544 Oksil, 244

Oksirinh,418, 577 OksirinJiiski papirus,

582 Oksirinliiski traktat.
116,418.419,428 Olbija, 128, 130, 372,
373, 374-378,
380, 381, 385,568, 590, 606 Olimp,
72, 110. 543-545 Olimpija. 299,
322,405,443,456,475, 508, 532, 533.
534, 540. 543, 548. 553, 584. 595, 596,
597, 611, 612 Olimpijada, 478,492,493
Olimpijske igre, 322, 578 Olinani, 476,
478, 485 Olint, 124, 266, 314. 431, 432,
433, 437, 469, 476-479, 485, 486, 488,
589
Olintski rat, 476 Olor, 570 Onomarh,
484 Orej, 488 Orest, 224
Orhomenos, 112, 115,419,436 Orop,
115, 116, 267, 295, 332, 343.
454, 492
Osa, 72, 110
Osci, 122
Otan, 178
Paflagonci, 176 Paflagonija, 251, 368.
369 Paga, 235, 288, 310 Pagasa, 110,
445 Pagasejski zaliv, 110, 196 Paliet,
300 Palaikastro, 21, 34 Palena, 124, 287,
288, 315 Palestina, 69, 75, 76 Pamfil,
560
Pamfili, dorsko pleme, 71, 98 Pamfilija,
63,64, 134 Pamfilijci, 176, 177 Panakt,
319
Panatenejske sveanosti, 155, 157,
274,544
Pandora, 541
Paiidrosa, 539
Panen, 526
Pangeja, 154, 155, 257, 479 Paniza, 126
Paiiorm, 122
Paralija, 138, 140
Parasije, 550
Parmenlon, 481.492
Parnas, 188
Pamon. 95, 100, 448
Paros. 17, 124, 127, 172, 190, 199,
266,441.517, 554,604 Partenon, 231234,405,536,537,539, 540-545, 548-550.
559, 597. 598,
Partija, 174
Pasion, 259.406 Patras, 323 Patroklo, 88
Patroklid, 356
Pausaiiija, spartanski vojskovoa, 200203. 206, 207, 209. 219, 220
Pausanija, spartanski kralj, 289, 361,
420.571 Pausanija, ubica Filipa II,
493 Pausanija, pisac, 59,73,74,
95,98,99, 104, 105, 118, 408, 414,
423, 429, 446, +4-9, 450, 459, 483,

600

496, 527, 535, 581, 596, 597, 599,

600, 601, 604
Pausanija, makedonski kralj, 476
Pedion, 139, 141
Pegaz, 523, 611
Pela, 431,475.481.486
Pelaigik, 296
Pelazgi, 72, 74, 75
Pelazgiotida, 112
Pelej, 46
Pelena, 282,452
Pelenjani, 323, 449
Pelion, 110
Pelopida, 407,433-436,448,449,452,
462,464,476, 575 Peloponez, 15, 16,
27, 28, 34, 45, 46, 58, 61, 63, 64, 65,
70, 71, 73, 74, 95-98, 104-106, 122,
123, 162, 170, 171, 197, 200, 205,
206, 207, 218, 219, 222, 235, 237,
238, 239, 245, 248, 276, 280, 282,
288, 292, 293, 295, 298. 299, 300,
306, 308, 309, 314, 320, 323, 324,
326, 329, 330, 331. 335, 352. 412,
415, 421, 422, 423, 425, 428, 429,
432, 434, 435, 441. 442, 444, 447,
448, 450. 451, 452, 454, 456, 457,
464, 489, 504, 517, 519, 546, 551,
575, 610, 611
Peloponeski rat, 120, 203, 208, 216, 226,
234, 247, 251, 264, 266, 267, 271,
274, 276-280, 283, 285, 29o, 291,
305, 318, 325, 326, 331, 333, 338,
346, 349, 350, 354, 362, 366, 367,
403, 405, 411, 412, 415, 419, 422,
439. 536, 549, 550, 551, 570575,
587, 588, 600 Peloponeski savez,
161,184, 194, 195, 214, 215, 235,
240, 277, 280, 282, 285, 286-290,
298-300, 309. 318, 320, 322, 332,
357, 403, 424, 432, 447
Peloponeani, 162, 179, 199, 200, 281,
282. 285, 287-290, 292, 293, 295,
297. 298, 300, 301, 304, 308, 309,
313, 314, 316. 317, 332-336, 340.
341, 343, 345-348, 350, 351, 354,
421, 426, 443, 446, 449, 450, 453,
548
Pelops, 75, 534 Penej,
110 Penelopa, 85, 88,
92 Peniza, 126
Pentelikon, 188 Peonci,
478, 480, 482 Peonija,
483
Peonije, 535, 546,548, 596
Peparetos, 429,439 Perahora,
604 Perdika, 370, 481
Perdika, makedonski kralj, 287. 314,

315, 323 Perdika ,

460.475,476, 477 Pergam, 417,
560 Perijandar, 171
Perikle, 203, 213, 216, 217, 224-230,
233-235, 237, 239, 240-243, 247,
250, 257, 264, 265, 268. 274, 276,
278-285. 289, 290, 292, 294, 295,
296, 298, 302-304, 306, 307, 321,
322, 335, 352, 365, 366, 387, 403,
536, 539, 540, 548-551, 568, 570,
572, 578, 580, 590. 598, 599 Perikle.
siii Perikla, 355 Perint, 124, 182, 347,
439, 488, 489 Perisad I, 389, 391, 392,
398,402 Perisad, sin Leukona, 369
Persefona, 405 Persej, 71, 561, 562
Persepolj, 175
Persija, 157, 161, 162, 174, 175, 177,
180, 183, 184, 186, 191, 192, 194,
197, 199, 205, 223, 276, 296, 335,
339, 350, 351, 361, 403, 415-417,
421, 422, 424-426, 430, 431, 438,
444, 446, 452, 454, 461, 463, 467,
468.470,475, 487,492, 596, 612
Persijanci, 112, 117, 124, 128, 162, 175183, 185-191, 193-209, 218220, 223,
238, 248, 283, 334, 339, 346, 347,
364, 370, 387, 415-418,
422, 430, 452, 467, 475, 487, 512,
519, 530. 535, 540. 552, 561, 595,
594. 598,612
Persijska monahrija, 174, 182. 569
Persijsko carstvo, 494 Perso, 113
Pidna, 476, 478
Pil, 280, 285, 305, 308-311, 314-315,
317-319, 322, 325, 330, 394 Pilos,
grad u Meseniji, 35, 52, 57-63,
65, 66, 68, 96, 97, 311
Pilos, grad u Trifiliji, 58, 59
Piloska drava, 66 Pind, 72,
110 Pindar, 72 Pira, 299
Pirandar, 440
Pirej, atinska luka, 140, 144, 152, 15
194. 203, 234, 244, 250, '62. 264268,
270, 271, 274, 281. \S7. 296, 298,
310, 323, 330, 333. 343. 356. 357,
359, 360, 361, 366. 121, 42:> 426,
435, 472. 536, 600 Piritoj, 534
Pisandar, 337, 340-342, 344
Pisandar, nauaih, 417, 421
Pitani, 98 Piteja, 551, 552
Pitija, 157
Pitija, voa proatinske stranke na
ostrvu Korkiri, 300
Pitijske sveanosti, 448,487
Piton, 611
Pizistrat, tiranin u Atini. 152-158, 163,
246, 249, 387, 512, 526, 571, 598,
599

Pizistrat, unuk Pisistrata, 585 Pizistratidi,

porodica u Atini, 152 Pizistratidi,
potomci Pizistrata, 156,
158, 183, 190, 193 Plateja, grad u
Beotiji. 103, 115, 117, 156, 161. 187,
195, 200, 201, 202, 204, 206, 220,
267, 280, 285, 290. 297, 298, 317,
319, 404, 429, 434, 436, 441, 442,
540, 570, 585 Plateja, ostrvo u
junom delu Egejskog
mora, 135 Platejci, 188, 281, 290,
297, 298, 354 Plati, 34
Platon, 95, 136, 137, 161, 221, 261, 359,
370, 407, 408, 409, 410, 412, 465, 576
Pleistrah, 206 Pleistoanakt, 316
Plinije Stariji, 118, 381,495,496, 560
Plutarh, 103, 105, 139, 145-147, 158,
210, 203-204, 213, 220, 222, 247, 279,
282, 284, 289, 303-305, 307, 312, 317,
318, 321, 322, 324, 327, 328-331, 345,
346, 348-350, 352, 356-358, 414, 417,
427, 434, 445, 448, 469, 473, 577, 580,
581 Plutos, 410, 411, 552 Pniks, 230,
233, 234, 341, 409, 411,
490,600
Poliant, 418
Polibijad,
433
Polibije, 73, 440, 471, 577,579
Polid, 439,440 Polidor, 464
Polien, 329, 369, 390,417,418, 580
Polieukat, 471,472 Polifron, 464
Polignot, 526, 527, 528, 601 Polija,
517
Poliklet, 532, 546, 547, 548, 553, 557,
558
Poliklet Mlai. 552 Polikrat, 165, 251,
518 Poluks, 100 Pompeji, 561
Pont euksinski, 121, 124, 125, 127, 129,
134,, 156, 175-177, 179, 215, 239,
264, 266, 267, 271, 281, 287, 299,
345, 347, 348, 365-367, 369, 371,
402, 403, 406, 416, 426, 427, 430.
460, 461, 472, 482. 568, 606. 610.
611 Pont, istona obala, 363 Pont,
juna obala, 124, 128, 266, 363,
369, 371 Pont, sevema obala, 363
Pont, zapadna obala, 363, 364, 365, 371
Posejdon, 58, 68, 85, 114, 138, 194,
233, 261, 539, 542, 545, 584, 603
Potideja, 120, 121, 124,266, 274,
278289, 295, 296, 302, 314, 315, 404,
432,460,478,479,486, 600 Potnija, 418
Praksitel, 552-559, 561, 596 Prasija, 295
Prijam, 43,46, 94, 518 Prijena, 552
Pritan, 399, 400 Pritanej, 599 Prodik,
404 Prokones, 125,486 Proksen, 416

Propileji, 234, 237,455, 536, 538, 600

Propontida (Mramorao more), 121, 124,
125, 127, 134, 182, 204, 205, 212, 266,
281, 287, 417, 424, 427, 484, 486, 489,
610 Protagora. 224 Psametih, 135, 227
Psametili II, 584 Psesi, 391, 392
Pseudo-Ksenofont, 203,252,279,293,
294, 333, 573
Psihto, 40 Psira,
21 Psitalija, 198
Ptolemej, 452
Ramzes, 34 Ramzes , 584 Ramzes IV,
75 Rea, 503 Rehmir, 29 Rek, 164 Rij, 73
Rim, 119, 247, 251, 253, 393, 562,
579, 580 Rimljani, 123, 597 Rimska
imperija, 58 Rodos, 72, 73, 74, 127, 134,
170, 186, 212, 246, 266, 271, 281, 335,
346, 371, 382, 418, 421, 423-425, 430,
437, 455, 461, 468, 489, 577, 591, 604,
612

Sibaris, 123, 124, 170, 240, 596 Sibotska

ostrva, 286, 300 Sicilija, 24, 67, 118,
121-124, 135, 170, 191, 240, 248, 249,
266, 267, 270, 277, 281, 282, 285-289,
292, 300. 305, 308, 309, 361, 388, 403,
405, 406, 427, 431, 463, 546, 568,
577,579,609-611 Sicilijanci, 292
Sicilijska ekspedicija, 273, 274, 291,
309. 318, 319, 325, 331, 335, 346,
348,572 Sidonci, 89 Sidonija, 369 Sifa,
313 Sifhjani, 525
Sifiios, 17, 164, 172, 257, 600 Sigej,
155, 156, 162 Sikani, 122
Sikion, 74, 164, 245, 282, 323, 420, 422,
425, 432, 447, 452, 457, 464, 465. 504,
546, 557, 596, 600 Sikionjani, 112,
323,465 Sikuli, 122, 329 Silen, 75, 559
Simonid, 196 Simferopolj, 379 Sindi,
391, 392, 397, 607 Sindika, 388-390
Sinopa, 124, 125, 127, 130, 134, 214,
266. 266, 363, 364, 366, 368, 369371,
Salamina, 121, 142, 145, 146, 152, 162,
382, 387 Sinopljani, 127, 369 Sinopska
197, 198, 199, 200, 238, 427, 492, 552,
luka, 369
574, 585 Sarnija, 415
Sirakuza, 122, 123, 170,191,195,249,
Samos, 112, 127, 135. 164, 165, 178,
262, 269, 282, 309. 325-330, 332,
179, 182, 202, 205, 208, 212, 214, 218,
334,
338, 596.600,611,613 Sirakuani,
238, 248, 251, 266, 274, 336344, 346,
251, 326, 328-331 Sirija, 28-30, 51, 67,
347, 354, 356, 430, 454, 460, 461, 486,
251, 265, 415,
492, 512-514, 517, 518, 550, 568, 588,
604,611
604, 610, 612 Samotraka, 425,441 Sapfa
Siris, 123
(Safo), 582 Sarapis, 603
Sirisk, 383
Sard, 125, 161, 162, 171, 176, 180,
Sitalk, kralj Odrisa, 367 Sitalk, traki
181, 185,281,417,424, 427 Sardska
kralj, 295, 365 Sitonija. 124, 315 Skafa,
satrapija, 334 Saronski (Saronijski) zaliv,
418 Skamander, 42 Skijatos, 429,439
73, 171,
Skil, 376. 606 Skimno sa Hiosa, 118
235, 248, 287, 288
Skiona, 315
Sarpedon, 23 Satir, 389
Skiros, 208. 209, 221, 424, 427, 430.
Satir I, bosforski kralj, 370, 390, 424,
439,461
430
Skiti, 130-134, 178, 254, 260, 329, 364,
Satir, sin Perisada I, 398-401 Satir,
371. 372, 375, 376, 379, 380, 381, 392,
tiranin u Herakleji Pontijskoj,
393, 397, 399, 408, 490, 568, 588 Skitija,
371,466 Savezniki rat,
504, 569 Skitski pohod Darija I, 179
482 Segesta, 266, 326, 327,
Skol, 418
329 Selasija, 357, 448, 452
Skopadi, 111,407,445
Selena, 543, 544 Selimbrani,
Skopas, 554-557, 601
348
Sofokle, 528
Selimbrija, 124, 182, 347, 348, 367
Sokrat, 262, 321, 322, 359, 445, 574,
Selinuiit, 122, 288, 326, 327, 328, 350
575, 576 Soligeja, 73, 312 Solij, 295,
Senaherib, 134 Seneka, 145 Serifos, 172 308, 309, 317 Soloha, 133, 376, 377
Sest, 124, 204, 205, 358,454,460,484
Solon, 139, 144-152, 154, 158, 160, 161.
Seut, 367 Sevastopolj, 129 Sezam, 125,
163, 169, 217, 225, 226, 244, 246, 249,
371
251, 256, 337, 342, 566, 578, 580, 610
Sfakterija, 309, 310, 311, 319, 320,
Solunt. 122 Sopej, 390
335, 548
Sparta, grad. 70, 74,95,96,97,98,99, 104,
Sfer, 377
184, 200, 211, 247, 249, 283, 289,
309, 329, 356, 408. 410, 411, 444,
Sfodrija, 435
446. 448, 449, 458, 476, 508. 513.
Sherija, 91, 97

514,
593,
594,
604
Sparta
(Lakedemon), drava, 70, 74, 95-97,
99-103, 105, 106, 117, 122, 126, 156159, 161, 162, 174, 180, 184-187,
192, 194, 195, 200, 201, 204-208,
211, 214, 215, 218-222, 235-240,
243, 244. 247. 249, 276. 277. 280,
282. 283, 285, 286-291, 294, 296,
297, 299, 301, 303-306. 310-315,
317-324, 326. 332-335, 338, 339.
341, 343, 344, 349, 350, 351. 354,
355, 357, 358, 361, 363, 403, 405,
407, 408, 412, 414-425, 427-431,
432-435, 437, 438. 440, 441. 442,
444-448. 449-452. 454. 457. 462.
476. 483. 484, 491. 552, 573, 575,
577, 582 Spartanci, 58. 73. 74, 99,
103, 105, 106, 123, 156, 187, 194,
195-197, 199, 200, 201, 205, 206,
211, 219, 220-223, 235, 236, 238,
239, 278, 280, 281-283, 285, 287,
289, 290, 292, 297, 298, 299. 301.
303, 308, 309-320, 322, 323, 325,
329, 332, 333. 334. 339. 341, 343,
344, 345, 347. 349, 351, 352, 355,
357, 358, 360, 361, 404, 406, 414,
425, 427431, 432, 433-436, 438, 439,
442, 444, 448, 449, 450, 457, 458,
465, 483. 492, 570, 574, 575, 585,
588, 589,612 Spartanski savez, 433
Sparti, 113
Spaitijati, 99-103. 105, 106, 219, 244.
309-311, 313, 315, 317, 321, 322, 407.
408. 411,417, 433, 446. 450 Spartok,
385, 389, 391 Spartok II, 389 Spartok,
sin Leukona, 396 Spartokidi, 385, 387,
389-395, 396,
398 Spai tol,
317 Sperhej, 110
Srednja Azija, 174
Sredozemlje, 28, 67, 165, 327, 463,
480,605 Sredozemni bazen, 504
Sredozemno more23, 121, 134, 136,
174, 178, 271,368, 577
Stagira, 314, 317 Stefan,
406 Steniklar, 74 Steropa,
534
Stol, 317
Strabon, 58, 100, 118, 125, 128, 389,
392, 395, 396,430, 577, 581
Stratokle, 478
Strimon (Struma). 154. 178, 208, 473.
475
Strombihid, 345
Simion, 190, 274, 335, 519. 520 Suza,
181, 351, 355, 426, 452, 453,

454
Svardeni, 75
liman H., 42,43,47,48, 49 varc J 241
Tajget, 95 Talejd, 260
Tairtansko poluostrvo, 128, 392
Tamansko primorje, 386
Tanagra, 237,429
Tanais, 129, 382, 385
Tantal, 75
Taps, 288
Taras, 611
Tarent, 105, 123, 170,611 Tarentski
zaliv, 123 Tartes, 135
Tasos, 17, 124, 164, 185, 211, 212, 221,
222, 238, 246, 257. 315, 343, 347. 371,
382, 396, 425, 441, 486, 526, 591,605
Tat, 399 Tataja, 590 Tateji, 392, 399
Tauri, 130, 132, 378, 379, 381 Taurida,
385 Teagen, 141, 142
Teba, 112, 113, 115-117, 156, 180, 202,
218, 237, 238, 249, 267, 269, 298,
319, 359, 360, 403, 407, 408, 412,
414, 418, 419, 421, 328, 429436,
439, 447, 448, 452-457, 459, 465,
476, 477, 448, 452-457, 459, 465,
476, 477, 483, 486, 491, 492, 575,
589, 590, 600, 604 Tebanci, 114,
154, 156, 162, 200, 202, 237, 280,
290, 297, 317, 319, 322, 357, 418421, 427, 433, 434-436, 439, 441,
444, 445, 446, 449, 454, 455. 457459, 464, 465, 483, 487, 491
Tebanski rat, 566
Tegeja, 104, 105, 447. 448, 457. 459,
554
Tegejci (Tegejani), 73,457 Tel-Amama,
29
Telar S., 114, 277, 280, 306, 310 Telef,
63, 64, 75 Telemah, 58,92, 93, 97
Telepiii, 64, 75 Telesikrat, 590 Teleutije,
423,425,433 Temenij, 74
Temistokle, 183, 193, 195-199, 203,
206, 208, 218-221, 225, 227, 234,
249.403, 571, 580, 590, 598 Tempejski
klaiiac, 195 Tenar, 95, 289 Tenedos,
182, 425,441 Teneja, 519,520 Tenos, 17
Teodor, 385
Teodor, samoski majstor, 164, 259
Teodosija. 128, 370, 390. 391, 395.
607 Teodota,
408 Teognid,
566
Teopomp, istoriar, 101, 279, 469,
473, 577, 580 Teopomp,
Tebauac, 434, 589 Teos, 124,
125, 334, 585, 612 Teotim, 460

Tera. 24, 79, 98, 99, 104, 135, 281,

460,461 Tiinotej, vajar, 556
584, 592, 593, 604 Teramen, 278,
Timotej Miletski (Mileanin), 582
304, 341-344, 346-348,
Tinih, 370
355-360, 476, 572, 575
Tirensko more, 123, 124
Terani, 593 Teres, 364, 365
Tirgatao, 390 Tiribaz,
Terina, 611
424, 426, 427 Tiriktaka,
Tenna, 195, 196, 295, 513 Termodont,
386, 607
125
Tirint, 14-16, 47, 52, 54, 56, 58, 59, 508
Termopili, 73, 112, 196, 197, 308,484.
Tirtej, 95, 105, 106, 450
487, 570
Tisafern, 334, 335, 338-341, 343-347,
Tesal, 328, 329
350-352,416-418,574,611
Tesalci, 70, 110, 111, 112, 15, 156, 195. Tisandar, 158 Tit Livije, 145
200, 416, 446, 449, 464, 476
Tlepolem, 72 Tod, 29 Tolrnid,
Tesalija, 17, 27, 71, 73, 74, 95, 110, 111, 238 Tomi, 126 Toreti. 391, 392
112, 156, 184, 186, 191, 195, 196, Torona. 124.315,316,433
199, 201, 223, 235, 237, 243, 245- Toronjani, 316 Trahinija, 308,
247, 251, 281, 308, 313, 314, 359, 414
403, 405, 407, 410, 412, 414, 420, Traani, 46, 124, 126, 176, 181, 329,
441, 445, 446, 451, 452, 454, 464, 364, 371, 417, 474. 478, 480, 482, 488473, 476, 483, 484, 488, 489, 601
490, 588 Trako primorje, 178, 185
Tesaliotida, 112
Trakija, 43.46, 72, 124. 154,155,157,
Tesalski savez, 487
164, 178, 180, 181, 185, 192, 195, 201,
Tespija, 116, 196. 429, 434. 435, 436.
204, 208, 221, 251, 265, 266, 281, 287,
441,442
308, 314, 316, 317, 353, 363, 364, 365,
Tespis, 155
367, 372, 389, 420. 430, 439, 470, 472Tespijska
474, 479, 480, 482, 484, 486, 488-490,
oblast, 446
570, 589, 610 Trales, 467
Tetida, 485
Trapezunt, 125, 368, 371,416 Trasibul,
Teukri, 46
343-347, 350, 359, 360, 420,
Tezej, 138, 140, 209. 525, 534, 535, 580
425, 426, 476 Trasidej, 414 Trasil.
Tezejon, 252, 509
343, 344-347 Trezen, 74, 197, 238, 239,
Tibareni (Tabireni), 363, 368
295, 310,
Tibron. 417
312,452 Tribali, 372,
Tifraust, 418,461
490 Trifilija, 58, 452,454,
Tigar, 182, 192
456 Trija, 435
Tilis, 31, 34
Trijaska ravnica, 293, 297
Timagora, 453
Tripoja, 316 Triton, 598
Timarh, 487, 488
Troada, 43,44, 46, 64, 209,417 Trog
Timej, 70, 118,250, 577
Pompej, 469, 577, 580 Troja (Ilion), 16,
Timesilaj, 366
28, 35,42-46,64, 69, 70, 71, 79, 90, 93,
Timofan, 465
111, 417, 524, 527, 528, 542, 601
Timokrat, 418
Trojanci, 45,46, 72, 76,90, 527 Trojaiiski
Timolaj, 418,420
rat, 126, 506, 565, 566 Trotil, 288
Timoleon, 465
Tiikidid, istoriar, 24, 27, 70, 71, 73, 95,
Timoleont, 580
98, 103, 104, 106, 112-114, 118, 119,
Timomah, 460
137-139,
142,
144,
158,
Timotej, sin Klearha, 371, 466 Timotej,
sin Konona, 440-443, 454,
203, 204, 207, 216, 217, 223, 227,
Vitmvije. 495,496
238, 239, 248, 274, 277-282, 284Vizant, 124, 127, 182, 204, 206, 207,
290, 292, 294, 297, 298, 301-306, 209, 210, 251, 288, 343, 345, 347, 309, 311,
312, 314-318, 322, 324348. 367, 372, 415, 424, 425, 426, 328, 330-334, 337339, 342, 346, 430, 437, 455, 460, 461, 465, 475, 347, 403, 404, 469, 473, 475,
564, 488, 489,490, 596, 610, 612
570-576, 581, 584, 588
Vizantija, 562
Tukidid, voa atinske aristokratije,
Vizantijci, 128,489

234. 304, 590

Turci, 597, 600
Turij, 240,266, 568
Tutmos III, 29
Ugarit, 28 Ulski
kurgan, 132
Umbri, 122
Vafio, 15, 52, 53
Vasiliko, 60
Vatipetro, 34
Vavilon, 30, 37, 125, 191,415
Vavilonija, 176,611 Vavilonsko
carstvo, 174 Venecija, 597

Voroneki kurganil32, 133, 396

Zakavkazje, 388
Zakinani, 308
Zakiiit, 281, 292, 295,429,442
Zakros, 34
Zankle (Mesana), 122, 611
Zeja, 264 Zemlja, 601
Zeuksis, 476. 550
Zevs, 42,68, 73, 78, 85, 100, 142, 155,
201, 261, 318, 377, 383, 384, 405,
443, 456. 503, 523, 532, 534, 535.
540. 541-543, 545, 553, 595, 596,
599, 540, 541-543, 545, 553, 595,
596,
599,611,612

SADRAJ

Egejski svet u - milenijuniu pre n.e ................................................................. 5

Grka naselja ranog perioda na Balkanskom poluostrvu i u Maloj Aziji .......... 69
Homerska Grka ................................................................................................
Sparta, Krit, Tesalija i Beotija u vremenu

78

od IX do poetka V veka pre n.e.......................................................................

99

Grka kolonizacija Vm-VI veka pre n.e ........................................................... 122

Atika u VII i VI veku ........................................................................................ 143
Ekonomski razvitak Grke u VII-VI veku pre n.e ........................................... 173
Grko-persijski ratovi ....................................................................................... 181
Atinski pomorski savez ..................................................................................... 213
Uvrenje poretka robovlasnike demokratije u Atini Perikle.....................

228

pitanju ekonomskog ivota Grke klasinog perioda ................................

255

Peloponeski rat .................................................................................................. 291

Juno, zapadno i severno primorje Cmog mora
u V-IV veku pre n.e............................................................................................ 385
Grka u prvoj polovini IV veka pre n.e ............................................................ 423
Mlaa tiranija u Grkoj i Maloj Aziji .............................................................

488

Uspon Makedonije i propast nezavisnosti Grke ...........................................

494

Umetaost stare Grke ........................................................................................ 520

Izvori .................................................................................................................

590

Registar imena ..................................................................................................... 645