PROIZVODNJA SADNOG MATERIJALA I OSNIVANJE PLANTAE MALINE

www.maturski.org
1. UVOD
Malina je poznata kod nas, a mi smo svetu poznati i po najboljoj malini.
Plodovi maline cenjeni su i traeni kako u sveem stanju tako i u prehrambenoj
industriji. Od maline se pravi vino, sok, slatko, ele, sirup, ueereno voe i malina u
prahu. Naroito dobru cenu postiu pojedinano smrznuti plodovi. Malina je lekovita
pa se upotrebljava i u farmaciji.
Malina je vrlo rentabilna kultura i vrlo vana privredna grana u naoj zemlji.
Pored finansijskog efekta, gajenje maline omoguava zaposlenje vika radne snage,
to je u naoj dananjoj situaciji od velike vanosti, naroito u brdskim, priplaninskim i
planinskim rejonima Srbije. To znai da malini treba pokloniti jo vie panje nego do
sada jer se plodovi maline dobrog kvaliteta dobro plaaju posebno na stranom tritu.
Razlog vie da se ustanove kooperativni odnosi izmeu JP "Srbijaume" i
poljoprivrednih domainstava koja raspolau zemljom i neophodnom mehanizacijom
u ostvarenju obostranih interesa.

2. CILJ PROJEKTA
Jeste da se u glavnim crtama sagledaju osnovni bioloki, ekoloki i ekonomski
parametri proizvodnje maline kroz: (1) formiranje matinjaka za potrebe podizanja
plantanih zasada u naim brdsko planinskim podrujima i (2) formiranje plantae za
potrebe proizvodnje kvalitetnih plodova za domae i inostrano trite.

3. BIOLOGIJA VRSTE I TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

Malina pripada familiji rua Rosaceae rodu Rubus a podrodu Idaeobatus.
Malina je bunasta biljka sa puno izdanaka koji se razvijaju iz korena iz kojih se ona
uglavnom razmnoava. Izdanci su snani, trnoviti, visine od 1,5-2 m.
3. 1. Prodni uslovi:

Za malinu vai da moe manje vie svuda da se gaji. Meutim za velik i

kvalitetan rod i veu proizvodnju potrebni su najpovoljniji uslovi. Zato u gajenju
pitomih sorti na veim povrinama treba imati u vidu prirodne uslove za uspevanje
divlje maline.
Prirodna stanita ove voke su ume. Zbog toga malina ima vee zahteve za
prohladnom i vlanom klimom. Bolje uspeva u brdskim i planinskim krajevima nego u
ravnici, gde su po pravilu, posledice sue izraenije. Najpovoljniji uslovi za uzgoj su
kasno prolee, obilje padavina u maju i prvoj dekadi juna, suv period u berbi i kino
pozno leto.

3. 2. Klima
Malini najvie odgovaraju severni i sevarozapadni poloaji. Tu je vazduh
najvlaniji i najhladniji a malina koja kasno kree izbegava izmrzavanje pupoljaka i
izdanaka od ranih prolenih mrazeva. Treba izbegavati uvale i iroke i zatvorene
doline, gde se zadrava hladan vazduh, kao i uske dubodoline, i poloaje izloene
hladnim vetrovima. U uslovima nae zemlje malina se gaji na 600 m nadmorske
visine, dok se divlja malina sree i na 1000 m nadmorske visine. Podnosi niske
zimske temperature do -26 C, ne podnosi mnogo suve i tople predele, za uspevanje
trai dosta svetlosti zbog ega se redovi postavljaju sever jug. U pogledu vodenih
taloga malina se slino ponaa kao i jagoda. Poto joj se koren razvija u povrinskom
sloju zemljita, ona u toku vegetacije zahteva veliku kiu, ali ne podnosi veliku
pripeku. Najvie joj odgovara koliina padavina od 700-850 mm, s tim da na letnje
mesece otpadne 50%. To znai da joj je potrebno prisustvo dovoljne koliine vlage i u
zemljitu i u vazduhu.
3. 3. Zemljite:
U Ariljskom kraju najbolje rezultate malina je dala na smeim, kiselim
zemljitima na kriljcima. Takva zemljita su rastresita, laka za obradu i propusna.
Lako primaju i dobro dre vlagu. Treba izbegavati zabarena zemljita u dolinama i na
padinama na kojima se u prolee pojavljuju povremeni izvori. U naim uslovima to su
obino gajnjae i lake smonice, sa odnosom gline prema pesku 40-50:50-60 iji se
pH kree od 5,5-6,5.
Zemljite treba da bude oieno od korova, naroito viegodinjih, kako bi se u toku
gajenja troilo manje radne snage.
3. 4. Priprema zemljita za podizanje plantaa:

Zemljite treba na vreme pripremiti: oistiti od korova, ila i panjevai kamenja i

poravnati ga. Za uklanjanje korova preporuuje se 60-100 kg/ha herbicida TCA,
rastvorenog u 1000 litara vode.
U praksi se pokazalo da je mnogo bolje da se malinjak zasniva na nekoliko manjih
parcela nego u komadu na parceli koja nije ujednaena u pogledu kvaliteta zemljita
ili mikroreljefa.
3. 5. Oranje
Zemljite se ore na dubini od 30-40 cm. Posle oranja, korove, ile i panjeve
treba spaliti, zemljite poravnati i pristupiti sadnji.
3. 6. Bolesti
Malina ima specifine bolesti i tetoine koje mogu da se blagovremeno
suzbiju sledeim prskanjem: pre kretanja vegetacije, prskanje pre cvetanja i prskanje
po zavretku berbe. Nepovoljan poloaj moe da uzrokuje napad gljivinih bolesti kao
to su "didimela" i "antraknoza".

3. 7. Sadnja
U odnosu na sezonu, bolja je jesenja nego prolena sadnja. Tekoa je u tome
to malina dugo zadrava list, a poto u brdskim krajevima zima rano nastupa,
najee mora da se primeni rana prolena sadnja. Sadnja u kasno prolee je
nepovoljna zato to se uveavaju pupoljci na korenu, iz kojih e izbiti izdanci, pa
prilikom sadnje dolazi do njihovog oteivanja. Pored toga, u prolee je manje vlage u
zemljitu i kasni proleni topli vetrovi su najei uzroci loeg prijema sadnica.
Sadnja u suvie vlano tlo, zbog stvaranja pokorice, spreava da se izdanci iz
podzemnih pupoljaka probiju na povrinu, te se gaenje zemlje oko sadnice ne
preporuuje. Sadnja ne sme da bude ni suvie plitka ni suvie duboka. Posle sadnje
sadnice se prikrauju na 15-20 cm iznad zemlje. Za saenje treba koristiti samo
autentine sortne i garantovano zdrave izdanke sa dobrim korenovim sistemom. Da
bi se dobro primili izdanke treba to pre zasaditi. Pre sadnje dobro je izdanke skratiti
za jednu etvrtinu, ukloniti sve suve i oteene ile. Izdanci se sade po oblanom
vremenu na istu dubinu na kojoj su bili u malinjaku pre vaenja ili za 3-4 cm dublje.
Ukoliko pri osnovnoj obradi nije vreno ubrenje stajnjakom to moe sada da se
uradi. Posle sadnje izdanci se skrate na 3-4 zdrava pupoljka odnosno 20-30 cm iznad
zemlje i obilno zaliju.

3. 8. ubrenje
Direktno stavljanje stajnjaka ili mineralnih ubriva na ilice prilikom sadnje
moe dovesti do potpunog suenja korena. Proleno ubrenje se vri nekim azotnim
ubrivom (KAN-om) ili amonijum sulfatom u koliini 200-300 kg/ha. Za jesenje
ubrenje se preporuuje stajnjak kojim se zemljite ubri svake tree godine, u
koliini od 20000-40000 kg/ha i mineralno ubrivo ili samo mineralno, u koliini od
800-1200 kg/ha odnosa 0:15:30. Ako se zemljite ne ubri stajnjakom, treba ga
poubriti svake godine sa po 1000-1400 kg/ha kompleksnim mineralnim ubrivom
NPK, odnosa 10:12:26. Herbicid koji se koristi za suzbijanje jednogodinjih korova je
gesaprim u koliini 4-5 kg/ha rastvoren u 3000 l vode. Plastine folije se koriste isto
za suzbijanje jednogodinjih korova, a njihova primena poveavai prinos za 10-20% i
ubrzava zrenje plodova za 2-3 dana.
3. 9. Gajenje
Visina prinosa i kvalitet malina zavise pre svega od sistema gajenja, kvaliteta
sadnica i vremena i tehnike saenja. Malina se moe gajiti u 4 osnovna sistema:
sistem bunova sa kvadratnim rastojanjem, sistem bunova sa pravougaonim
rastojanjem, sistem pantljike, i sistem ive ograde.
Sistem bunova sa kvadratnim rastojanjem: kod ovog sistema gajenja razmak izmeu
bunova od 1,5-3 m u zavisnosti od bujnosti sorte i naina mainske obrade, na
jednom mestu se sade 1-4 izdanka zbog malog broja izdanaka i prinos je manji ali su
plodovi krupniji i kvalitetniji. Ovaj sistem se moe primenjivati u ravniarskim ili blago
nagnutim terenima.
Sistem bunova sa pravougaonim rastojanjem: rastojanje izmeu redova je
2,5-3 m , a u redu 1-1,2 m. Na jednom mestu sadi se 1-4 izdanka zajedno. Kod ovog
sistema laka je obrada, i zatita od bolesti i tetoina a i prinosi su neto vei.
Sistem pantljike: kod ovog sistema razmak izmeu redova je 2,5-3 m a u redu
izmeu izdanaka 30-50 cm. Na taj nain se u pravcu redova formiraju pantljike irine
50-60 cm. Kod ovog sistema gajenja oteana je obrada zemljita i zatita zbog ega
je slabiji prinos i kvalitet plodova.
Sistem ive ograde: ovaj sistem ini prelaz izmeu sistema bunova i sistema
pantljike. Razmak izmeu redova je 2,5 m a izmeu izdanaka u redu 50 cm. Obrada
zemljita izatita je laka a osvetljavanje bolje.
Za mnoge sorte malina iji se izdanci povijaju ka zemlji potreban je naslon. U
tu svrhu koristi se kolje duine 2 m i debljine 5-12 cm koji se postavljaju na razmaku
od 10 m, a na njih se postavlja ica na dva nivoa.
3. 10. Nega

Nega maline poinje u rano prolee i obavlja se sve dok je produktivna

odnosno 12-15 god. U tu svrhu primenjuju se sledee mere: praenje zemljita uz
primenu herbicida ili folija, ubrenje, orezivanje i zatita od bolesti i tetoina.
3. 11. Praenje
Praenjem se povrinski sloj zemljita odrava u rastresitom stanju i spreava
razvie korova. Praenje se moe izostaviti upotrebom herbicida i plastinih folija. U
malinjaku se najee izvode 4 praenja: prvo u rano prolee, drugo sredinom maja
posle cvetanja, tree posle berbe i etvrto u jesen posle ubrenja.
3. 12. Orezivanje
Za malinu se preporuuje uklanjanje izroenih izdanaka na vreme jer mogu da
budu leglo zaraze koje preko lastara moe da se prenese i u sledeu godinu.
Najbolje je malinu orezivati rano s prolea (mart) i leti posle berbe. Preporuuje se da
se do maja uklanjaju i novi mladi izdanci da bi rodni dobili vie hrane i svetlosti.
Za postizanje velikih prinosa vaan je broj rodnih granica, tako da izdanci
moraju da se prikrauju na radnu visinu i da se proreuju na razmak od 15-20 cm u
paliru. Nadzemni izdanak ivi dve vegetacione sezone. U prvoj postie najvei
vegetativni porast (visinu i debljinu) a u drugoj se iz populjaka u pazuhu listova
izdanka formiraju rodne granice koje donose rod. Posle zavrene berbe ceo izdanak
se sui i najkasnije u roku od 7 dana treba ga ukoniti rezom u osnovi. Izdanci se
moraju prikraivati na radnu visinu odnosno 180 cm. Cilj rezidbe je da se po izdanku
obezbedi najvie 25 rodnih granica to daje veliki rod - 20 t / ha. Rastojanje
izdanaka u paliru treba da iznosi 15-20 cm to po dunom metru iznosi 5-7
izdanaka. Pri letnjem orezivanju uklanjaju se svi izdanci koji su rodili u tekuoj godini.
3. 13. Podizanje plantaa
Zasadi se moraju podizati uz armaturu, a najbolji razmak za brdske uslove je
od 45-70 cm. Plodovi maline su veoma osetljivi u transportu zbog ega mesto za
malinjak treba da je u blizini dobrog puta i naseljenog mesta radi obezbeenja radne
snage. U naim uslovima najvie joj odgovaraju blago nagnute severne ekspozicije
nagiba do 8%.Poveanjem nadmorske visine juni poloaji su povoljniji.
3. 14. Forma zasada
U gajenju maline mogu se primeniti razni sistemi. Na malim prostoru-okunici
malina se gaji u vidu kratkih palira ili ive ograde. Moe se primeniti i sistem buna s
pravougaonim i kvadratnim rastojanjem i razmakom meu biljkama od 1,5 -3,0 m. U
savremenim uslovima koristi se iskljuivo palirni sistem, u kojem je meuredno
rastojanje od 2,2-2,8 m a u redu 25 cm. Prednosti ovakve guste sadnje su, izmeu

ostalog, u postizanju velikog prinosa ve u prvoj godini roda - i do 90% od pune

rodnosti. To je mogue postii tako to vei broj izdanaka izraste najmanje 160 cm
zato su ve u prvoj vegetaciji potrebne tri prihrane nitromonkalom. Prva posle
izbijanja izdanaka, druga kada izdanci dostignu 30 cm i tre kada su dugaki 60 cm.
Time se ve u prvoj godini odstvaruje prinos od oko 20 tona / ha.
3. 15. Koren
Koren maline je snano razvijen prodire do 1 m dubine sa osnovnom masom
do 50 cm.
3. 16. Cvetanje
U naim uslovima cvetanje poinje u drugoj dekadi maja i obino traje 20-30
dana, u zavisnosti od sorte i meteorolokih uslova.
3. 17. Razmnoavanje
Malina se razmnoava na 4 naina:
- semenom (samo radi stvaranja novih sorti),
- izdancima (zrelim i zelenim samo sorte crvene i ute maline),
- korenovim reznicama (sorte crvene maline) i
- oiljavanjem vrhova izdanaka (sorte crne i purpurne maline).
Proizvodnja izdanaka moe da se odvija u rodnim malinjacima i u malinjacima
specijalno podignutim za proizvodnju izdanaka (ima detaljno MPB br.7 1979, str.41.).
3. 18. Sorte
U svetu je dosada stvoreno oko 1000 sorti malina razliitih privredno-biolokih
osobina od kojih je veliki broj davno iezao iz proizvodnje. Gajene sorte potiu od 4
vrste malina: evropske crvene maline (Rubus idaeus ssp. Vulgaris Arrhen), maljave
amerike maline (Rubus idaeus ssp. Strigosus Mch), crne kruplolike maline (Rubus
occidentalis L.) i purpurne maline (Rubus meglektus Peck.). Istorija uvoenja maline
u kulturu datira od davnina. Ona je bila poznata Rimljanima i Grcima, ije su plodove
koristili ne samo za ishranu ve i za spravljanje lekova. Masovnije gajenje u Evropi
poinje sredinom 16. veka. U naoj zemlji ona je poela sistematski da se iri krajem
19. veka preko introdukovanih sorti iz Nemake i Francuske.
U ranocvetajue sorte spadaju: maling promis, septembar, malboro (Valjevska
malina).
U poznocvetajue sorte spada norfordski xin. Sorte maline su razliitog
stepena samooplodnosti. Sorte maline za masovno gajenje: engleske sorte malling
promis (rana sorta)- Valjevo i aak i malling eksploit, amerika sorta vilamet,
domaa sorta gradina.

3. 19. Opravdanost
Zahvaljujui prirodnim uslovima za uspevanje gustoj sadnji, pravilnoj ishrani,
rezidbi i odrzavanju zemljita, kao i uspenoj zatiti, u pojedinim krajevima prinosi od
20 i vie tona kvalitetnih plodova maline po hektaru postali su uobiajeni. Poslednjih
godina privredna vrednost maline se naglo poveala, jer se u raznim vidovima izvozi
u velikim koliinama. Prednosti gajenja maline u odnosu na druge voke ogledaju se
u tome to prorodi rano, ve u drugoj godini, a u treoj daje pun rod. Uz pravilnu
agrotehniku zasad maline se moe ekonomski opravdano koristiti 10-12 god. tete
od mraza, vetra i grada znatno su manje i ree. Malina ima niz preimustava u
odnosu na druge vone kulture koje se ogledaju u sledeem: zadovoljava se i neto
slabijem zemljitem kao i loijim klimatskim uslovima, lako se i jednostavno gaji, raa
brzo i redovno svake godine, rizik u proizvodnji je manji nego kod krupnog voa,
radna snaga mogu da budu i deca i stariji ljudi, sazreva posle jagode ime se
omoguava dobar raspored radne snage.
3. 20. Korisnost
Plodovi imaju izvanredan ukus i aromatian miris zbog ega se koriste u
sveem stanju. U industrijskoj preradi ovo voe je veoma traena sirovina za
proizvodnju sokova, sirupa, elea, slatka, vonih vina i xemova. Ne treba zaboraviti
da je malina izvrsna medonosna biljka zbog dugog perioda cvetanja, od 20-35 dana,
zbog ega se moe preporuiti za gajenje na manjim povrinama u domainstvima.
3. 21. Plod
Plodovi maline bogati su raznim organskim jedinjenjima: kiselinama, taninima,
pektinima, eerima, vitaminima i mineralnim materijama, pre svega magnezijumom i
gvoem. Plod maline je zbirna kotunica, kotunica je sona i obino crvene, ute ili
crne boje. Teina ploda sortne maline kree se od 1,7-8,4 g a ree i do 12 g. Plodovi
sazrevaju od poetka druge dekade juna do kraja prve dekade jula, u zavisnosti
prvenstveno od sorte.
3. 22. Primena
Od posebnog je znaaja u ishrani osoba obolelih od raznih kardiovaskularnih
bolesti i rekonvalescenata, kao i u ishrani dece. Lie maline koristi se i u
farmakologiji.
3. 23. Berba
Malina sazreva postepeno u zavisnosti od sorte i vremenskih prilika zbog ega
se berba obavlja u vie navrata (6-10) i traje oko 3-4 nedelje. Malina se bere kada su

plodovi potpuno zreli i vrsti po mogustvu po hladovini. Koliina plodova koja se

moe nabrati za sat ili dan zavisi od sorte, krupnoe i umenosti beraa. Obino se
za osmoasovno radno vreme nabere 30-60 kg. Prilikom berbe maline se sortiraju
prema zrelosti, krupnoi i kvalitetu plodova. Malina se pakuje ve prilikom berbe u
posebnu ambalau male zapremine i teine koja je uz to jeftina i pogodna za
transport. Malinu je neophodno odmah prevesti do krajnjeg kupca ili smestiti u
hladnjau.

4. PLANIRANI RADOVI U PROIZVODNJI SADNOG MATERIJALA

4. 1. RADOVI PRI FORMIRANJE MATINJAKA ZA POTREBE PODIZANJA

ZASADA

priprema zemljita u redove (razmak izmeu redova 3 m, razmak u redu 1 m)

jesenja sadnja elitnog sortnog materijala (reznica)

proleno orezivanje biljaka na visinu od 20 cm sa najmanje jednim razvijenim

pupoljkom

vaenje matine biljke sa 2-3 izdanka na kraju prve vegetacije

vaenje iz matinjaka svih izdanaka na kraju druge vegetacije, njihovo klasiranje i

trapljenje

grabuljanje matinjaka

nega matinjaka (ubrenje stajnjakom ili NPK mineralnim ubrivom)

4. 2. PLANIRANI RADOVI PRI FORMIRANJU PLANTAE - ZASADA

Obrada zemljita za jesenje saenje (oranje na 15-20 cm dubine)

ubrenje organskim i mineralnim ubrivima

orezivanje ila pred saenje

formiranje palirnog sistema, sistem ive ograde sa izolovanim bunovima (red od

reda 2,5 m; razmak izmeu biljaka u redu 0,25 m; sadnja 1-2 izdanka u sadno
mesto)

nega zasada (maliranje, navodnjavanje, ubrenje kompleksnim ubrivima i

zatita od bolesti i tetoina

orezivanje i proreivanje izdanaka

skraivanje izdanaka na dva-tri pupoljaka u prvoj godini posle sadnje

proleno orezivanje izdanaka u drugoj godini nakon sadnje

letnja berba plodova

jesenje proreivanje maline

5. EKONOMINOST PROIZVODNJE

5. 1. EKONOMSKA KALKULACIJA PROIZVODNJE U MATINJAKU

Raun rentabilnosti proizvodnje maline (matinjak)
ukupan prihod
ukupni trokovi
bruto dobit
- trokovi trokovi nege i ubrenja (+40%)

5000
2520
2880
620

10

1870

neto dobit
trokovi

varijabilni trokovi

sirovine i repromaterijal
usluge sa karakterom
proizvod.
nematerijalni trokovi
trokovi nege
porez na dobit
neto dobit

330
120

uee

fiksni trokovi

neto
dobit

1350
720
620
1170
24%

1970
39%

1870
1870
37%

Ekonomska kalkulacija proizvodnje u plantai ( 1 hektar)

TROKOVI
trokovi mehanike obrade zemljita (10 dnevnica x60)
manufakturni trokovi ukljuujui i letnju berbu (160 dnev. x
7,5trokovi za repromaterijal (2 x 16.000 kom x 0,05)
- trokovi trokovi nege i ubrenja (+40%)
UKUPNO

600
1020
1600
1942
5162

DOBIT
proizvedena koliina malina
cena 1 kg
UKUPNO

10.000 kg
0,75
7500

Raun rentabilnosti proizvodnje maline (plantaa, prva godina)

trokovi

varijabilni trokovi

fiksni trokovi

neto dobit

11

sirovine i repromaterijal
usluge sa karakterom
proizvod.
nematerijalni trokovi
trokovi nege
porez na dobit
neto dobit

uee

1600
600
700
1455
1440

4195
56%

500
175,5
2775,5
37%

527,25
7%

Raun rentabilnosti proizvodnje maline (II - IV godina)

trokovi
sirovine i repromaterijal
usluge sa karakterom
proizvod.
trokovi nege
porez na dobit
uee

varijabilni trokovi

fiksni trokovi

neto dobit

1089,5
1089,5
15%

2268,5
2268,5
43%

1240
942
3142
42%

www.maturski.org

12