Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet Mihajlo Pupin

Zrenjanin

SEMINARSKI

Predmet:

RAD

Modelovanje i simulacija

Tema:
Ogledna sredstva u nastavi tehnikog
obrazovanja

Profesor:

Student:

dr Branislav Egi

Kokai Robert

Zrenjanin, 18. 12. 2005

Sadraj

Elektrotehnika u osmom razredu

Problemi u nastavi tehnikog obrazovanja...........................................3
Cilj tehnikog obrazovanja....................................................................3
Pristup nastavi na nov nain.................................................................4
Zakljuak..............................................................................................7
Praktina izvedba oglednih sredstva iz elektrotehnike
Elektroskop...........................................................................................8
Kondenzator..........................................................................................9
Generator statikog elektriciteta..........................................................10
Elektrostatini motor............................................................................11
Model elektromotora.............................................................................12
Zvuna karta kao instrument................................................................14
Literatura..............................................................................................15

Elektrotehnika u osmom razredu

Problemi u nastavi tehnikog obrazovanja.
U osmom razredu operativni zadaci tehnikog obrazovanja su da uenici:
uspostave vezu sa srodnim sadrajima iz fizike,
upoznaju podsisteme elektroenergetskog sistema,
steknu pojam o distribuciji elektrine energije,
upoznaju elektroinstalacioni materijal i elemente prema standardima navedenih
elektromaterijala,
upoznaju osnovne elektrotehnike simbole,
naue da itaju elektrotehnike eme, a jednostavnije da koriste u praktinom
radu,
steknu osnovna praktina znanja i umenja u sastavljanju el. strujnih kola,
upoznaju osnovne delove elektrotermikih i elektrodinamikih aparata i ureaja u
domainstvu,
naue da pravilno koriste elektrine ureaje i aparate i da otklanjaju manje kvarove
na navedenim elektrinim ureajima,
upoznaju osnovne elektronske elemente,
naue simbole i eme u elektronici,
shvate principe rada telekomunikacionih i audiovizuelnih
steknu navike pravilnog korienja i odravanja elektronskih ureaja
naue da ematski predstavljaju pojedine elektrine ureaje i instalacije,
razvijaju konstruktorske sposobnosti izradom i sklapanjem modela elektrotehnikih
i elektronskih ureaja i aparata prema odgovarajuim emama.
Kako vidimo, gradivo je dosta opirno i uenici se susreu sa gomilom za njih
nepoznatih pojmova. Ba zbog toga treba materijal uiniti to lakim za razumevanje.
Meutim uspena realizacija ima dve ogromne prepreke:
1. U tehnikom obrazovanju odmah na poetku nastavne godine poinjemo sa temom
o proizvodnji i distribuciji elektrine energije. Tu poinje problem , jer u fizici tek
kasnije poinju da ue osnove elektrotehnike, a u praksi odmah koristimo sledee
pojmove:
osnovne elektrine veliine ( napon, struja, otpor)
jednosmerna struja
naizmenina struja
viefazni sistemi
transformator
elektrina snaga itd.
To je svojevrstan ok za decu, jer odmah baratamo sa ovim pojmovima kao da su oni
mali elektriari. Stvarnost je drugaija: gradivo se nabuba i prolazi dosta vremena do
formiranja prave slike u njima o ovim pojmovima i da ih i oseaju.
2. U manjim kolama (uglavnom seoskim) je opta pojava nedostatak oglednih
sredstava iz fizike. Na primer, u koli gde ja predajem, oprema koja je ostala u proseku
je stara preko 30 godina, i u oajnom je stanju. Vri se frontalna nastava, predmet se
svodi na reavanje zadataka bez izvoenja ogleda i eksperimenata. Kao rezultat u
uenicima se stvara odbojnost tipa: ovo je suvie komplikovano za mene i gubi se
motivacija za uenje ovog predmeta.

Cilj tehnikog obrazovanja

ta nam je cilj to znamo: iriti samostalan rad uenika. Uenje je individualni
proces. Nastavnik ima velik uticaj, usmerava uenika, ali ipak uenici su oni, koji to
izvravaju. U savremenoj nastavi treba se truditi, da u prvi plan doe samostalan rad u to

veoj meri, a pasivno uenje primeniti to manje. Tehniko obrazovanje nudi optimalne
uslove za to. Samostalan rad je prisutan na raznim poljima van kole u raznim oblicima
hobi delatnosti. Tehniko obrazovanje treba da donosi na povrinu takvo interesovanje i
treba da ih usmeri da u slobodno vreme bave se i prirodno-naunim pitanjima. Treba im
dati zadatke, da budu aktivni i manuelnim i u umnim delatnostima, uzei u obzir i njihove
godine.
Samostalnost je vana polazna taka za eksperimentisanje. Rastua otvorenost
zahteva vie i vie kontruktivnih elemenata. Krajnji cilj je da se uenici identifikuju sa
ciljevima obrazovanja, da samostalno pronalaze naine moguih oblika eksperimenata.

Pristup nastavi na nov nain

Ako sve gore navedene probleme i ciljeve analiziramo, dolazimo do sledeeg zakljuka:

1. U sklopu predmeta tehnikog obrazovanja treba odmah objasniti osnovne pojmove

iz elektrotehnike
2. Iskoristiti sve blagodeti Interneta
3. Treba i u praksi primeniti stalno ponavljanu parolu: Raskinimo sa tradicionalnim
nainima uenja
Reenje svih ovih problema su sasvim novi pristupu u nastavi:
a.) Vebe
Uinimo fiziku i preko njega i elektrotehniku lakim, shvatljivim predmetom! Uenici
lake dolaze do novih saznanja ako su teorija i praksa tesno povezana i ako primenom
interesantnih oglednih sredstava budimo u njima prirodnu znatielju. Odmah na poetku
godine treba uraditi vebe pomou kojih uenici mogu da steknu uvid u osnove
elektrostatike i elektromagnetike.
U prvom koraku uenici treba sami da naprave jednostavna ogledna sredstva, i
odmah ih iskoristiti za razumevanje osnovnih pojmova.
Moemo uraditi veoma interesantne stvari koristei obine predmete iz domainstva kao
to su plastine flae, alu folija, komad ice, konac, baterija itd. Plastine flae su veoma
pogodne jer:

stoje na raspolagenje u razliitim oblicima

male su mase, ipak su vrsti
ne lome se
mogu da izdre velik pritisak
mogu se lako i brzo obraditi: sei, buiti; ponekad je dosta primeniti od alata
samo obine makaze
ogledna sredstva pravljena od njih ne deluju strogo, ali su ipak funcionalni
estetski odgovaraju

Zavisno od zadatka, uenici rade samostalnostalno ili u manjim grupama.

U drugom koraku moemo izraditi modele veoma jednostavnih elektrinih ureaja.
Ovaj nain suoavanja sa fizikom daje odline rezultate: deca ih ponosno pokazuju
drugovima i roditeljima.
U treem koraku treba na asu samo opisati kako se postavlja eksperiment ili
model nekog , traiti od uenika prognozu ta e se desiti po njihovom miljenju. Ove
vebe rade samostalno kui, i mogu da provere tanost njihovih pretpostavki.
Posle pokazivanja svakog eksperimenta treba da sledi objanjenje pojava. Treba
uenike usmeriti da analitiki razmiljaju, jer su skloni da zakljuke donose spontano i
brzopleto. Zato esto nalaze
vie i kontradiktorna tumaenja
iste pojave. Ovi
eksperimenti su vani didaktiko-metodoloki alati, koji donose na povrinu manjak
znanja, ali koji istovremeno i podstiu ih da nadoknade i dopune to znanje.
b.) Internet

Poveimo fiziku, tehniko obrazovanje i informatiku! Moe se rei da na polju

raunarske tehnike stanje u poslednje vreme se poboljalo. Poslednjih godina kole su i
kupile kompjutere i dobile polovne brand name kompjutere klase PII i PIII. Wireless Internet
je rasprostanjen i skoro da nema mesta gde nema irokopojasnog pristupa. Meutim u
praksi situacija je malo drugaija: u institucije je dospeo samo hardver, ali ne i nastavnici,
koji znaju da iskoriste svu tu mogunost. Izlaz iz ove situacije je doobuka nastavnog
osoblja. Za nastavnike pojava u informatike u kolama je nov izazov i promena uloge:
postaje moderator, pomae uenicima u pronalaenju informacija, njihovom sreivanju i u
reavanju nedoumice oko toga da li je naena informacija validna ili nije. Ta nova uloga u
koju su dospeli ili dospee nastavnici donee jo neke neke nove situacije: esto uenici
bre dolaze do informacija nego oni. Zato ako hoe budu u trendu, i sami moraju dosta
vremena provesti na netu, stalno traei nova nalazita, izvore!
Po mom iskustvu, dosad Internet se koristilo samo na asovima informatike. aci
uglavnom koriste za surfovanje, pronalaenje i razmenu mp3 muzike, igre, etovanje. Bilo
im je udno i iznenaujue, da emo as TO drati u kabinetu za informatiku, i bacili su se
sa neverovatnim elanom na posao. Da se odri tempo nastave, nastavnik mora i sam da
obie pre asa te stranice, da bi mogao usmeriti uenike u eljeni smer, i da ne dozvoli da
razlutaju na sve strane.
Ukucavajui odgovarajuu kljunu re u pretraiva, moe se nai neverovatno
puno stranica o elektrotehnici; opise elektrinih pojava, Flash animacije, Java aplete,
testove za proveru znanja. Uenici rado prihvaaju ovaj nain uenja, jer u simuliranim
strujnim krugovima mogu menjate parametre bez opasnosti da neto pokvare, i na ovaj
nain im se poveava samopouzdanje . Na lokaciji: http://www.walter-fendt.de/ph14yu/
ima izuzetno korisnih Java apleta iz cele fizike, i to nije sporedno u naoj viejezinoj
sredini, da se moe podesiti i srpski i maarski jezik. Ponuda je impresivna:

Na primer u naem sluaju ovako izgleda prikaz rada generatora:

Zakljuak
Ovaj nain pristupa shvatanju osnova elektrotehnike u praksi daje odlian rezultat:
ako uenici shvate osnovne pojmove, bre se napreduje sa gradivom. Dobar primer je za
to transformator; ako su u sebi rasistili osnovne pojmove o naizmeninoj struji i
promenljivom magnetnom polju, onda im je veoma lako shvatiti i kompleksne sisteme,
kao to je proizvodnja i distribucija elektrine energije. Veoma dobri su efekti i u uenju
fizike:
sami mogu napraviti ogledna sredstva, ili ve imaju od ranije
kod uenja sloenijeg gradiva ve imaju temelje
reavanje zadataka im je lake, ne barataju samo sa suvim brojevima, nego imaju
manje ili vie istiju sliku o elektrinim pojavama
Sada u opisati nekoliko vebi kao primer, kako moemo na jednostavan i brz nain
napraviti jednostavna ogledna sredstva ili model nekog ureaja. Ove vebe su ideje dr.
Hans-Joachim Wilke-a a profesora na fakultetu u Drezdi, meunarodnog strunjaka za
metodiku nastave fizike.

Praktina izvedba oglednih sredstva iz elektrotehnike

Elektroskop

Elektroskop slui za pokazivanje prisustva statikog elektriciteta. Kada kuglicu na vrhu

dodirnemo sa nekim predmetom koji je naelektrisan, trake se razdvajaju, jer tela koji
imaju isti naboj se odbijaju. Predmet moe da bude ealj, lenjir koji smo trljanjem doveli u
stanje naelektrisanosti. Moe se eksperimentisati sa raznim materijalima. to vie puta
dodirnemo kuglicu, listovi se razdvajau vie i vie. Veliinu elektrinog naboja moemo
proceniti na osnovu razmaka izmeu listova .
Potreban materijal:
plastina flaa
komad malo deblje ice
alu folija
konac
lepak
ep flae probuimo da ica tesno proe preko njega. Duinu tako treba izmeriti,
da iz epa gore viri oko 5cm, a dole da bude u sredini flae. Na spoj moemo staviti i malo
lepka, da bude jai, i da sprei pomeranje ice. Od komadia alu folije guvanjem
napravimo kuglicu prenika 2 cm i privrstimo na gornji kraj ice. Na donji kraj koncem
veemo dve alu trake duine 7 cm. Vano je da vazduh u flai bude suv, zato pre
zatvaranja treba staviti ili na sunce, ili na neko grejno telo. Da poveavamo osetljivost,
moemo iskoristiti elektrini influenciju: na spoljanju povrinu treba zalepiti etvrtaste
folije u visini traka, spojiti ih se jednim tankim komadom i uzemljiti.
Ovim smo napravili veoma jednostavan i funkcionalan elektroskop od obine
plastine flae.

Kondenzator

Kondenzator slui za skladitenje elektrinih naboja. Sastoji se od dve metalne

elektrode, i izolatora izmeu njih.
Potreban materijal:
plastina flaa
komad malo deblje ice
alu folija
konac
lepak
Obloimo plastinu flau spolja i iznutra sa alu folijom, tako , da visina folije bude 5
cm ispod grla flae. Lepiti na spoljanju povrinu nije teko, to e biti spoljanja elektroda.
Lepljenje na unutranju povrinu zahteva strpljenje i vete ruke. Prvo treba naneti lepak
po unutranjosti flae, zatim formirati cev od jedne okrugle folije (to ide na dno), paljivo
ugurati i razmestiti na dno. Od folije koja ini oblogu zida isto treba prvo napraviti cev,
polako ugurati i lagano razmotati (ako je to suvie teko za neke uenike oni mogu koristiti
vodu kao unutranju elektrodu). Izvod unutranje elektrode se sastoji od jedne due ice
koja gore viri iz epa oko 5 cm a dole skoro dodiruje dno. Na donji kraj kanapom veemo
tanku traku od folije, tako da dodiruje dno. Spoj na epu i tu treba zalepiti, a na gornji kraj
ice fiksirajmo kuglicu prenika 2cm napravljene od alu folije prenika 2cm.
Zahvaljujui tankim zidovima i velikoj dielektrinoj konstanti plastike, kapacitet
ovog kondenzatora je zadovoljavajui velik. Punjenje elektricitetom moemo vriti i sa
plastinim lenjirom koji trljamo, dodirujemo kuglicu. Ovaj postupak treba ponoviti vie
puta. Ako kratko spojimo elektrode, pranjenje je dobro uoljivo u obliku velike varnice.

Generator statikog elektriciteta

U eksperimentima stalno ima potrebe za generatorom elektrinog naboja. U ovoj

maini iskoristiemo pojavu, da ako materija od plastike (flau) trljamo sa krznom dolazi
do razdvajanja elektrinog naboja. Za pokretanje flae koristimo mali elektromotor iz
deije igrake, kasetofona, itd.,
Potreban materijal:
plastina flaa
alu folija
metalna ipka 3 x 300
osovinica D3 X 40
sivi karton
gumica za tegle
mali elektromotor 6v-12v
lim
daska
per ploa
drvene letvice
lepak
Prvi korak u izradi je postolje. Sa jedne strane letvica izreemo lukove koji odgovaraju
radijusu spoljanjice flae. Privrstimo ih na komad daske tako, da prorezi gledaju gore, a
razmak izmeu njih da bude oko 18 cm. Iseemo lim dimenzije 20 x 8 cm i uzdu savijemo
polukruno da lepo nalegne da plat flae. Iseemo krzno na istu veliinu i zalepimo u
unutranjost lima, zatim donju stranu lima namaemo lepkom i postavimo u utore letvica.
Da flaa ne bi izletela, moramo da napravimo svojevrstan leaj. U per plou izbuimo
otvor malo veeg prenika kao grlo flae (bez epa), tako da flaa moe da se okree u
rupi bez otpora. Visinu otvora odreuje poloaj grla flae kada stavimo u postolje, a per
stoji vertikalno na postolju. Kod sklapanja u otvor na per ploi uvuemo flau, i
privrstimo na postolje pod pravim uglom. Vraamo ep nazad na flau, ali sada, da se ne
odrvrne treba i zalepiti. Remenicu najlake moemo izraditi iz sivog kartona: iseemo tri
prstena, dva veeg prenika i jedan manjeg. U sredini svakog moramo napraviti kruni
otvor prenika koji odgovara spoljanjem promeru epa. Kod sklapanja zalepimo na ep
vei prsten , pa manji i opet vei prsten. Naravno, srednji prsten treba namazati i sa obe
strane, da zajedno formiraju jednu remenicu. Za dra etkica koristimo metalnu ipku,
koju treba tako staviti u gornji deo per ploe da bude paralelna osi flae i iznad nje oko3
cm. Na drugi kraj ipke, koja je izvod, stavimo alu kuglicu prenika 2 cm. etkice pravimo
od alu folije: dui komad privrstimo na ipku i sa donje strane zaseemo na svakom
santimetru. Kao pogonski kai koristimo gumicu za tegle. Kao pogonski motor je
najpraktrinije koristiti elektromotor iz kasetofona jer na sebi ve ima remenicu. Odnos
prenosa izmeu motora i rotora se odreuje eksperimentalno, zavisno od brzine motora.

10

Trenje izmeu flae i krzna dovodi do razdvajanja naelektrisanih estica. Naboje,

koje su rasporeene na spoljanjoj povrini flae skida etka. Pomou ovog genaratora
moemo lako napuniti na kondenzator.

Elektrostatini motor

Kada je visoki napon prikljuen na dva statora, jedan ima viak elektrona, dok drugi
ima pozitivan naboj. Sitne varnice preskau sa komutatora na folije rotora: ispod pozitivne
etkice i folija na rotoru postaje pozitivna, a ispod negativnog folija postaje nagativna.
Poto isti naboji se odbijaju, a suprotni se privlae, dolazi do okretanja rotora. Ali im se
pomeri rotor, dolazi druga folija ispod etkica, na koju isto tako preskae varnica,
naelektrie se i zbog privlaenja i odbijanja nastavlja se okretanje rotora. Ubrzanje je
kontinualno, prvo je pomeraj rotora lagan a zatim se okree sve bre i bre. Brzina rotora
ipak ne raste do beskonanosti, nego se stabilizuje na izvesnom broju obrtaja zbog
turbulencije, trenja u leaju, itd.
Potreban materijal:
3 plastine flae
alu folija
drvena palica
licnasta ica
daska
lepak
Iseemo dno flae koja e biti rotor. U sredini epa napravimo malu rupicu. Jedan vrh
palice naotrimo , drimo vertikalno, i stavimo na njega bocu tako, da otar vrh ue u
rupicu na epu. Treba zarotirati rotor i proverimo da li se okree lako. Ovaj leaj
moramo precizno da izradimo, jer direktno utie na brzinu okretanja. U centar postolja
izbuimo rupu, tu zalepimo tup kraj palice to e biti osovina rotora. Na flau koja e
biti rotor zalepimo tri folije. Duinu moramo tako izmeriti, da od gornjeg i do donjeg
kraja flae ostane oko 5 cm. irinu treba precizno izraunati; kad ih sve zalepimo,
izmeu njih mora da bude razmak od 1,5 cm. Oba statora treba obloiti folijom, tako
da stoje na istoj visini kao na rotoru. Kad ih lepimo za postolje, razmak do rotora treba
da bude najvie 2 cm. etkice pravimo od licnaste ice. Na statorima pravimo male
otvore i tu uvuemo icu (vidi sliku!) i selotejpom privrstimo, ali treba paziti da
kontakt sa folijom bude dobar. Na drugom kraju ice razdvojimo licne i pojedinano ih
nametamo, tako da budu to blie rotoru, ali da ne dodiruju.

11

Model elektromotora
Ovaj elektromotor moemo napraviti za pet minuta, veoma je atraktivan i potpuno
funcionalan.
Potreban materijal:
baterija 1,5V
0,5 m lak ice 1 mm
magnetna brava
dve spajalice
selotejp
Izrada elektromotora:

12

1. Prvo treba izraditi rotor. Na nain prikazan na

slici napravimo 10 namotaja. Ne treba suvie
stegnuti, da bi mogli da skinemo i treba ostaviti
oko 10 cm dugake izvode.

3. Iz magnetne brave treba izvaditi magnet i

zalepiti uzdu na telo baterije.

2. Sad krajeve treba nekoliko puta obmotati

oko kalema, da dre zavoje. Odseemo viak
ice tako da ostane samo 2 cm i ispravimo
krajeve da da zamisljena osa koju formiraju
prolazi kroz centar kalema. Kad stavimo
kalem na stol, sa izvoda treba skinuti izolaciju
, ali samo sa polovine zamiljenog plata.

4. Od spajalice pravimo drae rotora

savijanjem u prikazani oblik.

5. Selotejpom zalepimo izvode na bateriju.

6. Stavimo rotor na dra i ..radi!

13

Zvuna karta kao instrument

Na Internetu moemo pronai i simulacije raznih instrumenata. Od hardvera treba
imati neki stariji raunar koji ima zvunu karticu. Pomou ovih programa moemo
napraviti signal generator, spekrum analizator i osciloskop. Jedan od takvih programa je
Virtins Sound Card Instrument, koji moe da simulira sva tri instrumenta. Za nastavne
svrhe osciloskop je posebno vaan: pomou njega vizuelno moemo videti elektrine
pojave. Moe imati veliku ulogu objanjavanju razlike izmeu jednosmerne i naizmenine
struje, mogu se pokazati razni talasni oblici, itd.

14

Literatura
-

http://www.walter-fendt.de/ph14yu/
http://samstag.physik.tu-dresden.de/vortrag.php3?vortrag_id=1
http://www.kfki.hu/fszemle/archivum/fsz0109/wilke.html
http://www.sulinet.hu/tart/cikk/Rab/0/28096/1
http://www.virtins.com/

15