FAKULTET ZA TEHNIKE

STUDIJE
GRAEVINA

ISTORIJAT IT-a
SEMINARSKI RAD IZ
INFORMATIKE I

Profesor: Doc. dr. Hadib Salki

Student: Amir Purivatra

Asistent: Aljo Deli

Travnik, novembar, 2014.

Sadraj:
1.UVOD..................................................................................................................................1
2. TA JE IT I IME SE BAVI.............................................................................................2
3. ISTORIJAT IT....................................................................................................................3
3.1 PREMEHANIKI PERIOD ...................................................................................3
3.2 MEHANIKI PERIOD.............................................................................................4
3.3 ELEKTROMEHANIKI PERIOD...........................................................................6
3.4 ELEKTRONSKI DIO...............................................................................................7
3.4.1 PRVA GENERACIJA RAUNARA....................................................................8
3.4.2 DRUGA GENERACIJA RAUNARA..............................................................10.
3.4.3 TREA GENERACIJA RAUNARA................................................................11
3.4.4 ETVRTA GENERACIJA RAUNARA..........................................................12
3.4.5 PETA I ESTA GENERACIJA RAUNARA...................................................13
4 ZAKLJUAK...................................................................................................................16
5. LITERATURA.................................................................................................................17

1. UVOD
Informaciona tehnologija (IT) se, od strane Amerike asocijacije za informacione
tehnologije, definie kao "izuavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrka ili
upravljanje raunarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i
hardverom". IT koriste raunare i raunarske programe da konvertuju, uskladite, tite,
obrade, bezbjedno alju i primaju informacije.
Termin "Informaciona tehnologija" esto obuhvata i znatno ire polje oblasti tehnologije.
Sve one aktivnosti kojima se IT profesionalci bave, od instalacija aplikativnih programa do
projektovanja sloenih raunarskih mrea i informacionih sistema. Neke od tih aktivnosti
su: umreavanje i inenjering raunarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka,
kao i upravljanje i administracija informacionim sistemom.
Informaciona tehnologija je opti termin koji opisuje tehnologiju koja pomae proizvodnji,
manipulaciji, skladitenju, komunikaciji i distribuciji informacija.
Prvi koji je upotrijebio termin "Informacione tehnologije" je bio Dim Domsik iz
Michigena i to novembra 1981. godine.U to vrijeme Domsik je radio kao raunarski
menader u auto industriji. Termin je upotrebio kako bi modernizovao do tada korieni
obrada podataka.

2.TA JE IT I IME SE BAVI

Informaciona tehnologija (IT) je nauna disciplina koja se javlja krajem prolog vijeka sa
prelaskom drutva iz industrijskog u informatiko doba.Izuzetno se brzo razvija i iri se
njena upotreba, sa neprekidnim pojavljivanjem novih tehnologija.Ima ogroman uticaj na
drutvo u svim njegovim aspektima.Teko je dati tanu definiciju informacionih
tehnologija ali slobodno moemo rei da taj termin obuhvata sve oblike tehnologija koja se
koristi za kreiranje uvanje i razmjenu informacija u razliitim vidovima kao to su
poslovni podaci, govor, slike, zvuk, multimedija i dr.
Informaciona tehnologija (IT) se od strane Amerike asocijacije za informacione
tehnologije, definie kao izuavanje, dizajn, razvoj, implementacija i podrka ili
upravljanje raunarskim informacionim sistemima (IS), softverskim aplikacijama i
hardverom. IT koriste raunare i raunarske programe da konvertuju, uskladite, tite,
obrade, bezbjedno alju i primaju informacije. Termin Informaciona tehnologija esto
obuhvata i znatno ire polje oblasti tehnologije. Sve one aktivnosti kojima se IT
profesionalci bave, od instalacija aplikativnih programa do projektovanja sloenih
raunarskih mrea i informacionih sistema. Neke od tih aktivnosti su: umreavanje i
inenjering raunarskog hardvera, dizajniranje softvera i baza podataka, kao i upravljanje i
administracija informacionim sistemom.
Informaciona tehnologija je opti termin koji opisuje tehnologiju koja pomae proizvodnji,
manipulaciji, skladitenju, komunikaciji i distribuciji informacija.
Informaciona tehnologija (IT) se bavi poboljanjem razliitih ljudskih napora u rjeavanju
problema kroz projektovanje, razvoj i korienje tehnoloki zasnovanih sistema i procesa
koji poboljavaju efikasnost. U idealnom sluaju, to se postie kroz obraanje panje na
informacione potrebe ljudi u rjeavanju problema i zadataka, u pruanju tehnike podrke,
ukljuujui raunarske sisteme zasnovane na hardveru i softveru i procese u vezi, koji
pomau u ovim zadacima.
Na poetku informacionog doba vodilo se rauna o korienju novih tehnologija za
podrku kancelarijskim poslovima.Danas informaciona tehnologija se vie bavi
umreavanjem, internetom i njenom sposobnou da informacije pretvori u znanje.

3.ISTORIJAT IT
U razvoju informacionh tehnologija postoje etri perioda
1) premehaniki
2) mehaniki
3) elektromehaniki i
4) elektronski
3.1 PREMEHANIKI PERIOD
Premehaniki period obuhvata period od 3000 P.N.E 1450 N.E.
Prva prava sredstva za raunanje nastala u Mesopotamiji i Egiptu i bila su poznata pod
nazivom Abakus (grk. bax=ploa pokrivena prainom). Sastojala su se od ploe sa
urezanim ljebovima po kojima su mogli da klize kamenii. U 13. veku u Kini je izvreno
unapreenje abakusa tako to su ljebovi zamenjeni icama na koje su nanizani kamenii.
Time je mogao da slui kao sredstvo za izvoenje jednostavnih raunskih operacija. Dalje
unapreenje abakusa se izvrili Japanci u 17. veku omoguivi izvravanje mnogo
sloenijih radnji.

ABAKUS

3.2 MEHANIKI PERIOD

Mehaniki period obuhvata period izmeu 1450. i 1840. godine.
Ovaj period su obiljeila raunska sredstva ije su komponente funkcionisale na
mehanikim principima. U skoro 4 veka pojavio se veliki broj ovih sredstava koji su imali
za cilj efikasnije obavljanje kako jednostavnih tako i sloenih raunskih operacija.
Francuski naunik Blez Paskal (1623-1662) je projektovao prvu mehaniku mainu za
raunanje nazvanu Pascaline.

PASCALINE
Sastojala se od niza brojanika koji su se pomerali uz pomo tokia i pera. Ova maina je
mogla da sabira i oduzima osmocifrene brojeve.
Nemaki matematiar i filozof Gotfrid Vilhelm fon Lajbnic je unapredio Paskalovu
raunsku mainu 1673. godine.

LAJBNICOVA MAINA
Njegov koncept je mogao da sabira, oduzima, mnoi i dijeli brojeve koji su imali izmeu 5
i 12 cifara.

Engleski profesor matematike na Univerzitetu Kembrid arls Bebid je 1832. godine

napravio prototip maine koju je nazvao diferencijska maina po jednoj metodi reavanja
jednaina. Diferencijska maina je imala namjenu vrenja osnovnih operacija ali i
mogunost izraunavanja kvadrata i kubova estocifrenih brojeva.

DIFERENCIJSKA MAINA
Maina je funkcionisala na principu zupanika i poluga i pokretana je runo.
Najvei znaaj Bebidove maine je mogunost izraunavanja iz dva koraka pri emu je
bilo mogue prenijeti rjeenja iz prvog koraka u naredni.
Analizirajui diferencijsku mainu Bebid je 1833. godine shvatio da ima ogranienu
upotrebu zbog ega je projektovao novu mainu opte namjene nazvanu analitki maina.
Analitika maina je posjedovala dio koji nazvan memorija i koji je mogla da uva do 100
brojeva. Zbog principa funkcionisanja Bebidova analitika maina se smatra preteom
savremenih raunara. Na alost, Bebid nikad nije realizovao svoju ideju do kraja.

ANALITIKA MAINA

3.3 ELEKTROMEHANIKI PERIOD

Elektromehaniki period obuhvata period izmeu 1840.godine i 1939. godine.
Razvoj industrije krajem 19. veka zahtjevao je sloeniju obradu podataka. Otkrie
elektrine energije i razvoj elektrotehnike omoguio je razvoj raunarskih sredstava koji su
elektrotehnike komponente kombinovali sa mehanikim komponentama.
Vano otkrie za projektovanje savremenih raunara je bio koncept binarnog sistema
postavljenog od strane irskog naunika Dorda Bula (Bulova algebra).
Godine 1884. Amerikanac Herman Holerit je patentirao mainu za tabeliranje pomou
buenih kartica ime je omogueno brzo oitavanje podataka. Holerit je zatim osnovao
kompaniju koja je bila pretea IBM-a.
Konstruktor prvog elektromehanikog raunara bio je Hauard Ejken koji je u Holeritovu
mainu sa buenim karticama implementirao zaboravljeni Bebidev koncept programabilne
raunske maine. Ceo projekat je bio finansijski i struno potpomognut od strane IBM-a i
rezultirao je konanom realizacijom 1944. godine. Maina je dobila naziv ASCC
(Automatic Sequence Controlled Calculator). Maina je bila duga 17 metara, visoka skoro
2,5 metra. U mainu je bilo ugraeno 800 km ice, 750 000 dijelova i 3 miliona elektrinih
spojeva.

ASCC

3.4 ELEKTRONSKI PERIOD

Elektronski period obuhvata period od 1939 godine do danas.
Razvoj raunara sainjenih od elektronskih komponenti je poeo neposredno pred 2.
svetski rat. Meutim, razvoj samih elektronskih komponenti koje su uz izvesnu
modifikaciju i prilagoavanje inile elektronske raunare poeo je znatno pre, poetkom
20. veka.
U najznaajnija otkria u oblasti elektronike spadaju otkrie elektromehanikog logikog
kola koje je patentirao Nikola Tesla 1903. godine, zatim elektronska 7 vakuumska cijev
konstruisana od strane naunika Li de Foresta 1906. godine i flip-flop elektronskog kola
konstruisan 1919. godine.
Drugi svetski rat je predstavljao i tehnoloki rat sukobljenih strana zbog ega su veliki
pomaci u raunarstvu napravljeni upravo u tom periodu.
Posle drugog svetskog rata dolazi do daljeg razvoja raunarske tehnike.
Era savremenog raunarstva se dijeli na est perioda, koje popularno zovemo generacija
raunara. Osnovni kriterijum za podjelu predstavlja tehnologija izrade elektronskih
komponenti od kojih su raunari konstruisani. Vrlo esto se u literaturi ove komponente
nazivaju i logiki elementi.

3.4.1 PRVA GENERACIJA RAUNARA

To je period izmeu 1939 i 1958 godine.
Raunari prve generacije su koristili vakuumske cijevi kao logike elemente. Osnovni
nedostaci vakuumskih cijevi su: troe mnogo elektrine energije, nepouzdane (esto se
kvare), zauzimaju mnogo prostora i skupe su.
Ovi raunari su kao ulazno/izlazne ureaje najee koristili buene kartice, papirne i
magnetne trake.
Programiranje se baziralo na korienju mainskog jezika zbog ega je proces
programiranja bio mukotrpan i spor. Tek pri kraju ovog perioda su se pojavili asembleri
koji su omoguili pisanje pomou mnemonikih oznaka. To je uslovilo i pojavu prvih
prevodioca (kompajlera) koji su instrukcije napisane u asembleru prevodile na mainski
jezik razumljiv raunaru.
Najpoznatije kompanije za proizvodnju raunara u ovom periodu su bile: Sperry Rand sa
serijom raunara pod nazivom UNIVAC i IBM.
ENIAC (Electronic Numerical Integrator And Computer)
Don von Nojman je dao osnovne principe arhitekture dananjih raunara. On je napravio
razliku izmeu materijalnog dijela raunara - hardvera i softvera odnosno programskog
dijela raunara.
On 1943., zajedno sa Donom Moklijem i Donom P. Ekertom poinje sa radom na
projektu ENIJAK (ENIAC). Oni su smislili prvi potpuno elektronski raunar koji je radio
na osnovu unapred zadatog programa.
Njegova proizvodnja je poela jo u vreme Drugog svetskog rata, 1943. i bio je u upotrebi
sve do 1955. godine. Zasnivao se na 10-cifarskoj dekadnoj rijei. Teio je 30 tona, sadrao
je 18.000 vakuumskih cijevi, oko 70.000 otpornika i 5 miliona zavarenih spojnica.
Zauzimao je oko 167 metara kvadratnih. Za ulaz i izlaz su se koristile buene kartice.
UNIVAC (UNIVersal Automatic Computer)

Bio je prvi raunar koji je uao u komercijalnu upotrebu. Razvila ga je kompanija koju su
osnovali Don Ekert i Don Moli, konstruktori ENIAC raunara, koji su bili i glavni
dizajneri ovog raunara. Ovo je bio prvi raunar od koga je proizvedeno vie primjeraka.
Ovaj raunar je bio teak oko 13 tona, imao je 5.200 vakuumskih cijevi i obavljao je 1.900
operacija u sekundi. Zauzimao je 35,5 metara kvadratnih prostora. Imao je memoriju na
principu linija za kanjenje, radio je dekadno (koristo je binarno kodiranu decimalnu
aritmetiku), a kao memorijsku jedinicu uveo je magnetne trake.
Prvi UNIVAC raunari su se veoma dugo koristili ak i onda kada su postali tehnoloki
zastarijeli (sve do 1970. g.)

UNIVAC

VAKUMSKA CIJEV

3.4.2 DRUGA GENERACIJA RAUNARA

To je period izmeu 1959 i 1964 godine.
Drugu generaciju raunara obiljeila je primjena tranzistora kao osnovnih logikih
elemenata. Tranzistor je razvijen 1947. g. a njihova primjena u raunarskoj industriji je
poela 1959. godine. Za razliku od vakuumske cijevi koje su funkcionisale na principu
kretanja elektrona kroz vakuum tranzistori su sainjeni od vrstog provodnika. Bili su
mnogo manji po veliini, pouzdaniji, troili manje elektrine enegije a i izrada je bila
znatno jeftinija to je drastino smanjivalo cijenu cijeloga raunara.
Drugo znaajno otkrie koje je obiljeilo ovu generaciju raunara je magnetno jezgro koje
se koristilo kao unutranja memorija. Ovaj ureaj se sastojao od gvozdenih jezgara koja bi
se namagnetisala proputanjem elektrine struje. Osnovne prednosti primjene magnetnih
jezgara je vea brzina od prethodnih rjeenja ali i mogunost uvanja podataka i po
prestanku elektrinog napajanja.
Raunari druge generacije su imali i naprednije rjeenje za trajno uvanje podataka. Iako je
prvi magentni disk konstruisan 1957. godine masovna upotreba je poela sa raunarima II
generacije.
Drugu generaciju raunara je obiljeio i razvoj viih programskih jezika i odgovarajuih
prevodilaca kao to su FORTRAN, ALGOL-60, COBOL, itd. Pojava viih programskih
jezika je oznaila poetak savremenog razvoja softvera.

MAGNETNA JEZGRA

10

3.4.3 TREA GENERACIJA RAUNARA

To je period izmeu 1965 i 1971 godine.
Dalji razvoj se kretao u smjeru sve efikasnijih raunara to je podrazumjevalo sve vei broj
komponenti (tranzistora, otpornika itd). Kako ove komponente nisu bile zanemarivih
veliina a potrebe narasle na nekoliko desetina hiljada istih, proizvoai su se nali u
problemu. Da bi se ovi problemi prevazili, dolo se na ideju da se komponente prave ne
od paria silicijuma ve na paretu silicijuma. Na taj nain su nastala integrisana
elektronska kola poznata kao ip, ime je zapoela era mikroelektronike.
Primjena ipova donijela je itav niz prednosti:
Cijena izrade ipa je znatno manja od cijene izrade tranzistora. Kasnije je tehnologija
izrade ipova postala jo ekonominija i efikasnija.
Meusobno rastojanje elektronskih komponenti je drastino smanjeno pa je i putovanje
elektrona drastino manje ime je postignuta vea brzina raunara,
Veze u integrisanim kolima su mnogo pouzdanije nego kod lemljenih komponenti,
Integrisana kola troe manje elektrine energije i manje se griju,
Raunari postaju manji ime je stvorena mogunost konstruisanja raunara za line
potrebe.

IP

11

3.4.4 ETVRTA GENERACIJA RAUNARA

To je period izmeu 1972 i 1987 godine.
Dalji razvoj tehnologije kretao se u smjeru sve vee integracije integrisanih kola tj. sve
veeg broja integrisanih kola koja su bila obuhvaena jednim ipom.
Razvoj tehnologije integrisanih kola doneo je napredak ne samo u razvoju memorijskih ve
i procesorskih ipova. Tako je 1971. godine u kompaniji Intel konstruisan prvi
mikroprocesor koji je sadrao sve komponente CPU-a na samo jednom ipu.
U domenu razvoja programskih jezika i softvera takoe je bilo znaajnog napretka. Jedno
od najznaajnijih je razvoj programskog jezika C od strane Denisa Riija 1972. godine.
Autor jezika, Denis Rii, i njegov kolega Tomson su kasnije koristili jezik C za pisanje
verzije operativnog sistema UNIX.
Period od poetka posljednje decenije 20. vijeka pa do danas obiljeio je znaajan razvoj
telekomunikacionih mrea i tehnologija. To se posebno odnosi na razvoj interneta i world
wide web-a koji su donijeli potpuno nove tehnike kako u razvoju softvera i hardvera, tako i
savremenog poslovanja.

12

3.4.5 PETA I ESTA GENERACIJA RAUNARA

To je period od 1990 do danas.
Peta generacija je zasnovana na konstrukciji paralelne arhitekture koji omoguavaju
istovremeni rad vie kompjutera (procesora) na rjeavanju odreenog zadatka.
estu generaciju kompjutera (neurokopjuteri) karakterie razvoj neuronskih mrea koje bi
trebalo da istovremeno obrauju veliki broj informacija korienjem vie hiljada
porocesora to bi treblo simulirati rad ljudskoga mozga.
Pregled razvoja mikroraunara, mikroprocesora i novih procesora
1973.g. Intel 8080, 8-bitni mikroprocesor
1975.g. prvo raunar Altair 8800
1976.g. Apple I
1977.g. 32-bitno raunar VAX (DEC), Apple II
1981.g. Operativni sistem Microsoft DOS
1982.g. Intel 80286 poznatiji kao 286 prvi procesor koji je mogao izvoditi programe pisane
za njegove prethodnike
1984.g. Macintosh
1985.g. Microsoft Windows
1985.g. 32-bitni mikroprocesor Intel 386TM sadravao je 275,000 tranzistora i bio je "multi
tasking," tj. mogao je izvravati vie programa u isto vrijeme.
1979-88.g. super raunala CDC - Control Data Corporation (Cyber 203, Cyber 205, Cyber
960)
1972.-85.g. super raunala Cray Research Comp. (Cray-1, Cray X-MP, Cray-2, Cray YMP)
1989. Intel 486TM oznaava stvarni prelazak s raunara upravljanih komandama
operacijskog sustava na raunare upravljana miem ili srodnim ureajima. Imao je ugraen

13

matematiki koprocesor, koji je viestruko ubrzava raunanje kompleksnih matematikih

funkcija
1993. Intel Pentium omoguuje ugradnju "realnog svijeta" u raunar (govor, muzika,
rukopis, digitalna fotografija)
1995. Intel Pentium Pro (aplikacije za 32-bitne servere i radne stanice). Pentium Pro
procesor sadri oko 5.5 miliona tranzistora.
1997. Intel Pentium II sastoji se od 7.5 miliona tranzistora, a dizajniran je za djelotvorno
procesiranje vidio, audio i grafikih podataka.
1998.The Pentium II XeonTM dizajniran je da bi poboljao rad srednjih i jakih servera i
radnih stanica.
1999. Intel Celeron namijenjen je poboljanju programa za trite (igre, edukacija)
1999. Intel Pentium III ima ugraene nove funkcije koje dramatino poboljavaju
svojstva programa za obradu digitalne slike, 3-D prikaza, audio i vidio zapisa,
prepoznavanja govora, to se obilno koristi u kretanju po Internet mrei. U njega je
ugraeno oko 9.5 miliona tranzistora, a koritena je 0.25-mikronska tehnologija.
1999. Pentium III XeonTM poboljava rad servera i radnih stanica. Dizajniran je za
multiprocesorske sustave.
2000. Pentium 4 (filmovi profesionalne kvalitete,TV preko Interneta, vidio, govor i 3D
grafika u realnom vremenu, brzo enkodiranje muzike za MP3. Sastoji se od 42 miliona
tranzistora, a izveden je u 0.18 mikronskoj tehnologiji.
2001. Intel XeonTM namijenjen je za radne stanice s dual-procesorom, te multiprocesorskim serverskim konfiguracijama koje stiu uskoro.
2001. Intel ItaniumTM procesor je prvi u porodici 64-bitnih produkata iz Intela.
Namijenjen je high-end, enterprise-class serverima i radnima stanicama. Nova arhitektura
zasnovanana Explicitly Parallel Instruction Computing (EPIC) design tehnologiji
2002. Intel ItaniumTM 2
2006. Intel isporuuje Montesito- ItaniumTM

serije 9000 dvojezgrani processor koji

udvostruio perfomanse i smanjio potronju za 20%

14

2007. Intel isporuuje Montavale- ItaniumTM 2 serije 9100

2010. Intel isporuuje Tukvila- ItaniumTM 3 serije 9300
2012. Intel isporuuje Pulson- ItaniumTM 3 serije 9500

15

4.ZAKLJUAK
Iz svega navedenog u ovome radu jasno je da informaciona tehnologija predstavlja jednog
od mnogih saputnika ovjeanstva kroz njegovu istoriju.Bez informacione tehnologije na
ivot je skoro nezamisliv.Gdje god da se okrenete oko sebe vidite samo njene
produkte:raunari,laptopi,mobitelii,tableti

,internet,informacije,znanje.Informacione

tehnologije su potpuno promjenile tok ovjeanstva i zavladale svim njegovim segmentima

od industrije,prehrane,zdravstva i kolovanja do zabave. I dalje ga mjenjaju...

16

5.LITERATURA

WIKIPEDIJA-SLOBODNA
ENCIKLOPEDJA.URL:http://sr.wikipedia.org/sr/Informaciona_tehnologija

WIKIPEDIJA-SLOBODNA
ENCIKLOPEDJA.URL:http://en.wikipedia.org/wiki/Itanium

WIKIPEDIJA-SLOBODNA
ENCIKLOPEDJA.URL:http://en.wikipedia.org/wiki/Celeron

17