1.

Obeleja nauno-tehnoloke revolucije - nabrojati

a) Odluujua uloga koja postaje neposredna proizvodna snaga
b) Povezuju se i stapaju nauka i tehnika
c) Stalno se menjaju tehnika i tehnologija i materijali koji se prerauju
d) Menja se uloga oveka u proizvidnom procesu (intelektualizacija rada)
e) Nauka i tehnika ulaze u svako drutveno delovanje
f) Javlja se neprekidan rast produktivnosti i efikasnosti ljudskog rada, smanjujui se
trokovi proizvodnje
g) Podrazumeva revoluciju u obrazovanju kadrova i sistemu obrazovanju u celini
2. Informatika tehnologija pojam
To je itav spektar hadvera i softvera za prenos podataka.
3. Automatizacia pojam
To je kombinacija i intergracija industrijskih procesa upotrebom raznih mehanizama i
ureaja koji deluju automatski pa proizvodnja tee bez zastoja, a predmete rada uopte
ne dodiruje ovek, kontrola proizvodnje se obavlja pomou sistema elektronskih sprava.
4. Robotizacija pojam
To je sistemska i svesna upotreba robota u proizvodnji i reprodukciji materijalnog ivota,
a zatim i u drugim sferama ljudskog delovanja.
5. Biotehnologija pojam
To je nov pravac razvoja nauno tehnolokog progresa (nove sorte u poljoprivredi,
sinteza hormona u stoarstvu, proizvodnja biolokih goriva iz poljoprivrednih otpadaka).
6. Karakteristike razvijene trine privrede nabrojati
a) Vladavina prava
b) Dominacija privatnog vlasnitva
c) Razvijena konkurencija
d) Stabilna konvertabilna valuta
e) Visok nivo tednje
f) Razvijena infrastruktura i ekologija
g) Postojanje politikih i ekonomskih sloboda
7. Fuzija pojam
One su igrale znaajnu ulogu u procesu koncentracije i centralizacije kapitala 80-ih
godina. Jedna firma se u istom poslu javlja i kao prodavac i kao kupac.
8. Ciljevi fuzije nabrojati
a) Jedna kompanija snabdeva drugu komponentima
b) Stvaraju je joint-venture radi otpoinjavanja novog posla
c) Dve firme mogu zajedniki istraivati i raditi na istom projektu
d) Javlja se investiranje u poslovnog partnera
e) Velike firme esto kupuju ili investiraju u male tehnoloki intezivne firme
9. Karakteristike postkapitalistikog drutva nabrojati
a) Visoka tehnoloka povezanost i vrlo brze tehnoloke izmene
b) Velika koncentracija kapitala
c) Izmena strukture radnike klase
d) Znanje i nauno-tehnoloki progres kao strateki resurs
e) Intektualizacija ukupnog rada
f) Internacionalizacija privrede
10.
Ameriki model objasniti
Visoka produktivnost i tenja sa postizanjem linog uspeha. Nema socijalne jednakosti,
obezbeuje se skroman ivot slabijim slojevima stanovnitva. Zasniva se na sistemu
usmene preduzetnike aktivnosti.

11.
vedski model objasniti
Tei se ka smanjenju socijalnih razlika preraspodelom nacilonalnog dohotka u korist
slabijih slojeva stanovnitva. Funkcija obezbeenja visokog standarda i mnogo elementi
ingrastrukture su preneti na dravu.
12.
Istono azijski model objasniti
Odlikuje ga orijentacija na sporiji rast ivotnog standarda stanovnitva u odnosu na rast
produktivnosti rad. Zbog toga se smanjuje cena proizvoda i obezbeuje vea
konkurentnost na svetskom tritu. Daje se prednost naciji u odnosu na pojedinca.
13.

Specifinosti poljoprivrede nabrojati

a) Organska proizvodnja na koju bioloki i prirodni uslovi imaju odluujui uticaj
b) Zemlja je glavno sredstvo za proizvodnju
c) Nisu sva zemljita istog kvaliteta i sa istim uslovima

14.
Model poljoprivrede EU objasniti
Zaustavlja se usitnjavanje zemljita i stvaraju se vea ekonomska krupna gazdinstva i
broj firmi se smanjuje. Paralelno sa tim funkcionie i mala gazdinstva (porodina ili
meovita).
15.

Problemi politike ruralnog razvoja EU nabrojati

a) Ekonomski ruralna podruja imaju nii dohodak od proseka
b) Socijalni stopa nezaposlenosti je relativno visoka, a mala je gustina
naseljenosti
c) Ekoloki postizanje ravnotee izmedju poljoprivrede i ivotne sredine

16.
Multifunkcionalnost - pojam
To je novi organizacioni oblik preduzetnitva koji povezuje poljoprivrednu proizvodnju sa
drugim delatnostima kao to su turizam, trgovina, obrazovanje , kultura ...
17.
Pojam tranzicije
To je sloen razvojni proces, radi se o putevima prelaska u meovitu ekonomiju koja
postoji u industrijski razvijenim zemljama, obino se povezuje sa postsocijalistikim
zemljama.
18.
a)
b)
c)
d)
e)

19.

20.

21.

Naini nastajanja privatne svojine nabrojati

Ekspanzija ve postojee male privrede
Privatizacija drutvene svojine (spontana ili divlja)
Osnivanje novih privatnih preduzea
Privatizacija dravnih (drutvenih) preduzea (mala i velika)
Inostrane privatne investicije

Zato je privatizacija nunost?

a) Standardizacija i kodifikacija ekonomskih odnosa sa inostranstvom nalae
izgradnju vlasnikog sistema kompatibilnog sa svetskim preovladjajuim
b) Ekonomska efikasnost
c) Demokratija i pravna drava najbolje funkcionie u zemljama u kojima je
dominantna privatna svojina
ta je cilj privatizacije?
a) Prikupljanje nedostajuih sredstava za dravu
b) Kreiranje odgovarajueg trinog okruenja
Funkcija privatizacije
a) Zaotravanje uslova privredjivanja, afirmacija zdrave poslovne logike i dinamini
menadment

b)
c)
d)
e)
f)

Olakavanje, ubrzavanje i usmeravanje procesa prestruktuiranja privrede

Osamostaljivanje delova preduzea , prodaja delova preduzea
Efikasnije ukljuivanje u meunarodne tokove kapitala
Izgradnja modernog sistema menadmenta
Najbolji garant ljudskih i graevinskih prava, demokratije.

22.
Prednosti i nedostaci eksterne privatizacije nabrojati
Prednost je u tome to je na ovaj nain mogue privui investitore, drava dobija
sredstva i najbre se dobijaju vlasnici koji su stvarno zainteresovani. Nedostaci su to se
postavlja pitanje cena ( ko ih i kako utvruje), stranci mogu za male pare da kupe
najprofitabilnija preduzea. ta je sa stanovnitvom koje je radom i odricanjem izgradilo
objekte, ta ako se kao kupci pojave predstavnici organizovanog kriminala, ozbiljna
mana je to je krut model.
23.
a)
b)
c)
d)

Varijante eksterne privatizacije

Javna prodaja akcija
Dokapitalizacija
Prodaja imovine preduzea
Prodaja preduzea neposrednom pogodbom

24.
Prednosti i nedostaci interne privatizacije nabrojati
Prednosti su u tome to se sredstva dobijene otplatom deonica ostaju preduzeu i
model je socijalno prihvatljiv za zaposlene, a nedostaci su u pitanju ravnopravnosti
zaposlenih u razliitim preduzeima, velika kapitalno intezivna preduzea imaju najvie
kapitala po zaposlenom i najvei su gubitai, stanosvnitvo ima malo novca i ne mogu
da plate stvarnu cenu preduzea, razliito je poreklo imovine preduzea i procesi
interne privatizacije mogu reprodukovati samoupravne odnose koji su se pokazali loe.
25.
Prednosti i nedostaci besplatne podele akcija nabrojati
Prednost je u brzini i lakom utvrivanju kljua po kom bi se akcije podelile, a nedostatak
je visok stepen socijalne nepravde.
26.
a)
b)
c)
d)

Elementi prava posedovanja

pravo da se koristi imovina (usus)
pravo da se stekne korist od imovine (usus fructus)
pravo da se menja oblik i sadraj ( abusus)
pravo da se na druge prenesu sva ili pojedina prava po dogovorenoj ceni

27.

funkcije zakona ugovaranja

a) aktuelizuje odnos izmeu vaeih prava vlasnitva i ekonomske vrednosti
b) podstie razmenu koja nije simultana
c) smanjuje trokove razmene

28.

Efekti konkurencije na razvoj ekonomije nabrojati

a) Promovie efikasnu upotrebu resursa
b) Motivie firme da razvijaju nove proizvode i pronalaze jeftinije metode
proizvodnje
c) Stimulie trokovnu efektivnost

29.
a)
b)
c)
d)

Izvori rasta proizvodnje i dohotka nabrojati

Poboljanje strunosti i radne snage
Akumulacija i investicije kapitala
Tehnoloki progres
Bolja ekonomska organizacija

30.
Princip minimalizacije trokova objasniti
Sutina je u tenji da se smanje trokovi proizvodnje ili prometa roba ili usluga

31.
Pojam globalizacije i integracije
Oni znae da nema izlolovanosti i zatvorenosti, a to znai prilagodljivost i fleksibilnost
to jest stalne promene.
32.
Pojam rizika
To je opasnost od gubitka imovine u nekom poslovnom (ekonomskom) poduhvatu ili
potpunog ili deliminog neostvarivanja eljenog cilja i oekivanog uspeha
33.
a)
b)
c)
d)
e)
f)

Osnovni uzroci ekoloke krize nabrojati

Postojea tehnika i tehnologija
Eksplozija ljudskih potreba
Eksplozija stanovnitva
Neadekvatna politika zatite ivotne sredine
Slabosti trinog mehanizma
Ratovi, vojni ciljevi i vojne konfrotacije

34.
Instrumenti i mere ekonomske-ekoloke politike objasniti
Ekonomski razvoj zasnivan na neodgovornom korienju prirodnih bogatstava ne moe
veno da traje, mora da se obezbedi veza izneu ekoloke i ekonomske politike na svim
nivoima drutva. Neophodna je internalizacija eksternalija, prohibicija (zabrana rada
najveih zagadjivaa), definisati propise i mere zatite okoline i uvesti rigorozne kazne
za prekrioce.
35.
a)
b)
c)
d)

Principi poslovne etike

Meusobne koristi
Meusobna poverenja
Dobrih namera
Poslovnog kompromisa i poslovne tolerancije

36.
Karakteristike globalizacije
To su univerzalizacija, homogenizacija i unifikacija
37.
Koristi od globalizacije nabrojati
Bri ekonosmki rast u svetskim razmerama, poveanje opteg ivotnog standarda u
svetu, ubrzanje inovacija i difuzije tehnolokih i menaderskih vetina irom sveta, nove
ekonomske anse za pojedince, preduzea i drave.
38.
Globalni ekonosmki problemi nabrojati
Sve je vee zagadjenje, smanjivanje energetsko-sirovinskih rezervi, problemi gladi,
zarazne i neizleive bolesti, nezaposlenost, diskriminacija ljudskih prava, razlike u
ekonomskoj razvijenosti, porast stanovnitva i ....
39.
Crna ekonomija pojam
To je nelegalna trgovina robom ( bez plaanja carine, cirkulisanje pekulativnog i
lihvarskog kapitala, trgovina drogom, nelegalnim naoruanjem, belim robljem...).
40.
Korupcija - pojam
To je javno korienje moi radi ostvarivanja privatnih interesa i ciljeva.
41.
a)
b)
c)
d)
e)
f)
g)

Osnovni mega trendovi globalizacije

Uspon demokratije i ljudskih prava
Renesansa neoliberalizma
Neprikosnovenost privatne svojine
Trijumf individue
Ubrzanje procesa privatizacije
Lokalna samouprava i regionalizacija
Eksponzija nacionalnih i kulturnih identiteta

h) Afirmacija umetnosti
i) Uspon religije
j) Nastajanje postmodernog sveta
42.
Ujedninjenje nacije ciljevi
Ouvanje mira i sigurnosti, razvijanje prijateljskih odnosa meu narodima i ostvarenje
saradnje u reavanju meunarodnih problema ekonomske, politike, socijalne, kulturne
i humanitarne prirode.
43.
a)
b)
c)
d)
e)
f)

Meunarodni monitarni fond ciljevi

Unapreivanje internacionalne korporacije
Olakanje ekspanzije halansirani rast internacionalne trgovine
Podsticanje stabilnosti kurseva
Uspostavljanje multilarealnog sistema plaanja
Pomaganje lanicama pomou sredstava Fonda
Uskraenje trajanja i smanjivanje stepena neravnotee u internacionalnim
bilansima lanica

44.
Institucije Svetske banke nabrojati
Meunarodna banka za obnovu o razvoj, Meunarodna asocijacija za razvoj,
Meunarodna finansijska korporacija, Agencija za multilateralno garantovanje
investicija, Meunarodni centar za reavanje sporova.
45.
Svetska trgovinska organizacija ciljevi
Obezbeivanje sredstava neophodnih za reavanje trgovinskih konflikta izmeu lanica
organizacije i sprovoenje pregovora u cilju eliminisanja ili sniavanja trgovinskih
prepreka.
46.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj ciljevi
Da podstie ekonomsku saradnju i razvoj, igra ulogu u podsticanju uspenog
upravljanja u sektoru javnih usluga i korporativnih aktivnosti, predlae prihvatljive
instrumente, odluke i preporuke u cilju promovisanja pravila igre.
47.
FAO
Doprinosi smanjenju gladi i nematine i unapred poljoprivrednu proizvodnju i trgovinu.
48.
NAFTA objasniti
Severno Ametika zona slobodne trgovine, uspostavljena je izmeu SAD, Kanade i
Meksika u cilju podsticana trgovine, ekonomskog razvoja i zapoljavanja.
49.
Evropska unija objasniti
Izgradila je jedinstveno trite, i lansirala jedinstvenu valutu (evro), omoguila je
stabilnost, mir, ekonomski prosparitet i pomoogla rast ivotnog standarda.
50.
CEFTA ciljevi
Uspostavljanje zone slobodne trgovine , to e obezbediti slobodan protok ljudi, roba i
ideja, omoguiti vea strana ulaganja i obezbediti vii standard.
51.
lanice EFTA-e
vajcarska, Norveka, Island i Lihentaj
52.
Ciljevi ZND-a
Zajednica nezavisnih drava, stvorena nakon raspada SSSR-a, uspostavljenje vrih
ekonomskih i integracionih veza izmeu lanica.
53.
Ekonomske integracije Afrike nabrojati
CIMESA, ECOWAS, UDEAC, AMU, SACU, SADC, AU

54.
Ekonomske integracije Okeanije nabrojati
ASEAAN i AFTA