TESTIRANJE TEORIJA

Izvori:
Bei (2009). Statistika u drutvenim i politikim istraivanjima.
Fakultet politikih nauka, Podgorica
Tenjovi (2002). Statistika u psihologiji. Centar za primenjenu
psihologiju. Beograd
Fajgelj (2004). Metode istraivanja ponaanja. Beograd

Zdravorazumsko vs nauno saznanje

Nauni metod
Indukcija (pretpostavke) ili dedukcija (predikcije)
Racionalnost loginost
Objektivnost
Sistematinost
Sumnja i kritinost preispitivanje
Empirijska provera

Metodi i tehnike u drutvenim naukama

Opti pristup istraivanju
Kvantitativni (ideje se testiraju empirijski, istraivanja
se sprovode sistematski, mogue je ponavljanje,
procedure se jasno dokumentuju, mogua
generalizacija, veliki uzorci)
Kvalitativni (eksplorativna, kada nema dovoljno znanja
o pojavi ili kada je pojava izuzetak u maloj populaciji,
mali uzorci)
Meoviti (poetak kvalitativan, zavretak kvantitativan,
ali moe i obrnuto)

Metodi i tehnike u drutvenim naukama

METOD
Opta strategija organizacije istraivanja

TEHNIKE
Specifine procedure kojima se istraiva slui u
pojedinanim fazama istraivanja:
Tehnike prikupljanja podataka
Tehnike obrade
Tehnike prikazivanja nalaza ...

Osnovne metode istraivanja u drutvenim

naukama
Jo se nazivaju: istraivake strategije, vrste istraivanja, pristupi
U svakom sluaju se radi o optoj istraivakoj orijentaciji, optoj
strategiji organizacije istraivanja

Osnovna podela:

1.

Eksperimentalna istraivanja

2.

Laboratorijski eksperimenti
Eksperimenti u prirodnim uslovima

Neeksperimentalna istraivanja
(korelacioni pristup)

Anketna istraivanja na populaciji

Terenska istraivanja

Uz to, postoje i kombinovane metode

Istraivanja
Tri iroka tipa istraivanja (jedna mogua podela: kvalitativni, kvantitativni, meoviti), ili:
DESKRIPTIVNI

Pitanje: Da li se A deava?

Cilj: precizan opis fenomena

KORELACIONI (NEEKSPERIMENTALNI)

Pitanje: Da li je A povezano sa B?

VEZE izmeu varijabli: da li su varijacije u nekom ponaanju sistematski povezane sa

varijacijama u nekom faktoru

Prvi korak ka utvrivanju uzroka, ali ne govore nedvosmisleno o kauzalnim relacijama

Zato? Mogue su razliite interpretacije korelacija.

EKSPERIMENTALNI

Pitanje: Ako promenim varijablu B, da li e se kao rezultat javiti promena u varijabli A?

Eksplicitno dizajnirana da ispitaju KAUZALNE odnose

Dozvoljavaju osnovanije zakljuke o kauzalnosti

VARIJABLE
Promenljiva (varijabla)
Razlika izmeu KONSTRUKTA (teorijskog pojma) i VARIJABLE (merljiva

reprezentacija pojma istraivaki ili statistiki konstrukt)

U istraivanjima ispitujemo varijable, a ne konstrukte teorijski pojam

treba prevesti u varijablu koju je mogue meriti! *

Varijabla je rezultat merenja nekog atributa (neka svojstva ili osobine) na

skupu entiteta (ljudi ...)

Operacionalna definicija:
definisanje nekog fenomena putem aktivnosti ili operacija potrebnih:
a. da se on opazi
b. da se on izmeri ili
c. da se njime manipulie

Klasifikacija promenljivih
Dizajn istraivanja: popis svih varijabli i specifikacija njihovih odnosa
1.

Funkcija u istraivanju:

Nezavisne pojave koje prethode drugim pojavama

(antecedenti). Neke moemo menjati, a na neke nemamo uticaj.
Zavisne pojave koje elimo da ispitamo efekti ili konsekvence
pojava koje su klasifikovane kao nezavisne varijable. To su
varijable koje su primile uticaj nezavisnih varijabli. U
neeksperimentalnim istraivanjima zavisne i nezavisne varijable
se esto mere u istom trenutku

Distinkcija na ZV i NV je ili po nacrtu, ili po logici, ili po relaciji.

Panja: Problematina podela!

U korelacionim istraivanjima ne moemo utvrditi kauzalne

odnose prediktorske i kriterijumske varijable (najire znaenje)

Klasifikacija promenljivih
Medijatorske i moderatorske varijable (Interveniue varijable)

Medijatori posreduju odnos dve varijable (npr. bes posreduje

odnos frustracije i agresivnosti)

Moderatori menjaju povezanost u interakciji sa NV (npr.

situacioni okidai agresivnosti)
Milosevic, Zezelj (2014). Psychological predictors of addictive social networking sites use: The case of
Serbia. Computers in Human Behaviour, 32, 229234.

Cehajic, Brown, Castano (2008): Forgive and Forget? Antecedents and Consequences of Intergroup
Forgiveness in Bosnia and Herzegovina. Political Psychology, 29, 351-367
MEDIATORI

Vezba 1
PRIMERI ZAVISNIH I NEZAVISNIH VARIJABLI? ......
Razmislite o nekom relevantnom problemu iz oblasti drutvenih nauka
Razmislite kako biste mogli da ga ispitate, i koje biste varijable
definisali
Napiite u nekoliko reenica

Operacionalne definicije promenljivih

Funkcija:
definisati promenljivu na nain koji omoguuje izbor ili izradu
adekvatne tehnike za njeno izazivanje, posmatranje i registrovanje
Struktura operacionalne definicije (optimalna)
Izazivanje pojave
U eksperimentima, dok u neeksperimentalnim istraivanjima
ukljuujemo osobe sa relevantnim svojstvima

Posmatranje i registrovanje pojave

Direktno ili preko indikatora (opazivih pokazatelja)

Merenje bitnih svojstava pojave

Bitno pitanje: korespondencija teorijske i operacionalne definicije

Da li ono to nazivamo npr. dogmatizmom ili agresivnou zaista
opravdano moemo tako zvati

Operacionalizacija promenljivih
INDIKATORI su ralanjene varijable na tipove ponaanja
ili stavove ili miljenja (mogu se prevesti u pitanja u
upitniku)
Navedite tri razliita naina da se operacionalizuje jedna od
sledeih varijabli: FORMULIITE INDIKATORE
1.
2.
3.
4.
5.

Romantina ljubav
Agresivnost
Religioznost
Desniarsko- leviarsko politiko opredeljenje
Vezanost za grupu (oseaj pripadnosti)

Vezba 2
PRIMERI INDIKATORA ZAVISNIH I NEZAVISNIH VARIJABLI? ......
Navedite neki relevantan problem iz oblasti politikih nauka
Razmislite kako biste mogli da ga ispitate, i koje biste varijable
definisali.
Razmislite o indikatorima svake varijable
Navedite nekoliko indikatora za svaku varijablu

HIPOTEZE

Hipoteza

Pretpostavka koju imamo o pojavi koju elimo da prouavamo

Probni odgovor na pitanje Kako? ili Zato?
Zasniva se na prethodnim empirijskim nalazima ili teoriji
Slui da precizno definie ono to elimo da istraimo mora biti
opovrgljiva

Hipoteza je iskaz koji na proverljiv nain govori o vezi izmeu

dve ili vie varijabli. Moraju biti formulisane jasno i precizno.
Dobra hipoteza sadri: a) tvrdnju o povezanosti dve ili vie
varijabli, b) jasne implikacije o tome kako se ta povezanost
moe meriti.

NAVEDITE NEKE PRIMERE?

DESKRIPTIVNA STATISTIKA
osnovni pojmovi
Izvori:
Bei (2009). Statistika u drutvenim i politikim istraivanjima.
Fakultet politikih nauka, Podgorica
Tenjovi (2002). Statistika u psihologiji. Centar za primenjenu
psihologiju. Beograd
Fajgelj (2004). Metode istraivanja ponaanja. Beograd

Osnovna tipologija skala

Isto- razliito nominalna skala, klasifikacija (pol,
zanimanje...)
Vee manje (hijerarhija) ordinalna skala rangiranje
(kategorije godina,...)
Aditivnost intervalna skala - nema apsolutnu nulu (IQ,
temperatura u farenhajtima, ..)
Multiplikativnost, ima apsolutnu nulu racio skala (skala
uestalosti, konzumacije, gledanosti, ...)

Osnovna matrica podataka

OSONOVNA MATRICA PODATAKA:

Redovi entiteti
Kolone atributi (tip: string/numeric; decimal places, labele,
vrednosti...)

Kodiranje podataka izrada kodeksa

KODEKS
sistem pravila o prevoenju odgovora ispitanika (sirovih podataka)
u primarne podatke
1.
2.
3.

iscrpan popis svih varijabli i njihovih modaliteta

mesto svake promenljive u ukupnom nizu
raspored svih podataka u DVODIMENZIONALNI PROSTOR

4.
5.
6.

REDOVI i KOLONE u njihovom preseku nalaze se ELIJE

svakom ISPITANIKU se dodeljuje jedan RED

svaka PROMENLJIVA dobija jednu ili vie KOLONA
svakom MODALITETU promenljive dodeljuje se odgovarajui
SIMBOL (oznaka, broj, slovo...)

Izrada kodeksa

pol

Stav_tvrdnja 1

Stav_tvrdnja
2

rbr

modaliteti:
1 muki
2 enski

PROMENLJIVA

ISPITANIK

modaliteti:
slaganje sa tvrdnjom
na skali 1-7

Obrada podataka
Kodirani i uneseni podaci se najpre obrauju statistiki primenom
odreenih statistkih tehnika
Obrada se zasniva na planu obrade koji definie istraiva.
- Istraiva odreuje koje varijable e biti dovedene u vezu i kojom
tehnikom e se ona ispitivati
- Na primer, kakvi su stavovi prema pristupanju EU kod ispitanika
razliitog pola i uzrasta, mesta stanovanja, regiona, stepena
obrazovanja, socijalnog statusa....

Postoji nekoliko osnovnih vrsta statistikih postupaka:

Univarijanta analiza: analiza 1 varijable
Bivarijantna analiza: analiza odnosa 2 varijable
Multivarijantna analiza: analiza odnosa izmeu vie od 2 varijable

Univarijantna deskriptivna analiza

Deskriptivna analiza podrazumeva opis jedne, izolovane
varijable
Za svaku kategoriju varijable, navode se frekvencije (uestalosti)
i/ili procenti ispitanika koji su datu kategoriju odabrali
Obavezno se navodi u odnosu na koju grupu se rauna procenat
Podaci se mogu prikazati i putem tabela ili grafikona

Univarijantna analiza

Baza: graani Srbije (bez Kosmeta), 15+

Izvor: Javno mnjenje Srbije o rodnoj

ravnopravnosti, IDN, 2010.

Univarijantna deskriptivna analiza

Bitno je navesti i u odnosu na koje ispitanike su procenti raunati (ceo
uzorak, deo uzorka, koliko odgovora nedostaje)
Ponekad se prikazuju i prosena vrednost i mera varijabilnosti podataka
Numerike varijable: nekad se, radi preglednosti, ispitanici grupiu u
odreen broj grupa prema skorovima
Primer: nacionalizam
izraeni nacionalisti umereni nacionalisti meani umereni
internacionalisti izraeni internacionalisti

Cilj analize: podroban opis kljunih varijabli u istraivanju

Ukoliko je uzorak reprezentativan, moemo zakljuiti o odlikama
populacije

Bivarijantna analiza

Ispitivanje VEZA izmeu varijabli:

Da li su promene jedne varijable sistematski povezane sa promenama druge?
ta to znai?
Grupe ljudi koji se razlikuju po odreenim demografskim ili psiholokim
karakteristikama u proseku se znaajno razlikuju i po odreenim stavovima,
vrednostima, preferencijama....

Na osnovu poznavanja veza, moemo vriti PREDVIANJA

Npr. moemo predvideti koliko graana e podravati evropske integracije, ako poznajemo
obrazovnu strukturu.

Odnosi varijabli se obino prikazuju u DVODIMENZIONALNIM TABELAMA

za kategorike varijable
za numerike varijable koje su kategorisane u izvestan broj kategorija

Bivarijantna analiza

*IGE indeks rodne

ravnopravnosti

Izvor: Javno mnjenje Srbije o rodnoj

ravnopravnosti, IDN, 2010.

Mere povezanosti koeficijenti korelacije

Mere povezanosti varijabli se nazivaju KOEFICIJENTI

KORELACIJE
Postoje razliite vrste koeficijenata koje se mogu koristiti za razliite
tipove promenljivih
Kategorike varijable: Tabele kontingencije ukrtanja (C-koeficijent i
test)
Numerike varijable: Linearna korelacija (Pirsonov koeficijent)

Postoje statistiki testovi koji utvruju da li je povezanost

STATISTIKI ZNAAJNA
Da li imamo dovoljno razloga da verujemo da zabeleena korelacija nije
sluajna ve da odraava stvarnu povezanost pojava

Analiza i interpretacija podataka

Neka pitanja u vezi sa interpretacijom deskriptivnih podataka

Uvek treba imati u vidu u odnosu na koju grupu se izraava procenat i kako je
ona odreena u konkretnom istraivanju
58% graana Srbije (bez Kosova) sa pravom glasa (stariji od 18 godina)
75% italaca Politike (osobe koje svakodnevno itaju Politiku)
37% simpatizera partije (osoba koje ocenjuju da im je najblii program date partije)
89% graana koji podravaju evrointegracije (glasali bi za pristupanje da se referendum
odrava sutra)

Imati u vidu ta je standard (referentni okvir) za analizu jednog konkretnog

podatka
Npr. 40% ispitanika podrava inkluziju, da li je to mnogo ili malo?
Potrebni su nam neki podaci za poreenje - kakva je podrka u drugim zemljama ili koliko
graani podravaju neke druge mere u vezi sa ljudskim pravima i ravnopravnou

Oprezno upotrebljavati neodreene izraze kao to su veina, malo, mnogo

Veina: vie od 50% ili najea alternativa?

Analiza i interpretacija podataka

Interpretacija korelacija neka pitanja

Prvo pitanje: da li je povezanost statistiki znaajna?
Drugo pitanje: da li je korelacija znatna da li ima praktini znaaj?
Na znaajnost mogu da utiu neki faktori kao to je veliina uzorka (veliki
uzorak statistiki znaajne, ali praktino male korelacije)
Procenjujemo u odnosu na to kakvu povezanost oekujemo

U psihologiji je najei sluaj da neka pojava zavisi od mnogo faktora

Tree pitanje: zakljuivanje o uzronim odnosima: KORELACIJA KAUZACIJA

Korelacija je samo jedan od uslova za utvrivanje uzronosti - nije mogue
iskljuiti alternativna objanjenja veze, npr.

Prividna korelacija - trea varijabla je nezavisno uticala i na jednu i na drugu

varijablu
Indirektna, delimina uzronost: jedna varijabla ne uzrokuje drugu samostalno ili nije
ne posredni uzrok zavisne varijable

DESKRIPTIVNA STATISTIKA
mere centralne tendencije i mere varijabilnosti
Izvori:
Bei (2009). Statistika u drutvenim i politikim istraivanjima. Fakultet
politikih nauka, Podgorica
Tenjovi (2002). Statistika u psihologiji. Centar za primenjenu psihologiju.
Beograd
Fajgelj (2004). Metode istraivanja ponaanja. Beograd

Aritmetika sredina
mera centralne tendencije

Aritmetika sredina nekog seta kvantitativnih podataka (numerikog

niza) jeste suma svih vrednosti podeljena sa ukupnim brojem
objekata od kojih se set sastoji
to je vei uzorak aritmetika sredina je preciznija
to je vea varijabilnost aritmetika sredina je manje pouzdana

Medijana i modus
mera centralne tendencije

Medijana nekog kvantitativnog seta podatak jeste srednji broj u

situaciji kada se sve vrednosti poreaju od najnie do najvie.
Nekada je medijana bolja mera centralne tendencije u odnosu na
aritmetiku sredinu, jer je manje senztivna na eksptremno niske ili
visoke vrednosti
Ukoliko je niz brojeva neparan, onda je medijana broj u sredini
Ukoliko je broj paran, onda je medijana srednja vrednost srednja
dva broja
Modus je najea vrednost koja se pojavljuje u jednom setu
brojeva.

Zato je nekad bolje koristiti medijanu a ne AS?

mera centralne tendencije

Primer
U naem preduzeu prosena plata je 400 EURO
AS = 400 euro
Preduzee ima 6 radnika sa platama
100 euro, 100 euro, 150 euro, 150 euro, 400 euro, 1500 euro
Medijana = 150 euro

Model normalne distribucije

mere varijabilnosti

Odstupanje od normalnosti

Kurtosis

Kurtozis je parametar koji prua informaciju o

rasprostranjenosti distribucije po y osi
Kurtozis za normalnu ditribuciju jednak je nuli.
Ako je kurtozis vei od 0 distribucija je izduena
(leptokurtina), a ako je manji od 0 raspodela je
spljotena (platikurtina).
Ako je kurtozis manji od -1.2 distribucija je U tipa.
Ekstremno negativan ukazuje na bimodalnost

Leptokurtina distribucija

Dodavanje ekstremno lakih i ekstremno tekih

zadataka

Normalizacija
Platikurtina distribucija

Dodavanje srednje tekih zadataka

Skewnes

Skjunis je parametar koji pokazuje da li je

distribucija asimetrina ulevo ili udesno
Skjunis za normalnu ditribuciju jednak je nuli,
negativan je za negativno asimetrinu, a pozitivan
za pozitivno asimetrinu distribuciju.
U intervalu od -0.5 do 0.5 je umerena asimetrija, a
izvan toga je znatna.
Distribucija koeficijenta zakrivljenosti (odnosno
skjunisa) je normalna.

Negativno asimetrina distribucija

Dodavanje teih zadataka ili skraenje vremena

po zadatku

Pozitivno asimetrina distribucija

Dodavanje lakih zadataka ili produavanje

vremena po zadatku

Mere rasprenja (varijabilnosti)

Varijansa je centralni statistiki pojam i predstavlja

prosek kvadrata odstupanja pojedinanih vrednosti
obeleja (promenljive) od neke srednje vrednosti
(najee aritmetike sredine)
Standardna devijacija je kvadratni koren iz varijanse

TRANSFORMACIJA VARIJABLI I Z SKOROVI

Izvori:
Bei (2009). Statistika u drutvenim i politikim istraivanjima. Fakultet
politikih nauka, Podgorica
Tenjovi (2002). Statistika u psihologiji. Centar za primenjenu psihologiju.
Beograd
Fajgelj (2004). Metode istraivanja ponaanja. Beograd

Z skorovi
Mera varijacije koja pokazuje odstupanje jedne
vrednosti obeleja od srednje vrednosti u
standardnim devijacijama.
To je normalizovano (standardizovano)
odstupanje.

Z skorovi

Ako na originalne vrednosti jednog seta podataka dodamo

(pomnoimo/oduzmemo/podelimo) konstantu (c) svakoj od
vrednosti u nizu, novoformirani skor e imati istu aritmetiku sredinu
koja iznosi originalna aritmetika sredina + konstanta (x-/)

Ako na originalne vrednosti jednog seta podataka dodamo

(pomnoimo/oduzmemo/podelimo) konstantu (c) svakoj od
vrednosti u nizu, novoformirani skor e imati istu varijansu i
standardnu devijaciju

Z skorovi
Z skor =
posmatrana vrednost aritmetika sredina /
standardna devijacija

Standardna greka merenja

Pravi rezultat X nekog ispitanika sa
95% sigurnosti se nalazi u intervalu X1.96 g
99% sigurnosti se nalazi u intervalu X2.58 g