Zoran ini, Izabrana dela.

Knjiga 4:
Politika i drutvo. Rasprave, lanci i eseji.
Priredila i predgovor napisala Latinka Perovi
Narodna biblioteka Srbije i Fondacija Dr Zoran ini, Beograd 2013.

Predgovor Latinke Perovi

Drutveno uenje Zorana inia: od filozofskog ka politikom
i od politikog ka istorijskom

Neophodno je strpljenje i naporan rad.

Zoran ini, 2000.

Zoran ini je bio filozof i politiar. Da li su to dve linosti? Ako jesu, ta ih

razdvaja? A ako, pak, nisu, ta ih povezuje?
Sam ini je jednom rekao: kad sam politiar, moram zaboraviti da sam filozof,
moram prestati biti filozof.1 Kakva je priroda ovoga reza izmeu filozofa i politiara: da li
je filozof amputiran? Po Dunji Meli, filozof je promenio nain miljenja i ponaanja, ali
ne postoje dva inia.2 U politiaru su vidljivi tragovi njegovoga dugogodinjeg
filozofskog iskustva.3
Slino Melievoj, misli i Novica Mili. Na osnovu inievog stava da su
fundamenti utemeljenja tog kljunog pitanja njegove prve filozofske knjige (doktorske
disertacije, iji je srpski prevod sa nemakog jezika, na kome je pisana i branjena, objavljen
pod naslovom Jesen dijalektike) nejednoznani i nisu definitivni, Mili je izveo zakljuak
da To implicira i mogunost da se iz filozofije pree u istoriju, iz teorije u praksu, odnosno
iz refleksije u politiku. iniev prelaz ka pragmatinoj politici kao pitanju istorije oblikovan
je ovim reflektivnim vieznanostima i uprkos tome to se ovaj prelaz za njega tragino
zavrio smislom koji za nas nije konaan.4

Dunja Meli, Filozofska radoznalost Zorana inia. Zoran ini: etika odgovornosti zbornik
radova. Urednik dr Latinka Perovi. Helsinki odbor za ljudska prava u Srbiji. Biblioteka Svedoanstva br. 25,
Beograd, 2006, str. 101102.
2
isto, str. 101.
3
Isto, str. 103.
4
Novica Mili: Jesen dijalektike u proleu miljenja Zorana inia. Zoran ini, Izabrana dela.
Knjiga 2: Jesen dijalektike. Karl Marks i utemeljenje kritike teorije drutva. Narodna biblioteka Srbije i Fond
Dr Zoran ini, Beograd, 2011, str. XXIX.

II

Posle ubistva Zorana inia, prvog postkomunistikog premijera u Srbiji, postojao

je utisak da je politiar istisnuo iz pamenja filozofa: Teorijska postignua Zorana inia
stoje u sjeni njegove kratke ali dramatine politike karijere. 5 To, meutim, ne znai, ak i
da je Zoran ini kao filozof bio prisutniji ranije, da kao i politiki pisac i mislilac nije, tek
posle ubistva, ostao u nekoj senci. U najboljem sluaju, to je senka brzog i energinog
pragmatiara u politici. Ne uoava se, ili se ignorie, njegov intelektualni razvoj: jedna
individualna evolucija, koju srpsko drutvo nije pratilo a mora je, ako rauna na budunost, i
samo da proe.
Srpsko drutvo, ukljuujui i njegovu intelektualnu zajednicu, pokazalo je, najblae
reeno, veliku neodreenost u odnosu prema pojavi Zorana inia. Na tragu neznatne
individualistike odnosno liberalne tradicije i predstavnike demokratije u Srbiji, on je, od
samog poetka, bio u sudaru sa dominantnom kolektivistikom tradicijom i njoj imanentnim
populistikim nainom sticanja legitimiteta vlasti. U binarnom shematizmu koji je na temelju
dominantne tradicije uspostavljen u srpskom drutvu: la / istina; patrioti / izdajnici; nai /
njihovi; prijatelj / neprijatelj Zoran ini je, i preutno i javno, svrstavan na stranu ije su
se razliite oznake kondenzovale u pojmu

neprijatelj. Samo na mestu prvog

postkomunistikog premijera pratilo ga je, kao psiholoka priprema za egzekuciju,

sistematsko lino i politiko diskreditovanje.6 Ubistvo je ipak izazvalo ok. Meutim, ubrzo
je dolo do reviktimizacije ubijenog premijera,7 a sudski proces optuenima za njegovo
ubistvo pratila je ravnodunost drutva.8 Odjednom, zapoelo je ritualno obeleavanje
godinjice ubistva, koje, bez obzira na motive organizoatora, ne doprinosi razumevanju
sutine pojave Zorana inia: alimo to je ubijen ne pitajui se zato se to dogodilo.
Zoran ini nije bio prvi u novijoj politikoj istoriji Srbije, koji je formulisao
alternativu dominantnom kolektivizmu. Ali je temeljnije od drugih razumeo i opisao dramu
srpskog naroda, balkanskih naroda uopte, u epohalnim promenama na kraju prolog
milenijuma i veka. Sutinu te drame video je u izboru izmeu dve mogunosti koje su
pomenute promene nametnule malom siromanom narodu, u kome je jedinstvo imalo
prioritet u odnosu na slobodu, nezavisno od njegove volje. Jedna je mogunost da na te
promene, frustriran razvijenim okruenjem, Evropom, reaguje zatvaranjem, odbranom
5

Dunja Meli, Filozofska radoznalost Zorana iia... str. 101.

Izabela Kisi i Ksenija Lazovi, Medijska slika Zorana inia. Zoran ini: etika odgovornosti
zbornik radova...
7
Vesna Nikoli Ristanovi, Konstrukcija krivice rtve, sa posebnim osvrtom na krivini postupak
protiv optuenih za ubistvo premijera Zorana inia. Temida, Beograd, mart 2004.
8
Latinka Perovi, Srpsko drutvo i Zoran ini, Danas, Beograd, 2004, 9. jun; Marijana
Obradovi, Sudski proces optuenima za ubistvo premijera Zorana inia. Zoran ini: etika odgovornosti
zbornik radova...
6

III

kolektivistikog identiteta, koja ga ini sve manje kompatibilnim sa okruenjem. I druga, da

se, razvijajui unutranju kompleksnost, to se doivljava kao rastakanje identiteta, tim
promenama pridrui. Zoran ini nije uproavao: svaki od izbora je rizian, ali je
uporeivao njihove efekte, pre no to je postao odluni zagovornik pridruivanja razvijenom
okruenju Evropi. Njegov rad u politici i nije nita drugo nego traenje odgovora na pitanje
zato tamo treba ii i kako odavde do tamo stii. Srpsko drutvo je nesigurno u odnosu prema
Zoranu iniu jer, za razliku od njega koji je to individualno uinio, nije, jo uvek, samo
napravilo izbor izmeu pomenute dve mogunosti.
Zoran ini je ubijen navrivi tek pedeset godina. Prvi rad objavio je u svojoj
dvadesetetvrtoj godini (1976) a poslednji neposredno pred ubistvo (2003). Za tih
dvadesetsedam godina stvorio je opus impozantan i po obimu (240 bibliografskih jedinica) i
po sadraju (dve filozofske studije i jedna ustavno-pravna, filozofske i politike rasprave,
lanci i eseji, prikazi, prevodi).9 Neprestano pisanje Zorana inia, i dok je bio premijer,
jedinstveno je u novijoj politikoj istoriji Srbije. Ono je njegovo vlastito drutveno uenje i
uvebavanje nauenog. Ali i vaan rad na stvaranju moderne politike kulture i jedne
politike odgovornosti. Uz to, ima i prosvetiteljsku funkciju, gotovo misionarsku. Svestan da je
pokuaj izbora izmeu otvorenog i zatvorenog drutva, izmeu individualizma i
kolektivizma, s obzirom na ukorenjenost i dominaciju ovog drugog, istorijski eksperiment
neizvesnog ishoda, Zoran ini je, ne zaklanjajui se ni iza stranke, ni iza vlade, tumaio,
uticao i pridobijao graane. Sve sa ciljem: da njih, bez kojih promena kolektivnog naina
ponaanja nije mogua, u te promene ukljui. Pisao je o mnogim pojedinostima razvoja
srpskog drutva imajui uvek u vidu celinu. To su dobro uoili naroito mladi ljudi i kada
njega vie nije bilo tu su celinu poeli nazivati vizijom Zorana inia.
Osim naunih rasprava, lanaka i eseja u filozofskim i sociolokim asopisima, u
dnevnim i nedeljnim novinama, Zoran ini je davao intervjue i izjave, i uestvovao u
brojnim diskusijama.10 Zato je njegovo pisano delo, i to u svojoj celini, 11 najdublji trag koji je
9

Dobrilo Aranitovi, Bibliografija Zorana inia. Zoran ini: etika odgovornosti zbornik
radova... str. 379 407.
10
Isto.
11
Od pet planiranih knjiga Izabranih dela Zorana inia do sada su objavljene tri: Jugoslavija kao
nedovrena drava. Knjiga 1. Predgovor Nenada Dimitrijevia: Kontinuitet nedovrene dravnosti, Narodna
biblioteka Srbije, Fond Dr Zoran ini, Beograd, 2010; Jesen dijalektike. Karl Marks i utemeljenje kritike
teorije drutva. Knjiga 2. Predgovor Novice Milia, Jesen dijalektike u proleu miljenja Zorana inia,
Isto, Beograd 2011; Subjektivnost i nasilje. Nastanak sistema u filozofiji nemakog idealizma. Knjiga 3.
Predgovor Miroslava Malovia, Jesen moderne, Narodna biblioteka Srbije, Fondacija Dr Zoran ini,
Beograd, 2012.
Pomenutim knjigama pridruuje se sada Knjiga 4: Politika i drutvo. Rasprave, lanci i eseji. Ona
predstavlja izbor iz autorskih tekstova Zorana inia od polovine osamdesetih godina prologa veka do 2003.
godine. Prireiva je sledio hronoloki red, uveren da se u njemu ogleda dinamika nastajanja tekstova, ali i

IV

on ostavio i najpouzdaniji izvor o njemu. Ujedno i brana ivom pesku interpretacija

njegove pojave i povrnim istorijskim analogijama. Zoran ini nije nikakav incident u
novijoj srpskoj istoriji, ali je najmarkantnija intelektualna pojava na tragu njenog
moderniteta. On je najpotpunije razvio alternativu dominantnom nainu konstituisanja
zajednikog identiteta: umesto nametnutog jedinstva, sloboda konstituisanja zajednikog
identiteta kroz otvorene kanale komunikacije na svim nivoima. Instinkt protivnika koga nije
mogue ni personalizovati ni locirati zbog toga to je njime proeto kolektivno ponaanje, bio
je dovoljno snaan da to oseti i sprei.
Filozof i politiar su jedna linost. Ali, kakva linost?
*
*

Zoran ini je za tri godine (19711974) zavrio studije na grupi za filozofiju

Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Iako su njegov talenat i filozofska radoznalost
bili rano uoeni, a uz to je bilo poznato da je, osuen uslovno na godinu dana, teko dolazio
do posla, akademska sredina mu nije otvorila vrata. O tome Zoran ini nije nikada
govorio.12 Ali je, govorei o drugima sa istim iskustvom, faktiki opisao i svoj poloaj. U
nekrologu svome gimnazijskom profesoru filozofije u IX beogradskoj gimnaziji, Milanu
Kovaeviu, pod ijim je uticajem bio, napisao je: Prvi pokuaj (Milana Kovaevia L.P.)
integrisanja u filozofski Beograd nije uspeo. Tu je poela da se nazire dijalektika koja e
obeleiti njegovu kasniju akademsku karijeru. Intelektualna svojeglavost, nagon na
autonomiju i animoznost prema grupama, kolama (starim i novim) klasicima, Milan
Kovaevi je branio po cenu institucionalnog marginalizovanja. Ono mu je na trenutke teko
padalo, ali u njegovoj moi nije bilo da bira: svoju prirodu nije mogao porei, a eventualni
institucionalni patroni posedovali su esto esto ulo za nepoeljnu individualnost.13 (Podv.
L.P.)
U citiranim reima Zorana inia ogleda se sudbina onih intelektualaca u Srbiji i
to u toku itave njene novovekovne istorije koji su zbog svog individualizma, sa stanovita
dominantnog kolektivizma, po definiciji bili neeljena elita. Zoran ini je njen izrazit
pripadnik.
proces drutvenog uenja Zorana inia.
12
Vid. Latinka Perovi, Uvod: Srpsko drutvo i Zoran ini. Zoran ini: etika odgovornosti
zbornik radova...
13
Zoran ini, In memoriam. Milan Kovaevi (19381988), Theoria, Beograd, 1988, br. 12.

Studije Zorana inia protekle su u ozraju marksizma ne samo kao slubene

doktrine ve i kao najuticajnije filozofske kole. Njegovi profesori bili su po samodefiniciji
marksisti. Kritiari svega postojeeg , oni nisu preispitivali fundamente teorije: ona je za
njih ostala bezalternativna.14 ini im je prebacivao to su generacije svojih studenata,
ukljuujui i njegovu, drali u duhovnom marksistikom getu, liavajui ih naroito uvida
u naslee evropskog liberalizma. Odbacujui staljinistiku varijantu marksizma, oni su
istovremeno odbacivali kao alternativu graansko drutvo i liberalizam. 15 Vraajui se
mladom Marksu, odnosno izvornom marksizmu, teili su humanijoj varijanti u sutini
sovjetskog socijalizma. Kada je stvarnost krajem prolog veka razbila njihov teorijski okvir,
oni su to jednostavno preutali, ostavljajui nejasnim pitanje svog stvarnog teorijskog
identiteta.
Odlazak Zorana inia u Nemaku na doktorske (19771979) a zatim postdoktorske
studije (19801982) imao je kljuni znaaj za njegovo teorijsko sazrevanje. U svakom
sluaju, svoja dalja filozofska interesovanja morao je, kako kae Novica Mili, da razvija
po strani od atmosfere u kojoj je sazrevao, a naroito od politikog stanja u zemlji...16
*
*

Krizu Jugoslavije Zoran ini je smatrao latentnom od 1945. godine, zaotrenom od

ezdesetih godina, a dramatino otvorenom od polovine osamdesetih godina prologa veka,
upravo kada se on iz Nemake vratio u zemlju. Pitao se da li ima paradoksa u injenici da:
Nikada u naoj istoriji nije toliko toga uinjeno u ime afirmacije nacija. Istovremeno, nikada
se jugoslovenske nacije nisu oseale tako ugroenima, osujeenima i obespravljenima kao
danas.17 Gde je reenje ovog paradoksa? U traenju odgovora na ovo pitanje, sa ve
uvrenim stanovitem o graanskom drutvu i individuumu kao temelju njegove
konstitucije, odnosno socijalistikom drutvu koje iskljuuje individualnu perspektivu.
ini je doao do zakljuka da su, u ipak kompleksnom jugoslovenskom drutvu, blokirani

14

Vid. Vladimir Gligorov, Ratnici i trgovci, pragmatizam i legalizam. Zoran ini: etika
odgovornosti zbornik radova...
15
Zoran ini, Marksizam i liberalizam predlog za polemiku, Theoria, Beograd, 1986, 12; Isti,
Praxis marksizam u negovoj epohi, Theoria, Beograd, 1988, br. 12.
16
Novica Mili: Jesen dijalektike u proleu miljenja Zorana inia... str. XIII.
17
Naslovi tekstova Zorana inia koji su citirani, a uvrteni su u ovu knjigu, nisu u napomenama
navoeni, jer e ih italac nai u samoj knjizi.

VI

kanali komunikacije na svim nivoima, i da je ono bilo osueno na arbitrau: diktatura je bila
funkcionalna. To je, po njemu, trebalo da sugerira nain reenja krize.
U to vreme, na stranicama dnevnih listova i nedeljnika u Beogradu, voena je
diskusija o uzrocima krize i njenom reenju. Iz te diskusije jedva da je izostao ikoji poznatiji
pripadnik srpske inteligencije. Meu uesnicima je postojala saglasnost da je ve avnojevska
konstitucija otetila interese dijasporinog srpskog naroda, a da ih je konfederalni Ustav
1974, zbog prerogativa nacionalne drave koje je dao jugoslovenskim republikama, vitalno
ugrozio. Sam Zoran ini je smatrao da bi Jugoslavija... moda izgledala drugaije da je
kojim sluajem u prvim danima njenog reformisanja dominiralo socijalno-individualno a ne
nacionalno-etniko. Ali, zato nije?
Zorana inia ne treba posmatrati izolovano, ve u okviru pomenute diskusije.
Veina njenih uesnika je bila za redosled: prvo promena ustava, pa demokratija. ini je
odbacivao svako reenje pesnicama i izvozom revolucije iz Srbije ne iskljuujui nikada
dogovor. Posle Versaja, Jajca, Briona i, kako je govorio, etvrte dislocirane Jugoslavije,
pledirao je za petu Jugoslaviju. Ali, bez obuhvatnih promena jugoslovenskog drutva ili
jugoslovenskih drutava nije nazirao reenje krize. Jugoslovenske republike nisu etniki
jedinstvene monade i kao segmenti raspadnute celine zadrae sve njene karakteristike.
Umesto stabilnosti, nastavie se njihovo fragmentizovanje na etnike manjine.
U esejima Zorana inia, koje je on 1988/99. godine objavljivao u Knjievnim
novinama, a koji e se zaokrueni pojaviti u njegovoj knjizi pod naslovom Jugoslavija kao
nedovrena drava, po Nenadu Dimitrijeviu je prvi put na teorijski relevantan nain
afirmisana liberalna misao o pojedincu, drutvu i politici.18 Na toj misli temelji se inievo
shvatanje da na kraju krajeva, nije vano ta neka drava ini za pojedinca, ili ta pojedinac
ini za dravu, ve ta taj pojedinac ini za samog sebe.19
ta znai nedovrena drava? Sve socijalistike drave, ukljuujui i Jugoslaviju,
imale su, podseao je ini, institucije moderne drave (ustav, pravni sistem, izbore,
ministre) a ipak to nisu bile. Imajui u vidu Jugoslaviju, iju je krizu analizirao, isticao je
injenicu da je, od Drugog svetskog rata, Komunistika partija bila jedini stvarni sadraj
politikog ivota, a sve ostalo privid. Raspad partije morao je zato ugroziti jedinstvo drave:
Bez partije nema politike komunikacije, nema saglasnosti, bez saglasnosti nema ustava.
Dakle, bez partije nema ustava? Kako izai iz ove blokade? Jer, ona u Srbiji nee biti
uklonjena ni posle raspada Jugoslavije.
18
19

Nenad Dimitrijevi, Kontinuitet nedovrene dravnosti... str. IX.

Miroslav Malovi, Jesen Moderne... str. XXV.

VII

I nakon promena ustava u Srbiji, ini je postavio pitanje: Srbija, ta je to? Ona nije
postala drava u modernom smislu kao rezultat demokratske saglasnosti na kojoj poiva
legitimna vlast. Ni posle ustavnih promena, nije tako sigurno da je ona postala drava, pa
ak niti da se na tom putu nalazi. ime je to objanjavao?
*
*

Politike reforme su se, po iniu, od poetka, u Srbiji odvijale u trijumfu

teritorijalnog naela, jedinstva teritorije u predmodernom smislu, iji e narod biti
homogenizovan jedinstvenom dravnom vlau. Otuda, u politici monopol, u ekonomiji
drutvena svojina, u ideologiji ortodoksija. Jer, da bi Srbija postala politika zajednica koja
se reprodukuje slobodnom voljom graana, potrebno je da mo bude locirana u
viestranakom parlamentu, to jest, da izbori budu slobodni, tampi i politikim udruenjima
zagarantovana sloboda.
ini se pitao o razlozima zbog kojih se Srbija u politikim reformama nala na
zaelju zemalja Istone Evrope. Odgovor nije nalazio samo u aktuelnoj situaciji. Sve vie je
uzimao u obzir kompleksnu prolost i nastojao da utvrdi da li u njoj postoje konstante koje
objanjavaju i aktuelnu situaciju. U novijoj srpskoj istoriji razlikovao je etiri ciklusa: u
svakom su steene prednosti dovedene u pitanje maksimalizmom, koji je drugo ime za
nacionalizam. Nijedna realna drava nije zadovoljavala srpsku intelektualnu i politiku elitu.
U svim generacijama ivela je tenja ka nacionalnoj dravi koja e teritorijalno obuhvatati
itav srpski narod. Tako, posle Prvog svetskog rata umesto federacije unitarna drava.
Drugi svetski rat uz oslobodilaki rat revolucija. Hladni rat umesto reformi, trijumf
teritorijalnog naela. Danas smo, pisao je 2001. godine, ponovo u jednom takvom
ciklusu. I ponovo ne umemo da uimo.
*
*

Za Zorana inia politika je predstavljala, pre svega svet ivota (Husserl). Taj
svet ivota imao je u Srbiji devedesetih godina prologa veka dve strane: na jednoj
rigidni komunistiki reim koji se ilavo odravao jo jedino tu, a na drugoj jalova i
VIII

neefikasna opozicija tom reimu. ini nikada nije personalizovao ni jednu ni drugu stranu;
Uopte me ne interesuju line osobine prolih, trenutnih i buduih lidera... Radi se o
politikom pristupu. A u tom je pristupu uvaavao sledee injenice:
Kao prvo, razliku izmeu komunizma u zemljama u kojima je uvezen i onih u
kojima je, kao u Jugoslaviji, pobedio inutra. U prvima je demokratizam bio identian sa
osloboenjem od spoljne prinude: mi i agresori. U Jugoslaviji, odnosno u Srbiji,
nedostatak spoljne prinude kompenzovan je prelaskom sa ravni drutvenog na ravan
nacionalnog, na kojoj se uspostavlja mehanizam nai njihovi.
Zatim, da se komunistiki reim u Srbiji, iako autoritaran, ne dri samo na sili ve na
manipulaciji problemima koje stanovnitvo smatra realnim i ije reenje oekuje. Naime,
Slobodan Miloevi se pojavio kao onaj koji Srbiji iz tri dela kakvom ju je uinio Ustav
1974 vraa dravnost. Postavljajui se kao spasilac drave (Srbija e biti drava ili je
nee biti!), on je istovremeno promovisao model vanintitucionalne, tj. line nekontrolisane
vlasti. Uz dravnost ila je i diktatura. Zoran ini je u to vreme bio jedan od retkih autora u
Srbiji koji je upozoravao na mogue posledice neogranienih ovlaenja koja se daju jednom
pojedincu da rei pitanje Kosova. Video ih je u opasnosti da se teritorijalno pitanje stavi iznad
osnovnih prava Albanaca, ali i u opasnosti da se ta ovlaenja protegnu na sve manjine:
etnike, verske, politike.
Kampanja o Slobodanu Miloeviu kao spasiocu drave nastavila se kampanjom o
njemu kao plebiscitarnom voi svih Srba. U nameri da sauva socijalistiku Jugoslaviju (to
jest, dravnosvojinski odnos, jednopartijski sistem, ideoloki monopol), Miloevi je
upotrebio Srbe van Srbije, nainivi greku bez popravke. Sa ove kampanje prelo se na
kampanju o ekonomiji. Zategnut je luk izmeu dve demagoke parole: Niko ne sme da vas
bije i Niko ne sme da vas otpusti.
Moe se, naravno, objasniti da su ljudi dali podrku reimu koji je ponudio svoju
verziju problema koji su se i njih ticali i obeao njihova efikasna reenja. Tee je, meutim,
objasniti zato su ostali uz Slobodana Miloevia i kada je isanjan san da emo prekim
putem i bez mnogo formalnosti stii do svoje drave, da emo na oruk reiti nacionalno
pitanje i bez korenitih reformi prebroditi ekonomsku krizu. U traenju odgovora na ovo
pitanje, Zorana inia nisu, opet, zanimale line karakteristike Slobodana Miloevia (u
istoj konstelaciji javio bi se neko sa drugim linim imenom i prezimenom), ve njegovi
socijalni oslonci i nain njegovog delovanja. Odnosno, samo srpsko drutvo.

IX

*
*

U analizi modela mobilisanja drutvenih slojeva u Srbiji za vreme Slobodana

Miloevia, Zoran ini je nalazio frapantnu slinost sa elementarnim modelom
komunizma. U oba sluaja, radi se, po njemu, o ruralnoj restauraciji (Marks bi, kae
ini, rekao, ruralnoj kontrarevoluciji) u kojoj je komunizam posluio samo kao forma za
promenu elita, tj. za veliku seobu provincije u grad. Veliki broj sledbenika komunistike
ideologije mogao bi, kao to e se i dogoditi, verno i odano sluiti i nekoj drugoj ideologiji
koja bi pomenutu promenu omoguavala. Bie, ipak, po iniu, potrebna jedna opta teorija
koja bi objasnila uzroke da se u formi demokratije restaurira jedan arhaini poredak. Pri
tom e biti vano objasniti karakter aparata koji je nastao promenom elita. On ne predstavlja
dravni servis, koji je specijalizovan i osposobljen da reava probleme. Njegova je funkcija
da blokira i unutranje i spoljanje komunikacije, redukuje kompleksnost drutva i sprei
promene autoritarnog sistema: zato je represivan. U tome je Zoran ini video sutinu
pojave Slobodana Miloevia i ujedno shvatio da ona ima istoriju. Na ruralni instinkt, na
drutveni model koji je uvek bio isti samo se drugaije zvao, ini e se tek vraati kao na
jednu od konstanti novije srpske istorije.
Kako je Zoran ini video, uslovno reeno, drugu stranu ivota u Srbiji
devedesetih godina prologa veka?
Raspad represivnog jedinstva odvijao se, po iniu, pod sloganom pluralizma. U
stvarnosti, umesto monistikog represivnog jedinstva, dolo je do represivnog pluralizma:
strukturna svojstva ostala su nepromenjena. Pod parolom Samo da komunisti odu, posle
emo videti, stvoren je dvocifren broj politikih partija sa gotovo istovetnim programom:
trina privreda, viepartijski sistem, parlamentarna demokratija, ljudska prava. Budui da je
i vladajua partija, koja je nacionalno jedinstvo stavila iznad demokratije, u svoju propagandu
ipak unosila neke pojmove demokratije, izmeu nje i opozicije iezla je razlika. Umesto da
se bori za kontrolisanu mo preko viestranakog parlamenta, opozicija se borila za uee u
moi. Zato je prema efikasnoj vladajuoj partiji ostala neefikasna: stranke su sredstvo a ne
cilj demokratije. Izostalo je stvaranje politikih sredstava, koja bi svojim karakterom i svojom
strukturom anticipirala cilj. To mogu biti samo demokratska sredstva, a ne suprotstavljanje
jedne harizme drugoj, jednog mita drugom. Iracionalnou i predrasudama ne moe se sruiti
poredak koji na njima poiva.
X

injenica da jedno drutvo prestaje da bude monistiko ne znai da ono postaje

pluralistiko drutvo. Jo smo veoma daleko od stvarnog pluralizma. Radi se o dva
temeljno razliita naina stvaranja zajednikog identiteta. Monistiko drutvo to ini
nametanjem jedinstva oko jednog magnetnog polja nacije ili klase. Pluralistiko drutvo
polazi od svoje unutranje kompleksnosti i traei mehanizme da se ona izrazi uspostavlja
zajedniki identitet. Pluralizam podrazumeva ono to monizam po definiciji iskljuuje:
konkurenciju razliitih vienja prolosti, sadanjosti i budunosti. Ako je prolost oficijelno
interpretirana kao jedinstvena, stvarnost poistoveena sa slikom koju je o njoj stvorila
ideologija, a budunost percipirana kao zacrtani put koji treba slediti onda je pria o
pluralizmu samo fasada iza koje se umnoava raspad drutvenih formi.
Stvarni pluralizam takoe podrazumeva da se drutvene grupe samodefiniu i
organizuju kako bi kroz komunikaciju stvarale zajedniki identitet kao kompleksan i
kompatibilan sa okruenjem. A nae okruenje je razvijena Evropa. Ako u pravnom,
ekonomskom i politikom pogledu ne postanemo kompatibilni sa razvijenom Evropom,
imaemo sve njene probleme a neemo biti u stanju da koristimo njene recepte za reavanje
tih problema.
Imajui u vidu iskustvo Jugoslavije u kojoj su periodi diktature bili dui od perioda
demokratije; zatim, populistiki karakter legitimiteta u najduem razdoblju istorije Srbije
(Nikola Pai, Josip Broz Tito, Slobodan Miloevi); razliita iskustva zemalja Istone
Evrope, koja su se mogla gotovo sa naunom preciznou predvideti Zoran ini je poeo
da obraa sve veu panju na uticaj tradicije na promene u Srbiji. Video ju je kao manje vie
protivrenu kombinaciju nebrojenih institucija, uz istovremeno izrazito diferenciranje na onoj
ravni socijalne konstitucije na kojoj se formira individualnost. Gotovo istovremeno, kad su u
srpskoj istoriografiji, iz potrebe da se objasne rat i raspad Jugoslavije, poela istraivanja
glavne kontroverze novije istorije Srbije odnosa patrijarhalnog i modernog, Zoran ini je
pisao: Nama nedostaju velika nauna istraivanja socijalnog statusa privatnosti, intimnosti i
individualnosti u Srbiji pre Prvog svetskog rata. Mislim, dokumenti politike istorije
uverljivo pokazuju da je to polje prepuno lomova i tenzija. Savreno precizno Zoran ini
formulie glavnu kontroverzu novije srpske istorije: Na temelju ruralne i patrijarhalne
kulture nastaju institucije individualnog drutva. Nestalnost tih institucija moe objasniti
nestalnou njihove osnove, jer njihova prirodna osnova jeste jedno individualizovano
drutvo, kojeg kod nas nema. Evoluciono je neverovatno i zaista izuzetno sloeno to na tako
nepovoljnoj osnovi nastaje politika konstitucija. Meutim, ako danas pokuamo da
XI

objasnimo nae savremene probleme, moramo se vratiti toj izvornoj protivrenosti. (Podv.
L.P.)
Ovaj uvid i za Zorana inia otvara niz teorijskih i istorijskih pitanja.Radi se o dva
modela koja su izvorno nesaglasna. Graanskog drutva koje polazi od nepoklapanja
individualne i kolektivne perspektive i trai mehanizme za njihovo regulisanje i
socijalistikog drutva, koje ne moe da prihvati pretpostavku o nepoklapanju individualne i
kolektivne perspektive a da ne odustane od svog odreenja. Socijalistiko drutvo pobedilo je
u zemljama koje su bile nerazvijene i u kojima nije bilo graanskog drutva. Da li to znai,
pitao se ini, da se taj tip drutva kad je jednom postao dominantan odrava samo
neprekidnim obnavljanjem vlastite pozicije, tj. neprekidnim suspendovanjem graanskog
drutva? Empirijsko iskustvo socijalistikih zemalja u kojima su u porazu zavrili svi
pokuaji njihove ekonomske reforme davali su razloge za pozitivan odgovor na ovo pitanje.
Formula radikalnog socijalizma ima dve konstante, kojih se pri svojoj reprodukciji mora
pridravati: antikapitalistiki ruralni impuls drutvenih slojeva koje je mobilisao i utopijsku
kritiku graanskog drutva. U zemljama u kojima je iznutra pobedio, socijalistiki poredak
je nastao kao spoj antimodernistikog i antikapitalistikog impulsa tradicionalnog drutva,
koje ga podrava indirektno, time to se opire modernizaciji i, na drugoj strani,
antigraanskog, tj. antikapitalistikog impulsa radikalnog socijalistikog pokreta i ideologije.
Kapitalizam je zajedniki protivnik, a graansko drutvo je doivljeno kao njegova
pozadina. U sutini, zakljuuje Zoran ini, patrijarhalna kultura, sa svojim ukotvljenjem
individualnog delovanja i individualne sudbine u hijerarhije vrednosti i autoriteta, a na drugoj
strani, radikalna socijalistika utopija neposrednog organizovanja, postaju udni saveznici.
Oni se slau u mnogo taaka, a pre svega, u blokiranju ekonomskog uslonjavanja koje vodi
raspadu tradicionalnih oblika ivota.
Sa ovim vanim uvidima u istoriju formule preskakanja kapitalizma i neponavljanja
zapadnoevropskog puta, Zoran ini je doekao 5. oktobar 2000. godine. Da li je te uvide
uzimao u obzir na mestu premijera? Njegovi tekstovi koje je u to vreme bezmalo
svakodnevno pisao daju potvdan odgovor na ovo pitanje. U svom Predlogu za dogovor o
dravnom cilju 22. marta 2001. godine, on konstatuje da vie nema oktobarskog entuzijazma
za promene. tavie, ne zna se ni da li je 5. oktobar, koji je u svetu ocenjen kao istorijski
dogaaj poraz ili pobeda. Ljudi su uestvovali u ruenju diktatora: Samo neka
Miloevi ode, oekujui bolji ivot. Oni, ve tako brzo, misle da su prevareni, a nisu. Jer,
postignut je nacionalni konsenzus o demokratskoj budunosti zemlje, a izostao je socijalni
XII

konsenzus: Naalost, blagostanja nema bez zdrave ekonomije. A naa ekonomija je na smrt
bolesna. Potrebne su radikalne reforme, koje ukljuuju i redukovanje mnogih steenih prava.
Insistiranje na pravima bez materijalnih sredstava stvara frustraciju, trai da se pronau krivci
i produbljuje nepoverenje: Lako je postavljati populistike zahteve i navoditi ljude da vas
podravaju. Potrebno je pokazati nacionalnu zrelost, uvesti disciplinu, asketizam i
razum. Potreban je novi socijalni konsenzus o zajednikom cilju kroz zajedniki napor i
zajedniko samoodricanje. Nedostatak socijalnog konsenzusa relativizuje i politiki
konsenzus i ini demokratiju fasadnom: njoj je potreban adekvatan temelj. Ali, to vodi
samoporicanju socijalistikog modela drutva. Da li je to mogue? Zoran ini je bio
osujeen u voenju politike odgovornosti koja je raunala sa graaninom kao odgovornom
individuom, verujui kako je znao da kae i u njegovo odrastanje kroz promene. Ali, ne
samo zbog praktine politike koju je kao premijer vodio, ve prvenstveno zbog svoje
konzistentne, u sutini prevratnike, politike misli. Ona se temelji na njegovim velikim
znanjima i dubokim uvidima i u prolost i u sadanjost. I na njegovoj linoj i intelektualnoj
hrabrosti za koju je, ba zbog pomenutih uvida, trebalo biti i filozof.

XIII