ju sede i zagovoric civilnog drutva va zapadu, ‘im ernie drtima (tree sve ok evaj de dosegn ii Weal” Lorens Kabun (Lawrence Cahoon) kaze d je sveprisuna pica ocvilom dru tvu, potekla iz dnieniskh stosno-evropkih krugovs, fdovela ovutema cea politcihdiskusj. Vojislay Stanoweis ea sliéan nin ri dae koncepelecvi- nog duitva of lena kao altematia autritamom soe jalizmu® Pr woth promena civiin drustvo je postalo jedan i najtestalih poimova drastvene tore, alt deo rtnikasvakedaernog praktignog Hive. [ka st ‘high biva i fakvim pit, pret: mo ozbils op Snestod preteran upotrebe, Posto jedma nos izme- ded sar tana {esta upometa th uti komo thm, kao i svaks navika, ali ee poneksd lita od preteanog koriéenja i dovode do zamora i zasitena at. eo i vote take uteri, postaestaln cis) promene« nin ekspresije, Kao So se mej mani Solatenja ponanj, ako diktaty modnihpromens ne mote da odo i rebikdrstvene tere. Za porpors fove lez ciiraca Seri Berman (Sheri Berman) Koja 0 ‘orto napons drove pe svega politi naka da bats elgover na pitasje ta omogutava da demokrije {dager periods bad enadnefspesne. .Dok si raije sneracie naudika u bavjexj tim pitanja isteale Skonomse, politike ii nsituionaie Sinioce, za de 7 Gopi avin Sui Kean rece eas f (Cig Unieny Pe, 20 Ingo Libr Pies, tian lw, 22 217 1 aly Sano, Cn dso: Enon ‘hl Boog, Sone ois, 593.66. 1“ tae niu mdi pda V-P/ daa Fae wean? Naess tv Sih pedi tone cio de. esas nett pg de ups to erst dn omens it kn ora Sah pymova Ret bh jp one ep enog dun malo it element ‘rain lt, a ogo vests ebuvamoat, Tomatve veda torte adevana ety ofa, Neary dG or ign psa ne {jo epost poco dea ma ee driven rene blot perdi top je poe dns aul ano rod ‘bag talon So eo ho ave Moe S obama nt pra upton tno dino" radanko du” usp ‘kom je, neopets mia IS mmpomen Neonat o oni Ro 92 Freee eso pre Po ve ore Tglounerse tang ei sect, se tot allel dona proved Kasinog somata doje ieche Geli, Kao to em ae Sih sesame bit doje ese, elk tera pla in orn pea Seo otnna lel prev jose nk setae chr Gablse weghkom dto doe soeo” suena oom do babes Gelso" Sai poets 5 sa teman Ci Sales Pua tint ta, end Tov Ci Seite a Soil Cap ete in Compete Cpe, aed y Bos Eva, is ta Fey nd Ms Dis, Tia Univer Unvety Pre oF Nev gn nveran an, 2005952 soe Mato’ Rk Drv rast, w Poi a 1sengleskog i nemathog na srpsko-hrvatsk| jek davai sa prednost termina ,gradansko druftvo”, da bi se tek u fovije-vreme uveo w upotrebu i tein, cline dru fh0", Za taza od Ljubomira Tad, koji priznsieko- rekinostprevoda w obe variant, ali pok prednostdaje termina .pradansko deuino™opredeluje se rai za ‘potrebu i2acs,cviin drastvoiako ne dovodim up sanjesinonimmostanadenj obelzrazs. Nekolko je z= Toga za to, Prvo, unaéem jeziku re cvilno (mada je po- zajmljens iz zapadnih. jezika) sadr2iznatenjku ‘imenciju bitau za koncepi, «koja Se odn0s na supeot- ‘ost voinom, Civil je osobs koja nema unifermu i Koja nije lejugena yvojne irate aktivnastiDrugo, termin sgradansko ima u neo) jerie) upotrebi ideolotk b last, Naime,u marksistigkoj Konotacju vretpe sociali- zms termin gradansko drusvo upoteblavan je kso si- rnonim 22 burzoasko crutvo, Sto 1 osnovi nije taéno. Pojamm gradanskog ili civilnog druftva je ii od pojma aurdoaskog driv, Taéno je da je burdoasko drutvo, baru naéely, civil drutvo, aie vazi i obmato —nije svako civlno drustvo po define burdoasko. $ druge strane, svestan sam i moguse edbojnog poitiskog nabo- jake ermincivlnodruttvo na prostorima druge Ju- {goslavije dabio neposredno pre njenograspada ali éase ‘ato vat kasnje Trese,unaSem jezihureégradanin ‘radansko ima i jedno ude distinktivo i ekskizivno ‘znaéene, koje se odaos nastanavnikegrada. Tetmin ci Vilna igjednséave gradane urban i ruralnih podrutja jer ime fakiuivnie znaenje. Pojmovi eivilnog dustva ‘eivilnis prava, po intencji, obuhvatau sve gradane {ednog drustva, bez obzia dali pripadaju urbanom i “omit Ta, Sina cio dive, Klee ovine, Dead 987. 16 rurnom dela stanovnistva, Cerro, termin eivilno d= ‘ekino upuuje na jodjednu vazm dimenzija civilnog draitva, na njegovu civliziyjugu funkciu u posted cbrazaca ponasanja med dima. Najzad, plo, vremenoj nematic) Iteratur sve Sei se izvoritemnin burgerliche Gesellschaft (gradansko drusvo)zartenuje terminom ziville Geselschat (eviino drustve), jer © ‘mata da je prvi previtetradicionalan ida je zb03 toga natopljen konzervatvnim nsbojm. ‘Termini ,eivlno druitvo” gradansko drustvo” se 1 ovo} lnjizl kao anstalom iu alo} jezitko}praksi ‘potebyjavau u isiom znaéenju, Svako, medutim, ko vite voli tradicinalnitermin gradansko drut, nece previ popreSiti ako tako prota, protumaéi i prevee 4 termi eviino drutvo,* Kratkaetimologija pojma Procena Vilhelma Hajnitiha Ril (Wilhelm Hein- Fich Riehl) Kojom se pojam civilnog druStva ubraja -znskove vremena”ilfkaseepuale Kodave epohe,ma- je data sedizom devetnasiog veka pokazajese tata i dams. Po njemu, svaka epoha nalai nekoliko velikih ‘Alsen Mola ain rion pis c= nog dsvs wean sore pomove ji so tris adil jetwosnnvony rial ola ortho cto) {Beso io) moana) amas mes eau patna dito daejedo epee sats ‘Se buronsogdatn Uvako sin eatovane {otarslogevinog dv, mat wa Goulart Iii, yea tk vil atm. Vice Alcs Mont Chino Sno, Kah ofa cvinog dete, Bed ede Vlado, Prag Kes Ga 4, oop ”isting knjimaobjainjava svoj vet, ajednatkvaepokal nistna je ratkovane eiviinog(graanskog) drt, i dzave. jam civilnog (gradanskog) daitva deo je dio: {omne teorjse paradigme civiln drustvo- potiskadr- ava, koja je ustanovijenav evropsko} i anglo-sakson- skoj politike} filozofi§teorii od polovine 18-08 do polovine 190g veka. Dyon Kin ne bez rszloga kaze: 1Pojam evino drive svakakopretalj klum roe "evropske poiticke msl kroz ita period 1750-1850" Pre fogs, u star evtopske} aici, kako istive Kin, elvlno odnosno gradensko drastv (Koinonia polt- tke, socetas cis, soceteeivile, birgerliche Gesel- schafl, Ci Society, socetacvle) | dréava (pols, cite ‘as, Etat, Staat, sate, stato) lisa medvsobno ‘sprepleteni i zamenlivi poimovi ‘Nematki autor Manfied Ridel (Manfred Riedel) tdi da je temin eivlno, odnosno gradansko druiwve (em. birgerliche Geselschaf) doslovan proved staro- ‘rtkog polite koinonia’, 80 Ge se kasnije w latnsko} ‘erat prevodi kao ,socefascivilis™ Ridl s pravom smatra da je modemo matenje pojm civlno, ednasn radunsko drastv, vel ralitito od anttkog. Ked Ari= sfotea jeu osnovi postojao nak jednakxtizmedju gra ddanskog druitva i politickog drustva(drdave), Sto se iz rabaval u sintetitkont pojmu poisa" ‘Smate se dae italienski humanist Leonardo Bruni iz irene prvi, potetcom petnacstog veka, upotsbie i eset, tage, Geschichte CGnndtese, Suga, 1978, naveoo prem Mane Riss, rai, rains, Spi Pod, 188, bl, 38, ohn Keane, ii oe andthe Sat: new Evopenn Pes pies London sd New Yor, Ves, 18H 36 TF anted Riots, opt 117, 18 sz societar cvs bao ltinaki termi za gréko ona polite, Prevodeti 1416 godine na latins Arisotelovo elo ikomahowa eke Brie skovao iar sctetas ci vis kojim je preveo ri pojam Koinonia politike. Ist sintagmu Ge npotebitl 1438 godine prevodesi Aristote- low Forty, U predhoinom periodu, dale rnnestom {tetmaestom velu bill suu upottebi are communica political ciilis communis ao latins prevodi za kot ‘nonia polite, Ovom semantikom inavacijom stvoren je Inia diskurs za kasnijeradanje pojma eivilaog ii _radanskog druBtva. U isto vreme on estarogreki pojam ‘polis previo na latiskitrminom eivitas. Pojmom cvilnog ili gradanskog drive, koji je po Ridelu postantcki,oznatava se od drzae slobodmn | Politcki dalek prostor, drut ‘radsnstih privataih Mlasika”, koje pretpostavla dvsjane i medjusobno Suprottavjane eradanskag drustva i politike dréave rv obrisi dhvtomijeizmedju ,radaleg”ustni- slu civic ,poltgkog” u smilsi poiticus mogu se, -anatra Riedel, dokumentovati kod lalijana Gravine 1708, svoj irene tokom osarmaesog eke zahvalju- euticaju Moateskjes.” ‘Don Kin zamera Ridelu Sto se winterpretacii stare paradigme o socictas ellis previgefokusira nt nomaé- kupoltgku misao, On smatra da je dstnkeijacivilnog Arustva i dr2ave (il vlad, kako Se tada govaril)raj- pre nastla u anglo-ameridkom svetu, koje imino fv. sme specifignasti x ednosuna Kontinental evapeki po- liek avon Tsrnvene pork riacviog dnt kes uci- sumedunardog ses Kareem can ee spove Pee Haber Bjorn Wick Mane Riel ose. om Keane, op 23prvu formulacijv ove paratigme Kin nalaziuuvod- nom paragrafu ,Zaravog razuma" Common Sense 1776) u kome Tomas Pejnprebacuje piscina koji su ize mefalidrustvo sa dr2avom i koji misle de medu njima postoji mala ili nikakva distinkcij, Po Pena, drusvo i {rzava nisu samo raHi8is nego imaju i ptpunoraziite iavore. .Drstvo je proiavod nasihZeliaa draava nah srefaka; drustvopodstgenaSu sreéu poztivno ujedinja- Yejudi make oseéaje, drzava nepativno opranigavajuti jaemane, Jedno ohrabraje drwrenje, drogostvare raz ke, Druitvo sti, drtave kaijave”. Privat gradjanin je polaza tatka X{jutna poluga { oslonae civilnog, gradanskog drstva, Otuda sloboda individee kao ceabe i njenapravs, medu kojma vlasnié- ‘call svojineka (kao garant njegove aufonomije u ofo- ‘su na deZavy) iaju izzetno vaznu ulogu w nastojani ‘ma dase prevzira, to Avid, pojam civilnog évstv. Sredisna wlogasvofinskis, odnosno vlasigkih odes, dobro se vidi w sledegem stu iz znamenite Rws0ove seRasprave o pore nejednakost med) Yudima”: .Pt= Vi koji se, ogradujusi neko zemlje, wsudio rei ovo je ‘mje, naisao na prostoduine jude dau to poverty bio je iatnskiosniva® gradanskog drusva”." ‘Otuda se maze zakljusit dae individual gradanin kao vlasik svojine polaza taka 2a Klasifno shvatanje pojma civilaog drustva “ors Pane, Connon See, 1985.3 Zan Risa, Driver upra, pelosovama ne edo mda bona, Pet Bead, 9,198 20 nnn 2. Klasiéne tradiele I model civinogdrastva Formiranje evopskih druttava i de ‘nom smish tre, flo je aku pod ruku sa st pivih oaza i irastajem reativno autonomnih oblika dnatvenog Zivot, koji su predstalal adimente budu- ih rezvjenijh obikacivilnag drativa, Ako istorjtn stankaeiviluog drustva oeramo unajstim (i zatomuzn0 ppojednostavjenim) poteima, mote se uotti da su se lkoncepi praktin modelicivilnog drustva uspostava- lima idejama, nadahnuima skustvima Koja pot iz ‘ti prilito rezlgta istorjskakorens, odnosno iti spe- ciféna poljaevropske politike kaltre Prva i nara traicija zapotinje w Kaljanskim radovima-republixama i nju ozaéavam ko evro-me- clitranska sruj. Ona deja Lratko i bige vezana za ‘oblikpoltgkog uredenjaovihradovs poznat kao sinjo- rife. Sinjorje su enesansi panda stitkom polisu. Dra- {2 szuja & nartanku cvilnog druftva se mode nazvati kontinentalno-evropskom, i vezana je za novonastajuée dtavernacje na evropskom Koatinentu, U tectijskom mishu ona zapotinje sa Monteskeom, « vihunac dti- ‘java aa Hegelom. To je traci koja novim nacio- nalnim drZavama velikog obima waava potrebu mast janj eivinog drut, al pak izezita prednostv tom ‘ihotomnom paru daje dedavi Najzed,treéa sry je ve ana 2a anglo-ameriy vadiciu u kojojindividualna ‘rave imaju primat, a civilno dustvo se pojavjuje kao Tranjeili vie rarnopraven partner dréave, i najmanju ruku,i2uzetno autonoman u odnosu ne drZavu. To je stryj koja zapoine sa Lokom, a vihunac dostize kod Pejna i Tokvia, Razmortimo svaku od ovih tradi po- aos. avresmediteranska tradi se jvija sa pevim za rmeteima eivilnog devstva uisijanskim pradovime publikame za vreme Renesanse. Ona je uslovjenatxz- ‘vojem prvi abitatrovatkog i finansjskog kapitala w sevemnoitaienskim gradovima, kao posledice razmena roa iinformacijatadabjeranokapitalisttke prekomor- ke tegovine. Kao fo smo videl upredhodnim etimo- Jotkim objajenjima, Kjuénu ulogu u iiejalnom for smiranju pojma i dskursa cvilnog drustva odigrali so humanist, av pogled invenciacivilnog rena najvi- Se zaslag imao je Leonardo Bruni iz Firence. Period od 1250 do 1450 je, nae, bio izuzetno vaban 28 Semantit- ko radanje poimacivilnoga dust, U tom periody, pre ‘maralazima Enton leks Anthony Black), u politike mis? Evrope i wnjenoj politike) i Kultur} elit upor {rob je latins aly vidu pet raat poli jezik () teolakijezik zatnovan na prevodu Bible nt Latina ‘Vuleata; 2) akagemski pod vlikim uiajem juristekih kcanona; (3 rmskaretortka ekspoicjastoite eke i tay. Cieeronor jeik; Aristotloy republikansk jezik ‘oko koga su humanist odneliprevagu nad drugias i ngjzad (5) materi jezik Komunalnog,regjonainag il navionainog nivoa sake odredenesredine-”" Republika Fitenes je svojim grandizninerenesansim kolturaim ctvaranjem prema antici, preme arapskom {ostalom vet, sorta usave 28 potetno fllosko, ali | ideo zasnivanj konceptacivilnog druiva, do éegaje doslow poznoj Renesansl u petnestom vekv “Tran prote-tradiiu civiinoga drat eabole, po ‘nom misjeju, iraéava Makaveli (Machiavell sv jim «Respravama o prvojdekadt Tita Livita”.Kada Ma- 7 sathony Ble, Pots! Toye ip Eure 126 come Cambie Unive Pro 9, 7 2 ijvelu ,Respovam..”govor olin viadana, one iste staff vel epubianizna (epublica vt) njenu ulogu u omogueavanjy seo politigkog Zo, 5 u eanov odgovaraitesina naraauteg red stv. On ves tala formule agatva vee redo st civng dive i vino vor uopste mit gu ost gradana zvanjeusoptveo| movin bogs Bravo svakoga da ima i bani sje mje. = Koninesalno-ewopska tad (tedje-eve novvropki post) reste dri vazan isons ore a nastanak eviaog dra. Ona se feria pod dominannim wiegjem germansksg kultumog krug Metamorfozsevilogpolaikavslobodng eatanina -znano su dopinel skate gil, Kao naan blk ‘devia anal, epovaca id” Reforma dae Ja velit zara acanu ili i artkulaeji speifcnog, eras dagradovauNemako}, Flandre, Gi de s bile pei ascjatn’oBi alte anata re. ‘ea, i su modern ekvvalentikorporace snd, Svojersna mefavina poser ifrese | Javnog dua, Sister git je ubreao ravi tesa, zmene | mer kantinog kaptlzma uopte, oaks piznavaje vied nost udskoga rads, bso doprineorazvolu profes. nalne eke i, "ufo, emogusio povecem ts) roizvodno-nyovatkog” dla sanovnlt na proces ‘prvlana gradovima: Medju oni ko st doprnel sobligevanj torso rakovajadetave¥einog (Gradanskog) dutta unter germanskog kalurnog kr 2 su, izmedju estat, VolE (Wold), Jung Sting abel, Gs, Zag, 1985, Anny Blk, ii acy in apn Pl ‘Thoopht ern hl cy ote pee 194s 23(ng-Silling), Kant, Fie (Fiche), Gros, Ril (Richt), Hegel.” "Anglo-amerigka Iiberalna tradicijapredstavja tre i svakako najnaéainii istoriski Koren nastanka civil- ‘nog drstva. Temelje ovo} trade postviia Dzon Lole ‘ohn Locks) svojim idejama o Konstitucionalno draa- vis koja potiva na viadavini prava,zagarantovang)imo= vini (propery) i slobod. Skotski moraliti Ferguson i Smit (Smith) naglasiée modernizaijsku i samoregula- tivn komponentscivilnog drustva, Tomas Pejn (Tho ‘mas Paine) jos radialnije postal pitanje opranigava- na drfavne moti w korist civilnog druitya. Njegov ‘Koncept minimalne réave pedaameva samostal c= vilno druit {veo ogranigenu ulogu drzave, na Koju fled kao na nuznozlo. Za razumevanje i terijsko pro- blematzcanje anglo-ameritke civine tradicie iawzetno je matajan j velit feancuskiteoreigar Tokvil (Tocque- ville), Koi to na briljantan natin demonstra analiire- uci demokratiu w Americi, No, obesiiberalno-demo- kratskog obrasca odnosa dedave icivilnog drutwa bige ~zaokrvzeni tok sa postavjanjem temela Kasi libe- falneteoie, 2a koje je svakako najzaiuaniji Dzon St xt Mil (Hohn Stuart Mi. “Ako se aaliira period od sredine osamnaesiog do seine devetnaesog veka (Kada je, kako spravom kde Kin (Keane), Konoep civfnog dattvauspostavjen kao ‘Kuda pareigma evropske politike mili ako se 22. pda da su na soni ostala wig drug dva, od navedena tr Kultumo-istrjskautieaja + ango-amorii i konti- nentalnaleveopski kulturo-teorijskt Krug. Sa nasa jem i razvojem krupaih evropsih nacionalni drzava ® “Nantel Dra, ptnso, Polo Spit, 1988 mise 24 idjeocivtnom deus na ustyjenom evro-meditern= ‘kom prostoru kao da su zakrdjle i ple w zaboray. Eau ‘zetak od ovoga donee predstavija Francuska ali Ge iw njoj, uprkos injenei da je frankofonska kultura dala nikecije, Sime s¢ ogranifava i ugrozava_ slobods. Nedostatak civilne komunikecije Ferguson vidi kao ver 44 opasnost, koja naroito dolazi do izrazaje sa razvo~ Jem trgovatke dezave (commerical state) ja spirale ra- fa uveéavapodelu rada, ali istovremeno 3a specijalizciiom irandvajanjer individua umanjuje ko- heaiju drasta, Ferguson vide ogranitenja progresa, koji sam po sebi ne mora da uvetava sreéu judi. Prema Ferguson, Koji je avestan konflikinosti novouspostavijenog kla- snog drustva,w2tte i trgovina mogu da ransformisuko- Iektvitetdrustvau abay agrepatodeljenih i samljenih bigs, koja pate 2b0g kompetiije sa sugtadenima, i koji- ‘ma est sumo spoljne ugodnost, to jest materjsine predzost takvog polozaje. Zbog toza je od izuzetnog, njegovo razlikovanje izmedu prrode komuni- ativnih i Komercijalnih odnosa, Povlateti oft lin razlikovanja iemedu ova dva navina uspostavlanja od- ‘nose, Ferguson zakljutuje da je prisustve komanikativ= nih tokova jzmedu razisithindividya uslov postojenja slobodnog civilnog deuitva. Na deugoj strani, situaciji 1u Koj se Slanovi jene zajednice odnose medusobno ‘samo ili predominanino preko t28ta i biznisa btno se + umanjuju moguénost Kolektivae slobode. 36 [Nafzad, Ferguson je naglaSavao i civiliirajugu i- ‘menaiju u pojmu eivilnoga drustva, Dakle,14zvoj slo- bodnog drutva od druitva grubosti uljudeno irafniz- no drut. Civilnom drustvu je, utom smisi, Ferguson pridao znatenje civilizwvanog drustvaunasirom sil te reti,drustva koje se svojom politikom i vladavinom prava, svojom kulturom i uljudnotéa, raztinje od di- vljatkog deultva, ‘Vetina autora se, medutim, slaze w oceni de je 22 ‘asitno shvatanje pojma civilnoga drustva narazvie= ‘ij teorjsku artikuaciju cstinksije .gradansko deus- ‘vo = poitgka drzava" dao Hegel koji je ybirgerlich” i sGeselschaft” povezao na natin koji je onoguio da po- Jam civiino, odnosno gradansko drustvo postane jedan ‘od osnovnih koncepatapolititke fiozofij i politckeso- ciologije. Hegelova asluga a formalacju ove torjske paradigme je neosporna jer je tematiirao distinkeia sgradansko druatvo ~ poltbka drzava” kao jedan od ‘ujuénih formativnih principe moderiog druliva. Taj Hegelov doprinos politiko} ozo, politika} socio logii i politiskoj teri je, no Ridelnravan Bodenovo} koncepejisuvereniteta i Rusoovojideli opSte vole ‘Najpotpuniji uvid, na nasem jezik, o pitanju odno- ‘1 gradanskog (cvilneg) drusva i deéave w Hegela i Mas, daa su dvaugeda mena poltcke nae w 1g Jugoslavj: vats plitolog Ivan Prpi¢, u knji= 21 Driava { druino (1976) { slovenatki poliikolog Adolf Bibi u knlzi Gradansko crave i politicka dri. va (1983).” Owe 6, medutim, biti date samo osnowne ‘naznake Hegeovih i Marksovil stavova, bez mogusno= 3 “an Pipi, Dra i értvo, Mado, Beograd, 1976; ‘Ao Bist Gradanho drt i poh dra, Zagreb Coa futur laos, 1983 3