Prof.

dr Predrag Popovi

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA I
TEHNOLOGIJE ODRAVANJA
Lekcija 3: Tehnika dijagnostika, klasifikacija,
dijagnostiki parametri

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - pojmovi

Tehnika DIJAGNOSTIKA je nauno-tehnika disciplina koja
obuhvata:

teoriju,
metode i
sredstva
za prepoznavanje stanja tehnikih sistema u uslovima
ogranienih informacija.
U procesu DIJAGNOSTIKE postavlja se dijagnoza.
DIJAGNOZA se odnosi na zakljuivanje tj. definisanje stanja
tehnikog sistema.

DIJAGNOSTIKA - pojmovi
DIJAGNOSTIKA (dijagnoza, , gr.) je postupak kojim
se definie bolest ili patoloko stanje, odnosno proces koji
treba da dovede do dijagnoze bolesti.
U procesu dijagnostike lekar polazi od simptoma i znakova
bolesti. Simptomima se podrazumevaju tegobe koje sam
bolesnik primeuje, a znake bolesti lekar uoava na
pacijentu.
Proces DIJAGNOSTIKE se sastoji od:
ANAMNEZE (ciljani razgovor sa pacijentom),
FIZIKALNOG PREGLEDA (sa osnovnim medicinskim
instrumentima) i
OSTALIH DIJAGNOSTIKIH METODA (biohemijske analize,
snimci, itd).

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - pojmovi

STANJE TEHNIKOG SISTEMA
U toku eksploatacije tehniki sistem je izloen:
Dejstvu OKOLINE (vlaga, toplota, prljavtine,
udari, rukovaoci, odravaoci...)
UNUTRANJEM dejstvu iji je IZVOR SAM
SISTEM, koje potie od:
Parametara procesa eksploatacije (sila,
temperatura, brzina kretanja - tehnoloke i
eksploatacijske karakteristike ..)
Nasleu - potencijalna energija sakupljena u
obraivanim materijalima u procesu njihovog
korienja (unutranje sile i naponi).

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - pojmovi

STANJE SISTEMA
Tokom rada dolazi do promena karakteristika
elemenata sistema (starenje, habanje,
deformisanje, curenje..), a samim tim i do
promena stanja tehnikog sistema kao celine.
Na tehnikom sistemu se u toku korienja
eksploatacije javljaju neispravnosti (otkazi ili
kvarovi), odnosno stanja kada tehniki sistem
nije radno sposoban da izvrava zahtevane
funkcije unutar dozvoljenih odstupanja.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - pojmovi

STANJE SISTEMA
Sa tehnikog aspekta, stanje tehnikog sistema se
definie skupom fizikih parametara (obeleja), ijim
se praenjem i uporeivanjem donosi zakljuak o
stanju sistema.
Ti parametri su PARAMETRI STANJA SISTEMA.

Stanje tehnikog sistema U OTKAZU znai da

je potrebno preduzeti mere povratka sistema u
stanje U RADU, koje nazivamo intervencijama
ODRAVANJA (opravke, zamene).

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - pojmovi

Tehnika DIJAGNOSTIKA je nauka koja se bavi
prepoznavanjem stanja tehnikog sistema sa
ciljem otkrivanja neispravnosti i uzroka
neispravnosti.
Postavljanje dijagnoze predstavlja postupak koji
predhodi svakoj pojedinanoj operaciji odravanja,
odnosno predstavlja njenu prvu fazu.
Odravanje je dijagnostiki proces, koji proizilazi iz
primene osnovnih zakona tehnike i specifinih
empirijskih znanja, na takav nain da omogui
odreivanje stanja svake funkcionalne celine
tehnikog sistema.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - pojmovi

Tehnika DIJAGNOSTIKA mora da:
utvrdi sva stanja sistema,
objasni uzroke tih stanja i
obezbedi preporuke radi unapreenja
projektantima i odravaocima tehnikih
sistema.
Tehnika DIJAGNOSTIKA podrazumeva poznavanje:
Teorije organizacije procesa dijagnosticiranja,
Principa funkcionisanja sistema,
Sve faze ciklusa veka trajanja tehnikog
sistema,
Metoda i tehnika procesa dijagnosticiranja.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - pojmovi

Generalno proces tehnike dijagnostike

obuhvata:
Istraivanja predmeta dijagnostike
(u medicini: ANAMNEZA).
Prouavanja rezultata merenja, kontrolisanja i
ispitivanja,
( u medicini: FIZIKALNI PREGLED I OSTALE
DIJAGNOSTIKE METODE).
Donoenja zakljuaka o stanju i osobinama
tehnikog sistema.
Prognoze budueg stanja sistema, sa
preporukama o odrivosti tog stanja.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - zadatak

Tehnika DIJAGNOSTIKA zasniva se na:
Proverenim metodama i rezultatima.
Uzajamnoj funkcionalnoj zavisnosti izmerenih izlaznih
dijagnostikih veliina i stanja tehnikog sistema.

Glavni zadatak TEHNIKE DIJAGNOSTIKE je da

otkrije i sprei otkaz.
Tehnika DIJAGNOSTIKA je osnovno sredstvo za
obezbeenje SIGURNOSTI FUNKCIONISANJA sistema,
odnosno performansi RASPOLOIVOSTI (pouzdanosti,
pogodnosti odravanja i logistike podrke odravanju),
uz minimalne trokove:
Nabavke,
Korienja/Upotrebe,
Odravanja.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA
I) Analizira se:
TEHNIKI SISTEM
STANJA TEHNIKOG SISTEMA
PARAMETRI STANJA TEHNIKOG SISTEMA
II) Odreuju se:
DIJAGNOSTIKI PARAMETRI - parametri stanja tehnikog sistema
pogodni za dijagnostiku.
Za DIJAGNOSTIKE PARAMETRE definiu se:
Karakteristike njihovih promena
Veza sa parametrima stanja sistema
Normativne vrednosti.
Dijagnostiki parametri mogu biti:
1. Direktni - vezani za funkciju tehnikog sistema.
2. Indirektni - vezani za kvalitet obavljanja posla.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - faze

PROCES tehnike dijagnostike obuhvata:
1) DEFINISANJE I IZBOR dijagnostikih
parametara
2) Izbor i razrada METODA i POSTUPAKA
dijagnostike
3) Izbor UREAJA, OPREME I PRIBORA za
dijagnostiku
4) OCENU dijagnostikih parametara
5) DIJAGNOSTIKU stanja siistema

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - faze

DEFINISANJE I IZBOR dijagnostikih parametara

Tehniki sistemi nam na svoj nain GOVORE u kakvom

su stanju, i alju poruke ta ih MUI.

Da li razumemo njihov govor i poruke?

U razmevanju nam pomau DIJAGNOSTIKI

PARAMTERI i zato je bitno da se izaberu pravi.

Proces izbora dijagnostikih parametara je sloen.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - faze

PROCES tehnike dijagnostike (detaljnije) obuhvata:
USPOSTAVLJANJE zakonitosti promene parametara stanja
sistema
IZBOR dijagnostikih parametara i odreivanje karakteristika
njihovih promena, kao i veza sa parametrima stanja
UTVRIVANJE normativa dijagnostikih parametara (doputene
vrednosti)
Odreivanje mogunosti postavljanja dijagnoze
Izbor i tehno-ekonomska analiza odgovarajuih metoda i tehnika
dijagnostike
Definisanje optimalne procedure/postupka dijagnostike
Ocena dijagnostikih parametara stanja
Prognoza stanja u budunosti
Aktivnosti poboljanja (servis, remont, rekonstrukcija, ..)

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA ema

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - procedura

PROCEDURA TEHNIKE DIJAGNOSTIKE:

Postavljanje senzora na objekat (sistem),
Stabilizacija reima rada (sistema i
opreme),
Merenje dijagnostikih signala,
Uporeivanje dobijenih vrednosti sa
propisanim vrednostima iz normativa,
Donoenje zakljuka o trenutnom stanju
elemenata sistema,
Donoenje zakljuka o stanju sistema.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA - parametri

DIJAGNOSTIKI PARAMETRI su direktneindirektne veliine povezane sa strukturnim

parametrima sistema i nosioci su informacija o
njegovom tehnikom stanju.
Dijagnostiki parametri mogu biti:
1.Parametri RADNIH PROCESA koji odreuju osnovne
funkcionalne karakteristike sistema (npr. snaga, brzina).
2.Parametri PRATEIH PROCESA (npr.vibracije, buka,
temperatura) koji daju uu sliku stanja sistema koji se
dijagnosticira.
3.GEOMETRIJSKI parametri koji karakteriu KVALITET
delova, TANOST pozicija itd.

DIJAGNOSTIKI PARAMETRI - vrste

Dijagnostiki parametri predstavljaju razliite

fizike veliine (npr. mehanike sila, pritisak,
amplituda)
Dijagnostiki parametri mogu da se pojavljuju
kao:
Neprekidne (kontinualne) veliine,
Diskretne veliine,
Sluajne veliine.
Pri merenju dijagnostikih parametara obevezno
se registruju i smetnje koje zavise od tanosti i/ili
mogunosti korienog sistema za merenje.

DIJAGNOSTIKI PARAMETRI - vrste

Dijagnostiki parametri mogu se klasifikovati kao:
1. KINEMATIKI vreme, brzina, ubrzanje, protok, .
2. GEOMETRIJSKI duina, povrina, obim, ugao, .
3. STATIKI i DINAMIKI teina, sila, pritisak,
snaga, ..
4. MEHANIKE i MOLEKULARNE OSOBINE
materije gustina, koliina, masa, koncentracija,
5. TOPLOTNI temperatura, toplota, prenoenje
toplote,..
6. AKUSTIKI zvuni pritisak, energija, otpor, ...

DIJAGNOSTIKI PARAMETRI - vrste

Klasifikacije prema obelejima

DIJAGNOSTIKI PARAMETRI koji karakteriu:
1.NIVO i POTRONJU FLUIDA
2.VIZUELNI (oteenje, habanje)
3.VREMENSKI INTERVAL (rad, zastoj, otkaz)
4.KRETANJE (brzina, ubrzanje, ..)
5.ELEKTRINI (snaga, napon, otpor)
6.ENERGETSKI (sila, moment, pritisak, momenti)
7.TEMPERATURA (min-max, brzina promene)

DIJAGNOSTIKI PARAMETRI uslovi upotrebe

U procesu dijagnostike treba uzeti u obzir i niz
parametara koji karakteriu uslove korienja:
Rad rukovalaca (angaovanost i motivacija,
potovanje preporuenih rokova zamene nekih delova)
Upotreba odgovarajuih sirovina pri eksploataciji
(vrsta goriva, maziva, fluidi..)
Rad odravalaca (kvalitet rada i zamenjenih delova)
Klimatski faktori
Antikorozivna zatita,
kao i to da dijagnostiki parametri najee sadre
INFORMACIJE O VIE PARAMETARA STANJA.

DIJAGNOSTIKI PARAMETRI - uslovi

Mogua su TRI uslova dijagnosticiranja:

1. NORMALNI RADNI USLOVI ulazne
informacije dijagnosticiranja mogu stalno da
se mere (kontinualna dijagnostika).
2. SPECIJALNI USLOVI informacioni sadraj
signala znatno vii u odnosu na normalnu
funkciju.
3. POOTRENI VETAKI USLOVI uslovi
se pootravaju tako da tehniki sistem ni u
tim uslovima ne sme da otkae.

DIJAGNOSTIKI PARAMETRI zahtevi

Da bi neki parametar bio korien kao dijagnostiki
mora da bude:
JEDNOZNAAN,
OSETLJIV,
STABILAN.
Izbor dijagnostikih parametara vri se na osnovu:
Definisanja funkcija, naina i uslova rada sistema,
Analize i izrade logikih ema uzrono/posledinih
veza parametara i stanja sistema (kako parametar
utie na radnu sposobnost),
Analize otkaza, ...

DIJAGNOSTIKI PARAMETRI promena stanja

Postoji veliki broj veoma heterogenih faktora koji

utiu na PROMENU STANJA sistema/jedinke.
Navedeni faktori se u toku procesa eksploatacije
menjaju.
Sve to dovodi do PROMENE STANJA sistema i
izlaska parametara iz dozvoljenih granica.
U odnosu na BRZINU PROMENE STANJA,
industrijski sistemi se dele na:
DISKRETNE promena stanja se vri trenutno
MONOTONE promena stanja se vri
postepeno.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA klasifikacija

Tehnika dijagnostika je MULTIDISCIPLINARNI prilaz
parametrima stanja sistema, koji su odabrani kao
dijagnostiki parametri.
Dijagnostiki proces zapoinje:
posle odreivanja ISTORIJATA ponaanja sistema u
procesu rada/eksploatacije ILI
posle putanja sistema u rad.

Zatim sledi ANALIZA koja obuhvata DVA aspekta:

A. Odreivanje KARAKTERISTIKA realnog sistema u
procesu rada
B. Formiranje matematikog MODELA promene stanja
sistema u procesu rada.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA aspekti

A. Odreivanje KARAKTERISTIKA realnog sistema u
procesu rada obuhvata:

Prikupljanje i obradu statistikih podataka koji

omoguuju odreivanje verovatnoa moguih stanja
sistema
Izuavanje funkcionisanja sistema (u celini, i
pojedinanih delova, kao i veze izmeu njih)

B. Formiranje matematikog MODELA promene

stanja sistema u procesu rada:

Vre se uproenja u cilju izdvajanja bitnih karakteristika

sa stanovita dijagnostike i zanemarivanja manje bitnih
karakteristika
Realni sistem se zamenjuje modelom.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA Polazno stanje

Da bi moglo da se predvidi kakve e promene stanja da se
dogode sa tehnikim sistemom u eksploataciji, neophodno je
da se odredi tzv. POLAZNO stanje.
Podaci o polaznom stanju mogu da budu:
Realni (dobijeni prikupljanjem tokom rada)
Procenjeni na osnovu prethodno navedenih ASPEKATA,
kada se dolazi do TAKOZVANOG polaznog stanja.
POLAZNO stanje obuhvata i sledee podatke:
Broj asova rada sistema
Broj putanja u pogon
Broj prestanaka rada (po mogustvu grupisano po
uzrocima, npr: nestabilno napajenje, greke,
preoptereenje, itd.)

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA Polazno stanje

Prilikom utvrivanja POLAZNOG stanje treba

da se definiu:
Parametri koje treba obuhvatiti
Metode i tehnike za uzimanje uzoraka
Metode za odreivanje vrednosti parametara stanja
Normativi/opsezi dozvoljenih vrednosti
Ocene parametara u skladu sa nivoom odsupanja
od propisanih/projektovanih vrednosti
Prognoza budueg stanja sistema
Nain formiranja odgovarajue baze podataka i
njene obrade.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA Prognoziranje

Krajnji cilj svih navedenih aktivnosti u vezi

tehnike dijagnostike je POVEANJE
EFIKASNOSTI sistema
Maksimalni efekat postie se kada se ve
prilikom TEHNIKE DIJAGNOSTIKE vodi
rauna i o podacima potrebnim za
PROGNOZIRANJE budueg stanja
sistema.
Upravo zato je prognoziranje obuhvaeno
tehnikom dijagnostikom.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA Vrste namene

Prema NAMENI dijagnostika moe biti:

A. TEKUA cilj je odreivanje

pravilnosti rada i mogunosti vrenja
zahtevanih funkcija sistema.
B. PROGNOZIRANA cilj je procena
moguih neispravnosti sistema.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA Vrste namene

Prema NAINU DELOVANJA na predmet dijagnostike,
METODE dijagnostike mogu biti:
FUNKCIONALNE sprovodi se za vreme rada sistema,
mogua brza reakcija u cilju ouvanja funkcionalnosti.
Nedostatak: vezana samo za dati momenat, ne prua
mogunost otkrivanja neispravnosti u nekom drugom reimu
rada.
ISPITNE sprovode se prema odgovarajuem
programu/testu ispitivanja. Omoguuje potpunije podatke o
tehnikom stanju sistema i daje ocenu ispravnosti i radne
sposobnosti. Sprovodi se pri odravanju ili remontu.
Nedostatak: ogranien broj test sluajeva.
KOMBINOVANE objedinjuje funkcionalnu i ispitnu
dijagnostiku u cilju otkrivanja nedostataka. Daju taniju sliku
stanja sistema u eksploataciji, odravanju ili remontu.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA Vrste namene

Pri TEKUOJ (A) dijagnostici koriste se

ISPITNE i FUNKCIONALNE metode.
Pri PROGNOZIRANOJ (B) dijagnostici
koriste se ISPITNE metode.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA Vrste podele

Prema REIMU RADA metode dijagnostike dele se na:

Metode neprekidnog dejstva neprekidna

kontrola izabranih parametara za vreme rada
sistema (koristi se samo za FUNKCIONALNU
dijagnostiku)
Metode periodinog dejstva kontrola u
odreenim intervalima (koristi se za
FUNKCIONALNU i ISPITNU dijagnostiku)
Jednokratne metode dopunske informacije,
kada prve dve metode ne obezbeuju dovoljno
podataka.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA Vrste podele

Prema STEPENU AUTOMATIZACIJE metode

dijagnostike dele se na:
AUTOMATSKE rezultati i zakljuak bez
uea operatera, na osnovu
implementiranih algoritama.
AUTOMATIZOVANE uz uee operatera
koji vri analizu informacija i otklanjanje
defekta.
RUNE ceo postupak sprovodi operater.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA Vrste podele

SREDSTVA koja se koriste prilikom tehnike

dijagnostike mogu biti:
APARATURNA
PROGRAMSKA
PROGRAMSKO- APARATURNA.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA Vrste podele

Prema mestu i nainu rada DIJAGNOSTIKA
SREDSTVA mogu biti :
UGRAENA sastavni deo sistema (ili naknadno
ugraen), koriste se za neprekidnu dijagnostiku
kritinih parametara (visoka cena).
PRENOSNA samostalna, koriste se za ocenu
stanja sistema pri radu ili remontu.
STACIONARNA najee u specijalizovanim
dijagnostikim centrima.
Vrste karakteristika koje se prate :
DINAMIKE - promenljive
STATIKE - nepromenljive.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA zadaci

U procesu realizacije DIJAGNOSTIKIH aktivnosti

vri se:
Merenje,
Kontrolisanje i
Ispitivanje
definisanih parametara ili njihovih funkcija.

Kao rezultat poreenje dobijenih vrednosti dobijaju

se DIJAGNOSTIKI SIMPTOMI PARAMETRI za
ocenu stanja sistema.
Izbor dijagnostikih parametara vri se u skladu sa
njihovim znaajem i meusobnoj vezi.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA zadaci

Kompleksno dijagnostiko obezbeenje sistema
poveava njegovu efikasnost pri upotrebi - korienju
jer omoguuje:
Smanjenje broja otkaza i zastoja
Spreavanje otkaza ukazivanjem na
potencijalne uzroke
Ukazivanje na nepovoljne uslove rada
Prognozu i spreavanje havarija
Prognozu uticaja uoenih nedostataka na rad
sistema
Sve u cilju primene raznih reenja za
produetak vremena rada, zamenu ili
iskljuenje iz procesa eksploatacije pojedinih
delova ili sistema u celini.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA zadaci

Imajui u vidu navedeni cilj i sve veu kompleksnost
tehnikih sistema, jasno je da tehnika dijagnostika,
kao nauna i tehnika disciplina, dobija sve vei
znaaj.
Zadaci TEHNIKE DIJAGNOSTIKE:
obuhvata teorijska razmatranja i praktine
aktivnosti i sredstva,
preduzima se u cilju prepoznavanja i ocene
postojeeg stanja sistema,
primenjuje se u uslovima ogranienih
informacija,
omoguva predvianja stanja sistema u
budunosti.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA zadaci

DIJAGNOSTIKO obezbeenje
tehnikih sistema (termoelektrana,
avion, brod, automobil,..) predstavlja:
celokupnost principa, metoda i tehnika
za otkrivanje i traenje greaka, mana i
drugih oblika neispravnosti koji se
koriste u svim fazama ciklusa veka
trajanja tehnikog sistema.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA zadaci

DIJAGNOSTIKO obezbeenje sistema

treba da omogui:
dugorono prognoziranje rada sistema
u zavisnosti od razliituh faktora,
blagovremeno predvianje otkaza,
utvrivanje najefikasnijih naina za
otklanjanje otkaza,
ime se postie nejefikasniji nain rada upotrebe sistema, uz minimalne trokove
odravanja.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA zadaci

DIJAGNOSTIKO obezbeenje sistema mora

da obuhvati:
Simptome greaka i neispravnosti,
Spisak svih parametara/pokazatelja koji
se prate, ocenjuju i analiziraju,
Kriterijume radne sposobnosti,
Metode za ocenu,
Algoritme, programe i sredstva
dijagnostike.

METODE I TEHNIKE U DIJAGNOSTICI

Proces DIJAGNOSTIKE prisutan je u ciklusu veka trajanja
tehnikog sistema. Tehnika dijagnostika primenjuje se u:
Radu sistema tzv. EKSPLOATACIONA dijagnostika:
Otkrivanje i predvianje otkaza
Obezbeenje ispravnog funkcionisanja
Pravilno voenje tehnikog procesa.
Zastoju sistema tzv. REMONTNA dijagnostika:
Sagledavanje i provera stanja sistema i delova
Planiranje vremena trajanja remonta
Provera kvaliteta obavljenih radova.
Procesu razvoja sistema
Procesu povlaenja otpisa tehnikog sistema.

METODE I TEHNIKE U DIJAGNOSTICI

Metode i postupci dijagnostike treba da

omogue odgovore na sledea pitanja:
Koliko dugo sistem moe da radi u tekuem
stanju i uslovima?
Gde su mehaniki poremeaji u sistemu i gde su
mu najslabije take?
Koji delovi zahtevaju popravku ili zamenu?
Kakavi su ekonomski aspekti u sluaju
iskljuenja sistema radi zamene neophodnih
delova?

METODE I TEHNIKE U DIJAGNOSTICI

PROCES tehnike dijagnostike obuhvata:

1)DEFINISANJE I IZBOR dijagnostikih
parametara
2)Izbor i razrada METODA i POSTUPAKA
dijagnostike
3)Izbor UREAJA, OPREME I PRIBORA za
dijagnostiku
4)OCENU dijagnostikih parametara
5)DIJAGNOSTIKU stanja siistema.

METODE I TEHNIKE U DIJAGNOSTICI - spisak

Za DIJAGNOSTIKO OBEZBEENJE koriste se
razliite metode i tehnike:
1. Utvrivanje kvaliteta procesa rada
2. Korelisanje reima i uslova rada sa stanjem
delova i opreme tehnikog sistema
3. Vibro-akustina dijagnostika
4. Termodijagnostika
5. Vizuelno-optika dijagnostika
6. Kontrola ulja za podmazivanje
7. Ispitivanje bez razaranja
8. Ispitivanje sa razaranjem, itd.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA U FUNKCIJI ODRIVOG RAZVOJA

Odrivi razvoj se definie kao razvoj kojim se

ide u susret potrebama sadanjosti, tako da se
ne ugroava mogunost buduim generacijama
da zadovolje svoje sopstvene potrebe definicija
Svetske komisije za razvoj i zatitu ivotne sredine(WCED)
Politika ekonomske, privredne i drutvene odrivosti mora
biti usklaena sa planovima, merama i aktivnostima u
oblasti zatite ivotne sredine. Stoga odrivi razvoj je
skladan odnos ekologije i privrede, kako bi se prirodno
bogatstvo nae planete sauvalo i za budue narataje.
Funkcija tehnike dijagnostike ima znaajnu ulogu u
ispunjavanju politike odrivog razvoja u savremenim
proizvodnim i drugim privrednim organizacijama.

TEHNIKA DIJAGNOSTIKA U FUNKCIJI ODRIVOG RAZVOJA

Program uvoenja tehnike dijagnostike podrazumeva
saradnju svih drutvenih subjekata sa jasnim i definisanim
nadlenostima i odgovornostima i precizno definisanim
odgovorima na sledee:
1. Koje tehnike sisteme treba pratiti?
2. Koje dijagnostike parametre treba pratiti (emisiju tetnih
gasova, temperaturu okoline, koliinu otpada, potronju
prirodnih resursa, produkte sagorevanja, spoljanju buku,
vibracije, stanje hidro sistema, procesne veliine i slino)?
3. Definisati potrebnu dijagnostiku opremu za praenje,
prikupljanje i analizu podataka.
4. Definisati intervale merenja i kontrole.
5. Definisati potrebne kadrove (kvalifikacije, nivo znanja
osoblja koje vri dijagnozu i donosi zakljuke) .