TERAPIJSKI PRISTUP PACIJENTIMA

OBOLELIM OD
MODANOG
UDARA
Prof dr Arsi
Definicija
Akutni modani udar (AMU)
Akutni modani udar (AMU) se definie kao:

fokalni ili globalni poremeaj modane funkcije,

naglo nastaje,

traje due od 60 minuta,

posledica je poremeaja modane cirkulacije ili stanja u kome protok krvi

nije dovoljan da zadovolji metabolike potrebe neurona za kiseonikom i
glukozom.
Klasifikacija AMU

1.Akutni ishemijski modni udar (AIMU) -posledica okluzije krvnog suda

bilo trombom ili embolusom, u oko 75-80% bolesnika.

a) Tranzitorni ishemijski atak (TIA) - epizoda neuroloke disfunkcije do 60

minuta, ishemija, ne registruje infarkt mozga.

2.Akutni hemoragijski modani udar (20-25% bolesnika):

a) intracerebralni (ICH)

b) subarahnoidalne hemoragije (SAH)

Epidemiologija AMU

Trei uzrok smrti u razvijenim zemljama sveta, posle kardiovaskularnih i

malignih bolesti, a drugi uzrok smrti u celom svetu.

Incidenca AMU oko 100 do 300 na 100.000 stanovnika godinje.

Prevalenca AMU oko 600 obolelih na 100.000 stanovnika u razvijenim

zemljama do ak 900 u nerazvijenim zemljama.

Mortalitet varira od 63,5 do 273,4 smrtnih sluajeva na 100.000

stanovnika godinje, 22,9% u prvi mesec.

ene - 43% obolelih od AMU, 62% smrtnih sluajeva.

Najvei stepenom invaliditeta , 20-30%

Veliko materijalno optereenje - trokovi leenja jednog bolesnika sa AMU

tokom itavog njegovog ivota 59 800 $ do 230 000 $.

Faktori rizika za AIMU

1. Faktori rizika na koje se ne moe uticati

pol (muki eeobolevaju, ene umiru)

starost (rizik od novog AIMU duplira se u svakoj novoj dekadi ivota posle
55 godine )
rasa i etnika pripadnost (crna rasa dva puta veu uestalost)
hereditet (pozitivna porodina anamneza )
2. Faktori rizika na koje se moe uticati
a)Dobro dokumentovani
hipertenzija (tri puta vei rizik )
dijabetes melitus (incidenca dva puta vea)
puenje cigareta (rizik je dva puta vei )
dislipidemija (nije direktna povezanost )
fibrilacija pretkomora (odgovorna za 50% AIMU)
kardioloki poremeaji

Faktori rizika za AIMU

b) Potencijalni faktori (manje dokumentovani)

gojaznost (BMI>30 kg/m2 )

fizika inaktivnost (protektivno kod obolelih)
nain ishrane (nije sasvim jasna)
zloupotreba alkohola (kontroverzni, alkoholiari su u poveanom riziku )
hiperhomocisteinemija (povean rizik)
supstituciona terapija hormonima (dalja istraivanja)
upotreba oralnih kontraceptiva (povean rizik )

Klinika smptomatologija

1. Tranzitorni ishemijski atak (TIA)-gubitak funkcije (monokularni

gubitak vida, hemipareze, disfazije...)

2. AIMU - nagli poetak, fokalni neuroloki simptoma (monokularni

gubitak vida, hemipareze, disfazije, glavobolja)

Za AMU-Sinsinati prehospitalna skala

1. Asimetrija lica

- Normalno - pokreti obe strane lica su simetrini

- Nenormalno - jedna strana lica zaostaje, slabije se kontrahuje, ugao

usana nii

2. Podizanje ruku

- Normalno - obe ruke dri simetrino

- Nenormalno - jedna ruka pada

3. Izmenjen (poremeen) govor

- Normalno - pacijent ponavlja reenicu jasno i razgovetno

- Nenormalno - pacijent ponavlja reenicu nerazgovetno, koristi

pogrene rei, ili nije u stanju da govori

Hemoragijski AMU

koma na poetku bolesti

povraanje
teka glavobolja
uzimanje antikoagulantne terapije
sistolni pritisak preko 220 mmHg
glikemija preko 17 mmol/l

Leenje u akutnoj fazi AIMU

Hitan postupak u leenju MU podrazumeva

A) Prepoznavanje simptoma bolesti i brzo traenje hitne

medicinske pomoi

B) Brz transport i rano prehospitalno ispitivanje bolesnika

C) Prehospitalne opte i potporne terapijske mere

D)Leenje u specijalizovanim jedinicama za modani udar

Kod bolesnika sa AMU na prijemu potrebno je uraditi:

neuroloki status (ukljuujui NIHSS i GKS),

vitalne parametre ukljuujui: puls, TA, temperaturu, saturaciju

kiseonikom, glukozu,

praenje respiratorne funkcije,

frekvenciju praenja ovih parametara koja e zavisiti od bolesnikovog

stanja

Terapijski-ipristup-AIMU
u hospitalnim uslovima

1. rana primena optih terapijskih mera,

2. pokuaj rekanalizacije okludiranog krvnog suda

3. spreavanje i leenje komplikacija

4. uvoenje lekova za sekundranu prevenciju

5. rana rehabilitacija

Opti tretman obuhvata

kardiopulmonalno praenje i negu,

regulaciju balansa vode i elektrolita,

kontrolu TA,

prevenciju i leenje stanja kao to su:

-konvulzije,
-venski tromboembolizam,
-disfagija,
-aspiraciona pneumonija,
-infekcije ili kompresivne ulceracije, i
-u nekim sluajevima leenje povienog intrakranijalnog pritiska

Opte mere leenja modanog udara

Rana primena optih terapijskih mera podrazumeva kontrolu i korekciju:

disanja,

telesne temperature,

hipertenzije i hipotenzije,

srane radnje,

hiperglikemije i hipoglikemije,

elektrolita i nadoknade tenosti.

Zdravstvena nega posle CVI

Korektivni poloaji posle CVI:

a)Na neparalizovanoj strani, kratko na lea
b)Sedenje samo kratko (fleksiona deformacija kuka)
c)Savijen pekir ispod kolena dok je na leima
d)Na boku, ne savija se gornji deo oduzete noge
e)Na stomaku-ispod karlice mali jastuk
f)Zatita stopala od pokrivaa
g)Izmeu nogu jastuk(leanje na bok neparalizovan)
e)Nou na paralizovan ekstremitet udlagu
f)Prevencija abdukcije ramena jastuk u aksili, nadlakticu sa laktom i akom
iznad ramena (drugi jastuk)

Ishrana bolesnika sa CVI

a)Polako i strpljivo,sedei poloaj lice blago nagnuto napred(ako nije

kontraindikovano)

b)Isitnjenu hranu na neparalizovanu stranu

c)Bez voljne kontrole glave ruka na elo
d)Ne zabacivati glavu nazad pri jelu
e)Ako ne otvara usta-dodir kaikom usana, pritisak na bradu uz zahtev
f)Posle gutanja proveriti da li je ostala hrana na paralizovanom delu usta
g)Nega usne upljine najmanje 3 puta u toku dana

Za AMU-Sinsinati prehospitalna skala

1. Asimetrija lica

- Normalno - pokreti obe strane lica su simetrini

- Nenormalno - jedna strana lica zaostaje, slabije se kontrahuje, ugao

usana nii

2. Podizanje ruku

- Normalno - obe ruke dri simetrino

- Nenormalno - jedna ruka pada

3. Izmenjen (poremeen) govor

- Normalno - pacijent ponavlja reenicu jasno i razgovetno

- Nenormalno - pacijent ponavlja reenicu nerazgovetno, koristi

pogrene rei, ili nije u stanju da govori