Mita Kostic - Nova Srbija I Slavenosrbija

Mita Kosti
NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA
UREDNIK
Svetko Borovanin
SRPSKO-UKRAJINSKO DRUTVO
SERBSKO-UKRANSKE TOVARISTVO
NOVI SAD
MITA KOSTI
NOVA SRBIJA
I
SLAVENOSRBIJA
NOVI SAD
2001
PREDGOVOR
Definitivnim ukidaem Potiske i Pomorike vojne

granice 1751. godine izazvane su seobe Srba u Rusko carstvo,
koje su zapoele te iste godine i, u veim ili maim grupama, trajale do kraja ezdesetih godina toga veka.
Glavninu iseenike mase inili su Srbi iz Potiske
(Martono, Kaia, Senta, Beej, Turija, Srbobran, Bako
Gradite, Titel, Moorin i dr.) i Pomorike vojne granice (Peka, Arad, Nalak, Semlak, Pavli, Jenova, Glogovac,
omo i dr.). Nekoliko godina kasnije poeli su se iseavati, u maem broju, i Srbi iz Crne Gore, Bosne, Hercegovine, Dalmacije, Slavonije i Srbije (iz dela pod turskom
vlau). Za razliku od ranijih seoba u Rusiju, seoba 1751. godine, zbog znatnih razmera koje je poprimila, nazivana je i
Velika seoba Srba u Rusiju.
Naselivi se u Rusko carstvo, uglavnom na podruju
danae Ukrajine, Srbi su tokom proteklih dvesto i pedeset
godina gotovo u potpunosti asimilovani. Srpska politika
u matici a ni srpska istoriografija, sticajem raznih pre
svega istorijskih okolnosti, nisu poklaale znatniju pau
seobi niti srpskoj dijaspori u Rusiji, odnosno u Ukrajini.
Nikada nije bila obeleena ni bilo koja godiica ove
seobe.
U dvoipovekovnoj elipsi proteklog vremena kiga
akademika Mite Kostia Srpska nasea u Rusiji: Nova Srbi-
ja i Slavenosrbija* bila je najznaajniji otklon od zaborava

Seoba i istorijske sudbine odseenih Srba. Na Kostievo delo oslonio se i znameniti srpski pisac Milo Cranski
stvarajui monumentalni roman Seobe.
Seoba Srba u Rusko carstvo i ihovo naseavae na
ukrajinskoj i ruskoj zemi dogaaa su za koje se moe rei
da ine, u doslovnom smislu, zajednike stranice istorije
srpskog, ukrajinskog i ruskog naroda. Ta ienica bila je
Srpsko-ukrajinskom drutvu u Novom Sadu vaan podsticaj
da 250-godiici ovih zbivaa posveti veliku pau ve
i tokom prethodnih nekoliko godina.
Juna meseca 2000. godine Srpsko-ukrajinsko drutvo
usvojilo je Program aktivnosti Drutva na obeleavau
250-godiice Seobe Srba u Rusiju polovinom 18. veka.
Usvajau Programa... prethodile su viegodie aktivnosti Drutva u vezi sa nastupajuom 250-godiicom.
Motivisani ienicom da su Srbi, naavi se na teritoriji danae Ukrajine, veem broju nasea dali imena iz
starog kraja, Drutvo je posredovalo u uspostavau trajnih veza izmeu istoimenih mesta u Bakoj i Banatu i mesta
na podruju nekadae Nove Srbije.
Drutvo je, u sporazumu sa Centralnim dravnim istorijskim arhivom Ukrajine u Kijevu, iniciralo i organizovae izlobe Naseavae Srba u Ukrajini u 18. veku koja
je 1997. godine prireena u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu,
a sledee godine i u Arhivu Srbije u Beogradu.
Poto se Izvrni odbor Predsednitva Srpske akademije nauka i umetnosti, na sednici odranoj 7. septembra
2000. godine, upoznao sa Programom aktivnosti Drutva na
obeleavau 250-godiice Seobe, usledio je predlog Akademije da se Program obeleavaa ove godiice dopuni
ponovnim izdavaem pomenute Kostieve kige, koju je ve
daleke 1923. godine izdala Srpska kraevska akademija u Beo* Mita Kosti, Srpska nasea u Rusiji: Nova Srbija i Slavenosrbija. U: Srpski etnografski zbornik k. HH, Odeee 1, Nasea i
poreklo stanovnitva k. 14, Beograd, Srpska kraevska akademija,
1923, str. 135.
gradu. Predsednitvo Srpsko-ukrajinskog drutva je odluilo da ostvarivae predloga SANU preuzme na sebe.
Nekoliko vaanih razloga navelo nas je da kigu Mite
Kostia izdamo sa neophodnim popravkama i dopunama, a ne
u fototipskom obliku. Zakuili smo da su nune ispravke
grafikih greaka, greaka u navoeu imena linosti,
naziva mesta, kod skraenica i fusnota, kao i da je tekst
kige potrebno prilagoditi vaeem pravopisu.
Veliki broj linosti i geografskih imena zahtevao je da
kigu snabdemo i odgovarajuim imenskim i geografskim
registrom, kako bi se olakalo eno koriee. Potrudili
smo se da Kostievoj kizi dodamo i pet ovovremeno izraenih geografskih karata koje e itaocu pomoi da stekne
potpuniju sliku prostora na kome su se seobe i naseavaa
zbivali. Dodali smo nekoliko ilustrativnih priloga i grau
za bibliografiju kiga i lanaka o seobama u Rusko carstvo
koja moe biti od pomoi buduim istraivaima tih zbivaa. Ove dopune uinili smo u uvereu da emo Kostievu
kigu na struan nain vratiti u ivot i tako uvrstiti
eno visoko mesto koje ima u istoriografiji i kulturi srpskog naroda.
Pogovor, ili tanije reeno pogled savremenog istoriara na kigu i enog autora nakon osamdeset godina od enog izdavaa, iz pera je Kostievog nekadaeg asistenta, sada akademika Slavka Gavrilovia.
Potporu za izdavae ove kige, uz Pokrajinski sekretarijat za kulturu, obrazovae i nauku, koji je pokrio polovinu tamparskih trokova, pruilo je jo jedanaest institucija i preduzea, i to u vidu pretplate. U znak zahvalnosti za taj in, sve ih naveli smo na kraju kige.
Srpsko-ukrajinsko drutvo u Novom Sadu potrudie se
da kiga akademika Mite Kostia dospe u narodne i kolske
biblioteke i da dopre do ire javnosti to e biti vredan
prilog obeleavau 250-godiice Seobe.
Mr Sredoje Lali,
predsednik Srpsko-ukrajinskog drutva
u Novom Sadu
MITA KOSTI
UVOD
Ovaj rad je uglavnom prilog istorijskoj etnografiji srpskog

naroda i ini pokuaj da se u celini prikae migraciona struja
austrougarskih Srba u Rusiju, koja je poev svoje kretae za vreme
Petra Velikog osnovala u junoj Rusiji prvo srpsko vojniko
nasee, iz koga se dolaskom novih migracija za carice Ane razvio
srpski husarski puk, a usled Horvatove i evieve seobe Srba iz
Pomorija i Potisja, razvila su se vojnika nasea Srba u Rusiji: Nova Srbija i Slavenosrbija.1
Istorija postanka, razvoja i propasti ova oba nasea ini
glavni zadatak ovog rada.
Stoga emo tu migracionu struju prikazati u genetikom
razvoju, s istorijsko-etnografskim pregledom svih pojedinih migracija Srba i drugih pravoslavnih naroda, u prvom redu iz Austrougarske pa onda i drugih krajeva, koje je ta struja za sobom povukla; pri tome emo naroito gledati da uzroke i poetke svakog
migracionog pokreta to boe obrazloimo.
Sve te migracije Srba iz Austrougarske i tranzit drugih migracija preko e u Rusiju, stoje u uzronoj vezi sa sponom politikom bive monarhije i omoguene su jedino diplomatskim intervencijama Rusije kod bekog dvora, koji je Rusiji u tom pogledu
morao poputati, jer mu je eno saveznitvo protiv Turaka i
1
Podatke iz Dravnog arhiva u Moskvi dobio sam od g. prof. dr

Vas. eria.
10
MITA KOSTI
Fridriha bilo preko potrebno. Zbog toga je i tim diplomatskim

transakcijama pokloeno mnogo pae.
Rad poiva na grai iz Ratnog (Kriegsarchiv) i Dravnog arhiva (Haus-, und Staatsarchiv) u Beu, Mitropolijsko-patrijarijskog arhiva u Karlovcima, carskog Dravnog arhiva u Moskvi i
odgovarajuoj literaturi na srpskom, nemakom, ruskom i drugim
jezicima.
11
MIGRACIJE AUSTRIJSKIH SRBA U RUSIJU

ZA VREME CARA PETRA I CARICE ANE
(Kolonizatorska politika Petra Velikog i Srbi. Politike

veze Arsenija s ruskim poslanstvom u Beu. Intervencija Vozicina u korist Srba. Titelski kapetan P. Boi kod ruskog kancelara u Moskvi. Ponuda Srba u rusko podanstvo. Podozree beke
vlade. Izaslanstvo Arada i Segedina kod Petra Velikog. Manifesti cara Petra Junim Slovenima. Ponuda graniarske milicije za
rat protiv Turaka. Srbi u Prutskom pohodu. Pozivna gramota cara
Petra Srbima iz Ugarske na seobu u Rusiju. Migracije. Postanak srpskog husarskog puka u Rusiji. Pridolazak drugih Slovena. Najznatniji Srbi doseenici za vreme carice Ane. Srbi u ruskoj slubi na vrbovau u Ugarskoj. Stalna ruska ekspozitura u Tokaju. Organizacija srpskog husarskog puka u Rusiji. Kriza u puku. Brigadir Vitkovi
o uzrocima krize. Odluka za dopunu puka. Novi emisari u Ugarskoj)
Ruska carica Jelisaveta, naseavajui Srbe iz Pomorija i
Potisja u Malorusiji samo je nastavala kolonizatorsku politiku
svoga oca Petra Velikog.1 Glavna svrha ena vladaa bila je tea
da u svemu utvrdi od cara Petra zavedeni dravni poredak i sauva Rusiji mir spoa.2
Petar je kao i austrijski esar Leopold imao nameru da
Srbe kao sredstvo protiv Turaka dvojako upotrebi: pred svoj dru1
Pisarevsky, G., Iz istori inostranoy kolonizaci v Rossi v

H v. (Zap. moskov arheol. inst., T. 1909)
2
Ustrialov, Gesch. Russlands (Stuttg. u. Tb., 1843), II, 163.
12
MITA KOSTI
gi rat s Turskom, manifestom (13. marta 1711) pozvao ih je na

oruje protiv zajednikog neprijatea, a pod kraj svoje vlade poeo
je srpsku miliciju iz Austrougarske radi pogranine odbrane da
naseava na junoj, od Turaka i krimskih Tatara ugroenoj granici svoje proirene drave. Zbog obostranih aspiracija na Balkanu ve je tada izmeu Rusije i Austrije dolo do surevivosti oko
podele turskog nasledstva. Poto je Turska bila jo vojniki jaka, obe su drave svoju zavojevaku politiku protiv e zasnivale
na meusobnom savezu, jo vie na pomoi podjarmenih
hrianskih naroda, ali katolika Austrija oseala je prednost
Rusije u tom pogledu; jer dok je ona balkanske narode pozivala u zajedniki rat protiv Turaka na irokoj podlozi hrianske solidarnosti, dotle je Rusija to inila na osnovu etnikog i verskog
srodstva sa ima. Zbog toga je Austrija odmah posle Velike seobe
Srba u Junu Ugarsku (1690) budno pazila na politike veze svojih novih podanika s jednovernom Rusijom, i u tom pogledu poputala samo onda kada joj je savez s Rusijom bio neophodan. Od tog
momenta spone politike zavisio je uspeh svih, bekoj vladi tako
neugodnih diplomatskih intervencija petrogradskog dvora u korist progoenog pravoslava u monarhiji i dozvola za sve migracije austrijskih podanika u Rusiju tokom H veka.
Za vreme Petra Velikog osnovano je prvo nasee austrijskih
Srba u Rusiji, iz koga se usled novih migracija za carice Ane Jovanovne razvio Srpski husarski puk a seobom veeg broja srpske
milicije iz Pomorija i Potisja velike vojnike kolonije
Nova Srbija i Slavenosrbija.
Sve te migracije austrougarskih Srba u Rusiju tokom H veka izneemo genetiki, u razvojnom redu ienica, obraajui
naroito pau na stvarae emigracionih pokreta, koji su svakoj
od tih migracija prethodili.
Austrougarski Srbi su odmah posle Velike seobe (1690), posle
prvih razoaraa u beku vladu zasnovali politike veze s jednovernom Rusijom. Patrijarh Arsenije je sa zastupnicima Rusije u Beu Nefimonovim i Vozicinim tajno odravao najprijateskije veze, alio im se na verska progonstva pravoslavnih od
strane jezuita i preko ih se obraao Petru za zatitu.3
3
Pam. dip. sn. , 113. Cit. A. Koubinskago, M i oni. (Oerki

istori i politiki Slavn. Odessa, 1878), 6365.
13
Ruski poslanik Vozicin je po Petrovu nalogu kod beke

vlade posredovao (22. februara 1699) da se Srbi verski ne progone
i ore Brankovi pusti iz zatoea, ali Austrija je s Turcima
mir u Karlovcima ve potpisala, nije joj vie trebalo rusko prijatestvo, stoga je ta prva diplomatska intervencija u korist Srba, ujedno i prvo meae Rusije u unutrae stvari Austrije, ostala bez uspeha; beka vlada je u martu diplomatski odgovorila da
e patrijarh i egovi verni uivati kao i dotad sigurnost i slobodu vere, ali se zato esar nada da e car biti tolerantan i prema katolicima u Moskvi,4 tj. da e jezuitima dozvoliti ulaz u
Rusiju.
Posle Karlovakog mira (1699) Srbi su izgubili nadu da e
se pomou austrijskog oruja moi vratiti u otaxbinu. Kada su zatim od strane katolikog svetenstva verska, a od upanijskih
maarskih vlasti politika progonstva nastavena, mirniji su
kao to to svagda i svugde biva, s jerarhijom na elu nastavali i
dae da trpe, a ei, naroito oficiri graniarske milicije,
poeli su mimo patrijarha van granica monarhije da se osvru za
pomo. Ve tada se meu tek doseenim a ve razoaranim Srbima
java misao o seobi natrag u Tursku.
Poetkom 1702, po zvaninim izvetajima namesnika carske
vlasti u Slavoniji Kalaneka, oko hiadu srpskih porodica preko
Tise se iselilo u Banat, koji je Karlovakim mirom Turcima pripao; iz samog Sentivana je tom prilikom od 90 kua 70 prebeglo
(durchgegangen) Turcima.5
Kad od strane maarskih vlasti progonstva nisu prestajala ni
posle zauzimaa Dvorskog ratnog saveta (da Srbi budu in, sed non
de Comitatu), rodila se meu srpskom milicijom prvi put misao na
seobu u jednovernu Rusiju, koja je meu Srbima, naroito posle
vie od dvomesenog bavea agilnog ruskog poslanika Vozicina u ihovoj sredini prilikom sklapaa mira u Karlovcima6
4
Koubinski, 70.
Spomenik, LI, 34.
6
Mirovni kongres u Karlovcima trajao je 72 dana (Baumstark, R.,
Leopold I, Freiburg, 1873, 51). Vozicin je tom prilikom obiao manastire Kruedol, Hopovo, Beenovo i preko Peuja vratio se u Be. Opis
egova boravka meu Srbima tampan u: Pam. dip. sn., H (cit. Koubinski).
5
14
MITA KOSTI
postala popularna, a jo vie joj je ugled porastao bio usled bojne slave ruskog oruja u borbama protiv veda i Turaka. Na ruskog
cara su ih upuivali i gospodari Vlake erban Kantakuzin i egov naslednik Brankovan. Prvi ihov izaslanik u Petrograd nije doneo odgovora. Na to su Srbi iz Austrougarske u jesen 1704.
poslali caru Petru jednog od svojih najuglednijih udi, komandanta Titela Panteliju (Panu) Boia,7 koji je ve 1695. u inu
tisunika srpske milicije kao narodni izaslanik iao u Be radi osloboea ora Brankovia.
Pana Boi dobio je teak zadatak, da Srbe privede u rusko
podanstvo.
U Moskvi ga je primio dravni kancelar Teodor Aleksijevi
Golovin i on mu je u audijenciji (25. novembra) ocrtao razoarae
doseenih Srba u beku vladu. Za svoju vernu slubu esaru protiv
Turaka doiveli su mnogu krivdu od esarskih naelnika, stoga su,
kae, ega poslali svi srpski glavari koji ive pod esarem u
ugarskoj zemi na granicama Turske, da moli cara Petra da ih primi za svoje podanike i verne; oni su uvek gotovi na slubu protiv
muslimana bez svake plate i trebovaa, samo za jedino pravoslavije; ni oruja ne trebaju, a koliki e broj ihove vojske biti, sam
e se car zauditi. Ujedno mu je jo spomenuo da su i drugi Srbi
koji ive pod Turcima i Mleiima s ima istog miea,
druge nade nemaju, do u Boga i u ruskog cara, ako ih on napusti, svi
e pravoslavni propasti.8
Nije poznato ta je ruska vlada na to odgovorila, zna se samo
da je Boi ostao u Rusiji i stupio u rusku vojsku, 1718. godine je
tamo umro i ostavio za sobom sina Ivana.9
Nagli porast ruskog carstva pod carem Petrom poeo je Austriji zbog verskog srodstva enih novih podanika Srba s pravoslavnom Rusijom bivati sve vie nezgodan, vedska diplomatija
je u Beu to nepoveree prema Rusiji jo vie podsticala. Tako
je poetkom 1707. godine cara Petra izvestio egov poverenik na
7
Rai, J., Istora, , 542. Glasnik, HH, 124 i 158; Koubinski, 95; Radoni, dr J., Grof ore Brankovi (Beograd, 1911), 527, 530.
8
Solovev, Istor Rossi, H, prilog 4; Koubinski, 2526.
9
Ibid., 98.
15
bekom dvoru Gizen, kako su se neki austrijski dravnici, podbodeni od veana, protivili predlogu da se ruski car zamoli da
poae nekoliko hiada kozaka u Erde, radi umirea pobuenih
Maara navodei kao razlog: car se moe u Ugarskoj utvrditi,
oslaajui se tamo na Srbe pravoslavne vere.
Taj strah bekog dvora od Rusije primetio je 1708. godine i
mletaki poslanik Dolfini.10
Drae Rusije u Rakocijevoj pobuni, nagomilavae ruske vojske na severnoj granici Ugarske 1710. godine i ponovni upadi
ruskih eta u pogranine upanije su u Beu nepoveree prema
Rusiji samo jo pojaavali.
Meutim, poloaj Srba u Ugarskoj od odlaska ihova izaslanika Boia u Moskvu znatno se pogorao. Arsenije je
ruskome kancelaru poslao jedno oajno pismo (23. oktobra 1705) o
poloaju srpskog naroda u Ugarskoj.11 Da zlo bude gore, ubrzo su jedan
za drugim poumirali viceduktor Monasterlija, odmah za im
energini branilac srpskih interesa u Beu patrijarh Arsenije
a za nepunu godinu i naslednik egov Isaije akovi, koga narod
nazivae mudrim a on sam sebe: bjedni i gorki stradalec.*
U to vreme je car Petar pobedio vede kod Poltave (1709). Ta
sjajna pobeda je jednim mahom digla Rusiju u red velikih sila evropskih i pronela slavu ruskog oruja meu svim Junim Slovenima,
utvrujui konano meu ima veru u oslobodilaku misiju Rusije na Balkanu.12
Kad se meu nezadovonim austrijskim Srbima proulo da se
car Petar sprema na rat protiv Turaka i da je u tu svrhu sklopio
savez s Brankovanom i Rakocijem, ovladalo je meu ima opte
uveree da e sada moi napustiti esarevu zamu i pomou ruskog
oruja se preseliti natrag u svoju osloboenu, staru srpsku
otaxbinu. Stoga su u maju 1710, u ime srpske milicije iz Pomorija i Potisja pukovnici gradova Arada i Segedina Jovan Tekelija i
Bidermann, H., Russische Umtriebe in Ungarn (Innsbruck, 1867), 46.
Glasnik, H, 264.
* Vitkovi, Spomenici, , 56.
12
O odjeku poltavske pobede meu Junim Slovenima: Zabolotsky,
Oerki rus. vln v slavn. literaturah novago vremen. (Varava,
1908), 3150.
10
11
16
MITA KOSTI
Vulin Potiski poslali satnika Bogdana Popovia u Moskvu caru

Petru s molbom u kojoj ga kratko i dirivo mole da pomisli i o
ihovoj srpskoj zemi, optereenoj od mnogo godina radi ihovih grehova jarmom nevernikim; kad podigne Gospod Bog
krstonosnu Tvoju desnicu na Turina, ne zaboravi na nas malene
pozivom carskim i ubavu svojom, da i mi pourimo slubom
svojom za svoga pravoslavnoga cara.13
Dana 22. februara iste godine izdao je car Petar poznati
manifest o verolomnom prekraju mira sultana turskog Ahmeta,
kojim Rusija pred Evropom prvi put javno istupa kao zatitnica
hrianstva na Balkanu. Time je zapoeo znameniti Prutski pohod, Srbi su mogli odrati svoja obeaa. Pre nego to je Petar
iz Moskve poao na junu granicu, izdao je 3. marta od Srbina
Miloradovia znalaki sastavenu gramotu, upravenu u prvom
redu Crnogorcima pa onda svim hrianskim narodima na Balkanu, kojim ih poziva na oruje protiv zajednikog neprijatea.
Dana 23. marta pozvao je ponovo preko Carigradske patrijarije
sve hriane na oruje.
Ali nade austrijskih Srba nisu se ispunile, prutska se vojna
ravo svrila gubitkom Azova, do ugovorenog ustanka balkanskih
hriana nije dolo, to ruska vojska nije pre Turaka stigla do
Dunava. No Srbi usled toga neuspeha nisu izgubili nadu u Rusiju,
kako mir jo nije konano uglaven motrili su oni na sve to se
tada u Turskoj dogaalo. Po svedoanstvu ruskog kancelara Gavrila Golovkina tri srpska pukovnika, Vulin Ili, Jovan Tekelija i
Haxi Rakovi, koji su posle Karlovakog mira zapovedali srpskom milicijom u Potisju, Pomoriju i Podunavu14 u martu
1712. dobrovono su predloili caru Petru da e se na elu od
10.000 Srba sjediniti s ruskom vojskom, samo ako Rusija nastavi
protiv Turske15 rat, no do rata nije dolo, posredovaem Engleske
i Holandije je 24. juna 1713. s Turskom konano sklopen mir. Tom
prilikom su ova tri srpska pukovnika od cara Petra dobili egovu sliku u dragocenom okviru.16
13
Dr. arhiv u Moskvi, Gre. dla, 1710, ma 29. 11; Koubinski,

27; O Vulinu, Letopis Matice srpske, 191, 17.
14
Letopis Matice srpske, 33, 2.
15
Letopis Matice srpske, 120, 178. i k. 119, 17.
16
Solovev, H, prilog 2.
17
Tek desetak godina kasnije Petar je naumio da se ve toliko

puta ponuenom pomoi austrijskih Srba koristi i da ih pokua
naseliti u Malorusiju, du Depra, radi osiguraa june granice,
koju su krimski Tatari svojim uestanim upadima stalno uznemirivali. Za vreme egove vlade je u Malorusiji vrilo, naroito
su bili nezadovoni zaporoki kozaci, koji su na toj strani bili
naseeni pored Malorusa, ija je nestalnost u to vreme ula ve u
poslovicu: jedni su od ih bili uvek gotovi da svoje interese osiguraju savezom s krimskim kanom a drugi su opet pristajali uz
Posku, tamo se i selili,17 to se u malo veoj meri i 1723. godine
desilo, tako da su ukazom du poske granice postavene strae.18
Stoga je car Petar odluio da tu ugroenu junu granicu osigura i naseli je pouzdanijim elementima. Sasvim je verovatna
tvrda Zaharija Orfelina u egovoj monografiji o Petru Velikom, da je ovaj doao na misao da junu granicu Rusije naseli
srpskim graniarima iz Austrougarske na osnovu ove pretpostavke:
kad srpski narod tako verno slui gospodaru inoplemenom i
inovernom, tim e vernije sluiti gospodaru, koji je s im jednog
jezika a pri tom i jedne vere.19 O raspoloeu Srba prema Rusiji Petar je ve bio dobro informisan, oni sami su mu se tuili
na Austriju, nudili u podanstvo i stavali mu protiv Turaka svoju vojsku na raspolagae, patrijarh Arsenije molio ga je za zatitu pravoslava, sam je frukogorskim kaluerima poklaao
crkvenih kiga i utvaru,20 na egovu zapovest poslao je ruski Sinod Maksima Suvorova u Karlovce,21 a i drugi su ga o velikoj ubavi
austrijskih Srba prema Rusiji uveravali. Ruski poslanik Vozicin na primer, pisao mu je sa mirovnog kongresa iz Karlovaca da
bi se u sluaju da se ruska armija pojavi protiv Turaka na Dunavu,
ne samo hiade nego bezbrojne mase od naeg naroda, nae vere i
naeg jezika digle na oruje.22
Oncken, Das Zeitalter Friedrisch des Grossen, II, 344.
[Orfelin] ite i slavn dla Petra Vel. (Sankt-Peterburg,
1774), , 280.
19
Ibid., 281.
20
Stojanovi, ., Stari srpski zapisi i natpisi, 2103, 2104.
21
Gruji, R., Srpske kole od 17181739. g. (Beograd, 1908), 35.
22
Oncken, o. c., 346.
17
18
18
MITA KOSTI
I Rakoci je jo 1722. verovao da bi Srbi u Ugarskoj rusku vojsku doekali kao mesiju, koji je doao da ih izbavi (comme un
messie venu pour les delivrer).23
U vojnike vrline Srba, Petar se jo u Prutskom pohodu
lino uverio. U Moldavi nad Prutom je u ruskoj vojsci uestvovao
i kapetan Jovan Albanez, po Orfelinu rodom Srbin iz Podgorice.24 On je komandovao nad jednim omaim odeeem vojnika,
koje su svi u armiji nazivali maloruskim izrazom olniri (vojnici). Ti olniri bili su gotovo svi Srbi, protiv Turaka su se
drali hrabro i odlikovali se vernou prema caru Petru toliko
da je odluio da od tih Albanezovih olnira obrazuje itav puk, i
zbog toga to su oni bili veinom Srbi nazove ga Srpski husarski puk.25
Stoga je Petar 23. oktobra 1723. izdao majoru Jovanu Albanezu
pozivnu gramotu, kojom ga opunomoava da od austrijskih Srba
moe navrbovati nekoliko husarskih pukova i rasporediti ih po
maloruskim gradovima.
Svakom ko pree u rusku slubu, obeava se tom gramotom vojnika plata, zatim racioni i porcioni novci po inu i slubi,
koju su dobili od rimskog esara u posledem ratu bez ikakve razlike. Koji od ih dou u nau imperiju i nau slubu sa enom
i decom, dobie za ivot rodne zeme. Ako u veem broju dou u
nau dravu, nagradie se posebnim carskim privilegijama. Ko
od Srba oficira, kae se dae, dovede u slubu nau ceo puk, dobie nad im pukovnitvo, a ko doe bez oruja, dobie nae
oruje i husarsku platu.26
S tim pozivom pravoslavnog cara imao je Jovan Albanez kao
prvi ruski iseeniki agent meu Srbima u Ugarskoj prilino uspeha. Iste godine odselilo se s im u Rusiju 459 Srba, koji su
naseeni u Ukrajini.
Bidermann, o. c., 18.
ite i slav. dla Petra Vel., , 281.
25
Ibid.
26
U celini je tu gramotu tampao Orfelin (o. s.); u kraem izvodu Skalkovsky, Hron. obozrne istori novoross. kra (Odessa, 1836),
15, odakle su je, s pogrenim datumom, Spasi i Agatonovi (Srp.
ustanci protiv Turaka u vezi sa nar. seobama u tuinu, , 256) preveli.
23
24
19
Po jednoj verziji bili su to Srbi iz Potisja. Idue godine

dolo je za ima iz June Ugarske jo oko 600 Srba, koji su takoe
naseeni u Ukrajini.27
Od tih doseenika je carica Ana 1727. obrazovala Srpski
husarski puk. Osim toga postojali su pri ruskoj armiji i Ugarski,
Moldavski i Gruzijski puk, no pri svakom od ovih bilo je samo po
nekoliko od onog naroda ije ime je puk nosio, vei deo sastojao se
iz udi raznih plemena.28
Srpski husarski puk bio je najpre odreen na slubu u Ukrajini, za oeene husare bile su odreene zeme za nasee. Zatim je
uestvovao u ratu protiv Persije. Godine 1729. bio je, po projektu
feldmarala kneza Galicina, taj puk u jaini od 600 udi razmeten izmeu tvrava Tora (sada Slavjanskog) i Ukrajinske utvrene
linije.29 Na molbu majora Albaneza budu protiv Perzije otpraveni srpski husari 1731. vraeni i ukazom od 19 maja30 iste godine
opet naseeni na starim mestima.
Carica Ana je nastavila orijentalnu politiku Petra Velikog, koja je ila za prevlau Rusije na Kaspijskom i Crnom
moru, ta je politika morala dovesti do novog rata s Turskom, koja
je ba tada troila snagu u dugotrajnoj borbi s Perzijom. Ve
1732. godine je Rusija htela Tursku da napadne, ali su je jo neko
vreme zadrale prilike u Poskoj.31 Trebalo je vojsku za nov rat
to boe spremiti, stoga je carica na predlog grofa Vajsbaha o
umnoeu husara ukazom ponovo pozvala austrijske Srbe na seobu
u Rusiju. Pukovi sastaveni od novih pridolica (1733) izdravali su se iz maloruskih prihoda.32
To vrbovae svojih podanika Austrija nije smela javno
zabraniti, jer joj je savez s Rusijom zbog turske opasnosti trebao,
ali je zato tajno, preko mitropolita energino zabranila Srbima
27
Istor. obzor dtel. Rumncova i pr. Russka besda, 1858, k.

4. (cit. Zanetov, Blgarskit kolonii v Russi. Period. spisanie,
HHH i HHH, Srdec, 1891, 179).
28
Skalkovsky, 16.
29
Skalkovsky, o. s., 17.
30
Kod Spasia i Agatonovia pogreno 18. marta.
31
Immich, Dr. M., Gesch. d. europ. Staatensystems von 15501789. (Mnchen u. Berlin, 1905), 275.
32
Skalkovsky, ibid.
20
MITA KOSTI
svaku vezu s Rusijom. Beka vlada je 1732. pozvala Vientija na

odgovornost to dri ruskog uitea Suvorova u Karlovcima, i
(u avgustu) zabranila mu strogo, kae sam, svaku vezu s udima od
onije strane.33
Osim Srba vrbovani su i drugi Sloveni monarhije, 1735.
starosta iz Cipsa knez Lubomirski meu planinskim poslovaenim Rusinima u severnoj Ugarskoj s uspehom je vrbovao husare za
Rusiju, s prolea idue godine odjahala su u Moskvu dva eskadrona
takvih.34
Karlo je u tom pogledu iz politikih razloga pokazivao
prema saveznoj Rusiji malo otpornosti. Godine 1736. morao je i on
uz Rusiju da objavi Turskoj rat, samo da Rusima ne ostavi odreene
ruke na Balkanu, ali je na prethodnom kongresu u Niemirovu izbila
na javu do tada latentna opreka izmeu austrijskih i ruskih interesa oko podele Turske; pokazalo se da se tada u Beu nisu nieg
tako bojali kao susedstva s Rusijom. U tome su tako daleko ili da
su odluili da Moldavu, ako je ve ne mogu za sebe zadrati radije i Poskoj daju pa i samoj Turskoj je vrate, samo da ne dou u teritorijalni dodir s Rusijom,35 toliko su se bojali ena uticaja na svoje Slovene.
Kad se s Turskom nisu mogli da pogode, izbio je rat, ruske uspehe skupo je feldmaral Minih plaao, jer nije ni sebe ni trupe
tedeo, vojska je trebala dopune. Stoga se carica Ana ponovo
obratila Karlu za dozvolu vrbovaa po Ugarskoj i ovaj d
dozvolu za 500 udi.36 Na to je iz Rusije 1737. poslata u Ugarsku
komisija, koju su saiavali potpukovnik Kuming i dva Srbina,
potpukovnik Stojanov i husarski kapetan Boi. Ta je komisija
poela najvie da radi meu pograninim poslovaenim Rusinima i zadavala je dravnim vlastima mnogo muke. Vlasti Ungvarske
upanije imale su pune ruke posla suzbijajui mnoge begunce od tih
navrbovanih husara, koji su primivi od ruskih oficira novac
begali, pakali ili pravili druge nerede po upaniji,37 no
33
Jaki, M., O Vientiju Jovanoviu (Novi Sad, 1900), 50.

35
Angeli, M., Der Krieg mit der Pforte 173639. (Mitteilungen d. k. k.
Kriegsarchivs, 1881), 256.
36
37
Ibid., 49.
34
21
komisija je ipak odvela znatnu dopunu srpskom husarskom puku, sa

om su poli i mnogi Srbi iz Ugarske.
Na taj nain se za vreme carice Ane iz Ugarske iselio veliki broj Srba u Rusiju, meu kojima je bilo i lanova iz najuglednijih srpskih porodica, to na sredinu u kojoj su one ivele nije moglo ostati bez uticaja i tako se meu narodom predispozicija za seobu u Rusiju sve vie utvrivala.
Najvienije linosti, koje su se za vreme carice Ane iz redova
srpske milicije u Ugarskoj u Rusiju odselile, bile su Jovan Stojanov, Stevan Vitkovi, Pani Boi, Dimitrije Peri i, kasnije,
Petar Tekelija;38 svi su oni doiveli tamo najsjajnije vojnike karijere.
Jovan Stojanov iz Petrovaradina doterao je do generalmajorskog ina i komandovao je Srpskim, Ugarskim i Vlakim husarskih
pukom, odlikovao se u borbama s Poacima, Tatarima i Turcima.39
Stevan Vitkovi bio je brat od strica pukovnika sremske
katanske regimente i narodnog prvaka Sekule Vitkovia (1687
1754). Brojna porodica Vitkovia vodi poreklo iz Hercegovine,
iz sela Mustaa blizu Trebia, odakle se preselila u Baevo u Srbiji, a odavde prela u Srem i nastanila se najpre u Vukovaru.
Posle rane smrti svojih roditea, odrastao je Stevan Vitkovi u
uglednoj kui svoga roaka Stevana Gavrilova Pievia, kapetana
podunavske milicije i komandanta ida u Sremu, i kao mladi se
odselio u Rusiju.40 Taj, po savremenom zapisu razuman i hitar u emu hoe ovek istakao se u borbama protiv Tatara i uz protekciju, jo od Petrova vremena, u Rusiji mone srpske porodice
Vladisavevia ubrzo je doterao do brigadira Srpskog husarskog
puka. Oenio se Teodorom Nikolajevnom, koja je pripadala
smoenskom plemstvu i bila ve udata za jednog lana u Malorusiji
poznate porodice Apostola; s om imao kneza Nikolu.41
38
Popov, N., Voenn poselen Serbov v Avstri i Rossi
Vstnik Evropi, T. (Sankt-Peterburg, 1870), 604.
39
Stojanovi, Stari srpski zapisi i natpisi, 2812.
40
Popov, N., Izvste o pohodeni S. S. Pievia (Moskva,
1883), 157, 89.
41
Stojanovi, ., o. s. br. 2819. Za istoriju porodice Vitkovia
up.: Javor, 1874, 22; Bran (N. Sad 1885), 3; Vitkovi, Spomenici,
, 184; , 82.
22
MITA KOSTI
Pani je doterao do potpukovnika u kozakom erigovskom

puku a Dimitrije Peri, koji je bio zet anadskog kapetana, potoeg pukovnika Morike milicije, zatim komandanta srpske
kolonije u Rusiji Jovana evia, doterao je do potpukovnika u Srpskom husarskom puku.42
Stojanov i Vitkovi dobili su u Rusiji velika imaa, a
Pani i Peri maa.
Meu posledima, koji su se pre Horvatove seobe od lanova
uglednih srpskih porodica uz Ugarske u Rusiju odselili bio je
Petar Tekelija;43 on je 1748. otiao u Rusiju kao porunik i od svih
Srba do tada doiveo tamo najsjajniju vojniku karijeru, posle
mnogih ratnih zasluga i burnih doivaja postao je feldmaral
ruske vojske. Petar je bio sin kapetana Morike milicije Ranka
a unuk slavnog oberkapetana aradskog i zapovednika Morike
milicije Jovana Tekelije, koji je nou po zvezdama proveo vojsku
Evenija Savojskog kroz ritove do Sente, gde je 1697. Turke potukao.44 O velikom ugledu te porodice meu narodom svedoe nam
nekolike narodne pesme o bojnoj slavi Tekelija.45 Prouavajui te
tri generacije ove znamenite srpske porodice, vidimo kako se
porodica Tekelija psihiki mea, to je svakako uticalo na enu
okolinu, i nalazimo uzrok zato se Petar Tekelija odselio u Rusiju. egov deda Jovan stekao je i pri uguivau Rakocijeva ustanka za dinastiju velikih zasluga, radi ega mu je esar pored
maarskog plemstva odredio zlatan lanac i skupocenu sliku kao
nagradu, ali mu grof lik te darove nije dao, nego ga je jo zbog
nekih izgreda i zatvorio, tek na zauzimae princa Evgenija dobio
je carske darove.46 Vremenom se Jovan Tekelija toliko izmenio, da
je kasnije posetio Rakocija u Rodostu; razume se da je taj antidinastiki in pokvario karijeru egovih potomaka u austrijskoj
vojsci. egova sina Ranka su prosti vojnici voleli, ali su ga se
oficiri klonili, poeo je i sedeti a nikako da postane oberkape42
Popov, Voen posselen Serbov, 604.

egova biografija: Letopis MS, k. 33, . . O porodici
Tekelija u Rusiji ima zaseban lanak Ruski arhiv, 1888, k. 2.
44
Jaki, M., Bogosl. glasnik, 1902, , 24.
45
V. enidba Ranka Tekelije. Letopis MS, k. 65, 129.
46
Jaki, M., o. s., 39.
43
23
tanom. Po prirodi silovit, imao je ee sukoba sa urkom eviem, koji je doao na mesto egova oca. Ve i sin eviev Jovan postao je kapetan kao i on, a egovi sinovi Petar i Jovan
morali su se zadovoiti maim inovima u vojsci. To nepravedno zapostavae je najposle i nateralo ambicioznog i darovitog
porunika Petra Tekeliju da se odseli u Rusiju.
Kao Karlo morala je iz razloga spone politike i egova
ki, carica Marija Terezija u emigracionom pitau Rusiji jo
vie da poputa. Poetkom 1749. poslat je u Tokaj od strane ruskog
carskog dvora radi nabavke uvenog tokajskog vina za dvorske
potrebe general-major Teodor Vievski.47 On je bio rodom Srbin
iz sela Viice kod Beograda. Kad se odselio u Rusiju, ne zna se.
Poto je znao mnoge jezike i vaio kao vrlo predusretiv ovek,
pokazao se za vrbovae iseenika vrlo pogodan, ali je te iste godine umro i na egovo mesto je imenovan egov sin, pukovnik
Gavrilo Vievski.48 Ta ruska vinarska komisija u Tokaju nije tada opozvana, nego je pod raznim zapovednicima ostala u tom gradu
kroz itavu drugu polovinu H veka49 i pri svim migracijama
austrougarskih Srba u Rusiju igrala je vrlo vanu ulogu. Nabavka
vina za carski dvor bila je samo ena prividna svrha, u stvari ona
je bila sredite ruske emigracione propagande meu ugarskim
Slovenima i glavna etapna stanica, koja je prihvatala i dae
sprovodila sve srpske migracije u Rusiju.
U to vreme nalazili su se husarski pukovi u Rusiji, pa meu
ima i Srpski husarski puk, u velikoj krizi. Svi pukovi imali
su posebno ustrojstvo u ruskoj armiji i zasebno su se vodili vie
kao neregularna vojska. U ih je bilo sve sopstveno: ko, karabin,
pitoi, saba, mundir i koski pribor, sve su to sami
nabavali i plaali od svoga sledovaa. Stoga i oprema ruskih
husarskih pukova toga doba nije bila jednaka, nego razliita. Uz to
su morali da ive o svom provijantu koji su nosili za sobom. Za
sve to dobijali su pored vojnike plate jo i tzv. racione i por47
Bant-Kamensky, Obzor vnnih snoeni Rossi (Moskva,

1894), , 70.
48
Stojanovi, ., o. s., 2822.
49
Ukinuta je tek 1800. (Bidermann, Russ. Umtriebe, 16).
24
MITA KOSTI
cione novce, to je svake godine vie iznosilo nego izdravae

ma kog drugog redovnog puka.50 No pored svih tolikih rashoda, ti
husarski pukovi nisu nikad imali potpuno brojno stae, pa su
ee slati oficiri u Ugarsku da vrbuju nove ude.
Ruske finansije su u to doba bile u oajnom stau. Dravne
kase su jo 1743. godine na primer, toliko zaostale da dravni inovnici 18 meseci nisu dobili platu.51 Iz istih razloga nije se
ni Srpskom husarskom puku mogao porcioni i racioni novac da
isplauje. Zbog oskudice su 1747. pojedini husari poeli ve da
pakaju i da dezertiraju. Stae se sve vie pogoravalo, tako da
je u maju 1750. iz Srpskog i Ugarskog puka 59 udi podnelo molbu
za otpust iz slube. Senat je naredio istragu, na kojoj je brigadir
Srpskog husarskog puka Stevan Vitkovi izjavio da je tome jedino
neuredna isplata porcionog i racionog novca kriva. Novano
sledovae od 6 rubaa za etvrt godine primili su dodue uredno, i to su potroili za hranu; ali koa, oruje, mundir, municiju i ator duni su bili nabavati i izdravati od racionog
i porcionog novca, koji su primali posle dve i tri etvrti godine;
u tom meuvremenu husari bi u najveu bedu zapadali. Pri datoj istrazi se ispostavilo da dravne kase nisu iz proraunske svote za
izdravae neregularnih pukova za godinu 1749. isplatile 65.000
rubaa. Na to je Senat odluio da husare zadri u slubi i da se
Vojnoj kolegiji radi izmirea toga duga iz rudarske kase stavi na
raspolagae 170.000 rubaa. Ujedno je odlueno da se u esarske
oblasti poau ponovo oficiri radi vrbovaa novih husara.52
Za svoju propagandu su ti ruski emisari kod Srba u Ugarskoj
nali vrlo povonu predispoziciju. Srpska milicija u Pomoriju i Potisju nalazila se ba zbog ukidaa Morike i Potiske
krajine u nezadovonikom pokretu, iz koga se pod vostvom Jovana
Horvata i Jovana evia razvio emigracioni pokret i seoba u
Rusiju, kojom su i osnovana tamo srpska nasea: Nova Srbija i
Slavenosrbija.
50
Popov, Voen. posselen, 604605.

Kaemmel, O., Illustr. Gesch. d. neuen Zeit; II, 576.
52
Solovev, HH, 10.
51
25
POLITIKA POZADINA HORVATOVE

I EVIEVE SEOBE SRBA U RUSIJU
Seobe Srba iz ukinute Morike i Potiske krajine u Rusiju

pod vostvom pukovnika Horvata (1751) i evia (1752) i osnivae srpskih nasea u Rusiji Nove Srbije i Slavenosrbije, dogodila se u doba velike krize, u kojoj se nalazila spona politika
Austrougarske od Ahenskog mira (1748) do poetka Sedmogodieg
rata,1 i stoji u neposrednoj vezi sa sponom politikom bekog dvora toga doba.
Ahenski mir nije nikog zadovoio. Granice izmeu zaraenih
drava ostale su uglavnom iste, najglavnija poratna promena
opteg politikog poloaja bila je nagli porast Prusije. Otmica lezije od Fridriha je davnau orijentaciju austrijske
spone politike protiv Francuske sasvim promenila, umesto
Francuske postao je Fridrih najvei neprijate Austrije; Marija Terezija ga je uvek smatrala kao nepravednog uzurpatora i celog veka mrzila na to udovite.2
Zbog toga su se u Beu trudili, na osnovu novoutvrenog politikog sistema (u aprilu 1749), da to boe uvrste s Rusijom jo
1746. sklopeni savez, kome je tajna etvrta taka davala protivpruski karakter. Sponu politiku monarhije vodio je u to doba
O tom dobu izvorna rasprava: Beer, A., ber die sterr. Politik im J.
17491755, u kizi Aufzeichnungen des Gf. W. Bentinck ber Maria Theresia
(Wien, 1871), 1149.; zatim Arneth, Gesch. M. Theresias, Bd. IV.
2
Dorschel, G., Maria Theresias Staats- und Lebensanschauung (Gotah,
1908), 52.
1
26
MITA KOSTI
dravni kancelar, grof Ulfeld. U sutini poteak, ali trom

i nejasan, nije bio dorastao svome pozivu, svu teinu dravnih
poslova oduzeo mu je sekretar ministarske kancelarije Jozef
Bartentajn. U stvari je, kae sam grof Kaunic, on stojao na elu
ministarske konferencije. Od strane Austrije uglavnom je
Bartentajn vodio viegodiu borbu s ruskom diplomatijom
oko seobe Srba u Rusiju, sam on kae da 1751. i 1752. godine ni jedan
diplomatski kurir nije iz Bea iao u Petrograd, a da nije nosio
po koju notu u tom poslu. Sve te note je on sam sastavio i konferenciji podnosio, a ona ili carica je retko kada to na egovu
konceptu meala. Od svih austrijskih dravnika toga doba, najboe je poznavao srpske stvari, kao vaspita prestolonaslednika
Josifa3 je o Srbima u monarhiji napisao itavo jedno delo.4 Bartentajn je ujedno bio i najrevniji pristalica saveza s Rusijom. Po
egovu mieu je Austrija imala u to doba tri glavna neprijatea Francusku, Tursku i Prusiju od kojih je Prusija bila najopasnija. Protiv Francuske moglo se nadati pomoi od pomorskih
drava, ali protiv ova druga dva neprijatea ostajalo je Austriji
da se osloni jedino na svoju snagu i na pomo Rusije. O toj neophodnoj potrebi saveza s Rusijom bili su vie ili mae uvereni svi
lanovi ministarske konferencije.
I Rusija je bila prema Prusiji neprijateski raspoloena,
to je savezu s Austrijom davalo vru podlogu. Kancelaru
Bestuevu je polo za rukom da uveri caricu Jelisavetu kako je
Fridrih vrlo opasan sused za Rusiju.5
Krau Fridrihu je rusko neprijatestvo najvie smetalo. Od
svih suseda Prusije, zapisao je on jo 1746. godine, najopasnije je
rusko carstvo, kako zbog egove sile, tako i zbog egovog geografskog poloaja. Oni koji posle mene budu ovom zemom vladali,
imaju razloga da s ovim varvarima u prijatestvu ive, jer su oni
u stau da Prusiju upropaste nepreglednom masom svojih lakih trupa, dok se od ih uiena teta ne moe naplatiti, jer ihove
Czrnig, Ethnographie, III, 134.
Bartentajn, Kratak izvetaj o stau rasejanog mnogobrojnog
ilirskog naroda po c. i kr. nasl. zamama. Preveo A. Sandi (Be, 1866).
5
Teoktistov, E., Otnoen Rossi k Prussi v carstvovane
Elisaveti Petrovn (Moskva, 1882), 63.
3
4
27
najblie oblasti lee u bedi, i dok se u Ukrajinu doe, moraju se

pustie pregaziti.6
Posle desetak godina je kra Fridrih istinu tih rei sam na
sebi iskusio. Do Sedmogodieg rata je dolo najvie zbog toga
to mu u egovu natecau s Austrijom o rusko prijatestvo, pored
svih napora nije polo za rukom da zadobije prijatestvo ili ma
samo neutralnost ruskog dvora; Rusi su mu tada najstranijih
udaraca zadali, oni su ga najposle od oevidne propasti i spasli.
Shvatajui znaaj Rusije u svojoj borbi protiv Austrije, Fridrih
je pisao svome poslaniku u Petrograd, da preduzme sve to je god
udski mogue (tout ce qui est humainement possible), samo da zadobije kancelara Bestueva za Prusiju.7
U Beu su bili o toj Fridrihovoj akciji dobro informisani
i stoga je kao aksiom austrijske spone politike vredelo miee
da se savezniki odnosi s Rusijom moraju to boe negovati. No
ustezae Austrije da prizna casus foederis u nameravanom napadu
Rusije na vedsku posle Ahenskog mira je te prijateske odnose
sasvim pokvarilo. Do napada dodue nije dolo, ali se Rusija
otuila, to je za Austriju bilo vrlo opasno. Beka vlada opozove
iz Petrograda grofa Bernesa i na egovo mesto poae svog ranijeg poslanika kod ruskog dvora, feldmarala barona Pretlaka, koji je u Beu vaio kao najboi poznavalac ruskih prilika. Dana 9.
januara 1751. Pretlak je stigao u Petrograd8 sa zadatkom da izgladi sve nesuglasice posledeg vremena i odmah je poeo u tom pravcu
da deluje. Sve egovo dokazivae svodilo se na tvrdu da Rusiji ne
preti opasnost od vedske, nego od Prusije, sve snage moraju se u
tom pravcu u pripravnosti drati, jer se u pruskog kraa ne moe
pouzdati, niti se moe proraunati koliko dugo e jo miran
ostati.9
Ba u to kritino doba austijske spone politike, kad je
baron Pretlak u Petrogradu svim silama radio na tome da uzdrmani savez s Rusijom ponovo uvrsti, javio se meu srpskom milicijom u Pomoriju i Potisju emigracioni pokret u Rusiju i ueOncken, Das Zeitalter Fr. d. Grossen; II, 3.
Teoktistov, o. s., 74.
8
Bant-Kamensky, Obzor vnnih snoeni Rossi, , 70.
9
Beer, o. c., 110.
6
7
28
MITA KOSTI
stano su zareale bekom dvoru tako neugodne diplomatske intervencije petrogradskog dvora, da se srpskim graniarima seoba u
Rusiju dozvoli. Iz politike nude morala je Marija Terezija, kao
en otac Karlo , tom zahtevu ruskog dvora da poputa: svi su u
Beu bili uvereni da Fridrih stalno misli o tome kako e Austriju ponovo napasti, pa su hteli da za taj sluaj rusku pomo osiguraju.
Ta ideja vodia austrijske spone politike o potrebi
odraa ruskog saveza za Austriju zbog pruske opasnosti, i tea
koja iz e rezultira, da se Rusija niim ne uvredi, odraava se u
celokupnom drau beke vlade u emigracionom pitau Srba u
Rusiju provlai se kroz sve ene diplomatske note u tom poslu,
uslovava dozvolu Horvatove i evieve seobe i na taj nain
omoguava osnivae srpskih nasea u Rusiji: Nove Srbije i
Slavenosrbije.
29
UKIDAE MORIKE I POTISKE KRAJINE
(Osamnaesti zakonski lan Pounskog sabora 1741. godine.

Postepeno ukidae Morike i Potiske krajine. Otpor Srba.
Reinkorporaciona komisija u Potisju i Pomoriju. Pretvarae
srpske milicije u regularne pukove. Konano ukidae Morike i Potiske krajine. Mitropolitove protivmere. Zborovi Potisana
protiv inkorporacije u Beeju i ihove rezolucije. Memorijal bakog
episkopa generalu Engelshofenu. Plebiscitna komisija u Potisju i
Pomoriju. Glasaki spiskovi sa rezultatom glasaa. Zbor Moriana u Nadlaku. Zahtev za odreivae novog zemita. Dekret o
podeli maarskog plemstva i zeme razvojaenim oficirima. Spisak
novih Srba plemia i ihovih poseda)
Uzroci koji izazivaju seobe su raznovrsni: istorijski, psiholoki ili ekonomski, i oni se u veini sluajeva prepliu. Da
bi se odredilo koji je od ih prevlaivao, mora se zasebno ispitati svaki metanastaziki sluaj.1
Horvatovu i evievu seobu Srba iz Pomorija i Potisja u
Rusiju izazvalo je ukidae Morike i Potiske krajine. Ali ona
unutraa uzbuna koja je Moriane i Potisane naterala na seobu,
sastojala se iz socijalno-politikih, verskih i nacionalno-politikih motiva. Ovom poglavu je zadatak da te motive podrobno
ispita.
1
Cviji, J., Metanastazika kretaa, ihovi uzroci i posledice,

Srpski etnografski zbornik, HH, 23 i dae.
30
MITA KOSTI
Konferencija ministara i dvorskih savetnika odrana 5.

septembra 1754. u Beu, raspravajui o uzrocima seobe srpske
milicije iz razvojaene Morike i Potiske krajine u Rusiju,
dola je do zakuka da ta seoba proistie iz akta o inkorporaciji
tih krajina Ugarskoj.2
Tu inkorporaciju je odreivao 18. zakonski lan Pounskog
sabora 1741, ija je 3. taka glasila: da se mesta, koja se zovu militarska [loca militaria dicta] u Bakoj, Bodrokoj, ongradskoj, Aradskoj, anadskoj i Zarandskoj upaniji [u Morikoj i Potiskoj krajini] nanovo predaju i podloe jurisdikciji kraevine i upanija; zatim da se i distrikti Temivarski, Sremski i Dooslavonski, im mirnija vremena nastupe, takoe na isti nain
kraevini utelove [reincorporentur].3 Komesara za taj posao e za
Ugarsku odrediti palatin, za Slavoniju ban.
Za Maare je taj 18. zakonski lan 1741. godine predstavao
krupan politiki uspeh, jer je privilegisana srpska milicija u
Morikoj i Potiskoj krajini pod upravom Dvorskog ratnog saveta i Dvorske komore u Beu stajala u opreci sa varmekim zemaskim zakonima, zato se Maari nisu mogli izmiriti s iznimnim poloajem Srba u Ugarskoj. Varmeke i vrhovne zemaske
vlasti protivile su se ve i samom osnivau obe te krajine (1702)
toliko da su se u Bakoj i Bodrokoj upaniji zbog tih sukoba mnoga srpska sela radije vratila pod Turke, to nisu htela da dou pod
upanijske plemike vlasti i dele nezavidnu sudbu maarskih nemekih kmetova jobaija. Po izvetaju namesnika esarske
vlasti u Slavoniji Kalaneka Dvorskom ratnom savetu od 19. februara 1702. prelo je, iz razloga to nisu hteli da dou pod
maarsku civilnu upravu zbog varvarskog postupaa maarskih inovnika, vie od hiadu srpskih porodica preko Tise na tursko
zemite i tamo naselilo sela Siget, Batku, Orlovat, Bosku, Modo, Itebej, Stiplec i Bekerek. Osim toga, javio je Kalanek, svi
seaci javno govore, ako u Bodrokom distriktu u Titelu,
Moorinu, Sentivanu, Kuli, Kau, Kovinu, Petrovaradinu, Gardinovcima i Gospoincima i dae ostanu pod maarskim varmekim inovnicima, prodae kue i imae i u Tursku e otii.4
Schwicker, Polit. Gesch. d. Serben in Ungarn (Budapest, 1880), 144.
Corpus iur. hung., ed. 1822, 170.
4
Spomenik, LI, 34.
2
3
31
U socijalno-ekonomskom i politikom pogledu su privilegije graniarskom militarskom staleu (status militaris)

pruale mnogo povoniji ivot nego to su imali maarski i
srpski seaci provincijai (status provincialis) pod civilnom
upravom. Tako su militari u mirno i ratno vreme bili oproteni
od kontribucija, dobijali su za svoje izdravae zeme i vojniko
odelo delom gotovo, delom u naknadi, a kad bi sluili izvan zeme,
davala im se plata kao i drugim esarskim trupama. Osim toga, prema ima katolika propaganda nije smela biti tako nasrtiva kao
prema provincijaima.5 Pored tolikih povlaenosti militarskog stalea nad graanskim jaala je kod Srba odvratnost prema graanskoj upravi i nacionalnopolitika i verska mra
Maara prema ima, jer Srbi su, od kako se u maarskoj povesnici pokazuju u svim pobunama Maara protiv krune a osobito u
Rakocijevoj, bili najsnanija potpora Austrije. Smatrajui Srbe
kao Austriaco-Politicum, beka vlada je tu mru namerno pojaavala
i starala se da srpsku miliciju u dobroj voi odri, da bi je to
sigurnije mogla da iskoristi, i to u politike svrhe kao protivteu separatistikim teama Maara i u vojnike svrhe, kao
dobru i jevtinu vojsku za ratovae protiv Turaka i na strani.
Maari su opet smatrali Srbe kao Hungaricum-Provinciale i teili
da ih svojim zemaskim zakonima podvrgnu, ali razlozi preteno
vojniko-dinastike prirode odravali su im naklonost bekog
dvora i sticali ponovne potvrde ihovih privilegija.
Borba Marije Terezije protiv Fridriha ojaala je politiki poloaj Maara na bekom dvoru. Kao nagradu za obeanu
oruanu pomo morala im je carica da potvrdi spomenuti 18. zakonski lan 1741. godine, koji je odreivao ukidae Morike i
Potiske i Podunavske krajine. Znajui o dotadaem otporu Srba
da ne dou pod maarsku civilnu upravu, da bi neposredno ukidae
tih krajina dovelo do zapleta koji bi u onom ratnom vremenu kad
je srpska milicija inila vie od polovine austrijske vojske6 mo5
Bartentajn, o. s., 32, 27.

Cela austrijska vojska brojala je 1710. godine 82.572 peaka i
30.972 koanika; srpska graniarska milicija 45.615 vojnika i 20.000
rezerve (Vaniek, Specialgesch. d. Militrgrenze, I, 475478).
6
32
MITA KOSTI
glo po dravu biti vrlo opasno. Primas Ugarske i palatin su

tekom mukom na saboru izradili da se tom zakonskom lanu dala
takva stilizacija da se s egovim izvreem eka dok mirnija vremena ne nastupe.7
Dok je Temivarski Banat (izmeu Moria, Tise i Dunava)
bio u rukama Turaka, imale su Morika i Potiska krajina prava
na opstanak u militarskim anevima, koji su Banat u polukrugu
od obala Moria u blizini Erdea du ua Tise opkoavali,
gledale su okolne upanije i svoje odbrambene pozicije; ali kad je
posle Poarevakog mira (1718) Banat dobila Austrija i dravne
granice se pomerile duboko na jug, nestalo je razloga ihovu daem
opstanku. Kada su se zatim u miru odnosi poeli ustavno da sreuju, postao je za upanije u dravno-pravnom i administrativnom
pogledu privilegisan poloaj Morike i Potiske krajine sve nesnosniji. Tu opreku je zaotravalo jo i to to usled ravog ustrojstva samih krajina one nisu bile pod isto vojnikom upravom,
nego se u ima delokrug vojnih i civilnih vlasti sukobavao.8
Pored toga, kad je nestalo svrhe, poele su krajine iznutra same od
sebe da se rastvaraju, u srcu samog vojnitva nestajalo je vojnikog
zanata i usled uestalih izgreda odnosi izmeu upanijskih i
civilnih vlasti bivali su sve gori, srpska milicija bila je samo
na tetu graanskom elementu i maarski su stalei urno zahtevali da se ona provincijalie i upanijama utelovi.9 Za to su
naveli tri glavna razloga: treba ispuniti 18. zakonski lan 1741.
erar bi imao od toga vie koristi i to Srbi ne zasluuju potovaa.
Neposredan povod je Pounskom saboru za donoee 18. zakonskog lana i pruila alba Bako-bodroke upanije protiv
raznih izgreda graniarske milicije.10
Srbi su se opet iz navedenih razloga ukidau krajina protivili, stoga je beka vlada da ne bi uvredila ni Srbe ni Maare,
iju je pomo za rat podjednako trebala, samo razvojaivae
Morike i Potiske krajine poela da izvodi lagano i postepeno.
7
Bartentajn, 29.
Vaniek, o. c. I. Up. i Spom. LI, 3638.
9
Erdujhei, Istorija Novog Sada (Novi Sad, 1894), 143.
10
Ibid.
8
33
Poetkom 1743. godine u Segedinu su rasputene dve kompanije husara i jedna kompanija hajduka i protiv ihove molbe da
ostanu militarci; koji nisu hteli da ostanu pod upanijskom
vlau, razdeeni su u druge potike aneve.11
Da bi Srbe, koji su meutim na ratitu stekli novih zasluga donekle umirili, Marija Terezija im je te godine potvrdila
privilegije.12 U nameri da sveanom objavom potvrenih privilegija dejstvo 18. i 40. zakonskih lanova 1741. godine donekle
paraliu, Srbi su od dvora traili i dobili dozvolu za odravae Narodno-crkvenog sabora. Za taj su Sabor narodni poslanici od svojih izbornika dobili uputu da, izmeu ostaloga, na saboru
trae da se krajine ne ukidaju. Poto se na Saboru proneo glas da
je ukidae obeju krajina kod dvora svrena stvar, sabor je meu
ostalim postulatima traio da narod i u inkorporiranim krajevima uiva privilegije.13 Tako su na primer, energini Budimci
svojim poslanicima naloili da trae ne samo nikakovoi Kraini ili ancev v redukciju doputiti, no ete... i redukciratija anci dosada pak v pervii tant milostivo postaviti.14
Povodom tog saborskog postulata su za inkorporaciju
odreeni komesari general Engelshofen, Patai i Vajaj (Vayay)
dostavili mitropolitu Nenadoviu cariin restrikt (1. jula
1745) sa ovom odlukom: Poto se u smislu 18. zak. l. poslede dijete . V. reilo 1743. g. da se Distrikt Sremski, Doe Slavonije s jedne i s druge strane Dunava, a naime vojnika mesta u Bakoj
i Bodrokoj upaniji Sabadka, koja se zove Sv. Marija, Sombor,
Brestovac i Palanka inkorporiraju, na molbu Srba iz tih distrikata se odreuje da se [i pored toga] privilegije imaju drati i
da im inkorporacije nema prejudikovati i derogovati.15 Vlada je
bila primorana da ini takve ustupke samo da stia nezadovostvo koje se poelo u narodu zbog ukidaa krajina javati.
Iz jedne predstavke 1745. godine lepo se vidi u kakvom su se
oajnom stau nalazili Srbi u maarskom provincijalu i jasno se
Vaniek, o. c. I, 572. Schwicker kae pogreno dva puka. (o. s., 123).
Schwicker, 82.
13
Jaki, M., O Arseniju , 90.
14
Vitkovi, Spomenici, , 306.
15
Jaki, 138; Schwicker, 94. Szalay, Das Rechtsverhltnis d. serb. Niederlassungen zum Staate in d. Lndern d. ung. Krone (Leipzig u. Pest, 1862), 50.
11
12
34
MITA KOSTI
razabiraju neki razlozi koji su stvarali nezadovoniki pokret

u narodu i terali ga na seobu. U gorem smo poloaju od robova,
tue se oni tu. Upuuju nas da se obratimo na upanije radi leka,
no te sudije su nai gonioci. Ako se i u najpravednijoj stvari obratimo na Lokumtencijalni savet u Pounu, ne moemo se ni otud
nadati pomoi, nego najvie da e se tube poslati upanijama na
izjaee, pa ako one i kao sunce jasna fakta negiraju, dosta e
biti da budemo odbijeni i jo e nas onda upanije zatvarati i
biti. ta e tek biti ako se bez inartikulacije privilegija inkorporiraju zeme u kojima ivimo? Neki su se ak i u Tursku
vratili i nagiu onamo zbog mae poreze od jednog dukata na
glavu, a ovde se uz rabote plaa do 30 forinata,16 jadaju se rezignirano, ali sve to nije vie pomagalo.
Subotiki anac je razvojaen i 1745. godine je Ugarskoj
dvorskoj komori ustupen. Graniarima je ostaveno na vou da
ostanu pod novom upanijskom vlau ili da se s celim imetkom
u druge aneve sele.17 Poto nisu hteli da priznaju graanske
vlasti, poslali su tri izaslanika Dvorskom ratnom savetu s molbom da ostane po starom,18 no kada su odbijeni, mnogi su se Srbi
odselili u banatsku landmiliciju a na ihova zemita su doli
Maari, najvie iz Kekemeta.19
Te godine su takoe ukinuti anevi Sombor* i Brestovac,
i pri premetau stare Dunavske krajine u novu dunavsku liniju
od Petrovaradina do Zemuna, Potiskoj krajini su dodani anevi Titel i Kovi privremeno a potiki graniari tom prilikom su ponovo podeeni. Idue godine (1746) u Morikoj krajini neki anevi su ukinuti (Jen, Vilagos, Ohaba, Irratos, Arad,
Szimanda).
Iste godine u leto dola je inkorporaciona komisija sa
generalom Englshofenom na elu u Petrovaradinski anac da i
16
Jaki, 138.
Vaniek, I, 573.
18
Jaki 107.
19
Korabinsky, Geograph.-hist. Producten Lexicon v. Ungarn (Pressburg,
1786), 100.
* Sombor je 14. februara 1749. proglaen slobodnom kraevskom
varoi. U prvom Magistratu bili sami Srbi i Buevci (Javor, 1884,
1466).
17
35
ega provincijalizuje i Bakoj upaniji utelovi. I tu je graniarima ostaveno da biraju ili da preu u graanski stale i
postanu kameralni podanici ili pak da ostanu militari i budu
premeteni u druge aneve. Prilikom plebiscita odranog
1113. avgusta izjasnilo se od stanovnitva Petrovaradinskog
anca 149 graniara za prelaz u graanski stale,20 a 224 da i dae
ostanu militari, meu ima oberkapetan Sekula Vitkovi, kapetan Jovan Nikoli, 2 hadnaa, 3 barjaktara, 3 strametera, 7
kaplara i 207 redova.
Provincijalisae aneva i utelovee ihovo u upanije pod graanske ili kameralne vlasti vrila je komisija po
odreenim pravilima. Militari su zemu koju su po svom inu
uivali morali vratiti a za prodaju privatnog imaa istaven
im je posle seobe rok jo od est nedea. Pre prelaska u graanski stale morali su sve platene zaostatke kao vojniku porezu,
za vreme rata primeno oruje itd. izmiriti i vratiti, inae ih
je vojnika vlast mogla putem ovrhe na to prisiliti. Isto tako su
pre seobe u druge aneve sva privatna potraivaa i dugovaa
pojedinaca u prisustvu upanijskih kameralnih i militarskih inovnika morala biti izmirena. No mnogo tekoe je zadavalo
pitae kuda da se militari presele. upanija je zahtevala da preu
u Srem i carica je odobrila za ih zemite nie Slankamena.
Meutim, Sremska upanija je uloila (9. avgusta) protest protiv
naseavaa ihova u Sremu tako da su jedva 1747. godine preseeni
u sremski, za ih odreeni anac.21
Meutim, za produee rata za austrijsko nasledstvo trebalo je novih vojnika. Za ponovni upad u Provansu i novo zauzimae
enove obavezala se Austrija u Hagu (12. januara 1747) dati 60.000
a svoju vojsku u Nizozemskoj pojaati sa vie od 25.000 vojnika.22
Za toliku dopunu trebalo je napeti dravne sile do krajnosti. Da
bi odobrovoila Maare, morala je carica ihovom trajnom zahtevu o reinkorporaciji Morike i Potiske krajine sada popustiti.
20
Erdujhei u Istoriji Novog Sada, str. 149 i dae tampao je

ihova imena.
21
Erdujhei, 156.
22
Arneth, Gesch. Maria Theresias, III, 312315.
36
MITA KOSTI
Komandujui general u Banatu Englshofen je iz Bea 3. maja

1747. dostavio mitropolitu Nenadoviu carsku rezoluciju: da se
ne gledajui na sve oj uiene protupredloge potiki i pomoriki graniari moraju na banatsku teritoriju preseliti. U
komisiju koja e pronai najzgodnije zemite i jo te godine sve
izvriti, odreeni su Englshofen i general grof Karoi.23
Poto je rat jo trajao, transmigraciju Moriana i Potisana u Banat otezali su beki krugovi koliko su god mogli.
Godine 1748. dola je reinkorporaciona komisija u Arad,
glavno mesto morike landmilicije. Pozvani su svi tapski i
drugi oficiri srpske landmilicije kao i predstavnici niih
inova. Po savremenom opisu toga zbora od lajtnanta Simeona
Pievia,24 koji je samoj komisiji bio dodeen, obratio se general Englshofen graniarima reima: kako carica ceni vernu
slubu srpskog naroda i izrie mu za u svoje carsko blagovolee.
Ne mislite, rekao je Englshofen, da se Vaa landmilicija ukida iz kog drugog razloga, nego zbog pomeraa granica usled proterivaa Turaka. Stoga treba i milicija da se pomeri. Carica je
odluila da od iseenika osnuje nove regularne pukove, to e Vam
vie asti doneti. Vama se ostava na vou, nastavio je Englshofen, ko eli da i dae ostane u vojnikom staleu nek se seli
u novu granicu gde su nova mesta naznaena kamo hoe; ali ko hoe
da ostane kod svoje kue i zeme, postaje podanik maarske krune.
Na kraju svoga govora zatraio je da mu preko svojih izaslanika jave zborsku odluku.
Meu prisutnim Morianima taj generalov govor je izazvao
ogoree i kraje negodovae. Izaslanici zbora pozivali su se na
privilegije Leopolda po kojima od Srba naseene zeme pripadaju ima i ihovim potomcima, govorili su o zatiti koju je
srpska milicija ukazala imperiji za vreme pobuna Maara i
turskih ratova, spomenuli su uee Srba u nedavnim dalekim ranim pohodima u Francusku, Bavarsku, Prusku i paniju. Srbi jo
ni suza nisu otrli, govorili su izaslanici, za svojim, u
posledoj vojni palim sinovima i braom, od kojih su ostale ene
udove i maloletna deca u sirotii i krajoj bedi i od drugih
23
Mitropolijsko-patrijarijski arhiv (MPA) u Karlovcima, 115

eh 1747.
24
Popov, N., Voenn poselen Serbov v Avstri, 597.
37
roditei u tuzi i starosti bez pomoi. Nama ni taj gubitak pale

nae brae i sinova ne bi jo bio tako nepodnoiv, poto mi
ostajemo pri tom da sluimo do konca svoga ivota; ali nas
ogoruje to ujemo, to za svu tu nau vernu slubu treba najposle ili da idemo Maarima u podanstvo ili da razorimo svoje
domove i preemo tako dalek put preko Dunava na Savu i naselimo
po granicama nove aneve, emu nikako pristupiti ne moemo.
Na kraju su podneli molbu da, s obzirom na uienu ratnu slubu,
ostanu na starim mestima.
Komisija je tu molbu poslala u Be i ostavivi grofa Karoija koji se od starosti razboleo, otila je u Potisku krajinu, gde
je takoe sabrala narodne deputate, no i ovi su joj ponovili istu
molbu: da Maarima ne budu podloeni, nego da ostanu vojnici na
starim mestima. I ovu je molbu komisija poslala u Be, odakle je
dobila zapovest da se i ona vrati natrag.25
Meutim, u Slavoniji se pristupilo reorganizaciji srpske
graniarske milicije, koja je dotle imala srpski karakter sa Srbima
oficirima, u regularne austrijske pukove.
Po regulamentu od 29. juna 1747. general Engelshofen je podunavsku i posavsku srpsku miliciju razdelio u pet pukova, i to u
tri peaka: Petrovaradinski, Brodski i Gradiki, i dva husarska puka: Sremski i Slavonski. Prvo je otpoeo u Sremu, gde su
1748. aktivirani Petrovaradinski peaki i Sremski husarski
puk.26 Oba ta puka dobila su Srbe za komandante, nad Husarskim
pukom dobio je komandu husarski pukovnik Atanasije Rakovi,
koji se s patrijarhom Arsenijem zajedno u monarhiju doselio, a
nad Petrovaradinskim peakim Josif Monasterlija, trei sin
podvojvode (viceduktora) Jovana Monasterlije, koji je ve 1744.
zbog hrabrosti imenovan za peakog pukovnika,27 sa seditem u
Mitrovici. Brodski i Gradiki pukovi su tek od 1. januara 1750.
aktivirani, samo Slavonski husarski puk sa seditem taba u
Vinkovcima nije potpuno formiran, nedostajalo je i zemita i
sposobnih udi. Za pukovnika Slavonskog husarskog puka postaven
Ibid.
Vaniek, o. c. I, 521, 539, 582.
27
Letopis Matice srpske, k. 248, 46; Rai, Istorija, , 405;
Stojanovi, ., Stari srp. zap. i natp., , 2968. O Rakoviu i Monasterliji: Javor, 1888, 267.
25
26
38
MITA KOSTI
je Ivan Petrandi, za koga Pievi kae da je bio Hrvat, ostalim

pukovima komandovali su Nemci Pek i Janus, svi drugi oficiri
u ima bili su Srbi. Ti, od srpske milicije formirani regularni
pukovi imali su na poetku potpuno srpski karakter, sa srpskom
momadi i Srbima oficirima. No kad je 1751. godine postao
glavni komandant sve pogranine vojske koiki general grof
Serbeloni, poeo je naglo te, u prvi mah isto srpske pukove da
puni nemakim i maarskim oficirima.28
Posle Ahenskog mira (oktobra 1748) nije trebalo vie srpske
milicije i Be je morao navaivau Maara konano da popusti:
15. avgusta 1750. je izdana zapovest da se i ostaci Morike i Potiske krajine provincijalizuju i kao krunska i komorska dobra
Bakoj, anadskoj i Aradskoj upaniji utelove,29 ali su ovom prilikom Titel, Jarak, Gardinovci, Moorin i Kovi za ajkae iz
Ostrogona, Komorana, ura rezervisani.30 Graniarima je do Mihodana 1751. ostaven rok da se odlue za vojni ili civilni
stale, no ovi nisu nikako hteli da svoj privilegijalno zatieni, relativno slobodni graniarsko-vojniki stale pod komandom austrijskih vojnih vlasti podlonih Dvorskom ratnom
savetu u Beu, zamene tekim provincijalno-civilnim staleom
pod upravom upanijskih vlasti i maarskih plemia.
Mitropolit Nenadovi je iz Karlovaca 4. septembra 1750.
podneo, u ime celog srpskog naroda, caru Francu i carici molbu
da se krajine ne ukidaju.31 Osim toga pisao je opunomoenom agentu za srpske stvari Orengiju u Be da se i on kod merodavnih u tom
smislu zauzme. Posle skupenih informacija odgovorio mu je
umeni Orengi (25. septembra) da je protiv ukidaa Morike i
Potiske krajine bilo celo nemako ministarstvo, ali kako je
pored svega toga carska odluka izreena, ne moe se vie unititi, no svakom je ostaveno na vou da se qua militaris da premestiti, poto se ne utelovuje narod, nego samo teritorija.32
28
Popov, o. s.
Vaniek, I, 593.
30
Stelzer, Gesch. d. Bacska, 70.
31
MPA., 555 iz 1750 Up. i Arhiv za istoriju Mitropolije
karlovake, 1911, 67.
32
MPA., 576 iz 1750.
29
39
Meutim, u narodu je nezadovostvo sve vie raslo. Retko je

ko pomiao da ostane kod svoje kue pod maarskim vlastima, svaki je poeo da misli na seobu, i tu seobu oseao kao izdajstvo i
teku nepravdu, koja im se nepravedno nanosi od strane carice
posle tolikih zasluga srpskog naroda za carski dom na mnogim bojitima. Nezadovoniki pokret zatalasao je obe krajine, i
protestni zborovi protiv inkorporacije poeli su da se naglo
reaju jedan za drugim. Iz tih zborskih rezolucija videemo jasno
psiholoko stae one unutare uzbune duhova, koja je izazvala
metanastaziki pokret oko 2200 srpskih porodica iz Pomorija i Potisja u Banat, iz koga je opet pukovnik morike milicije
Jovan Horvat (iz razvojaenog anca Peke) izazvao emigracioni
pokret i seobu u Rusiju.
Prvi takav protestni zbor sazvali su graniari Potiske
krajine 20. septembra 1750. u Beeju. Na zbor su poslali kao izaslanike po jednog ekuta i deputira anevi: Kaia, Mohol,
Martono, Beej, Fenlak, Sentoma, Ostrovo, aba, Titel,
Novi Kovi, urug, Petrovo Selo, Moorin i Stari Kovi. U rezoluciji zbor moli mitropolita Nenadovia da kod carice posreduje da ih ne pusti da padnu pod igo paorstva. Oni zahtevaju: u
slubi ezina Velianstva u redu militarskom po zakletvi verno i pravno svagdar mi i potomci nai do poslede kapi krvi
nae sluiti na svakom mestu, gde zapovest bude, a samo da bi
pomilovati bili i na ovom gruntu zaostali, zato nije nam mogue
od mnogih godina virovte vae, domove, crkve, gde srodnici
nai poivaju zaostaviti.33
Karakteristino je za raspoloee u oficirskim krugovima pokornoe donoenie izaslanika svih potikih graniarskih oficira, poslato sa zbora iz Beeja 1. oktobra Nenadoviu.
Tu oni smatraju kao velikoe nesastije i krajnu nudu kako
svoju tako potomaka svojih cariinu rezoluciju da se takom emu
nisu nikada nadali. Ne samo oni, nego dedovi, oevi, braa ihova sluei militarsku slubu nisu tedeli ni ivota, ropstva i nevoa su dopadali kod glavnog neprijatea hrianstva, Turaka, odakle su se od strane svojih domova sa svojim siromatvom
33
Ibid., 573 iz 1750.
40
MITA KOSTI
iskupivali. Ipak su ostajali u nepokolebivoj vernosti domu

austrijskom i sluili a obeavaju unapred, do poslede kapi krvi
sluiti i misle: da su i deset puta svojom krvu ova mesta iskupili. Na tu militarsku slubu su iz drave turske od Leopolda
privilegijama pozvani, koje je 1743. i sama carica potvrdila. Nije im poznato kau kakvu su krivicu uinili, da je ta promena
nastupila, pitaju sami sebe, da li je kadgod gde od ih kakvo neverstvo uieno, da takvu sramotu i porugu moraju trpeti.
U Banat su voni da se sele u tom sluaju ako im se za ishranu
pokau dovona mesta kao to su ovde imali, da znaju gde ona
lee, kad ve ne mogu ostati onde, gde su ihovi pradedovi pomrli, oni se izrodili i zasluili. Na kraju rezolucije ale se rezignirano i na sudbu to moraju da se sele i skitaju: smo tamo
koe cigani s ergami, a ne pravi i privlegirati nacon, i
mole Nenadovia da se kod carice zauzme da ona ne odbije ihove
zasluge, osim toga da prilikom dolaska inkorporacione komisije i Nenadovi u ihovoj sredini prisustvuje.34
Istog dana odran je i jedan zbor u urugu, i na emu sastaven memorandum, koji uglavnom iste razloge protiv razvojaea krajine navodi i odluno zavrava: svi mi jednom za svagda, jedan za sve i svi za jednog izjavujemo, da traimo da ostanemo
vojnici i radi naeg imena i asti ni najmae voe nemamo da
odbacimo od sebe puku i postanemo paori.35
Taj memorijal na srpskom jeziku predali su bakom episkopu
Visarionu Pavloviu, koji sa ba toga dana kroz urug provezao;
ovaj ga je preveo na nemaki i predao ga generalu Engelshofenu, dodavi sa svoje strane da bi, s obzirom na ihove velike zasluge,
nepravedno bilo kad bi i protiv izjave da hoe da ostanu militari
ili silom ih uiniti paorima ili odagnati ih od ihovih domova
i crkava.
Takav zbor su odrali u Nadlaku (10. novembra) i izaslanici iz svih aneva Morike krajine, na kojem su protiv razvojaivaa svoje krajine protestovali, navodei iste razloge.36
34
MPA., 577 iz 1750.

Ibid., 579 iz 1750.
36)
Ibid., 629 iz 1750.
35
41
Beka vlada je bila u neprilici: nije htela Srbe razdraiti

a morala je datu re Maarima ispuniti.
U to je upornom nastojau maarskih magnata da razvojaene
graniare Morike i Potiske krajine zadre pod upanijskim
vlastima uspelo, da neke vie oficire iz Potiske krajine nagovore obeaima da e dobiti maarsko plemstvo i kurije, da se izjasne za civilni stale. Time su Maari probili zatvorene redove
srpske opozicije i u ih ubacili razdor. Pred plebiscitnom
komisijom, koja je pod predsednitvom generala Engelshofena
dola poetkom novembra sa zadatkom da oficire i momad
morike i potike milicije ispita koji stale hoe da prime:
provincijalni ili vojniki, izjasnilo se vie od polovine oficira iz potike milicije za graanski stale, dok su se gotovo svi
oficiri iz pomorike milicije izjasnili za vojniki stale,
isto tako i veina vojnika obeju krajina.
Te glasake spiskove obeju krajina, koji za nas imaju velike istorijsko-etnografske vrednosti (jer su se gotovo svi oficiri koji su glasali za ostajae u vojnikom staleu odselili kasnije u
Rusiju), poslao je general Engelshofen 13. novembra 1750. u Be. Iz
ih vidimo da su se za prelaz u provincijalni stale iz Potiske
krajine izjasnili ovi oficiri: Iz anca Novog Kovia: kapetan
Ladislav Fejervari, hadna Petar Rajkovi, barjaktar Peria
Kosi; iz Starog Kovia: kapetan Mihajlo Prodanovi, barjaktar
Jovan Peakovi; iz Moorina: niko; iz Titela: Jovan Antonovi;
iz aba: hadna Jovica Vuedin(!), ura Popovi, barjaktar
Lazar Meanski; iz Sentomaa: hadna ivan Nikoli, barjaktar Marko Radii, Lazar uri; iz anca uruga: kapetan Arsenije ulinac, kapetanlajtnant Mina Lazarevi, hadna ivko
Popovi, Atanacko Bajezitovi, Jovan Kanaanin, barjaktar Radosav Oblai, Jovan Popovi, Gaja Sudarevi; iz Feldvara: barjaktar Vuja Vojnovi, Gavrilo Ilijevi, Maksim Mirilovi; iz
Beeja: kapetan Petar Zako, hadna ura oki, barjaktar Mihajlo Tei; iz Mohola: hadna Dragi Karakaevi, Velemir
Avramovi, barjaktar Ostoja Kuburin; iz Sente Ostrova: obrstvahtmajster kao kapetan Marko Markovi, kapetanlajtnant Georgije Golub, hadna Subota Suin, Jovan Badrica, barjaktar Neko
Milinovi, Igat Vujii; iz Kaie: kapetan Stevan Zako, had-
42
MITA KOSTI
na Maksim Ninevi, Sava Karapanxi, barjaktar Nikola Karapaxi, Stevan Zari, Gruja anadac , Georgije Zako; iz Martonoa:
kapetan Lazar Vuji, hadna Jovan Jegarac, barjaktar Jovan uri,
sve 45 oficira.
Iz aneva Morike krajine: anada, Nadlaka, ajtina, Semlaka, Glogovca, Mandorlaka, iira, Subothea nije se za prelaz
u graanski stale izjasnio niko, samo iz Peke: kapetan Mihajlo
Horvat i barjaktar Sava Joci; iz Pavlia: kapetan Petar Marjanovi, barjaktar Jovan Trnovac i iz omoa: kapetan ivan
Terzin.
Za ostanak u vojnikom staleu (status militaris) izjasnili su
se iz aneva Potiske krajine, Starog Kovia: hadna Arsenije
Stanojevi, barjaktar Vasilije Prodanovi; iz Novog Kovia: niko;
iz Moorina: kapetan Maksim Zori; iz Titela: hadna Mihajlo
Pei, barjaktar Jovan Peigra, ura Vlakalin, Jovan Hrakovi, ivan Galeta; iz aba: Mihajlo Sorinka; iz Sentomaa:
kapetan Jovan Nikoli, hadna Konstantin Nikoleti, barjaktar
Stevan Nikoleti; iz uruga: niko; iz Feldvara: hadna Jovan
Nei, barjaktar Petar Jovii; iz Beeja: kapetanlajtnant Sava
Rakii, hadna Stojan Bokovi, hadna Ostoja Spai, barjaktar Mihajlo Sudarski, ura urii; iz Petrova Sela: kapetan
Lazar Popovi, hadna Petar Kovaevi, hadna Jakov Marti, barjaktar Neko Tomaevi, Mihajlo Vujii; iz Mohola: hadna
Nedo Markovi; iz Ostrova: hadna Rista Mirkovi, hadna
Marko Milosavevi, Stevan Majnovi, barjaktar Nikola Dudvarski, Todor Tomin; iz Sente: hadna Georgije Povovi, Mihajlo Pei; iz Kaie: hadna Petar Bajanac; iz Martonoa:
kapetanlajtnant Petar pl. Vuji, hadna Maksim Vuji, barjaktar
ivan Jeremi.
Iz Morike krajine glasali su za militarski stale iz anca anada: oberstlajtnant qua oberkapetan Jovan evi, kapetan
ivan evi, hadna Petar evi, hadna Pavle Marjanovi,
barjaktar Manojlo Vujii, ivko Radoji; iz Nadlaka: kapetan
Nikola trba, kapetanlajtnant ivan Mikovi, hadna Sabo
Itvan, Subota upoa, barjaktar Teodor orba, Igat Miokovi; iz ajtina: kapetan Pavle Kneevi, hadna Stania
Kneevi, barjaktar ivan Tomaev; iz Semlaka: kapetan Gavri-
43
lo Novakovi, hadna Georgije Novakovi, Ostoja Satkovi, barjaktar Ranisav ivac; iz Peke: oberstlajtnant qua oberstkapetan
Jovan Horvat, hadna urka Gaji, Mihajlo Gajda, Josif Cvetinovi, barjaktar Jovan Ostoji; iz Glogovca: kapetan Georgije Filipovi, hadna Jovan Ubavi, barjaktar Mihajlo Dabi; iz Mandorlaka: kapetan Dimitrije Mihajlovi, hadna ivko Popov,
barjaktar Mihajlo Mihajlovi; iz iira: kapetan ura Josi,
hadna Gavrilo Simki; iz Subotice: hadna Marinko Milutinovi, barjaktar Radivoj Radovanovi; iz Pavlia: hadna Pavle
Milutinovi; iz omoa: niko.
Prema tom glasau se iz obeju ukinutih krajina izjasnilo za
prelaz u graanski stale 50 oficira, a za ostajae u militarskom
staleu glasala su 72 oficira. Ova posleda grupa oficira ini
jezgro nezadovonikog pokreta, koji tada jo nije imao ni voe
ni direktive.
Od prostih vojnika glasale su pro status militari iz Potiske
krajine, iz anca Starog i Novog Kovia 124 osobe, iz Feldvara
141, Sentomaa 117, Beeja 295, Petrova Sela 222, Ostrova 288,
Sente 417, Kaie 199, Martonoa 188, dakle ukupno 1971.
Iz Morike krajine, iz anca anada 196, Nadlaka 320, ajtina 113, Semlaka 146, Peke 466, Glogovca 122, Mandorlaka 59,
iira 53, Subothela 105, Pavlia 101 svega 1881; iz obeju krajina za militarski stale glasala su 3652 prosta vojnika.
Veliku je brigu zadavalo oficirima i momadi obeju krajina
koji su glasali za militarski stale, to im je Mihodan idue
godine bio odreen kao kraji rok za seobu, a nije im tano naznaeno zemite na koje su ih vojne vlasti mislile iseliti. Stoga
su se obratili mitropolitu Nenadoviu za pomo, i on je u toj
stvari 22. decembra 1750. poslao carskom paru opirnu molbu da
se Morianima i Potisanima koji hoe da ostanu vojnici oko
Dunava i Tise u Temivarskom Banatu naznai dovono zemita za voee gospodarstva, kako bi se bez tete i gubitka svoga
imaa mogli preseliti, ujedno mole i da se rok za seobu produi.37
Meutim, Reinkorporaciona komisija koja je taj plebiscit
37)
Svi ti glasaki spiskovi nalaze se u Dravnom arhivu u Beu

(Illiyric-serbica, 1750)
44
MITA KOSTI
odrala, u nameri da svoje obeae odri i druge oficire umiri

i privue carici je uinila predlog da se starijim oficirima iz
Potiske krajine koji su se izjasnili za graanski stale d
maarsko plemstvo u kurijalno dobro.
Carica je taj dekret 28. februara 1751. potpisala, a 11. marta
ga je Ugarska dvorska kancelarija objavila.38 Po tom dekretu svi
oficiri iz ukinute morike i potike milicije koji tamo slue
bar od 1740. godine pri stupau u civilni stale dobijaju plemstvo i odgovarajue zemite na slobodan uitak na deset godina. Na tom zemitu mogu zidati u vrednosti do 500 forinti tako
da se po isteku deset godina a po isplati novca za zidae, ta zema
moe od ih povratiti.39
Na osnovu toga dekreta su od razvojaenih oficira Potiske
krajine dobili maarsko plemstvo i zeme u Adi: zastavnik Nikola Dudvarski 44 lanca ( 2200 kvadratnih hvati); u Beeju: oberkapetan Janika Antonovi 145 l., zastavnik Mihajlo Branovaki
44 l.; u Feldvaru: zastavnici Gavrilo Ilijevi, Maksim Mirilovi i Vuja Vojnovi, svaki po 44 l.; u Kaii: lajtnanti Sava
Karapanxi, Lazar Meanski i Maksim Nini po 58 l., zastavnici Stevan Zari, Gruja anadac i ore Zako po 44 l.; u
Martonou: lajtnanti Velimir Abrahamovi i Dragi Karakaevi 58., zastavnik Ostoja Kubura 44 l.; u Sentomau: vicekapetan
Sima Runi 73 l., lajtnant ivan Nikoleti 58 l,; zastavnici
Lazar uri, Stevan Nikoli i Marko Radii 44 l.; u Senti:
vicekapetan ore Golub, lajtnanti Jovan Badrica, Subota Branovaki i Mihajlo Tei po 50 l.; zastavnici Neca Milinovi,
Igat Vujii po 44 l. svi zajedno dobili su 1734 lanca zeme.
Kasnije (15. jula 1765), ta, samo na deset godina darovana zemita pokloena su na veita vremena.40
38
MPA., 635 iz 1750.

Ceo dekret na latinskom jeziku i srpskom prevodu ima tampan
Nikoli, I., Voyvodstvo serba austriski. (Vienna, 1849), 125.
40
Taj spisak novih Srba plemia i kurijalnih poseda prvi je
tampao: Bauer A., Repertorium universorum terrenorum in comitatibus Bacs
et Bodrog articulariter unitis ingremiatorum etc., 23. Odatle ga je pretampao
Czrnig, Ethnographie d. ster. Monarchie, III, 133. Up. i Stelzer, Gesch. d.
Bacska, 71.
39
45
EMIGRACIONI POKRET MEU SRBIMA

U UGARSKOJ SA HORVATOM NA ELU
(Nezadovostvo u narodu zbog ukidaa krajina. Mitropolit

Nenadovi prema pokretu. Pastirska poslanica. Transmigracija
2200 srpskih porodica iz Morike i Potiske krajine u Banat. Opis
seobe sela Peke. Ruski poslanik u Beu grof M. Bestuev-Rjumin.
Drae beke vlade prema emu. Zauzimae za pravoslavne u Erdeu.
Veze srpskih nezadovonika s Bestuevim. Posrednici. Horvat na
elu nezadovonikog pokreta. egove veze s Bestuevim. Otpust
iz austrijske vojne slube. Paso za Rusiju. Relacija Bestueva
carici Jelisaveti o Horvatovoj ponudi. Ukaz o primau Horvata u
rusku slubu. Instrukcije Bestueva od ruske vlade. Novi pasoi za
Rusiju. Horvatovo vrbovae iseenika po ukinutim krajinama. Prijava aradske varmee. Zabrana. Nenadoviev izvetaj o Horvatovoj
akciji. Imenik navrbovanih oficira. Predlog Bestueva o obrazovau pogranine milicije u Rusiji)
Krajem 1750. cela Morika i Potiska krajina nalazile su se
u pokretu, narodno nezadovostvo se popelo do vrhunca kad je vlada ostala pri svojoj odluci da do Mihodana moraju svi graniari
prei u graanski stale ili se iseliti u Banat i Srem i dati se
uvrstiti u regularne pukove.
Badava je mitropolit Nenadovi po uputi iz Bea i po vlastitoj voi sve inio da utia taj nezadovoniki pokret u narodu,
protiv koga je on odmah u poetku zauzeo odluan stav. Prvog
decembra 1750. izvestio je dravnog sekretara Bartentajna o
46
MITA KOSTI
narodnom raspoloeu u Pomoriju i Potisju pismeno a generala

Engelshofena usmeno i od ega primio dae instrukcije.1 O
pretenom uticaju Bartentajna u ministarskoj konferenciji
Nenadovi je bio dobro obaveten, stoga je gledao da kod ega otkloni sa sebe svaku sumu ma kakva uea u tom protivdravnom
pokretu i izvestio ga je da je i sam u svojim propovedima narod
stiavao, a to isto da je zapovedio i podrunom svetenstvu da o
boinom postu ini.2 Da bi zadobio naklonost toga, na bekom
dvoru tada najpopularnijeg oveka, poslao mu je pred Boi po dva
akova uvenog karlovakog bermeta i ilera.
Po uputi iz Bea je 18. februara Pastirskom poslanicom
parohijskom svetenstvu naredio da pouavaju verne da moraju C.
Kr. Velianstvu verni svjakim naredenijam duhovnim i mirskim
vlastem posluni, pokorni i za vsjaku slubu gotovi biti, Bogu
boje a caru carevo davati;3 ali sve to nije vie pomagalo, narod
se zbog ukidaa krajina nije vie mogao stiati.
Kad carica nije htela od ukidaa krajina da odustane, digli
su se iz morikih i potikih aneva zasieni nezadovostvom
i uzaludnim albama oni militarci koji su pri plebiscitu u novembru prole godine izjasnili za militarski stale, rasprodali su u bescee sav imetak i poetkom leta u masi od 2200 porodica4 preko Moria i Tise spustili se u Banat.5
U jednom memorijalu stanovnika razvojaenog anca Peke,
u kome je posle te seobe ostalo samo oko 100 domova, opisan je
donekle sam nain seea. Pekani se tu ale mitropolitu (20. juna 1751) da: militari s nima svetenici bivi Toma, Nikola i
Gavrilo u samu nedeu Svih Svetih [tj. prvu nedeu posle Duhova]
posle liturgije navalie i crkvu jako tirani porobie, ibo ni
putira i epitraila ni zvona ne ostavie nego kako od oltara tako
i od prestola sve iznee osim antiminsa i ednog evangelija u
Mlecima tampanog, a drugu ni jednu kigu od 42 komada ne ostavie. Pri tom je ostalo malo crkvenih novaca kod prezvitera
Dravni arhiv (DA), Illyr.-serb., 150.
Ibid.
3
MPA, 25 iz 1751.
4
MPA, 132 iz 1750.
5
Schwicker, o. s., 129.
1
2
47
Milana, za koje bi mogli crkvu da opravimo, ali oni silom itu

te novce natrag i prete da e silom uhvatiti ili toga prezvitera
Milana ili egova sina, koji je u Banat otiao i naplatiti se.
Barjaktar Sava Joci pri tom govori da udi crkva jesu, a crkva u
kojoj se slui, zidina; tako su i ekuti govorili.6
U to doba stigli su u Junu Ugarsku emisar iz Srpskog
husarskog puka u Rusiji kapetani Gavrilo Voi, Dimitrije Peri
i porunik Petar Tekelija, koji su iz Moskve poslani 25. marta
prethodne godine radi vrbovaa novih udi.7 Oni su se vratili bez
veeg uspeha, pojaavi samo kod Srba predispoziciju za seobu u
Rusiju, koja je dodue usled porodinih i prijateskih veza sa
ranijim iseenicima ve postojala, ali se nije jo za sada mogla
jae razviti zbog toga to nezadovoniki pokret meu Srbima
nije jo imao voe ni direktive.
Zbog nepoputaa beke vlade je meu narodom ta predispozicija za seobu u Rusiju sve vie jaala i neki narodni prvaci iz
razvojaene Morike krajine obratili su se radi toga tajno ruskom
poslaniku u Beu grofu Bestuevu, koji je celu stvar svojski prihvatio i odlunim voeem diplomatskih transakcija izmeu
beke i petrogradske vlade pri emigraciji Srba u Rusiju i osnivau srpskog nasea u Rusiji Nove Srbije igrao vrlo vanu ulogu.
Pravi tajni savetnik i obersthofmajster graf Mihajlo
Petrovi Bestuev-Rjumin8 doao je kao izvanredni poslanik
Rusije u Be 30. marta 1749. i 17. aprila je ve primen kod Marije
Terezije u audijenciju. Savezniki odnosi izmeu Austrije i Rusije bili su tada pomueni zbog ustezaa Austrije da Rusiji pomogne
u vedskom pitau. Zbog pruske opasnosti je beka vlada gledala
da po svaku cenu taj spor s Rusijom izgladi. Na uvrivae saveza
ruski poslanik u Beu morao je imati oduna uticaja, i stoga je
Marija Terezija sve upotrebila da ga odmah pridobije. U tu svrhu
je povredila i strog ceremonijal bekog dvora. Bestuev se, naime,
6
MPA, 92 iz 1751.
Bant-Kamensky, o. s., , 70
8
O Bestuevu: Russki biograf. slovar; ynerling, Dvor i zamatelne lqdi v Rossi v vtoroy pol. H. st. (Sankt-Peterburg,
1846), .
7
48
MITA KOSTI
u Drezdenu po drugi put oenio nekom saskom plemkiom; egova prva ena je zbog uea u zaveri austrijskog poslanika Bote
prognana u Sibir, poto joj je prethodno jezik odseen. Bila je jo
u ivotu kad se on od protestantske konzistorije u Drezdenu dao
rastaviti i ponovo venati, stoga je carica Jelisaveta proglasila taj brak nitavnim i austrijskom poslaniku u Petrogradu izjavila eu da se taj brak i u Beu ne smatra pravovaanim. Pored
svega toga je Marija Terezija, samo da bi zadobila Bestueva, egovu enu na dvoru primila.9 Ali i pored te velike predusretivosti, odnosi bekog dvora s ruskim poslanikom brzo su se zategli, i to najpre zbog egova odluna zauzimaa zbog verskih
progonstava pravoslavnih u Erdeu, jo vie zbog egova pomagaa emigracionog pokreta Srba u Rusiju.
Rusko ministarstvo je 12. januara 1751, na osnovu albe
pravoslavnog svetenstva u Erdeu koju je doneo prota Nikolaj
Balamiri uputilo austrijskom poslaniku u Petrogradu grofu
Bernesu10 notu, u kojoj trai za pravoslavne u Erdeu liberum exercitium religionis na osnovu jednoverja i prijateskih saveznikih
odnosa.11 U isto je vreme i grof Bestuev u Beu dobio zapovest da
kod beke vlade radi toga posreduje.12
Na to je iz Bea kao dokaz verske trpeivosti poslat u Petrograd prepis dekreta (od 27. februara 1751)13 kojim se Grcima
dozvoava da u Trstu mogu podii pravoslavnu crkvu. Austrija je
to iz isto trgovinsko-politikih razloga uinila da pomou
Grka trgovaca koji su i u obe sicilijanske kraevine imali iste
povlastice podigne svoju pomorsku trgovinu. Bestuev je to znao
i odmah javio u Petrograd da se ta povlastica ne tie domaih, nego
stranih podanika Grka i time obesnaio odgovor austrijske vlade.
Wolf, A., Aus dem Hofleben Maria Theresias (Wien, 1858), 6061.
General J. Bernes, vanredni poslanik i opunomoeni ministar
Austrije na petrogradskom dvoru od 8. marta 1748 do 18. novembra 1750,
(Jahrbuch d. k. k. auswrtigen Dienstes /Wien, 1917, 27).
11
DA, Vortrag Bernes, Petersburg, 12. Febr. 1751; Solovev HH, 152.
12
DA, ibid.
13
Bidermann, Die griechisch-glubigen u. ihr Kirchenwesen in .-U.
(Statist. Monatshefte, X. Jhg., Wien, 1884), 48, gl. HHH; Bartentajn o. s.,
22.
9
10
49
Odmah zatim poele su uestale intervencije grofa Bestueva radi emigracije Srba u Rusiju, zbog ega je on ubrzo postao najomraenija linost od svih zastupnika stranih drava na bekom
dvoru.
Sa srpskim nezadovonicima je pregovore vodio preko
kaluera Mihajla Vanija, koji je radi nekog pazara za manastir
Hodo u Banatu doao u Be, tamo manastirski novac potroio
i kako nije smeo da se vrati, stupio u slubu kod ega kao domai
svetenik ruskog poslanstva. Pored Vanija vodio je sa Srbima pregovore za seobu i agilni sekretar poslanstva Nikola erev,14
kome je i sam Bestuev priznao u tom poslu najvee zasluge.
Grof Bestuev je te pregovore vodio s dobro smienim
planom. U jednoj relaciji Kolegiji inostranih dela je javio da se
radi to veeg uspeha trudio da nagovori ude iz najuglednijih
srpskih porodica da trae paso za Rusiju, jer e za ima s ponosom i drugi poi. Takvi su udi, rekao je Bestuev, Jovan evi,
Rajko Preradovi, Jovan Horvat i Jovan arnojevi, na ih treba
najvie reflektovati i ih je on preporuio naroitoj cariinoj pai.15
Izmeu ove etvorice narodnih prvaka se ubrzo izrodila
surevivost oko takmiea za narodno vostvo, no potpukovnik
morike milicije Jovan Horvat16 je za kratko vreme svojom bez14
egovu vetinu i oprez pri takvim pregovorima opisuje Pievi u svojim memoarima: (Popov, Izvste, ast )
15
Polnoe Sobrane zakonov ros. imp., br. 10.104.
16
Jovan Horvat, ili kako su ga Maari po ocu Samuilu nazvali
amov (Popov, Izvste, 23), bio je rodom iz Velikog Varadina (Skalkovski, o. s.), gde su 1743. bili istog prezimena gombari Stevan Horvat
i Grgur Horvatovi (Erdujhei, 34). O egovu ivotu pre seobe u Rusiju
malo se zna. Kao major vodio je peaki puk srpske morike milicije
u ratu za austrijsko nasledstvo na Rajnu protiv Francuza. (Popov,
ibid.) Istakao se kao nar. prvak morike milicije i uestvovao u narodno-crkvenom ivotu. (Jaki, M., O Arseniju , 157; Schwicker, Polit.
Gesch. d. Serben in Ungarn, 127) trinaestog novembra 1750. bio je Oberstleutnant qua Obercapitain anca Peke u Morikoj krajini (DA, Illyr.serb.) O daem ivotu Ruski biograf. slovar sa detanom literaturom,
koja se sva u ovom radu navodi.
50
MITA KOSTI
obzirnou u izboru sredstava za postizae uspeha prigrabio

vostvo nezadovonika u svoje ruke, sakupio oko sebe jednu grupu
oficira vonih da se sele u Rusiju i otpoeo s Bestuevim pregovore. Same prilike ile su mu u tome na ruku. Potpukovnik
Morike milicije Jovan evi iz anada zapleten je na osnovu
tube predsednika Inkorporacione komisije Graalkovia da se
inkorporaciji krajina protivio u dugotrajan proces, u kome je i
Horvat kao tuilac protiv ega uestvovao. U poetku se Horvat
pogodio s Grasalkoviem da e i on za nagradu pukovnikim inom
inkorporaciju pomagati, ali se s im brzo raziao, pa poto je
ve iz dotadaa toka parnice izgledalo da egov glavni protivnik u borbi za narodno vostvo, Jovan evi, nee moi biti
osuen, Horvat je uvideo da u redovnoj esarevoj vojsci ne moe
nita vie oekivati.
Stoga je do krajnosti ambiciozan stupio na stranu nezadovonika i ubrzo se meu ima istakao kao voa emigracionog
pokreta za seobu u Rusiju. Izgledi za uspeh emigracije bili su
naroito meu Morikom milicijom vrlo verovatni.
Zato je Horvat stupio tajno u vezu s ruskim poslanikom u Beu
Bestuevim, svestrano ga izvestio o privilegisanom poloaju
srpskog naroda u monarhiji i o jaau emigracionog pokreta u
Rusiju, koji je meu razvojaenim Morianima poeo naroito da
uzima maha, ponudio mu da e od razvojaenih Krajinika navrbovati ceo husarski puk od 1000 udi i s punom ga opremom o svom
troku dovesti u Rusiju samo ako mu se osigura generalmajorski
in i komanda nad tim pukom.
Bestuev je Horvatove ponude rado prihvatio i dao mu upute
za dai rad, uputivi ga da najpre ite dozvolu za seobu od pretpostavenih vlasti.
Na to se Horvat obratio Dvorskom ratnom savetu s molbom da
mu se dozvoli istup iz austrijske vojske i prelaz u rusku vojnu
slubu. Na predlog Saveta Marija Terezija je za vreme svoga boravka
na saboru u Pounu 5. jula 1751, s obzirom na blisko prijatestvo i savez izmeu e i ruskog dvora dozvolila Horvatu da moe
iz ene vojske istupiti i u Rusiju bez smeti otii.17 Zajedno s
17
Ratni arhiv (RA), 33, 5. juli 1751.
51
pukovnikom Horvatom odobren je istup iz vojske i odlazak u Rusiju i kapetanu razvojaenog anca Morike krajine18 Nalaka,
Nikoli orbi. Na osnovu te carske dozvole izradio je Savet Horvatu paso, kojim se svim komandama podlonim Savetu zapoveda
da c. kr. pukovniku Jovanu pl. Horvatu, koji s poslugom, koima i
prtagom putuje u Rusiju, budu svugde na pomoi.
im je Horvat dobio paso, predao je grofu Bestuevu za sebi i za 29 Srba oficira s porodicama molbu carici Jelisaveti za
prijem u rusku vojnu slubu19 s ponudom da bi u Rusiju doveo itav
puk ako mu petrogradska vlada izradi u Beu dozvolu za vrbovae.
Bestuev je na to poslao carici Jelisaveti 29. juna (po starom
kalendaru) izvetaj, u kome je opirno obrazloio nameru srpske
milicije iz ukinutih Morike i Potiske krajine da se seli u
Rusiju i preporuio carici molbu Horvata i od ega prijavenih
oficira da ih s porodicama primi u podanstvo i slubu.
Iz tog izvetaja, sastavenog na osnovu informacija od
samog Horvata, jasno se vide uzroci emigracionog pokreta koji su
terali nezadovonike na seobu stoga emo izneti glavne misli egove. Krajem prolog veka, java Bestuev carici, doselilo se na
poziv cara Leopolda iz turskih oblasti pod vostvom patrijarha
Arsenija arnojevia oko 60.000 Srba. ima su date privilegije,
koje su svi dosadai vladari, pa i sama Marija Terezija, potvrdili. Srbi su pomogli Austriji da oslobodi mnoge maarske i srpske
gradove od Turaka, da ugui pobunu Maara a i u posledem ratu
stekli su znatne zasluge. No kako su Maari sada na dvoru zadobili
Ibid., 40.
Specifikation derjenigen servischen officiers, welche in die RussischKayserliche Dienste einzutreten verlangen: Johan Chorwath von Kurtitsch,
Johan Csernovitsch, Michael Prodanovitsch, Michael Chorwath, Nicola Csorba,
Joseph Denaro, Joseph Cvetinovitsch, Maxim Wuitsch, Josa Stankovitsch, Theodor Csorba, Peter Wuitsch, Johan Mikoich, Lazar Serezlin, Luca Popovitsch,
Kir Popovitsch, Peter Bajanac, Rista Chernitsch, Johan Pivarov, Ignat Mikoich,
Johan Saplonzay; Mihael Schivanov, Maxim Csorba, Philipp Mirkovitsch, Lazar
Morvay, Georg Boschkow, Georg Popovitsch, Schewan Wuitsch, Elias
Marianovitsch, Miat Babin, alle mit Familien. Taj spisak je austr. poslanik u
Petrogradu poslao 1. septembra 1751. svojoj vladi u Be. (DA, Relationen
aus Rusland).
18
19
52
MITA KOSTI
od svih drugih podanika vei uticaj, poeli su za odmazdu da gone

Srbe pomou svog svetenstva najpre verski, zatim da rade na
tome da ih carica izrui maarskoj civilnoj upravi kako bi prigrabili posede mnogih bogatih Srba kad ovi postanu dravna komorska dobra i Srbi postanu ugarski podanici.
U svemu su uspeli. Reeno je da Srbi koji u ukinutim
Morikoj i Potiskoj krajini ele ostati, postanu ugarski podanici, ko to nee mora se iseliti u Srem gde i bez toga ima ve
toliko naroda da nedostaje zeme i za preae doseenike. Na to
su neki Srbi odgovorili da oni pod tim uslovima ne mogu ni na
starim mestima ostati ni u Srem se preseliti, nego mole, pozivajui se na verne usluge esarskom domu, da dozvoli da mogu prei u
slubu ruske carice.
Kad im je obeao Savet da e dobiti pasoe za Rusiju, doli
su kod ega, iznosi dae Bestuev, pukovnici Jovan Horvat i Jovan arnojevi i izjavili da oni s mnogim drugim oficirima po
jednoverju jako ele da stupe u rusko podanstvo i mole caricu da
im za nasee ustupi zema oko Baturina (u Malorusiji) ili ma gde
u Ukrajini. Horvat je podneo spisak sa 29 oficira koji takoe ele
da stupe u rusku slubu i za koje on kae da su dobili pasoe; osim
toga uverava da e navrbovati i u Rusiju dovesti ceo husarski puk
od 1000 udi sa vlastitim koima i opremom i na svoj troak, ako
mu se izradi dozvola za vrbovae. Za sve to trai generalmajorski
in i nasledno pukovnitvo u tom puku. Pored toga, kae, mogao
bi navrbovati i peaki puk od 2000 udi.
Odelito od Horvata prijavili su se da ele stupiti u rusku
slubu, veli Bestuev u tom izvetaju, i drugi, vrlo iskusni oficiri: kao kapetan Gavrilo Novakovi, lajtnanti Petar evi,
Georgije Novakovi i dr.
Da bi caricu Jelisavetu to sigurnije zadobio za ideju o kolonizaciji Srba u Rusiju, Bestuev je u istom izvetaju dodao
kako se i en otac Petar Veliki brinuo da od tog naroda zadobije podanika zbog ihove hrabrosti, blagoestija, srodstva s ima i neizmerne predanosti ruskom narodu kao i zbog toga, to su
im tamoa mesta poznata a meu turskim podanicima imaju
mnotvo zemaka i roaka; osim toga, oni rusko podanstvo i sami
ele ne iz kakve koristi ili pritvorstva nego iz revnosti prema
53
pravoslavnoj crkvi i ubavi prema osobi Vaeg Velianstva. Uza

sve to austrijska carica je reila da ih otpusti.
Iz tih razloga Bestuev carici Jelisaveti preporuuje da
Srbe primi u podanstvo i svoju odluku im dostavi do 22. jula t. g.
jer do tog roka oni moraju biti gotovi poto su ve poeli da svoj
pokretni imetak rasprodaju i ako do tog vremena ne dobiju reee,
bojati se da e prei Turcima, jer im tamo bar veru ne diraju.20
Ovaj izvetaj dobio je u ruke ruski dravni kancelar grof
Aleksej Petrovi Bestuev Rjumin,21 mlai brat ruskog poslanika u Beu grofa Mihaila Petrovia Bestueva. Ovaj okretni i
veti diplomata iz kole Petra Velikog, koji je dodue primao
mito sa vie strana, ali se ni od koga nije dao uplivisati, zadobio je caricu Jelisavetu pod svoj uticaj i vodio gotovo suvereno
sponu politiku Rusije. Od ega je najvie zavisilo hoe li Horvatova ponuda biti primena ili ne. No i on je, kao i egov stariji brat, ideju o naseavau ugarskih Srba u Rusiju odmah prihvatio, za u caricu Jelisavetu zadobio te osnivae i razvoj srpskih nasea u Rusiji Nove Srbije i Slavenosrbije koliko je god
mogao pomagao.
Po predlogu svoga kancelara potpisala je carica Jelisaveta
11. jula 1751. za bekog poslanika instrukciju, kakvo drae u
tom pitau da zauzme. Kad je do toga dolo da se beki dvor svojevono liava hrabre srpske vojske, treba da se staramo da je za
sebe pridobijemo, jer e i sam beki dvor nesraveno lake gledati tu vojsku u slubi svoje verne saveznice nego dozvoliti da
preu na tursku stranu. Bekom ministarstvu treba stvar na ovaj
nain predstaviti: Ruska carica, saznavi da Marija Terezija
hoe da otpusti Srbe i d im pasoe za seobu, ne suma da e se ona
protiviti nekom pojaau ruske lake vojske, jer su ihovi interesi tako zajedniki, da svaki porast na jednoj strani jednako deluDA, Relationen aus Russland, Pretlacks ddo. Petersburg, 1. Sept. 1751.
An Kays. Mayt. Pridodan: Extract aus der Rel. des Obersthofmarschals u.
Ambassad. Extraordinaire gf. v. Bestoucheff aus Wien, 29 Juni. Up. i Solovev, o. s., 154.
21
Russki biograf. slovar, , 787796. egovu politiku opirno
prikazao: Teoktistov, Otnoen Rossi k Prusi v carstvovane Elisaveti Petrovn (Moskva, 1882).
20
54
MITA KOSTI
je i na drugoj strani; stoga se nada da beki dvor nee smetati Srbima da stupe u rusku slubu, tim vie to bi ta vojska gde bi se
u sluaju nude upotrebila, uvek sluila protiv zajednikog
neprijatea. Dae se Bestuev upozorava da je i Petar Veliki s
mnogo napora teio da privue sebi te narode i savetuje mu se da
celu stvar vodi s najveom paom kako se bekom dvoru kao prvom i najprirodnijem savezniku Rusije ne bi pruilo ni najmae
neugodnosti i razloga za albe i negodovae.22
Dva dana kasnije (13. jula) carica je ukazom poslaniku
Bestuevu zapovedila da javi Horvatu da e ne samo on s drugim
oficirima, nego koliko god ih bi od srpskog naroda u nau imperiju prei htelo, kao jednoverni s nama u slubu i podanstvo
nae primeni biti. Horvat e po dolasku dobiti in generalmajora, oficiri koje je on prijavio po jedan in vie. Na kraju
izraava zadovostvo za obeano formirae husarskog i pandurskog puka i obeava da e Srbima ne samo u Ukrajini nego i u
drugim krajevima potrebne plodne zeme dati i pri preseavau
nunu im pomo pruiti. Pri dolasku u Rusiju neka dou u Kijev
i tamo se prijave general-guverneru s objavama od Horvata.23
im je Bestuev Horvata izvestio da carica egovu ponudu
prima, otpoeo je on odmah meu onih 2200 srpskih porodica koje su se iz Pomorija spustile u Banat i nalazile se jo u selidbenom pokretu ne znajui kuda da krenu, ivu akciju da ih nagovori
na seobu u Rusiju. Meu ovim nezadovonicima je egova propaganda lepo uspevala, osobito kad je rairio meu ih glas da ih
u militarskom staleu nee nikako ostaviti. Naroito su
graniarski oficiri poeli uz ega da pristaju jer im je obeavao,
pored istog materijalnog staa u Rusiji, i jedan in vie nego to
su u austrijskoj vojsci imali.
Meu prvima koji su na seobu pristali bili su kapetan Nikola i kornet Teodor trba ili kao su ih dravne vlasti i Rusi
nazivali orba (Csorba), oba iz razvojaenoga anca Morike
krajine, Nalaka. ih su, bez sume, politiki razlozi na to
naveli, jer su kod dravnih vlasti pripadali ravo zapisanoj
22
23
Solovev, ibid.
Polnoe sobranie zakonov (PSZ), br. 9919.
55
porodici nalakog kapetana Jovana orbe, koji je zajedno s

oberkapetanom anca Arada, urkom eviem, najpre pristao uz
pubunu Pere Segedinca iz Peke, ali kad su videli da je Pera izdan, udarili su na srpske i maarske ustanike i mnoge od ih
posekli, no ipak su uhapeni, u lance okovani i posle druge
istrage jedva pomilovani.24 Kako se ba tada i srpska milicija u
Sremu, kuda su Moriani i Potisani trebali da preu, pretvarala
u regularnu vojsku i oficirska mesta Nemcima i Maarima popuavala, nisu se, naravno, ni lanovi te, buntovnitvom igosane
srpske porodice u austrijskoj vojsci mogli oseati dobro te su se
odluili na seobu.
Istog dana kada i Horvat, dobio je paso za Rusiju i kapetan
Nikola orba, dok su kornet Teodor Arsenijevi orba i lajtnant
Josif Cvetinovi iz Horvatova anca Peke dobili pasoe za
Rusiju 13. maja preko svoje komande. Sva vojna lica morala su se radi pasoa za seobu u Rusiju obraati preko svoje komande Dvorskom
ratnom savetu, a ovaj je traio odobree same carice i nerado te
pasoe izdavao samo da emigracioni pokret ne bi uzeo maha i
time se slabila vojna sila monarhije.
Dana 12. avgusta 1751. izdati su pasoi ovoj osmorici oficiri s porodicama: lajtnantu Jozi, vahtmajsteru Jovanu Pivarovu,
barjaktaru Risti Hrniu, kvartirmajsteru Filipu Markoviu,
oru Popoviu, oru Bokovu, kornetima Mii Novakoviu
i Aleksi Konstantinovu.25
To svoje vrbovae Horvat je vrio tajno i od dravnih vlasti
i od mitropolita Nenadovia. Po drau politikih vlasti
odmah se videlo da je vlada protivna seobi Srba u Rusiju a i Nenadovi se odmah s poetka prema emigracionom pokretu poeo
neprijateski da dri, samo to se motivi egova draa ne mogu
tano odrediti, ne moe se znati da li je on to inio iz lojalnosti prema carskom domu ili iz sebinosti, da se gubitkom velikog broja vernih ne umae stolarni prihodi ili pak iz nacionalistikih razloga da se odlaskom Srba u Rusiju ne bi slabio politiki poloaj Srba u Austrougarskoj.
24
25
51, 71.
Jaki, M., Pobuna Pere Segedinca (Bogosl. glasnik, 1902, sv. 2), 10.
Spisak u DA, Illyr.-serb., 1751. Up. Srpski Sion, 1906, 362; Spom.
56
MITA KOSTI
Poto se usled Horvatove akcije emigracioni pokret za

Rusiju neobino jako razmahao, ule su mu naskoro u trag i dravne
vlasti i mitropolit Nenadovi i poeli paivo da ga motre.
Nenadovi je nezadovoniko komeae u Pomoriju i Potisju dao preko poverivih udi uhoditi, i na osnovu tako
skupenih vesti podneo je sam od sebe, bez poziva dravne vlasti,
carici za vreme svoga i ena boravka u Peti (27. jula 1751) o celoj
Horvatovoj akciji jedan vrlo informativni izvetaj sa imenikom
onih oficira koji hoe s im da se sele u Rusiju, oznaivi jo
pored svakoga i vii oficirski in, koji im je Horvat u Rusiji
obeao.
Iz Morike krajine spomiu se tu pukovnik Jovan Horvat
kao general-major, potpukovnik Jovan arnojevi iz Arada kao
pukovnik, Mihajlo Horvat, potporunik iz Kurtia kao potpukovnik, Nikola orba, kapetan iz Nadlaka kao major, Petar
Marjanovi, kapetan u anadu, Josif Cvetinovi kao kapetan iz
Peke, Teodor orba kao kapetan iz Nadlaka, Georgije Filipovi,
kapetan u Glogovcu, ivan evi, kapetan u anadu i Ilija Marjanovi kao kornet u anadu.
Iz Potiske krajine: Maksim Zori, kapetan u Moorinu,
Petar Vuji i Maksim Vuji, kapetani, Vasilije Vuji i Stevan
Vuji, korneti iz Martonoa, Georgije Popovi, kapetan iz Sente,
Peter, kapetan iz Kaie.
Svaki od tih oficira, kae Nenadovi, namerava da sa sobom
u Rusiju povede 100 i vie porodica. Razlog toga novog primaa
slube ne bi bio nikakav drugi, nego to dosadai vojniki
stale sa seakim staleom nee da zamenu, prema tome ni u
spomenutim krajinama ni drugde kao paori da ive.
Dae java Nenadovi carici kako je nedavno ovde bio ali se
ve vratio od pekog patrijarha poslanik, crnogorski vladika
Vasilije Petrovi i preduzeo korake da se provincija Crna Gora,
koja lei u Turskoj ali o kakvoj zavisnosti od Turske nee da zna
podloi Rusiji pod svojim knezom. Potpukovnik ernojevi iz
Arada tei da on taj knez postane.
Za caricu je svakako najvie vanosti imala na kraju toga
izvetaja spomenuta vest da su se iz obe krajine u Temivarski
Banat doseenih 2000 porodica, koje nee da se dadu uteloviti
57
ugarskom provincijalu, od pukovnika Horvata rairenom veu

da se nemaju nadati miliciji uzbunile i zavele da se takoe u Rusiju sele.
Ali, zavrava Nenadovi svoju dostavu carici, on se potrudio da ih od takve namere odvrati i nagovori da zbog svog smetaa ekaju carsku rezoluciju.26
U to vreme su i politike vlasti aradske varmee ule u trag
Horvatovoj akciji meu Morianima i uhvatile dvoje egovih
slugu na delu te o svemu preko ugarskog namesnitva izvestile
Ugarsku dvorsku kancelariju, koja je opet s obzirom na to da se
odri javni mir i poredak i ouvaju nepovreena suverena prava
Kraevine, carici predloila da se svi oni koji hoe da se sele
u Rusiju uhapse, i nad ima stroga istraga sprovede, ne bi li se
otkrile Horvatove namere i pronala kakva egova tajna korespondencija. Zatim je Kancelarija jo predloila da se politikim vlastima izda zapovest da one same zabrane vrbovae u
tuu vojniku slubu i o svemu s vremena na vreme au izvetaje, a i samog Horvata da pozovu i sasluaju ga. Carica je sve te predloge sa svoga neprijateskog draa prema Srbima poznatog
predsednika Kancelarije grofa Nadadija27 19. avgusta odobrila.
Aradska varmea je na to odmah dala uhapsiti te Horvatove sluge,
i kad se ovaj zbog toga alio Savetu, grof Nadadi je na osnovu
dobavenih podataka odgovorio da je Horvat ne samo dvoje slugu
nego ve 200 vojnika nakupio koje hoe sa sobom da povede u Rusiju i s daim vrbovaem nije prestao. Mnogima je ve i vojnike inove podelio, i na taj nain ceo narod toliko uzbudio da je egov
dom zbog toga svaki dan pun udi. Stoga Kancelarija trai od Saveta da i u o izdatim pasoima za Rusiju izvetava, kako bi mogla
takve opasne sastanke spreavati.28
Kada je Horvat video da su dravne vlasti ule u trag egovoj akciji i da mu dae vrbovae ometaju, poeo je krajem septembra kupiti svoje pristae u nameri da se jo pre zime u Rusiju
krene, i odande preko ruske vlade pokua izraditi dozvolu za
javno vrbovae iseenika.
26
MPA., 106 iz 1751.

Bartentajn, o. s., 32.
28
DA, Illyr.-serb., 1751.
27
58
MITA KOSTI
Pre svoga odlaska pokuao je jo da preko ruskog poslanika

u Beu uplivie na petrogradsku vladu da se srpskom naseu u
Rusiji d zasebna organizacija kao to je Vojna granica u Austrougarskoj i da se materijalni poloaj deseenika odmah u
poetku to boe osigura. Stoga je inicijativom samoga Horvata
Bestuev u noti od 24. septembra izneo miee da bi se od Srba trebalo obrazovati pogranina milicija kao i u Austriji, zbog
ega bi im trebalo odrediti zgodna mesta i dati sredstva za organizaciju nasea, vojnici bi onda bili duni da o svom troku
nabavaju koe i opremu. Kako Petar Veliki pri naseavau Gruzina nije alio ni inova ni para, to bi i Srbima zbog toga to
su morali da preu tako dalek put o svom troku i pre toga svoje
imae u bescee da rasprodaju pa opet sve nanovo nabavaju, trebalo za prvu godinu dati sve prinadlenosti, provijant i fura
kao i drugim husarskim pukovima isto im tako i za vreme rata sve
to isplaivati, dok u mirno vreme srpski korpus ne bi dobijao
nikakvu platu.29
Krajem septembra krenuo je Horvat sa svojom grupom Srba
iseenika u Rusiju.
29
Poln. sobr. zak., br. 9919.
59
NOVA SRBIJA
(OSNIVAE NASEA)
(Seoba pukovnika Horvata u Rusiju. Sastav egove grupe.

Dolazak u Rusiju. Prihvatna stanica u Kijevu. Horvatov organizacioni projekat o naseu. Cariina uputa Senatu. Konferencija
Senata, Vojne kolegije i Horvata. Ukaz o osnivau Nove Srbije. Instrukcija generalu Gebovu o ustrojstvu nasea)
Kad je Horvat video da su dravne vlasti ule u trag egovoj
propagandi i seobu u Rusiju zabranile a on se jedva oprostio sudske
istrage, napustio je dae vrbovae i krajem avgusta 1751. poeo je
kupiti svoje pristae u nameri da se krene u Rusiju. Mnogi oficiri koji su hteli s ime da pou nisu to mogli, jer jo nisu dobili pasoe, a bez ih nisu hteli da odu zbog toga to se onda ne
bi smeli vie vratiti u monarhiju, gde su imali jo nereenih
porodinih i poslovnih veza.
Mnogi nisu hteli da se izlau neugodnostima oko vaea pasoa, nego su kriom preko granice prelazili, to onda jo nije bilo teko jer nad kretaem 2200 porodica Moriana koje su
se nalazile u selidbenom pokretu bez stalnog sedita u Banatu, nije se mogao voditi nadzor, kontrola na granici bila je labava a
maarske vrhovne vlasti nisu na odlazak Srba ni najmae neprijateski gledale, to su drale da e se na taj nain moi najlake
oprostiti onih buntovnikih elemenata meu ima, koji su
uteloveu krajina Ugarskoj najvie smetali.
Horvatova grupa oficira, vojnika, civilnih osoba, sa poro-
60
MITA KOSTI
dicama i poslugom, s kojima je on krajem septembra u Rusiju poao,

brojala je u poetku 218 dua.1 Od znatnijih lica bili su to pored
Nikole i Teodora orbe iz Nalaka, Horvatov brat kapetan Mihajlo iz Peke, Jovan arnojevi, potpukovnik iz Arada, Petar
Marjanovi i ivan evi, kapetani i Ilija Marjanovi kornet
iz anada, Georgije Filipovi, kapetan iz Glogovca, Josif Cvetinovi, hadna iz Peke.
Iz Potiske krajine od brojne porodice Vujia iz Martonoa: kapetanlajtnant Petar, hadna Maksim, kornet Vasilije
Vuji, zatim Georgije Popovi, hadna iz Sente, Petar Bajanac,
hadna iz Kaie. Neznano iz kojih mesta Pomorike i Potiske
krajine: lajtnant Josif Davidovi Joza, Mihajlo Vorkapi; barjaktari: Lazar Serezli, Mia Novakovi, Aleksa Konstantinov,
Rista Hrni; kvartirmajster Filip Miatovi; vahtmajsteri Mijat
Bobin, Tie Ivan, Jovan Adamov, Jovan Kosti, Jovan Vargin, Jovan
Pivarov i dr.2
Sa tom grupom krenuo je Horvat krajem septembra u Rusiju,
iao je preko Tokaja i 10. oktobra je stigao u Kijev, gde se po uputi
grofa Bestueva odmah prijavio generalnom guverneru Leontijevu, koji je po zapovesti Senata tamo spremio za doseenike prihvatnu stanicu. Leontijev je Srbe doseenike smestio u Kijevu i
okolnim mestima i brinuo se o ihovoj ishrani. ivotne namirnice za ih i za ihovu stoku imao je zapovest da nabavi
rekvizicijom iz obliih maloruskih mesta, uz obeae kasnije
naplate rekvizicionih listova od strane drave, mesto gde e se
doseenici naseliti, trebalo je odrediti na prolee.3
Za Horvatom su stizali postepeno u maem broju novi
Moriani i Potisani u Kijev i razmetani su po okolnim mestima da tamo prezime. Do prolea je egova grupa do 1000 doseenika narasla.
Sa izaslanstvom od jednog majora, tri kapetana, dva porunika, sa jednim zastavnikom, narednikom, kaplarom i etiri husara
otiao je Horvat zatim u Petrograd da uredi stvar oko nasea. Ta1
Rus. biograf. slovar, u biografiji J. Horvata.

DA, Illyr.-serb.
3
Polnoe sobrane zakonov ross. imperi, T. H, br. 9919.
2
61
mo je (19. februara 1752) podneo dravnom kancelaru grofu Alekseju Petroviu Bestuevu projekat na kakvom osnovu pravoslavni
narodi srpski, makedonski, bugarski i vlaki ele da preu u
rusko podanstvo i da slue orujem i krvu. Taj organizacioni
projekat obuhvata u osamnaest taaka gotovo celo ustrojstvo vojnikog nasea. U emu Horvat predlae: 1) Da se ustroje etiri
regularna puka, dva husarska, dva pandurska, svaki puk da ima po
4000 udi, od toga u peakim pukovima da budu po 1000 grenadira. 2) Nad tim pukovima da vode komande tapski, vii i nii
oficiri kao god to je kod drugih koikih i peakih pukova
u ruskoj armiji. 3) Drugi spomenuti narodi da se nasele od tvrave
Kamenka du poske granice, ukuiv Crne ume do Horvatova puka. 4) Dvama husarskim pukovima carica da odredi iste prinadlenosti kao i drugim koikim pukovima, dok pandurski
pukovi da dobijaju jednu treinu mae; mesto porcionog i
racionog novca, uivae dodeenu im zemu u mirno vreme, u
ratu pak imae sve kao i drugi pukovi. 5) Ti novoosnovani pukovi
za vreme rata da uvek imaju prilinu rezervu po utvrenim mestima
nasea. 6) Penziono pitae udovica poginulih oficira i vojnika uredie se po naknadno podnesenom predlogu. 7) Pukovi e se izdravati iz opeg vojnog buxeta. 8) Ime naseu odredie carica.
9) U mirno doba dozvoava se onima koji slue u pograninim
pukovima trgovae ne samo po unutraosti Rusije nego i po
Krimu, Moldavi i Poskoj. 10) Crkve, kole i svetenstvo imae
kao i drugi pukovi a izdravae se po optem vojnom ustrojstvu.
11) Nikakav drugi narod ne sme se naseliti po zemi od tvrave
Kamenka du poske granice do zaporokih kozaka, turske i
tatarske granice, niti na tu zemu kakvu pretenziju dii. 12)
Podela zeme neka se poveri kojem ineeru, husarska rota (eta)
od rote treba da ima osam vrsta rastojaa, pandurska po pet vrsta
rastojaa, u stepi husarska bi rota obuhvatila po trideset, pandurska po dvadeset pet vrsta. 13) O ureeu mehana, mesarnica i
drugih trgovina postupie se po cariinom nareeu. 14) Svaki
puk sastoji se zajedno sa tapskim i viim oficirima od dvadeset rota. 15) Za prvi put dobijaju husarski i pandurski pukovi sve
oruje od drave. 16) Radi osiguraa nasea mora se idue godine
podii tvrava i okolna sela za to na kuluk pozvati. 17) Pitae
62
MITA KOSTI
pravosua odredie carica. 18) U ratu stupaju pukovi pod komandu vrhovnog zapovednika regularne vojske.
Posle ovog projekta Horvat obeava da e o svom troku jo
1000 udi s porodicama u Rusiju dovesti. Da bi se brojno stae
projektovanih pukova popunilo, predlae on dae, da se za tabne i vie oficire nike ne uzme ko ne dovede u Rusiju izvestan broj
doseenika. S tim u vezi java da su egov brat potpukovnik
Dimitrije Horvat i premijer-major terba odluili da po 1000
udi o svom troku u Rusiju dovedu. Za nepredviene trokove oko
seobe moli od carice da se egovoj pohodnoj kancelariji izvesna svota doznai. Vaan je dae egov zahtev da se beka vlada ma
kojim nainom zamoli da dozvoli javno vrbovae 5001000 udi
u Ugarskoj; ako se u tom ne uspe, inie on to tihim i tajnim nainom, no kad bi se vrbovae javno dozvolilo, taj bi se broj brzo
postigao. Caricu moli da ukazom zapovedi zaporokim kozacima
da naseenicima ne ine smete. Zatim preporuuje kapetana Marjanovia iz anada za sekundmajorski in zbog toga to je u Pomoriju izgubio sve svoje imae, i sa est sinova se doselio u
Rusiju.
Na kraju moli Horvat caricu ako te egove predloge primi,
da ih poimeninim ukazom utvrdi i on se izvesti.4 To je uinio
stoga to je znao da se za im u Rusiju sprema i egov protivnik
evi.5
Carica Jelisaveta je naredila Senatu (ukazom od 24. decembra
1751) da zajedno s Vojnom kolegijom, uz lino uestvovae samoga
Horvata pretrese ceo Horvatov organizacioni projekat i podnese
joj o emu predlog. Neka se pri tom rasudi, gde e ve doseene i
prijavene Srbe smestiti obzirui se na to, kako bi pre svega pusta mesta, kojima je potrebna pogranina straa time mogla biti
naseena i da za udski ivot budu ta mesta prikladna i zgodna.
Dae carica Jelisaveta nareuje da se doseenicima u svemu to
vie izae u susret kako bi u to veem broju pridolazili, od ega ne mala korist naoj imperiji biti ima. Svota potrebna za pomo deseenicima i za isplatu rekvizicione udske i stone
4
5
Ceo organizacioni projekat tampan: Poln. sobr. zak., br. 9919.

Popov, Izvste, 176.
63
hrane iz Malorusije neka se Senatu dostavi i kao vojni rashodi

rashoduje. Kao vojnici doseeni Srbi bie podloeni Vojnoj
kolegiji.6
Jo istog dana je taj ukaz zajedno sa Horvatovim projektom i
izvetajem ruskog poslanika u Beu poslat Senatu na izree,
Senat je odmah pozvao na sednicu Vojne kolegije i Horvata sa
pravom savetovaa. Na toj sednici uzet je Horvatov projekat u
pretres. Do sporazuma se brzo dolo, jer su sve take projekta gotovo bez promene primene. Najvie je posla zadavalo odreivae
mesta za naseavae. Sastavena razolucija je odmah podnesena
carici Jelisaveti i ona je ve 25. decembra potpisuje.7
Tim se ukazom odreuje formirae etiri regularna puka
dva husarska po 4000 i dva peaka po 2000 udi. U sluaju rata ti
se pukovi upotrebavaju po rasporedu Vojne kolegije, odnosno
svagdaeg generalisimusa. O ureeu udovikih penzija, zatim
o drau mehana i drugih trgovina ima zaseban predlog podneti
Horvat. Vojna kolegija isplauje trebovae pukova iz buxeta za
vojsku. Novo nasee dobija (po predlogu konferencije) ime Nova
Srbija. Naseenicima je dozvoeno trgovati po velikoruskim i
maloruskim gradovima i mestima po naplati tamo odreenih carina a po naseu bez carina. Crkveno ureee spada pod Sv. sinod.
Samo vojni svetenici dobijaju od drave platu, druge svetenike
i kole izdravaju naseenici. Vojna kolegija svakom doseeniku
vojniku daje karabin i dva pitoa. Ima se podii tvrava od
zeme i nazvati tvrava Sv. Jelisavete. Sudi se po vojnom ustavu.
Horvatu se za nepredviene trokove stava 5000 rubaa na raspolagae, koje e Vojnoj kolegiji obraunati. Kolegija inostranih
dela ima kod bekog dvora da izradi dozvolu za seobu 5001000
udi.
Taj ukaz ima Horvatu da izda Vojna kolegija a Senatu poae
prepis.
Na to je Vojna kolegija 11. januara 1752. izdala Horvatu taj ukaz
u obliku alovana gramota, kojom se on imenuje general-majorem i podrobno odreuje ustrojee dva husarska, dva peaka pu6
7
PSZ, ibid.
Ibid., br. 9919.
64
MITA KOSTI
ka, daje naseenicima zema i privilegije, odreuje ime naseu

Nova Srbija i nareuje podizae tvrave Sv. Jelisaveta. U toj
gramoti carica Jelisaveta naglaava da prima naseenike to
je taj pravoslavni srpski narod s om jedne vere, to prema oj i
ezinoj imperiji osea naroitu ubav i to su doseenici od
ezine dobre prijateice Marije Terezije dobili razreee od
podanstva. Ta gramota moe Horvatu posluiti kao sredstvo za
vrbovae novih doseenika. Na kraju se jo husarskom puku za
ratno vreme za isplatu porcionog i racionog novca odreuje svota
od 154.847 rubaa, 87 kop., za mirno vreme 35.176 r., za oruje, municiju i druge potrebe jednom za svagda 27.265 r. i 25 kop., dok pandurski puk u ratno vreme dobija za isplatu porcionog i racionog
novca 104.042 r. i 90 kop., u mirno vreme 23.298 r. i 66 kop.8
Dai poslovi na podizau nasea Nova Srbija brzo su tekli.
Za vreme razmeravae zeme doseenicima odredio je Senat general-majora artierije Ivana Fjodorovia Gebova i 29. januara
tekue godine dao mu instrukciju ovog sadraja.
1) Do sada i ubudue doseeni Srbi i drugi narodi neka se
nasele po zadeparskim mestima, i to: poev od ua reke Kagarlika pravom linijom do izvora reke Tura, od izvora reke Tura do
ua Kamenke, od ua Kamenke do izvora Berezovke, od izvora
Berezovke tokom reke Amenika do ena ua u Depar na tim
mestima imaju se naseliti dva puka, jedan husarski general-majora
Horvata a drugi pandurski, svaki po 4000 udi razreenih u dvadeset rota. Oni udi od tih naroda koji ne slue vojsku, na primer
samo ratari, neka se meu pukovima ne naseavaju, nego neka im se
daju naroito dobra druga mesta.
2) To nasee pukova nazvae se Nova Srbija i u u se nikom
osim Srba ne dozvoava useavae. Ako se tamo ve nalaze drugi
naseenici, imaju se poslati na druga mesta, to su se naselili
samovono, bez ukaza. Svoje nekretnine neka prodaju Srbima po dobrovonoj ceni.
3) Po Horvatovoj molbi neka se husarska rota od rote smesti
na rastojae od osam vrsta a pandurska po est vrsta. U stepi
husarska rota neka obuhvati prostor od trideset vrsta, pandurska
dvadeset pet vrsta.
8
Ibid., br. 9923.
65
4) Po Horvatovu predlogu neka se odredi koliko zeme da dobiju udovice i siroad palih.
5) Svakom neka se onoliko zeme podeli koliko se daje ruskoj
landmiliciji i penzionircima, a to je kapetanima po 100,
porunicima po 80, potporunicima po 70, zastavnicima po 50,
vojnicima 2030 etvrti na svaku porodicu, svetenicima i
crkvenosluiteima neka se pored toga jo neto doda.
6) Svetenstvo i kole ako im budu potrebne, moraju Srbi
izdravati o svom troku.
7) Neka se osnuje tvrava od zeme sa nazivom tvrava Sv.
Jelisavete; za eno pravee imaju se dodeliti do 2000 momaka iz
maloruskih pukova.9
Time su teoretski dovrene sve pripreme za osnivaa srpskog nasea Nova Srbija, trebalo je sada samo da se u delo privedu.
Pre svoga polaska u Kijev, Horvat je u Petrogradu izradio naredbu da se svi Srbi doseenici emu u Novu Srbiju poau.
im je granulo prolee Horvat je prethodno poslao iz Kijeva
jedno odeee svojih husara du Depra u tvravu Kamenku a za
im je malo posle krenuo i sam sa svojom grupom doseenika, koja se meutim novim pridolicama opet neto poveala iz Kijeva na jug i poeo da naseava odreeno zemite izmeu Siuhe,
Buga i Depra, juno od prave linije koja spaja ue reice Visa
i Siuhu i reice Tjasmina u Depar.10 Od strane Senata mu je stalno dodeen general-major Gebov, koji je imao da brine o svemu to
je potrebno za osnivae nasea i o stratekom razmetaju i
utvrivau pograninih mesta.
Odmah po svom dolasku obrazovao je Horvat jedan koiki puk,
koji se nazvao Gusarsky Horvatov polk i jedan regularni
peaki Pandursky polk. Husarski puk je naselio u severozapadnom delu Nove Srbije i uzeo sam komandu nad im a Pandurski
puk u severoistonom delu i dao komandu nad im svom starijem
bratu, potpukovniku Mihajlu Horvatu, koji je za svoje tabno
mesto i sedite izabrao anac Krilov, ba na samom utoku reice
Tjasmina u Depar.
9
10
Ibid., br. 9923; Solovev, o. s., 153.

Vidi priloene karte.
66
MITA KOSTI
U sporazumu sa Gebovim naznaio je Horvat aneve ili rote

(ete) i raselio po ima svoje oficire sa malim brojem vojnika,
koliko se u poetku zateklo kod ega. Zatim je Gebov oficirima
i vojnicima, prema ihovom inu, po dobijenoj instrukciji razmerio zemu i odmah je u naseu poeo intenzivan rad na utvrivau
aneva, podizau kua i obraivau zemita.
Horvatova prva briga bila je na poetku ivota novoga nasea
da dobavi u Novu Srbiju to vie doseenika, u prvom redu Srba iz Ugarske pa onda i drugih pravoslavnih Slovena. Radi toga je,
ne ekajui ishod diplomatske intervencije ruskog poslanika kod
bekog dvora da se izradi dozvola za javno vrbovae 5001000 udi za seobu u Rusiju, u isti mah poslao pod raznim navodima u
monarhiju nekoliko misija da tajno vrbuju doseenike u Novu
Srbiju. ihov rad opisaemo u zasebnom poglavu.
67
RUSKA PROPAGANDA I DIPLOMATIJA

NA DELU
(Lani izvetaj Pretlaka o naputau srpske stvari od

ruskog dvora. Audijencija grofa Bestueva kod kancelara Ulfelda.
Novi zahtevi Rusije. Izvetaj aradske varmee o napredovau emigracionog pokreta. Bartentajn o drau vlade prema Srbima s
obzirom na ruski savez. Horvatovi emisari u Beu. ihovi uspesi u
Banatu. Izgon iz drave. Nenadovi za otre mere. Pobuna u Banatu.
alba beke vlade protiv grofa Bestueva i pukovnika Vievskog
u Tokaju. Lini sukob M. Terezije i grofa Bestueva zbog emigracionog
pitaa. egov izvetaj carici Jelisaveti o sukobu s predlogom za
represalije. Pomirivo drae ruskog kancelara. Miee ruskog
kancelara o emigracionom pitau s pogledom na rusko-austrijski
savez. Premetaj grofa M. Bestueva u Drezden)
U prolee i u leto 1752. ruska propaganda je meu Srbima u
Junoj Ugarskoj, odluno potpomognuta od ruskog poslanika u Beu
grofa Bestueva, silno razvila svoju delatnost.
U isti mah su tri misije sastavene od ranijih Srba iseenika poslate od ruske vlade i generala Horvata u Junu Ugarsku da tamo, meu svojim saplemenicima i drugim ugarskim Slovenima
vrbuju nove doseenike za Novu Srbiju. Iz razloga spone politike, samo da se nestalna carica Jelisaveta i dae odri u savezu
protiv Fridriha i Turske, beka je vlada morala da trpi
rovaree ruskih emisara meu svojim podanicima, ali kad su ihovi zahtevi prevrili meru, proterala je jednu rusku misiju iz
68
MITA KOSTI
drave i time izazvala diplomatski sukob koji je u daem razvoju ugrozio i sam opstanak saveza s Rusijom.
Upornom nastojau austrijske diplomatije da makne iz Bea
energinog grofa Bestueva, koji se u pitau emigracije Srba i
suvie eksponirao, polo je najposle, uz uestvovae same Marije Terezije, za rukom da izazove egov premetaj u Drezden, ali ruska je vlada svoje intervencije u pitau emigracije Srba iz Ugarske
i dae nastavala tako da odlaskom Bestueva emigracija nije
prekinuta, nego samo usporena.
U ovom poglavu izneemo rad ruske propagande i diplomatije meu ugarskim Srbima na delu i reakciju beke vlade.
Poetkom marta 1752. austrijski poslanik u Petrogradu
baron Pretlak javio je u Be da je carica Jelisaveta napustila srpsku stvar. Ta je vest na dvorske krugove u Beu uinila najboi utisak, svi su drali da e sada ruski poslanik Bestuev napustiti
svoje meae u unutrae stvari monarhije potpomaui meu
Srbima emigracioni pokret u Rusiju, to je ve toliko poelo da
remeti dobre saveznike odnose u vreme kad je Austriji ruski savez
zbog opasnosti od Fridriha bio neophodan. U tom ih je uvereu
jo vie odravala i ta okolnost to se Bestuev, po reima
samog austrijskog kancelara Ulfelda, kod ega nije gotove cele
zime dao videti.
Ali je tim vee bilo ihovo iznenaee kad je Bestuev krajem marta zatraio audijenciju kod Ulfelda i zaiskao odgovor na
preau molbu, da se dozvoli meu Srbima vrbovae 5001000
udi za jedan husarski puk. Grof Ulfeld mu je, kao to java u svom
izvetaju od 28. marta 1752. carici, odgovorio neodreeno da od
carice jo nije dobio odgovora. Bestuev je na to potkrepio svoj
zahtev da su ve u preaa vremena Rusiji preputena dva puka,
tu se i onako mnogo momadi rasputa a Srbi su slobodni udi i
imaju privilegije. Tom je prilikom jo dodao da su u Be dola
i dva biva ugarska oficira koji su ve vie godina u ruskoj
slubi da od ega prime novac poto im je staveno u zadatak da
kupe erdeskih kobila za rasplod. Na to mu je Ulfeld ironino
dobacio da su dolaskom u Be uinili jako zaobilazni put, a carici u izvetaju dodao da e to biti ona dvojica o kojima je ve
Graalkovi podneo prijavu.1
1
DA, Vortrag Ulfelds, vom 28. Mrz 1752.
69
Vojne i civilne vlasti u Junoj Ugarskoj su imale zapovest da

na emigracioni pokret meu Srbima strogo paze i o kretaima
ruskih emisara hitno izvetavaju.
Predsednik Ugarske dvorske komore grof Graalkovi je ba
pre toga u svome referatu o posledim takvim izvetajima emu
podloenih civilnih kameralnih vlasti javio, da su od prvih
iseenika dvojica se iz Rusije vratila i da kupuju najkrupniju rogatu marvu da je radi rasploda u Rusiju oteraju. Osim toga, somborski varoki kapetan Rakovi otputovao je u Be navodno da
neki novac tamo odnese, u stvari mu je, kae Grasalkovi, glavna
namera da se posavetuje sa svojim tastom Rajkom Preradoviem, koji je odluio da se seli u Rusiju kao i sa ruskim poslanikom i jo
nekim prijateima, kako e se somborskog Magistrata otresti da
moe sa ostalima u maju nesmetano i on u Rusiju poi. Preradovi
treba u istom inu da bude postaven kod peaka kao Horvat kod
husara, za koga se jo uje da je od carice dobio orden. Jo nekoliko hiada Srba voni su da se sele u Rusiju, java Grasalkovi
dae, ako im se u tome budu prepreke na put stavale, otii e ili
potajno ili e ekati da im se izradi slobodan odlazak posredovaem Horvata kad bude radi vrbovaa u Ugarsku dolazio. Ti
emigranti se jo tee da e ihovoj grupi u Erdeu mnogi pravoslavni prii.2
U to vreme su ba uhvaeni emisari Fridriha kako meu
kalvinima i luteranima po Ugarskoj, na verskoj podlozi prave
smute da bi se ima u sluaju rata s Austrijom mogli koristiti.3
Stoga su pograninim vlastima izdate stroge naredbe da spreavaju ihov ulaz u monarhiju a Marija Terezija je u ministarskoj konferenciji pokrenula pitae, na koji nain da se katolika vera u
protestantskoj Nemakoj zatiti i meu Srbima i drugim inovercima u Ugarskoj iri.
Dravni sekretar Bartentajn joj je (24. marta ) odgovorio da
progonstvo katolike vere u Prusiji jedino Rusija moe spreiti, ako za to u prvom redu treba da poslue dobri odnosi s Rusijom, samo se po sebi razume da se kraja briga mora voditi da se
2
3
DA, Illyr.-serb., bez datuma.

Popov, Izvste, 224.
70
MITA KOSTI
takovi odnosi odre. I spram Srba je Bartentajn preporuio,

u pogledu unijatske propagande, veliki oprez. Izvetaji barona
Pretlaka o emigracionom pitau, kae on tu, glase jo uvek
povono. Ali bez obzira na to to je po egovu izvetaju od 5. februara poslaniku Bestuevu poslata zapovest da Srbima izradi
dozvolu za seobu, usled koje je ovaj pre nekoliko dana zatraio
dozvolu za vrbovae jednog husarskog puka; kad svega toga ne bi bilo, ipak ne moe o tom biti sume da ne bi ovaj ruski poslanik
iao za tim da rusku caricu protiv ovdaeg dvora pobuni i na
to u prvom redu ezinu poznatu versku revnost upotrebi.4
Kratko vreme posle toga Bartentajn je dobio priliku da tu
svoju misao da se pravoslavni Srbi, iz obzira prema Rusiji, ne smeju verski progoniti jo boe pred Marijom Terezijom razvije.
Carica je 11. marta molbe nekih srpskih oficira da im se daju pasoi za Rusiju poslala kancelaru Ulfeldu, napisavi na ih
svojom rukom da jedanput treba tome kraja uiniti, opasno je te
ude tamo putati, jer su ne samo Srbi nego i nekatolici u Ugarskoj sumivi. Na te cariine rei nije odgovorio nesposobni
kancelar Ulfeld, koji je samo ekao povratak grofa Kaunica iz
Pariza pa da bude premeten za oberhofmajstera, nego egov sekretar Bartentajn, koji je i do tada sastavao sve diplomatske note
u stvari emigracionog pitaa.
I ovom je prilikom Bartentajn na svoj uobiajeni doktrinarni i opirni nain5 u svom referatu (od 15. maja) carici izneo, da su Dvorska i Dravna kancelarija od prvog poetka, jo od
kad se Horvatu i drugim oficirima dala dozvola za seobu u Rusiju pazile na to da spree da ti nezadovonici ne bi pod izlikom
verskih progonstava svoje neraspoloee prema Austriji irili
meu jednovernima u Rusiji i na taj nain slabili prirodnu i tako
korisnu odnosno potrebnu vezu, koja ne samo oba dvora nego, to
naroito vaa zapamtiti, obe drave ihovom zajednikom sigurnou i jainom meusobno spaja. Nijedan kurir, istie on,
nije od prolog leta u Petrograd poslan, a da nije poneo poslaniku
Pretlaku koju instrukciju u tom pogledu. U tri opirna refera4
5
DA, Vortrag Bartenstein, vom 24. Mrz, 1752.

Arneth, Gesch. M. Th., IV, 348.
71
ta je carici ve prikazano bilo da progonstvo katolike vere u

protestantskoj Nemakoj moe jedino Rusija spreiti pomoi:
meutim, da se otkloni opasnost koja katolicizmu preti u Ugarskoj,
osobito u krajevima gde su protestanti u veini, nema sigurnijeg
sredstva od onog koje su ve preci cariini car Leopold, Josif,
Karlo u mnogo teim vremenima s uspehom oprobali, a to je da
se protestanti u Ugarskoj i susednim naslednim zemama gde su oni
u veini pomou Srba dre u kripcu. No to kao i ruska pomo
protiv Fridriha , kae Bartentajn, ne moe se postii ako bi
se drugima koji dobro misle ali malo ili nita od spone politike ne razumevaju, dozvolilo da verski progone pravoslavne. to
su vie protestanti u Ugarskoj sumiviji, tim je mae savetno,
osobito sada kad su, naalost, zbog draa Prusije prilike sasvim
druge nego za preaih vladara, dopustili da Srbe ma ko to bio
u ihovim privilegijama ometa.6
Dok su tako vladajui krugovi u Beu vodili savetovaa o
drau prema Srbima s obzirom na savez s Rusijom, poeli su
javno i tajno stizati u monarhiju Horvatovi emisari radi vrbovaa za Novu Srbiju.
Svi su oni bili snabdeveni ispravnim pasoima, u kojima
je obino stajalo da putuju u Ugarsku radi nabavke raznih potreba
za vojsku ili ruski dvor, samo da im vlasti ne ine smete.
Po dobijenim naredbama su vojne i civilne vlasti na kretae
svih ruskih podanika u monarhiji strogo pazile i o svemu u Be
izvetavale.
U svom projektu carici Jelisaveti o organizaciji srpskog
nasea Horvat je obeao da egov brat Mihajlo Horvat i major orba nameravaju da i oni o svom troku prevedu u Rusiju po 1000 udi. No Mihajlo Horvat se razboleo i uskoro umro, ostavivi za
sobom sina Dimitrija, koji je dobio potpukovniki in i komandu nad Pandurskim pukom, mada je imao tek sedamnaest godina. Stoga je poao sam u Austriju major Nikola orba u prati kapetana
Teodora orbe i lajtnanta Mirkovia da pokua ostvariti svoju
nameru. Na put su dobili ispravne pasoe u kojima je kao svrha ihova putovaa stajalo zabeleeno: ureivae porodinih imo6
DA, Vortrag Bartensteins vom 15. May 1752.
72
MITA KOSTI
vinskih prilika i nabavka obmundirovnih potreba za novoustrojene pukove. im su stigli u Be i prijavili se vojnim vlastima,
izdale su ove podrunim komandama u Banatu zapovest da im budu
na ruci, kako bi se to pre mogli natrag vratiti. Meutim, major
orba je odmah po dolasku u Be podneo carici molbu da se izda paso za Rusiju lajtnantu Sabovu, koga je kao siroe uzeo egov otac
pod svoje i ostavio mu polovinu nasledstva. U isti mah je i kapetan
orba traio paso za svoga roaka Teofila Oganovia i egovu enu, navodei da ovaj ve davno ne stoji u vojnoj slubi.
Ne ekajui reee, dvojica od ih trojice otila su u Banat i delom sami, delom preko pouzdanika poeli da nagovaraju
razvojaene morike i potike graniare na seobu u Rusiju. U tome
su imali uspeha, jer posle kratkog bavea u Banatu podnela su sva
trojica carici molbu da se najbliim roacima 70 u Rusiju
iseenih Srba graniara izdaju pasoi da i oni za ima mogu
poi u Rusiju.7
Marija Terezija je ve bila vona da iz politikih razloga
dopusti odlazak ovih 70 srpskih porodica kad je u to stigla lana vest barona Pretlaka, da je ruski dvor napustio srpsku stvar. Kad
je prilikom jednog prijema na dvoru sama carica to ruskom
poslaniku, grofu Bestuevu spomenula i tom prilikom dodirnula i molbu obojice orbe, dodajui da je ne moe ispuniti jer i
sami trebaju udi, odgovorio je Bestuev da je on dobio ponovni
ukaz da se postara za otpust Srba, prema tome izvetaj barona
Pretlaka nije taan. Carica se na to zaudila i odvratila: Ili
Pretlak mene obmauje ili kod Vas emu drukije govore.8
Posle toga incidenta naglo se promenilo drae beke vlade
prema ruskim emisarima: dotadau trpeivost prema ima poele
su zameivati otre protivmere, koje su dovele do otvorenog
diplomatskog sukoba.
Bartentajn, koji je umesto kancelara Ulfelda referisao
carici o molbi obojice orbe, odbacio je ovaj put svoj dotadai
ton, kojim je s puno snishodiva obzira i poputaa prema Rusiji pisao svoje mnogobrojne izvetaje carici povodom seobe Srba
7
8
Akta uz spom. Vortrag Bartensteina

Solovev, o. s., 158.
73
u Rusiju i otrim, bezobzirnim tonom koji je pre nekoliko godina mnogo nakodio dobrim diplomatskim odnosima Austrije s
Engleskom,9 podneo joj sudbonosni predlog o izgonu tih Srba,
ruskih oficira, iz drave.
U tom referatu (od 22. maja 1752) naziva ih otvoreno bunxijama i potajnim agentima koji i protiv nedavno u svim naslednim
zemama objavene generalne zabrane, da niko od podanika ma kog
stalea i asti bio ne sme bez izrine dozvole zemaskog gospodara tue civilne i vojne slube primati, svoj posao teraju. Odluno preporuuje da se ihov zahtev odbije a oni iz drave izgone,
da u roku osam dana imaju napustiti monarhiju, i to kroz nemake
nasledne zeme tako da uopte Ugarsku ne dodiruju, u protivnom
postupie se s ima kao protiv bunxija i potajnih agenata.10
Carica je taj predlog o izgonu potvrdila i opunomoeni nacionalni agent Orengi je odmah taj nalog o izgonu sve trojice
dostavio kapetanu orbi lino u ruke u egovu stanu u Beu, u Kurfeldovu duanu. Meu zastupnicima stranih drava na bekom
dvoru taj izgon ruskih oficira izazvao je najvee uee.
Na tako otar i odluan korak nagnala je beku vladu i ta
ienica to je jedan od te trojice, lajtnant Mirkovi, na zapovest majora orbe doputovao u Temivar i kod generala Engelshofena protestovao protiv hapea ruskog lajtnanta Riste
Hrnia i jednog egovog kaplara, koji su uhapeni zbog vrbovaa.
U isto vreme su vojne vlasti uhvatile i ruskog vahtmajstera
Pavla Vujia im je preao Mori. Istragom se utvrdilo da su mu
egovi pretpostaveni, major Peri i kapetan Tekelija, koji su
se u to vreme bavili u Erdeu navodno radi kupovine erdeskih
koa i hrtova turske pasmine za ruski carski dvor, dali dopust da
poseti svoje roake u Banatu.11
Usled akcije tolikih emisara, emigracioni pokret u Pomoriju i Potisju neprestano je rastao. Pojedini vali poeli su ve
i Srbe u Slavoniji da zapuskuju. Iz Oseka je mitropolit Nenadovi carici (7. juna 1752) pisao, kako je uo da i provizor u Dau
Arneth, o. c., IV, 270.
DA, Vortrag B., 22. May 1752.
11
DA, Vortrag d. Frsten Lobkowitz, 6. Nov. 1752.
9
10
74
MITA KOSTI
Mihajlo Teofilovi hoe da moli paso za Rusiju, stoga on moli

da mu se taj paso ne da, da drugi ne krenu za egovim primerom;
egovo je miee da bi ve trebalo izdati carsku zapovest kako
bi se ta seoba suzbila.12
Emigracionom propagandom meu Srbima u Ugarskoj upravao je iz ruskog poslanstava u Beu sekretar erev, vezu s
im odravali su Srbi preko svetenika poslanstva Mihajla
Vanija, koji je pre toga bio kaluer u Hodou, a sam poslanik grof
Bestuev vodio je diplomatske transakcije, za drugi rad nije bio
sposoban jer je ve bio star i boleiv, imao je 63 godine i toliko
patio od podagre da se mesecima nije mogao micati iz sobe. Kao
sprovodna stanica za iseenike sluila je ruska ekspozitura u
Tokaju radi nabavaa tokajskog vina za ruski carski dvor, pod komandom ruskog pukovnika Srbina Vievskog.
Zajednikim delovaem svih tih inilaca emigracioni
pokret je toliko nabujao da se poetkom jula meu Srbima u Banatu
digla itava pobuna, zahtevao se slobodan prolaz za Rusiju. Zlo je
ve toliko napredovalo, da je komandant u Banatu general Engelshofen morao pozvati u pomo oblii puk kirasira (oklopnika)
i poslati ga u distrikt gde je pobuna najvie maha uzela.
Odmah je poslan zaseban kurir austrijskom poslaniku u Petrograd sa nalogom da od ruske vlade zatrai da se poslaniku
Bestuevu u Beu i pukovniku Vievskom u Tokaju zabrani da
ubudue ne primaju nijednog Srbina ili ove na seobu nagovaraju, a
najmae da ih uzimaju u zatitu.
Meutim, Bestuev je i kod ruske vlade svojim forsiraem
emigracionog pitaa onemoguio svoj dai opstanak na bekom
dvoru.
im je uo za izgon spomenutih oficira i video odluku u kojoj se oni nazivaju bunxijama i tajnim agentima, poao je Mihailo Bestuev u ministarstvo da trai objaea. U odsustvu kancelara primio ga je vicekancelar grof Koloredo i dao mu prazan,
rastegiv odgovor. Za zastupnika saveznike sile bio je to veliki udarac. Odmah je izvestio svoju vladu o tome, traei represalije. U Beu svi ve znaju za izgon ruskih oficira, pisao je u Pe12
MPA., 276 iz 1752.
75
trograd carici Jelisaveti, i svi se jako ude tako prezrivom postupku bekog dvora, znajui dobro da odbrana Austrije zavisi
jedino od enog carskog velianstva. Kad su ovde pre 45 godina
uhvaene pruske uhode, ni s ima se zbog straha od kraa Fridriha nije tako postupalo, nego su im dali mig da se uklone. Stoga predlae carici da ruska vlada trai da se digne naredba o neproputau ruskih oficira i da roaci srpskih iseenika u Rusiji
budu otputeni. Bekom dvoru trebalo bi dati jako osetiti nezadovostvo . V. hladnim prijemom barona Pretlaka i drugim
sredstvima, to su ovde svi toga miea ako se u toj stvari
istupi ozbino, ovdai e dvor sve uiniti da eno velianstvo zadovoi, jer mu je savez s Rusijom neophodan. Inae bi alosno bilo da briga Petra Velikog za te narode ostane bez ploda ba
u trenutku kad je mogue bilo da se udobno zberu plodovi. A i
tvrdu barona Pretlaka kako se meni au sasvim drugi izvetaji trebalo bi pobiti, jer na mene je time navuena mra ovog
dvora, to svi misle da srpsku stvar teram sam od sebe, a ne po ukazima.13
Na tu notu svoga starijeg brata, kancelar Bestuev je carici
podneo jedan kompromisni izvetaj, kojim je hteo, ocrtavi meunarodni znaaj i vrednost rusko-austrijskog saveza po obe drave
da deluje ublaujue.
On dri da je smuta potekla iz nepojmivog nesporazuma,
u reskriptima poslaniku Bestuevu nije data nikakva dozvola da
trai doputee za vrbovae 5001000 udi, nego mu je prosto
napisano da zatrai da ne ometaju Srbima prelaz u rusku slubu
i seobu u Rusiju ako oni na to budu imali voe i slobode, tako ni
u ekstraktu datom baronu Pretlaku nije nita vie bilo
napisano. Beki dvor bio je duan da pokae kako je predstavka
ruskog poslanika nesaglasna s izvetajem barona Pretlaka: jedan
trai regrutovae 5001000 udi, a drugi pie samo o nesmetanom
otpustu onih koji mogu imati vou i slobodu da se sele, od ega se
vie ni ovde nije elelo. Inae je i emu nepojmivo, na osnovu
13
Solovev, o. s., 159. Navodi u celini i doslovno arhivska akta

tako da egova Istorija Rusije ima za ovaj rad preteno znaaj zbirke
dokumenata iz Ruskog dravnog arhiva.
76
MITA KOSTI
ega je Pretlak pisao svome dvoru da su u Petrogradu odluili da

napuste srpsku stvar, jer mu o tome nije nita saopteno. Stvar
je jo vie zamrsilo to su oficiri koji se nalaze u ruskoj
slubi bez znaa ruske vlade podneli Mariji Tereziji molbu o otpustu iseenikih roaka u Rusiju; no jo bezrazlonije je drae
grofa Ulfelda, daleko prilinije bilo bi da je objavio, na prijateski nain, ruskom poslaniku da je prisustvo ruskih oficira u Beu neprijatno i po nekim obzirima trpeti se ne moe. Jasno je da je Ulfeld u taj sluaj uvukao svoje ogoree i pristrasnost
u nerasudnom estinom dao povoda drugima da od malog prave veliko. No za takve malenkosti oba dvora, prirodno u savezu spojena, privoditi u zategnute odnose, delo je udi ako ne zlih a ono
slepih. Van spora je da beki dvor treba vie savez Rusije i da je
ta korist po ega delom dokazana, no isto tako vaa znati da je i
za Rusiju savez s Austrijom neophodan: pruski kra nita vie ne
eli nego razdeee tih dvorova, francuska rovarea i spletke
u Carigradu imale bi tada vie uspeha, saski dvor bi ve davno koraao po taktu pruskog doboa, kad ga ne bi slono oba dvora pomagala, pomorske drave ne bi se oduprle francuskoj gordosti kad
se ne bi tvrdo uzdale u savez oba dvora, vedska ne bi tako mirno
sedela a jo mae tako prezrivo odbacivala obnovu saveza s
pruskim kraem, kako se to pokazalo na tadaem dravnom saboru.14
Ovaj izvetaj carici je zapeatio sudbu ruskog poslanika u
Beu grofa Mihajla Bestueva, bilo je jasno da on na tom poloaju vie ne moe ostati.
S cariinim odobreem premestio je dravni kancelar svoga starijeg brata za poslanika u Drezden a odande svoga prijatea,
tamoeg ruskog poslanika barona (kasnije grofa) Karla Kajzerlinga postavio je na egovo mesto u Beu, gde je ovaj 7. jula bio
primen od carice Marije Terezije u audijenciju i predao joj
akreditive.15
Grof Mihajlo Bestuev bio je nezadovoan i svojim premetaem i naslednikom. Poznajui naela carice Jelisavete, da
se na sva vanija mesta u dravi postavaju domai udi Rusi,
14
15
Solovev, ibid., 161.

Bant-Kamensky, o. s., , 72.
77
protestovao je Petrogradu to je Kajzerling bio Kurlananin i

ranije poski podanik a egov sekretar Bitner pruski podanik,
no sve to nije pomoglo.
I u Drezdenu jo je Bestuev bodio brigu o seobi Srba u
Rusiju. Svom prijateu a politikom protivniku ruskog kancelara, grofu Voroncovu, pisao je odande privatno: da bi alosno bilo kad bi se s ruske strane sada propustilo da se dobije toga hrabrog i naroito jednovernog (srpskog) naroda. Kajzerling mu se ini le, tono rekli Francuzi lenfant gat i on se, kae, boji da
ga u srpskoj stvari ne prevare, jer je beki dvor u tom pitau jako
zainteresovan.16
16
Solovev, ibid., 161.
78
MITA KOSTI
79
AKCIJA ULFELDOVE VLADE ZA SUZBIJAE

EMIGRACIONOG POKRETA
(Emigraciono pitae u ministarskoj konferenciji posle premetaja grofa Bestueva. Plan o brzom reeu. Promemorija ruskoj
vladi o preduzetim merama za suzbijae emigracionog pokreta. Kazneni patent (Pnal-Patent) protiv iseenikih agenata u Temivarskom Banatu. Preki sud i smrtna kazna. Ruski emisari u Sremu.
Zahtev Austrije da se ruski oficiri iz drave opozovu. Pomirbena
akcija novog ruskog poslanika Kajzerlinga. Memorijal beke vlade o
enu drau i emigracionom pitau. Molba Srba iz Jegre da se sele u Tursku. Utisak u Beu. Mere beke vlade. Strah od ruske intervencije)
Beka vlada je premetaj grofa Bestueva shvatila kao krupan politiki uspeh pa je, mislei da su u Petrogradu odluili ne
meati se vie u emigraciono pitae Srba, pregla da taj uspeh
iskoristi: emigracioni pokret energinim merama brzo da ugui
i pomueni savezniki odnos s Rusijom opet uvrsti.
Stoga je naroitu pau obratila novom ruskom poslaniku
Kajzerlingu, koji je takoe poslan u Be da popravi diplomatske
odnose, koji su usled otre intervencije preaeg ruskog
poslanika Bestueva postali zategnuti. Radi toga je ministarska
konferencija po smienom dvostrukom planu odluila da se
izda otar Kazneni patent protiv vrbovaa domaih podanika za
seobu u strane drave i da se u jednoj noti ruskoj vladi obrazloi
neophodna potreba svih do tada poduzetih sigurnosnih mera za
80
MITA KOSTI
suzbijae emigracionog pokreta, a naroito se opravda izgon obojice orbe i Mirkovia.

U tu svrhu je baron Pretlak u Petrogradu predao (15. jula
1752) Kolegiji inostranih dela jednu promemoriju u kojoj se navodi da su ti ruski oficiri izgnani iz drave s razloga to su po
Junoj Ugarskoj poeli sami i preko svojih emisara svet na seobu
da nagovaraju bez ikakvih obzira na objaveni edikt od 23. oktobra prethodne godine,* koji je ruskom dvoru 8. februara (28. januara) 1752. u prepisu dostaven, odmah zatim predali su molbu za pasoe za oko 70 porodica koje su oni vrbovali. Beki dvor je dobio
pouzdanih vesti da je jo i drugih oficira iz Kijeva u Ugarsku i
Slavoniju poslato da tamo narod na seobu bune, u tome im mnogo pomae ruski poslanik Vievski u Tokaju, koji pod vidom transporta vina za dvor ae mnoge esarske podanike u Rusiju da se
nikad odande ne vrate. Mnogo narod buni i hodoki kaluer u
slubi ruskog poslanstva Mihajlo Vani, svojim zlim savetima je
svet toliko zaveo bio na pobunu i seobu da je general Engelshofen
morao pokret pomou vojske da utia. No kad je i posle toga
poslanik Bestuev posredovao za pasoe, onda je tek zasebnim
kurirom Pretlaku nareeno da kod ruske vlade zatrai da se
Bestuevu i Vievskom zabrani da se vie ne meaju u srpske
stvari, Srbe na seobu ne nagovaraju i ne uzimaju ih u zatitu, a
Mihajlo Vani da se preda mitropolitu u Karlovcima na suee. Za
pojaae svega toga spomie ta nota na kraju da je nedavno ba uhvaen na delu Horvatov oficir Rista Hrni kako vrbuje za seobu
u Rusiju.1
Ta nota je na ruskog kancelara uinila rav utisak i dala
povoda kasnijem sukobu.
* Tim ediktom se radi umirea Srba i spreavaa ruskih intervencija opravdava ukidae krajina, garantuju razvojaenim graniarima privilegije i odreuju otre kazne za bunxije. (MPA, 167 iz 1751).
Ceo edikt u latinskom originalu i srpskom prevodu tampao: Nikoli, I., Voyvodstvo Serba austriski /u Veni, 1849/ 41. Samo latinski
tekst ima Niko-Pavlovi, Srbi u Ugarskoj, Novi Sad, 1882. 141. Kratak
izvod: Schwicker, o. s., 132)
1
Promemoria Baron Pretlacks, Petersburg, 15. (4) Juli 1752. (DA, Vortrge).
81
Meutim, Hrni je uhapen i protiv ega istraga nastavena.

Rista Hrni predstava tipian primer tajnog ruskog iseenikog agenta, kakvih je general Horvat iz Nove Srbije esto slao
u monarhiju radi vrbovaa novih doseenika. Navodno je iz Rusije doao da kao udovac odvede svoju decu tamo ali je u Temivaru
uhvaen zbog sume da buni narod na seobu. Ispostavilo se da je s
jednim kaplarem tajno u Banat doao, iao po Pomoriju ovamoonamo, tavie i u Temivar preobuen u uniformu domaeg
graniarskog oficira dolazio da vrbuje, gde je uhvaen na delu, kako
je ba dva husara za seobu pridobio. Kod ega je naeno pismo
sekundmajora Petra Marjanovia iz Kijeva od 4. februara 1752. na
egova brata lajtnanta Pavla Marjanovia u Temivar u kome ga
zove k sebi u Rusiju. Vidi brate, sad je vreme, pie mu. Ne daj
se upropastiti, nego doi. Za ovu godinu nam je carica seno i zob
dala i na nau molbu nam opet u gotovu 6000 r. za porcije doznaila, pri tom i svima dala kue podii kakvih naa nacija
nikad nije imala i toliko asti uivala.2
Poto ruska vlada na ovu notu nije jo odgovorila, u Beu su
drali da je zaista srpsku stvar napustila, pa su pregli da emigracioni pokret nasilno i brzo ugue.
U tu svrhu izdala je carska vlada vrlo otar Kazneni patent
protiv onih koji domae podanike vrbuju u stranu vojnu ili civilnu slubu i bune ih da se sele u strane zeme. Da zametne pravu svrhu
tog patenta pred Rusijom, objavila ga je najpre 19. juna 1752. u Pragu
toboe zbog suzbijaa pruskih emisara meu domaim protestantima.
Malo posle objaven je taj Kazneni patent (Pnal-Patent)3 21.
jula i u Temivarskom Banatu. Iako je oito imao otricu protiv Rusije, ova se u emu iz pojmivih razloga nigde ne pomie.
Da bi se jo vie pred Rusijom otklonila egova uzrona veza sa
posledim otrim istupom protiv ruskih emisara, u poetku se
spomie da je vrbovae domaih podanika u strano podanstvo ve
bilo zabraeno 95. artiklom austrijskog sudbenog postupka, zatim
naredbom od 28. januara 1738. i patentom od 23. januara 1743.
DA, Noten vom Hofkriegsrat, 17461754.
Jedan nemaki tampani primerak toga patenta (12 str. fol., 17
) nalazi se u MPA, 308 iz 1752.
2
3
82
MITA KOSTI
Oni koji budu uhvaeni da vrbuju c. kr. podanike u strane vojne ili civilne slube ili ih nagovaraju na selidbu u drugu dravu,
imaju se uhapsiti i c. kr. zemaskom sudu u Temivar predati; isto tako i ihovi jataci i drugi pomagai kao i rtve. Za to uspenije hvatae tih iseenikih agenata i bunxija (Werber, Emissarii oder Aufwickler) kao i ihovih jataka i pomagaa odreene su za
ono vreme visoke nagrade.4 Imena dojavivaa dre vlasti na zahtev u tajnosti. Krivcima sudi preki sud u roku od tri dana po ihovu hapeu. Ako im se krivica pomou dva zakleta svedoka
dokae, imaju se osuditi na smrt, i to radi stvaraa to vee
odvratnosti, na veala. U sumivim sluajevima dozvoena je i
tortura. Paragraf 15. istie, iako se zabrana odnosi na sve narode u monarhiji, Srbima i Vlasima je naroito zabraeno da primaju ratnu ili civilnu slubu stranih sila, ili takvu da trae
ili se iz drave sele.
Da se onemogue dotadai tetni dolasci ruskih iseenika
natrag i tajni odlazak za Rusiju bez pasoa sprei, paragraf 16. je
odreivao da se svakom onom ko se bez carske dozvole iseli, ima ceo
imetak zapleniti i oni se svih drugih prava nasledstva u ovoj
dravi liiti. Ako se ma kad u dravu vrate, sudie im se po ovom
patentu.
Taj strogi patent je pootrio nadzor dravnih vlasti.
Oseki komandant je preko generala temivarskog Engelshofena
javio u Be kako se u tim krajevima nalazi neki sumiv ruski
kapetan Stevan Petrovi, navodno na proputovau za Crnu Goru,
kamo ide da sprovede jedan transport Crnogoraca za Rusiju.
Naroito mu se sumiv ini kapetanov sluga, koji ide u zelenoj
livreji sa zlatnim epoletama a ima jo i jedno sivo odelo s plavo postavenom felbom.5
U isto vreme javio je u Be i slavonski general Gajzrug da u
4
Po paragrafu 4. isplaivale su Kameralna i Provincijalna blagajna u Temivaru dojavivaima za svakog iseenikog agenta posle
utvrene krivice 150 for., ako sam agent ima novca 200 f. kao nagradu.
Za egove jatake i pomagae 30 odnosno 60 f., a za prijavu svakog iseenika 18 odnosno 24 f.
5
DA, Conferenz-Protocolle der Hof- u, Staatskanzlei; Up. Solovev,
HH, 234.
83
okolini Zemuna bivi pukovnik potike milicije Jovan evi

vrbuje za Rusiju.
Da se tome uini kraj, baron Pretlak je u ime svoje vlade notom od 26. (15. jula) zatraio da se ruski oficira iz monarhije otprave natrag, poto stalno bune svet i vrbuju. Ujedno se alio i
na premetenog poslanika Bestueva, to je svoga domaeg
svetenika Mihajla Vanija pre odlaska u Drezden otpravio u Rusiju, a nije ga predao mitropolitu Nenadoviu, mada mu je ovaj svojevremeno umesto ega drugog svetenika nudio. Samo iz obzira
prema carici Jelisaveti kae nisu Vanija silom u dravi
zadrali.6
Meutim, novi ruski poslanik Kajzerling je javio u svom prvom izvetaju u Petrograd, da je poeo umereno delovati, uvajui
se da ne narui savez izmeu oba dvora, jer umerenost, po egovu
mieu, vodi boem uspehu. Austrijski kancelar grof Ulfeld
mu je na egove predstavke odgovorio prijateski i objasnio da se
meu Srbima razvilo krivo miee da su oni narod slobodan
(liberae migrationis) i da mogu ii kuda hoe, zbog toga se kod ih i
javila neposlunost prema carskim naredbama, i zlo je toliko
naraslo da su radi egova suzbijaa bili prisieni da upotrebe
prisilna sredstva, no sada su uhapeni oficiri puteni na
slobodu i dozvoeno im je da se po svrenim poslovima vrate u
Rusiju.7
Tako se postupalo s udima koji su ve bili u ruskoj slubi,
no Kajzerling je u istoj noti iskao instrukciju kako da postupi s
onima koji su ponovo molili da budu primeni u rusku slubu bez
znaa i dozvole austrijskih vlasti. Otvoreno nije smeo da predloi carici i kancelaru Bestuevu da odustanu od srpskog emigracionog pitaa, ali uvijeno prejudicira ihovoj odluci na
ovaj nain: Ja znam, kae, da je za dopunu ruskih pukova potrebno udi i da je pre regrutovae bilo dozvoeno zbog prijatestva izmeu oba dvora, no sada se zbog gubitka udi u posledem ratu
ovdai dvor vie svega stara da umnoi stanovnitvo i uredi
6
DA, Relationen aus Russland. Promemoria B. Pretlacks, 26. (15. juli
1752).
7
84
MITA KOSTI
finansije i po tom mu ne pada lako da otputa svoje podanike a

osobito u veem broju.8
U Beu su odmah osetili razliku u drau novog ruskog
poslanika u emigracionom pitau i trudili se da ga to sigurnije
zadobiju, te su i protiv utvrenog ceremonijala izali rado u susret egovoj ei da pri zajednikom primau diplomatskog
kora u dvoru on bude ispred svih poslanika u zasebnoj audijenciji primen.9
No pored svega toga su se u vladinim krugovima vrlo nelagodno oseali jer ruska vlada na izgon ruskih oficira iz monarhije
i na objavu Kaznenog patenta nije jo nita odgovorila, a oekivali su enu otru reakciju.
Stoga je ministarska konferencija 11. avgusta 1752. predala
grofu Kajzerlingu, u nameri da ega i ruski dvor uveri o svom ispravnom drau u pitau seobe Srba u Rusiju, od Bartentajna
izraenu opirnu promemoriju (30 str. fol.), u kojoj je pregledno
ali vie u optim potezima iznela itavu istoriju te seobe od odlaska Horvata u Rusiju do egova dolaska za poslanika.
Kao zaetnici seobe predstavaju se tu Horvat i hodoki
kaluer Vani, koji su za to grofa Bestueva zadobili. Zanimivo
je zvanino obrazloee beke vlade zato je Horvatovu seobu
dozvolila.
Carica bi svakako bila u pravu, kae se tu, ne samo da Horvatu uskrati traeni prelaz u rusku slubu nego da protiv ega
zbog toga i postupi kao to bi se to u svim drugim dravama radilo. Ne moe se tvrditi, a da se ovek ne ogrei o odredbe prirodnog i meunarodnog prava i da ne izloi vladarski autoritet vrlo tetnim primerom najveoj opasnosti, da jednom podaniku do
voe stoji da vernost i poslunost svojoj vladarici otkae i
druge zavede da to ine. Horvat je meutim i jedno i drugo uradio.
Jedino iz obzira prema ruskoj carici, tj. da ne izgleda da se ovde
zahtev jednog podanika da u enu slubu stupi ravo tumai, Marija Terezija se nala pobuenom da kako emu tako i drugima
traeni dopust d. No sa enom milou uinili su veliku
8
9
Ibid., 165.
Wolf A., Aus dem Hofleben Maria Theresias (Wien, 1858), 60.
85
zloupotrebu. Umesto da su se dobijenim pasoima samo u priloenom spisku navedena lica posluila, proireni su ti pasoi na pratu od nekoliko stotina, gotovo hiadu lica. Bi li
se tako ta u kojoj drugoj dravi dozvolilo, neka sam grof Kajzerling prosudi! Pa ipak je Marija Terezija iz spomenutog obzira i u nadi da e se tim zlo zavriti i to bez zapreke dozvolila.
Ali ta tolerancija je uinila te ude tako drskim da su se usudili
jo vie da trae.
Novo ureee Granice sigurno bi smetaem graniara u
Temivarskom Banatu* u miru prolo da nije Horvat poslao tri
svoja oficira, kojima je bilo poznato visoko potovae koje ruska carica ovde uiva, stoga su oni mislili da e im pod ruskom
zatitom biti dozvoeno u ovoj zemi da ine sve to hoe.
Meu tako brojnim narodom kao to je srpski, mora biti i
nezadovonika, ali kako da bude u dravi unutraeg mira i reda ako e nekim stranim poslanicima i oficirima kao i ruskom
pukovniku u Tokaju biti dozvoeno da to nezadovostvo podravaju, podbadaju ga i nezadovonike u drugu stranu dravu vuku.
To najboe dokazuje sluaj ova tri srpska oficira u ruskoj
slubi (obojice orbe i lajtnanta Mirkovia), koji su ne samo sami molbe za emigraciju mnogih podneli nego i drsko zahtevali da
im se pod ruskom zatitom dozvoli vrae po dravi. Tako su
oni stvorili u narodu veliku zabunu: nezadovoan ili rav inovnik, neposluan sin, svaki potieni koji nee da se pokorava
viim zapovestima ili svaki vii koji svoje potiene suvie
tlai, svi su ti mislili da e se od ravih posledica svoga delo* Ona 3652 graniara (2200 porodica) iz Morike i Potiske krajine, to su pri plebiscitu u novembru 1750. glasali protiv ukidaa
krajina, napustili su oko Duhova 1751. svoje domove i spustili se u
Banat oko Kikinde i Paneva, odakle se veina sa Horvatom odselila u
Rusiju. Radi suzbijaa toga nezadovonikog pokreta, osnovan je 28. juna
1751. od etrnaest aneva ukinutih Morike i Potiske krajine: Kr.
potiki krunski distrikt, sa opirnom privilegijom i zasebnim
magistratom u Starom Beeju, koji je sudio u civilnim i kaznenopravnim parnicama i vodio politiko-administrativnu i ekonomsku upravu nad celim distriktom. (Cela privilegija u latinskom originalu:
MPA, 91 iz 1751; u slavenskom prevodu Serbska pela, 1837, 107).
86
MITA KOSTI
vaa izvui prostom izjavom, da e poi u Rusiju. Za to se mogu

mnogi primeri navesti.
Da se te fatalne posledice izbegnu, morale su se sve poznate
odbrambene mere preduzeti: Horvatovi oficiri iz drave izgnati
i Kazneni patent izdati.
Zabrana seobe nikako ne znai da Srbe ovde smatraju kao
robove, nego kao podanike koji su duni da se svojoj vladarici
odazivaju podanikom vernou i slubom, to i ihove privilegije izrino navode.
Neki Srbi se osim toga tue zbog progonstva svoje vere. Istina je, dodue, da kod nekih Maara prema Srbima u tom pogledu postoji velika mra, ali se od strane vlade strogo pazi da se Srbima
u smislu ihovih privilegija ouva sloboda veroispovesti.10
Po prethodnom sporazumu s grofom Kajzerlingom a po odobreu same carice, beka mu je vlada tu notu, u nameri da ga to sigurnije zadobije, najpre kao koncept dostavila da je pregleda i sva
ona mesta ispravi koja bi se eventualno u Petrogradu mogla ravo
tumaiti; toliko je ve ovaj ruski poslanik plivao u austrijskim
vodama.
Pored nekih sitnica preporuio je on u noti od 11. novembra da se izmeni ono mesto gde se govori o velikom neznau srpskog naroda, da se ne bi carica Jelisaveta nala time pobuena da
poae ruske svetenike. Na sednici ministarske konferencije 20. avgusta ta je nota s tom ispravkom nanovo redigovana i Kajzerlingu zvanino predana,11 a ovaj ju je poslao svojoj vladi u Petrograd, pohvalivi drae bekog dvora u emigracionom pitau
Srba. Sama Marija Terezija mu je, kae, izrazila eu za venim
odraem saveza s tako iskrenim i prirodnim izrazima, da jedva
moe biti kakve sume u neslagae enih rei i oseaja. Kad se u
srpskoj stvari sravne albe Srba oficira s odgovorima beke
vlade pisao je on svome efu kancelaru Bestuevu izlazi, s
jedne strane, da bi austrijska vlada mogla postupati blae, s druge
strane da i sami oficiri daju povoda takvom postupau s ima,
10
11
DA, Nota Bartensteins, 11. Aug. 1752.

Ibid., Vortrag Bartensteins, 20. Aug. 1752.
87
to bi se pri veoj pai moglo izbei, pri tom su i ihovi

navodi netani.12
Dok je ministarska konferencija u Beu bila zauzeta sastavaem i odaiaem te promemorije od 11. novembra koja je
trebalo rusku vladu konano da odvrati od daeg meaa u srpsko
emigraciono pitae, desio se jedan nezgodan sluaj po u, koji je
lako mogao celu tu akciju pokvariti. anadski podupan je 2. avgusta poslao originalno pismo Srba u Jegri u kome ovi mole da se
zbog verskog goea jegarskog biskupa mogu seliti u Tursku. U
kabinetu dravnog kancelara Ulfelda su se radi toga dogaaja
odmah (18. avgusta) sastali lanovi ministarske konferencije i
sloili se u tome da je taj zahtev Srba vrlo opasan sada, kada ba
Rusija izmeu ostalog i verska progonstva Srba navodi kao razlog
da se dozvoli seoba u Rusiju. Konferencija ja zakuila da se ta seoba mora svakako osujetiti,13 to je energinim merama zaista i
uieno. Ugarski biskup je pozvan na odgovornost a pravoslavni
svetenik u Jegri Vitkovi uhapen, no posle kratkog vremena
opet puten.14
Dok je Kolegija inostranih dela u Petrogradu veala o svim
tim postupcima beke vlade u poslede vreme, koji su dostojanstvo Rusije vreali, odigrali su se u monarhiji dogaaji iz kojih se
videlo da Austrija nije smela protiv ruskih emisara upotrebiti
u Kaznenom patentu objavena prisilna sredstva za suzbijae emigracionog pokreta meu Srbima. Na osnovu tog patenta uhapsio je,
na primer, komandant u Slavoniji, general Gajzrug ruskog kapetana
Stepana Petrovia, o ijem sumivom baveu u Slavoniji su jo
u junu vojne vlasti izvestile vladu. No Petrovi je nekako izvestio
svoju vladu i na zapovest ruskog dvora je Kajzerling traio egovo oslobaae. Odmah (30. avgusta) mu je odgovoreno da je Petrovi
samo bio konfiniran u Oseku to se po svom dolasku nije nikom
prijavio, ali je po zapovesti iz Bea odmah puten i otiao je
preko Trsta u Crnu Goru.15
12

DA, Illyr.-serb.
14
Biografija J. Vitkovia: Letopis Matice srpske, k. 3, 16.
15
DA, Promemoria fr Grafen Kayzerling, Wien den 30. Aug. 1752.
13
88
MITA KOSTI
89
RAZVOJ I UNUTRAI IVOT NOVE SRBIJE
(Privlanost novog nasea. Prelaz pravoslavnih emigranata

iz Poske u Novu Srbiju. Rezervisae zeme za udovice, siroad palih i sesije. Migracije Rumuna, Bugara i Grka iz turskih oblasti.
Drae Porte prema emigrantima. Etnografski sastav naseenog
zemita pre dolaska Horvatova. Izgon ranijih doseenika iz Nove
Srbije. Horvatova politika naseavaa. Prelaz ranijih doseenika iz ruskih husarskih pukova u Novu Srbiju. Ponuda crnogorskog
vladike Vasilija Petrovia o naseavau Crnogoraca. Denuncirae mitropolita Nenadovia ruskoj vladi da ometa seobu.
Crnogorska komisija za prihvat i sprovod Crnogoraca kroz Austrougarsku, na delu. Misija majora Petrovia i uloga pustolova
Jezdimirovia. Vrbovae iseenika u Srem. Karlovcima. Uloga
sindikusa Balevia u tome. Prvi transport u Rusiju. Akcija S.
Pievia meu Srbima u Mavi i bosanskoj Posavini. Prva i druga emigracija Srba iz turskih oblasti. Migracija Crnogoraca. Pretenciozni zahtev ihovih prvaka u Rusiji. Formirae novih pukova u Novoj Srbiji. Jedna oaza Albanaca do Nove Srbije. Dolazak selidbenih izviaa iz turskih i mletakih oblasti. Znatniji pojedinaki doseenici. Vojna i crkvena organizacija Nove Srbije.
Topografska nomenklatura nasea. Socijalno i etniko prilagoavae doseenika. Unutrai ivot i proces asimilacije u
Novoj Srbiji, na osnovu doseenikih pisama roacima u Ugarskoj.
Navirae Malorusa: opasnost po dai opstanak srpskog nasea)
90
MITA KOSTI
Nova Srbija poela je odmah da se naglo razvija. Propaganda

Horvatovih emisara imala je meu Srbima i drugim Slovenima
Ugarske laka uspeha. Dobar prijem srpskih doseenika u Rusiji delovao je privlano i na Srbe van granica Austrougarske monarhije kao i na druge pravoslavne narode u turskim oblastima: Rumune,
Bugare, Grke, na Crnogorce pa i na Albance.
U tom etnikom arenilu se usled stalnog priliva okolnih
Malorusa izrodio nagli asimilacioni proces, u kome su na jakoj
podlozi zajednike vere socijalno i etniko prilagoavae i
pretapae naroito brzo napredovali.
U razvojnom redu ienica izneemo ovde kratak istorijskoetnografski pregled svih daih migracija Srba i drugih raznih
naroda u Novu Srbiju za vreme ena celog trajaa 17511764, zatim organizaciju i unutrai drutveni ivot samoga nasea sa
asimilacionim procesima meu doseenim stanovnitvom.
Horvatovim pozivom na seobu koristili su se prvo vlaki
i bugarski emigranti u Poskoj, koji su pred turskim zulumima iz
turskih oblasti nedavno tamo izbegli. im su uli za osnivae vojnikog nasea u junoj Rusiji, poslali su generalu Horvatu izaslanstvo i zamolili ga, bi li i oni mogli biti primeni u nasee
i razdeeni u Husarski i Pandurski puk, ima ih oko 1000 i vie
porodica. Kad je Horvat poslao svoje oficire meu ih i video da
oni ozbino na seobu misle, javio je, zajedno s generalom Gebovim, o ihovu zahtevu Senatu i zamolio za obavest ta da radi,
jer u invitatornom patentu spomie se samo Austrougarska, a ne
Poska. Senat je na osnovu izvetaja Kolegije inostranih dela (od
20. aprila) da Poska, s obzirom na ugovor s Rusijom ne moe
spreiti izlaz tih udi, Horvatu dozvolio da se prime udi tih
nacija, samo ne Poaci, i izdao mu o tome ukaz 24. aprila 1752.1
Privlanost novog nasea, u kome zbog uestalih upada Tatara
i zaporokih kozaka ivot nije bio ba siguran, povealo je brzo i povono reee penzionog pitaa za udovice i siroad
poginulih. U tu svrhu je na predlog Horvata i Gebova odreeno
ukazom od 2. jula da se pri svakoj roti ostavi zaline zeme, i to
1
Polnoe sobranie zakonov ros. imperi, T. H, br. 9976.
91
za udovice palih i za svetenike je odreeno kao i za vahtmajstere

po 30 a za crkvenosluitee kao za vojnike po 25 etvrti.2
Seoba Srba i drugih pravoslavnih naroda iz Ugarske u Rusiju nije mogla ostati bez uticaja i na ihove saplemenike u susednim turskim oblastima, te su i oni poeli slati izviae u Novu
Srbiju. U Carigradu je tada (od jula 1751) bio ruski poslanik
sekundmajor Aleksej Obreskov. Oktobra 1752. dobio je on iz Petrograda reskript, u kome mu se java da su se toga leta iz Moldave
i pograninih mesta neki Vlasi, Bugari i Grci javili Horvatu radi prijema u nasee i cariine dozvole za to. Neki od ih su ostali, a drugi su razgledavi sve, vratili se da izveste svoje saplemenike. Meu ostalima, doao je iz Moldavije ahti Zamfiranovi s obeaem da e skoro preseliti u Rusiju od pravoslavnih
naroda Vlaha, Bugara i Grka do 1000 porodica. Toj seobi mogao bi
smetati otpor gospodara Vlake ako bi se on zbog ihova svojevona odlaska Porti alio i ona ih bude kao begunce, na osnovu
paragrafa 8. ugovora o miru 1739. natrag traila, jer tamo izrino
stoji da se obostrane izbeglice vraaju. Stoga je Kolegija inostranih dela od Obrekova traila da se raspita kako bi se za ih
mogla dobiti iseenika dozvola ili imaju li oni moda kakve
povlastice po kojima bi mogli stupiti u stranu slubu, odnosno
izai iz otaxbine, jer do tada im je prelaz u Rusiju bio zabraen.
Na to je Obreskov 1. decembra 1752. odgovorio da u Turskoj nema
zabrane za iseavae i Porta ne bi, osobito ako bi se oni dae od
granice naselili, traila ihovo vraae. No najboe bi bilo
da se neprimetno u maem broju sele. Moldavski knez, java on u
Petrograd, im je uo za taj selidbeni pokret, postavio je na
Destru strae.3
Horvatu je mnogo smetalo to je na teritoriji Nove Srbije zatekao preko 4000 ve ranije doseenih domova, i to iz maloruskih
i slobodskih pukova i Zaporoja 3170 domova, Malorusa koji su
doli iz Poske i Moldave 195 domova, dok su 643 doma izjavila
da tu od starina ive. Na ih se dakako nisu mogle odnositi
povlastice Horvatovih doseenika. Povodom Horvatove albe
2
3
Ibid., br. 10.005.

Solovev, HH, 188.
92
MITA KOSTI
potpisala je carica Jelisaveta 20. novembra 1752. ukaz, da se svi ti

doseenici, osim starosedelaca, moraju u roku od pola godine na
svoja stara mesta u Malorusiju iseliti jer nisu imali dozvolu za
naseavae. U istom se ukazu preporuuje da se Srbi ne naseavaju na jednom mestu, nego da se meaju meu starosedeoce Ruse.4
Na taj je nain Horvat raiavao u poetku svoje nasee
od stranih elemenata zbog toga to je mislio da e ga moi naseliti Srbima. On se sigurno nadao da e mu zapoeta diplomatska intervencija ruske vlade u Beu izraditi dozvolu da sme u monarhiji navrbovati novih 5001000 udi za seobu u Rusiju, a verovao je
i u uspeh svojih emisara. Meutim, Horvatove se nade nisu ispunile. Beka vlada je sa davaem dozvole neprestano oklevala, egove glavne emisare su iz monarhije izgnali i u julu te godine protiv vrbovaa i seea svojih podanika u strane drave izdali
strog Kazneni patent.
Osim toga, opstanku Horvatovih nasea zapretila je jo jedna opasnost. U Kijev je ba tada stigao, s jednom novom, poveom
emigracijom Srba iz June Ugarske, pukovnik Jovan evi i posle
duge borbe pred Senatom i Vojnom kolegijom sa generalom Horvatom, koji je hteo da ga podloi sebi i egove ude naseli u Novoj
Srbiji, osnovao je evi novo srpsko nasee u Rusiji Slavenosrbiju.5 Jednom intrigom, koju emo na drugom mestu opisati,
Horvat je pokuao da primami evieve ude u Novu Srbiju, ali
mu je to samo kod malog broja evievih doseenika uspelo, koji
su se iz Kijeva niz Depar na amcima u Novu Srbiju spustili.
Nema sume da su energine mere beke vlade 1753. godine emigracioni pokret meu Srbima ve bile zadrale, ruski emisari
su i dae pod raznim izlikama u monarhiju dolazili radi vrbovaa, ali bez veeg uspeha.
Zato je Horvat poeo da prima i vrbuje za Novu Srbiju i druge
doseenike. Na egov predlog 29. maja 1753. izdat je senatski Ukaz
da u Novu Srbiju mogu biti s porodicama primeni i u tamoe
pukove udeeni i oni inostrani doseenici pravoslavne vere
koji su se ranije doselili i u husarskim pukovima sluili. Svakom
4
5
PSZ., br. 10.049.

V. poglave Slavenosrbija.
93
takvom doseeniku dae se kao i drugima: 10 r. u novcu, jedna etvrt

(25 kg) rai i dve etvrti zobi za seme da ne mora vratiti iz
odreene svote za preseavae.6
Ukazom od 8. februara 1754.7 poelo se po organizacionom
projektu, pod nadzorom generala Gebova da gradi od zeme i tvrava Sv. Jelisavete. Gebov je za to izabrao strateki vrlo zgodno
mesto na gorem toku reke Ingula, na uu reice Tura u ega, koje je, kao to se na priloenim kartama vidi, lealo na sredini
june granice Nove Srbije izmeu husarskog i pandurskog puka i
branilo tako nasee od tatarskih upada. Francuski poslanik u
Carigradu je upozorio na opasnost koja Porti preti od srpskog
naseavae i nove tvrave na enog granici8 i ova je kod ruskog
poslanika u Carigradu Obreskova protestovala, tvrdei da se
podizae tvrave protivi mirovnom ugovoru i da ta tvrava ima
onoliku vanost za Turke kao Beograd kad je bio u austrijskim rukama.9 Taj sukob zbog srpskog nasea naroito je nezgodan bio za Austriju, jer su se u Beu najvie bojali novog rusko-turskog rata, koji bi Prusija i Francuska protiv Austrije sigurno iskoristile.10
No Obreskov je sa samim sultanom Mehmedom taj spor na lep nain
izgladio.
U to vreme bavio se u Rusiji i crnogorski mitropolit Vasilije Petrovi radi kupea milostie.11 Kad je ovaj lukavi i sebian ovek video kako su doseeni Srbi iz Ugarske lepo primeni i nagraeni, podneo je i on Senatu ponudu da moe nekoliko
hiada Crnogoraca dovesti, predstavajui sebe kao samovlasnog
gospodara Crne Gore, koga e svi tamo posluati im ih na seobu
pozove, samo mu treba putna troka za emigrante i oficira koji
bi ih na austrijskoj granici primili i u Rusiju odveli. Ovaj projekat je primen u Senatu i od carice odobren. Grofu Kajzerlingu u Beu je zapoveeno da za crnogorsku emigraciju izradi slobo6
Polnoe sobr. zak., br. 9993.

Skalkovsky, Hronol. obozrnie novoros. kra (Odessa, 1836), 53.
8
Solovev, HH, 242.
9
Ibid., 287.
10
Beer, A., Aufzeichnungen des Gf. W. Bentinck ber Maria Theresia
(Wien, 1871), CLV.
11
Od 12. avgusta 1752. do 18. maja 1754; vidi Spomenik, HHH, 32.
7
94
MITA KOSTI
dan prolaz kroz monarhiju. Austrijskoj vladi je taj zahtev Rusije,

koji bi s Turskom mogao izazvati kakav zaplet, bio vrlo neugodan
jer novi dravni kancelar gorf Kaunic je, smatrajui Fridriha
kao glavnog neprijatea monarhije, teio da s Turcima odrava dobre odnose a ovamo se bojao da se egovim odbijaem ne bi
Rusiji zamerio. Stoga je Kaunic prvo pokuao da ga na lep nain
odbije odgovarajui Kajzerlingu da Crnogorci mogu prei preko
austrijskog zemita u Rusiju, ali postoji suma da li su oni slobodni. Po verovatnim vestima, plaaju oni neki danak Turcima,
stoga bi prolaz Crnogoraca mogao dovesti do zapleta s Turskom,
to bi neprijatei obe savezne drave odmah iskoristili.
Kajzerling je na to, po nalogu iz Petrograda, javio bekoj vladi, da su Crnogorci slobodni udi, koji ne samo to ne priznaju
vrhovnu vlast Porte i ne plaaju joj danak nego s Turcima stalno
ratuju. Dogovorom izmeu Porte i Mletaka su dodue Crnogorci
ustupeni Porti, ali se slobodan narod ne moe ustupiti bez egova saglasja. Osim toga je Kajzerlingu zapoveeno da stvar s bekom
vladom konano udesi poto se dogovori s mitropolitom
crnogorskim, koji se ba vraa iz Rusije u Crnu Goru.12
Svrativi u Be, pokuao je mitropolit Vasilije Petrovi
da se osveti karlovakom mitropolitu Nenadoviu, to ga je pre
tri godine drao tri meseca u Kruedolu zatvorena pa ga je lino
optuio Mariji Tereziji13 a 5. avgusta 1754. je poslao Kolegiji inostranih dela tubu protiv Nenadovia zbog egova protivruskog
draa. Tu ga optuuje da na sve one koji su se u Rusiji iselili ili
to nameravaju, baca javno u crkvi prokletstvo, zatim da o Rusiji
namerno iri lane vesti, da podstie svoje verne da izdaju ruske
emisare, da zabrauje da se po crkvama mole za cara Petra i caricu Jelisavetu, da se stara da se svaka veza Srba sa Rusima prekine i
zabrani ulaz trgovcima s kigama i ikonama u monarhiju, da zavodi
bez svake nude tampariju, u kojoj e se sumive kige tampati
i da se ne odupire uniji, tako da se proneo glas da je uniju ve tajno
primio.14
12
Solovev, 265.
Spomenik, HHH, 31.
14
Petrovsky, Donos mitrop. ernog. Vas. Petrovia na ae. karlovakago Pavla Nenadovia. Izvest otdl. russk. zika i slov. imp.
Akad. nauk, T. H, 1910, k. 3, 302313.
13
95
Usled ruske intervencije beka je vlada dozvolila da crnogorski mitropolit moe sto porodica Crnogoraca kroz Austriju u Rusiju provesti. U komisiju za prihvat crnogorske emigracije na mletakoj granici poslat je u Trst pukovnik Stevan Pukov,
a za prihvat ihov na turskoj granici u Sremu i Slavoniji odreen
je sekundmajor iz evieva puka Stevan Petrovi, koji se pre
nekoliko godina doselio iz Podgorice u Rusiju, napustio svoje
prezime arovi, kako je prost narod prozvao egova oca to je
bio po licu bogiama iaran i poeo se po dedu Petru zvati
Petrovi. Pri dolasku evievu u Rusiju, premeten je iz starog
Srpskog husarskog puka u Slavenosrbiju i dobio evievu ker za
enu.15
Godinu dana kasnije otkomandovani su u istu svrhu u Austriju i major Simeon Pievi, autant Markov, rodom Malorus i
tri vahtmajstera, od kojih se jedan zvao Kresti. Primivi platu
za pola godine unapred, dobili su zapovest da preko Poske pou
u Austriju i jave se ruskom poslaniku u Beu Kajzerlingu, od koga
e dobiti dae naredbe. Paso za prolaz do Bea istavila im je Kijevska gubernijska kancelarija; no pored svega toga, ovim ruskim
emisarima na svakom koraku su pravili smete. U jednom malom
mestu, Lemeanu u blizini Koica je Pievi sedam nedea bio
u jednoj mehani pod straom konfiniran, dok mu grof Kajzerling
nije poslao dozvolu beke vlade da moe ii u Petrovaradin. Tu
mu se desila i jedna nezgoda: vahtmajster Kresti je ubio svoga
slugu, zbog ega su ga okovali i zatvorili i jedva ga na odluno zauzimae Pievia, da on kao ruski vojnik ne spada pod austrijsku jurisdikciju, pustili.
U Tokaju mu je ruski major olobov, koji je posle Vievskog
bio komandant tamoe ruske ekspoziture za sprovoee migracija, uruio zapovest od ruskog poslanika da on ode u Petrovaradin a Markova otpravi u Trst pukovniku Pukovu. Tu je
Pievi i doznao da se ruska crnogorska komisija s majorom
Petroviem na elu bavi takoe u Petrovaradinu i da je Petrovi
obiao tursku granicu du Save te kod mitrovakog karantina
postavio svoje ude da prihvate Crnogorce, koji e kroz turske
15)
Popov, Izvste, 180, 194, 306.
96
MITA KOSTI
oblasti tajno radi seobe u Rusiju dolaziti. Pieviu je odmah

postao uspeh cele akcije sumiv, jer je znao da crnogorska migracija s porodicama ne moe nikako kroz tolike turske oblasti
proi, nego jedino laama preko Rijeke i Trsta.16 Sa Petroviem
se zdruio neki pustolov Jezdimirovi,17 koji je bio rodom iz
Hercegovine, trgovao u Kotoru, sluio u mletakoj vojsci i odselio se u Rusiju te stupio u slubu u Husarski puk generala evia.
Odatle je pobegao i preobuen kao monah doao u Crnu Goru te od
mitropolita Vasilija Petrovia dobio poruniki in, sa zadatkom da u turskim oblastima vrbuje Srbe za seobu u Rusiju i tamo ih
predstavi kao Crnogorce. No Jezdimirovi u poetku nije imao uspeha, u Sremsku Mitrovicu je doveo samo svoja dva brata i udatu
sestru sa ihovim porodicama, stoga je stupio u iseeniku
komisiju majora Petrovia u Petrovaradinu i s ovim se dogovorio da u Vojnoj granici tajno vrbuju iseenike.
Za to, po odredbama Kaznenog patenta iz 1752. godine vrlo
kaivo delo, pridobio je major Petrovi sindikusa Sremskih
Karlovaca Jovana Balevia, koji je kao i on bio rodom iz Podgorice, odakle je jo detetom u Ugarsku doao te poto je u kolama latinski i nemaki nauio, postao je sindikus. U Karlovce
i okolinu dolazili su tada mnogi nadniari (zvani beari) zbog
rada u vinogradima. Poto su tom prilikom morali svoje objave
u optini predati, Balevi im je u dogovoru s ima izdavao druge,
naznaivi ih u ima kao Crnogorce; tada bi ovi odlazili u
Petrovaradin i prijavili se Petroviu za seobu u Rusiju, na to
im je Kajzerling izradio slobodan prolaz kroz monarhiju, rekavi
da ih je Jezdimirovi preko Turske doveo. Na taj nain je Petrovi poslao Jezdimirovia s 50 u Karlovcima navrbovanih nadniara (beara) u Rusiju, predstavivi ih tamo kao Crnogorce a
on sam otiao je Pukovu u Trst. Ovoj prevari su austrijske vlasti
ule brzo u trag i Balevi se jedva bekstvom u Rusiju spasao.18
Meutim, kapetan Pievi je doao u Mitrovicu u svoju
tazbinu, gde je ivela majka egove ene i brat joj, pukovnik AlekIbid., 217 i dae.
O Jezdimiroviu v. Spomenik, LI; Popov, Izvste, 217.
18
Popov, Izvste, 249250.
16)
17)
97
sandar Rakovi, i gde je bio posle Zemuna najglavniji prelaz iz

Turske sa velikim karantinom. Poto je znao da ovuda nikada ne
mogu doi Crnogorci, on je preko svojih poznanika, kojih je imao
jo od vremena svoga slubovaa u slavonskom husarskom puku,
poeo meu pograninim Srbima u Turskoj, u Mavi i bosanskoj
Posavini, da iri pokret za seobu u Rusiju. U prvi mah su prela
62 oveka, koji su se po prethodnoj uputi kod pograninih vlasti
u Mitrovici predstavali kao Crnogorci.19 Kako Vasilije Petrovi nije Crnogorce mogao da potakne u poetku na seobu, skupili
su Pukov i Petrovi meu Srbima u mletakim oblastima 27 udi i sa jednim ruskim vahtmajsterom poslali ih Pieviu, koji
je s ovih stotinak udi u jesen 1756. otiao u Rusiju, odveo ih u Kijev, gde su zakleti i zajedno s Jezdimirovievim doseenicima u
Orenburgu pod vidom Crnogoraca naseeni. Ruski naunik Rikov
kae u svojoj Topografiji Orenburke gubernije,20 da je to nasee
Crnogoraca i Albanaca lealo na samom mestu moinske palanke
za rekom Samarom, ali su ti doseenici posle tri godine (1759),
na vlastitu eu delom udeeni u ruske husarske pukove, delom su
preli u Horvatovu Novu Srbiju.
Meutim, emigracioni pokret se meu Srbima u Turskoj, u
Mavi i Bosni i dae irio. Da ne bi Pievi zaslugu zbog
naseavaa Crnogoraca sebi prisvojio, mitropolit Petrovi i
major Petrovi su preko pukovnika Pukova izradili odluku Senata, kojom je Pievi u Rusiji zadran i umesto ega, radi prijema daih emigranata porunik Jezdimirovi i autant Markov
nanovo u Mitrovicu i Novi Sad poslani. U jesen 1757. je iz Turske
kod Mitrovice prelo u Srem opet oko 1000 Srba sa enama i decom, koji su se po ranijim uputama opet za Crnogorce izdali.
Jezdimirovi ih je primio, odveo u Novi Sad gde su prezimili i
u prolee idue godine s im u Rusiju otili. Te Srbe je Horvat
u Mirgorodu naselio i ustrojio od ih novo odeee, nazvano
Mirgorodski garnizon.21
U to je s tekom mukom krenuo u Rusiju crnogorski mitro19
20
Ibid., 263.
Soinen i perevod k polz i uveselenq sluawe. Sept. 1762,
199.
21
Popov, Izvste, 262.
98
MITA KOSTI
polit Vasilije Petrovi svoju migracionu grupu pravih Crnogoraca. egov sekretar Aleksije Kolinovi, inae privatni uite
rodom iz Slavonije, pria da ga prvo nijedan Crnogorac nije hteo
da poslua, govorei da on nema vlasti nagnati ih na seobu iz svoje otaxbine, jer oni to nee. Glavnu re protiv seobe vodio je serdar Stano Radoni za raun glavnog providura Mletake republike
za Dalmaciju Grimanija. Ovaj je rusku propagandu mitropolita
Vasilija spreavao gledajui u emu agenta Rusije, koja time svoje
poglede baca ak na Jadransko more.22 Ali, kad je mitropolit pridobio serdara Stana obeavi mu titulu gubernatora kakve u Crnoj
Gori nije bilo, a on mu je protumaio da znai generala i vladaoca i da moe usled toga na povratku iz Rusije postati naelnik cele
Crne Gore, pristali su uz ega i drugi, ne mnogi Crnogorci, i sa
svojim mitropolitom krenuli u Rusiju.
Ta grupa brojala je svega 153 lica, od kojih su najznatniji
bili: gubernator Stano Radoni, serdar Vukoti, vojvoda Mojsije
(Moja) Plamenac, Petar urakovi i Nikola Kainovi.
Pod vostvom mitropolita Vasilija i majora Petrovia stigli su
u decembru preko Ugarske u Kijev i Senatu podneli molbu s pretencioznim zahtevima: da se prime u rusko podanstvo, da se od ih
formira crnogorski husarski puk, 20 mladia prime u kadetski
korpus i izdaje im se godia penzija od 15.000 r.23 Odgovoreno im
je (15. juna 1757) da e se crnogorski husarski puk osnovati onda kad
se za to dosta Crnogoraca nakupi.24 No time se oni nisu zadovoili i mitropolit Vasilije toliko je raznim molbama Senatu
dosaivao da su ga najposle, davi mu 500 r. i kola, poslali preko
granice.25 Raznim intrigama Horvat je po odobreu Senata jedan
deo tih Crnogoraca zadobio pod svoju komandu i odredio ih da
slue u novoosnovanom Makedonskom husarskom puku26 u Novoj Srbiji, drugi deo je udeen u ruske vojne jedinice a mali broj ih vratio se razoaran u otaxbinu, meu ovima (31. marta 1759) i crnogor22
Tomi, J., Crnogorski mitropolit Vasilije Petrovi, Glas,

88, 81. Opirnije u Glasu, 96, 209 i dae.
23
Dravni arhiv u Moskvi, Serb. dla, dec. 1757.
24
Spomenik, HH, 32.
25
Popov, Izvste, 366.
26
Ibid., 398.
99
ski kapetan Georgije Radoni.27 Te godine je u Novu Srbiju prelo i srpsko nasee oko Orenburga kao i veina one grupe Srba iz
turskih oblasti koje je Jezdimirovi prole godine u Rusiju doveo.
U Sedmogodii rat protiv Prusije poslao je Horvat u rusku
vojsku itav husarski puk, za koji su husara poslali i evi i Preradovi iz Slavenosrbije. Godine 1759. formirana su u Novoj Srbiji dva nova puka: Bugarski i Makedonski. Takozvani Bugarski puk
formirao je major Pievi u malom mestu Manelu, koje lei
na granici Malorusije, Nove Srbije i poske Ukranije, veinom
od raznih vojnih begunaca austrijske i pruske armije sa ratita,
no u oba puka bili su oficiri Srbi.28 Postepeno su etiri puka
iz srpskih nasea uestvovala u Sedmogodiem ratu i odlikovala
se sjajnim draem i naroitim krojem mundira; po svretku
vojne oni su posluili kao uzor za reformu svih drugih ruskih
kozakih pukova.
Dobar prijem pravoslavnih doseenika u Rusiji rauo se po
celom Balkanu i sa raznih strana poee stizati u Novu Srbiju
izviai radi posredovaa novog naseavaa. Oktobra 1755.
doao je u Kijev, odatle otiao u Petrograd, Grk Atanasije Bastavi s molbom albanskog dervi pae(!) (pravoslavne vere)
Haxi Makri-Puezija da se on, i s im oko 1500 Albanaca prime
u rusko podanstvo. Ta je ponuda rado primena i Bastavi se sa
skupocenom panagijom s Hristovim likom na dar Pueziju vratio
natrag, no pregovori oko seobe su se jo dve godine otegli. U
aprilu 1757. poslao je opet mitilenskog episkopa Atanasija da mu
se javi na kakvom osnovu e Albanci biti primeni i da moli da
se u blizini Nove Srbije nasele.29 Po mestu Arnautka, koje je lealo na Bugu nie od jugozapadne granice Nove Srbije,30 vidi se da je
tada zaista i neto Albanaca moralo doi, no koliko i kada, ne
moemo utvrditi.
Priliv doseenika u Novu Srbiju neprestano je trajao. HorDravni arhiv u Moskvi, ibid., mart 1759.
Popov, Voenn poselen Serbov v Avstri, 609.
29
Dravni arhiv u Moskvi, ibid., 2 eh 1757.
30
30
27
28
100
MITA KOSTI
vat je javio u Petrograd da su samo za tri meseca, od januara do aprila 1757, pridola 822 nova doseenika oba pola.31
U februaru doao je u Rusiju, na intervenciju ruskog poslanika u Beu, graniarski major u austrijskoj vojsci Jovan Podgorianin, rodom iz Podgorice, ali nije stupio u Novu Srbiju,
nego u rusku vojsku i tamo doterao do general-majora.32
Oktobra iste godine vratili su se iz Dalmacije u Novu Srbiju
kaplar Konarevi i husar Stankovi zajedno s dalmatinskim
episkopom Simeonom Konareviem, koji je iz mletake Dalmacije
morao da bega, i doneo predstavku od slovenskih pravoslavnih
naroda u Srbiji, Bosni, Hercegovini i drugih mesta, da po jednoverju stupe u rusko podanstvo. Konarevi se nastanio u Kijevu, gde je i umro.33
U novembru iste godine doao je opet srpski svetenik
Petar Moraanin s molbom nekih Srba iz turskih oblasti, da
budu primeni u podanstvo i da im se dozvoli da se pod imenom
Crnogoraca na austrijskoj granici jave.34
Te godine braa Pavle i Simeon arnojevii ot Mae zamolili su pismom vicekancelara grofa Voroncova da im pomogne kod
bekog dvora da dobiju kupeni spahiluk Futog od grofa Kavrijanija i tim povodom stupili s im i radi seobe u Rusiju u
prepisku. Dana 17. februara 1760. podneli su obojica molbu da budu
primeni u rusku slubu kao kapetani cariine telesne garde, to
im je i odobreno.35
Pored tih pobrojenih veih i maih migracija srpskih i
31
Solovev, HH, 176.

Dr. arhiv u Moskvi, ibid., 1 iz 1757; Popov, Izvste, 393, 404,
478. O egovoj porodici u Rusiji vidi poslede poglave kige.
33
Dr. arhiv u Moskvi, 4 iz 1757. Gorokarlovaki ep. Danilo
Jaki osumien je od dravnih vlasti da radi na seobi svojih vernih
u Rusiju, to se s im dipisivao dok je ovaj bio jo u Hrvatskoj (Letopis MS, k. 134, 12)
34
Dravni arhiv u Moskvi, 4 iz 1757.
35
Ibid., 7 iz 1757. i 10 iz 1760. Kapetanu telesne garde ismailovskog
puka i uzdov futokago i imandskago zemlederatelq Simeonu
ernoeviu ot Mae, posvetio je P. Julinac svoj Uvod u istoriju slav.serb. naroda (1765).
32
101
drugih pravoslavnih doseenika u Novu Srbiju iz Austrougarske,

zatim iz turskih i mletakih oblasti Balkanskog poluostrva,
naviralo je neprestano u to srpsko nasee i okolno domae stanovnitvo, i to najvie Malorusi raznog stalea; na taj se nain
u tom arenilu raznih narodnosti iste vere stvorio jedan nagli
i zanimiv proces nivelisaa i etnikog pretapaa.
No prvo emo izneti organizaciju Nove Srbije pa onda tek
unutrai ivot i asimilacioni proces ena stanovnitva
opisati.
Nova Srbija imala je pograninu vojniku organizaciju.
Delila se na pukove, ovi na aneve ili (rote) ete. Svaka rota
imala je zasebnog komandira i rotno pravlenije. Prvoosnovani
Horvatov husarski puk i Pandurski puk imali su po 20 rota, koje
su, kao to se i na priloenoj karti lepo vidi, pored svog imena
nosile i redni broj. General Horvat, koji je bio podloen direktno Senatu, izabrao je novoosnovani anac Novomirgorod za tabno mesto svoga puka i za glavno mesto nasea, u kome je na osnovu
carskog ukaza (od 9. marta 1759) zaveo neku vrstu Glavnog prisustvenog mesta (tribunala ili suda) pod imenom Kancelarija
novoserbskago poselenija, koju je sam on nazvao Kancelarija Novosrpskoga korpusa; od e su sve ostale susedne kolegije administrativno zavisile, a ona samo od Senata. Ta Horvatova kancelarija bila je podeena na est odeea, svako odeee imalo je po
jednog vieg oficira na elu a nad svima je bio Horvatov glavni
sekretar; u oj su se raspravale ponajvie vojnike stvari ali i
unutraa ekonomska pitaa nasea, reim je bio potpuno apsolutistiki.36
Naroito je zanimiva topografska nomenklatura Nove Srbije.
Pri metanastazikim kretaima srpskog naroda zapazilo se
da iseenici nose kao pu kuicu imena svoga sela, kraja, potoka, planine kadto i celog predela i po ima nazivaju iste predO. c., Skakovskog i Popova. Agatonovi i Spasi (o. s.) nisu
imali u rukama kigu Skakovskoga, nego kratak izvod iz e u Golubici, 1840.
36
102
MITA KOSTI
mete u novoj oblasti, gde su se naselili.37 Novonaseenim selima

su po pravilu davali imena svojih sela u matici.
Za to prenoee topografskih i geografskih imena imamo
u Novoj Srbiji upravo klasinih primera. Oficiri su novoosnovanim anevima davali imena onih mesta iz kojih su se doselili u Rusiju, tako da i po topografskoj nomenklaturi Nove Srbije moemo odrediti poreklo doseenika i obim migracije Srba
iz Ugarske.
Na savremenim geografskim kartama Nove Srbije (u prilogu) vidimo zabeleena imena gotovo svih srpskih aneva iz
ukinutih Morike i Potiske krajine u Ugarskoj, to nam daje
jedan nesumiv dokaz vie da je to srpsko nasee u Rusiji osnovano
od migracione grupe onih 2200 srpskih graniarskih porodica,
koje su se zbog ukidaa Morike i Potiske krajine spustile u
Banat i veina od ih se odatle pod vostvom generala Horvata i
evia odselila u Rusiju a mali deo se zadrao.
Iz Morike krajine nose imena ovi novonaseeni anevi
u Novoj Srbiji: anad, Nadlak, Semlak, Peka, Glogovac, Mandorlak, Pavli; iz Potiske krajine: Feldvar, Sentoma, Petrovo Selo, Senta, Kaia, Martono, Beej.
Sem tih aneva postojala su, to se i na karti vidi, jo mesta: Subotica, Panevo, Zemun, Varadin, ongrad, Vukovar,
Dimitrovica, Beka, Vrac i Slankamen.
I geografska imena su srpski doseenici iz svojih matica u
Rusiju preneli. Temivarski Banat se u H veku zvao i Nova Srbija;38 to ime se u narodu latentno odravalo i kod iseenika toga kraja pri stvarau novog nasea u Rusiji ponovo oivelo.
Duhovnu vlast nad Novom Srbijom vrio je u poetku kijevski
mitropolit Timotej, koji je svetenstvo postavao i kod susednih
zaporokih kozaka, od 1757. pak perejaslavski i borisposki
episkop Jovan. Vojniko svetenstvo izdravala je drava, paro37
Cviji, J., Metanastazika kretaa, ihovi uzroci i posledice,

(Srp. etnograf. zbornik, k. HH) 51.
38
Na jednoj karti iz H veka koja se nalazi u delu: Philippi Cluverii,
Introductio in geographiam veteram ac novam, iz 1694. Banat se od Tise do
iza Karansebea zove Moesia seu Nova Serbia. (Po saopteu g. dr
Koste Haxija.)
103
hijsko sami doseenici; no da bi to vie doseenika privukla,

ruska vlada je u svakom veem selu o svom troku podigla crkvu i
svetenike plaala te Sinodu nareivala da tamo Ruse za svetenike postava.
Kad je Horvat malo ojaao, pokuao je da osnuje zasebnu srpsku episkopiju, koja bi i Slovenosrbiju obuhvatila, te je Sinodu
javio da je u Novoj Srbiji podigao manastir i odredio za arhimandrita kaluera Sofronija, iz Srbije pozvao episkopa i zamolio Sinod da ga za arhijereja potvrdi, ali mu je to zbog malog broja crkava (22. septembra 1760) odbijeno.39
Godine 1757. delila se Nova Srbija na tri protoprezviterata: novomirgorodski protopopijat40 je obuhvatio Horvatov husarski puk sa 20 aneva ili rota; krilovski protopopijat41 peaki Pandurski puk, takoe sa 20 rota; protopopijat grada Sv.
Jelisavete Novokozaki puk sa 26 rota.
Ruska vlada je izdano oba srpska nasea pomagala, svi
dravni prihodi iz ih tekli su u jednu zajedniku blagajnu, tzv.
Novoserbsku i Slavenoserbsku summu, i troeni su jedino na ihove potrebe;42 carica je novopodignutom manastiru iz line blagajne davala 2000 rubaa godie.43 Sve je to raeno s planom da
srpsko vojniko nasee to boe ojaa i ime se jugoistona
granica drave to sigurnije zatiti.
Samo podizae nasea u tom pograninom, usled opte nesigurnosti zbog tatarskih upada zapustelom kraju, nije bilo lak
posao. Naroito je prva godina srpskim doseenicima zadavala
39
Skalkovsky, Hronol. obzor. novoros. posel.; u srp. izv.: Golubica, 1840.

40
Novi Mirgorod, Peka, Petrovo selo, Nadlak, Kalniblat, Semlak,
Arhangelsk, Martono, Panevo, Kaia, Senta, Vukovar, Feldvar, Subotica, Cibulev, Moorin, Dmitrovka, Sombor, Glinsk, Vrac (Ibid.)
41
Krilov, Vingo, anad, Piunica, Kovin Slankamen, Beej,
Varadin, Glogovac, Enova, omo, ongrad, Pavli, Mandorlak,
Sentoma, Taburino, Krjukov, Kamenka, Zemun. (Ibid.) (Geografski poloaj tih mesta vidi na priloenim kartama).
42
Skalkovsky, o. s.
43
Tvrdi kapetan iz Nove Srbije L. Serezli u pismu od 30. oktobra
1753. proti J. Albiu u Aradu. (DA, Illyr.-serb., 1753)
104
MITA KOSTI
muke, kad je trebalo takorei ni iz ega podii kue, zasejati dodeenu zemu i ujedno odbijati pakake upade bliskih i opasnih neprijatea, krimskih tatara i zaporokih kozaka; no ipak
su Srbi, naviknuti usled tolikih prisilnih i svojevonih seoba
da esto ivot poiu sasvim iznova, sve te poetne tekoe
prve godine izdrali i naglo poeli da napreduju jer nisu imali
vie nad sobom onog nesnosnog verskog i politikog pritiska kao
u otaxbini. ihovi anevi se pretvaraju u lepa mesta, u koja su
se zbirali trgovci iz Rusije i drugih strana i zavodili u ima
bazare i jarmarkte, osobito su napredovali Novomirgorod i
tvrava Sv. Jelisavete, oko koje je postao bogati i trgovaki
Jelisavetgrad.
Oficiri su prema inu dobijali na veito zemu i stvarali
na oj salae i zaseoke (hutora i derevni). Poto je vladala oskudica u radnoj snazi jer su vojnici radili svoju zemu, naseavali
su ih ili okolnim domaim udima ili obino udima iz poske
Ukrajine, koji su na taj nain postajali ihovi kmetovi.44
Usled stalnog priliva domaeg maloruskog stanovnitva,
koji se naroito posle svretka Sedmogodieg rata pojaao,
Srbi i drugi doseenici u Novoj Srbiji su brzo majorizirani i
proces asimilacije bio je time znatno olakan.
Socijalno i etniko prilagoavae srpskih doseenika
novoj sredini teklo je naglo, na osnovu verske solidarnosti, zatim
etnike i jezine srodnosti. Sam proces izjednaivaa i pretapaa bio je praen otrim trveem sa starincima, Rusi nisu
pokazivali prema novim doacima toliko predusretivosti
kao ihova vlada. Naroito su kozaci u poetku zauzeli neprijatesko drae. Pri jednom pakakom upadu u Novu Srbiju
ubili su kapetana Uksunovia u egovoj kui, a kapetanu eviu
su drugom prilikom sa pae ugrabili koe.45 I domae malorusko
stanovnitvo ismevalo je navike, nain odevaa i ponaaa srpskih doseenika, nadevajui im esto karakteristine nadimke.
Tako se, na primer, jo za vreme bavea Horvatove grupe u prihvatnoj stanici u Kijevu tuila Horvatova ena general44
45

Popov, ibid., 610.
105
gevaltigeru S. Pukovu (4. januara 1752): to zdne podolske

obvateli i mnoge student nemaloe posmtelstvo im int
i s velikim poruganiem nazivaqt kak ih sluawih tak
i under-oficirskih en cigankami, potomu to on imqt
na glav ubor, bulavkami [iglama s velikim glavama koje drhu]
zatknutoy, i budto b prihali sqda bulavkami torgovat.46
U Dravnom arhivu u Beu sauvana je jedna mala zbirka privatnih pisama, koja su srpski doseenici iz Nove Srbije pisali
svojim roacima u Ugarskoj.47 Ta pisma nam umnogome osvetuju
unutrai drutveni ivot nasea, otkrivaju subjektivno oseae samih doseenika u novoj otaxbini i daju nam prilike da i
neposredno zavirimo u taj brzi asimilacioni proces. U svim tim
pismima, koja su dravne vlasti zaplenile od raznih ruskih emisara, jednoduno se hvali ivot u Novoj Srbiji i pozivaju roaci
i poznanici da se i oni tamo odsele. Zanimivo je u tom pogledu
pismo Petra Bulia, prote u Novomirgorodu, koji je pripadao
najblioj okolini generala Horvata; poslao ga je svome kumu
kalueru Lazaru, administratoru parohije Veliki Sv. Petar kod
Sv. Miklua u Banatu. Na poetku hvali u pseudoklasinim hiperbolama onoga vremena caricu Jelisavetu, koja pomae pravoslavne
u celom svetu i najmilostivije se za sve doseenike brine. Doba
ene vlade uporeuje sa zlatnim dobom cara Konstantina, cara Teodosija i blagoestive carice Pulherije i Irene. Ovde re Boja
nije vezana kao tamo od inoveraca, govori mu dae, zatim
ironino uzvikuje: Pa gde su zasluge Vaih predaka i oeva? Ni
vae roene zasluge ne ceni tamo niko. Ovde je samo nae pleme i
rod, niko od nevernika, Rimana i Unijata. Na kraju zove ga da se
i on doseli: kad je ve zabraena seoba u Rusiju prostom narodu,
niko nee svetenicima na put stajati, naroito kaluerima, za
kojima ne plau ena i deca. Hvali se: Meni je, hvala Bogu, u Novoj
Srbiji dobro, da mi ne moe boe biti. Sedim kod kue bez svakog
posla, primam godie 300 rubaa osim sporednih prihoda.
Marija Stankova iz anca Korobina, koji je leao na rei46
Petrov, Akt i dokument otn. k istori Kevskoy akademi

(1913), , 103.
47
DA, Illyr.-serb., 17531754.
106
MITA KOSTI
ci Visu istono od Novomirgoroda,48 pie svome ocu Nikoli

Stankoviu u Budim (22. oktobra 1753) meu nekim porodinim
stvarima: kome tamo ravo ide, ovde e mu biti dobro, to je ovde
sve jevtino i badava se iveti moe, no najboe prolaze zanatlije. Stoga terajte ogora ora da doe, pa da ga Bog vidi! Htela mu
je, kae, ruski da pie, ali nije, to se boji da ja ne bi razumeo,
jer ruski se od srpskog razlikuje. Kata i Joca ne znaju srpski.
Moskovski je opet drukiji i lepi od ruskog, zavrava ona svoja jezika razmatraa, iz kojih vidimo kako je prilagoavae brzo
napredovalo.
Redov Igat Stepanov iz telesne kompanije generala Horvata u pismu majci hvali Boga, to se oslobodio izmatike zeme
i zove je da i ona k emu doe.
Vasilije Popovi, takoe iz Mirgoroda, pie (3. oktobra
1753) Petru Filipoviu u Sentoma da pokupi sve svoje drutvo
pa da doe u Novu Srbiju, ruska carica e svoje oficire po nove
doseenike poslati. Etnografske vanosti za nas ima egova molba u tom pismu, da Filipovi ponese u Rusiju nekoliko komada
sekira, jer tamo staje komad jednu nemaku forintu a talir itu
za one koje imaju oblik kao one u Ugarskoj, ovde sekire imaju drugi oblik. Osim toga moli da mu narue i poau i jednu iroku
runu sekiru, jer ni takvih tamo nema.
Kapetan Lazar Serezli, koji se zajedno s Horvatom iselio, opet
java Stevanu Stankoviu u Veliki Varadin da u Novoj Srbiji imaju dobre plate i dosta zeme. Samo egova i egove kompanije
zema proteu se u duinu tri mie, u irinu dve mie i ima dosta ume, livada i vode. Ovde nas, kae, niko ne naziva izmaticima, jer Nemci i katolici uivaju ovde onakvu ast kakvu
smo mi imali kod Maara. Ovde je nae carstvo i naa vlada!
Sa Srbima odselio se u Rusiju i jedan mali broj Maara.
Daleko od zeme matice i od svoje kompaktne narodne i verske celine, promenili su oni brzo veru i narodnost.
Tako, na primer, Pap Marczi iz anca Nestorova u Novoj Srbiji zove (3. novembra 1753) svog oca Janoa iz Velikog Varadina
k sebi i hvali mu se da ih je Bog s dobrom zemom i platom
48
107
blagoslovio, imaju svega dosta: mogu voditi ekonomiju, trgovati,

drati mehane, marve itd. i orati koliko hoe bez davaa desetka. Niko ih ne zove izmaticima, jer dogod Maari katolike,
kalvinske ili Luterove vere ne prime pravoslave, ne primaju se
u nasee.49
To svestrano napredovae srpskog nasea u Rusiji potvruje
nam i savremenik, major Simeon Pievi, koji je sve to svojim
oima gledao i u svojim memoarima opisao. On ponosno tvrdi da
su nai generali Horvat u Novoj Srbiji, evi i Preradovi u
Slavenosrbiji uinili od pustie zemu obeanu, naseenu,
obraenu, oplemeenu i plodom zemaskim izobilnu.
Ali nisu svi stanovnici Nove Srbije uivali u tom opem
blagostau Horvat je u svojoj kancelariji zaveo upravo despotski
reim. Stanovnici Novomirgoroda i okoline kao i svi oni koji
su s ime lino u dodir dolazili silno su od ega imali da trpe.
To je svakako bio razlog to se i neki pitomci Duhovne akademije u Kijevu po svrenim naukama nisu hteli da vrate u Novu Srbiju, odakle su na nauke i poslani, nego su radije otili u svoju
raniju otaxbinu Ugarsku.
No ba taj nagli razvoj Nove Srbije nosio je sa sobom i enu
propast. Usled jakog naviraa Malorusa, srpski doseenici, kod
kojih je asimilacioni proces i onako brzo napredovao, za kratko
vreme su majorizirani i sve vie su poeli u ruske mase da tonu.
Time je i dai opstanak Nove Srbije kao zasebno organizovanog
vojnikog nasea postajao sve vie nemogu.
49
Popov, o. s., 608.
108
MITA KOSTI
109
DIPLOMATSKI SUKOB S RUSIJOM
(Promemorija kancelara Bestueva bekoj vladi /21. septembra 1752/ sa kritikom ena draa prema ruskim oficirima. Ultimatumu slini zahtevi zadovotine. Porazno delovae promemorije u Beu. Obrt u drau bekog dvora. Kajzerlingov izvetaj
o tom obrtu. Audijencija barona Pretlaka kod ruskog kancelara
povodom promemorije od 21. septembra. Odluno drae ruskog kancelara. Pretlak o broju srpskih iseenika. Sporazum. Priznae austrijskom poslaniku zbog promene kursa u emigracionom pitau. Prvi
znaci poputaa. Ministarska konferencija 28. decembra 1752. za
odrae ruskog saveza. Instrukcija Pretlaku o pobijau promemorije od 21. septembra. Istorijski razlozi Bartentajna o davnaoj podlonosti Srba Ugarskoj)
Brzi polet Nove Srbije bio je omoguen jedino s razloga to
je Austrija odustala od stroge primene Kaznenog patenta 1752. protiv vrbovaa i seea svojih podanika u Rusiju. Ona to nije uinila svojevono, nego usled otre, ultimatumu sline intervencije ruske vlade. Iz politike nude morala je dozvoliti da ruski
emisari na enim junim granicama iz turskih i mletakih
oblasti prihvataju i kroz enu teritoriju dae u Rusiju sprovode
nove migracije Srba, vrbujui tajno uzgred iseenike i u samoj
monarhiji.
Taj, po razvoj Nove Srbije tako vaan rusko-austrijski diplomatski sukob, izneemo ovde u najkraim potezima.
110
MITA KOSTI
Negodovae ruskog dvora zbog javnog izgona ruskih oficira

iz drave, zbog ihova esta hapea od strane vojnih i civilnih vlasti a osobito zbog objave i plakatiraa Kaznenog patenta,
jo je vie pootravao onaj neobziran i nepotrebno uvrediv
nain na koji su sve te odbrambene mere od strane bekog dvora
izvoene. Takvo drae je pred zastupnicima stranih drava silno tetilo ugledu Rusije, o ije su se prijatestvo tada mnoge
drave otimale.
Kao odgovor na austrijsku notu od 15. (4) jula 1752. kancelar
Bestuev je predao austrijskom poslaniku u Petrogradu 21. septembra jednu otru promemoriju, u kojoj obrazlae od sluaja do
sluaja stajalite Rusije prema svim tim sigurnosnim merama, koje je beka vlada u poslede vreme preduzela, i na kraju odluno
trai da se sve te mere opozovu.
Ova promemorija kancelara Bestueva loginije i jasnije
obrazlae stajalite ruske vlade u srpskom emigracionom pitau
nego to je to inila beka vlada u svojim nejasnim i doktrinarno
zamrenim notama, koje je ruskom dvoru slala.
Otrim izrazima kritikuje se tu plakatima: na jedan meu
saveznikim dvorovima jo neuven nain proglaeni preki sud
i protestuje protiv obede da su ruski oficiri bunxije to je ne
samo neosnovano nego jo i carsko dostojanstvo i poznati velikoduni nain miea . V. ruske carice pred oima celog sveta tako jako umauje. Poslaniku je toliko puta ve kazano da se bekom dvoru ostava sasvim na vou da se ovdaoj trai o seobi
5001000 onih Srba koji su ve dobili otpust i sa porodicama hoe
u Rusiju da se nastane, udovoi ili ne. Nikad se, veli Bestuev, u
Petrogradu nije pomialo da se za to upotrebe ona sredstva o
bueu stranih podanika, zbog kojih se ruski oficiri bez ikakva povoda obeuju u javnim plakatima, dekretima i nedolinim demarima pred celim svetom. Takvi postupci sa zapostavaem,
inae meu svim dvorovima obine predusretivosti (Attention
und Bienesance) jedva se mogu dopustiti i meu zaraenim dravama.
Gospodin poslanik e, nastava Bestuev, po svojoj poznatoj uviavnosti sam moi jasno uvideti, ukoliko se tako neprijazno drae moe sloiti s prijatestvom i dobrim sporazumom, koji izmeu oba carska dvora postoji; i da takvo drae ni-
111
je moda vie prikladno da prijateski sporazum umai i samo

seme nepoverea i hladnoe poseje te vlastitom interesu svojih
vladara ravih, a namerama zajednikih neprijatea korisnih
posledica donese. Inae se teko moe zamisliti da bi se protiv ruskog saveznikog dvora u tako neznatnoj stvari, koja poiva
na prostim pretpostavkama i sumi, pred celim svetom moglo tako
istupiti i protiv ega tako malo pae i obzira pokazati.
to se mae s ruske carske strane takvo neprijatesko drae
ikada moglo oekivati, tim veim razlogom smatra se u pravu da se
protiv toga najenerginije ali i to skorije i potpuna zadovotina ovim najprijateskije trai, i to:
1) Da se svi vii i nii oficiri kao i prosti vojnici koji stoje u ruskoj slubi, ukoliko su jo zatvoreni, na slobodu
puste.
2) Da se zabrana da nijedan Rus ne sme prolaziti kroz Ugarsku
i ondae krajeve, kao i majoru orbi, kapetanu orbi i lajtnantu
Mirkoviu dostaveni dekret pored svih drugih s pogledom na
ruske oficire i na tetu carskog dostojanstva objaveni plakati,
preki sud i tome sline odredbe opozovu i unite. Spomenuta odluka o izgonu ta tri ruska oficira se kao pijesa koja previe
dostojanstvo ovdaeg dvora vrlo vrea, ovim u originalu vraa
natrag.
3) Da se najbliim roacima onih Srba koji u ovoj dravi ve
ive, slobodan prolaz ovamo dozvoli.
4) Da se svim udima i porodicama koje se iz Turske hoe u
Rusiju da sele, kao i onima koji su iz Bosne s Bokom Mihajloviem
prebegli i sada u Hrvatskoj ive, nesmetano prolaz u Rusiju
dozvoli.
5) Da se u Beu zaostaloj porodici potpukovnika Preradovia
po pravdi i jedared ve danom obeau d paso da moe sa svojima ovamo doi.
6) Da se onim Srbima, koji se u ovoj dravi i slubi ve
nalaze, u pogledu ihova pokretna i nepokretna imetka kao i
drugih pravednih trabina ne samo po pravdi sudi nego im se, ako
bude potrebno da radi toga i lino tamo dou, svaka mogua pomo
i predusretivost ukau.1
DA, Relationen aus Russland; Promemoria fr den k. k. Ambassadeur
Extra ord. Herrn B. v. Pretlack, Exc., Petersburg, 21. sept. 1752.
1
112
MITA KOSTI
Na Pretlaka i beku vladu je ova ultimatumu slina promemorija uinila upravo porazan utisak. Ispuee ruskih zahteva
kosilo se direktno s dravnim suverenitetom monarhije. Bez
neizmerne tete po ugled same drave nisu se nikako Kazneni
patent i ostale razne naredbe za suzbijae emigracionog pokreta
meu Srbima mogle opozvati. U Beu su tek posle ove otre ruske
note uvideli da su otili suvie daleko i svi se pobojali za
dai opstanak ruskog saveza, koji je ve po ranijim referatima
svih ministara, a naroito grofa Haraha2 pored sve zajednice
dravnih interesa poivao ipak samo na dobrom raspoloeu
svemonog kancelara Bestueva i carice Jelisavete. Tada je u
dvorskim krugovima sazrela i odluka da je maa teta po dravu
rtvovati nekoliko hiada Srba nego zbog toga dovoditi savez s
Rusijom u pitae, i odlueno je da se Rusiji popusti, cela stvar to
pre okona, a dotle prema ruskim oficirima s najveim obzirom
postupa.
Tako je odmah i uieno. Krajem septembra Kajzerling se
alio to je temivarski komandant general Englshofen uhapsio
estoricu ruskih oficira to su nosili rusku uniformu sa
ruskom znakom na kapi i dravnim grbom na koricama sabe.
Posle ove ruske promemorije odgovoreno je Kajzerlingu da to
ne stoji, Engelshofen im je samo prebacio to se nikom nisu prijavili, od estorice zadrana su samo trojica to nisu imali
dozvolu za izlaz iz zeme, ali su ih iz obzira prema ruskoj carici odmah pustili.3
Kajzerling je to proverio i javio u Petrograd da su po egovim posledim izvetajima iz Ugarske zadrani oficiri sa
svim udima spremni na odlazak u Rusiju, to se moe smatrati
kao konani zavretak neprijatnog emigracionog pitaa.4
Na to je i ruski kancelar zakuio da i on popusti u svom
drau prema bekoj vladi, te je 6. oktobra primio u audijenciju
barona Pretlaka. Predmet ihova razgovora bila je ruska nota od
21. septembra 1752. Pretlak je odmah na poetku rekao da je austArneth, Gesch. M. Theresias, IV, 270.
DA, Note an Kayserling, d. do Wien, 2. oct. 1752.
4
2
3
113
rijska vlada pre svega trebalo da oprovrgne u Rusiji raireno

miee da su Srbi slobodan narod i da se mogu seliti kuda hoe
(liberae migrationis). Bestuev mu je na to odgovorio da u Rusiji takvo miee nisu nikada imali iako su ga mogli stei na osnovu
izvetaja iz Bea, da se tamo daju pasoi za seobu svima koji to
hoe. Malo zatim neugodno ih je iznenadio drugi izvetaj, da je Srbima seoba u Rusiju zabraena, i to tim vie to im je u isto vreme
javeno da mnogi Srbi ne mogavi u Rusiju, begaju u Tursku. Ruska
je vlada mislila, rekao je kancelar, da bekom dvoru mora biti milije da ti udi odu u Rusiju nego u Tursku, i da je na osnovu tesnog
i prirodnog saveza oba dvora sasvim svejedno ako se dolaskom tih
doseenika u Rusiju broj lakih ruskih trupa neto povea ili ako
ove ostanu u austrijskoj dravi.
Na to je Pretlak odvratio da su pasoi bili izdati poimenice a ne uopte, i to preteno iz razloga to su time hteli
da se oproste buntovnih udi, jer su ih este pobune Maara
nauile oprezu. Nijedan Srbin, uveravao je on Bestueva, nije iz
monarhije preao u Tursku, nego naprotiv mnotvo naroda eli
odande da pree u monarhiju ali ih ne primaju, jer ele da svaku
raspru s Portom izbegnu. Isprva se radilo, nastavio je dae, o otpustu 5001000 udi u Rusiju, no do sada ih je otputeno do 2000,
zadrani oficiri svi su osloboeni, evi vodi u Rusiju do 800
udi, u Beu zadrana porodica Preradovia je takoe otputena, ali umesto blagodarnosti za toliku predusretivost svoga dvora, dobio je otru promemoriju punu estokih i strasnih izraza
za carski dom. Najposle je zamolio kancelara Bestueva da tu
promemoriju uzme natrag, jer bi ona jako ogorila Mariju Tereziju, ali je ovaj odgovorio da je promemorija napisana s isto onoliko
ogorenosti i neumerenosti s koliko se u Beu postupalo u srpskoj
stvari. No kako se po novim izvetajima grofa Kajzerlinga s austrijske strane drae promenilo, izrazie ruska vlada bekoj vladi na tome dolino priznae.5
Time je audijencija bila zavrena. en uspeh mogao je barona
Pretlaka samo upola zadovoiti: nije dodue izradio da se nota
od 21. septembra opozove, ali je izradio drugu notu kojom se egovoj
5
Ibid., 169.
114
MITA KOSTI
vladi na enu novom drau u srpskoj stvari izrie priznae i

time se svi otri zahtevi o zadovotini u noti od 21. septembra potpuno paraliu.
Posle toga su se u Beu pregli da pogorane diplomatske
odnose s Rusijom to pre poprave. Radi toga ministarska konferencija sazvana 28. decembra 1752. zakuila je da se u sponoj
politici ima ostati pri odreenom generalnom sistemu (od 1749.
godine). Srpske privilegije se moraju najtanije ispuavati. Svi
su se sloili u tome da je sastava promemorije od 21. septembra imao nameru da u korist Prusije izazove hladne odnose izmeu
oba saveznika dvora. Poto je Rusija drava koju drugi trebaju a
ona druge ne treba, i poto se usled toga ni neogranien slobodan
izlaz ne moe dozvoliti ni otvoreno odbiti, to se sa Morianima i Potisanima i uradilo; to je neobino mnogo razmiaa
trebalo kako da se dobri odnosi s Rusijom odre, konstatovala je
konferencija u svom zapisniku, koji je 4. januara idue godine
podnela carici s primedbom da bi se ve i po savetu grofa Kajzerlinga trebalo potruditi da se Rusiji podlonost ilirske
nacije ubedivo prikae.6
Taj posao poveren je opet dravnom sekretaru Bartentajnu,
to je on od svih lanova vlade najboe poznavao srpsko emigraciono pitae i privilegisani dravno-pravni poloaj srpskog
naroda u monarhiji. On je sastavio instrukciju za barona Pretlaka, koja je ovom trebalo da prui mogunosti da u datoj prilici
pred ruskim kancelarom pobije ili opravda sve albe ruske note
od 21. septembra prethodne godine i uspostavi opet dobre odnose.
Caricu je, kae se u toj instrukciji Pretlaku, duboko dirnulo
to je iz egova izvetaja videla kako je ravo srpska stvar u Petrogradu stajala. Razlog tome bilo je pogreno uveree da je Srbima najpre bio slobodan izlaz iz drave i seoba u tue zeme
dozvoena. To je potkrepilo i tvree Srba kao da ihov narod
ni u kakvoj drugoj potienosti ne stoji, do li u onoj koju donosi
svojevono izabrana zatita, koju oni mogu po voi opet od sebe
otkloniti i kuda hoe otii.
Ta uobraena sloboda, kae Bartentajn, nema nikakva ra6
DA, Vortrag Ulfelds, ddo Wien, 4, Jn. 1753.
115
zloga, to dokazuju i spomenici najstarijih vremena. Iz titula

ugarskih kraeva se vidi da su pre petsto godina bili Srbi ima
podloni. Na primer Andreas, Dei gratia Hungariae, Dalmatiae, Croatiae, Ramae, Serviae, Gallitiae, Lodomeriaque Rex. (Belius, Not. Hung.,
Tom III 97). Ili: Bela, Dei gratia Hungariae, Dalmatiae, Croatiae, Ramae,
Serviae, Gallitiae, Lodomeriae, Cumaniaeque Rex. (loc. cit., 474).
Kazneni patent, tvrdi se dae, nije izdat naroito protiv
Rusije, jer se ruski oficiri u emu nigde ne spomiu. On je samo
ponavae starih naredbi. Articuli Diaetales kraevine Ugarske
iz 1690. isto sadre. Vrbovae u strana podanstva zabranio je jo
Karlo godine 1726. a Marija Terezija 1743. i 1744.
Ruski oficiri su svi otputeni u Rusiju.
Rado bi se dopustilo da Boko Mihajlovi porodice iz
turske Bosne sprovede u Rusiju, ali obziri dobrog susedstva s
Turskom radi odraa mira to ne doputaju, jer Francuska i
eni saveznici stalno Portu protiv monarhije drae.7
Svi ti razlozi koje je baron Pretlak izneo ruskom kancelaru,
nisu na ovoga mogli da deluju da napusti dae meae u emigraciono pitae Srba. Ruska nota od 21. septembra je dodue suzbila primenu Kaznenog patenta protiv ruskih emisara, ali ovi iz
1753. nadae nisu vie mogli da zabelee kakav jai uspeh, jer je
objava Kaznenog patenta od strane dravnih vlasti i svetenstva
po crkvama, sa pretom prekog suda, na narod zastraujue delovala i emitracioni pokret postepeno stiala.
DA, Note an Pretlack, 1752, bez datuma.
116
MITA KOSTI
117
SLAVENOSRBIJA
(Sudbeni progon evia i Preradovia pre seobe u Rusiju. Otpust iz vojske i pasoi. Vrbovae iseenika po Vojnoj granici. Sastav i seoba evieve grupe u Rusiju. Akcija evia i Preradovia
kod Senata za samostalna nasea. Konferencije Senata. Horvatove intrige protiv evieva nasea. Ukaz o Slavenosrbiji. Naseavae odreenog zemita. Opis toga zemita. Dolazak Simeona Pievia u Slavenosrbiju. ivot nasea u prvoj godini. Diplomatska intervencija kod beke vlade radi propusta 70 porodica
ranijih iseenika. Spisak iseenika, osnivaa Nove Srbije. Priliv
Rusa u nasee)
Drugo vojniko nasee Srba u Rusiji, Slavenosrbija, osnovano
je po ugledu na Novu Srbiju godinu dana kasnije od Horvatova protivnika, potpukovnika morike milicije Jovana evia i
pukovnika slavonskog husarskog puka Rajka Preradovia.
Obojica su pripadali najodlinijim srpskim porodicama u
Vojnoj granici. eviev deda Radoslav bio je potomak drevne vlasteoske porodice i doselio se u Ugarsku jo u H veku1 a egov
otac ore, ili kako su ga svi zvali urka evi, dobio je oficirski in u morikoj miliciji 1704. i postao oberkapetan u
Aradu te kao takav uestvovao u pobuni Pere Segedinca.2 egov sin
1
Russky biograf. slovar (Sankt-Peterburg, 1911)

Jaki, M., Pobuna Pere Segedinca (Bogosl. glasnik, 1902, sv.
22), 31.
2
118
MITA KOSTI
Jovan postao je obrstlajtnant u morikoj miliciji, iveo u ancu anadu i istakao se kao narodni prvak i voa. Koliki je ugled
uivao svedoi i ta ienica to su ga posle smrti mitropolita Isaije Antonovia izabrali narodni prvaci sva tri srpska stalea da s deputacijom ide u Be (februara 1742) u stvari izbora
novog mitropolita.3 egov sin Petar dobio je za enu najstariju
ker pukovnika Atanasija Rakovia, kneza od Novog Pazara,4 koji je opet bio oeen sestrom patrijarha Arsenija .
Jovan evi se pokazao kao najvei protivnik ukidaa
Morike i Potiske krajine, pri plebiscitu u novembru 1750.
glasao je za seobu u Rusiju. Da ne bi odlazak u Rusiju tako uglednog
narodnog prvaka povukao za sobom i druge pobuene Moriane i
Potisane, optuio ga je predsednik Inkorporacione komisije
grof Grasalkovi (23. januara 1750) da je bunio vie oficire
morike milicije protiv inkorporacije,5 i time ga zapleo u dugotrajan politiki proces sa svrhom da sprei egov odlazak u Rusiju. Pri tom je Graalkoviu pomagala naredba da se iz ukinutih
krajina nio ne sme seliti pre izmirea svih dabina i dugova.6
Najvie ugarske vlasti uplele su se odmah u parnicu samo da
se ne omete kakogod utelovee tih krajina Ugarskoj. Palatin,
feldmaral grof Jovan Palfi je (22. februara) voee istrage
protiv evia poverio generalu Engelshofenu, kome je u tu svrhu
dodeen general-auditor Harer.7 U poetku je Graalkovi velikim obeaima zadobio i ambicioznog Jovana Horvata da ga pri
uteloveu krajina Ugarskoj pomae. Horvat je protiv evia
podneo i tubu,8 4. maja je odozgo istraga protiv evia pourena, no ipak se nieg kaivog nije protiv ega moglo utvrditi.
Na to je Horvat Graalkovia napustio, stavio se umesto uhapenog evia sam na elo nezadovonikog pokreta u Pomoriju
3
MPA, 323 iz 1749.

Popov, Izvste, 87.
5
RA, 330, 23. januar 1751.
6
Erdujhei, Istorija Novog Sada, 156; Schwicker, Polit. Gesch. d.
Serben in Ungarn, 131.
7
PA, 365, 22. Febr.; 3723, 24. Febr.; 357, 24. Mrz 1751.
8
Schwicker, 127.
4
119
i Potisju i poeo s ruskim poslanikom radi seobe u Rusiju da pregovara.

U nedostatku druge krivice pronali su u bekom Arsenalu
jo iz 1744. godine jednu priznanicu sa evievim imenom za
primenih 160 puaka i 70 pari pitoa koje je trebalo tamo da
vrati ili da ih plati. Meutim, Directorium in Publicis et Cameralibus (3. juna) izjavio je da je utvreno da su Moriani to oruje
pored vlastitih puaka i celog prtaga u ropstvu u Kozelu (u
leziji) izgubili, prema tome se ne moe od evia traiti
naknada.9 Poto istraga nije pokazala uspeha, Dvorski ratni savet
je najposle (13. oktobra) carici predloio da se potpukovniku eviu i egovu sinu lajtnantu Petru eviu kao i potpukovniku
slavonskog husarskog puka Rajku Preradoviu izdaju pasoi za
seobu u inostranstvo.10
Marija Terezija je izdavae pasoa eviu (19. oktobra
1751) odobrila, ali je najenerginije odbila to da uini Preradoviu i na predlogu Saveta je svojeruno napisala da se on
uhapsi i stavi pod istragu. Kod evia je stvar sasvim drukije
stojala, oni su ne hotei se pomiriti s novim staem posle ukidaa krajina jo ranije bili istupili iz vojske ali Preradovi,
koji je bio rodom iz Budima,11 nije sluio u ukinutim krajinama,
nego u regularnom Slavonskom husarskom puku i prole godine jo
bio odlikovan pukovnikim inom. Horvat je sa svojom grupom
iseenika iz Pomorija i Potisja otiao u Rusiju pre mesec
dana a sada se ukazala opasnost da e se za Preradoviem i srpska
milicija iz Srema i Slavonije, koja tek to je pretvorena u regularne pukove, na seobu u Rusiju povui. Stoga je on na zapovest same
carice uhapen, otpremen u Be i tamo je punih pet meseci u
Stockhausu dran pod istragom zatvoren. im je Preradovi
pao u carsku nemilost, napustio ga je odmah i mitropolit Nenadovi, koji ga je jo prole godine preporuio u Be za pukovnika na mesto umrloga Petrandija. Dana 29. oktobra prijavio je Nenadovi Savetu da uhapeni Preradovi duguje po priloenom
9
PA, 29, 3. Juni 1751.

PA, 13. ost. 1751.; M. P. A., 163 i 164 iz 1751.
11
Bidermann, Russ. Umtriebe in Ungarn, 49.
10
120
MITA KOSTI
prepisu menice od 17. aprila 1745. ostavini pokojnog mitropolita Arsenija 400 f. i zamolio da se iz zatvora ne pusti dok ne
plati taj dug.12 Na to je Preradovi odgovorio (10. decembra) da se
zaduio u esarskoj slubi kad je 1745. sprovodio osam eskadrona
husara graniara sa Save, u Nemaku na Rajnu. Poto mu se od narodnog novca kao poslaniku na narodnocrkvenom saboru duguje na
ime neplaenih dnevnica svota od 1602 f., moli da se Nenadovi
uputi radi isplate na tu egovu trabinu.13 I od tutora srpske
kapele u Beu, Konstantina Paraskovia, stigla je prijava (4. februara 1752) da Preradovi crkvenoj blagajni takoe duguje dvadeset dukata.14
Meutim, evi se sa svojim sinom Petrom, dobivi paso,
nije odmah odselio u Rusiju, nego se jo punu godinu zadrao u
Ugarskoj, polagano prodavao svoje imae u anadu i oprezno vrbovao iseenike. Ruskog poslanika Bestueva je jo za egova boravka u Beu sasvim za sebe pridobio priajui mu o otmenosti svoje porodice, a naroito pokazavi mu sliku cara Petra u skupocenom okviru, koju je navodno egov deda od cara dobio za usluge
na Prutu. Sve je to o emu Bestuev jo pre tri godine javio u Petrograd, preporuujui evia naroitoj pai ruske vlade.15
Od Bestueva je evi dobio obeae da e u Rusiji dobiti
generalmajorski in i punomo da svakom oficiru koji s im u
Rusiju poe obea jedan in vie nego to je imao u austrijskoj vojsci.16 Iseenike je evi vrbovao vrlo oprezno. Posle objave Kaznenog patenta preneo je svoju akciju iz Banata, gde je nadzor time
jako pootren, u Srem. Ali ma kako da je on tu propagandu oprezno
irio, ipak su joj vojne vlasti ule u trag. Slavonski general
Gajzrug (Geisrugg) je iz Zemuna (3. jula 1752) javio Savetu da evi
radi na tome da mnoge nagovori na seobu u Rusiju, svakom obeava
vii in, siromanijima daje i novac a objavio je svima svojim
12
MPA, 169 iz 1751.

Ibid.
14
Ibid., 220 iz 1752.
15
Polnoe sobr. zakonov ros. imperi, T. H, ukaz br. 10.049.
16
Popov, Izvste, 92.
13
121
pristaama da se za tri nedee skupe da u Rusiju s im pou i da

sve to u tajnosti dre.17
No stvarnih dokaza protiv evia, koji bi mogli posluiti kao podloga za primenu Kaznenog patenta protiv ega, Gajzrug
nije mogao da nabavi. Emigracioni pokret meu narodom tajno se
i dae irio, van domaaja dravnih vlasti. Tako je, na primer,
drugi zet pukovnika Rakovia, Simeon Pievi u kui svoga
tasta u drutvu sa Petrom eviem, koji je ve dobio paso za
Rusiju, odluio, potaknut egovim primerom, da se i on seli,18 to
mu je posle dugih muka i stradaa polo za rukom.
U jesen te godine (septembra 1752)19 evi se sa svojom grupom
koja je brojala oko 80020 lica, mahom takoe Srba graniara iz
razvojaenih Morike i Potiske krajine, odselio u Rusiju. Najistaknutiji lanovi evieve grupe, koji su svi dobili pasoe za
Rusiju 18. januara 1752.21 bili su oficiri: Georgije Filipovi,
kapetan iz Glogovca, Maksim Zori, kapetan iz Moorina, koji je
usinio poznatog ubimca Katarine , generala Simeona Naranxia Zoria, sina Gavrila Naranxia a unuka Maksimova strica
Jovana Zoria,22 zatim ivan Miokovi, kapetan iz Nadlaka,
Marinko Milutinovi, lajtnant iz Subothea, Georgije Preli,
sin lajtnanta Prelia, zatim korneti: Igat Miokovi iz Nadlaka, Manojlo Vujii iz anada, Mihajlo Mihajlovi iz Mandorlaka, ivko Radoji iz Nadlaka, te Kosta Juzbai i Konstantin Boak i dr. Maksimov brat Vasilije Zori dobio je paso tek 28. aprila. Svi ti oficiri su prilikom plebiscita u noDA, Conferenz-Protocoll d. Hof-u. Staatskanzlei, ddo 26. juli 1752.
Popov, Izvste, 87.
19
Ibid., 98.
20
DA, Vortrag Bartenstein, vom 17. Aug. 1752.
21
Taj spisak oficira nalazi se u Ratnom arhivu u Beu (Illyr.-serbica;
1752). Bez oznake mesta odakle su oficiri u: Srp. Sionu, 1906, zatim
Spomeniku, LI.
22
O generalu Zoriu napisao je na osnovu ruskih arhivskih podataka studiju g. Milo S. Moskovevi (Srp. ki. glasnik, 1913, sv.
6. i 7), no glavni deo te studije o ubavnim avanturama Zoria i Katarine poznat je opirnije iz [Helbigove] kige: Russische Gnstlinge
(Tbingen, 1809), 114119.
17
18
122
MITA KOSTI
vembru 1750. glasali za ostajae u militarskom staleu, tj. da se

Morika i Potiska krajina ne razvojae.
Kad je evi sa svojom grupom stigao u Kijev, uo je za carski
ukaz da se svi doseenici iz Ugarske imaju otpravati generalu
Horvatu u Novu Srbiju. Nezadovoan time, ostavi svoje ude u
prihvatnoj stanici u Kijevu i ode u Moskvu, gde se tada i carski
dvor ba bavio, te podnese molbu Senatu da mu se odredi drugo
zemite i privilegija za novo nasee, jer on ne moe biti pod
komandom Horvata, od koga je u austrijskoj slubi bio po inu stariji, osim toga je od Horvata i vei broj udi u Rusiju doveo.
U to vreme stigao je u Moskvu i Preradovi, te je i on podneo
Senatu molbu o osnivau zasebnog nasea, obrazlaui je time da
je u esarskoj slubi bio od obojice stariji.23 Preradovi se iz
Austrije jedva izvukao. Do leta je bio izravnao dugove i preko
ruskog novog poslanika u Beu Kajzerlinga zatraio ponovo pasoe za sebe i pratu od osamnaest udi, pet ena i osmoro dece.
Kad je opazio da mu zbog prate prave smete, zamolio je dva zasebna pasoa najpre samo za sebe, enu, sina i jednog slugu, pa onda
za svoj prtag i ostalu pratu, koju je ostavio spremnu za put.
Posle mnogih tekoa dali su mu taj prvi paso i obeae da e
drugi dobiti, ali im su uli da je otiao u Rusiju, nisu svoje
obeae hteli izvriti.24
Kad je Horvat saznao za molbe evia i Preradovia o osnivau zasebnih nasea, pourio je odmah da pred Senatom obesnai
i ovu dvojicu sa ihovim udima pod svoju komandu u Novu Srbiju zadobije, tvrdei da on ima za seobu Srba u Rusiju najvie zasluga,
jer se kao prvi usudio da trai selidbene pasoe, osim toga Preradovi nije nikog sem svoje porodice doveo. Ova dvojica su na to
odgovorila, i tako se pred Senatom o naseavau Srba razvila
dugotrajna rasprava.25
Za evievo nasee Vojna kolegija je jo pre egova dolaska
odredila pusto mesto oko Kazana du Volge, no Senat je Kolegiji
izdao zapovest da se postara o naseavau Ukrajinske utvrene li23
Popov, Izvste, 177.

DA, Relationen aus Russland, Note Pretlacks, von 21. sept. 1752.
25
Popov, Izvste, 176.
24
123
nije pukovima landmilicije, jer tamo je vea potreba za zatitu

one granice. Stoga je na predlog Senata carica ukazom (od 20. novembra 1752) naredila da se na zajednikoj konferenciji Senata i
Vojne kolegije, u prisustvu evia i Preradovia proui pitae
o naseavau Ukrajinske utvrene linije i oj predlog podnese.
Istog dana je potpisan i ukaz kojim se Preradoviu daje in general-majora.
Na zajednikoj sednici (29. marta i 1. aprila 1753) Senat,
Kolegija inostranih dela i Vojna kolegija sloili su se u tome da
se evi i Preradovi nasele na zemitu od Bahmuta do Lugana.
Dana 17. maja carica je potpisala, a 29. maja 1753. je objaven ukaz
da se evi i Preradovi nasele sa doseenicima od kraja linije i nasea landmilicije [Horvatove] sa strane reke Doneca, tj.
od Bahmuta do Lugana. Po sudu Vojne kolegije moglo se tu naseliti po ugledu na Novu Srbiju do 3000 udi, a s proireem u
pustiu i do 5000. U tom ukazu se i evi imenuje general-majorom
na osnovu preporuke poslanika Bestueva.26
No ubrzo se pokazalo da je evi dao Bestuevu o sebi lane
podatke. Barjaktar Vulin, koji je sa eviem zajedno u Rusiju
doao, alio se Senatu da je evi od ega jo u Ugarskoj uzeo
sliku cara Petra, koju je egov deda, pukovnik potike landmilicije Vulin od cara dobio, da ga time kod ruskog poslanika u
Beu preporui, meutim on se sam tom slikom koristio. Isto su
tako i oficiri koji su sa eviem u Rusiju doli opovrgli kod
Senata egovu tvrdu da ih je on o svom troku doveo.27
Na to su oba nova generala pozvali u Senat i naredili da se
sa svojim udima sele, i to Preradovi u Bahmut a evi na Luganu, gde e im u sporazumu s generalmajorom Gebovim ineerpukovnik Bibikov odmeriti i raspodeliti zemu za nasee. U
tom je ve i leto odmaklo pa je odlueno da doseenici do prolea
prezime u Kijevu. Tako su se u Kijevu nale dve komande srpskih
doseenika pod generalima eviem i Preradoviem sa zamecima novih pukova, oba generala ostala su jo u Moskvi, a umesto ih
su zapovedali ihovi sinovi, potpukovnik Petar evi i pre26
27
Poln. sobr. zak. r. imp., br. 10.049.

Ibid.
124
MITA KOSTI
mijer-major Georgije Preradovi, radei na tome da jedan od drugog primame to vie udi.28
Kad je Horvat video da mu kod vojnih vlasti nije polo za
rukom da evia i Preradovia dobije pod svoju komandu, pokuao
je da ih onemogui na drugi, unapred smien nain, poslao je u
Kijev svoga potpukovnika Dimitrija Peria sa zadatkom da prividno nabava neke potrebe za nasee, u stvari, da evieve ude
primami da preu k emu u Novu Srbiju. Mada je Peri bio eviev zet, Horvat ga je ipak zadobio za to izradivi mu premetaj
iz starog Srpskog husarskog puka u Novu Srbiju i promaknuvi ga
od kapetana za potpukovnika. Peri je ve toliko uspeo da bi egov tast skoro bez udi ostao, da u posledem trenutku nije na molbu evievu s vieg mesta Horvatu bio prijem evievih udi
zabraen. Kad ga je Horvat zbog egova neuspeha poeo goniti,
Peri se posle duga stradaa vratio svome tastu eviu na mesto
premijer-majora Stevana Petrovia, koji je otiao u Austriju da
prihvati crnogorske iseenike.29
U to je s prolea 1754. stigao u Rusiju i porunik Slavonskog
husarskog puka Simeon Pievi posle dugog stradaa od strane
protivruskog reima, koji je tamo zaveden posle Horvatove i evieve seobe, sa svrhom da se dae seee sprei. Sve to svoje
viegodie stradae opisao je Pievi opirno u svojim
memoarima,30 koji za istoriju oba srpska nasea u Rusiji imaju
najvee vanosti.
Tek s prolea idue godine poeli su evi i Preradovi da
naseavaju od pukovnika Bibikova odmerenu zemu, koja se prostirala istonom stranom deparske pustie du desne obale severnoga Donca, izmeu starog utvrenog gradia Bahmuta, koji je
naseu sluio kao uporite, i Lugana. Po ukazu od 29. maja 1753.
nasee se zvalo Slavenosrbija.
Tom prilikom su evi i Preradovi osnovali petnaest
aneva (rota), koji su se ubrzo pretvorili u sela. Od srpskog an28
Popov, 170.
Ibid., 198202.
30
Popov, Izvste o pohodeni Simeona Stepanovia Pievia 17311785 (Moskva, 1883), +1561.
29
125
ca Doneckoe (ili Podgornoe) postao je grad Slavjanoserbsk, u

danaem Slavjanoserbskom srezu Ekaterinoslavske gubernije.*
Po opisu Pievia, bila je to zema otvrdla, diva i
moda od stvorea sveta neobraena i leala je od drevnih vremena
bez svake koristi, pusta i bez naroda. Jake zime i vruine kao u
unutraosti Rusije nije tamo bilo, zima je bila umerena, a klima je podseala na Moldavsku, i loza je tamo uspevala.31
S puno poezije opisuje Pievi sve tekoe prve godine
pri osnivau nasea. On je dobio zadatak da svoju rotu naseli na
Doncu samo sa jedanaest husara, jednim vahtmajsterom i dva kaplara.
Prvo domae nasee bilo je udaeno na itav dan hoda ali se starinci, plaivi i nepoverivi, ni po koju cenu nisu mogli najmiti na rad. Poloaj doseenika uporeuje s brodolomcima, koji
se zaneseni valovima na pusto ostrvo hrane zeem, koreem i
lovom, tako smo i mi doli na pustu stepu i zemu taku, gde od
stvorea sveta nikakva nasea nije bilo, ni kupiti se nije nieg
moglo, a ko je hteo ega imati morao je nekoliko dana radi toga da
putuje. Kue su podizali od pletera, sa krovom od trave i pravili
zemunice dok mu nije polo za rukom da razbije pasivnu rezistenciju starinaca prema ima i da od jednog starca iz oblieg
nasea kupi kuu od lipovih brvana, koju mu je ovaj preneo i sklopio. Od tada su poeli sa starincima optiti i od ih ivotne
namirnice kupovati. No ve idue godine nestalo je nude, jer su
posejali hrane za sebe i svoju stoku, nabavili marve, ovaca, ivine
i poeli udobnije da ive.
Kao Horvatu, i generalu eviu je prva briga bila da Slavenosrbiju to boe Srbima naseli; stoga je u februaru 1754. podneo carici Jelisaveti molbu da se preko grofa Kajzerlinga u Beu
izradi dozvola da ene, deca i najblii krvni roaci onih Srba
doseenika koji su s ima u Rusiju doli, mogu se takoe za ovima u Rusiju doseliti. Toj molbi je priloio spisak svojih
doseenika sa tanom oznakom mukih i enskih lica za koje se
dozvola seobe trai.32
* Murakincev, Slavjanoserbsk. (Brokgauz-fron, Encikloped. slovar, HHH, 306)
31
32
Popov, Izvste, 189.
126
MITA KOSTI
Tu se trai dozvola za porodicu: general-majora evia 6

lica, kapetana ivana Miokovia 11 lica, kapetana Stevana Mihajlovia 6 mukih i 7 enskih, kapetana Georgija Prelia 2 m. i
3 ., lajtnanta Vasilija Zoria 4 m. i 4 ., lajtnanta Mihajla Vujiia 2 lica, lajtnanta ivka Radojia 2 m., lajtnanta Nikolaja Graanova 6 m. i 2 ., lajtnanta Gavrila Popova 4 m., barjaktare:
Lazara ejtanina 2 m., Maksima Kiria 4 m. i 4 ., Nikolu Ruia
2 m., Georgija Arsenijeva 9 m. i 5 ., Savu Milosavevia 2 m. i 3
., vojnog svetenika Mihajla Vanija 15 m. i 3 ., kvartirmajstera
Rudaeva 5 m. i 6 ., Georgija Stanikova, vahtmajstere: Ristu
Popova (iz Kikinde), Jovana Jakovevia, Pavla Davidova, Mihajla Macina, Zaharija Dabia, Georgija Grubia, kaplare: Rodoa
Medakovia, Filipa Minarova, Marka Bajanca i za porodice od
56 vojnika redova: Ostoje Runia, Jovana Xebanovia, Stojana
Koutia, Mika anadca, Rajka Rusa, Kelemena Benedikta, Petra
Litrieva, Vase Jankelina, Maksima Bogosaveva, Kozme
Slavkovia, Vasilija Jugovia, Pantelije Miloeva, Grigorija
Popova, Aleksija Tabakovia. U svemu se trai dozvola seobe za 383
muka i 155 enskih lica. Gora imena predstavaju jezgro
doseenika s kojima je evi osnovao i naselio Slavenosrbiju i
poznata su nam ve, naroito imena viih oficira, iz glasakih
spiskova plebiscita u novembru 1750, kojom prilikom su glasali
za militarski stale.33
No Marija Terezija na predlog svoga dravnog kancelara
grofa Kaunica usled ratnih gubitaka nije vie dozvolila seobu
u Rusiju tolikog broja svojih podanika, nego iz naroita obzira
prema svojoj saveznici carici Jelisaveti dozvolila je (3. aprila
1754) odlazak u Rusiju samo enama i neudatoj ili neoeenoj deci u spisku imenovanih lica.
evi i Preradovi ustrojili su iz doseenika dva husarska
puka pod svojim imenom i dva pikinerna, u koje su i drugi pozniji doseenici primani. Bahmut je izabran za glavni kvartir i Bahmutski kozaki puk uao je u sastav Slavenosrbije.
Pukovnik Bibikov se starao da rote i sela dae prema
pustii propisno utvrdi. Sa Horvatovom Novom Srbijom evi
33
D. A., Relationen aus Russland. Note Kayserlings vom 2. Mrz 1754.
127
i Preradovi nisu imali veze i potieni su bili Vojnoj kolegiji. Duhovni poglavar u Slavenosrbiji bio je od 1756. bjelogorodski
arhijerej. U Sedmogodii rat poslala je i Slavenosrbija nekoliko eskadrona husara.34 Nagli priliv ruskog stanovnitva je
dai opstanak i ovog srpskog nasea sve vie ugroavao.
34
Up. Skalkovsky, A., Hronol. obozrne istori novoross. kra.

(Odessa, 1836). Izvod iz ega: Sveti, M., Srbli u Russi, Golubica,
1840, 270287. Spasi i Agatonovi, Srp. ustanci u vezi sa nar. seobama
u tuini, k. .
128
MITA KOSTI
129
AKCIJA KAUNICOVE VLADE ZA SUZBIJAE

EMIGRACIONOG POKRETA
(Nova vlada u Beu. Stari kurs spone politike. Kancelar Kaunic i savez s Rusijom. Dopuna saveznog ugovora iz godine 1746. Kaunic
i emigraciono pitae Srba. Predlog ruskoj vladi za obostrani desinteressement. Novi austrijski poslanik u Petrogradu. Krunski savet
o srpskom emigracionom pitau u Beu. Ekspoze grofa Kaunica: za
poputae ruskim zahtevima. Miee Marije Terezije o nainu
za prekid emigracije. Cariin gev protiv ruske ekspoziture u
Tokaju. Novi zahtevi ruske vlade u emigracionom pitau. Delimina
dozvola emigracije. Konferencija vrhovnih vlasti radi suzbijaa
emigracionog pokreta. Nenadovi protiv propusta Crnogoraca.
Prestanak emigracionog pokreta)
U maju 1753. je u Beu izvedena davno pripremana promena
vlade, to je i na srpsko emigraciono pitae bilo od znatnog uticaja. Grof Kaunic je postao dravni kancelar i od nesposobnog
grofa Ulfelda je uzeo vostvo spone politike u svoje ruke;
Ulfeld je imenovan za obersthofmajstera a Bartentajn je dobio
mesto ekoaustrijskog vicekancelara, i pored svega poniavaa
pred Kaunicom je od ovoga odbijen od svakog daeg uestvovaa u
sponoj politici,1 koju je 17401753. gotovo samostalno vodio.
Arneth, A. R. v., Johann Christoph Bartenstein und seine Zeit. (Wien,
1871), 46. Uporedi i: Wolf, A. Dr., sterreich unter M. Theresia, Joseph II. u.
Leopold II. (Berlin, 1883), 84.
1
130
MITA KOSTI
I kao dravni kancelar je Kaunic2 uporno radio na tome da

Francusku zadobije protiv Fridriha , ali je to vrlo teko ilo. egovom nasledniku u Parizu, austrijskom poslaniku tarembergu se jo 1754. inilo da je dobar sporazum i iskreno prijatestvo s Francuskom nemogue.3 Kroz itavu 1753. i 1754. godinu
kurs spone politike Austrije ostao je isti. Smatrajui Fridriha kao glavnog neprijatea monarhije, gledao je Kaunic da ga
izoluje i u savez protiv ega to vie drava uvue. Stoga je i on
savez s Rusijom naroito negovao. egovom inicijativom je 16. juna 1753. austro-ruski savez iz 1746. godine dopuen tajnim lanom
protiv Turske.4
Poto je savez s Rusijom najvie remetilo emigraciono
pitae Srba, hteo je Kaunic konano da ga rei, te je sva prethodna akta temeno prouio. Bilo je jasno da je Bartentajn, pored sve
opravdanosti austrijskog stajalita da Austrija nije duna da
trpi vrbovae i seobu svojih podanika u strane drave, celu stvar
do tada vrlo neumeno vodio. Uvredivim izgonom Srba, ruskih
oficira i objavom Kaznenog patenta izazvao je Rusiju na ultimatumu sline zahteve zadovotine, tako da je ministarska konferencija u Beu, odnosno Bartentajn, poslede godine u brojnim
diplomatskim notama punim uobiajene doktrinarne opirnosti
dokazivao ruskom dvoru opravdanost poduzetih sigurnosnih mera,
nemajui pri tom nikakva jasnog plana kako da se to neugodno
emigraciono pitae rei. im je Kaunic to pitae prouio,
prihvatio je inicijativu u svoje ruke i obratio se ruskom
poslaniku grofu Kajzerlingu da najpre uje egovo miee o
nainu kako da se ta stvar konano rei. Na to mu je Kajzerling po
sporazumu predloio nacrt jedne izjave, kojom se ove drave obvezuju na potpuni desinteressement u srpskom pitau. U svom
referatu o tome carici (11. jula 1753) Kaunic je dodao da je to zaista najboi nain: da se sve neugodnosti u srpskom pitau u
prolosti predaju zaboravu a ubudue sve izbegava to bi moglo
O Kaunicu: Wurzbach, Biograph. Lexicon, XI, 7086, s detanom literaturom.
3
Wolf., o. c., 54.
4
Taj novi lan ugovora je 24. jula Marija Terezija ratifikovala.
Ban-Kamensky, o. s., 73.
2
131
do novih zapleta dovesti. Ruska vlada trebalo bi da se obvee da

Srbi iz Rusije nee nita poduzimati to bi moglo austrijske
Srbe na seobu navesti, a beka vlada, da e srpske privilegije
tano ispuavati;5 no do toga nije dolo i obe su vlade nastavile
svoju dotadau politiku.
U oktobru iste godine je austrijski poslanik u Petrogradu
baron Pretlak opozvan i na egovo mesto je doao pravi tajni
savetnik i kamerher, grof Esterhazi.6
Poto su dravne vlasti javale sve nove sluajeve seobe u
Rusiju, Kaunic je hteo da se stvori stalni sistem po kome e se u
emigracionom pitau Srba postupiti. Stoga je 8. februara 1754.
sazvao Krunski savet u kojem su uestvovali: carica, car, preai
kancelar grof Ulfeld i on. Odmah na poetku je sveo celu debatu
na to da se odlui pitae: je li Srbima bila dozvoena seoba u
Rusiju. U aktima dravne registrature ta se odluka nije mogla da
nae, doim se petrogradska vlada stalno na u poziva.
Marija Terezija je na to potvrdila da je Srbima bila data pismena dozvola za seobu.
Posle te cariine izjave Kaunic je odrao itav ekspoze o emigracionom pitau i izneo nain kako da se u toj stvari dae postupa.
Po egovu mieu emigraciono pitae predstava usled
te dozvole jedan vrlo delikatan i neprijatan dravniki posao,
pri kom se tekoe na svim stranama javaju. Jednakost vere, sebinost, uzbuee duhova i skrivene protivnike namere nekih
ruskih ministara pri tom igraju ulogu; uz to su se odmah na poetku
nagomilali neki sluajevi, koji izazivaju neprijatesko raspoloee, kao: hapee ruskih oficira s ruskim pasoima, Kazneni patent itd. Iz prethodnih akata se meutim jasno vidi,
govorio je dae, da kancelar Bestuev u toj stvari nije ba najiskrenije s baronom Pretlakom postupao, nego ga je u praznoj nadi odravao, o pravom stau stvari nije ga u pravo vreme izvetavao i time je samo zabunu i protivnosti stvarao.
DA, Vortrag Kaunitz vom 11. juli 1753: Gedanken wie mit Russland der
Illyrier halber annoch frdauernden Irrungen zu heben seyn mchten.
6
Jahrbuch d. k. u. k. ausw. Dienstes 1917 (Wien, 1917), 27.
5
132
MITA KOSTI
Pri sadaem stau stvari, po egovu mieu najosnovnije predstavke kod ruskog dvora nee imati nikakva uticaja
niti ga odvratiti od ve smiene odluke, ve mogu samo dovesti
ako ne do potpuna raskida, a ono sigurno do zategnutosti izmeu
petrogradskog i bekog dvora, neobino tetne posledice od toga moraju biti svakom jasne.
Stoga Kaunic za suzbijae dae emigracije predlae ovaj put
i nain: Ruski oficiri koji dolaze u monarhiju moraju se jo na
granici pri izmeni svojih pasoa austrijskim pasoima upozoriti da e se nad ima voditi strog nadzor, i u sluaju vrbovaa
primeniti Kazneni patent. Prema ruskom dvoru mora se, meutim,
s najveom paom postupiti, tavie i onda izai mu na susret
ako bude traio slobodan izlaz za jedan umeren broj graniara, jer
to je mali objekat prema vrednosti ruskog prijatestva za monarhiju; time bi se neprijateima monarhije otklonila prilika da
drae beke vlade prema Rusiji u ravoj svetlosti prikazuju.
No pri izvoeu toga plana, po egovu mieu, treba najvie paziti na to da se grof Kajzerling u dobrom raspoloeu
odri i sam u celoj stvari uestvuje, da po primeru svoga prethodnika, grofa Mihajla Bestueva ne bi svojim protivnikim izvetajima stvar jo vie raspaivao.7
Carica je taj plan odobrila i Kaunic je odmah pristupio egovu izvreu. Po prethodnom dogovoru s ruskim poslanikom,
Kaunic je carici na odobree podneo (25. februara 1754) jednu notu, sastavenu povodom hapea nekog ruskog potporunika kod
koga su zaplenili petnaest pisama srpskih doseenika iz Rusije
svojim roacima u Ugarskoj, u kojima ih pozivaju da se i oni u Rusiju dosele. Ta nota je trebalo da ruskom dvoru na jedan neuvrediv
nain oduzme svu nadu na dau dozvolu seobe.8
No Marija Terezija, pouena iskustvom, nije verovala u uspeh
te note, nego je na jednom paretu papira, kao to je to esto radila, svojeruno napisala i Kaunicovoj noti dodala jedan svoj plan
kako da se uestale ruske intervencije u emigracionom pitau
spree i ruska ekspozitura u Tokaju opozove.
7
8
DA, Vortrag Kaunitz ddo Wien, 10 Febr. 1754.

Ibid., Vortrag vom 25. Febr. 1754.
133
Ja se ne bih ustruavala, pisala je carica, da se ifriranom notom Esterhaziju d dozvola da u razgovoru s Bestuevim
ili moda Voroncovim uzgred spomene, da sam ja iz prevelikog
prijatestva i potovaa prema carici vona da jedanput za
svagda nekoliko stotina udi u enu slubu otpustim ako bi ona
htela pismeno za budue da obea, da e ne samo jako strogo postupiti prema onima koji bi pokuali da izazovu bekstvo ovdaih
podanika, nego ako ti udi padnu u nae ruke da se moe s najveom
strogou [vigeur] bez obzira kako mi naemo za dobro, protiv ih
postupiti.
Naroito je caricu peklo to je morala da trpi stalnu rusku
vojniku ekspozituru u Tokaju, koja je bila glavno uporite ruske
emigracione propagande u Ugarskoj, stoga je Kaunicu dodala da bi
trebalo grofa Esterhazija uputiti i na to da pokua da izradi
povlaee te ruske vinarske komisije iz Tokaja i obea da bi beki dvor vrlo rado primio tu dunost na sebe, da ruski carski dvor
tokajskim vinom snabdeva. Kad bi se i s 2000 udi ta taka mogla
dobiti, dobro bi bilo, jer je jako vana [important].9
Meutim, emigracioni pokret meu Srbima nije bilo lako
zaustaviti, tim pre to je Ugarska dvorska komora poela razvojaene moriku i potiku miliciju da globi prevelikim dabinama koje ovi nisu ranije davali, samo da uvea komorske prihode;
na taj nain se nezadovoniki pokret u narodu zbog ukidaa krajina nije mogao nikako da stia. Osim toga nisu se ni veze izmeu
iseenika u Rusiji i ihove zaostale rodbine u Ugarskoj mogle jednim mahom prekinuti; ovi prvi su rusku vladu neprestano uznemiravali molbama da se u Beu izrade ihovim roacima pasoi
za seobu u Rusiju.
Tako je Kajzerling 26. februara traio od beke vlade pasoe
za ouha iseenoga kapetana Teodora orbe, kapetana Mihajla Teofilovia i za celu egovu porodicu.10 No jo je vie zaprepastila beku vladu predstavka Kajzerlingova od 8. marta da se
dozvoli seoba u Rusiju enama, deci i najblioj rodbini onih
iseenika koji su se pre dve godine sa eviem u Rusiju odselili.
9
10
Ibid.
DA, Noten aus Russland: Note Keyserlings vom 26. febr. 1754.
134
MITA KOSTI
Na priloenom spisku bilo je 383 muka i 155 enskih lica. Kajzerling je po uputi svoga dvora traio da se ima na osnovu
prirodne veze krvnog srodstva i jednakosti vere dozvoli seoba bez
uobiajene selidbene takse.11
U isto vreme je Kajzerling u zasebnoj noti traio i propust
crnogorskih emigranata kroz monarhiju.
Po Kaunicovu predlogu carica je 3. aprila odbila te ruske
zahteve i dozvolila izlaz iz monarhije samo neudatoj i neoeenoj
deci ranijih iseenika, s tim da ih sluge mogu pratiti do dravne
granice, ali se odande moraju vratiti.12 Malo kasnije dozvolila je
i prolaz kroz monarhiju crnogorskoj emigraciji od stotine porodica.
Poto je Kaunic hteo zbog svoje politike protiv Fridriha
srpski emigracioni pokret to pre da skine s dnevnog reda, jer
je on dobrim odnosima s Rusijom mnogo smetao, sazvao je konferenciju Dvorskog ratnog saveta, Ugarske dvorske kancelarije i
Ilirske dvorske deputacije da se posavetuje o sredstvima, kako da
se emigracioni pokret meu narodom utia. Tom prilikom je
dvorski savetnik Koler podneo pisani referat, iz koga se vidi da
nezadovostvo meu Srbima odrava i na seobu ih tera Ugarska
dvorska komora svojim prekomernim oporezivaem.
Na to je konferencija donela zakuak da se radi suzbijaa
emigracionog pokreta glavnom komandantu Temivarskog Banata,
generalu Kenigseg-Erpsu, poae ova instrukcija: Srbima se daa
seoba ne dozvoava. U civilnim, poreznim kao i u verskim stvarima ne smeju se progoniti, nego tititi i u slobodnom uivau
privilegija ostaviti.
Taj zakuak je Kaunic 21. aprila podneo carici s karakteristinim obrazloeem. On ne moe da pojmi drae Ugarske
komore, tim vie to ono za depopulizacijom tako znatnog dela
zeme ide, i time se osnovnom zakonu dobre uprave direktno protivi.
Najvea mo jednog suverena kao i napredak i jaina jedne
drave lei, po egovu mieu u broju podanika. Protiv ove
11
12
Ibid., Note vom 8. Mrz, 1754.

Vortrag Kaunitz, vom 3. april, 1754.
135
opte istine ne moe se praviti izuzetak i neznatna komorska dobit koja bi se iz nenaseena zemita iz stoarstva vukla, ne
moe se nikako uporediti s velikim koristima, koje iz populacije potiu. Mesto da Srbe prevelikim daama ili drugim nainom na seobu primorava, trebalo bi Ugarska komora da se na svaki
nain trudi da to je mogue vie Srba u zemu privue, razvija Kaunic pred caricom naela merkantilizma. Poto Ugarska
dvorska komora, po egovu mieu, nee takve principe nikada imati, predlae on na kraju svog referata, da se od e ubudue
svaki uticaj na srpske stvari oduzme.13
Te zatitne mere iz Bea radi odbrane banatskih Srba od
ugetavaa od strane ugarskih komorskih vlasti imale su dobra
dejstva, nezadovoniki pokret poeo je da jeava. Otar vojniko-policijski nadzor nad kretaem ruskih podanika u monarhiji onemoguio je dae iree emigracione propagande, stroge
mere Kaznenog patenta protiv vrbovaa i seea u strane drave
zastraile su svet tako da se te godine i emigracioni pokret
postepeno stiao. Toga miea bio je i najboi poznavalac
srpskih stvari, Bartentajn.14
Stiavau emigracionog pokreta mnogo je doprineo sam
mitropolit Nenadovi. im je uo da je crnogorski mitropolit
Vasilije Petrovi dobio dozvolu da moe kroz monarhiju 100
crnogorskih porodica u Rusiju sprovesti, zamolio je (7. juna 1755)
cara Franca da se taj transport ne sprovodi kroz Slavoniju i Banat, nego preko Moravske poto bi taj prolaz mogao jedva stianu
emigraciju u tim zemama opet podgrejati, pored toga je Vasilije
Petrovi i opasan ovek.15
Pred kraj istog meseca javio je u vezi s prelazom Crnogoraca
oprezni Nenadovi opet caru Francu da se ne bi nedavno
zadrana emigracija opet obnovila, da se u Zemunu istie neki Teofil Tean (Thessun), koji je pokazao paso ruskog husarskog
kapetana.16
DA, Vortrag Kaunitz, vom 21. april 1754.
Schwicker, o. c., 190.
15
MPA, 409 iz 1755.
16
Ibid., 124 iz 1755.
13
14
136
MITA KOSTI
Na taj nain je seoba Srba iz Ugarske u Rusiju zajednikom

saradom dravnih vlasti i mitropolita Nenadovia postepeno
zadrana. Tome je mnogo pripomogla i psiholoka zasienost
samoga emigracionog pokreta, koja je nastupila kako kod Srba u
Ugarskoj tako i kod iseenika u Rusiji od onog vremena kad su usled
ruske intervencije za ima puteni u Rusiju i ihovi najblii
roaci, tako da ruska vlada nije vie imala opravdana razloga da
u Beu trai dae dozvole za seee Srba u Rusiju.
Migraciona struja austrougarskih Srba u Rusiju je tako stala. Za enim tragom povlaile su se u Rusiju jo neku godinu mae
migracije Crnogoraca, Arnauta, zatim Srba iz turskih i mletakih oblasti, koje je ta struja za sobom povukla, ali iz Austrougarske selili su se u Rusiju samo jo retki pojedinci, dok oko
1759. najposle i te migracije nisu stale. Dravne vlasti su najbriivije pazile da se meu Srbima selidbeni huk opet ne obnovi.17
Za srpska nasea u Rusiji Novu Srbiju i Slavenosrbiju to
je bilo od presudnog znaaja, jer su ta nasea neobnavana iz matice a usled stalnog priliva Rusa naglo poela da gube svoj srpski
karakter i brzo meu Ruse da tonu.
17
Arhiv za istoriju karlovake mitropolije, 1912, 62.
137
PROPAST NOVE SRBIJE I SLAVENOSRBIJE
(Teak poloaj srpskih nasea u Rusiji. Nemogunost ihova

odraa. Misao o reorganizaciji. Tiranski reim generala Horvata. Tube i istraga protiv ega. Osuda i progonstvo. Ukidae
Nove Srbije i Slavenosrbije. Nove ruske gubernije. Preustrojstvo srpskih pukova. Organizatorske sposobnosti Srba oficira. Statistika ruskih tabnih oficira srpskog porekla. Ruske plemike
porodice srpskog porekla. ihovi istaknuti predstavnici. Nagli
proces etnikog pretapaa. Statistika toga procesa. Odrae
topografske nomenklature srpskih nasea)
Privilegisana srpska vojnika nasea u Rusiji, Nova Srbija i Slavenosrbija, nisu se kao takva mogla dugo odrati.
U prodirau Rusije prema svojim prirodnim granicama na
jugu, Crnom i Azovskom moru, bila su ta pogranina srpska nasea
na otvorenoj stepi s obe strane Depra samo jedna kratkotrajna
etapa.
Katarina je nastavila jo od Petra Velikog zapoetu
ekspanzivnu politiku Rusije na zapadu i severu protiv Poske i
vedske i na jugu protiv Turske;1 u tu svrhu je u mnogo jaoj meri
obnovila i naseavae june Rusije, koje je Petar zapoeo, a
carica Ana i Jelisaveta nastavile. Ruska se vlada stoga nije vie
1
Kratak kritiki pregled te politike s navodom literature:

Immich, o. s., Kar. .
138
MITA KOSTI
zadovoila srpskim vojnikim naseima na dravni troak,

nego je zasnovala naseavae na mnogo iroj osnovi. Manifestom
od 4. decembra 1762. pozvala je carica Katarina bez ikakvih
ograniea sve strance da dou u Rusiju i nasele se gde hoe.2
No pre nego to je vlada pristupila osnivau novih nasea,
htela je da preustroji stara srpska nasea na junoj granici, i to
tim pre to su uestale tube protiv generala Horvata jasno
pokazivale da tamo nije bilo sve u redu. Osim toga, srpska nasea
u Rusiji nisu ispunila ni oekivaa ruske vlade, jer su generali
Horvat, evi i Preradovi troili na potrebe Nove Srbije i
Slavenosrbije za ono vreme ogromnu svotu, oko 700.000 r. godie, a umesto obeanih mnogih pukova po 4000 vojnika, s velikim su trudom jedva formirali etiri puka, i to nepotpuna,
tako da su ih morali dopuavati slobodskim i ukrajinskim
kozacima umesto novim srpskim doseenicima, koji su prestali
dolaziti.
Trajnom naporu beke vlade polo je u to doba za rukom da je
zaustavila migracionu struju ugarskih Srba u Rusiju3 i time potpuno ugrozila dai opstanak tamoih srpskih nasea. Ugarske
politike vlasti su ba u to vreme zaplenile manifest Katarine
od 17. jula 1763, koji su ruski agenti u slavenosrpskom prevodu
potajno rasturali meu ugarskim Slovenima, pozivajui ih na
seobu u Rusiju. Zbog toga je 16. novembra zabrana za iseavae iz
monarhije nanovo objavena i pootrena.4
Nova Srbija i Slavenosrbija su zbog prestanka zanavaa
novim srpskim doseenicima i jakog priliva Malorusa u koje su
stari doseenici naglo tonuli, sve vie gubila svoj prvai
srpski karakter a time i pravo na dai opstanak. Stoga su u Petrogradu odluili da oba srpska nasea ukinu. Zgodan povod za
izvree te odluke dala im je istraga protiv generala Horvata. Jo
2
Skalkovsky, o. s. r., 60.

Ceo taj protivruski politiki sistem za suzbijae emigracionog pokreta u Rusiju i egov uticaj na razvitak srpskog duevnog
ivota, izneo sam u svom radu: Geneza nemake kulturne orijentacije u Srba
(Jugosl. iva, 1921), zaseban otisak (Zagreb, 1922), 1123.
4
Ibid., 20.
3
139
1761. godine pukovnik Spiinski je posle izvrene inspekcije u

junoj Rusiji dokazivao Senatu potrebu da se oba srpska nasea
reformiu, uestale tube na Horvata Senat su u to sve vie uveravale.
Horvat je u svome naseu zaveo upravo tiranski reim. Dok
je u ostalom delu Nove Srbije vladalo materijalno blagostae,
dotle su se doseenici u Horvatovoj neposrednoj okolini nalazili
u oajnom stau. General-major Simeon Pievi nam je u svojim
memoarima (koji za istoriju srpskih nasea u Rusiji predstavaju izvor prvoga reda) vrlo ivopisno opisao taj strahoviti Horvatov reim, od koga je i on sam mnogo propatio. Iz brojnih
primera vidimo tu da je Horvatova voa u Novoj Srbiji bila zakon. Surov i do krajnosti drzak, nije ni od ega prezao da postigne
svoj ci. U kancelariji novosrpskog nasea u Novomirgorodu je
stvari sasvim proizvono reavao. Gramzivost mu nije imala
granica. Vei deo dravnog novca za izdravae nasea je za sebe
zadrao tako da su naseenici trpeli oskudicu. Kad su doseenici iz Srbije i Crne Gore od kojih je 1760. osnovao Novomirgorodski garnizon primorani glau doli da mu se ale, prikazao je on to kao pobunu i rasterao ih je karteom. Od porodice
svoga roenog brata oteo je novac za prodati imetak u Ugarskoj. Sve
oficire oko sebe imao je u rukama, jer ih je materijalno potinio
i pomou svojih intriganata uvek gledao da razbije solidarnost
meu ima.5
O tim Horvatovim zloupotrebama je pukovnik Spiinski
neto saznao prilikom svoje prve inspekcije u Novoj Srbiji i
izvestio vladu, na osnovu ega je carica Jelisaveta naredila istragu, ali Horvat je tu istragu veto zavlaio. Posle ene smrti
doao je on odmah u Petrograd da uvrsti svoj poloaj kod Petra
, ali je u tome bio slabe sree, jer mu je pokuaj da zlatom podmiti carevu okolinu propao. Dvorska dama Katarine i predsednica Ruske akademije nauka, poznata knegia Katarina Dakova,
opisujui u svojim memoarima stranu korupciju najviih ruskih krugova toga doba, pria opirno i o tom Horvatovom neuspelom pokuaju podmiivaa i daje tanu karakteristiku e5
Popov, Izvste o pohodeni S. St. Pievia, .
140
MITA KOSTI
govu.6 Dana 21. marta 1762. je istraga protiv generala Horvata obnovena i Spiinski je kao istraite ovaj put u Jelisavetgradu
od Horvatovih ranije zastraenih oficira primio mnotvo
tubi na ega. Na to je general Meerski poslat da istragu nastavi a kad je Katarina dola na vlast, poverila je voee istrage
generalima Megunovu i Gebovu.
Poto su na taj nain mnoga Horvatova nedela utvrena, ukazom od 11. jula 1763. lien je generalskog ina i uprave nad Novom
Srbijom i prognan je na sever Rusije u Vologdu,7 gde je 1780. umro.
Imae mu je rasprodano i deficit od 64.999 r. proneverenog
dravnog novca namiren, a Nova Srbija do daeg ukaza potiena Vojnoj kolegiji.8
Ta Horvatova osuda pruala je dovono razloga da se oba srpska nasea preustroje. U tu svrhu poslate su tamo dve komisije da
stae proue i podnesu predlog o reformi. Ukazom od 22. marta
1764. Nova Srbija pretvorena je u Novorosijsku guberniju a 11.
juna (22. jula) je i Slavenosrbija s Ukrajinskom utvrenom linijom nazvana Ekaterinska provincija novorosijske gubernije i
1775. je dodana Azovskoj guberniji. Te iste godine uniten je i tabor zaporokih kozaka, Se (s), jednim vetim manevrom general-majora Petra Tekelije, koji je kao nagradu za to od carice
Katarine dobio veliko imae u Vitepskoj guberniji.9
Kolonizacija Novorosijskog kraja poela je zatim naglo da
napreduje. Krajem 1784. su u svoj Rusiji zavedena namesnitva.
Teritoria ukinutih Nove Srbije i Slavenosrbije kao i Zaporoja ula je u sastav Ekatarinoslavskog namesnitva, pri emu je
Bradtfort-Essart, Memoires de la Prinzesse Dashkoff dame dhoneur de
Catherine II. (ParisLeipzig, 1859), I, 8892. Francuski tekst tih memoara
ima i: Arhiv kn. Voroncova, k. HH. Inae sve drugo priae kn.
Dakove o Novoj Srbiji nije tano. Up. i Bartentajn, o. s., .
7
Gubernijski grad danae Vologodske gubernije, 710 vrsta istono od Petrograda.
8
Up. Solovjeva, Pievia, Skakovskog i Rus. biograf. slovar;
meutim Sava Tekelija ima sasvim drugu, svakako pogrenu, verziju o
svretku generala Horvata. (Letopis MS, 33, 1114).
9
Bograf Petra A. Tqkqli, rossyskog generala (Letopis MS,
33). Napisao Sava Tekelija. (Let., 185, 188).
6
141
istona polovina nazvana Ekaterinoslavska, a zapadna polovina

Voznesenska gubernija.
Srpski, Bugarski i Makedonski puk iz Nove Srbije preli
su u sastav slobodskih kozakih pukova koji su na severu bili:
Harkovski, Ahtirski, Izjumski, Sumski i Ostrogoki. A eviev i Preradoviev puk, u kojima se bila svega 1262 oveka, sjedieni su u jedan, Bahmutski husarski puk sa seditem taba u Bahmutu.10
Za glavnog inspektora tih preustrojenih pukova imenovan je
gardijski major Evdokim A. erbinin, ali su za komandante pojedinih pukova naroitim ukazom odreeni Srbi oficiri iz oba
ukinuta nasea, i to: u izjumskoj provinciji brigadir iz starog
Ugarskog puka u Rusiji Maksim Zori, u ahtirskoj iz biveg Moldavskog puka brigadir Jovan Podgorianin, u harkovskoj iz biveg
Belog slobodskog puka, pukovnik Nikola orba, u sumskoj iz Karabinerskog puka Petar Lanov, u ostrogokoj provinciji pukovnik
Josif Satin; isto su tako za tabne i nie oficire u tim pukovima postaveni drugi oficiri iz ukinutih srpskih nasea.11
Reorganizacija tih pukova izvedena je po ugledu na husarske
pukove ukinute Nove Srbije. Tom prilikom su Srbi oficiri
pokazali mnogo organizatorske sposobnosti spojene s vojnikim
znaem i iskustvom, koga su iz Ugarske sa sobom poneli; jer Horvat je Novu Srbiju uredio prema ustrojstvu austrijske Vojne
granice, izmenivi ga neznatno prema ondaim terenskim
potrebama: u Austrougarskoj su graniari bili veinom peaci,
u Rusiji je trebalo za uvae granice vie lake koice, husara.12
Ti srpski husari su svojim vojnikim vrlinama stekli u
Rusiji toliko ugleda, da su kod prostog naroda u deparskoj stepi
jo duboko u HH vek Serb i gusar bile rei istoga znaea.
Srbi oficiri i prosti vojnici iz ukinutih srpskih nasea
uestvovali su u svim ratovima Rusije krajem H i poetkom HH
veka i mnogi od ih su se ubrzo popeli do najviih mesta u ruskoj
10
Dai razvoj Novorosijskog kraja: Brokgauz-fron, Encikloped. slovar, HH, 290, s navedenom detanom literaturom.
11
Popov, o. s., 464.
12
Pidoll, K., Frh. v. Quintenbach, Einige Worte ber die russ. Militrkolonien im Vergleich mit der k. k. ster. Militrgrenze (Wien, 1847).
142
MITA KOSTI
vojsci. Sauvana nam je tana statistika takvih ruskih tabnih

oficira srpskog porekla iz ukinutih nasea: Nove Srbije i
Slavenosrbije. Bili su to general-porunici Ivan Samojlovi
Horvat, Ivan Georgievi evi, Ranko ili Rodion Depreradovi,
Maksim Teodorovi Zori, Teodor Arsenievi orba, Georgij
Ivanovi evi (unuk staroga evia), graf Ivan Podgorianin, Josif Ivanovi Horvat (sin staroga Horvata). Generalmajori: Simeon Gavrilovi Zori, Nikolaj Ivanovi orba,
Georgij Mihailovi Bogdanov, David Gavrilovi Neranxi,
Georgij Ivanovi Horvat, Ivan Dimitrijevi Horvat (oba neaci
starog Horvata), Georgij i Ivan Rodionovi Depreradovi (sinovi
starog Depreradovia), Konstantin Nikolajevi Lalo, Ivan
Hristiforovi teri, Simeon Mihailovi ernoevi, kavaler
graf Georgij Petrovi Podgorianin. Brigadiri: Konstantin
Nikolajevi Juzbaa, Dmitrij Ivanovi Horvat (sin starog Horvata), Rodion Stepanovi Plamenac, Aleksej Rodionovi Depreradovi (sin starog Depreradovia). Pukovnici: Gavrila Radulovi, Antun Horvat, Ivan Horvat (sin starog Horvata), Josif
Cvetinovi, Ivan evi (sin starog evia), Avram Rakovi,
Igat Uvalov, Nikolaj Petrovi, Lazar Tekelija, Vasilij
Popovi, Vasilij Kosavi, Arsenij Davidovi, Pjotr Sentjanin,
Jevrem Rajkovi, Ivan orba, Ivan Trebinski, Pavel ernoevi
(bio gard. kapetan). Potpukovnici: Samojlo Horvat (neak starog
Horvata), Pjotr evi (sin starog evia), Ivan evi (praunuk
starog evia), Arsenij orba, Pavel Vui, Pjotr orba, kavaler
Pjotr teri, Stepan Oegovi. Majori: Ivan utovi, Ivan
Vukovi, Aleksej Trebinskij, Stepan Bukinski, Ivan Skori, Filip Petrovi, Stepan igi, Mihail Stankovi, Maksim orba,
Maksim, Ivan i Georgij Vui, Simeon Rajkovi, Ivan i Pjotr Golub, Aleksej Pantazij, Ivan Miloradovi, Pjotr Marjanovi, Ivan,
Ignat, Pjotr, Pavel i Abram Miokovi, Aleksej Juzbaa, Mihail
Mikovski, Stepan i Lazar Sabov, Vasilij Sabov, Georgij Filipovi, Teodor Vanij, zatim Stepan, Gavrila, Jefim, Lazar, Teofil, Aleksandr i Ivan Pievi.13
Sem tih tabnih oficira, bilo je u ruskoj vojsci krajem
13
Vstnik Evrop, Sankt-Peterburg, 1870, T. , 612.
143
H veka jo mnotvo viih i niih oficira, koji su preli

u redovnu vojsku iz ukinutih srpskih nasea.
Posle odsluenog roka u vojsci povlaili su se navedeni Srbi generali na svoja velika dobra koja su, obino pored plemstva,
za ratne zasluge ponajvie u junoj Rusiji dobijali i tamo su poput drugih ruskih plemia raskono na ruski nain iveli; oni
sami su se jo oseali kao Srbi, ali ihova prva generacija se ve
porusila.
ivot tih ruskih plemikih porodica srpskog porekla
moemo posle propasti srpskih nasea po ihovim istaknutijim
lanovima jo donekle pratiti, ali se trag svim drugim Srbima
oficirima, prostim vojnicima, civilnim doseenicima i ihovim porodicama ve u prvoj generaciji sasvim izgubio.
Osniva Nove Srbije Ivan Samoilovi Horvat imao je ve
austrijsko plemstvo sa predikatom de Kurtics, ili kao to ga Rusi
piu Odkurti,14 a po ima Nemci Odkurtschik.15 Po Rodoslovnoj kizi plemstva gubernija Harkovske, Hersonske i Kurske
( .) dobili su egovi preci plemiku diplomu i grb 1689. godine od Leopolda a sin Marka Horvata, Samuilo, vojvoda velikovaradski, dobio je za vernost i zasluge od Karla jedno veliko posko dobro.16 Austrija je Jovana Horvata smatrala zaetnikom srpske emigracije i budno bdila da prekine sve veze svojih
podanika s im. Novosadski senator Lazar Rubei je, na primer,
samo na osnovu denuncijacije da je sa Dimom, Horvatovim sredim
sinom, koji se kao carski ruski kapetan s prolea 1755. kratko
vreme bavio u Novom Sadu, odravao tajne sastanke, izgubio slubu
i u Beu je interniran, odakle mu je tek 1759. polo za rukom da
umakne u Rusiju, gde je postao kapetan.17
14
Rus. biograf. slovar.

Brckner, A., Gesch. Russlands bis zum Ende des 18. Jh. (Gotha, 1913), II,
289. Kurti je selo u aradskom protopopijatu. (Univ. schematismus eccl. v.
cleri orient. eccl. gr. r. n. un. Regni Hungriae partiumque eidem adnexarum
(Budae, 1847).
16
Rudakov, V. E., u: Brokgauz-fron, Encikloped. slovar, HHH,
559. Grb Horvata ima i Obwi Gerbovnik Vseros. Imperi, , . (Ibidem.)
17
Javor, 1879, 56.
15
144
MITA KOSTI
Trag Horvatovoj i evievoj porodici moe se pratiti do

posledih decenija HH veka.18
Ugledno mesto meu plemstvom june Rusije zauzimali su Depreradovii (ili boe De-Preradovii), potomci saosnivaa
Slavenosrbije, Rajka (ili Rodiona) Stepanovia Depreradovia.
egov unuk, koiki general Nikolaj Ivanovi Depreradovi
(17671843) uestvovao je u posledim ratovima Katarine protiv Turaka i Poaka. Zatim je komandovao i koikim gardijskim
pukom i proslavio se jednim sjajnim juriem na elu toga puka u
Trojecarskoj bici kod Austerlica.19
Porodica general-porunika, grofa Ivana Mihailovia
Podgorianina (1779) nije se dugo odrala. egov neak generalmajor Georgij Petrovi Podgorianin (1795) dobio je dozvolu da
porodino ime i grofovsku titulu preda svome bratu od tetke, Jegoru Filipoviu Petroviu, potomku drevnog grofovskog roda toga imena.20 Isto se to desilo i sa porodicom slavnog ruskog generala srpskog porekla, Petra Tekelije. Rod Tekelija u Rusiji presekao se u mukoj lozi 1810. a porodino ime predato je plemiima Kurakinim.21
General-major Ivan Hristiforovi teri22 odlikovao se u
prvoj turskoj vojni Katarine . Bio je unuk Dimitrija teria,
koji se sa sinom Hristiforom 1711. godine zbog turskog zuluma iz
mletake Dalmacije doselio u Ugarsku.23 General-porunik Maksim
Teodorovi Zori, rodom iz pomorikog anca Moorina u
Ugarskoj, dobio je od carice Katarine 1774. godine za svoje zasluge
veliko imae sa 416 dua u Pskovskoj guberniji. Imao je samo jednu ker, Julijanu, i zato je usinio Simeona Gavrilovia Neranxia,
potoeg uvenog ubimca Katarine i poznatog mecenu Dosite18
Jeinac, Srpska imena u Rusiji (Javor, 1891), 811.

Plemiki grb Depreradovia u Rodosl. kn. Ekaterinosl. gub., .
V. Brokgauz-fron, o. s., H, 420.
20
Rodoslov porodice Podgorianin-Petrovi u: Rodos. kn. Harkovskoy gub., . Zatim Gerbovnik, . V. Brokgauz-fron, o. s., HH,
70.
21
Ibid., XXXII, 770.
22
Porodini grb u: Gerbovniku, .
23
Brokgauz-fron, Enciklop. slovar, HHHH, 903.
19
145
ja Obradovia.24 Lepi Simeon Zori, ili kako ga ruska carica

zvae krasavec Zori,25 nije ostavio potomaka. egovom pomou je egov roeni brat David Gavrilovi Neranxi ubrzo
doterao do generalmajorskog ina.
Svojim obrazovaem i uglaenim ponaaem isticao se meu
srpskim doseenicima u Rusiji naroito Simeon Stepanovi
Pievi. Kao porunik graniarskog Slavonskog husarskog puka napustio je austrijsku vojsku i posle velikih neprilika se 1754.
odselio u Rusiju, gde je aktivno uestvovao u osnivau srpskih
nasea Slavenosrbije i Nove Srbije. Delotvorno je pripomagao reorganizaciju ruske koice, uestvovao u pohodu protiv poskih
konfederata, zatim u prvoj turskoj vojni Katarine , postao general-major i posle sebe ostavio memoare, koji obuhvataju doba od
1731. do 1785. i imaju kako za istoriju Srba u Ugarskoj, tako i za istoriju srpskih nasea u Rusiji velike izvorne vrednosti.26 Te
memoare je nastavio egov sin, major Aleksandr Pievi, ali u
ima nema vie spomena o Srbima, nego se opisuje delovae ruske
armije na Krimu i Kavkazu.27
Samo ti prvi Srbi doseenici, ma kako visok poloaj oni
zauzimali, zadrali su sve nacionalni oseaj, ali ga je ve ihova prva generacija zajedno sa znaem srpskog jezika gubila; stoga su ti prvi doseenici i posle ukidaa srpskih nasea,
ratrkani na razne strane, odravali prijateske i rodbinske
veze, rado su nove doake iz stare otaxbine doekivali i na
razne naine ih pomagali. Gerasim Zeli nam u svome itiju opisuje vrlo lepo to gostoubije ondae gospode domorodaca. Na
svome prolazu kroz bivu Novu Srbiju (u leto 1782) zatekao je on
tamo majora Jovana Skoria, svog najblieg suseda iz Meee u Dalmaciji i drugu znatnu gospodu: slavnoga Tekeliju generala, generala orbu i Horvata iz Banata, grofa Ivana Podgorianina iz
24
Srpski kievni glasnik, 1913, , 431.

Javor, 1891, 812.
26
Izvste o pohodeni Simeona Stepanovia Pievia 1731
1785. Izdane Imp. Obestva Istori i Drevnostey Rossyskih pri
Moskovskom Universitet, pod redakcey l. Nila Popova (Moskva,
1883), 4o +561.
25
27
tene Mosk. obw. ist. i drevn. ross., 1885, , .
146
MITA KOSTI
Crne Gore, generala Pievia iz Patrovia i kneza Antu Stratimirovia iz Novog Ercega od Boke Kotorske. Iz razgovora sa
prostim narodom razabrao je da su mnogi iz Maarske i Banata
zbog razlini u ono vrijeme zbivi se politieski uzroka, neki iz Srbije, Bosne i Hercegovine od tegote iga turskog, neki iz
Dalmacije i Albanije zbog gonenija venecijanskog izbegli.28
Pet godina kasnije (1787) proao je kroz te krajeve poznati
Sava Tekelija. On nam je u svom ivotopisu29 na primeru svoga
strica, slavnog ruskog generala Petra Tekelije u Novomirgorodu,
ostavio tipian opis raskonog bogatakog ivota po dvorcima tih novih ruskih plemia-generala, srpskog porekla. Po uputstvu svoga strica svratio je Sava Tekelija u Moskvu, u Donski manastir, gde je arhimadrit bio Srbin Milankovi iz Novog Sada.
Ovaj ga je opet odveo kod grofa Mihaila Andrejevia Miloradovia,30 iji se pradeda Mihajlo doselio iz Hercegovine u Rusiju jo za vreme Petra Velikog, ali egov praunuk nije vie znao
srpski pa su morali ruski razgovarati.
Pri svom drugom putovau u Rusiju (1811) nije Sava Tekelija od roda i poznatih u Novomirgorodu ve nikog vie zatekao.
Usled neobino jakog naseavaa june Rusije preteno Malorusima,31 proces asimilacije kod doseenika Srba vrlo je brzo
napredovao. Po jednoj statistikoj verziji pedeset godina kasnije (1862), priznavalo je od stanovnitva na teritoriji bivih
srpskih nasea svoje srpsko poreklo jedva oko 1000 dua,32 ali se
28
itije Gerasima Zelia (SKZ, Beograd, 18981900), 78.

Avtobiografija Save Tekelije (Letopis MS, 119); Suboti, dr
J., ivot Save Tekelije (Budim, 1862)
30
Za istoriju porodice Miloradovia vidi, o poreklu iz Hercegovine: Gilferdinga, Sobr. so., , 4244; o porodici M. u Rusiji:
Skazan o rod dvorn i grafov M. (2. vp. M. 1871; Kev 1889), zatim
Kevska Starina, 1882, 2. Izvod odatle: Brokgauz-fron, o. s.,
HH, 310. Pogreni rodoslov Miloradovia ima Jeinac u lanku: Miloradovii i Tekelija. Srbi ruski generali (Javor, 1891, 778)
31
Statistiki pregled tog naglog naseavaa na teritoriju Nove
Srbije vidi u: Brokgauz-fron, o. s., HHH, 168.
32
Schnitzler, M. J. H., LEmpire des Tsars (Paris et Strassburg, 18621870),
II, 495.
29
147
ve u statistici Hersonske gubernije iz 1900. godine,33 koja u svojim granicama obuhvata i ceo teritorij bive Nove Srbije, Srbi
uopte vie ne spomiu.
Dok se tako trag srpskim doseenicima u Rusiji sasvim izgubio, odrao se do danas jedan deo stare topografske nomenklature
Nove Srbije.
Sa Horvatom doseeni Srbi su iz Ugarske preneli topografska imena morikih i potikih aneva koje su napustili i
dali ih novoosnovanim anevima u Rusiji. To im je bilo lako
izvriti, jer novi krajevi nisu bili naseeni. Kasnije, kad su se
ti od Srba osnovani vojniki anevi poeli razvijati u sela,
nalazio se ve u ima mai ili vei broj Srba starinaca ili starijih drugih doseenika, koji novijim doseenicima nisu davali
da meaju ime ihovih sela.34 Na taj su nain do danas du severne
granice sadae Hersonske gubernije35 u junoj Rusiji ova ruska
sela zadrala svoje od Srba im dato ime: Pavl, Verac,
Moorin, Subotec, Fedvar, Sentov, Kani, Panev,
Petro-ostrov, Nadlak.36
Ta topografska imena predstavaju posledi trag
nekadaih srpskih nasea u Rusiji: Nove Srbije i Slavenosrbije.
Rusija je znala amalgamirati najrazliitije narode i stvoriti
jedinicu i onde gde se nikakva srodnost nije inila moguom; tim
lake su se na osnovu verskog i etnikog srodstva doseeni Srbi
pretopili u Ruse.
33
Murakincev, A., Hersonska guberni, Brokgauz-fron, . s.

Up. Cviji, J., Metanastazika kretaa, ihovi uzroci i posledice (Srpski etnografski zbornik, HH), 51.
35
Istu severnu granicu du reica Tjasmina i Visa, pritoka
Depra i Siuhe, imala je i Nova Srbija.
36
Vidi kartu Hersonske gubernije: Brokgauz-fron, o. s., HHH.
34
148
MITA KOSTI
149
DODATAK*
U zbirci starih geografskih karata patrijarke biblioteke

u Sremskim Karlovcima nalazi se jedna velika, u bojama izraena,
neto oteena karta Poske iz estog decenija H veka, sa delovima okolnih drava.
Na toj karti je neobino lepo prikazano i srpsko nasee u
Rusiji: Nova Serbia.
U ovom se radu na tu kartu pozivam. Iz tehnikih razloga nije ona mogla biti u reprodukciji ovoj kizi priloena. Sem tano
oznaenih granica Nove Srbije, obeleene su na oj i mee svake
pojedine rote. Pored imena svake rote stoji i en redni broj.
U kizi Skakovskog (o. s.) tampana je u dodatku topografska skica Nove Srbije sa naslovom: Generalna karta ot Keva po
rk Dnpru do Oakova i po stepi do Azova s pokazanem
Novoy Serbi
Tu je skicu izradio ineer-pukovnik Debokset prilikom
savetovaa vrhovnih dravnih vlasti u Petrogradu 1751. godine
o osnivau Nove Srbije. Pored egova imena nosi ona i potpis
generala Horvata. Ta je skica posluila generalu Gebovu kao podloga za razmeravae zemita za Novu Srbiju. Sve na skici
zabeleene rote su osnovane na predvienim mestima, samo se na
skici geometrijski povuene mee rota neto razlikuju od pravih
mea posle naseavaa zemita, to se pri uporeeu sa gorom
kartom Nove Srbije moe lepo videti.
I Pavle Josif afarik je na svojoj karti Slovansky Zemevd,
150
MITA KOSTI
koja je tampana u dodatku egova dela, Slowansky Nrodopis,

briivo oznaio granice srpskih nasea u Rusiji Nove Srbije i Slavenosrbije, no ja tu kartu nisam video. (Up. Piko-Pavlovi,
Srbi u Ugarskoj, 139)
* Na nekoliko mesta, u fusnotama, Mita Kosti upuuje itaoca da

vidi priloenu kartu. Meutim, ta karta, kako i sam autor u Dodatku kae, iz tehnikih razloga nije bila tampana.
Da bi se itaoci Kostieve kige bee obavestili o prostoru na
kome su se ova istorijska zbivaa deavala, novom izdau dodato je pet
ovovremeno izraenih karata. Jedna karta, iji je autor dr ubivoje
Cerovi, prikazuje deo june Ugarske koji je bio zahvaen seobom Srba,
a etiri karte, dobijene iz Ukrajine ubaznou dr Volodomira Mieva sa Zaporokog dravnog univerziteta, prikazuju podruja na kojima su bili rasporeeni srpski pukovi, odnosno Nova Srbija i Slavenosrbija.
Za korisnike kige vana su i sledea obavetea o arhivskoj
grai na koju se M. Kosti esto poziva:
arhivski fond Ilirska dvorska komisija, deputacija Be,
17451777 sada je u Arhivu Vojvodine u Novom Sadu, poto je Mirovnim ugovorom iz 1947. godine dodeen Jugoslaviji;
Mitropolijsko-patrijarijski arhiv sada je u sastavu Arhiva
Srpske akademije nauka i umetnosti u Sremskim Karlovcima (skraeno:
ASANUK).
Karta Nove Srbije na kraju Kostieve kige (iz 1764. godine, na
nemakom jeziku) nije ukuena u ovo izdae zbog loeg grafikog
kvaliteta odnosno neitkosti (S. Lali).
POGOVOR
151
POGOVOR
Monografija Mite Kostia o srpskim seobama u Rusko

carstvo odnosno u danau Ukrajinu, pisana je na osnovu
obilate izvorne grae iz bekih dravnih arhiva, Dravnog
arhiva u Moskvi i Patrijarijsko-mitropolijskog arhiva
(sada Arhiv SANU) u Sremskim Karlovcima, na objavenim
izvorima ruske, srpske, nemake i maarske provenijencije,
kao i na celokupnoj istorijskoj literaturi o srpsko-ruskim,
srpsko-maarskim i rusko-austrijskim odnosima, objavenoj
do kraja Prvog svetskog rata. Danas, posle osam decenija,
dokumentaciji koju je M. Kosti koristio u svom delu moglo
bi se tota dodati i iz ruskih, ukrajinskih, austrijskih,
maarskih pa i drugih arhiva, biblioteka i muzeja, ali se
okvir egove monografije ne bi bitnije izmenio iako bi se
mozaik zbivaa, posebno u pogledu ivota Srba u Novoj Srbiji i Slavenosrbiji, pa i preseavaa i reemigracije posle
1752. mogao uiniti gui i reefniji.
Ne ulazei u prepriavae podataka Kostieve monografije, ograniiemo se na ono to u oj smatramo kao
sutinsko.
Monografija se ne odnosi samo na seobu Srba u Rusku
carevinu 17511752. i na stvarae i istorijat Nove Srbije
i Slavenosrbije nego na srpsko-ruske veze i iseavae Srba
u Rusko carstvo tokom prve polovine H veka, od vremena
152
SLAVKO GAVRILOVI
patrijarha Arsenija arnojevia i cara Petra Velikog

do mitropolita Pavla Nenadovia i carice Jelisavete
Petrovne, odnosno austrijskih vladara Leopolda , Josifa ,
Karla i Marije Terezije.
Mita Kosti je meu prvima upoznao srpsku istoriografiju s likovima Pantelije-Pane Boia, Jovana Albaneza,
Jovana Stojanova, Stevana Vitkovia, Dimitrija Peria i
Petra Tekelije, koji su kao bivi austrijski graniarski
oficiri uestvovali u stvarau Srpskog i drugih pukova u
Rusiji i ihovom izvoeu na ratita i, zapravo, krili
put za masovno preseavae srpskih oficira i vojnika iz
Potiske, Pomorike, Podunavske i drugih delova Vojne
granice u junu Rusiju odnosno Ukrajinu pod Jovanom Horvatom, Jovanom eviem i Rajkom Preradoviem sredinom
H veka.
Na nain koncizan i jasan, mestimino kritian,
Kosti je prikazao uzroke i tokove seoba Srba u Rusko carstvo kao i politike odnose izmeu Austrije, Rusije i Pruske,
a u odgovarajuoj meri i Turske i Francuske, u koje je uspeno ukomponovao tematiku srpskih seoba, posebno kao vrlo osetivo pitae u odnosima austrijskog i ruskog dvora,
odnosno ihove vrlo vete i dovitive diplomatije. Isto
tako, on vrlo ubedivo prikazuje stavove Bekog dvora, odnosno Ratnog saveta i ministara, s jedne i maarskih vlasti s
druge strane u odnosu na Vojnu granicu i Srbe u oj, kao i
odnose Srba i Maara, mada se ima utisak da poloaj Srbagraniara prikazuje povonije nego to je bio s obzirom na
uvoee poreza i ukidae plate u novcu 1722. godine.
Kosti, prema nemakoj literaturi, prikazuje reorganizovae Vojne granice posle austro-turskog rata 17371739, a
u toku rata za austrijsko naslee (17411748), u kojima su
Srbi bili od izuzetnog znaaja za Beki dvor, a na osnovu domaih izvora opisuje dramatine prilike meu srpskim
graniarima u Potisju i Pomoriju 17501751, rascep u redovima graniarskih oficira o pitau ostanka u vojnom sta-
POGOVOR
153
tusu, odnosno prelaska u graanski stale (70:50), kao i vree

i anarhiju po graniarskim anevima koji su se nali
pred izborom: ili iseavae u Srem i Banat ili potpadae
pod civilnu, komorsku ili pak spahijsku vlast i upanijsku
upravu, to bi ih, pre ili kasnije, vodilo u kmetsku potienost i obespravenost, u stale prezrenih jobaa. Najzad, Kosti nije propustio da istakne negativno drae
karlovakog mitropolita Pavla Nenadovia prema seobi u
Rusku carevinu i d svoje objaee.
Posebnu pau Kosti je poklonio diplomatskim
odnosima Austrije i Rusije u vezi sa srpskim seobama iz jedne
u drugu carevinu, zatim vezama pukovnika Jovana Horvata i
ruskog poslanika u Beu, Bestuev-Rjumina, prepisci Rjumina s nadlenima u Petrogradu, sve do carice Jelisavete,
kao i referatima austrijskog dravnog sekretara Kristifora Bartentajna, koji je vodio diplomatsku prepisku s
Rusijom i koji je, kao i carica Marija Terezija, inio sve da
ne nanese tetu savezu Austrije i Rusije, uperenom protiv
Pruske kao glavnog neprijatea Austrije. Autor je vrlo uspeno ocrtao likove tadaih vodeih austrijskih i ruskih
diplomata: Ulfelda, Pretlaka, Bartentajna, Kaunica, odnosno brae Bestuev-Rjuminih, Vievskog, Kajzerlinga,
ihovu taktiku i sposobnost snalaea u zamrenim
sporovima dveju drava oko srpskih seoba, posebno se zadravajui na sporu oko hapea Srba-ruskih oficira i
suzbijae proruske agitacije meu Srbima u Monarhiji za
iseavae u Novu Srbiju i Slavenosrbiju, sporu u kome su
austrijsko-ruske nesuglasice dosegle vrhunac ali i razumno
razreee koje je dolo u vreme kad su i sami Srbi, zbog austrijskih represalija i drugih uzroka sve slabije a potom, oko
1759. godine, i potpuno prestali da se iseavaju u veim grupama u Rusku carevinu.
U vreme kad je Mita Kosti pisao ovu monografiju, nije bilo mogue pristupiti relevantnim arhivskim dokumentima o Novoj Srbiji i Slavenosrbiji u moskovskim i ki-
154
SLAVKO GAVRILOVI
jevskim arhivima, niti se moglo osloniti na ranije obimnije arhivske istraivake rezultate. Tek sedamdesetih godina prolog veka, blagodarei sistematskim arhivskim istraivaima u inostranim arhivima, koja je pokrenuo Arhiv
Vojvodine, ustanoveno je da se u Ruskom vojno-istorijskom
arhivu u Moskvi (arhivski fond Husarski odsek Kancelarije Vojne kolegije) i Centralnom dravnom istorijskom
arhivu Ukrajine u Kijevu (arhivski fond Slavenosrpska
komisija) uva nekoliko desetina hiada dokumenata od prvorazrednog znaaja za prouavae istorije Nove Srbije i
Slavenosrbije s raznih aspekata (vojnog, administrativnopolitikog, ekonomskog, demografskog, kulturnog i dr.).
Otuda Kosti u uvodu svoje kige napomie da je podatke
iz Dravnog arhiva u Moskvi dobio od prof. dr V. eria
a re je samo o dokumentima koji se odnose na doseavae
Crnogoraca u Rusiju. Meutim, mali broj korienih izvornih arhivskih dokumenata Kosti je nadoknaivao znalakim
korieem prezidijalnih dokumenata tampanih u Potpunoj zbirci zakona Ruske imperije i dokumenata tampanih
u Istoriji Rusije Solovjeva.
Da su Kostiu bili dostupni ruski i ukrajinski arhivski izvori, a o kojima postoje sadaa saznaa, sigurno je da
bi mu posluili za detanije istorijske analize i faktografski potpuniju sliku Nove Srbije i Slavenosrbije. Tada bi i egova monografija, po broju strana koje posveuje pojedinim temama, u veoj meri odraavala naslov koji nosi.
Savremeni istoriari, koji su imali priliku da konsultuju bogatu arhivsku grau u ruskim i ukrajinskim arhivima, verovatno ne bi bili saglasni, u pogledu istorijske sutine, s Kostievim izrazima propast Nove Srbije i Slavenosrbije ili propast srpskih nasea. Nova Srbija i Slavenosrbija nisu propale, nego su izgubile svojstva posebnih vojnih
i administrativno-politikih oblasti. I Nova Srbija, i Slavenosrbija, i srpska nasea ugradili su se, i kao istorijski dogaaj i kao istorijski proces, u istoriju ruske drave i tkivo
POGOVOR
155
ukrajinskog naroda. I, to je veoma bitno, i pored toga to je

od seobe prolo dva i po veka, ovovremena saznaa dokazuju da
je svest o srpskom poreklu itea nekadaih srpskih nasea
jo iva.
Kiga Mite Kostia je i u doslovnom smislu jedinstveno
delo ona je jedina monografija o Novoj Srbiji i Slavenosrbiji
koju je do danas dala srpska istoriografija. Meutim, osnovni
motiv za ponovno izdavae ove monografije jesu en naunokulturni znaaj i ena visoka vrednost. Istovremeno, ponovno
izdae trebalo bi da bude i podstrek, ali i putokaz savremenim
istraivaima istorije Nove Srbije i Slavenosrbije.
Slavko Gavrilovi
156
GRAA ZA BIBLIOGRAFIJU
157
O SEOBI SRBA U RUSKO CARSTVO
U H VEKU
. ARHIVSKI IZVORI
ARHIVSKI FONDOVI OD PRVORAZREDNOG ZNAAJA
RUSIJA
Ruski vojno-istorijski arhiv u Moskvi
1. Husarski odsek Kancelarije Vojne kolegije arhivski fond 10,
arhivskih jedinica 4.749, 17231793.
Do sada je pregledano ukupno 90 ukorienih svezaka dokumenata, sa oko 30.000 listova; izvetaji se uvaju u Arhivu Vojvodine.
Mikrofilmovana je samo sveska 73, po opisu 2/109, koja sadri dokumenta iz 17521754. godine 560 snimaka.
UKRAJINA
Centralni dravni istorijski arhiv Ukrajine u Kijevu
2. Slavjanoserbska komisija arhivski fond 1.413, arhivskih
jedinica 52 (sveske ukorienih dokumenata koje imaju od 40 do
1.000 listova), 17511765.
Do sada je pregledano 38 svezaka, sa oko 23.000 listova;
izvetaji o pregledanim sveskama uvaju se u Arhivu Vojvodine
u Novom Sadu.
158
RADOVAN MII
ARHIVSKI FONDOVI KOJI SADRE I

ZNAAJNA DOKUMENTA O SEOBAMA
RUSIJA
Centralni dravni arhiv drevnih akata u Moskvi
3. Odnosi Rusije sa Austrijom i Nemakom arhivski fond 32,
4. Beka misija arhivski fond 33, arhivskih jedinica 267,
17201800.
5. Odnosi Rusije s Grkom arhivski fond 52, arhivskih jedinica 557, 15091798.
6. Odnosi Rusije sa Srbijom, Slavonijom i Crnom Gorom arhivski fond 86 i 95, arhivskih jedinica 246, 16991807.
7. Odnosi Rusije s Turskom arhivski fond 89, arhivskih jedinica 3.348, 14961800.
8. Predmeti o Ukrajini arhivski fond 13, arhivskih jedinica 103, 16061790.
9. Vojni predmeti arhivski fond 20, arhivskih jedinica 455,
17001820.
10. Kancelarija Pravitestvujueg senata arhivski fond
248, arhivskih jedinica 9.461, 17111796.
11. Peterburka senatska kancelarija arhivski fond 256,
arhivskih jedinica 92, 17421750.
Ruski vojno-istorijski arhiv u Moskvi
12. Inostrana ekspedicija Kancelarije Vojne kolegije arhivski
fond 13, arhivskih jedinica 7.258, 17231812.
13. Landmilicijski odsek Kancelarije Vojne kolegije arhivski
fond 14, arhivskih jedinica 2.349, 17331799.
14. Zbirka oficirskih iskaza arhivski fond 490, arhivskih
jedinica 2.958, 17201793.
15. Graa o Ruskoj imperiji arhivski fond 410, arhivskih jedinica 1.943, H vek 1900.
16. Statistiki podaci o Ruskoj imperiji arhivski fond 414,
159
17. Rat s Turskom i poskim konfederalistima arhivski fond

464, arhivskih jedinica 836, 17691774.
UKRAJINA
Centralni dravni istorijski arhiv Ukrajine u Kijevu
18. Kijevska gubernijska kancelarija arhivski fond 59,
19. Ko Nove zaporoke sei arhivski fond 229, arhivskih jedinica 372, 17131777.
20. Pukovske kancelarije slobodske Ukrajine Ahtirska, Izjumska,
Ostrogoka, Sumska i Harkovska pukovska kancelarija
arhivski fondovi 27, 28, 29, 30, 31, arhivskih jedinica
ukupno 1.472, 16641765.
21. Generalna vojna kancelarija arhivski fond 51, arhivskih
jedinica 2.891, 16561765.
22. Vasikovska pogranina carinarnica arhivski fond 118,
arhivskih jedinica 266, 17501795.
. TAMPANI IZVORI
KIGE
23. AGATONOVI, R., SPASI, P. M.
Srpski ustanici protivu Turaka u vezi sa narodnim seobama
u tuinu od 14591814 god. Beograd : tamparija Svetozara
Nikolia, 1895. 503 str.
24. BABENKO, V. A.
tnografieskiy oerk narodnogo bta Ekaterinnoslavskogo
kra. Ekaterinnoslav, 1905
25. BAGLY, D. .
stor Slobdsko Ukrani. Harkv, 1918
26. Kolonizaci Novorossiyskogo kra i ego perve agi po puti
kultur. Kiev : Tipografi G. T. Korak-Novickogo, 1989.
115 str.
160
RADOVAN MII
27. Oerki po istorii kolonizacii stepnoy okrain Moskovskogo

gosudarstva. Moskva, 1887
28. BANTI-KAMENSKIY, D. N.
Istori Maloy Rossii. Moskva, 1822
29. GANGEBLOV, A. S.
Vospominani dekabrista. Moskva, 1880. 240 str.
30. GOLOBUCKIY, V. O.
Zaporozka S v ostann asi svogo spuvann 17341775. Kev
: Akademi nauk Ukransko RSR, 1961. 415 str.
31. Zaporozke kozactvo. Kiv : Via kola, 1994. 539 str.
32. DAKEVI, N.
Obwenie qnoy Rusi s Qgoslavnami. Sankt Peterburg,
b. g.
33. EFIMENKO, A.
Istori ukrainskogo naroda. Kiev : Lbid, 1990. 512 str.
34. ZELI, Gerasim
itije Gerasima Zelia. Sv. 1. u Beogradu : Srpska kievna zadruga, 1897. , 211 str.
35. itije Gerasima Zelia. Sv. 2. u Beogradu : Srpska kievna zadruga, 1898. , [3], 228 str.
36. itije Gerasima Zelia. Sv. 3. u Beogradu : Srpska kievna zadruga, 1900. H, [3], 252 str.
37. Istori mst sl Ukransko RSR : Donecka oblast, Kiv
: Akademi nauk URSR, 1970. 992 str.
38. Istori mst sl Ukransko RSR : Kirovogradska oblast,
Kiv : Akademi nauk URSR, 1972. 817 str.
39. Istori mst sl Ukransko RSR : Luganska oblast, Kiv
: Akademi nauk URSR, 1968. 940 str.
40. Istori Ukrainskoy SSR : Vtora polovina HH v.
Kiev : Naukova dumka, 1983. 720 str.
41. Istori Qgoslavii. Moskva : Akademi nauk SSSR, 1963.
736 str.
42. JAOV, Marko
Venecija i Srbi u Dalmaciji u H veku. Beograd : Prosveta, 1984. 157 str.
43. KABUZAN, V. M.
Zaselenie Novorossii (Ekaterinoslavskoy i Hersonskoy gu-
161
bernii) v Hpervoy polovine HH v. (17191858). Moskva :

Nauka, 1976. 306 str.
44. KLAUS, A.
Nai kolonii : opit i material po istorii i statistike inostrannoy kolonizacii v Rossii. Sankt Peterburg,
1869. 114 str.
45. KOSTI, Mita
Srpska nasea u Rusiji : Nova Srbija i Slavenosrbija. Beograd, 1923. 135 str.
46. LASKOVSKIY, F. F.
Material dl istorii inenernego iskusstva v Rossii.
Sankt Peterburg, 1865. 1016 str.
47. MATKOVSKI, Aleksandar
Makedonskiot polk vo Ukraina. Skopje : Misla, 1985. 288
str.
48. Metodin poradi vitelm po vivennq stori Krovogradsko oblast (kray u drugy polovin Hpery polovini
HH st.). Krovograd : KDP, 1988. 28 str.
49. PAUTIN, A.
Istorieskiy oerk g. Elisavetgrada. Elisavetgrad, 1897.
175 str.
50. PRKO, V. O.
Osvonn Pvden Ukrani v HH st. Kev, 1996. 36 str.
51. PISAREVSKIY, A. O.
Iz istorii inostrannoy kolonizacii v Rossii v H v.
Moskva, 1909. 522 str.
52. PIEVI, Simeon
Izvestie o nahodenii Simeona Stepanovia Pievia
17311785. Moskva, 1884. 561 str.
53. Memoari. Beograd : Srpska kievna zadruga, 1963. H, 531
str.
54. POLONSKA-VASILENKO, N. D.
Zaseleni Pvdenno Ukrani v polovin H st. (17341775).
Mqnhen, 1960. 221, 186 str.
55. The settlement of the Southern Ukraine (17341775). New York,
1955. 293 p.
162
RADOVAN MII
56. POSUNKO, O. M.
Istori Novo Serb ta Slovnoserb. Zapori : RA
Tandem-u, 1998
57. RIBALKA, . K.
stori Ukrani : Vd naydavnih as do knc H st.
Harkv : Osnova, 1995. 446 str.
58. RIGELMAN, A. A.
Letopisnoe povestvovanie o Maloy Rossii. Moskva, 1847
50. ROZANOV, G.
Otrvok povestvovani o Novorossiyskom krae iz originalnh istonikov poerpnuty. Odessa, 1851. 53 str.
60. RUDKOV, Pavel
V slubu i venoe podanstvo... : serbskie naseleni Nova
Serbi i Slavnoserbi na ukrainskih zemlh (17511764).
Kiev : Obwestvo Ukraina Serbi, 2001. 176 str.
61. Seoba Srba u Rusiju u 18. veku. Beograd : Slubeni list SR Jugoslavije, 1995. 184 str.
62. SKALKOVSKIY, A.
Bolgarskie kolonii v Bessarabii i Novorossiyskom krae.
Odessa, 1848. 156 str.
63. Istori Novoy Sei ili poslednego Koa Zaporoskogo :
izvleeno iz sobstvennogo Zaporoskogo arhiva. Odessa,
1841.
2. izd. 1846
3. izd. 1885
64. Opt Statistieskogo opisani Novorossiyskogo kra : geografi, tnografi i narodoiseslenie Novorossiyskogo
kra. Odessa, 1850. 366 str.
65. Hronologieskoe obozrenie istorii Novorossiyskogo kra
17311823. Odessa, 1836. 300 str.
66. Istori Novo S abo ostannogo Koa Zaporozkogo.
Dnpropetrovsk : S, 1994. 678 str.
67. SOLOVEV, S. M.
Istori Rossii s drevneyih vremen. Moskva, 19641965.
715, 646 str.
68. TEKELIJA, Sava
Opisanije ivota. Beograd : Prosveta, 1966. 403 str.
163
69. CEROVI, ubivoje

Srbi u Rusiji. Beograd : Ministarstvo Republike Srbije za
veze sa Srbima izvan Srbije, 1998. 209 str.
70. Srbi u Ukrajini. Beograd : Ministarstvo Republike Srbije
za veze sa Srbima izvan Srbije, 1997. 76 str.
71. CRANSKI, Milo
Seobe i Druga kiga Seoba. K. 1, 2. Beograd : Srpska kievna zadruga, 1962. 550, 5511074 str.
72. IMAREV, V. F.
Romanskie poseleni na qge Rossii. Leningrad : Nauka, 1975.
245 str.
73. MIDT, A.
Material dl geografii i statistiki Rossii : sobranne
oficerami generalnogo taba : Hersonska guberni. Sankt
Peterburg : Voenna tipografi, 1863. 603, 810 str.
74. WEBALSKIY, P.
Potemkin i zaselenie Novorossiyskogo kra. Moskva, 1869.
21 s.
75. WEKATOV, A.
Slovar geografieskiy Rossiyskogo gosudarstva. Moskva,
1804.
76. VORNICKIY, D. I.
Istori goroda Ekaterinoslava. Dnepropetrovsk : Promin, 1989. 200 str.
77. stori zaporzkih kozakv. Lvv : Svt, 1990. 319 str.
LANCI U ZBORNICIMA I ASOPISIMA
78. ANDRIEVSKIY, A.
Serb v Kieve
U: Kievska starina. 1885. Tom 11, str. 381395 ; Tom 12,
str. 505511.
79. ARSENIY, arhimadrit
Sofroniy Dobraevi arhimandrit Novoy Serbii
U: Kievska starina. 1884. Tom 10, str. 276304.
80. BAOVA, A. P.
Iz qgoslavnskih zemel v Rossiq
U: Vopros istorii. 1977. V. 2, str. 124137.
164
RADOVAN MII
81. BARJAKTAROVI, Mirko

Serbi na Ukran
U: Narodna tvorst ta etnografi. 1971, V. 3, str. 3842
82. BARJAKTAROVI, Mirko
Sudbina odseenih Srba u Ukrajini
U: Zbornik radova Etnografskog instituta 1971. K. 5,
str. 135150
83. VELICN, A. A.
Inostranna kolonizaci v Rossii
U: Russkiy vestnik. 1889. Tom 1, 2
84. GNATQK, V.
Znosini Ukrain z serbami
U: Naukoviy zbrnik, prisveniy M. Gruevskomu.
Lvv, 1906.
85. GRIGOROVI, V. I.
Ob uastii serbov v naih obwestvennih otnoenih
U: Zapiski Novorossiyskogo universiteta. 1876. Tom 20,
str. 57
86. GRUJI, Radoslav M.
Prilozi za istoriju seobe Srba u Rusiju
U: Spomenik. 1913. LI, 2. razred, k. 43, str. 7079
87. DIVNIY, Ivan
Ukranska dol generala Tekeli
U: Kivska starovina. 1997. V. 1/2, str. 114121
88. D-SKIY, V.
Serbskie vhodci v Novorossii i ih duhovenstvo
U: Kievska starina . 1904. Tom 3, str. 107108
89. DIMITRIJEVI, Stevan
Graa za srpsku istoriju iz ruskih arhiva i biblioteka
U: Spomenik. 1922. LIII, 2. razred, k. 45, str. 1329
90. ZAGOROVSKIY, E. A.
Oerki po istorii slavnskoy kolonizacii v Novorossii v
H veke
U: Voenno-istorieskiy vestnik. 1912. Kn. 1, str. 8799 ;
kn. 4, str. 125148. 1913. Kn. 1, str. 6385
91. Slavnska kolonizaci Novorossiyskogo kra v H st.
U: Vestnik Kievskogo otdela Imperatorskogo voenno-istorieskogo obwestva. 1909.
165
92. ZAMKOVOY, V. P., WERBAENKO, V. I.

Osnovatel Slavnoserbii i ego potomki
U: Bahmutskiy asopis. 19961997. Tom 56, str. 1318
93. IVI, Aleksa
Seoba Crnogoraca u Rusiju 1756. godine : prolaz iseenika
kroz danau Vojvodinu
U: Letopis Matice srpske. 1932. K. 332, sv. 13, str.
175186
94. IKODINOVI PLEMI, Kosta
Disertacija posveena srpskom narodu u Maarskoj
U: Zastava. 1883. H, br. 78, str. 13 ; br. 80, str. 13
95. KARPENKO, Q. A., SMOLSKA, A. K.
Qgoslavskie sled v toponimii qga Ukrain
U: Onomastica Jugoslavica. 1975, br. 5, str. 6780
96. KOVAEVI, Boidar
O kulturnim vezama Srba s Rusima
U: Letopis Matice srpske. 1947. K. 360, sv. 2, str. 99112
97. KOMAROVA, Lesja
Srbi u Rusiji u H veku Seobama Miloa Cranskog i u
istorijskim izvorima
U: Nauni sastanak slavista u Vukove dane : referati i saoptea. K. 23/1. Beograd : Meunarodni slavistiki centar,
1993. str. 4752
98. KOSTI, Mita
Jedan izvetaj o srpskim naseima u Rusiji uoi ihove stogodiice (17521852)
U: Glasnik Istoriskog drutva u Novom Sadu. 1929. ,
sv. 1, str. 108109
99. Rezolucija Srba Moriana protiv razvojaea Krajina 1750.
U: Glasnik Istoriskog drutva u Novom Sadu. 1931. ,
sv. 1, str. 112114
100. KRAVEC, D. P.
Osvoenie Bahmutskogo kra Serbami
U: Bahmutskiy asopis. 19992000, Tom 78, str. 3945
101. LALI, Sredoje
Dokumenti o ostavci na vojnu slubu Simeona Pievia
U: Zbornik Matice srpske za kievnost i jezik. 1972.
HH, sv. 2, str. 373377
166
RADOVAN MII
102. Husarski odsek Kancelarije Vojne kolegije (gusarskoe povite Kancelarii

Voennoj kollegii)
U: Arhivska graa o naoj zemlji u arhivima i drugim ustanovama
SSSR. Sremski Karlovci : Zajednica arhiva Vojvodine, 1972. Str.
73144
103. MARTINOVI, Duan J.
Jovan Stefanovi Baevi
U: Portreti . Cetie : Centralna narodna biblioteka
Republike Crne Gore, 2000. Str. 725
104. MIKITENKO, Oksana
Seoba Srba u Ukrajinu (istorijskokulturni i etnofolklorni pogled)
U: Nauni sastanak slavista u Vukove dane : referati i
saoptea. K. 20/1. Beograd : Meunarodni slavistiki
centar, 1991. Str. 271281
105. MTELMAN, .
Serbsk emgranti teri v Ros
U: U. 1989. V. 4, str. 119123.
106. PAVI, Milorad
Simeon Pievi
U: idina. 1997. , str. 1128
107. PAVLQENKO, O. V.
Serbsk vyskovo-zemlerobsk poseleni na Ukran u H st.
U: U. 1981. V. 2, str. 101108.
108. PAENKO, Jevgenij
Seoba Srba u Ukrajinu sredinom 18. veka : prilog prouavau
problema meuetnikih veza
U: Nauni sastanak slavista u Vukove dane : referati i saoptea. K. 20/1. Beograd : Meunarodni slavistiki centar,
1991. str. 6370
109. PIEVI, Aleksandar
Primeani na Novorossiykiy kray
U: Kievska starina. 1884. Tom 8
110. POPOV, N.
Veonne poseleni serbov v Avstrii i Rossii
U: Vestnik Evrop. 1879. V. 6, str. 597620
167
111. POPOVI, Sava K.

Iseavae Srba iz Vojvodine u Rusiju polovinom H veka :
osnivae Nove Srbije izmeu Depra i Siua
U: Vreme. 1939. HH, br. 6382, str. 14
112. STANISLAVSKIY, S.
K istorii kolonizacii
U: Sbornik statey Ekaterinoslavskogo naunog obwestva.
1904.
113. STEFANOVI, Mirjana D.
Simeon Pievi graa za istoriju srpske kievnosti
U: Danica. 1994. , str. 6981
114. TEKELIJA, Sava
Bografia Petra Avramovia Tekeli, Rossyskog Generala
U: Serbsky Ltopis za godinu 1833. 1833. astica 2, str.
119
115. TKAENKO, M.
Utvorenn Novo Serb na zaporskih zemlh v 1752 r.
U: Ukrana. 1926. Kn. 17, v. 23, str. 154158.
116. TOMI, Jovan
Crnogorski mitropolit Vasilije Petrovi i pokuaji emigracije Crnogoraca u Rusiju 17541757 god.
U: Glas Srpske kraevske akademije. 1920. HS, 2. razred,
k. 56, str. 209267
117. FORIKOVI, Aleksandar
Seobe Srba u Rusiju tokom H veka
U: Istorija srpskog naroda : Srbi u H veku. Beograd :
Srpska kievna zadruga, 1986. str. 233250
118. HAXI, Antonije
Srpkia u narodu i sa svetom
U: Javor. 1883. H, br. 6, stub. 163171
119. HAXI, Jovan
Srbli u Russi. (Prilog za Istorq naroda Srbskoga). Iz
Apollona Skalkovskog : Hronologiesko obozrene Istori novorossyskago kra, Odessa 1836
U: Golubica s cvetom kniestva srbskog. 1840. ,
str. 270287
168
RADOVAN MII
120. CRANSKI, Milo

Zapisi enerala Pievia. Graniari po Evropi. Patrijarh
akabenda kao provodaxija. Nova Srbija na Hersonu
U: Politika. 1924. HH, br. 5767, str. 12
121. Zapisi enerala Pievia
U: idina. 1997. , str. 4752
122. PILEVSKIY, M. M.
Politika narodonnaseleni v carstvovanie imperatric
Ekaterin
U: Zapiski Novorossiyskogo universiteta. 1848. Tom 6
123. STREBOB, V. N.
Arhiv kreposti sv. Elisavet
U: Zapiski Odeskogo obwestva istorii i drevnosti. 1889.
Tom 15, str. 548593.
124. Dopolnenie k rodoslovnoy Horvatov
U: Trud arheologieskogo sezda v Odesse (1884. g.)
Odessa, 1889. str. 8791
125. Pesn o serbe
U: Kievska starina. 1884. Tom 10, str. 757
126. Recenzi na Izvesti o izni i pohodenih S. S. Pievia
U: Kievska starina. 1884. Tom 10
Radovan Mii
NAPOMENA: Ovim pregledom arhivskih fondova, koji sadre
grau o seobama Srba u Rusiju u H veku, nije iscrpen spisak i drugih
institucija, ni arhivskih fondova i zbirki koje imaju relevantne grae o seobama. To su, na primer, neki oblasni arhivi i muzeji u Ukrajini
(u Lugansku, Depropetrovsku, Kirovogradu, Odesi, Zaporoju), zatim
rukopisne zbirke pri akademiji nauka Rusije i Ukrajine i pri velikim
ruskim i ukrajinskim bibliotekama i druge. Pregled arhivskih fondova prezentovan je zahvaujui podacima do kojih je istraivaem doao mr Sredoje Lali.
Prezentovana graa za bibliografiju saiena je beleeem dostupnih radova o seobama Srba u Rusiju u H veku i veim delom preuzimaem podataka o izvorima u sastavu tih radova i podataka iz
drugih sekundarnih popisa. Otuda su opisi u izvesnim jedinicama nepotpuni. Osim pomenutih, takozvanih skrivenih bibliografija, do
sada nije objavena nijedna samostalna bibliografija o seobama Srba u
Rusiju u H veku.
169
REGISTAR
A
Avramovi (Abrahamovi) Velemir, porunik Potiske krajine iz Mohola 41, 44
Ada, mesto 44
Adamov Jovan, krajiki vahtmajster 60
Azov, grad u Rusiji 149
Azovska gubernija 144
Azovsko more 137
Albanez Jovan, major ruske vojske
18, 19
Albanija 146
Albanci 89, 90, 97, 99, 136
Amenik, reka u Rusiji 64
Ana Ivanovna, ruska carica 12,
19, 20, 21, 137
Andreas, ugarski kra 115
Antonovi Isaija v. Isaija Antonovi
Antonovi Janika, krajiki
ober-kapetan 44
Antonovi Jovan, oficir Potiske krajine iz Titela 41
Apostoli, plemika porodica iz
Malorusije 21
Arad, grad 11, 15, 30, 34, 36, 38, 55,

56, 60, 117
Arnauti v. Albanci
Arnautka, nasee Arbanasa u
Ukrajini 99
Arsenije arnojevi, patrijarh 11, 12, 15, 17, 120
Arsenije Jovanovi akabenta, patrijarh 37, 118
Arsenijev Georgije, krajiki
barjaktar 126
Arhangelsk (Novoarhangelsk), srpsko nasee u Novoj Srbiji 103
Atanasije, mitilenski episkop 99
Austrija, Austrougarska 9, 12, 13,
14, 17, 19, 25, 26-28, 32, 35, 47,
48, 51, 55, 58, 68, 71, 75, 76, 79,
83, 87, 89, 90, 93-95, 101, 112,
122, 124, 139, 141
Ahen, grad 25, 38
Ahmet, turski sultan 16
B
Bavarska 36
Badrica Jovan, kapetan Potiske
krajine iz Sente-Ostrova 41, 44
170
Bajanac Marko, krajiki kaplar

126
Bajanac Petar, porunik Potiske
krajine iz Kaie 42, 60
Bajezitovi Atanacko, kapetan
Potiske krajine iz uruga 41
Balamiri Nikolaj, prota iz
Erdea 48
Balevi Jovan, sindikus Sremskih Karlovaca 89, 96
Balkan, Balkansko poluostrvo 16,
101
Baevo, mesto u Srbiji 21
Banat, 13, 32, 36, 39,40, 45, 46, 47,
49, 54, 56, 59, 67, 72, 73, 74, 79,
81, 85, 102, 105, 134, 135, 145
Bartentajn Josif, grof, predsednik Ilirske dvorske deputacije 26, 45, 46,67, 69, 70,
71, 72, 109, 114, 129, 130, 135
Bastovi Atanasije, Grk 99
Batka, selo u Banatu 30
Baturin, mesto u Malorusiji 52
Bahmut, utvreni grad u Slavenosrbiji 123, 124, 126, 141
Baka 33, 35
Bela, ugarski kra 115
Beograd 23, 93
Berezovka, reka u Ukrajini 64
Bernes, grof, austrijski poslanik u Petrogradu 27, 48
Bestuev-Rjumin Aleksej Petrovi, grof, ruski kancelar 26,
27, 45,47, 48, 49, 50, 51, 52, 53,
54, 58, 60, 61, 67, 68, 70, 72,74,
75, 77, 79, 80, 83, 84, 86,109, 112,
110, 113, 120, 123,131
Bestuev-Rjumin Mihailo Petrovi, grof, ruski poslanik
u Beu 45, 47, 53, 67, 76, 80, 126
Be 11, 12, 14,15, 25, 26, 27, 28, 30,

36, 37,38, 41, 45, 46, 47, 48, 49,
50, 51, 58, 63, 67, 68, 69, 71, 72,
73, 74, 76, 79, 80, 81, 82, 84, 86,
87, 92, 93, 95, 94, 95, 100, 105,
109, 111, 112, 113, 114, 118, 119,
120, 122, 125, 129, 130, 133, 135,
136, 143
Beej 29, 39, 41, 42, 43, 44
Beej, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103
Bekerek 30
Beka, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102
Bibikov, pukovnik (ineer)
ruske vojske 123, 124, 126
Bitner, sekretar ruskog poslanstva u Beu 77
Bobin Mijat, krajiki vahtmajster 60
Bogdanov Georgij Mihailovi,
general-major ruske vojske 142
Bogosavev Maksim, krajiki
redov 126
Bodro, mesto i sedite istoimene upanije 30, 33
Boi Ivan, general-major u ruskoj vojsci 14
Boi Pani v. Boi Pantelija Pana
Boi Pantelija Pana, kapetan
Potiske krajine, komandant
Titela, potpukovnik u ruskoj
vojsci 11, 14, 15, 20, 21, 22
Boka Kotorska 145, 146
Boska, selo u Banatu 30
Bosna 97, 100, 111, 146
Bot, austrijski poslanik 48
Bokov ore, krajiki kvartirmajster 55
171
Bokovi Stojan, porunik Potiske krajine iz Beeja 42

Boak Konstantin, krajiki
kornet 121
Brankovi ore, grof, diplomata i hroniar 13, 14
Branovaki Mihajlo, zastavnik
Potiske krajine 44
Branovaki Subota, lajtnant Potiske krajine 44
Brestovac 33, 34
Brod, mesto u Slavoniji 37
Bug 65, 99
Bugari 89, 90, 91, 99
Budim 106, 119
Bukinski Stepan, major ruske vojske 142
Buli Petar, prota iz Novomirgoroda 105
V
Vajaj, lan Inkorporacione komisije 33
Vajzbah, ruski grof 19
Vani Mihajlo, vojni svetenik
iz Hodoa u slubi ruskog
poslanstva u Beu 49, 74, 80,
83, 84, 126
Vanij Teodor, major u ruskoj vojsci 142
Varadin, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 102, 103
Vargin Jovan, krajiki vahtmajster 60
Vasilije Petrovi, mitropolit
crnogorski 56, 89, 93, 94, 96,
97, 98, 135
Veliki Varadin, mesto 106
Vilago, utvreno nasee 34
Vingo, srpsko nasee u Novoj

Srbiji 103
Vinkovci 37
Vis, reka u Novoj Srbiji 65, 106
Visarion Pavlovi, episkop baki 40
Vitepska gubernija 140
Vitkovi Josif, svetenik u Jegri 87
Vitkovi Nikola, knez, sin Stevana Vitkovia 21
Vitkovi Sekula, pukovnik Sremske katanske regimente, narodni prvak 21, 35
Vitkovi Stevan, brigadir Srpskog husarskog puka 11, 21, 22,
24
Vitkovii, krajika porodica
poreklom iz Mustaa kod Trebia 21
Vientije Stefanovi, patrijarh
20
Vievski Gavrilo, pukovnik
ruske vojske 23, 74, 80, 90
Vievski Teodor, general-major ruske vojske 23
Viica, mesto kod Beograda 23
Vladisavevii, srpska porodica u Rusiji 21
Vlasi 82, 91
Vlaka 82, 91
Vlakalin ura, barjaktar Potiske krajine iz Titela 42
Voznesenska gubernija 141
Vozicin, knez, ruski poslanik
u Beu 12, 13, 17
Voi Gavrilo, kapetan starog Srpskog husarskog puka 47
Vojnovi Vuja, barjaktar Potiske
krajine iz Feldvara 41, 44
172
Volga 122
Vologda, mesto na severu Rusije
140
Vorkapi Mihajlo, krajiki
lajtnant 60
Voroncov, ruski grof 77, 133
Vrac, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103, 147
Vuji Vasilije, kornet Potiske
krajine 56, 60
Vuji (Vui) Georgije, major u
ruskoj vojsci 142
Vuji (Vui) Ivan, major u ruskoj
vojsci 142
Vuji (Vui) Lazar, kapetan Potiske krajine 42
Vuji (Vui) Maksim, porunik
Potiske krajine, major u ruskoj vojsci 42, 56, 60, 142
Vuji (Vui) Pavle, potpukovnik
u ruskoj vojsci 73,142
Vuji Petar, kapetan-lajtnant
Potiske krajine 42, 56, 60
Vuji Stevan, kornet Potiske
krajine 56
Vujii, krajika porodica iz
Martonoa 60
Vujii Igat, barjaktar Potiske krajine iz Sente-Ostrova
41, 44
Vujii Manojlo, barjaktar Morike krajine iz anada 42,
121
Vujii Mihajlo, lajtnant Potiske krajine iz Petrova Sela
42, 126
Vukovar, grad u Sremu 21
Vukovar, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 102, 103
Vukovi Ivan, major u ruskoj vojsci 142

Vukoti, serdar crnogorski 98
Vuedin Jovica, porunik Potiske krajine iz aba 41
G
Gavrilo, svetenik iz Peke 46
Gajda Mihajlo, porunik Morike krajine iz Peke 43
Gaji urka, porunik Morike
krajine iz Peke 43
Gajsrug, austrijski general 82, 87,
120, 121
Galeta ivan, barjaktar Potiske
krajine iz Titela 42
Galicin, knez, feldmaral ruske
vojske 19
Gardinovci 30, 38
Gizen, ruski poverenik u Beu 15
Glinsk, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 103
Glogovac, mesto u Pomorikoj
krajini 42, 43, 56, 60,121
Glogovac, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 102, 103
Gebov Ivan Fjodorovi, general-major ruske vojske 59, 64,
66, 90, 93, 123, 140, 149
Golovin Fjodor Aleksijevi, ruski dravni kancelar 14
Golovkin Gavrilo, ruski kancelar 16
Golub Georgije, kapetan-lajtnant
Potiske krajine iz Sente-Ostrova 41
Golub ore, vicekapetan Potiske krajine 44
173
Golub Ivan, major u ruskoj vojsci

142
Golub Petar, major u ruskoj vojsci
142
Graanov Nikolaj, krajiki lajtnant 126
Graalkovi, grof, predsednik
Inkorporacione komisije 50,
68, 69, 118
Grimani, mletaki glavni providur za Dalmaciju 98
Grubi Georgije, krajiki vahtmajster 126
Grci 48, 89, 90, 91
D
Dabi Zaharije, krajiki vahtmajster 126
Dabi Mihajlo, barjaktar Morike krajine iz Glogovca 43
Davidov Pavle, krajiki vahtmajster 126
Davidovi Arsenij, pukovnik u
ruskoj vojsci 142
Davidovi Josif Joza, krajiki
lajtnant 55, 60
Dalmacija 98, 100, 115, 144, 145,
146
Da 73
Dakova Katarina, knegia,
predsednica ruske Akademije
nauka 139
Debokset, ruski ineer-pukovnik 149
Depreradovi Aleksej Rodionovi v. Preradovi Aleksej Rodionovi
Depreradovi Georgije Rodionovi v. Preradovi Georgije
Rodionovi
Depreradovi Ivan Rodionovi

v. Preradovi Ivan Rodionovi
Depreradovi Nikolaj Ivanovi
v. Preradovi Nikolaj Ivanovi
Depreradovi Rajko (Rodion)
Stepanovi v. Preradovi Rajko-Rodion Stepanovi
Depreradovii v. Preradovii
De-Preradovii v. Preradovii
Dei Mihajlo, barjaktar Potiske krajine iz Beeja 41
Dimitrovica, srpsko nasee u
Novoj Srbiji 102, 103
Depar 17, 64, 65, 92, 132, 149
Destar 91
Dolfini, mletaki poslanik u
Beu 15
Donec 123, 124, 125
Doneckoe (Podgornoe), srpsko
nasee u Slavenosrbiji, sada
Slavjanoserbsk 125
Drezden 48, 67, 68, 76, 77, 83
Dudvarski Nikola, barjaktar Potiske krajine iz Ostrova 42, 44
Dunav 16, 17, 32, 33, 37, 43
akovi Isaija v. Isaija akovi

ore, zanatlija iz Budima 106
ulinac Arsenije, kapetan Potiske krajine iz uruga 41
ur, mesto u Morikoj krajini
38
urakovi Petar, vojvoda crnogorski 98
174
uri Jovan, barjaktar Potiske

krajine iz Martonoa 42
uri Lazar, barjaktar Potiske
krajine iz Sentomaa 41, 44
urii ura, barjaktar Potiske krajine iz Beeja 42
E
Evgenije Savojski, austrijski vojskovoa i diplomata 22
Evropa 16
Ekatarinoslavska gubernija 140,
141
Engelshofen, baron, austrijski
general 29, 33, 36, 37, 40, 41, 46,
73, 74, 80, 82, 112, 118
Erde, pokrajina 15, 32, 69, 73
Esterhazi, grof 131,133
aba, mesto u Potiskoj krajini

39, 41, 42
ivac Ranisav, barjaktar Morike krajine iz Semlaka 43
igi Stevan, major u ruskoj vojsci 142
olobov, ruski major, komandant
ruske ekspoziture za migraciju u Tokaju 95
Z
Zako ore (Georgije), barjaktar
Potiske krajine iz Kaie
42, 44
Zako Petar, kapetan Potiske krajine iz Beeja 41
Zako Stevan, kapetan Potiske
krajine iz Kaie 41
Zamfiranovi, emisar iz Vlake 91

Zaporoje, grad u Ukrajini 91,
140
Zari Stevan, barjaktar Potiske
Zeli Gerasim, episkop, pisac
itija 145
Zemun 34, 83, 97, 135
Zemun, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103
Zori Vasilije, lajtnant Potiske
krajine iz Moorina 121, 126
Zori Jovan, stric Maksima Zoria 121
Zori Julijana, ki generala
Maksima Zoria 144
Zori Maksim, kapetan Potiske
krajine iz Moorina, general-porunik u ruskoj vojsci
42, 56, 121, 141, 142, 144
Zori Simeon v. Neranxi Zori
Simeon
Zori Maksim Teodorovi v.
Zori Maksim
Zori Simeon Gavrilovi v. Neranxi Zori Simeon
I
Ilijevi Gavrilo, barjaktar Potiske krajine iz Feldvara 41,
44
Ili Vulin, krajiki pukovnik
iz Segedina 16, 123
Ingul, reka u Novoj Srbiji 93
Irato, anac u Morikoj krajini 34
Isaija akovi, mitropolit
karlovaki 15
Itebej, mesto u Banatu 30
175
J
Jakovevi Jovan, krajiki vahtmajster 126
Jankelin Vasa, krajiki redov
126
Janus, komandant husarskog puka u
Slavoniji 38
Jarak, mesto u Potiskoj krajini
38
Jegarac Jovan, porunik Potiske
krajine iz Martonoa 42
Jegra, grad u Ugarskoj 79, 87
Jezdimirovi, pustolov u slubi
generala evia 89, 96, 97, 99
Jelisaveta Petrovna, ruska carica 26, 11, 45, 48, 51, 52, 53, 62,
63, 64, 67, 68, 75, 76, 83, 92, 94,
105, 122, 125, 126, 137, 139
Jelisavetgrad, tvrava i grad na
granici Nove Srbije, tabno
mesto 140
Jenova, mesto u Morikoj krajini 34
Jenova, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103
Jeremi ivan, barjaktar Potiske krajine iz Martonoa
42
Jovan, episkop perjaslavski i
borisposki 102
Jovii Petar, barjaktar Potiske krajine iz Feldvara 42
Josi ura, kapetan Morike
krajine iz iira 43
Josif, austrijski car 26, 71
Joca, stanovnik Nove Srbije 106
Joci Sava, barjaktar Morike
krajine iz Peke 42, 47
Jugovi Vasilije, krajiki redov

126
Juna Ugarska 12, 47, 67, 69, 80, 92
Juni Sloveni 11
Juzbaa Aleksej, major u ruskoj
vojsci 142
Juzbaa Konstantin Nikolajevi, brigadir u ruskoj vojsci
142
Juzbai Kosta, kornet iz Nadlaka 121
K
Kavkaz 145
Kavrijani, grof 100
Kagarlik, reka u Novoj Srbiji 64
Kazan, grad u Rusiji 122
Kajzerling Karlo, grof, ruski
ambasador u Beu 76, 77, 79, 83,
84, 85, 86, 87, 93, 94, 95, 96, 109,
112,113, 114, 122, 125, 130, 132,
133, 134
Kalanek Aleksandar fon, komorski upravnik u Slavoniji i
Sremu 13, 30
Kalniblat, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 103
Kamenka, reka u Novoj Srbiji 64
Kamenka, tvrava u Novoj Srbiji
61, 65, 103
Kanaanin Jovan, porunik Potiske krajine iz uruga 41
Kantakuzin erban v. erban
Kantakuzin
Kaia, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 102, 103, 147
Kaia, mesto u Potiskoj krajini 39, 41, 42, 43, 44, 56, 60, 102
176
Karakaevi Dragi, porunik

Potiske krajine iz Mohola 41,
44
Karapanxi Nikola, barjaktar
Potiske krajine iz Kaie 42
Karapanxi Sava, lajtnant Potiske krajine iz Kaie 42,
44
Karlo , austrijski car 20, 23,
28, 71, 143, 115
Karlovci (Sremski Karlovci)
13, 17, 20, 38, 80, 89, 96, 149
Karoi, grof, general austrijske
vojske 36, 37
Kaspijsko more 19
Kata, stanovnik Nove Srbije 106
Katarina Velika, ruska carica
121, 138, 139, 140, 144, 145
Ka 30
Kaunic, grof, austrijski kancelar 70, 94, 126, 129, 130, 131,
132, 133, 134
Kelemen Benedikt, krajiki redov 126
Kenigseg-Erps, grof, predsednik
Ilirske dvorske deputacije
134
Kekemet 34
Kijev 54, 59, 60, 65, 80, 81,92, 97,
98, 99, 100, 107, 122, 123, 149
Kikinda 126
Kiri Maksim, krajiki barjaktar 126
Kneevi Pavle, kapetan Morike krajine iz ajtina 42
Kneevi Stania, porunik
Morike krajine iz ajtina
42
Kainovi Nikola, iseenik
iz Crne Gore 98
Kovaevi Petar, porunik Potiske krajine iz Petrova Sela

42
Kovi, mesto u Potiskoj krajini
34, 38
Kovin 30
Kovin, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103
Kozel, mesto u leziji 119
Koler, grof, austrijski dvorski
savetnik 134
Kolinovi Aleksije, sekretar
mitropolita Vasilija Petrovia 98
Koloredo, grof, austrijski vicekancelar 74
Komoran 38
Konstantin Brankovan, gospodar Vlake 14, 15
Konstantinov Aleksa, krajiki
kornet 55, 60
Konarevi Simeon v. Simeon
Konarevi
Korobino, anac u Novoj Srbiji 105
Kosavi Vasilije, pukovnik u
ruskoj vojsci 142
Kosi Peria, barjaktar Potiske krajine iz Novog Kovia 41
Kosti Jovan, krajiki vahtmajster 60
Kotor, grad u Boki 96
Koice 95
Kouti Stojan, krajiki redov
126
Kresti, krajiki vahtmajster 95
Krilov, tabno mesto u Novoj
Srbiji 65, 103
Krim, poluostrvo izmeu Crnog
i Azovskog mora 61, 145
177
Krjukov, nasee u Novoj Srbiji 103

Kruedol, mesto i manastir 94
Kubura (Kuburin) Ostoja, barjaktar Potiske krajine iz Mohola 41, 44
Kula, mesto 30
Kurakini, ruska plemika porodica 144
Kurska gubernija 143
Kurtii, mesto 56
Kurfeld, trgovac iz Bea 73
L
Lazar, kaluer, administrator
parohije Veliki Sv. Petar 105
Lazarevi Mina, kapetan-lajtnant Potiske krajine iz uruga 41
Lalo Konstantin Nikolajevi,
general-major ruske vojske 142
Lanov Petar, komandant puka u
ruskoj vojsci 141
Lemean, mesto 95
Leontijev, ruski generalni guverner 60
Leopold , austrijski car 11, 36,
40, 51, 71, 143
Litriev Petar, krajiki redov
126
Lubomirski, knez 20
Lugan, reka u Slavenosrbiji 123,
124
M
Maari 30, 31, 32, 35, 36, 37, 38, 41,
51, 55, 86, 106, 107, 113, 115
Maarska 145
Majnovi Stevan, porunik Potiske krajine iz Ostrova 42

Makedonci 98, 99
Malorusi 17, 89, 104, 107, 146
Malorusija 21, 17, 52, 63, 92, 99,
101, 138
Mandorlak, mesto u Morikoj
krajini 42, 43, 121
Mandorlak, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103
Manel, mesto u Rusiji 99
Marija Terezija, austrijska carica 23, 25, 28, 31, 33, 47, 48, 50,
51, 53, 64, 67, 68, 69, 70, 72, 76,
84, 85, 86, 94, 113, 115, 119, 126,
129, 131, 132
Marjanovi Ilija, kornet iz anada 56, 60
Marjanovi Pavle, porunik Morike krajine iz anada 42,
81
Marjanovi (Marjanovi) Petar,
(Pjotr), kapetan Morike
krajine iz Pavlia i anada,
major u ruskoj vojsci 42, 56, 60,
62, 81, 142
Markov, Malorus, autant 95, 97
Markovi Marko, obrstvahtmajster Potiske krajine iz Sente-Ostrova 41
Markovi Nedo, porunik Potiske krajine iz Mohola 42
Markovi Filip, krajiki kvartirmajster 55
Marti Jakov, porunik Potiske
krajine iz Petrova Sela 42
Martono, mesto u Potiskoj krajini 39, 42, 43, 44, 56, 60,
Martono, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102
178
Macin Mihajlo, krajiki vahtmajster 126

Maa 100
Mava 89, 97
Medakovi Rado, krajiki
kaplar 126
Meanski Lazar, lajtnant Potiske krajine iz aba i Kaie 41, 44
Meea, mesto u Dalmaciji 145
Megunov, ruski general 140
Mehmed , turski sultan 93
Meerski, ruski general 140
Miatovi Filip, kvartirmajster Potiske krajine 60
Milan, prezviter iz Peke 47
Milankovi, arhimadrit Donskog manastira 146
Milinovi Neko (Neca), barjaktar Potiske krajine iz
Sente-Ostrova 41, 44
Miloradovi Mihajlo (Miloradovi Mihajlo Andrejevi),
diplomata, kancelar kod Petra Velikog, pukovnik u ruskoj
vojsci 16, 146
Miloradovi Ivan, major u ruskoj vojsci 142
Milosavevi Marko, porunik
Potiske krajine iz Ostrova 42
Milosavevi Sava, krajiki
barjaktar 126
Miloev Pantelija, krajiki
redov 126
Milutinovi Marinko, kapetan
Morike krajine iz Subotice 43, 121
Milutinovi Pavle, porunik
Morike krajine iz Pavlia
43
Minarov Filip, krajiki kaplar 126

Minih, ruski feldmaral 20
Miokovi ivan, kapetan Morike krajine iz Nadlaka 121,
126
Miokovi Igat, barjaktar Morike krajine iz Nadlaka, major u ruskoj vojsci 42, 121, 142
Miokovi Avram, major u ruskoj
vojsci 142
Miokovi Ivan, major u ruskoj
vojsci 142
Miokovi Pavle, major u ruskoj
vojsci 142
Miokovi Pjotr, major u ruskoj
vojsci 142
Mirgorod 97, 106
Mirilovi Maksim, barjaktar
Potiske krajine iz Feldvara
41, 44
Mirkovi, lajtnant u ruskoj vojsci 71, 73, 80, 85, 111
Mirkovi Rista, porunik Potiske krajine iz Ostrova 42
Mitrovica 37, 96, 97
Mihajlovi Boko, voa iseenika iz Bosne 111, 115
Mihajlovi Dimitrije, kapetan
Morike krajine iz Mandorlaka 43
Mihajlovi Mihajlo, barjaktar
Morike krajine iz Mandorlaka 43, 121
Mihajlovi Stevan, krajiki
kapetan 126
Mikovi ivan, kapetan-lajtnant Morike krajine iz
Nadlaka 42
179
Mikovski Mihail, major u ruskoj vojsci 142

Mleci (Mleii, Mletaka republika) 14, 46, 94
Modo, mesto u Banatu 30
Moldava (Moldavija) 18, 20, 61, 91
Monasterlija Jovan, podvojvoda
(viceduktor), austrijski pukovnik 15, 37
Monasterlija Josif, komandant
Petrovaradinskog peakog
puka 37
Moravska 135
Moraanin Petar, svetenik 100
Mori, reka 32, 46, 73
Moriani 50, 57, 59, 119
Morije (Pomorije) 9, 12, 15,
16, 24, 29, 39, 46, 56, 118, 119
Morika (Pomorika) krajina
24, 25, 29, 30, 31, 32, 34, 35, 38,
40, 41, 42, 45, 47, 51, 52, 54, 56,
102, 118, 121, 122
Moskva, grad 11, 13, 14, 15, 16, 20,
47, 122, 123, 146
Mohol (Mol), mesto u Potiskoj
krajini 39, 41, 42
Moorin, mesto u Potiskoj krajini 30, 38, 39, 41, 42, 56, 103,
121, 144
Moorin, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 103, 147
Musta, selo kod Trebia 21
N
Nadadi, grof 57
Nadlak (Nalak), mesto u Morikoj krajini 29, 40, 42, 43,
51, 54, 56, 60, 121
Nadlak, srpsko nasee u Novoj

Srbiji 102, 103, 147
Nemaka 120
Nemci 38, 55, 106
Nenadovi Pavle v. Pavle Nenadovi
Neranxi Gavrilo, otac Simeona
Neranxia Zoria 121
Neranxi David Gavrilovi, general-major u ruskoj vojsci
142, 145
Neranxi Zori Simeon, general-major u ruskoj vojsci 121,
142, 144, 145
Neranxi Simeon Gavrilovi v.
Neranxi Zori Simeon
Nestorovo, anac u Novoj Srbiji 106
Nefimonov, ruski zastupnik u
Beu 12
Nei Jovan, porunik Potiske
krajine iz Feldvara 42
Nizozemska v. Holandija
Niemirov, grad 20
Nikola, svetenik iz Peke 46
Nikolajevna Teodora, ena Stevana Vitkovia 21
Nikoleti ivan, krajiki
lajtnant 44
Nikoleti Konstantin, porunik Potiske krajine iz Sentomaa 42
Nikoleti Stevan, barjaktar Potiske krajine iz Sentomaa
42
Nikoli ivan, porunik Potiske krajine iz Sentomaa
41
Nikoli Jovan, kapetan Potiske
krajine iz Sentomaa 35, 42
180
Nikoli Stevan, krajiki barjaktar 44

Ninevi Maksim, kapetan Potiske krajine iz Kaie 42
Nini Maksim, krajiki lajtnant 44
Nova Srbija 9, 12, 24, 25, 28, 47, 53,
59, 63-67, 81, 89-93, 97-106, 109,
117, 122, 124, 127, 136-143, 145147, 149, 150
Novakovi Gavrilo, kapetan Morike krajine iz Semlaka 42,
52
Novakovi Georgije, porunik
Morike krajine iz Semlaka
43, 52
Novakovi Mia, barjaktar Potiske krajine 55, 60
Novi Erceg, grad u Boki 146
Novi Kovi, anac u Potiskoj
krajini 39, 41, 42, 43
Novi Sad 97, 143, 146
Novomirgorod (Novi Mirgorod), grad i tabno mesto u
Novoj Srbiji 101, 103, 104,
105, 106, 107, 139, 146
O
Oblai Radosav, barjaktar Potiske krajine iz uruga 41
Obradovi Dositej, prosvetite
i pisac 145
Obrekov Aleksej, ruski poslanik u Carigradu 91, 93
Oganovi Teofil, stanovnik
Morike krajine 72
Oegovi Stepan, potpukovnik
u ruskoj vojsci 142
Orenburg, nasee Srba iz Crne

Gore u Rusiji 97, 99
Orengi, agent u Beu za srpske
stvari 38, 73
Orlovat, mesto u Banatu 30
Orfelin Zaharije, kievnik
17, 18
Osek, grad 73, 87
Ostoji Jovan, barjaktar Morike krajine iz Peke 43
Ostrovo, mesto u Potiskoj krajini 39, 41, 42, 43
Ohaba, anac u Morikoj krajini 34
Oakova, reka u Novoj Srbiji 149
P
Pavle Nenadovi, mitropolit
karlovaki 33, 38, 39, 40, 43,
45, 46, 55, 56, 57, 67, 73, 83, 94,
119, 120, 129, 135, 136
Pavli, mesto u Morikoj krajini 42, 43,
Pavli, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 102, 103, 147
Pavlovi Visarion v. Visarion
Pavlovi
Palanka, mesto u Bakoj 33
Palfi Jovan, grof 118
Pantazij (Bandaxija) Aleksej, major u ruskoj vojsci 142
Panevo, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 102, 103, 147
Pap Jano, stanovnik Velikog
Varadina 106
Pap Marci, stanovnik Nove Srbije 106
Paraskovi Konstantin, tutor
srpske kapele u Beu 120
181
Pariz 70, 130

Patai, grof, lan Inkorporacione komisije 33
Peakovi Jovan, barjaktar Potiske krajine iz Starog Kovia
41
Pek, komandant husarskog puka u
Slavoniji 38
Peri Dimitrije, pukovnik Srpskog husarskog puka 21, 22, 47,
73, 124
Persija 19
Petar Veliki, ruski car 9, 11,
12, 13, 14, 15, 16, 17, 18, 19, 21,
52, 53, 54, 58, 75, 94, 120, 137,
146
Petar , ruski car 11, 137
Petar , ruski car 139
Petrandi Ivan, pukovnik Slavonskog husarskog puka 38, 119
Petrovaradin, tvrava 21, 30, 34,
95, 96
Petrovaradinski anac, nasee,
docnije Novi Sad 34
Petrovgrad, ruska prestonica 14,
26, 27, 48, 60, 65, 70, 74, 76, 79,
80, 83, 86, 87, 91, 94, 99, 100,
110, 112, 114, 131, 138, 149 120,
139,
Petrovi Vasilije v. Vasilije
Petrovi
Petrovi Stevan (Petrovi Stepan), sekund-major u evievom puku 82, 87, 95, 96, 97, 98,
124
Petrovi Jegor Filipovi, grof
144
Petrovi Nikolaj, pukovnik u
ruskoj vojsci 142
Petrovi Filip, major u ruskoj

vojsci 142
Petrovo Selo, mesto u Potiskoj
krajini 39, 42, 43, 103
Petrovo Selo, srpsko nasee u
Novoj Srbiji 102
Petro-Ostrov, srpsko nasee u
Novoj Srbiji 147
Peigra Jovan, barjaktar Potiske
krajine iz Titela 42
Peka, mesto u Morikoj krajini
39, 42, 43, 45, 46, 55, 56, 60
Peka, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103
Pei Mihajlo, porunik Morike krajine iz Sente 42
Peta 56
Pivarov Jovan, krajiki vahtmajster 55, 60
Piko-Pavlovi, pisac k. Srbi u
Ugarskoj 150
Piunica, srpsko nasee u Novoj Srbiji 103
Pievi (Pievi) Aleksandar, major u ruskoj vojsci 142,
145
Pievi (Pievi) Gavril,
major u ruskoj vojsci 142
Pievi (Pievi) Ivan, major u ruskoj vojsci 142
Pievi (Pievi) Jevrem,
Pievi (Pievi) Lazar,
Pievi (Pievi) Simeon
Stepanovi (Stepanovi), general-major u ruskoj vojsci 38,
89, 95, 96, 97, 107, 121, 124, 125,
139, 145, 146
182
Pievi (Pievi) Stepan,

Pievi Stefan Gavrilov, komandant ida 21
Pievi Teofil, major u ruskoj
vojsci 142
Plamenac Mojsije (Moja), vojvoda crnogorski 98
Plamenac Rodion Stepanovi,
brigadir u ruskoj vojsci 141
Podgorica 18, 95, 96, 100
Podgorianin Georgij Petrovi,
grof, general-major u ruskoj
vojsci 142, 144
Podgorianin Jovan (Ivan Mihailovi), grof, major austrijske vojske, general-porunik u ruskoj vojsci 100, 141,
142, 144, 145
Podgornoe (Doneckoe), srpsko
nasee u Slavenosrbiji 125
Podunave 16
Podunavska krajina 31
Poun 32, 34, 50
Poltava, grad 15
Poaci 21, 90, 144
Poska 17, 19, 20, 61, 89, 90, 91, 99,
137, 149
Pomorije 9, 12, 15, 16, 24, 29, 39,
46, 56, 118, 119
Popov Gavrilo, krajiki lajtnant 126
Popov Grigorije, krajiki redov 126
Popov ivko, kapetan Morike
krajine iz Mandorlaka 43
Popov Rista, krajiki vahtmajster 126
Popovi Bogdan, satnik, izaslanik krajikih oficira kod

Petra Velikog 16
Popovi Vasilije, stanovnik
Mirgoroda 106
Popovi Georgije, kapetan Potiska krajine iz Sente 42, 56, 60
Popovi ore, krajiki kvartirmajster 55
Popovi ura, kapetan Potiske
krajine iz aba 41
Popovi ivko, porunik Potiske krajine iz uruga 41
Popovi Jovan, barjaktar Potiske krajine iz uruga 41
Popovi Lazar, porunik Potiske krajine iz Petrova Sela
42
Popovi (Totovi!) Vasilij, pukovnik u ruskoj vojsci 142
Potisje 9, 12, 15, 16, 18, 24, 29, 39,
46, 56, 119
Potiska krajina 24, 25, 29, 30, 31,
32, 34, 35, 38, 39, 41, 42, 43, 44,
45, 51, 52, 56, 60, 102, 118, 121,
122
Prag 81
Preli Georgije, krajiki kapetan 121, 126
Preradovi Aleksej Rodionovi,
brigadir u ruskoj vojsci 142
Preradovi Georgije Rodionovi, general-major u ruskoj
vojsci 124
Preradovi Ivan Rodionovi,
general-major u ruskoj vojsci
142
Preradovi Nikolaj Ivanovi,
general u ruskoj vojsci 144
183
Preradovi Rajko (Rodion) Stepanovi, pukovnik Slavonskog husarskog puka, generalporunik u ruskoj vojsci 49,
69, 99, 107, 111, 113, 117, 119,
120, 122, 123, 124, 126, 127, 138,
141
Preradovii, srpska plemika
porodica u Rusiji 144
Pretlak, austrijski poslanik u
Petrogradu 27, 67, 68, 70, 72,
75, 76, 80, 83, 109, 112, 113, 114,
115, 131
Provansa, pokrajina u Francuskoj 35
Prodanovi Vasilije, barjaktar
Potiske krajine iz Starog
Kovia 42
Prodanovi Mihajlo, kapetan
Kovia 41
Prusija (Pruska) 26, 27, 69, 71, 93,
114
Prut 120
Pukov Stevan, pukovnik 95, 96,
97, 99, 105
R
Radii Marko, barjaktar Potiske krajine iz Sentomaa
41, 44
Radovanovi Radivoj, barjaktar
Morike krajine iz Subotice 43
Radoji ivko, lajtnant Morike krajine iz Nadlaka i
anada 42, 121, 126
Radoni Georgije, kapetan crnogorski 99
Radoni Stano, serdar crnogorski 98

Radulovi Gavrilo, pukovnik u
ruskoj vojsci 142
Rajkovi Petar, kapetan Potiske
krajine iz Novog Kovia 41
Rajkovi Jevrem, pukovnik u
ruskoj vojsci 142
Rajkovi Simeon, major u ruskoj
vojsci 142
Rajna 120
Rakii Sava, kapetan-lajtnant
Potiske krajine iz Beeja 42
Rakoci, voa ustanka u Ugarskoj
(17031711) 15, 18, 22, 31
Rakovi Avram, pukovnik u
ruskoj vojsci 142
Rakovi Aleksandar, krajiki
pukovnik iz Sremske Mitrovice 96, 97
Rakovi Atanasije, pukovnik,
komandant Sremskog husarskog puka 16, 37, 69, 118, 121
Rijeka, grad 96
Rimani, pripadnici katolike
vere 105
Rikov, ruski naunik 97
Rodost, mesto 22
Rubei Lazar, novosadski senator, oficir u ruskoj vojsci
143
Rudaev, krajiki kvartirmajster 126
Rui Nikola, krajiki barjaktar 126
Rumuni 89, 90
Runi Ostoja, krajiki redov 126
Runi Sima, krajiki vicekapetan 44
184
Rus Rajko, krajiki redov 126

Rusi, passim
Rusija, passim
S
Sabadka v. Subotica
Sabo Itvan, porunik Morike karjine iz Nadlaka 42
Sabov, krajiki lajtnant (usvojenik majora orbe) 72
Sabov Vasilij, major u ruskoj vojsci 142
Sabov Lazar, major u ruskoj vojsci
142
Sabov Stepan, major u ruskoj vojsci 142
Sava 37, 95, 120
Samara, reka u Rusiji 97
Satin Josif, pukovnik u ruskoj
vojsci 141
Sv. Jelisaveta, tvrava 63, 64, 65,
93, 103, 104
Sv. Marija v. Subotica
Sv. Miklu, mesto u Banatu 105
Segedin 11, 13, 15
Segedinac Pera, krajiki kapetan, voa bune 1735. 55, 117
Semlak, mesto u Pomorikoj
krajini 42, 43
Semlak, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 102, 103
Senta, mesto u Morikoj krajini
22, 41, 42, 43, 44, 56, 60
Senta (Sentov), srpsko nasee u
Novoj Srbiji 102, 103, 147
Sentivan, mesto u Bakoj 13, 30
Sentjanin Pjotr, pukovnik u
ruskoj vojsci 142
Sentoma, mesto u Potiskoj krajini, danas Srbobran 39, 41,

42, 43, 44, 106
Sentoma, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 102, 103
Serbeloni, austrijski general 38
Serezli Lazar, krajiki kapetan
60, 106
Sibir 48
Siget, selo u Banatu 30
Simanda, mesto u Morikoj krajini 34
Simeon Konarevi, episkop
dalmatinski 100
Simki Gavrilo, porunik Morike krajine iz iira 43
Siuha, reka na granici Nove
Srbije 65
Skori Jovan (Skori Ivan), major u ruskoj vojsci 142, 145
Slavenosrbija 9, 12, 24, 25, 28, 53,
92, 95, 99, 103, 107, 117, 124127, 137, 138, 140, 142, 144, 145,
147
Slavjanoserbsk, grad u Slavenosrbiji 125
Slavkovi Kozma, krajiki redov 126
Slavonija 11, 36, 30, 73, 80, 87, 95,
98, 119, 135
Slankamen, mesto u Sremu 35
Slankamen, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103
Sloveni 20, 23, 66, 90, 138
Sombor 33, 34
Sorinka Mihajlo, krajinik iz
aba 42
Sofronije, kaluer iz Slavjanosrbije 103
185
Spai Ostoja, porunik Potiske

krajine iz Beeja 42
Spiinski, ruski pukovnik 139,
140
Srbi, passim
Srbija 100, 139, 146
Srem 21, 35, 33, 36, 45, 52, 55, 79,
95, 07, 119, 120
Stanikov Georgije, kvartirmajster 126
Stankova Marija, stanovnik Nove Srbije 105
Stankovi, husar 100
Stankovi Nikola, Srbin iz Budima 106
Stankovi Ostoja, porunik Morike krajine iz Semlaka 43
Stankovi Stevan, stanovnik Velikog Varadina 106
Stankovi Mihail, major u
ruskoj vojsci 142
Stanojevi Arsenije, porunik
Kovia 42
Stari Kovi, mesto u Potiskoj
krajini 39, 43
Stepanov Igat, redov iz Nove
Srbije 106
Stiplec, mesto u Banatu 30
Stojanov Jovan, general-major
ruske vojske 20, 21, 22
Stratimirovi Anto, knez iz
Boke 146
Suvorov Maksim, ruski uite
17, 20
Subotica, mesto u Morikoj krajini 30, 42, 43
Subotica, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 103, 147
Subothea v. Subotica
Sudarevi Gaja, barjaktar Potiske krajine iz uruga

Sudarski Mihajlo, barjaktar Potiske krajine iz Beeja 42
Suin Subota, kapetan Morike
krajine iz Sente-Ostrova 41
T
Tabakovi Aleksij, krajiki redov 126
Taburino, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 103
Tatari 12, 21
Tekelija Jovan, pukovnik, zapovednik Morike milicije 15,
16, 22
Tekelija Jovan, sin Ranka Tekelije, oficir Morike krajine 23
Tekelija Lazar, pukovnik u ruskoj
vojsci 142
Tekelija Petar, porunik u austrijskoj vojsci, general-porunik u ruskoj vojsci 22, 23,
73, 140, 144, 145, 146
Tekelija Ranko, sin pukovnika Jovana Tekelije, kapetan Morike krajine 22
Temivar 39, 73, 81, 82
Teofilovi Mihajlo, upravnik
mitropolijskog spahiluka iz
Daa 74, 133
Terzin ivan, kapetan Morike
krajine iz omoa 42
Tean Teofil, ruski husarski
kapetan 135
Tei Mihajlo, lajtnant Potiske krajine iz Beeja 41, 44
Tie Ivan, krajiki vahtmajster
60
186
Tisa 30, 32, 43, 46

Titel, mesto u Potiskoj krajini
14, 30, 34, 38, 39, 41, 42
Tjasmin, reka u Rusiji 65
Tokaj, mesto u Ugarskoj 11, 23, 60,
67, 74, 80, 85, 129, 132, 133
Toma, svetenik iz Peke 46
Tomaev ivan, barjaktar Morike krajine iz ajtina 42
Tomaevi Neko, barjaktar
Potiske krajine iz Petrova
Sela 42
Tomin Todor, barjaktar Potiske
krajine iz Ostrova 42
Tor, tvrava u Rusiji, sada Slavjansk 19
Trebinski Ivan, major u ruskoj
vojsci 142
Trebie 21
Trnovac Jovan, barjaktar Morike krajine iz Pavlia 42
Trst 16, 48, 87, 95, 96
Tur, reka u Rusiji 64, 93
Turska 9, 11, 12, 13, 19, 20, 34, 56,
67, 79, 87, 89, 91, 93, 94, 96, 97,
111, 113, 115, 130, 137, 145
Turci 14, 16, 17, 18, 19, 22, 31, 32,
36, 39, 51, 52, 93, 94, 144
U
Ubavi Jovan, porunik Morike krajine iz Glogovca 43
Uvalov Igat, pukovnik u ruskoj
vojsci 142
Ugarska 11, 15, 18, 19, 20, 21, 22, 30,
32, 44, 59, 62, 66, 67, 69, 70, 71,
74, 80, 87, 89, 90, 93, 102, 105,
106, 107, 109, 111, 115, 117, 118,
122, 123, 132, 133, 134, 135, 136,
138, 139, 141, 144, 145, 150
Ukrajina 18, 19, 27, 54, 104, 99

Uksunovi, kapetan iz Nove Srbije 104
Ulfeld, grof, austrijski dravni kancelar 26, 67, 68, 70, 72,
76, 83, 87, 129, 131
F
Fedvar (Feldvar), srpsko nasee
u Novoj Srbiji 102, 103, 147
Fejervari Ladislav, kapetan Potiske krajine iz Novog Kovia 41
Feldvar, mesto u Potiskoj krajini, danas Bako Gradite 41,
42, 43, 44
Fenlak, mesto u Potiskoj krajini
39
Filipovi Petar, stanovnik
Sentomaa 106
Filipovi (Filipovi) Georgije, kapetan Morike krajine
iz Glogovca, major u ruskoj
vojsci 43, 56, 60, 121, 142
Franc, nemako-austrijski car
38, 134
Francuska 26, 36, 93, 76, 115, 130
Fridrih , pruski kra 10, 25,
26, 27, 28, 31, 67, 68, 69, 71, 75,
94, 130, 134
Futog, mesto u Bakoj 100
H
Hag 35
Harer, austrijski general-auditor 118
Harkovska gubernija 143
Haxi Makri-Puezi, albanski
dervi paa 99
187
Hersonska gubernija 143, 146, 147

Hercegovina 96, 100, 146
Hodo, manastir u Banatu 74
Holandija 16, 35
Horvat Antun, pukovnik u ruskoj
vojsci 142
Horvat Georgij Ivanovi, neak
Jovana Horvata, general-major
u ruskoj vojsci 142
Horvat Dima v. Horvat Dimitrij
Ivanovi
Horvat Dimitrij, sin Mihajla
Horvata, potpukovnik u ruskoj
vojsci 71
Horvat Dmitrij Ivanovi, sin
Jovana Horvata, brigadir u
ruskoj vojsci 71, 142, 143
Horvat Ivan, sin Jovana Horvata,
pukovnik u ruskoj vojsci 142
Horvat Ivan Dimitrijevi, neak Jovana Horvata, generalmajor u ruskoj vojsci 142
Horvat Ivan Samojlovi v. Horvat Jovan
Horvat Jovan, potpukovnik Morike krajine iz Peke, general-porunik u ruskoj vojsci
9, 22, 24, 25, 28, 29, 43, 45, 49-67,
69, 70, 71, 80, 81, 84, 85, 86, 89,
90, 91, 92, 97, 98, 99, 101, 102,
103, 104, 105, 106, 107, 117, 118,
119, 122, 123, 124, 125, 126, 137,
138, 139, 140, 141, 142, 143, 144,
145, 147, 149
Horvat Josif Ivanovi, sin Jovana Horvata, general-porunik u ruskoj vojsci 142
Horvat Marko, deda Jovana Horvata 143
Horvat Mihajlo, brat Jovana Horvata, kapetan Morike krajine iz Peke, potpukovnik u
ruskoj vojsci 42, 56, 60, 71
Horvat Samojlo, neak Jovana
Horvata, pukovnik u ruskoj
vojsci 142, 143
Horvat Samojlo, otac Ivana Horvata, vojvoda velikovaradinski 143
Hrvatska 111
Hrni Rista, ruski agent 55, 60,
73, 80, 81
Hrakovi Jovan, barjaktar Potiske krajine iz Titela 42
C
Carigrad 76, 91, 93
Cvetinovi (Cvetinovi) Josif,
kapetan Morike krajine iz
Peke 43, 55, 56, 60, 142
Cibuev, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 103
Cips, mesto u Ugarskoj 20
Crna Gora 56, 93, 94, 96, 98, 87,
139
Crno more 19, 137
Crnogorci 16, 82, 89, 90, 93, 94,
95, 96, 97, 98, 100, 129, 134, 135,
136
anad, mesto u Morikoj krajini

30, 38, 42, 43, 50, 56, 60, 62, 118,
120, 121
anad, srpsko nasee u Novoj Srbiji 102, 103
188
anadac Gruja, barjaktar Potiske

anadac Miko, krajiki redov
126
arnojevi (ernojevi) Jovan,
pukovnik Morike krajine
iz Arada 49, 52, 56, 60
ernojevi Pavle, gardijski kapetan u ruskoj vojsci 142
ernojevi Semjon Mihailovi,
142
erev Nikola, sekretar ruskog
poslanstva u Beu 49, 74
iir, mesto u Morikoj krajini 42, 43
oki ura, porunik Potiske
krajine iz Beeja 41
ongrad, srpsko nasee u Novoj
Srbiji 102, 103
orba Arsenije, potpukovnik u
ruskoj vojsci 142
orba Jovan (Ivan), kapetan Morike krajine iz Nadlaka, pukovnik u ruskoj vojsci 55, 142
orba Maksim, major u ruskoj vojsci 142
orba Nikola, kapetan Morike
krajine iz Nadlaka, pukovnik
u ruskoj vojsci 51, 54, 55, 56,
60, 71, 72, 73, 80, 85, 111, 141
orba Nikolaj Ivanovi, general-major u ruskoj vojsci 142,
145
orba Pjotr, potpukovnik u ruskoj vojsci 142
orba Teodor Arsenijevi, kapetan Morike krajine iz Nadlaka, general-porunik u ruskoj vojsci 42, 54, 55, 56, 60,
71, 72, 80, 85, 111, 133, 142
upoa Subota, porunik Morike krajine iz Nadlaka 42

urug, mesto u Potiskoj krajini
39, 40, 41, 42
X
Xebanovi Jovan, krajiki redov 126
ajtin, mesto u Morikoj krajini 42, 43

arovi, otac sekund-majora
Stevana Petrovia 95
afarik Pavle Josif, filolog i
istoriar 149
vedska 27, 76, 137
evi Georgij Ivanovi, unuk
Jovana evia, general-porunik u ruskoj vojsci 142
evi ore urka, otac Jovana
evia, oberkapetan u Aradu
23, 55
evi ivan, kapetan Morike
krajine iz anada 42, 56, 60
evi Jovan, pukovnik Morike
krajine iz anada, generalporunik u ruskoj vojsci 9, 22,
24, 25, 28, 29, 42, 49, 50, 62, 83,
92, 95, 96, 99, 102, 104, 107, 113,
117, 118, 119, 120, 121, 122, 123,
124, 125, 126, 133, 138, 141, 142,
143
evi Petar (Pjotr), sin generala Jovana evia, lajtnant
Morike krajine iz anada,
potpukovnik u ruskoj vojsci
42, 52, 119, 121, 123, 142
189
evi Radoslav, deda generala Jovana evia 117

evi (evi) Ivan, sin Jovana
evia, pukovnik u ruskoj
vojsci 142
evi (evi) Ivan, praunuk
Jovana evia, potpukovnik u
ruskoj vojsci 142
evi (evi) Ivan Georgijevi v. evi Jovan, generalporunik
ejtanin Lazar, krajiki barjaktar 126
erban Kantakuzin, gospodar
Vlake 14
id 21
lezija 25, 119
lik, grof 22
omo, mesto u Morikoj
krajini 42, 43
omo, srpsko nasee u Novoj

Srbiji 103
panija 36
taremberg, grof, austrijski poslanik u Parizu 130
teri Dimitrije, deda Ivana
Hristiforovia teria 144
teri Ivan Hristiforovi,
142, 144
teri Pjotr, potpukovnik u
ruskoj vojsci 142
teri Hristifor, otac generala teria 144
trba Nikola v. orba Nikola
trba Teodor v. orba Teodor
Arsenijevi
utovi Ivan, major u ruskoj vojsci 142
erbinin Jevdokim A., ruski
major 141
190
SADRAJ
Predgovor (S. Lali) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Uvod . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 9
Migracije austrijskih Srba u Rusiju za vreme cara Petra
i carice Ane . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
Politika pozadina Horvatove i evieve seobe
Srba u Rusiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .25
Ukidae Morike i Potiske krajine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29
Emigracioni pokret meu Srbima u Ugarskoj
sa Horvatom na elu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45
Nova Srbija (osnivae nasea) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 59
Ruska propaganda i diplomatija na delu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 67
Akcija Ulfeldove vlade za suzbijae emigracionog
pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79
Razvoj i unutrai ivot Nove Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89
Diplomatski sukob s Rusijom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 109
Slavenosrbija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 117
Akcija Kaunicove vlade za suzbijae emigracionog
pokreta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129
Propast Nove Srbije i Slavenosrbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137
Dodatak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149
Pogovor (S. Gavrilovi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 151
Graa za bibliografiju o seobi Srba u Rusko carstvo
u H veku (R. Mii) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157
Registar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169
Prilog: karte
Mita Kosti

Izdava
Srpsko-ukrajinsko drutvo Novi Sad
Za izdavaa
Sredoje Lali
Predsednik srpsko-ukrajinskog drutva
Grafiki urednik
Svetko Borovanin
Sredoje Lali
Lektor i korektor
Aleksandra Kolari
Slog i prelom
Joef Blaho
tampa
tamparija Stojkov
Tira 1000 primeraka
Novi Sad, oktobar 2001.
SR Katalogizacija u publikaciji
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
949.71117
KOSTI, Mita
Nova Srbija i Slavenosrbija / Mita Kosti. Novi Sad :
Srpsko-ukrajinsko drutvo, 2001 (Novi Sad : Stojkov).
192 str. : ilustr., mape ; 21 cm
Tira 1000. Predgovor / Sredoje Lali: str. 58. Pogovor /
Slavko Gavrilovi: str. 151155. Beleke uz tekst. Beleka
o autoru na koricama. Bibliografija: str. 157167. Registri.
ISBN 8690249915
a) Srbi Istorija 18. v.

Mita Kostic - Nova Srbija I Slavenosrbija

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Mita Kostic - Nova Srbija I Slavenosrbija

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Mita Kosti

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Definitivnim ukidaem Potiske i Pomorike vojne

ja i Slavenosrbija* bila je najznaajniji otklon od zaborava

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Ovaj rad je uglavnom prilog istorijskoj etnografiji srpskog

Podatke iz Dravnog arhiva u Moskvi dobio sam od g. prof. dr

Fridriha bilo preko potrebno. Zbog toga je i tim diplomatskim

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

MIGRACIJE AUSTRIJSKIH SRBA U RUSIJU

(Kolonizatorska politika Petra Velikog i Srbi. Politike

Pisarevsky, G., Iz istori inostranoy kolonizaci v Rossi v

gi rat s Turskom, manifestom (13. marta 1711) pozvao ih je na

Pam. dip. sn. , 113. Cit. A. Koubinskago, M i oni. (Oerki

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Ruski poslanik Vozicin je po Petrovu nalogu kod beke

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Vulin Potiski poslali satnika Bogdana Popovia u Moskvu caru

Dr. arhiv u Moskvi, Gre. dla, 1710, ma 29. 11; Koubinski,

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Tek desetak godina kasnije Petar je naumio da se ve toliko

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Po jednoj verziji bili su to Srbi iz Potisja. Idue godine

Istor. obzor dtel. Rumncova i pr. Russka besda, 1858, k.

svaku vezu s Rusijom. Beka vlada je 1732. pozvala Vientija na

Jaki, M., O Vientiju Jovanoviu (Novi Sad, 1900), 50.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

komisija je ipak odvela znatnu dopunu srpskom husarskom puku, sa

Pani je doterao do potpukovnika u kozakom erigovskom

Popov, Voen posselen Serbov, 604.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Bant-Kamensky, Obzor vnnih snoeni Rossi (Moskva,

cione novce, to je svake godine vie iznosilo nego izdravae

Popov, Voen. posselen, 604605.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

POLITIKA POZADINA HORVATOVE

Seobe Srba iz ukinute Morike i Potiske krajine u Rusiju

dravni kancelar, grof Ulfeld. U sutini poteak, ali trom

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

najblie oblasti lee u bedi, i dok se u Ukrajinu doe, moraju se

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

UKIDAE MORIKE I POTISKE KRAJINE

(Osamnaesti zakonski lan Pounskog sabora 1741. godine.

Cviji, J., Metanastazika kretaa, ihovi uzroci i posledice,

Konferencija ministara i dvorskih savetnika odrana 5.

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

U socijalno-ekonomskom i politikom pogledu su privilegije graniarskom militarskom staleu (status militaris)

Bartentajn, o. s., 32, 27.

glo po dravu biti vrlo opasno. Primas Ugarske i palatin su

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

razabiraju neki razlozi koji su stvarali nezadovoniki pokret

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Erdujhei u Istoriji Novog Sada, str. 149 i dae tampao je

Komandujui general u Banatu Englshofen je iz Bea 3. maja

Mitropolijsko-patrijarijski arhiv (MPA) u Karlovcima, 115

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

roditei u tuzi i starosti bez pomoi. Nama ni taj gubitak pale

je Ivan Petrandi, za koga Pievi kae da je bio Hrvat, ostalim

NOVA SRBIJA I SLAVENOSRBIJA

Meutim, u narodu je nezadovostvo sve vie raslo. Retko je

Ibid., 573 iz 1750.

iskupivali. Ipak su ostajali u nepokolebivoj vernosti domu

MPA., 577 iz 1750.