Pitanje: zato ova buba moe da hoda po povrini vode?

Odgovor: Na granici izmeu

vode i vazduha postoji ureen
sloj molekula vode povezanih
meusobno i sa molekulima u
unutranjosti vodoninim vezama.
Stoga se voda ponaa kao da je
prekrivena nevidljivim filmom
koji je otporan na razvlaenje i
kidanje. Povrinski napon je
mera tekoe da se povrina tenosti
razvue ili iskida. Buba ima
relativno malu masu ravnomerno
rasporeenu po velikoj povrini.
Stoga njena teina ne prevazilazi
povrinski napon vode i buba hoda po povrini.

Pitanje: zato mali predmeti plivaju po povrini vode?

Odgovor: Veliina objekta ne odreuje da li e on plivati ili tonuti.
Mali predmeti e tonuti u vodu ako je masa skoncentrisana na malu
povrinu tj. kada je pritisak tako veliki da vodonine veze na povrini
vode ne mogu da ga nadvladaju.

Povr
Povrinski napon
1. Povrinski napon = otpor tenosti da
povea svoju povrinu
a. Molekuli na povrini nisu ukljueni u sve
meumolekulske interakcije
b. Potrebna je energija da se molekul iz
unutranjosti dovede na porinu
c. to su jae meumolekulske sile to je vei
povrinski napon a)

m olekul na povrsini
b)

m olekul u tec nosti

Povr
Povrina
ina te
tenosti:
nosti:Povr
Povrinski napon
Tenosti imaju jedinstvenu osobinu da zauzimaju
oblik koji ima za datu zapreminu minimalnu
povrinu

Najmanji odnos povrina-zapremina: sferna
kapljica

Maksimalan broj molekula iz itave zapremine
interaguje sa susednim molekulima

Druge sile mogu da se suprotstavljaju tendenciji
za zauzimanje idealnog oblika (npr. gravitacija
izduuje sferu pri formiranju kapljice, formiraju se
okeani, jezera i sl.)

l
b

dw = F dl = (2b dl) = dA

dl
F

Helmholz-ova i Gibbs-ova energija se koriste za izraavanje

koliine rada potrebnog za promenu povrine. Pri razliitim
uslovima, dA i dG odgovaraju radu izvrenom pri promeni povrine
sistema za dA:
G
=

pri konstantnom pritisku P i T:

dG=dA
P ,T
gde je konstanta proporcionalnosti, , poznata kao poviinski
napon, a ima jedinice: J m-2 ili N m-1(poto je 1 J =1 N m).
Pri konstantnoj zapremini V i T:
dA=dA
A
A

V ,T

Promena Gibsove slobodne energije pri beskonano maloj promeni

temperature, pritiska, koliine supstancije i povrine je:
dG = - SdT + VdP + dn + dA
G
= GS

A P , T , n

H S = T

d
dT

povrinska Gibsova
slobodna energija
povrinska entalpija

Ugao dodira
Ugao dodira je ugao (uvek u tenosti) izmeu meniska tenosti i
zida suda u kome se tenost nalazi. Ovaj ugao je posledica
ravnotee sila izmeu tenosti i vrste povrine koje su u kontaktu
(interfejs-meupovrina).
Definie se iz ravnotee sila na graninu liniju izmeu G, T

i faza u horizontalnoj ravni:

GT

G = T + TG cos

G^

a)

G>T
cos>0, <900

GTcos

T
T^

b)

c)

G <T,
cos<0, 900<<1800

Za dve nemeljive tenosti:

AB

B = A + BA cos A

B
B^

Od dve nemeljive tenosti vrstu povrinu kvasiti ona tenost

koja ima manji povrinski napon.

ADHEZIVNE SILE izmeu Hg i stakla

Visok povrinski napon zbog jaih
kohezionih sila od athezionih dovodi do
konveksnog meniska Hg u staklenoj cevi

konveksan
menisk

KOHEZIVNE SILE

Odbijanje

Razastiranje

Kvaenje
Nulti kontaktni ugao

Vie hidrofilno

Athezioni rad
Rad potreban da se povrina izmeu tenosti i vrstog tela
smanji za jedininu vrednost naziva athezionim radom,
wT.
w = +
T

TG

Dipreova jednaina
Kohezioni rad
Rad koji se izvri nasuprot kohezionih sila, a koji je
potreban da se stub tenosti jedinine povrine pod dejstvom
sila smicanja razdvoji u dva dela, naziva se kohezionim
radom, wTT

wTT = 2 TG

Ugao dodira
Athezioni rad tenosti po jedinici povrine kontakta je:

wad = cg + tg ct
odakle je ugao dodira:

wad
cos c =
1
lg

c<90, wad>lg-tenost kvasi povrinu

90<c<180, wad<lg-tenost ne kvasi povrinu
Za ivu c=1400, tako da je wad/lg=0,23,
to znai mali athezioni rad izmeu ive i
stakla, zbog jakih kohezionih sila u ivi. Ugao
dodira za kerozin je 260 a za vodu 00 (ako je
povrina stakla idealno ista).

Adhezione i kohezione sile na

povrini

Razastiranje te
tenosti
Od dve nemeljive tenosti A i B, tenost A razastire se spontano
po tenosti B:

AB + A - B < 0
G zbog poveanja povrine izmeu A i B
G zbog poveanja povrine izmeu A i gasovite faze
G zbog smanjenja povrine izmeu B i gasovite faze

Athezioni rad izmeu A i B

uslov za
razastiranje

w AB = A + B AB

w AB > 2 A

koeficijent
razastiranja

B-A-AB

Povrinski napon i razlika

pritisaka

P2

P3
P1
P1>P2

P1<P3

Krive povrine
Povrina za datu zapreminu tenosti moe biti smanjena formiranjem
krive povrine, kao kod mehura. Posledice zakrivljenosti povrine su:
1. Napon pare tenosti zavisi od zakrivljenosti povrine
2. Pritisak ispod povrine zavisi od njene zakrivljenosti-kapilarnost

Balon: oblast u kojoj je para zarobljena tankim filmom koji ima dve
povrine
Mehur-upljina: parom ispunjena upljina u tenosti-jedna povrina
Kapljica: mala zapremina tenosti u ravnotei sa okruujuom parom

Baloni, upljine i kapljice

mmmmmm
4 3
2
(
)
(
dG
=
P

P
d

r
)
=
4

r
dr
2
1
mmmmmm
3
mmmmmm
mmmmmm
2
dG
=

d
(
4

r
) = 8rdr
mmmmmm
mmmmmm
mmm
2
8

rdr
=
4

r
dr
Porast
mmm
povrinskog
mmm
napona
2
1 1
mmm

P =

P =

Laplasova jednaina

r1

r2

Povrinski napon i razlika

pritisaka
Laplasova jednaina: pritisak na konkavnoj strani dodirne
povrine P2 vei je od pritiska sa konveksne strane P1:

2
P2 = P1 +
r

P2

P1

Razlika u pritisku opada na nulu kada je radijus krivine beskonaan

(ravna povrina)
Unutar zakrivljenih povrina malog radijusa krivine pritisak je veliki
u odnosu na spoljnji pritisak

Oblici mehura
Najmanja povrina za datu zapreminu
tenosti je sfera.

Oblik br. strana zapremina povrina

(cm3)
(cm2)
tetraedar 4
16,4
46,5
kocka
6
16,4
38,7
oktaedar 8
16,4
36,9
dodekadear 12
16,4
34,3
ikosaedar 20
16,4
33,2
sfera
16,4
31,2

Kapilarnost
Tenja tenosti da se podie u uskoj cevi je kapilarnost a posledica je
povrinskog napona.
Ako se kapilara uroni u vodu, voda
ulazei u cev kvasi zid cevi
Energija je utoliko nia ukoliko to
vie tankog filma prekriva povrinu stakla
Kako se tenost podie uz zid , povrina
tenosti postaje zakrivljena (meniskus)
Pritisak ispod meniskusa je nii od
atmosferskog za 2/r
Poto je ptirisak ispod ravne povrine p,
to je ispod zakrivljene p-2/r
Viak spoljanjeg pritiska tera tenost
da ispunjava cev sve dok se ne uspostavi
hidrostatika ravnotea

Kapilarnost
h

P-2/r
P
P

a)

b)

2
gh =
a
a
r

q
r
q

a)

b)

1
= gha
2
1
r
= gh
2
cos

Kapilarno podizanje
Pritisak stuba tenosti gustine je:

P = gh
bb
ovaj pritisak uravnoteava razliku pritiska 2/r, pa je visina stuba
bb
tenosti u kapilari:
bb
2
bb
h=
gr
bb
bb
Primer: Ako se voda na 250C (gustine 0,9971 g/cm3) podie u
cevi radijusa 0,20 mm za 7,36 cm povrinski napon vode je:
gh (997,1kgm 3 ) (9,81ms 2 ) (7,36 10 2 m) (2,0 10 4 m)
1

2
= 72 D / cm

= 72mNm =

Kapilarno sputanje
Ukoliko su athezione sile izmeu tenosti i zida slabije od kohezionih
sila u tenosti (pr. Hg i staklo), tenoat je odbijena odf zida, formira se
konveksna povrina sa veim pritiskom sa konkavne strane (tj. u
tenosti) usled ega se tenost u cevi sputa sve dok se ne kompenzuje
povean pritisak usled zakrivljenosti) .
iva u termometarskoj ili
barometarskoj cevi pokazuje
kapilarnu depresiju

Meniscus vode i ive

Kapilarno dejstvo
Kohezione sile nasuprot gravitacionih

Kretanje vode navie uz hromatografski papir

zavisi od H-veza izmeu H2O i OH grupa
celuloze.

Primer biljnog soka u drveu

Da li se sok u drveu podie usled kapilarnosti i koliko?
Pretpostavimo da je sok uglavnom voda ( = 103kgm-3),
kontaktni ugao je 0, radijus kapilara je 2,5x10-5m.
Za vodu je = 7,28x10-2 Nm-1

2 cos
2(7.28 x102 Nm 1 )(cos 0)
h=
=
= 0,594m
3
3
2
5
gr
(10 kgm )(9.81ms )(2.5 x10 m)

Pritisak u kapilarama drveta

se moe meriti ovim
ureajem (5-50atm)

Povrinski napon i napon pare

dm
p
G =
RT ln
M
p0

G = dA = 8rdr
2Vm
p
2M
ln
=
=
p0 RTr
RTr

2Vm
p = p0 exp

RTr

dm
p0

Nukleacije
Za kapljicu radijusa 1m ili 1 nm odnos p/p0
prezasieno
je 1,003 ili 3 (mada u poslednjem sluaju
kapljica sadri svega 10 molekula u dijametru
i pitanje je koliko vai primena Kelvinove
jednaine) to je malo ali moe imati ozbiljne
posledice u praksi.
Razmotrimo formiranje oblaka:
Topal, vlaan vazduh se penje navie
Temperatura opada i u nekom momentu e
para postati termodinamiki nestabilna, postojae
tenja ka kondenzaciji
Rojevi molekula vode se skupljaju u tako male kapljice da one
imaju povean napon pare i umesto da se kondenzuju one isparavaju
tj. ostaju u stanju presiene pare (tenja ka kondenzaciji je nadvladana
tenjom ka isparavanju usled poveanog napona pare iznad krive povr.)

Nukleacije-2
Postoje dva mehanizma formiranje oblaka:

Dovoljno veliki broj molekula se skuplja u kapljicu ije su dimenzije
tolike da da je tenja ka isparavanju zanemarljivo mala (spontana
nukleacija)-mala verovatnoa da se ovo dogodi

estice praine ili druge materije predstavljaju centre nukleacije
za koje se lepe molekuli vode tako da se formiraju dovoljno velike kapljice koje su termodinamiki stabilne i deava se kondenzacija
Tenosti mogu biti pregrejane iznad take kljuanja ili prehlaene ispod
take mrnjenja-termodinamiki stabilna faza se ne formira-na raun
kinetike stabilizacije u odsustvu centara nukleacije

Maglena komora-veoma ista superzasiena smea vodene pare i
vazduha, do kondenzacije ne dolazi sve dok kroz komoru ne proleti
elementarna estica koja vri jonizaciju na svom putu.

Zavisnost povrinskog napona od

temperature

d (Mvsp ) 2 / 3
dT

]=k

Etve

T2

d ( Mv sp ) 2 / 3 = k dT
1

T1

2 ( Mv sp 2 ) 2 / 3 1 ( Mv sp1 ) 2 / 3
T2 T1

T2=Tc

( Mvsp )

2/3

=k

2=0

= k (Tc T )

nn
nn
nn
nn
nn
nn

Zavisnost povrinskog napona od

temperature-nastavak
Druge empirijske jednaine:

( Mv sp )

2/3

= k (Tc T 6)

T
= 0 1
Tc

Remzi i ilds

Vand der Vals

Povrinski napon, /(N m-1), nekih tenosti

Temperatura /0C

H2O

CCl4

C6H6

C6H5NO2

C2H5OH

0,07564

0,0290

0,0316

0,0464

0,0240

25

0,07197

0,0261

0,0282

0,0432

0,0218

50

0,06791

0,0231

0,0250

0,0402

0,0198

75

0,06350

0,0202

0,0219

0.0373

'

2/3

= k (Tc T )

= C( ')

Katajama

Meklod