SEPTEMBAR Ova pesma je emocionalna, ekspresna i saeta.

Ona na prvi pogled govori o

devetom mesecu, o poetku jeseni, ali to je samo privid. Ovaj mesec se ipak treba tumaiti kao
sinonim raskoi, zrelosti, ali i prolaznosti. Stevan se na samom poetku obraa pesmi. Zaustavlja
je pitanjem: jesmo li iveli, jesmo. On se zapravo obraa sebi samome, odnosno svom
stvaralakom biu i to izgleda kao pitanje, ali opet vie zvui kao konstatacija. Pesnik preispituje
uspenost ispunjenja stvaralakog ina, a odmah zatim ga i potvruje. Tako da se njegova
oseanja, nakon prvog stiha, mogu definisati kao zadovoljan i ispunjen ovek, pun
samopouzdanja i sigurnosti, precizan i reen. Nikako se drugaije ne moe shvatiti, jer je odgovor
jako kratak i direktan, naravno potvrdan. Toliko je brz sled pitanje odgovor, da nema dileme i
nedoumice. Ovo je jednostavno pesma u pesmi, jer je misaoni krug jo na poetku dobio kraj:
jesmo li? -jesmo.itajui sledea dva distiha zakljuujemo da pesnik gaji odreena, ne tako
prijatna oseanja. Recimo tuga, nostalgija, praznina On govori pesmi da mu je oduzela
najlepe sate u ivotu. To ne znai da on ali sto je izgubio uzalud te sate, ve govori o tome kako
je poeziji poklonio najlepi period svog ivota. Ako pesmu proitamo vie puta, shvatiemo da
Stevan ne ali ni za im, jer je stvaralaki ilj ispunjen, a tuga nema doslovno znaenje. Njega
kao da tuga nagoni na jo vee stvaranje, jer ga to ini srenim i ispunjenim, shvata da, kada
pogleda svoju prolost, lepotu pronalazi u svom radu. On je iveo za pesmu, a ona obitavala u
njemu. Lepota u lepoti za produkt dobija lepotu sa kojom se svi moemo upoznati i veliati je.U
ovom umetniku se stvorila pesma kada priroda umire. Stevan je ovom pesmom jako malo
napisao, ali izuzetno puno rekao.Njegove rei su dobile jainu i ritam, tempo i oseajnost. Sve
one znae mnogo vie od gramatikog, jer imaju izraajnost i sugestivnost. Ova pesma je
slikovito opisana, dobila je emocionalnu izraenost i ritmiki je organizovana. Tako mala, a
idealna, ova pesma je izvanredna i neprocenjiva. Ona je bogata simbolima i figurama. Stevan
Raikovi je umetnik koji se nikada dovoljno nee ceniti, vanvremenska linost.
KALENIC Na samom poetku pesme Kaleni lirski subjekat, odnosno pesnik lino uspostavlja
blisku vezu sa likom sa freske pred kojom stoji, a neposredno i sa samim tvorcem te freske.U
drugoj strofi pesnik uvodi motiv boja, koje se pojavljuju iz zaborava, odnosno tame, elei da
pomou njih oivi fresku i sauva je od zaborava.Aneo koji je naslikan na fresci se u sledeoj
strofi sree sa lirskim subjektom, to jest sa pesnikom i obojica su spremni da dele istu sudbinu.
Tako se simbolino prepliu prolo i sadanje vreme, a freska postaje simbol tog spajanja.Sledea
strofa se nastavlja na prethodnu i samo razvija i pojaava tu sliku.Ve u pretposlednjoj strofi
pesme Kaleni , Vasko Popa uvodi motiv inata. To je onaj uveni srpski inat , koji se
generacijama prenosio sa kolena na koleno. U pesmi Kaleni on simbolino prelazi sa lica
anela sa freske, na lice pesnikog subjekta, to jest posmatraa.I poslednja strofa donosi
razreenje. Sada posmatra potpuno razume sve, pa se ak i poistoveuje sa likom anela koga
posmatra na fresci. Lirski subjekat, to jest pesnik obeava kako e preneti naratajima veru i
tradiciju.
MANASIJA Na samom poetku pesme Vasko Popa poredi plavo i zlatno. Plavo kao simbol neba,
slobode, prostranstva i vedrine, a zlatno kao simbol sunca, retkosti i sjaja. Na taj nain, analiza
ove pesnike slike ukazuje na poetak stvaranja jedne slike: Plavo i zlatno
Poslednji
prsten vidika
Poslednja jabuka sunca
Prsten simbolie zaokruenost i veru,
dok jabuka sunca simbolie sam ivot, to jest sunce simbolino moe da se tumai kao oreol
svetaca. Na taj nain se duhovnost jednog sveca poistoveuje sa samim suncem.Potom se
obraa slikaru, to jest zografu, koji je predstavljen u umetnikom zanosu. Pa ga pesnik pita dokle
li dopire njegov pogled. Inae je poznato da su srednjevekovni srpski slikari, odnosno zografi bili
u nekoj vrsti transa, to jest zanosa kada bi oslikavali neku crkvu. I upravo o tome i govori pesma
Manasija .Sledi pitanje da li se boji da e njegovo delo biti ipak uniteno, jer dolazi konjica
noi , te opisuje zografovo stvaranje: Kiica tvoja ne drhti Boje se tvoje ne plaeDolazi konjica
noi , uz ratni pokli, ime je Vasko Popa zapravo predstavio tursku vojsku, koja je puno puta
ruila srpske svetinje. Ali, iako se pribliava turska vojska, slikar nastavlja da stvara, jer ne vidi

nita osim svog dela.Pesma Manasija se zavrava stihovima: Zlatno i plavo

zvezda u dui
Poslednji beskraj u oku

Poslednja

Analiza jasno pokazuje da slikar zavrava svoje delo i umire, a svetlost je sada u njegovoj dui,
pretoena u njegovo delo koje je poslednji beskraj u oku , jer e veno trajati.

SVEST O PESMI U ovom delu nailazimo na velianje vatre, krvi, udnje I smrti. Vatra je
unutranji ar koji raa sve.Sve to je izvan te vatre je zaboravljeno tj. Pepeo. Dok je dejstva
vatre ima i reci i pesme .Krv je ivot,strast,udnja koja trai smisao u neemu to je van
bia.udnju simboliu vizije koje pesniku oliavaju bele lae koje brode po stvorenoj
pesmi.Smrt je negacija vatre a odsustvo te iste smrti kazuje da covek jos uvek moze da izgovara
rei, kojima ispisuje i ptrvruje da je jo uvek vatra, jos krv, udnja, re i pesma.Miljkovi istice
istinu po kojoj pesnik stalno izbiva iz sebe jer um, imaginacija, ula i jezik se vezuju za neto
prisutno, ali i nestvarno, odsutno, koje je iza nekog nevidljivog zida, u daljini. Meutim, nakon
idenja kroz pustinju do mesta gde gorim, bie pesnika se iznova vraa sebi, opet poinje da
stanuje u sebi.Smisao pesme, misli pesnik, nije u vrstoj logici i pravilnom redu rei u pesmi, ve
u pogrnom rasporedu rei, koji samo poezija poznaje i priznaje. Po njemu, prava pesma je bez
pravog zaviaja, kao ptica bez gora.Ona vie i ne kazuje pesnika, ve misli sebe samu. Isve to
joj je prethodilo vie nije bitno za nju jer odreeno zamenjuje neodreenim, tj. Materijalno
rastvara, dematerijalizuje jer sve to postoji tei nejasnosti.Pesnik, dok peva, iskazuje zanos due
i uma. Dok peva, ne zna je li to ljubav ili smrt, odnosno prisustvno ili odsustvno, jer se u pesmi
sve razlike i udaljenosti ponitavaju. Poezija uzima stvar u njenoj nematerijalnosti, samo u onome
to se zamilja i sluti. Odsustvno predmetne stvarnosti se ostvaruuje umom pesnika i vodi u neku
prazninu pesme. NJu e popuniti jezik, zvuk, iluzija, sanje, slika pesme, itaoevo iskustvo.
O KULTURI U uvodnom delu ona pokuava da objasni kulturu kao drutveni fenomen. Taj pojam
nekako klizi, izmie i javlja se u nekoj neodreenosti. A to je iz razloga to se u njoj nalazi i sliva
individualno i opte, to se ponaa kao jedan prebogat mozaik gde nema jasnih linija i
razgranienja. Sve to sklopiti i definisati nije lako.
Svi govore o nekoj kulturi. Postoji kultura
tela i duha. Mnogi su segmenti kulture, koje je teko objasniti i sloiti u mozaik. Mnogo je tih
sitnih kockica.1. Po njoj kultura je "proces koji postepeno obrauje, prerauje, oplemenjuje,
proceuje samoga oveka ili itav narod sa telima i duama".2. Pokuaj definisanja kulture kao
fenomena: "Sve to je atribut - ivota, od uma i mate pa do fizikog zdravlja, sve je element i
medijum kulture, ali ona sama je neto drugo. Oplemenjiva oveka - to ima hiljadu stepena,
oblika, svrha".3. Glad za kulturom uvek je prisutna, zbog ega ovek mnogo ita, eli da putuje i
istrauje.4. Isticanje da je narod nosilac kulture - kolektivni smisao kulture: "Kultura, kulturni duh
u osnovici, to nije Dante, ni Dekart, ni Betoven; nagon za uzlet, nagon za preobraaj, taj nagon ili
spava ili radi u narodu. Narod je roditelj i stvoritelj kulture".U narodu postoje pojedinci. To su
izdanci, buktinje, ponosi i dike, agensi, neke povee svetlosti, koje obasjavaju nacionalni prostor.
Ali oni nisu suma kulturne vrednosti. Ne mogu biti rasadnici. Oni ostaju vrhovi i deluju
inspirativno i pokretaki na narod. Kultura ne moe poivati na pojedincima. Potrebno je narod
preobraziti. Jer, narod je rasadnik. Budunost jednog naroda poiva na kolektivnoj osnovi. Dok se
ne oplemeni bie nema kulturnog napretka. Kultura duha se izgrauje na visokim kriterijumima
koji se uspostavljaju i trae.5. Postoji vena tenja za upoznavanje drugih kultura i njihovim
proimanjem.Nagon i potreba da se putuje je velika. Susreu se novi narodi, upoznaju obiaju,
arhitektura, jezik i stil toga naroda. Taj nagon da se sagleda tua kultura kod oveka je veliki.
Susret sa jednim narodom je idenje u svetlost i ka svetlosti. To su ekskurzije u svetlost. Prisutno
je veno kretanje naroda kroz svet. Jezik je pratilac svega toga.6. Jezik kao primarno sredstvo

sporazumevanja i irenja kulture meu ljudima. Onaj koji ne putuje kao da stanuje u maloj kuici.
A onaj ko ita knjige i upoznaje kulture, stanuje u plati. "Znati jedan strani jezik, naroito jedan
svetski jezik (...) to otvara stotine vrata, u drutvo, u svet, u kulturne rangove".Teko prihvatamo
napor i beimo od prepreka, koje su prisutne kod uenja stranog jezika. ekamo prevod. Ali, u
prevodu iezava zvuk i melodija toga jezika. Jezik gubi lepotu.7. Kultura nije samo nagon, ve i
zadatak pojedinca i naroda.8. Jezik treba uiti, jer je jezik sredstvo za upoznavanje tuih kultura;
za sticanje iskustva i uspostavljanje veza meu narodima.9. Uloga kulture je humanistika:
"Kultura je bila i ostala rvanj mrnje".

LIJEPI IVEKratka ljubavna lirska pesma od 5 stihova (kvinta). Osnovni motiv je muka lepota lepota mladia. U pitanju je niz paralelnih pitanja. To su retorska pitanja. U I reenici pesnik
konstatuje nekakvu situaciju. Ove komparacije su poreane u gradacijskom nizu: od najjaeg
elementa, do najmanje vanog. Najpre se govori o samom mladiu, zatim o konju, o uzdi i na
kraju o sedlu. Mladi se poredi sa suncem (svetlo, sjajno). Pesnik eli da istakne lepotu mladia,
njegov sjaj i rasko njegovog izgleda. On tu sliku upotrebljava sa konjem. Konj je kao vila. Poredi
konja sa vilom, zbog brzine, lepote. Konj je prelepi vranac.Zajednika osobina sunca i Iva je
lepota, a konja i vile je gracioznost, lepota, brzina. I uzda je od zlata i sedlo je od finog materijala:
ureeno i sjajno. Upravo je to osnovni vizuelni doivljaj u tom sjaju. Devojka je u narodnim
pesmama opisana u detalje, dok je mladi predstavljen kao ratnik na konju. Ovde se naglaava
njegova harbrost, vitetvo, koliko i lepota.Leoninska (?) rima - sluajna ili stereotipna rima, koja
se najee sree u lirskim narodnim pesmama.Glasovni sklopovi pesme: melodinost se
uveava sa LI JE? Struktura pesme zasnovana na komparacijama - paralelizmima. Harmoninost
se gradi na ritmikoj organizaciji, koja pojaava stihovnu intonaciju. Svuda se na kraju javlja E i
uveava melodinost. Vokal A ponavlja se u neposrednoj blizini. Konsonant - stvara se kontrast,
koji poveava melodinost, zvuk. Jako je prisustvo konsonanta Z i S. Oni su strujni i svojim
prisustvom upuuju na monu svetlost, bez koje nije ostvarljiv uvid u predmet. Ive jae kroz
oraje - situacija, predmetnost Ive li je? Sunce li je? - slika momka i konja Konjik li je? Zvijezda li
je? Sedlo li je? Srebro li je? - slika opreme Uzda li je? Zlato li je? Ljubavna lirska pesma. Poredi
ga sa suncem, zvezdom, srebrom, zlatom. Pozitivna oseanja. Ljubav se izraava u podtekstu.
Lirski subjekat je Ive. Posmatra ga devojako oko sa nekim ushitom. Prvo je divljenje, uenje,
zanos. Samo devojako srce moglo je da takav zanos ima prema nekome.
Sunce najdargocenije, ispunjava ivot. Oznaava svetlost, toplinu, isto, sjajno, nedostino, nebesko,
neuprljano. Junaka prati i oprema. Sedlo od srebra, uzda od zlata. Osnovno obeleje momka je
lepota koja zanosi i oduevljava i dovodi se u vezu sa suncem. U prvom stihu data je slika
situacije. Otkriva se predmetnost. On jae, ide. U drugom i treem se otkriva slika momka kao
konjanika i konja. U etvrtom i petom daje se slika opreme, za koju se vezuje sjaj i skupocenost.
Struktura pesme zasnovana na komparacijama - paralelizmima (Ive Sunce). Devojako bie kao
da stavlja jednakost izmeu predmeta koje se poredi i sa kojim se poredi. Sedlo je od srebra.
Uzda je od zlata. Ti paralelizmi grade se na zajednikoj osobini - dragocenosti, istoti. Sve je
integrisano u pesmi. Sve predmetnosti, iako raznolike, one su integrisane u jedinstevnu celinu.
Integrisanost je izvrena na osnovu pripadnosti i na osnovu osobina koje su zajednike i koje ih
objedinjuju. Postignuto je jedinstvo svih predmeta. Harmoninost se gradi i na ritmikoj
organizaciji, koja pojaava stihovnu intonaciju. Stepen intonacije se poveava. Drugi polustih - tu

intonacija raste i postie najvei stepen. Intonacija - je polivalentna. Sloj zvunosti - kree se od
konkretnosti, od jezikih jedinica koje imaju stilsku funkciju. (Stilem - jezika jedinica koja ima
pojaanu stilsku izraajnu vrednost). U fonetici to je fonostilem, u morfologiji to je morfostilem.
Fonostilem - je glas ili fonema pojaane stilske izraajnosti. Oni svojom uestalou (E i A
fonema, ponavljanje, konsonanta ) doprinose harmonizaciji ili eufoniji stiha. Svuda na kraju
javlja se E i uveava melodinost. Vokal A - ponavlja se u neposrednoj blizini konsonanta stvara se kontrast, koji poveava melodinost, zvuk, impresivnu vrednost. Ostvarena je
simetrinost koja se prenosi i na naredne stihove. Jako prisustvo konsonanata Z i S. Oni su strujni
i svojim prisustvom (imaju i skriven smisao) upuuju na nonu svetlost, bez koje nije ostvarljiv
uvid u predmet. Prisustvo svetlosti otkriva predmetnost. ima onomatopejsku funkciju, sugerie
na blago pomeranje, utanje, zvunu senzaciju. Zvuni sloj - odreen je ritmikom, intonacijom,
asonancom (prisustvo vokala A, E), aliteracijom (Z, S, ), retorskim pitanjima (ili je sedlo ili je
zlato). Pesniki je prestilizovano to (sedlo li je? zlato li je?). Konjik - u saimanju dobilo je u punoi
i uklopilo se u osmerac. Dobijena kvalitetna ritminost i euforinost (?). Dolo je do ponavljanja L
i J - uvek su na kraju upitne reenice. Javlja se 8 puta. Izvrili su umekavanje bliskih
konsonanata i zvuk pribliili vokalnom. Uneli su lakou, sve se doivljava kao let, lebdenje, osena
(? - opsena). Konj ide - gizdavost, lakoa.
- utanje, pomeranje

Z, S - svetlost

L, J - umekavanje, lakoa, polet, lebdenje, ublauju konsonante

Java, ali i san u kome sve promie.
Intonacija - govori o emotivnoj obojenosti.
Podtekst - interpretacija, tumaenje dela: zaljubljenost, ushienje, devojaki zanos.
.
.
,
.
.

. ,
, , (
), , , ,
.
, .
,
.
.
.
.
, , , , , , ,
, ,
! ,
, ,
, , . ,
.
, ,
,
.

 , , ,
. . ,
: ?,
. , ,
, .
,
,
.
. , ()
.
. ,
, , , .
. , .
. .
: ,
,
.
? ,
.
( )

.
, ;
.
: , !