Seminarski rad

INFORMACIONI PODSISTEM ZA
PLANIRANJE RESURSA
SEMINARSKI RAD

http://www.maturski.org

Seminarski rad

SADRAJ
1. Osnovni pojmovi vezani za informacioni sistem ................................. 2
1.1. Ciljevi, zadaci i osnove metodologije informacionih sistema i
podsistema u procesu kontrole ........................................................... 3

2. Principijelna ematska struktura informacionog sistema .................. 5

3. Definisanje sastava sklopova informacija datoteke ......................... 6
4. Formiranje dijagrama toka informacija za ceo sistem ....................... 8
5. Formiranje odgovarajuih datoteka (strukture, modularne,
koliinske) ............................................................................................... 10
6. Informacioni podsistem za planiranje resursa..................................... 11
6.1 Planiranje proizvodnje ....................................................................... 11
6.2. Struktura sistema i metode planiranja proizvodnje ........................... 13
6.3. Informacioni sistem za planiranje resursa ......................................... 16
Literatura ............................................................................................... 26

Seminarski rad

1. OSNOVNI POJMOVI VEZANI ZA INFORMACIONI SISTEM

Do projektovanja novih IS dolazi kada u radnim organizacionim sistemima,
sama organizacija, tehnologija i tehnika obrade i proizvodnje informacija u ve
postojeem IS ne mogu da prue potreban obim informacija zadovoljavajueg
kvaliteta. Tada se vri projektovanje novih IS i osnovna karakteristika ovakvog IS je
visok stepen uea ljudi u njihovom funkcionisanju u okviru organizacionih sistema.
Pod pojmom sistem podrazumevamo skup elemenata koji su meusobno
posredno ili neposredno povezani tako da ine odreenu celinu, koja kao takva
egzistira. Svaka informacija koja se javi u IS poseduje odreenu karakteristino
svojstvo i predstavlja jedini produkt u funkcionisanju IS.
Informacije u IS imaju svoj tok i mogu se predstaviti slikom:

Sl.1 Tokovi informacija u upravljanju proizvodnjom

Informacije prolaze kroz vie karakteristinih procesa, a to su:
1. prvi proces predstavlja obuhvatanje informacija na njihovim izvorima, verifikaciju i
prenos na ulazne nosioce;
2. drugi proces predstavlja ureivanje informacija, unoenje i smetaj u sisteme
uvanja i obrade i formiranje informacione osnove iz koje se kasnije po potrebi
uzimaju i obrauju;
3. trei proces predstavlja proizvodnju informacija koje se koriste za potrebe
funkcionisanja organizacionih sistema;
4. etvrti proces opredstavlja prenos proizvedenih informacija, od mesta proizvodnje
do mesta korienja;
5. peti proces predstavlja korienje informacija i njene transformacije u svrsishodne
aktivnosti.
Ovi procesi su meusobno povezani kao na sl.2 i nazivamo ih osnovni procesi
IS.

Seminarski rad
P1

P2

P3

P4

P5

Slika 2. Logika povezanost osnovnih procesa u informacionim sistemima

Tokovi informacija u proizvodnim sistemima sa prekidnim tokom se mogu
prikazati u nekoliko faza:
1. faza obrade porudbina,
2. izrde planova,
3. razrade planova,
4. kontrole proizvodnje,
5. isporuka gotovih proizvoda.
Proces koji ini sr IS, a koji koristimo za identifikaciju informacija IS
predstavlja ema procesa proizvodnje:
Biblioteka
Informacija
programa
MD
MD
za obradu
korisnika
SISTEM OBRADE

tehnika oprema + sistemska programska podrka

( HARDWARE + SISTEMSKI SOFTWARE )

Proizvedena informacija
korisnika
Slika 3. Proces obrade informacija

1.1.
CILJEVI, ZADACI I OSNOVE METODOLOGIJE
INFORMACIONIH SISTEMA I PODSISTEMA U PROCESU
KONTROLE
Ciljevi razvoja informacionog sistema definiu se kao doprinos ciljevima
organizacije: poveanje produktivnosti rada, skraenje perioda isporuke robe (od
trenutka dobijanja narudbine), poveanje iskorienja kapaciteta, poboljanje
operativnog planiranja, smanjenje obrtnih sredstava (sniavanjem zaliha), itd.
IS mora da obavlja odreene zadatke u svojoj spoljanjoj sredini da bi mogao
ostvariti odreene date ciljeve.
Zadatak koji IS treba da obavlja odreen je:
3

Seminarski rad

- organizacionom funkcijom (proizvodna, finansijska, raunovodstvena, planska itd.),

- radnim procesom (planiranje proizvodnje, obraun proizvodnje, izdavanje
periodinog obrauna),
- aktivnou u radnom procesu, koju IS realizuje.
Metodologija je nauka o celokupnosti svih oblika i naina istraivanja pomou
kojih se dolazi do objektivnog i sistematskog naunog znanja.
Na osnovu dosadanjh istraivanja na podruju razvoja IS, iz teorijskih i
eksperimentalnih istraivanja i praktinih potvrda, sveukupna metodologija
projektovanja i razvoja IS prikazana je na slici 4.
SISTEM

STRATEKO
PLANIRANJE

OBUKA, ANALIZA
I SPECIFIKACIJA
ZAHTEVA

MODELOVANJE
PODATAKA

LOGIKO
PROJEKTOVANJE
BP

FIZIKO
PROJEKTOVANJE
BP

MODELOVANJE
PROCESA
MODELOVANJE
RESURSA

PROTOTIPSKO
PROJEKTOVANJE
BP

PROJEKTOVANJE
PODATAKA

PROGRAMIRANJE

RADNI IS

PROFESIONALNI
RAZVOJ

KORISNIKI
RAZVOJ

Seminarski rad

Slika.4. Meta model metodologije PIS

Da bi se za neki sistem izgradio IS neophodno je modelovati procese, podatke
i resurse, to metodologija ukljuuje.
Metodologija PIS obuhvata metode koje u sebi imaju ugraenu: organizaciju
posmatranja, eksperimentisanja, tanog merenja (to osiguravaju optimalni uslovi pod
kojima se moe doi do upotrebljivih naunih podataka), naune obrade podataka,
izvoenja zakljuaka i graenja teorije i sistema.
Analizirajmo ta je sve obuhvaeno metodologijom PIS prema slici 4.:
- Prvi korak za razvoj IS naziva se STRATEKO PLANIRANJE . To sveobuhvatno
analiziranje i sintetizovanje elemenata sistema do kojih se dolo empirijski i
deduktivno, u cilju graenja modela, sistema i plana razvoja IS.
- Modelovanje procesa vri se metodom SSA, modelovanje podataka metodom MOV,
a za modelovanje resursa ne postoji standardizovana i stroga metoda.
- Model procesa budueg stanja i model podataka rade se nakon grubog sagledavanja
korisnikih zahteva i analize sistema.
- Prema slici vidljivo je da postoje dve odvojene grane modelovanja sa aspekta
procesa i sa aspekta podataka.
- Semantiki model podataka treba da sadri podatke i njihovu interpretaciju i da se
to je mogue vie znanja iz realnog sistema ugradi u model.
U klasinim IS podaci se pamte nezavisno od njihove interpretacije, a
pojedinani programi interpretiraju znaenje programa.

2. PRINCIPIJELNA EMATSKA STRUKTURA

INFORMACIONOG SISTEMA
Informacioni sistem se razvija za realan sistem, te je i struktura realnog
sistema osnova za modelovanje IS. Pod realnim sistemom podrazumeva se stvarni
dinamiki sistem koji postoji u objektivnoj realnosti, to je organizacijski sistem i
poslovno proizvodni sistem. Struktura IS (odnosno arhitektura IS, njegovi delovi i
njihove meusobne veze) i njegov poloaj u odnosu na realni sistem su prikazani na
slici 5.
Skup elemenata iz okoline koji deluju na sistem, naziva se ulaz u sistem. Ulazi
menjaju stanje sistema. Stanje sistema je skup informacija o prolosti i sadanjosti
sistema potreban da se pod delovanjem ulaza mogu proceniti budui izlazi sistema.
5

Seminarski rad

Do informacija o stanju sistema dolazi se preko izlazne transformacije koja

predstavlja proces merenja (ili posmatranja) stanja sistema. Rezultat tog merenja je
izlaz iz sistema.
U informacijskom sistemu ulazni podaci se prihvataju programima za
auriranje baze podataka.
Baza podataka sadri opis sistema. Programi za izvetavanje generiu izlaze iz
baze podataka
izvetaj iz okoline
SKUP
ULAZA

PODACI O
ULAZIMA

prolost i sadanjost
STANJE
SISTEMA

PROGRAMI
ZA
AURIRANJE

merenje na sistemu
IZLAZNA
TRANSFORMACIJA

BAZA
PODATAKA

PROGRAMI ZA
IZVETAVANJE

Slika 5. Grafiki prikaz IS u odnosu na realni sistem

.
Realizovan na raunaru, model procesa je skup programa za auriranje.
Procesi za generisanje informacija iz realnog sistema opisuju se modelom procesa za
generisanje izlaza, a programi za izvetavanje su fizika realizacija ovog modela.
Ukoliko je problem relativno jednostavan, odnosno ako su skupovi izlaza i
ulaza jednostavni i mali, moe biti dovoljno poznavanje jednog programskog jezika i u
njemu direktno programirati ta raunar treba da radi ( direktno graditi informacijski
sistem).

3. DEFINISANJE SASTAVA SKUPOVA INFORMACIJA

DATOTEKE
Skupovi podataka definisani kao zasebne celine nazivom celog skupa, vrstama
i rasporedom slogova u tom skupu, nazivaju se datoteke. Datoteke su skupovi
podataka memorisani na nekom ureaju za memorisanje.

Seminarski rad

Raspored slogova u datoteci naziva se struktura podataka te datoteke.

Najpoznatije strukture su liste, lanci stabla i mree.
- Lista je struktura u kojoj svaki slog poentira na sledei, na predhodni ili i na sledei
i na predhodni slog u tom nizu.
- Lanac je struktura lista u kojoj poslednji slog poentira na prvi slog u listi.
- Stablo je struktura u kojoj postoji jedan slog koji se naziva koren i niz ostalih slogova
koji su podstablo tog stabla. Karakteristika takve strukture je da svaki slog moe
poentirati na proizvoljan broj drugih slogova u strukturi, ali na njega moe poentirati
samo jedan slog strukture. Izuzetak je koren, na koji ne poentiranijedan drugi slog.
Vrste podataka koji formiraju slog datoteke osnovnih sredstava dati su na slici 6.
IFRA
OSNOVNIH
SREDSTAVA

A. G.

R. G.

G. N.

NAZIVNA
SREDSTVA

S. O.

NABAVNA
VREDNOST

OTPISNA
VREDNOST

Slika 6. Slika jednog sloga datoteke

A. G. amortizaciona grupa
R. G. revalorizaciona grupa
G. N. godina nabavke
S. O. stopa otpisa
Takoe, niz podataka o dobavljaima, kao to su: naziv, adresa, broj iro
rauna i sl., formiraju slog datoteke o dobavljaima i kupcima, a skup svih slogova iste
vrste formira datoteku dobavljaa ili kupca.
Ovakvo formiranje datoteke ima sledee prednosti:
a) Vea ekonominost ... Grupisanje podataka prema objektima i sadraju; smanjuje se
obim runih i raunarskih operacija, jer se eliminie mogunost viestukog unoenja i
uvanja istih podataka.
b) Vea tanost .............. Celovite podatke o nekom objektu sistema lake je uvati i
odravati, a time se smanjuje i mogunost greaka.
c) Blagovremenost ........... Grupisanje podataka i datoteka omoguuje bru obradu,
ime se smanjuje mogunost kanjenja i zastarevanja informacija.

Seminarski rad

Pored datoteke koja sadri konstantne podatke o elementu sistema, u datoteke

se grupiu i promenljivi podaci koji se odnose na iste elemente (objekte) sistema. Tako
npr., podaci o promenama stanja koliine materijala u magacinu formiraju datoteka
stanja materijala, iji je slog radi ilustracije dat na slici 7.
K
O
N
T
O

IFRA
MATERIJALA

DATUM
PROMENE

BROJ
NALOGA
(RAUNA)

JEDINICA
MERE

ULAZ

IZLAZ

STANJE

Slika 7. Izgled jednog sloga datoteke stanja materijala

Jedan deo datoteke, kod promenljivih datoteka je konstantan. To su obino
ifre ili neki drugi identifikatori koji slue za spajanje podataka koji se nalaze u raznim
datotekama, a odnose se na iste objekte, odnosno za pronalaenje i izdavanje podataka
o objektima sistema, koji su specificirani u izvetaju.

4. FORMIRANJE DIJAGRAMA TOKA INFORMACIJA

ZA CEO SISTEM
Dijagram toka podataka je grafiko sredstvo za prezentaciju procesa sistema.
Skup osnovnih koncepata (elemenata) za gradnju dijagrama toka podataka je:
1. Tok podataka
predstavlja se vektorom

NAZIV TOKA

2. Proces
predstavlja se ovalog, krugom, elipsom i sl.
3. Skladite podataka
predstavlja se sa dve paralelne crta
4. Izvor i odredite
predstavlja se pravougaonikom

NAZIV
PROCES
A

NAZIV SKLADITA
NAZIV
INTERFEJSA

Seminarski rad

Pomou ovih koncepata gradi se dijagram toka podataka. Jedan dijagram toka
podataka koji ima sve koncepte i minimalnu sloenost dat je na slici 8.

Slika 8. Dijagram toka podataka

Tok podataka A dolazi iz izvorita podataka I i biva transformisan u tok
podataka B. Da se transformacija efikasno izvede upisuje se i koriste se podaci iz
skladita podataka S.
Tok podataka je jedan ili vie skupova podataka (agregacija podataka), koji u
sistemu ima korisniki jasnu semantiku, i koji istovremeno povezuje ostale
komponente sistema. Tok podataka je vod kojim tee informacija poznate strukture i
sadraja. Tokovi podataka u dijagramu toka podataka su dua sistema . Iz ovih
definicija vidljivo je da tok podataka ima dvostruku semantiku i to:
- tok podataka predstavlja agregaciju skupa podataka iz sistema
- tok podataka predstavlja kretanje datog skupa podataka kroz sistem
Tokovi su merila za formalnu organizovanost sistema. Tok podataka je
cevovod kroz koji teku informacije.

Seminarski rad

5. FORMIRANJE ODGOVARAJUIH DATOTEKA

( strukturne, modularne, koliinske )
5.1. Strukturna
OZNAKA

KLASIFIKATOR

A
B
C
D
E
F

PRENOSNIK
VRETENO
KUITE
LEEJ
ZUPANIK
USKONIK

JEDINICA
MERE
KOM.
KOM.
KOM.
KOM.
KOM.
KOM.

VEZA SA
PREDHODNIM
A
A
B
B
E

VEZA SA
NAREDNIM
BiC
DiE
F
-

NAPOMENE
-

KOLIINA
1
2
1
4
10
3

5.2. Modularna
OZNAKA

KLASIFIKATOR

XX
XY
XZ

EL. MOTOR
HIDR. MOTOR
MERNA LETVA

JEDINICA
MERE
KOM.
KOM.
KOM.

VEZA SA
PRETHODNIM
R
R
T

VEZA SA
NAREDNIM
JiT
-

KOLIINA
2
1
1

5.3. Koliinska
OZNAKA

KLASIFIKATOR

A
B
C
D
E
F

PRENOSNIK
VRETENO
KUITE
LEAJ
ZUPANIK
USKONIK

JEDINICA
MERE
KOM.
KOM.
KOM.
KOM.
KOM.
KOM.

10

KOLIINA

NAPOMENA

1*1=1
2*1=2
1*1=1
4*2*1=8
10*2*1=20
10*3*2*1=60

Seminarski rad

6. INFORMACIONI PODSISTEM ZA PLANIRANJE RESURSA

6.1.Planiranje proizvodnje
Pod planiranjem proizvodnje se najee podrazumeva proces sistematskog
traenja i postavljanja ciljeva i pripreme zadataka ijim se sprovoenjem ostvaruju
postavljeni ciljevi proizvodnje. Planiranje proizvodnje karakteriu:
horizont planiranja,
vrsta planiranja i
ravni planiranja.
Horizont planiranja je vremenski period u kome e se odvijati aktivnost koja se
planira. Razlikuju se kratkorono, srednjorono i dugorono planiranje.
Prema vrsti razlikuju se strategijsko planiranje, planiranje strukture i operativno
planiranje (slika 9).

Slika 9. Vrste planiranja

Ravni planiranja odnose se na planiranje odgovarajuih podsistema jednog
proizvodnog sistema (slika 10).
Zadaci u oblasti planiranja proizvodnje mogu se ralaniti na vie naina. Tako
je Eversheim (9) planiranje podelio na:
dugorono planiranje koje obuhvata planiranje:
investicija,
metoda i postupaka i
resursa,
kratkorono planiranje koje obuhvata:
11

Seminarski rad

dobijanje programa proizvodnje,

dobijanje planova rada,
NC programiranje i
planiranje pomonih proizvodnih procesa i
kratkorono/dugorono planiranje koje obuhvata:
pripremu planiranja,
planiranje trokova i
osiguranje kvalireta.

Slika 10. Ravni planiranja

Ackerman je zadatke planiranja ralanio kao na slici 11.

12

Seminarski rad

Slika 11. Zadaci planiranja prema Ackerman-u

6.2. Struktura sistema i metode planiranja proizvodnje
Iz prethodnog se moe zakljuiti da se aktivnosti planiranja mogu grupisati na:
planiranje resursa (pre svega kapaciteta i materijala) i
planiranje tokova.
Planiranje kapaciteta obuhvata planiranje:
radne snage,
proslora i
sredstava rada.

13

Seminarski rad

Kapacitet jednog radnog sistema (radnog centra) sastoji se od kapaciteta radne

snage i sredstava za rad, koji se angauju za kvalitativno i kvantitativno izvravanje
planskih zadataka. Kvalitativni kapacitet radne snage odreen je sposobnou iste da
upravlja sredstvima za rad, a kvantitativni brojem i duinom trajanja angaovanja
radne snage i sredstava za rad. Zadaci planiranja kapaciteta su:
odreivanje profila potreba i potencijala i njihovo usklaivanje,
planiranje nabavke i razvoja kapacileta i
planiranje korienja kapaciteta.
Razlikuju se potrebni i potencijalni (raspoloivi) kapacitet po vrsti, koliini,
vremenu i mestu angaovanja.
Pri planiranju radne snage polazi se od odreivanja potreba sa aspekta kvaliteta,
broja, vremena i prostorno - organizacione odreenosti. Na osnovu potreba vri se
prijem, razvoj, angaovanje i otputanje radne snage. Planiranjem radne snage treba
obuhvatiti:
potrebe zbog radnih aktivnosti,
rezervne potrebe (odmor, bolesr, ozlede),
nove potrebe (zbog proirenja kapacireta),
potrebe zbog zamene (penzianisanje, smrt itd.),
smanjeno angaovanje (na primer, skraenje rodnog vremena),
planiranje obuke i sl.
Plniiranje prostora obuhvata prostorni raspored sredstava za rad i pomonog
prostora. Razlikuju se planiranja:
novog prostora i
planiranja koja obuhvataju:
racionalizaciju razmetaja sredstava za rad i
proirenje kapaciteta.
Pri planiranju sredstava za rad polazi se od potreba (optereenja) proizvodnog
sistema sa aspekta kvaliteta kvantiteta, vremena i prostorne odreenosti. Planiranje
sredstava za rad obuhvata:
odreivanje potreba za sredstvima za rad,
nabavku nedostajuih sredstava za rad,
razvoj (revitalizaciju) postojeih sredstava za rad,
odravanje sredstava za rad,
14

Seminarski rad

angaovanje sredstava za rad prema planu i programu proizvodnje.

Kapacitet sredstava za rad izraava se vremenom koje stoji na raspolaganju za
izvrenje planiranih zadataka. Optereenje kapaciteta se izraava vremenom potrebnim
za izvrenje planiranih zndataka. Kapacitet i optereenje sredstava za rad odreuju se
na osnovu plana i programa proizvodnje i normativa proizvodnje.
Plniranje materijala obuhvata:
planiranje materijala po vrsti i kvalitetu, tj. planiranje:
potreba,
zaliha i
nabavke materijala,
nabavku materijala putem kupovine ili sopstvene izrade,
raspoloivost materijala, tj.:
odreivanjepotreba,
voenje stanja i
praenje raspoloivosti materijala i
koncipiranje toka materijala i skladitenje isrog.
Pod materijalom ovde se podrazumevaju sve sirovine, pomoni, pogonski i
drugi materijali potrebni za proizvodnju novih proizvoda. Sirovina je materijal koji je
neophodan za proizvodnju jednog dela, sklopa ili proizvoda. Moe se koristiti u
poetnom ili izmenjenom obliku. Pomoni materijal se posredno ugraduje u proizvod
(boje, lakovi, prevlake, materijal za pakovanje). Pogonski materijal obuhvata maziva,
sredstva za ienje, goriva itd. Odreivanje potreba materijala vri se pomou:
deterministikih metoda (na osnovu lista proizvoda, planova rada, programa
proizvalnje),
statistikih metoda i
metoda procene.
Planiranje zaliha materijala moe se vriti globalno ili detaljno. Korienjem
deterministike metode odreivanje potrebnog materijala vri se preko plana
proizvodnje. Za odredivanje primarnih (nezavisnih) potreba u odredenom periodu
potrebno je dodatno poznavanje proizvodnog programa, pre svega zbog asortimana i
veliine narudbine. Ukupne potrebe za materijalom (po ovoj metodi) dobijaju se kada
se prethodno izraunati iznos uvea za faktor kojim se definie kart, gubici materijala
itd. Odredivanje potreba materijala statistikim metodama zasniva se na stalnom
15

Seminarski rad

praenju potronje materijala i korienju matematikih metoda za predvianje potreba

u budunosti. Odredivanje potreba materijala metodama procene vri se uglavnom za
nove proizvode.
Planiranje tokova se sastoji u postavljanju zadataka i njihovog redosleda
odvijanja. Razlikuju se:
mikroplaniranje tokova, koje obuhvata planiranje tokova na radnom mestu i
izmedu radnih mesta i
makraplaniranje tokova u ravni proizvadnog sistema i pogona.
Ralanjavanjem tokova dobijaju se vremenski i tehnoloki odvojeni tokovi
aktivnosti.
Pri planiranju koristi se veliki broj metoda od kojih se izdvajaju:
mreno planiranje,
metode linearnog, stohastikog i/ili dinamikog planiranja,
metode viekriterijumske optimizacije,
metode za upravljanje projektima itd.
6.3. Informacioni sistem za planiranje resursa
Ovaj podsistem treba da obuhvati formiranje i odravanje:
dugoronih i
godinjih planova proizvodnje.
Ovde se proizvodnja posmatra u irem smislu rei, tako da dugoroni plan
proimodnje obuhvata plan:
proizvoda - sopstvena proizvodnja,
nabavke:
na domaem tritu i
iz uvoza.
Godinji plan proizvodnje obuhvata:
1. sopstvenu proizvodnju, tj. planave:
finalnih proizvada,
delova, podsklopova i sklopova za prvu ugradnju,
rezervnih delova,
industrijske kooperacije i
16

Seminarski rad

usluga,
2. proizvoda za nabavku, tj.:
materijalni bitans,
delavi za nabavku:
iz uvoza i
na domaem tritu,
rezervni delovi,
sredstva za rad,
3. maine,
rezervni delovi za maine:
iz nabavke i
sopstvene izrade,
ulja, maziva itd,
4. alati:
sopstvena proizvodnja i
nabavka,
5. kadrovi:
sopstveni,
prijem novih i
angaovanje eksperata,
6. finansije:
investicije,
krediti i
obrtna sredstva:
priliva sredsrava,
odliva sredstava i
7. energije za:
osvetljenje,
pogon i
grejanje.
Na slici 12 prikazan je osnovni tok aktivnosti u podsistemu planiranja.

17

Seminarski rad

Slika 12. Osnovni tok aktivnostiu podsistemu planiranja proizvodnje

Na osnovu godinjeg plana prodaje finalnih proizvoda formira se plan
proizvodnje sopstvenih proizvoda i plan potreba preduzea od intemih i eksternih
dobavljaa. Plan proizvodnje se izrauje za godinu dana i meseno, tako da se
razlikuju:
godinji plan i
dinamiki meseni plan proizvodnje.
Iz funkcije razvoja proizvoda i tehnologija dobija se specifikacija proizvoda iz
koje se, u funkciji planiranja proizvoda, generie program proizvodnje. Na osnovu
18

Seminarski rad

stanja zaliha gotovih proizvoda i materijala, alata i rezervnih delova, formiraju se

godinji plan nabavke materijala, rczervnih delova i alata, koji se objedinjuje u funkciji
nabavke. Izlaz iz ovog procesa su plan trokova proizvodnje i plan trokova nabavke,
koji se izraduju u ekonomskoj funkciji. Postupak planiranja odvija se u tri faze i to:
1. Unos podataka
Funkcija plana na nivou poslovnog sistema i funkcija plana na nivou
proizvodnih sistema unose planove finalnih proizvoda.
2. Obrada podataka na raunaru
Najpre se formira baza podataka o planovima, a zatim se, nakon obrade
podataka, vri formiranje dokumentacije potrebne za funkciju plana i
ekonomsku funkciju.
3. Praenje realizacije
Praenje ostvarivanja plnaova proizvodnje za godinu dana i na
mesenom nivou.
Unos potrebnih podataka vri centralna funkcija plana, a posebno podataka koji
se odnose na:
1. godinji plan:
ifra finalnog proizvoda,
godinji plan proizvodnje,
godinji plan otpreme,
dinamika godinjeg plana proivodnje,
pripadnost programu i
indikator izvoza i
2. operativni plan:
operativni plan proizvodnje,
predvianje plana proizvodnje,
operativni plan otpreme i
predvianje plana otpreme.
Druga faza (obroda podataka na raunaru) obuhvata:
"razbijanje strukture" proizvoda i utvrivanje nezavisnih potreba, na osnovu
kojih se izraunavaju zavisne potrebe po svim podsistemima poslovnog
sistema (sa odgovarajuim koeficijentima ugradnje i nomtativima izrade),
izraunavanje potreba svih podsistema za materijalima i delovima koji se
nabavljaju od eksternih i internih dobavljaa (veza sa nabavkom i
snabdevanjem),
19

Seminarski rad

na isti nain ostvaruje se obrada podataka i za operativni plan proizvalnje, s

tim da se dodatno uzimaju u obzir predvianja u narednom periodu i
ostvarenja u prethodnom periodu i
fomtiranje DB Planovi i DB Potrebe za upravljanje nabavkom i
snabdevanjem.
Karakteristine informacije dobijene preko IS planiranja su godinji i operativni
plan.
Godinji plan finalnih proizvoda sadri planove:
po preduzeima,
po finalnim proizvodima:
ukupna koliina i
ukupno vreme,
po preduzeima i kupcima,
zbirno po kupcima,
zbirno za proizvod i
zbirno za preduzee,
rekapitulacija godinjeg plana preduzea,
svih pozicija (delova) na godinjem nivau,
dinamike godinjeg plana:
po preduzeima,
po finalnim proizvodima:
za mesec,
ukupno za period i
ukupna vrednost,
plan kapacireta,
plan radne snage i
optereenje radnih jedinica i pogona liinija.
Za potrebe ekonomske fuokcije formira se i plan trokova direktnog
materijala.
Operativni plan obuhvata:
plan proizvodnje preduzea i ostvarenje u prethodnom periodu,
plan proizvodnje i ostvarenje plana po radnim jedinicama i linijama,
rekapitulaciju operativnog plana po radnim jedinicama i linijama,
optereenje linija i radnih jedinica i
20

Seminarski rad

izvrenje mesenog plana proizvodnje u norma asovima (N) po pogonima

i/ili preduzeima za prethodni mesec i kumulativno od poetka godine.
Iz prethodnog se moe zakljuiti da centralnu ulogu ima DB Planovi, koja se
menja i odrava zbog:
uvoenja novog proizvoda i to uvodenja:
potpuno novog proizvoda i
novog umesto postojeeg proizvoda i
izmena koeficijenta ugradnje u nadreene sklopove i normativa vremena.
Modul za planiranje proizvodnje mora biti povezao sa modulima prodaje,
nabavke, magacinskog poslovanja, snabdevanja, kadrova, upravljanja odravanjem,
upravljanja alatima i upravljanja proizvodnjom (slika 13).
U cilju ilustracije metodologije planiranja, u daljem tekstu, prikazana je
struktura softvera razvijenog u okviru ClM centra Mainskog fakulteta u Kragujevcu.
Izrada aplikativnog softvera poinje izborom ciljeva, analizom procesa i matrice
organizacije/procesi. Modeliranjem podataka za podsistem planiranja dobija se
dijagram zavisnosti entiteta (slika 14), koji je osnova za razvoj DB i informacionog
sistema u podsistemu planiranja (slika 15).
Softver za planiranje proizvodnje je od izuzetnog znaaja za poslovanje
preduzea, jer obezbeuje racionalno poslovanje i sinhronizovanje ostalih aktivnosti i
procesa u preduzeu. U okviru planiranja proizvodnje vri se planiranje svih
neophodnih resursa za realizaciju zadataka, a na osnovu usvojenih poslovnih ciljeva.
Preduslov za izvoenje ovog aplikativnog softvera je prethodno instalisao modul za
Upravljanje proizvodnim podacima iz aplikacije Upravljanje proizvodnjom, gde su
definisani:
svi proizvodi sopstvene proizvodnje,
struktura sopstvenih proizvoda,
svi materijali koji se nabavljaju,
tehnologija izrade sopstvenih proizvoda (operacija),
maine na kojima treba da se izvode operacije iz tehnolokog postupa (veza
maina operacija) i
alati neophodni za izvoenje operacija (veza operacija - alat).

21

Seminarski rad

Slika 13. Zavisnost aplikativnih modula u informacionom sistemu za

planiranje proizvodnje i veza sa ostalim tangentnim modulima CIM sistema
Na osnovu uspostavljenih relacija izmeu navedenih resursa formira se
informacioni sistem za Planiranje proizvodnje, koji se sastoji iz sledeih celina modula:
registrovanje, na ekranu, koliina finalnih proizvoda, rezervnih defova i
usluga na nivou poslovnog sistema za period (godina, kvartal ili mesec),
izraunavanje zavisnih potreba proizvoda (iz sopstvene proizvodnje i delova
i materijala koji se nabavljaju) na osnovu definisanih koliina i perioda, a za
poznatu strukturu finalnih proizvoda (modul Upravljanje proizvodnim
podaclma),
izraunavanje potrebnih koliina alata za period za koji se rauna i glavni
plan proizvodnje,
22

Seminarski rad

izraunavanje potrebnih kapaciteta proizvodne opreme (veza sa modulom

Upravljanje proizvodnim podacima),
izraunavanje potrebnih koliina rezervnih delova za maine s obzirom na
angaovane kapacitete proizvodne opreme i statistiku potronje rezervnih
delova u prethodnom periodu,
izraunavanje potrebne radne snage u skladu sa planiranim koliinama
proizvoda sopstvene proizvodnje i za dati period planiranja i
izrada plana nabavke materijala, proizvoda, alata i rezervnih delova za
maine, uzimajui u abzir stanje zaliha navedenih resursa i robu koja je ve
naruena kod dobavljaa.

Slika 14. Dijagram zavisnosti entiteta u podsistemu planiranje resursa

23

Seminarski rad

Slika 15. Informacioni sistem za podsistem Planiranja

Na osnovu ovako definisanih i zamemorisanih planova proizvodnje, kao i
podataka koji se mogu dobiti iz modula Prodaja, Magacinsko poslovanje i Nabavka,
omogueno je dobijanje sledeih glavnih informacija:
godinji iIi dinamiki meseni plan proizvodnje proizvoda sa ukupno
ostvnrenom realizacijom za posmatrani period iti ukapno do tog perioda
(ukoliko je realizovan modul Magacinsko poslovanje),
materijalni bilans, odnosno godinji plan proizvoda i materijala iz
kooperacije,

24

Seminarski rad

godinji ili dinamiki meseeni plan nabavke repromaterijala sa ostvarenom

realizacijom za posmatrani period (veza sa modulom Magacinsko
poslovanje i Nabavka) i
godinji ili meseni dinamiki plan potrebnih kapaciteta sa prikazom
stvarnog iskorienja istih (veza sa modulom Upravljanje proizvodnjom).

25

Seminarski rad

LITERATURA
1. Prof. Dr Ratomir Jemenica , asistent Mirjana Gojkovi
- PREDAVANJA I VEBE INFORMACIONIH SISTEMA 2. Dr Mio Stojanovi
- OSNOVI PROJEKTOVANJA INFORMACIONIH SISTEMA Izdava IRO Nauna Knjiga , Beograd 1986.
3. Dr B. Lazarevi
- UVOD U INFORMACIONE SISTEME 4. Perovi M. , Arsovski S., Arsovski Z.
PROIZVODNI SISTEMI Mainski fakultet Kragujevac 1996.

26